Постојање Бога

Постојање Бога је тема коју су вековима развијали филозофи, теолози и други мислиоци постављањем аргумената за и
против. Најчешћи докази за постојање Бога јесу метафизичке, индуктивне и су јективне природе, док су докази против
постојања Бога о ично емпиријске и дедуктивне природе.

Гледишта заступљена у расправи су атеизам (као неверовање у Бога и као порицање Божијег постојања), теизам (веровање
да Бог постоји) и агностицизам (гледиште да је немогуће сазнати постоји ли Бог или не).

Расправа о постојању Бога повлачи и многа друга филозофска питања. Основни про лем је што не постоји универзално
прихваћена дефиниција Бога.

Аргументи за Божију егзистенцију

Космолошки аргумент тврди да постоји „први узрок“ или „први покретач“ свих ствари које су узроковане или
покренуте, а то је Бог.
Телеолошки аргумент (грч. τέλος тéлос - циљ, сврха) се заснива на томе да у природи постоји сврховитост.
Сврховитост свемира нужно претпоставља интелигенцију која поставља сврхе, а то је Бог.
Номолошки аргумент (грч. νόμος нóмос - закон) наводи да је свет хармонијски уређена целина у којој све
ствари стоје у међусо ним односима, који су нормирани законима. Та законитост нужно претпоставља ум,
који је Бог.
Онтолошки аргумент се темељи на томе да појам Бога као најсавршенијег ића нужно укључује и његово
постојање ( ожија есенција нужно укључује и ожију егзистенцију). Онтолошки доказ има више различитих
формулација: Анселмову, Бонавентурину, Декартову, Лај ницову, итд.
Идејни аргумент је доказ из нужних и вечних истина. А вечне и нужне истине могу постојати само у неком
мисаоном ићу које је вечно и нужно. А то иће је Бог.
Морални аргумент наводи да постојање о јективне моралности зависи од постојања највишег законодавца, а
то је Бог.
Етнолошки аргумент је аргумент општег уверења људског рода, који наводи да су сви народи имали појам
Бога.

Аргументи против Божије егзистенције

Аргумент од сло одне воље тврди да су свезнање и сло одна воља неспојиви и да је свака концепција Бога
која о ухвата о а својства сама по се и контрадикторна.
Парадокс свемогућности, према овом парадоксу постоји ар једна ствар коју свемогуће иће не може да
учини, што је супротно претпоставци да је то иће свемоћно.
Про лем пакла је идеја да есконачно проклетство за акције почињене у коначном постојању противречи
противречи Божијој претпостављеној све лагонаклоности и свеприсутности.
Про лем зла је питање како да се о јасни зло ако постоји неко ожанство које је све лагонаклоно, свемогуће
и које зна све.
Аргумент противречних откровења оспорава постојање Бога идентификовањем очигледних контрадикција
између различитих „светих списа“, у оквиру једног списа, или између „светих списа“ и познатих чињеница.
Према Суд ини неуких лица која никада нису ни чула за одређено откривење могу ити гру о кажњена з ог
тога што се нису понашала у складу са његовим диктатима.
Аргумент неверовања оспорава постојање свемоћног Бога који жели да људи верују у њега, тврдећи да и
такав Бог ио успешнији у окупљању верника.
Аргумент лошег стварања оспорава идеју да је Бог створио живот, на основу тога што су о лици живота,
укључујући и људе, „лоше дизајнирани“.
Аналогија Раселовог чајника тврди да терет доказивања постојања Бога лежи на онима који тврде да он
постоји а не на онима који тврде да Бог не постоји.

Спољашње везе
 Dokazi za Božiju egzistenciju u islamskoj filozofiji
Put Alvina Plantinge u dokazivanju Božjeg postojanja(filozofija.org)

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Постојање_Бога&oldid=21758296”

Ова страница је последњи пут уређена на датум 24. март 2019. у 05:43 ч.

Текст је доступан под лиценцом Creative Commons Ауторство—Делити под истим условима; могући су и додатни
услови. Погледајте услове коришћења за детаље.