Kjizevnost stare Kine

To je jedinstvo filozifije , religije I literature. Najkonkretnije uticaj drevne kineske kulture ocitava
se u taoizmu koji je izvorno kineski. Osnovna tezna ovog pravca je biti mudrac u smislu
poistovecenja pojedinca sa svemirom zbog toga sto se svemir poima kao jedinstvo svih stvari u
kojima je mesto I coveku. TAO doslovno znaci apsolut, kod nas se moze svatiti kao logos – put.
Tao se postize naglim budjenjem , a najbolji put prosvjecenja je meditacija.
“ Ko zna ne govori ko govori ne zna”
Osnivac taizma je Lao-Ce. Njegovo ime se moze oznaciti kao stari mladic, njegov najznacajniji spis
je Tao te king , a mozemo ga shvatiti kao jedan vid poezije. Zasnovan je na paradoksalnoj
logici.Posebno ako imamo u vidu odnos prema smrti.
“Tao se ne da objasniti ni izracunati”
Onaj koji cuti prethodno je morao mnogo da govori da bi zacutao. Apsolut se ne moze imenovati.
Kineska varijanta indijskog budizma naziva se chanizam cija je mera spoznanja chan.
Jang I Jin koji oznacavaju prisustvo musko-zenskog nacela. Musko nacelo je dinamizam zivota a
zensko pasivnost.
Postoje 3 tradicije u Kini : Taoizam, konfucijanizam (6 vek pne.) I budizam.
Govori se o ta tri ucenja kao o harmonicnom spoju. To upucuje na dugu istoriju komplementarnih I
zajednickih ucenja. Taoizam je zivot u skladu sa prirodom. Konfucijanizam je ucenje o drustvenim
normama a budizam o patnji, nirvani I reinkarnaciji.

LAO CE

Smatra se osnivacem taoizma. Prepisuje mu se knjiga Tao Te King. Misli se da je zivio u 6 veku pre
nove ere. Konfucijev savremenik. Neki savremenici smatraju da to nije jedna osoba vec skup
mudraca. Lao Ce znaci stari ucitelj. Prema tradiciji njegovo ime je bilo Li Er. O njegovom zivotu se
zna jako malo. Radio je kao arhivator , po predanju mnogi mudraci su dolazili na savetovanje
upravo kod njega. Postoji legenda o susretu Lao Ce-a I Konfucija. Lao Ce napusta provinciju. Na
granici ga prepozna strazar I moli ga da zapise svoju mudrost. On sastavlja tekst od oko 5.000
znakova koje se sastoji od 81. poglavlja. Predao je knjigu , produzio put I nestao. Tao Te King
dobija naziv po prvim recima : Tao znaci put a Te vrlina a king znaci kanon- klasicna knjiga.
Knjiga o putu I njegovoj vrlini. Taoizam je neteisticka neligija (nema Boga)vec je ona usmerenja na
uspostavljanje jedinstva I harmonije sa Tao-m. Oni ne veruju u besmrtnost duse ali teze ravnotezi.
Kljucna rec je Tao prevodi se kao put. Druga znacenja Tao-a izvor svega sto postoji, sila koja
usmerava. Ono sto se ne moze imenovati. Na pocetku knjige pise : Put koji se moze oznaciti nije
vecni put, Tao, ime koje se moze izreci nije vecno ime. Dakle, Tao se ne moze imenovati ali kroz
njega nastaje sve sto se moze imenovati. “Od davnine pa do sada njegovo ime nije proslo, kroz
njegova vrata ulazi svemir u svoje postojanje” .
Kroz Tao nastaje bilo sta ali I sve. To je pocetak svih pocetaka. Stil knjige je kanonski, sazet I
koncizan. Dominiraju kratke recenice pune paradoksa sa namernim kontradiktornostima. Vazan
element taoizma je prelazak iz jedne u drugu krajnost. Ta teorija nadahnuta je smenjivanjem
godisnjih doba. “ Kretanje puta sastoji se u povratku”
Bolje da covek pogresi imajuci premalo nego suvise. Bolje da pogresi necineci nego preterivanjem
u cinjenu. Prema Lao Ce-u Tao je ono iz cega stvari proizilaze a u tom procesu svaka stvar ima
nesto univerzalno I to nesto je Te- vrlina. Po toj teoriji covek mora da ogranici svoje delatnosti na
ono sto je nuzno I ono sto je prividno. Vazna teorija je jednostavnost. Nema niceg jednostavnijeg od
Tao-a. Covek koji slijedi TE mora da vodi najjednostavniji zivot. Taj zivot se nalazi sa one strane
razuma izmedju dobra I zla. “ Kad svi ljudi na zemlji spoznaju lepotu radja se saznanje o ruznom ,
kad svi ljudi spoznaju dobro radja se saznanje o zlu”
 Jin-Jang

Zensko ili Jin ( vrednosti zene) I jang – muske vrednosti. Neaktivnost je zenski deo a muski je
aktivnost. Ta teorija se izaziva medjuzavisnost suprotnih principa o drustvu I coveku. Prvobitno rec
Jang oznacavala je suncevu svetlost a Jin odsustvo sunceve svetlosti ili tamna strana brda. Jin- Jang
je osnovno nacelo kosmosa. Sve pojave u svemiru nastaju uzajamnim dejstvom ta dva nacela. Kad
se saznaje neka stvar mora postajati ono sto je kadro da sazna. Sve moze biti jednom pogledu Jan a
u drugom Jin,prema odnosu spram drugih stvari. Muskarac je jang u odnosu na svoju zenu ali je Jin
u odnosu na svog oca. Taoizam posmatra stvari u odnosu na druge stvari. Dobro I lose nisu daleko
jedno od drugog. Jin I Jang trebaju biti u ravnotezi.
“U prirodi sve se neprestano menja iz Jina u Jang I obrnuto”
“Biti musko ali zadrzati zensku mekotu znaci dostignuti….”
“Imaj svest o svojoj muskoj prirodi….”
Jin – Jang obuhvata sve suprostavljene sile zivota ali one nisu istinski suprostavljene. Te sile se
dopunjavaju I razresavaju svoju suprotnost u velikom jedinstu koje se zove Tao.
Ta knjiga je napisana kao prirucnik za vladare.

CUANG CE

Bio je savremenik Platona I Aristotela I o njegovom zivotu se zna jako malo. Ziveo je pustinjackim
zivotom.Bio je slavan po idejama I spisima. Ime mu je Cuang Cho. Poznat je bio kao mudrac veliki.
Pripisuje mu se knjiga Cuang Ce, a tu je knjigu moglo napisati vise ljudi, mada se po tradiciji
smatra vrhuncem kineske knjizevnosti I njegovim djelom ( 33 poglavlja , sastavio je Kuo Hsian) Ta
knjiga je zbirka razlicitih spisa , dijaloga , parabola , aforizama, cesto se moze naci I humor a to
ukazuje na bezbriznu prirodu taoistickog mudraca. TO je prvi put da se filozofija zivota predstavlja
tako da je mogu razumiti obicni ljudi. Stilski je razlicit od Lao Ce-a. Umesto kratkoce imamo
slikovite price kroz koje se ljudi mogu indetifikovati. Njegove mudrosti ilustruju se pricama, On je
Lao Ce-ove apstraktne ideje primenio na svakodnevne situacije I to je neka vrsta antologije
taoisticke misli.
Preobrazavanje stvari
U prici o Cuang Ce-u I leptiru imamo motiv teskog razlikovanja sna I jave.
Mozemo reci da odnos prema smrti proizilazi iz budjenja iz jave , dakle to je stanje budnoti.
Filozofi od najranijih vremena se trude da dokuce da li je ovo san I java. Java se sastoji od neke
vrste zavese, sastoji se od racionalnosti. Cuang Ce pokusava da nas uzdigne na neki antoloski nivo.
Svet je san a budnost je razlicita od onoga sto smatramo budnoscu. Sve stvari su jedno , to je
shvatanje o jedinstvu postojanja I organskoj postojanosti svega. Cuang Ce ne mari za razlike I one
kao I mnostvo moguce se su jedino preko istog I jednog. Da bi se mudrac sjedinio sa tim jedim
treba da isprazni um I podbaci znanje. Ali postoji razlika izmedju neznanja I odbacivanja neznanja.
Prvo je dar prirode a drugo postignuce duha. Stari taoisti mudraca poistovijecuju sa djetetom , on je
cist kao dete ali nema neznanje kao dete. To sto je on jednostavan je njegovo svesno delovanje.
Mudrac nema osjecanja ali ima osjetljivost. On ima osjecanja koja ga ne muce.
Zahvaljujuci tome sto razume prirodu stvari on postize apsolutnu srecu. Preobrazaj stvari je jedan
od najvaznijih pojmova Cuang Ce-a.