Psihijat.dan.

/2010/42/2/107-126/ 107
Jovanović V. Neuropsihološke funkcije koje meri Vekslerov test inteligencije

Opšti rad
UDC 159.95.072

NEUROPSIHOLOŠKE FUNKCIJE KOJE MERI

VEKSLEROV TEST INTELIGENCIJE1

Vitomir Jovanović

Odeljenje za psihologiju,
Filozofski fakultet u Beogradu, Beograd, Srbija

Apstrakt: U radu se razmatraju mogućnosti novih verzija Vekslerovog testa inteli-

gencije u proceni neuropshiloških funkcija. U radu su prikazani dosadašnji napori koji su nač-
injeni u pravcu istraživanja odnosa inteligencije i moždanih struktura. Izloženi su potencijalni
problemi koji stoje na putu da se test inteligencije još uspešnije koristi kao dijagnostičko sred-
stvo za procenu oštećenja neuroloških funkcija i lokalizaciju ovih oštećenja. Analiza sub-
testova i njihova uloga u najnovijim istraživanjima pokazuje varijabilnost u njihovoj primeni.
Dok neki subtestovi uspevaju da angažuju izolovane funkcije, neki drugi, u zavisnosti od
složenosti i obuhvatnosti zadatka unutar subtesta, angažuju istovremeno širi spektar funkcija
koji se pokazuje skloniji interindividualnim varijacijama merenim neuroimage tehnikama, a
istovremeno, bliži onome što se smatra opštom inteligencijom ili g faktorom.

Ključne reči: neuropsihološke funkcije, Vekslerove skale, WAIS-IV, merenje inteli-

gencije, neuroimage tehnike

1
Rad je nastao u okviru stipendisanja doktoranata od strane Ministarstva nauke Republike Srbije
na projektima koje finansira Ministarstvo nauke RS, na projektu Psihološki problemi u kontekstu
društvenih promena evidencioni broj 149 018, tema PC 9.
108 Psihijat.dan./2010/42/2/107-126/
Jovanović V. Neuropsihološke funkcije koje meri Vekslerov test inteligencije

Uvod
Pod neuropsihološkim funkcijama možemo podrazumevati one psi-
hičke funkcije za koje se zna ili se pretpostavlja na koji su način povezane sa
određenim moždanim strukturama [1,2]. Klinička neuropsihologija je ove
uvide stekla tako što je, preko različitih psiholoških testova, izučavala kako
se određene lokalizovane moždane povrede, na osnovu instrumenata funk-
cionalnog snimanja kao što su PET scan, tj. pozitrnonska emisiona tomo-
grafija, fMRI, tj. funkcionalna magnetna rezonanca – koji daju uvid u stepen
aktivacije određenih moždanih regiona – manifestuju u postignuću na psi-
hološkom testu. Ovo postignuće je posmatrano na različitim kognitivnim
zadacima sa ciljem da se pored lokalizacije, dođe i do dubljeg uvida u pri-
rodu psihičkih funkcija, njihovu međupovezanost, i načine na koji se one ko-
riste [3,2].
Jedan od najranijih doprinosa neuropsihologije jeste redefinisanje pri-
rode inteligencije. Još su Heb i Maher pokazali da ukupno postignuće na tes-
tovima inteligencije izraženo IQ skorom nije direktno i prediktivno povezena
sa veličinom moždanih oštećenja, što naročito dolazi do izražaja ako se IQ
izračunava na osnovu Ravenovih matrica koje angažuju kompleksan složaj
moždanih funkcija [4,5,6]. To je, među ostalim razlozima, vodilo rekoncep-
tualizovanju teorija inteligencije koje su počele da je shvataju kao mnogo
kompleksniji fenomen, uviđajući da iza intuitivno jednostavnih zadataka kao
što je pamćenje brojeva i donošenje jednostavnih odluka leže moždano kom-
pleksni sistemi paljenja moždanih regiona, naročito frontalnog i prefrontal-
nog korteksa. Takođe i, možda još važnije, tako se došlo do shvatanja da tak-
vi slični mehanizmi stoje u osnovi rešavanja i testova inteligencije, za koje se
pretpostavlja da obuhvataju najsloženiju intelektualnu sposobnost, naročito
testovi poput Vekslerovih skala sastavljenih od strukturalno heterogenih za-
dataka [7,8,9]. Tako je utvrđeno postojanje manjih razlika u aktivaciji
moždanih regiona između kognitivnog angažovanja na naizgled jednostavni-
jim i složenijim zadacima nego što bi se očekivalo [2,10,11]. Iako su teorije
inteligencije postale heterogenije i inkluzivnije, shvatajući inteligenciju kao
složen, manje jednosmislen fenomen nesvodiv na jedan homogen konstrukt i
neodvojiv od sredine u smislu sociokulturnog konteksta [12,13,14,15], is-
traživanja su nastavila da se kreću putem kao i do tada, kritikujući kultur-
ološke teorije inteligencije kao nepotkrepljene empirijskim rezultatima i
držeći se shvatanja da se inteligencija reprezentuje na relativno jednostavnim
kognitivnim zadacima, što je olakšavalo da se istovremeno prate i biološki
korelati psihičke aktivnosti kao što su brzina provodljivosti neurona i brzina
reakcije na jednostavne stimuluse [16,17].
Psihijat.dan./2010/42/2/107-126/ 109
Jovanović V. Neuropsihološke funkcije koje meri Vekslerov test inteligencije

Načini na koje psihološki testovi aktiviraju neuropsihološke funkcije

Odnosi između moždanih struktura i ponašanja veoma su komplik-
ovani i često zbunjujući, ali ipak niz kliničkih studija i prikaza omogućava da
se naprave klinički korisni zaključci na osnovu kojih se ipak uspevaju izolo-
vano pratiti pojedine psihičke funkcije. Moždana lokalizacija disfunkcija ne
podrazumeva odnos “prekidača” između određenih moždanih regiona i speci-
fičnog ponašanja. Naprotiv, lezije različitih moždanih regiona mogu izmeniti
ili ugasiti jedno pojedinačno ponašanje, kao i što oštećenja veza između dva
moždana regiona mogu oštetiti izvođenje obe funkcije kojima stoje u osnovi,
što posebno treba imati u vidu kada se kao neuropsihološki intsrument koristi
heterogeni instrument kao što je WAIS-IV [18,19]. Kompleksne radnje, kao
što je na primer, čitanje ove stranice, posledica su bezbrojnih neuralnih in-
terakcija koje u sebe uključuju međusobno udaljene moždane lokacije tako
da se njihovi neuroanatomski korelati ne mogu pripisati nijednoj precizno
određenoj koordinati na moždanoj mapi [2].
Ovo je veoma važno uzeti u obzir kada želimo razmišljati o prirodi
intelektualnog funkcionisanja, naročito o psihološkim testovima koji se često
baziraju na jednom holističkom pristupu intelektu o čemu najbolje svedoči
pojam g faktora [3]. Ono što je prednost Vekslerovih skala inteligencije o
kojima će biti reči u ovome radu jeste što pored toga što daju uopšteni prikaz
opšteg intelektualnog postignuća, u sebe objedinjuju niz različitih skala sa
zadacima različitih po strukturi, što u neuropsihološkom procenjivanju pred-
stavlja prednost [8,9].
Takođe, nekoliko istraživanja govore o moždanim korelatima ukup-
nog postignuća na WAIS-III skali što je značajno da se na pomene pre nego
što se upustimo u analizu koje pojedine neuropsihološke funkcije stoje u
zaleđu postignuća na pojedinim subtestovima. Pronađena je povezanost iz-
među prosečne učestalosti EEG talasa sa ukupnim postignućem na WAIS-III
merenim kroz FSIQ (postignuće na celoj skali), tako što su temporalni re-
gioni, i levi i desni (T3 i T4), pokazali nižu prosečnu frekvenciju u stanju
neaktivnosti što je skor na celokupnoj skali WAIS-III (FSIQ) bio viši
[20,21]. Ovakvi rezultati se po svojoj opštosti mogu generalizovati i na
WAIS-IV jer je struktura instrumenta unutar ove dve revizije slična. Iako
WAIS-IV bolje meri brzinu procesiranja i faktor fluidne inteligencije sub-
testovi slične sadržine postoje i u WAIS-III. Niže frekvencije EEG talasa u
levom temporalnom regionu mogu poslužiti kao prediktor uspešnog postig-
nuća na subtestu Sličnosti i Informacija što su subtestovi najzasićeniji ver-
balnim faktorom [20,21]. Ovakav nalaz ide u prilog Džensenovom stanovištu
o tome da je inteligencija homogen konstrukt utemeljen u biološkim dis-
pozicijama koje su genetski zasnovane i koje bi se stoga manifestovale i
prilikom rešavanja elementarnih kognitivnih zadataka čija se uspešnost zas-
niva na što manjem vremenu reakcije [17].
Međutim, sa druge strane, postoje istraživanja koja pokazuju da post-
oje značajne intersubjektivne razlike u aktivaciji moždanih regiona prilikom
110 Psihijat.dan./2010/42/2/107-126/
Jovanović V. Neuropsihološke funkcije koje meri Vekslerov test inteligencije

rada na istim zadacima (u pitanju su Ravenove progresivne matrice) mere-

nim neuroimage tehnikama što može, hipotetički rečeno, ukazivati i na odre-
đenu vrstu idiosinkratičnosti u funkcionisanju na biološkom planu, što rela-
tivizuje shvatanje o mozgu kao mašini projektovanoj uniformno [22] i može
nagovestiti pitanje o mogućnosti i vezi funkcionisanja moždanih sinapsi i
određenih specifičnih iskustava koja se intersubjektivno razlikuju a zavise od
specifičnih iskustava.
Ako se želimo zapitati da li različiti subtestovi sa WAIS instrumenta
mere različite neuropsihološke funkcije za koje su odgovorni različiti
moždani regioni, to znači da je opravdana pretpostavka će moždane povrede
koje su specifične i lokalizovane izazvati različita postignuća na različitim
subtestovima – odnosno, različito intersubtestovno raspršenje skorova (scat-
ter). Ovo se zaista i dešava i mnogi kliničari su donosili dijagnostičke
zaključke na osnovu izrazitog intersubtestovnog raspršenja (scatter) [2]. Ta-
ko, negde još uvek korišćeni indeks deterioracije govori o tome koje neurop-
sihološke funkcije opadaju sa godinama. To su prvenstveno pažnja i kogni-
tivna brzina. U grupu “Don’t Hold” subtestova, odnosno onih na kojima
postignuće propada sa godinama usled deteriorizacije, spadaju: Brojevi, Slič-
nosti, Digit symbol i Kocka-mozaik. U “Hold” subtestove, odnosno one na
kojima je postignuće stabilno tokom starenja, ubrajaju se: Rečnik, Informa-
cije, Dopune slika, Slagalica. Ako je koeficijent mentalne deterioracije iz-
među 0.1 i 0.2, to znači da je došlo do konačnog propadanja psihičkih funk-
cija. Ovo može govoriti i o postojanju organskog moždanog oštećenja, ali sa
manjom sigurnošću. Ovaj koeficijent se izračunava na osnovu sledeće for-
mule: (Hold – Don’t Hold) / Hold [2]
Međutim, novija istraživanja pokazuju da intersubtestovno raspršenje
u većoj meri zavisi od visine postignuća nego od moždanih povreda, te da se
veće intersubtestovno raspršenje javlja kod nižih postignuća [23,24]. Ovo
govori u prilog komplesnosti i međupovezanosti funkcija koje stoje u osnovi
postignuća na različitim subtestovima WAIS-a, odnosno da je za beleženje
visoke inteligencije na testu potrebna uzajamna aktivacija različitih funkcija.
Ipak, postoje razlike i različita faktorska zasićenja različitih subtestova. Tako,
WAIS-IV na osnovu konfirmatorne faktorske analize razlaže se na četiri sub-
skale: 1. Subskala verbalnih sposobnosti (pojmovno mišljenje, verbalno re-
zonovanje, prikupljeno znanje, umesto IQv; Obavezni subtestovi: Sličnosti,
Rečnik, Informacije; Dopunski subtest: Shvatanje) 2. Subskala perceptivnog
rezonovanja (perceptivno i fluidno rezonovanje, vizuelno-motorna inte-
gracija, umesto IQm; Obavezni subtestovi: Kocka-mozaik, Matrice, Sla-
galica; Dopunski subtestovi: Shvatanje težine, Dopune). 3. Subskala radne
memorije (zadržavanje, koncentracija, paralelna i serijalna obrada, kontrola;
Obavezni subtestovi: Brojevi, Aritmetika, Dopunski subtestovi: Slovo-broj)
4. Subskala brzine procesiranja (brzina mentalne i grafomotorne obrade);
Obavezni subtestovi: Traženje simbola, Šifra; Dopunski subtest: Precrtavanje
Psihijat.dan./2010/42/2/107-126/ 111
Jovanović V. Neuropsihološke funkcije koje meri Vekslerov test inteligencije

[8,9]. Faktorska struktura predstavlja hipotezu i vodič za istraživanje neu-

roloških korelata psihičkih funkcija [17,25] ali ipak, g faktor kao ono što ob-
jedinjuje ove različite subskale vodi pretpostavkama o tome da je stepen
povezanosti između asocijativnih i komisuralnih vlakana u beloj masi ispod
cerebralnog korteksa od posebnog značaja za inteligenciju jer verovatno
pretpostavljaju važnu neurološku osnovu za izvođenje relacija i korelata od-
vojenih kognitivnih elemenata u nove celine [2]. Ovakva interpretacija
sugeriše da je pre nemoguće nego moguće lokalizovati inteligenciju unutar
moždane strukture kao specifičnu neuropsihološku funkciju.
U sledećem odeljku biće reči o biološkim korelatima postignuća na
subtestovima sa WAIS-IV koji u velikoj meri odgovaraju relativno različitim
aktivacijama regionima korteksa koji se dešavaju prilikom rada subjekta na
subtestovima i na taj način pojašnjavaju upotrebu psihičkih funkcija.

Neuropsihološka osnova postignuća na subtestovima sa WAIS-IV

Rečnik
Rečnik je subtest koji identifikovan kao najbolja pojedinačna mera i
verbalne i opšte intelektualne sposobnosti [2]. To znači da je Rečnik subtest
koji najviše zasićen g faktorom. On je subtest na kome je postignuće ispi-
tanika najosetljivije na povrede leve moždane hemisfere. Ovaj subtest od
svih subtestova WAIS-a najviše pomaže u donošenju diferencijalne dijag-
noze između funkcionalnog poremećaja mišljenja kakav se javlja u psiho-
zama i moždanih povreda jer se često dešava da pacijenti sa poremećajima
mišljenja na ovom testu počinju da daju, iako to ne mora biti utvrđeno do
tada, konfabulatorne, idiosinkratične ili suvuše lične odgovore, što govori o
kompleksnosti neuropsiholoških funkcija koje mu stoje u osnovi [2]. Si-
nonimi su najčešći odgovori koje daju normalni ispitanici, ali ova tendencija
opada sa godinama [26]. Odgovori u vidu definicija daleko su ređi, osim u
populaciji dece. U situacijama moždane povrede, sve grupe pacijenata daju
manje sinonima i slabije definicije, poput površnih opisa, ponavljanja pitanja
i neobičnih asocijacija. Pacijenti kod kojih je izvršena lobotomija pokazuju
veće smanjenje kvaliteta odgovora, dok kod onih sa selektivnijim lezijama,
kao što su delimična lobotomija, pokazuju manje kvalitativne promene u od-
govorima [2]. Pored toga što su za visoko postignuće na subtestu Rečnika
neophodni dobro obrazovanje, sklonost intelektualizaciji i širok opseg ideja,
novija istraživanja mogu ukazivati i da je za visoko postignuće na subtestu
Rečnika neophodno i prizivanje sadržaja iz dugoročne memorije, za koje je
odgovoran prednji korteks (anterior cingulate cortex, ACC) koji se angažuje
prilikom semantičkih zadataka [27]. Osobe koje pate od PTSD-a pokazuju
smanjeno postignuće na testu Rečnika što govori o otežanom izvlačenju sa-
držaja iz dugoročne memorije [28]. Takođe, skorašnja istraživanja su poka-
zala da ispitanici koji imaju bogatiji rečnik i znaju veći broj reči imaju na-
zubčenije profile alfa talasa na elektorencefalografskim merenjima tokom
112 Psihijat.dan./2010/42/2/107-126/
Jovanović V. Neuropsihološke funkcije koje meri Vekslerov test inteligencije

intelektualnih aktivnosti [29]. Depresivni pacijenti podbaciju na svim sub-

testovima osim na rečniku [30].

Sličnosti
Sličnosti su subtest koji angažuje pojmovno mišljenje, i kako je ovo
test koji je po svojoj strukturi nezavisan od memorijskih komponenti kog-
nicije, on se, najčešće kod starijih ispitanika uzima kao najbolji test verbalne
sposobnosti [2]. Za razliku od subtestova Informacije i Aritmetika, on ne
zavisi od akademskog nivoa ispitanika i njegovog obrazovanja već od “pro-
čišćene” verbalne sposobnosti, a za razliku od Shvatanja koje je često afi-
cirano socio-kulturnim zaleđem ispitanika, impulsivnošću i lošim socijalnim
prosuđivanjem što je često posledica moždanih povreda, subtest Sličnosti
meri čistiju verbalnu sposobnost koja se negde oslanja na fluidno rezono-
vanje, te je njegova lokalizacija u manjoj meri odrediva što znači da je
postignuće na ovom subtestu osetljivije na nasumično zadešene moždane po-
vrede nego što je to slučaj sa drugim verbalnim subtestovima [2]. Sniženo
postignuće na subtestu sličnosti ukazuje na to da postoji oštećenje fronatal-
nog levog lobusa, ali takođe, sniženo postignuće na subtestu sličnosti može
se dogoditi i usled bilateralnih fronalnih lezija [2]. Detaljnija ispitivanja paci-
jenata sa lezijama fronalnog lobusa koje imaju fokalne lezije ili Parkisonovu
bolest pokazuju smanjenu verbalnu fluentost u zadatku sa ispunavanjem klas-
tera koji se naizmenično menjaju i sukcesivno popunjavaju, ali ne u bogatsvu
podvrsta klastera nego u nedovoljno brzom šaltovanju i perzistenciji, pa čak i
pogrešnim odgovorima, za razliku od pacijenata sa drugim moždanim povre-
dama, koji nemaju problema u šaltovanju već u tome što njihovi klasteri
broje manje navedenih članova [31].
Ovo dodatno govori u prilog tome da povrede frontalnog lobusa koje
utiču na pažnju kojom se uspostavlja veza između različitih semantičkih ka-
tegorija u velikoj meri utiču na postignuće na subtestu Sličnosti koji pred is-
pitanika stavlja zadatak uspostavljanja veze između dve naizgled različite
kategorije. Ovo istraživanje govori o tome, prema interpretacijama is-
traživača, da se radna memorija često ne može posmatrati striktno kao izo-
lovana komponenta kognicije već da određeni moždani regioni utiču na
kompleksne složaje funkcija koje se međusobno angažuju prilikom rada na
naizgled konceptualno jednostavnim zadacima, što dovodi do usložnjenog
pogleda na lokalizaciju neuropsiholoških funkcija odgovornih za postignuće
na subtestutestu Sličnosti [32].
Međutim, određena istraživanja jasnije pokazuju da se preciznije mo-
gu lokalizovati moždani centri odgovorni za konceptualno mišljenje koje
zahteva subtest Sličnosti. Prednja parijetalna hemisfera desna prva strada na
početku Alchajemerove bolesti i tada ispitanici dolaze boljeg postignuća na
subtestu Sličnosti, za razliku od kasne faze kada se disfunkcionalnost javlja i
na temporalnom delu leve hemisfere [33].
Psihijat.dan./2010/42/2/107-126/ 113
Jovanović V. Neuropsihološke funkcije koje meri Vekslerov test inteligencije

Informacije
Informacije predstavljaju subtest koji u najvećoj meri angažuju izvla-
čenje uskladištenih informacija iz dugoročne memorije. Zato je važno
prilikom zadavanja napraviti diferencijaciju da li je neuspeh uzrokovan ne-
postojanjem informacije ili problemima u izvlačenju koji mogu nastati usled
moždane povrede, tako da Lezakova predlaže metodu u kome se ispitaniku
nude odgovori što umanjuje probleme u izvlačenju. Što je veća razlika iz-
među skorova dobijenih na ovakav način, postoji veća verovatnoća da je
oštećeno funkcionisanje dugoročne memorije [2].
Subtest Informacija najbolje prikazuje sposobnost sitacanja znanja i
mogućnost uskladištenja informacija, što je povezano sa motivacijom i ni-
voom obrazovanja, što čini postignuće na ovom subtestu najmanje ugroženim
moždanim povredama. Miler i saradnici daju niz argumenata na osnovu neu-
ropsiholoških i neurobioloških studija koja uključuju PET-scan o tome kako
je prefrontalni korteks na osnovu niza neuralnih puteva zadužen za kontroli-
sanje i održavanje ponašanja usmerenih ciljem, od kojih su jedni zaduženi za
izvlačenje sadržaja iz dugoročne memorije [34]. Kada su veze između usk-
ladištenih informacija presečene, u tom slučaju ni ono što Talving naziva
“ključem za izvlačenje” (retrieval cue), ne može stupiti u interakciju sa
memorijskim skladištem [35,36] iako je veoma opravdano pretpostaviti da su
svojevremeno takve informacije bile uskladištene. Za znanje koje je čin-
jenično, odgovorni su medijalno-temporalni lobus, i što je interesantno, na-
jnovija istraživanja pokazuju da frontalni lobus i starenje u očuvanju ovog
procesa ne igraju ulogu, međutim, oni su od ključnog značaja kada treba pre-
poznati lažna sećanja i pogrešna izvlačenja [37] o čemu Lezakova govori ka-
da ispitanici, od kojih se očekuje da poseduju određenu informaciju (npr. ka-
tolik koji ne zna gde je sedište katoličke crkve), biraju pogrešan odgovor pri-
likom specijalnog zadavanja subtesta Informacija u situacijama kada se sum-
nja da postoje problemi u izvlačenju [2]. Ovakvi nalazi nam još jednom go-
vore o kompleksnosti lokalizovanja neuropsiholoških funkcija, ali više o
kompleksnosti i teškoćama u izolovanju pojedinačnih intelektualnih oper-
acija na konceptualnom planu. Ovako nešto može govoriti o drugačijem us-
trojstvu psihičkih funkcija onako kako su doživljene i na osnovu toga koncep-
tualizovane u istraživanjima i kako se manifestuju unutar moždanih struktura.

Shvatanje
Shvatanje je subtest koji je u najzasićeniji verbalnim faktorom iako
takođe, pored verbalnih sposobnosti angažuje suđenje za koje je neophodno
poznavanje socijalnih odnosa, te je stoga najoseljiviji na povrede leve
moždane hemisfere. Važno je napomenuti da dobro postignuće na ovom testu
ne znači i dobro suđenje i u svakodnevnim situacijama jer su one komplek-
snije i multidimenzionalnije i u većoj meri zahtevaju definisanje, konceptual-
izovanje i donošenje odluka o akcijama, a ne samo suđenje, što se dešava kod
pacijenata sa povredama desne moždane hemisfere, koji postižu visok skor
114 Psihijat.dan./2010/42/2/107-126/
Jovanović V. Neuropsihološke funkcije koje meri Vekslerov test inteligencije

na subtestu Shvatanja ali u realnom životu donose nerazumne, bizarne i

čudne odluke [38] što se još jednom može protumačiti kao problem prilikom
intepretacije testova koji predstavljaju samo uzorak iz bogatog skupa neurop-
siholoških funkcija koje se koriste u svakodnevnoj životnoj praksi. Ipak, im-
pulsivnost, za koju se smatra da potiče iz oštećenja ili disfunkcionalnosti
frontalnog lobusa koji je zadužen za egzekutivne funkcije [7] može doći do
izražaja i na ovakvom testu, u vidu neobičnih pitanja koja se ne zasnivau na
prosuđivanju već na emotivno obojenoj reakciji [2].
Subtest Shvatanja, zbog svoje specifičnosti, često se koristi kao mera
premorbidne inteligencije, naročito kod onih pacijenata čije su moždane po-
vrede nespecifikovane lokacije, ili, još sa učestalijom upotrebom, kod onih
pacijenata sa povredom desne moždane hemisfere, a kako je ovaj subtest na-
josetljiviji na povrede leve hemisfere zbog svoje zasićenosti verbalnim fak-
torom, on se najčešće koristi za procenu intenziteta oštećenosti verbalne
funkcije [2].
Ako je oštećen kapacitet za verbalno razumevanje, prilikom koga se
angažuje i ono što Bedli naziva fonološkom petljom [39], može doći do pod-
bacivanja na subtestu Shvatanja iako je moguće da potencijalno, kapaciteti za
razumevanje i prosuđivanje budu očuvani [2]. Najnovija istraživanja govore
da postoje jasni cerebralni parametri koji se angažuju kada je neophodno
dođi do dubljeg razumevanja narativa prilikom njegovih promena i zaokreta i
neophodnosti sitnetizovanja nekoliko narativnih jedinica u jednu celinu [40]
što se može zaključiti da je jedna od operacija koja stoji u osnovi subtesta
Shvatanje. Naime, na osnovu fMRI tehnike snimana je moždana struktura i
aktivnost ispitanika u dva slučaja: kada su postojali narativni zaokreti i kada
je bilo neophodno “jače shvatanje teksta” i kada to nije bio slučaj, što je re-
zultovalo intenzivnijom aktivnošću merenom BOLD jedinicama (Blood-
oxygen-level dependent) u srenjim parijetalnim predelima korteksa koji je
zadužen za integraciju informacija [40].

Dopune slika
Subtest Dopuna slika najzasićeniji je verbalnim i vizuospacijalnim
faktorom, a na najopštijem nivou, angažuje funkciju vizuelnog pre-
poznavanja (visual recognition), vizuelne organizacije kao i procese izvla-
čenja iz dugoročne memorije [2]. Ovo je subtest koji je najotporniji na
moždana oštećenja; lateralne povrede ne ostavljaju nikakav efekat po postig-
nuće; na taj način ovaj subtest može poslužiti kao najbolji pokazatelj pre-
thodne sposobnosti kada je leva hemisfera tako oštećena da se ne mogu for-
mulisati adekvatni verbalni odgovori. Okcipitalni korteks je odgovoran za
vizuelnu rekogniciju, međutim, novija istraživanja vršena uz pomoć fMRI
pokazuju da se, u slučaju vizualnih agnozija, nastalih usled moždanih
povreda lateralnog okcipitalnog korteksa, ovaj centar aktivira prilikom taktil-
nih draži u zadacima prepoznavanja bez vizuelne stimulacije, što govori u
Psihijat.dan./2010/42/2/107-126/ 115
Jovanović V. Neuropsihološke funkcije koje meri Vekslerov test inteligencije

prilog njegovoj multimodalnoj funkciji rekognicije i plastičnošću i kom-

pleksnošću odgovornosti centara u korteksu koji stoje u pozadini vizuelne
rekognicije i organizacije [41].

Šifra, Precrtavanje i Traženje simbola

Ova tri subtesta angažuju percepciju, pažnju, koncentraciju, vizuelnu
organizaciju, psihomotornu brzinu i čine faktor brzine procesiranja, kao po-
sebnu subskalu WAIS-IV [2,8,9]. Motorna brzina igra značajnu ulogu prili-
kom postignuća, tako da ono može imati sumnjivu validnost u određenim
slučajevima kada je motorika deficijentna. Za najveći broj odraslih osoba, ovi
subtestovi predstavljaju psihomotorno izvođenje, relativno nezavisno od in-
telektualnih veština, memorije i učenja. Motorička istrajnost, angažovana
pažnja, brzina odgovoranja i vizuomotorna koordinacija igraju najveću ulogu
u izvođenju ovoga subtesta kod normalnih odraslih osoba [2,8,9,18], ali ta-
kođe udela može imati brzina i uvežbanost u kodiranju simbola koja je po-
vezana sa verbalnim faktorom na WAIS skalama.
Ova tri subtesta je najosetljiviji od svih subtestova sa WAIS-a na
moždane povrede, sa najvećom verovatnoćom da će postignuće na njemu biti
smanjeno i kada su povrede minimalne i nespecifikovane, te je on stoga od
najmanjeg značaja kada treba lokalizovati povredu, što je posledica toga da u
njegovoj osnovi stoje različite komponente poput mentalne i motorne brzine i
percepcije [2,8,9,18]. Još uvek se ne zna sa sigurnošću koje neuropsihološke
funckije stoje u osnovi subskale brzine procesiranja, međutim postoje nalazi
dobijeni u istraživanjima koje koriste funkcionalnu magnetnu rezonancu
[fMRI] koji govore o tome da egzekutivne funkcije stoje u osnovi rešavanja
ovih subtestova, do čega je dođeno na osnovu poređenja običnog grafomo-
tornog angažovanja i onakvog kakvo zahteva rešavanje subtesta Šifra i
Traženje simbola, što je dovelo do nalaza o aktivaciji frontalno-parijetalnih
kortikalnih mreža, uključujući i levi srednji frontalni girus, ali su i prefron-
talni regioni veoma aktivirani kod onih koji su najuspešniji na ovom testu
[42].
Kada spominjemo egzekutivne funkcije, postoje nalazi koji govore o
tome da je za njihovo funkcionisanje odgovoran frontalni lobus. Mijakijevo
obuhvatno istraživanje o egzekutivnim funkcijama i njihovoj povezanosti sa
frontalnim lobusom kao moždanim regionom koji se smatra najodgovornijim
za izvršavanje egzekutivnih zadataka pokazuje, na osnovu konfirmatorne
analize postojanje sledećih osnovnih egzekutivnih funkcija: 1) pomeranje i
manipulisanje mentalnim predstavama (Shifting of mental sets) – test koji u
najvećoj meri angažuje ovu egzekutivnu funkciju jeste Wisconsin Card Sort-
ing Test (WCST); 2) nadgledanje i dopunavanje reprezentacija sa kojima op-
eriše radna memorija (Monitoring and updating of working memory repre-
sentation) – test koji u najvećoj meri angažuje ovu egzekutivnu funkciju jeste
Random Number Generation test i Operation span test i 3) inhibicija ne-
proverenih odgovora (Inhibition of prepotent responses) – test koji u najvećoj
116 Psihijat.dan./2010/42/2/107-126/
Jovanović V. Neuropsihološke funkcije koje meri Vekslerov test inteligencije

meri angažuje ovu egzekutivnu funkciju jeste Hanojska kula [7]. Najsličniji
test od svih ponuđenih, testovima Precrtavanja i Šifre jeste WCST jer i u jed-
nom i u drugom treba izvršiti mentalnu selekciju i manipulaciju na osnovu
pravila koja treba držati aktivnim u radnoj memoriji.
O kompleksnosti funkcija koje leže u osnovi ove subskale koja je
postojala u trećoj reviziji WAIS-a, i njenoj povezanosti sa perceptivnim re-
zonovanjem govori hijerarhijska multipla regresija u kojoj radna memorija
objašnjava 10 % varijanse skorova na subskali brzine procesiranja, motorna
brzina samo 3% dok perceptivno procesiranje (mereno i korelirano preko in-
strumena Trial Making Test – B) objašnjava 26% varijanse postignuća, a
kod moždanih oštećenja primećuju se najveće razlike na faktoru perceptiv-
nog procesiranja nezavisno od lokalizacije moždane povrede [42].

Određivanje težine, Matrice i Slagalica

Ova tri subtesta čine subskalu perceptivnog rezonovanja koja u sebe
uključuje perceptivno i fluidno rezonovanje, vizuelno-motornu integraciju,
spacijalnu vizuelizaciju i manipulaciju, paralelno procesiranje kao i sposob-
nost da se anticipiraju odnosi među delovima, dok subtest Određivanje težine
angažuje i kvantitativno rezovovanje [8,9]. Subtest Matrica, veoma je sličan
Ravenovim matricama, tako da istraživanja o neuropsihološkoj pozadini flu-
idne inteligencije na osnovu funkcionalne magnetne rezonance, vršena sa
Ravenovim progresivnim matricama, mogu se ekstrapolirati na objašnjavanje
subtesta Matrice sa WAIS-IV. Istraživanja pokazuju da postoji veoma veliko
preklapanje u aktivaciji moždanih regiona koji se tiču radne memorije (three-
back test), angažovanja i usmeravanja pažnje i onih koji se angažuju prilikom
rada na Ravenovim matricama, a to su prefrontalni parijetalni regioni kortek-
sta [22,44]. Autori naglašavaju da komplesknost međuveza i mnogostrukost
moždanih regiona koji se aktiviraju prilikom rada na zadacima za koje se
pretpostavlja da mere fluidnu inteligenciju otežavaju nedvosmislene
zaključke, a ono što takođe predstavlja problem generalizaciji aktivacionih
zona jesu nalazi koji govore o tome da aktivnost prefrontalnog korteksa za
koji se smatralo da je odgovoran za rezonovanje i rešavanje problemskih si-
tuacija, pokazuje intervarijabilnost među ispitanicima [22] kako prilikom
rešavanja Ravenovih progresivnih matrica, tako, samo još izrazitije, prilikom
rešavanja zadataka koji angažuju radnu memoriju. Kada se radi o ovako glo-
balnijim i širim konceptima kao što je fluidna inteligencija, postoje neslagan-
ja čak i o tome da li je ukupan koeficijent inteligencije povezan u pozetivnom
ili negativnom smeru sa intenzitetom moždane aktivacije [3]. Grej i sar. sma-
traju da se ove nesuglasice mogu objasniti tako što oni koji su inteligentniji
brže dolaze do rešenja, čime pre završavaju misaoni proces, tako da se u
ukupnom vremenskom periodu snimanja moždane aktivnosti, njihova aktiv-
nost može učiniti manjom, ali ne zbog nižeg intenziteta nego zbog brzine ko-
jom koriste svoje potencijale [22].
Psihijat.dan./2010/42/2/107-126/ 117
Jovanović V. Neuropsihološke funkcije koje meri Vekslerov test inteligencije

Ponavljanje brojeva i Slovo-broj

Ovo su subtestovi koji imaju naveće zasićenje subksalom radne me-
morije, zajedno sa subtestom Aritmetika, angažujući procese zadržavanja
materijala u mentalnoj obradi, angažujući koncentraciju, paralelnu i serijalnu
obradu i kontrolu [9]. Ponavljanje brojeva je subtest koji je otporan na mnoga
moždana oštećenja; angažuje kratkoročnu memoriju, naročito fonološku petl-
ju [45] dok novi subtest u poslednjoj, četvrtoj reviziji instrumenta, Slovo-broj
angažuje u većoj meri serijalno procesiranje u zahtevu za sukcesivnom obra-
dom i pamćenjem, i manipulacijom brojeva i slova [8,9]. Osetljiviji je na po-
vrede u levoj hemisferi i na difuzne povrede koje zahvataju nespecifikovana
područja. Kako je ovo subtest koji je osetljiv na deficijenciju pažnje, postig-
nuće na ovom subtestu je redovno niže nakon doživljenog potresa mozga [2].
Nažalost, malo je onih istraživanja koja nam govore koje se vrste grešaka na
subtestu ponavljanja brojeva javljaju u sprezi sa različitim neuropsihološkim
deficitima. Ipak, Lezakova navodi da postoje podaci o tome da subjekti sa
difuznim moždanim povredama koji imaju problema u zadacima sa praćen-
jem mete (kao što su pacijenti sa povredama mozga i multiplom sklerozom),
ponavljaju brojeve ali prave tipičnu grešku zamene mesta brojeva u sredini
niza dok subjekti sa težim moždanim oštećenjima mogu čak ubacivati bro-
jeve iz prethodnog niza u novi niz ili perseverirati prethodno zadati niz [2].
Pažnja je od veće važnosti nego memorija u Ponavljanju brojeva un-
apred jer predstavlja pasivan raspon osetljivosti za obradu informacija [2].
Ponavljanje brojeva unazad više se oslanja na radnu memoriju nego na
pažnju i pasivan raspon informacija koje se mogu obraditi jer se izvršenje
ovog subtesta više oslanja na mentalnu rotaciju i manipulaciju sadržaja [2].
Ovaj zadatak zahteva dvostruko praćenje mete: memorijski kapacitet i oper-
aciju obrtanja koje se izvršavaju simultano. [46]
Pojedini autori izveštavaju da depresivni pacijenti podbacuju na za-
dacima sa jednostavnim vremenom reakcije, Ravenovim matricama (stoga se
može očekivati i podbacivanje na Matricama u WAIS-IV) kao i Ponavljanju
brojeva [30]. Asperger sindrom, kao najblaža forma autizma, najviše oštećuje
postignuće na subtestu Ponavljanja brojeva jer postoji poremećaj pažnje koja
je neophodna za efikasno angažovanje radne memorije [47].

Aritmetika
Ovaj subtest podrazumeva rešavanje aritmetičkih problema uz vre-
mensko ograničenje (npr. “8 ljudi mogu da završe neki posao za 6 dana. Ko-
liko je ljudi potrebno da završe isti posao za pola dana?”). Angažuje procese
mentalne manipulacije, koncentracije, pažnje, kratkoročne i dugoročne me-
morije i kvantitativno rezonovanje [8,9].
Ispitanici sa neurološkim poremećajima postižu rezultat na subtestu
aritmetike oko 8 i 9 [sirovi skor], a skalirani skor najčešće iznosi oko 7 i 8.
Kako bi se razdvojili učinci kognitivne brzine od potencijalno poremećenih
funkcija, kliničar bi trebalo da uzme i uporedi dva skora na ovom subtestu:
118 Psihijat.dan./2010/42/2/107-126/
Jovanović V. Neuropsihološke funkcije koje meri Vekslerov test inteligencije

jedan koji se odnosi na sumi dobijenih bodova koji uključuju vremenske bo-
nuse i ograničenja, a drugi skor se odnosi na ukupan skor tačnih odgovora
bez vremenskog ograničenja [2]. Prvi skor govori u većoj meri o sposobnosti
ispitanika u odnosu na norme a drugi daje indicije o aritmetičkim sposob-
nostima per se i može, u slučaju podbacivanja, ukazivati da postoji poreme-
ćaj neuropsiholoških funkcija koje su neophodne za rešavanje zadataka na
ovom subtestu. U uzimanju ovog drugog skora, u trenutku kada ispitanik
odustane od rešavanja, zadavanje ajtema se prekida [2].
Ideaciona disciplina i koncentracija odlikuju visoka postignuća na
subtestu Aritmetike. Memorija je značajnija na ovom subtestu što je ispitanik
stariji. Kod ispitanika sa povredom leve moždane hemisfere dolazi do nižeg
postignuća nego kod onih sa povredom u desnoj hemisferi što ukazuje da
oštećena verbalna sposobnost snižava skor na ovom subtestu iako to nije tako
kod ispitanika bez moždane povrede [2].
Veoma matematički vešti ispitanici mogu podbaciti na testu kada se
on verbalno zadaje zbog teškoća u neposrednom pamćenju, koncentraciji i
konceptualnoj manipulaciji. Ovi ispitanici dobro rešavaju sve do trenutka
kada složeniji zadaci na ovom subtestu ne počnu da zahtevaju više od upot-
rebe jedne funkcije. Kada se dogodi da je za rešavanje zadatka neophodno
istovremeno upotrebiti više mentalnih operacija, operisati nad više elemenata
zadatka, ili kada su brojevi neobičniji i teži što onemogućava angažovanje
dugoročne memorije i oslanjanje na nju, dolazi do drastičnog pada u perfor-
mativnosti na zadatku. Lezakova dalje navodi kako ona rešava takav prob-
lem. Ako sumnja da je uzrok ovakvog pada zasnovan na otežanom korišćenju
neposrednog pamćenja, koncentracije i pojmovnog mišljenja, ona ispi-
tanicima zadaje isti zadatak ali da ga rešavaju uz pomoć papira i olovke. Ako
ispitanik ni ovako ne uspe da reši zadatak, to govori o težem poremećaju koji
je oštetio i sposobnosti prostorne organizacije, planiranja i održavanja re-
dosleda [sekvencijalnosti]. Upoređivanje ova dva skora daju nam informaciju
o tome koliko je ispitanik u stanju upotrebiti memoriju i mentalnu efikasnost
i koliko oštećenje ovih procesa interferira sa sposobnošću mentalne manipu-
lacije i obrade [2].
Zadavanje subtesta verbalno može zamaskirati postojanje spacijalnih
diskalkulija koje postaju očigledne prilikom zahteva da se aritmetički materi-
jal prostorno organizuje što se dešava u situacijama kada ispitanik zadatke
rešava na papiru. Takođe, verbalna komponenta neophodna je za rešavanje
ovoga zadatka što se najbolje očituje u činjenici da ispitanici sa povredama u
levoj hemisferi rešavaju slabije ovaj test od onih sa lezijama u desnoj hemis-
feri, mada se verbalna sposobnost ne može nedvosmisleno pripisati isključivo
levoj hemisferi [48,49,50]. Ovo je sigurnije kada se radi o lezijama levog
temporalnog lobusa [51] međutim Lezakova navodi da je prisustvovala nizu
pacijenata sa oštećenjem desnog lobusa koji su loše radili subttest Aritmetike
usled nesposobnosti organizovanja elemenata problema, kao i deficijentne
Psihijat.dan./2010/42/2/107-126/ 119
Jovanović V. Neuropsihološke funkcije koje meri Vekslerov test inteligencije

memorije i vigilnosti [2]. Loši rezultati na ovom subtestu, videli smo, ne mo-
raju nužno ocrtati slabo razvijenu aritmetičku sposobnost već u biti posledica
oštećene memorije, koncentracije ili verbalnih funkcija. Ova razlika se može
videti u razlici između skora u kome ispitanik radi sa papirom i olovkom, u
odnosu na onu situaciju u kojoj verbalno rešava zadatke.

Kocka-mozaik
Kocka-mozaik meri više neuropsiholoških funkcija i veoma je osetl-
jiv na moždana oštećenja. Osobe kod kojih preovladava konkretno mišljenje
[uglavnom oni sa povredom desne moždane hemisfere] a imaju vizuospaci-
jalne deficite, teško slažu dijagonalne modele. Lakoća i brzina sa kojom ispi-
tanik uklapa kockice govori o nivou razvijenosti vizuospacijalne konceptu-
alizacije. Na najvišem nivou, ispitanik formira geštalt modela i prilikom sla-
ganja koje teče brzo i tečno, gotovo da i ne gleda model. Ako su sposobnosti
prosečno razvijene, prilikom stavljanja svake kockice, ispitanik gleda model,
što se dešava prilikom kompleksnijih slika. Ovaj subtest najbolje odslikava
fluidnu inteligenciju, tako da se često dešava da akademski ili kulturalno
lišeni ispitanici ovaj test urade najbolje. Povrede desne hemisfere ugrožavaju
postignuće na ovom subtestu, dok povrede leve hemisfere gotovo da ga ne
ometaju funkcije neophodne za njegovo rešavanje, prvenstveno neverbalnu,
vizuospacijalnu koordinaciju i analitičnost i sintetničnost koja operiše never-
balnim materijalom. Ipak, povrede levog parijetalnog lobusa mogu sniziti
postignuće na ovom subtestu [2] što može imati efekta na ono što Bedli i sa-
radnici nazivaju vizuospacijalnom matricom [52,39] što, ako se uzme u obzir
vrsta materijala, pre može imati veze sa radnom memorijom nego sa vizu-
ospacijalnim sposobnostima [45]. Pacijenti sa difuznim gubitkom kortikalnih
neurona (slično Alchajmerovoj bolesti), ozbiljnim povredama prefrontalnog
korteksa, ili težim povredama desne hemisfere koje uključuju parijetalni lo-
bus postižu veoma slaba postignuća na ovom testu. Kvalitet uklapanja kock-
ica kada postoje organska oštećenja postaje veoma vidljiv i ide toliko daleko
da pacijenti stavljaju kockice na sam model ili blizu njega ili postaju nespo-
sobni da odgovore zadatku na bilo koji način.
Nedostatak analitičnosti se takođe vidi kod rada na subtestu Kocka-
mozaik, kod ispitanika sa oštećenjem frontalnog lobusa. Ako je u pitanju
manje oštećenje, ispitanici mogu praviti greške zbog impulsivnosti i neobaz-
rivosti i nemogućnosti da se zauzme apstraknija perspektiva. Konkretna per-
spektiva koja odlikuje ispitanike sa oštećenjima prednjeg lobusa onemogu-
ćava im da pažnju usresrede na apstraktnije karakteristike modela i izvrše
logičku analizu sliku. Smanjena je mogućnosti i da se uči na greškama, tj. da
se one vide i isrpave. Pacijenti koji boluju od Alchajmerove bolesti imaju
dobru percepciju i nameru, ali ih konstrukciona apraskija onemogućava da je
sprovedu u akciju [2]. Iako je u Alchajmerovoj bolesti izgubljena mogućnost
svrsishodnog planiranja i organizovanja sopstvenih aktivnosti za šta je
zadužen fronalni lobus, uz progresivnu deterioraciju, (uz prisustvo prisilnog
120 Psihijat.dan./2010/42/2/107-126/
Jovanović V. Neuropsihološke funkcije koje meri Vekslerov test inteligencije

ponavljanja starih obrazaca ponašanja), najviši skorovi, gotovo nepromenjeni

se postižu na materijalima u poznatom obliku koji zahtevaju neposredno
izvlačenje iz memorije, što je slučaj na subtestovima Informacije, Rečnika,
Shvatanja i Sličnosti, iako pacijent može biti u takvom stanju da nije sposo-
ban da se o sebi stara. Što je zadatak više uobličen u apstraktniji i nepoznatiji
materijal, i zavisniji od brzine izvođenja, i zahteva od ispitanika pažnju i spo-
sobnost za učenje, to će postignuće biti lošije. Ovo je slučaj na subtestovima
Kocka-mozaika, Šifre i Ponavljanja brojeva unazad. Ako je skor na Rečniku
dvaput veći od skora na Kocka-mozaiku, to ukazuje na demenciju [2].
Dva najčešća razloga za podbacivanje na subtestu kocka-mozaik su
otežana i ometena vizuospacijalna manipulacija što se dešava u slučaju kon-
strukcionalnih apraksija i nemogućnost vizuospacijalne konceptualizacije
prilikom koje ispitanik nema ideju o tome da slaže na pogrešan način i čak
misli da je dobro uradio zadatak iako se konstrukcija ni najmanje ne slaže sa
modelom, što se gotovo invarijantno dešava kod povrede desnog posterior-
nog korteksa [2].

Zaključak: kuda ide istraživanje odnosa psihološkog merenja in-

teligencije i neuropsiholoških funkcija i kakva uloga WAIS-a u tome?
Ono što i dalje ostaje glavni problem u istraživanju inteligencije,
naročito danas, kada postoje neuroimage tehnike koje relativno jasno daju
uvid u funkcionisanje mozga jeste kako napraviti takve zadatke koji će pre-
cizno angažovati određenu relativno izolovanu hipotetičku psihičku funkciju
za koju pretpostavljamo da se može lokalizovati u određenom moždanom
regionu. Određene moždane povrede nedvosmisleno ukazuju na regionalnu
raspodeljenost moždanih funkcija. Psihološki instrumenti, sa svojim hetero-
genim sadržajima, kakav je nesumnjivo WAIS-IV, od velike su pomoći prili-
kom dijagnostifikacije oštećenja. Međutim, kod zdravih ispitanika, moždano
funkcionisanje se prikazuje kao fleksibilnije i interindividualnije. Ovo otvara
veoma ozbiljan problem suprotstavljenosti redukcionizma i holizma u psi-
hologiji. Ako bi smo morali da ovakav pregled zaključimo što ne bi pred-
stavljalo sasvim opravdan poduhvat, naš zaključak bi se pre kretao u pori-
canju kartezijanske dihotomije (duh/telo) kao loše postavljene. Povezanost
psihičke različitosti sa varijabilnim moždanim funkcionisanjem je uočljiva u
navedenim istraživanjima. Međutim, moguće je uočiti i opšte zakonitosti u
odnosu neuropsiholoških funkcija i inteligencije manifestovane na psi-
hološkom testu koje nadilaze interindividualne varijacije. Prilikom upotrebe
kognicije prilikom rešavanja kognitivnih zadataka, sama neodredivost psi-
hičkog funkcionisanja i sloboda u upotrebi kognicije koja može karakterisati
pojedinca, rezultira, kao što smo videli, u interindividualnim razlikama koje
prikazuju neuroimaging tehnike prilikom rešavanja istih kognitivnih
zadataka od strane različitih ispitanika. Ovako nešto može navesti na izomor-
fističke pretpostavke o povezanosti psihičkog i moždanog funkcionisanja.
Psihijat.dan./2010/42/2/107-126/ 121
Jovanović V. Neuropsihološke funkcije koje meri Vekslerov test inteligencije

Iako teza koja se iznosi donekle preterano generalizuje podatke i pre bi se

reklo da joj navedeni podaci ne protivreče, pre nego što je nedvosmisleno
potvrđuju, ona može govoriti o tome da interindividualna varijabilnost u ak-
tivaciji različitih moždanih regiona prilikom rešavanja složenih kognitivnih
zadataka zavisi kako kognitivnih stilova pojedinca tako i od onoga što se u
psihologiji naziva g-faktor ili opšta inteligencija koju je teško lokalizovati.
Većina istraživača je pokušala da se finim eksperimentalnim nacrti-
ma, u kojima će se kognitivni zadaci u dve eksperimentalne grupe razlikovati
međusobno u ključnim nijansama, približi mogućnosti da na fMRI-ju i PET
scan-u uoči suštinsku pretpostavljenu razliku u angažovanju moždanih ka-
paciteta, čime bi se izolovala pojedinačna psihička funkcija. Neka od ovih
istraživanja su uspela da daju rezultate, ali kao da u trenutku kada zadatak
postaje složeniji, ovo postaje sve teže i javlja se šum za koji se može pret-
postavljati da dolazi od individualnih specifičnosti u angažovanju kognicije.
Testovi inteligencije koji su konstruisani pre upotrebe tehnika neuroimaging-
a i koji su imali u većoj meri holistički pristup intelektu, mogu poslužiti samo
kao polazna osnova za konstrukciju novih, prilagođenih zadataka koji mogu
biti specifikovani za izolaciju određene hipotetičke funkcije, kao što je to
slučaj u istraživanjima Greja, Mijakija, Kenedija i Karina [22,7,43,40] koji su
otišli najdalje u pokušajima moždane lokalizacije psihičkih funkcija. Sub-
testovi WAIS-IV prate ovu nit sa faktorskom strukturom koja nastoji da
mapira i pruži polazište za pronalaženje biološke utemeljenosti psihičkih
funkcija što je do ključnog značaja za neuropsihologiju i bržu i bolju dijag-
nostiku moždanih oštećenja, ali takođe uspevaju da budu jedan od na-
jobuhvatnijih instrumenata za procenu opšte inteligencije, odnosno g-faktora.
122 Psihijat.dan./2010/42/2/107-126/
Jovanović V. Neuropsihološke funkcije koje meri Vekslerov test inteligencije

NEUROPSYCHOLOGICAL FUNCTIONS MEASURED BY

WECHSLER’S INTELLIGENCE SCALES

Vitomir Jovanovic

Department of Psychology,
University of Belgrade, Belgrade, Serbia

Abstract: This paper discusses the possibilities of new versions Wechsler’s intelli-
gence scales in the assessment neuropsychological function. This paper presents the current
efforts that are made in the direction of research on the relationship of intelligence and brain
structure. There are exposed potential problems that stand in the way that the intelligence test
is successfully used as a diagnostic tool for assessing damage of neurological function and lo-
calization of brain damage. Analysis of subsets and their role in the latest research shows the
variability in their application. While some subtests fail to engage isolated functions, some
other, depending on the complexity and scope of the task within the subtests, engage a wider
range of functions that are more likely to show interindividual variations measured by neuro-
image techniques. At the same time, these findings are closer to what is considered to be a
general intelligence or g-factor.

Key words: neuropsychological function, Wechsler scale, WAIS-IV, measurement of

intelligence, neuroimage techniques
Psihijat.dan./2010/42/2/107-126/ 123
Jovanović V. Neuropsihološke funkcije koje meri Vekslerov test inteligencije

Literatura
1. Lurija AR. Osnovi neuropsihologije, Beograd: Nolit; 1983.
2. Lezak MD, Howieson DB, Loring DW. Neuropsychological As-
sessment [4th ed.]. New York: Oxford University Press; 2004.
3. Deary IJ. Looking Down on Human Intelligence: From Psycho-
metrics to the Brain, Oxford Univ; Press, New York: 2000.
4. Hebb DO. Organisation of Behavior. New York: Wiley; 1949.
5. Maher BA. Intelligence and brain damage. In: R.E. Norman [ed.]
Handbook of mental deficiency. New York: McGraw-Hill; 1963.
6. Tranel D, Manzel K, Anderson S. Is the Prefrontal Cortex Impor-
tant for Fluid intelligence? A Neuropsychological Strudy Using
Matrix Reasoning, Clin Neuropsychol 2008;22(2):242-61.
7. Miyake A, Friedman PN, Emerson JM, Witzki HA, Howerter A.
The unity and diversity of executive functions and their contribu-
tions to complex “frontal lobe” tasks: A latent variable analysis.
Cognitive Psychol 2000;41(1):49-100.
8. Wechsler D. Wecshler adult intelligence scale – fourth edition,
San Antonio: Pearson; 2009.
9. Wechsler D. WAIS-IV – Technical and interpretative manual, San
Antonio: Pearson; 2009.
10. Kane M, Hambrick D, Conway A. Working Memory Capacity
and Fluid Intelligence Are Strongly Related Constructs: Comment
on Ackerman, Beier, and Boyle, Psychol Bull 2005;131(1):66-71.
11. Ackerman P, Beier M, Boyle D. Working Memory and Intelli-
gence: The Same or Different Constructs? Psychol Bull
2005;131(1):30-60.
12. Bronfenbrenner U. Nature with nurture: A reinterpretation of the
evidence. In: Race and IQ, A. Montagu [ed], New York: Oxford
University Press; 1975. p. 114-44.
13. Gardner H. The Mind’s New Science: A History of the Cognitive
Revolution, New York: Basic Books; 1985.
14. Sternberg RJ, Beyond IQ. A triarchic theory of human intelli-
gence. New York: Cambridge University Press; 1986
15. Sternberg RJ. The Theory of Successful Intelligence. Review of
General Psychology 1999;3:292-316
16. Eysenc HJ. The Concept of “Intelligence”: Useful or Useless?, In-
telligence 1988;12:1-16.
17. Jensen AR. Spearman’s g: Links between psychometrics and biol-
ogy. In: F. M. Crinella, J. Yu [eds.], Brain mechanisms: Papers in
memory of Robert Thompson. New York: Annals of the New
York Academy of Sciences 1993. p. 103-29.
18. Tulsky D, Saklofske D, Chelune G, Heaton R, Ivnik RR. Born-
stein A, et al. Clinical Interpretation of the WAIS-III and WMS-
III. San Diego, CA: Academic Press; 2003.
19. Larrabee GA. Review of Clinical Interpretation of the WAIS-III
and WMS-III: Where Do We Go From Here and What Should We
124 Psihijat.dan./2010/42/2/107-126/
Jovanović V. Neuropsihološke funkcije koje meri Vekslerov test inteligencije

Do With WAIS-IV and WMS-IV? J Clin Exp Neuropsyc

2004;26(5):706-17.
20. Jaušovec N, Jaušovec K. EMG activity during the performance of
complex mental problems. Int J Psychophysiol 2000;36(1):73-88.
21. Polunina A, Davydovc D. Correlates of Wechsler Adult Intelli-
gence Scale, Intern J Neuroscience 2006;116(10):1231-48.
22. Gray JR, Chabris CF, Braver TS. Neural mechanisms of general
fluid intelligence. Nat Neurosci 2003;6:316-22.
23. Ryan JJ, Tree HA, Morris J, Gontkovsky ST. Wechsler Adult In-
telligence Scale-III Inter-Subtest Scatter: A Comparison of Brain-
Damaged Patients and Normal Controls, J Clin Psychol
2006;62(10):1319-26.
24. Roszkowski M, Spreat S. Scatter as in index of organicity: A
comparison of mentally retarded individuals experiencing and not
experiencing concomitant convulsive disorders. J Behav Assess
1982;4(4):311-6.
25. Jensen AR. Why is reaction time correlated with psychometric g?
Curr Dir Psychol Sci 1993;2(1):53-6.
26. Storck PA, Looft WR. Qualitative analysis of vocabulary re-
sponses from persons aged six to sixty-six plus. J Educ Psychol
1973;65:192-7.
27. Kaneda M, Osaka N. Role of anterior cingulate cortex during se-
mantic coding in verbal working memory, Neurosci lett
2008;436(1):57-61.
28. Gilbertson M, Gurvits T, Lasko N, Orr S, Pitman K. Multivariate
assessment of explicit memory function in combat veterans with
posttraumatic stress disorder, Traumatic Stress 2001;14:413-32.
29. Angelakis E, Lubarb J, Stathopoulouc S. Electroencephalographic
peak alpha frequency correlates of cognitive traits, Neurosci lett
2004;371:60-3.
30. Naismith SL, Hickie IB, Turner K, Little CL, Winter V, Ward PB.
et al. Neuropsyhological Performance in Patients with Depression
is Assosiated with Clinical, Etiological and Genetic factors, J Clin
Exp Neuropsyc 2003;25(6):866-77.
31. Hirshorn E, Thompson-Schill S. Role of the left inferior frontal
gyrus in covert word retrieval: Neural correlates of switching dur-
ing verbal fluency. Neuropsychologia 2006;44(12):2547-57.
32. Thompson-Schill SL, Jonides J, Marshuetz C, Smith EE, D'Espo-
sito M, Kan IP. et al. Effects of frontal lobe dam-age on interfer-
ence effects in working memory. Cognitive, Affective & Behav-
ioral Neuroscience 2002;2(2):109-20.
33. Suribhatla S, Baillon S, Dennis M, Marudkar M, Muhammad S,
Munro D. Neuropsychological performance in early and late onset
Alzheimer's disease: comparisons in a memory clinic population.
Int J Geriatr Psych 2004;19(12):1140-7.
Psihijat.dan./2010/42/2/107-126/ 125
Jovanović V. Neuropsihološke funkcije koje meri Vekslerov test inteligencije

34. Miller EK, Cohen JD. An integrative theory of prefrontal cortex

function. Annual Review of Neuroscience 2001;24(1):167-202.
35. Polyn SM, Norman KA, Kahana MJ. Task context and organiza-
tion in free recall. Neuropsychologia 2009;47(1):2158-63.
36. Bjork RA, Whitten WB. Recency-sensitive retrieval processes in
long-term free recall. Cognitive Psychol 1974;6:173-89.
37. McCabe D, Roediger H, McDaniel M, Balota D. Aging reduces
veridical remembering but increases false remembering: Neuro-
psychological test correlates of remember-know judgments. Neu-
ropsychologia 2009;47(11):2164-73.
38. Lezak MD. Recovery of memory and learning functions following
traumatic brain injury. Cortex 1979;15(1):63-70.
39. Baddeley A, Salla D. Working memory and executive control.
Philos T R Soc Lond 1996;351:1397-404.
40. Whitney C, Huber W, Klann J, Weis S, Krach S, Kircher T. Neu-
ral correlates of narrative shifts during auditory story comprehen-
sion. Neuro Image 2009;47(1):360-6.
41. Allen H, Humphreys G. Direct Tactile Stimulation of Dorsal Oc-
cipito-Temporal Cortex in a Visual Agnosic. Curr Biol
2009;19(12):1044-9.
42. Usui N, Haji T, Maruyama M, Katsuyama N, Uchida S, Hozawa
A. et al. Cortical areas related to performance of WAIS Digit
Symbol Test: A functional imaging study, Neurosci lett
2009;463(1):1-5.
43. Kennedy J, Clement P, Curtiss G. WAIS-III Processing Speed In-
dex Scores After TBI: The Influence of Working Memory, Psy-
chomotor Speed and Perceptual Processing. Clin Neuropsychol
2003;17(3):303-7.
44. Waiter GD, Deary IJ, Staff Rt, Murray AD, Fox HC, Starr JM,
Whalley LJ. Exploring Possible Neural Mechanisms of Intelli-
gence Differences Using Processing Speed and Working Memory
Tasks: An fMRI Study, Intelligence 2009;37(2):199-206.
45. Baddeley AD, Wilson BA. Prose recall and amnesia: implications
for the structure of working memory. Neuropsychologia
2002;40:1737-43.
46. Lezak MD. Neuropsychological Assessment [2th ed.]. New York:
Oxford University Press; 1983.
47. Spek AA, Scholte EM, Berckelaer-Onnes IA. The Use of WAIS-
III in Adults with HFA and Asperger Syndrome. J Autism Dev
Disord 2008;38(4):782-7.
48. Warrington EK, Rabin P. Perceptual matching in patients with ce-
rebral lesions. Neuropsychologia 1970;8:475-87.
49. Mariotti P. Iuvone L, Torrioli MG, Silveri MC. Linguistic and
non-linguistic abilities in a patient with early left hemispherec-
tomy. Neuropsychologia 1998;36(12):1303-12.
126 Psihijat.dan./2010/42/2/107-126/
Jovanović V. Neuropsihološke funkcije koje meri Vekslerov test inteligencije

50. Langdon D, Warrington K. The Role of the Left Hemisphere in

Verbal and Spatial Reasoning Tasks. Cortex 2000;36(5):691-700.
51. Long CJ, Brown DA. Analysis of temporal cortex dysfunction by
neuropsychological techniques. New York: APAC; 1979.
52. Haramati S, Soroker N, Dudai L, Levy D. The posterior parietal
cortex in recognition memory: A neuropsychological study. Neu-
ropsychologia 2008;46(7):1756-166.

___________________
Vitomir JOVANOVIĆ, Odeljenje za psihologiju, Filozofski fakultet u Beo-
gradu, Beograd, Srbija

Vitomir JOVANOVIC, Department of Psychology, University of Belgrade,

Belgrade, Serbia
E-mail: vitomirj@gmail.com, vpjovano@f.bg.ac.rs