Page 1 of 2

Технике успешног учења

Овде ће бити речи само о техникама које се препоручују код учења вербалног ма-
теријала са смислом (као што је учење из уџбеника и других књига) које је и најчешће у
школској ситуацији. Технике које ће овде бити описане не важе за неке друге облике
учења, на пример, за учење неких вештина и сл.30
Циљ је да се овим кратким описом техника укаже на разлоге којима дугују своју
ефикасност. Понекад се ученици па и студенти правдају да ова правила не могу да ко-
ристе зато што би онда на учење морали да потроше сувише времена. Истина је, међу-
тим, да овладавање овим техникама убрзава учење и памћење и штеди време. Изговор
таквих ученика је врло сличан одговору који је неком путнику дао дрвосеча који је др-
во стругао тупом тестером. На зачуђено питање путника зашто не наоштри тестеру и
тако посао обави брже, дрвосеча одговара да нема времена јер не може да прекине
стругање!
За учење и упамћивање вербално смисаоног материјала најчешће се препоручује
поступак који се састоји од неколико фаза. Прва фаза је претходно упознавање са гра-
дивом. Оно се постиже брзим прегледањем и ишчитавањем дела који треба научити (на
пример, једно поглавље у књизи). При том се обраћа пажња на главне теме у тексту ко-
је су обично издвојене насловима и поднасловима. Ако у тексту постоје резимеи, њих
треба пажљиво прочитати јер они нуде слику о структури текста који се учи. Ова фаза
помаже ученику да стекне увид у организацију текста, а то је, како смо раније видели,
предуслов за лаку репродукцију наученог. Потом се та већа целина подели на делове
које треба научити (при подели на мање целине треба водити рачуна да се оне не одре-
ђују просто по броју страна, него да одговарају мањим смисаоним целинама градива) и
на њих се примењују следеће фазе.
Прва фаза у овом процесу учења је постављање питања. Пре почетка пажљивог
читања материјала који треба научити, ученик треба да се потруди да постави питања
на која ће тражити одговор у тексту који учи. Колико ће питања моћи да постави и ка-
ква ће она бити зависи од умешности ученика, претходних знања из области коју учи,
али и од начина на који је структуиран материјал, од наслова и поднаслова у њему, да
ли постоји резиме или питања за вежбање и сл.
После те фазе се прелази на детаљно читање при чему се води рачуна о претход-
но постављеним питањима и покушава да се успостави веза онога што се сада чита са
оним што се раније знало, тј. да се градиво осмисли. О општем значају осмишљавања
градива које се учи било је речи на претходним странама. Неки ученици прибегавају
подвлачењу текста у овој фази и често греше јер подвлаче и сувишан текст. До те гре-
шке обично долази услед тога што ученик подвлачи текст већ при првом читању док
текст још није добро проанализиран. По правилу, подвлачењем не треба истицати више
од 15% текста, јер ваља подвлачити само основне идеје и појмове. Чак није потребно да
се подвлаче целе реченице већ само кључне речи како би се при каснијем понављању
лакше репродуковало.
Читање текста треба понављати дотле док ученик не стекне утисак да је текст нау-
чио. Тада се приступа преслишавању, које може бити гласно и дословно (што је у неким
случајевима неопходно) или својим речима, у себи или писмено. При усменом пресли-
шавању се може понекад бацити поглед у текст да би се ученик уверио да није нешто
прескочио. Код писменог преслишавања се пише кратак сажетак текста који се учио и
то je најбоље чинити „из главе” и својим речима. У овој фази преслишавања ученик се
увежбава у репродукцији наученог и она је неопходна ако се на испиту захтева усмено
одговарање.
Када на овај начин савладају мање смисаоне целине приступа се следећој фази која
сада обухвата већу целину. У завршној фази ученик треба да провери да ли је у стању
да понови целу већу целину (поглавље, на пример). Ако се првим понављањем градиво
добро утврдило, следеће понављање може да буде и после дужег временског интервала,
 Page 2 of 2

али треба водити рачуна о томе да та пауза између понављања не буде предуга јер ће
онда репродукција бити мучна и тешка.
Уочите да се овде инсистира да се настави са понављањима и након прве добре
репродукције. О томе се говори као о преучавању. Уобичајено је да се количина преуча-
вања изражава процентима. Ако је за прву тачну репродукцију било потребно десет по-
кушаја учења, а градиво се увежбава у додатних пет покушаја, онда се каже да је проце-
нат преучавања 50. Ако се у преучавању учини десет понављања онда је проценат преу-
чавања 100. Подаци показују да преучавање увек доводи до трајнијег памћења. Када се
појединац задовољава само једном тачном репродукцијом памћење је мање трајно. По-
даци показују да се преучавањем до 50 % када је у питању вербални садржај постижу
углавном исти резултати као и обимнијим преучавањима.
Вероватно је да разлоге за позитивне ефекте преучавања на памћење вербалног
градива треба тражити у томе што преучавање пружа могућност за утврђивање све бо-
ље и боље субјективне организације, све боље увиде у могуће релације између података
који се уче.
Добро дугорочно памћење захтева пажњу и организацију, а пажња и мисаона ак-
тивност при учењу зависи од интересовања. Проблем је како пробудити интересовање
за нешто што се доживљава као досадно? Овде се може дати неколико савета. Потреб-
но је да се у просторији у којој се учи створи радна атмосфера без много ствари које би
одвраћале пажњу. Покушајте да активно читате, постављајте у себи питања аутору и
настојте да повезујете садржај са оним што већ знате. Ако вам је градиво врло непри-
јатно замислите да аутору стављате своје примедбе и замишљајте како би он могао на
њих да одговори. Од користи је ако се о истом проблему учи из више извора, у којима
се на различит начин приступа истом градиву. То је много боље него ако се већи број
пута чита и прелази исто градиво из истог извора. Учење треба да буде тако распоређе-
но да постоје дуже паузе између понављања. Временски распоређено учење доводи до
бољег и трајнијег памћења. Од користи могу бити сасвим концизни изводи који се могу
читати у паузама, за време вожње аутобусом и сл. Ако предвиђате да ће се градиво ко-
ристити у различите сврхе (а не само за полагање испита) покушајте да мењате начин
на који се преслишавате.

(извод из: Жиропађа, Љ. (2006). Психологија. Београд: Чигоја)