1/11/2013

FUNDIRANJE

FUNDIRANJE (TEMELJENJE)
1. Projektovanje temelja se vrši prema graničnom stanju
konstrukcije i tla ispod objekta sa osvrtom na ekonomski
faktor u pogledu utroška materijala, obima radova i troškova
gradnje. Postupak obuhvata: prikupljanje potrebne
dokumentacije, procenu svojstava tla ispod objekta, izbor
dubine fudiranja i tipa temelja, određivanje nosivosti tla
ispod objekta i napona u kontaktnoj spojnici, kontrola
stabilnosti temelja, proračun sleganja i izbor načina izvršenja
radova.
2. Potrebnu tehničku dokumentaciju čine: geodetske,
seizmološke, hidrogeološke, geotehničke podloge i
arhitektonsko – građevinski projekat.

1
 1/11/2013

Parametri koji utiču na izbor dubine fundiranja

• Opasnost od mraza
• Sastav i svojstva tla
• Hidrogeološki uslovi
• Osetljivost tla na promenu uslova
• Dubina fundiranja susednih objekata
• Postojeće komunikacije i prepreke
• Veličina i priroda opterećenja
• Namena objekta
• Dubina erozije rečnog dna

Dejstvo mraza

• Kada se temelj oslanja na stenu mora se sprečiti prodor vode

u kontaktnu površinu ako je ona u zoni zamrzavanja.
• Kada se temelj oslanja na sloj peska ili šljunka dubina
fundiranja je najmanje 0.5m a nivo podzemne vode mora biti
ispod dubine zamrzavanja.
• Za ostale vrste tla dubina fundiranja zavisi od NPV.
• Dubina zamrzavanja je ona dubina na kojoj se može ostvariti
zamrzavanje tla (-1°C za nekoherentno a + 1°C za ostale vrste
tla). U našim uslovima min dubina fundiranja je 0.8 – 1.0m.

2
 1/11/2013

Sastav i svojstva tla

Osetljivost tla na promenu vlažnosti

• Ekspanzivna tla – tla visoke plastičnosti su tla koja pri promeni

vlažnosti menjaju svoju zapreminu (bubrenje i skupljanje) u
meri koja uzrokuje deformacije tla i oštećenja objekata.
• Metastabilna tla – les: prašinasto tlo eolskog porekla, veoma
osetljivo na povećanje vlažnosti pri čemu dolazi do raskidanja
strukturnih veza i tzv. kolapsa lesa praćenog velikim
sleganjima.

3
 1/11/2013

Dubina fundiranja susednih objekata

Df1

Df2
Df3

Df2

Df1 Df3

Vrste fundiranja

plitki temelji
i
duboki temelji
Vrste plitkih temelja
1. Trakasti temelji
2. Temelji samci
3. Temeljni nosači (kontragrede)
4. Temeljni roštilji
5. Temeljne ploče
8

4
 1/11/2013

Vrste dubokih temelja

1. Temelji na šipovima
2. Duboki masivni temelji
3. Temelji na bunarima
4. Temelji na kesonima

Plitki temelji
Plitki temelji prenose opterećenje od objekta na tlo
preko kontaktne površine između temelja i tla

Temeljne trake
Trakasti temelji se postavljaju ispod nosivih zidova
Određivanje naležuće površine temelja se vrši iz uslova
nosivosti tla (širina temelja B se određuje, dužina L je 1 m)

10

5
 1/11/2013

Oblikovanje trakastog temelja

nearmirani beton

a a

z z

d
Df
d d
d

11

Oblikovanje AB trakastog temelja

12

6
 1/11/2013

Centrično opterećena temeljna traka

P
H H


a/2

Gde je
P- vertikalno opterećenje koje se prenosi sa zida
G-težina temelja i tla iznad temelja
13

Određivanje širine temelja B

V
Ukupno opterećenje u nivou P
temeljne spojnice je:
P+G gde je: H
G=FHb+Fhzz=F(bH+zhz)
 h   
G  F  Df  b 1  z  1  z   F  b  Df  
 hb  b 
 h   
Gde je:   1  z  1  z   0,85
 hb  b 
Napon u nivou temeljne spojnice je:   P  G F  B  1m  B(m2 )
F
PG za =dop
F
dop

14

7
 1/11/2013

F  dop  P  F  b  Df   B-širina temelja

 
F dop  b  Df    P
P-vertikalno opterećenje
dop-dopušteni napon u tlu
P b-zapreminska težina betona
F B Df-dubina fundiranja
dop  b  Df   =0,85

Ekscentrično opterećen temelj u jednoj ravni

M
hz

P
H
Df
ht

B
15

-simetrična stopa temelja

Redukcija sila na težište

M temeljne spojnice
hz

P
H P-vertikalno opterećenje
Df

H-horizontalno opterećenje
ht

B/2 T
B/2 M-momenat savijanja
B

M-ukupni momenat u težištu

temeljne spojnice
hz

M  M  H ht
Df

M
P
ht

T
H Napon u nivou temeljne spojnice
B/2 B/2 P  G M
B  
F W 16

8
 1/11/2013

P  G M P  B    b  Df 6  M
   2  dop / B2
F W
 B B
P  B  B2 dop    b  Df   6M  B2  dop
G    F  Df  b
F  B  1,0  B B2 dop    b  Df   P  B  6  M  0
1,0  B2 B2
W 
6 6 Jednačina iz koje se dobija širina
temelja B

17

-nesimetrična stopa temelja

Temelj se postavlja ekscentrično u
odnosu na osu zida. Razlog tome je
M
ujednačavanje napona na kontaktnoj
hz

P
H
Df

površini.
ht

T Temelj se centriše za stalno

e B/2-e
opterećenje.
B/2 B/2
M MG- momenat usled
B e G
VG stalnog opterećenja
VG - vertikalno stalno
M-ukupni momenat u težištu opterećenje
temeljne spojnice
M  M  H ht  P  e
Napon u nivou temeljne spojnice Širina temelja B
P  G M B2 dop    b  Df   P  B  6  M  0
 
F W 18

9
 1/11/2013

NAPONI NA KONTAKTU TEMELJA I TLA

-centrično opterećen temelj -ekscentrično opterećen temelj

V R
V V=P+G T V=P+G
T H H
c e e= M
V
B B

2 e=0
V V
1 1
1=2=V/B 2 0<e<B/6
1>2
1 V
e=B/6
2 1=2N/B 2=0
V
1
B/6<e<B/2
2 c=B/2-e B*=3c
B* 1=2N/B* 2=0

19

11. Ekscentrično opterećen temelj u obe ravni

20

10
 1/11/2013

I. Centrično pritisnuta temeljna traka od nearmiranog betona

ZADATAK 1
Izvršiti dimenzionisanje trakastog temelja od nearmiranog betona.
Vertikalna sila u zidu V=80 kN/m´
Debljina zida dz=25 cm
Dozvoljeno opterećenje tla σzdoz=0.15 MPa =150 kN/m2
Zapreminska težina tla =18 kN/m3
Dubina fundiranja Df=1.0 m
Marka betona MB20

kN/m3 V Df

bkN/m3

B
21

1.1 Određivanje širine stope B

V
F B
dop  b  Df  

80
F  0,61m Usvojeno B=0,65m
150  24  1,0  0,85

1.2 Reaktivno opterećenje na temelj

hz

V 80
100
Df

n    123,07kN/ m2
ht

B 0,65
20 25 20
1.3 Veličina konzolnog prepusta a dz a
n
a  B  dz  / 2  0,65  0,25 / 2  0,20m
22

11
 1/11/2013

1.4 Određivanje visine temelja

1.4.1 Određivanje visine temelja prema PBAB87
V 80
3  z, z,    123,07kN/ m2
ht  a  B 0,65
bz
a  0,2m
dozvoljeni napon zatezanja u betonu izazvan savijanjem
MB(Mpa) 10 15 20 30 40
bz 0,20 0,35 0,50 0,80 1,00

3  z, 3  0,123
ht  a   0,2   0,2  0,86  0,17m
bz 0,5

Kao uprošćenje može da se koristi ht  2  a

23

1.4.2 Određivanje visine temelja prema S. Stevanoviću

ht 120 n
ctg  tg      n k  MB
a k

MB(Mpa) 10 15 20 25 30
 0,11 0,089 0,078 0,070 0,063

  0,078 n  123,07  11,09

ctg  0,078 11,09  0,87

ht  0 ,87  20  17 ,40cm

24

12
 1/11/2013

1.4.3 Određivanje visine temelja prema Johan Sklena

ht  a    n 
n N/ cm2 
MB(Mpa) 10 15 20 25 30
 0,378 0,293 0,245 0,215 0,194

  0,245 n  12,31

ht  20  0 ,245  12 ,31  17 ,19cm

Usvojena visina temelja ht=40 cm

25

1.5 Kontrola napona u nivou temeljne spojnice

Analiza opterećenja:
Vertikalna sila 80.00kN/m´
Opterećenje od zemlje iznad stope (1.0-0.4)x0.65x18= 7,02kN/m´
Sopstvena težina stope 0,65x0.40x24.0 = 6,24kN/m´
Ukupno opterećenje ΣV= 93,26kN/m´

Stvarni napon u tlu na nivou temeljne spojnice iznosi

 V 93 ,26
   143 ,47kN / m2  150 kN / m2
B 0 ,65

26

13
 1/11/2013

II. Centrično pritisnuta temeljna traka od armiranog betona

2. ZADATAK
Izvršiti dimenzionisanje trakastog temelja od armiranog betona.
Vertikalna sila u zidu V=200 kN/m´
Debljina zida dz=20cm
Dozvoljeno naprezanje tla σzdoz=0.16MPa=160kN/m2
Dubina fundiranja Df=1.2m
Zapreminska težina tla =18 kN/m3
Marka betona MB30
Vrsta čelika RA400/500-2
dz

kN/m3 V
Df

bkN/m3

B 27

2.1 Određivanje širine stope B

V
F B
dop  b  Df  

200
F  1,48m Usvojeno B=1,50m
160  25  1,2  0,85

2.2 Reaktivno opterećenje na temelj

hz

120

V 200
Df

n    133,33kN/ m2
ht

B 1,50
65 20 65
2.3 Veličina konzolnog prepusta a dz a
n
a  B  dz  / 2  1,5  0,2 / 2  0,65m
28

14
 1/11/2013

2.4 Usvajanje visine temelja

Usvaja se visina temelja ht=40 cm.

2.5 Kontrola napona u nivou temeljne spojnice

Analiza opterećenja:
Vertikalna sila 200,0 kN/m´
Opterećenje od tla iznad stope (1.50-0.20)x0.8x18= 18,72kN/m´
Sopstvena težina stope 1.50x0.40x25.0 = 15,00kN/m´
Ukupno opterećenje ΣV= 233,72kN/m´

Stvarni napon u tlu na nivou temeljne spojnice iznosi

 V 233 ,72
   155 ,81kN / m2  160 kN / m2
B 1,50

29

2.6 Dimenzionisanje temeljne trake

Momenat savijanja u preseku I-I

n  a2 133,33  0 ,652
MII    28,16kNm / m,
2 2
MU  1,65  28,16  46,46kNm / m,

MB30  fb  20,5MPa  2,05kN / cm2

RA 400 / 500  v  400MPa  40kN / cm2
80
hz

I
120
Df
40
ht

65 I 20 65
a dz a
n
30

15
 1/11/2013

-statička visina preseka

40
a h
h  ht  a  40  5.0  35cm
-statička visina (rastojanje od
pritisnute ivice do težišta
zategnute armature)

80
I

120
Df
Računamo:

40
a h
h 35
k   7,352
Mu 46,46  102 I podeona armatura
fB  b 2,05  100 glavna armatura

Iz tablica

a h
Za k=7,347 čitamo:
 a / b  10 / 0 ,675 o glavna armatura
podeona armatura
 b  0 ,978 100
1M  1,879 31

-usvajanje armature
f 1,879 2 ,05
A a  1M  b  h  b   100  35   3,37cm2 / m
v 100 40

Mu 46 ,46  10 2
Aa    3,39 cm 2 / m
 b  h   v 0 ,978  35  40
 b  h  0 ,978  35  34 ,23cm
b  h 34 ,23
  0 ,855
ht 40
Zaključujemo da se može armatura približno odrediti
po formuli
Mu 46 ,46  10 2
Aa    3,42cm2 / m
0 ,85  ht   v 0 ,85  40  40
32

16
 1/11/2013

-usvajamo R10 A 1a  0 ,79 cm2 -površina jedne šipke armature

-razmak profila glavne armature
A 1a  100 0 ,79  100
ea    23 ,09 cm
A pot 3,42
-usvojeno
Glavna armatura R10/20cm
Podeona armatura R8/20cm
80

120
40

R8/20
R10/15 33

2.7 Kontrola temelja na proboj

n
Pr,  B  dz  2  h  133 ,33 1,5  0 ,2  2  0 ,35   40kN
2 2
,
P 40
p  r   0 ,0127kN / cm 2  0 ,13MPa
b  z 100  0 ,9  35
RA 5R 10  5  0 ,79
    0 ,00112  0 ,112 %
b  h 100  35 3500

 1  1,3   a    1,3  1,3  0 ,112  0 ,56

0 ,7   1   a  0 ,7  0 ,56  0 ,8  0 ,31MPa

0 ,7   1  a  p
0 ,31  0 ,13MPa  Nije potrebno ojačanje

34

17
 1/11/2013

III. Ekscentrično pritisnuta temeljna traka od armiranog betona

3. ZADATAK
Izvršiti dimenzionisanje trakastog temelja od armiranog betona.
Opterećenje zida
-stalno Vg=120 kN/m´
-povremeno Vp=60 kN/m´
Mp=60 kNm/m´
Hp=20 kN/m´
Debljina zida dz=20cm
Dozvoljeno naprezanje tla σzdoz=0.18MPa=180kN/m2
Dubina fundiranja Df=1.2m
Zapreminska težina tla =18 kN/m3
Marka betona MB20
Vrsta čelika RA400/500-2

35

3.1 Određivanje širine temeljne stope B

M-ukupni momenat u težištu
temeljne spojnice
M  M  H ht
V  Vg  Vp  120  60  180kN

Određivanje širine temelja B

 
B2 dop    b  Df  V  B  6  M  0

B2 180  0,85 25 1,2  180 B  6  68  0

154,5  B2  180 B  408  0

180  1802  4  154,5  408 180  533,40

B1,2  
2  154,5 309
B1  2,31m Usvojena širina temelja B=2,35 m
36

18
 1/11/2013

3.2 Određivanje kontaktnih napona

Stalno opterećenje
Vg 120
g    51,06kN / m2
F 2,35  1,0
Povremeno opterećenje
Vp 6  M 60 6  68
p ,1 ,2      25,53  73 ,87
B L B  L 2 ,35  1.0 2 ,352  1,0
2

p ,1  25 ,53  73 ,87  99 ,40kN / m2 p ,2  25 ,53  73 ,87  48 ,34kN / m2

Usvojena visina temelja ht=40 cm

80
40

235

37

3.3 Dimenzionisanje temelja

Sile u preseku I-I
1,0752
MIgI  51 ,06   29 ,50kNm / m
2
1,0752
MIpI  31 ,77   99 ,40  31 ,77  
80

2
1,075 1
40

   1,075  31 ,38kNm / m
235 2 3

TgII  51 ,06  1,075  54 ,90kN / m

1,075
TpII  31 ,77  1,075  99 ,40  31 ,77    70 ,50kN / m
2

50.5
158.1 76.9

Ultimativno opterećenje
Tu  1,6  TgII  1,8  TpII  1,6  54 ,90  1,8  70 ,50  214 ,74kN / m

Mu  1,6  MIgI  1,8  MIpI  1,6  29 ,50  1,8  31 ,38  103 ,68kNm / m 38

19
 1/11/2013

Kontrola smičućih napona

TuII 214 ,74
n    0 ,068kN / cm 2  r  0.08kN / cm 2
b  z 100  0 ,9  35
Nije potrebno osiguranje
Dimenzionisanje na savijanje
-statička visina preseka MB 20 fb=1,4 kN/cm2
h  ht  a  40  5.0  35cm RA400/500 v=40 kN/cm2

h 35
k   4 ,067
Mu 103,68  102
fB  b 1,40  100
Iz tablica
Za k=4,039 čitamo: a / b  10 / 1,375 o  b  0 ,957 1M  6,406
fb 6 ,406 1,40
A a  1M  b  h    100  35   7 ,85cm2 / m
v 100 40 39

-usvajamo R10 A1a  0 ,79 cm 2 -površina jedne šipke armature

-razmak profila glavne armature
A 1a  100 0 ,79  100
ea    10 ,06 cm
A pot 7 ,85

-usvojeno
Glavna armatura R10/10cm
Podeona armatura R8/20cm
80
40

40

20
 1/11/2013

3.4 Kontrola temelja na proboj

99 ,4  53 ,82 
Pr,  51 ,06  0.725  53 ,82  0 ,725   0 ,725  92 ,56kN
2
Pr, 92 ,56
p    0 ,029kN / cm 2  0 ,29MPa
b  z 100  0 ,9  35
80

RA 10R 10  10  0 ,79

    0 ,00225  0 ,225 %
40

72.5 90 71.9 b  h 100  35 3500

 1  1,3   a    1,3  1,3  0 ,225  0 ,8

0 ,7   1  a  0 ,7  0 ,8  0 ,6  0 ,336 MPa

0 ,7   1  a  p p   2  b  0 ,37  1,8  0 ,67MPa

85.6
0 ,336  0 ,29MPa  Potrebno ojačanje
Pr, 92 ,56 R10/20cm glavna
A ka  1,35  1.35  3,12cm 2
v 40 R8/20 cm podeona
41

42

21