7-12/03 — 832 od 1043 — Knjiga I

5.2 PRAVILNIK O PROJEKTOVANJU, IZGRADNJI I

REKONSTRUKCIJI CIVILNIH AERODROMA I
*
NJIHOVOJ KLASIFIKACIJI

I. OPŠTE ODREDBE
Član 1.
Ovim pravilnikom utvrđuju se osnovni elementi i normativi koji se
primenjuju pri projektovanju, izgradnji i rekonstrukciji civilnih aerodroma
(u daljem tekstu: aerodromi) i prema kojima se vrši klasifikacija aerodro-
ma.

Član 2.
Osnovni elementi i normativi za projektovanje, izgradnju i rekonstru-
kciju aerodroma određuju se prema njihovoj vrsti. Vrste aerodroma pre-
ma kojima se određuju osnovni elementi i normativi jesu:
1) aerodromi za javni vazdušni saobraćaj;
2) aerodromi za sportsko vazduhoplovstvo i za sopstvene potrebe;
3) aerodromi za hidroavione (hidrodromi);
4) aerodromi za helikoptere.

Član 3.
Pre izrade projekta mora se utvrditi lokacija aerodroma, i u tu svrhu
moraju se proučiti i utvrditi topografski, geološki, geomehanički, hidrolo-
ški, navigacioni i meteorološki uslovi koji su od uticaja na bezbedno po-
letanje i sletanje vazduhoplova i na nesmetano vršenje vazdušnog sao-
braćaja.

Član 4.
Utvrđivanje lokacije aerodroma treba da bude u skladu sa urbanisti-
čkim i prostornim planovima i sa planovima izgradnje vojnih aerodroma.

* Ovaj pravilnik objavljen je u "Službenom listu SFRJ", br. 2/66, a ispravka u

"Službenom listu SFRJ", br. 4/66.
7-12/03 — 833 od 1043— Knjiga I

Član 5.
Na razdaljini od 3 km ne smeju biti dalekovodi visokog napona koji
seku pravac poletno-sletne staze, a na razdaljini do 1 km — ne smeju
biti takvi dalekovodi koji su paralelni sa poletno-sletnom stazom.
Reke, kanali i vode treba na pravcu poletanja i sletanja da su uda-
ljeni najmanje 1 km od praga poletno-sletne staze, a od produžnih ivica
aerodroma — najmanje 400 m.

Član 6.
Aerodromi se svrstavaju u klase, i to:
1) aerodromi za javni vazdušni saobraćaj — u 7 klasa;
2) aerodromi za sportsko vazduhoplovstvo i za sopstvene potrebe
— u 3 klase;
3) hidrodromi — u 3 klase;
4) aerodromi za helikoptere na zemlji ili na objektima — u 4 klase,
a na vodi — u 2 klase.
Klase aerodroma označavaju se kodeksnim slovima: A, B, C, D, E,
F, G. Kod hidrodroma klasa se označava pored kodeksnog slova i do-
punskim kodeksnim brojem, radi označavanja dubine kanala za pole-
tanje i sletanje.
Dubina kanala za poletanje i sletanje označava se, i to: dubina pre-
ko 4,5 m — kodeksnim brojem 1, dubina preko 3,7 do 4,5 m — kode-
ksnim brojem 2, a dubina od 2,4 do 3,7 m — kodeksnim brojem 3.

Član 7.
Osnovni element prema kome se određuje klasa aerodroma je du-
žina glavne poletno-sletne staze, odnosno glavnog kanala za poletanje i
sletanje. Pored dužine glavne poletno-sletne staze, odnosno glavnog
kanala za poletanje i sletanje aerodrom po svojim fizičkim svojstvima
treba da zadovoljava i druge osnovne elemente i normative za tu klasu
predviđene ovim pravilnikom.
Ako povoljni meteorološki uslovi, vrsta vazduhoplova koji će sletati
na određeni aerodrom i vremenski period iskorišćavanja omogućavaju
da se aerodrom sa nižim elementima i normativima fizičkih svojstava
koristi za bezbedno sletanje i poletanje vazduhoplova pod uslovima koje
omogućavaju viši elementi i normativi fizičkih svojstava, tome aerodro-
mu može se odrediti odgovarajuća viša klasa, ali ne viša od klase u
koju on spada prema dužini poletno-sletne staze, odnosno kanala za
sletanje i poletanje.
7-12/03 — 834 od 1043 — Knjiga I

II OSNOVNI ELEMENTI I NORMATIVI ZA PROJEKTOVANJE

IZGRADNJU I REKONSTRUKCIJU AERODROMA

A. Aerodromi za javni vazdušni saobraćaj

1. Poletno-sletne staze

Član 8.
Osnovna dužina glavne poletno-sletne staze mora biti na aerodro-
mu:
1) klase A preko 2.550 m;
2) klase B preko 2.150 m do 2.550 m;
3) klase C preko 1.800 m do 2.150 m;
4) klase D preko 1.500 m do 1.800 m;
5) klase E preko 1.280 m do 1.500 m;
6) klase F preko 1.080 m do 1.280 m;
7) klase G od 900 m do 1.080 m.
Osnovne dužine poletno-sletnih staza iz stava 1. ovog člana
primenjuju se pod standardnim atmosferskim pritiskom, na koti 0 (nivo
mora), pri temperaturi od +15°C.
Za razliku u atmosferskom pritisku od standardnog pritiska, zbog
veće nadmorske visine, treba osnovnu dužinu poletno-sletne staze
produžiti, i to za razliku u visini od svakih 300 m treba na osnovnu duži-
nu dodati 7% od te dužine. Za povećanje temperature preko +15°C tre-
ba osnovnu dužinu za svaki 1°C produžiti za 1%.
Za proračunavanje dužine staze uzima se srednja dnevna tempera-
tura u najtoplijem mesecu godine u predelu lokacije aerodroma.
Osnovna dužina poletno-sletne staze zbog veće nadmorske visine i
povećanja temperature produžava se najviše do 35%. Ako se proraču-
nom dobiva veći procenat korekture od 35%, poletno-sletna staza
produžava se samo za 35% od njene osnovne dužine.

Član 9.
Ako aerodrom, pored glavne poletno-sletne staze, ima i druge
poletno-sletne staze, dužina tih drugih staza ne sme biti manja od 85%
od izabrane osnovne dužine glavne poletno-sletne staze zajedno sa
7-12/03 — 835 od 1043— Knjiga I

dodatim dužinama. Izuzetno, može dužina druge poletno-sletne staze

biti manja od 85% od dužine glavne poletno-sletne staze ako na aero-
dromu duvaju vetrovi jakog intenziteta, ali ne sme biti manja od 70% od
izabrane osnovne dužine glavne poletno-sletne staze.

Član 10.
Poletno-sletne staze na aerodromu moraju biti tako postavljene i
njihov broj mora biti tako određen da se obuhvati mogućnost poletanja i
sletanja vazduhoplova u odnosu na vetrove koji najčešće duvaju u pre-
delu lokacije aerodroma — u što većem procentu. Taj procent ne treba
da bude ispod 95%.

Član 11.
Širina poletno-sletne staze ne sme biti manja:
1) od 45 m — na aerodromima klase A, B, C, D i E;
2) od 30 m — na aerodromima klase F i G.

Član 12.
Ako se na nekom aerodromu predviđaju paralelne poletno-sletne
staze, njihov razmak za letenje sa spoljnom vidljivošću treba da bude,
računajući od osovine jedne do osovine druge poletno-sletne staze,
najmanje:
1) 210 m — na aerodromima klase A, B i C;
2) 150 m — na aerodromima klase D, E, F i G.
Ako se predviđa istovremena upotreba paralelnih poletno-sletnih
staza pod uslovima instrumentalnog letenja, razmak iz stava 1. ovog
člana treba da bude znatno veći. Koliko se povećava razmak između
paralelnih poletno-sletnih staza, utvrđuje se u investiciono-tehničkoj
dokumentaciji.

Član 13.
Prosečan uzdužni nagib poletno-sletne staze ne sme da pređe 1%.
Uzdužni nagib na bilo kom delu poletno-sletne staze ne sme da pređe:
1) 1,25% — na aerodromima klase A, B i C;
2) 1,50% — na aerodromima klase D, E, F i G.
7-12/03 — 836 od 1043 — Knjiga I

Na aerodromima klase A, B i C, prva i poslednja četvrtina dužine

poletno-sletne staze, po mogućstvu, ne treba da ima uzdužni nagib veći
od 0,8%.
Promena uzdužnog nagiba na mestima na kojima se ne može izbe-
ći prelaz sa jednog nagiba na drugi, treba da bude izvedena krivom po-
vršinom kod koje stepen promene ne prelazi:
1) 0,1% na 30 m, odnosno minimalni poluprečnik od 30.000 m na
aerodromima klase A, B, C i D;
2) 0,2% na 30 m, odnosno minimalni poluprečnik od 15.000 m na
aerodromima klase E i F;
3) 0,3% na 30 m, odnosno minimalni poluprečnik od 10.000 m na
aerodromu klase G.
Poprečni nagib poletno-sletne staze mora biti takav da je obezbe-
đeno odvođenje atmosferskih voda sa kolovoznih površina, ali ne sme
preći 1,5%.

2. Osnovna staza

Član 14.
Duž oba praga i pored ivica poletno-sletne staze mora postojati do-
punska površina stabilizovanog zemljišta radi veće bezbednosti sletanja
i poletanja vazduhoplova (osnovna staza).

Član 15.
Ukupna širina osnovne staze duž pragova i ivica poletno-sletne sta-
ze iznosi:
1) ako se predviđa letenje pri spoljnoj nevidljivosti (instrumentalno
letenje) — 300 m;
2) ako se predviđa letenje samo pri spoljnoj vidljivosti (neinstru-
mentalno letenje) — 150 m.

Član 16.
Uzdužni nagib osnovne staze na udaljenosti od 75 m od osovine
poletno-sletne staze ne sme biti veći:
1) od 1,75% — na aerodromima klase A, B i C;
2) od 2,0% — na aerodromima klase D, E, F i G.
7-12/03 — 837 od 1043— Knjiga I

Poprečni nagib osnovne staze na udaljenosti do 75 m od osovine

poletno-sletne staze ne sme biti veći od 2,5%. Na ostalim delovima
osnovne staze poprečni nagib može biti najviše do 5%.
Produžni nagib pretpolja poletno-sletne staze na aerodromima
klase A, B i C ne sme biti veći od 1,25%, a na aerodromima klase D, E,
F i G ne sme biti veći od 1,5%.
Pretpolje je stabilizovana površina zemljišta, duga 60 m, između
praga poletno-sletne i unutrašnje ivice prilazne ravni za poletanje.

3. Rulne staze

Član 17.
Izlazak vazduhoplova na poletno-sletnu stazu, odnosno prilazak va-
zduhoplova sa poletno-sletne staze do platforme obezbeđuje se rulnim
stazama.
Rulne staze moraju biti izvedene tako da vazduhoplovi što je
moguće brže izlaze na poletno-sletnu stazu, odnosno odlaze sa nje i da
je put najkraći do platforme.

Član 18.
Širina rulne staze određuje se prema predviđenoj frekventnosti
saobraćaja, vodeći računa i o tipovima i veličinama vazduhoplova koji
se predviđaju da će na njoj voziti i treba da bude najmanje:
1) 20 m — na aerodromima klase A, B i C;
2) 15 m — na aerodromima klase D, E i F;
3) 12,5 m — na aerodromu klase G.
Proširenje rulne staze treba predvideti na mestu njenog ukrštanja
sa poletno-sletnom stazom, drugom rulnom stazom ili platformom.
Poluprečnik proširenja rulne staze određuje se zavisno od ugla pod
kojim je rulna staza postavljena u odnosu na poletno-sletnu stazu,
drugu rulnu stazu ili platformu, kao i od tipova vazduhoplova koji se
predviđaju da će na njoj voziti, i treba da iznosi najmanje:
a) za vazduhoplove na mlazni pogon:
1) 23 m — ako je ugao postavljanja manji od 45°,
2) 30 m — ako je ugao postavljanja od 45° do 135°,
7-12/03 — 838 od 1043 — Knjiga I

3) 60 m — ako je ugao postavljanja veći od 135°;

b) za ostale tipove vazduhoplova:
1) 7,5 m — ako je ugao postavljanja manji od 45°,
2) 15 m — ako je ugao postavljanja od 45° do 135°,
3) 60 m — ako je ugao postavljanja veći od 135°.
Na spoju rulne staze sa poletno-sletnom stazom ili sa platformom,
na kome se ne vrši okretanje vazduhoplova, poluprečnik krivina treba
da iznosi najmanje 7,5 m.

Član 19.
Razmak između bilo koje tačke na ivici rulne staze i ivice poletno-
sletne staze, druge rulne staze ili stalne prepreke, mora biti prema sle-
dećim normativima, zavisno od klase aerodroma, i to:
a) između ivica rulne staze i ivice poletno-sletne staze:
1) za instrumentalno letenje:
— na aerodromima klase A, B, C, D i E 150 m;
— na aerodromima klase F i G 145 m;
2) za neinstrumentalno letenje:
— na aerodromima klase A, B, C, D i E 73 m;
— na aerodromima klase F i G 69 m;
b) između ivice jedne i ivice druge rulne staze:
— na aerodromima klase A, B, C i D 52 m;
— na aerodromima klase E i F 43 m;
— na aerodromima klase G 40 m;
v) između ivica rulne staze i ivice stalne prepreke:
— na aerodromima klase A, B, C i D 30 m;
— na aerodromima klase E i F 26 m;
— na aerodromima klase G 24 m.

Član 20.
Maksimalni dozvoljeni uzdužni nagib rulnih staza iznosi:
1) 1,5% — na aerodromima klase A, B, C i D;
2) 3% — na aerodromima klase E, F i G.
7-12/03 — 839 od 1043— Knjiga I

Promena uzdužnog nagiba rulne staze treba da bude sa krivom

površinom čiji stepen promene ne prelazi 1% na 60 m, odnosno treba
da bude najmanje sa poluprečnikom od 3.000 m.
Na mestima gde se promena uzdužnog nagiba rulne staze ne može
izbeći mora biti obezbeđena takva vidljivost da se mogu sa bilo koje
tačke na visini od 3 m iznad nivelete rulne staze videti površine rulne
staze na udaljenosti od najmanje 300 m do tačke posmatranja.
Poprečni nagib rulne staze ne sme da pređe 1,5%.

4. Prilazna ravan

Član 21.
Na oba kraja poletno-sletne staze moraju se predvideti prilazne
ravni. Prilazna ravan prostire se u pravcu ose poletno-sletne staze u
određenom nagibu iznad površine zemljišta.
Iznad površine prilazne ravni ne sme biti nikakvih objekata, instala-
cija ili drugih prepreka.
Prilazne ravni određene su za poletanje i sletanje vazduhoplova.
Unutrašnja ivica prilazne ravni nalazi se na odstojanju od 60 m od
praga poletno-sletne staze.

Član 22.
Određuju se sledeći elementi prilazne ravni za poletanje:
1) za glavnu poletno-sletnu stazu:
Unutrašnja širina 180 m
prelazni nagib za stranu 12,5%
spoljna širina 1.200 m
dužina (ukupno) 15.000 m
nagib prilazne ravni 2% (1 : 50)
2) za ostale poletno-sletne staze:
unutrašnja širina 180 m
prelazni nagib za stranu 12,5%
spoljna širina 1.200 m
dužina (ukupno) 12.000 m
nagib prilazne ravni 2,5% (1 : 40)
7-12/03 — 840 od 1043 — Knjiga I

Ako se lokacija aerodroma nalazi u složenim topografskim uslo-

vima, prilazna ravan za poletanje pri spoljnoj vidljivosti može imati unu-
trašnju širinu od 150 m, s tim što je na 3 km širina 750 m. U ovakvom
slučaju mora najmanje sa jedne strane od praga poletno-sletne staze
do 3 km na svakom mestu da bude avionu omogućen standardni
zaokret sa poluprečnikom dobivenim kao funkcija brzine aviona u
penjanju i uslova zaokreta od 3° u sekundu.

Član 23.
Određuju se sledeći elementi prilazne ravni za sletanje:
1) na aerodromima za instrumentalno letenje, klase A do G:
unutrašnja širina 300 m
prelazni nagib za svaku stranu 15%
dužina (ukupna) 15.000 m
nagib za dužinu do 3.000 m od pretpolja 2% (1 : 50)
nagib posle 3.000 m 2,5% (1 : 40)
2) na aerodromima za neinstrumentalno letenje, klase:

A do D E do F G

unutrašnja širina 150 m 150 m 150 m

prelazni nagib za 10% 10% 10%

svaku stranu

dužina (ukupna) 3.000 m 3.000 m 3.000 m

3.000 m od pretpolja 2,3%(1:40) 3,33%(1:30) 5%(1:20)

5. Horizontalna ravan

Član 24.
Horizontalna ravan je kružna, sa centrom u koordinatnoj tački aero-
droma, i određuje se kod svih klasa aerodroma na 45 m iznad srednje
kote aerodroma, i sa poluprečnikom od 4000 m.
7-12/03 — 841 od 1043— Knjiga I

Na periferiji horizontalne ravni mora se predvideti konusna ravan, koja

se produžuje u nagibu od 5%, s tim da se završava iznad kote hori-
zontalne ravni, i to:
1) 100 m — na aerodromima klase A, B i C;
2) 75 m — na aerodromima klase D, E i F.
Prelazni nagib od ivica osnovne staze do horizontalne ravni ne sme
biti veći do 14,3% (1 : 7).
Svi prirodni ili veštački objekti viši od kote horizontalne ravni ili
konusne ravni smatraju se preprekama i moraju biti obeleženi orijenta-
cionim znakovima.

Član 25.
Iznad prilaznih, horizontalnih i konusnih ravni ne smeju se podizati
novi objekti.

B. Aerodromi za sportsko vazduhoplovstvo i za sopstvene

potrebe

Član 26.
Dužina i širina poletno-sletnih staza aerodroma za sportsko vazdu-
hoplovstvo i za sopstvene potrebe mora biti, i to aerodroma:
1) klase A — dužina 1.200 m ili veća, širina najmanje 150 m;
2) klase B — dužina 800 do 1.200 m, a širina najmanje 150 m;
3) klase C — dužina 700 do 800 m, a širina najmanje 100 m.
Dužina poletno-sletne staze iz stava 1. ovog člana primenjuje se
pod standardnim atmosferskim pritiskom, na koti 0, pri temperaturi od
+15°C.
Odredbe člana 8. st. 3, 4. i 5. ovog pravilnika važe i za povećanje
dužine poletno-sletne staze aerodroma za sportsko vazduhoplovstvo i
za sopstvene potrebe, u slučaju promena standardnih uslova nastalih u
atmosferskom pritisku zbog veće nadmorske visine, ili u srednjoj dne-
vnoj temperaturi u najtoplijem mesecu u godini.
7-12/03 — 842 od 1043 — Knjiga I

Član 27.
Poletno-sletnu stazu treba tako odrediti i postaviti da omogućuje
poletanje i sletanje vazduhoplova sa obuhvaćenosti od najmanje 95%
— u odnosu na vetrove koji duvaju u periodu od aprila do oktobra u
predelu lokacije aerodroma.

Član 28.
Uzdužni nagib na bilo kom delu poletno-sletne staze ne sme preći
2%, s tim da uzdužni nagib poletno-sletne staze u proseku ne sme preći
1,2%.
Poprečni nagib na bilo kom delu poletno-sletne staze ne sme da
pređe 2,5%.

Član 29.
Na oba kraja poletno-sletne staze mora se predvideti prilazna ravan
čija se unutrašnja strana nalazi na 60 m od praga poletno-sletne staze i
to sa sledećim dimenzijama:
1) za aerodrome klase A i B — širina unutrašnje strane 200 m, a
širina spoljne strane 750 m;
2) za aerodrome klase C — širina unutrašnje strane 100 m, a
širina spoljne strane 650 m.
Dužina prilaznih ravni mora da iznosi 3 km, a njen nagib 4% (1 :
25).

C. Hidrodromi

Član 30.
Dužina glavnog kanala za poletanje i sletanje hidroaviona mora biti
i to na hidrodromu:
1) klase A preko 4.500 m;
2) klase B preko 3.000 m do 4.500 m;
3) klase C preko 2.000 m do 3.000 m.
7-12/03 — 843 od 1043— Knjiga I

Član 31.
Ako hidrodrom, pored glavnog kanala za poletanje i sletanje, ima i
druge kanale za poletanje i sletanje, dužina tih kanala mora biti naj-
manje 85% od dužine glavnog kanala. Izuzetno, na hidrodromu sa jakim
vetrovima dužina drugih kanala za poletanje i sletanje može biti
najmanje 70% od dužine glavnog kanala.

Član 32.
Dubina kanala za poletanje i sletanje mora biti najmanje 2,4 m u
vreme niske vode koja se može očekivati na bilo kom mestu u kanalu.

Član 33.
Broj kanala za poletanje i sletanje mora biti određen tako i oni
moraju biti postavljeni tako da se obuhvati mogućnost poletanja i sle-
tanja hidroaviona u odnosu na vetrove koji najčešće duvaju u predelu
lokacije hidrodroma — od najmanje 95%.

Član 34.
Širina kanala za poletanje i sletanje koji je predviđen za
neinstrumentalno letenje, ne sme biti manja:
1) od 225 m — na hidrodromu klase A;
2) od 180 m — na hidrodromu klase B;
3) od 150 m — na hidrodromu klase C.
Izuzetno, ako brzina strujanja vode u kanalu ne prelazi 2 čvora u
pravcu pružanja kanala, odnosno 1 čvor upravno na pravac pružanja
kanala, minimalna širina kanala iz stava 2. ovog člana može se smanjiti,
ali najviše za 30 m.

Član 35.
Na oba kraja kanala za poletanje i sletanje moraju postojati bazeni
za okretanje hidroaviona. Bazeni za okretanje treba da imaju prečnik
dug koliko najmanje dvostruka širina kanala propisana za odgovarajuću
klasu hidrodroma.
Dubina bazena za okretanje ne sme biti manja od dubine glavnog
kanala za poletanje i sletanje.
7-12/03 — 844 od 1043 — Knjiga I

Član 36.
Kanali za vožnju za izlazak hidroaviona na kanal za poletanje i sle-
tanje ili za dolazak do hidrodromskog sidrišta moraju imati širinu, mere-
nu pri niskoj vodi, od najmanje:
1) 120 m — na hidrodromu klase A;
2) 105 m — na hidrodromu klase B;
3) 90 m — na hidrodromu klase C.
Dubina kanala za vožnju ne sme biti manja od 1,8 m, merena pri
niskoj vodi.

Član 37.
Na sidrištu moraju se predvideti potrebni objekti za ukrcavanje i
iskrcavanje putnika, prtljaga i robe, kao i oprema za bezbedno usidrenje
hidroaviona.
Dubina sidrišta, merena pri niskoj vodi, treba da odgovara
najmanjoj dubini odgovarajućeg kanala za vožnju, ali ne sme da bude
manja od 2,4 m.

Član 38.
Na oba kraja kanala za poletanje i sletanje moraju se predvideti
prilazne ravni, čije se unutrašnje strane nalaze na 60 m od praga ka-
nala, a spoljne strane na udaljenosti od 3.000 m od unutrašnje strane.
Širina unutrašnje strane prilazne ravni mora biti ista kao širina kanala, a
širina spoljne strane mora biti za 900 m veća od širine kanala za in-
strumentalno letenje, a za 600 m veća od širine kanala za neinstrumen-
talno letenje.
Nagib prilaznih ravni mora iznositi:
1) 1 : 50 — kod kanala za instrumentalno letenje na hidrodromima
svih klasa, i kod glavnih kanala za neinstrumentalno letenje na
hidrodromima klase A i B koji su otvoreni za međunarodni saobraćaj;
2) 1 : 40 — kod glavnih kanala za neinstrumentalno letenje na
hidrodromima klase A i B koji su otvoreni samo za unutrašnji vazdušni
saobraćaj i kod drugih kanala za neinstrumentalno letenje na hidrodro-
mima klase A i B koji su otvoreni za unutrašnji ili međunarodni vazdušni
saobraćaj ili za oba ova saobraćaja;
3) 1 : 30 — kod kanala za neinstrumentalno letenje na hidrodromu
klase C.
7-12/03 — 845 od 1043— Knjiga I

Član 39.
Horizontalna ravan je kružna, sa centrom u koordinatnoj tački hidro-
droma, i određuje se na 45 m iznad kote hidrodroma.
Horizontalna ravan mora da ima poluprečnik od:
1) 4.000 m — na hidrodromu klase A;
2) 3.000 m — na hidrodromu klase B;
3) 1.800 m — na hidrodromu klase C.
Na periferiji horizontalne ravni obrazuju se konusna ravan, koja se pro-
dužuje u nagibu od 4% (1 : 25), s tim što se završava iznad kote hori-
zontalne ravni, na:
1) 100 m — kod hidrodroma klase A;
2) 50 m — kod hidrodroma klase B.
Na periferiji horizontalne ravni hidrodroma klase C ne mora se
obrazovati konusna ravan.

Član 40.
Prelazni nagib od ivice kanala do horizontalne ravni ne sme biti veći
od 14,3% (1 : 7).

D. Aerodromi za helikoptere
Član 41.
Aerodromi za helikoptere izgrađuju se na zemlji, zgradi ili drugom
objektu i na vodi.

Član 42.
Dužina i širina staze odnosno kanala za poletanje i sletanje odre-
đuje se zavisno od klase aerodroma za helikoptere, i moraju odgovarati
sledećim normativima, i to:
1) na aerodromima za helikoptere na zemlji, zgradi ili drugom
objektu:
Dužina Širina najmanje
klase A preko 90 m 30 m
klase B preko 40 m do 90 m 20 m
klase C preko 15 m do 40 m 15 m
klase D do 15 m 1,2 dužine propelera helikoptera
7-12/03 — 846 od 1043 — Knjiga I

2) na aerodromima za helikoptere na vodi:

Dužina Širina najmanje
klase A preko 100 m 50 m
klase B od 50 do 100 m 30 m

Član 43.
Duž svake strane staze za poletanje i sletanje aerodroma za heli-
koptere na zemlji, zgradi ili drugom objektu treba predvideti osnovnu
stazu sledećih dimenzija:
1) dužine 15 m — na aerodromima za helikoptere klase A, B i C, a 1,2
dužine propelera helikoptera — na aerodromu za helikoptere klase D;
2) širine zavisne od klase aerodroma za helikoptere, i to: klase A
— 50 m, klase B — 40 m, klase C — 30 m, a klase D — 1,2 dužine pro-
pelera helikoptera.

Član 44.
Staza za poletanje i sletanje i osnovne staze aerodroma za helikop-
tere na zemlji, zgradi ili drugom objektu, mogu imati maksimalni podužni
nagib 2%, a maksimalni poprečni nagib 2,5%.

Član 45.
Najmanja širina rulne staze aerodroma za helikoptere na zemlji,
zgradi ili drugom objektu može biti kod klase A — 15 m, kod klase B —
9 m, a kod klase C — 6 m.
Širina rulne staze aerodroma za helikoptere klase D određuje se u
investiciono-tehničkoj dokumentaciji, i to tako da omogućava bezbednu
vožnju za helikoptere koji se predviđaju da će na njoj voziti, s obzirom
na njihovu vrstu i većinu.
Širina kanala za vožnju aerodroma za helikoptere na vodi mora biti
najmanje, i to: kod klase A — 30 m, a kod klase B — 20 m.
Podužni i poprečni nagib rulnih staza aerodroma za helikoptere iz
st. 1. i 2. ovog člana može iznositi najviše 3%.
7-12/03 — 847 od 1043— Knjiga I

Član 46.
Razmak od ivice rulne staze do stalne prepreke mora iznositi naj-
manje: na aerodromu za helikoptere klase A — 15 m, klase B — 12 m,
a klase C — 9 m.
Na aerodromu za helikoptere klase D razmak od ivice rulne staze
do stalne prepreke može biti manji od 9 m ako je pod normalnim uslo-
vima vožnja bezbedna.

Član 47.
Prilazna ravan aerodroma za helikoptere mora da odgovara sle-
dećim normativima, i to:
1) aerodroma za helikoptere na zemlji, zgradi ili drugom objektu:
klase A — dužina 2.000 m, sa nagibom 1 : 20;
klase B — dužina 1.500 m, sa nagibom 1 : 10;
klase C i D — dužina 1.000 m, sa nagibom 1 : 10;
2) aerodroma za helikoptere na vodi:
klase A — dužina 2.000 m, sa nagibom 1 : 20;
klase B — dužina 1.500 m, sa nagibom 1 : 20.

Član 48.
Horizontalna ravan aerodroma za helikoptere je kružna i određuje
se na visini od 45 m iznad kote aerodroma.
Horizontalna ravan treba da ima poluprečnik, i to:
1) aerodroma za helikoptere na zemlji, zgradi ili drugom objektu:
klase A 800 m;
klase B 600 m;
klase C i D 400 m;
2) aerodroma za helikoptere na vodi:
klase A 800 m;
klase B 600 m.

III ZAVRŠNA ODREDBA

Član 49.
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u
"Službenom listu SFRJ".