DUŠAN RODIĆ

Toplana A.D. Banja Luka
O toplani
y Toplana Banja Luka formirana je 1972.god. sa izvorom 
energije od 14 MW
y Danas ima ukupni kapacitet 232MW sa oko 300 toplotnih 
podstanica od kojih je i jedna kapaciteta preko 14MW, 
najveća u bivšoj Jugoslaviji u svoje vreme
y Zadnji ugrađeni kotao datira iz 1985.god
y Ukupna dužina vrelovoda iznosi oko 45km od čega najveći 
deo spada u cevovod u betonskom kanalu izolovan 
mineralnom vunom, a najmenji deo je izrađen od 
predizolovanih cevi. Toplovod je dugačak preko 110km. 
Najveći deo (preko 60%) je izgrađen u periodu od 1970‐1976 
godine.
O radu
y U procesu rekonstrukcije magistralnog vrelovoda primenjen je 
proces termičkog prednaprezanja cevovoda kako bi se efekat 
dilatacije usled promenljivih temperatura radnog medijuma koji 
izaziva aksijalne sile kontrolisao bez instalacije elemenata za 
kompenzaciju. Ovaj proces omogućava sila trenja između 
izolacione obloge i okolnog tla. 

y U radu je dat primer magistralnog vrelovoda sistema daljinskog 
grejanja grada Banja Luke u prvoj fazi njegove rekonstrukcije i 
osnovni principi funkcionisanja tj. zakonitosti koje dovode do 
mogućnosti ovakve izvedbe. Cevovod je sačinjen od cevnih 
elemenata predizolovanih polimernim materijalima nemačkog 
proizvođača ISOPLUS. Prednost ovakvog načina ugradnje se 
ogleda u većoj pouzdanosti (najveći broj kvarova se pojavljuje 
na U, Z, L kompenzatorima) i manjem broju lokalnih otpora 
unutar cevovoda kao i smanjenim troškovima instalacije.
Uvod
y Pouzdanost cevi obloženih polimernim materijalima je pri eksploataciji 
dokazana višedecenijskom upotrebom i danas se one najčešće koriste 
prilikom izgradnje toplovodnih cevovoda. PEHD (polietilen high 
density) obložena cev je sa cevi kroz koju protiče grejni medij povezana 
putem PUR (poliuretan) materijala (tvrde pene) i kao takva ove tri 
komponente čine jednu celinu. Pri termičkom opterećenju ove tri 
komponente podjednako (zajedno) dilatiraju pa se sve pojavljujuće 
spoljašnje sile od opterećenja zemlje i saobraćaja kao i trenje između 
obložene PEHD cevi i okoline prenose na cev sa medijem.
y Kako je poznato da menjanjem temperature svi mediji menjaju 
zapreminu, prilikom ovog efekta za cevi obložene polimernim 
materijalima bitno je samo aksijalno istezanje. Ovoj pojavi se 
suprotstavlja sila trenja koja se javlja između PEHD obložene cevi i 
okolne peščane podloge, tj. okolnog zemljišta. Obzirom na sigurnost 
sistema potrebno je uzeti u razmatranje pojavljujuće sile kako se ne bi 
dostigle tj. prekoračile granične vrednosti komponenata materijala 
i kako bi se promena dužine segmenta optimalno kompenzovala ..
Uvod
Slobodno postavljena obložena cev dužine Lx, zanemarujući sile trenja i
otpore, pri povećanju temperature menja dužinu slobodnim istezanjem:
ΔL = α Lx ΔT [mm]
y Lx - postojeća dužina cevi
y α ‐ koeficijent istezanja
y ΔT- razlika temperature između početne ta i krajnje temperature te
Kada se cev prekrije peskom i napuni, pri povećanju temperature, ona je
znatno ograničena na promenu dužine jer aksijalnim pomeranjem između
PEHD obložene cevi i okolnog pokrivnog materijala nastaje sila trenja F’R
. Ona proizilazi iz normalnih sila (zemlja, cevovod i voda) koje spolja
deluju na cev i koeficijenta trenja.

F’R = μ Σ Fn [N/m]
y μ ‐ koeficijent trenja
y Σ Fn - zbir normalnih sila [N/m]
y Veličina koeficijenta trenja zavisi od unutrašnjeg ugla trenja φ’ zemljišta.
OSNOVE STATIKE
Sila  trenja  se  povećava  sa  povećanjem  dužine  postavljene  cevi  i  dubine  polaganja. 
Sila trenja delimično onemogućuje istezanje koje se javlja po čitavoj dužini cevi. Dok 
je ukupna sila trenja u cevi Fcev manja od sile istezanja FD nastaje klizno područje u 
kom se odvija dilatacija. Sila trenja i sila istezanja u istom su odnosu suprotstavljene 
te  nastaje  nulta  tačka  kretanja  odnosno  područje  prianjanja.  Za  silu  istezanja  FD
sledi: 
FD = A σx
Budući  da  su  presek  čelične  cevi  A  i  sila  trenja  F’R konstantne  veličine,  napon  σx
direktno je proporcionalan dužini cevi LX .
Sila u cevi pri dužini LX
Fcev = F’R LX
Ukupna sila trenja Fcev u čeličnoj cevi proizvodi aksijalni napon:
σA = Fcev / A
Ukoliko je aksijalni napon ograničen na maksimalno dopuštenu vrednost σzul , uvek 
proizlazi  dužina  LX  kod  koje  između  zbira  sila  trenja  Fcev i  sile  istezanja  FD nastaje 
ravnoteža.
F’R  LX = FD
F’R LX = A σzul
Iz ovoga sledi:
LX = FD / F’R = A σzul / F’R
OSNOVE STATIKE

Lmax = Lx ∙ 2 [m]

Dopuštena  dužina  postavljanja  Lmax zavisi  od  sledećih 

parametara:
yspoljašnji prečnik čelične cevi, da
yspoljašnji prečnik obložene cevi, Da
yvisina prekrivanja, H
ymaksimalno dopušteni aksijalni napon, σzul
OSNOVE STATIKE
Kako  se  aksijalni  napon  uprkos  dužini  trase  iznad  Lmax ne  bi  prekoračio, 
jedna  mogućnost  za  ograničavanje  napona  je  termičko  prednaprezanje  u 
otvorenom kanalu za cev. Prema Hukovom zakonu istezanja, sledi:

σ = E ε [N/mm2]

Kod  cevi  obloženih  polimernim  materijalima  istezanje  ε se  za  ΔT  postiže 
zagrevanjem čelične cevi. Iz toga sledi: 
ε = α ΔT
→ σ = E α ΔT     [N/mm2]
α – koef. istezanja čelika [1/K]

Tako  se  prepolovljavanjem  razlike  temperature  aksijalni  napon 

ograničava na meru ispod dopuštenog.
OSNOVE STATIKE
Ako se to primeni u praksi tj. ako se trasa pre prekrivanja peskom i punjenja 
kanala  za  cev  zagreva  na  srednju  temperaturu  tm odnosno  temperaturu 
prednaprezanja  VT,  mogu  se  postaviti  različito  duge  deonice.  Kako 
razlika temperatura ΔT između tm i  tmax kao  i  tm i  te uvek  mora  biti  jednako 
velika,  iz  toga  pri  tmax =  130°C  proizilazi  aksijalni  napon  za čelik  St  37.0  od 
maksimalno  148N/mm2 .  Pri  manjim  temperaturama  rada  proizlaze  manje 
sile i naponi. 
Preduslov  za  to  je  prekrivanje  peskom  i  punjenje  kanala  za  cev  pri 
konstantnoj temperaturi prednaprezanja VT. 
METODE PREDNAPREZANJA
y Termičko prednaprezanje pogonskim medijem
Ova metoda koristi se uvek onda kada je odsečak prednaprezanja direktno 
priključen  na  postojeću  mrežu  i  kada  pre  stavljanja  u  pogon  više  nije 
potrebno pražnjenja trase.

y Termičko prednaprezanje parom
Pri  atmosferskom  pritisku    voda  ključa  na  100°C  i  nastaje  para  od  100°C. 
Za  prednaprezanje  je  potrebna  para  od  60°C  do  75°C.  Ako  se  pritisak 
vazduha  vakuumskom  pumpom  smanji  na  0.4  bar,  voda  ključa  već pri 
75°C i nastaje para s istom temperaturom. S obzirom na prenos toplote, 
koji  se  stvarno  može  iskoristiti,  para  prenosi  oko  15  puta  više  toplote 
nego voda. Velika prednost ovog postupka je što je potrebno malo vode i 
u  praksi  se  pokazao  kao  vrlo  dobar,  pogotovo  za  cevovode  velikih
prečnika  ili  sekcija  velikih  dužina. Ako  se  ova  metoda  izvodi  pomoću 
ISOPLUS  vakuumskog  agregata  za  paru,  potrebno  je  uvažiti  uputstva 
za montažu.
METODE PREDNAPREZANJA
y Termičko prednaprezanje strujom
Ovom  metodom  moguće  je  u  skladu  sa  napretkom  tehnologije 
izvođenja  bez  problema  prednapregnuti  pojedine  odsečke.  Zaobilaženje
(bajpas) kao  povezanost  potisnog  i  povratnog  voda  zbog  opasnosti  od 
kratkog  spoja  ne  sme  se  montirati.  Osim  toga,  ovaj  oblik 
prednaprezanja  može  se  izvoditi  samo  kod  jednake  dimenzije  cevi. 
Prednaprezanje  preko  više  dimenzija  nije  moguće  jer  u  manjim 
dimenzijama  dolazi  do  pregrevanja.  Kao  dodatni  nedostatak  može  se 
pojaviti problem dovođenja potrebne struje od 380V do mesta ugradnje. 
PRIPREMNI RADOVI
y Sekciju  cevovoda  koja  se  prednapreže,  treba  nakon  postavljanja 
toplotne izolacije, obavezno ispitati u odnosu na postojanje eventualnih 
prepreka, kao npr. korenje drveća ili slično, koje bi mogle da spreče 
neometanu dilataciju. Ove prepreke se moraju ukloniti.
y Ukoliko  se  u  okviru  sekcije  cevovoda  koja  treba  da  se  prednapreže 
nalaze  odvajanja  grana  cevovoda,  iste  ukoliko  je  moguće,  ne  treba 
uključiti u proces dilatacije. T‐račvanja cevovoda mogu svrsishodno 
da  se  iskoriste  kao  dodatna  mesta  na  kojim  se  može  vršiti  merenje. 
Ukoliko grane cevovoda  moraju da  budu  priključene  u  toku  dilatiranja 
cevovoda,  takođe  treba  paziti  na  to  da  ne  dođe  do  ograničavanja 
dilatiranja glavnog cevovoda (slika ).
PRIPREMNI RADOVI
y Radi  omogućavanja  formiranja  tačnog  zapisnika  u  vezi  prednaprezanja 
cevovoda, potrebno je instalisati merni uređaj u vidu portala sa zategnutim 
kanapom,  a  na  oplatnu  plastičnu  cev  zalepiti  milimetarsku  skalu,  koja  je 
otporna  na  uticaj  vlage,  sunca  i  ostale  spoljne  uticaje,  kako  bi  se  mogli 
očitavati  tačni  rezultati  merenja.  Nakon  toga  treba  sekciju  cevovoda,  koja 
treba da se ispita, zagrnuti peskom granulacije 0‐4mm do nivoa ose cevi i to u 
slojevima uz ručno sabijanje (slika 2). Pri tome posebno treba obratiti pažnju na 
montažni  prostor  ostavljen  između  cevi.  Ne  vrši  se  zagrtanje  mesta  sa 
ukrojenim komadima cevi i mesta na kojim treba da se priključe merni uređaji. 
Istovremeno  se  moraju  odstraniti  korišteni  podmetači  u  vidu  gredica, 
postavljenih ispod cevi.
TERMIČKO PREDNAPREZANJE I 
FORMIRANJE ZAPISNIKA
y Kod  zagrevanja  cevovoda  treba  paziti  na  to  da  se  cevi  zagrevaju 
ravnomerno i polako, kako ne bi došlo do pojave temperaturnih šokova. 
Kada  se  dostigne  temperatura  prednaprezanja,  ona  se  održava 
konstantnom.  Pomoću  mernog  uređaja  vrši  se  kontrola  proračunom 
određene neometane dilatacije ΔLr , a očitana stvarna dilatacija ΔLt 
unosi se u zapisnik.
y Nakon  završetka  prednaprezanja,  koje  je  dokumentovano  u  okviru 
koncepta i zapisnika, vrši se odstranjivanje mernih uređaja i zavarivanje 
predgrejanih ukrojenih komada cevi. 
y Na  kraju  se,  uz  pomoć prethodno  navučenih  mufova  na  cev,  vrši 
toplotno izolovanje ukrojenih komada cevi, kao i montaža dilatacionih 
oslonaca cevovoda u ovim zonama, nakon čega se pristupa zasipanju i 
zagrtanju dela cevovoda.
TERMIČKO PREDNAPREZANJE I 
FORMIRANJE ZAPISNIKA
ZAKLJUČAK
¾ Ukoliko se ne mogu realizovati prirodni kraci istezanja (skretanja) i kada nema 
prostora za ugradnju lira, koristi se tehnika termičkog prednaprezanja. Ona se 
koristi  i  kada  je  prekoračena dopuštena  dužina  postavljanja  (Lmax)  planiranog 
dela trase. Na početku i na kraju dela trase za prednaprezanje treba da postoji 
L, Z ili U‐luk, odnosno s jedne strane se može postaviti čvrsta tačka.

¾ Termičkim  prednaprezanjem osigurava  se  postavljanje  različito  dugih  deonica 

bez  prekoračenja  dopuštenog  aksijalnog napona.  Prednost  ovog  postupka  je  i 
donekle  jeftiniji  cevovod  jer  se  ugrađuje  manje  kolena  (skretanja  i  lire). 
Upotreba  ovog  postupka  je  posebno  opravdana  u  zbijenim  gradskim 
zonama zbog prostora ili za veće prečnike ukoliko je toplana dislocirana 
van grada.

¾ Postoje i određeni problemi i mane u  vezi  sa  primenom  ovog  postupka.  Oni  se 

ogledaju  u  tome  što  je  naknadno  priključenje  na  vrelovod nemoguće  osim 
ubušivanjem cevi  koje  nije  zadovoljavajuće  rešenje  po  pitanju  pouzdanosti, 
zatim  samo  izvođenje  ako  se  prednaprezanje vrši  strujom  zahteva  upotrebu 
adekvatnog agregata koji poseduju samo pojedine kompanije i to je u glavnom 
skup proces.
Hvala na pažnji!!!