Probe na Spa GEOLOGIIA nol sane — | | KAKO JE IZMEREN OBIM ZEMLJE Us pomot sawromenh nauéno-tehntah dostgnuca nije totko lzmert veltinu nate planete. Mesut, u weme kada Jo prt pul taéno aratunat obin Zemje, nj oll nsatelta | aujona ni Bi Gega sto b danas nauénic iskorstil za ta) proraéun. Sve Sto Je tadanjm hucima staalo na raspolagenu 23 ov podvig, i su: Sunce, kamilamatematia, Pte vite od 2000 godina u wero] aleksandrisko| biote, kao tel Lupravnik, obrea se Eratosten Bi jo to ovek luzsinag dorazovana | velke ineligence. Bava se matematikom, astronomiom ali | poeziom 1 atetxom. Osnivat je geograte kao ‘auéne discipine. Na osnovu tada respolazivn podataka, naprava je mapu aveta. Uveo je poimove kao Bio su longiuda | lttuda. Blo je priate Armada | kitéar Astotola zbog Fyogowh rasisteknidja. Roden je 276. godine pre nove ere w Kireni{ Shabhatu danasro} {Choa je tada bila Gra Kolonia. Proutavajti spiso u Volko) Alsksandrisko) billed, Eralosin jo naifao na nocbitan odatak. Naime, u jedrom spisu je sajalo dau pone u Sien (danas Aswan) v vere Ite Favnodevice v bunaru nema senke. Provero je sfuaclu u bunara u Aleksandr u vreme favnodhsvoe | video da Sena ipa posto. To ga fe zantigalo | osao Jona pul s Sonu oa byover verodosiajost podatks.Tamo se Uvero da je podalak spsa laGan, bunary zaista hile Blo. senks, PoSaa je od pretpostavke da je Suncetolko dalsko od Zemle da se 2rac Svelost| mogu smatra paralsinen. Razmislvs oto Gadro) pojav, dosao ja do zaklucka da Bunar'u Aleksandr Sin ne fe20 pod stim uglom. Bacio se na posao do lraéuna alk Jo {aj ugao, 28 to so poshi2o malematiom | senkama sa vertkaino pabodeney Sapa, ‘da ugao senke vertkalno pobodnog Stape u Aleksandr 7° 12 Jednostavnim ragunom je ratunao da Pedeset doo punog kruga (380 = 21600); op enohgasrtclioctst216001432 = 50. Date, rastojanje od Stone do Aleksandije je vjedno pede deo obima Zemle. Sada mje vebalo Jos Jodno rasiojanie amedu ta dva gtada. Po predanjs, u tome ‘mj pomogla Kamila. Naive. Kamla ina veoma wjednaéen korak. rojanjem Karaka kame fa puts od Aleksandr do Slane mogao je da zracuna dalinu amed. gradova. Prema ‘rugim levorma, cain je aracunao na osnovu vremera koje Je poleone aril da prod Fazdalinu lzmedy th gradova. Bil kako bib, calina ku Jo wradurao bia je 5000 staiona, 1Na osnow. toga, iragunan je koje rastojanjo zahwata 1": 8000 stadia / 432 x 60" = 694.4 ‘adona, Tu brojs je zaoieuzio na 700 stadiona, Dako obim Zemle ba bi: 700 stasonal "x 360" = 252000 stadiona. Vela stagiona je bia oko 157.5 m. Dake prove danasnje mere, rezutat ko Je dobio bo Je: 0,1575 kmstadion x 252000 stadiona = km. Po savremenim merenima obi Zemja po meridjanu je: 40 009,153 km. Eralosenov proratun se 1 Savremenog 2a svege 0.8%. Usimajulu obzie nepreciznost merenjau Exatostonove vrome, ova gratka od manjo od 13% J potpuna zanemarlva. Oligledno je de le eratosten imao mnogo stece plkom ZackraBvanja u proratunima, prvenstvano 200g nemoguénest da se u to doba preclene iEmere raslojria. al mn najmanje ne umanvje njagovs genjahost Logika Kejom se Dosluio pr over zagunavarju je sasvim fspravna. Zrimljivo je Eratostenovo wverenje da Je Zemia slera, a.ne ravna pota, jer bi u proimom siénim raéunom pokuao da leraéura Usallenost Surea od Zemie |'dabio bi umeste udalenast 06 Sunea, wednost proline polupreenics Zemie. Ovo ratosienove cikriée se smatra prim tacrim odredvaniom veline jednog nebeskog tela LiTeRATURA: 1. Cart Sagan, 1980, COSMOS, ‘Share ts geologle.org © 2008 - 2017. lop enohgasrtcliocts