Dr.

Milovan Obradović

AGRARNA REFORMA
nEANA KOSOVU
Zar š ez
 Dr MILOVAN OBRADOVIĆ

AGRARNA REFORMA
I KOLONIZACIJA NA KOSOVU
(1918 - 1941)

PRIŠTINA
1981
 PREDGOVOR

Istoriografija između dva rata, a i posleratna, posvetila je znatnu

pažnju pitanju agrarnih odnosa u buržoaskoj Jugoslaviji, ali je Kosovo,
podrazumevajući pod tim pojmom današnje područje Socijalističke Auto-
nomne Pokrajine Kosova, obrađivano, uglavnom, u sklopu prikazivanja
agrarne reforme u takozvanoj Južnoj Srbiji, u koju su spadali još Make-
donija, Sandžak i deo severne Crne Gore, odnosno oblasti koje su do 1912.
godine bile pod turskom vlašću. Podaci o agrarnim odnosima odnosili su
se na Južnu Srbiju kao celinu. Stoga su se podaci o Kosovu morali izdva-
jati i posebno sređivati. LS.V. zov ea
Fo '
Osnovni cilj ovog rada je da prikaže agrarhu-teformu i kolonizaciju
na Kosovu od 1918. do 1941. godine. Ta problematika je veoma složena.
Na to je uticala i“činjenica što za vreme osmanlijske vlasti nisu vođene
katastarske knjige već su izdavane samo tapije u kojim je prikazivana pri-
bližna površina zemlje, sa samo četiri granične linije. Način kolonizacije
Kosova bio je specifičan u odnosu na sprovođenje agrarne reforme i ko-
lonizacije u ostalim pokrajinama Jugoslavije — Vojvodini i Slavoniji. Pri
tome se nije vodilo računa o ekonomskom položaju i zahtevima mesnih
agrarnih interesenata, pre svega Albanaca, dok je »nacionalni cilje, kolo-
nizacije, bolje reći srbiziranje Kosova, gde većinu stanovništva čine Al-
banci, bio u prvom planu političke vladajućih buržoaskihpartija.
U ovom radu nastojali smo da prikažemo položaj kolonista i mesnih
agrarnih: interesenata — Srba i Albanaca — i da razjasnimo sva važna
pitanja koja se tiču agrarne reforme na Kosovu.
Rešavanje agrarnog pitanja u ovom kraju usko je povezano s na-
cionalnim Ditanjem, odnosno s ravnopravnošću Albanaca kao građana Ju-
goslavije. Da bi se razumeli tadašnji političko-ekonomski odnosi, bilo je
nužno prikazati ih ukratko u zemlji kao celini u vreme stvaranja Kralje-
vine SHS, a zatim u pojedinim pokrajinama, gde su se seljačke mase,
pod uticajem ideja oktobarske revolucije, zatalasale i gde je revolucio-
narno vrenje postajalo sve jače, kao i mere buržoazije za zaustavljanje re-
volucionarnog poleta.
Za periodizaciju izvođenja agrarne reforme u Jugoslaviji kao celini
— period provizorijuma i period likvidacije agrarne reforme — koju su
dali dr Milivoje Erić i dr Nikola Gaćeša, smatramo da se u potpunosti ne
može primeniti na Kosovo, jer su ovde odnosi bili drugačiji od onih u

5
ostalim krajevima zemlje. Pre svega, uslovi tokom sprovođenja agrarne
reforme i kolonizacije bili su različiti, jer su donošeni posebni zakoni,
uredbe, naredbe i raspisi koji su regulisali agrarne odnose na Kosovu.
U sprovođenju kolonizacije na Kosovu uočavamo tri faze.
Prvu fazu obuhvata kolonizacija koja se sprovodila prema Prethod-
nim odredbama za primenu agrarne reforme, tj. sve do donošenja Uredbe
o naseljavanju Južnih novih krajeva, 1920. godine. U ovoj fazi svaki ko-
lonista je dobijao onoliko zemlje koliko je, prema njegovoj izjavi, mogao '
obraditi sa svojom porodicom. Tada dobijaju zemlju svi oni koji su pri-
stali da se nasele na Kosovu bez obzira na to da li su zemljoradnici,
U drugu fazu spada naseljavanje od 1921. do 1931. godine, kad
se agrarnim interesentima dodeljuje_utrinsko, šumsko i trajno napušteno
zemljište, kao i ono koje je eksproprisano u cilju agrarne reforme. U ovo
vreme mali broj kolonista dobija obradivu zemlju. To su bila trajno na-
puštena i bezvlasnička imanja.
U trećoj fazi, od 1931. do 1941. godine, kolonistima se dodeluje i
radna zemlja iz naseljeničkih kompleksa, koja je pripadala seljacima al-
banske narodnosti. '
Raskidđanje feudalnih odnosa proklamovano je Prethodnim odred-
bama, ali su se oni zadržali na Kosovusve do donošenja Zakona o ure-
đenju agrarnih odnosa, odnosno do 1931. godine. Buržoaske stranke i
feudalci, veleposednici, nastojali su da ometu donošenje zakona koji bi
konačno rešio ovo pitanje. Sve do 1931. bilo je najviše zloupotreba na
štetu čifčija od strane bivših vlasnika zemlje. Od 1931. do 1941. feudalni
odnosi i na Kosovu stvarno su ukinuti,
O agranim odnosima na Kosovu, odnosno u oblastima koje su se
nalazile pod Turskom do 1912. godine, pisalo je više autora. Dragiša Lap-
čević tretira agrarne odnose u »Staroj Srbiji« i Makedoniji, Marko Cemo-
vić se bavi, uglavnom, ovim odnosima u vreme Turske, a Milan Čemeri-
kić piše o imovinskim odnosima takođe u vreme osmanlijske vlasti.
Pitanje agrarnih odnosa u Južnoj Srbiji, tretira i III kongres Dže-
mijeta. Stavovi o tome izneseni su u časopisu »Južna Srbija, u članku
pod naslovom »Pitanje agrarne reforme (mišljenja i zahtevi muslimana u
Južnoj Srbiji)«.
Od svih autora koji su raspravljali o agrarnim odnosima pod asman-
lijskom vlašću dr Milan Komadinić je u delu » Agrarno-pravni odnosi nove
Srbije« najobuhvatnije obradio odnose između čifluk-sahibija i čifčija.
Đorđo Krstić u delu »Kolonizacija u Južnoj Srbiji« bavi se proble-
matikom naseljavanja, obuhvatajući period do 1927. godine. On daje
potpuniju sliku na koji se sve način sprovodila kolonizacija, kakvi su njeni
rezultati i s kakvim se sve teškoćama suočavala, Knjiga obiluje nizom
podataka koje je autor prikupio prilikom poseta naseljeničkim kolonijama
na Kosovu, kao vršilac dužnosti glavnog poverenika za agrarnu reformu
u Skoplju. U ovom radu ima pogrešnih mišljenja, ali i obilja podataka
koje su kasnije arhivski dokumenti potvrdili.

6
 Atanasije Urošević u radu » Agrarna reforma i naseljavanje« obra-
dio je period naseljavanja od 1918. do 1937. godine. Njegov rad je pot-
puniji od Krstićevog, jer sadrži rezultate kolonizacije u dužem periodu.
Pero Slijepčević u radu »Kolonizacija u Južnoj Srbiji« obrađuje period
do 1929. godine, Vaso Šaletić u radu »Kolonizacija u Južnoj Srbiji« do
1938, a dr Teofan Ristić u radu »Borba za zemlju i naša agrarna refor-
ma« piše oovom problemu u Jugoslaviji, dajući podatke i za Južne kra-
jeve.
Valja napomenuti da je agrarna reforma bila tema više manjih ra-
dova. Tako da je Aleksandar Stebut pisao o kolonizaciji ovčepoljskog,
prizrenskog i pečkog rejona, a Vojislav Baljozović o kolonizaciji na Ko-
sovu, o uslovima i načinu kolonizacije i odnosu mesnih agrarnih organa
prema agrarnom pitanju u celini. Milan Gavrilović tretira ovo pitanje u
sklopu prikazivanja snage privrede u Južnoj Srbiji, odnosno poljoprivrede
i stupanja njenog razvitka.| '
Tadašnji časopisi i listovi puni su napisa o agrarnom problemu na
ovom području. =
U posleratnom periodu pitanja agrarne reforme na Kosovu tretira
studiozno akademik dr Ali Hadri u nekoliko svojih radova: »Kosova i
Metohija u Kraljevini Jugoslaviji«, » Nacionalno ugnjetavanje šiptarske na-
rodnosti i stav i borba KPJ za nacionalna prava Šiptara za vreme stare
Jugoslavije«, »Agrarni odnosi na Kosovu za vreme Kraljevine Jugoslavi-
je«, »NOP na Kosovu« i drugim. On naročito ukazuje na težak život na-
roda na Kosovu, pre svega Albanaca, prema kojima je vođena asimila-
torska politika sa ciljem da se prisile na iseljenje, a zatim na rad KPJ,
jedine političke partije koja se zalagala za ravnopravne odnose bez obzira
na nacionalnu i versku pripadnost, i na nepovoljan odraz stava velikosr-
pske buržoazije prema Albancima na međunacionalne odnose.
Dr Milivoje Erić u delu » Agrarna reforma u Jugoslaviji 1918——1941«
razmatra ovo pitanje u jugoslovenskim okvirima, osvrćući se na problem
agrarne reforme i kolonizacije i na Kosovu, a dr Mark Krasniqi u radu
»Savremene društveno-geografske promene na Kosovu i Metohiji« dotiče
se i agrarnih odnosa.
I ostali pisci, tretirajući ovu problematiku u jugoslovenskim okviri-
ma, doticali su se Južnih krajeva, dajući tu i tamo neke podatke i za Ko-
sovo (Mijo Mirković, dr Slavko Šećerov i drugi).
Prilikom obrade ovih pitanja koristili smo pretežno arhivsku građu,
koja se većinom nalazi u Arhivu Jugoslavije u Beogradu, Vojnoistorij-
skom arhivu, Državnom arhivu Sekretarijata inostranih poslova, Arhivu
Srbije, Državnom arhivu Crne Gore na Cetinju, Pokrajinskom arhivu Ko-
sova u Prištini, Arhivu Makedonije, Arhivu Instituta za istoriju Kosova u
Prištini i međuopštinskim arhivima na Kosovu, kao i stenografske beleške
učesnika revolucionarnog radničkog pokreta i revolucije (delove koji se
odnose na ovaj problem, jer postojeća literatura ne sadrži konačne rezul-
tate agrarne reforme i kolonizacije).
 Posebnu teškoću pričinjavala je agrarna statistika, koja nije potpuno
sačuvana. Arhivu Vrhovnog agrarnog povereništva u Skoplju uništio je
ili odneo bugarski okupator. Statistički podaci koji se čuvaju u Arhivu
Jugoslavije i odnose se na pojedine srezove kontradiktorni su čak i za
jednu godinu. Zatim, podaci su unošeni u različite formulare pa je to ote-
žavalo njihovo upoređivanje. Pošto su oni davani za celu »Južnu Srbiju«,
ili po povereništvima, koja su u nekim slučajevima obuhvatala i srezove
izvan Kosova (povereništva u Peći i Kosovskoj Mitrovici), bilo je nužno
upoređivanjem i izdvajanjem doći do onih koji se odnose samo na Ko-
sovo.
Osim arhivske građe, literature, časopisa i listova, koristili smo i
izjave savremenika i učesnika u agrarnoj reformi. Prema korišćenom ma-
terijalu imali smo kritički odnos.
Ovom prilikom izražavam posebnu zahvalnost akademiku dr Ali
Hadriju za svesrdnu pomoć u izradi ovograda.
Zahvaljujem, takođe, svima koji su mi pomogli na bilo koji način
u prikupljanju građe i podataka za ovaj rad.
Auto:
 U VOD
1. AGRARNI ODNOSI POD TURSKOM VLAŠĆU
DO 1912. GODINE

Agrarna reforma na Kosovu, pa i u Jugoslaviji, može se bolje shva-

titi i oceniti ako se znaju problemi i struktura poljoprivredne proizvodnje
u jugoslovenskim zemljama do 1918. godine, jer su one razvijale u razli-
čitim društveno-političkim i ekonomskim uslovima, Ovde neće biti reči o
svakoj od tih pokrajina, odnosno oblasti, već, uglavnom, o agrarnim odno-
sima koji su vladali u oblasti pod turskom vlašću do 1912. godine,
a posebno na Kosovu.
Za vreme turske vladavine našim krajevima sva zemlja, s malim
izuzetkom, smatrala se carskom, odnosno državnom svojinom, koja se
zvala »miri«. To državno pravo sastojalo se u uzimanju desetog dela pri-
nosa, Ovaj odnos između države i obrađivača zemlje, nazvan spahijstvo,
nije bilo isti u celom periodu turske vladavine.
Spahija je od države, odnosno sultana, dobijao zemljište čija je po-
vršina zavisila od neke njegove zasluge. Uglavnom, dobijao je zemljište
koje je zauzeo prilikom vojničkih osvajanja i zvao se spahiluk,
Spahiluci su se delili na timare — s prihodom manjim od 20.000
aspri, i zijamete — s prihodom preko 20.000 aspri.! Osim toga, suitani
su ustupali zemlju i raznim vojnim i građanskim činovnicima ili dvorskim
službenicima, na ime plate za vršenje službe. Takva apanaža u zemlji zove
se has.?
Zemlja nije ustupana spahijama u svojinu. Za njeno korišćenje spa-
hije su bile obavezne da žive na njoj, da uvek budu spremne da na poziv
vojnog zapovednika pođu u vojsku i da izdržavaju određen broj vojnika.?
Ako: ne bi ispunio svoje obaveze, spahija je gubio pravo na zemlju, ali
posle dve godine, ukoliko bi se istakao u nekom pohodu, mogao ju je opet
dobiti.

I Komadinić dr Milan, Agrarno-pravni odnosi nove Srbije,

Beograd 1914, 50.
"Milan Čemerikić, »Imovinski odnosi za vreme muslimana«,
»Južna Srbija«, 3/1922, Skoplje, 103.
* Kaonap. 1. 51.
 Spahijska prava bila su lična i, po pravilu, gasila su se smrću spa-
bije. Tek 1375. godine Murat I priznaje sinovima spahija prvenstvo na
imanje koje je njihov otac uživao. Obično, produžavano je uživanje i ova
praksa je nastavljena naročito posle prestanka turskih osvajanja, Pravo na
produženje uživanja spahiluka gubilo se samo ako su spahije radile pro-
tiv centralne vlasti.
Vremenom, osim zemlje koju su uživali, spahije postaju vlasnici
zemlje koju su sticali kupovinom ili na drugi način (poklonom,silom, za-
posedanjem napuštenih imanja, usled ratnih pustošenja). S imanja su uzi-
male samo određen deo prihoda — desetinu, a istovremeno su prikup-
ljale danak za državu, Ove dažbine, koje je davala raja, nisu svuda bile
jednake. Prirodno, spahije su nastojale da prilikom naplate povećaju da-
nak kako bi ostalo nešto i njima.
Spahije nisu bile samo vršioci administrativnih funkcija, već su či-
nile i »neku vrstu vojničke aristokratije«.4
Iako je spahija sudelovao samo u prinosu i nije imao nikakvu vlast
zemljištem i ljudima koji su ga obrađivali, ipak je imao neka prava koja
premašuju prava prostog posednika i ne mogu se odvojiti od njegove ad-
ministrativne funkcije. Istina, neka prava su bila uslovna: mogao je zemlju
koju rajetin tri godine uzastopce ne radi ustupiti drugom, bez njegovog
prištanka zemlja se nije mogla ni prodati ni drugom ustupiti, zatim da
oduzme višak zamlje i preda drugom ako je posed veći od zabeleženog u
registru, da po smrti obrađivača da zaostavštinu njegovoj najbližoj rodbini,
da sruši kuću zemljoradnika ako je ovaj podigne bez njegovog odobrenja
i da rajetinu oduzme pravo na obradu zemlje ako mimo njegove volje
napusti kuću i jedno leto ne obradi zemlju.5 ,
Spahija je imao pravo na kuluk, Raja je morala da kuluči kako spa-
hija želi, za njega ili državu — da ore, gradi puteve, donosi drvaitd.
Obrađivači su bili dužni da spahiju s pratnjom dočekuju kao goste
kad dođe u selo i da prikupljeni desetak prenesu do mesta gde spahija
odredi. Iz ovoga proizilazi da spahija nije bio samo skupljač danka, ni
samo činovnik koji zloupotrebljava svoj položaj, nego da je to bio sistem
turske vladavine i da se tako moralo raditi.

a) Postanak čifluka

Spahiluci su ukinuti Đulhamskim hbatišerifom od 3. novembra 1839.

godine, Ovaj zakon je dobio ime po kiosku Đulhame, gde je obnarodo-
van.$
U sultanovom fermanu, koji je kao sprovodno pismo išao uz hati-
šerif, kaže se: »Potpuna bezbednost pružena je od sada svim mojim po-
danicima muslimanima i raji i za život i za čast i imanje njihovo... od

4 Isto, 53.
5 Isto.
* Isto, 43.

10
sada od najvećih do najmanjih u državi, od mog vezira pa do prostog
ovčara, svaki će raspolagati imovinom po svojoj volji i niko ne može da
ga sprečava«.7
Ovaj zakon takođe garantuje da će »svaki moći imati svoju sop-
stvenu imovinu ma koje vrste i njom će moći najslobodnije raspolagati i u
tome ga ne može niko sprečavati. Ovi darovi sultana rasprostiru se na sve
naše podanike bez obzira na veru ili sektu — bez izuzetaka«,3
Ovo je značilo revoluciju u agrarno-pravnim shvatanjima turske
države, jer je prvi put od njenog postanka zvanično priznata privatna svo-
jina na zemlju. Isto tako, prvi put su izjednačeni muslimani, hrišćani i
ostali. Vlasništvo nad zemljom sada mogu imati i hrišćani u Turskoj Ca-
revini.
Novi propisi su izuzetno značajni po tome što uspostavljaju sasvim
nove: imovinskopravne odnose. Umesto spahija došli su muhasili ili mul-
mezimi, kao zakupci danka bilo na određeno vreme ili doživotno. Nešto
kasnije, 1858. godine, Zakon o zemljišnom posedu ukida muhasile pa
državna zemlja potpada pod upravu Ministarstva finansija, a docnije se
obrazuje Ministarstvo katastra, koje je imalo svoje činovnike u sedištima
vilajeta, sandžaka i kaza? čija je dužnost bila da se brinu o obradi zemlje
i odobravanju promene. Izdavali su .tapije na zemlju i za to naplaćivali
troškove.
Član 130. Zakona o zemljišnom posedu propisuje kako i na koji
se načm mirijske zemlje ustupaju pojedincima i postaju čifluci, On glasi:
»Zemlje koje čine sopstveni deo teritorije jedne naseljene opštine mogu
da se pretvaraju u čiflike i biti ustupljene jednoj ličnosti; ali ako se sta-
novništvo opštine razbeglo, izvršiće se, odnosno te zemlje formalnosti ta-
pije; ako bi se videla nemogućnost da se dovedu novi zemljoradnici, i na-
seli selo s tim da se podele zasebne parcele, onda će biti dopušteno da se
opština pretvori u čifluk i da se ustupi u koncesiju zemlja jednoj ili više
ličnosti «.10
Ovaj član se kasnije najviše zloupotrebljavao. Usled ustanaka i
buna centralna vlast sve više slabi pa pojedini silnici vrše nasilja kako bi
obrađivače imanja oterali a oni se proglasili za čifluk-sahibije.
Zemlju dobijenu od države novi vlasnik bio je dužan da obrađuje
i daje državi deo prihoda s nje. On je gubio pravo na nju ako je u toku
tri godine ne bi obrađivao. Gubio je i pravo na državinu iako je imao
uredne tapije. 7
ai Čiflučenje nije svuda istovremeno izvođeno. To je zavisilo od odnosa
«mesne vlasti prema centralnoj, od naseljenosti i razvijenosti zemljoradnje i
.od otpornosti domaćeg elementa. Prvo je počelo u perifernim oblastima
Carevine, gde je samovolja pojedinaca dolazila do izražaja i turske vlasti

T Isto, 44.
5 Isto, 44.
* Kao nap.2. 104.
19 Isto.

li
nisu mogle da je spreče. Može se reći da čiflučenje nije nastavak spahij-
stva i da je nastalo pre donošenja zakona 1839. godine, kada je spahiluk
ukinut.
Čifluk u smislu zakona je svaka parcela zemlje koja se svake godine
obrađuje i može se obraditi sa dva vola. Njena površina se kretala od 70
do 130 duluma. Ovo je ustvari zemljoradnički posed koji čifčija može
obraditi sa svojom porodicom i živeti od prihoda s njega. Po pravilu, na
tom posedu se nalaze kuća za stanovanje i druge zgrade za potrebe do-
maćinstva.
Pravno, čifluci datiraju od Tanzimata (1839), kada je priznato pravo
privatne svojine, a naročito od 1859. godine, kada je Zakonom tapijama
olakšano sticanje imovinskih dokumenata. Proces stvaranja čisluka, za-
počet posle 1839, trajao je na Kosovu sve do 1912. godine.
Čifluci su stvarani na legalan i nelegalan način. U prvu grupu najpre
spadaju vakufski i manastirski čifluci. Oni su najstariji — ovu kategoriju
vakufske zemlje turski zakon je priznavao mnogo pre 1839. godine. Na-
stali su zaveštanjima turskih i srpskih vladara i drugih pobožnih ljudi.
U legalne čifluke ubrajaju se naročito posle 1839, godine, i oni koji
stečeni kupovinom. Sada ne samo muslimani nego i hrišćani postaju vlas-
nici čifluka. Tako se navodi da je »preko polovine čiflika bitoljskog kraja
u rukama hrišćana. U poslednje vreme ima i seljaka sopstvenika čiflika«.!!
Novi vlasnici čifluka su u većini slučajeva trgovci i zelenaši, koji
su se obogatili putem špekulacija.
U drugu grupu spadaju oni čifluci koji su postali na nelegalan na-
čin (otimanjem, prevarom, dobrovoljnim potpadanjem pojedinaca pod čif-
čijstvo radi opraštanja odgovornosti za krivice koje su činili, ili su bili
obeđeni, ili da bi dobili zaštitu nekog moćnijeg gospodara od nasilnika
i ugnjetača. Znatan broj čifčija postao je na taj način što se stvaio pod
okrilje aga ili begova da bi sebe i svoju porodicu zaštitio od zulumćara.
Obično, seljak bi dolazio agi da ga moli da mu budezaštitnik.
Isto tako, silom se dolazilo do čifluka, Ranke navodi primer Ali-bega
Vidajića iz Zvornika koji je »prolazio kroz sela te vezao ljude, da mu
onako povezani dadu samo pismeno kako su zemlju njenu isprodavali: pa
kad se tako s pravne strane obezbedio, izlazio je sam kao čifluk-sahibija
te postavljao po selima subaše«,!?
. Zbog čestih buna i ustanaka u Turskoj Carevini pustošene su poje-
dine oblasti i sela. Stanovništvo je napuštalo imanje pa bi sahibije dopu-
štale da se tamo nasele samo oni koji pristanu da budu čifčije. Obično su
to bili seljaci iz siromašnih krajeva. Tako su postajale čifčije ne samo Srbi
nego i Alvanci. U vezi s tim zaslužuje pažnju izjava Halil-paše_ Mahmut-
srpskom Prištini:»Još dok imamo
Srbe za čifčije možemo se računati za gospodara čiflika, akad se oni ra-
sele i na njihova mesta nasele Arnautaši, onda i nismo više gospodari

1 Isto, 78.
12 Isto, 87.
čitlika. Kad se Arnautaš naseli u čifluku, on je samo 2-3 godine miran i
daje četvrtinu gospodaru, ali čim načini kulu, on postaje veći gospodar od
pravog gospodara «.!3
Ovo je dokaz da je veliki broj čifčija napuštao svoja imanja zbog
pravne nesigurnosti i selio se na druge čifluke tražeći pravičnijeg gospo-
dara. Veliki deo čifluka postao je od spahiluka koje su spahije na jedan
od navedenih načina pretvarale u čifluke.
Čiflučenju su bili podvrgnuti ne samo hrišćani nego i muslimani.
Tako je Rašid-beg Sinanovski u Tikvešu počiflučio selo Dubrovo na Var-
daru: »Kupio je »dvor« u selu i sa mnogim najmljenim sejmenima dote-
rao u obore krdo svinja. Starinci muslimani, ne smejući silom agi ništa,
a gonjeni verskim fanatizmom, jedan po jedan budzašto prodavali su ima-
nja i kuće Rašid-begu i selili se, u koje je ovaj odmah dovodio hrišćane
za čifčije«.!+ 4
Ovakvih primera bilo je i na Kosovu. Urošević navodi primer čif-
lučenja u gnjilanskom kraju, u selu Malom Ropotovu, Na napuštena ima-
uja naseljavali su se zemljoradnici koji su pristali da budu čifčije kao u
novobrdskoj Krivoj Reci, Lapljem Selu, Babinom Mostu itd.!5
Čifluk-sahabije su dobile .od agrarnih vlasti tapije na ovako prisvo-
jenu zemlju. Za razliku od spahije, koje su bile samo uživaoci zemlje,
čifluk-sahibije su bile njeni vlasnici — mogle su slobodno raspolagati
zemljom i ostavljati je potomstvu u nasleđe. Istina, bilo je slučajeva da su
spahije zadržale svoj timar, a uz to se nametnule selu kao i čifluk-sahibije,
uzimajući deo prinosa na ime toga, pored dela koji su kao spahije napla-
ćivali.
Sve ove uzurpacije državne i privatne svojine dešavale su se u vre-
me slabljenja centralne turske vlasti, rastrgane raznim bunama i ustancima
i pokorenih naroda i podanika koji su težili promeni društvenih odnosa.
Formalnačifluksahibijska osnova je privatno pravo svojine na zem-
ljište priznato Đulhamskim hatišerifom od 1839. godine, koji je u stvari
ozakonio već ranije uzurpirane površine od strane pojedinih lica, spahija
ili drugi koji su uspeli da se obogate i da putem kupovine postanu vlasnici
zemlje. "
Čifluk-sahibija je pravni i ekonomski gospodar zemljišta koje on
daje na obradu na određeno vreme ili u nasledno obrađivanje. On je
ostavljao seljaka da obrađuje zemlju u ravnici koja je za sahibiju bila
izvor prihoda, ali nije bio u mogućnosti da odmah koristi sva .svoja prava,
Jer je još morao da se bori s vlastima i spahijama pa se zadovoljavao više
formalnim. pravima, Po učvršćenju svog položaja, čifluk-sahibija menja
Svoje zahteve i uskoro postaje i apsolutni gospodar zemlje.
“m

15 Kao nap. 1, 91.

. “Atanasije Urošević, Agrarna reforma i naseljavanje, Sko-
plje, Spomenica 25-godišnjice oslobođenja Južne Srbije 1912—1937, 824.
** Isto; Izjava Čeda Ristića iz Babina Mosta, data autoru 15. jula 1975.

13
 Prema raspoloživim podacima, mada nepotpunim, najviše čifluka je
bilo u sandžačkoj i kosovskoj oblasti, a »zemljišta kosovskog vilajeta, po
zvaničnoj statistici, više od 40% u rukamaje beglera, agalara, Veliki po-
sedi zemlje su uopšte u muslimanskim rukama — u turskim od Kosova
do severozapada do Pljevlja, a u arnautskim Kosovo«,1$
Najveći broj čifluka radi sa čifčijama ali neki od njih ostavljaju
veću ili manju površinu najbolje zemlje koju čiičije rade samo za agu. Po-
stoji tendencija da se neposrednije upravlja obradom zemlje pa čifčijski
sistem počinje da se zamenjuje zakupničkim i nadničarskim.
Površina čifluka je različita, što je uslovljeno načinom njegovog na-
stanka. Ponegde je celo selo čifluk, a ima ih i po nekoliko u jednom selu,
I po broju čifčija su različiti — ima ih sa preko 100 čifčija, ali i sa samo
jednim. Površina čifluka mogla je biti i preko 2.000 duluma.
Čufluksahibijsko pravo ulazilo je dublje u ekonomsko-pravne inte-
rese zemljoradnika, koji se suprotstavljaju sužavanju prava što su ih imali
kao obrađivači zemlje. Sahibija obično živi na selu gde se nalazi njegova
kula i neposredno nadzirava svoj posed. Oko kule se nalazilo njegovo
zemljište zvano begluk, s koga je dobijao proizvode za svoje potrebe. Čif-
čije i kmetove je primoravao da mu kulučenjem obrađuju begluk. Ovo
kulučenje je nazvano beglučenje. U početku je obavljano samo za vreme
prazničnih dana Jeti, o trošku čifluk-sahibije, a kasnije i radnih dana u
toku zime.
Beglučenje se proširilo i na donošenje drva za potrebe sahibije i
na ostale poslove neophodne jednom poljoprivrednom gazdinstvu, Tako su
sahibije prisvojile neke atribute vladara i sebi dale javnopravni karakter.
Na svom posedu su uvele neku vrstu sopstvene jurisdikcije čija je suština
globljenje čifčija.17
Pored nabrojanih tereta, sahibije su od potčinjenih seljaka tražile,
isto kao spahije, čifčijsku glavnicu, koja je bila ravna, pa i veća, od spa-
hijske, i čiflučki desetak od svih poljoprivrednih proizvoda,
Agrarni odnosi su se menjali uporedo s menjanjem društveno-poli-
tičkih odnosa u Turskoj Carevini, jer su revolucionarne ideje polako ali
sigurno prodirale. Tamo gde se samovolji stalo na put raspadaju se čifluci
i poboljšava materijalni položaj čilčija, čije se obaveze i prava preciznije
regulišu zakonskim propisima. Pošto je data zakonska mogućnost da i
hrišćani i raja postanu vlasnici zemlje, oseća se sve veća težnja čifčija da
se ekonomski osamostale. Kako su se povećavali prohtevi aga i begova
koji su živeli u gradovima, jer ima je za sve raskalašniji život bio potreban
novac, čifčije to koriste — putem otkupa oslobađaju se čifčijskih odnosa
i postaju vlasnici zemlje. Mnogi vlasnici parcela otkupljenih od sahibija i
dalje ih obrađuju kao čifčije. Na ovaj način dolazi do raspada čifluka,
Značajan događaj u razvoju privrednih i posedovnih odnosa pred-
stavlja mladoturska revolucija. Proklamovanjem slobode i jednakosti mla-
doturski režim je bio prinuđen da ukine neke ostatke feudalne zavisnosti

18 Isto kao nap. 1, 79.

17 Isto, 70.

14
i lične vezanosti seljaka za zemlju. Ukinuti su kuluk i običaji da čifčije
čašćavaju i darivaju begove kad dolaze u sela. Ipak, mladoturski režim
je učvrstio položaj aga i begova, popravljajući samo donekle položaj čif-
čija.

b) Položaj čifčija

Čifčija je zemljoradnik koji ima nešto svoje zemlje i radi na čifluku,

Većina čifčija, međutim, nije imala svoju zemlju.
Posle 1839. godine, kada je Đulhamskim hatišerifom priznata priva-
tna svojina na zemlju, sve je veći broj čifčija koji putem kupovine i otkupa
postaju vlasnici zemlje koju obrađuju. Čifčijsko pravo razlikuje se od za-
kupa jer je ono »na neodređeno vreme i bez unapred utvrđene zakupnine,
nije servitut jer ima naknade«.13
Čifčijsko pravo liči najviše na nasledni zakup, gde pravo na obradu
isključuje sopstvenikovo pravo na slobodno raspolaganje zemljom. U stva-
ri, čifčijsko pravo obrade isključuje čifluksahibijsko pravo samo u pogledu
rada a ne i u samoj suštini. S jedne strane, čifčija je više nego držalac, a
s druge njegov posed nema karakter svojine u smislu građanskog zakona.
S pravne strane, teško je definisati ulogu čifčije, ili ga uklopiti u ovu ili
onu kategoriju vlasnika, zakupca i slično. S ekonomskog gledišta, među-
tim, položaj čifčije je lakše definisati: to su »zemljoradnici koji žive na
čifluku obrađujući aginsku zemlju pod unapred utvrdnim uslovima«!? i
više-manje su postojani. Znači, čifčije su zemljoradnici bez zemlje. Nji-
hove obaveze su različite, zavisno od mesnih običaja i prilika.
Poreklo čifčija treba tražiti u pripadnicima porobljenih naroda i
seoskoj sirotinji koja je radila na spahilucima što su uzurpacijom postali
čifluci.
Istina, čifčije su postojale i pre Tanzimata i kasnije sve do 1912.
godine, Pored nasilnog čiflučenja, »bilo je slučajeva i dobrovoljnog prima-
nja čifliskog položaja da bi na taj način spasli bar živote, ako ne mogu
imanja«,20
U dobrovoljno nastalu grupu čifčija spadaju i oni koji su se dose-
ljavali na napuštena imanja prihvatajući čifčijski odnos. Na ovaj su način,
bar kada su u pitanju Albanci, postajali čifčije i muslimani i katolici na
Kosovu.
Valja reći da »čifčijski pravni položaj nije regulisan nijednim oto-
manskim zakonom. Otomansko zakonodavstvo ignorira potpuno ustanovu
čifčijskog prava, Turski građanski zakon — Medžele ne poznaje čifčijske
:ugovore kao naročite i posebne vrste. U njemu se govori samo o zakupu
-knajmu, Pravni položaj čifčija regulisan je jednostavnom voljom sopstveni-
"kaj. čitluksahibije: »i ne zakonodavstvom, već sticajem prilika, energičnim
otporima, uspele su čifčije da svoje položaje poboljšaju«.?!
ni
, a En).
ms

ih| 18 Isto, 82.

= 19 Isto,
2" Kao nap. 1, 83.
*1 Isto.
 Odnosi između čiičija i aga rešavani su od slučaja do slučaja. Otuda
više uredaba koje su izdale turske vlasti regulišu te odnose, Jednu takvu
uredbu pominje u svom izveštaju Avram Petronijević 1835. godine. Izdao
ju je niški mutesarif i odnosila se na nišku nahiju posle pobune seljaka.
Za Bosnuje izdata vilajetska uredba 1859. godine, poznata kao Seferski
zakon.??2
lako su se uredbe izdavale posebno za oblasti, vilajete i nahije, po-
ložaj čifčija i dalje je zavisio od volje sahibija jer su one diktirale te od-
nose. Turske vlasti bile su potpuno ravnodušne kada su bila u pitanju
čifčijska prava jer su čifluk — sahibije bile većinom »uticajni ljudi, bili
su uvek u stanju da onemoguće svaku čiflijsku žalbu i da svaku svoju
nepravdu prikriju širokim svojim autoritetom «.23
Ova samovolja sahibija teško je padala čifčijama, koji se često sele
sa čifluka na čifluk tražeći boljeg bega.
Naši krajevi pod turskom vlašću mogu se u pogledu pravnog polo-
žaja čiičija podeliti u tri pravne oblasti: oblast Seferskog zakona, u koju
spadaju, osim Bosne i Hercegovine, sjenička i pljevaljska i po jedan deo
pećke i prištinske oblasti; oblast običajnog uređivanja, koja se prostire na
celu Makedoniju, i oblast nasilja i samovolje, u koju spadaju periferni
delovi Turske Carevine. |
U oblastima gde se primenjivao Seferski zakon položaj čifčija bio
je najpovoljniji. Po ovom zakonu, odnos čifčija prema agi nije odnos pre-
ma vlasniku zemlje već odnos između dva vlasnika, jer su oba upisana u
tapijsku knjigu. Ovo je bio javnopravni a ne privatnopravni odnos, država
ga je zakonom propisala i bio je obavezan i za agu za čifčiju. Čifčija
je imao nasledno pravo na zemlju i mogao ju je izgubiti samo ako nije
ispunjavao zakonom određene obaveze. Ovaj zakondavao mu je i pravo
preče kupovine zemlje koju obrađuje.
Čifčija daje agi određeni hak, koji se nije mogao povećavati: četvr-
tinu useva, trećinu sena i polovinu voća, Kuće i pomoćne zgrade koje je
sam podigao njegova su svojina. Ako bi se čifčija selio sa svoga imanja,
aga je bio dužan da muisplati podignute kuće i zgrade, ili da mu naknadi
njihovu opravku ukoliko su ranije pripadale sahibiji.*4
I na područje gde se primenjivao Seferski zakon bilo je slučajeva
zloupotrebe — spahija je sklapao posebne ugovore sa čifčijama koji su
ih dovodile u gori položaj, jer su morali davati veći hak — trećinu umesto
četvrtine prihoda.
Od mladoturske revolucije nastaje pogoršavanje pravnog položaja
čifčija na područjima gde se primenjivao Seferski zakon, jer se nastoji da
se suvlasnički položaj čifčija pretvori u zakupnički, Ovim zahtevima čif-
čije se odupiru, tražeći da se Seferski zakon dosledno primenjuje. Sahi-
bije zahtevaju da čifčije zaključe pismene ugovore s agama o zakupu,tzv.
kontrakte. Ugovori se zaključuju na jednu a najviše na tri godine. Pisani

2% Kao nap. 1, 84; Juraj Demetrović, Agrarna reforma u Ju-

goslaviji, ekspoze u Narodnoj skupštini, Beograd 1933, 13.
Kao nap. |, 84.
M Kao nap.1, 86.

16
su bez prisustva čifčija, a ovi su obavezivani da neće ništa raditi bez
pristanka age, Po isteku roka ugovora čifčija je mogao da zgradu koju je
podigao prenese. Inače, od age nije dobijao nikakvu naknadu. Pravo age
je povećano — čifčija je umesto četvrtine morao davati trećinu žitarica i
polovinu prinosa sena umesto trećine. Ugovori su bili protivni Seferskom
zakonu (član 5.), u kome se kaže: »U ugovorima se ne može predvideti
nijedna odredba protivna zakonu, sopstvenici imaju prava samo da svojim
čilčijama položaj učine još lakšim«.ž5 Čifčije su se bunile protiv zaklju-
čivanja ugovora. Takav slučaj je bio u pljevaljskom kraju.
Intencije ovog zakona je da se poboljša položaj obrađivača zemlje,
a nikako da se pogorša. No, on se pogoršavao tamo gde je otpor čifčija
bio slabiji i gde centralna turska vlast nije bila gospodar situacije pa su
siledžije primenjivale svoje »zakone«.
Tamo :gde je primenjivano običajno pravo položaj čifčija bio je gori
nego u krajevima u kojim je važio Seferski zakon. Age i begovi počinju
tretirati čifčije kao neku vrstu poljoprivrednih radnika koji rade pod naro-
čitim uslovima, Zato se često sele s jednog na drugi posed pa se osećao
nedostatak radne snage.
Samovolja je obuhvatala ona područja gde je turska vlast bila sla-
ba, pa su age i begovi sprovodili samovolju prema čifčijama koji su pri-
padali pokorenim narodima — raji. Osim četvrtine ili trećine prinosa čif-
čije su bile dužne da plaćaju i porez za gospodara, da kuluče i rade sve
što im on naredi, Na ovim područjima položaj čifčija bio je najteži.
Čifčije su se većinom nalazile u ravničarskim predelima gde je zem-
ljoradnja bila razvijenija. U planinskim predelima seljaci su većinom bili
sopstvenici zemlje koju su obrađivali. Opšta karakteristika njihovog polo-
žaja, može se reći, jeste da su oni u poljima živeli bolje od noih u brdima
i da je bilo mnogo bolje čifčijama kod krupnih aga i begova nego kod
sitrih sopstvenika.
Pošto su se obaveze čifčija razlikovale, nabrojaćemo ih po oblastima.
U oblasti gde se primenjivao Seferski zakon čifčija je davao najpre
četvrtinu a kasnije trećinu žita i trećinu odnosno polovinu sena. Površinu
koju je obrađivao određena je tapijom. Osim toga bio je obavezan da drži
agi stoku na kesim jevtinije nego ostalim, da dolazi sahibiji na mobu u
vreme oranja, okopavnja, kosidbe, žetve i ostalih radova, a planinka da u
toku leta više puta donosi agi mleka, sira, kajmaka i drugih proizvoda.
Cilčija kod uglednijeg i bogatijeg age ekonomski je bio sigurnija. Mogao
je. u svako doba godine dobiti pozajmicu u žitu, senu, novcu i drugom.
Kuluk je bio ukinut, Čifčija je jedino bio dužan da prenese agi deo useva
do kuće, ili na pazar. Ali, i u ovim oblastima položaj čifčija se pogor-
sava posle mladoturske revolucije.
= Tamo gde se primenjivalo običajno pravo položaj čifčija bio je i
nesigurniji i teži kako u pravnom tako i u ekonomskom pogledu, Agaje
davaočifčiji na obradu onoliko zemlje koliko je mogao obraditi sa svo-
Jom porodicom. Obično, na obradu je dobijao iste parcele. Odgovornost

25 Isto, 86.
za seme pada na njega — ako propadne, bio je obavezan na naknadu, Aga
daje pašu za zaprežnu stoku. Čifčije su bile dužne da kulukom obrađuju
ličnu aginu zemlju. To se protezalo sve do mladoturske revolucije, kada
je i u ovim oblastima kuluk ukinut. Istina, u nekim od ovih oblasti bio
je ukinut i pre mladoturske revolucije, na primer u bitoljskom kraju.?6
Age su gošćene prilikom izlaska na čifluk, a o praznicima su primale
poklone.
Kako su obaveze čifčija prema agama, sahibijama, bile različite u
pojedinim oblastima, bilo da je u pitanju teritorija na kojoj se primenjivao
Seferski zakon ili ona na kojoj je važilo običajno pravo, navodimo ih po-
jedinačno samo za svaki kraj Kosova. |
Vučitrnski kraj. — Kuće prave samečifčije. Jedan broj ljudi dobro-
voljno je prihvatio čifčijski odnos, ili došao na napuštena imanja. Čifčija
daje seme, plugove, ralo, zapregu. Od žetve aga uzima četvrtinu i trećinu
a u varošima do polovine. Aga može oterati čifčiju kad god hoće. Vrlo
retko .je čifčija napuštao agu. Aga ne daje novčane pozajmice i u nerod-
nim gdoinama ucenjuje čifčiju za hranu,
Prištinski kraj, — Aga uzima četvrtinu. Kuće, većinom, pripadaju
agama, a zaprežna stoka i oruđa za rad čifčijama. Ugovori nisu sklapani.
Desetak se odbija pre deobe proizvoda,
Lipljanski kraj. — Čilčija podiže kuću i obezbeđuje seme. Aga
uzima četvrtinu, ponegde trećinu prinosa. Čifčije rade »parasur« za agu.
Gnjilanski kraj. — Kuće su većinom čifčijske. Seme i oruđe za rad
i radna stoka takođe. Što se tiče davanja, ona se kreću od četvrtine do
polovine, od čifluka do čifluka. Vergiju plaćaju čifčije. Aga je mogao da
ih otera s imanja kad god je hteo. U poslednje vreme pravljeni su i
ugovori,
Prizrenski kraj. — Seme, kuću i vuču snagu daje aga. Posle žetve
prvo uzima seme a ostalo se deli napola. I seno se deli napola s tim što
se izdvoji koliko je potrebno za volove. Čifčija seje po sporazumu s agom
i mogao je od njega dobiti pozajmicu.
Pećki kraj. — Ovde čifčije same grade kuće i daju seme, oruđa za
rad i vučnu snagu. Aga dobija četvrtinu. Pošto se u ovom kraju prime-
njivao Seferski zakon, položaj čifčija bio je povoljniji nego u prizrenskom
kraju. Kada aga pokrene čifčiju s imanja, morao mu je isplatiti podig-
nutu kuću i pomoćne zgrade.?7 '
Ekonomski položaj čifčija postaje sve teži jer se prohtevi aga i be-
gova povećavaju pa zahtevaju da čifčije više daju. Česti su bili slučajevi
da prilikom deobe prinosa čifčija prikrije jedan deo pa aga i beg dobiju
manje nego što bi trebalo. Preko ovoga neke age prelaze, u prvom redu
one koje su bolje stajale. Čest slučaj sporova izmeđučifčija i čifluk-sahi-
bija bio je zbog napasanja stoke, jer ranije običaje po kojim su čifčije
mogle slobodno napasati svoju stoku čifluk-sahibije nisu poštovale. Deša-

** Isto, 88.
27 Isto, 89.

18
valo se da su stočarima iz planinskih krajeva prodavali pravo ispaše preko
zime iako je ranije ono pripadalo isključivo čiičijama. Među čifčijama
najomraženija je bila radna renta koja se, istina, sve manje primenjuje.
Bilo je i drugih lica koja su obrađivala begovsku zemlju. Ona bi se
pogodila koliko treba da plate za određenu zemlju u naturi ili u novcu,
To je davanje zemlje pod kesim i ljudi koji su je obrađivali zvali su se
kesimdžije. Kesim je poznat i pre Đulhamskom hatišeritu. U XVI veku
pominje ga biskup Franjo di Stefani u svom izveštaju o hrišćanima u Bo-
sni. Dr Jovan Hadživasiljević navodi da je u preševskoj oblasti početkom
XIX veka gospodaru davan kesim i da je tek od četrdesetih godina počela
da se daje trećina proizvoda??2* Od mladoturske revolucije kesim je sve
češći.
Kesim bi se mogao uporediti s neodređenim zakupom. On ima pred-
nost nad čifčijskim načinom obrade zemlje jer je kesimdžija u radu na
imanju bio slobodniji i nezavisniji od čifčije.
Kesimdžijskih sela bilo je i na Kosovu. Nailazimo na podatak da
se u septembru 1911. kesimdžijsko selo Plemetina kod Prištine pobunilo
i odbilo da plaća kesim.2?
Poljoprivredne radnike različito nazivaju u raznim krajevima: mom-
ci, ajlukdžije, nadničari, argati itd. Momke kao poljoprivredne radnike
nalazimo vrlo rano. Prvobitno to je bio višak radne snage varoških čif-
čijskih porodica bez zemlje. Poljoprivredne radnike — argate — činio je
i albanski i srpski živalj. Radili su za dnevnicu ili za plaću u proizvodima.
Njihova zarada bila je vrlo mala. Zavisila je i od mesnih prilika. Zbog
slabih uslova za rad i male zarade radna snaga odlazi u krajeve i zemlje
gde se bolje plaća i gde su uslovi za život bolji.
Argati su pravi poljoprivredni radnici. Oni rade na dnevnicu, za no-
vac ili žito. Obično, nazivaju ih momcima. Argatuju ne samo oni koji ne-
maju svoje zemlje nego i oni koji imaju nešto zemlje ali ne mogu zaposliti
na njoj sve članove porodice niti se prehraniti s nje. Na Kosovu u argate
idu Srbi, Albanci i Cigani. Tako dr Milan Komadinić navodi da u vuči-
trnskom kraju idu u argate i Srbi i Albanic bezemljaši i oni koji imaju
malo zemlje. Čifčije retko odlaze u argate i vrlo često pomažu jedni dru-
m u poljoprivrednim radovima.3
Izmećari su posebna vrsta poljoprivrednih radnika. Oni s porodicom
stalno žive na čifluku kod begovskih kuća. Bolje su živeli od čifčija i na-
Poličara. Radili su sve što je potrebno u polju i za kuću, orali, sejali, pre-
.nosili žito u ambare i drugo što im beg naredi. Žene su obavljale ženske
poslove u begovskim kućama. Plaćali su ih različito u pojedinim krajevi-
ma, aliu celini zarada je bila veoma mala.

*8 Isto, 91.
2% Isto,
% Isto, 92.

2 19
 Napoličari (jaradžije) nazvani su po tome što su delili prinose na-
pola, pošto se izdvoje desetak i seme. Seme se izdvajalo bilo da ga je
davao napoličar ili vlasnik imanja. Stanovali su u kućama koje su podigli
sami, ali ih je bilo i u begovskim. Kuće su vrlo slabe, bez osnovnih higi-
jenskih uslova, u većini slučajeva napravljene od plota i nabljene zemlje.
Postojala je i privatna svojina, mulk, kojom su vlasnici slobodno
raspolagali. Mogla se steći na više načina: šuma koja nikom ne pripada
(ako se do nje ne čuje glas čoveka koji od granice sela najviše može vik-
nuti), ali se morala imati sultanova dozvola, zauzećem tuđe zemlje, takođe
uz sultanovu dozvolu, kupovinom mirijske, državne zemlje putem licita-
cije, tj. u režiji državnih organa, ratnim zaslugama (takvim se davala de-
sečarska zemlja) i davanjem harača državi — »aračka zemlja«. Većinom
onim koji nisu bili muslimani ostavljana je zemlja koju su posedovali ali
su morali plaćati harač, koji je zavisio od njene plodnosti i od prihoda.?!
U ovu grupu mulka spadaju zemlje »koje su podeljene u vreme osvajanja
između pobednika kao potpuna svojina«. Takvi su plaćali državi desetak.
U muik spadaju i okućnice, najviše do pola duluma. Ovo pravo su uživale
čifčije.3?
Sopstvenik raspolaže neograničeno mulkom. Prenosi se putem nas-
leđa kao svako drugo dobro. Mogao se prodati, pokloniti, založiti.
U državnu zemlju spadaju: miri, mevkuf, metruk i mevat. Mirije
su javna dobra, svojina države, koja ih je davala u zakup. Mevkuf — dobro
»mrtve ruke« — postajao je na dva načina: kada je poreklom muik i
zaveštavalac ga pokloni vakufu, postaje svojina vakufa koji njom uprav-
lja ne prema građanskom zakupu nego prema želji darodavca,ili kada je
državna zemlja, miri, poklonjena vakufu od strane vladara, u kom slučaju
vakuf ima pravo samo na prihod a zemlja je formalno vlasništvo države.
Mertuk je zemlja koja je ostavljena narodu na upotrebu i dvojaka je —
prvo mahmije, servituti, i drugo murefeke — zajednički pašnjaci.
Mevatom — »mrtvom zemljom« — država neograničeno raspolaže.
To je zemlja koju niko ne koristi a udaljena je od naselja toliko koliko
odgovara odstojanju od pola časa hoda i do nje se ne može čuti ljudski
glas. 33 :

Zakon o zemljišnom posedu od 1858. vrlo je značajan jer je prog-

resivan u donosu na dotadašnje pravno shvatanje svojine zemlje. On izje-
dnačava nemuslimane s muslimanima. Tako se u zakonu od sedmog mu-
harema 1293. godine kaže da svi podanici Carstva i muslimani i nemus-
limani mogu steći zemlju za obrađivanje: čifluke, seoske, državne ili vakuf-
ske koji bi bili prodate licitacijom ili putem prenosa ako pripadaju poje-
dincima. Drugo, sve se zemlje mogu prenositi i na nemuslimane i zemljo-
radnici, muslimani i nemuslimani, koji žive na čiflucima imaju pravo pre-
če kupovine te zemlje putem sudskeili privatne prodaje.

"Milan Komadđinić, n. d. 72.

** Isto.
8 Isto, 13.
M Isto, T4.
 Iako je zakon omogućavao sticanja privatne svojine na zemlju, i
dalje je zadržavao pravo potčinjene zemljišne svojine: obrađivač ima izve-
sna prava na zemlju, koja su veća od prava prostog radnikaili zakupca,
ali se ne mogu potpuno podvesti pod pravni pojam svojine.35
Ovakve svojine bilo je dosta na Kosovu (čifčije) ali se i tu oseća
evolucija u dva pravca: pošto je ukidanjem spahija izmenjen pravni režim
u pogledu zemlje, javlja se. tendencija da se potčinjena svojina postepeno
pretvara u privatnu svojinu, a s drugestrane putem sile eliminišu se po-
jedini elementi svojinskog obeležja pa se prelazi na zakup, ili na najamne
radnike.
Treba napomenuti da slobodna svojina nije mogla imati prevagu
nad potčinjenom. Onaj koji je imao potčinjenu svojinu bio je u povoljni-
jem društvenom položaju jer je nalazio pravnu i ekonomsku zaštitu u svom
gospodaru, dok je slobodni obrađivač bio više-manje prepušten na nov-
čanom tržištu samom sebi. Kredit je mogao dobiti samo od zelenaša, uz
veliku kamatu. Slobdona imanja bila su relativno mala pa nisu bila dovo-
ljna ni za održavanje porodice. .
Slobodna zemlja postajala je, većinom, raspadom čifluka, agalarske
zemlje, ili prilikom ukidanja spahiluka. Kada je ukinuto spahijama pravo
da izdaju tapije, mnoge su prodavale raji i obrađivačima tapije, a u ne-
kim. slučajevima i poklanjale.35
Kakva je bila posedovna struktura na Kosovu u tursko vreme ne
može se tačno utvrditi jer ne postoje pouzdani statistički podaci pa se
pravo svojine dokazivalo tapijom i iskazima svedoka. Tapije su izdavane
uz naplatu takse. Zato su ih turski činovnici više smatrali izvorom držav-
nih prihoda nego sredstvom za uređivanje imovinskopravnih odnosa. Tur-
ska vlast je izdavala tapije svake tri-četiri godine. Nesređeno stanje u zem-
ljišnim odnosima omogućilo je činovnicima da vrše zloupotrebe.
Tursko ministarstvo je objavljivalo samo relativnu veličinu poseda
seljaka u pojedinim vilajetima. Tako je u solunskom vilajetu prosečan po-
sed 13 duluma, u kosovskom 28, bitoljskom 25 itd.

Prema ovim podacima od 100 poseda na selu bilo je:

zilašen S manje Od 10-15 S više od

Vilajeti od 10 dul. dul. 50 dulurma

Kosovski 33. 49 18
Bitoljski 28 47 25 -
Solunski 38 50 12

Posed je bio relativno mali jer je u kosvoskom vilajetu skoro 50

odsto seljaka imalo od 10 do 50 duluma, Podaci koji su za feudalne po-
sede prikupljeni 1835. godine glase: od ukupno 6.973 feudalna zemljo-

35 Isto.
% Isto, "13.
87 Isto, "5.
posednika 6.326 je imalo manje od 100 hektara, od čega je 3.597 poseda
bilo od jednog do 20 hektara, zatim 610 posednika od 100 do 500 ha i
samo 37 preko 500 hektara.

Da bi se dobila jasnija slika strukture zemljišnih površina, navodi-

mo podatke iz 1910. godine, koji nisu potpuni:39
sd: Obrađena Površina Procenat
Vilajeti zemlja u ha u ha obrađene zemlje

Kosovski 349.067 3.290.000 10,61

Bitoljski 208.016 2,850.000 7,30
Solunski 248.386 4,000.000 6,21
Zbog nepostojanja katastarskih knjiga ovi podaci mogu se smatrati
samo približno tačnim ali i takvi pokazuju da deo obradivog zemljišta nije
korišćen. Obradiva površina je bila najveća u kosovskom vilajetu, gde su
se čifčije nalazile u povoljnijem položaju od onih u ostalim oblastima pa
su zato bile zainteresovane da što više proizvedu, a i naseljensot je bila

“Kolikoje čifčija bilo do 1912. godine ne može se tačno utvrditi, jer

ne postoje potpuni podaci o tome. Stoga, da bi se bar približno utvrdio
njihov broj, poslužićemo se podacima Ministarstva za agrranu reformu.
Kraljevine Jugoslavije iz 1940.godine,posle uvođenja čifčija, napoličara,
momaka u posed na osnovu Zakona o uređenju agrarnih odnosa u ranijim
pokrajinama Srbije i Crne Gore. Prema ovim podacima, na Kosovu je
bilo 11.368 čifčijskih porodica,kojimjepriznato pravo na 50.280haze-
mlje“napolćar,
2721 momak, arendator, kojim je priznato pravo na
8.027 hektara,49
Ovi podaci se ne mogu smatrati tačnim kada je u pitanju period
od 1912. godine, jer se do 1940. velik broj čifčija odselio u Tursku, Alba-
niju ili izvan područja gde su vladali feudalni odnosi. Ipak, oni pokazuju
kakvi su bili posedovni odnosi na Kosovu.

2. AGRARNI ODNOSI NA KOSOVU POSLE 1912. GODINE

Na Kosovu je krajem 1912. godine uništena turska vlast. Je-

dan njegov deo, u koji spadaju i Peć, Đakovica i Istok, ušao jeusastav
crnogorske države, a ostalo jepripalo Kraljevini Srbiji.]2

8% Dr Teofan Ristić, Borba za zemlju i masa agrarne rejorme,

Beograd 1938, 63.
39 Mita Dimitrijević, Privreda i trgovina u Novoj Srbiji, Beo-
grad1913, 23.
* Arhiv Jugoslavije, F-96, K-15, dok. 57 (u daljem tekstu prva brojka
označava fond, druga kutiju a treća dokument u kutiji), statistički podaci
o broju čifčija i u odnosu sličnom njima.

22
 Obe pomenute države preduzimaju mere za uređenje agrarnih od-
nosa u prisajedinjenim oblastima, koje će se kasnije nazvati »Južnim kra-
jevima«, Ali zbog različitog pristupa rešavanju agrarnog pitanja neophodno
je posebno razmatriti mere koje su u tom pogledu ove države preduzele.

a) Agrami odnosi u delu Kosova pod Srbijom

Po završetku balkanskog rata srpska vlada je obećala da će rešiti

agrarno pitanje i osloboditi čifčije feudalnih obaveza, odnosno da će pos-
tati vlasnici zemlje koju obrađuju.
Da bi pridobila mase koje su se 1912. godine nalazile pod osman-
lijskom vlašću, 5. oktobra te godine vlada se obratila proklamacijomti
povodom objave rata Turskoj, u kojoj se, između ostalog, kaže »da je
feudalizam što se još nasilno i uz pretnju. raznih zloupotreba održava u
turskim oblastima postao nepodnošljiv« i da Srbija, ulazeći u te oblasti,
»donosi narodu ista prava i iste slobode...« jer je takvo stanje »dosa-
dilo i Srbima i Bugarima i Grcima i Arbanasima, Bune se redom: i Musli-
mani, i Katolici i Pravoslavni«.+2 Dalje se, u proklamaciji navodi: » . . .Voj-
ska će u Staroj Srbiji pored hrišćana zateći Srbe_Muslimane, a s njima i
Arbanase, hrišćane i muslimane s kojima naš;živizajedno već 1300.
godina obično deleći s njima sreću i nesreću. Mi im svima nosimo slo-
bodu, bratstvo i jednakost u svemu sa Srbima«<.#
Proklamacija je imala cilj da opravda objavljivanje rata Turskoj i
da istovremeno pridobije sve potčinjene narode, obećavajući im jednakost
i slobodu kao svim dotadašnjim podanicima Kraljevine Srbije. Ona jasno
obavezuje Srbiju da »ukine feudalnu svojinu i feudalne odnose, da seljaka
oslobodi čifčijskog ropstva i da ih učini slobodnim sopstvenicima zemlje«.+
Ova proklamacija je uticala na čifčije Srbe, Albance i druge da
otkazuju feudalne obaveze, smatrajući da su postali sopstvenici zemlje
koju su obrađivali i pozivajući se na obećanje srpske vlade. Na ovakav
odnos čifčija age i begovi žalili su se srpskim vlastima. One su ih odmah
uzele u zaštitu, opominjući čifčije da se njihov ekonomski i socijalni polo-
žaj nije promenio i da moraju i dalje ispunjavati feudalne obaveze. Ve-
ćina aga i begova je pomoću srpske vojske prinuđivala čifčije da izvrša-
vaju svoje obaveze prema njima.
Može.setvrditi da se položaj čifčija po dolaskusrpske vojskečaki
pogoršao, jer su sada morali da obavljaju i razne građanske dužnosti koje
“nisu imali za vreme turske vlasti — na primer da kulukom opravljaju
puteve i mostove, da služe vojni rok, što ih je udaljavalo s imanja i samim
_tim pogoršavalo njihov ekonomski položaj. Q] a
e o «M mom
£ ui
he žu“ pu 4 m. £

2 Dragiša Lapčević, O agrarnom problemu, Sarajevo 1919, 5.

Isto, "1.
4 Isto, 8.
4 Isto, 9.
 Nezadovoljstvo čifčija novim položajem sve više je dolazilo đo iz-
ražaja, Čifčije su se odmah uverile da nova vlast ništa ne čini da se ostvari
vekovni san — da postanu vlasnici zemlje koju obrađuju, I kasnije srpska
vlada je imala isti stav prema feudalnim odnosima jer je nastojala da
feudalne posednike pridobije za svoje političke ciljeve. Činjenica je, dakle,
da je od 1912. do 1914. godine, odnosno do početka prvog svetskog rata,
srpska vlada štitila feudalna prava aga i begova i primoravala čifčije da
izvršavaju svoje obaveze prema njima. U Uredbi o primeni agrarne refor-
Ime u novopripojenim oblastima nigde se i ne pominje raskidanje feudalnih
odnosa,
Da bi se moglo pristupiti rešavanju agrarnog pitanja, moralo se
prethodno utvrditi stanje u posedovnim odnosima u krajevima koji su
pripojeni Srbiji. Imovinskopravno stanje, kada je u pitanju nepokretna
imovina, trebalo je da utvrdi i da svoje mišljenje Agrarna komisija, sastav-
vljena od pravnika i ekonoma (poljoprivrednog stručnjaka), koja je bila
obrazovana Uredbom o uređenju sudova i o sudskom postupku u prisa-
jedinjenim oblastima od 17: februara 1914. godine,45 Član 35. ovlašćuje
tu komisiju da daje mišljenja u pogledu vrednost tapija izdatih za vreme
turske uprave. Prema ovoj uredbi, da bi se dokazalo vlasništvo na zemlju,
nije bila dovoljna samo tapija, već su se morala pribaviti i uverenja od
suseda s kojim se graniči posed da se i ona slažu s površinom i gram-
cama poseda označenog u tapiji, overena od policijskih vlasti. Ovo se pra-
vdalo činjenicom što su turske vlasti izdavale tapije za vreme od tri-četiri
godine, uz naplatu takse, pa zato nisu mogle biti smatrane verodostojnim
katastarskim dokumentima,Uz to, stanje prikazano u zemljišnim ispra-
vama nije se u većini slučajeva slagalo ni s površinom ni s granicama
poseda pa je stoga bio neophodan pristanak prvih suseda u pogledu povr-
šine i granične linije.
Popis zemljišta nije bio izvrešn niti zakonom regulisano kako će se
utvrditi pravo svojine na nepokretnosti pa okružni sudovi nisu u početku
sudili sporove u pogledu svojine, niti u vezi s pravima na nepokretnost.
Tada nisu vršili ni prenos svojine prilikom kupoprodaje imanja, ni odob-
ravali uslovno ubaštinjenje, hipoteke i pribeleške, osim u izuzetnim sluča-
jevima predviđenim u članu 32. pomenute uredbe,
Tek pred prvi svetski rat, 20. februara 1914, srpska vlada donosi
Uredbu o naseljavanju u novooslobođenim i prisajedinjenim oblastima Kra-
ljevine Srbije, a izmene i dopune te uredbe 9. maja 1914. godine,47 Istina,
i pre ovoga neke čifčije prikrivaju svoje obaveze,ili ih uopšte ne daju. Ni
ova uredba nije predviđala ukidanje feudalnih obaveza.

€ Uredba od 17. 111914.

“Dr Milivoje Erić, Agrarna reforma u Jugoslaviji 1918—1941,
Sarajevo 1958, 107.
. “Uredba o naseljavanju u novooslobođenim i prisajedinjenim obla-
stima Kraljevine Srbije od 20.1I1914. s izmenama i dopunama od 9. V 1914,
Beograd, 1914. '

24
 Prema ovoj uredbi, ministar narodne privrede vrši naseljavanje i
lica koja su kupila zemlju u novim oblastima stiču bez ikakvih formalno-
sti pravo da se naselje na nju. Zabranjeno je stranim državljanima da
kupuju, uzimaju u zakup i da se naseljavaju pre nego što to odobre mini-
stri narodne privrede i unutrašnjih dela. Mogla su se naseljavati slobodno
državno zemljište, opštinske i seoske utrine ukoliko su veće nego što je
potrebno dotičnim opštinama i selima za ispašu i progon stoke i pusta
zemljišta. Površine za potrebe opština i sela izdvajale su komisije za
naseljavanje.
Svi poslovi u vezi s naseljavanjem spadali su u nadležnost šumarskog
odelejnja Ministarstva narodne privrede. Njihov zadatak bio je da priku-
plja podatke o zemlji za naseljavanje, da prima molbe zainteresovanih, da
se stara o pravilnom toku naseljavanja i da obavlja ostale poslove koji su
bili u vezi s ovim. Pri Šumarskom odeljenju formiran je Savetodavni od-
bor za naseljavanje, koji su sačinjavali šef Odseka za naseljavanje, načelnik
Poljoprivrednog odeljenja ili njegov zamenik, načelnik Ministarstva unut-
rašnjih dela i još dva člana koje odredi Ministarstvo narodne privrede, od
kojih jedan mora biti vojno lice. Predsednik Savetodavnog odbora bio je
najstariji član po rangu, Odbor je svojim savetima i sugestijama pomagao
Odseku za naseljavanje.
Naseljavanjem su rukovodili na terenu šumar ili ekonom u dotičnom
okrugu koga odredi Ministarstvo narodne privrede, policijski činovnik iz
tog sreza, koga ovlasti Ministarstvo unutrašnjih dela, i predsednik odnosno
kmet opštine, koga odredi sreski načelnik. Prema potrebi, dodeljuje sc
geometar radi premera zemljišta,
Uredba omogućava da se porodice koje se već nalaze u ovim oblas-
tima a nije ih uputilo Ministarstvo narodne privrede radi naseljavanja
nasele na predstavku policijskog inspektora ili okružnog načelnika, ali se
Ministarstvo narodne privrede mora odmah izvestiti o tome radi evidencije
i eventualne revizije naseljavanja.
Pravo na naseljavanje imaju u prvom redu starosedeoci u pripoje-
nim krajevima, zatim oni u starim granicama Kraljevine Srbije i srpski i
slovenski živalj iz inostranstva. Prvenstvo pripada onim koji se bave ze-
mljoradnjom i zanatstvom a nisu mlađi od 16 ni stariji od 50 godina.
Prilikom dodele zemlje vlada je proklamovala načelo jednakosti svib
državljana Srbije bez obzira na nacionalnost i veru. U vezi s tim Marko
Cemović kaže: »Na osnovu uzakonjenih načela naše dosadašnje agrarne
politike (misli se na načelo politike koja je sprovođena u Srbiji posle oslo-
bođenja od Turaka — prim. M. O.) naši novi građani, hrišćani i musli-
mani, imaju da dobiju na dar onoliko državne zemlje koliko je potrebno
za blagostanje i napredak naših oslobođenih krajeva«.#3
Pada u oči da se ne pominje feudalna zemlja, niti raskidanje feu-
dalnih odnosa, pa se može shvatiti da se proklamacija odnosila samo na
državnu zemlju, koje nije imalo toliko da se zadovolje svi agrarni intere-
senti iz novih oblasti i Srbije. Kakav je bio stav agrarnih organa prema

48 Marko P. Cemović, Agrarno pitanje — referat Pravničkom

udruženju, Beograd 1914, 23.
»domaćem stanovništvu« — Albancima, ne može se zaključiti jer rat je
prekinuo sve radnje u vezi sa sprovođenjem Uredbe o naseljavanju novo-
oslobođenih oblasti.
Iako je bilo propisano pravo prvenstva u naseljavanju, velik broj
činovnika podneo je molbe za naseljenje. Pošto im zemljoradnja nije bila
zanimanje, davali bi zemlju u zakup, ali to nije bilo u interesu srpske
vlade i njene agrarne politike, koja je imala u vidu i raskidanje feudalnih
odnosa. Agrarni interesenti su podnosili molbe Ministarstvu narodne priv-
rede. U njoj su morali navesti broj članova porodice, njihovu starost, pol,
zanimanje, mesto stanovanja i broj stoke i alata. Morali su podneti i uve-
renje opštinskog suda o imovnom stanju i vladanju, odnosno o političkim
ubeđenjima.
Naseljenici su imali pravo na besplatan prevoz železnicom, a oni iz
inostranstva bili su oslobođeni od plaćanja carine. Oni kojim je odobreno
naseljenje morali su to učiniti u roku od šest meseci od dana donošenje
rešenja, a ako su bili strani državljani, u tom roku su morali primiti srpsko
državljanstvo.
Uredba je predvidela u 17. članu da se naseljenicima može oduzeti
dodeljeno zemljište ako ga dve godine ne budu obrađivali, ako se utvrdi
da.su podneli uverenja s neistinitim podacima, ako je neko od članova
porodice imao veze s odmetnicima i pomagao ih i ako naseljenik iz inos-
transtva ne primi srpsko državljanstvo. Ova rešenja je donosi inistar
narodne privrede i bila su izvršna. Naročito-gepažnja
Tjeniči-iagrarniinteresenti ne održavaju veze s protivnicimanove vlasti,
odnosno odmetnicima od srpske vlasti, koja je želela da u novim oblastima
ojača srpski živalj a nesrpsko stanovništvo potisne, smatrajući ga nepou-
'zdanim, naročito na Kosovu, gde su većinu stanovnika činili Albanci.
Iako je Uredba o uređenju sudova i sudskom postupku zabranila
kupoprodaju nepokretnosti, ipak su prodavane i kupovne pa je kasnije
Uredba o naseljavanju to ozakonila. Iseljavanje domaće ovništva s
Kosova, u prvom redu Albanaca, pojačano1913.1
kada se iseljavaju u Tursku i Albaniju. Porodice koje su se iseljavale
imanjakakvu cenu, Kupci su bili siro-
mašni zemljoradnici koji su živeli izvan područja Kosova, pretežno oni koji
su bili bliže Kosovu i staroj granici Srbije. Za ono malo svoje imovine
mogli su uzeti dva-tri puta veću površinu znatno boljeg kvaliteta. Kupovali
su ovu zemlju po vrlo niskoj ceni i činovnici, pa i ministri, među kojim
i predsednik srpske vlade Nikola Pašić, koji je kupio tri hiljade hektara
na Gazimestanu kod Prištine.
—“naseljavanje na osnovu Uredbe o naseljavanju novooslobo-

vnih odnosno agrarnih organa. Pripreme za to — popis državnih imanja

koja su bila predviđena za naseljavanje — bile su u početnoj fazi. Ratne

%Dorđe Krstić, Kolonizacija u Južnoj Srbiji, Sarajevo -928, 5.

26
prilike prekinule su tek započeti rad. Istina, u državnoj režiji naseljena
je srpskim porodicama okolina Skoplja iz Trakije (Bajramič i Karadža Ali),
a na Kosovu Tankosić kod Uroševca.5
Osim ovog, pojedinci su se naseljavali na Kosovu putem kupovine
zemlje — u Šipolju kod Kosovske Mitrovice, Breznici kod Vučitrna, Ra-
skovu i Velikoj Reci. Gotovo u svakom selu u dolini Laba mogla se naći
neka autokolonistička porodica iz starih granica Srbije.5!
Rat je prekinuo ne samo naseljavanje u državnoj režiji nego i poje-
dinačno. Mnoge porodice koje su se već naselile osećaju se nesigurnim u
novoj sredini pa se vraćaju u stari kraj, mada ih je dosta čitav rat provelo
na kupljenim imanjima, nalazeći zajednički jezik i uspostavljajući dobro-
susedske odnose s komšijama Albancima. U mnogim selima naseljenici su
ostavili komšijama svoju imovinu na čuvanje.

b) Agrarni odnosi u delu Kosova pod Crnom Gorom

Deo Kosova koji je pripojen, Crnoj Gori znatnije je naseljen od
onog koji je pripao Srbiji. Prva mera koju je Crna Gora preduzela u tom
cu bilo je formiranje Agrarne komisije, koja je počela rad u decembru
1913. Njen zadatak bio je da -popiše stanovništvo sa svom njegovom ne-
pokretnom imovinom, da inventariše državnu imovinu kojom će se raspo-
lagati pre naseljavanja Crnogoraca u Metohiji i imovinu manastira i va-
kufa, Komisija je podelila rad po sekcijama, a popis u selima poveren, je
predsednicima opština,52
Prilikom rada na terenu Komisija nije bila bezbedna — njen rad
ometali su odmetnici od nove vlasti, kačaci, pa joj je bila određena vojna
zaštita. Imala je i geometre. Premeravanje zemljišta bilo je dosta sporo.
Teško je bilo utvrditi svu državnu zemlju. Tražene su tapije izdate pre 50
godina, što je stvaralo velike teškoće, jer je prenos vlasništva za vreme
turske države vršen sve do 1912. godine pa ako bi se ova klauzula striktno
primenila, dolazilo bi do uzurpacije imovinskih prava zagarantovanih crno-
gorskim Građanskim zakonom, koji se primenjivao i u novopripojenim
oblastima. Nije onda ni čudno što se prilikom premera i popisa imovine
nailazilo na teškoće jer je i samim članovima Komisije u većini slučajeva
bilo-jasu
no zurpirakoji su na taj način prisilja-
Tursku
Komisija je, 1 pored svih ovih teškoća, do 20. marta 1914. premerila
4.373 rala.5% Vlada nije bila zadovoljna, jer je njen stav bio da se u Meto-
hiji mora naći za naseljavanje_55.000 rala pa je marta 1914. raspustila
ovu komisiju a geometrima kojiSu radili s njom naredila da se jave ge-
neralu Radomiru Vešoviću, koji će rukovoditi daljim radom na naselja-
vanju u Metohiji.

8% Urošević, n.d., 828; Izjave naseljenika sela Tankosića kod Uro-

ševca o godini naseljavanja.
8! Izjave Vasilija
rada Pršića iz Šipolja
5% Đoko Pejović,
oslobođenim u balkanskom
5% Isto, 217.
Jovanović iz Graca kod Vučitrna i Milo-
kod Kosovske Mitrovice, date autoru maja 1975.
Agrarna politika crnogorske vlade u krajevima
ratu 1912, Istorijski zapisi, 1—2, 1955, 216.
m
 Tada je u fond za naseljavanje uneta samo »carska meraja«, bez
poseda aga i begova, pa i onih koji su odbegli. Većinom to je bilo neo-
brađeno zemljište koje je trebalo krčiti i privesti kulturi.
U tadašnjim političkim prilikama nije se ni pomišljalo na raskiđanje
feudalnih odnosa u novoprisajedinjenim oblastima. Verovatno, čekala se
povoljnija politička klima. Glavni cilj nove vlasti bio je da se učvrsti u
tek pripojenim oblastima i pridobije begove i age na taj način što nije
dirala u njihova feudalna pravai što ih je birala u svoje organe i komisije
za naseljavanje. Agrarna komisija je u okolini Đakovice odvojila(26.000
rala na koje je, prema planu, trebalo naseliti oko 200porodica.
_5
Da bi se naseljavanje moglo planski obavljati, bila je potrebna za-
konska regulativa pa je 27. februara 1914. donesen Zakon o naseljavanju
novooslobođenih predjela Crne Gore,koji je proglasio državnom svu
zemlju u novim krajevima za koju niko nije imao dokaz o pravu svojine.
Država je zadržala pravo preče kupovine zemlje privatnih vlasnika.
Pre ovoga zakona Ministarstvo unutrašnjih dela donelo je 16. ja-
nuara 1913. naredbu kojom je svaka kupovina zemlje posle ulaska crno-
gorske vojske u nove krajeve proglašena nevažećom.#5 Ovo je učinjeno
zato da se suzbije špekulacija u kupoprodaji zemlje, jer je njena cena
bila vrlo mala pa su je kupovali razni špekulanti, oni kojim zemljoradnja
nije bila osnovno zanimanje, da bi je kasnije preprodavali. Ponudaje bila
veoma. velika, zato što se tada Albanci. uveliko iseljavaju u Albaniju i
Tursku pa su nastojali da za svoju imovinu dobiju bar nešto. S druge
strane, crnogorskoj državi išlo je u račun da napuštena imanja proglasi
bezvlasničkim, odnosno državnim. <
Prema ovom zakonu, vlasnik zemlje koji je hteo da je proda bio je
obavezan da obavesti o tome Glavni odbor za naseljavanje novooslobo-
đenih krajeva, koji je najdalje za pola godine otkupljivao zemlju za državu,
ili odobravao njenu prodaju. I ovaj zakon proglašava nevažećom svaku
kupovinu zemlje od ovih pripojenih krajeva do dana njegovog donošenja.
Glavni odbor za naseljavanje sačinjavali su četiri člana i delovođa.
Imenovao ga je kralj, na predlog ministra unutrašnjih dela i po saglasnosti
Ministarskog saveta, s mandatom od tri godine. Po potrebi obrazovani su
i mesni odbori za naseljavanje, čiji su članovi imenovani naisti način,
Prema ovom zakonu, pravo na naseljenje imali su svi oni koji su
se bavili zemljoradnjom, ali se i zanatlijama dopuštalo naseljavanje ako
je njihovo zanimanje bilo od koristi za seosko stanovništvo, odnosno za
poljoprivrednuproizvodnju.
Zemlja je davana naseljenicima besplatno, a ako ju je država otku-
pila, naseljeniku se mogla ustupiti po ceni Koštanja, dodajući troškove. U
ovim slučajevima naseljenici su u stvari kupovali od države zemljuNskuplje
nego što bi je mogli kupiti od privatnika, Jedna porodica mogla je dobiti
na obradu 15-20 rala (4.000 m?) i 40 ari za plac, a mnogočlanoj porodici
dodeljivalo se još po pet rala za svakog muškog člana. Zanatlije koje su
dobile rešenja o naseljavanju mogle su dobiti po 6 rala i 50 ari za kućni
plac.

54 Isto, 221.
5 Isto, 220.

28
 Naseljenik je bio obavezan da za četiri godine okrči i obradi polo-
vinu dodeljene zemlje, a celu za šest godina. Inače morao je posle ovog
roka plaćati daciju (porez) i na neobrađeni deo.
Svaki naseljenik je mogao dobiti pomoć putem hipotekarnog zajma
u najvišem iznosu od 12000 perpera, koji se morao utrošiti samo za po-
dizanje kuća i gazdinskih zgrada i kupovinu stoke, alata i semena. Država
je mogla dati pomoć i u semenu,alatu i sličnom. Naseljenici su imali pravo
na besplatnu seču građe u opštinskim i državnim šumama za podizanje
kuća i pomoćnih zgrada.
Posle deset godina od dana doseljenja naseljenik je postajao vlasnik
dodeljene zemlje pod uslovom da je na njojnapravio kuću prema određe-
nom planu (član 16). Ako naseljenik umre pre isteka roka od 10 godina a
nema naslednika, država je na toj zemlji mogla naseliti drugu porodicu
s tim da se naslednicima drugoga reda isplati naknada za rad na njenom
unapređenju, prema oceni veštaka, Novi naseljenik bio je dužan da državi
nadoknadi troškove koje je imala prema ovim naslednicima.
Naseljenik je gubio pravo na dodeljenu zemlju ako je nije obrađivao
dve godine, ili ju je napustio. Rešenje je donosio Glavni odbor za nase-
ljavanje.
Naseljenici su bili oslobođeni poreza (na zemlju) i dacije (na stoku)
za tri godine i svih opštinskih i državnih poreza osim crkvenog i školskog.
“ Pravo naseljavanje imali su svi državljani Crne Gore i oni koji bi
primili crnogorsko državljanstvo pod uslovom da se bave zemljoradnjom.
Molbe su podnosili Glavnom odboru, prilažući od kapetanske vlasti potvr-
đene podatke o imovnom stanju. One su rešavane po redu kako ih je do-
bijao Glavni odbor. Prvenstvo su imali bezzemljaši i oni s malo zemlje.
Trebalo ih je naseljavati u postojećim selima ili u za to određenim mestima
kako bi bili grupisani i oko kuća imali samo placeve i potkućnice. Samo
policijska vlast mogla je dozvoliti nekom da kuću napravi izvan predvi-
đenog sela ili naselja. Po mogućstvu, zemlja se davala u jednom mestu i
jednom komadu. Ovoje trebalo da važi i kada bi se kućne zajednice nase-
ljenika delile. S naseljavanjem su sticana i sva seoska i opštinska prava
(seča šume, korišćenje pašnjaka, utrina i vodopoja itd.).
Naseljenik je mogao zadržati svoju nepokretnu imovinu u starom
kraju najviše 10 godina, to jest do roka kada je postajao vlasnik dodeljene
zemlje. Po isteku tog roka bio je obavezan da zemlju koju je posedovao u
starim granicama Crne Gore prodaili prenese na nekog ko tamo i dalje
živi. Ako ne bi ovo uradio, kapetanska vlast je takvu imovinu iznosila na
javnu prodaju i posle odbitka troškova za to novac slala vlasniku naselje-
ovim Ukoliko bi novac od prodatog imanja bio manji
od duga naseljenika 46 22. septembra 1912, razliku bi doplaćivala Hipo-
tekarna banka na račun vlasnika zemlje koju je dobio u novim krajevima
pa je ovaj za svakih 100 perpera duga dobijao po ralo zemlje, pored one
koja muje inače bila dodeljena (član 34).
Osim Glavnog odbora, čije je sedište bilo na Cetinju, postojali su
u Peći i Đakovici mesni odbori za naseljavalje. Agrarne vlasti su nastojale
da u mesnim ograrnim odborima budu viđeniji ljudi, pre svega velepo-
sednici Albanci, da bi na taj način uverile albanske seljake da će sve ra-
diti po pravdii zakonu.
29
vi General Vešović je predložio da se za naseljenike u đakovičkoj op-
štini izgrade kuće plotare. Jedna grupa od 56 Rovčana, koja je dobila re-
šenja o naseljenju u đakovičkom kraju, dolazi bez porodica da vidi mesto
gde im je zemlja obećana. Velik broj porodica stiže u Peć i Đakovicu i
bez rešenja o naseljavanju, čekajući ih u ovim gradovima. U vezi s ovim
porodicama »Oblasna uprava u Peći se žali ministru unutrašnjih djela da
se veliki broj sirotih porodica iz čitave Crne Gore, a naročito iz Vasoje-
vića, Kuča i Rovaca, nalazi u Peći, da traže kuće, žito i novčanu pomoć.
Napominjemo da je ponekad, kasnije, Glavni odbor davao pojedincima
pa i grupama naseljenika u Đakovici novčanu pomoć. Na primer, 59 Rov-
čana dato je 560 perpera da ih međusobno podijele«.56
Ljudi nisu rado pristajali da se nasele u okolini Đakovice, navodeći
da zbog blizine granice s Albanijom neće biti bezbedni. Mesni odbor iz
Peći izveštava Glavni odbor na Cetinju da »ima preko 250 porodica od
kojih jedan deo nema nikakvo sklonište. Svakim danom uvećavao se broj
onih koji dolaze i ne žele da prime zemlju u blizini Đakovice«.57
Mnoge porodice koje su došle u Peć produžavale su za Kosovsku
Mitrovicu pa vlasti iz Peći traže da se zabrani dalji dolazak naseljenika jer
nisu mogle da im obezbede naseljavanje. Za porodice koje su se već na-
lazile u Metohiji, uglavnom u Peći, predlaže se Glavnom odboru da se
nasele u okolini ovoga grada. Većina naseljenika tražila je da baš tu dobije
zemlju. Labud Gojnić, referent Oblasne uprave u Peći, piše Glavnom od-
boru »da će biti sve više onih koji će prelaziti za Srbiju ako se neriješi
da se daje zemlja u okolini Peći«,;% a 15 dana kasnije javlja da u Peći
ima oko 300 porodica i traži da se zabrani doseljavanje, ističući kao gre-
šku tšo se ranije okolina Peći nije odredila za naseljavanje »jer bi tamo
sa krčenjem neobrađivane zemlje išlo dosta lako ...« Dalje ukazuje da
»vlada treba da bude načisto s tim da se naseljavanje određeno u okolini
Đakovice ne može izvesti na ovoj osnovici i sa ovom pomoći«.5% S druge
strane, Mesni odbor u Đakovici zalagao se za naseljavanje tražeći od
Glavnog odbora »da se naseljenicima kupi po jedna krava koja bi koštala
malo više nego tri koze od kojih je bilo malo koristi «.60
Crnogorska vlada je preko Ministarstva unutrašnjih dela formirala
komisije čiji je zadatak bio da popišu sva državna dobra kojim je ranije
turska vlast raspolagala kao državnom imovinom, odnosno da se »ograniče
i premere sve one zemlje koje su držali pojedinci i na koje nisu u stvari
mogli polagati nikakvo pravo svojine na osnovu državno-pravnog uređenja
turske carevine«,$! kao i oranice i kosačice u posedu privatnika s pravom
svojine na njih. Komisiji je posebno ukazano da su sve šumei ispusti dr-
žavni osim onih gde su opštine, sela i pojedinci bili u stanju da dokažu

5€ Isto, 225.
57 Isto.
38 Isto, 226.
9% Isto.
% Isto.
€ Isto, 228.

30
svoje pravo tapijama overenim u carskoj Teferhani u Carigradu. Od ovog
pravila komisija je mogla odstupiti samo u onim slučajevima ako su sela
imala malo ispaše,
Zadatak komisije bio je i da utvrdi koliko čifčija živi u pojedinim
selima i kolike su njihove obaveze prema spahijama. Položaj čifčija mišta
se nije popravio ni u ekonomskom ni u socijalnom pogledu u odnosu na
stanje pod turskom vlašću. U ovo vreme čifčije se sele s jednog na drugi
posed, na šta su uticali i postupci aga i begova koji su težili da okrnje
njihova prava da bi mogli polagati pravo na svoja napuštena imanja. U
vezi s ovim Ministarstvo unutrašnjih dela donosi naredbu o onemogućava-
nju seobe čifčija s poseda na posed.
Crnogorska vlada preduzima mere da spreči trgovinu zemljom. Od-
mah po oslobođenju ovih krajeva bogatiji ljudi, kojim zemljoradnja nije
bila osnovno zanimanje, kupuju zemlju od lica koja se sele s namerom
da je kasnije skuplje prodaju. U Zakonu o naseljavanju (član 2. i 3) ovo
pitanje je rešeno tako što su sva lica koja su prodavala zemlju morala da
je prvo ponude državi. Pravo na prodaju zemlje državi imala su privatna
lica. Država je kupljenu zemlju unosila u fond za naseljavanje. Naseljenik
je bio obavezan da joj putem otplate nadoknadi ono što je dala za nju.
Glavni odbor za naseljavanje bio je ovlašćen da kupuje zemlju za račun
države i da odobrava privatnicima prodaju zemlje drugim licima. Prodaju
je odobravao samo ako je kupac bio bezzemljaš ili s malo zemlje. Država
je pomagala kupovinu zemlje ako su kupci bili zemljoradnici i ako bi se
obavezali da će je obrađivati i živeti na njoj.
I pored zabrane kupoprodaje zemlje, bilo je dosta onih koji su je
kupovali. Jedan broj naseljenika je odmah po ulasku crnogorske vojske
zauzeo napuštena imanja. Njihovi izgovori za to bili su različiti: »Jedni
su isticali da su im imanja sopstvenici dali, drugi da su ona uzeta radi
namirenja duga ili kao podloga, a bilo je i dosta ostavljenih imanja«.€
Po donošenju Zakona o naseljavanju sva ovakva prisvajanja zemljišta tre-
balo je poništiti.
Crnogorska vlada je pokušala da reši pitanje zemlje vlasnika koji su
se preselili u Tursku, kao emigranti ili muhadžiri, ili su se odmetnuli —
pošli u kačake. Ovo pitanje nije dobilo zakonsku formu ni u proleće 1914.
godine. Mnogibez mljač
ši ekalinego susamizaposeli imanja
iseljenika i odmetnika. Ministar unutrašnjih dela naredio je krajem marta
svimkapetanima da se ova imanja daju pod arendu. Detaljnije uput-
stvo o ovome donelo je Ministarstvo finansija. Prema ovome, o napuš-
tenim imanjima brinu se oblasne uprave i carinarnice. One su bile dužne
da posebno popišu iseljenička i kačačka imanja. Zemlja se davala pod
arendu za novac, a i u naturi, naročito siromašnijim seljacima. Davalo se
samo onoliko koliko je zemljoradnik mogao obraditi s porodicom, i to
na dve godine, a kasnije se ugovor mogao produžiti. Desetak i druge daž-
bine nisu ulazile u arendu pa je arendator bio dužan da desetak plaća
državi ili zakupcima. Ovo je otežavalo njegov ekonomski položaj. Valja

42 Isto, 230.
& Isto, 234.

31
napomenuti da je prodaja ovih imanja bila zabranjena. Na naseljenička
imanja država je polagala pravo i ona su se mogla prodati trećim licima
samo po odobrenju Narodne skupštine.

c) Regulisanje odnosa između agai čifčija

Crnogorska vlada nije dirala u feudalne odnose koje je zatekla u

novim krajevima, Istina, bilo je dosta sporova izmeđučifčija i čiflik-sahi-
bija. Ove nesuglasice crnogorske vlasti su nastojale da reše u duhu zakona
koji su važili za vreme turske uprave. Na pitanje sekretara Oblasne uprave
u Peći Jova Vukovića kako da se odnosi između aga i čifčija urede,
Ministarstvo unutrašnjih dela je odgovorilo: »1) kad čifčija neuredno ob-
rađuje aginsku zemlju, kao i kad ne daje uredno četvrtinu, aga treba da
sc požali sudu i ovaj ima dariješi da li će aga moći otpustiti čifčiju ili ne.
2) kad čifčija samovoljno napusti aginsku zemlju, bilo da se kud preseli
a još prije ako se odmetne u kačake, aga ima potpuno pravo raspolaganja
sa zemljom ali se i ovaj akt napuštanja zemlje u oba slučaja ima konsta-
tovati nadležnom upravnom vlašću — opštinskom i kapetanskom. 3) aga
m u kom slučaju ne smije povisiti arendu preko četvrtine čifčijama, već
se arenda ima plaćati kao i u tursko doba, dok bi se ovo pitanje uopšte
regulisalo «.4
Istina, crnogorske vlasti su priznavale pravo onim čifčijama koje su
napustile imanja zbog turskog zuluma da se vrate na njih ali moraju ispu-
njavati sve čifčijske obaveze kao za vreme osmanlijske vlasti.
Crnogorska vlada je nastojala da se ovi odnosi usklade s interesima
veleposednika, jer je nastojala da ih pridobije pa ih je postavljala u razne,
organe i komisije, naročito one za naseljavanje. Veleposednici su joj bili
potrebni da bi uz njihovu pomoć učvrstila crnogorsku vlast u ovim kra-
jevima.
Rat je omeo naseljavanje Crnogoraca pa se ne može potpuno oceniti
agrarna politika Crne Gore, naročito u delu Kosova koji je ušao u njen
sastav. Njen cilj bio je pre svega da naseli bezemljaše, kojih je bilo dosta
u starim granicama Crne Gore, i one s malo zemlje da bi pojačala sloven-
ski element, računajući da će prvi naseljenici biti čuvari reda i poretka u
Metohiji i na Kosovu.
Iako su naseljenici izbegavali područje Đakovice, na komeje veći-
nom živeo albanski živalj i gde su im dodeljene šumei šikare, koje je
wrebalo krčiti, a uz to granica s Albanijom bila je blizu, crnogorska vlada
je želela da naseli područje duž granice,popoševačkipotes
Neki naseljenici bili su u veoma nepovljnom ekonomskom položaju,
jer su dobijali malu pomoć od države pa nisu mogli stvoriti ni minimalne
uslove za život svojih porodica. U mnogo povoljnijem položaju bili su oni
koji su kupovali imanja bilo od privatnih lica ili od države pošto su dola-

% Isto, 238; Ministarstvo unutrašnjih dela Kraljevine Crne Gore, dok.

2460 (Upravno odeljenje), Cetinje.

32
zili na razrađeno zemljište, a imali su i kuće s ostalim zgradama potreb-
nim seoskom domaćinstvu. Crna Goraje ušla u prvi svetski rat i tada su
prekinute sve mere u vezi s naseljavanjem novoprijemnih krajeva, a kada
ih je austrougarska vojska okupirala, većina naseljenika se povukla u sta-
ri kraj.

3. AGRARNI ODNOSI U VREME PRVOG SVETSKOG RATA

Krajem 1915. godine cela teritorija Kosova našla se pod okupacijom

Austro-Ugarske. Okupatorska vlast je zavela upravu koja nije odgovarala
interesima ni srpskog ni albanskog stanovništva. Narod je morao da daje
razne dažbine za potrebe okupatorske vojske i vlasti. U ovim teškim da-
nima mnogi ljudi, i Albanci i Srbi, ne mireći se s terorom, odlaze u šume,
odakle se bore protiv okupatora. Ove borce narod je nazivao kačacima i
komitama. Njihova borba protiv okupatora nastavljena je sve do cslobo-
đenja 1918. godine.
Politička i lična nesigurnost za vreme austrougarske okupacije odr-
žava se i na agrarne odnose. S okupacijom nastaje nesigurnost za imovinu
i Život kolonista koji su se naselili posle 1912. godine, bilo kao autokolo-
nisti ili u režiji agrarnih organa. Na udaru su se prvo našli oni koji su se
samovoljno ili uz pomoć policijskih organa naselili na napuštena i od-
metnička imanja. Uz pomoć svojih prijatelja proteruju ih raniji vlasnici,
koji se vraćaju. Bilo je i slučajeva ubistava nekoliko naseljenika u delu
Kosova pod crnogorskom vlašću, prvenstveno onih koji su se zamerili al-
banskom domaćem stanovništvu. To je bila neka vrsta osvete za učinjene
nepravde i nasilja. Ovi naseljenici se povlače u stari kraj ili gradove na
Kosovu. Domaće albansko stanovništvo smatralo ih je uzurpatorima i na-
silnicima.
že U povoljnijem položaju bili su autokolonisti — oni koji su došli do
zemlje putem slobodne prodaje. Prema njima je domaće albansko stanov-
ništvo imalo drugačiji stav — smatrani su kao legalni naseljenici koji i
dalje imaju sva prava na kupljenu zemlju. Dobar deo ovih naseljenika,
naročito u delu Kosova pod Srbijom, ostao je tokom celog rata na svojim
imanjima, Ne samošto ih Albanci nisu uznemiravali nego su u dosta slu-
čajeva pomagali jedni drugim da što lakše podnesu teškoće okupacije.
Za vreme austrougarske okupacije iseljavanje albanskog stanovniš-
tva u Tursku, zbog nesigurnosti imovine i života, nastavlja se mada su
takvi slučajevi dosta retki, a jedan deo čifčija beži sa svojih imanja, jer
nisu bile bezbedne, a druge proteruju čifluk-sahibije, prodajući zemlju
koju su obrađivase čifčije.
Sve je ovo uslovilo da znatan deo poljoprivrednih površina ostane
neobrađen i zapušten. Ovakvo stanje zadržalo se do stvaranja Kraljevine
SHS decembra 1918. godine.

3 33
 Glava I

AGRARNA REFORMA
1. AGRARNI ODNOSI POSLE STVARANJA KRALJEVINE SHS
Vojni uspesi srpske i savezničke vojske uslovili su raspad Austro-
Ugarske. Među prvim su se od nje otcepile naše zemlje.
Inicijativu za stvaranje jednog organa Koji bi predstavljao Srbe, Hr-
vate i Slovene u Austro-Ugarskoj dala je grupa naprednih građanskih po-
litičara u Zagrebu, pristalica ujedinjenja jugoslovenskih zemalja. Oni os-
nivaju 6. oktobra 1918. Veće SHS. Pristupa im desnica Hrvatske socija-
lističke stranke, a dva dana kasnije i Hrvatsko-srpska koalicija, koja je
imala većinu u Hrvatskom saboru. U Narodno veće ulaze predstavnici
ostalih političkih stranaka i organizacija iz svih oblasti Austro-Ugarske gde
su živeli Jugosloveni, po ključu jedan predstavnik na 100.000 stanovnika,
Narodno veće u svojoj deklaraciji od 19. oktobra 1918. prvo stavlja
do znanja da preuzima vođenje. »narodne politike« i da nijedna politička
stranka ili parlamentarna grupa neće voditi neku posebnu politiku i stu-
pati u samostalne pregovore sa faktorima »izvan naroda«. Dalje se ističe
da se traži ujedinjenje svih Slovenaca, Hrvata i Srba na čitavom geograf-
skom području »bez obzira na ma koje pokrajinske ili državne granice, u
kojima danas žive — u jednu jedinstvenu potpuno suverenu državu koja
će biti zasnovana na načelima političke i ekonomske demokratije, što u
sebi sadržava dokidanje svih socijalnih i ekonomskih nepravda i nejed-
nakosti«.65
U duhu zaključaka ove deklaracije, a na inicijativu Predsedništva
Središnjeg odbora Narodnog veća, organizuju se odbori Veća na području
Hrvatske, Dalmacije, Bosne i Hercegovine, Slovenije, Istre i u delu Ugar-
ske gde su živeli jugoslovenski narodi,
Narodno veće bilo je predstavništvo odnosno najviše političko telo
naših naroda koji su bili pod Austro-Ugarskom i imalo je stvarnu vlast.
Ono donosi niz značajnih odluka, od kojih su najznačajnije:

% Dr M. Erić, Agrarna reforma u Jugoslaviji 1918—1941, Sarajevo

1958, 140; E. Šišić, Dokumenti o postanku Kraljevine SHS 1914—1919,
Zagreb 1920, 180.

3* 35
 1. o raskidanju svih državno-pravnih odnosa s Austro-Ugarskom i
proglašenju državne nezavisnosti Hrvatske, Slovenije, Dalmacije i Slavo-
nije i stvaranju nezavisne države Slovenaca, Hrvata i Srba, priznajući Na-
rodno veće SHS za vrhovnu vlast nove države (29. oktobra 1919);
2. o stvaranju pokrajinskih vlada za Hrvatsku i Slavoniju, Dalmaciju
i Sloveniju;
3. o ujedinjenju države Srba, Hrvata i Slovenaca sa Srbijom i Crnom
Gorom pa je 24. novembra izabran odbor od 28 članova koji je ovlašćen
da potpiše ujedinjenje Srba, Hrvata i Slovenaca sa Srbijom i Crnom Go-
rom;
4. o proglašenju Kraljevine SHS 1. decembra 1918. godine.
Odluke i zaključci Narodnog veća održavali su raspoloženje naših
naroda za stvaranje ravnopravne bratske države Jugoslovenskih naroda; I
ostale naše pokrajine koje su se nalazile pod Austro-Ugarskom donele su
preko svojih predstavnika odluke o ujedinjenju sa Srbijom i Crnom Gorom
(Narodno veće Bosne i Hercegovine 20. septembra 1918). Tako su izvršene
pripreme za stvaranje jugoslovenske države.
Sastala se i Narodna skupština Srba, Bunjevaca, Rusina, Slovaka i
ostaih u Novom Sadu 25. novembra 1918. i jednoglasno zaključila da se
Vojvodina priključi Srbiji.#
Inarod Crne Gore bio je za ujedinjenje. Na inicijativu pokitičara ko-
ji su bili za ujedinjenje sa Srbijom sazvana je Velika narodna skupština u
Podgorici 26. novembra 1918, koja je aklamacijom donela odluku o uje-
dinjenju sa Srbijom u jednu državu pod dinastijom Karađorđevića. Isto-
vremeno je donesena odluka o zbacivanju dinastije Petrovića s prestola i
izabran Izvršni odbor od pet članova čiji je zadatak bio da rukovodi pos-
lovima dok se ne izvrši ujedinjenje Srbije i Crne Gore.
Poslednji čin ujedinjenja jugoslovenskih naroda bio je dolazak de-
legacija Narodnog veća Srba, Hrvata i Slovenaca u Beogradu, koja je sa
srpskom vladom potpisala 1. decembra 1918. akt o ujedinjenju sa Srbi-
jom i Crnom Gorom u jednu jedinstvenu državu pod dinastijom Karađor-
đevića,
Ovim činom stvaranja jugoslovenske države sprovedene su u delo
Kriska i Ženevska deklaracija o stvaranju jedinstvene jugoslovenske države
mada se principi na kojim su ove deklaracije zasnovane nisu potpuno 0os-
tvarili.

a) Odnos nove države prema ekonomskim problemima

Razvijajući se u različitim istorijsko-ekonomskim uslovima, različit

je bio i ekonomski položaj krajeva u vreme kada su ušle u sastav Kra-
ljevine SHS. Onaje bila poljoprivredna zemlja u kojoj se 80 odsto stanov-
ništva bavilo zemljoradnjom. Odnosi u poljoprivredi kretali su se od na-
turalne do sitnorobne i kapitalističke proizvodnje. U nekim od oblasti koje

* Fuad Slipičević, Istorija naroda FNRJ, II deo, Sarajevo

1957, 256.

36
su bile pod Austro-Ugarskom bili su razvijeni kapitalistički odnosi i u po-
Hjoprivredi a u drugim, koje su se do 1912. godine nalazile pod turskom
vlašću, u koje spada i Kosvoo, postojali su feudalni odnosi.
Sve ovo je otežavalo sređivanje privrednih prilika. Dotadašnja pove-
zanost privredno-ekonomskih celina je razbijena, naročito zemalja koje su
bile pod austrougarskom vlašću, pa je njihovu privredu trebalo povezati
S privredom ostalih područja nove države. Osećaju se i posledice rata i
eksploatacije od strane tuđinske vlasti, koja je podredila privredu naših
oblasti svojim ekonomskim i ratnim interesima.
Teško je bilo stanje i u Srbiji i Crnoj Gori, čiju je privredu rat ra-
zoria, a industrija koja nije bila uništena radila je za ratne potrebe oku-
patora,
Poljoprivreda kao osnovna privredna granabila je izložena bezobzir-
noj eksploataciji. Velik broj poljoprivrednih gazdinstava ostao je u toku
rata bez radne snage pa je sada trebalo preduzeti mere da se opustošena
privreda obnovi, pre svega poljoprivreda. Za obnovu zemlje bila su pot-
rebna velika sredstva, a njih nije bilo. U snabdevanju gradova i pasivnih
krajeva prehrambenim proizvodima javljale su se velike teškoće, što su
koristili špekulanti. Vlada je rešavala samo one ekonomske probleme koji
se nisu mogli odlagati. Prvo je utvrdila kurs krune i perpera prema dinaru,
zabranila izvoz prehrambenih i ograničila izvoz ostalih proizvoda i počela
da obnavlja saobraćaj na glavnim železničkim prugama.

b) Stanje na selu u vreme stvaranja Kraljevine SHS

i prvi koraci ka agrarnoj reformi

Ekonomsko-političke prilike na selu u toku rata i odmah po njego-

vom završetku bile su teške i složene. Od prvih dana okupacije jedan deo
seljaka nije se' pomirio s okupatorskim režimom pa odlazi u šumu da se
bori protiv okupatora i njihovih saradnika, U Srbiji i Makedoniji nazi-
vaju ih četnicima, na Kosovu kačacima, u Crnoj Gori komitama, a u ob-
lastima pod austrougarskom »zelenim kadrom«.
Sa svakim mesecom rata raslo je nezadovoljstvo seljačkih masa. Pa-
sivni krajevi, pa i gradovi, sve više su oskudevali u prehrambenim proiz-
vodima. Ovo koriste špekulanti pa se lako bogate, dok seljaci, radnici i
gradska sirotinja gladuju, naročito 1917. i 1918..godine. I ono malo le-
tine rekvirirano je za potrebe austrougarske vojske.
Suprotnosti između seljaka i radnika s jedne i veleposednika i bur-
žoazije s druge strane sve više se zaoštravaju jer i na selo postepeno pro-
diru revolucionarne ideje, naročito posle oktobarske revolucije 1917. go-
dine, kada se u neke krajeve vraćaju vojnici koji su se borili na ruskom
trontu pa su imali priliku đa se upoznaju s revolucionarnim idejama. Ovi
povratnici povezuju se sa »zelenim kadrom« u zemlji i zahtevaju deobu
veleposedničke i feudalne zemlje. Tada vođi seljačkih masa postaju seljaci

37
povratnici s austrougarsko-ruskog fronta. »Skupivši oko sebe sirotinju, tra-
žili su da se podeli opštinsko žito onimakoji nemaju hrane«.67 Oni napa-
daju veleposede, naročito u Hrvatskoj.
Isto je bilo raspoloženje i seljaka koji su bili u feudalnom odnosu.
Oslobođenje od austrougarske okupacije oni su shvatili ne samo kao na-
cionalno oslobođenje nego i kao oslobođenje od ekonomske zavisnosti.
Oni smatraju da sada nemaju više nikakve obaveze prema feudalcima i
odbijaju da daju hak. U Bosni i Hercegovini seljaci su otišli dalje — pris-
vajali su zemlju i uništavali letinu i kuće aga i begova. Kako je stanje
bilo tada na bosanskom selu najbolje se vidi iz izveštaja koji su to opi-
sali: »Palila su se onda žita, begovski čardaci i kuće, uništeavao se fundus
instruktus, a zemlja se jednostavno prisvajala. U krugovima posednika za-
mro je od straha i tereta pred ovim terorom svaki osećaj stvarne i osobne
sigurnosti <,68
Viševekovno nezadovoljstvo seljaka položajem potčinjenog zemljo-
radnika je eksplodiralo. Nezadovoljstvo su izražavale i čifčije u Makedoniji,
na Kosovu i u ostalim krajevima gde su se ovi odnosi zadržali. I kosovski
seljaci — čifčije odbijaju da agama i begovima daju hak, Nemajući zaštitu
organa vlasti, age i begovi nisu ih mogli prisiliti da ispunjavaju obaveze.
Većina seljaka je shvatila slobodu i kao pravo da zadovolje svoje zahteve
za zemljom, da budu vlasnici zemlje koju obrađuju, manifestujući svoju
mržnju prema ljudima koji su živeli na njihov račun, koja se još više po-
većava zbog nestašice prehrambenih proizvoda, pre svega hleba, i pada
cena ostalih proizvoda i stoke.
Ulaskom srpske vojske u Makedoniju i na Kosovo seljački pokret je
zaustavljen u svom revolucionarnom kretanju. Na Kosovu jedan od uzroka
te pojave u tome je što su većinu seljaka sačinjavale čifčije, nepismeni
ljudi do kojih su retko stizale ideje oktobarske revolucije, u odnosu na
seljake koji su se 1914. godine nalazili pod austrougarskom okupacijom.
Drugi razlog je u obećanju srpske vlade da će svi koji obrađuju zemlju
postati njeni vlasnici, kao oni u granicama Srbije do 1912. godine. Čifčije,
kao najbrojniji seljački element, bile su zadovoljne ovim obećanjima.
U to vreme je kačački pokret albanskih masa, koje su se borile pro-
tiv uspostavljanja srpske vlasti, bio jak pa je srpska država držala ovde
Vojne garnizone, a u jesen 1918. godine i francuske jedinice su se nalazile
u kosovskim gradovima. U prvim danima posle uništenja austrougarske
okupacije, srpska vojska i žandarmerija se bore s kačacima, osvajajući
svako selo nastanjeno Albancima.
U našim oblastima koje su se nalazile pod Austro-Ugarskom seljački
pokret je predstavljao ozbiljnu snagu, spremnu da se bori za zemlju i bolje
uslove života. Da bi spasla poredak, neka narodna veća proglašavaju op-
sadno stanje u svojim okruzima, istovremeno organizujući tzv. nacionalnu
gardu i straže kojim je postavljen zadatak da bezikakvih obzira uvedu red

"7" Dr Nikola Gačeša, Agrarna reforma i kolonizacija u Banatu

1919—1941, Novi Sad 1972, 34.
*% M. Erić, n.d. 143— 144.

38
i mir. Narodna veća osnivaju i preke sudove za suđenje prestupnicima. U
ovim većimabili su predstavnici buržoaskih partija i socialdemokratske de-
snice. No, ove mere nisu mogle zaustaviti revolucionarno vrenje na selu.
Seljak je grcao u nemaštini pa je razumljivo što je prihvatao borbu za
korenitu promenu društveno-ekonomskih odnosa. Iako su sudovi često iz-
ricali smrtne kazne zbog pljačke i paljevine vlastelinskih dvoraca, magacina
i drugog i samovlasne deobevelikih poseda, to se sve češće događalo,
Kakvo je stanje vladalo na selu govori deo izveštaja pročelnika Vojnog
odseka vlade Narodnog veća SHS u Zagrebu od 31. oktobra 1918, gde
se kaže: »U pojedina mjesta zemlje, gdje su bila pljačkanja i manji neredi
neprestano se šalju upute naroda i pojačanja, tako da ti štetni i nerazumni
ispadi neodgovornih elemenata već jenjavaju«.ć#% Mada se dalje u izveštaju
tvrdi da će uskoro biti uspostavljen red i mir, nije se u tome uspelo pa
se 4. novembra 1918. Narodno veće telegrafski obraća za pomoć Srbiji
i Antanti, tražeći da dođe vojska radi uspostavljanja reda. U obrazloženju
se kaže da se ova pomoć traži iz sledećih razloga: »Podpritiskom pobje-
donosnih Antantinih četa raspršena, izgladnela i sasvim raspuštena, valja
se sada u potpunom rasulu s balkanskog i talijanskog ratišta bivša austro-
ugarska vojska preko jugoslovenskog teritorija nekadašnje austrougarske
monarhije.
Narodno vijeće SHS, kome je povjerena vrhovna vlast jugosloven-
skoga naroda, gleda s najvećom zabrinutošću na velike opasnosti kojepri-
jete mladoj slobodii opstaknu nezavisne države SHS sa strane raspuštenih
masa od više stotina tisuća koje u svom očajnom položaju, razriješene od
svake discipline, bezozirno uništavaju pred sobom sva dobra, koja.su dugo
potlačivanom jugoslovenskom |narodu preostala u ovom ratu«.10
I Narodna uprava, izvršni organ Velike narodne skupštine: Vojvodi-
ne, traži pomoć srpske vojske napominjući vojvodi Bojoviću da će »odsek
moći da obavlja svoj posao ako ga potpomogne i kraljevska vojska«.
Vojvoda naređuje svojim potčinjenim vojnim jedinicama da u svom delo-
krugu potpomognu »rad ovog odseka«.71 Zadatak srpske vojske u Vojvo-
dini bio je »da održi red i bezbednost na okupiranoj teritoriji, koji je
bio znatno pokoleban zbog revolucije u zemlji<.7?
Ovi fragmenti izveštaja vojnih komandanata najrečitije govore da se
srpska vojska tamo nalazila da bi »zavela red«, to jest da bi ugušila
revolucionarni pokret seljačkih masa, koji je u ovom delu zemlje bio dosta
masovan, ali neorganizovan, a i pokret radnika za ostvarenje ideja okto-
barske revolucije.
Može se reći da su buržoaske partije, potpomognute veleposednicima,
uz pomoć srpske i savezničke vojske osujetile širenje stihijskog seljačkog
pokreta u momentu kada se pretvarao u pravu »agrarnu revoluciju«, Ovaj
masovan pokret prošao je s malim žrtvama veleposednika, aga i begova
jer se većina sklonila u gradovima i u inostranstvu, čekajući dalji razvoj
događaja.

% Isto, 147.
%F. Šišić, n.d., 229.
"N. Gašeša, d.d, 35.
TE Isto.

39
 Svojom ulogom u gušenju revolucionarnih kretanja seljaka i radnika
srpska vojska je izgubila ugled koji je do tada uživala među njima. Oni
su smatrali da je njen cilj da oslobodi zemlju i pomogne u deobi velepo-
seda i raskidanju feudalnih odnosa, tim pre što se u njenim redovima bo-
rio velik broj dobrovoljaca kojim je obećana zemlja kao nagrada za to.
Međutim, srpska i saveznička vojska stavile su se na stranu reakcije, pro-
tiv interesa širokih seljačkih i radničkih masa, što je izazvalo njihovo ne-
poverenje u novu državu, koje se javlja i među jednim delom intelektua-
laca pa i oni osuđuju takve postupke.
Buržoazija je brzo shvatila da joj najveća opasnost preti od pove-
Zivanja seljačkog i radničkog pokreta i zato preduzima mere da ovo spre-
či pre stvaranja nove države. Imajući u vidu pre svega svoje klasne interese,
ona je podržavala raskidanje feudalnih odnosa i podelu veleposeda. Tak-
vim svojim stavom prema agrarnom pitanju uspela je da smiri revolucio-
narno previranje na selu i istovremeno razbije povezivanje seljaka i rađ-
nika, Sada su seljaci smatrali da su postigli svoj san da postanu vlasnici
zemlje koju obrađuju. Vladi je ovo pomoglo da se konsoliduje, učvrsti
društveni poredak i pokrene privredni život zemlje. O tome koliko je ovaj
stav buržoazije bio koristan i kakve je posledice imao govori se kasnije
u komentaru jedngo lista, gde se kaže, između ostalog, »da su ulice i polja
osetili vrući dah revolucije i da je stoga agrarna reforma jedini izlaz da
se ne doživi ono što je u Rusiji buktalo a u Mađarskoj se raspaljivalo«.73
Bojeći se revolucionarnog vrenja seljaštva, Narodno veće SHS pre-
duzimalo je mere još pre stvaranja nove države da reši agrarno pitanje.
Ono 14. novembra 1918. upućuje seljacima poslanicu u kojoj se pored
ostalog kaže i ovo: »Narodno vijeće Slovenaca, Hrvata i Srba očekuje od
svoga naroda posluh, da bude sloga i jedinstvo, jer onda se u tu vlast
mogu pouzdati vojskovođe pobjedonosnih vojska«, a zatim poručuje selja-
cima da »svaki razumni državljanin, dakle i svaki seljak, bit će od sada
sudionik državne vlasti i kako sebi uredimo državu, onako će nam biti«.
Dalje, pozivaju se seljaci na poslušnost i red i obećava im da će i oni
učestvovati u uređenju nove države i da će agrarni problem biti rešen:
»U našoj državi Slovenaca, Hrvata i Srba moći će svaka obitelj, danas |
za dugo vremena, dobiti dosta i to plodne zemlje za svaki posao, a da se
nikome ne učini nasilje, nepravda i šteta. To će se sprovesti po zakonu,
jer ako nije po zakonu, nastat će klanje i najzad će oteti sve siledžije, pa
će najpošteniji, najmirniji i najmarljiviji ostati i opet bez ičega«,7* U pos-
lamci se zatim garantuje sloboda vere i ističe da će crkva biti zaštićena.
Ova poslanica nije imala veći odjek među seljacima jer oni i dalje
rade na posedima pa Središni odbor Narodnog veća SHS, na osnovu pro-
glasa od 19. novembra 1918, koji je 29. novembra iste "godine prihvatio
Sabor SHS, donosi na predlog Hrvatske socijaldemokratske stranke zak-
ljučak o agrarnoj reformi u kome potvrđuje osnovna načela i daje uput-
stva za njeno sprovođenje u svim zemljama koje su ušle u sastav države
SHS. U donošenju ovih zaključaka vrlo aktivno je učestvovao i Vitomir

SN. Tomin, Nad grobom agrarne reforme, Beograd 1926, 3.

AF. Šišić, n.d., 246 — 247.
Korać, koji će kasnije biti jedan od sastavljača »Prethodnih odredaba za
primenu agrarne reforme«. U suštini, one se misu mnogo razlikovale od
kasnije izdatih Prethodnih odredaba, koje su važile za celu teritoriju Kra-
ljevine SHS. U stvari, zaključci o agrarnoj reformi poslužili su kao osnov
za njihovu izradu. U zaključcima se predviđa:
»1. likvidacija svih feudalnih odnosa, koji još postoje u zemljama
SHS, u prvom redu ukinuće se kmetstva za pravednu oštetu, kao i svih
povlastica koje izviru iz feudalnog odnošaja;
2, za opće narodne svrhe, posebice za parcelaciju i kolonizaciju me-
đu najšire slojeve ratarskog kućanstva, imadu se razvlastiti i upotrebiti;
a) uz pravednu odštetu svi zemljišni posedi, koji se prema napuće-
nosti te gospodarskim i proizvodnim prilikama dotičnog kraja mogu smat-
rati velikim posedima;
b) sva imanja stečena za vrijeme rata iz ratnih dobitaka bez obzira
na zemljišnu površinu.
Za osiguranje toga imadu nadležni poverenici pojedinih vlada u ze-
mljama SHS bezodvlačno izdati naredbe odsvojnoj zabrani takvih zemlji-
šta, po kojoj će biti ništeni svi privatno-pravni ugovori ili faktične: posje-
dovne promjene sa unutrašnjom moći od 19. listopada 1918. godine«.75
Dalje se u zaključcima navodi da treba utvrditi nasledno pravo po-
seda i da se sve površine »pod odsvojnu zabranu« obrade i tako obezbedi
prehrana stanovništva. Da bi se načela iz zaključaka sprovela, predviđeno
je osnivanje povereništava za agrarnu reformu koje bi izradilo uputstvo, s
načelima za njihovu primenu, i podnelo ga na usvajanje Narodnom veću.
Pokrajinske vlade Slovenije, Dalmacije, BiH i Narodno veće za Ba-
čku, Banat i Baranju pozvani su da formiraju povereništva koja bi izradila
osnovu za agrarnu reformu na svom području i dostavila ih Narodnom
vijeću SHS. Veće je bilo prisiljeno da usvoji ovaj zaključak, koji je odr-
žavao stav Socijaldemokratske stranke Hrvatske i liberalnog krila Hrvat-
sko-srpske koalicije, jer je ovo bio prvi korak u sređivanju unutrašnjih
ekonomskih i socijalnih prilika, Zato su ga neke političke stranke pozdra-
vile, a reakcionarne se nisu usudile da javno istupe protiv njega. Stavovi
u zaključcima formulisani su tako da subili prihvatljivi i za veleposednike
r feudalce, jer im se garantuje pravična naknada za oduzete posede, a i
za seljake. i kmetove, kojim se obećava .zemlja. Narodno veće je moralo
prihvatiti ove zaključke jer »pritisak seljaštva bio je... tako snažan da mu
se nije usudila suprotstaviti na katolička crkva«,7$
Ocenjujući tadašnju političku situaciju i raspoloženje seljačkih ma-
sa, Katolička crkve javno izjavljuje da podržava agrranu reformu i da je
spremna da od svojih poseda za te svrhe »uz pravednu odštetu« izdvoji
potrebno zemljište.
Govoreći kasnije o stavu Narodnog veća, jedan od njegovih članova,
Vitomir Korać, isticao je »da je ono moralo tako postupiti i izaći u susret
opravdanim zahtevima seljaka jer da agrarno pitanje nije unelo u svoj
program, vpropastilo bi čitavu političku situaciju «.77

* M Erić, n.d., 75.

7 Isto, 152.
7 D. Krstić, nd, 5.
41
 Prepuštajući u nadležnost dalji rad na agrarnom pitanju pokrajin-
skim narodnim većima, Narodno veće SHS je odložilo donošenje konačne
odluke, Izuzimajući Pokrajinsko narodno veće za Slavoniju, koje je izab-
ralo Komisiju za agrarno pitanje, u drugim pokrajinama nije ništa predu-
zeto. Ni ova komisija nije ništa konkretno uradila — vodila je samo dis-
kusije s protivnicima agrarne reforme, nastojeći da ih ubedi u potrebu
takvog koraka,
Što se, pak, tiče teritorija Srbije i Crne Gore, do 1918. godine nije
.se ništa bitno izmenilo u odnosu na stanje koje je bilo pre rata. Seljačke
mase bile su obasipane obećanjima o raskidanju feudalnih i njima sličnih
odnosa i da će svi dobrovoljci i borci dobiti zemlju, što je obećala srpska
vlada.

c) Proglas regenta Aleksandra

Stvarajući novu državu, Kraljevinu SHS, političke stranke koje su

bile nosioci akcije za ujedinjenje nisu uspele da se dogovore o nizu bitnih
principa na kojim bi se zasnivao društveno-politički sistem. U novu državu
ušle su pokrajine na različitom stupnju političko-ekonomskog razvitka —
od feudalnih odnosa na jugu zemlje do razvijenih kapitalističkih na severu.
Ove suprotnosti došle su do izražaja još prvog dana života nove države.
Mere koje su narodna veća i pokrajinske vlade preduzimali pre ujedinjenja
bile su privremenog karaktera i njihov cilj bio je da se otupi revolucio-
narno vrenje u zemlji i dobije u vremenu. Teško seljačko breme pritiskivalo
je i novu vladu.
Da bi smirio seljačke mase i istovremeno ih pridobio za monarhiju,
regent Aleksandar Karađorđević upućuje manifest »Mome narodu, Srbima,
Hrvatima i Slovencima« u kome između ostalog kaže »da će biti priznata
i utvrđena potpuna jednakost svih građana kraljevstva pred zakonom...
i zajemčena sloboda i ravnopravnost veroispovesti«, pa nastavlja:
»Ja želim da se odmah pristupi pravilnom rešenju agrarnoga pita-
nja, i da se ukinu kmetstva i veliki zemljišni posedi. U oba slučaja zemlja
će se podeliti među siromašne zemljoradnike, s pravičnom nadoknadom
dosadašnjim njenim vlasnicima. Neka svaki Srbin, Hrvat i Slovenac bude
na svojoj zemlji gospodar. U slobodnoj državi našoj može da bude i bit
će samo slobodnih vlasnika zemlje. Zato sam pozvao moju vladu, da od-
mah obrazuje komisiju koja će spremiti rešenje agrarnog pitanja, a seljake
kmetove pozivam, da s poverenjem u moju kraljevsku reč, mirno sačekaju,
da im naša država zakonskim putem preda zemlju, koja će unapred biti
samo Božja i njihova, kao što je to već odavno u Srbiji«, a »vlada će
posvetiti glavnu svoju brigu ishrani naroda, naročito siromašnih redova
njegovih, pomaganju i održavanju ratnih nevoljnika, obnovi prehrane i
opustošene zemlje i uspostavljanju redovnog sabraćaja na suvu i na
moru «75

BF. Sišić, n. d., 298.

42
 Ovim manifestom proklamuje se ukidanje feudalnih odnosa i deoba
velikih poseda i usvaja princip da zemlja pripada onom ko je obrađuje.
Zemljoposednicima se garantuje »pravična« naknada za oduzetu zemlju,
proglašava jednakost svih građana, obećava snabdevanje siromašnih slo-
jeva prehrambenim proizvodima i obnova privrede i saobraćajnica, Isto-
vremeno, seljaci se pozivaju da budu mirni i da čekaju da im se zemlja
zakonskim putem ustupi.
Manifest, iako sličan zaključcima Središnjeg odbora narodnih veća
SHS, bio je pravedniji jer je radikalniji u rešavanju agrarnog pitanja.
Ovaj manifest nije imao neki pravni oslonac, jer to nije bila odluka
zakonodavnog organa pa niko nije bio obavezan da sprovodi ono što je
proklamovao. On je moralno obavezivao vladara, ali ne i vlade. Ipak,
vlada je postupila po želji regenta, kome je bila odgovorna, a on je raspo-
lagao vojskom i na nju se mogao osloniti. Pored toga, manifest je izražavao
interese vladajuće klase, kojoj je služila vlada.
Ovim dobro proračunatim potezom regent je, po shvatanju nekih,
»spriječio pravu socijalnu revoluciju u Jugoslaviji, a po jednodušnoj oceni
skoro svih savremenika, doprineo privremenom stišavanju revolucionarnog
pokreta na selu, a time učvršćenju poretka i monarhije«.?7?
Komisija o čijem se formiranju govori ubrzo je formirana. Njen za-
datak bio je da sve ono što je regent obećao konkretizuje i razradi. Sači-
njavali su je Vitomir Korać, ministar za socijalnu politiku, Ž. Petričić,
ministar poljoprivrede, i dr Uroš Krulj, ministar za narodno zdravlje, kao
stalni članovi, i dr Mehmet Spaho, kao povremeni član. Na nju su vršeni
pritisci s više strana, jer su stavovi političkih stranaka prema agrarnom
pitanju bili različiti i svaka je nastojala da nametne svoj stav. S druge
strane, komisija je nastojala da ovo pitanje reši pre početka prolećnih
radova kako bi se oni obavili na vreme. I u samoj komisiji bilo je nesu-
glasica, pre svega o visini naknade bivšim veleposednicima.
Tek nakon trećeg nacrtai ostavke Mehmeta Spaha, zastupnika feu-
dalaca, usvojen je nacrt rešenja agrarnih problema, koji je objavljen u
»Službenim novinama« od 20. februara 1919. pod naslovom »Prethodne
odredbe za primenu agrarne reforme« (u daljem tekstu: Prethodne odre-
dbe).s%
Da bi stišale revolucionarno vrenje na selu i u gradu, vladajuće
buržoaske stranke -—— Demokratska, Samostalna, Radikalna i Napredna
— preko svojih poslaničkih klubova upućuju proglas 1919. godine u kome
se, između ostalog, kaže:
»U početnom pitanju društvenog preobražaja, agrarnoj reformi, ima
se gledati jasno i raditi korenito. Ostaci feudalizma imaju se zbrisati. Ze-
mlja, koja prelazi zakonom određeni maksimum, ima se dati zemljoradni-
cima, koji nemaju zemlje ili je nemaju dovoljno, ratnim dobrovoljcima i
invalidima i svojinu zemlje zaštiti. Za kmete, ratne dobrovoljce i invalide
daće država odštetu. To je osnovno načelo. Ostalo bez čega bi agrarna

"M. Erić, n.d, 155.

* Agrarna reforma (u daljem tekstu AR) — uredbe, naredbe i raspisi,
Zagreb 1920, 12.

43
reforma ostala nedovršena, dobiće svoj izraz u zakonu o njoj stavljenom
na dnevni red Narodnog Predsedništva, koje će kroz nju sprovesti politiku
nacionalne zaštite i zaštitu agrarne produkcije«,81
Cilj ovog proglasa bio je, pre svega, da se obećanjima stiša revolu-
cionarno vrenje na selu i istvoremeno pridobiju široke seljačke mase za
politiku ovih partija. U proglasu se garantuje privatna svojina i pozivaju
agrarni interesenti da se strpe dok se ne donesu zakoni.
Vlada nije čekala da se sastane Privremeno narodno predstavništvo
radi usvajanja Prethodnih odredaba, nego ga je stavila pred svršen čin,
pravdajući to činjenicom da se primiču prolećni setveni radovi pa se
bojala da bi se mogli zaoštriti odnosi na selu ako se ovo pitanje ne reši
odmah, Kasnije je Vitomir Korać pisao da je svima bilo jasno da Pri-
vremeno narodno predstavništvo predloženi tekst ne bi prihvatilo, pa kaže:
»Jer šta bi bilo od agrarne reforme da je ona došla pred Privremeno
narodno predstavništvo? Zar tu treba iole kakva proricanja. Bilo bi veliko
ništa, bar to je jasno, Kuknjava klerikalaca, begova i nekojih radikala radi
toga je razumljiva i iskrena«.5?

2. PRETHODNE ODREDBE ZA PRIMENU AGRARNE

REFORME

. Slobodno se može tvrditi da su Prethodne odredbe jedan od najra-

dikalnijih akata u oblasti agrarnog zakonodavstva donetih u vreme pred-
ratne Jugoslavije. Stoga ih neki nazivaju agrarnim ustavom zemlje i svr-
stavaju u najvažnije pravne akte, Njihov značaj je takav da zahteva širi
prikaz. Prethodne odredbe imaju sedam poglavlja.
U prvom poglavlju raskidaju se kmetovski — čifćijski odnosi u Bo-
sni i Hercegovini i novim krajevima Srbije i Crne Gore i istovremeno
zabranjuje stvaranje novih kmetovskih — čifčijskih i njima sličnih odnosa.
Čifčije — kmetovi proglašavaju se slobodnim vlasnicima dotadašnje kme-
tovske zemlje, dotadašnjim vlasnicima -—— agama i begovima — država
garantuje odštetu zu oduzetu zemlju, čija će visina biti utvrđena posebnim
zakonom, kojim bi se regulisao i način plaćanja. U odštetu se uračunava
i hak — kmetovski dugovi za 1918. godinu koje feudalci nisu dobili jer
su čifčije po oslobođenju prestale da ispunjavaju feudalne obaveze. Dota-
dašnji vlasnici koji su ostali bez sredstava za život dobiće, kad to zatraže,
privremenu rentu koja bi bila srazmerna njihovom dotadašnjem dohotku-
sa čifčijske zemlje. Umesto predviđene rente — odštete mogli su dobiti
odgovarajuću vrednost u zemljištu, površine koju bi mogli sami obrađi-
vati, od eksproprisanih velikih poseda ili od državnog poseda. Zatim sc
propisuje da se do donošenja zakonskih odredaba obustavljaju sve parnice
i izvršenja što su u toku, a nastala su iz kmetskih — čifčijskih odnosa.

"1 Aj, 84-2-1, Fond Hinka Krizmana.

e M. Erić,n.d., 156;ĐD. Krstić, n. d., 86.
Takođe se obustavljaju sve tužbe i parnice za naplatu dugova po ovom
osnovu, kao i naplata knjiženih tražbina na temelju ranijeg fakultativnog
otkupa kmetovske zemlje.
Odredbe drugog poglavlja regulišu kolonatske i ostale kmetske i sli-
čne odnose između gospodara zemljišta i zemljoradnika u istri, Goričkoj,
Dalmaciji i drugim oblastima Kraljevine SHS, koji se raskidaju saobrazno
članovima prvog poglavlja. Dalje, presude izrečene tokom rata u sporo-
vima za raskidanje kolonatskih odnosa proglašavaju se nevažećim pa se
naređuje da se vrate u stanje pre rata, a zatim reše po propisima Pret-
hodnih odredaba. Izuzetak je predviđen samo ako je do dana donošenja
ovih propisa sva zemlja prešla u vlasništvo uz »dobru veru u treće ruke«.
Treće poglavlje obuhvata deobu velikih poseda uglavnom u sever-
nim predelima Jugoslavije, tj. u oblastima koje su se do 1918. godine na-
lazile pod austrougarskom vlašću, Svi se veliki posedi eksproprišu, a šta
se smatra za takav posed kasnije će se odrediti zakonom, uzimajući u ob-
zir posedovne i ekonomskeprilike pojedinih krajeva. I pored ove neodre-
đenosti, ipak su za velike posede proglašeni:
a) sva fideikomisna dobra;
b) svi posedi koji imaju površinu označanu pod tačkom c) a koji su
izdati pod zakup jednom zakupniku ili koji uopšte nisu obrađeni, ili su
samo delimično obrađeni;
c) posedi površine od 100—600 jutara (1600 kvadratnih hvati) ob-
radivog zemljišta, koje treba odmah podvrgnuti privremenoj deobi, idući
redom od najvećeg ka manjem. Zemlja će se podeliti obrađivačima koji
uopšte nemaju zemlje, ili je nemaju dovoljno, i to toliko koliko mogu
sami sa svojom porodicom obraditi. Prvenstvo prilikom podele imaju in-
validi, udovice, ratna siročad, dobrovoljci koji su se borili za oslobođenje
i ujedinjenje Srba, Hrvata i Slovenaca.
Država garantuje odštetu veleposednicima za eksproprisanu zemlju.
Visma odštete i način otplate naknadno će se regulisati posebnim zako-
nom, a do tada će se postupati i saobrazno članu 5 — bivši vlasnik do-
biće privremenu rentu, ako je tražio.
Bez odštete se oduzimaju:
a) posedi habzburške dinastije i članova habzburške carske poro-
dice;
b) posedi članova dinastija neprijateljskih zemalja; i
Cc) posedi koji su nekad darivani tuđincima za usluge učinjene hab-
zburgovcima, a nisu prešli u treće ruke.
Neće se isplaćivati odštete ni za one posede koji su kupljeni za
vreme rata sve dok se ne donose zakon o postupanju s dobicima.
Do definitivne deobe velikih poseda predviđeno je da država daje
zemlju u privremeni zakup, s tim da se zakupnina naknadno utvrdi, za-
visno od mesnih prilika. Zakup za ostalo eksproprisano zemljište će se
odrediti posebnim zakonom, prema prilikama u pojedinim krajevima.
. Raskidaju se postojeći zakupni odnosi na onim velikim posedima
koje sam zakupnik sa svojom porodicom ne obrađuje kao stručni eko-
nom ili zemljoradnik. Ako je veliki posed izdat u manjim parcelama u
zakup, a zakupci su stručni ekonomiili zemljoradnici koji obrađuju ove

45
posede sa .svojom porodicom, oni se ne razrešavaju do dalje zakonske
odredbe, samo se ugovorni zakup i način otplate mogu poništiti na zah-
tev zakupaca s tim što će se te obaveze odrediti prema mesnim prilikama.
Isto će se postupiti i »kod zakupstvu sličnog odnosa u Bosni i Hercego-
vini, poznatog pod imenom priorci, izdržanici, prisjevnici, napoličar«.
Ukidaju se svi podzakupni odnosi, s tim što se glavni zakup ukida
a podzakupci postaju zakupci. Izuzetak je predviđen samo kod zakupa
između zemljoradničkih (seljačkih) zadruga, njihovih centrala i njihovih
članova.
U četvrtom poglavlju govori se o šumskim posedima pa se u vezi
s tim kaže da »svi veći šumski kompleksi prelaze u svojinu države, pa
će zemljoradnici u njima imati pravo na popašu i drva za ogrev i građu«.
Odšteta vlasnicima šuma i prava seljaka na drva i popašu odrediće se,
takođe, posebnim zakonom.
Peto poglavlje ima samo jedan član (19), u kome se kaže: »U kra-
jevima gde subivši kmetovi (podanic) segregacijom oštećeni u korist vlas-
telina (spahije) ima se na zahtev oštećenika provesti revizija«,
U šestom poglavljugovori se O osnivanju i zađacima državnog ure-
da za agrarnu. reformu, čiji će rad biti pod nazdorom ministra za soci-
jalnu politiku. U njegovu nadležnost spadaju sprovođenje agrarne refor-
me, unutrašnja kolonizacija, repatrijacija iseljenika iz Amerike i drugih
zemalja i uopšte naseljavanje Srba, Hrvata i Slovenaca koji žive u drugim
zemljama.
Sedmo poglavlje sačinjavaju »Zaključne ustanove«, kojim se pro-
glašava sledeće:
»a) da se ove odredbe ne odnose na onu teritoriju Srbije koju je
imala do 1912. godine;
b) zabranjuje se svako otuđenje, zalaganje ili prodavanje poseda
do dalje zakonske odredbe;
c) blagodetima Prethodnih odredbi neće se moćikoristiti svi oni
koji budu otimali, samostalno delili ili pljačkali tuđe posede, te radi toga
budu osuđeni«.
U poslednjoj tački se kaže da Prethodne odredbe stupaju na snagu
danom objavljivanja u »Službenim novinama«, da će biti naknadno pod-
nesene Narodnom predstavništvu na ustavno "odobrenje i da je njihovo
sprovođenje povereno ministru za socijalnu politiku.
Donošenje propisa kojim se reguliše pitanje agrarne reforme vlada
je smatrala svojim prvim hitnim zadatkom. Obrazovno je i posebno mi-
nistarstvo za agrarnu reformu, ali pošto se donošenje propisa nije moglo“
odlagati, vlada je donela Prethodne odredbe pre postavljanja ministra
agrarne reforme.
lako nisu bili sazreli uslovi za sistematsko i plansko izvođenje ag-
rarne reforme, ona se silom prilika morala sprovoditi,
Teškoća bila je i u tome što je država faktički imala svoj poredak,
ali se nije žnalo kakvo će biti njeno konačno uređenje jer Ustavotvorna
skupština nije bila sazvana, a Privremeno narodno predstavništvo sači-
njavali su bivši poslanici Parlamenta Kraljevine Srbije i delegati politi-
čkih stranaka iz ostalih krajeva Jugoslavije.

46
 Bilo je kasnije dosta primedaba na pravni značaj Prethodnih od-
redaba. Jer, po sadržini, one liče na dekret kojim se proklamuju prome-
ne proizvodnih odnosa u poljoprivredi, a po formi mogu se shvatiti kao
program vlade za rešavanje agrarnog pitanja. Protivnici agrarne reforme
napadali su ih navodeći da nemaju zakonsku osnovu, pošto ih nije usvo-
jilo narodno predstavništvo. Ovi napadi ograničavali su se na pojedine
članove, pozivajući se pre svega na »sveto pravilo nepovredivosti privatne
svojine«, garantovana i Privremenim ustavom koji je 30. januara 1918.
takođe prihvatio samo ministarski savet, a ne i Narodno predstavništvo,
pa se s tim pozicija oba akta mogu izjednačiti s pravne strane. I neki
ministri koji su stavili svoje potpise na ove akte isticali su, pravdajući se
pred protivnicima agrarne reforme, »privremeni karakter tog akta i tvrdili
da ima čisto deklarativni značaj«,)3 dok je većina njih smatrala da se
moralno delovati odlučno, jer su to zahtevale seljačke mase.
Može se reći da su se buržoaske stranke slagale u oceni situacije
na selu i u gradu, ali su se razilazile u oceni karaktera objavljenih pro-
pisa. U vezi s agrarnom reformomu vladi su postojale dve struje. Prvu
su sačinjavali oni koji su iz uverenja ili političke računice odlučno tra-
žili da se nastavi radikalno rešavanje agrarnog pitanja, a druga, većinska,
bila je za kompromis s opozicijom i protivnicima agrarne reforme. Iako
su stavljane načelne primedbe i isticani nedostaci Prethodnih odredaba
kako od pristalica tako i od protivnika agrarne reforme, nijedan članvla-
dine koalicije nije se upuštao u debatu o pravnom značaju i sadržini ovog
akta,
Protivnici agrarne reforme isticali su da su Prethodne odredbe ne-
legalne i protivne Ustavu Kraljevine Srbije i važećim propisima drugih
zemalja koja su ušle u sastav nove države. Ovo je bio najčešći prigovor.
Pošto je prvodecembarskim aktom 1918. godine stvorena nova država,
koja je preuzela međunarodne obaveze Kraljevine Srbije i ujedinjavala
dve postojeće države — Kraljevinu Srbiju i države SHS — prigovori da
Prethodne odredbe nisu u saglasnosti s Ustavom Srbije nisu bile osnovane
jer se one nisu odnosile na teritoriju Kraljevine Srbije pre 1912. godine.
Ministarski savet Kraljevine SHS, koji je obrazovan 20. decembra
1918, formira komisiju od tri ministra (dr Kramer, M. Trifković i V.
Korać) čiji je zadatak bio da izradi privremeni ustav, Nacrt ustava ko-
misija je podnela Ministarskom savetu, koji ga je prihvatio 30. januara
1919. i objavio pod nazivom »Privremeni ustav Kraljevine SHS«. To ie
učinio po ovlašćenju regenta Aleksandra, Ustav je trebalo naknadno pod-
neti na »zakonodavno odobrenje« Narodnom predstavništvu. U članu 129.
Ustav propisuje da od dana njegovog objavljivanja »gube važnost svi za-
koni i uredbe ukoliko bi bila protivne ovom Ustavu«,84
Činjenica je da je u vreme objavljivanja Prethodnih odredaba bio
proglašen Privremeni ustav, u čijem se 13, članu isticalo da je »svojina
nepovrediva, ma kakve prirode bila. Niko ne možebiti prinuđen da svoje

"M. Erić, n.d., 162.

8% Isto, 163; F. Šišić, n.d,, 282.

47
dobro ustupiza državne ili druge javne potrebe niti se pravo privatne
svojine može radi toga ograničiti, osim gde zakon dopušta uz nadoknadu
po zakonu«<.8
Protivnici agrarne reforme, veleposednici i drugi, pozivali su se na
ovaj član, opravdanoističući da sastavljači Prethodnih odredaba nisu ovo
uzeli u obzir pa iz tog razloga niko nije ni pokušao da ih usaglasi s Pri-
vremenim ustavom. U ovom slučaju vlada je potpuno ignorisala Privre-
meni ustav, jer je imala saglasnost regenta pa je u Prethodne odredbe
unela odredbu da će ih podneti Privremenom narodnom predstavništvu
na naknadno odobrenje.
Pitanje legalnosti Prethodnih odredaba ne može se postavljati »jer
ono što je pod pritiskom masa u saglasnost sa Regentom vlada učinila
ostalo bi na snazi sve dok se ne donese novi Pravni akt kojim se ukida
onaj koji je ranije donesen<.%
Može se smatrati da jedan pravni akt koji je donesen pod pritiskom
širokih narodnih masa, bez obzira na to što ga je donela samo vlađa, a
ne i Narodno predstavništvo, koje 1 nije izražavalo njihove težnje nego
je većinom zastupalo interese buržoaskih političkih partija, ima ustavnu
važnost.
Komisija koja je izradila Prethodne odredbe unela je nekoliko de-
finitivnih rešenja od kojih se ubuduće moralo polaziti pri donošenju da-
ljih mera agrarne politike. Ona su imala karakter ustavnih rešavanja jer
se smatralo da su načela izneta u Privremenom ustavu deklarativna. Da
je ovaj ustav usvojilo Privremeno narodno predstavništvo, onda bi se
moglo postaviti pitanje legalnosti Prethodnih odredaba, ali je om ostao
privremen sve do usvajanja Vidovdanskog ustava pa samim tim otpadaju
sve primedbe da su one neustavne.
Prethodneodredbe imale su snažan uticaj na uspostavljanje novih
proizvodnih odnosa u poljoprivredi. One sadrže neka konačna rešenja —
ukidaju feudalne odnose, propisuju deobu veleposeda i druga, mada u
nekim slučajevima nisu bila dorečena — ostavljeno je da se mnoga pita-
nja naknadno reše posebnim zakonskim propisima, što su uveliko koristili
protivnici agrarne reforme, nastojeći da načelnim postavkama u Prethod-
nim odredbamaizigraju agrarnu reformu.
Vlada nije imala sredstava za otkup veleposeda i kolonizaciju. Kako
su seljaci nasilno uzimali imanja i odbijali da izvršavaju feudalne obaveze,
ona je bila prinuđena da donosi odluke privremenog karaktera, koje su
omogućavale da seljak zadrži zauzetu zemlju. Jedna od nepreciznosti bilo
je i to što nije definisano šta je to veliki posed. U Prethodnim odredba-
ma kaže se da su to sva fideikomisna dobra i posedi koji obuhvataju
površinu od 100 do 500 jutara. Nije bilo jasno da li treba deliti sve
eksproprisane posede, ili samo one preko 100 jutara, Kada su donesene
Prethodne odredbe, nije se tačno znalo koji će se posedi parcelisati, koliko
ima agramih interesenata i kojih kategorija, ni ko će imati pravo prven-
stva u dodeli zemlje. Agrarni interesenti nisu znali ni pod kojim uslovi-

8% M. Erić, n.d., 165.

9% Isto.

48
ma mogu zadržati zemlju. Nije regulisano pitanje upotrebe veleposed-
ničkog inventara, pomoći i kredita, kao ni mnogi drugi problemi vezani
za poljoprivrednu proizvodnju, pa je ona opadala na parcelama koje su
dodeljene agrarnim interesentima, što protivnici agrane reforme koriste
dokazujući da će proizvodnja i dalje opadati i da će društvo imati samo
štetu od agrarne reforme. U takvim prilikama seljak je u većini sluča-
jeva mogao da uloži samo svoju radnu snagu pa se bez pomoći države
nije mogao ni očekivati uspeh u proizvodnji.
Nedoslednost i kompromiserstvo spadaju u nedostatke Prethodnih
odredaba. Jedan od njihovih tvoraca, Vitomir Korać, kasnije to priznaje:
»Daleko sam od toga... da Prethodne odredbe smatram nekim savrše-
nim delom. Ja bih i sam mogao kritikovati i do sitnica prikazivati slabe
strane ovog zakona. To je i sasvim prirodno. Ovaj zakon je delo kom-
promisa. On ne zadovoljava nikoga sa gledišta partizanskih ali on kao
delo kompromisa ipak stoji kao granitna stena<,87
Nešto kasnije Korać je u svojstvu ministra agrarne reforme izjavio:
»Prednost je takvih odredaba baš u tome što ne donose detalje. Njima se
htjelo uglaviti da je državna vlast odlučila bezuvjetno provesti agrarnu
reformu i iz njih se vidi da će se ta odredba provoditi u radikalnom
smjeru. Sve drugo moralo se propustiti naređenjima specijalnih zakona,
odnosno naredaba, nakon svestranog stručnog proučavanja odnosnih pi-
tanja i prilika«.8 :
Neđorečenost Prethodnih odredaba sve više se koristila. Neki poli-
tičari, pa i ministri agrarne reforme, zloupotrebljavali su svoje položaje
donoseći razne privremene naredbe čiji je cilj bio pre svega da se agrarni
interesenti pridobiju prilikom izbora, Učvršćujući svoj položaj nakon us-
vajanja Vidovdanskog ustava, buržoaske partije počinju da izigravaju
Prethodne odredbe, tražeći rešenja na štetu seljaka,
Može se prigovoriti što Prethodne odredbe ne pominju načelo .po
kome zemlja pripada onome koje je obrađuje, što je osnov svake radikalne
agrarne reforme, pa će to izazvati sporove u vezi s begovskom zemljom
i definicijom šta znači »kometstvu slični odnosi«. Nije određeno ni šta
su to »veći šumski kompleksi«. Na ovo pitanje odgovara ministar agrarne
reforme Vitomir Korać koji kaže da se pod tim podrazumevaju šumski
kompleksi koji svojim »prirastom nadilaze tekuću potrebu vlastitoga gos-
podarstva nad gorivom i tvorivom drvetu«,% Bilo je i dvosmislenosti, koje
se kasnije koriste za izigravanje agrarne reforme. Na primer, bilo je za-
branjeno onima koji dobijaju eksproprisanu zemlju da je založe, otuđe ili
predaju drugom u posed, do donošenja posebnih zakona, a ta zabrana
nije proširena i na veleposednika čija je zemlja eksproprisana. Odredba
koja pripisuje da se veliki posedi dele i daju u zakup, polazeći od većih
ka manjim, sužavala je obim agrarne reforme. Zatim, nije se predviđalo

8 Vitomir Korać, Agrarna reforma i njeni »prijatelji«, Radničke

novine od 18. VIII 1922.
"M. Erić, n.d., 168.
đ% Isto, 170.
učešće agrarnih interesanata u sprovođenju reforme, a agrarni odbori su
imali savetodavni karakter pa ih je vlada prema nahođenju formirala i
ukidala,
Nije bilo jasno ni to ko treba da plati odštetu veleposednicima za
oduzetu zemlju. Država se pominje samo kao garant da će dobiti pravi-
čnu naknadu. Imajući u vidu da je u doba fakultativnog otkupa u Bosni
i Hercegovini država naplaćivala naknadu od agramnih interesenata, feu-
dalci, vrše pritisak na čifčije da same otkupljuju zemlju. Čifčije su bile u
nedoumici, jer zakon kojima bi se ovo pitanje rešilo nije bio donesen
iako je to obećano pa oni koji su to mogli sami otkupljuju zemlju za
malu cenu.
I pored ovih i drugih nepreciznosti i nedorečenosti, može se tvrditi
da »nijedan docniji akt u bivšoj Jugoslaviji nije dublje zahvatio i izmenio
proizvodne odnose u poljoprivredi«% kao Prethodne odredbe. Pod pri-
tiskom revolucionarnih masa, bužoaska klasa bila je prinuđena na kom-
promis da bi spasla postojeći poredak, Cilj Privremenih odredaba bio je,
pre svega smirivanje seljaštva a ne promena proizvodnih odnosa i pose-
dovnestrukture u poljoprivredi,
U pretposlednjem članu jasnije je rečeno da blagodeti agrarne re-
forme neće moći da koriste lica koja budu osuđena zbog otimanja, pljačke,
samovlasnog deljenja tuđe zemlje i da će iz redova korisnika agrarne re-
forme biti isključeni svi oni koji ne sačekaju da im vlast dodele zemlju.
Čilčije se pozivaju da im vlada zakonskim putem preda zemlju koju ob-
rađuju.
Obnarodevanjem Prethodnih odredaba završena je prva faza ure-
šavanju agrarnog pitanja. Sledeći korak bio je donošenje posebnih zakona
za svaku oblast i vrstu posebnih odnosa, kako je bilo predviđeno u ovom
aktu. Prvo je donesena Uredba o dobrovoljcima — 18. decembra 1919.
godine," koja je kasnije zamenjena Zakonom o dobrovoljcima.?* Ovi
propisi odnosili su se na dobrovoljce — zemljoradnike koji su učestvo-
vali na strani srpske vojske. Njima je pripadalo po pet hektara, a nebor-
cima po tri hektara radne zemlje. Priznanje dobrovoljaca kao subjekata
agrarne reformebilo je, u stvari, ispunjenje obećanja koje je srpska vlada
dala na Krfu 29. februara 1917, kad ih je pozvala da stupe u srpsku,
vojsku, obećavajući im da će u -novoj državi, posle oslobođenja, dobiti
dovoljno zemlje za naseljavanje. Ovaj poziv bio je upućen našim suna-
rodnicima koji su bili pod Austro-Ugarskom, kaoi iseljenicima u Ame-
rici i drugim državama. Kasnijim izmenama ovo pravo je prošireno na
dobrovoljce koji nisu bili zemljoradnici. Sada se pod dobrovoljcima pod-
razumevaju svi koji su davali otpor neprijatelju (učesnici u topličkom
ustanku i drugi).
I na ovu uredbu mogu se staviti prigovori. Iako je trebalo da re-
guliše sva pitanja koja se odnose na naseljavanje dobrovoljaca, propisano
je da »ministar za socijalnu politiku, kao i ostali nadležni ministri ,...

% Isto, 171.
* AR, knj. 1, 263.
#2 AR, knj. 11, 347.

50
mogu propisati nužne pravilnike za izvršenje ove uredbe« (čl. 24). Nije
određeno gde će se naseljavati dobrovoljci ni koje su površine izdvojene
za to. Ovo će kasnije imati za posledicu čestu seobu dobrovoljaca s jed-
nog poseda na drugi i razne političke manifestacije ovim ljudima. Njima
je dodeljivana samo zemlja, bez poljoprivrednog inventara mada se u
uredbi kaže da će im se, po mogućnosti i potrebi, razdeliti stoka koja
ostaje u državnoj svojini za tri godine, a kasnije postaje njihovo vlas-
ništvo.
Dobrovoljci su morali da sami obrađuju dodeljenu zemlju. Nisu
je smeli ni zadužiti, ni otuđivati, ni prodati za dug. Agrarne vlasti nisu
bile u mogućnosti da dobrovoljce snabdevaju poljoprivrednim inventa-
rom i radnom stokom pa su zbog toga neke parcele ostajale neobrađene,
a s obrađenih prinos je bio mali. Propisana je obaveza o udruživanju do-
brovoljaca u oblasnesaveze i Glavni savez za celu zemlju. Ovi savezi
imali su kod nadležnih vlasti savetodavni glas u dobrovoljačkim pitanjima.
Od dobrovoljaca je traženo da budu poslušni. Na njih se vrši pritisak
pa se donosi propis (član 5. Uredbe) po kome »svaki onaj dobrovoljac,
koji organizuje pokret protiv državne vlasti, javnog poretka ili učestvuje
u zločinstvima i prljavim delima ma koje vrste, gubi pravo da se koristi
propisima ove Uredbe«; Pod ovaj paragraf potpadali su i politički pro-
tivnici nove vlade, pre svega dobrovoljci koji su bili članovi KPJili njeni
simpatizeri. : '
Kasnije se proširuje krug dobrovoljaca korisnika agrarne reforme,
što će njihove i onako nerešene probleme učiniti akutnijim. Na Kosovu
nije bilo čisto dobrovoljačkih kolonija već su dobrovoljci bili izmešani s
ostalim naseljenicima i sami su se opredeljivali u kome će se kosovskom
kraju naseliti. | :

3. PRISTALICE I PROTIVNICI AGRARNE REFORME

Donošenjem Prethodnih odredaba učinjen je samo prvi odlučni ko-

rak u rešavanju agrarnog problema u novoj državi, diktiran pritiskom
seljačkih masa, koje su podnele najveći teret ratnih pustošenja. Prvo su
istupile čifčije otkazivanjem feudalnih obaveza sahibijama. Njima se pri-
družuju bezemljaši i oni s malo zemlje koji su radili na veleposedima u
Vojvodini i Hrvatskoj. U stvari, oni su prvi uneli revoluciju u proizvodne
odnose u poljoprivredi i svojim odlučnim stavom prisilili buržoaziji da
prizna te promene. >
Bojećr se revolucionarnog vrenja koje je sve više zahvatalo selja-
čke mase, čije zahteve podržavaju radnici, buržoazija je bila primorana
na kompromis samo da bi sačuvala ugroženi društveni poredak. Nije se
usuđivala, da otvoreno istupi protiv opravdanih seljačkih zahteva već je
nastojala da ih umiri obećanjima da će to pitanje biti rešeno redovnim
putem, U tom smislu je regent Aleksandar dao svečano obećanje a ubrzo
su donesene »Prethodne odredbe«, Zatim nastaje period administrativnog
uređenja agrarnih odnosa, koji traje do 1931. godine, kada se odnose
definitivni zakoni iz oblasti agrarne politike, ali će se rešavanje agrarnog
pitanja nastaviti sve do 1941. godine.
a. 51
 U ovom periodu, odnosno u provizorijumu do 1931. godine, iskri-
stalisali su se stavovi političkih stranaka, organizacija, klasa, potklasa i
grupa prema agrarnom pitanju. Mada su njihovi stavovi, manje-više, bili
ranije poznati, iz straha od revolucionarnog vrenja sve te stranke, orga-
nizacije morale su da se prićute i oglasile su se tek kada su osetile da
su učvrstile svoje pozicije, odnosno da više ne preti opasnost od revolu-
cionarnih seljačkih masa. Prema svojim stavovima, mogu se podeliti u
dve grupe — na pristalice i protivnike agrarne reforme. Ukoliko je vre-
me više odmicalo, sve češće i otvorenije su istupali protiv agrarne refor-
me svi koje je ova mera pogodila, kao i oni koji su ih iz raznih razloga
pomagali — bilo da su dobijali novac, ili iz političkih ubeđenja.
Poznato je da su agrarnu reformu zahtevali svi oni koji su Pret-
hodnim odredbama priznati za njene subjekte. Postavlja se, međutim, pi-
tanje kakvi su bili stavovi srednjeg i bogatog seljaštva, feudalnih vlasnika
1 veleposednika, kao i značajnijih buržoaskih političkih stranaka koje su
učestvovale u rešavanju ovog pitanja (Narodna radikalna stranka, Jugoslo-
venska demokratska stranka, Džemijet i druge). Za nas je vrlo značajan
i stav socijaldemokratskih sranaka i KPJ.
Nijedno društveno i ekonomsko pitanje u to vreme nije toliko uti-
calo na pregrupisavanje političkih stranaka kao agrarno pitanje. Raspra-
va o njemu dovela je do stvaranja novih političkih stranaka. Kadasu
bili u pitanju drugi problemi, takođe značajni za život zemlje, uspevalo
se da se nađe kompromis, a u agrarnom pitanju svako je do kraja branio
svoje stavove. Možda je ovo najbolje ocenio V. Korać: »Nije istina, kao
što se obično nastoji prikazati, da je rascep na dve po prilici jednake po-
lovine u Narodnom predstavništvu prouzročen pitanjem centralističkog i
federalističkog uređenja države. Mi vidimo da zajedno sede federalisti i
centralisti na primer u reakcionarnom bloku, tzv. parlamentarnoj zajed-
nici. Ali ni u jednoj parlamentarnoj grupi ne sede pristaše i protivnici
agrarne reforme. Baš ona je ono pitanje o kojem se ove dve grupe beziz-
nimno pobijaju «.9
Ova ocena uticaja agrarne reforme na političke odnose može se,
bar u prvo vreme, prihvatiti kao tačna, jer potiče od čoveka koji je bio
jedan od aktera donošenja zakonskih propisa o agrarnompitanju. Bio je
i ministar agrarne reforme. Na tom pitanju buržoaske stranke. su se pre-
grupisale i stvarale najraznovrsnije kombinacije. U daljem razmatranju
biće reči samo o stavovima važnijih društvenih slojeva i političkih stranaka
koje su imale jugoslovenski karakter, kao i onih koje su delovale ua
Kosovu i imale lokalni značaj ali su uticale na donošenje rešenja o ag-
rarnom pitanju.

a) Stav bogatih i srednjih seljaka

Bogati seljaci, u raznim krajevima, različito su se odnosili prema
agrarnoj reform, o čemu će biti reči za svaku oblast.

%& Vitomir Korać, Borba za agrarnu reformu, Beograd 1920, 22/23.

52.
 U oblastima gde su bik veleposedi (Slavonija, Hrvatska, Vojvodina
i drugi) stav bogatijih seljaka bio je identičan sa stavom veleposednika,
koje su bezrezervno podržavali jer su se i oni bojali revolucionarnog po-
kreta siromašnih seljaka i poljoprivrednih radnika. Veleposedničku zem-
lju uzimali su u zakup i zatim davali u podzakup pa su se plašili da će
posle deobe te zemlje ostati bez zakupa, a nisu bili sigurni da reforma
neće zahvatiti i njihove posede. Može se reći da se stav bogatih seljaka
donekle promenio kada je u Prethodnim odredbama utvrđeno da pod
udar agrarne reforme spadaju veleposedi od preko 100 hektara. Sada su
bili sigurni da je njihov posed zaštićen i da će moći da i dalje uzimaju
zemlju uzakup, koristeći provizorno stanje.
Sličan stav imali su i bogati seljaci u Dalmaciji mada ih tamo nije
bilo mnogo, jer su veći posedi, obično, izdavani u zakup koji je bio sk-
čan kmetskim odnosima. Ukidanje ovih odnosa pogodilo je ove vlasnike
pa se organizuju i zajednički istupaju, ističući da se agrarna reforma ne
može sprovoditi putem ministarske naredbe nego je mora izglasati Par-
lament. Dajući primedbe na zakonsku osnovu Prethodnih odredaba, oni
su istovremeno zahtevali da se odluka preinači i da im se ostavi cela
zemlja »koja im ni dosle nije bila dostatna za uzdržavanje njihovo i nji-
hove obitelji«."“ Dalje traže da se ugovori koji su sklopljeni na jednu do
29 godina ne smatraju kmetovskim.
Stav bogatijih seljaka na Kosovu, u Makedoniji i Bosni i Hercego-
vini bio je drugačiji. U ovim oblastima agrarnom reformom bili su po-
gođeni samo feudalni vlasnici, jer su ostali većinom imali manje zemlje
od propisanog maksimuma. Bogatiji seljaci su očekivali da će raskida-
njem čifčijskih i njima sličnih odnosa (zakupci, arendatori, momci) dobiti
begovsku zemlju koju su obrađivali pa su zato podržavali agrarnu refor-
mu, Koristeći nesređeno stanje u katastarskim knjigama i razne političke
veze, mnogi su uspeli da povećaju svoje posede. Đorđo Krstić navodi
da se kasnije, prilikom premeravanja zemlje, utvrdilo da u Bosni i Her-
cegovini ima seljaka koji su imali po 100 duluma a ipak su prihvatili
preko 500 duluma državne zemlje. »S druge strane, pojedini seljaci mo-
gli su samo da »sklepaju« kakvu kolibu u kojoj žive, a sve ostalo zem-
ljište oko njih prihvatili su jači i bogatiji «.%5
Što se tiče Kosova, bogatiji seljaci koji su uzimali begovsku zem-
lju pod zakup čekali su da se ovo pitanje zakonski reši, ali provizorija,
koji je trajato do 1931. odnosno 1934. godine, kada su ove odnose počeli
raspravljati agrarni sudovi, koriste bivši feudalci pa ove parcele prodaju
onim koji su ih obrađivali, ili drugim. Tako ovde bogatiji seljaci nisu
imali neku korist od agrarne reforme.

%M. Erić, n.d., 115.

% Isto, 176.
 b) Stav feudalaca

Još pre prvog svetskog rata stav feudalaca prema agrarnom pitanju
bio je manje-više isti u svim krajevima mada je najasnije bio formulisan
u Bosni i Hercegovini, gde su tražili da ukidanje kmetstva ne smije na-
neti štetu interesima zemljoposednika i kao najbolju meru predlažu fa-
kultativni otkup, Ovaj zahtev postavili su još u vreme Austro-Ugarske.
Posle sloma Austro-Ugarske feudalci su pokazali spremnost da uz
punu odštetu prihvate obavezni otkup. Seljaci su ovo pitanje sami rešili
odbijajući da izvršavaju obaveze prema zemljoposednicima, što je bivše
vlasnike dovelo u vrlo težak materijalni polažaj.
U istom su se položaju našli i feudalci na Kosovu i u ostalim na-
šim oblastima gde su vladali feudalni odnosi. Prethodne odredbe sve su
pogodile, jer su ostali bez igde ičeg, a većina njih je živela od prihoda
sa čifluka. Obećana im je »pravična naknada« za oduzetu zemlju, ali
trebalo je čekati posebnezakone. Istina, i ovde su mogli da dobiju rentu
srazmerno dotadašnjim prihodima. Ova renta se isplaćivala bivšim vlas-
nicima sve do donošenja Zakona o uređenju agrarnih odnosa na ovom
području. Bivše sahibije mogle su umesto rente dobiti na obradu toliko
zemlje koliko su mogle obraditi sa svojom porodicom, jer se pokazalo
da ta renta nije dovoljna za izdržavanje njihovih porodica.
Ministarstvo agrarne reforme, pozivajući se na Prethodne odredbe,
donelo je 12. avgusta 1919. uredbu broj 3659 o davanju privremene
rente ranijim vlasnicima čiflijskih zemalja u novim krajevima Srbije i Crne
Gore, pravdajući to razlozima »socijalne pravde i prehrambene nužde«,95
Dalje se u naredbi kaže: »Dužni su kmetovi — čifčije, odmah prigodom
žetve 1919. godine predavati ovlašćenim za to čiflik — sahibijama na
račun odštete za zemlju a u ime privremene rente za 1919. godinu«.97
Ova renta se smanjuje u odnosu na dotadašnju s polovine na trećinu, s
trećine na četvrtinu, sa četvrtine na petinuitd,
Prvi su organizovanoistupili protiv agrane reforme feudalci u Bosni
i Hercegovini. Njihov glavniprigovor odnosio se nanezakonitost predu-
zetih mera pa su zahtevali da se rešenje agrarnog pitanja odloži do mi-
rovne konferencije i saziva Narodne skupštine. Svojim organizovanim is-
tupom uspeli su da u izradi Prethodnih odredaba kao povremeni član
učestvuje i njihov. predstavnik Mehmed Spaho. Zatim .se organizuju u
Udruženje zemljoradnika Bosne i Hercegovine, sa sedištem u Sarajevu, i
formiraju mesne odbore u svim bosansko-hercegovačkim gradovima. Nji-
hovi predstavnici predali su memorandum vladi u Beogradu u kometraže
da čifčije daju ugovoreni hak.

*% AR, knj. I, 232.

% Isto.

54
 Bosanske čiflik-sahibije osnovale su svoju političkupartiju pod na-
zivom »Jugoslovenska muslimanska organizacija«, koja je štitila interese
zemljoposednika i imala podršku većine muslimanskih masa u Bosni i
Hercegovini. Ona je gledala »u bivšim feudalcima svoje vođe i davala
mogućnost da u njeno ime nastupaju i kad su branili isključivo svoje
interese«,*3 Ova politička stranka bila je vrlo uporna u svojim zahtevima.
Regentu, predsedniku vlade, ministru agrarne reforme i Ministarstvu unu-
trašnjih poslova predala je 28. decembra 1919. drugi memorandum.. Bo-
sanski feudalci priznaju aktuelnost agrarnog pitanja, ističući da su se po-
korili želji regenta, ali su bili svesni da moraju, da bi dobili što veću
odštetu, dokazati opravdanost svog zahteva. Oni brane ustanovu kmetstva
istorijskim, pravnim i ekonomskim argumentima, tvrdeći da kmetovski od-
nosi nisu nastali pravom jačeg nego putem ugovora, na osnovu tražnje i
ponude zemlje i radne snage. Pozivali su se na činjenicu da te posede
koriste vekovima — još od vremena bosanske države, i da su stečeni
putem nasleđa. Govorili su da položaj kmetova nije težak, da se ne raz-
likuje mnogo od imovnog položaja feudalaca i da. ustanova kmetstva ne
ometa unapređenje poljoprivredne proizvodnje. Njiliovi zahtevi bili su
jasni; 1) odšteta za kmetsku zemlju; 2) plaćanje haka za 1918. i 1919.
godinu; 3) slobodni posed (begluk); 4) naknada štete koja im je pričinje-
na u vreme prevrata i 5) pravna zaštita. Kasnije su ove zahteve obrazlo-
žili u brošuri »Obespravljeni«,% čiji je cilj bio, kao i memoranduma,da
izbore što veće obeštećenje.
Sličan stav o raskidanju čilčijskih odnosa imali su i čitluk-sahibije
na Kosovu, Makedoniji i Sandžaku. Ovde se stvara politika stranka,. Dže-
mijet, koja pokreće svoj list, »Hak«. Ova stranka okupljala je pripadnike
islamske veroispovesti, Njeno sedište bilo je u Skoplju. Ona je politički
delovala na području takozvane Južne Srbije, odnosno na Kosovu, uMa
kedoniji i Sandžaku, Kao i Demokratsku i Radikalnu stranku, najviše ju
je interesovalo agrarno pitanje, jer je ono davalo najveću šansu da se
pridobiju birači. Tako se ova stranka pogađala s dvema najvećim poli-
tičkim strankama ne toliko na opštem pitanju agrara koliko na ličnim
pitanjima pojedinih utićajnih lica u organizaciji. Ovoj organizaciji činjeni
suvrlo često ustupci koji su išli na štetu opštih interesa i pravilnog re-
šenja agrarnog pitanja,10% Prvaci Džemijeta bili su age i begovi. Oni su
nastojali da zaštite svoje interese, odnosno da dobiju što veću naknadu
za zemlju i da što je mogućno više odlože donošenje zakona koji bi de-
finitivno rešio agrarno pitanje.
Da su klasni interesi Džemijeta bili primarni pokazuje sporazum s
predstavnicima Radikalne i Demokratske stranke uoči donošenja Vidov-
danskog ustava. Vladajućim strankama, da bi u Ustavotvornoj skupštini
progurali ustav, bili su potrebni glasovi džemijetskih poslanika, a oni su
to uslovljavali ispunjenjem njihovih zahteva o visini obeštećenja za odu-
zetu zemlju. S obzirom na važnostovog sporazuma navodimo ga u celini:

% M. Erić, n.d., 181.

% Obespravljeni, Sarajevo 1920.
1% Mil R. Gavrilović, Privreda Južne Srbije, Skoplje 1933, 78.

55
 »Rađeno dne 27. juna 1921. godine na naročitoj konferenciji između
delegata Radikalnog i Demokratskog kluba i delegata Muslimanskog pos-
laničkog kluba iz Južne Srbije, a u prisutnosti delegata Bosanskog musii-
manskog kluba. Na toj konferenciji jednoglasno je postignuta saglasnost
u sledećem: 1) dosadašnji vlasnici u Južnoj Srbiji dobijaju pravednu nado-
knadu za oduzetu zemlju. Naknada će se izdavati obzirom na mes-
ne prilike, položaj i ekonomsku vrijednost zemljišta, kao i obzirom na
investicije koje se na zemljišta nalaze. 2) dok se ne likvidira pitanje ođu-
zetog zemljišta, vlasnicima će se isplaćivati rente u svemu po prethodnim
odredbama za primenu agrarne reforme. 3) ako bivši vlasnici nemaju ni-
kakvog drugog zremljišta, osim onoga na kome žive kmeti ili koji se na-
laze u kmetskom sličnom odnosu, takvim se vlasnicima pored nadoknađe
u novcu obezbeđuje najmanje 20 hektara, tj. 200 dunuma ziratnog zemljišta
ako su se zemljoradnjom bavili ili hoće se zemljoradnjom baviti ubuđuće
sami ili u vlastitoj režiji. Ovo obezbijeđeno zemljište dat će se vlasnicima
u istom kraju i što je moguće bliže njihovom sadašnjem mjestu življenja.
Ako nema takvog ziratnog zemljišta kojim bi država mogla raspolagati
ova se zemlja može dati i od zemije, ako bi prema prilikama u tome kraju,
bilo dovoljno zemlje, te se time ne bi niukoliko onemogućilo da svaki
čivčija dobije bar toliko zemlje, koliko se daje bivšem vlasniku za obra-
đivanje. Sve ovo po ocjeni naročitih komisija, kojima će biti zastupljeni
vlasnici i čifčije. 4) ako bivši vlasnici imaju pored kmetskog zemljišta koje
se nalazi u kmetskom sličnom odnosu još i potpuno slobodnog zemljišta
(begluka), dobit će samo nadoknadu u novcu prema odredbi u tački 1.
Takvo begovsko zemljište, ukoliko nije veliki posed (veći od 100 hektara),
tj. 3.000 dunuma) ostaje sadašnjim vlasnicima, bilo da je u njihovom po-
seđdu, bilo da im je uzurpacijom oduzeto od 1912. godine ovamo. Za Ra-
dikalni klub dr Marković, M. Jovanović, za Demokratski klub Milan Pri-
bičević, Juraj Demetrović, za Muslimane iz Južne Srbije: Ismet-beg Kara-
begović, Mehmed Alija, Kjenan Zija. Za bosanske muslimane: Sahib Kor-
kut, Fehim Kurbegović«.19!
Ovaj sporazum diktirala je tadašnja politička situacija. To je, u
stvari, nagodba buržoaskih partija radi smanjenja obima agrarne reforme.

c) Stav veleposednika

Na Kosovu i u Makedoniji bilo je malovelikih poseda. Istina, bilo

je begluka koji bi se mogli svrstati u tu kategoriju — neki su prelazili
100 hektara. Veleposednika je bilo najviše u Vojvodini i Hrvatskoj pa
ćemo se osvrnuti na njihov odnos prema agrarnom pitanju.
Pošto su veleposednici pogođeni agrarnom reformom, sasvim je ra-
zumljivo što su bili njeni najveći protivnici. Među njima su postojale dve
struje, koje su zasebnoistupale. U prvu su spadali oni koji su se povezali
s najvećom reakcijom iz redova buržoazije i s višim oficirima. Oni su

M. Erić, n.d., 161.

56
otvoreno istupali ne samo protiv agrarne reforme nego i novostvorene
države, smatrajući je krivcem što su izgubili dotadašnje privilegije i polo-
žaje. Većinom su to bili veleposednici stranog porekla, koji su prebegli u
Mađarsku i Austriju i otud politički delovali protiv nove države. Druga
struja je nastojala da dokaže da je radikalna reforma posedovnih odnosa
u poljoprivredi štetna i za samu državu, ukazujući pri tome da će na izde-
ljenim parcelama opasti poljoprivredna proizvodnja i da neće biti mo-
gućno, zbog njihove rascepanosti, da se primenjuju agrotehničke mere,
Uticaj i jedne i druge struje bio je velik jer su obe delovale više preko
političkih stranaka i organizacija nego što su istupale u ime svog klasnog
staleža, što znači da su prikriveno neprijateljski radile.
Cilj veleposednika bio je da se što više suzi obim agrarne reforme
pa se organizuju i sistematski rađe na spasavanju svojih poseda, Najaktiv-
niji su bili veleposednici u Hrvatskoj i Slavoniji. Oni 23. marta 1919.
osnivaju svoju organizaciju »Stalež gospodara«, kojoj pristupa i jedan deo
srednjih i bogatih seljaka.
Sličan stav su imali i veleposednici u Vojvodini i Sloveniji. To zna-
Či, i oni su sarađivali u zauzimanju zajedničkih stavova.
»Savez gospodara« predao je regentu Aleksandru i predsedniku vlade
Stojanu Protiću memorandum u kome pokušava da ubedi vladu da je
agrarna reforma štetna pre svega s ekonomskog stanovišta. U njemu »Sa-
vez gospodara« tvrdi i zahteva:
»a) prilikom eksproprijacije svih velikih posjeda nije uzeto u obzir
da postoje i takvi veleposjedi koji nijesu ostatakfeudalnog poretka već su
stvoreni i održavaju se samo visokom gospodarskom kulturnom i racio-
nalnim radom«,1%2 Ističući da ovi posedi daju tržižne viškove, snabdevanju
gradove i služe maloposednicima kao ugledna dobra pa ih zato treba za-
držati;
b) »agrarna reforma u prvom redu je privredna, a u ovom slučaju
socijalna mera,« Nije, međutim, tačno — tvrde veleposednici — da se-
ljaci zbog oskudice u zemlji hoće da podele velike posede. Dalje ističu da
za revoluciju ne postoji povod, jer je seljaštvo u celoj zemlji privredno
ojačalo u toku rata. Za nemire i pljačkanje se kaže da potiču od šake
»ratom podvijalih pojedinaca i od njihove razbojničke težnje za otimanjem
novca i gotove robe, a ne od socijalne potrebe za zemljom «;!95
c) agrarna reforma je potrebna, ali se mora sprovoditi postepeno a
nikako »nepotrebno i umjetno stvorenom, te sa svakog gledišta štetnom
revolucijom«, Jer, »ovako kako se počela sprovoditi agrarna reforma pot-
puno će unazaditi proizvodnju pošto će stvoriti umjesto produktivnog veli-
kog posjeda mnoštvo novih kolonista koji će biti bez solidne poljopri-
vredne naobrazbe i iskustva sa načinom rada i privrednim prilikama novih
krajeva «;
d) zahteva se da se agrarna reforma izvede pravno korektno, a ako
bude zasnovana na odluci Ministarskog savjeta, biće nepravedna i neiz-
vodljiva, o čemu govori samačinjenica što je s njom povezana revizija

12 Isto, 184.
1% Isto, 185.
segregacija, koja je složena i ne može se obaviti za kratko vreme. Dalje
se traži da se agrarna reforma proširi na Srbiju i Bosnu, jer ako se to ne
učini, nesrazmere u veličini poseda po pokrajinama biće. velike, i da se, u
ime pravičnosti, napusti princip po kome je u gušće naseljenim područji-
ma posed manji i da ne samo veleposednici koji se bave »znanstvenim
istraživanjem, proizvodnjom rasplodne stoke, oplemenjivanjem semena i
gospodarskih tvorniarstvom« mogu imati posed veći i od utvrđenog maksi-
muma, nego i sve koji se obavežu na to;
e) ako postoji potreba seljaka za zemljom, ona se može zadovo-
ljiti delimičnom podelom velikih poseda u istočnim župama Hrvatske i
Slavonije, gde zemlje ima napretek, a ostala zemlja sačuvala bi se »za
kasniju postepenu kolonizaciju i potonje naraštaje«, što se opravdava oba-
vezom vlasnika da u interesu države podižu agranu industriju, a tek posle
podizanja poljoprivredne industrije, »kada bude u našeg čoveka rasla za-
drugarska misao«, ova preduzeća mogu biti podruštvljena. To se potkrep-
ljuje tvrdnjama da u Hrvatskoj i Slavoniji ima dosta neobrađene zemlje pa
nema potrebe da se veliki posedi dele;
. 2 parcelacija velikih poseda mora biti prekinuta — zahteva se u
memorandumu i navodi da je ona ne samo štetna kao privredna mera
nego: je nedozvoljena s principa pravde i zakonitosti, jer je nije donelo
Narodno predstavništvo. Zatim se predlaže kompromisno rešenje po kome
bi se eksproprijacija zemlje i agrarna reforma sprovodile po načelima
koje bi utvrdili »priznati i objektivni« stručnjaci, a zatim ih odobrilo
»ustavno izabrano državno zakonodavno tijelo«. Na kraju se ističe da
nisu potrebne nikakve posebne mere, jer se sve to može uraditi na osnovu
Zakona o komasaciji. .
Veleposednici su se naročito okomili na ministra za agrarnu re-
formu Vitomira Koraća, koji je bio jedan od tvoraca prethodnih odredba,
zbog »partizanstva«, bojeći se da će seljaci zadržati zemlju dobijenu u
zakup kao vlasništvo i tako onemogućiti da dobiju odštetu. Zato zahte-
vaju da se odmah opozove i odluka o davanju zemlje u privremeni zakup
i naredba o sprovođenju agrarne reforme.
Svojim zahtevima i kritikama iznetim u memorandumu veleposed-
nici su nastojali da dokažu da su mere koje se preduzimaju po Prethod-
nim odredbama nepotrebne i štetne, ne izjašnjavajući se protiv agrarne re-
forme nego protiv načina na koji se ona sprovodi. Ako postoji potreba. za
. agrarnom reformom,ističu, ona se može zadovoljiti posedima koji su bili
»vlasništvo i darovi članova vladarske kuće i pripadnika neprijateljskih
država« i viškom koji imaju veleposedi u istočnim županijama Hrvatske
i Slavonije, i to da se deli postepeno, jer u datom momentu postoji opas-
nost od revolucije. Tražili su, dalje, da se određeni deo veleposeda može
prodati sitnim posednicima koji imaju manje od 10 katastrskih jutara. 1
u člancima su bili uporni u dokazivanju da ne postoji glad seljaka za

58
zemljom i da agrarne probleme treba prvenstveno rešavati putem kolo-
nizacije u Makedoniji i »Staroj Srbiji«, gde ima dovoljno slobodne ze-
mlje.1%
Aktivni su bili i veleposednici u Vojvodini, koji osnivaju svoje udru-
ženje »Njiva«, Njihova kampanja protiv radikalne reforme bila je takođe
žestoka i bila je usmerena na smanjenje njenog obima.

d) Stay Narodne radikalne stranke

Ova politička stranka spada u one stranke koje su dugo delovale u

Kraljevini Srbiji. Po oslobođenju, prilaze joj članovi Srpske radikalne
stranke iz Vojvodine, Srbi iz Bosne i Hercegovine koji su se okupljali
oko lista »Srpska riječ« i mnogi političari iz cele zemlje. Ona postaje
jedna od najjačih političkih partija i dobija jugoslovenski karakter, jer je
delovala na teritoriji cele zemlje i uticala na njenu politiku.
Jezgro Radikalne stranke činila je Srpska radikalna stranka s Ni-
kolom Pašićem na čelu, koja je prošla kroz razne faze razvitka. Prvo je
bila progresivna buržoaska stranka, koja se smatrala naslednikom i na-
stavljačem socijalističkih ideja Svetozara Markovića, a kasnije, učestvu-
jući u vladama Srbije i Jugoslavije, postala je izrazito konzervativna, Ove
promene rezultat su promene u socijalnoj strukturi članstva, a naročito
njenog vođstva, koje čine predstavnici krupne buržoazije. Nalazeći se na
vlasti, bitno je uticala na sve sfere društveno-političkog i ekonomskom
života države. Za nas su najznačajniji njeni stavovi prema agrarnom prob-
lemu, koje je zauzela na sednici Ministarskog saveta Kraljevine Srbije
održanoj 27. oktobra 1916. godine na Krfu,1%5 u odluci koja je kasnije
poznata kao Krfska deklaracija. Tada je odlučeno da »svaki jugoslovenski
dobrovoljac iz Amerike, po svršenom ratu, dobije po 5 hektara plodne
zemlje za naseljavanje, a ako bi dobrovoljac poginuo, njegovo pravo za
naseljavanje nasleđuje njegova porodica«.!% Nešto. kasnije, tj. 17. februara
1918, ova odluka je proširena na sve Srbe, Hrvate i Slovence koji su se
»u srpskoj vojsci borili protiv neprijatelja pa ma odakle oni dolazili«.107
Ova odluka vlade imala je pre svega cilj da emigrante i. sunarodnike
pod Austro-Ugarskom privuče da se bore u redovima srpske vojske, a kao
nagradu za to dobiće zemlju. Pošto je ovo obećanje dala srpska vlada,
može se shvatiti da se ono odnosilo samo nateritoriji Srbije. Prvi podaci
o broju dobrovoljaca potiču iz 1920. godine. Tada je registrovano 32.000,
a kasnije se njihov broj stalno povećavao, jer u ovu kategoriju ulaze i
drugi.

1%4 Isto, 189.

158 Toma Milenković, Stav Radikalne stranke prema agrarnoj
reformi 1918 — 1929, Istorija XX veka, zbornik radova XI, 11.
108 Isto.
107 Isto.

59
 Kad stiu Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca našla na vlasti, Ra-
dikalna stranka zauzima stav prema agrarnom pitanju u novoj državi.
Bila je jedinstvena samo u stavu o ukidanju feudalnih i njima sličnih
odnosa, a u pitanju obeštećenja bivšib vlasnika bilo je neslaganja. Jedni
su se zalagali da država plati obeštećenje, a drugi da se to pitanje kasnije
reši. Ovde je došla do izražaja heterogenost ove stranke. Predstavnici po-
jedinih pokrajina istupali su tako što su zahtevali da se agrarni odnosi
urede u njihovoj pokrajini, ne pokazujući dublji interes za rešavanje ovog
Pitanja u drugim oblastima. Na primer, radikali iz Bosne i Hercegovine
borili su se za potpuno raskidanje feudalnih odnosa, a iz Vojvodine za
očuvanje veleposeda. Kako jedino Srbija (u granicama do 1912) nije bila
obuhvaćena agrarnom reformom, radikali iz ovog dela nove države po-
javljuju se kao arbitri, delujući u opštem interesu stranke,
Pošto Radikalna stranka kao celina nije uvek imala jedinstven stav
prema agrarnoj reformi, u njenim pokrajinskim organizacijama nije moglo
biti saglasnosti. Razlike su bile naročito izražene kod vojvodinskih radikala
kako pre donošenja Prethodnih odredaba, tako i kasnije. Jednu grupu je
predvodio Jaša Tomić, jedan od njenih osnivača, drugu, veleposedničku,
Joca Lalošević, a treća nije imala izrazitog predstavnika madaje bila vrlo
aktivna. Stanovište prve grupe bilo je najradikalnije i približavalo se prin-
cipu da zemlja treba da pripadne onome ko je obrađuje. Ona je najpra-
vilnije shvatila revolucionarno raspoloženje u Vojvodini pa je ocenila da
se seljacima mora izaći u susret, Jaša Tomić je preko zborova i štampe
energično zahtevao sledeće: »Nikome ne oduzeti ni komad zemlje a da
mu se ne dadeili ne zajamči pravedna odšteta, I nikoga, ko se bavi zemljo-
radnjom, ne ostaviti bez zemlje da bude tuđ nadničar«,!% Tomićje isticao
potrebu podele veleposeda, ukazujući da prvo treba podeliti državnu, op-
štinsku i manastirsku zemlju, a ako ove površine ne podmire potrebe,
onda privatne posede. Da dodeljenu zemlju agrarni subjekti ne bi kasnije
otuđili, predlaže da se ona ne daje u vlasništvo već u večiti zakup.
Jedan od najvećih protivnika agrarne reforme, ne samo iz redova
Radikalne stranke nego i u celoj zemlji, bio je Joca Lalošević, zastupnik
vojvođanskih veleposednika. Grupa koju je predvodio bila je protiv po-
dele veleposeda i povrede »svetog prava« privatne svojine. On istupa kao
agronom, pokušavajući da dokaže da je agrarna reforma,. gledano s eko-
nomskog stanovišta, štetna, a s pravnog — nezakonita. Da ne bi naško-
dio svojoj stranci, on ne istupa preko njenog glasila nego kao privatno
lice. U memorandumu koji je predao predsedniku Ministarskog saveta i
nekim ministrima istomišljenicima izneo je svoje razloge protiv agrarne
reforme.!0
Treća grupa nije podržavala ni Tomićeve ni Laloševićeve stavove,
ali nije bila ni jedinstvena. Ona izražava nezadovoljstvo principima agrarne
reforme i neslaganje s podelom darovanih poseda od strane habzburgo-
vaca, kao i onih koji su stečeni za vreme rata (ratno bogatstvo), bez

108 Isto, 18.

19% Isto.

60
odštete njihovim vlasnicima, jer smatraju da SU i Ovi posedi legalno ste-
čeni.!!" Dalje traže da se za svaku pokrajinu donesu posebne uredbe i
zakoni, koji će biti prilagođeni lokalnim uslovima.
Valja napomenuti da je Radikalna stranka sve do usvajanja Vidov-
danskog ustava prepuštala demokratima Ministarstvo agrarne reforme. ali
je nastojala da omete donošenje bilo kakvog zakonskog akta koji bi ovo
pitanje definitivno rešio. Tako je propao i projekt zakona o osnovnom
uređenju agrarnih odnosa, koji je u junu 1919. izradio ministar agrarne
reforme Poljak. Iako je on bio kompromisan i ima dosta nedostataka,
Agrarni odbor usvojio ga je i trebalo je da bude upućen Privremenom
narodnom predstavništvu na usvajanje. Ali, bojeći se da će biti usvojen,
protiv njega ustaje predsednik vlade Stojan Protić, ističući da prvo mora
proći kroz Ministarski savet, međutim, odbija ga jer radikali sada ističu
da Privremeno narodno predstavništvo nije kompetentno da rešava o ovako
važnom zakonu već to treba prepustiti legalno izabranoj skupštini. Rađikali
su ocenili »da je revolucionarni talas na izmaku i da su zaodlaganje
sprovođenja agrarne reforme i za čekanje pogodnijih političkih prilika
koje će omogućiti sužavanje njenog opsega«.!!!
Stav rukovodstva Radikalne stranke najbolje je ocenio Jaša Tomić:
»Moramo novim putem ako hoćemo da se održimo i sprečimo društvene
vetruštine. Ne smemo se bojati novog, da ne dođe gore«. I dalje: »Ako
hoćemo ići za voljom sveta, danas smo već mogli naučiti i uveriti se da
napredak društva ne trpi vlasništvo pojedinaca nad zemljom. Zemlju treba
da uživa onaj koji je obrađuje «.!!?
Ovo je, u stvari, realni odnos snaga. Seljačke mase pokazale su
odlučnost da idu do kraja pa su tako buržoaziju prinudili da njihove
zahteve prihvati, smatrajući to kao privremeno rešenje, Radikalna stranka
je nastojala da očuva svoje pozicije kod birača i da pridobije druge par-
tije za svoju političku, odbijajući sve kritike, pre svega svog koalicionog
partnera, Demokratske stranke, da koči agrarnu reformu, Na zboru odr-
žanom 8. novembra 1919. u Sarajevu, kome je prisustvovao i Stojan Pro-
tić, Velimir Janković je nastojao da sve te optužbe odbije ističući »da
Radikalna stranka ne teži odlaganju agrarne reforme već samo želi da je
reši putem zakona, kako bi na taj način eliminisala sva uplitanja političkih
stranaka«<.!13 '
Na kraju zbor Radikalne stranke usvojio je načela na kojim treba
da se zasniva agrarna reforma u Bosni i Hercegovini:
i) kmetovi postaju vlasnici zemlje koju obrađuju, beznadoknade.
Oni koji su se zadužili a još nisu izmirili svoja dugovanja postaju slobodni,
a njihove obaveze preuzima država;
2) kmetovske zemlje koje su na nepravilan način ubeglučene mo-
raju sevratiti bivšim vlasnicima;

1% Isto, 19; »Zastava« br. 22.9 11.1919; Joca Zalošević, Agrarna

reforma u Vojvodini, Sombor 1920, 1—2. '
"MT Milenković, n.d., 21.
"* M Erić, n.d., 192.
"s T. Milenković, n.d., 39.

61
 3) feuđalnim vlasnicima treba da se da »od strane države, u naj-
kraćem roku, pravedna nadoknada «;
4) svim seljacima (bez obzira na veru) koji obrađuju zemlju a ne-
maju ju dovoljno treba dati državnu zemlju; ukoliko ove zemlje ne bude
dovoljno, podmiriti ih privatnim posedima, ukoliko ih vlasnici sami ne
obrađuju;
5) invalidima i dobrovoljcima i iseljenicima koji su budu vratili
ustupiće se od neobrađene zemlje i velikih poseda dovoljna količina
zemlje;
6) radi unapređenja zemljoradnje potrebno je obezbediti jevtin i brz
zemljoradnički kredit,!i4
Ova rezolucija je delo bosanskih radikala, mada nije ni ona rešila
pitanje beglučke zemlje, koja će kasnije postati predmet pogađanja između
radikala i jugoslovenske muslimanske organizacije. Demokratsko-socijal-
demokratska vlada donela je 14. februara 1920. Uredbu o postupanju s
beglučkim zemljama u Bosni i Hercegovini,!!5 koja je radikalno rešila ovo
pitanje — beglučka zemlja koju njihovi vlasnici nisu trajno obrađivali
potpala je pod agrarnu reformu, a od konačne isplate obeštećenja bivšim
vlasnicima je pripadala renta,
Posle pada ove vlade, Protićeva radikalna vlada i Ministarstvo
agrarne reforme odmah su preduzeli korake da obustave sve njene mere
u vezi sa sprovođenjem agrarne reforme, pod izgovorom da prvo treba
doneti zakon a onda preduzimati konkretne mere. Ovaj stav je naišao na
negodovanje radikala iz Bosne i Hercegovine. U takvoj političkoj klimi
održava se od 25. do 28. septembra 1920. zemaljska konferencija Radi-
kalnestranke, na kojoj su usvojeni zaključci u vezi s agrarnim progra-
mom. Za Bosnu i Hercegovinu bilo je predviđeno »potpuno oslobođenje
seljaka od feudalnih tereta i davanje seljaku u sopstvenost one zemlje
koju je... obrađivao kao kmet ili koja mu je pripadala kao bivšem kmetu.
Nadalje davanje u sopstvenost begovske zemlje seljacima meštanima uko-
liko oni nemaju dovoljno zemlje za život, i ako spabija nije ovu zemlju
dosad radio u sopstvenoj režiji. Naknadu za oduzetu begovsku zemlju i
za oslobođenje kmetstva platiće država«.!18 Ako se ovaj program uporedi
s rezolucijom koju su doneli radikali iz Bosne i Hercegovine, videće se da
se bitno ne razlikuje od nje.
U programu agrarne reforme u ostalim krajevima zemlje, pa i na
Kosovu, radikali su postavili sledeća načela:
1) oslobođenje seljaka od feudalnih stega i davanje seljaku u sop-
stvenost one zemlje koju je obrađivao pod feudalnim teretima i oblicima;

114 »Samouprava«, br. 267, 13. XI 1919, Rezolucija radikalskog zbora

o agrarnom pitanju, »Srpska riječ« br. 148, 12. XI 1919, Agrar i Radikalna
stranka, T. Milenković, 40.
115 AR, knj. 1, 175.
116 »Samouprava«, br. 176, 6. X 1920, Zaključci radikalske zemaljske
konferencije o programu.

62
 2) davanje zemlje (...) siromašnim zemljoradnicima, i porodicama
izginulih u ratu onesposobljenih zemljoradnika koji je nemaju dovoljno
ili je uopšte nemaju. Pravo na dobijanje zemlje imaju i oni koji su ostali
bez zemlje, razrešenjem feudalnih odnosa;
3) dodeljivanje zemlje (ukoliko nije povezano s tačkom 1) treba da
bude povezano s unutrašnjom kolonizacijom, na prvom mestu onamo gde
je to naročito potrebno radi jačanja »našeg narodnog elemenata;« |
4) najpre će se davati državna i opštenarodna zemlja, a ako je ne-
ma dovoljno, onda privatna. Velika privatna imanja se u ovom pogledu
izjednačavaju s državnom zemljom;
5) onima kojim se zemlja oduzima zbog agrarne reforme ili za druge
državne potrebe mora se dati naknada, čiju će visinu odrediti zakon;
6) agrarna reforma mora se što pre postaviti na zakonsku osnovu,!!7
Pada u oči da se nigde u ovom programu ne pominju kmetstvu
slični odnosi i da se kmetstvo u Bosni i Hercegovini »potpuno oslobađa«,
a ostali krajevi osolobađaju se samo »od feudalnih stega«. Traženje da
se prvo deli državna zemlja a tek onda privatni veleposedi proističe iz
težnje za ograničavanjem obima agrarne reforme, čiji protivnici nisu imali
smelosti da se javno suprotstave podeli velikih poseda. U ovom programu
ima dosta neodređenih i njejasnih formulacija.
Svojim izjašnjavanjem za agrarnu reformu Radikalna stranka je že-
lela da pridobije birače, pošto su se približavali izbori za Ustavotvornu
skupštinu, a jedno od glavnih pitanja na kome su se političke snage u
Kraljevini SHS polarizovale bila je upravo agrarna reforma. Tako tokom
1919. godine nastaju dve političke grupacije. koje su se jasno razlikovale
pre svega stavovima prema ovom pitanju. Na jednoj strani su Radikalna
stranka, JMO, slovenački klerikalci i drugi protivnici usvojenog obima
i načina sprovođenja agrarne reforme, a na drugoj Demokratska stranka,
Socijaldemokratski poslanički klub i druge manje političke grupe, koje su
nastojale da se reforma nastavi i radikalizuje.
Stavovi ovih partija prema agrarnoj reformi odrazili su se i na broj
dobijenih poslaničkih mesta na izborima 1920. godine. Demokratska
stranka dobila je na Kosovu i u Metohiji 24 poslanička mesta, komunisti
12, Džemijet i radikali po osam.1!3
Posle ovih izbora i obrazovanja koalicione vlade Nikole Pašića ra-
dikali prvi put uzimaju Ministarstvo agrarne reforme jer su ocenili da se
preko njega može vršiti veliki uticaj na agrarne interesente. — birače.
Vojvođanski radikali želeli su iz istog razloga ovaj resor, a i Demokratska
stranka se trudila da ga zadrži.
Nikola Pašić je nastojao da u vladu uvede i ostale stranke, pre svega
Jugoslovensku muslimansku organizaciju (IMO). Posle jednog perioda po-
gađanja, za čiju je osnovu poslužio memorandum Poslaničkog kluba od

17 Isto.
18 T, Milenković, n.d., 50

63
1. marta 1921, sklopljena je nagodba,!!" jer su poslanički glasovi JMO
bili potrebni radikalsko-demokratskoj vladi da obezbedi dovoljan broj gla-
sova za usvajanje Ustava. Da bi se vršio pritisak na JMO, uporedo se
vode pregovori s drugim strankama, s kojim takođe nastaju pogađanja
pre svega o agrarnoj reformi.
Pašiću je bilo naročito stalo da pridobije poslanike JMO,koji su
zastupali interese feudalaca i uglavnom delovali u Bosni i Hercegovini.
Ocenjujući političku situaciju, JMO je zaključila da je pogodan moment
da dobije više u pitanju agrarne reforme pa traži veću cenu za kmetska
zemljišta — 460 miliona dinara, što je bilo više od četvrtine državnog
budžeta za 1919/20. godinu. Na kraju su se sporazumeli da se isplati
odšteta od 255 miliona dinara. Predmet cenkanja bila je i begovska ze-
mlja. U vezi s tim postignut je sporazum da odšteta bude 120 dinara po
dulumu, Na traženje JMO izmenjena je Uredba o beglučkim zemljama od
maja 1920. godine koju je demokratsko-socijaldemokratska koalicija do-
nela na štetu beglučara.120
Sporazum vlade Nikole Pašića i JMO postignut je 15. marta 1921,
ali je trebalo da ga usvoje poslanički klubovi vladajućih stranaka. Radi-
Kati su ga usvojili u celini 19, marta, a Demokratski poslanički klub okle-
vao je da ga potvrdi jer se bojao da će time oslabiti svoju poziciju. Čla-
novi ovog kluba su tražili da kmetovi dobiju zemlju besplatno, da se feu-
dalnim vlasnicima ne daje odšteta već da im se »u interesu socijalne pravde
prizna novčana pomoć« i klub poslanika JMO da da pristanak i na spro-
vođenje agrarne reforme u Hrvatskoj i Vojvodini. Samo pod ovim uslo-
vima Demokratski poslanički klub prihvatio bi sporazum, iz »političkih
razloga, jer je bez toga donošenje ustava nemoguće i iz ekonomskih razlo-
ga, jer se time likvidira agrarno pitanje u Bosni i Hercegovini.!"!
Ovaj stav demokrata iznenadio je radikale, jer su i demokrati uče-
stvovali u pregovorima sa JMO. U pismu Davidoviću, predsedniku De-
mokratske stranke, Pašić odlučno istupa tražeći da se sporazum prihvati.
Ovaj pritisak je uspeo — demokrati su prihvatili sporazum u celini,!??
Držeći se sporazuma, Pašić uvodi u vladu dva predstavnika JMO.
Nova vlada, u duhu sporazuma između JMO i demokratsko-radikalske
vlade, donosi 20. maja 1921. Uredbu o postupanju sa begovskim zemlja-
ma u Bosni i Hercegovini i Uredbu o finansijskoj likvidaciji agrarnih
odnosa u Bosni i Hercegovini.i?3 Nova uredba u odnosu na staru sma-
njila je obim agrarne reforme na štetu beglučara. |
Sporazum između JMO i radikalsko-demokratske vlade imao je
odjek u Sandžaku, na Kosovu i u Makedoniji — krajevima gde su feu-
dalni odnosi postojali — kako kod čifčija tako i kod čifluk-sahibija. Posla-

1% Opširnije Atif Purivatra, Formiranje JMO i njen razvoj do

prewazilaženja krize početkom 1922, Istorija 2CX veka, knj. IX, Beograd 1968;
T. Milenković, n.d.
1% »Epoha«, br. 656, 11. III 1921.
1 T. Milenković, nd, A. Privatra, nd. 429.
!* »Samouprava«, br. 70, 27. III 1921; Pismo Pašića Davidoviću.
15 »Službene novine«, br. 111, 20. V 1921.
nicima s ovih teritorija išla je u prilog ovakva situacija, Znajući da je vla-
Jajućim strankama stalo do njihovih glasova, shvatili su da i oni mogu
iznuditi povoljnije rešenje agrarnog pitanja po čifluk-sahibije, kao što su
to postigli feudalci u Bosni i Hercegovini.
Pošto je postigao sporazum sa JMO, Nikola Pašić stupa u prego-
vore s poslanicima Džemijeta, koji su oko svoje stranke okupljali pri-
padnike muslimanske veroispovesti — Albance, Turke i Muslimane (u
nacionalnom smislu). Radikalima je bilo stalo i do tih osam džemijetskih
glasova, jer u nacrtu ustava trebalo zauzeti i stav prema feudalnim i nji-
ma sličnim odnosima. Radikali su zastupali mišljenje da ustavom treba
garantovati privatnu svojinu i ukinuti feudalne odnose, vlasnicima kmetske
i čifčijske zemlje garantovati pravo na odštetu, a sve drugo u vezi s agrar-
nom reformom prepustiti posebnim zakonima, Slično mišljenje zastupali
su i džemijetski poslanici, ali su tražili da se u ustavu preciziraju načela
na kojima bi se rešili čifčijski i njima slični odnosi.
Iako su radikalski poslanici bili voljni da izađu u susret Džemijetu,
do sporazuma nije odmah došlo, jer su se tome suprotstavljali poslanici
Demokratske stranke, koji su smatrali da su ovi zahtevi feudalaca iz juž-
nih krajeva preterani. Pogađanja su nastaljena, Radikali i JMO bili su
spremni na popuštanje — na to ih je teralo kratko vreme do usvajanja
ustava, a demokrati su i dalje bili protiv zahteva džemijetskih poslanika.
Krajem aprila džemijetski poslanici podnose Pašiću poslednje zahteve o
agrarnom pitanju, Između ostalog, oni traže da se čifluk-sahibijama ostavi
na slobodno raspolaganje do 30 hektara zemlje, da se zemlja preko toga
podeli tako da čifčija dobije 75 a sahibija 25 odsto i da begluci do 300
hektara priznaju kao slobodna svojina, a površina preko toga otkupi.!*4
Ovi zahtevi izazvali su veliko nezadovoljstvočifčija i demokratskih
poslanika iz ovih krajeva koji nisu bili muslamani pa su javno zapretili
da će glasati protiv ustava ako se ti zahtevi usvoje, što bi dovelo u pitanje
izglasavanje ustava. Zatim su Demokratski i Radikalni klub izabrali pred-
stavnike za nastavak razgovora sa Džemijetom. Sporazum je sklopljen u
poslednji čas, uoči samog izglasavanja ustava, u noći 27/28. juna 1921.
godine.1?5
Predlog ustava, koji je bio kompromis koalicione vlade sa JMO i
Džemijetom, i debata u Ustavotvornoj skupštini pokazuju kakav su stav
imale pojedine stranke prema agrarnom pitanju, koje se tretira u čl. 42.
i 43, Ustava. Prema članu 42, feudalni odnosi smatraju se pravno ukinu-
tim danom oslobođenja od tuđinske vlasti. Ukoliko su pre toga roka po-
činjene nepravde razrešenjem feudalnih odnosa ili njihovim pretvaranjem:
u privatno-pravne odnose, zakonom će se to ispraviti. Kmetovi (čifčije) i
uopšte zemljoradnici koji obrađuju zemlju u kmetskom i sličnom odnosu
proglašavaju se slobodnim sopstvenicima državne zemlje, ne plaćaju za
to nikakvu odštetu, i biće ubaštinjeni.12$

i »Pravda«, br. 115, 28. IV 1921, Muslimanski zahtevi; T. Milenko-

vi Č, n.d. 59.
125 Tekst sporazuma dat je u celini kada je govoreno o stavu feu-
dalaca prema agrarnoj reformi, na strani 56.
19% Vidovdanski ustav.
s 65
 Pitanje velikih poseda regulisano je u 43, članu Ustava, ali je rečeno
da se deoba zemlje i njeno davanje u svojinu naknadno propiše zakonima,
kao i način i visina obeštećenja. Nigde nije precizirano ko će i kadaispla-
titi odštetu dotadašnjim vlasnicima zemlje,
Neslaganja s pojedinim članovima Ustava javlja se ne samo između
stranaka nego i unutar njih samih, Kada su se poslanici izjašnjavali o
članu 42, kojim se raskidaju feudalni odnosi, radikali iz Bosne i Herci-
govine glasali su protiv, jer nisu bili zadovoljni Uredbom o beglučkim
zemljama u Bosni i Hercegovini, koja je bila na štetu beglučara pa su
zahtevali da se ukine, I bez njihove podrške, ovaj član je usvojen zahva-
ljujući glasovima poslanika JMO i Džemijeta.
Po usvajanju Ustava Radikalna stranka sa svojim političkim savez-
nicima počinje da sprovodi agrarnu reformu. Radikalsko Ministarstvo
agrarne reforme s ministrom Krstom Miletićem počelo je promene putem
naredbi na štetu agrarnih interesenata. Da bi ispunio obećanje radikala
Džemijetu, Miletić izdaje naredbu da čifčije u »Južnoj Srbiji«, odnosno
na Kosovu, u Makedoniji i Sandžaku, uredno plaćaju hak čifluk-sahibi-
jama i smenjuje agrarne poverenike demokrate, a na njihovo mesto do-
vodi radikale.!27 On je ovo radio bez znanja Ministarskog saveta, koji je
dožnao za to tek onda kada su te naredbe počele da se primenjuju i kada
su oni što su ih pogodile počeli da protestuju. Protiv ovih mera ustao
je Demokratski poslanički klub, a naročito demokratski poslanici iz Sr-
bije. Članovi ovog kluba i Demokratska stranka predaju ultimatum Nikoli
Pašiću, tražeći da u roku odtri dana anulira ove odluke. U ovome su bili
najodlučniji demokratski poslanici iz »Južne Srbije«, koji su zapretili da
će u slučaju odbijanja njihovog zahteva povesti borbu protiv koalicione
vlade.128
Nalazeći se pred ovim ultimatumom, Poslanički klub Radikalne
stranke, na sednici od 5. avgusta 1921, razmatra izveštaj Krsta Miletića
o agrarnoj reformi u Južnoj Srbiji i donosi odluku o povlačenju naredbe
o plaćanju haka, ali nije ništa rešio!?? o smenjenim poverenicima agrarne
reforme koji su bili demokrate.
O ovim odlukama radikali su izvestili partnere da više ne smatraju
važećim međustranički sporazum iz decembra 1920. godine, pošto je
Ustav izglasan, nudeći im novi sporazum u cilju saradnje u Zakonodavnoj
skupštini,130
Radikali su ocenili da su njihove pozicije čvršće i da zahvaljujući
podršci JMO i Džemijeta mogu odlučnije istupati protiv zahteva Demo-
kratske stranke. Demokrati nisu napustili koaliciju iako je njihov zahtev
samo delimično ispunjen. Oni sve više popuštaju pritisku radikala u pita-
nju agrarne reforme. |

17 T. Milenković, n.d. 66.

128 »Epoha«, br. 796, 5. VIII 1921; T. Milenković, n.d., 66.
12% »Epoha«, br. 797, 6. VIII 1821.
1% T. Milenković, n.d., 67.

66
 Zakonski projekt o eksproprijaciji velikih poseda i Sprovođen

E
agrarne reforme, koji je pripremio Krsta Miletić, nije prihvaćen iako je
bio konzervativan jer je predviđao da agrarni interesenti dođu do zemlie
putem fakultativnog otkupa, Protiv njegaistupili su radikali iz Vojvodine
ističuči da je cena eksproprisane zemlje mala. Njih je podržala Radikalna
stranka u celini. Prema ovom projektu, cena zemlje kretala se od 1.000
do 2.000 dinara po jutru. Iste godine (1922) Krsta Miletić je izradio za-
konski projekt o uređenju i likvidaciji svih agrarnih odnosa u Dalmaciji
i »Južnoj Srbiji«. Ni on nije prošao u Ministarskom savetu. Tako su pro-
pali pokušaji Ministarstva agrarne reforme o definitivnom uređenju agrar-
nih odnosa.131
Radikalski poslanici nisu smeli da otvoreno istupe protiv agrarne
reforme, ali su na sve načine nastojali da odlože definitivno rešenje agrar-
nog pitanja. Političari i ministri iz redova Radikalne stranke radili su sve
što su mogli da i ono što su sadržavale Prethodne odredbe onemoguće
putem naredbi i uredbi.
Radikali su svesno kočili uređenje agrarnih odnosa na Kosovu, u
Makedoniji i Sandžaku iako je trebalo po hitnom postupku to učiniti jer
je stanje bilo haotično. Ovde su, na osnovu ministarske naredbe od 13.
avgusta 1919, čifčije plaćale hak, a spahije dobijale od države rentu koju
je trebalo obračunati prilikom razrešavanja čifčijskih odnosa. Bilo je zlou-
potreba u vezi s rentom koju je država isplaćivala. Neki su dobijali više
nego što im je pripadalo — pristalice Radikalne stranke, a drugi nisu
dobili ništa.132 Imalo je i dosta slučajeva da su čifčije odbijale da daju
rentu a država im nije ništa davala. Na drugoj strani, isti ljudi primaju
rentu i od države i od čifčija.139 a
Tada je na Kosovu bila normalna pojava da sahibije prodaju čif-
čijsku zemlju trećim licima. U većini takvih slučajeva vlast nije štitila
čifčije.
I radikalski prvaci — među njima i Nikola Pašić — i kralj Alek-
sandar bili su vlasnici velikih poseda na Kosovu i u Makedoniji pa je i
to bio jedan od razloga za ometanje sprovođenja agrarne reforme u Južnim
krajevima.134
Na izborima od 18. marta 1923. Radikalna stranka je ojačala svoje
pozicije, naročito u Makedoniji i na Kosovu, gde je dobila najviše man-
data, dok je Demokratska izgubila priličan broj poslaničkih mesta. Za ovaj
uspeh radikala na Kosovu bili su najzaslužniji agrarni poverenici, jer su
obećavali zemlju agrarnim interesntima ako glasaju za radikalske kandi-
date, koji su, zajedno s ovim poverenicima, javno pretili kolonistima da
će im oduzeti zemlju ako ne glasaju za njih, dok su meštane plašili dovo-
đenjem kolonista.135

181 Isto, 69.

12 S, Šečerov, Iz naše agrarne reforme 1919—1929, Beograd 1930, 75.
5 D. Krstić, nd, 31.
184 Isto, 3.
1% Isto, 49, 52.
 Radikahna stranka bila je primorna da zauzme stav i prema kolo-
nizaciji, ocenjujući da će to uticati na birače prilikom izbora za Ustavo-
tvornu skupštinu. U zaključcima njene Zemaljske konferencije (25 —
28. IX 1920.) konstatuje se da sprovođenje agrarne reforme »treba da
bude vezano sa unutrašnjom kolonizacijom u prvom redu i na prvom
mestu onamo gde je to za pojačanje našeg narodnog elementa naročito
potrebno, pri čemu se mora paziti da naseljavanje bude u jačim kompak-
tnim grupama i planski izvođeno«.136
Dalje se kaže da kolonizaciju treba obaviti prvo na državnim i op-
štinskim zemljištima, a ako ove površine ne zadovolje potrebe, tek onda
pristupiti podeli privatnih veleposeda.
Zaključci ove konferencije nisu bili ni određeni ni potpuni zato što
su se radikali bojali reakcije zainteresovanih birača, Za njih je bio naj-
važniji »nacionalni moment« pa zapostavljaju sve druge strane sprovođe-
nja agrame reforme. Težili su da se kolonizacija obavi u oblastima gde
žive neslvoenski narodi, u koje je spadalo i Kosovo pošto su većinu sta-
novnika činili Albanci. Želeći da pojačaju slovenski element na Kosovu,
radikali su ovde učinili najviše nepravdi kako u sferi agrarnih odnosa tako
i u ostalim sferama društvenog života, jer su Albance smatrali građanima
drugog reda.
* Pitanje kolonizacije našlo je svoje mesto i u Ustavu. U drugom sta-
vi člana 43. propisuje se da se kolonizacija izvodi »prvenstveno pomoću
slobodno organizovanih naseljeničkih zadruga, starajući se o tome da na-
seljenici moraju biti snabdeveni i neophodnim sredstvima za uspešnu pro-
izvodnju«,!7
Prilikom kolonizacije prvenstvo imaju ratnici i njihove porodice. U
prvim godinama ona je sprovođena uglavnom u severnim delovima zemlje,
na veleposedima u Vojvodini i Slavoniji. Tekla je kako-tako do prokla-
movanja Vidovdanskog ustava, kada opada jer je i pokušaj Krste Miletića
da donese agrarni zakon naišao na otpor baš u njegovoj Radikalnjo stranci.
Protiv kolonizacije bili su najaktivniji »prečanski« političari i njihova šta-
mpa. Oni su želeli da kolonizaciju usmere na Kosovo i Metohiju, isti-
čući da kolonistima ne odgovaraju prirodni uslovi u Vojvodini, a u tim
oblastima su kao i u njihovom starom kraju, tj. na dinarskom području.
Ova tvrdnja nije bila tačna, jer su kolonisti imali mnogo bolje uslove
u Vojvodini, gde su dobijali razrađenu zemlju, a u nekim slučajevima i
kuće na salašima i velposedima. Agrarni odnosi su bili uređeni još za vre-
me Austro-Ugarske, dok na Kosovu čifčijsko pitanje još nije bilo rešeno.
Nije bila ni razgraničena privatna od ostale imovine. Slobodne obradive
zemlje imalo je sasvim malo, jer se obradiva zemlja uglavnom nalazila u
rukamačifčija i privatnih lica.
Kolonizacija Kosova počela je 1919. godine. Naseljeniciprvo do-
laze u Metohiju i u kosovsku ravnicu, Naseljavanje je više imalo stihijski
karakter, jer je pomoć države bila mala, Kolonisti su bili prepušteni poli-
tičarima i špekulantima. U tome su prednjačili radikali, kojim je na Ko-

1% »Samouprava«, br. 176, 6. X 1920.

17. T, Milenković, n.d., 101.

68
sovu bila svojstvena bezobzirnost i prema mesnom stanovništvu i prema
naseljenicima, Služili su se terorom i ubistvima da bi zastrašili i pridobili
glasače. Bilo je slučajeva da mesne vilasti koče kolonizaciju, jer oni koji
su bili naseljeni nisu hteli da glasaju za Radikalnu stranku. Kolonizacija
je, inače, na neki način pogađala interese radikalskih poslanika i njihovih
pristalica. »Kod izbora se samo kolonizacijom agitovalo. Jedni su obeća-
vali da će koloniste raseliti, a drugi su opet svoje birače plašili da će
koloniste naseliti ako za njih ne budu glasali... Snaga pojedinih partija
ovisila je, a i danas ovisi, od držanja njihovih predstvanika prema kolo-
nizaciji«,198
Moć narodnih poslanika bila je na Kosovu tolika da zvanični organi
nisu mogli ništa preduzeti protiv njih. Imali su podršku svoje partije i
većinom su bili radikali.199 Njihova korumpiranost i bezobzirnost prema
agrarnim interesentima došle su do izražaja naročito posle velikog uspeha
Radikalne stranke na skupštinskim izborima 1920. godine. Preko agrarnih
poverenika, policije i organa vlasti radikalski kandidati za poslanike i kas-
nije posednici vrše pritisak i na albanske seljake, čiji se položaj iz dana
u dan pogoršavao.
Sve do zavođenja šestojanuarske diktature i zabrane rada političkih
partija Radikalna stranka bila je jedan od glavnih protivnika agrarne re-
forme. Kao predstavnik krupnog kapitala i veleposednika štitila je njihove
ekonomske interese i, budući gotovo stalno na vlasti, bitno je uticala ne
samo na razvitak ekonmoskih odnosa i uređenja agrarnih odnosa nego i
Svih sfera života države.

e) Stav Džemijeta

Ova politička organizacija osnovana je 18. decembra 1919. u Sko-

plju.!#" Organizacija južnih muslimana Kraljevine Srba, Hrvata i Slove-
naca, ili kako se kraće kaže Džemijet, politička je stranka koja ima svoj
program. Ona okuplja »muslimane ovih krajeva, triju jezika i nacija«
(»Albance, Turke i Muslimane) koje spajaju »socijalne i upravne nevo-
lje« što su ih »nagnale da se politički grupišu svi Muslimani bez obzira
na narodnost«.!11 Ova partija odlučno odbija da je verska organizacija jer
»Ččisto verska pitanja ne bi nikad mogla muslimane ovih krajeva naterati
da se organizuju u zasebnu političku stranku«. Nije ni nacionalistička .—
to je bilo nemogućno i svakom jasno »da ni turski ni arnautski nacionali-
zam ne mogu da ih okupe pod jedan skut«.14+2 Ali, svi Albanci, Turci i
Muslimani nisu bili okupljeni u Džemijetu nego su se opredeljivali i za
ostale političke partije, prema svojim društveno-klasnim pozicijama, pre
svega za KPJ, Demokratsku i Radikalnu stranku.

18 D. Krstić, n.d., 52.

199 Isto, 49, 51; »Hak« br. 893, 1924.
«Mr Akif Bajrami, Rrethanat shogčrore dhe politike nč Ko-
sove 1918 — 1941, doktorska teza u rukopisu, 403.
M4! »Hak« br. 935 od 14. XI 1924.
M2 Isto.

69
 Džemijet je, dakle, politička buržoaska organizacija koja je pre sve-
ga zastupala interese veleposednika (aga i begova) i krupne buržoazije iz
redova Albanaca, Turaka i Muslimana. Ona lako nalazi zajednički jezik
s vladajućom Radikalnom strankom. Da bi imala podršku seljačkih masa,
morala je voditi računa o njihovom ekonomsko-političkim interesima. Pre-
ma pisanju njihovog zvaničnog glasila »Hak«, rukovodstvo Džemijeta je
isticalo: »da je ovaj isti Džemijet neposredni organski nastavak onog po-
kreta koji je obeležen kao mladoturski, i koji je stvorio ustavno stanje u
Otomanskom carstvu«.!43 Ovo je bio odgovor na optužbe »Vremena« da
Džemijet želi da pređe u opoziciju. U odgovoru »Vremenu« kaže se: »Ne
samo da ćemo pomagati vladu, nego ćemootići s njom i u opoziciju, ako
ona sama tim putem pođe«.!4t Dalje se ističe da se ova organizacija bori
za ustavnost i poštovanje zakona i da je »uvek i prvenstveno gledala u
svom radu da se želje i potrebe naroda poklapaju sa interesima države i
to. je osnovno načelo provedeno kroz sav programski stav naš te je ono
ujedno i ideja vodilja u radu naših predstavnika u Parlamentu... .«.165
Ne bi se moglo reći da su se poklapali interesi države i masa koje
su predstavljali džemijetski poslanici. Naprotiv, bili su u velikoj suprot-
nosti, jer Albanci, Turci i Muslimani nisu imali ni najosnovnija nacionalna
prava, a njihovo ekonomsko stanje se stalno pogrošavalo, Može se reći
da su se džemijetski poslanici borili za lične interese, sklapajući kompro-
mise i pogodbe s vladajućim strankama, pre svega s Radikalnom, koje su
u njima imale verne saveznike u sprovođenju politike krupne buržoazije.
Ovde će biti reči samo o stavu Džemijeta prema agrarnom pitanju,
jer je to predmet ovog rada.
U prvim godinama postojanja nove države, tj. do izglasavnja Vido-
vdanskog ustava, Džemijet je bio u opoziciji. Na izborima za Ustavotvornu
skupštinu, 29. novembra 1920, Džemijet je dobio osam poslaničkih mesta
pa. se njegov uticaj na vođenje politike u ovim krajevima morao imati u
vidu. Ovo je najpre shvatila Radikalna stranka, koja je bila u koaliciji s
Demokratskom strankom i JMO,jer su joj bili potrebni glasovi džemijet-
skih poslanika prilikom glasanja o Ustavu.
Pošto su rukovodstvo Džemijeta činili bivši feudalci i zemljoposed-
nici, sasvim je razumljivo što su u agrarnom pitanju zastupali interese
svoje klase. Oni priznaju nužnost agrarne reforme, ali žele da njen obim
bude: uži i zalažu se za »sveto pravo privatne svojine«.
Stav Džemijeta prema agrarnoj reformi do 1921. godine vidi se iz
njegovih zahteva koje je podneo Radikalnom i Demokratskom poslanič-
kom klubu, čije je ispunjenjebilo uslov da glasa za Ustav. Na pogodbu s
vladinom koalicijom podstaknuo ga je njen sporazum s Jugoslvoenskom
muslimanskom organizacijom, koja je uspela zaštititi ekonomske interese
feudalnih posednika u Bosni i Hercegovini, a oni su bili istovetni s inte-
resima rukovodstva Džemijeta.

143 »Hak«, br. 751, 15. III 1924.

144 Ist
to.

145 Isto, br. 933, 9, XI 1924.

70
 Pregovori su povedeni početkom aprila 1921. godine. Mišljenja ra-
dikala i Džemijeta o agrarnom pitanju bila su u suštini istovetna. Radikali
su zastupali mišljenje da se ustavom mora garantovati privatna svojina, da
se ukinu feudalni odnosi i da vlasnicima čifčijske zemlje država garantuje
odštetu, a sve ostalo u vezi s agrarnom reformom urediće se posebnim
zakonom.'** Ovo mišljenje prihvatili su poslanici Džemijeta, ali su tražili
da se u ustavu preciziraju način i osnov na kojem bi se rešili kmetski i
njima slični odnosi, jer se bojao da će kasnije Radikalna stranka pogaziti
obećanje. I pored spremnosti radikala da ovaj zahtev usvoje, sporazum
nije odmah postignut zbog suprotstavljanja demokrata na sednici vlade od
5. aprila 1921, kojoj su prisustvovali i svi poslanici Džemijeta.147 Za svoje
zahteve Džemijet je pridobio poslanike muslimane — njih 12 iz Južne
Srbije (8 iz Radikalne i 4 iz Demokratske stranke) pa su se priključili
Džemijetskom poslaničkom klubu i zapretili da će glasati protiv ustava
ako se njihov zahtev ne ispuni.!43
Vladajući krugovi su ocenili da i pored podrške JMO nemaju si-
gurnu većinu za usvajanje ustava pošto je jedan broj poslanika podržao
zahteve Džemijeta i zapretio da će glasati protiv ustava ako oni ne budu
usvojeni. Predsednik vlade Nikola Pašić i ministar za agrarnu reformu
Uzunović predložili su da se izda naredba kojom se »čitluk-sahibijama u
Južnoj Srbiji priznaje pravo slobodnog raspolaganja zemljom za koju po-
ieduju tapiju«.14? Ovome se energično suprostavljaju demokratski poslanici
iz ovih krajeva, koji su najbolje poznavali mesne prilike, tvrdeći da su
ove tapije u većini slučajeva falsifikovane i da ih je mogao dobiti za mito
ko god je hteo.150
Pošto je ovaj kompromisni predlog propao, džemijetski poslanici
predaju Nikoli Pašiću »svoje poslednje zahteve« o agrarnom pitanju. Po-
red ostalog, oni »traže da se čiflik-sahibijama ostavi na slobodno raspola-
ganje zemlja do 30 hektara, da se zemljište preko 30 hektara podeli tako
da bi čifčija dobio 75%, a čiflik-sahibija 25%. Da se begluci do 300
hektara priznaju kao slobodna svojina, a preko toga da se otkupi, s ispla-
tom pravedne odštete«. Dalje se traži da se i njima kao i feudalcima u
Bosni i Hercegovini odmah isplati izvestan avans u gotovom novcu.!si
Ovi zahtevi Džemijeta izazvali su veliko nezadovoljstvo čifčija jer
bi na ovaj način faktički bili isključeni iz agrarne reforme. Neki listovi,
čak, nisu isključivali ni mogućnost njihove pobune. Najodlučnije su istu-
pali demokratski poslanici s Kosova i iz Sandžaka i Makedonije koji nisu
bili muslimani, zapretivši da će glasati protiv ustava ako se ovi zahtevi
Džemijeta usvoje.

14% M. Milenković, n.d., 58.

147 Isto.
148 Isto, 59.
14% »Pravda« br. 111, 24. IV 1921.
150. »Pravda«, br. 115, 28. IV 1921.
1581 Isto.

71
 Radi nastavljanja pregovora sa Džemijetom Radikalni i Demokratski
poslanički klub izabrali su svoje predstavnike. Pregovori su vođeni u toku
maja i juna, ali do sporazuma o rešenju agrarnog pitanja u Makedoniji i
Sandžaku i na Kosovu nije došlo jer je svaka strana ostala na svojim
pozicijama. Ipak, pregovori nisu prekinuti.
Sporazum je skilpoljen u poslednji čas — u noći između 26. i 27.
juna 1921. godine.!52 O njegovoj sadržini bilo je reči ranije, u odeljku
o stavu feudalaca na Kosovu i u Makedoniji prema agrarnoj reformi.
Sada su poslanici Džemijeta bili spremni da glasaju za ustav. U
ime Poslaničkog kluba muslimana iz »Južne Srbije« pročitana je izjava
da će glasati za vladin predlog ustava, jer su »uvereni da će gospodin pre-
dsednik vlade sa svojim drugovima održati datu reč i izvršiti pravdu pre-
ma namai drugim delovima naših državljana «.153
Valada je bila primorana da usvoji ovaj zahtev Džemijeta, a kao
protivuslugu dobila je glasove džemijetskih poslanika, koji su posle ovog
čina bili u većini slučajeva glasačka mašina Radikalne stranke. A pošto
sporazum s njima nije bio konkretan niti je obavezivao na neke finansij-
ske izdatke, vlada je računala da neće biti obavezna da ga ispuni. To se
i desilo pa je takvo stanje u pogledu agrarne reforme u »Južnoj Srbiji«
trajlo sve do 1931. godine, kada su definitivno doneseni zakoni o agrar-
nim pitanjima. |
Posle usvajanja Ustava stav Džemijeta prema agrarnom pitanju se
donekle izmenio, On nastoji da dokaže da u »Južnoj Srbiji« nema čČifčij-
ske zemlje pa se zato ne može primeniti 42. član Ustava,
Kakav je bio stav Džemijeta prema agrarnom pitanju najbolje se
vidi iz referata njegove Agrarne sekcije na III kongresu organizacije mu-
.slimana »Južne Srbije« održanom 14. aprila 1922. u Skoplju. Tu se na-
stoji da se dokaže da je neoprostiva pogreška smatrati »naše pravo vlas-
ništva nad zemljom kao ukinutim na osnovu mišljenja da se na ove zemlje
protežu odredbe 42. člana Ustava i rešavati ovo pitanje po principima
sadržanim u pomenutom članu«,i54 Dalje se kaže da u ovim krajevima
zemlja nema ničeg zajedničkog sa čifčijskom zemljom i da »u Južnoj
Srbiji nema feudalnih zemljišta pošto su ista... ukinuta 1840. godine«.155
Zahtev da se ovde ne primenjuje pomenuti član Ustava potkrepljuje se
tvrđenjem da se zemljišta »danas nalaze u rukama svojih sopstvenika«, da
su kupljena od »strane oca ili dede« i da se obrađuju na dva načina. Prvi
je kad sopstvenik radi sa svojim porodicom. Takvi posedi se nazivaju
beglukom. Istina, priznaje se da na beglucima žive sahibije samo preko
leta, kada je sezona poljskih radova, a ostali deo godine provode u gra:
dovima. Drugi način je kada vlasnici obrađuju zemlju pomoću napoličara
koji nisu stalni stanovnici određenog sela i budući da se sele iz mesta u

152. Tekst sporazuma dat na strani 56.

18 Ferdo Čulinović, Jugoslavija između dva rata I, Zagreb
1961, 351.
14 Pitanje agrarne reforme (mišljenja i zahtevi muslimana u Južnoj
Srbiji), »Južna Srbija« knj. 11, br. 9, 16. jula 1922, Skoplje 32.
355 Isto, 66

72
mesto, ne mogu se se smatrati čifčijama. Veličina ovih poseda kreće se
od pola hektara do 150 hektara, a malo je onih preko 300 hektara,156
Dalje se smatra da posedi do 300 hektara ne potpadaju pod udar agrarne
reforme i poziva pri tome na sporazum iz 1921. godine. Dosadašnji vlas-
nici, pošto ne znaju ništa da rade osim da se bave zemljoradnjom, kada
od države dobiju odštetu ne bi mogli kasnije »da osiguraju opstanak«.
Napominje se zatim da komisija »rukovođena principima socijalne pravde...
želi zadovoljiti potrebu i onog zemljoradničkog sveta koji nema svoje ze-
mlje«,57 ali se ne daje predlog na koji će se način zadovoljiti potrebe
bezemljaša i koja će se zemlja deliti.
Istina, nešto kasnije, u izjavi »Haku« jedan od džemijetskih prvaka,
Ferat-beg Draga, kaže da »mi nismo protivni da se kolonizacija vrši na
onim mestima gde ima malo stanovništva a dosta poljana za iste, ali smat-
ramo da je najpreče snabdevati sa zemljom naše meštane koji su zemljo-
radnici, a nemaju dovoljno zemlje pa posle njih vršiti naseljavanje vrednih
zemljoradnika iz pasivnih krajeva«,158 Iz ove izjave proizilazi jasan stav
Džemijeta da ne treba deliti feudalnu zemlju nego onu koja je slobodna,
tj. državne i seoske utrine. Njegov stav da se prvo zemlja dodeli meštani-
ma bezemljašima i onim koji imaju malo zemlje, a onda da se nasele
porodice iz pasivnih krajeva, sasvim je pravilan i odgovara principima
u Prethodnim odredbama za primenu agrarne reforme. Da su ovi principi
sprovedeni, tj. da su prvo meštani namireni zemljom a tek na preostalim
površinama da se vrši naseljavanje, ne bi dolazilo do nezadovoljstva i
protesta mesnih agrarnih interesenata.
U zaključcima Džemijet traži da agrarne vlasti zabrane oduzimanje
zemlje od strane čifčija jer su je obrađivale kao napoličari pa nemaju
pravo na nju i da se prizna važnost tapija koje su izdale turske vlasti,
ali se istovremeno napominje da su posedi rasparčani pa, na primer, jedan
vlasnik drži 20 hektara a ima 40 do 50 tapija. Te tapije treba prevesti,
a troškovi prevođenja su veliki pa se predlaže da se ovaj posao olakša.
Zatim se zahteva da se zemljištima naznačenim u tapijama odrede samo
četiri granične strane, jer njihova površina naznačena u tapijama nije od-
govarala stvarnom stanju — »naznačeni dulumi i navodili su se po obič-
nom ocenjivanju a ne po propisnoj meri...« Zato treba pri razgledanju
veličine u tapijama isključivo uzimati u obzir samo četvorostrane granice
a ne i navedeni broj duluma,i5% Takođe se zahteva priznanje prava svo-
jine i svima koji su u toku rata izgubili tapije.
Ovi zahtevi džemijetske organizacije jasno pokazuju čije je interese
zastupala, Džemijetskim poslanicima je odgovaralo da se provizorno sta-
nje zadrži. Zbog toga su zajedno s radikalima glasali protiv svih zakonskih
predloga o likvidaciji agrarne reforme u »Južnoj Srbiji«.
Na izborima 1923. godine Džemijet je postigao veliki uspeh jer su
radikali preko svoga činovništva i policije vršili pritisak na birače. Radi-
kalna stranka je nastojala da potisne demokrate, koji su na ranijim izbo-

158 Isto, br. 10, 1. VIII 1922, 67/68.

187 Isto, br. 9, 16. jul 1922, 32.
158 »Hak«, br. 678, 1923. godina.
159% Kao nap. 156, 71.
73
rima dobro prošli na Kosovu i u Makedoniji. Ocenila je da će džemijetski
poslanici biti njeni verni saveznici u borbi protiv demokrata, Policija i
radikalski službenici nisu birali sredstva da dođu do cilja. — da državni
aparat stavi »u svoju službu partijsku«,!$0 nastojeći »da se uteraju svi
muslimani u radikalski tor«.!61
Pošto je Džemijet imao glavni oslonac među albanskim stanovništ-
vom, koje je nacionalno i politički bilo obespravljeno, ovakva politika je
uticala da počne gubiti njihovu podršku. Albanske seljačke mase, uverivši
se da ova stranka ne zastupa njihove interese, sve više opredeljuju za KPJ
i demokrate, jer »deo bogatijih ljudi, age i begovi, idu uz radikale, a siro-
mašnije varošoko stanovništvo i seoska masa — Arnauti idu uz demo-
krate«.162 Tako je Džemijet, izneverio albanske mase pre svega u agrarnom
pitanju. To se najbolje videlo na skupštinskim izborima 1925. godine,
na kojim Džemijet nije dobio nijedan mandat i postepeno nestaje s poli-
tičke pozornice na Kosovu.

f) Stay Jugoslovenske demokratske stranke

Ovapolitička stranka formiranaje 1919. godine u Sarajevu i imala

je opštejugoslovenski karakter, jer su na osnivačkoj konferenciji učestvovali
Hrvatsko-srpska koalicija, grupa oko »Glasa SHS«, Jugoslovenski demo-
kratski savez, nezavisne grupe iz Dalmacije, Demokratska stranka Vojvo-
dine, Jugoslovenska demokratska stranka Slovenije, Narodna demokratska
stranka Bosne i Hercegovine, Radena iz Bosne i Hercegovine, Hrvatska
narodna zajednica Bosne i Hercegovine, Muslimanska jugoslovenska demo-
kratija (grupa oko lista »Jednakost«) i grupe oko »Vremena«.!#
Nova stranka pregovara s radikalima o osnovnim pitanjima uređe-
nja države, ali ne nalaze zajednički jezik. Na osnivačkoj konferenciji u
Sarajevu učestvovali su i predstavnici. Radikalne stranke iz Srbije s name-
rom da pridobiju novu stranku za svoje ciljeve, računajući da će se kasnije
fuzionisati. Demokratska stranka pregovara i s opozicionim strankama
koje su do 1918. godine postojale u Kraljevini Srbiji. Ubrzo dolazi do
ujedinjenja s njima i stvaranja Jugoslovenske demokratske stranke, a ne-
što kasnije demokratima se priključuje jedan broj poslanika iz Crne
Gore.164
Od vladajućih partija samo Demokratska stranka se zalagala za ra-
cionalno vođenje agrarne politike. Njen uticaj na rešavanje agrarnog pita-
nja bio je utoliko veći što je do proklamovanja Vidovdanskog ustava go-

16 »Hak«, br. 822, 16. jul 1922.

# Isto, br. 1784/1924.
=

** Stenografske beleške Narodne skupštine Kraljevine SHS, knj. Il,

1924, 417.
..* Dr Branislav Gligorijević, Demokratska stranka i po-
litički odnosi u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca. Beograd 1970, 46, 49.
184 Isto, 68.

T4
tovo stalno imala resor Ministarstva agrarne reforme. Na njenu agrarnu
politiku presudno je uticala tzv. »prečanska grupa« demokrata iz Vojvo-
dine i Slavonije.
Ipak, Demkoratska stranka nije bila u mogućnosti da sprovede svoje
stavove o agrarnom pitanju, jer je vlast delila s ostalim političkim parti-
jama koje su pripadale taboru protivnika agrarne reforme. Zato je bila pri-
morana na kompromise i popuštanja.
Pada u oči da je jedino »prečanska grupa« bila dosledna u pitanju
raskidanja feudalnih i njima sličnih odnosa, Inače, i Demokratska stranka
je koristila agrarnu reformu kao moćno agitaciono sredstvo za pridobijanje
pristalica. Ona se zalagala da kmetovi dobiju zemlju besplatno i da se
feudalnim vlasnicima ne isplaćuje nikakva odšteta, ali je davala mogućnost
da im se, kako je već rečeno, »u interesu socijalne pravde prizna novčana
pomoć«.165
Želeći da sačuva vlast, Demokratska stranka sve više popušta koali-
cionim partnerima i udaljava se od svojih prvobitnih stavova prema agrar-
noj reformi. Ali, i pored toga, igrala je jednu od važnijih uloga u vođenju
agrarne politike sve do Vidovdanskog ustava, Pošto su dobili Ministarstvo
agrarne reforme, radikali zloupotrebljavaju ovaj resor i iz političkih inte-
resa vrše pritisak na glasače da na izborima 1923. godine ne glasaju za
demokratske kandidate na Kosovu i u Makedoniji pa Demkoratska stranka
gubi polovinu mandata. Posle ovih izbora i rascepa u stranci, kada se
stvara Samostalna demokratska stranka (»prečanska«<), 1924. godine, ona
gubi raniji uticaj na sprovođenje agrarne politike i pokazuje manje inte-
resovanja za rešenje agrarnog pitanja čak i od Radikalne stranke.16#6

g) Stav socijaldemokratskih stranaka

Pošto su delovale u pokrajinama gde su društveno-ekonomske i po-

litičke prilike bile različite, socijaldemokratske stranke u novoj državi imale
su i različite stavove prema raznim pitanjima, a i u njima samim su posto-
jala različita gledišta, što se manifestovalo i u diferencijaciji na levicui
desnicu,
Socijaldemokratske stranke u okviru bivše austrougarske države
imale su pri kraju rata i odmah po njegovom završetku vrlo značajnu ulogu
u političkom i privrednom životu. Tadašnja oportunistička socijaldemo-
kratska rukovodstva u Hrvatskoj, Slavoniji, Vojvodini i Sloveniji, zajedno
s buržoazijom, ulagala su sve svoje snage da se sačuva poredak, koji se
nalazio pred rasulom, dok se levica, koju su uglavnom sačinjavali povrat-
nici s ruskog fronta, zalagala za sprovođenje ideje oktobarske revolucije.
Kasnije će od socijaldemokratske levice nastati KPJ. Levica je bila na-
ročito jaka u Socijaldemokratskoj stranci Slavonije. Vitomir Korać, jedan
od rukovodilaca desnice, kaže da su pripadnici levice »donijeli boljševičke

85 T Milenković, n.d., 55.

i M. Erić, n.d., 199.

75
metode« i da je »protuv tih tendencija u pokretu... sa svojim jedno-
mišljenicima energično istupao i dokazivao da je ta taktika za naše pri-
like ne samo besmislena, već i direktno opasna«.187
Suprotnosti između desnice i levice stalno su se povećavale. Njihovi
stavovi o bitnim pitanjima taktike i strategije radničkog pokreta bili su
različitti, a i o agrarnom pitanju. Levica je isticala da agrarno pitanje ne
treba odvajati od drugih pitanja, a desnica, s Vitomirom Koraćem na čelu,
da je to jedno od najvažnijih socijalnih pitanja koje se mora odmah re-
šiti da bi se suzbilo revolucionarno raspoloženje seljačkih masa.
Ovaj stav levica je okarakterisala kao oportunistički pa su se odnosi
između levice i desnice u vezi sa agrarnim pitanjem sve više zaoštravali.
Levica je uspela da na Zemaljskoj konferenciji Socijaldemokratske stranke
Slavonije i Hrvatske, održanoj 26. i 27. januara 1919. u Zagrebu, iznese
u rezoluciji svoje stavove o agrarnom pitanju. U odeljku IV Rezolucije
kaže se: »Konferencija nadalje izjavljuje da zemlju smatra dobrom cije-
log čovečanstva, odnosno nacije koja na izvjesnom teritoriju živi, zato.
zemlja ne može biti predmetom svojine, trgovine i špekulacije,
Konsekventno toj gornjoj deklaraciji, konferencija zahteva da se sva
zemlja proglasi nacionalnom svojinom, a onima članovima jugosloven-
skoga naroda čije je zanjmanje obrađivanje zemlje, da se dade zemlje ono-
liko, koliko su to kadri sami i u zajednici sa članovima obitelji da obra-
đuju, te da im se onim momentom, čim se prestanu baviti poljodjelstvom
zemlja oduzmei ustupi drugim pojedincima.
Konferencija zahteva da se- oni veleposjedi na kojima postoji uzorna
ekonomija, ti veleposjedi preobraze u poljodjelske komune.
Država imade svom svojom snagom podupirati osnivanje seljačkih
komunističkih udruga, kojima bi bila svrha izmena poljodjelskih produ-
kata sa produktimaindustrije.
U najavljenoj agrarnoj reformi, konferencija vidi tek suštu dema-
gogiju i protežiranje izvjesnih kategorija seljačkih masa na štetu općeni-
tosti. S toga razloga konferencija najodlučnije protestira protiv toga, da
država na račun širokih slojeva naroda obeštećuje i onako bogate vlaste-
line i begove, koji su to svoje bogatstvo tokom rata baš na račun tih ši-
rokih slojeva naroda umnogostručili «.!68
Može se smatrati da je ova konferencija označila konačni rascep
levice i desnice Socijaldemokratske stranke Hrvatske i Slavonije. Prvo
što se vidi iz rezolucije jeste zalaganje levice za boljševički način sprovo-
đenja agrarne reforme — da država bude jedini vlasnik zemlje. Ona ener-
gično ustaje protiv plaćanja obeštećenja bivšim vlasnicima eksproprisane
zemlje i zalaže se da zemljoradnici uživaju plodove svoga rada sve dok bi
obrađivali zemlju, čiji su korisnici, a ne vlasnici.

10 Vitomir Korać, Povijest radničkog pokreta u Hrvatskoj i

Slavoniji, knj. 1, Zagreb 1929, 249.
16 Istorijski arhiv Komunističke partije Jugoslavije, tom IV, Beograd
1950, 164.

16
 U svojoj rezoluciji desnica nigde posebno ne tretira agrarno Pita-
nje, ali zato želi da opravda svoj ulazak u Narodno veće, zalažući se za.
sporazum s građanskim strankama jer je smatrala da je to »nužno i
opravdano jer se samo sudjelovanjem i kooperacijom svih revolucionarnih
snaga tj. snaga sviju socijalnih klasa, koje su težile za rušenjem austro-
ugarsko-feudalno-kapitalističko-buržoaskog režima mogao postići brzi i
puni uspeh«. Svoje »učešće u kooperaciji« opravdava time što je »Čita-
vom prevratu deo dublji i revolucionarni značaj u političkom, socijalnom
i ekonomskom pogledu «.169
Glavni odbor Socijaldemokratske stranke (desnica) nešto kasnije,
kada se levica konačno odvojila, naročito .posle Kongresa ujedinjenja u
Beogradu, na kome su učestvovali i njeni predstavnici, izdaje proglas u
kome nastoji da opravda svoju politiku i da svu krivicu za rascep svali
na levicu. U vezi s agrarnom politikom u proglasu se kaže: »Naš ministar
drug Korać — usuprot klasnih poteškoća — otpočeo je još prije sastanka
Parlamenta prešnim putem provađati agrarnu reformu, pa se u cijeloj
zemlji već dijeli seljaštvu veleposjednička zemlja na jednogodašnji zakup«.
Zatim se kaže da je taj ministar »oslobodio kmetove« i u ostalim oblasti-
ma, proglašavajući ih »slobodnim vlasnicima zemalja«.179
Desnica je osudila »boljševičku metodu kao princip« i niko od onih
koji se ne slažu s njenim Statutom ne mogu biti članovi stranke.!7! Ta-
kođe je osudila kongres u Slavonskom Brodu, ističući da je jedini njegov
cilj »da ujedini samo boljševike u Jugoslaviji, a da rascepa jugoslovensku
socijalnu demokratiju« i da je to, u stvari, »stvaranje nove — boljševičke
komunističke stranke <.17s
Na ovaj proglas levica je odgovorila svojim manifestom.!73 U vezi
s agrarnom reformom u manifestu opozicije kaže se da je ona »čedo kom-
promisa između građanske demokratije i feudalaca, pa zato u njoj nema
ni traga socijaldemokratskim načelima«. Da je agrarna reforma »čedo
kompromisa« priznaje i sami tvorac Prethodnih odredaba Vitomir Ko-
rać, koji je morao podleći pritisku ostalih koalicionih stranaka.
Stav sličan socijaldemokratskoj levici imala je i Socijaldemokratska
stranka Dalmacije, koja se protivi deobi zemlje na male privatne posede
i zalaže da se ona nacionalizuje.174
Rukovodstvo Socijaldemokratske stranke Vojvodine (osim grupe pe-
lagićevaca) protivila se deobi velikih poseda pored ostalog i zato što je
»buržoazija agitovala za agrarnu reformu obećavajući zemlju onima koji
napuste radnički revolucionarni pokret«.175

19 Isto, 162.
179 Isto, 167.
171 Isto, 169.
12 Isto, 170.
17 Isto, 174.
114 Isto, 195.
18 M. Erić, n.d,, 207.

11
 Odmah posle rata Srpska socijaldemokratska stranka malo se zala-
gala za rešenje agrarnog pitanja. Bolje reći, nije imala određen stav prema
njemu jer je smatrala da nema potrebe da se njim bavi pošto je u Srbiji
ono rešeno,
Tek na Osmom kongresu, održanom juna 1910. u Beogradu, Soci-
jaldemokratska stranka Srbije donosi rezoluciju o agrarnom pitanju, u
kojoj se kaže da se »radi izrade gledišta socijalne demokratije na agrarno
pitanje i radi razvijanja socijaldemokratske akcije na selu« izradi studija
o tome.!7# Zatim se nalaže da se osnivaju socijaldemokratske organizacije
i na selu, Ovo je bio prvi pokušaj srpske socijaldemokratije da seljaštvo
privuče u svoje redove.
Srpska socijaldemokratska stranka osudila je Koraćev ulazak u
vladu i nije se slagala s njegovom agrarnom politikom.!77 No, i pored svih
kritika, Koraćevoj desnici se ne može odreći uloga u donošenju radikalnih
»Prethodnih odredaba«. Pri tome ne treba gubiti iz vida da je prihvaćen
tek treći projekt za rešenje agrarnog pitanja, kao delo kompromisa vla-
dajuće koalicije. Korać je 23. marta 1923. podneo ostavku i tada Mi-
nistarstvo agrarne reforme preuzima Demokratska stranka. Posle toga
opada interesovanje socijaldemokratske desnice za agrarno pitanje. Njen
rad sada se svodi na kritikovanje mera koje su preduzimane radi izvođe-
nja agrarne reforme i sve više gubi političku poziciju, naročito posle osni-
vanja Komunističke partije Jugoslavije, pa nije više mogla da bitnije utiče
na vođenje agrarne politike.

h) Stav Komunističke partije Jugoslavije

. Agrarno i seljačko pitanje prisutno je u programskim dokumentima

i akciji KPJ, Delujući u različitim socijalnim i političkim uslovima, na
različite načine, postavljala je razne probleme:iz oblasti agrarne politike,
težeći da ih uskladi s političkim prilikama. Delujući u ilegalnim uslovima;
borila se za poboljšanje uslova rada i života seljaštva i za stvaranje sa-
veza radnika i seljaka u borbi za socijalističku revoluciju i radikalno re-
šenje agrarnog i seljačkog pitanja.
U Rezoluciji Prvog kongresa KPJ govori se i o agrarnom seljač-
kom pitanju i radu među seljačkim masama. U njoj se, pored ostalog,
kaže: »Feudalni ostaci usporavaju ekonomski razvitak...« pa se zbog
toga zahteva »korenito uklanjanje svih postojećih ostataka«. -
Zahteva se definitivna eksproprijacija svih »ostataka feudalizma« i
da »proletarijat ne priznaje (feudalcima — pr. m. O.) pravo ni na kakvu
naknadu«; da se bez naknade zemlja koju su obrađivali (kmetovi i čifčije)
podeli seljacima i da im se besplatno, »na račun krupnih kapitalista, ka-
pitalističkih udruženja i banaka, stavi na raspolaganje poljoprivredni inven-
tar i sredstva za podizanje kuća i staja« kako bi se stvorili povoljni uslovi

178 Istorijski arhiv KPJ, tom III, Beograd 1950, 158.

17 Istorijski arhiv KPJ, tom III, Beograd 1950, 325.

78
za razvitak poljoprivredne proizvodnje; veliki posedi koji su feudalno»
porekla moraju se podeliti seljacima isto kao i ostala feudalna svojina
(čifluci, kolonati) bez ikakve naknade. Večiti zakup »proletarijat odbija
kao demagošku i utopijsku parolu i kao meru socijalne i političke reak-
cije. I predlog za socijalizaciju pojedinih veleposeda je čista utopija«. Isti-
čući da je proletarijatu jasno da se socijalizam ne može ostvariti u kapi-
talističkom pokretu već »samo eksproprijacijom političke i ekonomske
moći buržoazije i potpunom likvidacijom kapitalističkog poretka moguće
je socijalizam iz ideje pretvoriti u delo«; kada je u pitanju podela vele-
poseda, predlaže se da se ceo posao u vezi s organizacijom rada na vele-
posedima bude poveren »seljačkim većima koja obrazuju svi oni koji na
tim imanjima i faktički rade«.178
Rezolucija pokazuje da se nova partija odlučno založila za raskida-
nje svih feudalnih odnosa, u čemu je imala punu podršku seljačkih masa
(kmetova i čifčija), a što se tiče veleposeda, njen stav je da se ne dele
iako su bezembljaši i oni s malo zemlje bili da se i oni razdele. Ovo su ko-
ristile druge političke partije, pre svega Demokratska stranka, da ove se-
ljačke mase pridobiju.
Na Drugom kongresu KPJ agrarnom pitanju posvećuje se malo
pažnje iako je ono igralo vrlo značajnu ulogu u pridobijanju buntovanih
seljačkih masa za revolucionarne ciljeve Partije. U kongresnoj rezoluciji
govori se o agrarnom pitanju samo u 15. odeljku, gde se kaže: »KPJ će
povesti najenergičniju akciju za otkrivanje svih prevara i zločina buržoa-
zije pri »rešavanju« agrarnog pitanja. Ona će razotkrivati masamate laži i
prevare i svom energijom raditi na potpunom rešenju agrarnog pitanja
oduzimanje svih velikih poseda i ustupanjem, sa odgovarajućim inventa-
rom i bez ikakve nadoknade, seljačkim većima koja zemlju stvarno obra-
đuju«.179
U svom proglasu proletarijatu izdatom posle Vukovarskog kongresa
KPJ osuđuje buržoaske partije što koče pravilno rešenje agrarnog pitanja,
ističući da »reakcionarno-feudalno-klerikalni .blok, sa radikalima na čelu,
onemogućio je čak i demagoške pokušaje rešenja toga pitanja od strane
bankokratske demokratske zajednice«,!#% Dalje se ističe da će »Komu-
nistička partija povesti odlučnu borbu za stvarno rešenje agrarnog pita-
nja«, da će se zalagati da »sva zemlja, sa potpunim inventarom, bez ikak-
vih otkupa (pripadne — pr. M. O) onima koji je obrađuju«.181
Komunistička partija Jugoslavije osudila je sve vrste eksploatacije
i ugnjetavanja putem kolonizacije i nasilnog istrebljenja i asimilacije Ma-
kedonacai potiskivanje nacionalnih manjina.$1?
Sve do svoje Treće konferencije koja je održana u decembru 1923,
KPJ protestuje zbog odlaganja konačnog rešenja agrarnog pitanja, optužu-
jući za to vladajuću koaliciju. Tek na ovoj konferenciji pozabavila se

178 Istorijski arhiv KPJ, tom II, Beograd 1950, 21—22.

179 Isto, 43.
189 Isto, 55.
181 Isto, 57.
182 Isto, 69.

79
dublje ovim problemom, dajući i konkretna rešenja u Rezoluciji o agrar-
nom pitanju u Jugoslaviji i o radu na selu, Stavovi iz ove rezolucije po-
novljeni su u Rezoluciji o agrarnom pitanju, koja je usvojena na plenar-
noj sednici Zemaljskog veća Narodne radničke partije Jugoslavije u aprilu
1924, godine, koju je dopunio i usvojio Treći kongres KPJ, u junu 1926,
godine. Pošto ove dopune nijesu bitne, zadržaćemo se na Rezoluciji Treće
konferencije KPJ, navodeći delove koji se odnose na agrarno pitanje.!5:
U ovom dokumentu se kaže da je »tobožnja agrarna reforma sabo-
tirana na sve moguće načine«!84 od strane vladajuće koalicije i da su sve
uredbe i naredbe po kojim je trebalo da se sprovede imale za cilj njeno
izigravanje, a i ono zemlje što je podeljeno: dato je u prevremeni zakup.
Srpska buržoazija se osuđuje što na »taj način sprovodi nasilno posrblja-
vanje nesrpskih krajeva«, što je stupila u savez s »turskim begovima« u
Makedoniji i obustavila sve poslove u vezi sa sprovođenjem agrarne re-
forme na štetu obrađivača, jer zbog »nacionalnog ugnjetavanja seljaštvo u
Kraljevini SHS zahvatilo je duboko nezadovoljstvo i kod njih se sve više
oseća opoziciono i revolucionarno raspoloženje pa je Partija dužna da
vodi takvu politiku koja će ostvariti zajedničku borbu radnika i seljaka «.18%
Agrarno pitanje obrađeno je u 5. pasusu Rezolucije, u kome se
kaže: »U cilju otklanjanja ostataka feudalizma i oslobođenja seljaka od
teških tereta i jarma, koji su na njih navalili buržoazija i veleposednici,
NRPJtraži:
.a) eksproprijaciju bez ikakve nadoknade svih feudalaca i prelaže-
nje njihovih poseda u ruke siromašnih seljaka; eksproprijaciju svih vele-
poseda iznad 30 hektara i davanje zemlje seljacima bez zemlje i sa malo
zemljišta, bez obzira na veru i narodnost, i to sa celokupnim inventarom;
zemlja se ima prvenstveno dati radnom stanovništvu opštine, sreza, oblasti
i pokrajine u kojoj se posed nalazi; da država pored toga pruži tim selja-
cima materijalno-finansijsku pomoć za racionalno obrađivanje te zemlje;
b) potpuno odstranjenje svih ostataka feudalizma, večitog livela i
podsežovštine (u Dalmaciji); ukidanje svih plaćanja tereta, zakupnina,
haka, obaveza itd., koji su proizašli iz feudalnih odnosa;
v) da se povrate sve one sume koje su seljaci-bili primorani da plate
veleposednicima kao zakupninu, hak i slično, i da se od veleposednika
natrag oduzimaju sve sume koje im je državaisplatila;
g) da veleposednička zemlja koja je data seljacima u zakup na če-
tiri godine bude proglašena njihovom svojinom;
d) da se konfiskuju sve crkvene, samostanske i vakufske zemlje, da
se ukinu sva davanja koja seljaci moraju davati popovima (lukno, redo-
vina itd);
đ) da se ukinu svi oni zakoni i uredbe koji u nekim krajevima daju
privilegije za iskorišćavanje zemlje, paša i šuma, zemljišnih zajednica i
imovinskih opština, samo starosedeocima i bogatim seljacima, kao i da se
birokratske uprave tih institucija predaju u ruke seljačkih odbora;

181 Isto, 78.

184 Isto, 78—81.
18 Isto, 19—80.

80
 e) da se konfiskuju sve veleposedničke šume i da se iz velikih
šumskih kompleksa imaju snabdevati drvima ne samo okolni krajevi, već
i siromašno stanovnišivo prvo cele pokrajine a zatim i cele zemlje«.
Dalje se govori o ishrani stanovništva u pasivnim krajevima na ra-
čun bogataša, obezbeđenju jevtinih kredita za nabavku poljoprivrednih
alatki, ukidanju lihvarstva i poništavaju seljačkih dugova, oslobađanju se-
ljaka od svih poreza i nameta, ukidanju kuluka, amnestiji svih osuđenika
zbog agranih nemira i poništenju globa zbog povrede veleposedničkih
prava i šumskih šteta, kao i svih agrarnih procesa koje su pokrenuli ve-
leposednici protiv kmetova,čifčija itd.
Trebalo je da ovi stavovi posluže kao osnova za rešavanje agrarnog
pitanja. Komisija od tri člana, za čiji su izbor, prema odluci Konferencije
NRPJ, ovlašćeni Zemaljsko veće i izvršni odbor, imala je zadatak da izradi
projekt rešenja agrarnog pitanja i da ga stavi na diskusiju u partijskoj
štampi kako bi naredna konferencija, ili kongres, mogla da definitivno
donese partijski program agrarne reforme.186
Na Trećem kongresu KPJ, juna 1926, agrarno pitanje ponovo je
pretresano.157 Iz njegove Rezolucije o agrarnom i seljačkom pitanju vidi
se da muje dato dosta mesta. U ovom dokumentu se konstatuje da agrarno
pitanje nije rešeno ni u jednoj oblasti u kojoj je postojalo, da je velika
masa seljaka ostala bez zemlje, da još nisu raskinuti feudalni odnosi i da
su seljačke mase nacionalnih manjina, koje u nekim krajevima čine većinu
stanovništva, isključene iz agrarne reforme. U Vojvodini, gde Mađari i
Nemci čine većinu, »ne samo da režim nije dao zemlju nemačkim i ma-
đarskim seljacima, već je silom svoga poreskog i policijskog aparata na-
terao mnoge sitne i srednje seljake Nemce i Mađare da prodaju zemlju
budzašto i isele se iz Kraljevine SHS«.!88 Ovo važi i za Makedoniju, a
pogotovo za Kosovo, gde su albanske. mase bile izložene ekonomskom i
političkom pritisku i primoravane na iseljenje. Albanski seljak bio je u
mnogo gorem položaju nego nemački i mađarski seljak u Vojvodini, jer
je, pored pritiska policijske i upravne vlasti velikosrpske buržoazije, bio
podvrgnut i eksploataciji od strane aga i begova, kojim je morao i dalje
davati feudalne obaveze,
Pravilan je zaključak u ovoj rezoluciji da »agrarno i seljačko pita-
nje u državi SHS igra jednu od prvorazrednih uloga u političkom životu
zemlje i da stavlja pred KPJ važne praktične zadatke ,,. i da se KPJ za-
državala u najvećoj meri sve dosad na opredeljivanju svog teoretskog
stava «. 159
= Pošto se ocenjuje da je Partija u osnovnim linijama pravilno odre-
dila svoj teoretski stav o agrarnom pitanju i da su to pitanja »na kojima
bi se jedino mogao stvarno zasnivati uticaj Partije na seljačke mase i ve-
zati seljaštvo sa radništvom«,!% pred Pratiju se postavljaju sledeći za-
daci: da sprovede Rezoluciju o agrarnom pitanju iz 1924. godine; da

18 Isto, 82.
187. Isto, 119.
188 Isto, 119.
189 Isto, 123—124.
1% Isto, 124.
odlučno i postojano širi među seoskim masama revolucionarni način reše-
nja agrarnog/ pitanja; »da posveti mnogo veću pažnju agrarnom problemu
u krajevima u kojima su u većini seljačke mase potčinjenih nacija«, jer ne
može biti uspeha »ako se ne pomognu nacionalni pokreti tih oblasti, čiji
su nosioci seljačke mase bez zemlje«.191
Razumljivo, KPJ isticala je zaštitu obespravljenih nacionalnih ma-
njina kao veoma važan zadatak. Albanci na Kosovu, na primer, bili su
podvrgnuti asimilaciji, Rezolucija skreće pažnju partijskim organizacijama
i poverenicima da, s obzirom na raznolikost agrarnog problema u zemlji,
»ne smeju dalje ostati na šablonskoj propagandi i agitaciji« već se mora
raditi konkretno, uzimajući u obzir prilike u svakoj oblasti.
U svom agrarnom programu KPJ se zalaže da zemlju prvo dobije
mesno stanovništvo, od sela do pokrajina i oblasti. U prvom periodu njen
stav prema saveznim kolonistima i dobrovoljcima nije bio jasno definisan,
pre svega prema dobrovoljcima koji su poticali iz pasivnih krajeva, što
je imalo za posledicu njihovo opredeljivanje za druge partije, koje su špe-
kulisale agrarnom reformom služeći se raznim obećanjima da bi ih tako
pridobile. Istina, u Rezoluciji NRPJ o agrarnom pitanju govori se u 5.
tački o kolonistima i konstatuje da »naseljenicima nisu pripremljeni ni
domovi, ni sredstva za obradu. Zbog takve kolonizatorske politike režima
masa kolonista odrekla se naseljavanja. Režim je vršio naseljavanje u
Makedoniji (i na Kosovu — pr. M. O.) i Vojvodini ne radi podizanja pri-
vrede već radi svojih političkih ciljeva, a na prvom mestu radi denacio-
nalizacije naseljenih krajeva. Pri naseljavanju režim nije vodio računa o
potrebama za zemljom siromašnog stanovništva već često oduzimao zemlju
koja je trebala njima da pripadne«.19?
Na Kosovu albanski seljak ne samo što nije dobio zemlju koja je
trebalo da mu pripadne nego mu je oduzimana i ona koju je posedovao,
radi stvaranja naseljeničkih kompleksa.
I na Četvrtom kongresu KPJ, oktobra 1928, posvećena je pažnja
agrarnom pitanju. U kongresnoj rezoluciji kaže se da je cilj buržoazije
da izigra agrarnu reformu, da »reši nacionalno pitanje u Makedoniji (i
na Kosovu — M.O) i Vojvodini veštačkom kolonizacijom« i da koloni-
zacijom slovenskih nacija potisne neslovensko stanovništvo, pre svega
Albance na Kosovu i u Makedoniji.193
I Četvrta partijska konferencija, decembra 1934, podržala je sta-
vove iz ove rezolucije, s tim što se sada odlučno zahteva »bezodvlačno
vraćanje zemlje otete albanskim i makedonskim seljacima« i ustaje protiv
poreskog pljačkanja stanovništva u »nesrpskim« krajevima i nasilnog po-
srbljavanja.1%4
S konsolidacijom partijskih organizacija u zemlji, pa i na Kosovu,
seljačke i radničke mase sve više se opredeljuju za političku liniju KPJ,
naročito posle dolaska druga Tita na čelo Partije 1937. godine.

191 Isto, 125.

1% Isto, 303.
13 Isto, 147.
1% Isto, 265.
 Obnova rada partijskih organizacija i širi prodor Partije u mase
počeli su na Kosovu posle ukidanja šestojanuarske diktature. Značajan
datum u istoriji KPJ na Kosovu jeste njena Prva oblasna konferencija,
održana jula 1937. godine u Peći. Tada se objedinuje rad partijskih orga-
nizacija na Kosovu,19%5
Komunistička partija se založe za što čvršću saradnju naroda Ko-
sova. u prvom redu naselienika i Albanaca, za to da »sve svoje akcije, sva
svoja prava nastojanja u borbi za ekonomska i socijalna prava uvek upot-
punjavamo sa borbom za nacionalna prava šiptarskih masa«.!96
Na Kosovu Partija sve jače prodire u seljačke mase. To je bio re-
zultat njenog pravilnog stava prema agrarnom pitanju, odlučne osude te-
rora, asimilacije, iseljavanja i oduzimanja zemlje albanskom seljaku. Na-
predna omladina Kosova i drugih naroda Jugoslavije izdaje 1937. godine
letak u kome se osuđuje politika velikosrpske buržoazije prema Albanci-
ma: »Od 1918. godine Arnauti su u Jugoslaviji izloženi ubijanju, paljenju
čitavih sela, proganjanju sa zemlje, otimanju kuća, imanja, seoskih i ple-
menskih šuma... Srbijanska gospoda na čelu sa reakcionarnom vladom
Stojadinović — Korošec — Spaho svim silama radi na uništenju arna-
utskog življa«, kaže se u 1etku,l97 pa nastavlja da »započeta borba... za
prava porobljenih naroda osiguraće Arnautima pravo na svoju zemlju,
arnautskoj i ostaloj sirotinji pravo na besplatno naseljenje na čitluci-
ma«.1% Partija se zalaže za slogu između Srba, Albanaca i Crnogoraca 1
ukazuje da se samo udruženim snagama mogu pobediti reakcionarni bur-
žoaski elementi.
Svoju doslednost u borbi za nacionalna prava svih naroda Kosova
komunisti potvrđuju prilikom proslave 550-godišnjice Kosovske bitke
1939. godine, kada je napredna omladina Kosova i ostalih naroda Ju-
goslavije uputila letak narodima Kosova. Uglavnom, to su bili studenti
Beogradskog i Zagrebačkog univerziteta, komunisti i simpatizeri Partije.
Inicijatori za izdavanje letka bili su komunisti poreklom s Kosova. Zna-
čajnu ulogu u njegovom rasturanju na Gazimestanu, kod Prištine, gde
se proslava održavala, imale su prištinska partijska i skojevska organiza-
cija.19%
U Ietku se ističe da je ne samo pravo već interes zemlje da se
Albancima dadu manjinska prava, da se zemlja podeli siromašnim selja-
cima bez obzira na naciju i veru i da se razvijanjem bratstva i ravno-
pravnosti učvršćuje sigurnost i povećava stepen spremnosti za odbranu

. 15 Ali Hadri, Komunistićka partija Jugoslavije na Kosovu i Me-

tohiji do aprilskog rata, »Tokovi revolucije« V/1970, 271, 369.
16 Ali Hadri, Nacionalno ugnjetavanje šiptarske narodnosti i stav
i borba KPJ za nacionalna prava Šiptara za vreme stare Jugoslavije, »Gjur-
mime albanologjike« 11/1965, 156.
197 Isto, 196, 392.
198 Isto, 384.
19% Arhiv Instituta za istoriju Kosova u Prištini (u daljem tekstu:
AIIK), Stenografske beleške, 36; Izjava Jele Lisuloviz Prištine data
autoru 1975. godine.

6* 83
zemlje od fašističke opasnosti. U obraćanju Albancima kaže se: »Oduzi-
mali su vam zamlju koju ste vekovima radili a kojom ste hranili svoju
decu... Pod udar nekakvog »agrara« stavljena je sva zemlja na kojoj
živi arnautski seljak. Pravljena je konvencija sa turskom republikom za
nasilno iseljavanje Arnauta (...) Sistematski se radilo na razvijanju ver-
ske i nacionalne netrpeljivosti između Srba i Arnauta.
Arnauti, mi, vaši sinovi, sve to znamo, ali mi znamo i to da ste vi
svojun dosadašnjim držanjem pokazali da vam je stalo do bratske sloge
sa srpskim seljakom ... Svakom dobronamernom građaninu je jasno da
Jugoslavija može sačuvati svoju nezavisnost samo ako u njoj budu za-
dovoljni i Srbi, i Hrvati, i Slovenci i svi ostali među kojima spadamo i
mi Arnauti, Odgovornost za sudbinu pada, dakle, na sve nas (...) Sma-
tramo da je u interesu jačanja otporne snage države da se prestane sa
oduzimanjem zemlje arnautskom seljaku, da se prestane sa namerom ise-
ljavanja i. proganjanja Arnauta, U ovim sudbonosnim danima velika je
zadaća koja se postavila pred nas omladinu našeg kraja: Arnaute, Srbe
meštane i naseljnike, da svojom stvaralačkom snagom doprinesemo širc-
nju i jačanju međusobne ljubavi, bratstva i jednakosti«.?%%
Borbu za rešavanje ekonomskih i socijalnih pitanja Oblasni komi-
tet KPJ za Kosovo i Metohiju povezivao je s borbom za nacionalna prava
svih naroda Kosova, u prvom redu potlačenih albanskih masa.
U proglasima Oblasni komitet upoznaje mase sa svojim stavovima
i daje uputstva kako treba raditi da bi se ti stavovi sproveli, U proglasu
objavljenom posle kapitulacije Francuske kaže se između ostalog:
»Sve vlade i dosada kao i ova huškale su Crnogorce na Arnaute, a
Srbe meštane i na jedne i na druge,jer joj nije u interesu da se vi slo-
žite. Komunistička partija je stalno ukazivala da nema sreće ni za Crno-
gorce, ni za Srbe meštane dok arnautski narod nema nikakva prava i
slobode. Samo ravnopravni narodi mogu biti srećni, zato ne dozvolite da
vas gospodština zavadi i gura jedne protiv drugih «.201
I pored borbe komunista za nacionalna prava albanske nacionalne
manjine i zalaganja da se albanske mase pridobiju, nije postignut veći
uspeh iz poznatih objektivnih i subjektivnih uslova. S tim u vezi Boro
Vukmirović zaključuje u svojim »Februarskim tezama«, 1942. godine,
»da je pre rata bio slab uticaj u masama, pogotovo albanskim, da nije
bilo albanskih kadrova, da su partijska uporišta bile većinom naseljeničke
mase «.202 '
Napredna studentska omladina Kosova — Srbi, Albanci i Crno-
gOorci — nastavlja borbu za ravnopravne odnose među narodima Kosova.
Ona se borila protiv nacionalnog ugnjetavanja. Albanaca i za priznavanje
njihovih nacionalnih prava. U proglasu koji je izdala u junu 1939. godine
studentska naseljenička i meštanska omladina s Kosova i Metohije —

*% Kao nap. 196, 160—161.

2 Kao nap. 195, 393.
** Milovan Obradović, Revizija agrarne reforme na Kosovu
»Kosova — Kosovo«, Priština 1974, 375.

B4
ona koja se školovala u Beogradu i ona što je na svojim domovima —
obraća se narodima Kosova, naseljenicima Srbima, Albancima i Srbima
meštanima.?% U pisanju ovog letka glavnu reč su imali studenti komu-
nisti i skojevci pa se može smatrati kao da je partijski pošto su u njemu
izneseni stavovi KPJ o tadašnjoj društveno-ekonomskom i političkom sta-
nju na Kosovu. U obraćanju naseljenicima kaže se, između ostalog:
>Naseljenici,
Vi ste došli u »obetovanu zemlju« Kosovo i Metohiju. Mislili ste
da ćete dobiti državna imanja, da ćete omogućiti lakši život vašim po-
rodicama, Glad i patnje naterali su vas da ostavite vaše ognjišta... Mi
znamo da je veći broj od vas došao da nađe hleba na »slobodnim« ima-
njima. Prvoga dana dali su vam srp i kosu u ruke, da žanjete tuđe pše-
nice i kosite tuđe livade. Ne, naseljenici, nisu to slobodna imanja, to su
oranice i livade koji su znojem svoga lica zarađivali svoj hleb, a danas
ostali bez svojih polja i oranica, Hleb taj što jedete, iako često gorko sti-
čete, to je uzimanje iz usta zalogaja hiljadama porodica siromašnog i na-
paćenog arnautskog naroda. Mi znamo da vama nije dobro, Mi znamo da
i danas gladujete, da živite u kućama bez patosa, gde caruje memla i gde
vlaga nagriza i ruši živote vaših porodica (...) Raspirivanje mržnje iz-
među vaš i Arnauta nije slučajno i nije samo na Kosovu i Metohiji. To
je zadatak svih narodnih neprijatelja u ovoj zemlji, da seju mržnju, da
zavade pa da vladaju. Tiisti, koji vas zavadaju i ugnjetavaju, ugnjetavaju
i druge narode u Jugoslaviji i ne daju, i pored žarke želje Srba i Hrvata,
da dođe do bratskog sporazuma, do sporazuma koji bi omogućio bolji i
čovečniji život svih naroda u ovoj zemlji pa i vas koji živite na Kosovu
i Metohiji. 2£.U LeLo2._ A,
Očevi naši i braćo naša,
Mrziti i progoniti Arnaute to znači: staviti se na stranu zakletih
neprijatelja ove zemlje, to znači ići na ruku onima koji hoće da porobe
Amaute, vas i sve narođe u Jugoslaviji.
Naseljenici,
Borite se protiv onih elemenata iz vaših redova koji u ime vas
1 vaših porodica čine nedela, zločine, prema mirnom i radnom arnautskom
narodu! Zar nije ljudi nedostojno dirati u svetinje, običaje i bogomolje
drugih?! Ne dozvolite da vam izrodii špijuni kaljaju vaše ime, vašu čast
i poštenje! Borite se u zajednici sa Srbima meštanima i Arnautima protiv
daljeg oduzimanja arnautske zemlje, protiv njihovog iseljavanja.
Naseljenici,
Zajedno sa ovim koji žive na Kosovu i Metohiji odlučno zahtevajte
podelu velikih državnih i veleposedničkih imanja, imanja kojih na Kosovu
i Metohiji: ima dosta i zahtevajte da se dodele u prvom redu onim arna-
utskim porodicama kojima je oduzeta zemlja, a onda svima onima koji je
nemaju pa bili oni Arnauti, Srbi meštani ili naseljenici«,

2% AVII, Beograd, K-26/1, F-21, dok. 49/2.

85
 Obraćajući se Albancimau letku se kaže:
» Arnauti,
Svi narodi ove zemlje stenju pod teškim jarmom narodnih tlačitelja,
čije zulume ste vi najviše osetili na vlastitoj koži. Nenarodni režim i nji-
kove sluge — špijuni i žandarmi gospodari su vaših života. Ubijaju i pre-
mlaćuju vas, trostruko vam naplaćuju porezu, oduzimaju vam imanja i
čine od vas prave robove. Viste postali svakidanja zabava narodnih tirana
i krvopija, koji se slatko napijaju vašom krvlju. Vaše njive i livade su
oduzete, vaše porodice su gladne, plaćate porez a nemate zemlju. Misinovi
ovih porodica kojima je data vaša zemlja, volimo arnautski narod, jer
volimo sve narode ove zemlje i čitavog sveta. Narodi jedni drugima nisu
neprijatelji, narodni neprijatelji su oni koji iz svojih sebičnih i prljavih
interesa zavađaju narod. Mi znamo dok traju nasilja nad vama ni nama
neće biti dobro. Mi, studentska omladina, hoćemo da vi imate puna prava
u ovoj zemlji. Mi ne možemo biti ravnodušni, slušajući plač vaše gladne
dece. Mi hoćemo da imate pravo naživot, hleb i slobodu, pravo na svoje
škole i sve ono što je potrebno jednom narodu za njegov potpun razvitak.
Mi, studentska omladina sa ostalom omladinom sela i grada, ustajemo
protiv svega onoga što je upereno protiv vaših životnih interesa i izjavlju-
jemo jasno i odlučno: da ćemo se boriti protiv vašeg zlostavljanja, protiv
daljeg oduzimanja zemlje, i protiv vašeg iseljavanja. Ma koliko bili teški
dani u kojima živite, ma koliko vas progonili, onemogućavali i tiranski
prema vama postupali, vaš je spas u zajedničkoj borbi sa svim narodima
u ovoj zemlji, u borbi protiv onih koji ugnjetavaju u prvom redu vas,
Arnaute pa i naseljenike i Srbe meštane. Samo tako ćete se osloboditi
gvozdenog jarma kojeg danas nosite, a nikako neće vam doći sloboda od
onih spolja, koji porobiše svoj vlastiti narod, koji porobiše abisinski, špa-
njolski junački narod, koji porobiše austrijski, čehoslovački i junački. alba-
nski narod. Svima ovim porobljenim narodima nezaježljivi ratni osvajači
Nemačkei Italije obećali su slobodu a dali su smrt i ropstvo«.
Dalje se govori o zverstvimaitalijanskih fašista u Albaniji, gde stra-
daju najbolji sinovi Albanije koji se nisu mogli pomiriti s italijanskim
ropstvom, i Albance pozivaju na borbu:
»Protiv takvih tirana moramo se boriti, za naš spas ovde u Jugos-
laviji, za oslobođenje albanskog i ostalih nraoda koji su porobljeni od istih
zavojevača«<.
Za Srbe meštane se kaže da su se oni »zajedno sa Arnautima broili
protiv Turske carevine« i da, ako misle da budu slobodni, moraju se boriti
zajedno s ostalim narodima Kosova,tj. Albancima i naseljenicima jer samo
tako sačuvaće svoju slobodu, pa se nastavlja:
»Srbi meštani,
Nisu vam danas Arnauti i naseljenici krivi za vašu bedu i nemaš-
tinu, svima nama krivi su nenarodni režimi koji seju mržnju i zavađaju
narode i koji su doveli Jugoslaviju njihovom izdajničkom politikom u

vije jedva čekaju neslogu među narodima pa da nasmu na nju i pojednako

kolju vas, Arnaute, i naseljenike. Pred takvom zajedničkom opasnošću na-
meće nam se svima zajednička borba protiv osvajača — italijanskog i ne-

86
mačkog fašizma, da bi se u slobodnoj i nezavisnoj Jugoslaviji omogućio
bolji i snošljiviji Život svih koji žive u njoj pa i na Kosovu i Metohiji,
Arnautima, Srbima meštanima i naseljenicima.
Omladino,
. Sinovi Amnauta, naseljenika i Srba meštana, fašistički osvajači spre-
maju našoj zemlji ropstvo i jaram,osvajači koji su u isto vreme neprijatelji
nas omladine. Omladino, pod italijanskim i nemačkim fašizmom bile bi
uništene sve nade u svetliju budućnost našu i našeg naroda. Zato je potre-
bno naše jedinstvo, jedinstvo koje postoji među studentskom omladinom,
arnautskom, meštanskom i naseljeničkom, koje će koristiti svome narodu
1 neka vam ostaloj omladini bude primer«.
Komunisti naseljenici bili su najdsoledniji borci za ravnopravnost
Albanaca, Srba i Crnogoraca. Oni su se zalagali za upotrebu albanskog
jezika u javnim službama i školamai borili protiv nepravilne agrarne po-
litike prema Albancima, kojima je oduzimana zemlja pod raznim vidovi-
ma. Oblasni komitet uputio je juna 1938. direktivu komunistima da agituju
među kolonistima da ne primaju zemlju koja je oduzimana do albanskih
seljaka. Porodice članova i simpatizera KPJ odbijale su da prihvate ovako
oduzetu zemlju, mada je bilo i onih koji su je prihvatili pa su zbog toga
partijski kažnjavani. Grupa omladinaca predvođena komunistima i sko-
jevcima napala je članove Revizione komisije koja je oduzimala zemlju
Albancima u selima Babaloču i Gramočelju.204
Ova akcija napredne omladine naišla je na velike simpatije albanskih
seljaka jer su videli da im naseljenici, a pre svega komunisti, nisu nepri-
jatelji nego su to borci za ravnopravnost i bolji život svih naroda Kosova.
Na osnovu ovoga može se zaključiti da u prvom periodu po stvara-
nju Kraljevine SHS, kada je revolucionarno seljaštvo odlučno istupilo, ka-
da su nastali kritični momenti za buržoaski sistem, .jer je »agrarna revo-
lucija« zahvatila široke seljačke mase, KPJ je propustila, zbog unutrašnjih
razmirica, da iskoristi revolucionarni seljački talas, ne shvatajući pravi zna-
čaj agrarne reforme i težnju siromašnih seljaka i bezemljaša da. postanu
vlasnici zemlje koju obrađuju. Ispustila je da na pitanju podele. velikih
poseda okupi oko sebe revolucionarne seljačke mase, koje su zahtevale
podelu ovih poseda, većse zanosila nacionalizacijom ovih poseda i stva-
ranjem socijalističkih gazdinstava. Na drugoj strani, neke buržoaske poli-
tičke partije ocenile su da na pitanju deobe velikih poseda, makar i dava-
njem u privremeni zakup i obećanjem da će kasnije zakupci postati vlas-
nici, mogu pridobiti seljačke mase za svoje ciljeve, a zatim su odugovlačile
da ostvare obećanje o podeli veleposeda.
Poučena iskustvom iz ovog perioda, KPJ će kasnije, naročito od
Treće zemaljske konferencije, dosledno podržavati radikalnu agrarnu re-
formu i ukazivati seljačkim masama da je može izvesti samo ona, stva-
rajući nove društvene odnose, a da je »buržoazija grobar agrarne reforme
koju je započela« i koju će sprovesti samo u onoj meri koja odgovara
njenim interesima.205

25 M. Erić, n.d., 214.

*4 Kao nap. 195, 393.

57
 Glava I

SUBJEKTI, OBJEKTI, CILJEVI I ORGANI

AGRARNE REFORME
1. SUBJEKTI AGRARNE REFORME

Za svaku agrarnu reformu važno je utvrditi ko su njeni korisnici —

subjekti i kolik je zemljišni fond. Još u Prethodnim odredbama određeni
su subjekti agrarne reforme. Prema ovim propisima, to su lica koja se
nalaze u kmetskim — čifčijskim, kolonatskim i njima sličnim odnosima.
Merilo za utvrđivanje korisnika agrarne reforme bilo je da li se proizvodni
odnosi na posedu smatraju feudalnim ili ne. Ovo se utvrđivalo i prema
samom nazivu obrađivača: zemljodelac, kmet, čifčija, beglučar itd. ili po
katastarskim knjigama ako su postojale. Teže je bilo odrediti one katego-
rije korisnika agrarne reforme što su bili u takvim odnosima koji su zna-
čili prelaz od feudalizma ka kapitalizmu, I sami nazivi za ove feudalne i
polufeudalne odnose bili su različiti u pokrajinama, što je bilo uslovljeno
njihovim društveno-istorijskim razvojem. Imajući ovo u vidu, moralo se,
prilikom donošenja zakonskih propisa u likvidaciji ovih odnosa posebno
za svaku oblast i pokrajinu nabrojati ko su korisnici agrarne reforme. Po-
lazilo se od načela da se mora smatrati feudalnim odnosom onaj ugovorni
odnos u poljoprivredi od koga je zavisila egzistencija obrađivača — ako
je zemlju radio duži period, koji nije uvek bio određen, bez obzira na to
da li je dobrovoljno ili prinudno sklopio ugovor.
Ko se sve smatra korisnikom agrarne reforme na Kosovu određeno
je u Zakonu o uređenju agrarnih odnosa u ranijim pokrajinama Srbije
i Crne Gore (u daljem tekstu Zakon o uređenju agrarnih odnosa) od
5. decmbra 1931, s izmenama i dopunama od 24. juna 1933. godine.?9
Čifčijski odnos bio je onaj koji je trajao na istom posedu neprekidno 10
godina, računajući od 1, oktobra 1912. unazad. Dalje se nabrajaju kao
korisnici: napoličari, zakupci (ćisimdžije), arendatori — ako su obrađivali
zemlju pre 27. februara 1919. i dalje je obrađuju. Ograničenje čifčijskog
donosa na 10 godina, računajući od 1912. godine, i njegovo vezivanje za
jedan posed kasnije je uticalo da čifčije budu oštećene, tim pre što je
bilo dosta slučajeva da su ih feudalni vlasnici proterivali sa svojih poseda,

2% »Službene novine«, br. 285/31 i br. 141/33.

88
dovodeći obrađivaće sa strane, ili su čifčijski odnos pretvarali u zakup-
nički, Iz ove kategorije subjekata agrarne reforme bili su isključena lica
koja su osuđivana za dela protiv države i njenih interesa, odmetnici od
vlasti i oni koji su u bekstvu iz koga čine,ili mogu činiti, kažnjiva dela,
i lica koja zemlju pod agrarnim odnosima ne obrađuju lično ili su na dru-
goj strani osigurala opstanak,#% Ova isključenja imala su politički efekt
— vlast je na taj način kažnjavala sve korisnike agrarne reforme koji se
nisu slagali s politikom vladajućih partija.
Osim ovih ograničenja, koja su se odnosila na tzv, Južne krajeve,
po ovom osnovu bila su u Bosni i Hercegovini isključena i lica koja su
polagala pravo na beglučke zemlje, i to: ona koja zemlju ne obrađuju »sa-
ma sobom« i koja su na drugi način stekla trajnu, samostalnu egzistenciju,
najamnici, dvorani, sluge i subaše koji su dobili zemlju na obrađivanje
Kao deo protivvrednosti za službu i srodnici u prvoj liniji bez obzira na
stepn a u pomoćnoj liniji do četvrtog stepena krvnog srodstva,?08
I u Dalmaciji je sužen krug korisnika agrarne reforme, jer su izuzeti
posediitalijanskih državljana, a njih je bilo najviše.
Prema Prethodnim odredbama, a i kasnijim zakonima o likvidaciji
agrarne reforme, kao njeni korisnici bili su predviđeni zemljoradnici koji
uopšte nemaju zemlje i oni koji nemaju onoliko koliko mogu obraditi
sa svojom porodicom. Za njih su određeni veleposedi i državna zemlja koja
bude potpala pod udar agrarne reforme. Prvenstvo su imali »invalidi udo-
vice i ratni siročad, vojnici i dobrovoljci koji su se borili za oslobođenje
i ujedinjenje Srba, Hrvata i Slovenaca«,?% Ali, da bi se imao uvid u pravo
prvenstva, trebalo je popisati korisnike agrarne reforme, Posebnim nared-
bama od 10. aprila 1919. i od jula 1920. godine?!% određeno je ko
se sve smatra agrarnim interesentom. Prema ovim naredbama; agrarne
interesente popisivali su opštinski uredi i bili su podeljeni u pet kategorija.
Prvu kategoriju sačinjavali su oni koji se bave zemljoradnjom a ne-
maju svoju zemlju, drugu zemljoradnici koji nemaju toliko zemlje koliko
bi sa svojom porodicom mogli obraditi, u treću oni koji imaju toliko
svoje zemlje koliko mogu obrađivati sa svojim porodicama, u četvrtu pose-
dnici koji svoj posed obrađuju uz pomoć najamnih radnika (sluga, poljo-
privrednih radnika, nadničara) i u petu kategoriju posednici čiju zemlju
obrađuju samo najamni radnici.
Kada je reč o prvoj kategoriji agrarnih interesenata, nije bilo dvou-
mljenja, jer je odmah sve bilo jasno, a ko sve spada u drugu kategoriju
određeno je u uputstvu ministra agrarne reforme broj 9905 od 3. jula
1920, gde se kaže da se siromašnim smatra onaj koji sopstvene zemlje
nema, ili je ima najviše do 10 kastarskih jutara na svoje ime ili na ime
oca ako s njim u zajednici živi. Ako je porodica imala više od 10 članova,
prvenstvo su imale one porodice s većim brojem muških odraslih: glava.?11

207 Isto, br. 285/1931.

28 M, Erić, n.đ., 237.
20 Agrarna reforma, knj. 1, 14.
219 Isto, 18, 48.
21 Isto, 207; AR, 11, 106.

89
 Zauzet je stav da se zemlja mora prvo dodeljivati najsiromašnijim
pa dalje, ali je istaknuto i »nacionalno-političko načelo« po kome zemlju
mogu dobiti samo one porodice čije su starešine građani SHS,?!? znači stra-
ni državljani nisu mogli imati ovo pravo.
Za isključenje iz agrarne reforme Nemaca i Mađara izgovor je bio
da. nije rešeno pitanje njihovog državljanstva, jer nisu zaključeni državni
ugovori s Mađarskom i Rumunijom, a kada su bili u pitanju Albanci na
Kosovu i u Makedoniji, ovom izgvooru nije bilo mesta jer su oni od
1914. godine bili državljani Srbije ili Crne Gore.
Da se vodila politika diskriminacija prema nacionalnim manjinama
još od stvaranja Kraljevine SHS govori i činjenica što je ona nastavljena
1 posle sklapanja ugovora o miru sa susednim državama i da nepostojanje
takvih ugovora nije više moglo biti izgovor za isključenje pripadnika nacio-
nalnih manjina iz agrarne reforme, jer su sada i oni bili punopravni gra-
đani Kraljevine SHS. I posle zaključenja mirovnih ugovora »otvoreno se
priznavalo da se lica strane narodnosti ne mogu uključiti među subjekte
zbog nacionalnih ciljeva reforme«,?13
Kosovo je bilo oblast u kojoj je trebalo. izvrišti naseljavanje iz »na-
cionalnih razloga«, jer su većinu njegovog stanovništva činili Albanci pa
su agrarmi organi nastojali da u ovom kraju izmene nacionalnu strukturu
kolonizacijom slovenskog življa. Pošto su ovde, uglavnom, postojali feu-
dalni odnosi, vlada je ocenila da se nacionalni ciljevi agrarne reforme mo-
gu postići jedino putem kolonizacije, ne osvrćući se na činjenicu da je bilo
malo državne zemlje i opštinskih utrina podesnih za naseljavanje. Počeo je
onda planski pritisak i teror da bi se Albanciprisilili na iseljavanje u Tur-
sku i Albaniju i tako stvorio prostor za kolonizaciju i postizanje »nacio-
nalnog cilja« agrarne reforme.
Državne vlasti nisu preduzimale mere da se agrarnim interesentima
obezbede krediti pod povoljnim uslovima, a nisu im davale ni bilo kakav
inventar. Izuzetak su bili kolonisti dobrovoljci, koji su imali pravo na ove
povlastice preko svojih zadruga. Stoga je bilo dosta slučajeva da naseljenik
nije mogao da obradi dobijenu zemlju.
Sličan slučaj bio je i sa čifčijama — morale su da i dalje koriste
sahibijski inventar i stokupošto nisu to imali, ili da zemlju daju u napo-
licu. Zato je bilo dosta zahteva mesnih agrarnih interesenata da im se
dozvoli da obrađuju zemlju inventarom veleposednika i sahibija, ili kao
napoličari. U uputstvu broj 9005 od 3. jula 1920, koje je Ministarstvo
agrarne reforme poslalo agrarnim komisijama, kaže se da će »ovi napoličari
ostati u ovom odnosu prema velikom posedu dotle dok ne budu toliko
ekonomski osposobljeni da mogu od napolice (risa) preći na slobodan
zakup«,214
Ovaj podatak govori da su mesni agrarni interesenti, kolonisti i do-
brovoljci bili prepušteni samim sebi, a u najtežem položaju našli su se
bezemljaši, koji ranije nisu imali ni poljoprivredni inventar ni radnu stoku.

212
»Službene novine«, br. 232 od 20. X 1920.
25 Dr M. Erić, nd» 240.
24 AR, knj. 1, 212.

90
 Uključivanje u korisnike agrarne reforme scoskih zanatlija i onih
koji su želeli da ubuduće obrađuju zemlju koja bi im se kao naseljenicima
dodelila?!5 znači da se odstupilo od principa da zemlja treba da pripadne
onima koji je obrađuju. Jer, seoske zanatlije, koje su se do tada uzgredno
bavile zemljoradnjom, mogle su dobiti u zakup manje parcele, ali posle
podmirenja onih koji su se bavili samo zemljoradnjom.
Na Kosovu zanatlije — kolonisti izjednačene su s ostalim naselje-
nicima. Prema Uredbi o naseljavanju novih Južnih krajeva i kasnije Za-
konu o naseljavanju Južnih krajeva, u subjekte agrarne reforme uvršćeni
su i oni koji ne samo što se dotad nisu bavili zemljoradnjom nego se ni
ubuduće neće njom baviti pa su dobijenu zemlju davali u zakup,ili napo-
licu, Prema ovim propisima, na Kosovu su dobijali zemlju i državni slu-
žbenici, žandarmi, oficiri. Tako su stvarani novi feudalni odnosi, jer je
ova kategorija davala zemlju u zakup,ili napolicu.
Propisi o subjektima agrarne reforme menjani su raznim zakonima,
uredbama, naredbama, raspisima i uputstvima, prema političkoj situaciji
u zemlji, jer je svaka politička stranka koja je bila na vlasti želela da
naseljenike pridobije za svoje političke ciljeve i primora raznim propisima
da budu verni vladi, Kolonisti su gubili pravo na zemlju ako su održavali
vezu s odmetnicima od vlasti ili ih pomagali, ili ako su radili protiv drža-
vnog poretka. Oni su bili obavezni da stupaju u naseljenička udruženja —
zemljoradničke i zanatske zadruge, koje su bile pod neposrednom kontro-
lom državnih organa.ž!6 Klauzule o oduzimanju zemlje naseljenika bile su
u stvari stege kojih se oni nisu mogli osloboditi jer opozocija zvaničnoj
vlasti značila je gubljenje zemlje. Time se objašnjava činjenica što su u
prvih 10 godina od naseljavanja naseljenici bili poslušne pristalice svake
vlade,.a po isteku tog roka, kada su, prema zakonu, postajali vlasnici ze-
mlje, sve više se oslobađaju političkog tutorstva buržoaskih partija i opre-
deljuju po svom političkom ubeđenju.
Kada je u pitanju Kosovo, može se sa sigurnošću tvrditi da su na-
seljenici-koji su postali vlasnici zemlje dobijene putem agrarne reforme
sve odlučnije istupali protiv vladajućih partija, Naročito posle konsolida-
cije KPJ na Kosovu, oni prilaze Komunističkoj partiji i podržavaju njenu
političku liniju..
Posebnu grupu agrarnih subjekata činili su dobrovoljci. Njima je
Krfskom deklaracijom od 29. februara 1917. obećana zemlja. Prema njoj,
svaki dobrovoljac dobiće po svršetku rata pet hektara plodne zemlje.2i7
Ovo se prvobitno odnosilo na iseljenike koji su se nalazili u Amenici, a
kasnije na sve Srbe, Hrvate i Slovence koji bi se kao dobrovoljci borili
u redovima srpske vojske. Pošto nije bilo rečeno da zemlju mogu dobiti
samo dobrovoljci zemljoradnici, to je značilo da pravo na nju imaju svi
dobrovoljci,

*15 Uredba o naseljavanju novih južnih krajeva, »Službene novine«,

br. 232/1920.
#16 Isto.
27 T. Milenković, n.d., 11.

91
 Prema izveštaju Ministarstva vojske i mornarice Kraljevine SHS
podnesenom 1924. godine Narodnoj skupštini, na solunskom frontu učes-
tvovalo je 32.219 dobrovoljaca.?18 Ovoliki broj dobrovoljaca stavio je pred
novu državu teško rešiv problem. Kada su obnarodovane Prethodne od-
redbe, u kojim dobrovoljci nisu pomenuti kao subjekti agrarne reforme,
među njima se podigao talas ogorčenja. Istina, u deobi veleposedničke
zemlje, a dobrovoljci su većinom poticali iz oblasti koje su se nalazile pod
Austro-Ugarskom, gde su i bili veliki posedi, neki su dobili zemlju u za-
kup, kao i ostali agrarni interesenti, ali mnogi su ostali »kratkih rukava«.
Talas njihovog nezadovoljstva načinom na koje su deljeni veleposedi bio
je žestok jer su smatrali da su prevareni i izigrani pa su počeli da se soli-
darišu s naprednim snagama.
Želeći da dobrovoljce odvoji od revolucionarnih masa i da jstovre-
meno ispuni obećanje srpske vlade, Ministarstvo za agrarnu reformu iz-
dalo je 8. novembra 1919, raspis br. 4842 u kome naređuje nižim agrar-
nim organima da se svim dobrovoljcima borcima bez obzira na imovno
stanje dodeli u besplatan zakup po pet hektara a neborcima potri hektara
zemlje po mogućnosti u mestima gde će biti uslova da im se da u svo-
jinu.#1? Na ovaj način je povećan broj agrarnih subjekata, a u fondu nije
bilo toliko zemlje da bi je svi dobili. Zato se od drugih agrarnih intere-
senata morala oduzimati data zemlja. To je sve više otežavalo rad Minis-
tarstva za agrarnu reformu,
Prvi akt koji reguliše dobrovoljački status u duhu obećanja srpske
vlade jeste Uredba o dobrovoljcima, kasnije nazvana zakon.?2% U njoj je
precizirano ko se sve smatra dobrovoljcem. Sada se prvi put ističe da pravo
na kolonizaciju imaju samo dobrovoljci zemljoradnici, a ostalim katego-
rijama — činovnicima, zanatlijama, đacima i trgovcima — obećava se po-
moć putem kredita i stipendija.?*! Zemljoradnici — dobrovoljci bili su
obavezni da stalno obrađuju zemlju. Obećano im je da će, po mogućnosti,
dobiti stoku, koja bi za tri godine bila državna svojina, a zatim dobrovo-
ljac postaje njen vlasnik.???
Kao i u svim agrarnim zakonima i uredbama koje su doneseni u
vreme predratne Jugoslavije, i u ovoj uredbi traži se politička lojalnost
kao uslov za sticanje prava na zemlju. U članu 25. ove uredbe kaže se:
»Svaki onaj dobrovoljac koji organizuje pokrete protiv državne vlasti i
javnog poretka ili učestvuje u zločinstvima i prljavim delima ma koje vrste,
gubi pravo da se koristi propisima ove uredbe«.?23
Poslove u vezi sa sprovođenjem Uredbe o dobrovoljcima preuzelo
je Ministarstvo za socijalnu politiku, i to za dobrovlojce s teritorije Vojvo-
dine i bivših kraljevina Srbije i Crne Gore, a za ostale, prema mestu sta-

#8. Dr M. Erić, n.d., 246.

219 Isto, 247.
2% Agrarna reforma, knj. I, 263 i knj. III, 347.
221 Isto, knj. 1, 265
*2* Isto, 266.
223 Isto, 268.

92
novanja, agrarna povcreništva u Zagrebu, Sarajevu i Ljubljani. Smatralo
se da će se tako dobrovoljačko pitanje brzo rešiti kako bi se zatim pos-
vetila puna pažnja ostalim agrarnim subjektima. No, međusobno se boreći,
političke partije su nastojale da zbog svojih stranačkih interesa otežaju i
komplikuju rešavanje ovog pitanja.
Pošto su u 1919. i u prvoj polovini 1920. godine samo dobrovoljci
meštani, tj. oni u Vojvodini i Slavoniji, dobili, uglavnom, zemlju u privre-
meni zakup, kolonisti dobrovoljci iz pasivnih krajeva sada to zahtevaju
pa ministar agrarne reforme svojom naredbom br. 14011 od 27. jula 1920.
godine*"4 upozorava agrarne vlasti da odmah pristupe njihovom naselja-
vanju »kako bi se izjednačili sa njihvoim drugovimaiz aktivnih krajeva«.??5
U naredbi se kaže da se pored »stalnog naseljavanja dobrovoljaca pristupi
i viši privremeno naseljavanje«.#*5 Za privremeno naseljavanje zemljište
će se uzeti iz velikih poseda a zakupninu će plaćati država. Privremenim
kolonistima koji ne raspolažu sredstvima za rad dozvoljava se da zemlju
daju u napolicu, ali ne za novčani zakup,jer bi je u tom slučaju izgubili.*27
Rešenje pitanja dobrovoljaca-agrarnih subjekata otezalo se jer se
njihov broj stalno povećavao. Ministar agrarne reforme svojim rešenjem
broj 18101 od 23. oktobra 1920. priznaje pravo na zemlju i dobrovoljcima
nezemljoradnicima »ako isti. zemlju traže radi naseljenja ili u svrhu da
učestvuju svojim radom na uređivanju i utvrđivanju kolonija«.2%8 Ova
kategorija dobrovoljaca morala je sama plaćati zakupninu, a zemlju je
mogla dobiti samo posle podmirenja potrebe zemljoradnika dobrovoljaca
i ostalih agrarnih interesenata. Ako, pak, nije imalo zemlje u mestu sta-
novanja ovi dobrovoljci mogli su je dobiti u kompleksima predviđenim za
kolonizaciju, gde bi bili izjednačeni sa zemljoradnicima ako bi se bavili
zemljoradnjom.2#9 a
U vreme političkih borbi uoči izglasavanja Vidovdanskog ustava mi-
nistar za agrarnu reformu Nikola Uzunović, u nameri da pridobije dobro-
voljce da glasaju za njegovu stranku, svojim rešenjem priznaje status do-
brovoljca i licima koja ne poseduju uverenje o tome izdato od nadležnih
vojnih vlasti samo ako dobiju izjavu dva dobrovoljca. Trebalo je da ovo
uverenje overi i da garantuje tačnost navoda u njemu Oblasni savez dboro-
voljaca i da svi dobrovoljci u roku od tri godine pribave dobrovoljačka
uverenja, a ako to ne učine, sami će plaćati zakupninu. Prema Uzunovi-
ćevomrešenju, pravo korišćenja dobrovoljačkom kompenzacijom pripada
i 20cu ili majci, zakonitoj ženi i maloletnoj deci, kao i zakonitim nasled-
nicima dobrovoljca«,£30
Znajući da će pre dobiti zemlju ako budu pokazali veću odanost
vladi, »mnogi dobrovoljci su, mada nezadovoljni, morali ne samo da ćute
već i da javno istupaju kao pristalice vladajućih stranaka«.2! Iz istih poli-

224 Isto, 255.

25 Isto,
2% Isto.
217 Isto, 256.
“288 Isto, 272.
22% Isto.
7% » Agrarna reforma«, knj. II, 35.
“Dr M. Erić, n.d., 250.
93
tičkih razloga i dalje je proširivan krug korisnika dobrovoljačke kompen-
zacije. To pravo je odlukom Ministarskog saveta od 3. septembra 1921.
priznato i članovimačetničke organizacije.
Zakon o dobrovoljcima, kojim je zamenjena Uredba o dobrovoljci-
ma,ž2 ovlašćuje ministra vojske i mornarice da svojim rešenjem, uz nak-
nadno odobrenje Ministarskog saveta, može »priznati za dobrovoljce i dru«
ga lica za koja bude utvrđeno da su svojim radom i požrtvovanjem pomo-
gli ostvarivanje narodnog ujedinjenja i oslobođenja«.233 Na osnovu ovoga
dobrovoljačko pravo je tokom izvođenja agrarne reforme priznato i ovim
licima:
a) koja su učestvovala u bosansko-hercegovačkom ustanku (1875 —
1878), odlukom Interministarskog komiteta pri Ministarstvu za socijalnu
politiku broj 32840 od 4. oktobra 1922, a zatim odlukom Ministarskog
saveta broj 10713 od22. februara 1922, godine;a4
b) koja su se nalazila u sastavu bataljona »Pivko« u Italiji, sastav-
ljenog od austrijskih zarobljenika a sada državljana Kraljevine SHS, koji
se borio protiv austrougarske vojske;?35
c) onim koji su dobrovoljno učestvovali u balkanskom i prvom svet-
skom ratu u crnogorskoj vojsci kao crnogorski državljani a bili na radu
izvan Crne Gore, svim kojim su se borili takođe u redovima crnogorske
vojske a živeli nateritoriji bivše Austro-Ugarske Monarhije (Hercegovina,
Bosna, Lika, Boka, Dalmacija itd.), maloletnim državljanima Crne Gore
koji nisu bili vojni "obveznici ali su učestvovali u ratu kao dobrovoljci.?36
d) vojnicima u srpskim pukovima u Rusiji koji su u borbis neprija-
teljem bili rajeni, kontuzovanii zarobljeni i posle rata se vratili u zemlju.?57
Dobrvooljci su bili dužni da se nasele na dodeljenoj zemlji u roku
tri godine po dobijanju rešenja. Pošto im država nije obezbeđivala kuću,
bilo je predviđeno da dobiju pomoć u građevinskom materijalu a da uži-
vaju sve kolonističke povlastice. U izmenama Pravilnika za izvršenje Za-
kona o dobrvooljcima?38 nastojalo se da se dotadašnji propisi o tome kome
se može priznati status dobrovoljea što bolje preciziraju. Nametala se
potreba revizije mnogih rešenja, što je još više komplikovalo ovo pitanje.
Zakon o izmenama i dopunama Zakona o dobrovoljcima od 18.
septembra 1930, godine?%% propisuje da sva lica kojim je priznat status
dobrovoljca, bez obzira na zanimanje i imovno stanje, imaju pravo na

22 Agrarna reforma, knj. II, 347.

285 Isto.
24 Do 3. jula 1924. dobrovoljačka uverenja izdavali su Ministarstvo za
socijalnu politiku i Ministarstvo vojske i mornarice, nekad posebno a nekad
saglasno, a od tada samo Ministarstvo vojske i mornarice.
*85 Isto, 365. Rešenjem ministra vojske i mornarice, koje je usvojilo
Ministarski savet na sednici od 30. marta 1924, prva odluka bila je revidi-
rana tako da je sada priznato svojstvo dobrovoljca samo živim učesnicima
ustanka 1876/77. a ne i porodicama poginulih i umrlih ratnika.
288 Isto, 367-—369.
*97 Isto, 304.
78 »Službene novine«, br. 58/1930.
#99 Isto, br. 216/1930.

94
zemlju bez obaveze da se nasele. Potvrđene su sve obaveze dobrovoljaca
— zemljoradnika u pogledu naseljavanja, a dborovoljcima ostalih zani-
manja, invalidima i za rad nedorasloj deci koja su nasleđivala pravo na
dobrovoljačku kompenzaciju dozvoljena je da, po odobrenju ministra po-
ljoprivrede, mogu zemlju otuđiti čim je dobiju u vlasništvo. Na ovaj način
proširen je krug korisnika agrarne reforme pa se ponovo pred agrarne
organe postavio problem obezbeđenja zemljišnih površina za sve koji ima-
ju pravo da dobiju zemlju.
Novinu u ovom zakonu čini precizna odredba koja obavezuje do-
brovoljce na lojalnost državnom poretku, Istina, to se zahtevalo i u rani-
jem zakonu, ali ne u ovakoizričitom obliku: »Svaki onaj dobrovoljac koji
bude osuđen pravosnažnom presudom zadela uperena protiv opstanka
države, njenog uređenja i njenog interesa, gubi sva prava dana ovim za-
konom«.4% Bilo je jasno da je to upereno protiv dobrovoljaca političkih
protivnika državne vlasti i oni su ovim putem naterani na poslušnost.
U Pravilniku o izvršenju Zakona o dborovoljcima predviđeno je
da se zemlja daje prvenstveno sirmoašnim dobrovoljcima, i to sledećim
redom:?241 mesnim dobrovoljcima zemljoradnicima, ostalim mesnim dobrovo-
ljcima, dobrovoljcima zemljoradnicima — kolonistima i ostalim dobrovolj-
cima. Kao što se vidi, dobrovoljci zemljoradnici — kolonisti nisu imali pre-
dnost nad mesnim dobrovoljcima nezemljoradnicima. Pri tome se, sva-
kako, imao u vidu politički a ne ekonomsko-socijalni moment. Zato mnogi
zemljordanici dobrovoljci s malo zemlje nisu mogli dobiti ono što im je
obećano. Ubrzo se pokazalo da je bila opravdana bojazan da svi agrarni
interesenti ne mogu dobiti zemlju, jer je nije bilo dovoljno u zemljišnom
fondu, pa Ministarski savet donosi 7. decembra 1938. uredbu br. 1156
o izdavanju državnih obveznica ratnim dobrovoljcima umesto agrarne ze-
mlje da se tako »ostvarestečena prava ratnih dobrovoljaca kojima je priz-
nato dobrovoljačko svojstvo«. Pravo na obveznice. u predviđenim iznosima
dobila su lica kojim je do 8. decembra 1938. zaključno uverenjem Minis-
tarstva vojske i mornarice priznato dborovoljačko svojstvo a zemlju još
nisu dobili, oni koji su dobili zemlju ali su oslobođeni od naseljenja po
članu 5. Zakona o dobrovoljcima i lica koja su dobila zemlju a nisuse
naselila u zakonskom roku.?42 Prijemom obveznica dobrovoljci su gubili
pravo na dobijanje zemlje. Dobrovoljačko pitanje, kako se vidi, rešavalo
se gotovo za sve vreme postojanja Kraljevine Jugoslavije.

2. OBJEKTI REFORME

a) Feudalni posedi

Prethodnim odredbama za primenu agrarne reforme rešeni su čiiči-

jski — kmetski, kolonatski i njima slični odnosi. Svi posedi na kojim su
ti odnosi vladali proglašeni su kao objekti agrarne reforme bez obzira na

240 Isto.
XL Dr M. Erić, n.d» 254.
#42. »Službene novine«, br. 46 od 28. II 1939.
95
njihovu površinu, Ova načela primenjena su i u Zakonuo likvidaciji ovih
odnosa na Kosovu i u Makedoniji. Izuzetak čine posedi na prelazu iz
feudalnih ka kapitalističkim, tj. oni na kojim je primenjivan kapitalistički
način proizvodnje. Od agrarne reforme su izuzeti i feudalni posedi u Dal-
maciji člij su vlasnici bili italijanski državljani.
Na Kosovu i u ostalim oblastima koje su do 1912. godine bile pod
turskom vlašću postojali su feudalni odnosi. Zemlja se nalazila većinom
u rukama čifluk-sehabija. Postojali su i polufeudalni odnosi (beglučari,
napoličari, arendatori, momcii td.) koji su se na Kosovu zadržali ne samo
do donošenja Zakona o uređenju agrarnih odnosa u ranijim pokrajinama
Srbije i Crne Gore, iz 1931. godine (u daljem tekstu Zakon o uređenju
agrarnih odnosa), nego gotovo do 1940. godine, što potvrđuje podatak da
su agrami sudovi, nadležni za uređenje agrarnih odnosa, radili i 1940.
godine.

b) Veliki posedi
Eksproprijacija velikih poseda proglašena je takođe Prethodnim od-
redbama ali je ostavljeno da se kasnije zakonom odredi šta se sve smatra
velikim posedom, Osim fideikomisa, poseda Habzburgovaca, dinastija ne-
pripteljskih zemalja, onih poseda koji su darovali tuđincima za usluge uči-
njene Habzburgovcima ukoliko ranije nisu prešli u druge ruke, velikim
posedima smatrani su i oni čija je pvoršina od 100 do 500 jutara pa
će i oni biti podeljeni, idući od većeg ka manjem.?i3
Nešto kasnije, 10. aprila 1919, u naredbi Ministarskog saveta o de-
limičnom sprovođenju Prethodnih odredaba kaže se da se one odnose na
velike posednike koji »poseduju ukupno barem 100 jutara obradivog zem-
ljišta«,'*“+ a raspon od 100 do 500 jutara ne pominje se. Ovi posedi su
najpre deljeni i davani u zakup agrarnim subjektima iz mesta stanovanja
Hi bliže okoline, a kasnije kolonistima dobrovoljcima. Svaki je dobijao
onoliko koliko je mogao da obradi sa svojom porodicom. Zakup je iznosio
»petostruki katastarski čisti prihod« mada se mogla menjati njegova visi-
na, zavisno od plodnosti zemljišta, o čemu je davao mišljenje »ekonomski
vještak«, Dotadašnjem vlasniku pripadale su četiri petine zakupa.
Što se smatra velikim posedom utvrđeno je za celu zemlju tek Ure-
dbom o zabrani otuđivanja i opterećivanja zemljišnih velikih posjeda od
21. jula 1919. godine.*4ć Tu su određena dva maksimuma: jedan za obra-
divu zemiju a drugi za ukupno zemljište (šume i pašnjake). Svi posedi
koji su prelazili naznačene površine uključeni su u objekte reforme. Po
oblastima to izgleda ovako:
a) u Goričkoj, Istri, Dalmaciji i Hercegovini 50 hektara obradivog
zemljišta (oranica, senokosa, vrtova, bostana, voćnjaka, vinograda, masli-
njaka i hmeljnika), ili 100 hektara zemljišta ukupno (sa šumama i pašnja-
cima);

"8% AR, knj. 1, M4.

M4 Isto, 18.
25 Isto, 20.
£€% Isto, 23.

96
 b) u Sloveniji osim Goričke, Prekomorju i Međumurju, zatim u
Hrvatskoj u županijama varaždinskoj, mudruško-riječkoj i ličko-krbavskoj
— 75 hektara obradivog zemljišta, ili ukupno 200 hektara;
V) u Hrvatskoj u srezovima Zagreb, Stubica, Samobor, Dugo Selo
i Sveti Ivan i zagrebačkoj županiji — kotaru grada Zagreba, zatim u novim
krajevima Crne Gore — u okruzima bjelopoljskom, pljevaljskom, beran-
skom, kolašinskom i pećkom — 100 hektara obradivog zemljišta, ili uku-
pno 300 hektara;
g) u Hrvatskoj — u ostalom delu županije zagrebačke i u celoj žu-
paniji bjelovarsko-križevskoj, zatim u Bosni, izuzimajući srezove pod v)
— 150 hektara obradivog zemljištaili ukupno 450 hektara;
d) u Slavoniji — u županiji požeškoj, kao i u Bosni. u srezovima
NoviPrijedor, Banja Luka, Bosanska Gradiška, Derventa, Gradačac, Brčko
i Bijeljina -— 200 hektara obradivog zemljišta, ili 450 hektara ukupno;
e) u Slavoniji — u županijama virovitičkoj i sremskoj, zatim u
Banatu, Bačkoj i Baranji, kao i u novim krajevima Srbije — 300 hektara
obradivog zemljišta, ili ukupno 500 hektara,
Ako se posedi nalaze u više oblasti, računa se njihova ukupna povr-
šina i to kao maksimum, Takođe se kao jedan smatra posed nerazdvojenih
supruga i posedi u suvlasništvu. Za određivanje maksimuma uzima se ono
područje gde ima najviše poseda, i to »bar 30 hektara zemljišta uopšte «.247
Prilikom određivanja maksimuma polazilo se pre svega od socijalno-
političkih ciljeva agrarne reforme, a ekonomski su bili u drugom planu,
Gledano po oblastima, maksimum je bio manji tamo gde su obradive povr-
šine bile male — u pasivnim krajevima, a u oblastima gde su postojale
velike obradive površine maksimum je bio pet-šest puta veći.
Ako se ove maksimalne površine uporede s onim u Prethodnim od-
redbama, odmah će pasti u oči da su znatno veće od onih »bar 100—500
jutara obradivog zemljišta«, što pretvoreno u hektare iznosi oko 75,5 do
287,5 hektara, To je bio rezultat pritiska veleposednikaii buržoaskih stra-
naka koje su štitile svoje interese, nastojeći da otupe radikalni stav Pret-
hodnih odredaba u pitanju likvidacije velikih poseda. Kad se ove odredbe
o veličini poseda primene na Kosovu, vidi se da je maksimum različit —
u pećkomokrugu 100 hektara obradivog zemljišta, a u ostalom delu Ko-
sova 300 hektara,
Na maksimum poseda po oblastimastizale su primedbei kritike s
mnogih strana. Zvanični organi odgovarali su da su ovi maksimumi pri-
vremeni. Zaista, ubrzo su promenjeni, bar delimično, Uredbom o provedbi
delimične eksproprijacije zemljišta velikih poseda za javne interese, kolo-
nizaciju i izgradnju radničkih i činovničkih stanova i vrtova, koje ovlašćuje
ministar za agrarnu reformu da može sam ocenjivati da li će od predviđe-
nih maksimuma biti uzeto zemljište za »državne interese, za kolonizaciju
i dobrovoljce .., te za izgradnju radničkih i činovničkih stanova..., za
osnivanje zemljoradničkih kućišta . .«,248

ž47 Isto, 24.

248 Isto, 46.
 Propisi o maksimumu poseda stalno su se menjali, što je uveliko
zavisilo od političkih prilika i interesa vladajućih stranaka, pre svega one
koja je držala Ministarstvo za agrarnu reformu. Ovlašćeni ministri su svo-
jim naredbama i raspisima delili čak i srednje posede ako ih vlasnici nisu
obrađivali — »bez obzira na njihovu veličinu« mogli su se izdavati u pri-
vremeni zakup siromašnim zemljoradnicima samo »u slučaju socijalne nu-
žde«, kada u blizini nije bilo velikih poseda, Dalje se preporučivalo agrar-
nim organima da i u slučajevima »socijalne nužde« treba oduzeti od sred-
njih poseda samo onoliko koliko bi bilo potrebno da se »pokriju« osnovne
potrebe domaćinstva u hrani za godinu dana,?249
Agrarni interesenti se pozivaju da budu strpljivi do donošenja za-
kona o konačnom uređenju agrarne reforme, kada će njihove potrebe biti
podmirene. U raspisu se dalje ukazuje da i ovom prilikom treba poštedeti
srednji posed, ako se »nalazi u nacionalnim rukama, jer se pri sprovođenju
agrarne reforme ne sme gubiti iz vida i nacionalni momenat, kako na strani
onih koje treba situirati sa zemljom, tako i na strani poseda koji dolaze
pod udar agrarne reforme «.250
Ovoje značilo da treba deliti posede pripadnika neslovenskih nacija
i da zemlju dodeljivati prvenstveno samo pripadnicima slovenskih naroda.
Ministar agrarne reforme dalje naređuje da se prilikom davanja zemlje u
zakup mora obratiti »naročita pažnja na nacionalnost sopstvenika po-
seda«.251

Davanje u privremeni zakup kolonistima i dobrovoljcima poseda

ispod maksimuma dovodilo je agrarne organe u vrlo tešku situaciju jer su
tu zemlju kasnije morali vraćati vlasniku a koloniste upućivati na druge
posede. Tada je bilo normalno da novi ministar agrarne reforme opoziva
naredbe i propise prethodnika pogotovu ako je bio iz druge političke stran-
ke, a naročito ako su ti propisi imali privremeni karakter. Pošto su oni
donošeni radi pridobijanja birača, posle izbora stavljeni su novom nared-
bom van snage. A primena propisa zavisila je u mnogome od volje mini-
stra za agrarnu reformu, agrarnih poverenika i uticaja političara vladajuće
stranke u određenom mestu. Ovo je važilo i prilikom određivanja maksi-
muma poseda. Agrarni službenici bili su podložni korupciji pa su nastojali
da pojedine odredbe izigraju, a naruku im je išlo i to što ni Zakon o lik-
vidaciji agrarne reforme na velikim posedima iz 1931. godine nije bio pre-
cizan u svim svojim odredbama, jer je omogućavao da primena pojedinih
članova zavisi od procene »stručnih veštaka«,
U vezi s ovim problemom dr Ribar kaže: »Ako bi veliki posjednik
podmirio povjerenike agrarne reforme, onda bi se iznalazilo sto razloga
da se njegova zemlja ne može dijeliti. Ergela, gajenje industrijskih biljaka,
razne pecare i tome slično pravdale su njegov zahtjev da mu se zemlja
preko maksimuma izuzme od agrarne reforme. Ali ako bi nekom radi-
kalnom poslaniku bili potrebni glasovi iz ovih sela koja obuhvataju taj
veliki zemljišni posjed, onda bi se u dogovoru sa velikim posjednikom i

249 Isto, 44.

250 Isto, 45.
251 Isto, 45.

98
agrarnim povjerenikom podijelio taj veleposjed uoči samih izbora, bez
obzira da li oni imaju pravo na zemlju ili ne, a odmah poslije izbora do-
nijela bi Direkcija ili Ministarstvo odluku kojom se veleposjedniku vraća
sva zemlja navodeći pri tom jedan od razloga koje smo maloprije pobro-
jali«.?5?
Zakon o likvidaciji agrarne reforme na velikim posedima od 19.
juna 1919. priznaje tri vrste maksimuma: uži, širi i supermaksimum.253
Ovo i ostavljanje »stručnim veštacima« da ordrede kada će se koji posed
svrstati u neku od tih kategorija imalo je za psoledicu niz afera i sluča-
jeva korupcije. Tako je izigravano sprovođenje agrarne reforme na vele-
posedima,

3. CILJEVI REFORME

a) Socijalno-politički ciljevi

Može se tvrditi da je seljaštvo primoralo buržoaske političke stranke

na agrarnu reformu. Uviđajući revolucionarno raspoloženje obespravlje-
nih seljačkih masa, pod uticajem oktobarske revolucije, buržoazija je shva-
tila da joj preti velika opasnost od toga pa je bila spremna, radi očuvanja
poretka, da delimično usvoji njihove zahteve da vlasnik zemlje bude onaj
koji je obrađuje.
Da je glavni cilj agrarne reforme koju sprovodi buržoazija suzbija-
nje revolucionarnog raspoloženja seljaštva priznaju gotovo svi pisci i po-
litičari koji su se makar uzgredno doticali ovu temu. U vezi s tim Oto
Frangeš kaže da »u ono vrijeme morale su se mase bilo kakvim sredstvi-
ma primiriti, a kao najzgodnije pokazalo se obećanje sa strane vlasti da
će se dijeliti zemlja«.254
Kakvo je tada bilo raspoloženje seljaštva opisao je veoma dobro
jedan od poverenika za izvođenje agrarne reforme. On kaže da je »izlišno
zasad polemizirati o nuždi ili šteti... te agrarne reforme, jer ona će se
provesti svejedno da li će je provađati socijalisti ili demokrati ili radikali
ili komunisti«.255 I Vitomir Korać, jedan od prvih ministara socijalne po-
liike a kasnije agrarne reforme, u čijoj nadležnosti je bilo rešavanje
agrarnog pitanja potvrđuje da su se Prethodnim odredbama morale prokla-
movati revolucionarne promene u proizvodnim odnosima na štetu vele-
posednika — feudalaca i kapitalista, jer je to bio jedini način da se spreči
izbijanje i pobeda socijalističke revolucije u Jugoslaviji, Govoreći o revo-
lucionarnom raspoloženju seljačkih masa, on kaže: »Trebalo je ne re-
šavati stvar agrarne reforme, onda bi došlo do agranih nemira u našoj
zemlji odmah s proleća1919. godine. Vojska je bila malobrojna i ratom

22 Dr Ivan Ribar, Politički zapisi, knj. I, Beograd 1948, 129—130.

293 Agrarna reforma, knj. III, 3.
*4 Dr M. Erić, n.d. 276.
255 Isto.
izmučena. Potpora sela je samo falila pa da se kod nas zagazi u jednu
krvavu revoluciju, iz koje bi kao pobedilac imao izaći sovjetski režim u
Jugoslaviji. Narod je bio naoružan... falila je tek boljševička organizacija
i jedan jasniji i praktičniji cilj za seoske mase<,25€ Korać tačno primećuje
da tada nije imao ko organizovano povesti revolucionarne seljačke mase
i povezati ih s revolucionarnim radničkim snagama u borbi protiv bur-
žoaskog: režima.
U Rezoluciji Trećeg kongresa KPJ o agrarnom i seljačkom pitanju
kaže se da »Komunistička partija nije u to doba organizaciono stigla da
povede seljačke mase u neposrednu borbu za osvajanje zemlje što je imala
pogrešan stav prema seljačkim i nacionalnim pokretima«.257 Naravno, bur-
žoazija je iskoristila neorganizovanost seljaka i odsustvo njihove saradnje
s revolucionarnim radničkim pokretom, preuzima rešavanje agrarnog pi-
tanja i istovremeno se organizuje i odlučnije istupa protiv svih revolucio-
narnih snaga, Proklamujući načelo »zemlja onima koji je obrađuju«, de-
leći veleposede siromašnim seljacima i dobrovoljcima, iako samo u pri-
vremeni zakup, oglašavajući kmetove — čifčije za vlasnike zemlje koju
obrađuju, ona je postigla svoj osnovni cilj — sprečila je revoluciju. Oce-
njujući da vreme radi za nju, svim _merama i propisima kojim je reša-
vano agrarno pitanje dala je privremeni karakter. U ostvarivanju ovog
cilja imala je vernog saveznika u socijalističkoj desnici. U takvim prili-
likama predsednici vlada i ministri agrarne reforme mogli su da pozivaju
seljake da mirno čekaju da im državna vlast podeli zemlju. Pristalice
agrarne reforme iz redova buržoaskih političkih stranaka uvek su upozo-
ravale njene protivnike da je nužno državno zlo, da veleposednici treba
da to shvate »u svom dobro smišljenom interesu jer zadržati se to više
ne može — a kadje tako, tad je bolje da komadanje vrši državna legalna
vlast, nego li gruba sila mase «,258
Znajući da krupnim ustupcima može sačuvati poredak i suzbiti revo-
lucionarno vrenje na selu, buržoazija je bila spremna na to naročito u
prvim danima nove države, dok se mije konsolidovala i učvrstila. Mnogi
političari su otvoreno priznali da su davali ustupke seljacima i radnicima
da bi suzbili revoluciju. Buržoazija je ne samo odvratila seljake od Tevo-
lucije nego je uspela i da ih pridobije za svoje ciljeve usvajanjem njihovih
zahteva da postanu vlasnici zemlje koju obrađuju, a kasnije su agrarnim
propisima, uredbama i zakonima isključivani iz kruga korisnika agrarne
reforme svi oni koji nisu bili za režim. Bojeći se da ne izgube zemlju,ili
pravo na nju, zemljoradnici su morali da podržavaju politiku buržoazije.
Komunistička partija, zbog svog oportunističkog stava, nije se u prvim
godinama revolucionarnog vrenja seljaštva pokazala kao pravi zastupnik
seljačkih interesa, jer nije shvatila da je nastupio politički trenutak za
pridobijanje seljaka za njen program.

%% Vitomir Korać, Agrarna reforma i njeni »prijatelji«, »Rad-

ničke novine«, br. 66/1922.
#1 Istorijski arhiv KPJ, tom 11, Beograd 1950, 120.
28% Dr M. Erić, n.d., 280.

100
 Govoreći o političkim prilikama u to vreme, drug Tito je na V
kongresu KPJ dao sledeću ocenu:
»Dok se u centralnom rukovodstvu KPJ natezalo oko toga da li je
situacija: revolucionarna ili nije, dok se natezalo oko taktike i strategije,
dotle je buržoazija, privremeno popuštajući, oprezno ispitivala snagu
radničke klase Jugoslavije i spremala se za protivnapad u momentu kada
bude smatrala da je čas. Takav momenat uskoro je došao, ali ne zato
što je buržoazija bilo naročito jaka, već zato što radnički pokret nije
imao na svom čelu sposobno revolucionarno vođstvo koje bi znalo procije-
niti situaciju i iskoristiti sve slabe strane buržoazije za obračun s njom «.259%
Buržoazija je postigla svoj cilj —-agrarnom reformom sprečila je
revoluciju, obećavajući seljacima da će agrarno pitanje radikalno rešiti,
a kad se učvrstila, rešavala ga je na štetu seljaka, štiteći veleposednike.
U prvim danima nove države seljaci su sami rešavali ovo pitanje.
Prvo su kmetovi — čifčije odbili da ispunjavaju feudalne obaveze, Bezem-
ljaši i oni s malo zemlje koji su radili na imanjima veleposednika sami
su delili zemlju. Vlada je nastojala samo da ozakoni, privremeno, ono
što su seljaci već uradili »tako da je... donosila odluke koje su omo-
gućavale seljacima da zadrže zauzetu zemlju«.2# Pri tome se. često pozi-
vala na »socijalnu pravdu« i isticala da treba usvajati zahteve bezemljaša
i onih iz pasivnih krajeva s malo zemlje, gde je bilo dosta sirotinje. Sma-
trala je da može izaći u susret svima koji traže zemlju iako nije imala ni-
kakav pregled površina koje se mogu deliti. Isto tako postavilo se pita-
nje koliko zemlje može dobiti agrarni subjekt. Jer, to nije nigde određeno
nego je rečeno samo »onoliko zemlje koliko je može valjano da obra-
đuje«,2%#1 što su niži agrami organi različito tumačili pa su veličinu po-
seda određivali, uglavnom, prema radnoj snazi porodice i mesnim uslo-
vima, odnosno raspoloživom površinom za deobu. Tako su agrarni inte-
resenti različito tretirani, što je izazvalo njihovo negodovanje, Zato su
tražili da se to pitanje reguliše zakonom. \
Kao socijalna mera smatrala se deoba veleposeda u proleće: 1919.
godine i njihovo davanje u jednogodišnji zakup radi »osiguranja ratarske
proizvodnje«.ž#2 Kod agrarnih interesenata izazvano je uverenje da će tu
zemlju, ako je budu »uzorno obrađivali«, kasnije, kada se zakonski defi-
nitivno urede ovi odnosi, moći da zadrže.
Iduće godine u proleće zemlja se daje u zakup. Bili su obuhvaćeni i
srednji posedi koje vlasnici ne obrađuju ali je naglašeno da će agrarni
subjekti dobiti onoliko zemlje »koliko je neophodno da pokriju osnovne
kućne potrebe sa hranom za ovu godinu«.2%3 Od siromašnih seljaka se
zahteva da budu strpljivi do konačnog rešenja agrarne reforme, kada će
i oni biti »što potpunije« podmireni zemljom.

*8% Peti kongres KPJ, Beograd 1948, 23.

*%Y Mijo Mirković, Agrarna politika, Beograd 1940, 110.
“1 A Hribar, Agrarna reforma, Zagreb 1924, 165.
19% Agrarna reforma, knj. I, 18.
23 Isto, knj. II, 44

101
 Jedan od socijalno-političkih ciljeva agrarne reforme jeste i dava-
nje zemlje dobrovoljcima. ratnim invalidima, udovicama i ratnoj siro-
čadi, što je bila nagrada za borbu na strani srpske vojske. Pošto su ve-
ćinu dobrovoljaca činili ljudi iz pasivnih krajeva, koji su iz ekonomskih
razloga otišli u druge zemlje, pretežno u Ameriku,ili bili vojnici Austro-
-Ugarske Monarhije pa prebegli na stranu saveznika, moralo se sada ispu-
niti. obećanje srpske vlade da će dobiti zemlju.

b) Ekonomski ciljevi

Iako se u početku sprovođenja agrarne reforme malo govorilo o

njenim ekonomskim ciljevima, oni su uvek bili prisutni, Raskidanje feu-
dalnih odnosa i deljenje zemlje bezemljašima jeste jedan od osnovnih eko-
nomskih ciljeva svake agrarne reforme. Na ovaj način stvarani su bolji
uslovi za poljoprivrendu proizvodnju, jer bivši obrađivači postaju vlasnici
zemlje koju obrađuju i samim tim menjaju se i proizvodni odnosi u po-
ljoprivredi, što je glavni ekonomski cilj ovakve reforme. Drugi cilj je po-
većanje poljoprivredne proizvodnje, jer se s pravom pretpostavljalo da će
bivši kmetovi — čifčije proizvoditi više, pošto su i ekonomski zaintereso-
vani ne samo da podmire svoje potrebe nego i da proizvode za tržište.
Isti rezultati očekivali su se i na parcelama koje su dodeljene mesnim
agrarnim interesentima i kolomnistima, pod uslovom da im država pruži
pomoć u prvim godinama po naseljavanju odnosno dobijanju zemlje.
I pristalice i protivnici agrarne reforme isticali su njene ekonomske
ciljeve, prilazeći ovom pitanju sa svog stanovišta. Protivnici radikalne re-
forme, koji su poticali iz redova veleposednika i krupne buržoazije, uka-
zivali su da agrarnu reformu ako se već ne možeizbeći, treba sprovesti
postepeno radi povećanja obima proizvodnje, a tek onda da se »svakomu
čestitome čovjeku, koji želi i umije raditi kao poljoprivrednik, dade ono-
liko zemlje koliko je može valjano da obrađuje. U prvom redu imadu
pravo na nju naši borci za našu slobodu, naši legionari i invalidi«.2& Oni
su stalno potencirali da »agrarna reforma ima ekonomsku svrhu pa se
po tome mora postupati«.265
Pristalice reforme su podvlačile značaj klasnih, socijalno-nacionalnih
i političkih interesa, ali su se njihova mišljenja o ekonomskim ciljevima
i podeli poseda razlikovali. Jedino su bili saglasni u tome da fe feudalni
odnosi moraju raskinuti mada su mnogi smatrali da treba naći kompro-
mis sa feudalnim posednicima, što je bilo uslovljeno njihovim političkim
interesima. Kada su u pitanju feudalni posedi, i političari i poljoprivredni
stručnjaci bili su saglasni da je njihova deoba napredna ekonomska mera
koja će povećati proizvodnju. A kad je reč o deobi velikih poseda, pro-
tivnici toga bili su ne samo mnogi političari i veleposednici nego i neki
poljoprivredni stručnjaci koji su tvrdili da ta mera nije ekonomski oprav-

ž4 A. Hribar, n.d., 156.

25 Isto, 157.

102
dana, da će unazaditi poljoprivrednu proizvodnju i da je »agrarna reforma
u prvi red stavila one koji ne rade... te za najvrednijeg proglasila onog
koji ništa nema«,?8 pa su se zato zalagali za očuvanje srednjeg i velikog
poseda.
Pristalice agrarne reforme predviđale su mogućnost da će u prvim
godinama posle deobe veleposeda proizvodnja možda opasti — ne zato
što novi obrađivači neće želeti i znati da obrade zemlju već zbog toga
što država ne pruža pomoć mesnim agrarnim interesentima i kolonistima
ni u inventaru ni u stoci, a ona koju su dobijali dobrovoljci nije bila do-
voljna da u prvim danima kolonizacije stanu na noge. Isticale su i to »da
su naši dobrovoljci sve sami seljaci, koji su... morali stremiti u strani
svijet (Ameriku) jer svoje zemlje nisu imali...« i da su »dobrovoljci do-
bili zemlju i na nju došli golih ruku i sve što su imali za gospodarenje
bijaše poderana vojnička uniforma«.2#7 Kasnije, tvrdile su pristalice agrarne
reforme, proizvodnja će ne samo dostići raniji nivo, nego će biti i veća.
Stoga se u prvim danima nove političko-socijalne situacije ne smeju stav-
ljati na prvo mesto ekonomskiciljevi, sve dok se ne smiri revolucionarni
talas i socijalna nužda smanji.
Govoreći kasnije o ovom stavu, pristalica agrarnereforme Vitomir
Korać kaže: »Pitanje da li bi se u godini 1919 — 1922. producira par de-
setina hiljada kvintala agrarnih proizvoda više ili manje nije ni blizu tako
važno kao pitanje: da li bi u tim godinama imali agrarne nemire, i male
građanske ratove sa hiljadama uništenih života invalida i siročadi. Što je
vrednost eventualne smanjene agrarne produkcije prema eventualno unište-
nim vrednostima u životima i proizvodnim sredstvima? Zar to ne bi iza-
zvalo jedno daleko jače i trajnije padanje proizvodnje sposobnosti u
zemljoradnji od eventualnog i sa samo nedokazanog padanja usled nagle i
naprečac pa mai loše provođenje agrarne reforme «.?68
Bilo je mišljenja da »predaja zemljišta onome koji ga radi, a tim
i vezivanje zemljoradnika jeste u sadašnjosti najbolje sredstvo da se pro-
dukcija poveća«...., da to ne diktiraju »viši obzir nove države« i »so-
cijalne pravde«... nego sami razlozi ekonomske nauke«.?# Polazilo se od
toga da će sama zainteresovanost proizvođača, iako oskudevaju u inven-
taru, činiti da se proizvodnja povećava,
Odgovarajući protivnicima agrarne reforme, koji su tvrdili da će
proizvodnja pasti posle podele veleposeda, dr S. Šećerov tvrdi »da sma-
njenja proizvodnje neće biti ukoliko se misli na dugotrajne efekte, da su
te tvrdnje neosnovane i nedokazane, jer »veliki posedi mogu da budu
dobro obrađeni ali ne moraju i nisu<27% i da nije dokazano da su prinosi
na velikim posedima veći od onih na malim,

286 Isto, 80/81.

27 Isto, 116/11".
208 Kao nap. 256.
2% Dr Slavko Šećerov, Za agrarnu reformu — Iz naše agrarne
politike 1919—29, Beograd, 1930, 6.
21% Isto, 14.

103
 U početku sprovođenja agrarne reforme istaknuto je načelo da svako
dobije onoliko zemlje koliko je potrebno da se podmire njegove osnovne
potrebe, jer se želelo da se zadovolji što veći broj agrarnih interesenata.
Kasnije je propisano da se agramim interesentom smatraju samo one
porodice koje imaju manje od 10 katastarskih jutara zemlje, osim ako
imaju preko 10 članova porodice. Deoba je tako vršena da svaka porodica
zajedno sa svojom zemljom ima po članu jedno katastarsko jutro. No,
proširivanje kruga agrarnih interesenata, s jedne strane, i izuzimanjem iz
agrarne reforme nekih veleposeda, s druge smanjuju se površine name-
njene za deobu.
Što se, pak, tiče površina koje su obrađivale čifčije — kmetovi,
one nisu bile određene jer se polazilo od pretpostavke da će takve poro-
dice i dalje uspešno obrađivati ono što su do tada obrađivale i da će,
kad dobiju zemlju u vlasništvo, još bolje to činiti i povećavati poljopri-
vrednu proizvodnju, tim pre što su, u većini slučajeva, imale svoj inventar
i radnu stoku,

c) Nacionalni ciljevi

Govoreći o socijalno-političkom cilju agrarne reforme, pomenuli

smo i neke nacionalne momente koji su povezani s političkim ciljevima.
Likvidacija veleposeda čiji su vlasnici bili stranci imala je cilj ne samo
da se zemljoradnici podmire zemljom nego i da se ojača nacionalni živalj
u tom kraju i oslabe ekonomske pozicije protivnika nove države koji su
poticali iz redova veleposednika i buržoazije. Takođe iz nacionalnih ci-
ljeva zakonskim propisima su bili isključeni iz agrarne reforme strani
državljani. I kada su sredji posedi deljeni, prvo su došli pod udar oni
čiji su vlasnici bili pripadnici nacionalnih manjina, pošto »treba pošte-
deti onaj srednji posed koji se nalazi u nacionalnim rukama, jer se pri
sprovođenju agrarne reforme ne sme gubiti iz vida i nacionalni momenat
kako na strani onih koje treba situirati sa zemljom, tako i na strani po-
seda koji dolaze pod udar agrarne reforme«.?7!
Na Kosovusu isti tretman imale samočifčije bez obzira na nacio-
nalnu pripadnost, jer se još u Prethodnim odredbama proglašavaju »slo-
bodnim vlasnicima dosadašnjih kmetskih zemalja«.#72 A pošto su feudalci
većinom pripadali neslovenskim narodima, trebalo je i s te strane oslabiti
njihove ekonomske i političke pozicije. Ni u kasnijim zakonskim propi-
sima nigde nema u tom pogledu diskriminacije nacionalnih manjina jer
se kaže da »pravo na naseljivanje imaju svi građani Kraljevine Srba, Hr-
vata i Slovenaca koji se bave zemljoradnjom ili seoskim zanatima «,273
Ali, iako su Albanci bili najbrojniji na Kosovu i prema zakonu
ravnopravni državljani Kraljevine SHS, u većini slučajeva nisu mogli ko-
ristiti agrarnu reformu jer agrame vlasti ne samo što im nisu davale ze-
2

"1 Agrarna reforma, knj. I, 45.

212 Isto, 12.
%3 Isto, knj. Il, 57.

104
mlju do propisanog maksimuma nego su im je, stvarajući naseljeničke
komplekse, oduzimale ne gledajući da li im što ostaje za egzistenciju po-
rodice. U takvim diskriminatorskim postupcima prema Albancima agrarni
organi su imali punu podršku političara i policijskih i vojnih organa. I
sami minitsri agrarne reforme isticali su da je naseljavanje Južnih kra-
jeva jedno od »prvorazrednih pitanja naše države i kao nacionalno-poli-
tičko i ekonomsko-socijalno«.274
Nacionalni cilj agrarne reforme na Kosovu bio je da se razbije
kompaktnost albanskog življa koje o_oko 70 to
stvaranjem.naseljeničkih už
kolonija dužgranice prema_Albaniji i duž sao-
braćajnica obezbediredimir. T ikozvanii nacional ciljevi agrarne re-
nacionalni
forme sprovodili su se sve do 1941. godine i postizani su putem pritiska
i terorisanja obespravljenog albanskog seljaka, koji je prisiljavan da se
selisasvoje zemlje kako bi se stvorio prostor za »nacionalni element«, tj.
koloniste pripadnike slovenskih naroda, U tom cilju vlada je sklapala
konvencije o iseljavanju Albanaca i Turaka u Tursku i naseljavanjem ko-
lonista na njihova imanja ostvarivala svoju zamisao o nacionalnim cilje-
vima relorme, U stvari, oduzimala je zemlju jednom siromašnom seljaku
da bi je dala drugom. Tako je agrarna reforma na Kosovu nanela mnoge
nepravde albanskom stanovništvu, raspirivala mržnju između Albanaca i
naseljenika i tim slabila odbrambenu snagu zemlje.

Ž4 Juraj Demetrović, Agrarna reforma u Jugoslaviji, ekspoze

u Narodnom predstavništvu povodom zakonskog predloga o Izmenama i do-
punama pojedinih zakonskih propisa o agrarnoj reformi, Beograd 1933, 30.

105
 Glava II

IZVOĐENJE AGRARNE REFORME

I PROIZVODNO STANJE
a) Prvi koraci ka uređenju agramih odnosa

Na Kosovu su vladali feudalni odnosi pa je bilo nužno ukinuti ih.

Čifčije počinju da same rešavaju ovo pitanje, odbijajući da ispunjavaju
svoje obaveze prema sahibijama,
Prvi akt sa zvaničnog mesta koji se tiče feudalnih odnosa bila je
proklamacija regenta Aleksandra od 24. decembra 1918, u kojoj se kaže:
»Da se odmah ukinu kmetstva i veliki posedi. Uz oba slučaja zemlja će
se podeliti među siromašne zemljoradnike s pravičnom nadoknadom dosa-
dašnjim njenim vlasnicima. U slobodnoj državi... bit će samo slobodnih
vlasnika zemlje... a seljake kmetove pozivam da... mirno sačekaju, da
im država zakonskim putem preda zemlju...«.275
Cilj ove proklamacije bio je pre svega da se stiša revolucionarno
vrenje na selu i istovremeno da se čiičijama garantuje da će postati vlas-
nici zemlje koju obrađuju. Dotadašnjim vlasnicima takođe se garantuje
»pravična naknada« za oduzetu zemlju. Kasniji događaji pokazali su da
je proklamacijom imala delimičan uspeh, Na Kosovu čifčije su je pozdra-
vile, jer su, najzad, postale vlasnici zemlje, a feudalci nisu smeli da javno
istupaju protiv nje. Ipak, bili su zadovoljni jer im je garantovana »pra-
vična nadoknada«, Iako je ovo bila samo politička proklamacija, bez
zakonske snage, sadržavala je predloge za radikalno rešenje agrarnog pi-
tanja. Neki smatraju da je i poslužila kao osnova prilikom izrade Pret-
hodnih odredaba.?76
. Prvi zakonski propis u novoj državi koji je rešavao agramo pita-
nje na celoj teritoriji jesu Prethodne odredbe. Iako su neprecizne i nedo-
rečene — ostavljaju da se mnogapitanja kasnije detaljno rešavaju poseb-
nim zakonskim propisima — ipak su izvršile značajan preobražaj u po-
ljoprivredi, menjajući proizvodne odnose. Njihova najradikalnija mera je
ukidanje kmetstva i čifčijskih odnosa na Kosovu, u Bosni i Hercegovini,

275 FF. Šišić, n.d., 299.

2% A, Urošević, n.d., 826.

106
Dalmaciji, Sandžaku i Makedoniji, uz zabranu stvaranja novih čifčijskih
i njima sličnih odnosa. Čifčije — kmetovi proglašavaju se slobodnim
vlasnicima dotadašnjih kmetskih zemalja, ali se ne kaže ko će feudalcima
platiti odštetu za oduzetu zemlju.
Obaveze prema sahibijama preciznije su određene, jer im »za odu-
zetu zemlju odštetu garantuje država«.277 Dok se ne donese zakonski pro-
pis o plaćanju odštete, sahibije će i dalje primati feudalnu rentu »kad
zatraže«, a njena visina određivaće se srazmerno »njihovom dosadašnjem
dohotku od kmetskih zemalja. Isplaćena privremena renta obračunat će
se naknadno«.?78 Sahibijama je data mogućnost da, ako to žele, umesto
rente ili odštete dobiju odgovarajuću vrednost u zemljištu, onoliko koliko
sami mogu obraditi, Zemlju će dobiti od eksproprisanih veleposeda ili
od državnog poseda, Dok ne budu doneseni zakonski propisi koji će re-
gulisati ovo pitanje, obustavljaju se sve parnice i izvršenja nastala iz čif-
čijskih odnosa,79
Činjenica je da su Prethodne odredbe donesene pod pritiskom re-
volucionarnih seljačkih masa i da je buržoazija želela da suzbije revolu-
cionarni talas, a da posle toga reši socijalno-ekonomske probleme koji su
pritiskivali novu državu. I sami tvorci Prethodnih odredaba smatrali su
ih privremenim, ali i kao osnovu za konačno rešenje agrarnog pitanja.
No, pošto je postigla glavni cilj — suzbijanje revolucije, buržoazija nije
žurila da donese »konačne zakone« koji bi likvidirali problem agrarne re-
forme. Učvrstivši se, nova državna vlast je gledala da ovo pitanje ostane
što duže otvoreno, prepuštajući ga pogodbama i kompromisima političkih
partija, koje su se rukovodile svojim političkim ciljevima. Nalazeći se u
vladajućim političkim partijama, ili podržavajući ih, buržoazija i velepo-
sednici su gledali da pre svega zaštite svoje klasne interese, minirajući
svaku meru koja bi radikalnije rešila ovaj problem.
Kada je u pitanju uređenje agrarnih odnosa na Kosovu, postoje
dva perioda: period provizorijuma od 1918. do 1931. i period od 1931.
do 1941. godine.

b) Agramni odnosi za vreme provizorijuma

Politička situacija na Kosovu, kaoi u celoj tzv. Južnoj Srbiji, imala

je veliki uticaj na rešavanje agrarnog pitanja. Nova vlast teško se učvišći-
vala na Kosovu. Žandarmerijske i vojne jedinice vode borbu s »odmetni-
cima« skoro u svakom mestu. Otpor je pružalo albansko stanovništvo,
koje je predvodio kačački pokret. Ova borba trajaće sve do 1924, godine,
ali se može smatrati da je 1921. godine uspostavljena kakva-takva vlast
Kraljevine SHS, naročito pošto je Ministarstvo unutrašnjih dela objavilo
amnestiju svih odmetnika koji se budu predali do 10. marta te godine

277. AR, knj. I, 13.

278 Isto.
219 Isto.

107
(ovaj rok je kasnije produžavan), osim onih koji su »optuženi za ubistva,
kojima se oprašta smrtna kazna, ali se predaju redovnim građanskim su-
dovima«28% da donesu presudu u roku od četiri meseca,
Amnestija je imala delimičan uspeh. Ipak, s obzirom na tadašnje
stanje na Kosovu, postigla je efekt jer se većina odmetnika vratila svo-
jim domovima, tako da »u nekoliko sela u tetovskom, prizrenskom, i ko-
sovskom okrugu,čije je muško stanovništvo bilo skoro polovinom odbeglo
u goru, nema više nijednog odmetnika«.ž281 U nekim krajevima Albanci
su se »odali potpuno mirnom i radnom životu, tako da se i državne vlasti
njima mogu pohvaliti«.?2 I posle određenog roka ostalo je kačaka koji
nisu prihvatili amnestiju. »Prvi kačaci nisu se ni do danas predali. Inter-
niranje njihovih porodica nije dalo željene rezultate«.233
Objektivno ocenjujući, u uslovima kada je vojska tako reći osvajala
gotovo svako selo naseljeno Albancima i razoružala ih, nije se ni moglo
ništa konkretnije preduzeti da se Prethodne odredbe sprovedu. Kačačka
akcija, neutvrđivanje definitivnih granica prema Albaniji, širenje priče
da se ovakvo stanje neće dugo zadržati i da će Kosovo biti »oslobođeno
od srpske okupacije« — sve to je uticalo na čifčije Albance, kojim je
sada prvi cilj bio da se nacionalno oslobode i povedu borbu, zajedno s
ostalim Albancima, »za oslobođenje svih Arnauta i prisajedinjenje nji-
hovo Albaniji«.2%4 Smatrali su da će na taj način dobiti i ekonomsku slo-
bodu, odnosno da će postati vlasnici zemlje koju obrađuju.
Čifčije srpske nacionalnosti bile su odlučnije u ostvarivanju svojih
prava, jer su smatrale da su s oslobođenjem od tuđinske vlasti oslobodile
i ekonomskih feudalnih okova. Oni su prvi odbili da izvršavaju obaveze
prema njima, a sahibije, nemajući podršku organa vlasti, nisu se ni usu-
Čivale da traže četvrtinu, trećinu itd.
Posle proklamovanja Prethodnih odredaba i ukidanja čifčijskih i
njima sličnih odnosa javljali su se nesporazumi i sukobi između čifčija i
sahibija. Pošto nije bio donesen zakon koji bi definisao »ko je čifčija u
feudalnom smislu« i ko se sve može »smatrati čifčijom«,2%5 vođene su
parnice između sahibija i čifčija zbog neispunjavanja čifčijskih obaveza.
Inače, sahibije su se našle u teškom položaju jer je većini to bio osnovni
izvor prihoda. Država nije imalasredstva da isplati privremenu rentu svim
feudalcima koji su je tražili. Tako je »velika većina bivših zemljopo-
sednika ostala gola kao prst«.256
Pošto su se iz dana u dan zaoštravani odnosi između čilčije i feu-
dalaca, pretila je opasnost da se ne izrode u veće nemire. Da bi se to spre-
čilo, Ministarstvo agrarne reforme nastoji da naredbama i rešenjima reši
ovo pitanje u duhu Prethodnih odredbama.

*U »Politika« od 2. II 1921.
281 Isto, 5. III 1921.
282 Isto, 24. V 1921.
»?83 Isto.

“64 Isto, 9. X 1921.

?&5 »Hak« br. 782/1924.
*8 Isto, br. 629/1922.

108
 Prvo sporno pitanje bilo je zemljište koje su čifčije obrađivale pre
rata, a u toku rata su bile prinuđene da ga napuste pa su ga age i begovi
prodali trećim licima, Kada su se posle rata vratile na svoja imanja, za-
tekle su druge vlasnike. Čifčije zahtevaju da im se ta zemljišta vrate, a
novi vlasnici to odbijaju, pozivajući se na činjenicu da su je kupili 'od
sahibija, Da bi se izbegli sporovi zbog ovih imanja, bilo je nužno ovo pi-
tanje što pre rešiti. Ministarstvo za agrarnu reformu izdalo je naredbu
broj 1337 od 8. maja 1919. u kojoj se kaže »da se svima čifčijama, koji
su se vratili svojim kućama, preda u posed čifčijska zemlja, koju su pre
okupacije držali u svom posedu,
Isto tako vratiće se ovakvim čiičijamai takve zemlje koje su čiflik-
-sahibije za vreme austrijske okupacije prodali trećim licima,
Kupcima ostaje pravo da traže naknadu od prodavca za plaćenu
kupovnu cenu«.27
Pošto su se čifčije koje u toku austrougarske okupacije nisu napu-
stile svoje domove žalile da su im sahibije oduzimale zemlju i prodavali
je, moralo se rešiti i ovo pitanje. Ministar agrarne reforme svojom na-
redbom br. 6169 od 21. aprila 1920, naređuje potčinjenim poverenicima
za »Južne nove krajeve Srbije i Crne Gore« u koje je spadalo i Kosovo,
»da se u ovim slučajevima povrati ono stanje koje je bilo na snazi pre
okupacije, pa bilo da je sporno zemljište prešlo u treće ruke, u kome slu-
čaju kupcu stoji pravo da traži nadoknadu kupovne cene od čiflik-sahi-
bije«.288
Naredbom ministra agrarne reforme broj 2662 od 6. jula 1919.
upoznate su sve vlasti u novim krajevima Srbije i Crne Gore »da je i u
timkrajevima razrešen čifčijski odnos; te prema tome da je zabranjeno
ubiranje haka sa čifčijskih imanja već i za ovu godinu«.28% Samo mesec
dana kasnije donesena je druga naredba broj 3659 od 12. avgusta 1919.
kojom se prva stavlja van snage2% i čifčije obavezuju da »iz razloga so-
cijalne pravde i prehrambene nužde« daju privremenu rentu čiflik-sahi-
bijama »srazmerno njihovom dosadašnjem dohotku od tkavih zemlja« za
1919. godinu, Ostavljeno je strankama da se mogu sporazumeti o visini
privremene rente i o načinu njene isplate. Ukoliko se ne bi sporazumele,
rente će se davati samo u naturi, »na račun odštete, koju će imati dosa-
dašnjim vlasnicima da pruži, do definitivnog uređenja, čifčija, odnosno
država«, a da za 1919. godinu privremenu rentu da sam čifčija. Dalje
se nalaže vlastima da objasne dotadašnjim vlasnicima čifčijskih zemalja
i čifčijama da ova naredba o davanju haka za 1919. godinu ne znači da
se i »dalje podržavaju čifčijski odnosi i davanje haka, već se samo iz so-
cijalnih razloga i prehrambenih obzira dosadašnjim vlasnicima pruža...
pozajmica za ovu godinu«.?!

2871. AR, knj. I, 231.

288 Isto, 237.
28% Isto, 232.
290 Isto.
2% Isto, 232/233.

109
 Pravo na privremenu rentu imaju dotadašnji vlasnici čifčijskih ima-
nja, izuzimajući slučaj kada je država stupila u prava čiflik-sahibija.
Naredbom je takođe određeno koje čifluk-sahibije nemaju pravo na
rentu,?9?
Čifčije su bile obavezne da plaćaju privremenu rentu, »bez obzira
na trajnost i vrstu čifčijskog odnosa«,2% ali se ona umanjuje — umesto
polovine trećina, umesto trećine četvrtina, umesto četvrtine petina rodaitd.
Stranke su se mogle sporazumeti da privremena renta bude u dru-
gom obimu i da se na drugi način isplaćuje. Po ovoj naredbi, čifčije su
bile obavezne da vrate seme sahibiji ako su ga uzeli prilikom vršidbe, a
da im alat, stoka, kuće i pomoćne zgrade ostanu do konačnog uređenja
ovih odnosa, Takođe su bile obavezne da nadoknade sahibiji štetu ako
nastane njihovom krivicom. Sahibije su bile dužne da daju potvrde o pri-
jemu privremene rente, overene u sudu,
Ako između čifčija i sahibija nastane spor zbog visine rente, nju
će odrediti opštinska agrarna komisija, koju su sačinjavali predstavnici
čiflik-sahibija i čifčija i predsednik opštine, koji je i predsednik komisije,
ili lice koje je on ovlastio. Protiv odluke ove komisije stranke su se mogle
žaliti Glavnom agrarnom poverenštvu u Skoplju, a na njegove presude
Ministarstvu agrarne reforme ali samo u slučaju ako razlika u sporu mađu
strankama prelazi 300 dinara,294
Ako je čifčija dao sahibiji više nego što je ovom naredbom propi-
sano, imao je pravo da traži povraćaj. Ukoliko sahibija odbije da povrati
višak, čifčija je mogao tražiti zaštitu policijske vlasti, koja je bila ovlašćena
da, ako je to potrebno, prisilno izvršiti naplatu.
Iako je davanje privremene rente važilo samo za 1919. godinu,
ona se i dalje zadržala. Bilo je čifčija koje su je davale, istina dobrovoljno,
sve do donošenja Zakona o uređenju agrarnih odnosa, odnosno do likvi-
diranja feudalnih odnosa na Kosovu. Od 1920. godine agrarne vlasti
preuzele su obavezu da isplaćuju privremenu rentu bivšim vlasnicima
zemljišta koje je potpalo pod udar agrarne reforme.
Pred agrarne organe postavilo se i pitanje kako utvrditi dotadašnje
prihode čifluk-sahibija sa čifčijskih i njima sličnih zemljišta, jer nije posto-
jao katastar na osnovu koga bi se utvrdio prihod s određenog zemljišta.
Prema predlogu Sretena Vukosavljevića, glavnog agrarnog poverenika, u
aktu Ministarstvu agrarne reforme, stvarni prihodičifluk-sahibija utvrdio
bi se na taj način što bi se prikupile prijave onih »koji misle da imaju.
pravo na pomoć« i čifčija, da se to uporedi a zatim da opštinski odbori
utvrde stvarni iznos privremene rente, Pravo na rentu imali bi samo oni
»kojima je izvođenje agrarne reforme toliko poremetilo ekonomsku egzi-
stenciju da bez te pomoći ne mogu živeti«.2%5 Osim rente, predlaže se

222 Isto, 233.

2% AR, knj. I, 234.
"64 Isto, 236.
?%5 AJ, 96—1—4, Akt glavnog povereniika AR u Skoplju od 22. jula
1920, MAP.

110
da se bivšim vlasnicima daju na ime naknade napuštene kuće u grado-
vima ako žele da se tamo presele i počnu da se bave nekim drugim po-
slom. Predlog da rentu dobiju samo najsiromašnije čifluk-sahibije nije
mogao biti usvojen jer je bio suprotan Prethodnim odredbama, u kojim
se kaže da rentu mogu dobiti svi koji je zatraže. Kasnije praksa će poka-
zati da su rentu dobijali prvo one čiflik-sahibije koje su bili najbogatije i
politički uticajnije, a da su i bez prihoda i bez rente ostajali, zbog ko-
rupcije službenika i političara, mnoge siromašne sahibije kojim je to bio
jedini izvor prihoda.
Naredba o davanju haka za 1919. godinu i kasnji sporazum vla-
dajućih političkih stranaka, Radikalne i Demokratske s jedne i Džemi-
jeta s druge strane, najviše će se zloupotrebljavati na štetu čifčija, jer se
u njoj kaže da će odštetu za oduzetu zemlju platiti »čifčija odnosno
država«,
Da li će bivše čifčije plaćati feudalne dažbine, “odnosno privremenu
rentu, zavisilo je isključivo od vlasti u opštini i okrugu. Ako je bivši aga
ili beg na vlasti ili narodni poslanik i prijatelj režima, dobijao je i pri-
vremenu rentu skoro sve vreme povizorijuma. Mnogi podaci potvrđuju
da su čifčije i dalje plaćale privremenu rentu. Tako jedan omladinac u
referatu na Drugom kongresu organizacije omladine Demokratske stran-
ke, održanom u Kragujevcu 11. i 12. septembra 1922, iznosi da u Ma-
kedoniji čifčije i dalje daju hak — rentu: »Čifčije su i ove godine gotovo
svi morali dati aginsku polovinuili trećinu od letine bez pogovora, I pred
toga, age će uzeti svoj hak od države za isto vreme... Izuzetno su se
negde čifčije odupirali davanju ispoldžijskog, što je opet negde za pone-
kog sitnog agu koji ne može da očekuje hak imalo takođe zle posle-
dice«.2% S druge strane, bilo je dosta čifčija koje su odbijale da daju
i begovima hak, Vršeći propagandu među čifčijama, naročito muslima-
nima, čifluk-sahibije su uspele da ih ubede »da i dalje, mimo zakona,
ostanu ono što su i pre bili«.., i da se čifčija blagodareći svojoj ne-
prosvećenosti i »prostoti dao zavesti te se odrekao prava koje mu zakon
daje«. Ove obaveze čifčija je »dobrovoljno« davao sahibiji.297
Naročito su poslanici Džemijeta bili uporni u nastojanju da se
zadrže stari agrarni odnosi, štiteći tako, pre svega, svoje klasne interese.
Ocenjujući da je politički trenutak uoči donošenja Ustava Kraljevine
SHS povoljan, Džemijet je preko svog Poslaničkog kluba, u koji su ušli
poslanici muslimani članovi Demokratske stranke, odlučio da stupi u
pregovore s vladajućim političkim strankama — Radikalnom i Demo-
kratskom. Osnovu sporazuma činila bi agrarna reforma. Džemijetski po-
slanici su budno pratili kako su tekli pregovori i sklapani kompromisi u
osnovnim principima agrarne reforme u Bosni i Hercegovini između JMO
s jedne i ridakala i demokrata s druge strane. Pošto je sporazum o ag-
rarnom pitanju postignut i pošto su feudalci uspeli da izigraju Prethodne
odredbe i izdejstvuju novu uredbu o beglučkim zemljama, na štetu beg-

% M. Erić, n.d, 386.

2 Agrarni pregled, br. 5 od 1. III 1924.

111
lučara, Džemijet stupa u pregovore. Osnovu za pregovore i ovde je činilo
agrarno pitanje, a od ispunjenja džemijetskih zahteva zavisilo je da li će
njihovi poslanici glasati za Ustav.
Posle sporazuma između Džemijeta i demokratsko-radikalske koali-
cije neke čifčije nisu ga poštovale. On nije obavezivao ni agrarne organe
jer nije imao zakonsku potvrdu mada su poslanici i činovnici koji su bili
članovi vladajućih stranaka, pre svega Radikalne, nastojali da održe obe-
ćanje svog vođstva. Oni su to postizali sabotiranjem svih zakonskih pred-
loga o definitivnom rešenju ovog pitanja. Stoga su tačna neka tadašnja
zapažanja da »iz Južnih krajeva treba izbaciti partijsku politiku (misli se
na politiku vladajućih stranaka — M; O.), koja je dosad nanela ogromne
štete, jer je često dozvoljavala zaštitu, iz političkih razloga, baš tih ra-
zornih elemenata«.298
U članku objavljenom u »Politici« pod naslovom »Agrar u Juž-
noj Srbiji«2%% opisuju se agrarni odnosi i odlučno zahteva da se to pita-
nje definitivno reši. O položaju čifčija tu se kaže: »Neke čifčije zauzeli
su zemlju mimo sve naredbe i savete (misli se na sporazum zaključen iz-
među Džemijeta i demokratsko-radikalske koalicije -—— M. 0.) i odrekli
su svako davanje haka. To je bio mali broj drskih i odlučnih ljudi. Zato
su oni, koji su mirni i koji poštuju savete vlasti prošli gore, umesto da
budu nagrađeni bili su kažnjeni. Jasno je da je takva situacija rđava po
ugled države i državnih predstavnika.
Oni koji nisu smeli da prihvate ovu drsku metodu stavili su se
na teren kompromisa i sporazumevanja. Oni su ispod ruke kupovali
zemlju od begova. Kako su te kupovine zabranjene i ništavne oni će
jednog momenta doći u vrlo težak položaj. Kad se te kupovine ponište,
oni će ostati bez zemlje i novca koji su za tu zemlju dali begovima, Naj-
zad, i u prvom i u drugom slučaju zemlju su dobili oni koji su naročito
privilegovani, drski i oni sa novcem, mirni i siroti ljudi još uvek čekaju
pomoć od države«. Dalje se traži da se što pre reši agrarno pitanje, jer
>ustav je s pravom zaštitio seljaka, čifčiju; država mora tu zaštitu da rea-
lrzira i dovrši«.300
Ovaj članak verno opisuje tadašnje stanje agrarnih odnosa i polo-
žaj čifčija. Oni koji su odbili da i dalje daju rentu odnosno hak nazivaju
se »drskim ljudima« mada ih niko nije zakonski mogao naterati na toi
od njihove odlučnosti i prosvećenosti zavisilo je da li će ispunjavati feu-
dalnu obavezu. Čifčije koje su bolje materijalno stajale počinju da se
samo otkupljuju, jer nisu videle u dogledno vreme da će se njihovo pi-
tanje zakonom rešiti. U vezi s ovim »Agrarni pregled« donosi članak
>Agrami problem Južne Srbije« u kome se kaže da siromašne čifčije i
napredne demokratske snage traže da se »odrdi koje je zemljište čifčij-
sko, a koje slobodna vlasnost« i donesu »merila za ocenu pitanja koja
su zemljišta čifčijska«. U članku se dalje navodi da je »na ovom terenu

288 »Politika« od 9. II 1921.

2% Isto, od 9. VIII 1921.
300 Isto.

112
počela odmah borba. Stvar se komplikovaia u dva pravca. Dugo ekš.
ploatisane čifčije, sada slobodne, zauzele su intranzigentno stanovište,
uzeti sve, ne dati ništa begovima, jer je sva zemlja čifčijska, i, osećajući
se na boljem moralnom terenu i potstaknuti političkim vođama, uneli su
svu žestinu u borbu... Begovi, kao jedini inteligentni predstavnici mu-
slimanskog življa, kome su se i za političke vođe nametnuli, napravili
su od ovoga čisto socijalnog pitanja ne samo političko, već i versko...
starajući se da svim sredstvimaizigraju čifčijsko pravo «,5%1
Age i begovi žale se da im čifčije uzimaju i onu zemlju »koja nije
nikad bila u čifčijskim rukama, nego je sami vlasnici obrađuju«, da oni
nisu u stanju da se odbrane od toga i da se premeravaju u zemljišta
»manjih kompleksa koja su pod tapijom i zasejana lično od strane sop-
stvenika, koja kao čist begluk ni u kom slučaju ne mogu potpasti pod
agrarnu reformu«.%2: Ove površine su ograničavane za kolonizaciju,
Poslanici Džemijeta upućuju predstavku Ministarstvu agrarne re-
forme u kojoj traže da se ove radnje obustave i zaštite interesi aga i
begova, tj. njihovi begluci, U ime Džemijeta predstavku su potpisali pos-
lanici Kemal Osman i Hasan Šukri.
Čifluk-sahibije nisu bila zadovoljne visinom rente koju se odre-
đivale komisije sastavljene od njihovih predstavnika, šefa mesne policij-
ske vlasti i predstavnika čifčija, jer su smatrale da taj iznos »ne odgo-
vara ni približno stvarnom doprinosu, koji bi pripadao sahibijama<.303
Ni tako određena renta koju su primale.od države nije bila u skladu sa
stvarnim prihodima jer pri podeli uzimani su u obzir politički i drugi
razlozi, Glavno merilo agrarmih povereništava »bila je preporuka«. Na
ovakvu raspodelu pojedinci i narodni poslanici žale se Ministarstvu ag-
rarne reforme. U žalbi poslanici Hasan Šukri i Akit Ahmetović navode
sledeće: » Takvim nezakonitim postupkom Glavno povereništvo u Skop-
lju: okrnjilo je od onih 30 miliona više od jednog miliona na taj način
što je pojedincima dato više nego što bi prema ključu mogli dobiti koji
manjak pada na štetu onih, većinom sirotinje koji dosada nisu dobili «3%
rentu,
Tako su ostajali bez sredstava najsiromašnije čifluk-sahibije jer
nisu imale nikakvog političkog uticaja. Visina rente koju je isplaćivala
država bila je mala. To ilustruje sledeći podatak: jedan sahibija koji je
imao 80 hektara zemlje dobio je 1000 dinara na imeprivremene rente
za 1923. godinu,305
Ostavljajući ovo pitanje nerešeno, agrarne vlasti su prepustile bivše
čifčije na milost i nemilost sahibija. Ima dosta slučajeva da su begovi i
age uzimali rentu i od čifčija i od države, Čifčije nisu bile sigurne ni na
svojim posedima pošto njihov status nije bio pravno rešen. Ovo koriste
bivši begovi i age za pritisak na čifčije da se same otkupljuju, preteći im

% Agrarni pregled, br. 1 ođ 1. I 1924.

32 »Hak«, br. 801/1924.
303 Isto, br. 678/1923.
34 Isto, br. 877 od 8. IX 1924.
3% Isto, br. 782 od 20. IV 1924.
da će ih oterati sa zemlje. Oni koji su imali sredstava otkupljivali su se
jer su smatrali da će samo tako postati stvarni vlasnici zemlje.
U izuzetno teškom položaju našle su se čifčije Albanci. S jedne
strane, čifluk-sahibije su bile pritisak na njih da kupe zemlju koju obra-
đuju, ili da je napuste da bi je mogli prodati trećim licima, a s druge
strane zvanična velikosrpska politika je nastojala da ih terorom i stalnim
uznemiravanjem prisili da se isele u Tursku i Albaniju i tako stvori pro-
stor za naseljavanje »nacionalnog elementa«, odnosno pripadnika južno-
slovenskih naroda, U selu Pomazatinu, kod Prištine, sahibije Isen-beg i
Hasan-beg prodale su 12 hektara kolonistima za kućne placeve, oduzi-
majući čifčijama tu zemlju.306 X .
Slučajeva prodavanja čifluka ili njihovih delova je dosta. Zemlju
kupuju špekulanti, banke, političari, među kojima i Nikola Pašić, Pu-
niša Račić i drugi, pa i kralj Aleksandar,307 a
Bilo je predloga da se i na Kosovu odnosno u »Južnoj Srbiji« »do-
nese odluka da svaki čifčija plaća na ime otkupa zemljišta godišnje po
jednu liru, najviše, ili 20 dinara od hektara. Plaćaobi otkup 10 godina
posle čega bi zemlja prešla u njegovu konačnu svojinu davajući mu ta-
piju na nju«.508 Ovo se pravdalo time što bi se na taj način »čifčija uve-
rio... da mu je zemlja prodata, te bi se tako sasvim odstranio štetnog
uticaja čiflik-sahibije«.30% Kako se navodi, u tom slučaju čilčija bi bio
zainteresovan da poveća proizvodnju i unapredi svoje gazdinstvo.
Zloupotrebe i nepravilnosti prilikom premera i zahvatanja privat-
nih imanja albanskih seljaka čifčija radi stvaranja kompleksa za naselja-
vanje su negativne posledice na međunacionalne odnose naseljenika, koji
su dobijali na taj način oduzetu zemlju, i meštana — Srba i Albanaca,
Prema Uredbi o naseljavanju Južnih krajeva, mogla se privatna svojina
oduzeti radi stvaranja naseljeničkih kompleksa ali se iz fonda za kolo-
nizaciju morala dati u zamenu zemlja istog boniteta i u blizini oduzetih
parcela. Vojislav Balozović, načelnik gračaničkog sreza, u članku »Ag-
rarna reforma na Kosovu« navodi u vezi s tim sledeće: »Tako se ne
radi, jer se smatra valjda, da ovaj neuki svet mora ćutati i ide se u beza-
konje. Došlo se dotle da je sav rad kompromitovan i da se čitava sela
pokazuje agresivna prema naseljenicima koji su tome zlu najmanje krivi.
Dolazi do sukoba, čak i oružanih, jer su pojedina sela ostavljena bez
dovoljno utrine za popašu, a mnogima oduzete njive koje su domorod-
čeve ruke vredno obdelavale bez prekida dug niz decenija«.ši1% On dalje
navodi da treba prekinuti nezakonite postupke oduzimanja zemlje »bez
naročite potrebe« i čifčijama ostaviti njihovu zemlju. Nije samo čifčija-
ma oduzimana zemlja za naseljeničke komplekse, nego i slobodnim držao-

s Izjava Miloša Banjeglavića iz Pomazetina kod Prištine data

autoru 1975. godine.
% Ivan Ribar, Politički zapisi, knj. IL, Beograd 1949, 33.
% ASrarni pregled, br. 5 od 1. III 1924.
30% Isto.
"0 Vojislav S. Balozović, Kolonizacija na Kosovu, »Policija«,
br. 3-4, Beograd 1922, 149.

li4
cima — Albancima. Baljozović dalje konstatuje da se na jednoj strani
ukidaju feudalni odnosi a na drugoj stvaraju novi — zemlju dobijaju
činovnici, zanatlije, trgovci, političari i drugi nezemljoradnici koji žive u
gradovima, a kasnije je daju pod zakup pa se na taj način stvaraju nove
age i begovi iz redova Srba,311
Pišući o radu agramih organa, list »Socijalistička zora« u članku
»Naša buržoazija i agrarno pitanje« navodi niz primera nezakonitih po-
stupaka ovih organa. U članku se kaže da »za ove dve godine nijedan
čitlik i nijedan veliki posed nije podeljen«, jer su »najplodniju zemlju
moćne turske čifluk-sahibije i begovi prigrabili i eksploatišu i zato što
su naši kapitalisti zauzeli gotovo celo Kosovo, a naročito najrodniji kraj
oko Sitnice i Laba, gde je imanje Jakova Čarbića, Pašića i Koraća«,312
Nije, onda, nikakvo čudo što se provizorno stanje u agrarnim od-
nosima stalno produžavalo, jer je to bilo u interesu kako starih tako i
novih veleposednika, u koje je spadao i kralj Aleksandar,
Iako je zakonom bila zabranjena kupoprođaja zemlje koja je pot-
padala pod udar agrarne reforme, u Južnim krajevima to se nije pošto-
valo.*! Preko slučajeva prodaje čifčijske zemlje, bilo da ju je prodavao
sahibija ili sam čifčija, agrarne vlasti su prelazile. Sahibija je ne samo
uspevao da ubediili prisili čifčiju da kupi zemlju koja mu zakonski pri-
pada nego i da ga otera s imanja.
U ovom periodu zemlju prodaju čifčije Albanci i Srbi. Kao kupci
se pojavljuju čifčije Srbi i Albanci, autokolonisti, kolonisti, koji su imali
sredstava za kupovinu, kao i druga lica,3i4 Ove kupovine su i zakonski
odobrene 1925. godine, kada je dozvoljeno da čifčije koje žele da se
isele iz »Južne Srbije« mogu prodati zemlju.3i5 Zemlju su prodavale i
čifčije koji se nisu iseljavale s Kosova — i Srbi i Albanci. Odobravajući
kupoprodaju zemlje, Ministarski savet je u stvari dopunio član 22. Pret-
hodnih odredaba jer je pretpostavljao da će kupci biti »nacionalni ele-
ment«, tj. pripadnici jugoslovenskih naroda. .
Ova odluka Ministarskog saveta išla je u korist i bivšim vlasnicim
feudalnih poseda, Oni su sada vršili jači pritisak na čifčije da napuste
imanja i sele se u Tursku da bi čifčijsku zemlju mogle prodavati. U
članu 22. te odluke kaže se da »bivšim čifčijama u novim krajevima Sr-
bije i Crne Gore, koji su istima prisajedinjeni posle ratova 1912—1913.
godine, a koji žele da se isele iz naše države, izuzetno od člana 22, Pret-
hodnih odredaba za primenu agrarne reforme od 25. II 1919. dozvoljava
se da se mogu imanja, koja drže po čifčijskom pravu, prodati i tapije na
kupca kod sudova preneti. Ovi prodavci biće dužni podneti sudu prilikom
prenosa tapija uverenje policijskih vlasti da su se istima prijavili za ko-

"1 Isto.
"2 »Socijalistička zora«, br. 55 od 8. VIII 1920.
913 Agrarna reforma, knj. 1, 17.
%4 Presuda Agrarnog suđa u Kosovskoj Mitrovici br. 648 od 25. VIII
1938; Izjava Petra Jovanović iz Raskova kod Prištine data autoru 1975.
godine.
95 Stenografske beleške Narodne skupštine od 20. juna 1925, 245.

g. 115
načno iseljenje i dobili odobrenje«.%18 Dalje se kupci obavezuju da pri-
hvate i sva prava i obaveze prodavca, što će biti regulisano Zakonom o
likvidaciji agrarnih odnosa u Južnim krajevima. Pošto je ponuda bila
velika, cena zemlje bila je mala, Ipak, svi nisu mogli da nađu kupca, a
pošto nisu dogli trpeti teror policijskih vlasti, napuštali su zemlju e selili
se u Tursku,ši7
Jedan broj čifčija Albanaca koji su se iseljavali u Tursku nisu se
vodili u katastarskim knjigama kao vlasnici zemlje koju su obrađivali pa
su prodavali autokolonistima samo kuće s placevima, na šta su imali
pravo svojine prema Seferskom zakonu. Autokolonisti su kupovali i le-
tinus imanja ovih čifčija.318 Kasnije: autokolonisti koji su kupili kuće s
placevima i letinu s imanja čifčija Albanaca što su se iselili u Tursku
dobijali su njihovu zemlju od agrarnih vlasti, kao kolonisti, jer se sma-
tralo da je ta zemlja napuštena, Ne zna se koliko je čifčija prodalo zem-
lju a koliko ju je napustilo, jer nemastatističkih podataka o tome.
Za celo vreme provizorija na Kosovu dolazilo je do parnica izme-
đu čifluk-sahibija i čifčija. Zakonskih propisa koji bi regulisali pitanje
agrarnih odnosa nije bilo pa su ovi sporovi raspravljani na osnovu Pret-
hodnih odredaba, po opštem zakonskom postupku. Sve odluke agrarnih
vlasti glasile su tako da se ništa ne prejudicira. Obično, utvrđivale su za-
tečeno stanje i zadržavale ga do donošenja zakona.
Valja napomenuti da Uredba o naseljavanju Južnih krajeva ni u
jednom članu ne predviđa mesne agrarne interesente kao korisnike agrar-
ne reforme iako je bilo dosta bezemljaša i onih s malo zemlje. Ipak, ovo
ne znači da ova kategorija agrarnih interesenata nije dobijala zemlju. Od
njih zemlju su najpre dobili Srbi meštani, dok su Albanci, osim malog
broja, bili isključeni kao korisnici agrarne reforme. Zemlju su mogli do-
biti oni meštani koji su glasali za poslaničke kandidate vladajućih stra-
naka, ili ako su imali nekog prijatelja u agrarnoj i opštinskoj vlasti. Da
bi dobili zemlju, uslov je bio da je nemaju dovoljno mada je na Kosovu
ona davana i zanatlijama iz gradova. O tome da i ovi interesenti imaju
pravo da dobiju zemlju znali su i u »pojedinim mestima samo časnici
mesnih uprava i njima bliži seljaci, pa su oni najčešće tražili i dobili
zemlju«,%19 Važnije od svega bilo je da u narodnom poslaniku, članu vla-
dajuće stranke, koji je bio skoro svemoćan u svom izbornom okrugu,
imaju svog zaštitnika, Bilo je dosta slučajeva da je poslanik uspevao
preko svojih veza ne samo da se meštanima — Srbima i Makedoncima
— dodeli zemlja nego i da već naseljene koloniste otera s dodeljenog
zemljišta: da bi se ono dodelilo mesnim interesentima, Tako je na inter-
venciju narodnog poslanika Nedeljka Simonovića Ministarstvo agrarne

816 Isto.
"TD. Krstić, n.d., 9.
88 Izjava Alekse Mihailovića iz Bukoša kod Vučilrna data
autoru.
39 31 Demetrović, n.d., 28.

116
reforme naredilo 1926. godine da se oduzme već dodeljena zemlja šes-
naestorici kolonista u Dečanima i dodeli sedamnaestorici meštana iz Lo-
ćana,320
Ovakvi postupci agrarnih vlasti loše su se održavali na odnose iz-
među kolonista i mesnih agramih interesanata koji su smatrali da kao
starosedeoci treba da budu podmireni zemljom.2! Tako su kolonisti ni
krivi ni dužni bili dovedeni u vrlo težak položaj. Nisu se osećali sigurnim
na dodeljenom zemljištu jer su se uverili da njihov opstanak zavisi od
volje narodnog poslanika i lokalnih agrarnih vlasti.
Zemlja je oduzimana na više načina. Naseljenički kompleksi odre-
Čivani su bez uviđaja i sagledavanja da li tu postoje uslovi za uspešnu
kolonizaciju. Kolonije su stvarne na utrinskom, šumskom zemljištu pod
sitnogoricom. Prilikom ograničenja naseljeničkih kompleksa, naročito u
kasnijem periodu, zahvatana je ziratna zemlja susednih sela. Po Uredbi
o naseljavanju, komisije su bile obavezne da selima ostave dovoljne po-
vršine utrinskog zemljišta za ispašu i progon stoke, A da bi selo moglo
zadržati utrinu, moralo je te površine prijaviti poreskim vlastima i pla-
Ćati na njih porez. Inače, utrine su oduzimane za naseljeničke komple-
kse.
Prilikom ograničavanja naseljeničkih kompleksa komisija se nisu
držale propisa, Bilo je dosta slučajeva da se u zapisnike unese da »nije
ušlo nijedno parče privatnog zemljišta«.322 U takvim slučajevima seljaci
su mislili da njihova imanja nisu zahvaćena pa se u određenom roku
nisu ni žalili na odluke komisija, Njihovo iznenađenje, međutim, bilo je
veliko kada je njihovazemlja isparcelisana i podeljena naseljenicima. Na
primer, seljaci Gornje Slatine, u gnjilanskom srezu, tek kada je počelo
naseljavanje na njihovu zemlju izjavili su žalbu na ograničenje, jer su
tada saznali da je njihova ziratna zemlja uneta u naseljenički kompleks.
Tražili su da, kad je njihovo zemljište već ograničeno, dobiju u zamenu
drugo u susednim selima Mogili i Gornjim Budrigama, gde je imalo.
državne zemlje,323 a ako ni ovo nije mogućno, da im se oduzeto zemlji-
šte i šumeisplate, |
Na osnovu pojedinačnih žalbi banskoj upravi i priloženih uverenja,
može se zaključiti da je bilo dosta seljaka Albanaca iz Gornje Slatine
koji su ostali bez zemlje. Njihove žalbe ban je odbio uz obrazloženje da
na zapisnik o ograničenju nije bilo žalbi i da je »molitelj namerno iz-
begao da podnese dokaze koliko je hektara zemlje bio prijavio za porez
u vremenu ograničenja sporne zemlje za agrarne svrhe «,324

s AJ, 14—77, žalba naseljenika iz s. Počešća dvoru; Akt Ministarstva

za agrarnu reformu br. 40644 od 24. IX 1926. upućen kraljevskoj kancelariji.
%D Krstić, nd. 38.
. 32 AJ, 14—56—77, žalba meštana Albanaca iz Gornje Slatine na ogra-
ničenu zemlju upućena kraljevskom dvoru 12. II 1831.
323 Isto.
A AJ, 74—56—77, Žalbe meštana Albanaca na ograničenje radne ze-
mlje upućene banu Vardarske banovine u Skoplju br. 6796 od 8. IV 1931.

117
 Ovaj zapisnik i kasnije žalbe i rešenja su dokumenti koji pokazuju
kakvim su se sredstvima služile agrarne vlasti da bi prava al-
banskog stanovništva. Prema propisima, zapisnik o komple-
ksa za naseljavanje morao je sadržati i preciznu koje su
privatne parcele uzete za kompleks i gde njihovi vlasnici zemlju
u zamenu. Komisija je bila takođe obavezna da zapisnik da na uvid za-
interesovanim strankama, u zgradi opštinskog suda, Pošto je većina sta-
novnika bila nepismena, nije mogla ni biti upoznata s radom komisije,
tim pre što su zapisnici pisani samo na srpskohrvatskom jeziku, a ošte-
ćeni su bili uglavnom Albanci, od kojih mnogi nisu znali ovaj jezik.
Vlasti su prelazile preko svega ovoga, kao da se nije ništa ni desilo.
Oduzimajući zemlju Albancima, agrame vlasti nisu ih upoznavale
S njihovim pravima, čak ni obaveštavale da imje zemljaoduzeta, jer je
»to izvršeno tako da jestarosedelacizneobaveštenosti da mu
je_zemlja oduzetaistu i doživljavao da mu naseljenikkaže:
»Stoj, to je moje!« ili ga pozove agrarna vlast i kaže mu: »Čuješ, ti si
njivuzasejao ove godine, pa zato imaš kiriju (sigurno misli se
na zakup — M. 0) da platiš«.325 Mnogi su tako saznavali da im je
.zemlja oduzeta. Da paradoks bude veći, komisije za ograničenje kom-:
pleksa nisu im ponudile drugu zemlju u zamenu ili protivvrednosti u
novcu, na šta su bile obavezne prema Uredbi o naseljavanju Južnih kra-
jeva.
Ako naseljenik nije došao na dodeljeno zemljište, agrarne vlasti
su ga davale pod zakup ili je ostajalo neobrađeno,
Ovakav način rada agrarnih komisija nazvao je pravim imenom u
svojoj žalbi Ejup Morina, kome je zemlja oduzeta posle setve. On kaže:
»Meni su opljačkali pšenicu, kukuruz i seno naseljenici pre mesec da-
na... Ja sam pre deobe zasejao zemljište pšenicom i kukuruzom o če-
mu sam bio dobio: rešenje da ja frut sa ovoga zemljišta uzmem... Ta-
piju za ovo zemljište imam na turskom jeziku, a koju ću na zahtev po-
kazati agrarnim vlastima «.326
Kada su se ograničavali naseljeničke kompleksi, u većini slučajeva
nije se vodilo računa o interesima i egzistenciji Albanaca seljaka. »Pro-
tivno članu 13, i 34. Zakona o naseljavanju južnih krajeva u opštinama:
vogovskoj i ponoševačkoj ima slučajeva, da su starosedeoci čitavih sela
ostali bez hektara zemlje. Ima slučajeva, što su mi sami naseljenici pri-
čali, da je pojedincima sve oko kuće oduzeto, da sada radi ulaza u ku-
ću moraju prolaziti kroz naseljeničko imanje«.327 Ovakvi slučajevi do-
vodili su u neprijatan položaj i Albance i naseljenike, jer su i naselje-
nici videli da ne treba otimati od jednih siromaha do bi se dalo drugim.

385. AJ, 74—56—T77, Referat Koste Krstića, šefa kraljevske kan-

celarije, o stanju u đakovačkom srezu, podnesen dvoru 23. I 1932.
32% AJ, 74—36—77, Žalba upućena kraljevskom dvoru 1932. zbog odu-
zimanja letine od strane naseljenika
321 Kao napomena 325.

118
 Agrarne vlasti, pai državni organi, pravdale su da ovakav postu-
pak prema Albancima diktiraju »viši« interesi: »Državni i nacionalni in-
teresi, kao i interesi javne bezbednosti, imperativno su nalagali da se
učini sve što može te da na ovim kompleksima naseljenici uspu — da
se na njima podignu nove naseobine najpouzdanijeg našeg elementa, da
se na taj način osigura naša granica prema Albaniji, da se preseku i za-
tvore kačački kanali koji vode iz Albanije i tako osiguraju glavne ko-
munikacije koje vode pored ovih kompleksa ili u njihovom neposred-
nom zemljištu «,328
Jedan od načina uzurpacije bilo je i nasilno useljavanje kolonista
u kačačke kuće i davanje kačačkih imanja. Neki su tako reći s puškom
u ruci zauzimali albanske kuće i sela i u njima se naseljavali, kao u
Ariljači, Krnjini itd.329.
Prilikom katastarskog premera upoređivane su površine koje su nji-
hovi vlasnici prijavili za plaćanje poreza s onim u katastru. Ako bi se
našlo više zemlje nego što je prijavljeno, to se oduzimalo, pogotovu ako
se graničilo s državnim zemljištem, seoskim utrinama ili kompleksima
ograničenim za naseljavanje, jer su vlasti smatrale da je to zemljište uzur-
pirano. Pri tome su komisije za ograničavanje prenebregavale činjenicu
što su turske tapije, većinom, označavale samo granice poseda a površine
su bile približnanaznačene, jer u tursko vreme premer nije ni vršen već
su površin odokahodređivane. Zbog toga »u tapijama naznačene veličine
nisu odgovarale prostoru zemljišta, jer u tapijama naznačeni dulumi na-
vodili su se po običnom procenjivanju a ne po propisanoj meri: zato treba
pri razgledanju veličine u tapijama isključivo uzimati u obzir samo četvo-
rostrane granice a ne navedeni broj duluma«.330
Da površina u dulumima nije bila jednaka, čak ni u istom mestu,
govore mnogi podaci. Navodimo jedan iz Ovčeg polja, gde se ta mera
objašnjava ovako: »To su dva šinika, Šinik je mera za žito i kukuruz te
čini: 12 oka, Ona površina na koju se poseju ta dva šinika to je dulum«.3#1
Bilo je i drugih načina određivanja duluma — koracima, To znači da je
dulum zavisio od sejača, jer je poznato da se pojedine parcele mogu za-
sejati gušće i ređe, a pogotovu što se u to vreme setva obavljala ručno.
Ni korak svih ljudi nije isti. Iako je agrarnim vlastima bilo poznato na
koji su način određivane površine u tapijama, nisu htele da ovo pitanje
tretiraju na pravedniji način, uzimajući u obzir i druge elemente — vreme
obrađivanja, svedočenje seljaka čija su se imanja graničila itd. Još u težem
su položaju bili oni čije su tapije bile uništene u toku rata ili izgubljene.

328 AJ, 74—56—77, Akt Povereništva agr. reforme pov. br. 31 od

6. II 1932.
2 2. Krstić, n.d., 38, 51, 52, 75.
% »Južna Srbija«, br. 10/1922; Pitanje agrarne reforme (Mišljenja i
zahtevi muslimana u Južnoj Srbiji), T1.
8% Agrarni pregled, br. 6 od 15.I111924; Zvonimir Krale, Me-
Tenje zemlje.

119
 U ovo vreme najveće nepravde činjene su porodicama kačaka. One
su internirane, a njihova zemlja, kuće i ostala imovina davani naselje-
nicima, Ove porodice su i posle amnestije bile prisiljene da lutaju od ne-
mila do nedraga, jer se nisu mogle vratiti u svoje domove, Ni presude
agrarnih vlasti i redovnih sudova nisu pomogle da se amnestirani kačaci
uvedu u posed.332
. > Agrarne vlasti su oduzimale i seoske i opštinske šume, proglašava-
jući ih državnim, Čuvari šuma zabranjuju popašu, ne dozvoljavaju mešta-
nima da ih i dalje koriste. Oni koji bi nakupili granje optuživani su vlasti-
ma pa su kažnjavani velikim novčanim kaznama, Ovako se postupalo
samoprema Albancima, a kolonisti su dobijali i šume koje su oduzete od
Albanaca ili su bile seoske, odnosno opštinske, i imali pravo da koriste
državne. Ove radnje bile su suprotne Zakonu o ograničenju državnih šu-
ma, u čijem se 53. i 54. članu predviđa besplatno odobravanje drveta iz
državnih šuma zemljoradnicima siromašnog stanja za ogrev, podizanje
kuća, zgradai štala,333
Odmah posle rata meštani su pozvani da podnesu poreske prijave.
Činovnici koji su primali ove prijave, smatrajući da je prijavljeno manje,
bez ikakve provere su podatke u prijavama »utrostručili u broju prijavlje-
nih'\ hektara«,8%4 Katastar nije postojao, nije bilo katastarskih knjiga, što
ovi službenici zloupotrebljavaju i odbijaju svaki prigovor u pogledu po-
vršina na koje se plaćao porez, Prema nekim procenama, u to vreme
(1932) »srez đakovački plaća tri puta više neposredne poreze nego što
treba da plati«.8%5 Ništa nije pomagalo poreskim obveznicima ni to što
su o svom trošku vršili katastarski premer i na osnovu toga zahtevali da
poreske vlasti izvrše ispravku poreskog zaduženja. Poreske vlasti nisu
htele ni da Albance oslobode poreza na zemlju koja im je oduzeta i data
kolonistima.3%8 |
Pošto su naseljenici bili 10 godina oslobođeni od poreza, čitav po-
reski teret padao je na meštane. U svom izveštaju Kosta Krstić, šef kra-
ljevske kancelarije, predlaže da se »izvrši revizija agrarnog zemljišta i
izvrše popravke prema naseljenicima i meštanima.., da ne bi mnogo-
brojne zadruge meštana ostale u nemogućnosti za dalji Žživot«.337 On da-
lje daje više predloga o ispravljanju nepravdi prema meštanimai poboljša-
nju položaja naseljenika, uključujući i novčanu pomoć države.
Za celo vreme provizorijuma agrarno pitanje“ nije bilo rešeno. Ono
je postalo moćno agitaciono sredstvo korumpirane birokratije i političara
koji su manipulisali obespravljenim seljačkim masama i bogatili se na nji-
hov račun. Agrarni odnosi toliko su se zaoštrili da se u sve akutnijem
obliku postavljalo pitanje njihovog definitivnog uređenja. To su, pre sve-

%D Krstić, n.d., 38, 52, 75.

355 »Službene novine« od 17. XI 1922.
34 Kao nap. 327.
%%5 Isto,
396 Isto.
97 Isto.

120
ga, zahtevali ekonomski interesi agrarnih interesenata, a i interesi Privrede
u celini,jer je bilo očevidno da, ako se to ne učini, ne može biti reči o
privrednom napretku ni ovih krajeva ni zemlje.
Jedina politička partija koja se odlučno zalagala za konačnoi pra-
vedno rešenje agrarnog pitanja bila je KPJ. Svoje zahteve i stavove izno-
sila je u svom organu »Proleter«. U članku »Proklamovanje Jugoslavije <
kaže se između ostalog: »U Makedoniji i Kosovu sprovodi se bezobzirna
kolonizatorska politika. Feudalni posedi u Makedoniji nisu uopšte razde-
ljeni mesnom stanovništvu. Najveći deo tih poseda dobili su kralj i ostali
velikosrpski agenti i političari<.538
U vezi s naknadom bivših veleposednicima i feudalcima za oduzetu
zemlju stav KPJ bio je jasan — nikakve odštete .U članku »Kralj i vele-
posednici protiv seljaka« kaže se da je »Komunistička partija Jugoslavije
protiv svake odštete za beglučke, kmetske i druge vrste zemlje. Seljaci su
stotinama godina obrađivali svoju zemlju, natapali je svojim znojem i
svojom krvlju. Gospoda su im otela tu njihovu zemlju na osnovu ružnih
carskih i kraljevskih ukaza i uredaba. Stoga je Komunistička partija Ju-
goslavije uvek isticala i sada ističe zahtev da sva zemlja sa inventarom
mora ponovo da pređe u ruke radnog seljaštva bez odštete. Radni narod
grada i sela ne treba da prizna nikakve zakone o odšteti veleposedničke
zemlje. Jugoslovensko seljaštvo mora poći onim putem kojim su išla nje-
gova braća u Rusiji 1917. godine. Seljaci moraju u savezu sa radnicima,
pod vođstvom revolucionarnog proletarijata, da sliste sa lica zemlje gene-
ralsko-fašističku diktaturu, veleposednike, bankare i kapitaliste; da po-
krče zemlju od gospodskog smeća tako temeljito, da ne ostane ni jednog
korenčića«,339
I sve napredne snage zahtevaju da se ovo pitanje što pre reši — da
čifčije i zakupci već jednom postanu stvarni vlasnici zemlje koju obrađuju.

c) Likvidacija agrarnih odnosa

Provizorno stanje feudalnih odnosa na Kosovu zadržalo se sve do

donošenja Zakona o uređenju agrarnih odnosa u ranijim pokrajinama
Srbije i Crne Gore (u daljem tekstu: Zakon o uređenju agrarnih odnosa)
od 5. decembra 1931, s izmenama i dopunama od 24, juna 1933. godi-
ne.340 Rad na uređenju agrarnih odnosa počeo je 1934. godine, kada su
i osnovani agrarni sudovi nadležni za rešavanje ovih odnosa.
Odmah po donošenju Zakona o uređenju agrarnih odnosa počinju
pripreme za njegovu primenu. Ali još na prvom koraku »pokazalo se da
su pojedine odredbe manjkave, da ovi zakoni imaju nekoje nedostatke
koje treba ispraviti, a naročito da treba u zakonima predviđeni postupak

338 »Proleter« br. 6. od 1. XII 1929.

39% Isto, br. 7 od 15. XII 1929.
340 »Službene novine«, br. 48—101/1931.

121
uprostiti kako bi se likvidacija obavila čim brže i sa što manjim troškovi-
ma,%4! Ni za dve godine od donošenja ovog zakona nije ništa urađeno da
se agrarni odnosi likvidiraju kako su to očekivali »bivši vlasnici zemljišta
i njihove čifčije«.3*“* Zakon o uređenju agrarnih odnosa počeo se prime-
njivati tek posle izmena i dopuna,
U međuvremenu bilo je nužno rešavati tekuće agrarne probleme koji
su izazivali nesporazume i parničenja. Nesporazumi su nastajali »zbog
nesređenih privatno-pravnih odnosa i zbog teškoća u dokazivanju prava
svojine na izvesno zemljište: nema tapija, a i ako ih ima, ne odnose se
na zemljište opisano u tapiji (mirijske zemlje); za dokaz o kupovini zemlje
podnose se razni seneti i priznanice sumnjive vrednosti, a drugih pravo-
voljanih dokaza nema — bilo je slučajeva, da se izvesna zemljišta nisu
izuzela iz ograničenja i vratila pritežaocima na slobodno uživanje. Ovo
najčešće onda kada se stvori ubeđenje da je po sredi samovlasno zauzeće
zemljišta, koje se po Zakonu može ograničiti za svrhe naseljavanja, a
ovakvih slučajeva bespravnih zauzeća ima mnogo... Ne postoji katastar,
pa se to ne može ni utvrditi, a ne može se pokloniti vera ni izjavi pri-
težaoca niti nepotpunim, nejasnim i smušenim uverenjima ostalih opštin-
skih vlasti, koje po jednom istom predmetu često izdaju po dvaili više
različitih uverenja«.343 Nesavestan rad opštinskih organa još više je uno-
silo zabunu i zbrku u i onako zamršene agrarne odnose. Na taj način
opštinske vlasti su dovodile u zabludu i agrarne organe prilikom zemljišnog
ograničenja za naseljavanje i rešavanja ovih sporova pa su se agrarne
vlasti nalazile u situaciji da »ponekad u dobroj nameri pogrešno primene
zakon na pojedina sporna pitanja«.544
Da bi se ovakvi slučajevi izbegli, ministar poljoprivrede Juraj De-
metrović dopunjuje naredbe svojih prethodnika izdajući nove koje ova
pitanja detaljnije tretiraju. Sama činjenica da su zakonski propisi o agraru
doneseni 1931. godine morali biti dopunjavani posebnim naredbama go-
vori o njihovoj nepotpunosti. Navodimo odredbe nekih naredbi koje sma-
tramo značajnijim.
U prvoj naredbi br. 18610/32 kaže se i ovo:
»a) da se prilikom novih ograničavanja ne ograničavaju zemljišta,
koja se nalaze u savesnoj državini siromašnih zemljoradnika, a pribavljena
su na bilo koji zakonom dozvoljen način (nasleđem, poklonom, razmenom,
kupovinom), već da se ostavljaju i dalje takvim držaocima na slobodno
uživanje;
b) da se ona zemljišta koja su već ograničena, a nisu još podeljena
agrarnim interesentima, imaju na zahtev pritežalaca, u čijem su posedu
bila na dan ograničenja po ma kome od navedenih osnova, odmah povra-
titi ovim na slobodno raspolaganje;

%J Demetrović, n.d. 32.

842 Isto, 37.
843 Isto, 30.
“4 Isto.

122
 c) da se izvrši revizija svih ograničenih zemljišta koja još nisu po-
deljena i naseljena, a na ista postoje potraživanja vlasnika;
d) da se prestane sa daljim ograničavanjem, a vrši ga jedino onde
gde ima većih kompleksa utrinskog, državnog, pustog i trajno napuštenog
zemljišta boljeg boniteta i pogodnog za svrhe naseljavanja«.345
Naredba broj 33730/32 sadrži sledeće:
a) da se prilikom novih ograničenja izuzmu od ograničenja i deobe
sva zemljišta koja se nalaze u posedu čifčija i drugih obrađivača... kao
i sva takva zemljišta koja su obrađivači otkupili od bivših vlasnika;
b) da se ovako ograničenja, a neizdeljena zemljišta ne dele drugim
agrarnim interesentima, već da se dosadašnji njihov obrađivači upute da
se za priznavanje obrađivačkog prava obraste sa traženjem u smislu člana
46 i 48 pomenutog zakona (Zakon o uređenju agranih odnosa — M.O.)
odnosno, ako su takva zemljišta otkupili od bivših gospodara da im se
ista ostave na uživanje shodno propisu člana 77 zakona«,316
Ovim zakonom definitivno su likvidirani svi: polufeudalni i feudalni
odnosi u korist obrađivača. On reguliše ove odnose:37
1) čifčijski, koji se na istom posedu trajao neprekidno najmanje 10
godina, računajući unazad od 1. oktobra 1912. godine; 2.
2) napoličarski, zasnovan ugovorom pre 27. februara 1919, koji još
traje;
3) zakupni (ćesimdžijski), zasnovan pre 27. februara 1919;
4) arendatorski, zakup na manastirskim imanjima koji je sličan sa
zakupnim odnosom i
5) momački odnos, zasnovan pre 27. februara 1919. godine.
Zakon proglašava čifčije sopstvenicima cele zemlje koju su obra-
đivali, a naknadu za zemlju platiće država,
Napoličarima, zakupcima i momcima priznaje se pravo samo na pet
hektara a naknadu plaća država se tim što su dotadašnji obrađivači bili
dužni da taj iznos dadu državi. Ako je porodica velika pa ne može ostati
na pet hektara, može joj se dodeliti i do 15 hektara, ali zemlju mora otpla-
titi državi. p \
Arendatorima se priznaje vlasništvo na pet hektara s tim »da se ma-
nastirima, kao starim verskim i nacionalnim ustanovama,iistorijsko-kul-
turnim spomenicima, može od zemljišta, koje je pod arendatorskim odno-
som, ostaviti minimum do 50 hektara zemlje za njihovo održavanje«. Ako
ne bi imalo dovoljno zemlje za sve arendatore pošto se izdvoji 50 hektara,
prvo će zemlju dobiti oni koji su imali više »zasluge za čuvanje manastira«,
a za ostale koji je ne mogu dobiti po arendatorskom pravu a ispunja-
vaju uslove važiće propisi o naseljavanju. Zakonom je obuhvaćena samo
ziratna manastirska zemlja izvan rejona varoši i varošice. Ostalo zemljište
manastira ne potpada pod udar znakona.š45

%5 Isto, 31.
46 Isto.
347 »Službene novine« br. 48-101/1931.
348 Isto.

123
 Promene koje su nastale u toku rata i posle njega ne mogu biti na
štetu obrađivača koji je tražio pravo po ovom zakonu ukoliko nije ze-
mljište »dobrovoljno napustio«. Sva prava koja su obrađivači uživali ranije
(drvarenje, popašaitd.) i dalje će uživati na opštinskim i državnim zemlji-
štima.
Predviđeno je da se zemljište koje pretekne posle zadovoljenja obra-
Čivača — napoličara, zakupaca i momaka — koristi za kolonizaciju. Oni
koji prime ovo zemljište dužni su da se isplate državi po ceni po kojoj
ga je onaisplatila dotadašnjim vlasnicima, uračunavajući i troškove.
Zakon omogućava dotadašnjim vlasnicima da, ako to žele, dobiju
onoliku površinu kolika je predviđena za koloniste, i to od državnog ze-
mljišta, odnosno onog koje je potpalo pod udar agrarne reforme.
Naknada za zemlju i renta priznaje se svim bivšim vlasnicima koji
kod nadležnih sudova dokažu svoje pravo na to, s tim što im naknada ne
pripada za kuće izgrađene na tom zemljištu. Država daje naknadu za svu
zemlju koja je oduzeta po čifčijskom i njemu sličnom osnovu. Nemaju
pravo na naknadu bivši vlasnici koji su zemlju otuđili bez obzira na vreme
i način otuđenja, zatim za zemljišta za koja su već dobili naknaduili se
odrekli prava na to, kao ni za ona koja su im ostavljena u ličnu svojinu
(paraspur), na slobodno uživanje.
Povlasticama ovog zakona nisu se mogla koristiti sledeća lica:
»a) koja su osuđena za dela protiv države i njenih interesa;
b) koja su se odmetnula od vlasti i nalaze se u bekstvu iz koga čine
ili mogu činiti kažnjiva dela;
c) koja zemlju pod agrarnim odnosom ne obrađuju lično ili koja su
na drugoj strani obezbedila opstanak «.342
I ovde je država primenila kaznene odredbe za sve one koji nisu
saglasni sa zvaničnom politikom. U one koji rade protiv »državnih inte-
resa« mogli su se uvrstiti svi protivnici vladajućih političkih stranaka. To
se uveliko činilo, naročito kada su bili u pitanju pripadnici albanske na-
rodnosti.
Naknadu bivšim vlasnicima isplaćivala je država, i to: za zemlju
koja postaje vlasništvo čifčija tako što se čist katastarski prihod po hektaru
množio sa dva, a za napoličare, zakupce i momke sa četiri. Isplata se
vršila putem obveznica sa 5 odsto kamate i rokom od 30 godina počev
od 5. maja 1933. godine, kako je bilo predviđeno u zakonu od 1931. go-
dine, Pošto su čifčije prijavljivale niže klase zemljišta, pod agrarnim odno-
sima, cena je bila vrlo mala — od 20 do 30 dinara po hektaru,250
Izmenama i dopunama Zakona o agrarnim odnosima od 1933. go-
dine povećana je visina odštete po hektaru, Svih osam katastarskih klasa
svrstane su u dve — u prvu od prve do četvrte, a u drugu od pete do
osme klase. Odšteta za prvu kategoriju iznosila je trostruki čist katastarski
prihod zemlje druge klase, a za drugu 30 odsto manje. Tako je sada naj-

349 Isto,
% g. Demetrović, nd. 38.

124
niža odšteta po hektaru bila 840 dinara,35! Ovim izmenama izjednačena
je odšteta za čifčijske i druge zemlje. Godišnja renta se određivala u
iznosu od 3 odsto vrednosti po hektaru koja je određena bivšim vlasni-
cima i računala se od 1919. zaključno sa 1932. godine.
Obrađivači (napoličari, zakupci, momci) kojim je država otkupila
preko pet hektara bili su dužni da joj isplate naknadu u 30 jednakih go-
dišnjih rata sa 5 odsto kamate počev od 1933. godine. Zakon je omogu-
ćio ovim licima da otkupljeno zemljište plate i u kraćem roku,ili odjednom.
Za raspravljanje agrarnih odnosa i svih sporova koji bi proistekli
iz primene ovog zakona bili su nadležni agrarni sudovi, koje je obrazo-
valo Ministarstvo poljoprivrede — sreski sudovi i Viši agrarni sud. Obra-
đivači i bivši vlasnici zemljišta bili su dužni da prijave svoja potraživanja
opštinskim sudovima, Ovaj rok prvobitno je bio ograničen na četiri me-
seca. od dana stupanja na snagu Zakona o uređenju agrarnih odnosa,
Pošto je bilo slučajeva da se jedan brojčifčija iz neobaveštenosti i nezna-
nja nije prijavio agrarnim vlastima, u izmenama i dopunama Zakona iz
1933, godine omogućeno im je »da podnesu prijave i neposredno agrar-
nim sudovima za vreme rada u njihovoj ili susednim opštinama« kako bi
mogli ostvariti svoje zakonsko pravo.
Agrarni sudovi vršili su uviđaj, po prijavama, na licu mesta, u pri-
sustvu zainteresovanih stranaka, koje su davale potrebne podatke i objaš-
njenja geometrima što su vršili premer zemljišta i radili katastarske skice.
Tek posle završetka geometrijskih radova agrarni sudovi su zakazivali
raspravu, Na njihove presude stranke su se mogle žaliti Vrhovnom agrar-
nom sudu u Skoplju, čije su presude bile izvršene. Posle toga obrađivači
su upisivani kao vlasnici u katastarske knjige i dobijali tapije.
Iako je zakon predviđao agrarne sudove u srezovima, oni nisu obra-
zovani za svaki srez nego su formirani pokretni agrani sudovi koji su ra-
dili na teritoriji cele tzv. Južne Srbije. Delovođa Agrarnog suda Petar
Subotić, iz Obilića, kaže »da je Agrarni sud radio nateritoriji cele Južne
Srbije, da su išli od sreza do sreza i gde su sređeni geometarski poslovi
zakazivali su suđenja i donosili rešenja. Preko leta radili smo planinskim
predelima Kosova i Sandžaka, a zimi bi išli i radili u Makedoniji. Agrarni
sudovi radili su skoro sve do 1940. godine, kadasu uglavnom završili sve
poslove izuzimajućižalbenih postupaka «352
Pošto je bilo dosta slučajeva da su se obrađivači sami otkupljivali,
pod prinudom ili dobrovoljno, trebalo je to stanje-i ozakoniti. To je pro-
pisano u članu 77. Zakona o uređenju agrarnih odnosa, u kome se kaže
da obrađivači »koji su od bivših gospodara otkupili zemljišta pod agrar-
nim odnosom pre stupanja na snagu ovog zakona, zadržavaju zemljišta, a

31 Isto.
% Izjava Petra Subotića, penzionera iz Obilića, bivšeg delo-
vođe Agrarnog suda, data autoru 1977. godine. 2

125
agrarni odnosi, koji su postojali na takvim zemljištima, smatraju se potpuno
likvidirani, te se ni obrađivači ni bivši gospodari ne mogu koristiti pro-
pisima ovog Zakona «,353
Na lica koja su kupovala zemlju od odseljenih čifčija ili drugih
obrađivača primenjivane su odredbe koje su važile za čifčije i obrađivače
jer su prilikom kupovine prihvatali sve njihove obaveze i prava.
Pravo na rentu i odštetu za oduzetu zemlju nisu imala lica koja su
se odselila i primila tursko državljanstvo. Pravo na rentu i odštetu nisu
mogla preneti na drugo lice koje je ostalo u Jugoslaviji.
O tome kojim tempom su rešavani agrarni sporovi nema podataka,
O tome se nešto saznaje iz završnih računa Ministarstva poljoprivrede o
utrošku sredstava agrarnih sudova. Prema ovim podacima, agrarni sudovi
utrošili su sledeća sredstva, po godinama:354

Godin Pratite zna

1932/33. 3,700.000 11.682
1933/34. 4,000.000 2,081.131
1934/35. 2,800,000 2,7154.117
1935/36. 2,800.000 2,748,879
1936/37. 4,238.000 4,404.449
1937/38. 4,238.000 4,219.604
1938/39. 278.000 346.307
1939/40. 160.000 143.647

UKUPNO: 22,214.000 16,707.816

Najveća sredstva agrarni sudovi su utrošili za rad organa na terenu,

jer su geometri morali premeriti svaku parcelu i izraditi skicu.
Tada je na Kosovu vršen katastarski premer zemljišta kolonista i
agrarnih interesenata iz feudalnog odnosa, dok slobodna državina ostalih
vlasnika nije katastarski obrađivana.
Koliko je na Kosovu bilo feudalnih vlasnika koji su primili odštetu
i rentu ne može se tačno utvrditi, jer su podaci davani za »Južnu Srbiju«,

*3 »Službene novine«, br. 48—101.

84 M. Erić, n.d. 459.

126
ali i podaci koji postoje govore da su posedi čifluk-sahibija bili većinom
mali — kretali su se od hektara do preko 500 hektara. Radi pregleda
veličine poseda čifluk-sahibija kojim je oduzeta zemlja do 1935. godine
za agranu reformu po čifčijskom odnosu dajemo sledeći pregled:255

Veličina poseda Broj čifluk- Procent

u hektarima sahibija čifluk-sahibija

Od 1— 5 | 937 13,44
Od 6—10 | 1.176 16,80
Od 1i— 20 1.484 21,28
Od 2i— 30 868 12,45
Od 31— 40 566 8,12
Od 4i— 50 387 5,59
Od 51—100 908 13,2
Od 101—150 289 4,16
Od 151—200 144 2,07
Od 201—300 116 1,06
Od 301—400 38 0,595
Od 401—500 23 0,35
Preko 500 37 0,55

Kao što se vidi, većina čifluk-sahibija imala je male posede, na ko-

jim je bio mali broj čifčija. Ove čifluk-sahibije većinom su živele u gra-
dovima i bavile se trgovinom ili nekim zanatom, madaje bilo i onih ko-
jim je to bio jedini izvor prihoda, Čak 90,66 odsto bilo je ispod 100 a
samo 9,34 odsto preko 100 hektara,
Prema podacima iz 1938. godine, 8.194 bivših vlasnika dobila su
na ime naknade za oduzetu zemlju i rente od 3 odsto 78,334.628 dinara
(63,702.316 naknada i 14,632,312 dinara renta).356
Prema podacima o radu agrarnih sudova na Kosovu, pripremni ra-
dovi na posedima koji su pali pod udar Zakona o uređenju agrarnih
odnosa obavljeni su u prvim godinama rada ovih sudova, kada brže do-
nose presude pa se može smatrati da su, uglavnom, likvidirani feudalni
odnosi do 1940. godine, ako se izuzmu slučajevi gde presude nisu bile
izvršne usled žalbi. Pošto se obim radova smanjio, ukinuti su svi sreski
sudovi na Kosovu osim u Kosovskoj Mitrovici, čija je nadležnost proši-
rena na celo Kosovo.
Prema statističkim podacima iz 1940, godine o licima koja su na
osnovu Zakona o uređenju agrarnih odnosa proglašena za vlasnike ze-
mljišta koja su obrađivala, stanje je bilo sledeće:357

%5 T, Ristić, n.d., 62.

356 Isto.
357 AJ, 96—15—57, Statistički pregled izvršenih poslova po Zakonu o
uređenju agrarnih odnosa za Južnu Srbiju.

127
 Lexia : Ukupno po Zakonu o uređenju

128
Po čifčijskom odnosu Po ostalim odnosima agrarnih odnosa
r i Prosečno I Prosečno
Srez .Ukupno
Br. poro. Br. Ukupno Prosečno Br. por. Ukupno ha po porod.
na porod. porod. po porod. u ha
ha u ha

Pećki 1442 5700,50 3,95 313 1034,31 3,30 1755 6734,81 3,84
Đakovički 439 2594,45 6,22 119 444,15 3,73 558 3038,60 5,44

Sarplaninski 95 971,20 10,22 208 647,22 3,11 303 1618,45 5,34

Podrimski 44 203,25 4,61 57 2LTI 3,11 101 414,96 411
Nerodimski 327 1245,16 3,80 51 136,33 2,67 378 1381,49 3,65
Gnjilanski 1582 5947,89 3,75 766 1947,13 254 | 2348 7894,39 3,36
Gračanički 1570 9649,89 6,14 440 1393,09 3,16 2010 11042,98 5,49

Lapski 293 1022,98 3,49 31 51,81 1,67 324 1074,79 3,32

Vučitrnski 1711 6329,59 3,68 78 199,61 2,56 1789 6529,18 3,65

Kosovskomitr, 1979 7712,05 3,89 290 345,19 1,19 2269 8057,24 3,55
Podgorski 107 .345,00 3,22 64 95,00 1,48 171 440,00 2,57

Istočki 1189 6837,60 5,75 260 1371,52 5,27 1449 8209,12 6,66
_
_J > -_—_— o
P— —=

Drenički 590 1720,67 2,92 44 149,94 3,40 634 1870,61 2,95

Gorski | Nije bilo prijava
Kačanički Nije bilo prijava

UKUPNO:
| 11.368 [50.279,58 | 442. 2.721 8.027,01 3,21 14.089 58.306,59 4,13
 Kao što se vidi, velika je razlika po srezovima na Kosovu u pIO-
sečnoj površini zemlje koju su dobijale čifčije. Prosečno po porodici naj-
više su dobile čifčije u šarplaninskom srezu — 10,20 ha, a najmanje u
dreničkom — 2,92 ha, Inače, prosek je 4,42 ha. Iako je prosek negde
nizak, to ne znači da su čifčije posedovale samo toliko zemlje, jer ima
slučajeva da su imale svoju zemlju, bilo da su je otkupile ili nasledile od
predaka, ali ne toliko da bi obezbedile dovoljno prihoda za porodicu pa
su stupale u čifčijski odnos. Koliko je bilo onih koji su istovremeno imali
i ličnu i čifčijsku zemlju ne može se utvrditi jer se evidencija o tome nije
nigde vodila.*58 Ne postoji ni statistički podaci o strukturi čifčijske zemlje
mada se zna da je uglavnom bila obradiva (livade, njihe, bašte, vino-
gradi). I prosečne površine koje su priznate po odnosima sličnim čifčij-
skom različite su po srezovima. Najviše su dobile porodice u srezu istoč-
kom — 5,27 ha, a najmanje u kosovskomitrovačkom — svega 1,19 ha.
Prosek priznate zemlje na Kosovu po ovom odnosu bio je 3,21 hektara.
Ako se upotrebe prosečne površine po porodici po oba osnova, vi-
deće se da su u nekim srezovima obrađivači u odnosu sličnom čifčijskom
dobili više od čifčija u istom srezu, Na primer, u dreničkom srezu čifčije
su dobile po 2,92 ha a ostali (momci, napoličari, arendatori i zakupci) po
3,40 hektara. Nesrazmera bi bila izrazitija kada bi se vršila upoređenja
po srezovima. Tako su ostali obrađivači u srezu istočkom dobili po
5,27 ha. I u drugim srezovima na Kosovu, osim još šarplaninskog, čifčije
su dobile mnogo manje od napoličara, zakupaca, momaka i arendatora.
Ako se uporede podaci o priznatom pravu na zemlju po čifčijskom
i njemu sličnom odnosu, po srezovima na Kosovu, videće se da je prosek
po porodici najveći u đakovičkom srezu — 5,44 ha, a najmanji u podgor-
skom — 2,57 ha. Za celo Kosovo prosek je 4,13 hektara,359
Pošto ovi podaci o rezultatima rada agrarnih sudova na teritoriji
Kosova potiču iz 1940. godine, mogu se prihvatiti kao stvarni pokazatelji
dotadašnjih agrarnih odnosa u ovom kraju.

%8 Prema izjavama bivših čifčija iz Kuzmina, oni su imali svoju zemlju

a radili su i kao čifčije. Ovakvih slučajeva bilo je u više mesta na Kosovu.
2% Proseke po porodici izračunali smo na osnovu statističkih podataka.

9 129
 Glava IV

KOLONIZACIJA KOSOVA I AGRARNA REFORMA

Kolonizacija Kosova trajala je celo vreme postojanja buržoaske Ju-
goslavije —— od 1918. do 1941. godine. Intenzitet naseljavanja bio je
različit, što je zavisilo od ekonomsko-političkih prilika kako na Kosovu
tako i u zemlji. Na tempo i obim naseljavanja uticali su naročito politički
odnosi na Kosovu u prvim godinama po stvaranju Kraljevine SHS, Ovaj
period kolonizacije može se podeliti na dva dela: prvi bi činilo naselja-
vanje do 1920. godine, tj. do donošenja Uredbe o naseljavanju novih
južnih krajeva, koja je 1922. godine nazvana zakonom,%% a drugi nase-
ljavanje od 1920. do 1941. godine, tj. po donošenju Uredbe i Zakona o
naseljavanju južnih krajeva. Zbog toga ćemo se pojedinačno osvrnuti na
svaki od ovih perioda, i na kraju sumirati rezultate naseljavanja od 1918.
do 1941. godine.
Odmah po stvaranju Kraljevine SHS počinje naseljavanje Kosova.
Prvo se vraćaju porodice koje su bile naseljene do 1914. godine putem
kupovine zemlje ;li u državnoj Težiji. Njihov povratak bio je masovan u
proleće 1919. godine. Većina se privremeno nastanjuje u gradovima, če-
kajući da dobije zemlju.
Pošto nije bilo posebnog zakona koji bi regulisao pitanje naselja-
vanja na Kosovu u prvim godinama nove države, ono se sprovodi po
Prethodnim odredbama za primenu agrarne reforme od 27. februara 1919,
a kasnije po Uredbi i Zakonu o naseljavanju Južnih krajeva,

a) Naseljavanje od 1918. do 1920. godine._.

U ovom periodu Kosovo je naseljavano »bez dovoljne pripreme i

plana, pa čak i bez finansijskih sredstava«,38#! Sve porodice se nisu ni
mogle naseliti na dodeljenoj zemlji zato što su agrarne vlasti počele kolo-
nizaciju pre nego što su obavljene najneophodnije pripreme za to. Pre
svega nisu imale plan naseljavanja, nisu znale kojom površinom zemlje
raspolažu i kakav je njen bonitet. Nije bilo utvrđeno ni ko sve možebiti

2% »Službene novine«, br. 232 od 20. X 1920; Agrarna reforma, knj. Il, 56.
%D. Krstić, n.d, 41.

130
kolonist. Agrarne vlasti su se oslanjale na izveštaj svog poverenika da u
nekom kraju Kosova ima slobodne zemlje, određujući približno površinu,
Zato su prvi naseljenici bili prepušteni samim sebi. Država im je obezbe-
dila samo besplatan prevoz železnicom.
O stanju u pogledu naseljavanja na Kosovu i u Makedoniji u ovo
vreme najbolje govori izveštaj glavnog poverenika agrarne reforme za
Južne krajeve Sretena Vukosavljevića Ministarstvu agrarne reforme. Vu-
kosavljević ističe da se kolonizacija obavlja u tri pravca. Prvi je unutrašnja
kolonizacija, kada se planinci spuštaju u ravnice. Stanovnici sela na Šari
spuštali su se oko Lepenca i Sitnice, oni iz Sredačke župe oko Prizrena,
a porodice iz Ibarskog Kolašina dolazile su: u Drenicu i oko Kosovske Mi-
trovice,382
Drugi oblik naseljavanja bio je naseljavanje Crnogoraca. Oni traže
da budu naseljeni »u pećkoj Metohiji, Drenici, i poneki na Kosovu«.3#
Vukosavljević navodi da se_1919. godine prijavilo nekoliko stotina crno-
gorskih porodica, Njihovi zahtevi državu neće stajati gotovo ništa, pogo-
tovu što neće moći da koriste prevoz železnicom, jer da bi došli na Ko-
sovo, moraju pešačiti. O zahtevima Crnogoraca on kaže da ih »neće
biti teško zadovoljiti. S početka biraju zemljište: traže zemljište, koje
je bio obrađivano i zemljište koje se može navodnjavati, ali se na kraju
porime sa onim koje im se da. Kuće podižu sami, ne tražeci državnu po-
moć sem slobodnu seču gore u državnim šumama. Oni se i ne naseljavaju
na drugačem zemljištu, sem na šumovitom «.364
Tvrđenje glavnog poverenika agrarne reforme da kolonisti iz Crne
Gore ne traže nikakvu pomoć države ne može se prihvatiti kao tačno, jer
ovo demantuju brojni zahtevi za pomoć u prehrambenim proizvodima,
semenu, alatu i materijalu za podizanje kuća, Oni traže i primaj -
moć od CrveKrsta
nog i odeći i odengleske i američke misije koje
im pomažu i u izgradnji kuća(Vitomirica, Dobruša).3#5 Svi koji su od
agrarnih vlasti, Glavnog u SKoplju, tražili pomoć dobi-
jali su odgovor da im se ne može pomoći jer »Agrarno povereništvo nema
budžetskih sredstava«.3#6 Može se prihvatiti samo konstatacija glavnog
poverenika da se Crnogorci »na kraju pomire sa onim koje im se da«,367
Prema ovom izveštaju, treći oblik naseljavanja je naseljavanje do-
brovoljaca iz Hercegovine i Dalmacije. Njihovi zahtevi su veći od zahteva
Crnogoraca. Vukosavljević kaže da oni »traže zemljište koje je obrađi-
vano, koje je blizu komunikacija i centara, Većinom traže još pomoć za
p e Kuća, poljoprivredne. alatke, seme, stoku, izdržavanje zaprvo
vremeitd,«.38

%2 AJ, 96—1—4, Izveštaj glavnog poverenika agrarne reforme u Skop-

lju Ministarstvu agrarne reforme br. 235 od 28. VIII 1919.
%3 Isto.
34 Isto.
% AJ, 74—56—717, Izveštaj o teškom stanju naseljenika kojima se ne
može pružiti pomoć.
% Izjave naseljenika iz Vitomirice i Dobruše date autoru.
47 Kao nap. 361.
3% Isto,
g. 131
 Verovatno se ovaj izveštaj glavnog agrarnog poverenika odnosi na
one crnogorske porodice koje su još u toku prvog svetskog rata bile in-
ternirane na Kosovo, tj. u Đurakovac, Rakoš, Rudnik, Peć, gde su gra-
dile saobraćajnice i druge objektezustrougarskevojske, Prema
prikupljenim podacima, osim interniranih crnogorskih porodica, bilo je i
takvih koje su se dobrovoljno javile da rade za potrebe austrougarske voj-
ske na Kosovu, Na ovaj korak odlučivale su se zato što se nisu mogle
prehraniti u Crnoj Gori, gde je u'to vreme vladala velika glad pa su ljudi
čak i umirali odgladi. U pomenutim mestima izgrađene su barake za ove
porodice.
Po oslobođenju ovih krajeva od austrougarske okupacije ove poro-
dice su ostale bez ikakvih sredstava za život. Da bi se prehranile, radile
su u obližnjim selima na imanjima meštana, ali od toga se nisu mogle
prehraniti jer su to bili sezonski radovi. U proleće_1919. godine one se
obraćaju vlastima da im daju zemlju. Tačna je konstatacija Vukosavlje-
vića da su tražileobradivu a i pomoć od države za izgradnju kuća,
ali ni jedno ni drugo nisu dobile već im je rečeno da same nađu komple-
kse na koje niko ne polaže nikakvo pravo. U jesen 1919, godine odabi-
raju kompleksei -X—
e Crnogorske porodice koje su se nalazile u Đurakovcu, Rakošu i
Rudniku tražile su da budu zajedno naseljene pa odbijaju predlog o nase-
ljavanju na području više sela. One odabiraju područje Dobruše i tu se
prvo naseljava njih 104 iz Đurakovca. Jedan od tih prvih naseljenika u
Dobruši, Rade Đukanović,seća da su im 1919. godine agrarne vlasti
seda mogu dobiti samo »šume, utrine, i ono što
nije pod vlasništvom — pod ličnim vlasništvom nekog pojedinca, ili pak
neke grupe sela,itd«.3€% Iznoseći dilemu ovih porodica posle ovakve po-
nude, Đukanović ističe da nisu imali drugog izbora do da ovu ponudu
prihvate, uzimajući kompleks sitnih šuma u ataru Dobruše. Oni su i dalje
ostali da žive u barakama u Đurakovcu i odatle su išli da krče šumu na
dodeljenoj zemlji. Parcelisanje i podelu zemlje vršile su policijske i vojne
vlasti u saradnji sa sreskim načelnikom. O tim prvim danima kaže da su
bili teški: »I pošto se zemlja dodelila i pošto je obeleženo gde treba koje
domaćinstvo da se naseli, ipak su ljudi mislili šta da rađe, kako da se
sele na tu zemlju, čim da počnu, gde da dođu i kako da stvore krov makar
i primitivan. Niko nije imao ništa bez gole ruke <.370.
Prvi radovi obavljeni su u proleće 1920. godine. Počelo se krčenjem
šuma. »Takva je bila zamisao da se svima okrči po jedan mali deo —
delić pokraj puta jer su tu trebali i kuće da postave«.71 Preko Crvenog
krsta (am misija pomaže prvim naseljenicima »u hrani, nešto u odeći,
alatu, zatim nabavili su neka sredstva za prevoz materijala i drugo«.s7?

%% Arhiv Instituta za istoriju Kosova (u daljem tekstu AIIK), K-12/5

br. 146, Stenografske beleške za monografiju Dobruše.
870 Isto.
“1 Isto.
372 Isto.

132
Materijal za izgradnju kuća nabavljen je za novac dobijen od misije, a
radove su izvodili sami naseljenici, koji su pravili ćerpič. Za vreme rada
dobijali su i hranu preko misije, i to po kilogram pšenice dnevno i druge
namirnice.373 Po završetku radova na izgradnji kuća u Dobruši i Vitomi-
rici prestala je i ta pomoć od misije koja je dobijana preko Crvenog krsta,
Pošto državne vlasti nisu bile u mogućnosti da ispunjavaju obaveze
u pogledu pomoći za podizanje kuća, privremeno je obustavljeno nase-
ljavanje u krajevima gde nije bilo šuma pa se kolonisti upućuju tamo
gde su postojale državne šume374
Glavni poverenik agrarne reforme u Skoplju traži da Ministarstvo
agrarne reforme izdejstvuje za dobrovoljce koji se naseljavaju na Kosovu
(nerodimski srez), preko Ministarstva vojnog i Direkcije plana, odobrenje
za vojnu građu koja se nalazila u Kačaniku. 1a građa bi se upotrebila
za podizanje dobrovoljačkih kuća, a trebalo bi pomoći i u njenom preno-
šenju do mesta naseljenja.
Prilikom naseljavanja nije bilo saradnje između pojedinih ministar-
stava, što je dovodilo do nesporazuma i nanosilo velike štete naseljenici-
ma jer im je zabranjivano da u državnim i opštinskim šumama seku građu
za podizanje kuća. Zato glavni poverenik traži da se »preko Ministarstva
šuma i ruda naredi svim okružnim upravama da su na traženje ovog po-
vereništva dužne svakom naseljeniku obezbediti u najbližoj državnoj šu-
mi drveta, koja će on seći za građu<.575
Porodice su se naseljavale a »nije još ni obeleženo zemljište«. Pred-
viđeno je da se naseljavaju »na seoskim ispašama, koje su veće nego je
selima potrebno«, i na napuštenim zemljištima koje je država uzela. »Raz-
ni opštinski i državni organi ne dopuštaju naseljavanje na tim zemljištima,
dok ne dobiju naređenje od svojih pretpostavljenih vlasti<378 (misli se na
zemljišta pod sekvestrom). Dalje se u svom izveštaju glavni poverenik
žali da »policijske vlasti ne dopuštaju naseljavanje na utrinama, dok se
prethodno komisijski ne utvrdi koje utrine treba naseliti«.377
Postupak policijskih vlasti u ovom slučaju bio je pravilan jer se
prvo morao komisijski ograničiti kompleks a tek onda izvršiti naseljenje,
a ne kao što su radili agrarni poverenici — izdavali su rešenja za zemlju
koju je komisija morala naknadno da izdvoji za koloniste. Glavno agrar-
no povereništvo se žali da mu policijske vlasti ne pomažu prilikom do-
laska naseljenika i dalje konstatuje da ima teškoća »oko merenja i obele-
žavanja zemljišta, koje se odredi jednom naseljeniku«, smatrajući da poš-
to. nije imalo činovnike koji bi za svakog naseljenika merile zemlju, to
treba da rade policijske vlasti, ali su one odgovarale »da taj posao ne
spada u njihovu nadležnost«.978

813 Isto; K-12/9 br. 150, Stenografske beleške za monografiju Vito-

mirice.
374 Isto.
375 Kao nap. 362.
376. Isto.
977 Isto.
8 Isto.

133
 Postavlja se pitanje: da li su policijske vlasti, i da je to bilo u nji-
hovoj nadležnosti, mogle da premeravaju zemlju s obzirom na činjenicu
da je policijski aparat bio neškolovan, pa i nepismen, a pre svega korum-
piran? Kada Agrarno povereništvo nije moglo obezbediti geometre, na šta
je bilo obavezno, kako bi to, onda, mogla policija?
Agrarno povereništvo traži da Ministarstvo agrarne reforme preko
Ministarstva unutrašnjih dela izdejstvuje da se u poslove u vezi s nase-
ljavanjem uključe »sve policijske vlasti« u Južnim krajevima. Prema ovom
predlogu, i u ogranićenjima kompleksa za naseljavanje trebalo je da učes-
tvuju policijske vlasti. Predlaže se, zatim, da komisije budu sastavljene od
po jednog policijskog činovnika, koga odredi sreski načelnik, od jednog
člana koga odredi Glavno agrarno povereništvo i po jednog građanina
koga odrede prva dvojica. Dalje se traži da se preko Ministarstva unu-
trašnjih dela naredi »policijskim vlastima da su dužne na svako traženje
ovog Povereništva obrazovati komisiju koja će naseljeniku obeležiti dode-
ljeno mu zemljište«. Tamo gde nema većeg naseljavanja poslove u vezi
s tim vršile bi »same policijske vlasti«, a gde je obim naseljavanja veći,
da pružaju punu pomoć Glavnom agrarnom povereništvu.
Sve ovo se opravdava »nacionalnim interesima« i potrebom bez-
bednosti, za šta je pre svega zainteresovana policija. Dodaje se da »iz
puno razloga, koje ovde nije potrebno nabrajati, potrebno je vršiti najživ-
lje naseljavanje u pećkoj Metohiji, Drenici i zapadnom delu Kosova«,37
A ti razlozi bili su osiguranje »reda i mira na Kosovu«. Pošto policija i
vojska nisu bile u stanju da to obezbede, trebalo je naseliti Crnogorce i
Srbe koji bi bili »branioci reda i mira«. Po mišljenju Ministarstva agrarne
reforme, cilj naseljavanja je da se »stanovnicima u novoj Srbiji osigura
miran život« pa se dodaje da ovo ministarstvo »namerava da dobrovoljce
i Crnogorce kojima je obećana izvesna količina zemljišta naseli u Meto-
hiji, aES Arnauta<.580
Prema ovom inistarstva agrarne reforme, Albanci se ne sma-
traju stanovnicima »nove Srbije«, već nasilnicima od kojih treba zaštiti
meštane. Verovatno se imaju u vidučiju
nosttreba da braneCrnogorci — sirotinja iz pasivnih kra-
jeva kojoj je obećana zemlja da bi opstala na njoj, a ne da se bori za
nečiju sigurnost, Nije se ni pomišljalo da se ravnopravnim tretmanom, Al-
banci kao građani nove države izjednače s ostalim narodima, da im se da-
du građanska nacionalno-politička prava i da učestvuju ravnopravno s os-
talim u ekonomskom i političkom životu zemlje, gradeći nove, ravnoprav-
ne odnose. Naprotiv, cilj velikosrpskih i drugih elemenata bio je stvaranje
Albancima,ća će ih naseljavanjem
potisnuti-1 prisiliti na iseljavanje. Naseljenici nisu bili ranije obavešteni
o stvarnom stanju na Kosovupogledu zemljišno-pravnih i političkih od-
nosa i bilo im je obećano da će dobiti radnu zemlju, a kada su došli, re-

57% Isto.
% AJ, 96—1—4, Akt ministra agrarne reforme br. 4329 od 3.IX 1919.
upućen Ministarstvu vojnom.

134
čeno je da silom oružja treba da brane zemlju koja je oduzeta Albancima
i data njima, da su baš oni pozvani da zavedu »red i mir na Kosovu«
jer dok »kolonije ne budu dovoljno jake i mnogobrojne — mora se još
računati s upadima Arnauta, to je preko potrebno da se naseljenicima,
koji se nastane u tim krajevima, da oružje i municija«,381 Kk
U pasivnim krajevima vodila se agitacija među bezemljašima i onim
s malo zemlje da se naseljavaju na Kosovu i obećavana im pomoć u stva-
ranju novog domaćinstva. Međutim, agrarni interesenti iz tih krajeva, poš-
to su došli na Kosovo, videli su da su obmanuti, da od obećanja nema
ništa. Ne samošto ih nije čekala obećana kuća, nego ni zemlja. Prvi na-
seljenički kompleksi nisu se mogli premeriti i planski isparcelisati jer zbog
kačačkih akcija protiv nove vlasti nije bilo sigurnosti ljudi koji bi to radili,
I pored nepripremljenosti za ovaj veliki posao, agrarne vlasti pri-
maju molbe za naseljavanje. One su smatrale da je dovoljno ako tim
ljudima izdaju rešenja za zemlju navodeći u njima kompleks i površinu,
a zatim ih uputile sreskom načelniku da im ustupi ono što im je dode-
ljeno. U kakvom su se položaju našli prvi kolonisti pokazuju reči jednog
od svedoka njihove kolonizacije u Drenici: »Ja sam, gospodo, bio očevi-
dac u srezu dreničkom, gde je u toku prošle godine (1919 — pr. M. O)
došlo najmanje 200 lica, koja su od tog odseka (agrarnog — pr. M. 0)
u Skoplju bila upućena načelniku sreza dreničkog, da im da zemlju za
naseljenje. A koju su oni preko Ministarstva tražili za sebe i bezbroj dru-
gih porodica, koje su bile rade naseliti se tu. To su bili siromašni zem-
ljoradnici iz Crne Gore, Bosne, Hercegovine, Dalmacije i Vojvodine. Nji-
ma je svima davan jedan štampani uputni akt u komeje bilo dopisino ime
dotičnog naseljenika, sa naznačenjem koliko hektara da mu se odmeri.
Samo sa tim aktom gurani su ti bednici ovamo. Oni silni planovi i pa-
ragrafi na tome blanketu na osnovu kojih ima dotični pravo dobiti zem-
lje, koliko mu je potrebno, pa ona preporuka vlastima da im se svaka
rukopomoć ukaže, dalje, što je najčudnije omo naređenje, da komisija koja
ima izaći na lice mesta imabiti sastavljena od policijskog pisara, ekono-
ma i inženjera, prosto volšebno uticala na svakog onog, koji je bio upu-
ćivan ovamoradi naseljenja...
Pitao sam ih za njihova mišljenja »hoće li se doseljavati ovde«? Od
sviju dobih gotovo jedan isti odgovor, Šta ću ja ovde na ovoj goloj zem-
lji, bez igde ičega? Meni rekoše da ću ja dobiti sve ovde, što mi zatreba
za rad a na ovoj pustoj ledini, gde da smestim porodicu svoju?! Zemlja
je lepa ali se ona ne radi golim rukama, moj brate. Žali bože truda i para
što utroših dok dođoh dovde. Tako se to ponavljalo iz dana u dan, i
od njih što dolaziše ne naseli se niko«.382

881 Isto.
%2 »Srpsko Kosovo«, br. 7, 1. 1921, Kosovska Mitrovica; Tihomir
Lazarević, Naš kolonizacioni problem (predavanje održano u Kosovskoj
Mitrovici).

135
 Država nije mogla garantovati ni ličnu bezbednost prvih naseljeni-
ka jer, faktički, još nije bila stavila pod svoju kontrolu sva sela i krajeve
na Kosovu. Kačaci napadaju organe vlasti, pa i neke koloniste koji su
došli na kačačku zemlju, jer im je bilo jasno da dolaze da bi poslužili za
uspostavljanje i učvršćenje nove vlasti.
Pošto zbog nepripremljenosti za kolonizaciju nisu mogle rešiti sve
molbe za naseljavanje, i zato što svi kolonisti koji su dobijali rešenja nisu
primili dodeljenu zemlju, već su se vraćali u svoj kraj, ili išli u drugu ob-
last, agrarne vlasti su u jesen 1919. godine odlučile da privremeno obus-
tave naseljavanje u Južnim krajevima, u koje je spadalo i Kosovo.383 Ova
odluka naišla je na oštru kritiku javnsti, koja je isticala da zemlje u tim
krajevima ima dovoljno i da se ona deli jer to zahtevaju »nacionalni in-
teresi«. '
S obzirom na tadašnje političko stanje na Kosovu, gde se u stvari
vodio mali rat protiv kačačkog pokreta — vojska je upotrebila i topove.
Oružjem je trebalo osvojiti većinu albanskih sela i uspostaviti novu vlast
— gde se nije mogla garantovati ni lična bezbednost kolonista, a od po-
moći države nije bilo ništa, nije se ni moglo postići neki uspeh u koloni-
zacije državnih zemljišta. U ovom periodu naseljavanje se uglavnom vrši
na utrinama i šumskom zemljištu i to blizu gradova ili pored saobraćaj-
nica,
Prema statističkim podacima o naseljavanju Kosova,3%4 u (919.
dini naseljene su samo 33 porodice — 28 u nerodimskom srezu (u Petro-
vićima i Žitinju 17, Plešini 8, Rašincima 2, Talinovac 1), a 5 u kosov-
skomitrovičkom, u selu Šipolju. Krajem te godine u Vitomirici i Dobruši,
kod Peći, zemljište je parcelisano ali naseljavanje počinje u proleće na-
redne godine.
' U toku podine naseljena je na vu 321 porodica, Najveći
“broj njih — — naseljeno je u srezu pećkom, i to u Vitomirici 89,
Zlopeku 2, Zagrmlju 20 i Papraćanima 14. Te godine u lapskom srezu
su naseljavana sledeća sela: Tursko Merdare, Bajčina, Dubnica — 29 po-
rodica,_Obrandža 20, Podujevo 18, Svetlje i Letanci 13 itd., a u istoč-
(77) porodica, i to u Dobruši. U gnjilanskom srezu naseljeno je 15
porodića u Grmovu, a 20 u vučitrnskom srezu.?85
* Iako su agrarne vlasti izdale velik broj rešenja za kolonizaciju, u
prvim godinama ona nije uspela pre svega zato što su kolonisti bili pre-
pušteni samim sebi. Kuće koje su podizali bile su nehigijenske i građene
odslabog materijala — od blata i pruća, Američka misija i englesko Dru-
štvo prijatelja Jugoslavije pomogli su naseljenicima u nabavci poljopriv-
rednih sprava i prehrambenih proizvoda, Uz njihovu pomoć izgrađeno 'je
u Vitomirici i Dobršu oko 130 kuća,386

*%& M. Erić, n.d., 390.

38€ AJ, 96—21—T1, Izveštaj Vrhovnog agrarnog povereništva u Skop-
lju o naseljavanju, po godinama naseljavanja.
*%5 Podaci su dati zajedno za obe godine pa smo ih prikazali u 1920.
godini.
8% A Urošević, n.d., 829.

136
 Pošto su u ovom periodu ljudi naseljavani na osnovu Prethodnih
odredaba za primenu agrarne reforme, agrarnim poverenicima je ostavlje-
no da prilikom dodeljivanja zemlje sami određuju površinu. Oni su se
rukovodili članom 9. Prethodnih odredaba i dodeljivali su onoliko koliko
ljudi »mogu sami sa svojom porodicom obrađivati «,387
Na ovaj način porodice kolonista su odlučivale koliko će zemlje do-
biti. Prema statističkim i drugim podacima kojim se raspolaže, u prvom
periodu kompenzacija u zemlji kretala se od 5 _do 27 hektara po poro-
dici.383 7
U periodu do 1920. godine neki nezemljoradnici dobili su čak više
zemlje od zemljoradnika. Na primer, aktivni major Medenica dobio je u
Vitomirici 18 hektara, a učitelj Miro Klajić 27 hektara u Miloševu.383
Posledonošenja Uredbe o naseljavanju Južnih krajeva, u kojoj je
određena naseljenička kompenzacija u zemlji, obavlja se revizija ranijih
rešenja o dodeljivanju zemlje. Bilo je tada slučajeva da se od naseljenika
oduzima već razrađena zemlja pošto je jedan broj njih, istina mali, uspeo
da obradi celo dodeljeno zemljište. Ovo je naišlo na negodovanje nase-
ljenika, a u slučajevima gde zemljište nije bilo razrađeno nije bilo žalbi
na reviziju.
Agrarne vlasti su isticale da se na osnovu Prethodnih odredaba ne
može vršiti kolonizacija pa je Ministarski savet, na predlog ministra za
agrarnu reformu, doneo prvi akt koji reguliše ovo pitanje u Južnim kra-
jevima.

b) Kolonizacija od 1920. do 1941. godine

Drugi period kolonizacije Kosova obulivata vreme u kome su ovi

poslovi obavljani na osnovu zakonskih propisa koji su se odnosili isklju-
čivo na ove krajeve — Uredbe o naseljavanju novih Južnih krajeva, od
24. septembra 1920. i Zakona o naseljavanju od 11. juna 1931, s izme-
nama i dopunamaiz 1933. godine. Pošto nema nekih bitnijih razlika iz-
među ova dva zakonska akta, prikazaćemo ih kao celinu, ali ukazujući
na razlike u njima.
Prva razlika je u samoj definiciji naseljavanja. Po Uredbi, naselja-
vanje je »davanje zemljišta za obrađivanje i naseljivanje«, a po Zkonu
»pod naseljavanjem razume se davanje zemljišta za obrađivanje i nase-
ljenje, kao i stvaranje uslova za naselja i njihovo podizanje i uređenje«
(član 1). Druga bitna razlika odnosi se na korisnika agrarne reforme. U
Zakonu pominju se i mesni agrarni interesenti, a u Uredbi nisu pomenuti
mada su i oni dobijali zemlju. Prema raspoloživim podacima, mesnim ag-
earnim interesentima Srbima, ali ne svim, zemlja se davala od 1922. go-

381 Agrarna reforma, knj. I, 14.

3888 AJ 74—56—77, Žalbe kolonista na oduzimanje zemlje prilikom
vršenja revizije dodeljenog zemljišta.
% Isto; Izjava Radmile Ivančević, iz Miloševa autoru 1975.
godine.

137
dine, dok su Albanci bili isključeni osim onih koji su bili prijatelji op-
štnskih i sreskh agrarnih vlasti ili glasač nekog narodnog poslanika. Meš-
tani koji su bili bez zemlje ili su malo imali morali su podnositi agrarnim
organima uverenja nadležnih opštinskih vlasti. Izgleda da je ovo pravo,
bar do 1931. godine, koristilo vrlo mali broj mesnih agrarnih interesenata,
jer većina nije ni znala da ima pravo na zemlju pošto su im, kad su je
tražili, agrarni organi odgovarali da po Uredbi nemaju pravo na to i da
će se njihovo pitanje rešiti posebnim zakonom. Kako kasnije navodi mi-
nistar poljoprivrede Juraj Demetrović, izgleda da »za ovakve uslove zna-
li su... u pojedinim mestima samočasnici opštinskih uprava i njima bli-
ži seljaci, pa su oni najčešće tražili i dobili zemlju«.3% Zemlju su dobili
ne samoprijatelji »opštinskih časnika« nego i narodnih poslanika. Na in-
tervenciju narodnog poslanika Nedeljka Simonovića raseljeno je 16 crno-
gorskih kolonista koji su rešenjem Agrarnog povereništva u Skoplju dobili
1926. godine zemlju u ataru sela Počešće, u dečanskoj opštini, od kojih je
osam bilo počelo da je obrađuje i podiže kuće. Simonović traži od minis-
tra agrarne reforme da rešenja poništi i zemlju dodeli meštanima Srbima
iz Loćana,3%! Žalbe naseljenika zbog oduzimanja zemlje i naseljavanja u
drugom selu bile su uzaludne. Ministar agrarne reforme rekao je samo da
im treba pomoći da građu za kuće prenesu na novu lokaciju. Još jednom
se pokazalo da su u Južnim krajevima, a pogotovo na. Kosovu, poslanici
i političari bili svemoćni.

c) Način stvaranja naseljeničkih kompleksa

Po zakonskim propisima, za naseljavanje su se mogla koristiti:

1) slobodna državna zemljišta: utrine, krčevine, pogodna utrinska
tla i svako ono državno zemljište koje se izdvoji za naseljavanje po pro-
pisima Zakona o postupku pri deobi državnih dobara u svrhu agrarne
reforme;
2) opštinske i seoske zemlje i utrine ukoliko pretiču preko stvarnih
potreba dotičnih opština i sela, kojim se može ostaviti za utrinu samo
neobradivo zemljište;
3) pusta i trajno napuštena zemljišta privatnih vlasnika i čifčija;
4) odmetnička imanja i
5) zemljišta koja se moguizdvojiti za svrhe agrarne reforme po pro-
pisima zakona koji važe ili budu važili za velike posede, ili ona pod čif-
čijskim ili njima sličnim odnosima. Deoba ovakvog zemljišta vršiće se po
ovom zakonu, a pod uslovima Zakona o sprovođenju agrarne reforme za
velike posede i Zakona o uređenju agrarnih odnosa u Južnoj Srbiji i Crnoj
Gori.

9% 3. Demetrović, n.d., 27/28.

WI AJ, 74—56—77, Žalba naseljenika kojim je oduzeta dodeljena zemlja
upućena dvoru.

138
 . Uredba nije predviđala odmetnička imanja za naseljavanje, mada
su i ona naseljavana, a Zakon o naseljavanju obuhvata i njih,
Poslovima naseljavanja u Južnim krajevima rukovodilo je Galvno
povereništvo za agrarnu reformu u Skoplju, kao organ Ministarstva agrar-
ne reforme, a posle ukidanja ovog ministarstva, 1929. godine. oni su
prešliu nadležnost Ministarstva poljoprivrede, koje ih obavlja preko Vrhov-
nog povereništva agrarne reforme sa sedištem u Skoplju. Uredba predviđa
da zjemljište u svrhe agrarne reforme izdvajaju sreske komisije, a po Za-
konu komisije samo ograničavaju zemljišta za svrhe agrarne reforme i nji-
hov je sastav drugačiji od onog po Uredbi.
Da bi se poslovi agrarne reforme sproveli što uspešnije, oba doku-
menta predviđaju osnivanje »savetodavnog odbora za naseljavanje«, ali
je njihov sastav prema Uredbi i Zakonu donekle različit. Prema Uredbi,
članovi ovog odbora su: šef odseka za naseljavanje, repatriranje i kolo-
nizaciju Ministarstva za agrarnu reformu, izaslanici ministarstava poljo-
privrede i voda, unutrašnjih dela, socijalne politike, zdravlja, saobraćaja
i šuma i rudnika i potreban broj drugih lica koja će imenovati ministar
za agrarnu reformu, Zakon, pak, predviđa da članovi savetodavnog odbo-
ra budu: pomoćnik ministra poljoprivrede, šef odseka za naseljavanje Juž-
nih krajeva i izaslanici ministara unutrašnjih poslova, vojske i mornarice,
socijalne politike i narodnog zdravlja, šuma i rudnika, građevina i finan-
sija i druga lica koja odredi ministar poljoprivrede. Predsednik odbora je
pomoćnik ministra poljoprivrede.
Savetodavni odbor imao je zadatak da na zahtev ministra agrarne
reforme, odnosno ministra poljoprivrede, daje stručna mišljenja u cilju
stvaranja povoljnih uslova za naseljavanje i kulturno-ekonomsko podizanje
agrarnih interesenata dok postanu sopstvenici zemlje. Odbor je bio dužan
i da daje mišljenje o godišnjim planovima naseljavanja. Njegov rad za-
visio je od angažovanja i volje ministra agrarne reforme, odnosno minis-
tra poljoprivrede, jer oni nisu bili obavezni da prihvate njegove sugestije
i mišljenja.
Prema Uredbi, sprovođenjem agrarne reforme u Južnim krajevima
rukovodilo je Glavno povereništvo, koje Zakon naziva Vrhovnim povere-
ništvom, preko sreskih komisija, odnosno komisija koje bude obrazovalo
ministarstvo poljoprivrede. U sresku komisiju ulazila su lica koja odredi
Ministarstvo agrarne reforme, odnosno Glavno povereništvo u Skoplju,
policijski činovnik dotičnog sreza, koga odredi sreski načelnik, predsednik
odnosno kmet dotične opštine, koji je bio dužan da komisiji pruža sva
obaveštenja o mesnim prilikama i zemljišnoposedovnim odnosima, eko-
nom ili šumar, geometar i lekar.
Zakon predviđa nešto drugačiji sastav komisije, koju određuje
Vrhovno povereništvo u Skoplju. U nju su ulazili: predsednik komisije
— agrarni činovnik, koga je određivao vrhovni poverenik agrarne refor-
me, stručni referent za poljoprivredu, geometar u službi Ministarstva po-
ljoprivrede ili drugoj državnoj službi, a u nedostatku ovih mogao je biti
i zakleti civilni geometar i, prema potrebi, stručni referenti za zdravlje,
šumarstvo i hidrotehniku,
139
 Napoziv komisije bio je obavezan da prisustvuje njenom radu pred-
sednik odnosno kmet dotične opštine, odnosno sela, koji je bio dužan da
pruža sva potrebna obaveštenja i da potpiše zapisnik o ograničenju, kao
prisutni građanin. Ako se predsednik odnosno kmet ne bude odazvao po-
zivu, predsednik komisije bio je ovlašćen da uzmebilo koje drugo lice iz
sela ili opštine. U radu sreskih komisija obrazovanih po Uredbi o nase-
ljavanju, predsednik opštine ili seoski kmet učestvovao je kao punoprav-
ni član u ograničavanju zemljišta za potrebe agrarne reforme, a u komi-
sijama koje je formiralo Vrhovno povereništvo za agrarnu reformu po Za-
konu o naseljavanju bio je samo prisutno lice, bez prava glasa, pa nije
mogao uticati na rad komisije, koja je ponekad svojim odlukama nanosi-
la štetu opštini ili selu, Bilo je dosta slučajeva da je predsednik odnosno
kmet odbijao da potpiše zapisnik sreske komisije o ograničavanju zem-
ljišta za svrhe agrarne reforme, jer se nije slagao s odlukama koje su bile
suprotne interesima seljaka. I pored toga, ograničene površine delile su
se agrarnim interesentima,
Osim Vrhovnog povereništva u Skoplju, poslovima agrarne reforme
na Kosovu rukovodila su i agrarna povereništva sa sedištima u Uroševcu
(za srezove nerodimski, gračanički, gnjilanski i kačanički), Đakovici (đa-
kovički i podrimski), Prizrenu (šarplaninski, gorski i podgorski), Peći (peć-
ki, istočki, beranski i andrijevički), Kosovskoj Mitrovici (mitrovički, de-
ževski, štavički i sjenički) i u Vučitrnu (vučitrnski, lapski i drenički).
Agrarna povereništva preko svojih komisija premeravala su i ogra-
ničavala zemlju za potrebe agrarne reforme, ali su bila dužna da ostave
potrebne površine utrina za ispašu i progon stoke i za prilaz vodopojima.
Niz dokumenata i brojne žalbe na njihov rad, međutim, govore da te ko-
misije nisu vodile dovoljno računa o interesima meštana. Za njih je bilo
osnovno da ograniče što više utrinskog i šumskog zemljišta. Da bi selo
moglo zadržati utrinu, moralo je da je prijavi poreskim vlastima i plaća
porez, a ako bi komisija ustanovila da selo plaća porez na manju povr-
šinu od prijavljene, oduzimala bi razliku. Na ovaj način oštećena su po-
jedina sela, koja su površine utrina određivala odoka, madaje bilo i onih
koja su svesno prijavljivala manje površine da bi plaćala manji porez.
Najveće ogorčenje mesnog stanovništva, pre svega Albanaca, koji
najviše
_Ssu bili pogođeni ovzom merom, izazvalo je zahvatanje naseljenič-
kim kompleksima privatne imovine albanskih seljaka. Oba zakonska akta
dozvoljavala su da se obradiva zemlja može oduzeti ako se nalazi u ogra-
ničenom kompleksu s tim da se vlasnicima mora u zamenu dati zemlja
odgovarajućeg boniteta i u istom katastarskom kompleksu, ili u susedstvu.
Komisija je bila dužna da zapisnik o ograničenju dostavi opštinskom su-
du, gde bi bio stavljen na uvid svim zainteresovanim, za 15 dana, U za-
pisniku je moralo biti navedeno čije se privatno zemljište oduzima, nje-
gova površina i kvalitet i gde se daje zamena, Želeći da izigraju stanov-
ništvo, neke agrarne komisije ne vode zapisnike o ograničenju kako je
propisano — ne navode u njima da je zauzeta privatna zemlja. Naruku
su im išle i nesavesne opštinske uprave koje su im iz raznih pobuda da-
vale netačne podatke, To je imalo velike posledice za lica čije je zemljište

140
bilo ograničeno kompleksom a kasnije i oduzeto bez naknade. S matrajući
da im zemlja nije ograničena, ona se nisu žalila na rešenja o ograničenju
pa su posle isteka roka od 15 dana postojala izvršna. Bilo je mnogo ova-
kvih slučajeva na Kosovu. Evo jednog. U selu Gornjoj Slatini, u srezu
gnjilanskom, oduzeta je zemlja jedanaestorici albanskih seljaka. Među nji-
mabilo je i takvih koji su ostali bez zemije, Njihova zemlja dodeljena je
naseljenicima. Albanski seljaci se nisu žalili zato što u zapisniku nije kon-
statovano da im se zemlja ograničava, već se samo kaže »da je ograničen
kompleks pokriven sitnom šumom«, što je značilo da obradive površine
nisu ograničene.3% Tek kada su naseljenici počeli dolaziti na njihova ima-
nja, videli su da su ona ušla u naseljenički kompleks. Pošto nisu mogli
vratiti svoju zemlju, traže da im se u naknadu dodeli utrina u susednom
selu Mogili, ali njihovi opravdani zahtevi nisu uvaženi pa su ostali i bez
utrine, ne
svoje Da lizemlj će privatna
i zemlja biti zahvaćena kompleksom za naseljavanje
mnogo je zavisilo i od stava Agrarnog povereništva, Viši organi nisu ima-
li uvid u rad agrarnih povereništava, U Prizrenu, Peći i Đakovici, ne samo
što su zahvatala privatnu zemlju, naročito posle 1936. godine, nego za
nju, u većini slučajeva, nisu ni ponudila zamenu, ni novčanu naknadu, iako
ih je zakon obavezivao na to. Oduzimana je zemlja ne samo radi stvara-
nja naseljeničkih kompleksa nego i izvan njih. Ako bi se nekom Srbinu
naseljeniku ili livada Albanca, dovoljno je bilo da podmiti
agrarne organe ili da ima dobrevezeupovereništvu pa da je dobije. Ovak-
vih slučajeva ima mnogo, naročito u prizrenskom kraju. Ovo stanje naj-
bolje ilustruje izjava Matuša Gigića iz Koriše, kod Prizrena, koji kaže:
»Ja sam kao čifčija obrađivao devet hektara, Ova zemlja mi je priznata i
dobio sam tapiju na nju. Pošto je svaka srpska porodica imala pravo da
dobije do 10 hektara zemlje, ja sam tražio još jedan hektar od Agrarnog
povereništva u Prizrenu. Meni se svidela jedna njiva od jednog hektara
pod navodnjavanjem koja je bila vlasništvo mog komšije Albanca. Ovu
njivu ja sam dobio, a bivšem vlasniku nije data nikakva nadoknada u
zemlji ili novcu za ovu njivu«<,393
Agrarne vlasti su odugovlačile donošenje rešenja o žalbama, raču-
najući da će u međuvremenu doći naseljenici i da će onda primeniti član
27. Uredbe i član 34. Zakona, koji glase: »Ako bi posle izvršenog nase-
ljavanja bivši sopstvenik dodeljenog zemljišta ma iz kakvog zakonskog
uzroka, mogao polagati pravo na naseljeno zemljište, ono se ne može
oduzeti naseljeniku. Takvom bivšem sopstveniku daće se odšteta u zemlji
na drugom mestu u odgovarajućoj vrednosti ili novcu, kako bude odgo-
varalo interesu državnom«.3% Bivši vlasnik je imao pravo žalbe vrhovnom
povereniku, a na njegovu odluku ministru agrarne reforme odnosno poljo-
privrede, Ali, mali je broj Albanaca koji su uspeli da dobiju zemlju na

% AJ, 74—56—77, Žalba meštana Albanaca kojim je oduzeta zemlja

Stvaranjem naseljeničkog kompleksa.
“% Izjava Matuša Gigića iz Koriše kod Prizrena data autoru 1978.
3% Zakon o naseljavanju Južnih krajeva, 1931.

141
koju su već bili zaposeli naseljenici. Mogli su dobijati zemlju u susednom
ataru, a u dosta slučajeva nije im nuđena u nakndu zemlja niti novčana
odšteta. Ipak, neki su uspeli da dobiju svoju ograničenu i već izdeljenu
zemlju kolonistima. Na primer, rešenjem ministra agrarne reforme iz 1927.
godine poništeno je rešenje komisije za ograničavanje Agrarnog povere-
ništva u Peći od 23, novembra 1925. o ograničavanju kompleksa u selu
Lođu, u pećkom srezu, i naređeno da se izvrši revizija rešenja kojim je
data zemlja za naseljavanje u ovom kompleksu s tim da »onima koji bu-
du imali pravo za naseljavanje zemlju dati na drugom mestu«, Dalje se
naređuje »da se pristupi novom ograničavanju kompleksa, tačno utvrdi da
li i kod od prijavljenih sopstvenika ima pravo vlasništva, pa svakom onom
koji bude svoje pravo dokazao vrati zemlju u posed, a što bude preko
toga preteklo uzme u svrhe naseljavanja«.3%#5 Ovo prvo ovakvo rešenje mi-
nistra agrarne reforme Ministarski savet je poništio uglavnom iz formalnih
razloga, pa Ministarstvo agrarne reforme donosi 1928. godine drugo re-
šenje o vraćanju zemlje bivšim vlasnicima, koje postaje izvršno.
Iz žalbi naseljenika Ministarskom savetu zbog oduzimanja zemlje
vidi se da su bili naseljeni tri godine ranije da su neki i kuće podigli. Ka-
ko navode, izbori za narodne poslanike bili su razlog za oduzimanje zem-
lje. Tada je ministar agrarne reforme poništio rešenja svog prethodnika
o naseljavanju 11 porodica na ovom kompleksu.3% Ministar agrarne re-
forme, međutim, tvrdi da su rešenja poništena u postupku revizije nase-
ljavanja zbog toga što se »niko nije naselio niti kuću podigo, a to nije
učinio ni do doba izvršenja gornjeg rešenja, to su prema članu 18 i 24
Uredbe o naseljavanju novih Južnih krajeva samim tim izgubili pravo za
naseljavanje«.8%7 To znači, prema ovom obrazloženju, da uzrok poništenja
ovih rešenja nije bilo pravo bivših vlasnika na zemlju nego činjenica što
naseljenici nisu obradili zemlju i podigli kuće,
Bilo bi normalno da su pre početka sprovođenja agrarne reforme
izvršene sve tehničke pripreme — da su određeni subjekti agrarne refor-
me, površine tačno utvrđene, premerene i parcelisane, ali ovo je na Ko-
sovu izostalo. Vladalo je uverenje da ima dosta zemlje koja se može pri-
vesti kulturi. Međutim, ovo je imalo za posledicu da su se za sve vreme
buržoaske Jugoslavije na Kosovu ograničavale »novootkrivene« površine
pogodne za kolonizaciju. Njih su pronalazile ne samo agrarne vlasti nego
i neki kolonisti, koji su se sami naseljavali na šumskom zemljištu i zatim
ga krčili i podizali kuće od pruća i blata, pokrivene busikamaili paprati-
ma. Mnogi po dolasku na Kosovo nisu mogli da ubrzo dobiju zemlju iako
su imali rešenje o naseljavanju, jer nije bilo dovoljno ograničenog i ispar-
celisanog zemljišta pa su čekali kod prijatelja po godinu-dve. Drugi nisu
mogli čekati pa su sami zaposedali šumske parcele i počeli da ih osposob-
ljavaju za proizvodnju. Takvih slučajeva do 1931. godine bilo je više. Ta-

9% AJ, T4—56—77, Naređenje Ministarstva agrarne reforme Povere-

ništvu u Peći.
8% Isto, Žalba naseljenika Ministarskom savetu.
%7 Isto, Odgovor Ministarstva agrarne reforme na zahtev dvora.
ko se »neki Stanko Papović iz Golije naseljava u ataru sela Krivovo«
na terenu pod sitnom šikarom. »Došao je sam sa ženom, smestio se u šu-
mi i napravio kolibu od dasaka, Znao je da nemašta izgubiti, a ni život
mu — kako on veli — nije vredeo ništa , . .«.398
Tačna je konstatacija da je »kolonizacija otpočela... i sprovodila
(se) bez ikakva sistema«,% što je uslovilo razne zloupotrebe u toku celog
rada na sprovođenju agrarne reforme na Kosovu. Možda je ovo jedin-
stven slučaj da se zemlja deli agrarnim interesentima pre nego što su do-
neseni zakonski propisi o uređenju agrarnih odnosa i da kolonizacija tra-
jala preko 20 godina.
U jednom poverljivom izveštaju Vrhovnog agrarnog povereništva u
Skoplju Ministarstvu poljoprivrede od 12. novembra 1940. godine kaže se
u vezi s tim: »Od početka kolonizacije do danas (krajem 1940, godine —
M. 0.) glavna intencija u poslovanju agrarno-reformnih vlasti bila je iz-
vršiti naseljenje što većeg broja naseljenika ne vodeći računa da se svi
radovi koji su u vezi s ovim dovrše do kraja, kako bi se posle prilikom
ubaštinjavanja istih imalo što manje posla, te da bi se na taj način odnos
sa naseljenicima što lakše i jednostavnije likvidirao, U tim svojim name-
rama agrarno-reformne vlasti bile su primorane da prelaze i preko naje-
lementarnijih poslova za sprovođenje agrarne reforme jer su na taj način
izdeljene čitave površine a da prethodno nisu ograničene formalnim zapis-
nicima ograničenja, da nisu premerene po katastarskim propisima od stra-
ne stručno-tehničkih lica i da nisu prilikom predaje agrarnim interesen-
tima površine koje su im uručivane u posed na licu mesta obeležene od
strane stručno-tehničkih lica te danas najvećim delom površine označene
u rešenjima i privremenim potvrdama pojedinih agrarnih interesenata ne
odgovaraju stvarnom stanju na terenu«,4%
Kaošto se vidi, mnogi poslovi obavljeni su nesavesno i protivzako-
nito — deljene su i površine koje nisu premerene, zemlju su delila ne-
stručna lica, površine su određivane otprilike. Deljene su »čitave površi-
ne a da prethodno nisu ograničene formalnim zapisnicima ograničenja «,49!
što je predstavljalo protivzakoniti: akt, koji je pogađao one čija je zemlja
bila obuhvaćena naseljeničkim kompleksima, To je omogućavalo šovinis-
tičko-reakcionarnim službenicima da vrše zloupotrebe, da terorišu Alban-
ce i da ih tako primoravaju naiseljenje.
Prema navedenom poverljivom izveštaju, agrarne vlasti su od po-
četka kolonizacije do kraja 1940. godine izdelile agrarnim interesentima u
Južnim krajevima /167.351 hektara. ]Zemlja »prethodno nije premerena,
agramim interesentima nisu ni na licu mesta pokazane tačne granice«,t0?
pa je bilo neophodno njeno premeravanje i razgraničenje. U izveštaju se
takođe navodi da je na području Vrhovnog povereništva u Skoplju »iz-

9% PD. Krstić, nd, 176.

39% Isto, 41.
4% AJ, 67—28—263, Pov. Izveštaj Vrhovnog agrarnog povereništva
br. 344 od 12. XI 1940. Ministarstvu poljoprivrede.
101Isto.
402 Isto.

143
deljena a da nije prethodno ograničena za svrhe agrarne reforme površina
od 3.415 hektara na koju se agrarnim interesentima ne može priznati pra-
vo sopstvenosti pre nego se bude izvršilo ograničavanje istog«.493 Na ovaj
način delile su se kolonistima i mesnim agrarnim interesentima i privatne
površine pri čemu se nije vodilo računa o tome da li je povređeno nečije
pravo svojine. Ako bi se dotadašnji vlasnik žalio na ovakva rešenja, obično
je bivao odbijen zbog toga što nije podneo žalbu u zakonskom roku iako
on nije ništa znao o svemu tome. Oduzimane su zasejane njive iako se u
čl. 9. Zakona o naseljavanju Južnih krajeva kaže da »oduzimanje ovak-
vog zemljišta vršiće se krajem ekonomske godine, posle skinuća useva«.
U Južnim krajevima 200.786 hektara je ograničeno i podeljeno ag-
rarnim interesentima »bez da je prethodno premereno i bez da je na isto
izvršena rasprava oko izdvajanja minimuma porodicama koje ovo zem-
ljište drže. Ovaj posao nije izvršen što je ograničenje vršeno po atarima
sela i opština, a spoljnopolitičke prilike omele su da se ovaj posao do kra-
ja privede i okonča«,#04 U spoljnopolitičke prilike koje su »omele« agrar-
ne vlasti da obave premer zemljišta spada i početak drugog svetskog rata,
ali su na to uticale i unutrašnje političke prilike i u zemlji i na Kosovu.
Komunistička partija i napredne snage počinju u to vreme da preduzi-
maju i praktične korake da se onemoguće protivzakonite mere protiv al-
banskih seljaka, kojim se minimumom i ograničenjima oduzimala radna
zemlja. Iako se ovi podaci odnose na Južne krajeve kao celinu, može se
tvrditi da se oni odnose pretežno na Kosovo jer je velikosrpska buržoazija
svim silama radila da albanske seljake primora naiseljenje da bi na nji-
hovim posedima naselila »nacionalno svesne elemente«, koji bi bili oslo-
nac njene politike.
Jedna od bolnih tačaka agrarne reformeje statistika, Ona nije ure-
dno vođena pa se često podaci koji se odnose na istu oblast ili na isto
pitanje različito tretiraju. Zbog nepravilnog rada agrarnih organa veliki
broj agrarnih interesenata nije mogao biti uveden u posed ni posle isteka
10 godina od dana naseljenja jer je bilo neophodno izvršiti premer i par-
celisanje površina u Južnim krajevima do kraja 1940. godine »od ukup-
nog broja agrarnih interesenata od 48.310 ubaštinjeno je svega 1.169 po-
rodica«,405 —
Iz poverljivih izveštaja i drugih dokumenata očevidno je da su ag-
rarne vlasti, i pored naredbi ministra agrarne reforme a kasnije poljopriv-
rede, nastavile da protivzakonito ograničavaju i oduzimaju zemlju alban-
skih seljaka, često bez ikakve naknade, ili zamene, sve do 1940. godine.“
U najtežem položaju bili su Albanci u pograničnim srezovimaprema Al-
baniji, gde su vlasti nastojale da nasele što više kolonista smatrajućida
ćena taj način obezbeditisigurnost granice i red i mir, Poštotim sre-
zovima nijevišebilo ni državne ni opštinske zemlje, oduzimana su imanja
seljaka Albanacabez obzira na to da li njihove porodice mogu opstati

403 Isto.
404 Isto.
405 Isto.

144
 na ono malo zemlje što im je ostavljeno, Šef kraljevske kancelarije Kosta
Krstić u svom izveštaju dvoru kaže u vezi s tim »da su starosedeoci čita-
vih sela ostali bez hektara zemlje. Ima slučajeva, što su mi i sami nase-
ljenici pričali, da je pojedincima tako sve oko kuće oduzeto, da sada radi
ulaza u kuću mora da prolazi kroz naseljeničko imanje«<.40 Naseljenici
su zahtevali da se ovo pitanje pravedno reši, po propisima, mada je bilo
i takvih koji su tražili i dobijali zemlju Albanaca i netrpeljivo pa i nepri-
jateljski se odnosili prema njima«. U izveštaju Krstić predlaže »da se pri
podeli zemlje strogo vodi računa, da ne bi mnogobrojne zadruge meštana
ostale u nemogućnosti za dalji život, kao što je slučaj u selu Vogovo sa
zadrugom Abdulj Taira... .«,407
Odgovarajući na izveštaj Koste Krstića, osporavajući ili potvrđujući
činjenice u njemu, vrhovni agrarni poverenik u Skoplju kaže da se meš-
tanima, prema zakonu, »može dodeljivati zemlja, te ništa ne stoji na putu
da se to učini, svakome koji se za zemlju obrati, a koji ispunjava zakon-
ske uslove. Razume se da to u prvome redu zavisi od površine zemljišta
kojim se raspolaže i koliko je koji broj naseljavanjem popunjen pouzda-
nim nacionalnim elementom«.#8 To je značilo daalbanski seljaci kao »ne-
pouzdan nacionalni element« ne ispunjavaju zakonske uslove za dobijanje
zemljeiako je imeđu njimabilo bezemljaša i onih s malo zemlje. I ovde
je, međutim, stav mesnih agrarnih organa prema Albancima bio odluču-
jući. Neka povereništva, pogotovu u srezovima dalje od granice prema Al-
baniji, davala su zemlju u dopunu i mesnim agrarnim interesentima Al-
bancima. Ipak, kad su bili u pitanju mesni agrarni interesenti u graničnim
srezovima, zemlju su dobijali samo Srbi meštani.
Prema propisima, za agrarnu reformu uzimana su i kačačka imanja.
To je izazvalo veliko ogorčenje pripadnika albanske nacionalnosti jer su
. baš tu najviše vršene zloupotrebe i bezakonja prema nedužnim članovima
kačačkih porodica. Državne vlasti, pošto žandarmerija i vojska nisu mo-
gle uništiti kačake, kažnjavale su njihove porodice, dovodeći ih u logore.
Represalijama su podvrgavana i čitava sela ako su pomagala kačake —
ili ako se na njihovom području vodila borba s kačacima, Kačačkim poro-
dicama konfiskovana je cela imovina, bilo je i slučajeva paljevine kuća.
I u objavi u kojoj su kačaci pozvani na predaju, uz obećanje da će biti
amnestirani, svi koji se ne budu predali do određenog roka zaprećeno je
da će njihove porodice biti internirane i sela kažnjena ako budu skrivala
i pomagala kačake, »Raseljeno će biti čitavo selo, ako odmetnika krije i
brani. Po takvim selima i mestima biće na trošak njihov razmeštena voj-

m 46 AJ, 74.56.77, Izvešštaj Koste Krstića dvoru o stanju u đako-

vičkom srezu 1932. godine.
47 Isto.
4% AJ, 74—56—T7, Pov. akt. br. 31 od 6.111932. Vrhovnog agrarnog
poverenika u Skoplju upućen dvoru o stanju agrarnih odnosa u đakovičkom
srezu.

10 145
ska koja će ostati tu dotle dok god se odmetnici ne istrebe, Sela će pla-
titi otštetu koja se u njihovom ataru učini paljevinom ili drugim zločin-
stvima«.403
Osvajajući pojedina albanska sela, paleći kuće i uništavajući imo-
vinu, vojska i žandarmerija vršile su zverstva nad nedužnim stanovništvom,
ubijale žene, decu i stare i raseljavale čitavasela. Bilo je slučajeva da su
prilikom borbi s kačacima albanski seljaci bežali u šumuili se sklanjali
u drugom selu, a pošto bi se prilike malo smirile, vraćali bi se na svoja
imanja, ali bi, ponekad, tamo zaticali naseljenike, koji su samovlasno, uz
podršku policijske vlasti, zaposedali njihove kuće, U selu Prapaštici, na
primer, posle ugušenja »lapske bune«, gde su upotrebljeni i topovi i gde
»nije ostala nijedna kuća zdrava i neoštećena«, vlasti su »naselile, ili bo-
lje reći, pustile da se nasele, 22 familije Jablaničana«, pre svega kao ču-
vare reda i mira. Kasnije, na žalbu Albanacai intervenciju narodnih po-
slanika, ministar agrarne reforme je suspendovao kolonizaciju Prapaštice
i naložio policiji da udalji koloniste. Ali, niži agrarni organi »našli su
načina da dođu s formalne strane do legitimnog opravdanja naseljavanja
i da tako zaštite interese naseljenika, koji su s potpunim pravom bili spre-
mni da oružjem u ruci odbrane svoje nove krvavo stečene pozicije«.t19
Umesto »formalne strane«, koja je omogućila nižim agrarnim organima
da zadrže na snazi rešenja o naseljavanju, bolje bi odgovarao da se kaže
nasilno zauzimanje tuđih kuća i imanja. Među tim kolonistima bilo je ljudi
koji su učestvovali u gušenju bune albanskih seljaka pa im je za nagradu
obećana njihova zemlja, s tim da budu čuvari reda i poretka u tom kraju.
Famozni 27. član Uredbe ozakonjavao je naseljavanje i one zemlje na
koju bi kasnije bilo priznato pravo bivšim vlasnicima.
Ovo potvrđuje da na Kosovu nisu mogli biti primenjeni zakonski
propisi ako lokalne policijske i državne vlasti imaju drugačiji stav. Tako
se spor u vezi s nezakonitim naseljavanjem. Prapaštice protezao od 1920.
do 1927. godine, kada je konačno rešen u korist kolonista. Albanci —
bivši vlasnici ovih imanja, ostali su bez svojih kuća i zemlje pa su mo-
rali raditi pod napolicu ili nadničiti.
Paljenje kuća i proterivanja Albanaca da bi se na njihova mesta
doveli kolonisti bilo je i u drugim selima na Kosovu (Krnjina, Kabaš,
Jablanica, Ariljača).#11 Zhen
Tamo gde kačačke kuće nisu spaljene dolazili su kolonisti. Kako
navodi Krstić, u Ariljači naselili su se Crnogorci »koji su čekali na do-
delu zemlje, prijavili su se prvi da se nasele u arnautske napuštene kuće, i
ako za njih niko nije smeo preuzeti odgovornost, iako im je to izričito
saopšteno, niko ih nije mogao odvratiti od te zamisli«.41? Iz ovoga se vidi
da su se bez rešenja, uz prećutno odobravanjevlasti, uselili u kačačke kuće
i zaposeli njihova imanja. Vlasti su ih upozoravale da im ne mogu garan-

4% »Politika« od 2. II 1921.
4“D. Krstić, nd. 52.
411 Isto, 61.
42 Isto, "15.

146
tovati bezbednost, a agrarne vlasti odmah su im izdale rešenja na »tako
osvojena kačačka imanja«, smatrajući ih »nacionalno svesnim elementima«
čiji je zadatak da »kulturno i nacionalno« preobraze ovaj kraj.413
Crnogorci su, po Krstićevim rečima, prihvatali kačačka imanja izla-
žući se opasnosti od osvete kačaka, koji su im poručivali da napuste
kuće, ali su oni bili spremni da oružjem brane »dodeljeno kačačko ima.
nje«. Krstić navodi da su u selu od 200 kuća samo tri crnogorske a ostale
albanske, čudeći se »kako su se te tri familije usudile smestiti u ovom
selu«, pa dodaje: »Još čudnije je kad se zna da te familije žive u ka-
čačkim kućama, zemlju njihovu obrađuju a ne vode mnogo računa da li
imkačaci o glavi rade. Ima i takvih slučajeva, gde se kačak povratio ali
Crnogorac ne ide iz kuće; živi s kačakom zajedno u istoj kući ili kačak
plaća kiriju u tuđoj... Kad sam jednog Crnogorca upitao zar se ne boji
života, dao mi je odgovor: »Kako ću se bojati kadzemlja«.4i4.
Ovaj primer potvrđuje da se nije vodilo računa o kačacima koji su
se posle amnestije. predali, ali se nisu mogli vratiti u svoje domove jer su
se u njima nalazili kolonisti, od čije je volje zavisilo da li će bivšeg vlas-
nika pustiti da zajedno stanuju. Logično bi bilo da amnestiranim kačacima
budu vraćena konfiskovana imanja i kuće ali to se nije činilo pa su oni
bili prepušteni samim sebi, ostavši bez ikakvih sredstava za život.
Tačna je Krstićeva konstatacija da su Crnogorci rado prihvatali
kačačka imanja iako su stavljali glavu u torbu, jer su ona bila razrađena,
aponekad suzaticali letinu na njima. Zatim, dobijali su kuće i pomoćne
zgrade. Sve to omogućavalo im je da odmah ekonomski stanu na noge.
Koliko je kačačke zemlje na Kosovu uzeto i podeljeno ne može se
tačno utvrditi, jer. su statistički podaci davani po agrarnim povereništvima,
kojih je u ovom kraju bilo četiri i u njih su ulazili i srezovi izvan teri-
torije Kosova, Stoga navodimo podatke po povereništvima. Međutim,
pošto je u srezovima izvan Kosova koji su pripadali ovim agrarnim po-
vereništvima bilo malo kačaka i ovakvi podaci mogu pružiti približno
tačnu sliku,
Na području Agrarnog povereništva u Prizrenu (srezovi šarplaninski
i podgorski) definitivno je ograničeno 295,05ha kačačkog izemljišta, u
ataru pećkog (srezovi pećki, istočki, andrijevički, beranski, đakovički, po-
drimski, bjelopoljski i pljevaljski) 2.761,51 kosovskomitrovačkog (mitro-
vički, deževski, sjenički, štavički, vučitrnski, lapski i drenički) 170,86 i
uroševačkog (srezovi nerodimski, gračanički, gnjilanski i kačanički) 352,07
hektara, Ukupno je ograničeno 3.759,49 ha kačačkog zemljišta. Celu po-
vršinu činila je obradiva zemlja.t15
' Za svrhe agrarne reforme ograničavana je i deljena i trajno na-
puštena zemlja prihvatnih vlasnika i čifčija. Vlasnici ovih imanja napustili
su ih u toku prvog svetskog rataili posle stvaranja Kraljevine SHSi iselili

45 Isto.
44 Isto, 17.
45 AJ, 96—15—54, Statistički podaci o ograničenom zemljištu. .

10% 147
se u Tursku i Albaniju. Njihova imanja stavljena su pod sekvestar. .Pre
svega pod sekvestar su stavljena imanja podanika neprijateljskih država
koji ne žive u Jugoslaviji. S ovim imanjima bilo je zloupotreba. Ima slu-
čajeva da su se neki članovi porodice odselili u Tursku i da tamo žive,
a čitavo imanje je stavljeno pod sekvestar kao da je samo njihovo a ne i
onih članova koji su ostali. Kako piše list »Hak«, bilo je dovoljno da za-
interesovani za imanje nekog ko ima rodbinu u Turskoj podnese prijavu
»staraocu bezvlasničkih imanja« i izjavi da je stvarni vlasnik turski dr-
žavljanin i da je »nekada živio u Turskoj ili da mu je neko od rodbine
umro u Turskoj ili sada tamoživi. Ostale podatke popuniće sami staraoci
bezvlasničkih imanja da je dotično imanje pravna svojina onog rođaka u
Turskoj ili nekog ko je tamo umro; da razdeoba imanja nije izvršena pra-
vovaljano pa da ne pripada faktičkom sopstveniku, koji ga pridržaje. Na
osnovu . ovakvih. podataka donosi se rešenje, sopstvenik se izbacuje, ima-
nje dolazi pod sekvestar i izdaje se pod zakupi obično nekim slučajem.(!)
licitacija ostaje onom koji je i prijavu podneo«,416
Ova imanja obično su davana prijateljima i rođacima »staraoca
bezvlasničkih imanja«. Stvarni vlasnici su uspevali da ponište ta rešenja
odseka za sekvestar, »ali sopstveniku ni tada nije lako doći do svoje svo-
jine. Mesto da dobije otštetu što imanje nije uživao traži mu se dajoš plati
taksu za oslobođenje od sekvestra, koja je često tolika koliko i celo ima-
nje vredi«,417
U ovu kategoriju ulazila su i imanja čifčija odseljenih u Turskuili
Albaniju. Čifčije su teško mogle naći kupca za zemlju koju su obrađi-
vale, jer još nisu bile njeni stvarni vlasnici, ali ima dosta i takvih sluča-
jeva gde je bilo prodaje. Međutim, novi vlasnici zemlje, pogotovo one
koju su prodavale čifčije, nisu je mogli prevesti na svoje ime pa su preu-
zimali svečisčijske obaveze i prava, čekajući da se to pitanje reši zako-
nom. Prema kupcima čifčijskih imanja agrarne vlasti nisu imale jedinstven
stav, U većini slučajeva tolerisale su tu kupovinu, kasnije uvodile kupce
u posed, na osnovu zakona o uređenju agrarnih odnosa, a negde su jedno-
stavno prelazile preko takvih slučajeva.
Kada su autokolonisti kupovali čifčijska imanja, izlazilo im se usu-
sret i davale povlastice kao kolonistima u državnoj režiji, jer se smatralo
da je to u državnom interesu pošto se i na taj način jačao slovenski ele-
ment u Južnim krajevima. Akad je albanski seljak kupovaočiičijsko ima-
nje, agrarne vlasti su postupale dvojako. Tamo gde nije bilo naseljeničkih
kompleksa priznavale su kupovinu, a gde su stvarani kompleksi, oduzi-
mana su.bivša čifčijska imanja čiji je kupac bio Albanac, komenije prizna-
vato ni pravo na naknadu, jer se smatraloda je zemlja trajno napuštena.418

418 »Hak« br. 701 od 15.11924.

417 Isto.
418 AJ, 74—56—77, Žalbe meštana kraljevskom dvoru na rešenja o
oduzimanjuzemlje. : : s 7: o

148
 Koliko je bilo trajno napuštenih privatnih i čifčijskih, imanja ne
može se utvrditi jer su statistički podaci dati zajedno za obe ove kate-
gorije, po agrarnim povereništvima, koja su obuhvatala i srezove izvan
Kosova. Prema statističkim podacima, ograničeno je trajno napušteno
zemljište i na podnručju prizrenskog Povereništva (srezovi šarplaninski i
podgorski) 4.791,75 ha, pećkog (pećki, istočki, andrijevički, beranski, đa-
kovički, podgorski, bjelopoljski i pljevaljski) 8.539,42, kosovskomitro-
vačkog (kosovskomitrovički, deževski, sjenički, štavički, vučitrnski, lapski
i drenički) 4.090,14 ha, a na području uroševačkog Agrarnog povereništva
(srezovi nerodimski, gračanički i kačanički) nije bilo ovih imanja. Ukupno
je ograničeno trajno napuštenog zemljišta na. teritoriji ovih povereništava
17.421,31 ha, od čega je 14.762,13 ha bilo obradivo a 2.658,18 ha neo-
bradivo zemljište.4!?
Definitivno ograničeno državno slobodno zemljište po agrarnim po-
vereništvima izgleda ovako: na području pećkog Agrarnog povereništva
87.159,11 ha (obradivog 69.822,05 i neobradivog 17.337,36 ha), kosov-
skomitrovačkog 21.637,70 (obradivog 15.199,33 i neobradivog 2.200), a
za pošumljavanje je određeno 975,32 ha, i uroševačkog Agrarnog povere-
ništva 36 hektara. Na području Prizrena nije bilo ovog zemljišta. Na
Kosovuju bilo ograničeno državnog slobodnog zemljišta ukupno 108.033,11
hektara, od čega obradivog 75.057,38 i neobradivog 19.537,36 hektara,
Opštinsko i seosko zemljište i utrine ovako su ograničeni po agrar-
nim povereništvima: Prizren 16.098,56 ha (obradivog 4.000, neobradivog
500), za pošumljavanje ostavljeno 3.473,47. ha; Peć: 7.582,88 ha (obra-
divog 7.520,16 i neobrađivog 62,72) i Kosovska Mitrovica: 10.660,05
(obradivog 6.843, neobradivog 2.191,67), za pošumljavanje 1.020,68 ha;
Uroševac: 33.007,68 (obradivog 13.890,24, neobradivog 16.432 i za po-
šumljavanje 2.795,32. ba. Ukupno je na Kosovu ograničeno seoskog i
opštinskog zemljišta i utrina 67.349,17 ha, od čega obradivog 32.253,40
a neobradivog 18.186,51 hektara,#20 —
Ograničena su i zemljišta prema članu 2. stav 5. Zakona, kojih je
bilo samo na području Agrarnog povereništva u Uroševcu, i to 5.466,23
ha, od čega obradivog 717 i neobradivog 4.749,23 hektara,4?1
Dajemo tabelu ograničenih i premerenih zemljišta po strukturi na
području četiri agrarna povereništva (Prizren, Peć, Kosovska Mitrovica,
Uroševac) iako ona zahvataju i teritoriju nekih srezova izvan Kosova,
Ovaj statistički pregled sadrži i strukturu zemljišta zahvaćenog agrarnom
reformom.“4?2

41 AJ, 96—15—54, Statistički podaci o ograničenom zemljištu.

429 Isto.
421 Isto. .
422 Isto.

149
 Od toga ukupno premereno
Ukupno orga-

ničeno ha Obrađeno Neobrađeno apašnjake

Slobodno državno 108.833,11 75.057,38 19.537,36 975,32

Opštinske is eoske
utrine 67.349,17 32.253,40 18.186,51 7.299,47
Pusta i trajno napuš.
. privatni i čifčij.
. imanja 17.421,31 14.762,13 2658,18
Odmentnička
imanja 3.579,49 3.579,49
Zemlja prema članu
2. stav 5. 5.466,23 717,00 4749,23
Ukupno organ. na '
Kosovu 202.649,11 126.369,40 45.131,28 B.274,79

Iz pregleda se vidi da je 62,35 odsto ograničenih površina činila

obradiva a 22,78 neobradiva zemlja. Od obradivih površina odmetnička i
trajno napuštena imanja čine 14,51 odsto. Državne, opštinske i seoske
obradive zemlje bilo je 84,92 odsto.
Da bi se dobila tačna slika o fondu agrarne reforme na Kosovu u
ovom periodu, navodimo statističke podatke o definitivno ogrničenim i
podeljenim površinama po srezovima za 1934, 1937, i 1939. godinu, jer
za period pre 1934. godine ne postoje podaci. Istina, podaci za 1939.
godinu nisu potpuni — nedostaju za srezove gračanički, gnjilanski, ka-
čanički i podgorski.425

2 ag Premereno
Definitivno :
Srez i godina ograničeno Obradivo Neobrađivs
u Obrađivanci Neobradivc
Vučitrnski 1934. 11.756 5.877 5.877 568
1937. 10.521 4.752 5.449 321
1939. 11.765 5.877 5.877 568
Lapski 1934. 7.057 165 5,621 29
1937. 7.336 114 "7.186 36.
' 1939. 7.057 156 5.621 29
Drenički 1934. 14.294 394 6.643 3.146
1937. 13.422 238 3.925 36
1939. 14.294 394 6.633 3.746
Đakovički 1934. 40.031 43.917 18.966 281
1937. 42.522 5.189 23.425 13.907
1939. 43.102 24.374 9.884 8.843
Podrimski 19384. 20.230 4.107 3.828 868
1937. 20.462 13.364 609 6.424
1939. 21.188 13.139 — 8.049
Nerodimski 1934. 5.154 176 5.544 3
1937. 6.079 3.036 2.468 146
1939. 37.910 12.573 19.743 LI4T7

45 AJ, 96—15—55; 96—15—50, Statistički podaci o ograničenoj i pre-

merenoj zemlji. — Dajemo tabelu po srezovima i godinamai za celo Kosovo.

150
 Definitivno Premereno
Srez i godina ograničeno Obradivo Neobradivo
uha Obrađivano Neobradiva
Gračanički 1934. 18.596 11.969 3.595 1.125
1937. 19.048 11.448 3.356 4.243
Gnjilanski 19834. 12.767 407 9.831 17
1937. 12.768 144 9.107 94
“ Kačanički 1934. "792 19 772 —
1937. 775 6 497 24
Istočki 1934. 15.100 1.406 12.346 |1.346
—————————— | . —T-——959 8030 126
1939. 15.536 1.006 14.450 80
Pečki 1934. 16.001 1.801 1.365 104
1937. 11.244 1.169 7.328 195
m 1939. 17.130 1.396 15.733 —
Šarplanin. 1934. 15.088 4.088 5.389 5.610
1937. 3.509 345 2.650 314
1939. 17.956 4.260 7.520 6.175
Podgorski 1934. 2.867 171 2.130 565
1937. 2.015 11 1.981 23
Kosovsko- 1934. 3.504 1.076 1.940 486
mitrovački 1937. 3.726 583 2.902 241
1939. 3.504 1.076 1.940 486

Kosovo 1934. 183.837 35.494 83.847 21.048

1937. 167.461 41.338 78.913 29.292
1938. 189.433 64.251 86.411 29/191

Podaci za nerodimski srez verovatno se odnose na područje Agrar-

nog povereništva u Uroševcu, koje je. obuhvatalo srezove gračanički, nero-
dimski za 1939. godinu odnose na celu teritoriju Povereništva zaključu-
jemo na osnovu upoređenja sa statističkim podacima koji su za prethodni
period dati po srezovima za ovo povereništvo. Ovo upoređenja za 1934,
1937. i 1939. godinu:

'
Godin
Definit.
e
Premerno Neobradivo
'
2 ogranič. Obrađ. Neobrađ.
1934. 37.913 12.573 19.743 1.146

1937. 36.670 14.635 15.488 4.506

1939. 37.910 12.573 19.743 1.147

Iz tabele se vidi da su površine date po godinama za Povereništvo

u Uroševcu približno iste. Isto je kada je u pitanju podgorski srez, osim
što nedostaju podaci za 1939, godinu, jer su i ovde dati zajedno sa šar-
planinskim srezom, odnosno za celu teritoriju Agrarnog povereništva u
Prizrenu.
Prema podacima, zaključno sa 31. decembra 1939. godine ograni-
čene površine na Kosovu u svrhu agrarne reforme i kolonizacije uglavnom

151
su premerene i određene po vrstama zemlje. Istina, od 189.433 ha ostalo
je za premeravanje 4.648 ha. Verovatno da su ova ograničena a nepre-
merena zemljišta bila nepodesna za naseljenje.4ž4

d) Naseljenici i način naseljavanja

Prema zakonskim propisima (Uredba i Zakon o naseljavanju Južnih

krajeva) pravo na naseljavanje imali su svi građani Kraljevine SHS koji su
se bavili zemljoradnjom ili seoskim zanatima, a nemaju zemljeili je imaju
malo, kao i oni koji izjave da žele da obrađuju zemlju koja im bude do-
deljena. Zakon ubraja u korisnike agrarne reforme i »sitne varoške za-
natlije čiji su zanati u opadanju, a nemaju uopšte ili nemaju dovoljno
sopstvene zemlje koja bi im obezbedila potreban opstanak, ako žele i u
stanju su da je lično sa. porodicom obrađuju«, Prema čl. 3. ovog
zakona »i nižim državnim službenicima koji vrše službu u graničnom po-
jasu u dubini od 15 km od granične linije može se dodeljivati zemlja u
tom pojasu radi naseljavanja njihovih porodica«.
Strani podaci nisu mogli ni kupiti ni uzeti imanje u zakup, niti se
naseljavati pre nego što dobiju odobrenje Ministarstva agrarne reforme
i Ministarstva unutrašnjih dela,
Valja napomenuti da Uredba o naseljavanju nije predviđala mesne
agrarne interesente kao korisnike agrarne reforme, dok im Zakon u članu
13. daje to pravo: »Siromašnim mesnim agrarnim interesentima koji se
bave zemljoradnjom ili seoskim zanatima, neophodnim za seosko stanov-
ništvo, može se dodeliti zemlja u dopunu u ataru njihove ili susedne
opštine, ako nemaju dovoljno sopstvene zemlje a ne žele da se naseljavaju
po članu 11.« Inače, ovi interesenti mogli su se koristiti pravima kao na-
seljenici — doseliti se na dodeljeno zemljište u drugim opštinamaili sre-
zovima. Moglo im se dodeliti najviše onoliko zemlje koja s njihovom ne
prelazi površinu predviđenu za naseljenike, uzimajući u obzir broj čla-
nova porodice, ali ne manje od dva hektara po porodici zajedno sa SOp-
stvenom zemljom. Kao korisnici ovog prava javljaju se u većini sluča-
jeva Srbi. Ukoliko bi Albanac tražio zemlju, naročito u graničnim srezo-
vima, iznalazili bi se razni razlozi da se odbije. Ove albanske porodice
imale su pretežno po dva hektara svoje zemlje, što ih je isključivalo kao
korisnike agrarne reforme, odnosno to je bio izgovor da se njihove molbe
odbiju bez obzira na broj članova porodice. Tako je površina zemlje koja
je dodeljivana mesnim agrarnim interesentima pre svega zavisila od zem-
ljišnog fonda agrarne reforme u određenom selu, opštini ili srezu. Onim
mesnim agrarnim interesentima koji nisu imali svoje kuće moglo se do-
deliti do 20 ari za okućnicu,
Neki mesni agrarni interesenti koji nisu tretirani kao korisnici
agrarne reforme ipak su preko prijatelja u opštinskim upravama, policiji
i agrarnim povereništvima dobijali zemlju kao naseljenici. Zakon je pre-

“MAJ, 96—21—T1, Statistički podaci o naseljavanju po godinama.

152
dviđao da se može izvršiti revizija tako dodeljene zemlje u roku od tri
godine od dana njegovog stupanja na snagu tako da se podeli srezmerno
svim agrarnim interesentima. Kada je u pitanju bonitet zemljišta, postoji
jedna bitna razlika između Zakona i Uredbe. U Uredbi se kaže da će se
dodeljivati po pet hektara a u Zakonu da će se dodeljivati »obradiva.
zemlja«. Ova nova formulacija znači da se više neće dodeljivati agrarnim
interesentima neobradiva zemlja.
O tome dali je livada, utrina, šumaili šikara nije se mnogo vodilo
računa jer je vladalo pogrešno uverenje da u Južnim krajevima, pre svega
na Kosovu, ima dovoljno podesnog zemljišta za naseljavanje. Agrarne
vlasti su radile bez plana, podataka i. poznavanja prilika u pojedinim
krajevima pa su dodeljivale kolonistima i takvu zemlju koja se nije mogla
kultivisati bez velikih ulaganja, a negde ni to nije bilo garancija da se
na njoj može opstati. Ako se doda da su se u rad agrarnih vlasti uplitali
drugi organi, prema čijem shvatanju agrarna reforma nije imala samo
ekonomsko-socijalni cilj nego je, prvenstveno, služila kao instrument de-
nacionalizacije i asimilacije mneslovenskih naroda, pre svega Albanaca
koji su na Kosovu činili većinu stanovništva, ona se još više kompromi-
_tovala,Određivani su za naseljavanje i veoma nepogodni kompleksi ako
su se nalazili pored saobraćajnica ili pored granice s Albanijom, samo
zato da bi tamošnji kolonisti služili kao »nosioci reda i mira«. Tako je,
bez ikakve ekonomske osnove i utvrđivanja pogodnosti za naseljavanje,
iz čisto političko-bezbednih razloga, naseljeno područje pored puta Ko-
sovska Mitrovica — Peć, od Rudnika do Gornje Kline, kao i pored puta
Štimlje — Suva Reka, od Crnoljeva do Dulje. Da bi privukla ljude da
se nasele oko ovih puteva, država im je podigla kuće,što nije radila kada
su bili u pitanju pogodniji tereni. Ta zemljišta kolonisti su morali iskrčiti
i razraditi utrine. Prema podacima, koji su za Kosovo prvi put dati 1934.
godine, po srezovima, od ograničenih površina bilo je 33,24 odsto obra-
divih a sve ostalo zemljište moralo se privoditi kulturi.425 \
U prvom periodu naseljavanja na osnovu Uredbe, manje je zahva-
tana privatna obradiva površina Albanaca. Uglavnom, deljene su utrine,
šikare i šume. Kakoističe Mil. R. Gavrilović, »od ukupne površine po-
deljene zemlje kolonistima jedva ako je 5% bilo obrađeno, dok je 95%
predstavljalo dotada neplodnu zemlju «.+25
Ekonomski položaj privih naseljenika biojetežak. Zbog nepovoljnih
lokacija velik broj porodica je odustao od naseljavanja. Prema nekim
tadašnjim procenama, da bi se jedan hektar zemlje osposobio za setvu,
bilo je potrebno 150-—300 radnih danat?7 a po drugim »da se iskrči je-
dan hektar šikare, potrebno je jednom radniku oko 100 radnih danaili
da plati 2.000 dinara i da da drva i panjeve sa tog hektara«,428

45 AJ, 96—13—49, Statistički podaci o ograničenim i podeljenim po-

vršinama.
4% M. Gavrilović, n.d., 85.
#1 M. Erić, n.d., 401.
425 Kao nap. 406.

153
 Da bi se tačno utvrdile stvarne mogućnosti za naseljavanje u Juž-
nim krajevima i bonitet zemlje, Ministarstvo poljoprivrede formiralo je
1926. godine komisiju stručnjaka koja je radila u prizrensko-pečkom re-
jonu i na Ovčem polju. Po završetku rada onaje podnela Ministarstvu
poljoprivrede izveštaj a jedan od njenih članova napisao je i izdao knjigu
o ovom pitanju.“?? Za nas je značajan onaj deo izveštaja koji se odnosi
na prizrensko-pećki rejon, tj. Metohiju.
Komisija je konstatovala da za neka naselja nema ekonomskog opra-
vdanja jer se to zemljište teško može privesti ratarskoj kulturi. Tu se ka-
tegorički kaže da su takve kolonije projektovane »isključivo iz političkih
razloga — radi obezbeđenja druma — dok o ekonomskim mogućnostima
razvijanja kolonije uopšte nije vođeno računa«.43% Dalje se ističe da ko-
misija »nikad ne bi predložila da se to pitanje reši na pomenuti način«,
jer se na licu mesta uverila da te kolonije teško mogu opstati, ali se našla
pred svršenim poslom — izgrađene su kuće pored puta Kosovska Mitro-
vica — Peć, a neke i useljene.
Mišljenje ove komisije je isto kada je u pitanju i naseljavanje pored
puta Štimlje — Suva Reka, Onaje predložila da se izvodi naseljavanje
pošto nema nikakvog ekonomskog opravdanja pa zaključuje da »za uspeh
samog koloniziranja i za rešenje pitanja bezbednosti puta to je od van-
rednog značaja, jer bi zbog potpune usamljenosti i vanredno teških uslova
za život naseljenici morali odmah da se opređele samo za jedno od ovog
dvoga: ili da budu samo čuvari druma, a država da se brine o njihovom
životu, ili pak da sve svoje brige i pažnje posvete samo obezbeđenju tog
svog života... Iz svih tih razloga, a naročito što okolina ovih terena ne
pruža apsolutno nikakve ekonomske mogućnosti ma za kakvo kolonizira-
nje, komisija je odlučnog mišljenja da se takva namera ne može ostvariti,
te da stoga njenom izvođenju ne treba ni pristupiti«.#%!
I pored negativnog mišljenja ove komisije, agrarne vlasti su kasnije
ipak naselile bezvodno zemljište Dulje, gde naseljenici nisu uspeli da stvore
svojim porodicama pristojne uslove za život ni do 1941. godine.
Ocenjujući dotadašnji rad agrarnih vlasti, ova komisija je »došla
do potpunog ubeđenja da je kolonizacija vršena bez dovoljnog ispitivanja
kolonizacionih terena i da su mnoge greške učinjene zbog nepoznavanja
objekata kolonizacije«.4#2 Prema ovom izveštaju, glavni pripremni radovi
organa Ministarstva agrarne reforme sastojali su se.samo u premeravanju
terena i njegovom geometriskom parcelisanju, bez istovremenog određi--
vanja boniteta zemljišta pa su stoga nastajale velike greške — naselje-
vanju se i besplodni tereni i svuda se daje ista kompenzacija iako je ze-
mljište bilo različite plodnosti. Komisija je ocenila da nema dovoljno po-
desnih zemljišta za naseljavanje, što se u daljoj kolonizaciji mora uzimati

4% Aleksandar Stebut, Kolonizaciona sposobnost ovčepoljskog

i prizrensko-pećkog rejona, Beograd 1926.
450 Isto, 58.
41 Isto, 62.
432 Isto.

154
u obzir jer »skoro sve greške i slučajevi neuspešne kolonizacije potiču baš
iz neopravdanog uverenja da su u Južnoj Srbiji slobodne površine ne samo
velike, već i dobrog kvaliteta za poljoprivredno iskorišćavanje <.433
Kao jedna od grešaka agrarnih vlasti prilikom naseljavanja u Me-
tohiji u izveštaju se navodi »da se naseljavanje vrši pre no što su reguli-
sana prava meštana u pogledu sopstvenosti zemljišta«.44 Zbog nesređe-
nih imovinskih odnosa i naseljenici su imali štetu jer je nekim po dva-tri
puta oduzimana i davana zemlja. U izveštaju se konstatuje da su imali
štetu Albanci, kojim je davana zamena za oduzetu zemlju a kasnije im je
ona vraćana,
Proširenje kruga korisnika agrarne reforme u Južnim krajevima i
na lica koja nisu zemljoradnici, a mnogi od onih koji su izjavili da će
se baviti zemljoradnjom nikad nisu postali zemljoradnici već su zemlju
primali iz špekulativnih razloga, izazvalo je veliko nezadovoljstvo mešta-
na, Ti ljudi se živeli većinom u gradovima. Zemlju su dobijali u blizini
gradova. Na njoj su, u većini slučajeva, podizali zgrade u kojim su s poro-
dicama boravili samo preko leta. Zemlju su obrađivali najamnom snagom
— dnevničarima,ili je davali u napolicu,
Dodeljujući zemlju ljudima koji se nisu bavili zemljoradnjom, agrarne
vlasti su kompromitovale agrarnu reformu u Južnim krajevima. Zbog toga
su bili najviše ogorčeni mesni agrarni interesenti kojim u prvom delu izvo-
đenja reforme nije dodeljivana zemlja, a pošto nisu imali dovoljno svoje
zemlje, morali su da nadniče na zemlji baš ovih »kolonista«. Ova pojava
bila je masovna na Kosovu. Možda ju je najbolje prikazao tadašnji na-
čelnik gračaničkog sreza Vojislav Baljozović u članku »Kolonizacija na
Kosovu«, u kome se kaže da se »odredbe naseljavanja izigravaju na naj-
ordiniraniji način, Tako, jedan veliki broj, nazovi naseljenika stanuje u
varoši i živi ugodno, imajući drugu profesiju života a ne zemljodelstvo.
Ima među njima: činovnika, služitelja, zanatlija i. trgovaca. Oni, na ovaj
način, postaju posednici i nove »age« pa svoja zemljišta izdaju pod za-
kup i obradu drugima, te.umesto da agrarna reforma raskine feudalne
odnose, ona ih ponovo stvara, samo s tom razlikom što srpske »age« za-
menjuju turske «.155
Zemlju su dobijali i penzionisani oficiri ako bi izjavili da će se ba-
viti zemljoradnjom, zatim učitelji, nadzornici i drugi. Takvi u gračaničkom
srezu stanovali su većinom u Prištini a zemlju su dobijali u blizini grada
— na području KosovaPolja, Orlovića, Mazgita, Obilića, Miloševa itd. i
obrađivali je tuđom radnom snagom ili davali u napolicu. Ta je pojava
karakteristična za sve gradove na Kosovu.
Agrarne vlasti činile su propuste i u odabiranju kolonista. S obzi-
rom na različite klimatske i druge uslove života u pojedinim krajevima
zemlje, to pitanje bilo je veoma važno. Poznato je da su većinu kolonista
činili ljudi s dinarskog područja — iz Like, Dalmacije, Bosne i Crne Gore

4% Isto, 67.
44 Isto, 68.
€ Vojislav Baljozović, n.d., 150—151.

155
i niko vije ispitivao da li će moći da se prilagode klimatskim i drugim uslo-
vima na Kosovuili u Makedoniji, već je sve to bilo podređeno političkim
interesima stranaka koje su bile na vlasti, a zatim nastojanju da se ispuni
socijalni cilj reforme. Nije bilo nikakvog opravdanog razloga da se, na
primer, porodice iz Vojvodine i optanti iz Mađarske i Rumunije naselja-
vaju na Kosovu i u Makedoniji kada su postojali svi uslovi da dobiju
Vojvođani zemlju u Vojvodini. Niko nije ni pomišljao na to da li će
Vojvođani moći da se naviknu na klimu na Kosovu i u Metohiji, gde su
konfiguracija i kvalitet zemljišta drugačiji, a i agrokulturni razvitak. S druge
strane, porodice iz dinarskih predela, gde je zemljište planinsko i klimatski
uslovi drugačiji, naseljavaju se u Vojvodini i Slavoniji.
Ovakav izbor kolonista nailazilo je na kritiku i u toku kolonizacije,
ali su agrarne vlasti to opravdavale željom da se porodice iz poljoprivred-
nih krajeva naseljavaju na jugu da bi služile za primer kolonistima iz
pasivnih krajeva kako treba obrađivati zemlju pošto su se ove bavile, na-
vodno, samo stočarstvom pa o primeni agrotehničkih mera i sredstava u
poljoprivredi ne znaju ništa. Zbog toga su, navodno, Vojvođani, Slavonci
i optanti iz Mađarske razmeštani po naseljeničkim kolonijama u Make-
doniji i na Kosovu. Oni su na Kosovu naseljavani u ravničarskim prede-
lima — u kosovskoj ravnici i nešto porodica u istočkom srezu.
Siromašni seljaci i drugi interesenti podnosili su molbe za nase-
ljavanje s potrebnim uverenjima Ministarstvu agrarne reforme preko Glav-
nog agrarnog povereništva u Skoplju.Zakon je propisivao, međutim,
da kolonisti koji žele izvan Južnih krajeva podnese molbe Ministarstvu
poljoprivrede, koje donosi načelno rešenje i upućuje ga Vrhovnom pove-
reništvu agrarne reforme u Skoplju da prema planu izvrši naseljavanje
mesnih agrarnih interesenata i kolonista iz Južnih krajeva, a oni koji su
Živeli na teritoriji Južnih krajeva direktno su podnosili molbe Glavnom
povereništvu u Skoplju, koje ih je kasnije dostavljalo povereništvima
na čijim se područjima vršilo naseljavanje.
Primane su sve molbe bez obzira na to što se znalo da svi zahtevi
ne mogu biti ispunjeni. Veoma velik broj molbi bio je upućen Glavnom
odnosno Vrhovnom agrarnom povereništvu u Skoplju. Molbe su sporo
rešavane — na to se čekalo i po više godina. Pero Slijepčević kaže u vezi
s tim: »Da se tolike molbe ne mogu da otaljavaju jedan je od uzroka u
teškom pripremanju terena za kolonizaciju a drugi u tome da je dosta
ljudi poslalo molbu onako na sreću bez dovoljno rešenosti da se faktički.
nasele, pa Agrarno povereništvo uzima u obzir u prvom redu molbe onih
molitelja koji sami dođu i urgiraju svoju stvar. Na žalost gledao sam slu-
čajeva gde takvi ljudi čekaju mesecima, muče se ovde bez rada i bez
izdržavanja, pa ipak ne dođu na red«.47

4% Zakon o naseljavanju Južnih krajeva predviđa u članu 16. koja

dokumenta treba podneti uz molbu.
47 Pero Slijepčević, Kolonizacija u Južnoj Srbiji, »Glasnik
naučnog društva«, knj. V, Skoplje 1929, 345.

156
 Jedan broj porodica koje su imale rešenja o naseljavanju, ocenivši
da će brže dobiti zemlju, dolazi u Južne krajeve, smešta se kod prijatelja
ili rođaka i pokušava preko veza da dobije zemlju na Kosovu,45 Bilo je
i slučajeva podmićivanja agramih činovnika, Agrarni interesenti su na-
stojali da tako dobiju zemlju u selu gde se već nalaze s porodicom, ili na
određenom mestu na Kosovu,439

e) Povlastice i obaveze naseljenika

Da bi privukle agrarne interesente da se nasele na određenom po-

dručju, državne vlasti koje sprovode kolonizaciju obećavaju im povlastice,
čiji je obim bio jedan od najvažnijim činilaca za uspeh kolonizacije. Obe-
ćavaju im se bolji životni uslovi i mogućnosti za brži ekonomski napre-
dak, što je trebalo da utiče na masovniju kolnizaciju. Pri tome se nagla-
šavalo da je osnovni cilj agrarne reforme ekonomski napredak kolonista
u novoj sredini, jer »kolonizacija koja se ne sprovodi na solidarnoj osnovi
u cilju postizanja što većeg blagostanja samih kolonista osuđena je una-
pred na propast. Utom će se slučaju desiti jedno ili drugo: ili će se ko-
lonije posle kraćeg vremena rasturiti ili će se kolonistima morati stalno
davati pripomoć sa strane i tako od njih stvoriti prave besposličare«.440
Povlastice i obaveze kolonista u Južnim krajevima regulisane su
Uredbom i Zakonom, Prema Uredbi, svaka porodica dobijala je po pet
hektara zemlje, a ako je imala samo dva člana, a starešina je bio stariji
od 50 godina, hektar manje. Ukoliko su porodice naseljavane u blizini
gradova i privrednih centara, moglo se dati i manje, ali ne ispod dva
hektara.
Porodične zadruge dobijale su na starešinu pet hektara, na svakog
oženjenog člana četiri, na neoženjenog između 16 i 21 godine dva, a na
neoženjenog ako je stariji od 21 godine tri hektara, Starešina ili zadrugar
stariji od 50 godina dobijao je samo dva hektara. Nadležni organ Mi-
nistarstva agrarne reforme bio je ovlašćen da može, uzimajući u obzir
bonitet zemlje i porodične prilike naseljenika, dodati još do pet hektara
ako za to dobije pristanak ovog ministarstva. Porodice koje su dovodile
radnu stoku i donosile neophodni inventar za obradu zemlje dobijale su
kao stimulans još po tri hektara,
Za podizanje uglednih ekonomija i poljoprivrednih škola dodelji-
vano je do 50 ha, na predlog ministara agrarne reforme i u sporazumu s
Ministarstvom poljoprivrede i voda.
Zakon uglavnom sadrži iste kompenzacije. Razlika je samo u tome
što se dodeljivalo »na svako muško dete ispod 16 godina, žensko neuda-
to, udovu člana porodice i đaka na izdržavanju po 1 ha« (član 11). Ta-

4%Izjava Filipa Bulajića iz Vrela data autoru 1975. godine.

#9 AIIK, K-13/2 br. 170, Stenografske beleške, izjava Todora Vojvodića.
“4% M. Erić, n.d., 404.

157
kođe je predviđeno da se porodicama kojima se »dodeli zemlja neiskr-
čena ili zemljište koje se teže privodi kulturi, može do jedne petine po-
većati naseljeničko sledovanje« (član 11).
Svakoj porodici, prema ovom zakonu, moglo se dodeliti 10—25 ari
za okućnicu, a porodicama koje imaju više od dva oženjena člana do
50 ari. Ako se, pak, porodici ne dodeli zemljište za okućnicu, bila je dužna
da se naseli na dodeljenom zemljištu. Tamo gde nije bilo dovoljno plodne
zemlje pa se morala dodeljivati zemlja slabijeg kvaliteta mogla se dode-
liti povišica u takvoj zemlji najviše do dvostruke površine. Porodicama
naseljenika i mesnih agrarnih interesenata, na njihov zahtev, dodeljivala
se i manja površina od one koja im je pripadala po zakonu.
Za razliku od Uredbe, Zakon propisuje da se mora voditi računa
prilikom deobe i parcelisanje zemljišta o njegovom bonitetu tako da se
deli srazmerno bolje i lošije zemljište, ali vodeći računa o tome da pre-
velika udaljenost parcela ne bude na štetu racionalnog iskorišćavanja
zemljišta.
Lice koje je dobilo zemlju kao član porodice nije više imalo pravo
na dodelu zemljišta.
Zakon u članu 14. propisuje da se za podizanje uglednih dobara
može uzornim poljoprivrednicima, jugoslovenskim državljanima, dodeliti do
60 hektara, zavisno od kvaliteta i namene zemlje i od stručne i materijalne
sposobnosti poljoprivrednika. Prvenstveno u dobijanju zemlje za osniva-
nje poljoprivrednih dobara imala su lica s potrebnim stručnim kvalifika-
cijama. Ovo zemljište moralo se u roku koji je bio određen u rešenju o
njegovoj dodeli privesti određenoj kulturi. U suprotnom, vrhovni agrarni
poverenik mogao je rešenjem oduzeti zemlju.
Prema ovom zakonu, zemlja se mogla dodeliti i agrarnim zadru-
gama, Savezu agrarnih zadruga, privrednim i drugim ustanovama i sa-
moupravnim telima u Južnim krajevima. Za potrebe državnih vlasti i
ustanova ostavljane su neophodne površine od slobodnog agrarnog zem-
ljišta.
U krajevima gde su uslovi za vinogradarstvo bili povoljni naselje-
nici su stimulasani tako što im je dodeljivan po hektar za podizanje vi-
nograda ali pod uslovom ako su obradili sve dobijeno zemljište. Na ovoj
površini morali su zasaditi vinograd u roku četiri godine od dobijanja
zemljišta. Ukoliko ne bi to učinili, ova površina .je oduzimana rešenjem
vrhovnog agrarnog poverenika.
Mesni agrarni interesenti mogli su dobiti toliko zemlje koja s nji-
*hovom ne bi prelazila površinu predviđenu za naseljenike, ali ne manje od
dva hektara po porodici, se njenom zemljom. Ako nisu imali kuću, dobi-
jali su za okućnicu još po 25 ari,
Dobrovoljci su dobijali zemlju prema Zakonu o dobrovoljcima —
pet hektara na porodicu, odnosno izjednačeni su s ostalim kolonistima,
uzimajući u obzir broj članova porodice. Oni agrarni interesenti koji su
dobili zemlju po Uredbi odnosno Zakonu iz 1922. godine nisu imali pravo
na povećanje naseljeničkog sledovanja po Zakonuiz 1931. godine, a četnici

158
koji su dobili zemlju pre stupanja na snagu Zakona
o dobrovoljcima, od
31. avgusta 1928. godine, zadržavali su primljenih 10 hektara,
a po 'stu-
panju na snagu ovog zakona izjednačeni su u kompenzaciji s ostalim
naseljenicima,
Zakon priznaje pravo vlasništva na zemlju svim naseljenicima koji
su se naselili posle 1912. godine na osnovu Zakona o naseljavanju novo-
oslobođenih predela Crne Gore i Uredbe o naseljavanju novooslobođe-
nih i prisajedinjenih oblasti Kraljevine Srbije od 20. februara 1914. go-
dine. Za pet godina od sticanja prava svojine ovo zemljište se nije moglo
otuđiti bez odobrenja vrhovnog poverenika agrarne reforme.
Kao što se vidi, neke kategorije naseljenika dobile su posebne po-
vlastice. Reč je o onim koji su dovodili radnu stoku, donosili poljopri-
vredni alat i sami obezbeđivali seme. U tom slučaju dobijali su veće po-
vršine od predviđenih. Svakako, te porodice su uspevale da brže kultivišu
svoju zemlju. U najtežem su se položaju našli naseljenici iz Crne Gore,
jer su dobijali lošije zemljište — delom šikare, šume i utrine. O položaju
naseljenika u đakovačkom srezu vrhovni poverenik iz Skoplja kaže u svom
izveštaju da »na pojedinim kompleksima nema ni malo razrađene zemlje
(njiva i livada) ili ima u vrlo maloj pvoršini. Samo krčenje šikara mučan
je, težak, naporan, a i skup posao, pogotovo za naseljenika iz bivše Crne
Gore, ljude mahom siromašne i oskudne u sredstvima... Crnogorac,
naime, uopšte govoreći, slab je kao zemljoradnik. Ne svojom krivicom.
Nemajući u svome rodnom kraju gotovo ništa ili vrlo male površine ze-
mlje, on ni po prelazu u Metohiju, ne pašti se da razradi što više primlje-
ne zemlje«.441
Konstatacija da se naseljenici iz Crne Gore ne trude da privedu
kulturi zemljište je proizvoljna. Prema njoj, oni nisu ni želeli da te povr-
šine kultivišu. Istina je, međutim, drugačija. Naime, oni nisu bili u mo-
gućnosti da najprimitivnijim oruđima obrade zemlju i tako obezbede
sredstva za potrebe svojih porodica pa su mnogi radili kao nadničari,
gradili puteve i železničke prugeili radili u rudnicima na Kosovu i izvan
njega.““2 Bili su prinuđeni da rade za vrlo malu nadnicu, jer, na drugi
način nisu mogli obezbediti sredstva za prehranu porodica u prvim godi-
nama po naseljavanju.443
Kako navodi glavni agrarni poverenik prilikom obilaska Kosova
1927. godine, »Crnogorci su sposoban i žilav element« pa dodaje da ih
treba »upoznati sa živim primerom naprednog gazdinstva. Oni su slabi kada
su sami, a kada su sa drugima pomešani natječu se u vrednoći i nikome ne:

“1 AJ, 174—56—77, Izveštaj Vrhovnog agrarnog povereništva u Skoplju

o stanju naseljavanja na Kosovu.
4“4* Izjave naseljenika iz Vitomirice, Dobruše, Miloševa itd. date autoru.
“4 Izjava Boška Uskokovića iz Lazareva, kod Prištine, data
autoru 1975.

159
daju preda se«,4“+ Kao primer uzorne kolonije na Kosovu on ukazuje na
Petroviće kod Štimlja, gde su naseljeni Crnogorci, ističući da oni bolje
napreduju u mešovitim kolonijama nego u homogenim, što ilustruje pri-
merom da »u koloniji Miloševo ne može se raspoznati jedna crnogorska
kuća ni po vanjskom izgledu, ni po unutrašnjem uređenju, a ni po redu
oko kuće, od kuće kakvog Banaćanina i Mačvaninaiz iste kategorije<.t#5
Ovo su podaciistog lica, a toliko su kontradiktorni. To navodi na
zaključak da u prvom slučaju nije imao u vidu kvalitet zemljišta jer, sva-
kako, nije svejedno da li je neko dobio utrinsko zemljište u ravnici (Pet-
rovići i Miloševo), ili šikaru i šumu u brdskom području (u Metohiji i
Drenici). Trebalo je da prvi naseljenici samo razoru ledinu pa da dobiju
obradivu površinu, a drugi su morali da se znoje da zemljište iskrče i pri-
vedu kulturi. Znači, ne mogu se, jednostavno, proglašavati slabim radni-
cima ljudi koji nisu dobili obradive površine, a dobrim oni koji su dobili
takve površine ili utrine koje se mogu lako kultivisati. Da su naseljenici
iz kosovske ravnice dobili zemlju u Metohiji, bili bi u istom položaju kao
i oni o kojim govori glavni agrarni poverenik,
Naseljenicima iz brdskih krajeva, gde je stočarstvo glavno zanimanje,
nije bilo lako da se priviknu na zemljoradnju. Porodice iz Crne Gore,
naročito one iz krševitih predela gde su ono malo njiva orale ralom ili ga
prekopavale krampom,nisu znale za savremenija plojoprivredna oruđa. Prvi
put su videle plug, a da se i ne govori o traktoru,ili vršalici, po dolasku
u kosovsku ravnicu. Prva upotreba pluga bila je propraćena komičnim
scenama. Petar Subotić iz Obilića priča o tome: »Preko agrarne zadruge
kupili smo jedan plug prevrtač. Upregli smo konja i pokušali da oremo.
Nikako nismo mogli zaorati brazdu, i pored svih naših nastojanja. Za po-
moć smo se obratili komšijama, ali ni oni nisu znali zbog čega neće plug
da ore. Najzad smo naišli na jednog čoveka koji nam je pokazao da se
pre oranja mora plug podesiti na kojoj će dubini orati. A mi smo ga upo-
trebili onako kako smo ga dobili od. agrarne zadruge, tj. sa izdignutim
raonikom. Kasnije smo pokazivali drugima kako se plug podešava. Ja sam
tada prvi put vidio i traktor, koji su upotrebljavali Rusi za razoravanje
utrina za naseljenike. Ovi Rusi imali su sporazum s agrarnim vlastima da
ove utrine razoru pa da se uzorane predaju naseljenicima. Oni ovaj posao
nisu završili jer agrarne vlasti nisu ispunile ugovor — nisu platile utrošeni
rad pa su Rusi napustiil posao i pošli u Srbiju«.44$
Zakon je odredio koliko zemlje naseljenici mogu dobiti, ali je povr-
šina koju su dobijali različita po srezovima i agrarnim pvoereništvima.
Radi ilustracije dajemo pregled prosečno dodeljene zemlje po porodici, u
hektarima.447

«DD. Krstić, nd, 17.

45 Isto, 8.
46 Izjava Petra Subotića, delovođe Agrarnog suda, iz Obilića.
47 AJ, 96—15—50; 96—15—55; 96—15—56 — Statistički podaci o ko-
risnicima agrarne reforme.

160
si i so os. —— -..-
,

| Kolonisti
| Četnici
Srez Optanti Meštani - dopuna
i Dobrovoljci
| Autokolonisti

Kosovskomitr. 4,86 3,35

Vučitrnski 7,42 3,64
Drenički 9,07 3,82
_Istočki ————1—————BDI401
Pećki 8,19 2,99
Đakovički 8,13 3,80
Podrimski 12,64 2,57
Prizerenski 9,35 3,17
Lapski 17,49 3,84
Uroševački 8,31 2,40
Gračanički 7,96 3,10
Kačanički 7,65
Gnjilanski 8,24 2,91
Podgorski i 5,08

Kosovo 8,47 2,98

Na porodicu na Kosovu otpada prosečno 8,47 ha. Najmanji je pro-

sek u kosovskomitrovačkom srezu — 4,86, a najveći u podrimskom —
12,64 ha, Na prvi pogled, porodice su dobile više, jer je zakon propisao
po 5 ha. Međutim, na Kosovu se naseljavaju i porodične zadruge, koje po-
nekad imaju po više od 20 članova pa je zato prosečna pvoršina po poro-
dici veća od pet hektara,
U kategoriju naseljenika, prema nekim proveravanjima, statistika
je uvrstila i autokoloniste, koji bi kupili nešto zemlje a onda od agrarnih
vlasti tražili zemlju u istom mestu ili u susednom selu. Prema podacima
revizionih komisija, naseljenici su dobijali od 15 ari do 27 hektara a auto-
kolonistima je dodeljivano za placeve, u sastavu naseljeničkih sela, mala
površina — svega 15 ari.448
= Statistika pokazuje da su meštani dobijali kao dopunu prosečno po
2,98 ha po porodici. Najmanje su dobili oni u uroševačkom srezu — 2,40
ba po porodici, a najviše u lapskom — 3,84 hektara.
Kao korisnici agrarne reforme javljaju se i ugledne ekonomije, po-
ljoprivredne i osnovne škole, žandarmerijske stanice, vojska, crkve i ma-
nastiri,
Naseljenici su imali sledeće povlastice:
. 1. besplatan prevoz državnom železnicom i brodom od mesta dotada-
šnjeg boravka, odnosno do državne granice (optanti i bivši emigranti), do
železničke stanice koja je najbliža mestu naseljenja, i to za sve članove po-
rodice, stoku, kućnestvari, poljoprivredno oruđe i građu za kuću i ekono-
mske zgrade;

2. “5 AJ, 97—5—48, Izveštaj Revizione komisije Ministarstvu koloniza-

cije DFJ.

1 161
 2. besplatnu građu iz državnih šuma na panju, 12 kubika, za po-
dizanje kuće i isto toliko za ekonomsku zgradu,ili gotovu građu za krovnu
konstrukciju kuće;
3. kolonisti koji su se doseljavali iz inostranstva bili su oslobođeni
od carine za pokućstvo, haljine, rublje, hranu, privredni inventar (stoku,
zemljoradnička oruđa, seme, stočnu hranu i drugo).
Danom naseljenja naseljenici su postajali punopravni članovi opštine
u kojoj su se naselili, dobijali su pravo ispaše na seoskim odnosno opštin-
skim utrinama i u šumamai sticali sva druga prava koja su imali ostali
stanovnici, ali su morali prihvatiti sve obaveze koje je imalo mesno sta-
novništvo počev od 1. januara naredne godine. Oni su bili oslobođeni za
tri godine svih državnih poreza i okružnih, sreskih i opštinskih prireza.
Zakon je ovaj rok produžio na 10 godina za državne neposredne poreze,
a na pet za opštinske i banovinske prireze.
Iste povlastice važile su i za autokoloniste ako su se naselili na ku
pljenoj zemlji u Južnim krajevima, s tim što je bilo potrebno odobrenje \
ministra agrarne reforme, odnosno poljporivrede,
Postavlja se pitanje: da li su svi naseljenici mogli da uživaju ove
povlastice? Na to je uticalo više činilaca. Pošto su većinu naseljenika na
Kosovu činile porodice iz Crne Gore i Južne Srbije (Toplica, Jablanica),
gde nije bilo železničkog saobraćaja, razumljivo je da one nisu mogle ko-
ristiti povlastice za prevoz železnicom. Ove porodice dolazile su peške no-
seći od imovine samo onoliko koliko se moglo natovariti na konja ili po-
neti u zavežljaju, a ko je u starom kraju imao stoku terao ju je pred so-
bom. Putovanje je često trajalo nekoliko dana, Pošto nisu donosile ništa
od poljoprivrednog alata, ove porodice našle su se u vrlo teškom položaju.
Najpre su morale obraditi i zasejati bar nešto zemljišta da bi dobile žito
za narednu godinu, a zatim same obezbeđivati materijal za kuću, donosno
za bilo kakav krov nad glavom.
Porodice koje su se besplatno prevozile železnicom stizale su u novi
kraj sa stokom, inventarom, hranom i svim drugim što je domaćinstvu naj-
potrebnije. Bilo je dosta slučajeva da su naseljenici iz Like i Bosne dopre-
mali i celu građu za kuću brvnaru, kakvu su u starom kraju podizali.
Ali, naseljenici su imali i dužnosti i ograničenja u vezi s dobijenom
zemljom, Pre svega, morali su se s porodicom naseliti na dodeljenoj zemli-
lji, prema Uredbi za šest meseci, a u izuzetnim slučajevima, po odobrenju
ministra agrarne reforme, za godinu dana. Za one koji su živeli u inostran--
stvu rok je bio godina dana. Zakon utvrđuje rok obaveznog naseljavanja
na godinu dana od dana dobijanja rešenja i u tom pogledu izjednačava sve
koloniste. Ukoliko se ne bi naselili u ovom roku,gubili su pravo na nase-
ljenje. Pošto su porodice dobijale zemlju prema broju članova,ili prema
broju članova porodične zadruge, zakon je predvideo da se deo što je pri-
padao članovima koji se nisu naselili oduzme osim u slučajevima ako se
nalaze na školovanju. Pravo na naseljenje gubio je svako ako bi odbio da
se naseli na zemljištu koje mu je bilo dodeljeno.
Prema zakonskim propisima, naseljenici su dužni:
a) da dodeljeno zemljište uredno obrađuju;

162
 b) da na okućniciili na dodeljenom zemljištu podignu kuću u roku
dve godine od dana prijema zemlje;
v) da na vreme otplaćuju pozajmicu koju su dobili od Saveza agrarnih
zajednica i da ispunjavaju preuzete obaveze;
g) da dobijeno zemljište ne daju u zakup, osim ako su invalidi ili
nemaju radne snage, s tim što su bili obavezni da stanuju na dodeljenoj
zemlji, a vrhvoni poverenik agrarne reforme bio je ovlašćen da daje odob-
renje koja se zemlja može davati u zakup;
d) naseljenik kome država izgradi ili dodeli kuću morao se useliti
u nju u roku koji odredi vrhovni povernik agrarne reforme, ali taj rok ne
može biti duži od šest meseci;
e) naseljenici su bili obavezni na učlanjenje u svoja udruženja (ag-
rarne zajednice i zadruge).
Naseljeničko pravo se gubilo u ovim slučajevima: ako naseljenik ne
obradi zemlju i ne podigne kuću, ako prilikom naseljavanja podnese lažna
dokumenta, ne stupi u naseljeničko udruženje ili istupi iz njega pre isteka
10 godina, zatim ako se utvrdi da je održavao veze s odmetnicimaili licima
koja rade protiv državnog poretka, ili je pomagao takva lica (prema Ure-
dbi), a prema Zakonu i »ako se sudskom presudom utvrdi da je agrarni
interesent ili koji naseljeni član njegove porodice učinio krivično delo pre-
dviđeno u Zakonu o javnom poretku i redu u državiili koje krivično delo
za koje je nadležan da sudi državni sud za zaštitu države«.
Pravo na naseljenje gubljeno je i ako naseljenik s porodicom napusti
zemlju i kuću i ne vrati se u roku šest meseci. Jedno od ograničenja odnosi
se na zabranu deobe dodeljenog zemljišta među članove porodice dok ovo
ne pređe u vlasništvo naseljenika, odnosno do isteka 10 godina od dana
naseljavanja,
Naseljenici i mesni agrarni interesenti i ustanove stiču pravo svojine
na dodeljenu zemlju po isteku roka od 10 godina od dana njenog dodelji-
vanja, pod uslovom da su je obraditi, kuću podigli i ispunili druge uslove.
Zakon dozvoljava da naseljenik može postati sopstvenik dodeljenog zem-
ljišta i pre isteka ovog roka. Ovo se odnosilo na porodice koje su se nase-
lile sa svim svojim članovima ako su zemlju primerno obradile, podigle
kuće i ekonomske zgrade. One su mogle biti upisane u zemljišne knjige
kao sopstvenici i po isteku tri godine. Ovim pravom mogli su se koristiti
i ustanove i drugi agrarni interesenti,
Na zahtev naseljenika nadležno agrarno povereništvo određuje čino-
vnike koji na licu mesta utvrđuju da li su ispunjeni zakonski uslovi da neko
postane vlasnik zemlje i po isteku tri godine. Agrarno povereništvo podnosi
zatim predlog Vrhovnom povereništvu koje donosi rešenje o priznavanju
svojine na dodeljeno zemljište. Ono se potom unosi u zemljišne knjige i
naseljenik dobija tapiju. Ovo je važilo i za mesne agrarne interesente.
I posle prelaska dodeljenog zemljišta u svojinu postojala su ograni-
čenja, i to:
a) zemlja se mogla otuđiti samo preko agrarne zadruge na čijem se
području nalazi, odnosno prodati prvenstveno agrarnim interesentima s pod-
ručja dotične opštine, zatim ostalim agrarnim interesentima, agrarnoj zad-
ruzi i Savezu agrarnih zadruga;

11 163
 .b) ako ponuđenu zemlju ne bi kupio niko od ovih subjekata u roku
od tri meseca, naseljenik ju je mogao prodati drugom licu ali samo po
odobreni Vrhovnog povereništva agrarne reforme;
.. ka agrarni interesent postane vlasnik zemlje, mogao ju je zadu-
žiti samo kod Privilegovane agrarne i Državne hipotekarne banke a kod
drugih subjekata kome po odobrenju vrhovnog poverenika agrarne refor-
me, U slučaju da ne odgovori svojim obavezama prema poveriocima, zem-
noddsmu se odozena predat u vlasništvo drugom agrarnom interesentu
feforme u Skoplju:
retom. uku o ovome donosioio je
j vrhovnii poverenik
l agrarne

..&) ova ograničenja u pogledu otuđenja i zaduženja važila su za sve

kasnije sopstvenike kupljenog zemljišta od agrarnog interesenta kome je
oduzeta; na
. d) opterećenje
tere u korist SavezaI agrarnih zadru,
ruga dozvoljeno
j j je. samo
u obimu koji je postojao na dan sticanja prava sopstvenosti, Ovakve du-
gove agrarni interesnt je bio dužan da isplati Savezu agrarnih zadruga u
roku šest meseci od dana sticanja svojine. Ovaj rok se mogao produžiti u
sporazumu s poveriocima za još šest meseci, s tim što je dužnik bio oba-
vezan da plaća kamatu predviđenu za dugove. Privilegovanoj agrarnoj banci
U slučaju
mija mu da vlasnik zemljišta
je oduzimana jišta postupi suprotno
postupi su i stavovima,
ovim i ze-'

. n
Ova ograničenja I su 15 godina od dana dobijanja
važila ijanja rešenja
rešenj o
priznavanju svojine na zemlju. Tek posle tog roka jenik j -
bodno raspolagati zemljom. ? * naseljenik je mogao slo

U dosta slučajeva neke povlastice za naseljenike ostale su na papiru.

zbog nerazvije-
Jedni na primer, nisu mogli koristiti prevoz železnicom
bili su na muci
nosti železničkog saobraćaja, a i oni koji su ga koristili stanice
od železničke
kako poljoprivredni alat, stoku i drugo dopremiti
g saobraćaja
do mesta naseljavanja, jer ni na Kosovu nije bilo železničko mreža bila je sla-
osim prugom Kosovska Mitrovica — Skoplje, a i putna
da pomognu nase-
bo razvijena. Upravne i agrarne vlasti bile su dužne od njihove dobre
zavisilo
ljenicima prilikom naseljavanja, ali je to uveliko s nepoverenjem gledaju
volje. Jer, nije tada bila retkost da i ovi organi
teret za lokalne vlasti,
na naseljenike. Svakako, oni su predstavljali veliki
smeštaja dok ne podignu
koje su bile dužne da im pomognu u pogledu
aca Srba i Albanaca, ali
privremeni krov. Smeštani su u kuće starosedel običaji bili drugačiji, a
čiji su
ih oni nisu rado primali, naročito Albanci,
silom nametnut. Organi vlasti
smatrali su ih kao veliki teret koji im je a ponekad zbog nemar-
u dosta slučajeva, ponekad iz opravdanih razloga, a koje su pris-
odmah izlazile u susret naseljenič kim porodicam
nosti, nisu našli bi se oni koji bi
tizale tokom čitave godine. U najtežem položajuda su »i to još u zimsko
dolazili u toku jeseni i zime, jer je bilo slučajeva nebom, a među svojim
nim
doba, morali po nekoliko dana pod otvoreosvrtao«,4#
stvarima noćivati, pa da se niko na njih nije

«ĐĐ. Krstić, n.d., 58.

164
 Materijal za podizanje kuća i stvari naseljenika zapregama su pre-
bacivani sa železničkih stanica do mesta naseljavanja. Ako naseljenik ni-
je imao radnu stoku, tražio je zapregu od meštana Srba i Albanaca, koji
su to naplaćivali. I organi vlasti učestvuju u organizovanju prenošenja
materijala i stvari naseljenika, mobilišući radnu stoku i meštane. Cenu
prevoza odredili su organi vlasti i bila je vrlo niska pa meštani nisu imali
računa da to rade, a na mobilizaciju su negodovali.
Većina starešina naseljeničkih porodica dolazila je u određena mes-
ta odmah po dobijanju rešenja o naseljavanju radi upoznavanja s uslovi-
ma za život u novom kraju. Mnogi od njih, pošto su ocenili da bez pomo-
ći države ne mogu podići kuću i opstati na tom zemljištu, odustajali su
od naseljavanja. Koliko je bilo takvih porodica ne može se utvrditi. Pos-
toje samo delimični podaci za pojedine srezove, koji potiču iz 1935. go-
dine.459 ' |
Dajemo broj naseljenih kolonista 1931. godine i broj poništenih re-
šenja o naseljavanju 1935. godine:

Naseljeni Poništenih o
Srez do 1831. rešenja 1935. lo
Istočki TT1 158 20,5
mien :
Pećki 1.089 194 17,8
Šarplaninski 318 61 18,8

Lapski 460 46: 10,0

Prema podacima i izjavama pojedinih naseljenika, bilo je slučajeva

da su kolonisti napuštali naselja jer nisu mogli ekonomski opstati na do-
deljenoj zemlji, naročito u prvim godinama, kada nisu imali nikakvu po-
moć od države. Prema gore datim podacima, u srezu istočkom samo za
četiri godine odustalo je od naseljavanja, odnosno izgubilo je pravo na
naseljenje, 20,5% porodica. Slična je situacija bila i u ostalim planinskim
srezovima Kosova, |
Prve kuće koje su naseljenici podigli, pogotovu tamo gde se nisu
naseljavali na okućnicama, bile su kolibe od pruća, oblepljene blatom i
pokrivene slamom ili busikom. Tako su imali pravo na besplatnu seču gra-
đe u državnim i opštinskim šumama, ovo pravonisu mogli svi koristiti,
pre svega oni u kosovskoj ravnici, od čijih su sela šume bile udaljene i
preko 20 kilometara, jer nisu mogli da prevezu građu pa je većina kupo-
vala krovnu konstrukciju putem kredita od agrarne zadruge. Država je
odredila sredstva za zajam naseljeničkim porodicama za podizanje kuća i

490 AJ, 96—21—68, Spisak kolonista 1931. i spisak kolonista kojim su

poništena rešenja o naseljenju iz 1935. dostavljen Ministarstvu poljoprivrede.

165
nabavku stoke i poljoprivrednog alata, ali zbog korupcije davaoca zajma
— Saveza agrarnih zajednica, ona su malo korišćena za određenu svrhu.
Ministarstvo agrarne reforme slalo je i građu za naseljeničke kuće bez
obzira na to da li su ih sami naseljenici podizali ili su građene u državnoj
režiji. Građa je bila ustupljena Savezu agrarnih zajednica, ali on ju je de-
lio bez ikakvog reda i tačne evidencije pa je i tu bilo strašnih zloupo-
treba.#51
Radi pomoći naseljenicima u Metohiji posečena je šuma u selu Bu-
disavcima. Ovom građom toliko se manipulisalo da je Savez agrarnih Za-
jednica izgubio na tome preko 400.000 dinara. Tako su oštećeni naselje-
nici, a špekulanti su napunili džepove.45?
Povodom ovih zloupotreba ministar agrarne reforme šalje akt Po-
vereništvu za agrarnu reformu u Skoplju u kome izveštava da je molio
ministra šuma i rudnika da dozvoli seču građe za podizanje naseljeničkih
kuća, Prema njegovim uputstvu, naseljenici bi sami sekli i prevozili građu
do mesta gradnje kuće. On istovremeno preporučuje šta treba učiniti da
se izbegnu špekulacije građom, pa kaže: »Da bi se ovo snabdevanje građe
za podizanje kuća, bilo putem agrarne zajednice bilo pojedinačnim dode-
ljivanjem, moglo pravilno izvesti i da bi se pritom izbegla svaka zloupo-
treba potrebno je zavesti izvesnu kontrolu o snabdevanju naseljenika gra-
đom, U tu svrhu naređuje se Povereništvu da ustanovi sledeći postupak:
Pojedinačne molbe zainteresovanih sprovodiće okružni agrarni poverenik
glavnom povereniku u Skoplju koji će ih posle registrovanja dostaviti nad-
ležnoj šumskoj zajednici«.45% Dalje se kaže da je svaki naseljenik dužan
da uz molbu za seču u državnim šumama priloži uverenje okružnog ag-
rarnog poverenika da je dobio zemlju na području tog povereništva, da
nije dobio građu za podizanje kuće, da mu je ona potrebna i da na dobi-
jenoj zemlji nema zgrade za stanovanje.
Svako agrarno povereništvo bilo je dužno da vodi registar izdatih
odobrenja za seču građe, sa sledećim rubrikama: ime i prezime naselje-
nika, odakle je, gde je sada naseljen, od koga traži građu i koliko,je li
je dobio, koliko i po kojoj ceni i je li upotrebljena u namenjenu svrhu.
Sličan registar bio je obavezan i za Glavno povereništvo, »gde će se re-
gistrovati sva odobrenja za seču građe ili dodeljivanje iste putem agrarnih
zajednica, šumskih organa i drugo, tako da će se lako imati pregled sviju
lica snabdevenih građom u Južnim krajevima«.#54: No, iako je građa za
podizanje naseljeničkih kuća bila besplatna, ovu povlasticu koristili su sa-
mo oni koji su dobili zemlju blizu državnih šuma pa su mogli da je sami
seku i preveze. Ostali su dobijali građu preko agrarne zadruge ili šumskih
državnih preduzeća, ali su je plaćali pozajmicom od agrarnih zadruga, koje
su je nabavljale od državnih i privatnih šumskih preduzeća i preprodavale.

€ Đ. Krstić, n.d., 64.

€ Isto.
#55 AJ, 96—2—9, Akt Ministarstva agrarne reforme Glavnom povere-
ništvu u Skoplju br. 26971 od 24. VI 1922.
(4 Isto.

166
 Zloupotreba je bilo i prilikom davanja zajma naseljenicima. Činov-
nici Saveza agrarnih zadruga davali su siromašnim naseljenicima vrlo mali
zajam, a uticajniji i bogatiji su podmićivali ove činovnike pa su dobijali
koliko im je trebalo. »Neki bogatiji i ugledniji zadrugari primili su u ime
zajma i do 70.000 dinara a bilo je siromašnih porodica koje su mogle
dobiti jedva 2-3.000 dinara pa i to ne odjednom da mogu nešto nabaviti
nego u dva-tri puta«.455
I prilikom vraćanja zajma bilo je zloupotreba. Kako navodi glavni
poverenik agrarne reforme, »bogatiji su lako primljeni novac potrošili i
nisu mogli vratiti, a siromašni zbog ovih zloupotreba nisu ga uopšte hteli
vratiti«.#58 Stoga se moralo prići valorizaciji duga da bi se utvrdilo ko je
sve dužan i ko sve treba da plati kako bi se kasnije moglo pristupiti na-
plati.
Šef kraljevske kancelarije Kosta Krstić, koji je posetio đakovički
srez i upoznao se s položajem naseljenika i meštana, navodi u svom iz-
veštaju njihova kazivanja: »Kada smo ovde došli, potpisali smo neku ob-
veznicu na 20.000 dinara, pa su nam posle uzeli menice na po 5.000 di-
nara kao pozajmicu iako su prvo rekli da će to biti pomoć. Ali mi nismo
dobili 5.000 dinara. Neko je dobio 2.000 a neko 1.000 pa nam još na
to oduzmu neki ulog za članstvo Agrarnih zajednica i mi ti ne dobijemo
nego obično 200-400 dinara manje, a menica nam ostaje kao dug na
5.000 dinara «.457
Agrarne zajednice, osim ovoga, kada su naseljenicima prodavale
stoku putem zajma, zaračunavale su mnogo veće cene od tržišnih. Nase-
ljenici su bili prinuđeni da kupuju stoku preko njih, na zajam, jer goto-
vog novca nije bilo da bi je kupili na pijaci. U vezi s ovim Krstić navodi
slučaj podele svinja naseljenicima u đakovičkom srezu za koje su »zadu-
živani za po 15 dinara na kilogram žive mere, dok je u Đakovici jedan
kilogram žive mere od jednog do tri dinara<.#58 Govoreći o radu ovih za-
druga, jedan naseljenik je tada izjavio da one« treba da se staraju o na-
šem ekonomskom i kulturnom podizanju a one se staraju kako da nas
materijalno što bolje porobe«<.#5% Pošto naseljenici nisu mogli da na vre-
me vrate dug, njihove menice su protestovane i tako im tovareni znatni
troškovi.
S druge strane, autokolonisti, pošto su mogli založiti svoju imovinu
kod agrarne zajednice, kao jemstvo da će vratiti dug, uzimali su za tadaš-
nje prilike velike iznose. Većinom, to su bili ljudi s dobrim prihodima.
Tako su od Hipotekarne banke u Skoplju dobili zajam Milan Priblićević,
pukovnik — 125.000 dinara, Vaso Biga, zemljoradnik — 40.000, Mio-
drag Mijušković, sudija — 100.000, Mita Živanović — 75.000, Milan
Pupovac, preduzimač — 30.000, dr Petar Kontić — 80.000, Đuro Žebe-
ljanović — 50.000 i Budimir Orlić — 30.000 dinara, svi iz gračaničkog

45 D. Krstić, n.d., 64.

458 Isto.
457 AJ, 74—56—77, Izveštaj K. Krstića o stanju u srezu đako-
vačkom.
458 Isto.
45% Isto.
167
sreza.14# U ovom spisku dužnika Hipotekarne banke 1. novembra 1933.
godine samo jedan od ovih korisnika zajma naznačen je kao zemljoradnik,
a drugim zemljoradnja nije bila glavno zanimanje. Kao garanciju da će
banci naplatiti dug založili su zemlju. Zalog se kretao od 6,33 do 24,28
hektara.
Ako se uporedi iznos zajma ovim nezemljoradnicima, koji se kreće
od 30 do 125.000 dinara, s onim koji je odobren nekim naseljenicima,
koji je iznosio od 1.500 do:5.000 dinara, biće očevidno kako su koriš-
ćena ova namenska sredstava. Prema izveštaju vrhovnog agrarnog povere-
nika, porodice naseljene u Metohiji primile su 1928. godine prosečno po
3.827 a za 1929. godinu bilo je predviđeno da dobiju po 5.000 dinara.
Iznos nije bio isti u svim srezovima na Kosovu, Za 1929. godinu, sudeći
po ovom izveštaju, bilo je predviđeno da svaka porodica u đakovičkom
i šarplaninskom srezu dobije prosečno po 10.000 dinara. »Kaošto se vi-
di, sume su više nego nedovoljne da se iz njih ozida kuća, nabavi stoka i
najnužniji poljoprivredni alat, seme i druge potrebe«,t#! zaključuje se u
izveštaju i postavlja pitanje: »Bi li onda čudo bilo ako neki od tih nase-
ljenikazaista ostavlja utisak sirotinje? «.4$?
Ta »prosečna suma« nije davana odjednom nego u više rata pa na-
seljenici nisu mogli da više ulažu u zidanje kuća i nabavku stoke. Pošto
ovaj izveštaj datira iz 1932, a u njemu se iznose podaci za 1928, i 1929.
godinu, moglo se zaključiti da do ovog datuma naseljenici nisu dobili ono
što je bilo određeno — 5.000—10.000 dinara po porodici. I sam »način
kreditiranja kolonista iz državnih sredstava (kredita Ministarstva poljopriv-
rede) takav je da mu prva rata dospeva već posle 6 meseci, a to obično
znači od dana naseljenja, a njemu će trebati ko zna koliko vremena da
sa imanja jedva izdržava porodicu, a ne dugove da plaća«,4# I vlastima
je postalo jasno da naseljenici ne mogu dug vratiti na vreme pa su sma-
njivale iznose, putem valorizacije.
Agitujući u krajevima iz kojih su naseljenici poticali, predstavnici
vlasti su obećavali da će pre svega onim koji se naseljavaju u Južnim kra-
jevima, tj. u Makedoniji i na Kosovu,izgraditi kuće ili im pomoći u to-
me obezbeđujući im građevinski materijal. Prema statističkim podacima i
izjavama naseljenika, kuće su podizali i naseljenici i država — država u
svojoj. režiji, a naseljenici uz njenu pomoć u materijalu koji su dobijali
preko agrarnih zadruga, i sami, bez ikakve državne pomoći. Država je
podizala: naseljeničke kuće u onim mestima gde je ocenila da je to zna-
čajno za održavanje reda i bezbednosti — pored saobraćajnica i u mesti-
ma duž granice s Albanijom,
Posle 1930. godine država podiže veći broj kuća u podrimskom
srezu za optante iz Albanije. Naseljeničke kuće koje je ona podizala nisu
bile potpuno završene — većinom stavljene su pod krov i malterisane i

«s AJ, 67—28—256, Izveštaj o kreditima datim naseljenicima.

4# Kao nap. 441.
482 Isto.
*“% Vaso Šaletić, Kolonizacija Južne Srbije, »Agrarna misao«, br.
11—12 od 15. IV 1958, 11.

1638
okrečene sa spoljne strane pa su imale lep izgled, a unutra nije bilo ništa
urađeno, To potvrđuje izveštaj Vrhovnog agrarnog povereništva u Skop-
lju. Mada se on odnosi samo na đakovički srez, stanje u tom pogledubilo
je isto i u ostalim srezovima na Kosovu, U izveštaju se kaže: »Kuće iz-
nutra nisu malterisane, bez drvenog su patosa, Prvo nije učinjeno ne samo
stoga što je prost i jednostavan rad, koji bez muke može izvršiti svaki se-
ljak, već i da se prilikom kolonizacije vidi solidnost i pravilnost zidanja,
' Pod je od zemlje na koji je naš narod navikao, a koji ni sa higi-
jenske strane nije rđav, jer se nabijena zemlja po volji može menjati kad
god se hoće, i to sa radnom snagom samih ukućana, bez ikakvih mate-
rijalnih izdataka. Iz ovih razloga pod od dasaka nije ni predviđen. Nase-
ljenik, ako želi ima mogućnosti da učini sam drveni pod od građe iz držav-
nih šuma, koja mu po zakonu pripada«,4&4
Prema ovom izveštaju, glavni razlog što kuće nisu završene je šted-
nja, jer su »finansijske prilike takve da se mora štediti na svakom kora-
ku i po mome mišljenju ne smije se trošiti nijedna državna para na ono-
me što naseljenik je kadar sam, bez ikakve stručne spreme da uradi«,465
Država je podizala naseljeničke kuće i na mestima gde su uslovi
života bili teži u šumama i šikarama, ne vodeći računa o tome da li u
blizini ima vodeili da li je mogućno da se ona dobije iz bunara, »Zemlja
na kojoj su kuće podizane toliko nije plodna« pa će naseljenici vršiti krče-
nje »u nadi da dobiju plodnu zemlju«.456 Bezbroj radnih dana proveli su
na tom teškom poslu, a na kraju su uviđeli da im je trud bio uzaludan.
Kuće su podizane po planu koji je odobrilo Ministarstvo poljopriv-
rede. Imale su dve sobe i hodnik. Videći kako se muče oni koji nisu do-
bili kuće, naseljenici su i ovakvim bili zadovoljni. To je bio mamac da
se ljudi naseljavaju i na nepogodnim mestima, za koja su vlasti smatrale
da ih treba naseliti u interesu »reda i mira« i jačanja »nacionalnog in-
teresa«.
Naseljenici su podizali kuće sami i uz pomoć agrarnih zadruga, do-
deljivanjem građe. Ove kuće su ličile na one u starom kraju. Najprimi-
tivnije kuće podizane su u Metohiji — »kolibe i zemunice«.4#7 Jer, sela
bila su daleko od saobraćajnica pa se nije mogao prebaciti građevinski
materijal. Uz to, tu su bile naseljene najsiromašnije porodice. U takvim
»kućama« — kolibama i savrdacima — neki su živeli i po desetak go-
dina. Pošto nisu mogli dapodignu štale, mnogi su preko zime uvodili sto-
ku u prostoriju u kojoj je živela porodica,
U kolonijama koje je trebalo planski izgrađivati kuće su se morale
graditi na određenim placevima. Ali, i ovde su podizane kolibe za priv-
remeni smeštaj porodice, a kasnije bi počinjala gradnja kuća za trajno
življenje. U kolonijama u kojim su se nalazili Vojvođani i Slavonci gra-
đene su kuće vojvođanskog tipa. U Miloševu, kod Prištine, Crnogorci,
Hercegovci i Ličani su najpre podigli kolibe od dasaka,ili plotare oblep-
ljene blatom i pokrivene slamom ili busikama, a kad su došli Vojvođani,

44 Kao nap. 441.

465. Isto.
485 Isto.
47 Isto. 169
oni pokreću inicijativu za organizovanu gradnju kuća zajedničkim radom
svih naseljenika. Zidovi su bili od nabijenog blata — »naboja«, a krov
od crepa dobijenog preko Agrarne zadruge, Kuće su građene po istom
planu. Imale su hodnik i dve sobe. Krovovi su bili »na dve vode«. Slične
kuće su podizane i u ostalim kosovskim ravničarskim selima. Pošto su
kuće koje su sami naseljenici gradili bile od slabog materijala, brzo su
propadale. U jednom izveštaju Vrhovnog agrarnog povereništva Minis-
tarstvu poljoprivrede iz 1940. godine kaže se u vezi s tim da faktički ve-
lik broj naselejnika nema kuće za stanovanje »pošto su većinom kuće koje
su naseljenici u sopstvenoj režiji podizali mahom propale, jer su obično
građene od plota i lepljene blatom, te su u najčešćim slučajevima dotra-
jale, te se ovom poslu u budućnosti ima pokloniti najveća pažnja i pro-
dužiti sa istom praksom koju je sad uvelo ovo Vrhovno povereništvo, tj.
davanje naseljenicima krovnih konstrukcija i krova za dovršavanje kuća,
kao i minimalne novčane pomoći porodicama bez radne snage za podiza-
nje zidova«.458
Evo tabele naseljeničkih kuća na Kosovu po srezovima.4#?
— —

Srez Podignute kuće

Država Naseljenici Ukupno

Istočki 355 692 1.027

Pećki 493 736 1.229
Đakovački 560 1.395 1.955

Podrimski 200 396 596

Kosovskomitrovički 85 85
Drenički 137 360 497

Lapski 1.307 1.307

Šarplaninski 448 360 808

Podgorski 20 53 73
Gračanički 63 947 1.010

Gnjilanski 46 642 688

Nerodimski 281 281
Kačanički 10 54 | 64
Povereništvo Vroševac*| | 3.621

«% AJ, 671—28—263, Pov. izveštaj Vrhovnog agrarnog povereništva br.

344 od 12. X11940. o naseljavanju u Južnoj Srbiji upućen Ministarstvu po-
ljoprivrede.
4% AJ, 96—15—50, 53. 58.
* Podaci koji su dati za srez nerodimski za 1939. godinu odnose se za
celo uroševačko povereništvo.

170
 U Metohiji gde su se planski podizala naselja naseljenici su takođe
zajednički gradili kuće.
Bogatiji naseljenici, koji su došli s nešto imovine iz starog kraja ili
su uspeli da preko veze dobiju od agrarne zadruge veći zajam, podizali su
dobre, higijenske kuće, ulažući ponekad u to i svu imovinu i zajam pa
kasnije nisu imali sredstava za obradu i unapređenje zemlje.
.Propis o sticanju svojine na zemlju tek posle 10 godina od dana
naseljenja bio je opravdan, jer je tako onemogućavano naseljavanje špe-
kulanata koji bi živeli na zemlji samo dok bi stekli pravo vlasništva a
onda je prodavali. Ipak, bilo je slučajeva špekulisanja zemljom, na ilegalan
ili polulegalan način, što potvrđuju mnogi dokumenti. Priličan broj nase-
ljenika prodavao je zemlju i pre isteka određenog roka drugim naselje-
nicima ili autokolonjstima — celo imanje, ili neku parcelu. Ove kupo-
prodaje nisu nigde registrovane, jer su bile zabranjene. Oni koji nisu na-
meravali da duže ostanu na dodeljenoj zemlji vrebali su povoljnu priliku
da je prodaju ili, kako se tada govorilo, »ustupe drugom naseljeniku«,
onom koji još nije dobio zemlju mada je imao rešenje o naseljavanju,ili
već naseljenom koji nije dobio punu kompenzaciju, što se moglo činiti
samo po odobrenju Vrhovnog agrarnog povereništva. Lica koja su želela
da ustupe zemlju, odnosno da odustanu od kolonizacije, bila su dužna
da se obrate molbom Vrhovnom agrarnom povereništvu preko svoje ag-
rarne zajednice, navodeći kakve uslove još postavljaju za ustupanje zem-
ljišta. Agrarna zajednica, sprovodeći ovu molbu, bila je dužna da nave-
de iznos zaduženja naseljenika i za šta je zadužen. I lice koje je želelo da
primi zemlju moralo se obratiti molbom Vrhovnom povereništvu za odo-
brenje, navodeći da ima rešenje, a po mogućstvu i njegov broj.#7
Naseljenik koji je odustao od naseljenja imao je pravo da traži i
naknadu za podignutu kuću i zgrade, za zasađeno voće i rad na privo-
đenju zemlje kulturi, ako je bila utrina ili šuma. Nadoknadu je bio du-
žan da plati onaj koji prihvati to zemljište, obavezujući se istovremeno
da prihvata dug agrarnoj zadruzi.
Naseljenik koji je ustupao zemljište nastojao je da osim stvarnih
troškova za unapređenje imanja dobije i jedan iznos na ime ustupnine,
što je bilo suprotno zakonu. Mada taj iznos nije imao nikakve veze s
uloženim trudom i novcem, u stvari je predstavljao u neku ruku prodajnu
cenu zemlje. Agrarni organi i vlasti nastojali su da suzbiju ovu nezako-
nitu trgovinu zemljom pa su preduzimali kaznene mere protiv takvih lica,
upozoravajući da »sve one pogodbe, koje se budu zaključivale bez pret-
hodnog odobrenja vrhovnog agrarnog poverenika ili jednog od njegovih
pomoćnika, neće se priznavati. Naseljenik koji bude ovako postupio op-
tužiće se krivično a rešenje o dodeli zemlje biće poništeno i dodeljeno
drugom licu«.471

40 AJ, T4—51—52, Izveštaj pomoćnika vrhovnog poverenika agrarne

reforme u Skoplju od 29. 1I 1931.
411 Isto.

171
 Koliki je bio obim ove nedozvoljene trgovine vidi se iz naredbe
vrhovnog poverenika agrarne reforme, u kojoj se kaže: »Učestali su slu-
čajevi, da pojedini naseljenici zemljište dodeljeno im od strane agramih
vlasti, a koje još nije prešlo u njihovu svojinu, ustupaju drugim licima
po međusobno zaključenim ugovorima i uslovima, ne tražeći prethodno
odobrenje za takav postupak.
: Pojedini naseljenici uspevali su da po dva i tri puta menjaju dode-
ljeno im zemljište i uvek da ga ustupaju drugom.
Utvrđeno je da su svi ovi naseljenici, pored zahteva od lica kome
zemlju ustupaju da primi odgovarajući dug od agrarne zajednice, zahte-
vali izvesnu veću sumu novca zbog toga«. Zatim se zaključuje da se »ova-
kva trgovina sa državnom zemljom ne može i ne sme dozvoljavati«.#7?
Kao glavni razlog za odustajanje od naseljavanja, odnosno za us-
tupanje dodeljenog zemljišta, naseljenici su u molbama navodili da ne
mogu opstati na tom zemljištu, kao i porodične razloge — jedan deo
članova porodice nije hteo da dođe, a najčešće zdravstveno stanje, odnos-
no obolevanje od malarije. Agrarne vlasti su uvažavale ove molbe jer ve-
lik broj rešenja o naseljavanju u Južnim krajevima nije mogao biti ostva-
ren zato što nije bilo dovoljno zemlje. Kako u svojoj naredbi navodi
vrhovni poverenik agrarne reforme, »kod ovog povereništva se nalazi pre-
ko 40.000 nerealizovanih rešenja za dodelu zemlje, a isto tako i veliki
broj molbi za dodelu zemlje, po kojima još nisu doneta rešenja. Ta ne-
realizovana rešenja datiraju još od 1920. godine, pa sve do 1929. go-
dine«,473
Naseljenik koji ustupi zemljište nije po zakonu imao više pravo na
zemlju od agrarnih vlasti. Ipak, bilo je slučajeva da su takvi naseljenici
ponovo dobijali zemlju pa je dva-tri puta ustupali. To su bili prijatelji
agrarnih poverenikaili politički istomišljenici pa im je blo omogućeno da
na ovaj način špekulišu.
Zemlja je ustupana ne samolicima koja su imala rešenja o nase-
ljavanju, što je, uglavnom, odobravalo Vrhovno povereništvo agrarneTe-
forme, nego i onim koji nisu imali rešenja. U vezi s tim navodimo dva
slučaja ovakve ustupnine, odnosno ilegalne prodaje naseljeničke zemlje
pre njenog prelaska u vlasništvo. Pošto je ova pojava bila dosta čestau
Južnim krajevima, po nalogu vrhovnog poverenika agrarne reforme nje-
gov pomoćnik je ispitivao takve slučajeve i u svojim izveštajem konsta-
tuje sledeće: »Pored javnog priznanja od strane Janića i Vulića, da su
primili dug kod agrarne zajednice bivših naseljenika Cvetkovića i Stanko-
vića i da su dali za živi inventar 8.000 i 6.500 dinara, postoji jedna dos-
tava da su Janić i Vulić platili preko 40.000 dinara te je to dokaz ne-
dozvoljene trgovine državnom imovinom «,474

. “"* Isto, Naredba vrhovnog poverenika br. 103 od 22.1X1930. o ispiti-

vanju nezakonite trgovine naseljeničkom zemljom.

44 Isto.
172
 I legalne ustupnine bile su neka vrsta prikrivene trgovine zemljom,
jer su zemlju dobijali i oni koji nisu bili zemljoradnici pa su je kasnije
legalno ili ilegalno ustupali nekom naseljeniku koji je imao rešenje ali
nije mogao dobiti zemlju zato što nije bilo pogodne za naseljavanje. Ka-
ko su obavljane te ustupnine pokazuje jedan primer, gde ustupninu vrši
učitelj koji je zemlju dobio 1919. godine i ako se nije bavio zemljorad-
njom. Prema izjavi Radmile Ivančević, on je zemlju dobio kao nagradu
što je pristao da učiteljuje na Kosovu, Ona kaže: »Moj otac je 1921. go-
dine platio ustipninu za zemlju u selu Miloševu Miliji Klajiću, učitelju
iz Prilužja, u iznosu od 30.000 dinara za 27 hektara. Mi smo se obave-
zali da i njegov dug kod agrarne zadruge. optlatimo: Miliji smo odmah
platili 10.000 dinara, a 20.000 dinara otplaćivali smo agrarnoj zadruzi
za tri godine, Ugovor o ustupnini odobrile su agrarne vlasti u Skoplju.
Godine 1926. agrarne vlasti oduzele su nam 20 hektara .kao višak i po-
delile drugim kolonistima. Moj se otac žalio na ovo rešenje ali mu žalba
nije uvažena. On je tražio da dobije bar novac koji je dao za ustupninu,
ali ni to nije dobio «.175
Da se trgovalo ovim ustupninama mimo odobrenja agrarnih vlasti
potvrđuju podaci dobijeni prilikom revizije agrarne reforme 1945 — 1947.
godine. Pojedinci su prodavali licima kojim zemljoradnja nije bila osnov-
no zanimanje celo imanje, ili parcele, pre svega one koje su dobili kao
radnu zemlju, a bile su svojina albanskih seljaka.476
Vladajuće političke stranke nastojale su da naseljenike vežu za se-
be. Zakonom su ih obavezale da stupaju u određena udruženja nad kojim
je vlada imala punu kontrolu, Svi naseljenici — dobrovoljci i četnici —
bili su dužni da se učlane u agrarne zadruge, dobrovoljačke i četnička
udruženja. Zakon je predvideo kaznene mere za sve one koji nisu po-
državali buržoasku vladu, I u Uredbi i u Zakonu o dobrovoljcima predvi-
đeno je da povlastice date ovim propisima ne mogukoristiti lica koja po-
mažu i održavaju vezu s odmetnicima ili rade protiv državnog poretka.
Odredba o lojalnosti vlasti bila je proširena, prema Zakonu o naseljava-
nju, i na članove naseljeničkih porodica pa su agrarni interesenti gubili
pravo na naseljenje »ako se sudski presudom utvrdi da je agrarni intere-
sent ili naseljeni član njegove porodice učinio delo predviđeno u Zakonu
o zaštiti javne bezbednosti i javnog poretka u državiili koje krivično delo
za koje je nadležan da sudi Državni sud za zaštitu države (član 26.
stav 3)«.
Postavlja se pitanje: koliko su ove zakonske odredbe uticale na po-
litičku aktivnost naseljenika? Smatramo da su i-te kako uticale na suz-
bijanje revolucionarnog pokreta među naseljenicima, jer im je nad gla-
vom kao mačvisio ovaj zakon, preteći im da u svako doba moguizgubiti
zemlju ako ne budu odani buržoaskoj vladi,

173 Izjava R a d mi le Ivančević iz Obilića data autoru 1975. godine.

“1 Podaci prikupljeni na terenu od strane autora, gde je ustanovio da
su do 6.IV1941. godine mnogi naseljenici prodali zemlju.

173
 Dokaz uticaja ove zakonske odredbe na politički život naseljenika
je to što partijske organizacije na Kosovu počinju da se aktiviraju posle
1930. godine, kada su prvi naseljenici postali stvarni vlasnici zemlje do-
bijene od agrara, jer je istekao desetogodišnji period od dana naseljenja.
Prve organizacije KPJ među naseljenicima organizovanije i odlučnije nas-
tupaju u odbrani ne samo prava naseljenika nego ustaju i protiv terora
nad albanskim stanovništvom. Inače, prve partijske organizacije formira-
ne su u mestima koja su naseljena do 1922. godine, a u onim naseljenim
posle 1936. gotovo da nije bilo članova KPJ, niti simpatizera. Ukoliko
ih je bilo, oni su prikriveno delovali jer su se bojali da ne buduotkriveni,
a u tom slučaju izgubili bi zemlju.

f) Privatno i poludržavno naseljavanje

Još od prvih dana postojanja Kraljevine SHS počela je privatna

kolonizacija na Kosovu, odnosno autokolonizacija. Ljudi su kupovali zem-
lju iz »slobodne ruke« pretežno od lica koja su se selila u Tursku i Al-
baniju. Ponuda je bila velika, a cena niska. Zemlju su prodavali privatni
vlasnici pa i čifčije albanske nacionalnosti, koji su se iseljavali s Kosova.
Bilo je dosta slučajeva da ove porodice nisu imale kome ni za veoma
nisku cenu prodati zemlju pa su je napuštale. Osim zemljoradnika, zem-
lju su kupovali i špekulanti i zatim dovodili na nju siromašne poljopriv-
rednikeili je davali meštanima u napolicu. Kako navodi Đ. Krstić, u dos-
ta sela ostao je vrlo mali broj porodica, »Tako je, naprimer, u selu Vla-
dince pre balkanskog rata bilo 40 kuća, a sada ih ima samo 3, koje drže
sav posed odbeglih Arnauta, U Malom Suvom Dolu bilo je 30 kuća, a
danas su samočetiri. U Konjevu više Lipljana iselilo se 30 kuća, a ostalo
ih je 13 od kojih samo 4 kuće drže oko 300 hektara zemlje«.#77
Posle balkanskih ratova, pa i posle 1918. godine, bilo je dosta na-
puštenih imanja, čiji su se vlasnici odselili u Tursku. Ta imanja prisvajali
su i Srbi i Albanci, a kasnije su pokušavali da ih prodaju trećim licima,
Donekle im je išlo naruku i to što nisu postojale katastarske knjige.47?
Ocenjujući da se putem slobodne kupovine može doći do dobre
radne zemlje za naseljavanje, agrarne vlasti su tražile da se donese za-
konski propis kojim bi se obezbedila sredstva za tzv. slobodnu koloniza-
ciju u Južnim krajevima. Tako država počinje 1925. godine, kada su u
budžetu određena sredstva za to, da kupuje zemiju. Sredstva za ovu svrhu
odobravana su svake godine, a 15. marta 1940. donesena je Uredba o
zaključivanju zajma kod Hipotekarne banke u Beogradu za otkup zem-
ljišta u iznosu od 1,5 milion dinara,*"* Sredstva za kupovinu zemlje da-
vaće Privilegovana banka u Beogradu — ekspozitura u Skoplju, i Agrar-
na banka u Skoplju. Zemlja se mogla kupovati preko Ministarstva poljo-

47 D. Krstić, n.d., 9, 31.

418 Isto.
47 Kao nap. 488.

174
privrede, odnosno Vrhovnog povereništva agrarne reforme u Skoplju, ili
slobodnom pogodbom agrarnog interesenta s prodavcem. Kpuci su dobi-
jali beskamatni zajam na 15 godina. Vrednost zemlje procenjivali su ag-
rarni organi Ministarstva agrarne reforme odnosno Ministarstva poljopriv-
rede. Sredstva za kupovinu zemlje bila su predviđena za Južnu Srbiju, i
to prvenstveno se »ima vršiti u onim krajevima i mestima Južne Srbije
gde to najviše nalaže nacionalni interes kolonizacije a prvenstveno: gde
ima ograničenog agrarnog zemljišta koje bi se povećalo kupljenom zem-
ljom dobrog boniteta što bi doprinelo da se tim poveća broj naseljenika i
omogući njihov ekonomski opstanak i prosperitet«.+8%
Kao što se vidi, i prilikom kupovine i prodaje zemlje naseljenicima
i agrarnim interesentima na prvo mesto su stavljeni »nacionalni interesi«,
pa tek onda ekonomski. Cilj i slobodnog naseljavanja bio je razbijanje i
asimilacija albanske nacionalnosti na Kosovu i u Makedoniji. Iako je slo-
bodna kolonizacija izvođena pre svega iz »nacionalnih interesa«, imala je
prednost gledano s ekonomsko-političkog stanovišta nad kolonizacijom u
državnoj režiji. Evo u čemu su te prednosti:
1) do zemlje se dolazilo putem slobodne kupovine pa slobodna
kolonizacija ne izaziva nezadovoljstvo meštana — Srba i Albanaca;
2) naseljava se razrađeno i obrađeno zemljište;
3) na kupljenom zemljištu nalazile su se kuće i pomoćne zgrade;
4) naseljenik je mogao da sam bira imanje i mesto gde će se nase-
liti, kupujući zemlju preko Savezaili direktno od prodavca;
5) slobodna kupovina davala je naseljeniku sigurnost i stalnost, jer
je odmah postajao vlasnik imanja.
Ovo je privlačilo naseljenike da kupuju zemlju na Kosovu i u Ma-
kedoniji. Pošto su dobijali zajam na 15 godina, ove kupovine bile su us-
pešne.
Savezu agrarnih zadruga prodavali su zemlju lica koja su se iselja-
vala i ona kojim zemljoradnja nije bila osnovno zanimanje, a u nekim
slučajevima Savez agrarnih zadruga kupovao je zemlju na licitacijama koje
je održavala Hipotekarna banka zbog nevraćenog duga, pošto je zemlja
bila založena,
Osim meštana, kao prodavci zemlje javljaju se i naseljenici koji su
postali vlasnici zemlje dobijene od agrara, i autokolonisti kojim zemljo-
radnja nije bila osnovno zanimanje.481
. Koliko su zemlje kupili na ovaj način Savez agrarnih zadruga i na-
seljenici nije poznato. Raspoloživi podaci pokazuju da je ovakvih sluča-
jeva bilo u vučitrnskom, pećkom, podgorskom, prizrenskom, podrimskom,
nerodimskom i gračaničkom srezu, Statistički podaci o kupljenoj zemlji
za naseljavanje dati su za celu »Južnu Srbiju«. Prema podacima, u srezu

«0 AJ, 87—28—256, Akt Ministarstva poljoprivrede Ministarskom sa-

vetu pov. br. VI-b jula 1934.
#1 AJ, 76—28—262, Akt kojim se ovlašćuje Vrhovno povereništvo u
Skoplju da može vršiti kupovinu u svrhu slobodne kolonizacije i zaključivati
kupoprodajne ugovore.

175
podgorskom država je kupila 104,95 ha obradive zemlje.482 V, Šaletić na-
vodi da je do 1938. godine kupljeno 4.073 ha i naseljeno 314 porodica,43
a prema podacima Vrhovnog povereništva agrarne reforme u Skoplju od
12, novembra 1940, na kupljenom zemljištu naseljeno je 268 porodica
sa 930 članova.+484
Postoji verovatnoća da je Šaletić uzeo u obzir sve porodice koje
su dobile kupljeno zemljište preko Saveza i one koje su kupile zemljište
od Saveza putem kredita. Osim stvarno naseljenih porodica, ova zemlja
je davana i već naseljenim porodicama i mesnim agrarnim interesentima
kao dopuna do nasljeničkog maksimuma. Podaci Vrhovnog agrarnog po-
vereništva odnose se na stvarno naseljene porodice, a ne i na one koje
su dobile zemlju u dopunu.
Kada je reč o slobodnoj kolonizaciji na Kosovu, vlasti su nasto-
jale da revizijama i novim. ograničenjem zahvate radnu zemlju seljaka Al-
banaca a da manje kupuju plodnu zemlju. Kolonisti na slobodno kuplje-
noj zemlji bili su u prednosti nad onim koji su se naseljavali na zemlji
zahvaćenoj agrarnom reformom. Jer, dobijali su razrađenu zemlju i go-
tove kuće pa su ekonomski odmah stajali na svoje noge. Naseljenici ko-
ji su dobili zemlju od agrara, međutim, morali su je privesti kulturi i iz-
graditi kuće i pomoćne zgrade, a za to je bilo potrebno dosta i novca
i vremena.

g) Položaj naseljenika

U prvim godinama položaj naseljenika bio je vrlo težak. Od obe-

ćanja da će dobiti pomoć za izgradnju kuća i pomoćnih zgrada i za ku-
povinu stoke nije bilo skoro ništa. U jednom izveštaju iz tog vremena kaže
se da »te bedne porodice većinom žene i deca ostavljene su na nemilost
njihovoj nesrećnoj sudbini... Već je treća godina od kako su u Đako-
vici, a njima nije dato ni onda da se vrate na svoja stara mesta (misli se
na porodice koje su bile naseljene do 1914. godine pa su se ponovo vra-
tile na Kosovo, a na imanja koja su tada napuštena ponovo su se vratili
njihovi vlasnici — M. O.) niti druge zemlje iako je puste ima dosta, niti
hrane bez koje prosto izumiru... niti odela bez kojeg im koža od zime
i vetra puca, niti stanova zbog čega se pate po vlažnim ćumezima«.i85
O položaju prvih naseljenika i odnosu agrarnih vlasti prema njima
pisala je i »Socijalistička zora« u članku »Naša buržoazija i agrarno pi-
tanje«. U njemu se između ostalog kaže: »Povereništvo im je po nare-

€“ Isto; AJ, 97—5—50, Izveštaj Revizione komisije Ministarstvu agrarne

reforme i kolonizacije FNRJ decembra 1945.
48v, Šaletić, n.d, 11.
«4 Kao nap. 459.
45 Dr Bogumil Hrabak, Jedan radikalski izveštaj o stanju na
Kosovu 1921. godine, »Glasnik Arhiva Kosova«, br. IV—V (1968—1969), Pri-
ština 1971, 226.

176
đenju tog istog ministarstva (Ministarstva agrarne reforme — M O.) mo-
glo dati ciglo nekoliko hektara ledine, opštinske utrine koju od iskona
nije niko obrađivao. Glavni poverenik, čovek koji voli seoski element
u čudu pita ove ljude koji su se iz daleka uputili u Makedoniju (ista si-
tuacija je kada je u pitanju i Kosovo — M.0), ko im je sve to obećao.
Sto oni traže, jer kao ni on nije razumevao tu perfidnu politiku.
Za ove dve godine nijedan čiflik i nijedan veliki posed (a ima ih
bezbroj koji premašuju 300 i 400 hektara) nije podeljen i dat u naselja-
vanje naseljenicima. Zašto? Zato što sutu najplodniju zemlju moćne tur-
ske čilliksahibije i begovi prigrabili i eksploatišu i zato što su naši kapi-
talisti zauzeli gotovo celo Kosovo a naročito najrodniji kraj oko Sitnice
i Laba, gde je imanje Jakova Čorbića, Pašića i Koraća«. Dalje se kaže
da Ministarstvo agrarne reforme i njegova poverenštva »rade na tref, bez
ikakva plana i ikakvog sistema«, a zatim dodaje:
» Naseljenik se uputi na neku neobrađivanu ledinu, ne daje mu se
ni kuća ni sredstva da načini kakvo skrovište, ni sprava za obrađivanje
te ledine, ni stoka, niti makakva druga pomoć. A pritom takvom nase-
ljeniku policijske vlasti iz nehatluka i partizanstva, a opštine zbog zauzi-
manja opštinskog zemljišta prave smetnje. Tako da i pored agrarnog či-
novničkog kadra, tog ministarstva za agrarnu reformu, i pored neizbroji-
vih potrošenih miliona oko naseljavanja, može se slobodno reći de fakto
naseljenika nema, a ima bezbrojnih rešenja. Svi su ti nesuđeni naselje-
nici primiše tu artiju — rešenje, vratili se razočarani u svoj kraj odakle
su i došli.
Eto, takvog dvogodišnjeg rada naša vladajuća buržoazija trubi u
svoje organe štampe, kako ona hoće, trajno dareši agrarno pitanje i kako
ga je jednim delom rešila..., da je naša vladajuća buržoazija u kritičnom
momentu bila primorana nabujalim narodnim nezadovoljstvom da pokre-
ne agrarno pitanje da na taj način privremeno otkloni opasnost od tih na-
rodnih masa«,46
U ovakvoj situaciji naseljenici su bili upućeni jedni na druge. Nji-
hova solidarnost naročito je došla do izražaja prilikom izgradnje kuća.
U mestima gde su bili predviđeni placevi kuće su podizali zajedničkim
radom. Pošto bi utrošili i ono malo sredstava što su imali i dobili od
države na zajam, nisu mogli podizati pomoćne zgrade niti kupiti stoku.
A prve godine nisu imali hrane ni za porodicu ni za ono malo stoke. Sta-
nislav Krakov navodi da je jedan naseljenik u Kosovu Polju, koga je
posetio, držao »dobre sremske konje... u kujni, od koje je privremeno
načinio štalu«, a »Ličani i Crnogorci nisu to učinili, već kad su konji
počeli da gladuju i da slabe, oni su ih izvodili na livadu, pred kuću i
ubijali iz pušaka zainat sebi, Bogu i državi«.457
Pošto nisu mogli izgraditi štale, naseljenici nisu mogli gajiti stoku
ni da su imali novaca da je kupe. Ni za ono malo stoke što su imali nisu
mogli obezbediti hranu. Ovo je uslovilo da se zemlja teško obrađivala, a

48 »Socijalistička zora«, br. 55 od 8. VIII 1920.

481 Stanislav Krakov, Kroz Južnu Srbiju, Kod Sremca na Ko-
sovu, Beograd 1926, 122.

12 177
i tamo gde je bila obrađena, nije imalo đubreta pa je prinos bio mali.
»Mnogi nisu u stanju obrađivati dobijenu zemlju, jer im nedostaje inven-
tar (poljoprivredne sprave, marva za vuču, i drugo). Onisiroti koji ništa
nisu imali dobili su golu zemlju bez ičega, Bez pluga, bez marve. A do
zajma se teško dolazi. .«.188
Prilikom dolaskau mesto naseljenja jedan od najtežih problema bio
je smeštaj porodica, Istina, većina naseljenika je pre dolaska porodica
dolazila i podizala kolibe za njihov smeštaj, koje ne samo što nisu od-
govarale najosnovnijim higijenskim zahtevima »nego su one često prave
grobnice, odnosno rasadnik raznih bolesti«.#% Bilo je i slučajeva da su
zbog netrpeljivosti meštana i pripadnika kačačkog pokreta prema nase-
ljenicima ta skicništa paljena i uništavana prve noći po podizanju, ili
kasnije.
Upravne vlasti naročito u prvim godinama naseljavanja ravnodušno
su se odnosile prema naseljenicima. Kako kaže Đ. Krstić, »nisu katkad
imale najprirodnijih osećanja humanosti«, ne izlazeći naseljenicima u sus-
ret oko smeštaja i ostavljajući ih po nekoliko dana pod otvorenim nebom,
a među svojim stvarima noćivati pa da se niko na njih nije osvrtao«.199
Dolazeći u sredinu, gde su narodni i verski običaji bili drugačiji,
neizbežni su bili nesporazumii netrpeljivosti između naseljenika i Alba-
naca u čije su se kuće mnogi privremeno uselili bez pristanka njihovih
vlasnika, odnosno po naređenju opštinskih vlasti. Opisujući to stanje u
članku »Kolonizacija na Kosovu«, Vojislav Baljozović, načelnik grača-
ničkog sreza, kaže »Agrarni se organi nisu potrudili da im pripreme sklo-
nište ili bar da naseljavanje vrše u proporciji sredstava i moći, kojom ras-
polažu. Nastajali su teški momenti: na polju, na zimskom mrazu, pretila
im je najveća opasnost da životom plaćaju nemar. I ovde su morale, opet,
da svu gorčinu te čaše popiju policijski organi pa da, takoreći na silu i
bezpravno useljavaju ove bednike. A to nailazi na neprijem, naročito kod
muslimanskog živeža zbog verskih običaja, zbog jednog već rđavog stvo-
renog presedana, jer su naseljenici uobičajili da onde gde uđu, ne izlaze
bez sile, smatrajući da su ulaskom stekli pravo i na sopstvenost.
Podizanje stanova i kuća nije ni izbliza zadovoljavajuće. Tek se u
minuloj godini nešto uradilo, ali bez pretenzija da zadovolji potrebu na-
seljenika, koji u relativno velikom broju ostaju još na teret domorodaca u
pogledu stanova«.191
Nisu samo verski običaji razlog za ovakav prijem naseljenika. Oni
su smeštani u kućama ne samo Albanaca muslimana nego i katolika i
Srba, pa ni oni ih nisu rado primali, već su na njih gledali kao na opas-
nost koja im sužava životni prostor oduzimanjem utrina, ispaša i vodo-
poja. S druge strane, siromašni meštani Albanci i Srbi očekivali su da oni
dobiju napuštena imanja i utrine.

*# Tomin, Nad grobom agrarne reforme, Beograd 1926, 10.

489 v, Šaletić, n.d., 10.
%D. Krstić, n.d., 58.
4% v. Baljozović, n.d., 58.

178
 Kao što navodi načelnik gračaničkog sreza, neki naseljenici nisu
žurili da naprave kuću ili privremeno sklonište, što je izazvalo nezadovolj-
stvo meštana u čijim su kućamaživeli. Ipak, ima dosta primera razume-
vanja i saradnje. Bilo je meštana koji su svojim zapregama pomagali nase-
ljenicima u prenošenju građe i podizanju kuća. Možda su neki postupali
tako da bi se što pre oslobodili od naseljenika. No, ako je i postojala takva
pobuda, ovakvi postupci su kasnije doprinosili uspostavljanju pri-
jateljstva između naseljenika i meštana Albanaca i Srba, pa i sklapanju
pobratimstva i kumstva. A bilo je dosta i obrnutih slučajeva — da su se
naseljenici odnosili prema meštanima bahato, pa i neprijateljski, što je iza-
zivalo sukobe.
Ubrzo se pokazalo da način naseljavanja u režiji države daje loše
rezultate. Jer, najveći broj naseljenika je dolazio bez igde ičeg, a državna
pomoć bila je mala,ili.je ponegde nije ni bilo. Problem je bio kako se pre-
hraniti do naredne žetve, a ni od nje se nije mnogo očekivalo jer se bez
alata i drugih sredstava zemlja nije mogla obraditi. Stoga su mnogi nase-
ljenici morali da nadniče za mizernu nagradu. Prema njihovim izjavama,
radili su obično za kilgoram kukuruzaili pšenice,492
Govoreći o pomoći države naseljenicima, V. Šaletić kaže:
»... Redovno se nije moglo naseljeniku dati ni plug, ni brana, opet
radi oskudice u sredstvima, I biva da naseljenik koga država naseljava
ide da pozajmljuje poljoprivredne sprave od suseda, domorodaca, često ra-
licu od Aranutina.
Slično je i sa teglećom stokom, koju mu treba nabaviti ako je nema
a često je tako«.49% '
Jedan izveštaj iz 1929. godine upućen Ministarstvu poljoprivrede ta-
kođe govori o teškom položaju naseljenika u Metohiji. U njemu se traži
pomoć za naseljenike iz Crne Gore i kaže da u toku prošlog leta »poro-
dice nisu mogle obraditi zemlju, već su neki podigli kuće i naselili se, a
neki su smešteni kod poznanika,
Ove porodice ,su u vrlo teškom položaju, jer nemaju hrane a jaka
i dugotrajna zima ih je potpuno izmorila, Oni formalno gladuju.. Pre dva
meseca Crveni krst je podelio nekoliko vagonažita, te su se nekako održali
dosada«.494 '
Pošto nisu mogli dobiti zajam, naseljenici se obraćaju Crvenom krstu,
koji im šalje pomoć u hrani. Predviđena sredstva za kredite naseljenicima
— 500.000 dinara za nabavku stočne hrane i 200.000 dinara za nabavku
semena — nisu bila dovoljna ni za najosnovnije potrebe kolonista u Me-
tohiji. Ministarstvo poljoprivrede odgovara na zahtev iz Peći da se obez-
bede sredstva da »za sada nema izgleda da će se moći nešto više učiniti
za ove porodice, jer nema nikakvih budžetskih kredita«. A na pitanje

4% Izjava Boška Uskokovića iz Lazareva, kod Prištine, data

autoru 1975.
43v, Šaljetić, n.d., 10.
4% AJ, T4—56—77, Predstavnika Maja Kastratovića, predsed-
nika pećke opštine, i Kneževića, — predsednika Invalidskog udruženja
iz Danilovgrada, Ministarstvu poljoprivrede s pitanjem šta misli preduzeti za
naseljeničke porodice u Metohiji.

12* 179
Agrarnog povereništva u Peći da li da se nastavi kolonizacija u Metohiji,
isto ministarstvo odgovara da »ne misli Metohiju naseljavati Crnogorcima,
sem dobrovoljaca ... i da će dobrovoljce naseljavati samo u Južnoj Srbiji,
a prema mišljenju povereništva iz Peći, ako bi se i dalje naseljavali Crno-
gorci u Metohiji, moglo bi se lako 1i:sa malo sredstava naseliti 2.000 po-
rodica«.495
Ovo mišljenje je slično mišljenju glavnog agrarnog poverenika u
Skoplju Sretena Vukosavljevića 1919. godine — da je naseljavanje Crno-
goraca najjevtinije za državu i da će troškovi za to biti manji nego da se
naseljavaju porodice iz drugih krajeva Jugoslavije, jer se Crnogorci na
kraju zadovoljavaju onim što im se da.
Može se postaviti. pitanje: zašto su porodice iz Crne Gore pristajale
da se bez ikakve pomoći. države ili uz malu pomoćnaseljavaju na Kosovu?
Odgovor se nalazi u činjenici što je to bila velika sirotinja, koja u mestu
stanovanja nije mogla ništa zaraditi. A prilikom prijavljivanja za naselja-
vanje obećavano im je da će dobiti pomoć za izgradnju kuće, kupovinu
poljoprivrednog alata, stoke i semena, kao i pomoć u hrani do prve
žetve.196 -
Agrarne vlasti upućivale su naseljenike da izgrađuju i puteve i pru-
ge, da rade u rudnicima, kopaju kanale. Ministarstvo poljoprivrede smatra
da oni treba da kopaju dva kanala u Metohiji, da ove radove počnu u
maju 1929. godine i da će »naseljenici moći doći do zarade radeći na ko-
panju kanala«.4%7 A oni nisu bili sigurni da će ostati na dodeljenoj zemlji,
jer je to znatno zavisilo od volje agrarnih poverenika i poslanika koji su
im iz političkih razloga oduzimali zemlju u jednom a davali u drugom
mestu. Za to se nalazilo dosta razloga — nije podignuta kuća na vreme,
nije obrađena cela zemlja i slično. Na ove postupke stizale su žalbe nase-
ljenika pa deputacija Oblasne skupštine Zetske oblasti posećuje 9. maja
1927. godine predsednika vlade u Beogradu i predaje mu peticiju u kojoj
iznosi teško stanje naseljenika koji potiču iz ove oblasti. Između ostalog,
u peticiji se kaže: »Politika naseljavanja Crnogoraca u aktivne krajeveje
takva, da se oni, kojima je zemlja ne samo obećana,već i data lišavaju iste
1 upućuju na druge krajeve, da bi se ista zemlja dala nekome drugome i
tako se šikaniraju nekoliko godine, da gube volju ići ikuda iz rodnih krše-
va, u kojima su radiji umreti, nego ovakobiti razapinjani na krstu «,498
Sudeći po broju žalbi, bilo je dosta ovakvih slučajeva na celom pod-
ručju Kosova. Ti postupci su bili u uskoj vezi s politikom buržoaskih stra-
naka prilikom izbora.4%
Državna pomoć naseljenicima povećava se posle donošenja Zakona
1931. godine. Oni koji su se naseljavali posle toga obično su dobijali po
hektar-dva radne zemlje koja je oduzimana od seljaka Albanaca, pa su

45 Isto.
4% Izjave Vasa Šćekića iz Kodratića, kod Peći, i Petra Su-
botića iz Obilića date autoru 1975.
47 Kao nap. 490, Odgovor Ministarstva poljoprivrede na pitanje šta
treba preduzeti da se poboljša položaj naseljenika.
4% »Balkanska federacija« br. 67, maj 1927, 1316.
4% AJ, 714—56—TT7, Žalbe zbog oduzete zemlju upućene dvoru.

180
mogli računati da će od prve žetve dobiti toliko žita koliko je potrebno
za prehranu porodice. A porodice koje su se naseljavale do 1929. godine
većinom su dobijale neobrađenu zemlju, osim onih koje su se naselile na
kačačkim imanjima. Istina, i u ovom periodu deljeno je nešto radne ze-
mlje. To su bila napuštena imanja koja su mogli dobiti samoprijatelji ag-
rarnih poverenika.
Pravna i imovinska nesigurnost otežavala je još više i onako težak
položaj naseljenika. Vlasti nisu krile nameru da naseljenike koriste u borbi
protiv kačačkog pokreta pa zato i naseljavaju mesta koja su smatrali važ-
nim za bezbednost. Kako se ističe u »Balkanskoj federaciji«, vlada, da bi
»povećala svoj nacionalni kadar, nastoji da i same domorodice otera sa
svojih ognjišta. Ovo ona čini na taj način što od njih oduzima zemlju (vele-
posednike ne dira, jer su oni »državotvorni« element) i daje je novim
naseljenicima koje naseljava na nacionalno ugroženim tačkama, Na ovaj
način putem kolonizacije srpska buržoazija misli da reši nacionalno i agra-
rmo pitanje u Makedoniji i ostalim krajevima«.
Zatim kaže:
>U režimskoj štampi izlaze skoro svakodnevno slavopojke o ovoj
kolonizaciji i načinu na koji se ona sprovodi. Dokazuje se kako koloniza-
cija učvršćuje nacionalnu snagu, na račun toga stvaraju se najlepše slike
za budućnost.
Od svega ovoga, međutim, nema ništa. Nije dosta oduzeti zemlju od
sirotih meštana seljaka i dati je naseljenicima. Za uspešnu kolonizaciju
potrebno je još mnogo drugih uslova, koje buržoazija nije u mogućnosti,
a i neće da postigne«,5% navodeći kao ilustraciju toga, neuspelu koloni-
zaciju Nove Batanje u Makedoniji.
I na Kosovuje bilo slučajeva da se naseljavaju nepodesni tereni, koji
ne obećavaju da se mogu privesti kulturi ni uz velika finansijska ulaganja.
Porodice se naseljavaju tamo gde su delovali kačaci i angažuju se u borbi
protiv njih. Vlasti naoružavaju naseljenike da se sami brane od kačaka i
da istvoremeno održavaju red i mir. Policijske vlasti, pa i vojska, često
su ih mobilisale za potere protiv kačaka i Srbe meštane. Kako kaže Šaletić,
»biva usled pojave kačaka da naseljenik bude odmah upućen u potere pa
i na kuluk«.501
Ministarstvo za agrarnu reformu traži od Ministartsva vojnog da
uputi oružje naseljenicima radi odbrane od kačaka, priznajući da državne
vlasti ne mogu garantovati naseljenicima bezbednost, pre svega u Meto-
hiji i Drenici. U ovom dokumentu se kaže »Pošto u skoroj budućnosti, dok
tamonje kolonije ne budu dovoljno jake i mnogobrojne, mora se još raču-
nati s upadima Arnauta, tj. preko je potrebno da se naseljenicima koji
se nastane u tim krajevima da oružje i municija «.5%2
Upoznavši se sa stanjem preko prijatelja koji su živeli na Kosovu ili
prilikom dolazaka, naseljenici iz Crne Gore traže da im se ne oduzima
oružje koje imaju, a oni koji ga nemaju da ga dobiju, jer su smatrali da

50 »Balkanska federacija«, br. 11—12 od 15.11925, 156/157.

sy Šaletić, nd, 11.
% AJ, 96—1—4, Akt Ministarstva za agrarnu reformu br. 4329 od 3. IX
1919. upućen Ministarstvu vojnom.
181
bez oružja neće biti bezbedni. Vlasti su uglavnom izlazile u susret ovim
zahtevima naseljenika i davale im zemlju u »ugroženim mestima« Metohije
i Drenice i duž granice prema Albaniji, gde je aktivnost kačačkog pokreta
bila najveća.
Za naseljenike koji su u prvim godinama dolazili iz Crne Gore or-
ganizovana je čak vojna pratnja do mesta naseljavanja na Kosovu. Pošto
su se Kosovo i Crna Gora nalazili pod komandom dve vojne oblasti, mi-
nistar vojni izdaje naređenje da komandant II armijske oblasti organizuje
sprovod naseljenika od Berana (današnjeg Ivangrada) do Peći, a koman-
dant III armijske oblasti od Peći do Drenice.5% U naređenju se kaže i to
da komandant mesta u Podgorici (današnjem Titogradu) ne daje naselje-
nicima oružje i municiju,*% Ali, pošto su obavešteni da neće dobiti oružje
u Podgorici, naseljenici su odbili da s porodicama krenu na Kosovo ni uz
vojničku pratnju pa Glavno povereništvo agrarne reforme na Cetinju pre-
dlaže Ministarstvu za agrarnu reformu da interveniše kod ministra vojske
da se naseljenici iz Crne Gore naoružaju pre polaska, U aktu glavnog agra-
rnog poverenika kaže se: »Pošto ovi (naseljenici — M. O.) neće nikako
krenuti na put bez oružja koje njima služi ne samo u putovanju, već i me-
stu naseljenja, radi osiguranja od eventualnih napadaja Arnauta, molim
Ministarstvo da se najdublje zauzme, da ovi naseljenici dobiju potreban
broj pušaka i municije, kako je to ranije bilo naređeno«.505
U prvim godinama po naseljenju bezbednostje bila slaba,ili nikakva,
a naročito u mestima dalje do saobraćajnica i gradova, pogotovu u Dre-
nici gde su, može se reći, stvarnu vlast imali kačaci, Oni nisu dejstvovali
samo u Drenici, nego i u ostalim mestima na Kosovu i u kosovskoj rav-
nici. Napadaju žandarmerijske stanice, ubijaju žandarme i službenike orga-
na vlasti, vrše prepade na naselja (Obilić) i odvode taoce za koje kasnije
traže novčani otkup.50% Uglavnom, strada neđužno stanovništvo — žene,
starci i deca iz sela gde je ubistvo izvršeno ili iz susednog sela,507 Ova
ubistva još više su pogoršavala i onako zaoštrene odnose i netrpeljivost iz-
među naseljenika i Albanaca,što su svesno podsticali velikosrpski šovinisti,
nastojeći da terorom prisile Albance naiseljavanje. To je nanelo veliku
štetu svim narodima koji žive na Kosovu.
I agrarne vlasti, u saradnji s policijom, narodnim poslanicima i poli-
tičarima, pogoršavale su i onako težak položaj naseljenika. Da bi oduzele
zemlju nekom naseljeniku, ili meštaninu — Albancu, Srbinu, Makedoncu
— služile su se svim sredstvima — (falsifikovanjem dokumenata ili izda-
vanjem lažnih samo da bi postigle cilj — da tim putem dođu do materi-
jalnih sredstava, ili da unište političkog protivnika. Može se slobodno reći"
da je za celo vreme postojanja buržoaske Jugoslavije »imovinska nesigur-
nost bila takva da niko nikad nije mogao znati koliko će mu se zemlje
i kada oduzeti... Za taj period karakteristična je samovolja žandar-

50 AJ, 96—2—9, Akt Glavnog povereništva za agrarnu reformu na Ce-

tinju br. 2547 od 20. VII 1921. Ministarstvu za agrarnu reformu.
54 Isto.
505 Isto,
5% Izjava Petra Subotića, penzionera iz Obilića.
%7D. Krstić, n.d. 59, 61, 74, 75.

182
ma ...<.508 | ne samo žandarma, nego i celog korumpiranog državnog apa-
rata, U tome su se isticali agrarni poverenici, za koje nije imalo nikakvih
prepreka da oduzmu zemlju svakom ko bi im se suprotstavio, a dodele
je svojim prijateljimaili ljudima koji su ih podmićivali. U izjavama mnogih
naseljenika kaže se da se samo preko veze, poznanstva i mita mogla dobiti
dobra zemlja u mestu koje sam naseljenik izabere. Jedan od njih kaže:
»Moj otac nikad ne bi dobio zemlju već je tražio vezu preko Vuksanovića,
To naročito nije mogao da dobije onaj siromašni seljak koji je bio dužan
i grcao od duga«,5%
Dokle je išla samovolja pojedinaca u agrarnim povereništvima ilu-
struje ovaj slučaj. Čosović, penzionisani referent Glavnog agrarnog pove-
reništva u Skoplju, dobio je zemlju u selu Trubarevu kod Skoplja. Kad je
došao u subok s Milošem Sretenovićem, pomoćnikom ministra poljoprivre-
de i voda, i Svetozarom Stojanovićem, inspektorom istog ministarstva, oni
donose rešenje o oduzimanju njegove zemlje navodeći kao razlog da se
naselio bez rešenja. Njegovu žalbu odbilo je Vrhovno agrarno povereništvo.
Nezadovoljan ovim, Ćosović se žali kraljevskom dvoru koji traži da se ovaj
slučaj proveri pa Vrhovno agrarno povereništvo šalje lažni izveštaj da se
Čosović samovoljno naselio. Ćosović ovo demantuje uverenjem Okružnog
agrarnog povereništva u Skoplju, navodeći u svojoj žalbi broj tog rešenja
i kutiju u kojoj se nalazi jedna kopija, što je on znao pošto je bio referent
u Agrarnom povereništvu.510
U to vreme ovakve pojave bile su česte. Tada se vrši revizija dode-
ljene zemlje i smanjuje naseljenička kompenzacija. Ovom nisu bila pod-
vrgnuta sva zemljišta. To je, opet, zavisilo od veza i prijateljstva s agrar-
nim poverenicima. Bilo ije slučajeva da se u istom mestu vrše i po tri
revizije i tako smanjuje naseljenička kompenzacija u: zemlji.
Prema podacima i izjavama naseljenika, na području Vitomirice 1
triput je vršena revizija dodeljene zemlje. Vrednijim naseljenicima koji
su obradili sve površine oduzimana je bez ikakve naknade razrađena zem-
lja. Po donošenju Uredbe oduzeto je sve preko utvrđenog maksimuma a
kasnije, po izgradnji kanala za navodnjavanje, smanjena je površina na
3,75 ha po porodici,s!!
Revizija već dodeljene zemlje vršena je na celoj teritoriji Kosova
— bilo da su u pitanju članovi porodice koji se nisu naselili, ili su te
porodice preko veza dobile više nego što im je pripadalo pa im je sada
višak oduziman i davan onim koji nisu dobili punu kompenzaciju.
I pored nekih nepovoljnih činilaca, većina naseljenika je uspela da
se ekonomski osamostali na dodeljenoj zemlji. Istina, država im je dala
više povlastica (beskamatni zajam, oslobođenje poreza za 10 godina i pri-
reza za pet godina), što im je pomoglo da se do dana kada su postali vlas-
nici zemlje, kada su gubili pojedine povlastice, pošto je desetogodišnji
period od dana naseljenja istekao, ekonomski stabilizuju.

50 AJIK, K-13/1, Sten. beleške za monografiju Đakovice.

š0% Isto, K-13/2.
“0 AJ, 74—51—72, Žalbe naseljenika kraljevskom dvoru.
"A, Stebut, n.d., 18.
 h) Položaj Albanaca u agrarnoj reformi

. . Kada se govori o agramoj reformi na Kosovu, mora se sagledati po-

ložaj u kome su se nalazili albanskiseljaci. U periodu do 1918. do 1941.
godine ceoalbanski narod u Kraljevini Jugoslaviji, a pre svega na Kosovu,
gde je činio većinu stanovništva, živeo je pod velikim pritiskom. Veliko-
srpska buržoazija, potpomagana ostalom reakcijom, težila je da koloniza-
cijom razbije albanski seoski element i pojača slovenski živalj.
Prema agrarnim propisima, agrarna reforma važila je za sve držav-
ljane Kraljevine Jugoslavije, što je podrazumevalo da neće biti razlike među
narodima i narodnostima. Ovakvo shvatanje proizilazi, i iz manifesta rege-
nta Aleksandra od 6. januara 1919. u kome se kaže da će »biti priznata i
utvrđena potpuna jednakost svih građana kraljevstva«.5!2 Kada su u pi-
tanju Albanci, i proklamacija i kasniji zakonski propisi koji su izjednača-
vali sve državljane bili su mrtvo slovo na papiru. Albanskoj nacionalnosti
u Kraljevini Jugoslaviji nisu bila priznata ni najosnovnija nacionalna prava
— školovanje na maternjem jeziku i njegova upotreba u javnom životu.
Nad Albancima se sprovoai teror za sve vreme postojanja Kraljevine Ju-
goslavije.513
Velikosrpski šovinisti su nastojali da stvore razdor između Albanaca
s jedne i Srba i kolonista s druge strane. » Velikosrpski hegemonizam i cen-
tralizam doveli su do toga da se za sve vreme postojanja stare Jugoslavije
sve više produbljivao jaz između jugoslovenskih naroda«.514 Šovinisti su
to radili svesno, naročito na Kosovu, Dok su pripadnici ostalih nacional-
nosti — Nemci i Mađari — bili koliko-toliko zaštićeni od terora među-
narodnim ugovorima o poštovanju nacionalnih manjina, albanska manjina,
iako najbrojnija, nalazila se u veoma teškom položaju. Buržoaska Jugo-
slavija imala je odrešene ruke u pogledu ugnjetavanja Albanaca, jer nije
bila vezana nikakvim međunarodnim ugovorom o poštovanju njihovih ma-
njiskih nacionalnih prava.515
Dabi razbili kompaktnost albanskog življa na Kosovu, velikosrpska
i ostala buržoazija u Jugoslaviji vrši kolonizaciju Kosova, odnosno tzv.
Južnih krajeva. Kolonisti potiču skoro iz svih krajeva Jugoslavije, a među
njuma su i naši sunarodnici iz susednih zemalja (Italije, Mađarske, Alba-
nije, Bugarske) i naši ekonomski emigranti iz zemalja zapadne Evrope i
Amerike. Buržoazija je smatrala da je »kolonizacija prvoklasno državno
pitanje juga. Doprinoseći rešavanju ekonomsko-socijalnog problema, ona
sprovodi nacionalizovanje i asimilaciju tamošnjih naših krajeva, nosilac je
slobdone ideje te ekonomsko-kulturnog napretka, garancija javne bezbed-
nosti i bolja zaloga za stabilnost naših državnih granica«,515

82 FP Šišić, n.d., 299.

51 O položaju albanske nacionalnosti i ugnjetavanju između dva rata
najviše je pisao i to pitanje obradio u nizu svojih radova dr Ali Hadri.
54 Ali Hadri, Nacionalno ugnjetavanje šiptarske narodnosti i stav
i borba KPJ za nacionalna prava šiptara za vreme stare Jugoslavije, »Gjur-
mime albanologjike, br. 2, 1965, 145.
515 Isto, 146.
5* D. Krstić, nd, 1.

184
 Kao što se vidi, trebalo je da kolonizacija pre svega posluži.kao
sredstvo asimilacije Albanaca. Organivlasti i policija gledali su na albansko
stanovništvo s nepoverenjem jer su ga smatrali nepouzdanim za novu
državu. U prvim godinama života Kraljevine Jugoslavije Albancima je
bilo ograničeno kretanje na teritoriji Južnih krajeva. Oni nisu mogli slo-
bodno da se kreću ni po kosovskim gradovima. Da bi mogli ići iz grada
u grad, bile su im potrebne objave koje su izdavali sreski načelnici, Svi
oni koje bi žandarmi i policajci našli bez objave kažnjavani su novčano,5!7
Ovu meru policijske vlasti su pravdale nastojanjem da na taj način
suzbiju uticaj kačačkog pokreta, smatrajući svakog Albanca potencijalnim
kačakom,ili kačačkim jatakom., Kasnije je ograničenje slobodnog kretanja
Albanaca ukinuto, kada su kačaci amnestirani pa je njihova aktivnost na
Kosovu prestala.
Prema zamisli velikosrpskih šovinista, trebalo je da naseljenici »utiču
na postepenu asimilaciju šiptarskog življa, međutim... srpska buržoazija...
nije uspela da asimiliše šiptarski živalj«5i18 zbog njegovog broja, kompak-
tnosti i suprotstavljanja svim pokušajima da mu se nametne srpskohrvatski
jezik. Inače, Albanci su pružali viševekovni otpor asimilaciji u vreme tur-
ske vladavine,
Velikosrpska buržoazija je očekivala da će naseljenici Crnogorci biti
nosioci asimilatorske misije budući da su po svom mentalitetu i načinu
života najsličniji Albancima. Kako navodi glavni poverenik agrarne refor-
me Đ. Krstić, »ta uloga (tj. asimilacija — M. O.) spada u prvom redu na
Crnogorce, od kojih se s pravom i očekuje da se asimilaciona snaga naših
naseljenika prenese i na Arnaute. To je pitanje budućnosti, koje dakako ne
zavisi od samih naseljenika nego i od drugih okolnosti«.519
Velikosrpski šovinisti ocenili su da Crnogorci nisu ostvarili asimila-
torsku misiju i umesto da Albancima nametnu 'svoj jezik, »oni lako nauče
arnautski jezik i gdje su god u manjini svi arnautski govore «,520
I agrame vlasti su zaključile da su Crnogorci izneverili očekivanja
buržoasko-šovinističke vladajuće klike kada je u pitanju asimilacija Alba-
naca, pa »s toga stanovišta Crnogorci nisu najpodesniji za kolonizaciju.
Drugi naseljenici su suviše meki i obazrivi i, makar da su svesni svoga
odnosa i svoje misije među Arnautima, ipak zbog pomanjkanja onih ličnih
i rasnih arnautskih osobina neće biti u stanju oblagoroditi Arnaute svojim
nacionalnim i društvenim pogledima i potrebama «.5?1
Glavni agrarni poverenik Krstić dalje konstatuje da će, ipak, asimi-
laciju Albanaca najbolje sprovesti Crnogorci. On ističe njihovo junaštvo i
hrabrost, u nekim slučajevima i brutalnost prema Albancima, a s druge
strane ukazuje da sarađuju s njima i uzajamno se poštuju, pa nastavlja:
»Naša je dužnost da nađemo načina da kod sprovođenja ovoga procesa
crnogorsku prirođenu sposobnost asimilacije Arnauta popunimo potrebnim

517 »Hak« br. 724 od 13. ILI 1924.

38 A, Hadri, kao nap. 514, 147.
539 D. Krstić, n.d., 81/82.
$2 Isto, 17.
5"! Isto, 82.

185
taktom i veštinom, u čemu danas Crnogorci potpuno oskudevaju«.5** Zva-
ničnim vlastima smetalo je i to što se uspostavljaju dobrosusedski odnosi
između Albanaca i Crnogoraca i što u nekim slučajevima pomažu jedni
drugim u radu,523
Nezakonito oduzimanje obradive zemlje od albanskih seljaka uzima
mah naročito od 1936. godine. U srezovima koji su se graničili s Albani-
jom (šarplaninski, đakovički, pećki) ostavlja im se najviše 40 ari na člana
porodice, a u nekim slučajevima oduzima se gotovo sva zemlja. Albanski
seljak tada je plaćao veliki porez na zemlju koju je obrađivao, a ponekad
i na onu koja mu je oduzeta i data naseljenicima ili mesnim agrarnim
interesentima Srbima. Ovakav postupak agrarnih vlasti izazivao je ogor-
čenje albanskih seljaka.
»U to vreme agrarne vlasti oduzimale su zemlju Albancima a da
im u zamenu nisu dale ništa. Bilo je slučajeva da ljudima oduzimaju celu
zemlju, kao Iljaz Baljaju, kome su oduzeli tri njive, a u toj porodici bilo
je četiri oženjena brata. Njima je ostavljena samo kuća. Ograničena zemlja
Albanaca izdeljena je Srbima meštanima i kolonistima. Bilo je dosta slu-
čajeva da ovu zemlju Albanaca kasnije Srbi meštani i kolonisti izdaju pod
napolnicu, Ovo su naročito radili Srbi iz Sredske koji su i dalje živeli u
Sredskoj a zemlju davali pod napolicu. Bilo je dosta slučajeva da Srbin
dobije neko parče zemlje, njivu ili livadu, vlasništvo Albanaca, koje se
nalazi van ograničenog kompleksa i da mu ga agrarne vlasti daju. Albanci
za tu oduzetu zemlju nisu dobili ništa ni u novcu ni u zemlji. Svaki Srbin
koji je imao manje od 10 ha mogao je dobiti ako je tražio od vlasti u
dopunu do 10 hektara. Dovoljno je bilo poći i reći hoću tu i tu njivu,
tog i tog Albanca da mi date jer nemam 10 ha i da muje vlasti daju. Tako
sam i ja tražio i dobio jednu njivu Albanca od jednog hektara koja se na-
vodnjavala. Meni je kao čifčiji priznato pravo na 9 hektara zemlje pa
sam tražio ovu dopunu do 10 hektara«.524
Nezakonito oduzimanje zemlje bilo je naročito rašireno na teritoriji
agrarnih povereništava u Prizrenu i Peći, i to pre svega u graničnim sre-
zovima gde je Albancima oduzimana ne samo radna zemlja nego i šume.
Bilo je i slučajeva naseljavanja a da se nije tačno znalo čija je to zemlja,
što je kasnije izazivalo sporove i trvenja između naseljenika i Albanaca.
Prvi su se osećali nesigurnim na toj zemlji a drugi su gledali na njih kao
na uzurpatore. Na rad agrarnih organažalili su se i jedni i drugi: »U Me-
tohiji se često čuju žalbe da se naseljavanje vrši pre nego što su regulisana
prava meštana u pogledu sopstvenosti. Pravno pitanje je prema tome i da-
nas nerešeno,a to je veliko zlo«.525
Huškani od strane političara šovinista, organa vlasti i policije, deo
naseljenika nasilnički se odnosilo prema Albancima, smatrajući ih kao obe-
spravljeni živalj, a nisu se bojali nekih posledica svojih neljudskih postu-
paka. U nekim slučajevima vršili su i žestok pritisak na Albance da bi se
iselili kako bi zatim zaposeli njihova imanja.

522 Isto.
525 Isto.
534 Izjava Matuša Gigića iz Koriše kod Prizrena data autoru 1975.
55 A, Stebut, n.d., 67/68.

186
 Kako u svom izveštaju navodi jedan od članova komisije, Stebut
ovakvih slučajeva bilo je u Metohiji. »U Metohiji se opaža da preduzim.
ljiviji naseljenici smatraju meštane, koji su mahom Arnauti, za bespravan
element, a sebe za osvajače, koji mogu sa zemljom meštana postupati po
svojoj volji«.526
Ovo su pre svega radili oni naseljenici koji su bili povezani s poli-
cijskim vlastima i agrarnim poverenicima, koji su na Kosovu bili svemoćni
pa se ni sudske persude ni rešenja ministara agrarne reforme nisu mogli
sprovesti ako oni to nisu hteli — uvek bi našli neki razlog da ih izigraju
(Propaštica, Novo Selo, Zaimovo).#27 Komisija koja je ispitivala koloniza-
cionu sposobnost prizrensko-pećkog rejona konstatuje dao vakav rad agra-
mih organa i vlasti »nije zdrava baza za kolonizaciju, te u budućnost može
imati i rđavih posledica «.528
Ovakav rad pokazao je kasnije upravo te »rđave posledice«, jer se
na ovaj način stvarao razdor između Albanaca i naseljenika, a samim tim
slabila je odbrambena moć Kosova i zemlje u celini.
U naročito teškom položaju nalazile su se porodice kačaka koji su
i posle amnestije ostali u šumi. Imanja i kuće su im oduzimane i davane
naseljenicima, a porodice odvođene u logore izvan Kosova. Neki su uspeli
da svoje porodice prevedu u Albaniju.
U prvim godinama po naseljavanju bilo je slučajeva da su kačaci
ubijali i žandarme i činovnike, što je izazivalo odmazdu nad nedužnim al-
banskim stanovništvom. Preduzimaju se hajke na područjima sela u kojim :
su se dogodila ubistva i pošto pravi krivci nisu mogli biti uhvaćeni, stra-
dalo je nedužno albansko stanovništvo, žene i deca.529
Ponekad je dolazilo do većih oružanih okršaja između nekih nase-
ljenika i kačaka. Prema podacima i izjavama prvih naseljenika, u većini
slučajeva kačaci nisu napadali one koji su bili naseljeni na utrinskom i
šumskom zemljištu. Naseljenička sela napadali su, noću, i ljudi iz susednih
sela sa ciljem da porodice oteraju sa zemlje i ti napadi su pripisivani ka-
čacima. |
Još 1912. gdoine, od dana oslobođenja ovih krajeva od turske vlasti,
počinje pritisak na Albance da se sele s Kosova kako bi se oslobodile povr-
šine za naseljavanje slovenskog življa, pre svega Srba i Crnogoraca. Iselja-
vanje Albanaca u Tursku i Albaniju bilo je masovno 1913. i 1914. godine.
Kasnije, od 1918. do 1941. godine, Albanci iseljavaju se u Tursku
i Albaniju, Neki političari smatrali su da se stanje u Južnim krajevima mo-
že stabilizovati jedino pritiskom na Albance da se isele i da na njihovu
zemlju dođe »državotvorni živalj«. Nosioci vlasti u to vreme prosto su se
takmičili ko će viće Albance naterati da seiseli, Tako načelnik Okruga
zvečanskog Petar Kunovčić, od 1924. do 1927. godine, navodi u žalbi

5% Isto, 68.
27 D. Krstić, nd. 51; AJ, 74—56—T77, Žalbe meštana Albanaca zbog
nasilnog oduzimanja njihovih kuća i imanja od strane pojedinih naseljenika.
5% A, Stebut, n.d., 68.
%* DD. Krstić, n.d., 75.

187
dvoru, zbog smenjivanja s dužnosti, svoje zasluge u koje ubraja i to što
se za vreme njegovog načelnikovanja odselio »bespovratno u Aziju 32.000
Arnauta, opasnih za našu zemlju, i svoju imovinu prodali u bescenje na-
šim naseljenicima Crnogorcima i domorodcima, oko 6.000 otišlo za Alba-
niju«.#%% Iznoseći ove podatke, Kunovčić je imao pre svega cilj da istakne
svoj »patriotizam«, jer je na taj način stvorio prostor za naseljavanje slo-
venskog elementa na Kosovu. Zvanični podaci o broju iseljenih Albanaca
s Kosova, međutim, govore da je on manji od ovog, koji se odnosi samo
na zvečanski okrug. Pritisak na Albance da se isele vršila je i jugosloven-
ska vlada, Ali, Albanci su se odupirali tome. Bilo je slučajeva da su se
porodice koje su se bile iselile u Tursku vraćale u stari kraj.51
Da su se Albanci neradoiseljavali priznaju i zvanični vladini organi
koji su nastojali da suzbiju »arbanašku propagandu protiv iseljavanja«.53*
Mnoge porodice koje su se iselile u Tursku našle su se u velikoj bedi, jer
ih zvanične turske vlasti nisu prihvatile pa su gladovale u Carigradu. Diplo-
matski predstavnici Jugoslavije takođe im nisu izlazili u susret,535
Šta su sve agrarni i drugi organi preduzimali da postignu uspeh u
iseljavanju Albanaca vidi se iz referata o tome koji je podnesen vladi.
Navodimo samo neke odlomke koji su u direktnoj vezi sa sprovođenjem
kolonizacije na Kosovu i Makedoniji.
U ovom referatu kaže se, između ostalog, da je »veliki broj arbana-
škog i turskog stanovništva, ... koji se nalazi nastanjeni u našim Južnim
krajevima« i »predstavljaju važan problem u nacionalnom i strateškom pog-
ledu«.534 Dalje se konstatuje da će prestanak iseljavanja Albanaca s Ko-
sova usloviti manji obim naseljavanja porodice iz pasivnih krajeva i da se
zbog toga neće postići nacionalni i ekonomski interesi, odnosno da se neće
posrbiti ovi krajevi u kojim većinu stanovništva čine Albanci. Zato se
predlaže da se nastavi pritisak na albansko stanovništvo, Niži organi se
upozoravaju »da treba svima sredstvima suzbijati arbanašku propagandu
protiv iseljavanja i da naše poreske, finansijske i prosvetne vlasti prema
tom življu strogo primenjuju sve zakonske propise (obavezno školovanje
ženske dece itd.) naterajući ga na taj način na iseljavanje.
U smislu ovih zaključaka izdata su naređenja mesnim agrarnim or-
ganima aprila 1936. godine, ali je cela akcija morala biti obustavljena već
septembra 1936. godiie, zbog proizvedenog vrenja među arbanaškim sta-
novništvom «.535
Ovoj drastičnoj meri buržoazije iseljavanju Albanaca protivile su se
i napredne snage u zemlji, pre svega komunisti i njihovi simpatizeri. KPJ
najodlučnije osuđuje oduzimanje zemlje od albanskog seljaka. U svom gla-
Silu »Proleter« objavljuje niz članaka u kojim se zalaže za nacionalna pra-
va Albanaca. U članku »Proklamovanje Jugoslavije« između ostalog kaže
se da se »prema ugnjetenim narodima vodi otvorena neprijateljska, upravo

5% AJ, 74—56—77, Žalba Kunovčića dvoru.

81 Ali Hadri, kao nap. 510, 148.
9% DASIP, F-31 d 2/9, 1939.
5% »Hak«, br. 627 od 25. IX 1923.
54 Kao nap. 532.
5% Isto.

188
okupatorska vladavina. Njima se ne samo ne dodeljuje zemlja na osnovu
agrarne reforme, već ih se tretira kao »tuđi« element: istovremeno belo-
gardistima 1 vrangelovskim bandama dodeljuju najbolju zemlju« navodeći
dalje da se »najbrutalnija kolonizacija sprovodi na Kosovu. Pomoću vele-
izdajničkih procesa otima se imovina čitavim selima, Albanci se proteruju,
a na njihovo se mesto naseljavaju za režim pouzdani Srbi. U svrhu što
bržeg srbiziranja ovih krajeva, prema novoj podeli kosovski je kraj pode-
ljen u tri banovine: Moravsku, Zetsku i Vardarsku «,538
Jugoslovenska vlada i dalje nastoji da se sporazume s Turskom o
iseljavanju muslimana iz Južnih krajeva. Naruku joj je išlo i to što je
turska vlada ranije zaključila slične konvencije o iseljavanju muslimana
iz Grčke, Bugarske i Rumunije. Turska je bila ekonomski zainteresovana
da naseli retko naseljenu Anadoliju i druge oblasti »muslimanskim stano-
vništvom iz balkanskih zemalja«.537
Na sastanku Saveta Balkanskog sporazuma održanom 25—27. feb-
ruara 1938. u Ankari turski ministar inostranih poslova pokreće pitanje
naseljavanja muslimana iz balkanskih zemalja u Turskoj, predlažući da se
obrazuju komisije od po dva člana iz svake države, Ovaj predlog jugoslo-
venska vlada je rado prihvatila i odmah preduzela mere da se sve pripremi
kako bi što brže rešila pitanje iseljavanja muslimana, pre svega Albanaca,
s Kosova, iz Makedonije i Sandžaka,
Prema podacima, u vezi s ovim održano je pet interministarskih ko-
nferencija u Ministarstvu inostranih poslova Kraljevine Jugoslavije na ko-
jim su formulisani predlozi o iseljavanju. »Na ovim konferencijama bilo
je rešeno da se prvenstveno imaiseliti seoski element, kako bi se došlo do
slobodnog zemljišta za kolonizaciju. Rešeno je da se Turskoj plati maksi-
malna odšteta od 15.000 dinara po iseljenoj porodici, odnosno 2—5.000
dinara po osobi; od ove odštete 20%bi imalo biti isplaćeno u slobodnim
devizama, a 80%stavljeno na račun turske vlade u Narodnoj banci za
nabavku robe kod nas«,58
Delegati jugoslovenske vlade M.Ristić, šef Balkanskog odseka Mini-
starstva inostranih poslova, i V. Magovčević, inspektor Ministarstva. poljo-
privrede, pregovarali su s turskim predstavnicima od 9. do 11. juna 1919.
u Carigradu. Turska vlada je izrazila spremnost da prihvati iseljenike iz
Jugoslavije, ali je nastojala da dobije što veću odštetu po porodici. Najzad
je postignut sporazum o visini odštete i tempu useljavanja muslimana iz
Jugoslavije i delgacije su parafirale tekst konvencije. Navodimo najznačaj-
nije odredbe ove konvencije bez obzira na to što je jugoslovenska i turska
vlada nisu ratifikovale:
»1) biće iseljeno 40.000 muslimanskih porodica seoskog stanovni-
štva iz krajeva prisajedinjenih posle ratova 1912—1913., godine, što iznosi
oko 200.000 lica, prema listama koje će izraditi jugoslovenska komisija;
2) konvencija je sastavljena tako dase odnosi i na tursko i na arba-
naško stanovništvo iako to izričito nije rečeno;

%4 »Proleter«, 1. decembar 1929.

87 DASIP, F-31 d 2/9, 1939.
8% Isto.

189
 3) iseljavanje ima da počne 1. jula 1939, i da traje 6 godina, tako
da prve godine bude iseljeno 4.000. porodica, druge 6.000, treće i četvrte
po 7.000, peti i šeste po 8.000
4) jugoslovenska vlada će isplatiti turskoj vladi za svaku iseljenu
porodicu po 500 turskih lira, a to je svega 20 miliona turskih lira. Pla-
ćanje će se vršiti polugodišnje, 1. aprila i 1, septembra svake godine i to
30%sume u slobodnim devizama a 70%biće plasirano u Narodnu banku
na račun turske vlade, od koje će sume ona vršiti kupovinu kod nas;
5) sva seoska imanja iseljenih porodica pripašće jugoslovenskoj drža-
vi koja će ih uptorebiti u svrhe kolonizacije;
6) gradsko stanovništvo koje ne potpada pod odredbe ove Konven-
cije i nadalje se može slobodnoiseliti (dok je za seosko stanovništvo oba-
vezno), iako se ne nalazi na listi naseljeništva;
7) jugoslovenska vlada će izvršiti besplatan prevoz iseljenika do So-
luna, uračunavši za svaku porodicu po 4 grla krupne i 10 grla sitne
stoke «.539
Pošto su razgovore vodili predstavnici Ministarstva inostranih poslo-
va, koji su i potpisali konvenciju, bilo je nužno da se o ovom pitanju
izjasne i druga zainteresovana ministarstva — vojske i mornarice, poljop-
rivrede i finansija i da je ova četiri ministarstva sprovedu. Ministarstva
poljoprivrede i vojske i mornarice prihvatila su je bez primedbe, a Minis-
tarstvo finansija imalo je primedbu samo u vezi sa finansijskim obavezama.
Kada je dobijena saglasnost i ostalih zainteresovanih ministarstava,
postavilo se pitanje na koji način ratifikovati već potpisanu konvenciju.
Njenim predlagačima i tvorcima, kao i svima koji su je podržavali, bilo
je, izgleda, jasno da ona neće proći u Narodnoj skupštini, jer bi se protiv
nje izjasnili svi demokratski orijentisani poslanici. Zbog toga se u referatu
Ministarstva inostranih poslova kaže: »Ne bi bilo zgodno ići redovnim
putem saopštenja preko narodnog predstavništva, Ovaj način bi mogao da
izazove nezgodnu diskusiju i da konvencija izazove publicitet«.540
Imajući u vidu da bi debata o ratifikaciji konvencije mogla izazvati
revolt širih razmera, a bojeći se da u Narodnoj skupštini neće dobiti ve-
ćinu, u zaključcima Ministarske konferencije predlaže se da bi »najpogod-
niji način ratifikacije bio putem uredbe Ministarskog saveta (član 113. Fi-
nansijskog zakona za 1939—1940.) koja bi obezbedila sredstva za ise-
ljenje narednim finansijskim zakonom «.541
Vlada, svesna posledica koje mogu proizaći iz primene ovog doku-
menta, predlaže da se iseljavanje obavi »sa što manje incidenata i afera«,
jer.»verovatno će doći do unutrašnjih i spoljnih uticaja da se izvršenje
omete«. Da bi se otklonili i unutrašnji i spoljni uticaji, koji ometaju ise-
ljavanje u Tursku muslimana, pre svega Albanaca s Kosova, predlaže se
da se sve planski i organizovano sprovede, da se to pitanje ne sme pre-
pustiti stihiji već da se obezbede organima koji će raditi na tome potrebna

5% Isto.
540 Isto.
341 Isto.

190
materijalna sredstva, šmatralo se, name, da ce se, ako se pripreme za
iseljavanje dobro organizuju, otkloniti sve smetnje za uspešno izvršenje
ovog plana.
Iako je vlada radila ovo polulegalno i nastojala da zaobiđe Narodnu
skupštinu, napredne snage, pre svega članovi i simpatizeri KPJ i SKOJ-a,
reagovale su na ovaj akt, Saznavši za sklapanje konvencije o iseljavanju
muslimana, KPJ je putem letaka i proglasa ustala protiv iseljavanja Alba-
naca s Kosova. Osuda ove politike prema Albancima došla je naročito do
izražaja u letku napredne omladine Kosvoa i omladine svih naroda Jugos-
lavije upućenom Albancimai naseljenicima na Kosovu, kao i u letku koji
je rasturen prilikom proslave 550-godišnjice kosovske bitke, u kome se
direkmo pominje konvencija o iseljavanju i osuđuje takva politika bur-
žoaske vlade, I u ostalim lecima i proglasima Oblasnog komiteta KPJ za
Kosovo i Metohiju i studentske omladine Kosova i Jugoslavije osuđuje
se iseljavanje Albanaca, kao i diskriminatorska politika velikosrpske bur-
žoazije prema muslimanima iz Južnih krajeva.542
Vredna su pomena mišljenja i predlozi zvaničnih vojnih organa o
iseljavanju Albanaca. Prilikom zauzimanja stavova o ovom pitanju, za
Ministarstvo vojske i mornarice bilo je, izgleda, merodavno mišljenje Ko-
mande ili armijske oblasti, koja je obuhvatala Južne krajeve. Ministar voj-
ske i mornarice naredio je aktom pov. đ. br. 8691 od 7. oktobra 1939. da
se nastavi iseljavanje Albanaca iz Južnih krajeva, a Komanda II armijske
oblasti predlaže i ovo: »Kod iseljavanja treba imati u vidu da se prven-
stveno isele Arnauti iz pogranične zone, zatim oni iz ostalih oblasti i najzad
Turci. Jako Turci nisu nesigurni, njihovo iseljavanje je potrebno da se
olakša iseljavanje Arnauta«.543
Vojne vlasti smatraju celo. stanovništvo albanske nacionalnosti kao
opasno po bezbednost države. Važno je pomenuti i mišljenje vojnih vlasti
o kolonistima koje bi trebalo naseliti. Stiče se utisak da vojne vlasti nisu
imale puno poverenje ni u koloniste iz Crne Gore zato što su se sve više
opredeljivali za politiku KPJ. Iz ovih razloga Komanda III armijske obla-
sti predlaže »da se u ove krajeve dovodi srpski element, U prvom redu
treba naseljavati Topličane, Vranjance, Hercegovce, Bokelje, Dalmatince,
Krajišnike iz Bosanske krajine, pa tek i ostale. Treba nastojati da se u
što skorije vreme jake i kompaktne mase arnautske razbiju, dovođenjem
u njihovu sredinu bar 50% našeg življa«.5%4
Inicijatori naseljavanja Južnih krajeva i asimilacije Albanaca dode-
ljivali su Crnogorcima asimilatorsku misiju sve do 1931. godine, kada su
ocenili da Crnogorci nisu ispunili njihove nade pa ih više i ne smatraju
pogodnim za naseljavanje.
I Ministarstvo poljoprivrede bilo je za iseljavanje Albanaca kako
bi se stvorile slobodne površine za naseljavanje »državotvornih eleme-
nata«.

5% Detaljnije o tome govorili smo u delu ovog rada o stavu KPJ pre-
ma agrarnom pitanju.
s Ali Hadri, kao nap. 510, 148.
54 Isto, 149.

191
 Ni Turska nije ratifikovala ovu konvenciju. Ratne prilike u svetu
u uticale su da ona ne prihvati iseljenike iz Jugoslavije, a i sama politička
klima u Jugoslaviji menjala se u smeru demokratskih snaga, koje sve više
stupaju protiv profašističke politike vlade Cvetković-Maček.
Iseljavanje je bilo najmasovnije u toku balkanskih ratova i po stva-
ranju Kraljevine SHS. To potvrđuju statistički podaci o broju stanovnika:
1910. bilo ih je u ovom kraju 475.000 a 1921. godine 461.197. Ovde se,
zajedno s prirodnim priraštajem, pojavljuje manje 13.803 stanovnika. U
ovaj broj uračunati su i naseljenici koji su od 1918. do 1921. godine došli
na Kosovo, madaih nije bilo mnogo, a ako bi se oni izuzeli, bilo bi ma-
rije mesnog stanovništva još toliko. Sa 461.197 u 1921. godini broj sta-
novnika se povećao 1931. na 552.352 — za 91.155, ili 18,8 odsto. Od
1931. do 1940. godine on se znatnije povećao — za 114.548, ili 20,74
odsto,š44 Ovi statistički podaci obuhvataju i naseljenike.
Tačna je ocena »da je velikosrpska reakcija agrarno pitanje pretvo-
rila u jedno od osnovnih političkih problema za vezivanje masa i za vrše-
nje stalnog pritiska na šiptarske mase, da se taj problem nikad nije ski-
nuo sa dnevnog reda«, jer je »praktično svake godine i svako parče šip-
tarske zemlje bilo u pitanju... To je bilo smišljeno i vrlo vešto korišćeno
sredstvo u rukama čitave njihove politike, da na tom pitanju vežu na-
seljenički elementi s jedne strane a na drugoj strani da vrše pritisak na
šiptarske mase q.547

i) Kolonisti i starosedelačko stanovništvo

Poznato je da je odnos starosedelaca prema kolonistima gotovo

uvek bio manje-više neprijateljski. Ponegde su to javno izražavali. Na ko-
loniste su gledali kao na uzurpatore koje vlast podržava i shvatali kolo-
nizaciju kao sredstvo za sužavanje njihovog životnog prostora oduzima-
njem njihove radne zemlje, utrina, ispaša, vodopoja i šuma, na koje su
polagali pravo, što je slabilo njihovu ekonomsku snagu. Ovaj odnos sta-
rosedelaca — Albanaca i Srba — na Kosovu prema naseljenicima nije bio
isti tokom čitavog perioda sprovođenja agrarne reforme, Kako su se eko-
nomsko-politički odnosi menjali tako su se menjali i odnosi između meštana
i naseljenika. Na Kosovu kao mešovitoj sredini odnos Albanaca prema
naseljenicima razlikovao se od odnosa Srba meštana mada su u prvo vreme
u nekim slučajevima zajednički istupali protiv naseljenika,
Na ove odnose znatno je uticalo i to što je u prvim godinama na-
seljavanja vladala na Kosovu pravna i imovinska nesigurnost zbog delo-
vanja kačačkog pokreta«. Kačaci su bili gospodari Kosova i Metohije. U
prvim danima opšte nesigurnosti državna je vlast postojala samo kao po-

%% Ali Hadri, kao nap. 510, 148; Proizvodne snage NR Srbije, Beo-
grad 1—93, 75.
57 AIIK, K-13/1 br. 169, Stenografske beleške za monografiju Đa-
kovice.

192
jam a nikako kao faktor«<.5€ U tako nesigurnim okolnostima počela je ko-
lonizacija. Organi vlasti, žandarmerija i vojska odmah ih koriste za borbu
protiv kačaka, angažujući ih u organizovanim poterama. Umesto da se
posvete obradi zemlje i izgradnji kuća, naseljenici su bili primorani da se
bore protiv kačaka, da se sami staraju o svojoj bezbednosti, Njihovo anga-
žovanje protiv kačaka odmah po naseljavanju izazvalo je nepoverenje pri-
padnika albanske nacionalnosti, koji ih smatraju kao ljude koji su dove-
deni da se bore protiv njih i njihovih političkih interesa.
Meštani su s pravom očekivali da prvo oni dobiju zemlju, jer ih
je bilo dosta koji nisu imali dovoljno svoje zemlje, odnosno zemlje koju
su obrađivali. »U ovoj oblasti bilo je siromašnog autohtonog stanovništva
kojem je zemlja bila potrebna a koje je otuda gledalo u kolonistima ljude
koji su došli da zauzmu ovu zemlju na koju je ono već polagalo veća
prava. S druge strane, naseljenici su smatrali da njihovo pravo na tu
zemlju nije ništa manje pošto su je dobili od države«.54% Agrarni organi,
međutim, nastojali su da nasele što više agrarnih interesenata pre svega
dobrovoljaca iz pasivnih krajeva, ne vodeći računa o mesnim agrarnim
interesentima, naročito o Albancima, pa su zbog toga naseljavali »kolo-
niste usled mnogobrojne mesne seoske sirotinje i kolonistima je bačen
po komad zemlje da bi se oko nje zavadili i poklali sa mesnom siroti-
njom «.550

Prvi naseljenici ne samo što su nailazili na neprijateljsko raspolo-

ženje meštana Albanaca i Srba, nego i opštinskih organa vlasti čiji su
predsednici i činovnici poticali iz sredine meštana, jer su ekonomskibili
zainteresovani da brane interese svojih sela i opština. Stoga je bilo »pri-
rodno da ni tamošnje opštinske vlasti nisu rado gledale dolazak naselje-
nika i sužavanje njihovi zemljišnih interesnih sfera. Opštinske vlasti nisu
prezale ni od kakvih čina samo da bi kolonizaciju otežale i onemogućile.
Konstatovao sam da su skoro sva izvešća i uverenja opštinskih sudova o
raspoloživim zemljištu ili imovnom zemljišnom stanju meštana po :sve
lažna, Kad bi se svi slučajevi lažnih izvešća progonili, veliki bi deo pred-
sednika opština moraoići na suda 551
Izdavanje lažnih uverenja o slobodnim zemljištima je smanjeno kada
je opštinskim organima zaprećeno da će sudski odgovarati zbog toga. Ta-
kva uverenja su izdavana zato da se na području pojedinih sela i opština
onemogući naseljavanje porodica iz drugih krajeva.
Nezadovoljstvo meštana radom agrarnih organa i netrpeljivost prema
naseljenicima može se objasniti činjenicom što nije prvo rešeno pitanje
deljenja zemlje onim meštanima koji su obrađivali čifčijska imanja, ili su
bili bezemljaši, ili su imali malo zemlje. Naseljavanje na opštinskim i
seoskim utrinama direktno je ugrožavalo ekonomske pozicije meštana.

%D Krstić, nd. 74.

“%T. Ristić, n.d., 87.
% Tomin, nd, 7.
ši Đ. Krstić, n.d., 54.

12. 193
Utrine koje su ostavljene selima (obično oko 60 hektara) nisu bile do-
voljne za ispašu stoke koju su meštani držali pre početka kolonizacije pa
su bili primorani, u većini sela, da smanjuju broj stočnih grla.
Veliko je bilo i nezadovoljstvo čifčija što se njihovo pitanje ne reši
definitivno, Istina, prethodnim odredbamaraskinuti su čifčijski odnosi ali
su čifčije na Kosovu i dalje plaćale hak, što je izazvalo sumnju pošto još
nisu postali vlasnici zemlje. Zato su razumljivi njihovi zahtevi da dobiju
tapije za zemlju koju obrađuju. Njihovo podozrenje bilo je utoliko veće
što je kolonizacija počela pre agrarne reforme i što su meštani »gubili i
ono parče zemlje koje su za vreme uzurpatorskog turskog režima uživali,
a sada je data raznim špekulantima i parazitima«.552 Mesni agrarni intere-
senti s pravom su očekivali da će im oslobođenje od turskog ropstva doneti
i ekonomsko oslobođenje.
.Neodrživi agrarni odnosi zahtevali su da se ovo pitanje hitno reši.
Vladajući krugovi i feudalno-veleposednički slojevi su to odlagali iz svojih
političko-ekonomskih interesa, a napredne demokratske snage, kao i po-
jedini ekonomisti i političari, zahtevali su da se ono skine s dnevnog reda.
Jer, od toga kako će agrarni odnosi biti rešeni zavisilo je kakvi će biti
odnosi između naseljenika i meštana, kao i ekonomska stabilnost.
0 Đ. Krstić predlaže da se donese zakon koji bi prvo zadovoljio po-
trebe meštana. U vezi s tim on kaže da bi taj zakon zadovoljio »u prvom
redu zemljišne potrebe domaćeg elementa« i stvori »stalnost njihovih po-
seda« (misli na čićčije i one u njima sličnom odnosu). Zatim bi omogu-
ćio da se sprovodi »vanjska kolonizacija« prema »jednom kulturno-eko-
nomskom programu, koji bi pored nacionalizacije i asimilacije tamošnjeg
elementa iz temelja promenio dosadašnji patrijarhalni i primitivni život i
rad i na taj način ubrzao totalni preporod Južne Srbije. Ovakav zakon
stvarao bi tesne veze i intimnije odnose naših kolonista sa domaćim ele-
mentom a ne bi izgledalo kao što to danas sa malim iznimkama postoji,
da naši kolonisti sačinjavali zasebno podeljen svet od meštana da sa nji-
ma vrlo retko održavaju ikakvih veza«,555
Tačno je Krstićevo zapažanje da bi isti tretman svih agrarnih inte-
resenata bez obzira na njihovu veru i nacionalnost uticao na njihove me-
đusobne odnose jer bi se u tom slučaju ekonomski interesi manje sukob-
ljavali, a što se tiče asimilacije Albanaca, njegovo predviđanje je pogrešno.
Broj, kompaktnost i nacionalna svest Albanaca nisu se mogli izbrisati ni
terorom a kamoli merom koju predlaže ovaj činovnik.
Inače, postupci agrarnih vlasti navodili su Albance da naseljenike
smatraju glavnim krivcem za svoje nedaće. Oni se žale protiv neljudskih
postupaka, Oduzimanje njihove obradive zemlje, iako je ni sami nisu
imali, dovoljno, bilo je rasprostranjeno na celoj teritoriji Kosova. Naj-
drastičniji takvi slučajevi zabeleženi su u pograničnim srezovima prema
Albaniji. Kako navodi jedan od savremenika, tada se »u ovčepoljskom
reonu skoro svuda, a u Metohiji često čuju žalbe, da se naseljavanje vrši

5% Agrarni pregled, br. 1 od 1. 1924.

8% D. Krstić, nd, 43.

194
pre no što su regulisana prava meštana u pogledu sopstvenosti zemlje...
Današnje nezadovoljstvo meštana zbog toga je opravdano, jer oni vide
da se za naseljenike čini sve a za njih ništa. Ali su zbog takvih nesređe-
nih odnosa i naseljenici imali štete jer im je katkad po dva-tri puta zemlja
davana i oduzimana« 554 '
Nezadovoljstvo meštana javljalo se i zbog toga što su zemlju do-
bijali i oni naseljenici koji nisu bili zemljoradnici niti su imali nameru
da se bave zemljoradnjom. Na njihove proteste što se tako radi agrarne
vlasti se nisu obazirale, u većini slučajeva, nego su i dalje dodeljivale ze-
mlju »fabričkim radnicima, zanatlijama, propalom varoškom elementu,
tako reći socijalnim otpacima, neradnicima, neucima, koji niti imaju poj-
ma o poljskoj privredi, niti pak volje za rad na jednom od najtežih za-
nata kaošto je to zemljoradnja«.555 | |
Naročito u prvim godinama života Kraljevine SHS incijatori zaoš-
travanja odnosa između naseljenika i meštana, pre svega Albanaca, bile
su policijske i vojne vlasti. I velikosrpski šovinisti su huškali naseljenike
i Srbe protiv Albanaca, podstrekavajući ih na ispade, pritiske pa i ubi-
janje, sve sa ciljem da se Albanci oteraju s njihovih ognjišta. Istina, bilo
je i u ovom periodu slučajeva zajedničkog odupiranja Srba meštana i
Albanaca agrarnim organima kada su ograničavali zemljište za naselja-
vanje, što je bilo uslovljeno zajedničkim ekonomskim interesom.
. O odnosima u tom periodu između naseljenika i Srba meštana s
jedne i Albanaca s druge strane govori više dokumenata. Radiilustracije
navodimo samo neke njihove delove.
U jednom izveštaju se kaže: »Sem toga, tamošnji Srbi su jedan te-
žak kamen spoticanja za konsolidovanje poretka u tim krajevima, jer su
oni dobili neko ludo poimanje. Da muslimani ne treba da žive u srpskoj
državi, Na osnovu toga mišljenja, tamošnji se Srbi ne ustručavaju da čine
razne zločine prema muslimanima; a zbog sovje slabosti u pogledu ka-
raktera i kuraži i zbog slabo razvijene svesti i pogrešnog poimanja o državi,
oni svoje zločine čine prema muslimanima u ime države, te time kod njih
izazivaju još veću mržnju prema istoj. Pošto je činovništvo srpskog ose-
Ććinja, a ne poznavajući psihu tamošnjih Srba, to se često da obmanuti i
navesti na nepravilan, nezakonit i po narod i državu štetan rad prema
muslimanima ... Tamošnji Srbi meštani čine velike zločine, čije su posle-
dice u mnogome jedan od glavnih elemenata sadašnjeg nesređenog stanja
u rečenim krajevima«.556
Velikosrpski šovinisti podsticali su Srbe meštane protiv Albanaca.
Često su se javljali i međusobni oružani sukobi, naročito u Metohiji, gde
je banda Milića Krstića izvršila niz zlodela nad nedužnim albanskim selja-
cima — pljačkala, palila kuće pa i ubijala ljude.
Jedan od prvih naseljenika u Vitomirici kaže: »Šiptari i Srbi staro-
sedeoci rđavo su primali naseljenike. Dugo ugnjetene i nacionalno obes-
pravljene mase Šiptara gledale su na naseljenike kao na konačno potiski-

SAA Štebut, n.d., 68.

55 Isto.
%% B. Hrabak, kao nap. 485.

13» 195
vanje svoga naroda sa plodnijih parcela, jer naseljavanje Crnogoraca na
ovom terenu njima je oduzelo pašnjake i šume. Zbog toga naseljenici su
morali stalno da postavljaju stražu u selu i da se zatvaraju u kuće još
sa zalaskom sunca... I poljske radove obavljali su pod zaštitom seoskih
straža <.557
Prvi naseljenici u selu Trpezi kod Gnjilana u svojoj žalbi upućenoj
dvoru, u kojoj se žale na žandarme, organe vlasti i meštane, kažu između
ostalog: »Odmah čim smo počeli da se selimo u ovom selu, seljani sela
Trpeza starosedeoci, kako muslimani (Albanci — pr. M. O.) tako i Srbi,
počeli su na nas da mrze i da nas kinje kao da mi ovo imanje koje nam
država daje za naseljenje samovlasno zauzimamo. Zbog ovog mi se ču-
dimo kako ćemo opstati, pa smo imali nadu u žandarmerijsku stanicu koja
se tu u selu nalazila te se toliko nismo ni plašili na pretnju seljana —
starosedeoca«. Oni dalje ističu kako su meštani uspeli da pridobiju na-
rednika žandarmerijske stanice Stanišića, kome su dali seosku utrinu da
razore za potrebe stanice, Ta utrina nalazila se ispred kuća naseljenika i
služila im je za prolaz i progon stoke do ostalih utrina. Njihove žalbe
agrarnim poverenicima i načelniku sreza nisu pomogle pa se zato obra-
ćaju dvoru, Oniističu da narednik Stanišić tako postupa prema njima
»da od njega ne možemo da opstanemo«. Stanišić je ove naseljenike iste-
rivao iz kuća, naređujući im da idu kuda hoće i govoreći im: »Meni ne
možete ništa. 'Moj je i sud i policija i ja što rešim ono mora i da bude i
stvarno do danas iako smo se žalili i komandantu žandarmerije i Vrhov-
nom agrarnom povereniku u Skoplju, nama danas i našim žalbama ništa
nije urađeno niti to saopšteno <_558
Ovi naseljenici predlažu da se smeni narednik. Stanišić i da se
»vlastima pak na teritoriji ovog kraja skrene pažnja da idu na to da nas
naseljenike i starosedeoce nagovaraju da jedan sa drugim postupamo kao
sa braćom, jer mi sami nismo krivi baš ništa šta nas je sudbina dovela
da se selimo iz našeg rodnog mesta u njihovo selo<.559
Sličnih slučajeva žalbi naseljenika bilo je dosta na Kosovu, Nase-
ljenici se žale na predsednike opština i sreske načelnike meštane, tvrdeći
da izdaju lažna uverenja samo da bi naškodili naseljenicima, odnosno
oterali ih iz svoga atara,560
Aktivnost kačačkog pokreta na Kosovu ugrožavala je naseljenike i
njihovu imovinu, Pošto im organi vlasti i žandarmerija nisu mogli garanto-
vati bezbednost, oni su živeli u neprekindom strahu i najtežoj borbi za
održavanje [...] Bili su uvek na oprezu i pripremi. Sa puškom su legali,
sa puškom ustajali i s puškom pored sebe polja obrađivali. [...] Životna

. *" AlIIK, K-12/9 br. 150, Stenografske beleške za monografiju Vito-

mirice.
588 AJ, 14—56—77 — Žalba naseljenika sela Trpezi kod Gnjilana upu-
ćena dvoru 1932.
55% Isto.
*D. Krstić, n.d., 55.

196
nesigurnost bila je tako velika da se naseljenici na izloženim i osamlje-
nim mestima nisu usuđivali ni praviti solidne kuće. Mnogi su tako živeli
i po dve godine u zemunicama«_561
Ubistva koja su vršili pojedinci, a pripisivana su kačacima, izazi-
vala su ogorčenje naseljenika ne samo prema kačacima nego i prema
Albancima stanovnicima dotičnog sela gde se ubistvo desilo, jer su sma-
trila da su i oni za to krivi. Stoga su naseljenici sami ili uz pomoć ža-
ndarma i vojske preuzimali osvetničke korake (Drvare). Tada je stradalo
nevino albansko stanovništvo u selu, pa i žene i deca. Međusobna ubistva
naseljenika i Albanaca, koja su većinom imala osvetnički karakter, još
više zaoštravaju i onako zategnute, pa i neprijateljske, odnose između
njih.
Naseljenici organizuju udruženja, čiji je cilj bio, osim »osiguranja
bezbednosti«, i poboljšanje ekonomskih uslova. Konferencija delegata agrar-
nih zajednica na Kosovu razmatrala je 27. juna 1924. godine neka važna
pitanja:
»a) da se dođe do saznanja uzorka učestalog napada na naseljenike
od strane kačaka, kao i neraspoloženja kod Arnauta, koji su u susedstvu
sa naseljenicima i
b) šta ba sve trebalo učiniti, te da se naseljenicima omogući miran
razvitak i da se u njihovom naseobinama, kao i okolini, spreči upadanje
kačaka i otkloni ovo sadanje bolesno stanje javne bezbednosti«.542
Konferencija je zaključila , .. da se u naseljeničkim kolonijama organi-
zuju na vojnoj osnovi streljačke družine koje bi vežbali isluženi vojnici i
da se od Ministarstva agrarne reforme i Saveza agrarnih zajednica u Sko-
plju traži da im pruže pomoć u nabavci oružja. Izražena je spremnost da
se članovi ovih družina »uvek stavljaju na raspoloženje državnim vlastima
za hvatanje svih onih elemenata koji ugrožavaju javni poredak i mir u
ovim krajevima«,58
Nadležni organi vlasti nisu prihvatili ove zahteve pa streljačke. dru-
žine nisu ni osnovane, I ova konferencija potvrđuje da naseljenici nisu
bili u dobrim odnosima s Albancima,
Prema raspoloživim podacima, kačaci su napadali samo neke nase-
ljeničke porodice koje su dobile njihovu zemlju. Iako su ova ubistva ve-
ćinom značila osvetu pojedinih kačaka onim ljudima koji su zaposeli
njihove kuće i imovinu, pripisivana su kačačkom pokretu kao celini.
Kačački pokret je bio protiv naseljavanja na Kosovu, utoliko pre
što su mesni agrarni interesenti Albanci bili isključeni iz agrarne reforme.
Pošto se borio protiv nove vlasti, uživao je podršku albanskih seljačkih
masa. Njegov cilj je bio da se prisajedini Kosovo Albaniji. I većina onih
koji su pisali o stanju na Kosovu u prvim godinama po stvaranju Kralje-
vine SHS isticali su da su albanske mase raspoložene za prisajedinjenje
Albaniji: »Ne treba zaboraviti da su šiptarske mase stalno težile u staroj

581 Isto, "4.

8% Agrarni pregled, br. 15 i 16. od 1. VIII 1924.
563 Isto.
Jugoslaviji da se vežu za Albaniju. Zato su svi pokreti bili u neku ruku
vezani s tim, tako da je ta tendencija postojala<.5%4 Jer, pošto im nisu
priznata ni najosnovnija nacionalna prava, čak ni ona koja su imali za
vreme austrougarske okupacije (škole na maternjem jeziku), ova njihova
težnja je razumljiva.
S druge strane, između porodica koje su se naselile na utrinama
čijom deobom nisu bili pogođeni interesi meštana i Albanaca, retko su
se javljali konflikti, ali se osećalo obostrano nepoverenje pa su izbegavali
jedni druge.
Prilikom napada na neka sela, ili prolaska kroz njih, kačaci nisu
napadali naseljenike. Kako navodi Boško Uskoković iz Lazareva, kod
Prištine, u prvim godinama oni su prolazili kroz Lazarevo ali naseljenike
nisu dirali, Isto izjavljuje i Petar Subotić iz Obilića — prilikom napada i
pljačke dućana u Obiliću, 1924. godine, kačaci nisu dirali naseljenike,
a opljačkali su neke Srbe meštane,565
.Slične su izjave i ostalih naseljenika. Radoje Bulatović iz Dobruše
kaže: »Bilo je slučajeva da komiti (kačaci — pr. M. O.) napadnu poje-
dina mjesta (napadali su na srpska sela), ali se mi nijesmo protivili njima,
a nijesu ni oni bili prema nama bijesni. Bilo je slučajeva da ih napadnu
vlasti. Pojavi se negdje neki komita i nekome nešto opljačka, ili nekog
ubije, a poslije dođe konjica, dođu i organizuju i vele hajde da ih tjeramo.
I bilo je slučajeva da smo miišli do Sićeva i do Prizrena i tjerali te ko-
mite. Možda je neki od njih nevin stradao. A mi nijesmo njih napadali,
ni oni nas osim iz zasjede . . .«566
Srbi meštani bili su neraspoloženi prema naseljenicima zato što: je
zemlja deljena samo naseljenicima, a meštani su smatrali da polažu veće
pravo na nju. Netrpeljivost između njih povećavala se i stoga što je bilo
slučajeva da se zemlja prvo da Srbinu meštanu a kasnije da mu je agrarne
vlasti oduzmu i dadu naseljeniku, ili obratno.567
Nepoverenje meštana prema agrarnim organima proizilazilo je iz
činjenice što ovi organi nisu vodili računa o njihovim ekonomskim inte-
resima. U vezi s tim zanimljivo je zapažanje jednog od upravnika Sa-
veza“ agrarnih zajednica u Skoplju, Vasa Šaletića. On kaže: »Zatečeni ži-
valj bio je neprijateljski raspoložen prema svakom aktu od strane agrar-
nih vlasti, odnosno organa tih vlasti. Starosedeoci i hrišćani i muslimani,
ne samo da su dosta zle volje, mržnje i zavisti pokazivali prema naselje-
nicima, nego su im pravili i teškoće. Kod jednog dela domorodaca vladalo
je ovakvo raspoloženje i iz nacionalnih a većinom materijalnih razloga.
Muslimani, većinom veleposednici, i oni čija su imanja obrađivali čifčije

54 AJIK, K-1/2, Stenografske beleške za monografiju Đakovice.

585 Izjave Petra Subotića iz Obilića i Boška Uskokovića
iz Lazareva date autoru 1975.
5% AIIK, K-12/5 br. 146, Stenografske beleške za monografiju Dobruše.
%7D, Krstić, nd. 38; AJ, T4—56—T7, Rešenje o oduzimanju zem-
lje meštanima.

198
(kmetovi) najviše su bili pogođeni sprovođenjem agrarne reforme pa je
jasno da su oni sa prekim okom i negodovanjem gledali na koloniza-
ciju «.568
Iz dokumenata i izjava naseljenika može se zaključiti da su meštani
Makedonci i Srbi odlučnije istupali prema naseljenicima i agrarnim orga-
nima koji su ograničavali zemljišta radi kolonizacije. Oni vrše pritiske i
uznemiravaju naseljenike da bi ih naterali da se ne nasele u atarima njiho-
vih sela i opština. Srbi i Makedonci meštani (Makedonci su tada smatrani
Srbima) imali su u nekim slučajevima podršku predsednika opštinai sres-
kih načelnika koji su bili iz njihove sredine i istupali su javno ili prikri-
veno. I oni su smatrali da Srbi meštani imaju prvenstvo u dobijanju ze-
mlje i da su i oni »državotvorni element«.
U takvim uslovima Srbi meštani često su uspevali ne samo da one-
moguće ograničenje zemlje nego i da spreče da se već ograničeni kompleksi
dele naseljenicima, zahtevajući da ih oni dobiju. Tako su na žalbu meštana
Lapljeg Sela poništena rešenja o ograničenju na području ovog sela, Sku-
lanova i Livađa, koja su imala zajedničke ispaše. Komisija je donela re-
šenja o poništenju ograničenjai na teritoriji Kuzmina, Donje Brnice, Ru-
jica, Radeva i Topličana »pošto su ranija ograničenja, vršena u tim .ata-
rima; isto onako nepravilna i nezakonita kao u gore pomenutim seli-
ma «,569 :

Na žalbe Albanaca drugačije se gledalo. U većini slučajeva ogra-

ničenja su ostajala iako je, osim utrina i šikara, zahvatana i obradiva
zemlja. Da se ograničenje ozakoni, nalazio se niz razloga, ali glavni je
uvek bio »nacionalni interes«, odnosno naseljavanje »državotvornog ele-
menta<, Istina, bilo je slučajeva da su i Albanci uspevali da ponište reše-
nja o ograničenju ali samo na privatnoj radnoj zemlji, i to onim selima
koja su imalaposlanika koji je bio uticajan kod ministra agrarne reforme,
ili nekog drugog političara koji je mogao uticati da se rešenja ponište. Da
li će neko ograničenje ostati na snazi ili ne zavisilo je i od toga da li će
meštani uspeti da podmite nekog agrarnog poverenika,570
U izražavanju nezadovoljstva premanaseljenicima Albanci nisu imali
podršku vojnih i žandarmerijskih stanica. Da bi sprečili naseljavanje, oni
su preko noći palili ili rušili prve..kuće odnosno skloništa podignuta na
dodeljenom zemljištu, ili naoružani uznemiravali naseljenike, a bilo je
i ubistava.
Ekonomski položaj naseljenika uveliko je zavisio od odnosa uprav-
nih organa prema njima. Ovi organi bili su dužni da im pomognu prili-
kom naseljavanja, a naročito u obezbeđenju privremenog krova i hrane
do prve žetve, pa i kasnije sve dok ekonomski ne stanu na svoje noge,
kao i u gradnji kuća.

5% V, Šaletić, n.d., 10.

5% AJ, 96—2—9, Akt glavnog poverenika iz Skoplja kojim se poništa-
vaju rešenja o ograničenju zemljišta u svrhe agrarne reforme.
570 AJ, 74—56—77, Žalba meštana sela Lodja Ministarstvu agrarne re-
forme.

199
 Razmatrajući odnos upravnih organa prema naseljenicima, Krstić
kaže: »Poznato je pasivno držanje upravnih vlasti prema postupku mesnog
stanovništva, koje je iskorišćavalo težak položaj naseljenika, prodajući im
kilogram kukuruznog brašna po 6-7 dinara, a kilogram slame 3-4 dinara.
Tako se htelo, kolonisti su morali i to podneti«.571
Tačno je da su i Srbi i Albanci meštani, naročito imućniji, nalazili
u naseljenicima jevtinu radnu snagu. Mnogi, pre svega najsiromašniji koji
iz starog kraja nisu ništa doneli, morali su da rade za malu nadnicu. Bilo
je dosta slučajeva da su za okopavanje kukuruza dobijali od meštana kilo-
gram kukuruza dnevno.57* Ovakvo iskorišćavanje naseljenika izazvalo je
njihovu netrpeljivost prema meštanima.
Govoreći o ovim odnosima, Krstić kaže: »Među Makedoncima su
kolonisti najviše stradali. Opet na području okruga agrarnog povereništva
u Bitolju, a specijalno oko Prilepa. Kolonija Aleksandrovo najviše je pro-
patila, a postoji opravdana bojaznost da će se iseliti... Poslanici nisu
imali obazrivosti ni prema imenu, koje ova kolonija nosi. Kolonistima
na području bitoljskog povereništva apsolutno je bilo onemogućeno svako
napredovanje. Ako je kolonist sadio voćke, preko noći bi mu meštani
voćke posekli; ako je podigao ogradu, srušili bi mu je; usevi od poljskog
kvara nisu bili sigurni, ako bi kolonistička marva kome štetu napravila,
opštinski ga je sud nemilosrdno kažnjavao. Jednom rečju sudbina i napre-
dak naseljenika bila je u rukama domorodaca, protiv kojih su naselje-
nici bili nemoćni. U skopskoj oblasti ovih špekulacija nije bilo pa je i
stanje kolonista drugačije. Tako je isto među Arnautima bio život kud i
kamo snošljiviji«.575
Meštani Makedonci imali su za ove pakosti prećutnu saglasnost po-
licijskih organa, koji nisu vršili nikakvu istragu po prijavama naseljenika.
Kada su bili u pitanju meštani Albanci na Kosovu, vlasti su postu-
pale najbrutalnije prema njima i za najmanji ispad protiv naseljenika,
Svaka naseljenička prijava protiv Albanaca detaljno je ispitivana. U ovak-
vim istragama stradali su u većini slučajeva nevini ljudi. Postupajući ta-
ko, agrarne vlasti i policija jasno su stavili do znanja Albancima da ne
smeju uznemiravati naseljenike. I sudovi su u sporovima između naselje-
nika i Albanaca bili na strani naseljenika bez obzira na to da li su bili
u pravuili nisu. Žandarmi su počinjali istragu odmah posle rušenja ili pa-
ljevine kolibe naseljenika. Na udaru su prvi bili meštani Albanci iz tog
sela ili iz susednih sela. Zatvarali bi i premlaćivali više ljudi ali u dosta
slučajeva krivca ne bi otkrili. Prema izjavi Ignjata Aleksića iz Grabovca
kod Prištine, prve naseljeničke kolibe zapalili su jedne noći Albanci. Slu-
čaj je prijavljen žandarmerijskoj stanici. Žandarmi su zatvorili više ljudi

"1. Krstić, n.d., 58.

82 Izjava Boška Uskokovića iz Lazareva kod Prištine data
autoru 1975.
55 D. Krstić, n.d., 56/57.

200
iz Ade. Tukli su ih ali krivca nisu našli. Pre Crnogoraca u Grabovcu su
bili naseljeni Srbi. Međutim, zbog stalnog uznemiravanja i napadanja ka-
čaka, naročito noću, bili su primorani da napuste ovo naselje.574
I način naseljavanja na Kosovu bio je jedan od uzroka netrpelji-
vosti naseljenika i Albanaca, Velikosrpska buržoazija htela je da razbije
kompaktnost albanskih sela dovođenjem naseljenika u njih, Podstrekavani
od organa vlasti i žandarmerije, ovi naseljenici odnosili su se arogantno
prema komšijama Albancima. Pokazalo se da je takva politika bila štetna
jer je deo ovako ubačenih naseljenika u albanska sela uvideo da mora me-
njati odnos ako misli da tu živi. Oskudevajući u svemu, ovi naseljenici su
morali da se obraćaju za pomoć svojim komšijama, a oni koji su se ne-
prijateljski odnosi prema Albancima nailazili su na isto takvo neprija-
tjstvo s njihove strane. Ponosni Albanac nije mogao trpeti poniženja od
strane agresivnih naseljenika pa je to bio uzrok ubistava i stvaranja no-
vih kačaka. —
U vezi s ubacivanjem naseljenika u albanska sela Krstić kaže: »Raz-
vijanje kolonizacije dovođenjem i mešanjemi nacionalnog elementa (misli
na pripadnike slovenskih naroda — M.O). sa mesnim arnautskim sta-
novništvom, ne samo da nije moglo zastrašiti i umiriti Arnaute, nego je
kod njih zbog dosadašnjeg načina Života i tradicionalnog fanatizma izazvalo
i organizovanu akciju sprečavanje kolonizacije. Da prisile koloniste na
raseljavanje, počeli su Arnauti 1922. godine sistematski ubijati pojedine
naseljenike u raznim kolonijama «.575 "
I žandarmi su doprineli lošim odnosima između naseljenika i Alba-
naca, Vršeći svoju dužnost, činili su zloupotrebe, huškali naseljenike pro-
tiv Albanaca, pljačkali što im se dopadne, ubijali bez ikakvog razloga.
Tada je bilo normalno da u albanskim selima, kada se pojave žandrami,
svako beži u kuću i zatvara se. U jednom izveštaju kaže se da »žandarmi
raspoređeni u grupama po 10—15 po žandarmerijskim stanicama vrlo
često više štete nego što koriste. Oni su sastavljeni iz raznih elemenata,
bez dovoljno spremei ljubavi prema službi i državi, dešava se da pljačka-
ju, da bez razloga ubijaju, da brutalno i teško vređaju. Ponašaju se veći-
nom suviše arogantno prema narodu u vršenju javne službe «.79
Ovaj izveštaj potvrđuje mnoge podatke o nezakonitim postupcima
žandarma prema Albancima, koje su smatrali kao da su van zakona. U
to vreme vladi je stizalo mnogo žalbi i predloga da se žandarmerija u
Južnim krajevima, odnosno na Kosovu, očisti od siledžija i nepoštenih
ljudi jer je ocenjeno da su njihovi postupci bili jedan od uzroka odmeta-
nja Albanaca, odnosno njihovog uključivanja u: kačački pokret,
I način na koji su naseljenici smeštani u albanske kuće pogorša-
vao je njihove odnose s Albancima. Upravne vlasti, uz pomoć žandarma,
nisu tražile ni formalnu saglasnost vlasnika kuća. U pojedinim kućama
smešteno je i po više porodica pa se tako dovodilo u pitanje normalno

4 Izjava Ignjata Aleksića iz Grabovca kod Prištine data au-

toru 1975.
55 D. Krstić. n.d., 75.
56 B. Hrabak, kao nap. 481.
201
funkcionisanje tih domaćinstva, Kako navodi A, Prelević, vlasti su prili-
kom privremenog smeštaja naseljeničkih porodica »veoma često neo-
bazrive, biva da opštinska vlast postupa na nedozvoljen, nečovečan način:
po nekoliko (često po 6-7) familija uvodi u jednu kuću, koja bi mogla
poslužiti u prekoj potrebi tek za nekoliko, dakle ispod tri. «577
U ovako prenaseljenoj kući vladali su zategnuti odnosi između na-
seljenika i vlasnika kuća. Mada su bili privremeno smešteni tu, dok po-
dignu sebi privremeni krov, mnogi naseljenici nisu žurili da napuste alban-
ske kuće. Bilo je i takvih koji nisu hteli da se isele iz njih."79
Vremenom, naseljenici i meštani dolaze do saznanja da njihov
mirni život zavisi pre svega od njih samih. Oni uviđaju da za njihov te-
žak položaj nisu krivi ni jedni ni drugi nego buržoasko-šovinistički ele-
menti koji žive na račun naroda.
Na poboljšanje odnosa između naseljenika i Albanaca uticao je
donekle i prestanak delovanja kačačkog pokreta, 1924, godine, a najviše
Komunistička partija — jedina politička partija u zemlji koja je čitavo
vreme postojanja Kraljevine Jugoslavije zastupala interese. svih naroda
Kosova i borila se za njihovu ravnopravnost i slogu. Iako je radila u ile-
galnim uslovima, sve više je osvajala poverenje masa koje su se uverile
da ije to jedina partija koja štiti njihove interese.
Bilo je dosta slučajeva da su još prvih dana po dolasku naseljenici
uspostavili dobre odnose s Albancima i da su oni prerastali u kumstva
i pobratimstva. To se odnosi naročito na naseljenike koji su došli na ku-
povinu, jer.u tom slučaju Albanci nisu imali nikakvu primedbu pošto
njihovi interesi nisu bili povređeni. Takvi primeri su pozitivno uticali na
dalje zbližavanje dva naroda.
I samopristajanje Albanaca da pozajmljuju naseljenicima poljopri-
vredne sprave i daju seme na zajam, da im svojom stokom obrađuju
zemlju značilo je mnogo jer su u tim teškim danima naseljenici i Albanci
našli zajednički jezik. Gotovo svi ti kontakti, stvarani bez posredstva vlasti,
prerasli su kasnije u dobrosusedske odnose. To je došlo do izražaja 1941.
godine, kada su mnogi Albancirizikovali i svoj život da bi zaštitili svoje
komšije naseljenike.
Bilo je dosta slučajeva da su Albanci pomagali naseljenicima koji
su bili smešteni u njihovim kućama da podignu sebi domove, ne tražeći
im nikakvu naknadu za to. Uostalom, ne poznajući jedni druge, ni obi-
čaje, nisu se mogli odmah ni zbližiti. Ali, nekad je bila dovoljna samo
mala usluga, ili neki gest poštovanja, pa da se uspostave kontakti, Kako
navodi Petar Subotić iz Obilića, njegova porodica je imala prve kontakte
s braćom Ašani iz Globoderice. »Jednoga dana došlo je jedno jagnje pred
našu kuću — priča Subotić. — Tu je ostalo nekoliko dana. Vlasnici,
braća Ašani, primetili su jagnje pred našom kućom i jednog dana došli i
pitali čije je to jagnje. Mi smo odgovorili da je. jagnje tu došlo i da ne
znamo čije je. Jedan je tada rekao da je njegovo jagnje, na šta smo mu mi

577 Agrarni pregled, br. 6 od 15. III 1924.

58. V, Baljozović, n.d., 150

202
odgovorili da može da ga uzme ako je njegovo jer mi ne želimo ništa tuđe
prisvojiti. Od toga dana mi smo postali dobri prijatelji i komšije tako da
smo se kasnije 1 okumili, Taj Ašani je kasnije izjavljivao da su
naselje-
nici dobri ljudi i da nisu ono što se o njima govorilo «,579
o dobrim odnosima između naseljenika i Albanaca govori
i izjava
Aleksića koji ističe da je 1926. godine došao da mu pomogne uzorati
jednu njihovu njivu Azem Šalja iz Ade. »Mi smo mu uzvratili tu pomoć
time Sto smo mu pomagali u kopanju kukuruza. Kasnije, pa i danas, naše
kuće su u prijateljskim odnosima tako da se posećujemo i lepo slažemo.
Zbog toga što nam je pomagao u oranju Azem je imao neprijatnosti od
svojih komšija Albanaca jer većina njih nije nas dobro gledala. On je
čak bio primoran da traži zaštitu i od žandarmerijske stanice. Posle inter-
vencije žandarmerijske stanice nisu ga više komšije uznemiravale«.5%0
Tačno je da je i među naseljenicima i među meštanima Srbima i
Albancima bilo dosta onih koji su nastojali da spreče njihove dobrosu-
sedske odnose, ali je postepeno sve više preovladavalo uverenje da se oni
moraju uvažavati kao ljudi i jedni drugim pomagati. Agrarni poverenik
Đorđo Krstić konstatuje da se ti odnosi stalno poboljšavaju. Nije bio re-
dak slučaj da Albanci i naseljenici zajednički ulažu sredstva u neki posao
ill poljoprivrednu mašinu .— kosačicu ili vršalicu. Prilikom obilaska na-
seljenika 1927. godine Krstić zapaža da »Arnauti već danas na mnogim
mestima pokazuju znakove osećaja ljubavi i humanosti. Zapazio sam da
se negde vrlo dobro slažu sa naseljenicima pa su im često puta od velike
usluge. Pomažu im graditi kuće, kopati bunare i dovlačiti drva i to skoro
sve besplatno. Ako su u manjini među naseljenicima, potpuno su im oda-
ni: naravno da to naseljenici uviđaju i uzvraćaju «.58!. nn.
I pored sistematskog raspirivanja mržnje i šovinizma između na-
seljenika i Albanaca od strane reakcionarnih elemenata, u narod sve više
prodire uticaj KPJ koja se zalagala za ravnopravne, bratske odnose. Go-
voreći o tim odnosim i klimi na kosovskom selu, Mitar Radusinović, jedan
od aktivista radničkog i komunističkog pokreta na Kosovu, ističe ovo:
»U selu je Duboviku, kao i ostalim okolnim selima, do takvog stepena
bio raširen šovinizam tako da se dešavalo da su omladinci, mlađi i sta-
riji, sačekivali Šiptare i svađali se sa istim. Osim toga, ovo je bilo razvi-
jeno i između naseljenika Hercegovaca, Crnogoraca i drugih. Bile su česte
svađe, zađevice i tomeslično. Bivši nenarodni režim preko svojih agenata
žandarma i drugih njima privrženih širio je parole o tome da treba Šip-
tarima oduzeti zemlju i iseliti ih... Rad sa omladinom došao je do tog
stepena da omladinci sela Dubovika, Zlopekai Raušića nisu dozvoljavali
da se u tim selima dešavaju svađe i tuče između naseljenika i Šiptara.
Ovo smo sproveli već 1932. godine «.5$?

5% Izjava Petra Subotića iz Obilića.

%0 Kao nap. 575.
%& D Krstić, n.d.» 82.
% AIIK, K-12a/3 br. 154, Stenografske beleške za srez pećki.

203
 Zahvaljujući radu Partije i skojevske organizacije, sve više je izgra-
đivana svest kod naseljeničke i meštanske omladine da su interesi radni-
ka i seljaka istovetni i da samo zajedničkom borbom i radom mogu po-
boljšati svoje životne uslove i odupreti se svim šovinistima i podstreka-
čima sukoba i nesporazuma.
Naceloj teritoriji Kosovaosećao se u to doba intenzivan rad obnov-
ljenih partijskih organizacija, Njihova aktivnost bila je različita po srezo-
vima, ali je sve više prodirala u široke narodne mase, U tim prvim aktiv-
nostima KPJ nailazi prvo napodršku u naseljeničkim kolonijama. U prvo
vreme oseća se nepoverenje Albanaca u KPJjer su tada partijski radnici
većinom bili naseljenici. Prvi članovi KPJ iz redova Albanaca bili su rad-
mici, zanatlije, đaci i studenti. Videći da se komunisti Albanci, Crnogorci
i Srbi, tj. naseljenici i meštani, zajednički odupiru agrarnim organima ko-
ji su “albanskom seljaku oduzimali radnu zemlju, uveravali naseljeničke
porodice u kojim je bilo članova SKOJ-a ili Komunističke partije, ili nji-
hovih simpatizera, da odbijaju da prime takvu zemlju, Albanci se sve više
opredeljuju za liniju KPJ jer su se i praktično uverili da je to jedina po-
litička partija koja se bori za njihova prava i punu ravnopravnost s osta-
lim narodima koji žive na Kosovu, |
Govoreći o radu KPJ na selu i položaju kosovskog seljaka u tom
periodu, Dušan Mugoša kaže: »Što se tiče sela — u selimaje situacija bi-
la prilično teška, za sve nacionalnosti. Najteži je bio položaj Crnogoraca
(kolonista). Uglavnom među kolonistima na selu isticao se onaj koji je
imao nekog u državnoj službi, inače drugi nisu mogli da sastave kraj s
krajem. Drugi deo ljudi, koji je bio prilično siromašan, bili su Šiptari,
kojim je agrarna reforma uzimala površine i na taj način su osiroma-
šivali...
Rezervisanost šiptara prema komunistima bila je zbog toga što su
često imali poslanike Srbe i ti su im ljudi kroz svoju politiku donosili zlo,
pljačke itd. tako da su kroz takvu politiku, razvijajući mržnju prema Srbi-
ma i Šiptarima, ostali da ne veruju ni komunistima, a i ukoliko su im
verovali, bili su rezervisani i pored priličnih napora i borbe da se stekne
poverenje kod Šiptara <.583
Istupanja naseljenika protiv oduzimanja radne zemlje Albanaca nai-
lazila su na simpatije Albanaca jer oni vide da 1939, i 1940. godine samo
komunisti odbijaju da uzmu njihovu zemlju.#%# Tada nije bilo nikog dru-
gog na Kosovu »ko se borio za prava Šiptara«, Zbog toga su »šiptarske
mase komuniste prihvatile kao svoje«,585
Kako navodi Sulj Molja, bilo je više naseljenika u đakovičkom sre-
zu koji su odbili da prime zemlju albanskih seljaka. On navodi ovaj pri-
mer: »Jovan Vujović trebalo je da dobije zemlju, a njegov sin skojevac
mu je rekao: »Ako si moj otac, ti nećeš da uzmeš zemlju«, na šta mu je

%3 Isto, K-12/1 br. 142, Stenografske beleške za srez pećki.

5% Isto, K-1/2.
585 Isto.

204
otac odgovorio: »Ako ti kažeš, neću da je uzmem«... Ta zemlja nije
oduzeta«. On dalje ističe da su »Šiptari videli da su komunisti za istu
stvar, da hoće da zaštite njihova prava «5%
Na više mesta Kosova, a naročito u graničnim srezovima, gde se
oduzimala zemlja od albanskih seljaka po principu 40 ari na člana do-
maćinstva, komunisti organizuju akcije da bi ovo sprečili. Akcija je »bilo
još na više mesta organizovanih protiv dodeljivanja zemlje «.597
Ove akcije komunista protiv oduzimanja zemlje od albanskih selja-
ka i odbijanje pojedinih naseljenika da prihvate takvu zemlju pozitivno
je uticalo na njihove međusobne odnose. Albanci menjaju stav prema nase-
ljenicima i prelaze preko ranijih uvreda sa njihove strane. To se manifes-
tovalo i 1941, godine, kada su albanski šovinisti i reakcija, uz pomoć
italijanskog okupatora,. počeli teror nad naseljenicima, paleći njihove kuće
i proterajući ih s imanja. Tada su ih njihovi prijatelji Albanci uzimali u
zaštitu, često rizikujući svoje živote. Obezbeđivali su i oružanu pratnju
naseljenika,štiteći ih od sela do gradaili do granice tzv. Velike Albanije.
Mnogi naseljenici ostavljali su svojim komšijama Albancima imovinu i
stoku i posle oslobođenja, kada su se vratili na svoja imanja, oni su im
to vratili.
Prijateljstvo i dobri odnosi između Albanaca i naseljenika koji su
stvarani u predratnoj Jugoslaviji još više će se razviti i učvrstiti u toku
NOP-a, kada se zajedno bore protiv okupatora i njihovih slugu Albanci,
Srbi i Crnogorci. Učvršćenju dobrosusedskih odnosa doprinelo je delova-
nje KPJ i u predratnom i u ratnom periodu, kada se stvaraju čvrsti osnovi
bratstva i jedinstva naroda Kosova.

#88 Isto, K-13/1 br. 169, Stenografske beleške za srez đakovički.

#81 Isto.
 Glava V

REZULTATI AGRARNE REFORME

Možda je sprovođenje agrarne reforme u južnim krajevima Jugos-
lavije, u koje se ubrajalo i Kosovo, jedinstveno ne samo u nas nego i u
svetu po tome što je trajalo gotovo 23 godine — od 1918. do 1941. a
da nije završeno. Toliko odugovlačenje svedoči o nepripremljenosti držav-
nih organa za sprovođenje agrarne reforme. Nije se znalo kojim površina-
ma se raspolaže i kakvog su kvaliteta, niti koliko se porodica i u kojim
mestima može naseliti, Na Kosovu se prvo vrši kolonizacija, a tek posle
toga, ili uporedo s njom, uređuju agrarni odnosi.
Bolnu tačku u sprovođenju agrarne reforme u zemlji uopšte, a po-
sebno na Kosovu, predstavljala je nestručnost agrarnih službenika, Do-
kumentacija o radu agrarnih organa nije uredno vođena, a statistički ob-
rasci nisu istovetni, što otežava upoređenje podataka, '
Potpuniji statistički podaci o kolonizaciji i agrarnoj reformi na Ko-
sovu počinju da se vode 1932. godine, posle. donošenja Zakona o nase-
ljavanju. To su podaci o površinama koje su ograničene za svrhe agrarne
reforme, o onim koje su podeljene i o broju agrarnih interesenata — na-
.seljenika i meštana.
U nastojanju da što potpunije i preciznije utvrdimo rezultate agrar-
ne reforme na Kosovu, koristili smo podatke iz literature i štampe i ar-
hivsku građu. No, oni su često, kontradiktorni, pa i nepouzdani. Statis-
tički podaci koji su davani u toku jedne godine ne slažu se pa je zbog
toga neophodno njihovo višestruko upoređivanje.
lako u nas postoji relativno obimna literatura o agrarnoj reformi
između dva svetska rata, ni u jednom radu nije obrađena agrarna reforma
.samo na Kosovu, već se ovo pitanje razmatra šire i podaci se odnose na
celu Južnu Srbiju. Literatura o ovom problemu nastala do 1941. godine
može se koristiti za određeni period, a ne za agrarnu reformu kao celinu,
jer je ona još bila u toku, Istog su karaktera i podaci koje sadrži posle-
ratna literatura pošto su, većinom, preuzeti iz predratne. Prema tome, ar-
hivska građa, mada nije potpuno sačuvana, predstavlja jedini pouzdani
izvor podataka o agrarnoj reformi na Kosovu. Građa koja se odnosi na
agrarnu reformu na Kosovu nalazila se u Vrhovnom agrarnom povereniš-
tvu u Skoplju, ali su je u toku okupacije Bugari uništili, pa smo se ori-
jentisali, uglavnom, na onu koja se čuva u arhivima u Beogradu, No, ni ti
dokumenti ne sadrže konačne rezultate agrarne reforme u ovom kraju,
budući da onanije bila završena, a ni postojeći statistički podaci nisu naj-
potpuniji pošto su prilikom čestih revizija 1 superrevizija menjani, Zato je
neophodno upoređivati statističke podatke iz poslednjih godina sprovođe-

206
nja agrarne reforme i one koji su dati prilikom revizije agrarne reforme
na Kosovu 1945 — 1947. godine, naročito kada je u pitanju broj nase-
ljeničkih porodica,
Podaci o zemljišnim površinama koje su bile obuhvaćene agrarnom
reformom na Kosovu dati su zaključno sa 1939. godinom. Iako nisu ko-
načni, mogu se smatrati približno tačnim, Jer, koliko je poznato, u toku
1940. godine nije bilo novih naseljenika. Te godine, uglavnom, premera-
vane su organičene i podeljene površine radi ubaštinjenja onih naseljeni-
ka koji su stekli pravo na to.
U vezi s agrarnom reformom moraju se posebno prikazati rezul-
tati njenog sprovođenja na osnovu Zakona o uređenju agrarne reforme,
a posebno prema Zakonu o naseljavanju. A pošto se na Kosovu prvo
primenjivala Uredba, odnosno Zakon o naseljavanju, navodimo najpre
rezultate koji su postignuti na osnovu ovih zakonskih propisa, a onda one
prema Zakonu o uređenju agrarnih odnosa.
' Radi pregleda, podatke o definitivno organičenim površinama na
Kosovu navodimo po srezovima,5$5

Ograničeno zemljište na ha
Premereno

Srez Definitivno Obradivo

ograničeno Obrađi- Neobrađi- Neobradivo
vano vano

Kosovskomitrovački 3.504,52 10.076,93 1.940,68 486,91

Vučitrnski 11.756,90 | 5.8T7,17 5.877,38 568,05
Drenički 14.294,55 .394,87. 6.643,38 3.746,29 .
Istočki 15.536,75
eo 1.006,57_
zm 14.450,18
e 80,00 |
80,00
Pećki 17.130,50 1.396,80 15.733,70 o
Đakovički 43.102,19 24.374,12 9.884,08 8.843,99
Podrimski 21.188,81 | 13.139,33 8.049,38
Prizrenski 17.956,49 4.260,84 7.520,30 6.175,35
Lapski 7.057,33 156,69 5.621,93 29,72
Nerodimski 6.079,09 3.036,00 ,! 2.468,00 145,00
Gračanički 19.048,00 11.448,00 3.358,00 4.243,00
Gnjilanski 12.768,00 144,00 9.107,00 94,00
Kačanički 775,00 6,00 497,00 24,00
Podgorski 2.015,00 11,00 1.981,00 23,00
Kosovo 192.212,94 66.328,32 | 81.758,00 32.508,69

588 AJ, 96—15—50, Stanje na dan 1.11939. za srezove: kosovskomitro-

vički, vučitrnski, drenički, prizrenski, lapski; 96—15—56 stanje na dan
31. X111939. za srezove: pećki, istočki, đakovički, podrimski; 96—15—35, sta-
nje krajem 1937. za srezove: nerodimski, gračanički, gnjilanski, kačanički i
podrimski.
207
 Kao što se vidi, na Kosovu je za agrarnu reformu definitivno ogra-
ničeno 192.212,94 ha, Od toga je premereno 180.595,01 ha — obradivog
148.086,32 (obrađivanog 66,328,32 i neobrađivanog 81.758) i neobradi-
vog 32.508,69 ha. Prema podacima, obuhvaćene su i površine koje se ne
mogu privesti kulturi, pa su, većinom,ostajale u fondu.
Od definitivno ograničenih površina premereno je 82 odsto obradi-
vog zemljišta (obrađivanog 36,7% i neobrađivanog 45,3%), a neobradivo
zemljište iznosilo je 18 odsto. Neobradivih površina najviše je bilo u pla-
ninskim srezovima, gde su kompleksima zahvatana i zemljišta nepodesna
za bilo kakvu kulturu i mogla su se samo pošumiti. Neobradivih površina
u kosovskoj ravnici bilo je manje, jer se tu zemlja uz izvesna ulaganja
mogla osposobiti za gajenje gotovo svih kultura,
Veoma je važno znati ko je pre deobe agrarnim interesentima bio
vlasnik ograničenog zemljišta. Stoga dajemo tabelarni pregled zemljišta S
naznakom u čijem je vlasništvu bilo pre deobe.53%

Zemljište pre deobe u ha

Srez
a
| Državno
< Crkveno| Trajno
Opštinsko [manastir Privatno napušten

Kosovskomitrovički 3.332,30 172,22

Vučstrnski 9.425,66 1.165,65 1.165,62
Dreničlci 13.980,41 206,58 223,56
Istočki 14.450,18 1.006,57
Pećki 10.905,10 246,14 671,69
Dakovički 43.102,19
Podrimski 21.188,71
Prizrenski 14.595,79 2.621,76 138,94
Lapski 72,98 6.937,80 14,47 52,07
Nerodimski 6.071,00 8,00
Gračanički 18.344,00 508,00 154,00
Gnjilanski 12.746,00 6,00 54,00
Kačanički 846,00 23,00
Podgorski 2.007,00 11,00

Kosovo 100.345,95 75.502,24 246,14 4.530,43 4.252,67

Za svrhe agrarne reforme na Kosovu, dakle, ograničeno je 100.345,95

ha državnog zemljišta, 75.502,24 opštinskog, 246,14 crkvenog i manastir-
skog, privatnog 4.530,43 i trajno napuštenog (kačačkog) 4.252,67 ha —
ukupno 192.212,94 hektara.

št Isto.

208.
 Ako uporedimo podatke date za vreme stare Jugoslavije s podaci-
ma koji su dati prilikom sprovođenja revizije agrarne reforme 1945-46.
godine, zaključićemo da se ni približno ne slažu, Podaci koje je dala Re-
viziona komisija, iako nepotpuni za pojedine srezove, bacaju sasvim dru-
gu sliku na zemljište koje je bilo zahvaćeno agrarnom reformom 1918 —
1941. godine. Revizijom je vraćena zemlja koja je bila vlasništvo alban-
skih seljaka. Radi ilustracije dajemo ovaj pregled priznate i oduzete od-
nosno vraćene zemlje bivšim vlasnicima,5%%

Srez prase dod.u Sa 4 lom— bivšim

. : ha Oj Priznato |vlasnicima
Đakovački 1.852 22.158,76 5.505,09 [14.953,86 5.505,09
Istočki| 288. 2.554,43 225,49 2.332,04 225,49
Drenički | 318 4.376,83. 684,84 3.691,99 | 684,84 |
Pećki 505 9.081,14 572,49 8.509,25 > 572,49
Šarplaninski 600 3,654,83 1.149,75 2.505,08 1.149,75
Podgorski 137 2.492,65 444,07 2.048,58 444,07
Podrimski 762 5.705,63 2.206,16 3.499,47 2.206,16

Svega: 4.462 50.024,97 (10.787,89 [37.540,27 10.787,89

Gornji podaci odnose se samo na one agrarne interesente čija su

imanja bila predmetrevizije i donesena su rešenja o priznavanju i oduzi-
manju zemlje. U ovu tabelu nisu uneseni podaci za porodice kojima je
oduzeta i priznata sva zemlja izuzev sreza đakovičkog i pećkog gde su
dati neki delimični podaci. Upoređujući ova dva podatka, cilj nam je bio
da pokažemo koliko je nesavesno vođena agrarna statistika za vreme iz-
vođenja agrarne reforme od 1918. do 1941. godine, i to pre svega podaci
koji su se odnosili na zahvaćenu privatnu zemlju. Podacima koje je dala
Reviziona komisija može se dati puno poverenje jer su u radu komisija
učestvovale i zainteresovane strane, tj. naseljenici i mesni agrarni inte-
resenti.
U gore navedenim srezovima od 4.462 agrarna interesenta oduzeto
je 10.787,89 ha privatne zemlje koja je vraćena bivšim vlasnicima alban-
skim seljacima, Prema podacima Revizione komisije, nalazimo samo na
dva slučaja da je zemlja bila oduzeta od Srba meštana, i to u dreničkom
srezu.
U izveštaju o radu Oblasnog narodnog odbora navodi se da su re-
vizione komisije rešile ukupno 11.168 agrarnih sporova. Ranijim vlasni-
cima — Albancima vraćeno je 15.784 ha, a 4.829 naseljeničkih porodica

sw AJ, 97——5—49, Statistički izveštaj Revizione komisije o broju re-

šenih sporova na Kosovu,

u 209
dobilo je pravo na svu zemlju koja im je bila dodeljena. Delimičnoje iz-
gubilo. zemlju 5.744 a celu zemlju 595 porodica. U ovaj broj nisu ušle
one porodice čija imanja nisu bila podvrgnuta reviziji.5#%! Preko dve tre-
ćine privatne zemlje vraćeno je nateritoriji Metohije i Drenice, gde je bilo
najviše nezakonitih radnji agrarnih organa od 1918. do 1941. godine.
Ograničene i premerene površine podeljene su kolonistima i mes-
nim agrarnim interesentima.. Osim njih, zemlja je davana i ostalim agrar-
nim interesentima. Posebno dajemo podatke za naseljenike na Kosovu: (ko-
loniste, dobrovoljce, četnike, optante i autokoloniste koji su dobili zemlju
u dopunu), a posebno za mesne agrarne interesente i ostale korisnike ag-
rarne reforme.
Prema podacima, zemlja je ovako podeljena naseljenicima (vidi: ta-
po I na str. 211).59%2 ' '
> Dakle, na Kosovu je zemlju doble((0714) porodica kolonista, 248
dobrovoljaca, 80 četnika, 172. optanta 08 autokolnista — ukupno
11.722 porodice. : i
Evo i podataka o tome koliko je prosečno dobila svaka porodica,595
U Podeljena zemlja prosečno DO porodici

Srez Kolo Cone Četnici |Optanti |Autokol. naseljeni

Kosovskomitrovi| 4,98 4,49 0,68 421. | 486

Vučitrnski 7,29 9,52 7,31 7,42
Drenički 9,10. 13,58. 12,20 6,8 7,68. 9,01
oIStoški....—_ | 885. | 7,85 0,86 _ 1... 692
Pećki 8,21 6,76 * 10,07 8,19
Đakovički 815: | 5,61 23,58 13,41 8,15

Podrimski 12,58 11,80 13,13 . 12,64.

Prizrenski 9,19 6,26 9,35
Lapski, 857. | 6,83 | 4,24 7,49
Nerođimski gn oma 967 100 5,61 8,31
Gračanički 7,91 9,61 13,00 7,96
Gnjilanski 7,65 7,85.
Kačanički 8,18 8,88 8,24
Podgorski 5,08 5,08

Kosovo 8,53 8,01 9,48. 13,11 5,64 8,47

8%! NO AKMDO,147.
#%2 Kao napomena 588.
5% Isto.

210
 Tabelal Podeljena zemlja naseljenicima

14.
Kolonisti Dobrovoljci Četnici Optanti I Autokolonisti Ukupno naseljen.
Srez
Br. Por. ha br. pol ha br. pol ha br. po) ha br. pol'. ha br. por. ha

Kosovskmitr. 85 419,40 2 8,99 0,68 1 4,21 89 433,28

Vučitrnski 475 3.465,90 8 76,23 44 368,65 627 3.910,78

Drenički 4713. 4.304,81 5 67,90 24,40 5 30,90 44. | 337,92 529 4.165,93
.Istočki 1.064 9.524,69 14 10,90 1 0,86 1.079 9.635,45:
Pećki 1.487 12.216,79 24 162,40 10,07 1.512 12.389,26.
Đakovički 2.553 20.814,44 54 303,00 9 212,22 1 13,41 2.617 21.343,07
Podrimski 515 6.481,12 48 566,83 149 1.956,38 712 900,43
Prizrenskni 485 4.457,18 7 43,87 492 4.501,65
brk 188 628,63
Lapski 454 3,892,75 12 82,03 614 460,34

Nerodimski 1.591 13.993,62 61 442,19 35 338,62 8 56,04 270 1.516,64 1.965 1.634,71"

Gračanički 989 7.832,00 13 125,00 65,00 1.007 802,20

Kačanički 459,00 60 45,80

Gnjilanski 361 2.953,00 36 320,00 397 327,30

Podgorski 122 620,00 122 62,00

Kosovo 10.714 91.435,30 1.988,34 80 758,17 172_| 2.256,40 2.869,46 11.722 99.308,27

211
 Svaka porodica dobila je prosečno 8,47 hektara. Najmanje su dobili
naseljenici u srezu kosovskomitrovičkom — 4,86% po porodici, a najviše
u prizrenskom — 9,35 hektara.
Iako Uredba o naseljavanju nije predvidela mesne agrarne intere-
sente kao korisnike agrarne reforme, u nekim mestima i oni su dobili
zemlju. To je zavisilo od raspoloženja agrarnih poverenika i sreskih na-
čelnika. Pošto su po Zakonu o naseljavanju, mesni agrarni interensti bili
korisnici agrarne reforme; bilo je neophodno prvo izvršiti reviziju dodeljene
zemlje meštanima i novu podelu na osnovu odredaba Zakona o naselja-
vanju. Koliko su zemlje dobili mesni agrarni interesenti da bi njihova ukupna
površina dostigla propisani maksimum vidi se iz sledećeg pregleda:5%
Broj mesnih agrarnih interesanata
Srez
Prge
: o-
mamara Pala o

Kosovskomitrovički 421 1.489,49 3,53

Vučitrnski 431 ito 1.241,61 3,64
Drenički 66 * ho 252,12 3,82
Istočkidž 602 7 2.419,82 4,01__
Pećki 435 1.302,64 2,99
Đakovički 102 387,05 3,80
Podrimski 474 1.218,90 2,57
Prizrenski 69 260,76 3,77
Lapski 80 307,22 3,88
Nerodimski 2.113 5.077,16 2,40
Gračanički 833 2.583,00 3,10
Kačaničk:
Gnjilanski 446 1.300,00 2,91
Podgorski

Kosovo 5.982 17.841,37 2,98

Kao što se vidi, na Kosovu je 5.982 porodice dobilo zemlju u do-

punu, ukupne površine 17.841,37 ha, ili prosečno po porodici 2,98 ha,
Najviše su po porodici dobili mesni agrarni interesenti u uroševačkom
srezu — 4,79 ha, a najmanje u podrimskom — 2,57 hektara.
Zemlju su većinom dobijali Srbi meštani i autokolonisti, a Albanci
mali broj. Da li će neko dobiti zemlju zavisilo je od raspoloženja predsed-
nika opštineili načelnika sreza i agrarnih poverenika, Svi oni koji su uspe-
li da podmite nadležne organe dobili su zemlju.
Pošto je naseljavanje vršeno tokom celog perioda od 1918. do 1941.
godine, dajemo u tabeli II pregled po srezovima i godinama.?%5

5% Isto.
"5 AJ, 96—21—T1, Statistički podaci o naseljavanju Kosova po godi-
nama naseljenja.

212
 Tabela II Naseljavanje po godinama

Srez 1918. 1920. 1921.| 1922.| 1923.| 1924.| 1925. 1926.| 1927.| 1928.| 1929. 1930. 1919—1930.

Gnačanički 1 60 357 150 160 81 37 41 vo 7 30 1.012

Drenički 10 15 4 67 13 14 2 44 14 126 352
Lapski 88 25 [100 41 385 17] 31 49/39 420
Vučitrnski 20 20 49 [100 4 18 50 2 21 8 1 352
Pećki 125 12 63 109 25 50 46 104 186 192 2 915
Istočki oml|o8 4a
21
,
12
. S.
50S
19...
36 .
10 278
4_
144 20 670
Đakovički | 13 149 32 m 87 29 469 179 44 1.083
fodrimski 3 9 12

Šarplaninski 14 2 1 9 [118 41 2 197

Podgorski 6 10 18 34

Nerodimsk: 28 13 95 27 51 10 4 5 25 81 4 293

Gnjilanski | ds 2 48 20 40 27 9 178 13 375

Kačanički | | 1 10 17 28
Kosovskomitrovički 5 1 24 15 1 6 52

Gorski Nije bilo naseljavanja

Kosovo: 33 321 111 1-7159 670 535 297 364 289 [1.463 616 217 5.795

213
Do
=a
Tabela II Naseljavanje po godinama — nastavak
e.
> Ukupno
Srez 1932. 1933. .1934. 1935. 1936. 1938. 1937. 1931—1941. 1918—1941.

Gračanički 34 53 1.065
Drenički 17 39 136 211 563
Lapski 48 93 165 585
Vučitrnski 7 31 28 66 41 201. 553
Pećki 123 198 32 24 18 40 679 1.594
Istočki 128 103 66 412. 1.082
Đakovički 406 212 714 64 343 93 18 1.555 2.638
Podrimski 7 181 12 442 44 699 Tl1
Šarplaninski 21 70 45 25 54 27 285 482
Podgorski '14 :10 19 26 86 120
Nerodimski 10 7 19 ( 54 347
Gnjilanski 135 102 810 1.122 1.497
Kačanički 1 16 39 67
Kosovskomitrovičkni 20 27

Gorski Nije bilo naseljavanja

pomo

718 825 801 421 378 246 1.138 5.588 11.383

Kosovo:
 U ovom periodu tempo naseljavanja bio je različit, On je pre svega
zavisio od ažurnosti agrarnih povereništava, od sredstava izdvojenih za
agrarnu reformu i od političke situacije na Kosovu i zemlji. Kao što se
vidi iz podataka, prvo naseljavanje zabeleženo je 1919. godine, manjeg
obima, a od 1922. do 1929. godine povećava se. Intenzitet naseljavanja
opada do 1932. godine, zatim se opet povećava da bi se gotovo završilo
krajem 1938. godine. |
Ako. bi se period naseljavanja podelio — od 1918. do 1930. go-
dine, kada je naseljavanje vršeno prema Uredbi o naseljavanju, i od 1931.
do 1941, kada je primenjivan Zakon o naseljavanju — videlo bi se da
su neki srezovi bili skoro naseljeni u prvom dok naseljavanje drugih .po-
činje u drugom periodu, Istina, u srezovima u kojim je ono počelo još
1920. godine intenzivira se u drugom periodu, naročito posle 1936. go-
dine. Do 1931. godinenaseljeno je na Kosovu 5.795 porodica, ili 50,9
odsto, a5.588, ili 49,1 odsto, od te do 1940, godine.
. U drugom periodu, uglavnom, naseljavani su šarplaninski, podgor-.
ski, podrimski, đakovički.i gjilanski srez, mada je bilo manjeg naseljava-,
nja i u drugim srezovima, U podrimskom srezu intenzivnije naseljavanje
počinje. 1934.. godine, kada ovde dolaze optanti iz Albanije (Vraka). I:
u gnjilanskom srezu naseljava se u drugom periodu velik broj porodica. |
Godine 1937. ovde je naseljeno 810 porodica, ili 53,3 odsto ukupno na-
seljenih u ovom srezu,
Korisnici agrarne reforme bili su i ugledne ekonomije, poljoprivred-
ne škole, narodne osnovne škole, crkve i manastiri, vojska i žandarmerija
i neke kulturne ustanove, zatim stvarni sopstvenici koji su i uživali ogra--
ničenu zemlju na koju im je priznato kasnije pravo vlasništva, kao i lica
koja su dobila zemlju u zamenu za ograničenu odnosno oduzetu. Prikaza-
ne površine ovih korisnika mogle bi se izuzeti iz fonda agrarne reforme.
jer u stvari oni nisu ni bili korisnici — izvršena je samo zamena jedne|
za drugu površinu. Onim koji su držali i radili zemlju a nisu imali tapije.
moralo se priznati pravo svojine: pošto su je faktički posedovali. Takvih,
je bilo. 302 i priznato im je pravo na 1.519,04 hektara, U zamenu za
oduzetu zemlju 112 porodica je dobilo 387,92 ha. Međutim, broj poro-
dica: kojimje stvaranjem naseljeničkih kompleksa oduzeta zemlja mnogo
je veći, što znači da mnoge nisu ništa dobile u zamenu. o
“Broj korisnika agrarne reforme i površine koje su dobili prikazani
su u statističkom pregledu (tabela III, na str. 216 i 217).5% Od ograničenog
i premerenog zemljišta ostavljen je jedan deo za puteve, utrine, ispašu i
drugo faktičkim posednicima bez rešenja, a jedan deo je ostao u fondu ag-
rarne reforme. Prema podacima, zemlja koja je ostala u fondu agrarne re-
forme većinom je bila neobradivai samo deo nje mogao se pošumiti. Ko-
liko je ostavljeno ovog zemljišta za gornje svrhe vidi se iz sledećeg preg-
leda.597 m.

5% Kao nap. 598.

587 Isto.

215
o
ia
Tabela III Podeljena zemlja agrarnim korisnicima
“ .
-
g

Stvarnim sopstve Sopstvenicima . Uglednim .

nicima Čifčijama u zamenu ekonomijama Poljop. šk.
Srez
Br. Ha Br. Ha Br. Ha Br. Ha Br. Ha

Kosmitrov. 14 229,36
Vučitrnski 190 841,77 50 313,85

Drenički 9 290,94 28 111,92 18 38,91 1 6,01

Istočki 1 206 | 2 33,08

Pećki 1 5,89 3 65,4

Dakovički ' 20 50,26

Podrimski | 1 58,88 . 19 . 165,58

Prizrenski T7 115,01 3 1,29 13 10,35 1 14,03

Lapski 12 41,96 q 25,31 1 25,14

Nerodimski 2 8,00

Gračanički 16 58,00

Gnjilanski 2 13,00

Kačanički
Podgorsk. 13 10,00

Kosovo: 302 1.519,04 82 485,94 112 387,92 | 5 78,26 3 65,43

 Tabela III Podela zemlje agrarnim korisnicima

Narodnim Orkvama i Za kult. i dr. Ukupno izdeljeno

manast. Vojsci Žandanmer. Ikorisnicima
osnov. škol. ustan.
Srez
Br. ha Br. ha Br. ha Br. ha Br. ha Br. ha

Kosmitrov. 1 1,07 1 0,70 1 1,68 2 2,02 1 1,10 529 2.128,80

Vučitrnski 2 2,93 4 5,76 | 1 6,65 1 1,03 2 2,27 1.124 6.367,65

Drenički 6 16,81
Istočki 11 18,94 T 46,88 9 7,46 6 57,99 1.715 12.222,24

Pećki 3 5,97 3 20,13 2 42,41 1 1,85 12 26,73 1.971 13.860,v1

Đakovički 13 28,80 10 153,71 13 22,39 24. 6.561,36 2.199 28.547,64

Podrimski 10 18,05 3 107,26 7 30,44 10 26,22 1.236 10.629,66

Prizrenski 8 6,20 20 42,66 2 24,42 6 5,85 691 4.982,22

Lapski 3 4,87 14 16,36 4 9,93 4 10,62 739 5.044,82

.Nerodimski 3 8,00 1 3,00 1 1,00 1 23,00 559 3.142,00

Gračanički 10 14,00 8,00 2 74,00 2 2,00 14 21,00 1.686 10.811,00

e
12,00 8,00 862 4.627,00
e

Gnjilanski 6 10,00 11,00 7

Kačanički 1,60 62 460,00

«a
Podgorski 1 1,00 153 716,00

Kosovo: 76 136,64 60 263,72 18 302,87 49 84,09 76 6.738,29 14.126 104.139,34

217
 Faktičkim .
Srez “železnicu “adanaka | posednici- raspala“.
i reke rešenja sanju

Kosmitrov. 154,77 807,95 413,00

Vučitrnski 298,63 655,78 33,22 4.401,62
Drenički 315,12 602,39 7.869,93
Istočki 292,96 2.242,19 693,70 85,66
Pećki 389,00 2.127,21 492,49 261,49
Đakovički 148,08. 3.018,76. 1.204,77 9.587,94
Podrimski 697,58 4.465,77 1.565.417 3.832,23
Prizrenski 158,06 522,35 12.293,84
Lapski 157,99 108,21 76,31
Nerodimski 155,00 1.216,00 516,00
Gračanički 482,01 2.182,00 4.390,00
Gnjilanski 220,00 1.986,00 5.971,00
Kačanički 15,90. |: 6,00 55,00
Podgorski 26,90 1.276,09

Kosovo: 4.105,21 20.540,61 3.987,65 51.291,14

Kada je reč o agrarnoj statistici, primećuje se dosta kontradiktor-

nosti između podataka, čak za istu godinu, kada se uporede. Radi ilus-
tracije dajemo tabelarni pregled Agrarnog povereništva u Peći o broju
agrarnih interesenata i podeljenih površina. Prvi podaci dati su 1. janua-
ra 1939. a drugi 31. decembra iste godine.5%% (Tabela IV, ma str. 219).
> Kaošto se vidi, u toku samo jedne godine u srezu đakovičkom:po-
većao se broj kolonističkih porodica za 603, a autokolonističkih se smanjio
za 133. Prema podacima o naseljavanju po godinama zaključno sa 1938,
u ovom srezu bilo je naseljeno 2.638 porodica, a prikazano je da ih je
31. decmbra 1939. bilo samo 2.553. Upoređivanjem ovih podataka mo-
glo bi se zaključiti da je u toku samo jedne godine odustalo od naselja-
vanja 85 porodica. Vršeći dalja upoređivanja konstatujemo da su podaci
Vrhovnog agrarnog povereništva u Skoplju za 1939. godinu i onikoji su
dati po godinama istovetni — razlika je samo za jednu porodicu, pa ove
podatke možemo smatrati tačnim.

5% AJ, 96—15—50 i 56, Izveštaj Agrarnog povereništva u Peći Vrhov-

nom agrarnom povereništvu u Skoplju.

218
 Tabela IV Broj kolonista i podeljena zemlja — Povereništvo Peć

2. 4, 2. : : Aruto- Ukupno
Srez i Kolonisti "| Dobrovoljci Četnici Domoroci Optanti kolonisti naseljenika
datum _
(| Br. ha Br| ha |Brj ba |Brj| ha Br.| ha Br.| ha |Br ba
Pećki | |
1. I 1939. 1.440 10.560 ll 67,64 |' 290 792, 1.451
31. XII 1939. | 1.487 12.217 24| 162,40.._1| 10,07 435) 1302,64 1.512
94,761 +1 [+10,07|+145 +510,50 +61

=
Razlika + 47 |H 1.857 |+13,+
Istočki |
1. I 1939. 1.080 8.147 5 49,15 4931 1.865,44 . 1.085

-
31. XII 1939. 1.064 9.525 14 100,90 602, 2.419,82 0,86 1.079
Razlika — 16 (+ 1.378 |+ 9+ 60,75 -H109. +554,38 +1 +0,86 —6
Đakavački
=

1. I 1939. 1.944 16.294. 41| 10,00 too 359,86 9 26,00 114| 1.063,54 2.109

=
242,30 '
31. XII 1939. 2.553 20.815 | 54| 303,00 102| 388,05 m 212,22 1 13,41 2.617
[—113:-1.050,13 +498
o

Razlika + 609 + 4.520 |-+13.+ 60,70 —1 !1—10,00| — 6, +32,19 +186,22

=
*Podrimski ' ' ' f |
1. I 1939. 102 1.111. 1 2 17,00| 119. 235,00 114 1236,00 218

31. XII 1939. 515 6.481 | 48| 566,83 sa 1218,90 149 1956,38 712
Razlika + 413 IH 5.370 + 48(-+ 566,83 — 2 (— 17,001 +355: +973,90 (+35 +721,38 +494

Povereništvo
Peć
1. I 1939. 4.566 35.912 57| 357,05; 3 27,00 1010 3.248,44 124 1261,00 114 1063,54 4.864
31. XII 1939. 5.519 40.039 92| 1.142,13 1 10,00 1613 5.329,41 158 | 2169,46 1| 13,4115.771
Razlika -Hh 553 |+ 13.126 + 35,+ 785,08| — 2 — 17,00 +603. +2.080,97,+34 + 908,46 — 113(— 050,13 +907

s Znakovi: + više na dan 31. XII u odnosu na__1. I 1939.

(O — manje na dan 31. XII u odnosu na dan 1. I 1929.
 Ako se uporede statistički podaci o broju naseljenika na Kosovu
31. decembra 1939. s podacima s kraja iste godine po godinama nase-
ljenja i s ovim od 6. aprila 1941, videće se da su razlike velike, naročito
u pojedinim srezovima, a i na Kosovu kao celini. Kako se kretao broj
naseljenika, prema ovim podacima, vidi se iz sledećeg pregleda:5%%

Broj naseljenika na Kosovu

Broj naseljeničkih porodica

Srez : * 31. . XII Krajem 6. IV

Kraj. 1939 lgag.s* | :1938.*%# 1941.**ee
Istočki____ _.. _ 1.965 1.082 1.082 1.234
“Pečki 1.716 | -1.594 1.594 1.501
Đakovački 2.639 2.638 2.638 2.292
Podrimski 1.392 711 vll 672
Kosovskomitr. 79 79 79 103
Drenički 634 563 563 719
Vučitrnski 754 553 553 617
Lapski 723 583 983 1.275
Šarplaninski 516 482 482 237
Podgorski 136 120 120 142
Gračanički 1.065 1.065 1.065 1.278
Gnjilanski 1.451 1.497 1.497 1.425
Nerodimski 325 347 3417 433
Kačanički 64 67 67 77

Gorski Nije bilo

Kosovo : 13.519 | 11.581 11.579 12.005

Kolonisti na Kosovu poticali su iz svih krajeva Jugoslavije i iz ne-

kih susednih zemalja. Statistički podaci koji se odnose na etničku struk-
turu naseljenika ne mogu se uzeti kao verodostojni ni s ondašnjeg sta-
novišta. Oni sadrže samo podatke o nacionalnoj i verskoj pripadnosti, s
tim što su priznavane samo tri nacije: Srbi, Hrvati i Slovenci. Zvanični
organi nisu priznavali Crnogorcima i Makedoncima posebnu nacionalnost
već su ih smatrali Srbima. Prema tim podacima, osim Srba, Hrvata i Slo-
venaca na Kosovu su bili naseljeni Slovenci, Vlasi, Rusini, Rusi, Njemci,
Albanci — katolici iz Crne Gore, Muslimani i drugi.,

5% AJ, 96—21—69; 96—21—71; 67—28—264; 97—31—315.

* Podatke je dalo u januaru 1940. Vrhovno agrarno povereništvo u
Skoplju.
** Statistički podaci koje je Vrhovno agrarno povereništvo u Skoplju
dostavilo Ministarstvu poljoprivrede 12. XI1940. U propratnom tekstu kaže
se da podaci nisu dati za 1940.
*** Podaci o naseljavanju po godinama naseljenja.
**** Podaci dati dana 5. VII 1947. i 2. XII 1847. od strane Oblasnog na-
rodnog odbora za Kosovo i Metohiju. U njima nema podataka za nove sre-
zove — sitnički i kamenički. Za njih smo podatke naveli prema onim koji
se odnose na naseljavanje po godinama. Sitnički srez pliključili smo gra-
čaničkom a kamenički gnjilanskom.

220
 Nacionalni sastav naseljenika na Kosovu, prema tadašnjim podaci-
odno sa 1939. godinom,bio je sledeći (vidi tabelu V, na str.
Iz prikazanih podataka vidi se da je na Kosovu bilo naseljeno
11.383 porodice sa 53.884 člana — 49.244 Srbina, 5.148 Hrvata i 162
Slovenca, Pošto je broj kolonista dat po srezovima za celu Južnu Srbiju,
bilo je mogućno izdvojiti one koji se odnose na Kosovo kao celinu. U
napomeni se kaže da je na području Južne Srbije bilo naseljeno još 268
porodica. Putem slobodne kolonizacije preko agrarnih organa, one su do-
šle na zemlju kupljenu na slobodnoj prodaji. Koliko je porodica na ovaj
način naseljeno na Kosovu nije bilo mogućno utvrditi, jer podaci nisu
dati po srezovima, Zna se, međutim, da je u više mesta na Kosovu bilo
naseljeničkih porodica koje su kupile zemlju putem slobodne kolonizacije,
tj. preko agrarnih povereništava,
Brojni pregled agrarnih interesenata na Kosovu prema mestu odno-
sno republici-pokrajini odakle su doseljeni,81

un zi = go
g E
.Srez SRCG| SRS \20| &
f
SRHISAPKISAPV| | £OD sA
25 v W| o D

Dakovički 2.065 208 3 266 18 13 2|1 12 2.583

Podrimski 170 280 21 98 15 34 1 182 801
Pećki 1.662 125 5 16 6 15. 2|2 8 1.846
Istočki. 1.009 206 28 6 42 50 Bi 4 1.358
“Drenički 8325 143 [27 153 591 .91|. 1! 7 806
Šarplaninski 193 1159 16 28 4 95 495
Zvečanski 58 32 16 1 39 146
Vučitrnski 3217 210 41 105 87 46| 1 817
Lapski 1158 1.012 342 21 63 27 4 1.627
Gračanički 345 249 104! 330 234 14 149 11 39 1.455
Nerodimski '133 38 19 3216 6| 95 21|11 2 612
Gnjilanski 52 860 110 63 13 21 3 1 1.128
Kačanički 4 9 71 2 86
Podgorski 14 140 4 4 5 1 168

l
Kosovo 6.513 [3.671 Tig 1.943 554 545 172 i16 256 | 13.938

Kao što se vidi iz priloženog pregleda najviše je bilo kolonista iz -

SRCG 6.515 ili 46,71%; SRS 3.671 ili 26,34%; SRS—SRCG 716 ili
5,140; SRBiH 1.493 ili 10,71%; SRH554 il: 3,97%; SAPK 545 išli
3,91%; SAPV 172 ili 1,23%; SRM 16 ili 0,110; Optanti 256 ili 1,840/.
Optanata iz Albanije bilo je 201 — Crnogorci; Italije 12 — Slovenci; Bu-
garske 26 — Vjovođani i iz Rusije 16 — Rusi.

9 AJ, 67—28—264, Izveštaj o nacionalnom sastavu naseljenika u Juž-

noj Srbiji.
%1 AJ, 96—15—50, Statistički izveštaj Vrhovnog agrarnog povereništva
u Skoplju i provera podataka na terenu od strane autora.
221
P Tabela V Nacionalni sastav kolonista

Br. Članova Obični

Srez porodica porodica Hrvata Slovenaca |Dobrovoljci
Srba kolonisti*

Gračanički 1.065 5.491 4.128 1.341 22 22 1.042

Drenički 563 2,321 1.833 488 16 547
Lapski 585 3.421 3.183 103 135 25 560
Vučitrski 553 2.086 1.887 919 18 535
Pećki 1.594 7.175. 7.083 92 24 1.570
Istočki g 1.082 4.886 4.771 115 14 1.068
Đakovački ' 2.638 11.877 11.189 688 54 2.584
Podrimski "1 3.208 3.193 15 48 663
Šarplaninski 482 2.415 2.298 118 22 460
Podgorski 120 600 595 5 8 112
Nerodimski 347 1.750 1.053 5 25 322
Gnjilanski 1.497 7.945 7.674 265 369 1.128
Kačanički 77 336 74 262 4 63
Kosovomitrovički 79 328 283 45 4 75

Gorski Nije bilo

Kosovo 11.383 53.884 49.244 | 5.148 | 162 654 10.729 '

* U obične koloniste uračunati su kolonisti, optanti, četnici, autokolonisti koji su dobili zemlju od agrarnih
vlasti. Osim toga, u ovaj broj naseljeničkih porodica nije uračunato 258 koje su naseljene na tenitoriji Južne Srbije
pa ih nije moguće izdvojiti mada su bile naseljene i na Kosovu.
 Od 4.498 porodica koje su naseljene iz SR Srbije 716 bilo je pore-
klom iz Crne Gore, a 111 sa Kosova koje su bile naseljene u Južnu Srbiju
posle Berlinskog kongresa, a kasnije od 1918. do 1941. godine na Ko-
sovo. Ako bi broju porodica iz Crne Gore dodali porodice iz Južne Srbije
poreklom iz Crne Gore, kao i porodice Crnogoraca iz Albanije ukupno ih
je 7.432 ili 53,32%, Prema našim proverama na terenu naseljeno je 18
albanskihporodica katolika iz Crne Gore. U ovom prikazu dali smo i po-
rodice sa teritorije SAP Kosova koje su se koristile Zakonom o naselja-
vanju Južnih krajeva i naselile se na dodeljeno imanje ,a sve ostale i ako
se nalaze u spisku naseljenika uvrstili smo u. mesne agrame interesente.
Oni se nalaze u spiskovima naseljenika iz 1931 i 1935. godine. U ovim
spiskovima bilo je i Albanaca. Tako u lapskom srezu bilo je osam alban-
skih porodica, Optanata je bilo u srezu gračaničkom,i to iz Italije i Ma-
đarske, u podrimskom i đakovičkom iz Albanije.
Značajni su i statistički podaci o nacionalnoj strukturi stanovništva
na Kosovu. Prikupili su ih sreski načelnici krajem 1939. godine. Onipri-
kazuju i broj naseljenika, odnosno njihov procenat u odnosu na ukupno
stanovništvo Kosova, kao i broj mesnog stanovništva — Albanaca i Srba.
Dajemo tabelarni pregled nacionalne strukture stanovništva Ko-
sova:602

Slovenski 'Neslovenski a
Srez Svega | element element Naseljenici
Broj % Broj | % Broj %

Istočki 81.428 10.088 32,1 15.934 50,7 5.406 17,2

Pećki “55.739 15.775 28,3 31.992 57,4 7.972 14,3
Đakovički 53,569 4.446 8,3 35.891 67,0 13.232 24,7
Podrimski 45.471 4.593 10,1 37.286 82,0 39592 7,9
Kosovskom. 39026 24.234 62,1 |. 14.364 36,8 428 la
Drenički 30018 2.881 9,6 24315 81,0 2.822 9,4
Vučitrnski 38.447 8497 22,1 26.759 69,6 3.191 8,3
Lapski 89.582 4.948 125 30.478 77,0 4.156 10,5
Šarplanin. 55.617 15.795 28,4 37.430 67,3 2.392 4,3
Pođgorski 118.104. . 3.385 18,1 14.627 78,2 692 8,7
Gorski 19.035 38 0,2 18.997 99,8
Gračanički 59.243 20.675 34,9 33.235 56,1 9.333 9,0
. Gnjilanski : 99.439 314195 314 60.359 | 60,7 7.875 7,9.
Nerodimski 46.660 15.864 34,0 28.929 62,0 1.867 4,0
Kačanički 13.039 482 3,7 12.231 93,8 326 2,5

iKosovo 645.017 162.896 25,2 422.827 65,6 59.294 9,2

802 Isto, 96—3—86, Nacionalni sastav stanovništva u Južnoj Srbiji.

223
 U svim kosovskim srezovima, osim kosovskomitrovičkog, neslovenski
elemnt, odnosno Albanci, čini većinu stanovništva. Kada su u pitanju na-
seljenici, najviše ih je u đakovičkom srezu — 24,7 odsto ukupnog stanov-
ništva, a najmanje u kosovskomitrovičkom — samo 1,1 odsto.
Prema ovom popisu, na Kosovu je bilo 645.017 stanovnika, od
kojih 422.827, ili 65,6 odsto, neslovenskog elementa, 162.826, ili 25,2
odsto, Slovena i 52.294, ili 9,2 odsto, naseljenika. I ovaj nepotpuni i
nejasni pregled nacionalne strukture stanovnika može pružiti približnu sli-
ku tadašnjeg stanja. U neslovenski element uvršćeni su, osim Albanaca,
Turci i Muslimani (u današnjem nacionalnom smislu). Da su Muslimani
računati kao neslovenski element uveravamo se iz podataka za gorski srez,
gde, prema ovim podacima, on čini 99,8 odsto, a slovenski samo 0,2 odsto
stanovništva, što znači da su Muslimani — Gorani učvršćeni u rubriku
>Neslovenski element«,
Kao slovenski element prikazani su meštani Srbi i naseljenici i au-
tokolonisti koji su se naselili do kraja 1914. godine, za vreme Srbije i
Crne Gore, a kasnije, odnosno posle 1918. godine, nisu dobili zemlju od
agrara, kao i svi oni koji su se naselili u gradovima, Ovo potvrđuju podaci
za srez lapski, u kome do 1918. godine nije lilo nijedne srpske kuće.#05
U rulrici »Naseljenici« prikazani su svi kolonisti i autokolonisti koji su
dobili zemlju od agrarnih vlasti.
Raskidanje feudalnih i polufeudalnih odnosa na Kosovu počelo je
tek posle donošenja Zakona o uređenju agrarnih odnosa. Agrarni sudovi
nadležni za ove poslove osnovani su 1934, godine, kada su počeli rad.
Po okončanju poslova na uređenju agrarnih odnosa Vrhovno ag-
rarno povereništvo u Skoplju dostavilo je statistički izveštaj Ministarstvu
poljoprivrede. Prema ovim podacima, datim po srezovima, rezultati su bili
sledeći (vidi tabelu VI, na str, 225).604
Prema ovim podacima, na Kosovu je 11.368 porodica dobilo po
čifčiskom odnosu pravo na 50.289,50 ha zemlje, ili prosečno 4,42 ha
po porodici. Po ostalim odnosima (napoličari, zakupci, arendatori, momci)
priznato je pravo 2.721 porodici, koje su dobile 8.027,01 ha,ili prosečno
3,21 ha po porodici, Dakle, po oba prava, odnosno po Zakonu o uređenju
agramih odnosa, 14.089 porodica dobilo je 58.306,59 ha zemlje, ili pro-
sečno po 4,13 ha po porodici.

%3 Arhiv Srbije, Ministarstvo unutrašnjih dela F-22, d-1, Brojno sta-

nje okruga, srezova, opština, sela, domova i stanovnika u novooslobođenim
krajevima Kraljevine Srbije od 3. aprila 1913, Skoplje.
* AJ, 96—15--57, Statistički pregled porodica kojim je priznato pravo
na zemlju po Zakonu o uređenju agrarnih odnosa.

224
 vas
Tabela VI Broj porodica kojima je priznato pravo po po čifčijskom i njemu sličnom odnosu

Po čifčijskom odnosu Po ostalim odnosima Ukupno

Prosečna Prosečno Prosečno

Br. Por. ha po porod
Br. por. ha po porod
Br. .por. ha po porod

Pećki 1.442 5.700,00 3,95 313 1.034,34 3,30 1.755 6.734,81 3,84
Đakov. 439 2.594,45 6,72 119 444,15 3,73 558 3.038,60 5,44
Šarplan. 95 971,20 10,22 208 647,22 3,11 303 1.618,42 5,34
Podrimski 44 203,25 4,61 57 211,71 3,71 101 414,96 4,11
Nerodimski 327 1.245,16 3,80 51 136,33 2,67 378 1.381,49" 3,65
Gnjilanski 1.582 5.947,26 3,15 766 1.947,13 2,54 2.348 7.894,39 3,36
Gračanički 1.570 9.649,89 6,14 440 1.393,09 3,16 2.010 11.042,98 5,49
.Lapski 293 1.022,98 3,49 31 51,81 1,67 324 1.074,79 3,32
Vučitrnski iLT1 6.329,57 3,69 78 199,61 2,56 1.789 6.529,18 3,65
Kosovskom. 1.979 7.712,05 3,89 290 345,19 1,19 2.269 __ 8.057,24 3,55
Podgorski 107 345,00 3,22 64 95,00 1,48 171 “440,00 2,57
Ostočki 1.189 6.837,60 5,75 260 1.371,52 5,27 1.449 8.209,12 5,66
Drenički 590 1.720,67 2,92 44 149,94 3,40 634 1.870,61 2,95

Gorski Nije bilo

Kačanički Nije bilo

Kosovo 11.368 50.279,58. . 4,42 2.121 8.027,01 3,21 14.089 58.306,50

225
 Radi uvida u broj agrarnih interesenata koji su dobili zemlju po
Uredbi odnosno Zakonu o naseljavanju i kojim je priznato pravo na zem-
lju na osnovu Zakona o uređenju agrarnih odnosa, dajemo ukupni tabe-
larni pregled za celo Kosovo.#05

Agrarni interesnti, čifčije i oni u njim sličnom odnosu

cellaninik.
| Mesni a gr. Ostalii 5o [Čifč.
i slič.
i
Srez Naseljenici interesenti korisnici 3 odnosu Ukupno

Kosovskom. 79 421 20 1.979 290 2.189

Vučitrmski 553 431 250 1.711 78 3.023
Drenički 563 66 52 590 44 1.315
Istočki 1.082 602 31 1.189 260 3.164
Pećki 1.594 435 25 1.442 313 3.809
Đakovički 2.638 102 80 439 119 3.378
Šarplaninski 482 69 130 95 208 984
Podrimski 711 474 50 44 57 1.336
Lapski 585 80 43 293 31 1.032
Nerodimski 347 2.113 8 327 51 2.846
Gračanički 1.065 833 46 1.570 440 3.954
Gnjilanski 1.497 446 19 1.582 766 4.310
Kačanički 67 2 69
Podgorski 120 14 107 64 305

Gorski

Kosovo 11.383 | 6.072 | "TO | 11.368. 2.271 32.314

Iz ovih podataka se vidi da je na Kosovu 32,314 porodica dobilo

zemlju od agrara, ili im je ona priznata kao dotadašnjim obrađivačima po
čifčijskom ili njemu sličnom odnosu,
Od ukupnog broja naseljenici čine 35,3. odsto, mesni agrarni inte-
resenti 18,8, čifčije 35,1, oni u čifčijama sličnom odnosu 8,4 i ostali ko-
risnici agrarne reforme 2,4 odsto. Dok je broj naseljenika i čifčija pri-
bližno isti, dotle je broj mesnih agrarnih interesenata relativno mali, Pre-
ma +proveravanjima na terenu i izjavama bivših čifčija, jedan broj čifčija

% Kao nap. 588 i 604.

* U koloni »Naseljenici« prikazani su: kolonisti, optanti, četnici,
dobrovoljci i autokolonisti koji su dobili zemlju od agrara; u koloni »Ostali
korisnici prikazani su svi ostali koji su nadeljeni zemljom prema Uredbi
odnosno Zakonu o naseljivanju, osim mesnih agrarnih interesanata koji su
prikazani posebno; u koloni »Čifčijama sličnom odnosu« prikazani su napo-
ličari, zakupci, arendatori i momci, a u koloni »Ukupno« svi oni koji su na-
deljeni, odnosno kojim je priznato pravo po Zakonu o naseljavanju i Za-
konu o uređenju agrarnih odnosa na Kosovu. Broj naseljenika navodimo
prema izveštaju iz 1939. jer su ovi podaci najbliži onim iz 1947. koji se odnose
na 6. IV 1941. Prema ovim podacima, na Kosovu je bilo 12.005 naseljeničkih
porodica. Razlika je 426 porodica.

226
pojavljuju se i kao mesni agrarni interesenti, jer dobijaju od agrara zemlju
u dopunu. Koliko je porodica dobilo zemlju po ova dva osnova ne može
se utvrditi, jer su dati samo ukupni podaci o broju ovih Porodica, a ne i
njihova imena. Prilikom revizije agrarne reforme na Kosovu 1945—1947.
godine nailazimo na jedan broj čifčijskih porodica kojim je oduzeta zemlja
jer je bila svojina albanskih seljaka, što znači da su dobile u dopunu
obradivu zemlju pa je zato vraćena bivšim vlasnicima,
. |U prvim godinama kolonizacije je sprovođena bez plana i pomoći
države pa nije ni mogla dati očekivane rezultate, Može se tvrditi da su na
Kosovu uspeli samo oni kolonisti koji su doneli iz starog kraja nešto imo-
vine, zatim povratnici — ekonomski emigranti koji su se borili kao do-
brovoljci, jer je znatan broj njih i povratnika iz Amerike i zapadnih ze-
malja Evrope imao kapital, i oni koji su dobili radnu zemlju, ili kačačka
imanja. Ostali, naročito porodice koje su golih ruku došle na Kosovo, nisu
uspeli da ekonomski stanu na svoje noge.
Dolazak na Kosovo kolonista iz cele Jugoslavije i iz nekih susednih
zemalja značio je mešanje ne samo ljudi raznih nacionalnosti i različitog
kulturnog nivoa, nego i mešanje raznih običaja i navika. Većina kolonista
dolazila je iz pasivnih krajeva gde je stočarstvo glavna privredna grana,
a ratarstvo je bilo na vrlo niskom stupnju i od poljoprivrednih oruđa znalo
se samo za drveno ralo i motiku. Mnogi od njih prvi put se ovde sreću sa
savremenim mašinama za obradu zemlje (traktor, gvozdeni plug, vršalica,
kopačica, žetelica). Trebalo je da prođe dosta vremena da bi se upoznali
s načinom upotrebe ovih oruđa i koristima od toga. Ovo su uvidele i
agrarne vlasti pa su nastojale da u naselja ovih porodica upućuju one iz
razvijenih krajeva (Vojvodine i Slavonije), koji bi .im davali primer u
obradi zemlje. Dobro su zapazili tadašnji poljoprivredni stručnjaci da eko-
nomski bolje napreduju mešovite kolonije, jer je u njima dolazilo do
izražaja upoznavanje s načinom obrade zemlje u naprednijim poljopri-
vrednim rejonima. Kolonisti iz Vojvodine i Slavonije poznavali su :po-
ljoprivredne mašine i ostala savremena oruđa za obradu zemlje i po do-
lasku u ovaj kraj to su primenili tako da su Kolonisti iz pasivnih krajeva i
meštani — Albanci i Srbi imali priliku da se tada prvi put upoznaju s
ovim oruđima i prednostima njihovog korišćenja u obradi zemlje pa ih
i oni rado prihvataju, U vezi s ovim Pero Slijepčević kaže da »doseljenici
koji su u starom kraju bili vrlo konzervativni, ovde su spremni da uvode
što god osete da je bolje. Prvi za njima idu Arnauti«.606
Govoreći o poljoprivrednoj neprosvećenosti kolonista iz pasivnih
krajeva i meštana, Krstić smatra da treba »više voditi računa i o agro-
kulturnom usavršavanju svih naseljenika mešanjem sa uglednim i uzornim
težacima iz drugih naprednijih krajeva«. On predlaže da se otvore poljo-
privredne škole i stanice i primećuje da naseljenici mogu nešto naučiti
i od meštana, jstičući da su »Arnauti veštaci u navodnjavanju, Oni su
iskoristili sve vode počev od reke Istoka pa sve do Lođa i Erenika: stoga

%& P, Slijepčević, n.d., 343.

15* 227
je suša nepoznata«.%07 Obilazeći Kosovo u svojstvu vrhovnog agrarnog po-
verenika u Skoplju, Krstić je primetio da naseljenici slabo održavaju
kanale za navodnjavanje u Vitomirici i Dobruši izgrađene 1922/23. go-
dine. Nešto kasnije, 1927. godine, izgrađen je kanal kojim je dovedena
voda iz Dečanske Bistrice za navodnjavanje erečkih šuma — prostora
između Dečana i Đakovice, azatim
kanaliod Drimaza navodnjavanje
đurakovačkogatara.
Vrhovni agrarni poverenik konstatuje da naseljenici rado prihva-
taju novine u poljoprivredi i da u tome ne zaostaju meštani — Albanci i
Srbi: »Arnautin je svoju prirođenu sposobnost pokazao i na polju zemljo-
radnje. Štogod zapazi da je dobro, on prihvaća, Već danas na Kosovu, a
negde i u Metohiji, vidite kod Arnauta bezbroj gvozdenih plugova i dr-
ljača, vidite ih gdje konjima oru, a skoro svi na Kosovu vršu vršaćim
mašinama «,608
Iako se između dva rata gvozdeni plugovi i neke poljoprivredne ma-
šine sve više koriste za obradu zemlje, ipak je na Kosovu preovladala pri-
mitivna obrada drvenim ralom s volovskom vučom, To nije posledica kon-.
zervativizma i nepismenosti seljaka, jer će se i nepismeni seljak, mešta-
nin i naseljenik, uveri da mu se više isplati da ore gvozdenim plugom i
vrše vršalicom, ali nije imao sredstava za nabavku tog oruđa.
Pošto su naseljenici većinom dobijali utrine, pašnjake, šikare i šu-
me, povećavaju se obradive površine i intenzivna obrada, naročito u onim
mestima gde je bilo kolonista iz razvijenijih poljoprivrednih područja.
Intenzivniji način proizvodnje prihvataju i ostali naseljenici i meštani.
Mešanje i kontakti naseljenika iz raznih krajeva, kao i njih i mešta-
na, uticali su ne samo na intenziviranje poljoprivredne proizvodnje nego
i društveno-kulturnog života. Tada je na Kosovu bilo više naselja koja
su u stvari bila Jugoslavija u malom, jer su njima živele porodice skoro
iz svih krajeva zemlje. Osim pripadnika jugoslovenskih naroda bilo je
Mađara, Slovaka, Vlaha, Albanaca, Čerkeza, Takva su bila naselja Mi-
loševo, Dobrevo, Obilić, Kosovo Polje i druga.
Njihovi odnosi zasnivali su se na međusobnom poštovanju i poma-
ganju. Vrhovni agrarni poverenik u Skoplju prilikom posete kolonijama
na Kosovu 1927. godine zapazio je da »kolonisti, a naročito oni iz napred-
nijih krajeva, dali su vrlo lepe primere higijenskih potreba i danas ćete
na sve strane zapaziti ne samo gradnju novih higijenskih stanova, nego 1.
sasvim drugi uređaj oko kuća, tako da je i sam način života domaćeg
elementa, ukoliko dolazi u direktan dodir sa naseljenicima, počeo primati
neke osobine života kulturnog čoveka. Taj upliv nije ostao nezapažen i
kod samog razvijanja kućanstva, gde se je domaći seljak počeo upućivati
u pripremanje svih životnih sredina koja su dosad bila ili u većoj meri
nepoznata ili su pripremana na jedan posve nehigijenski način «.5%

%D. Krstić, n.d., 82.

#08 Isto.
$0% Isto, 96.

228
 Po dolasku naseljenika iz raznih krajeva Jugoslavije, a naročito iz
Vojvodine i Slavonije, počinju da se grade na Kosovu kuće i pomoćne
zgrade slične onim u krajevima iz kojih su naseljenici došli — s većim
prozorima i s patosom, a raspored pomoćnih zgrada u dvorištu prilago-
đen je ekonomičnijoj upotrebi. Počinje i da se intenzivnije gaji voće, na-
ročito u Metohiji i kosovskoj ravni, gde je do tada voćarstvo bilo malo
poznato.
Sa stvaranjem kolonija otvaraju se i osnovne škole. Naseljenici su
bili inicijatori podizanja školskih zgrada. U većini slučajeva to čine sami,
ili uz pomoć države i dobrotvornih misija. (američke i engleske). U prvim
godinama po naseljenju mnogi su se žalili da im deca ne idu u školu,ili
da ih moraju slati u susedna sela koja su u nekim slučajevima bila da-
leko čak 20 kilometara, Pošto su im deca u starom kraju pohađala školu,
želeli su da nastave školovanje. Tako se naseljenici Kosova Polja žale
vlastima što im deca idu u susedna mesta u školu — u Prištinu i Bresje.
Tako je bilo dve godine, dok su sami podigli školsku zgradu.
I pored ovih nastojanja naseljenika, između dva rata školska mreža
bila je slabo razvijena. Procent dece koja su pohađala školu bio je mali,
jer se kod meštana, a naročito Albanaca, javljao otpor školovanju dece,
pogotovo ženske, Što se tiče Albanaca, taj otpor je bio razumljiv, jer su
njihova deca slušala nastavu na srpskohrvatskom jeziku — nastava na
albanskom jeziku bila je zabranjena. Deca iz sela u kojim su živeli samo
Albanci nisu mogla pratiti nastavu na srpskohrvatskom jeziku jer ga nisu
znala, što je izazivao revolt protiv takve škole.
Zajednički život i kontakti vodili su zbližavanju naseljenika i mešta-
na. Nepoverenje postepeno nestaje i uspostavljaju se dobri odnosi, koji
su u nekim slučajevima potvrđuju pobratimstvom i kumstvom, Na stva-
ranju takvih odnosa znatno je uticala KPJ. Zajednički život naseljenika
i meštana postaje baza Partije za nalaženje članova i simpatizera, koji će
se boriti, bez obzira na nacionalnu pripadnost, protiv svih vidova šovi-
nizma, U ovom periodu postavljen je temelj za dalju izgradnju i učvršći-
vanje bratstva i jedinstva naroda i narodnosti Kosova,
 ZAKLJUČAK
U svim izrazito poljoprivrednim područjima agrarno pitanje spada
u najznačajnija ekonomsko-politička pitanja. Od njegovog rešavanja za-
vise politička stabilnost i privredni razvitak, naročito u višenacionalnoj
sredini.
Kosovo je bilo izrazito poljoprivredno područje. Po privrednom
razvitku i nacionalnom dohotku po stanovniku nalazilo se među posled-
njim u Jugoslaviji, Nerešeni agrarni odnosi čine jednu od njegovih glavnih
karakteristika, Feudalni odnosi su se ovde najduže zadržavali. To je snažno
kočilo razvoj poljoprivrede.
Posle stvaranja Kraljevine SHS 1918. godine čifčije na Kosovu pre-
duzimaju mere da se oslobode feudalnih okova, odbijajući da ispunja-
vaju obaveze prema čifluk-sahibijama. Može se reći da su se čifčije same
oslobodile feudalnih okova, a organi vlasti, odnosno vlada, samo su po-
tvrdili stvarno stanje.
Prethodne odredbe, koje raskidaju sve feudalne i njima slične od-
nose, čine značajnu meru u rešavanju agrarnih odnosa na Kosovu i zemlji
uopšte. No, iako su to proklamovale, tek po donošenju Zakona u ure-
đenju agrareih odnosa, 1931. godine, počelo se da se i formalno i stvarno
čifčije uvode u katastarske knjige kao vlasnici zemlje koju su obrađivale.
Provizorno stanje, koje se zadržalo do 1931. godine, bivši vlasnici zemlje
— čifluk-sahibije, koristili su da otupe i izigraju radikalne stavove Pret-
hodnih odredaba. U ovom periodu one primoravaju jedan broj čifčija da
otkupljuju zemlju koju obrađuju, ili, pak, prodaju je trećim licima. U
veoma teškom položaju našle su se čifčije Albanci, na koje agrarni organi
vrše pritisak da se isele da bi na njihovim imanjima naselili »državotvorni
element«.
Zakon o uređenju agrarnih odnosa proglašava čifčije vlasnicima“
zemlje koju su obrađivale, bez ikakve naknade, Bivšim vlasnicima —
čifluk-sahibijama država je isplaćivala obeštećenje za oduzetu zemlju.
Oni koji su se nalazili u odnosu sličnom čifčijskom dobili su zemlju u
vlasništvo, ali su bili dužni da je otplate državi, koja se obavezala da čif-
luk-sahibijama daje obeštećenje u godišnjim ratama,
Raskidanje čifčijskih i njima sličnih odnosa trajalo je sve do 1938.
godine. Tada su, uglavnom, rešeni svi prijavljeni slučajevi po čifčijskom
1 njemu sličnom odnosu. Jedino nisu postala izvršna ona rešenja na koja

230
su se stranke žalile. I rešenja o žalbama stranaka uglavnom su donesena
do 1940. godine, kada prestaju da rade sudovi za uređenje agrarnih
odnosa.
Kolonizacija Kosova počela je u proleće 1919. godine, mada se
mali broj kolonista i autokolonista naseljenih od 1912. do 1914. vraća
1918. godine. To su, uglavnom, bili oni koji su se za vreme prvog svetskog
rata nalazili na Kosovu,
Ovo naseljavanje sprovodi se prema Prethodnim odredbama. U
njima nije bio utvrđen maksimum naseljeničke kompenzacije u zemlji,
već je to zavisilo od izjašnjavanja kolonista koliko zemlje mogu obraditi
sa svojim porodicama, kao i od nahođenja agrarnih poverenika. U prvim
godinama kolonizacije zemlju dobijaju svi koji je traže bez obzira na
to jesu li zemljoradnici, Prema podacima prikupljenim na terenu, kao i
arhivskim dokumentima, u ovom periodu oni koji nisu bili zemljoradnici
dobijali su od agrarnih organa i po 27 hektara zemlje.
Uredba o naseljavanju, donesena 1920. godine, precizirala je koliko
zemlje naseljenik može dobiti. Zakon o naseljavanju je uglavnom sankcio-
nisao sve osnovne postavke ove uredbe. Pošto je kompenzacija određena
ovim zakonskim propisima bila manja od one koja je davana pre njiho-
vog donošenja, izvršena je revizija već podeljene zemlje i oduzete povr-
šine koje su prelazile određeni maksimum,
U prvim godinama naseljavanja je pretežno stihijno — bez plana i
državne pomoći, Teški ekonomski položaj prvih naseljenika na Kosovu
pogoršavala je pravna i imovinska nesigurnost. Ostavljeni bez obećane
državne pomoći, živeli su u velikoj bedi i nemaštini, obraćajući se za po-
moć Crvenom krstu da bi mogli preživeti.
Tih godina naseljenici su, većinom, dobijali neobrađenu zemlju —
utrine, pašnjake, šikare i šumsko zemljište. Istina, i u ovom periodu de-
ljena je trajno napuštena i bezvlasnička zemlja. Ova imanja dobijali su
oni koji su bili u prijateljskim vezama s agrarnim poverenicima i sreskim
načelnicima.
Kasnije, tj. od 1923. godine, radi stvaranja naseljeničkih kompleksa
oduzima se albanskim seljacima radna zemlja. Prema zakonskim propi-
sima, njima se morala dati zemlja istog boniteta. U većini slučajeva, me-
đutim, ne samo što im nije data takva zemlja nego im nije ni nuđena
zamena za oduzetu zemlju, ili novčana naknada. Ovoje bilo izrazito na-
ročito posle donošenja Zakona o naseljavanju, 1931. godine, kada je
predviđeno da se naseljenicima daje radna zemlja a ne zemlja uopšte. Vr-
hunac je dostignut 1938. godine, kada se u pograničnim srezovima prema
Albaniji (prizrenski, đakovički i pećki) albanskim seljacima oduzima radna
zemlja, pa i šume, po principu maksimuma od 0,40 ha po članu porodice.
Stvarajući naseljeničke komplekse i tamo gde nije bilo slobodne,
opštinske i državne zemlje, vlasti su nastojale da Albancima oduzmušto
više radne zemlje. Tada su mnoge porodice ostale bez imalo zemlje, ili
im je ostavljena samo okućnica,
231
 Ni posle raskidanja feudalnih odnosa, kao ni tokom sprovođenja
agrarne reforme, položaj albanskog seljaka nije se bitnije poboljšao. Na-
protiv, položaj albanskog seljaka se pogoršao zbog toga što se za celo
vreme sprovođenja agrarne reforme na Kosovu politika velikosrpskih šo-
vinista nastoji da pritiscima, terorom, ubistvima, i oduzimanjem radne
zemlje prisili albanske seljake na asimilaciju i na iseljenje. Njihov život
bio je vrlo težak pa je razumljiv revolt protiv takvog režima koji im nije
dao ni najosnovnija nacionalna prava, čak ni ona koja su uživale nacio-
nalne manjine u Kraljevini Jugoslaviji (Nemci, Mađari i Rumuni).
Buržoaske reakcionarne vlade nastoje da i putem sklapanja kon-
vencije s turskom vladom prisilno isele albanske seljake u Tursku. Verska
netrpeljivost i delovanje velikosrpskih šovinista i ostale reakcije iz re-
dova Srba, Crnogoraca i Albanaca pogoršavali su međunacionalne odnose
na Kosovu.
Preko agrarnih organa, žandarmerije i opštinskih i sreskih vlasti
vlada je sprovodila svoju šovinističku politiku prema Albancima, smatra-
jući ih kao nepouzdane i opasne za državnu bezbednost i mir, čineći im
nepravde na svim poljima društvenog, ekonomskog i političkog života,
Jedina politička partija koja se borila protiv toga i zalagala za na-
cionalna prava i ravnopravnost albanskog naroda bila je KPJ. Njena po-
litika uopšte, a naročito stav prema agrarnom pitanju, nailazila je na po-
dršku i simpatije kako naseljenika tako i Albanaca i Srba meštana.
Komunistička partija je povela akciju da naseljenici članovi KPJ,
ili porodice u kojim je bilo članova KPJ i SKOJ-a, odbiju da prime zemlju
koja je oduzeta Albancima. Članovi KPJ i SKOJ-a i njihovi simpatizeri
sprovodili su ovaj stav Partije — odbijali su da prime zemlju, mada je
bilo i onih koji se nisu odazvali ovom apelu Partije. Ovaj konkretni rad
naseljenika članova KPJ i SKOJ-a naišao je na simpatije albanskih seljaka.
Zajednička borba naseljenika — članova KPJ i SKOJ-a, Albanaca
i Srba meštana protiv buržoaskih režima Kraljevine Jugoslavije poslužila
je kao osnova za rijihovu borbu protiv svih reakcionara bez obzira na to
iz koje su nacije poticali. Komunistička partija je ocenila da bez pravilnog
rešenja agrarnog pitanja ne može biti ni nacionalne ravnopravnosti i na-
pretka naroda Kosova pase energično borila za ispravljanje svih nepravdi
koje su nepravilnom agrarnom reformom nanesene albanskom seljaku.
PRILOZI
 SPISAK
NASELJENIKA I AGRARNIH INTERESENATA
SA TERITORIJE KOSOVA*

SREZ VUČITRNSKI

OPŠTINA Selo Nedakovac SRBiH:

SAMODREŽA
SRH: Jarić Duka
Lug Dubnica Šobot Đukan
Budimir Rade Šobot Rade
SRBiH: Budimir Milan
Vrzić Spaso Novo Selo
Bogdanović Andija
Elek Mirko Vrzić Rade
Elek Božidar Grubješić Nikola SRS:
Elek Lazar Grubješić Ilija
Đorđević Jovan
Cerovina Darinka Grubješić Andrija
Mišković Miloš
Dragišić Pavle
Popović Živan
SRCG: Torbica Stevan
Pribak Tiosav
Vojvodić Miloš Cvejić Mileva
Komnenić Blaž SRBiH:
Komnenić Peko SRCG:
Čavić Trifko: Pavlović Gojko
Jokanović Spasoje
Čavić Obrad Jokanović Radovan
Ćavić Andrija SAPK:
Ćavić Radule
SRH:
Radović Radule Elezović Nikola
Šekarić Bogdan . Radić Milan
Selo Mavrić
SRS: Selo Pestovo
Milenković Živko SRS:
SRBiH:
Obradović Savetije
Obradović Slavko Bekrić Ivko Arsić Sava
Ćarapić Bogdan Mihailović Slavko Grahovac Petar

* Ovaj spisak obuhvata sve naseljenike (koloniste, četnike, dobrovoljce,

ogtante i autokoloniste, bez obžira-_da li su dobili zemlju od agrarnih
vlasti) i agrarni interesenti sa teritorije SAP Kosova koji su se koristili na-
seljeničkim kompenzacijama i naselili se van svog mesta stanovanja. Obu-
hvaćeni sutakođe i autokolonisti sa Kosova koji su stalno živeli u dotičnom
mestu. Posebno smo dali naseljenike-po republikama i pokrajinama s tim
što smo naseljenike iz Južne Srbije a koji su poreklom iz Crne Gore i sa
Kosova koji su se naselili u Južnoj Srbiji posle Berlinskog kongresa a posle
1912. zatim 1918. do 1941. godine na Kosovo, prikazali smo posebno.

235
Jarić Milan SAPK: Mrkić Andrija
Jarić Vaso Novaković Ilija
Jarić Dušan Mahoilović Aleksa Novaković Nikola
Jarić Dragan Nikolić Lazar Orlović Dane
Šobot Milan Studen Mile
Šobot Vaso SRS: Studen Nikola
Studen Pajo
SRS: Živanović Milomir Radaković Miloš
Živanović Milovan Radaković Arso
Bojović Mirko Milošević Boško Hinić Dane
Gajić Vukadin Milunović Simo
Milunović Pavić
SRCG:
SRH: Milunović Budimir
Milinčić Danilo Vuksanović Milić
Ćuk Jovan Milinčić Tihomir Vuksanović Mirko
Obradović Vilotije Drašković Jakov
SRCG: Petrović Čedomir Drašković Tripko
Perić Milan Drašković Blažo
Ilić Marko Tubić Slavko Drašković Ilija
Simić Aksentije Drašković Jovan
SAPK: Stojković Vojislav Drašković Milosav
Stojković Dragomir Drašković Vladimir
Kostić Milan Stojković Svetozar
Milenkević Vuko Stojiljković Čedomir
Minić Vukmir Stanković Milan SRS:

Branković Ilija
Selo Ropica Selo D. Dubica Jevtić Svetozar
Janković Aleksandar
SRS: SRS: Knežević Milorad
Karalić Sofronije
Milošević Momir Miličković Ognjen
Radović Milutin
SRH: Stojičić Gojko SRBiH:
Terzić Staniša
Samolov Miloš Terzić Spasoje Grabovac Jovan
Ćuk Pavle Cvejić Mihailo Janjić Krsto
Ćuk Milan Janjić Milovan
Ćuk Nikola Janjić Novica
Selo D. Svrčak
Janjić Simo
SAPK: Komnenić Borivoje
SRH:
Mihić Janko
Stošić Stanoje Tomić Nikola
Brkljač Petar
Bogdanović Petar Sikimić Veljko
Selo Samodreža Bogunović Milan
Bogunović Vaso Selo Viljance
SRCG: Grbić Đuro
Vlaisavljević Vujo
Bulatović Filip Blagojević Milan SRS:
Brakus Stojan
SRBiH: Brakus Petar Anđelić Vukota
Derikrava Mihailo Gašić Borisav
Mičeta Vukan Derikrava Milan Gašić Aleksandar
Samarđić Đorđe Ivanović Jovo Gašić Mile
Cerovina Gavrilo Ivanišević Pajo Gašić Mihailo
Cerovina Đerđe Korica Mile Gašić Radomir
Cerovina Đorđe Lukić Isak > Jović Cvetko
Cerovina Šćepan Lukić Đuro Petrović Svetolik
Cerovina Novica Mrkić Milan Grujić Bogoljub
Cerovina Spasoje Mrkić Sava Tatić Jovo
Škorić Petar Mrkić Dušan Radosavljević Borisav

236 \
SRH: SRH: SRCG:
Varićak Ilija Dimić Petar Danilović olim
Varićak Đuro Žigić Veljko Danilo Vojin /
Mrkić Dušan Rapajić Ilija Jakšić Jovan
Vrkić Rade Rapajić Savo Ilić Nikola
Mrkić Mićo Rapajić Dušan Živković Vaso
Mrkić Gojko Rapajić Petar Jovanović Milisav
Stanisavljević Petar Jovanović 'iRadojica
Selo Zagorje Stanisavljević Sava Jovanović Andrija
Stanisavljević Nikola Jovanović Božo
SRS—SRCG:* Stanisavljević. Milan Jovanović Ilija
Jovanović B. Djuro
Bulatović Muleta SRS: Jovanovi Miloš
Jović Petar Jovanović Mitar
Jović Danilo Radovanović ovan Jovanović Vukole
Prelević Vladimir Radovanović Aksentije Jovanović Jakša
Prelević Miladin Jovanović Živko
Prelević Budimir Jovanovi Rako
Prelević Milovan OPŠTINA BABIN MOST Kasalica Milan
Ljumović Mihailo
SRCG: Miličković Marko
SRS—SAPK Perović Gavrilo
Đurić Cvetković
Šćepanović Petar Perović Rajko
Mališanovi Gavrilo
Đurić Veljko Gojko
Selo Bariljevo
Đurić Ljubomir Petar
Đurić Dragomir Dušan
Perić Petar SRCG: Radomir
Perić Periša Vasilije
Bulatović Marko Milan
SRS: S Milivoje
SRS: Milorad
Vukosavljević Đorđe
Dimitrijević Milodije SRBiH:
Đurović Vojislav
Selo G. Svrčak
Jović Dušan Bulatović Vukadin
Jović Staka Bulatović Spaso
SRCG: Kaličanin Martin iBulatović Mihajlo
Kaličanin Mirko Bulatović Pavle
Bulatović Živko Kandić Vićentije Bulatović Vidak
Simić Petronije :Bulatović Nikola
SRS: Simić Pavle iBulatović Špiro
Simić Tomislav Bulatović Draguna
Milošević Svetozar Djuričić Jakov
“Todorović Ognjen
Milošević Milan iDjuričić Ilija
IKrušić Todor
Selo Breznica iMedenica Radoš
SRS—SRCG: 'Matović Todor
:Matović Sreten
Vujović Ilija SAPK: Perošević Boško
Vujović Živko Radović Radđosav
Marković Svetozar Pešić Spasoje Radović Vlajka
Marković Simijan Perić Lazar Šutanović Radule
/
=

* Za porodice iz SRS koje su došle posle Berlinskog kongresa u Srbiju,

iz Crne Gore a posle od 1918 na Kosovo u daljem tekstu SRS SRCG, isto
tako za porodice koje su se oselile posle 1886 u Srbiju a posle 1918 na Ko-
sovu SRS — SAPK a iz Bosne i Hercigovine sa SRS — SRBiH.

237
SRS: SRCG: OPŠTINA PRILUŽJE

Veselinović Ivan Bojat Marinko Selo Grabovac

Vučković Marica
SAPK: SR CG:
SRBiH:
Živković Mladen Aleksić Tomo
Ilić Milovan Aleksić Dušan
SRH: Aleksić Vasilj
SRH: Aleksić Milovan
Uzelac Stojan Aleksić Đoko
Janjić Vaso Bojat Rade
Ogrizović Mane Selo V. Reka Bojat Mihailo
Uskoković Mile Bojat Todor
Komadina 'Pero SRS: Bojat iKrsto
Lalić Đorđe
Selo Grace Aleksić Miladin Lalić Petko
Anđelković Đorđe Lalić Mišo
SRS: Bukumirović Gvozden Lalić Živko:
Bogavac Sibin Perović Radoje
Pajović Svetozar Bogavac Jeroslav Šupić Gojko
Pajović Vojislav Bekčić Ćiro Šupić Spasoje
Vučković Marica Šupić Risto
SRS—SRCG: Veselinović Radovan Šupić Radosav
Dubovac Vladimir
Popović Božidar Dubovac Dragutin SRH:
Popović Boro Jakovljević Ljubomir
Tomić Miloš gakovljević Nikola Glumičić Nikola
Tomić Milutin Dubovac Ljubomir Lončar Mitar
Dubovac Nikola
Selo G. Stanovce Dubovac Milun Selo Plemetina
Dubovac Radosav
SRS: Đorović Dušan SRS:
Janković Ljumobir
Jeremić Miladin Jeremić Milan Anđelković Mijuško
Jeremić Velimir Jeremić Ljumobir Anđelković Lazar
Đukić Borivoje Anđelković Radisav
SRH: Pecić Radenko Anđelković Stojan
Pecić Milan (Popić Ranko
Kokot Mile Cvejić Bogoljub
Cvijanović Milan Marković Jakov Selo Markovac
Cvejić Damjan
Cvejić Nedeljko SRS:
SRCG:
BiH: Jovanović Janko
Popović Đole
Jovanović_Božidar
Lečić Radovan * Jović Jovan
Selo D. Stanovce Ljiljak Stevan Jović Milan
Radeta Milan Gajić Jevđenije
Gajić Mlađen
SRS: Iz SRH: Trifunović Spasoje
Pešić Vlado
Dulović Dragoljub * iKončar Stevan
Dulović Miodrag
Dulović Danilo SRH:
SAPV:
Đukić Danilo
Plavšić Đuro
Mirčetić Đuro
SRH:
SRS-SRCG
Iz SAPK:
Biga Trifun
Biga Spasa Maksić Mita Karadžić Boško

238
Selo Mali Bivoljak Selo Veliki Kićić iMitrović Mitar
Mitrović Milun
SRS: SRS: Pajović Novica
Pajović Radovan
iBanašević .Plana
Veselinović Miloje iKovačević Petar
Stanovejić Jefta
Stanojević Dragoljub Selo Slatina
SRBiH:
Stanojević Milorad
SRCG: Vujaković Maksim
Tripković Svetozar
Miletić Đorđe
Selo Brusnik
SRCG: Miletić Spasoje
Miletić Toma
SRCG:
Milošević Cveta Kujović Mirko
Perović Vučić Vlahović Novica
SRH: “Tomašević Petar Jočić Milun
Tomašević Mihailo Mandić Sava
Bosanac Krsto Mandić Nikola
Bosanac Simo Pavićević Simo
OPŠTINA GOJBULJA Lekić Blažo
Selo Sibovac Selo Cecelija
SRBiH:
SRS: SAPK: Mirić Maksim
Anđelković Radoje
Kostić Gradimir
Anđelković Radijon SRS—SRCG:
Nikolić Dragan
Aritonović Vuksan
Nikolić Dragoljub Delević Milija
Ignatović Rade
SRS:
Kostić Gradimir Selo Nevoljani
Aksentijević Radomir
SRS—SRCG: Stanisavljević Dragiša SRCG:
Stanisavljević
Perovanović Miraš Bigović Andrija
Aleksandar
Urošević Radovan Boljević Pero
Velimirović Milovan
Donje Studimje
Selo Leskovčić Vučinić Dušan
Veković Milutin
SRS:
SRS: Vukotić Savo
Milinčić Radomir Lazović Mitar
Antić Radosav
Milinčić Kosto >. Lazović Savo
Antić Radonja Lazović Lazar
Knežević Milojko
Veličković Stojanka Lazović Filip
Milinčić Radivoje
Radosavljević Milovan Todorović Radoš Lazović Marko
Lazović Blagoje
Lazović Petar
OPŠTINA OPŠTINA ČIČAVIČKA Lazović Luka
BMREKOVNICA Lazović Đorđije
Selo Taradza
Lačković Blagota
Selo Dobra Luka
SRS: Lačković Miloš .
Lačković Nikola
SRS: Vučetić Velimir Ivanović Zeko
Miljković Ivko Vučetić Vučeta Lakić Vukašin
Milajović Ljubomir Antunović Petar Lačković Jovica
Pantić Bogdan Mijajlović Dikonije Milošević Vukadin
Radovanović Miladin Miličković Bogdan
Šljivić Vlastimir SRCG: Paunović Boško
Šljivić Dragiša Kovačević Rade Pavićević Milivoje
Perović Vidosava
Kovačević Risto
Selo Smrekovnica Perčević Radosav
Kovačević Andrija
Kovačević Stevan
SRS: iKovačević Radovan SRBiH:
Kojić Vukojica Mitrović Miro Janjić Milan

239
SRH: Radulović Stanko Pavlović Radosav
Streličoć Miloš Pavlović Neško
Drakulić Simo Pavlović Vule
SRCG: Pavićević Radosav
Cvikić Mile ( Stojović Nikola
Manojlović Savo Stanišić Grujica
SRS—SRCG
SRS—SAPK: SAPK:
Pakević Radivoje
Pakević Radovan Savić Drago Božović Nestor
Božović Miko
Selo Mijalić Iz SR BiH: Božović Nedeljko
Vasović Petko
SRCG: Skulić Lazar Đukić Miloje
Skulić Nikola Dukić Jorgo
Kovačević Novica Đukić Radosav
Mitrović Tomaš Selo Bukoš Đukić Ognjen
Mitrović N. Spasoje Kostić Milutin
Mitrović P. Jovan SRS: Krompirović Vukić
Mitrović Radoje Radulović Vasilije
Pindović Luka Antić Dragomir Radulović Đorđije
Radulović Dušan Đurić Lazar Jakšić Jovan
Radulović Ilija Mihajlović Aleksa Milić Dobrivoje
Vujisić Perovan Marjanović Blagoje
Milićević Svetislav SRBiH:
SRS: Radivojević Mirko
Savić Dušan Ilić Andrija
Ivanović Milomir Savić Svetislav Ilić Dušan
Popadić Filip Stanisavljević Miljurko Janjić Šćepan
Petrović Vojislav Stanisavljević Bogosav Janjić Vojislav
Čelić Miladin
Čelić Milorad Selo Vrnica
SRH:
Čelić Đurđa
Čelić Miloš SRCG:
Vukobratović Rade
Vukobratović MiHe Belojević Rade
SRH: Bešić Miroslava
Selo Drvare Bešić Vidosava
Bubalo Đuro Bulatović Radonja
Bubalo Petar Bojić Milovan
SRCG:
Varda Nikola Grujić Spasoje
Varda Petar Grujić Velizar
Vlahović Milutin
Lončar Bogdan Jovanović Zarija
Vlahović Miloš
Radmanović Miloš Kalezić Milo
Vujović Stanko
rdić Milan Kalezić Ljubo
Grgurović Niko
Dragović Miladin Milošević Milić
Doknić Krsto SRCG: . Pavićević Anđa
Đurović Mitar Kalezić Slavko
Ilić Milan Ivanović Ilija Jovović Stanoje
Ivanović Niko Ivanović Vladimir Raspopović Zarija
Jaredić Blažo Ivanović Lazar Šaranović Petar
Jočić Novica Krivokapić Lazar Raspopović Bogić
Maslovarić Ilija Krivokapić Vlado
Milović Nikola Milošević Batrić Selo Kolo
Milović Rade Vlahović Vujadin
Milović Andrija Milošević Panto SRCG:
Milović Todor Milošević Novelja
Milović Nikola Milošević Mato Bojanić Jovan
Radulović Spasoje Milošević Marko Vlahović Neško
Radulović Aleksa Milošević Radonjs Vlahović Novica
Radulović Maksim Milošević Filip Vlahović Sava

240
Vujičić Božo SRCG: Adžić Marko
Zečević Tomo Vukotić Milutin
Zečević Mašan Vučurović Tritko Vukićević Veljko
Jočić Dušan Đukanović Petar Ilić Jošo
Joćić Drago Đukanović Savo Ilić Maksim
Kovačević Petar Đukanović Đorđe Ilić Petar
Kovačević Božo Leković Pero Ilić Nikola
Milović Gojko Rajković Marko Ilić Marko
Milvić Đuro Tomašević Đuro Ilić Milovan
Pavićević Stanko Kontić Dušan Krivokapić Miloš
Pavićević Milica Miličković Novica Krivokapić Dušan
Raspopović Živko Krivokapić Periša
Dragojević Milivoje SRBiH: Krivokapić Petar
Krivokapić Spasoje
SRS: Đogo Jovo Krivokapić Savo
Đogo Radivoje Kalezić Tiodor
Đogo Gojko iKalezić Radovan
Stajić Dobrinka
Kalezić Rade
Selo Pantina Kalezić Vido
SRBiH:
Komnenović Pero
SRS: Komnenović Novak
Mirić Petar Kovačević Petar
Vasić Marko Lazović Nikola
Selo Šalce Vasić Todor Mandić Mirko
Radonjić Milovan Mandić Spasoje
Bujošević Filip Milošević Blagoda
SRCG: Jovanović Dimitrije Milošević Novak
Jovanović Radomir Matović Radovan
Dragović Sava Odalović Danilo
Dragović Špiro SRCG: Perović Mirko
Dragović Novak Perović Triiko
Dragović Kujan Boričić Milan Perović Drago
Dragović Boško Grujić Plana Pavićević Šćepan
Kovačević Božo Grujić Marko Subotić Luka
Kovačević Dragutin Grujić Milisav Subotić Krsto
Perović Radovan Đurović Simo Subotić Gago
Perović Spasoje Kovač Đoko Samardžić Jovo
Perović Vidak Lekić Andrija Čurović Milivoje ,
Perović Milutin
Radeč Vidak SRS — SRCG: SRBiH:
Radeč Krsto
Radeč Petar Radosavljević Vujadin Vukobratović Rade
Radeč Nikola
Radović Vaso SRH: Selo Doljak

Rastović Milan SRS:

Selo Resnik
Selo Okraštica
SRCG: Vesić Božidar
SRBiH: Vučić Čedomir
Vučinić Stevan Đurić Mladen
Kovačević Ruža Elek Trifko Kojić Radisav
Kovačević Mihailo Elek Milan Marković Dušan
Lazarević Dragiša Sladoje Luka Slavković Zdravko
Nikčević Blažo
Stožinić Petar Selo Jezero SRBiH:

SRCG: Bošnjak Mirko

OPŠTINA PANTINSKA Bošnjak Spasoje
Adamović Danilo Bjelica Rade
Selo Pirča Adžić Savo Jakšić Nikola

16 241
SRCG: Kragović Ljubo SRCG:
iKragović Mladen
Đurović Petar Kragović Rako_ Đukanović Milovan
Kovačević Mitar Kragović Bogosloav Mijušković Piljan
Pavićević Novak Kragović Jargo Mijušković Marko
Sekulić Tomo Kragović Martin Matijašević Marko
Kontić Petar Kostić Đorđe Radović Blagoje
Radović Vidak
Selo Vrbnica SRS: Radulović Gojko

SRS: Filipović Vidosav SRS:

Filipović Vukadin
Blažarić Gligorije Marković Marko
Milivojević Arsenije SRBiH: Marković Jovan
Cvetković Stojan
SRCG: Mitković Savo
Beslać Todor
Vavić Marko SAFPK:
Vavić Božo
Šarović Đuro Selo Hercegovo Vučković Risto
Šarović Marko
SR BiH
Bojanić Jovan Selo Malo Svinjare
SAPK: Bojanić Obren
Vujinović Đorđe SRS:
Božović Stana Vujinović Marko
Simić Pavle Vujinović Risto Đerasimović Branko
Milosavljević Milutin Vujinović Milan Đerasimović Drago
Pantović Krsto Dangubić Rade Đerasimović Jovica
Denda Slavoljub Đerasimović Vojo
Selo Balince Denda Milovan DĐerasimović Ljubisav
IH Obrad Đerasimović Milisav
Ilić Jovan Minčulović Radule
SRCG:
Jokanović Petar Minčulović Božo
Jokanović Novica Radovanović Ilija
Banićević Bajo Mitrović Milorad
Vučurović Kekoje Jokanović Mitar
Vučurović Janko Jokanović Miloš
Vučurović Miloš Jokanović Gojko SRCG:
Vučurović Radovan Jokanović Vasa
Vučurović Petar Kisić Dušan Abramović Maksim
Vučurović Ćetko Orović Milutin
Vučurović Sava
Vučurović Vaso Lečić Radovan
Milićević Mihailo SRBiH:
Krivokapić Simo
Krivokapić Boško Milićević Luka
Milošević Mladen Janjić Radisav
Krivokapić Krsto
Sikimić Spasoje iRundić Petar
Lakić Filip
Kovačević Golub Sikimić Gašo
Mitrović Savo Cerovina Todor
Popović Vuko Cerovina Luka
OPŠTINA
Popović Radoman Cerovina Krsto
Cerovina Jovo
VUČITRNSKA
Samardžić Spasoje
Samardžić Ilija Cerovina Dušan
Cerovina Veljko Vučitrn
SAPK:
Ševo Stanko
Kovačević Andrija
SRH:
Vučetić Mladen
Vojinović Milorad SRH: Osmokrović Maksim
Kragović Simeun Ćuk Nikola
Kragović Veličko Damnjanović Vukašin Ćuk Milan
Kragović Rađovan Torbica Lazar Ćuk Stevan

242
 SREZ NERODIMSKI

OPŠTINA ŠTIMLJE Selo Porodimlje SAPK:

Štimlje SR BiH: Staletović Doroslav

Čemerikić Petko
SRCG: Dangubić Bogdan Tanasković Filip
Nastić Sava
Barjaktarević Đorđe Vučetić Tomo
Zec Ivo Selo Vojnovce
Vidačić Nikola
Vujadinović Borčin Popović Vasilj
Tepavčević Milovan SRBiH:
Selo Petrovići
SRCG: Bjelić Mitar
SRCG: Bjelić Savo
Brajović Milivoje Morača Mitar
Milorad Karanović Jovo
Božo SAPK: Selo Mužičane
Vukašin
Bajo Staletović Stole
Dimitrije SRBiH:
Gavrila Selo Rašince.
Milovan Davidović Gajo
Ivo SRCG: Došenović Petar
Mitar Lečić Špiro
Bojičić Aleksandar
Janko
Nikola iBojičić Vojin
Borovinić Ilija
Mirko
Borovinić Krsto
OPŠTINA BABUŠKA
Rade
FHip IBorovinić Radovan
Marko IBorovinić Gospava Selo Miraš
Damjan Vušović Mihailo
Vušović Lazar
Blagoje
Nikola
Vušović Todor SRBiH:
*Tomka Vušović Mato
Vušović Vučeta Vukajlović Rako
Vidak
Đurđevac Nikola Vukajlović Todor
Milovan
Đurđevac Milivoje Vrtikapa Đuro
Roćenović Jovo
Đurđević Milutin Vrtikapa Mitar
Mijatović Živko Vrtikapa Dušan
Selo D. Godance
Mijatović Milovan
Vrtikapa Tomo
Stanišić Jovan
SRCG: Vrtikapa Stojan
Stanišić Milutin
Kovačević Pavle Šurbatović Kojadin Vitković Stevo
Kovačević Andrija Deletić Vojin Vitković Mirko
Kovačević Marko Glogovac Mitar
Kovačević Boro SRS:
Radojičić Kosta Glogovac Jevto
Zdravković Krsto
Glogovac Janko
SRS — SRCG: Selo Đurkovce Glogovac Petar
Čanović Joko Glogovac Stevan
Čanović Jagoš SRCG: Dangubić Petar
Gluščević Gojko Dangubić Miloš
Selo Crni Breg Glušćević Lazar Lugonja Lazo
Čanović Dobrica
SRS: Lugonja Risto
SRBiH:
Nikarić Staniša
Nikarić Rašo Lero Nikola SRH:
Nikarić Bogdan Milićević Petruša
Nikarić Veselin Milićević Simo Hajduković iMile

16* 243
SRS—SRCG: Selo Rabobce Selo Gornje Gadimlje

Čičić Milan SRS: , SRH:

Čičić Miloje
Čičić Radovan Vasić Živojin Kuk Vid
Jovanović Tanasije
Selo Muadžer Babuš SAPK
SRH
SRBiH: Bogdanović Tetar
Zivlak Dane Tomić Tomo
Vujović Milan
Vujović Simo Selo Srpski Babuš Selo Donje Gadimlje
Vujović Obrad
Vujović Nikola SRS: SRBiH:
Vujović Novak
Vujović Pero Milošević Aleksandar Bajić Miloš
Vujović Spasoje Ilić Đorđe
Zivlaković Danilo SAPK: Ilić Milan
Raca Nikola Zeljković Aćim
Runić Petar Jovanović Andrija Zeljković Ilija
Vujović Spasoje Trninić Jovan
SRS — SRCG: Smiljanić Spasoje
SRS:
Pavlović Vidosav SRS:
Radojičić Konstantin
Pavlović Luka
Lukić Dragomir
SRS — SRCG: Paunović Milun
SAPK:
Ognjenović Rade Rusija:
Obradović Simo Bogdanović Tuno
Jovović Stojan Denisenko Petar
Paunović Petar Selo Marevce
Selo Svrčina
SRH: SRCG:
SRS: Aleksić Stevan
Marjanović Nikola
Aleksić Šćepan
Ristić Wlajko Aleksić Milorad
Selo Crnilo Ristić Svetozar Dobranić Novica
Ristić Dušan Dobranić Marko
SRS: Ristić Nikola
Petković Bogdan SRBiH:
Đorđević Dragutin Bajadžar Čedo
Marković Blagoje Glogovac Lazar
Marković Rašo Jelačić Bogdan .
SRBiH:
"Nešić Momir
Simić Dobrosav
Vujović Božo SRS—SRCG:
Simić Miloš
Vujović Ljubica
Stanisavljević Sinadin Zelenović Vaso Jovović Nedeljko
Čurčić Čedomir
SRS—SRCG: Selo Lugadžija
SRS—SRCG:
Pavlović Radivoje
Pavlović Milivoje SRBiH:
Pavlović Milenko
Pavlović Miloš Selo Prelez Bokić Dušan

'SRBiH: SAPK: SRH:

Runić Nikola Dejanović Jovan Lončarević Vladimir

244
 OPŠTINA KOSINSKA SRCG: Stevanović Jovo
Stevanović Blagoje
Selo Košare Deletić Milan Turnić Sava
Deletić Ilija . Cuca Pero
SRCG: Popović Blagoje Trklja Jefto
Popović Risto
Bogićević Rako Popović Mitar SAPK:
Marković Golub
Tomašević Tomaš SRBiH: Simić Pavle
Tomašević Milivoje Simić Vaso
Tomašević Golub Vukoje Dušan Simić Mile
Vukoje Spasoje Stamenković Vaso
SRBiH: iKokotović Ilija Stamenković Tasa
Koprivica Jovan Milovanović Miloš
Krtolica Milan Šešlija Rade Milovanović Blagoje
Krtolica Ljubo Šešlija Nikola Redžić Milan
Milinić Blagoje Redžić Miro
SAPK: Milošević Blagoje Stanković Nedeljko
Milošević Boriša
Grbić Dušan Mijić Novica SRCG:
Marinković Mita Radišić Gojko
Staletović Stole Slijepčević Todor Stanišić Stanoje
Slijepčević Obrad
SRS:
SRS:
SAPK:
Mitrović Milenko
Mitrović Radojko Tomović Jovo
Ugrinović Mladen
Bearski Savo '
Stojković Milan SAPV:
Selo Slivovo
SRH: Krnjulac Simo
SRBiH:
Mandić Milan
Buha Blagoje OPŠTINA ZASKOK
Vukoje Gojko SRS — SRCG:
Vukoje Luka Selo Zaskok
Vukoje Bogdan Karadžić Milorad
Vujović Đorđe Karadžić Darinka
SRCG:
Kulić Arsen
Vidačić Staka Selo Jarli Prelez Bulatović Petar'
Krtolica Savo Bulatović Gligo
Slijepčević Aleksa SRBiH: Bulatović Gavrilo
Šešlija Andrija
Ateljević Blagoje
SRCG: Todor Selo Plešina
Gajo
Dragović Mihailo Luka SRBiH:
Dragović Milan Blagoje
Akim Babić Jovan
SRS: Nikola Bajčetić Petar
V. Obren Vujinović Mićko
Popović Miro L. Obren Vujinović Ilija
Popović Vukoje T. Luka Vujinović Nikola
Radovanović Živko Tomo Vujinović Milutin
Govedarica Đorđe Vujinović Luka
Selo Laškobare Denđa Kosta iDoder Ruža
Dabić Đuro Ninković Đuro
SRS: Milićevći V. Obren Tadić Vaso
Slijepčević Špiro Tadić Novak
Atanasković Aleksanđar Sliječević Danilo Trklja Blagoje
Ivanović Rako Stevanović Vlado Trklja Spasoje
Stanković Stanko. Stevanović Petar Čamić Pavle

245
 Čamić Đorđe Milošević Jovan
Šešlija Pavle Selo-Bibe
Ristić Predrag
Šešlija Simo Stanković Stanko SRBiH:
Redžić Miljko
SRCG:
Bogdanović Ilinka
Bogdanović Stojan
OPŠTINA Kovačević Gojko
TALINOVAČKA Kovačević Dragiša
Kovačević Mitar
Pavlović Krsto
Staro Selo Kovačević Ilija
Milojević Gašo |
SAPK:
Milojević Mihailo
SRCG: Milojević Lazar
Veljković Bogdan Milojević Miloš
Krstić Stanko Adžić Aleksa Miletić Milan
Ljuma Damjan Adžić Krsto Savić Ilija
Mirčetić Dušan Adžić Milan Slijepčević Risto
Mirčetić Vladan Adžić Šćepan Slijepčević Stevan
Stojanović Miladin Blagojević Obren
Trifunović Grujo Blagojević Aćim
Cvetković Stanimir Bojat Marinko Terzić Mitra
Višnjić Neđeljko
Selo Grlica Višnjić Milutin Iz SRCG:
Višnjić Milan
SRBiH: Komarević Gajo Papović Lazar
Banaš Spasoje Perović Obren
Parović Joko Selo Sojevo |
Okuka Rajko
Savić Nija Perović Vukašin
'Tepavčević Gavrilo SRCG:
SAPV: Tepavčević Gašo
Tepavčević Vasilj Jovović Janjo
Tepavčević Boriša Mušović Lazar
&lavnić Dimitrije Mušović Vladimir
Mušović Nedeljko
SAPKE: SRBiH: Bovan Vaso
Bovan Milun
Janičijević Svetozar Elezović Nikola
Mienković Stanojko Elezović Jelena SRS:
Đorđević Miro Elezović Risto
Košutić Bogdan Stojanović Tanasije
Selo Gatnje Perović Mato
Perović Jefto SRBiH:
SRCG: Perović Gajo
Perović Anica Krulj Vladimir
Aleksić Đorđije Perović Vukadin Kovačević Jovan
Rudović Đorđe Kovačević Branko
SRBiH: Okiljević Jovan Kovačević Marko
Okiljević Risto Bajović Đorđe
Krtolica Luka OkKiljević Mihailo Dragumilo Đorđe
Krtolica Ilija Okiljević Pavle Dragumilo Andrija
Krtolica Risto Rudović Obrad
Krtolica Mirko Savić Mihailo Selo Pojatište
Krtolica Simo Savić Rade
Krtolica Imlutin Ćorović Vasilj
Krtolica Marko SRBiH:

SAPK: SAPK: Bokić Mato

Vujinović Đoko
Živković Mitar Veljković Serafim Vujinović Lazar
Jakovljević Božidar Veljković Milivoje Vujinović Tomo
Milošević Ilija Janićijević Filjko Jelačić Simo

246
Jelačić Milan Selo Papaz Selo Muhovce
Kovačević Danilo
Kovađević Đuro SR BiH: SRBiH:
Kovačević Vlado
Lečić Spasoje Dabić Vlado Dobrinić Jovan
Slijepčević Đorđe Zubac Božo Dangubić Luka
Slijepčević Jovan Lečić Đurica Dangubić Gavrilo
Starović Luka Miljanović Pavle Deretić Milan
Skulić Spasoje Miljanović Toma Kozjak Tlija
Skulić Rade Popovac Spasoje Milićević Gašo
Skulić Marko Popovac Vidak Milićević Blagoje
Skulić Kosta Vujović Lazar Milićević Bogdan
Skulić Simeon Vujović Manojlo Milićević Nikola
Skulić Novica Slijepčević Špiro
Trklja Kosta Slijepčević Maksim
Trklja Rade SAFK:
Trklja Jefto SRCG:
Milovanović Vidoje
Milovanović Pavle
SRS: Perunović Mitar
Mladenović Stojko
Tomović Đorđo
Mladenović Sava
Džudović Milan
Stojiljković Dobrivoje Zdravković Todor
Pešić. Mijajlo
Zdravković Milija
Zdravković Borisav
SABK;
Dejanović Čedo SAPV:
Dejanović Ugren
Simić Rajko Ljubičić Savo
Simić Rajko
Simić Vukađin
Selo Nasip “Simić Nikola SRS:
Simić Stojan
Stojković Tanasije
Sušić Radovan
SRBiH: Tomić Milan
Cvetičanin Ilija
Aćčirnović Božo Selo Softović
Banašević Jovan Selo Talinovac
Inić Obren SRBiH: SRCG:
Mlogovać Radovan
Kalajdžić Mitar Inić Gojko
Aleksić Relja
Kalajdžić Obren Stanković Relja
Glogovac Stojan
Kalajdžić Cvetko
Glogovac Cvetko
Milićević Milovan
Glogovac Vaso SRBiH:
Milićević Simo
Vučinić Jovan
Milićević P. Đoko Bogdanović Radovan
Komnenić Drago
Milićević Jovan Bogdanović Stojan
Milićević Ilija Pavić Miloš
"Milićević Gojko SAPK:
Milićević R. Đorđo Selo Sazlija
Milićević Dušan
ĐDĐekić Petar
Milićević Špiro Dobrosavljević Drago
Milićević R. Nikola SRBiH:
Dobrosavljević Vesko
Milićević S. Ilija
Đurđević Luka Bjeletić Dušan
Milićević Novica
Cvetković Božin Bjeletić Jovan
Novčić Dušan
Ivanović Vlado Bjeletić Gojko
Slijepčević Petar
Živković Veljko Zečar Todor
Slijepčević iKrsto
Živković Radovan Zečar Milan
Dželatović Aleksa
Milić Rade Ilić Jovan
Milić Mladen Knežević Milan
SRCG: Milošević Stojan Košutić Jovan
Đorđević Cvetko Milošević Kosto
Pavičević Marko Staletović Strajo Nikolić Marko

247
Nikolić Lazar Govedarica Krsto SRCG:
Fimić Nikola Parežanin Kosto
Fimić Jošo Parežanin Lazar Katnić Marko
Fimić Mirko Parežanin Blagoje Katnić Mihailo
Ćuk Risto Ćuk Božo I Matović Petar
Ćuk Novica Dželatović Živko Marković Ilija
Ćuk Dušan Perošević Radovan
SRCG: Perošević Radule
Italija: Pavlović Stana .
Vušurović Đuro Skrnjević Milutin
Smejf Magda
Todorović Novak
Iz SARK: Senić Ljubomir
SRCG:
Janićijević Spaso
Mićović Radoje SAPK:
Janićijević Filjko
SAPK: Tasić Živko
Tasić Dimo
Velikinac Mijat
Grković Petko
Velikinac Jakov
Džanić Panta
Milošević Stojan Selo Rahovica
Lazić Kosta
Milošević Mito
Pančetović Lazar
Zdravković Ljuban SRBiH:
Pančetović Stojča
Zdravković Dušan
Derisilo Milan Marković Dušan
Zdravković Drago: Cvetković Ljubo
Stojanović Miro Đerisilo Gojko
Dželatović Petar Cvetković Panto
Stojanović Miroslav
Simijanović Stevan Selo Uroševa Glavica
Selo Grbole
OPŠTINA UROŠEVAC'
SRCG:
Uroševac
SRBiH: Kujundžić Matija
SRBiH: Kujundžić Sava
Bajović Rade
Kujundžić Vukašin
Borković Jovan Beatović Panio
Mirković Radisav
Bajat Gavrilo Beatović Đuro
Bajat Radovan Banašević Mirko
SRH:
Bajat Todor Buća Petar
Vidačić Spasoje Dangubić Špiro
Madrapa Risto
Đajić Sava Denda Slavoljub
Pudar Stevan
Đajić Jaćim Zečević Ilija
Đajić Mara Milićević Mile
Đajić Risto Milićević Blagoje Selo Nikodim
Đajić. Jošo Masleša Gavro
Nić Aćim Slijepčević Vaso SRCG:
Ilić Ilija Slijepčević Špiro
Milić Lazar Slijepčević Milorad Vukčević Lazar
Milić Todor Slijepčević Todor Mijović Veliša
Milić Jagoš Slijepčević Jovan Mijović Šćepan
Kijac Obrad Džomba Miloš Mijović Dušan
Kijac Neđo Kokotović Ilija Mijović Todor

SREZ LAPSKI

OPŠTINA PODUJEVO Veličković Radisav Đurković Vojislav

Blagojević Radoje Dinđić Ljubo
Podujevo Bukovac Rajko Erić Stojadin
Biočanin Radđule . Đorđić Malina
SRS: Zlatković Živojin
Vuksanović Dobrivoje
Aleksić Draga Vilotijević Velimir Zlatković Branimir
Azdejković Tihomir Dragović Radisav Ivanović Radisav
Brzak Novica Damjanović Dina Ivanović Branko

248
Ivanović Kosta Cvetković Ljubo Dimić Vlajko
Ivanović Stojan Kalember Relja Živković Stevan
Ivanović Miodrag Šelmić Božidar Živić Mihailo
Jevremović Miloje Šović Jagoda Stanojević Vanče
Jočić Radojko Šović Ratomir Stanojević Žoka
Jovanović Pantelija Canić Zarija
Jovanović Marko SRS — SRCG: Canić Boro
Jovanović Vlado Ristić Milan
Jovanović Milosav Bakić Radojica
Jovanović Vojislav Bakić Stana SRH:
Jovanović Stanoje Bakić Milen
Janjić Tijana Ivančević Mašan Bubalo Stojan
Jeremić Miodrag Janković Novica Bubalo Đuro
Jeremić Tihomir Kujović Dragiša Bubalo Ilija
Knežević Živojin Kujović Milić Dukić Geno
Knežević Ranđel Kujović Radovan Krajinović Janko
Kostić Danilo Komnenović Vukoje Rokić Tošo
Kelember Relja Komnenović Mihailo
Košutić Branko Komnenović Novak
Lazić Milovan Laketić Dragomir SRCG:
Mitrović Žika Lekić Zlata
Mladenović Ilija Lilić Slobodanka Kešeljević Jovan
Mladenović Đorđo Marković Savo Milačić Stanko
Milosavljević Branko Marković Ratko Mliačić Tomo
Marinković Vlado Marković Beriša Marković Stojan .
Miljković Olga Milošević Marko Marković Gospava.
Miljković Dragoljub Mirović Milađin Marković Milija
Milošević Milojko Milovanović Stevan Stefanović Sava
Milanović Grozda Petrović Đoko Čejović Nasto
Milanović Nenad Petrović Dušan
Milanović Stojan Petrović Ljubica SRBiH:
Mihailović Ljubinko Petrović Nikola
Milićević Radisav Petrović Radosav. .Alašević Dušan
Milićević 'Nikola Popović Mitar Alašević Lazar
Milićević Stana Popović Rade .Tešanović Ilija
Mikić Stojan Perovanović Vukosava
Milosavljević Vojo Paunović Veliša
Milosavljević Ljubo Pećaranin Vuksan : Selo Balovac
Milanović Milan Radovanović Milorad
Milanović Đorđe Radenović Zorka SRS:
Marković Miodrag Radović Milutin
Nikolić Dragoje Stožinić Novak Bučić Radivoje 2
Nikolić Nikola Stožinić Bratimir Vukašinović Stanimir
Nikolić Vukadin Sekulović Bogić * Vidojević Jevđenije
Nedeljković Ranko Sekulović Gruban Gajić Milan
Novaković Slavka Stefanović Božina Ilić Vosijlav
Petrović Ranđel Tomašević Vasilj Ilić Janićije
Radovanović Milutin Čejović Stefanija Ivković Milun
Stojanović Radivoje Bojović Borisav Jovković Draga
Stojanović Đorđe Jovković Tiodor
Stanojlović Ljubomir SRS — SAPV: - Jovanović Vukašin
Stanojlović Milica Jočić Ratko .
Sekulić Mitar Radulović Vojislav Komatović Dragutin
Stakić Jovan Tijanić Radivoje Lukić Ljubisav
Todorović Todor Filipović Drago Lukić Borivoje
Todorović Nikola Lukić Dobrivoje
Tomić Pavle Lukić Milivoje
SAPK:
Lukić Vlajo
Tomić Ljubo
Andrić Dojčin Lukić Nikodin
Terzić Miodrag Aleksić Živka Lukić Milka
Terzić Mićo Aleksić Risto Marković Nedeljko

249
Marković Mirko Selo Obrandža Selo. D. Lapaštica
Nikolić Mikailo
Nikolić Nikola SRS: SRS:
Nikolić Miroljub
Radojković Tihomir Bukovac Mirko Blagojević Stanko
Radojković Miloš Bukovac Slavko Blagojević Dragoljub
Ristić Milen Bićanin Dobrosav Brkić Milen
Ristić Miladin Bićanin Svetozar Jugović Stevan
Ristić Sibin Bogdanović Jovan Krcić Milivoje
Stošović Borisav Vučićević Nedeljka Krecić Nenad
Stošović Mihailo Veljković Kosta Krcić Nenad
Simić Radoje Veljković Velika Krcić Avram
Simić Božidar Dačković Dragoslav Krcić Gerasim
Simić Vojin Dačković Grujo Popović Stanislav
Stojanović Milan Despotović Vlastimir Popović Živojin
Tamburić Čedomir Zdravković Zdravko Simić Nedeljko
Tamburić Miloš Zdravković Obren Savić Stanoje
Tamburić Vitko Zdravković Radojko Savić Obrad
Tamburić Milenko Zdravković Jovan Savić Ranđel
Jovanović Mihailo Savić Budimir
SRS — SRCG: Milićević Radisav Salević Proko
Milićević Velimir Salević Bogdan
Vojvodić Milivoje Milovanović Vukoman Čukuranović Slavko
Vujadinović Petar i Milovanović Radosav Čukuranović Radoje
Grnjić Radosav Milovanović MHan Čukuranović Blagoje:
Grujić Dimitrije Milovanović Dobrivoje
Grujić Radovan Nikolić Radomir SRCG:
Jovanović Novica
Nikolić Dobrivoje Vujačić Đorđe
Krstović Radoje
Krstović Radule Stevanović Miladin
Kilibarda Božo Stopanac Ranko Selo G. Lapašticd
Kilibarda Dušan Savić Nikola
Kilibarda Zarija
Lakićević Miloš
Sekulić Milovan SRS:
Lakićević Đorđe Tomić Cvetko
Lakušić Baćo Tomić Golub Antić Radič
Lakušić Milorad Antić Bogosav
Šelmić Blagoje Bukovac Radoje
Milačić Novica
Milačić Tomanija Burgić Radojica
Milačić Pavle SRS — SRCG: Bićanin Stojan
Tadić Milan Bićanin Svetomir
Todorović Miodrag Drobnjak Radivoje Bićanin Resimir
Todorović Jovan Đorović Mihailo Veljić Borisav
Todorović Novak Veljić Bogoljub
Lekić Radoš Vukojičić Sava
Radojević Boško Dokić Živko
SRBiH: Sekulović Milosav . Grčak Milosav
Grčak Mihailo
Gligović Jovan Vasilije
SRS — SAPK:
Milorad
SRCG: Ljubinko
Jovanović Dragomir
Budimir
Vuković Dragutin Radulović Milutin Obren
Vuković Vučko Radovanović Radovan Gvozden
Ivanović Ilija Deljanin Ognjen
Ivanović Risto Dačković Dobrivoje
SRCG: Đorđević Sibin
Perović Jefto
Perović Mirko Žeravac Miroslav
Sekulović Visosav
Radojević Nikola Žeravac Vladislav
Radojičić Mladen Sekulović Radovoje Žeravac Borisav
Sekulović Batrić Čolić Velika Zdravković Miroslav

250
Jeremić Dragomir SRS — SRCG: Nikolić Milić
Jeremić Hranislav Nikolić Stanoje
Krasmanović Krsman Milačić Dimitrije Nikolić Milan
Lapčević Jevrem Kecojević Marko Ristić Radovan
Milić Vlastimir
Milić Bogdan SRCG: SRS — SRCG:
Milić Mića
Mladenović Dobrisav Sekulović Filip Mrvošević Stevan
Mlađenović Branislav
Mladenović Ljubisav Selo Bragaš Selo Štedim
Mladenović Obren
Mladenović Bogić SRS: SRS:
Mihailović Svetislav
Mihailović Sibin Anđelković Velimir Bačević Stojandin
Mihašlović Vlađimir Anđelković Tihomir Biočanin Marko
Nedeljković Milan Burgić Vučeta Vuletić Kosta
Popović Vidosav Veljić Kosta Drašković Miloš
Petrović Milenko Veljić Rasoslav Drašković Milutin
Petrović Radoš Velić Aleksandar Drenovac Božidar
Ristić Stojan Veljić Ljubo Nikolić Miloš
Ralić Radoslav Đokić Aleksandar Rakić Smađin
Ralić Milan Đakić Ratomir Rakić Veselin
Ralić Milun Đokić Vladimir Stojanović Mitar
Ralić Desimir Đakić Čedomir
Raičević Radisav Đurđević Milutin SRS — SRCG:
Stevović Mihajlo Gašić Mimčilo
Stevović Stanimir Jakovljević Vladislav Sekulović Rašo
Stevović Stojan Jovičić Jakov
Stevović Svetomir Kelember Magđelena SRCG:
Tanasković Dikonije Makragić Mirko
Tanasković Ratko Milovanović Vojislav Milošević Zarija
Timotijević Milan Ristić Krsto . Milošević Novo
Tomić Golub Milošević Đorđe
Šelmić Milan SRS — SRCG: Čejović Nešo
Pavlović Nikođije
Anđelić Boško Selo Livadica
Selo V. Reka Stefanović Janko
Pisović Milisav
SRS:
SRS:
SRE:
Bogićević Vukoje
Anđelković Milan Bogićević Milutin
Vuknmirović Iso
Vučković Barisav Klajić Mile
Bogićević Živojin.
Đorđević Radojica Vuletić Miljko
Đorđević Zaharije Vuletić Nikodije
Živković Đorđe Selo Surkiš Živković Svetolik
.Jović Tiodor Zbiljić Milun
Jović Vukadin SRS: Zbiljić Božidar
Miletić Cvetko Zbiljić Milan
Miletić Krsman Bradić Vladimir Zbiljić Svetolik
Miletić Božidar Bradić Mileta Jočić Radoš
Milić Dragić Bradić Raduša Jočić Novica
Obradović Živadin Janićijević Momir Jočić Milun
Rakić Dimko Jelić Momir Jočić Milosav
Ristić Radojica Jelić Mijat Jočić Čedomir
Simić Radivoje Jelić Rađosav Jovanović Svetozar
Simić Milen Jelić Radovan Krpić Radojica
Savi Mihailo Jelić Dušan Marković Milisav
Tanasković Lazar Jelić Ljubomir Milićević Aranđel
Trošić Vladimir Jelić Dragoljub Milićević Stojadin
Marković Janićije Miletić Miljko Milićević Milutin

251
Milićević Dragutin Selo Mirovac SRS — SRCG:
Milićević Radojko
Ristić Obren SRS: Begović Ivan
Savić Ljubo Begović Božidar
Tamburić Vojin Milovanović Obrad Vuković Milovan
Tamburić Milosav Milovanović Miodrag Vuković Vojin
Tamburić Stevan Rakić. Rako Vuković Živko
Stevović Svetolik Doknić Mihailo Vuković Milivoje
Crnoglavac Vladisav Vukićević Marko
Rakić Sinadin SRS — SRCG: Vukićević Spasoje
Đukić Radisav
SRS — SRCG: Vujađinović Veljo Đukić Đurica
Dragović Vujadin Đaković Vučko
Milovanović Božidar Dedić Toma Ilinčić Božidar
Radović Vojin Jošanović Drago Paunović Rade
Milačić Lazar Paunović Radoje
Selo Perane Petrović Milan Paunović Borisav
Tošović Božidar Popović Doko
Radović Boško Popović Radosav.
SRS:
Perović Veličko
Savićević Đuro
Bogdanović Mihailo SRCG:
Bogdanović Spiro
Gašić Jakša Bojičić Marko SRCG:
Gašić Dobrosav Garić Marko '
Đorđević Aleksandar Golubović Radule
Đorđević Borisav Golubović Nedeljko
Lekić Milan ' OPŠTINA Golubović Jovan
Lekić Ljubisav ŠAJKOVAČKA
Minić .Svetomir Selo .Šajkovac
Mladenović Milun
Rajković Jevđenije Selo Svetlje
Nikolić Radomir SRS:
Nikolić Stojan SRS:
Rajković Miodrag Gavnilović Radisav
Stanković Mihailo Andrić Milan Kozić Aleksandar
Filipović Milutin Aleksić Radcsav Smiljković Ljubisav
Šmigić Mladen Veličković Radovan Čumburović Svetislav
Ilić Danilo Vesić Dobrivoje
SRS — SRCG: Jerotijević Dragan
Jerotijević Radoje SRS — SRCG:
Bojović Miladin Jerotijević Stanimir
Jovanović Milija Kozić Mihailo Božović Đorđe
Kozić Stojan . Vuković Nikola
SRCG: Kozić Radivoje Karadžić Milisav
Kragović Grujica Otović Ravić
Peković Petar Mijatović Prokopije .Soković Veselin
Nokavković Stamen Soković Vučeta
Pavlović Radisav
SRS—SAPK: Ristić Dragomir
Ristić Veličko SRCG:
Maksimović Živko Ristić Cvetko
Ristić Dobrosav Vojvodić Nedeljko
Selo Letance Ristović Milutin Vojvodić Jakov
Stewić Branko Vojvodić Jovan
SRS: Stević Milorad Vojvodić Mihailo
Stević Janko Vojvodić Isailo
Magovac Borisav Stević Cvetko Vojvodić Dobrivoje
Marković Marko Stošević Stojko
Trmčić Stanika Vranić Jovan
Radovanović Miljojko
Radovanović Branko Veličković Radovan Vranić Misilav

252
Selo Ladovac SRBiH: Selo Batlava
SRS: Lečić Vuko SRS:
Lečić Bogdan
Gajić Radoje
Bogdanović Milan
Gajić Ivko
SRS — SRCG: Arsenijević Milovan
Gajić Milun
Arsenijević Miloš
Jović Stojan
Popović Jakov Aleksić Stanimir
Jović Petar
Popović Blažo Vasić Vladimir
Kačarević Svetomir
Glišić Vlajko
Miljković Dragić
SAPK: Glišić Života
Milanović Obren
Glišić Božidar
Mladenović Budimir
Nikolić Stanko Jekić Drago
Petković Petko
Jovanović Miladin
Krstić Milorad
SRS — SRCG: Selo Radujevac Krstić Velimir
Krstić Radovan
Bašović Mileta
SRS: Lazić Toma
Milošević Josif
Selo Hrtica
Arsić Milivoje Marinković Stevo
Nikić Radomir
SRS: Arsić Stanoje
Arsić Živko Petković Borivoje
Arsić Aranđel Petković Živoiin
Mijović Milomir
Arsić Dragutin Pejčić Radivoje
Mijović Radojko
Krstić Momir Pejčić Bogosav
Minić Ranđel
Mirović Dragomir Maksimović Sretko Čojbašić Radoje
Mirović Radivoje Stanić Milen Čojbašić Jelica
Radojević Jezdimir Stojković Milivoje
Stojković Jerotije SRS — SRCG:
Stojanović Vojin
Cvetković Marjan
Perišić Radovan
SRS — SRCG: Perišić. Petko
SRS — SRCG: Stojanović Života
Bašović Novica
Bašović Ivan Milićević Radivoje
SRS—SAFK:
Božović Đoko
Globarević Mirko SRH: Ristić Dragomir -
Dragović Pavić Ristić Mile
Dragović Petar
Božičić Jovo
Đuričić) Mirko Božičić Petar Selo Grdovac:
Đuričić Stevan
Bižić Gojko
Jakšić Radisav Bižić Ilija SRS:
Jovanović Milivoje Vujković Milica
Lakušić Bogdan Vasiljević. Teodosije
Vučićević Vaso Dragićević Radivoje
Medenica Veliša Jerinić Nikola
Milovanović Milorad Nešović Jovan
Jerinić Jakov Nešović Miloje
Radonjić Petar
Mećava Milutin Nešović Stojan.
Stefanović Svetozar
Mostarac Petar Nešović Milan
Popović Milovan .
Milaković Ranko Stefanović Trajko
Šukić Radovan
Poznanović Mile Stefanović Janko .
Tošović Ilija
Rokić Teodor Šelmić Ranko
Pucar. Stevan
SRS — SAPK: Pucar Đuro
Pucar Ilija OPŠTINA DUBNIČKA
Stojanović Niđifor Sekulić Dušan
Stojanović Nikodin Smolić Kata Selo D. Dubnica
Simović Vukoje Smolić Ilija
Simović Vukmir Tomkašević Mile SRS:
Filipović Drago Sekulić Mitar Aleksić Dragomir
Filipović Ranko Sukulić Đuro Aleksić Stanimir

253
Aleksić Radosav SRS — SAPK: SRH:
Biočanin Stevan
Biočanin Savatije Dokić Rajko Bubalo Mile
Blagojević Radomir Đokić Ignat Bubalo Ilija
Vuković Jezdimir Dokić Trajko Vukmirović Stojan
Vuković Milorad Vukmirović Vasilj
Vičentijević Ristanije Vukmirović Maniša
SRCG:
Vasiljković Svetozar Vukmirović Mile
Vasiljković Milojko Vukmirović Ilija
Bulajić Vaso
Vukosavljević Dragoljub Vukmrirović Branko
Bojičić Miličko
Vukosavljević Lazar
Bojičić Veliša
Dopuđa Stevan
Vukosavljević Svetomir Dopuđa Simo
Vasiljković Živojin DopuđaDragoje
Gašić Milorad Dražić Dane
Bojičić Bratimir
Gašić Mihailo Đukić Rade
Brković Milivoje
Damjanović Damjan Kalac Simo
Brković Dragoljub
Damjanović Lazar Kalac Nikola
Brković Ljubomir
Dumanović Miloš Kljajuć Ilija
Brković Ilija
Dumanović Dušan Mirilović Dane
Brković Novak
Ikić Milutin Mirilović Ilija
Brković Vojin
Jovanović Vukojica Mirilović Marko
Garić Golub
Jovanović Velimir Mirilović Božo
Garić Mijailo
Jovanović Radisav Mirilović Milan
Garić Luka
Janković Josif Mirilović Petar
Garić Radovan
Janković Živojin Garić Radoje
Radaković Petar
Jovanović Dobrivoje Uzelac Petar
Garić Stevan
Jovanović Blagoje Uzelac Marko
Garić Jovan
Jevtić Ilija Ugarković Mlie
Garić Ljubiša
Knežević Milan
Ganić Vuksan
Knežević Milovan Selo G. Dubnica
Grubač Todor
Kuzmić Dušan
Đukić Jovan
Matić Živko Đukić Blažo SRBiH:
Milutinović Radomir
Đukić Ljubomir
Milutinović Dobrivoje Šekarić Marko
Đurković Živojin
Milutinović. Dragutin
Ivanović Kosto
Marković Borisav Ivanović Radomir Selo Bajčina
Marković Stojan
Ivanović Drago
Marković Božo
Jovanović Petar
Pribaković Vidan
Krkelić Raško
Stanković Trajko
Krkelić Radovan
Stanković Jovan
Kešeljević Savo
Čorbić Uglješa Damjanović Vladimir
Kešeljević Lazar
Čorbić Stojan Maljević Veliša Damjanović Milojko
Čorbić Jestratije Mlajević Boško Damjanović Radojko
Šelmić Dragomir Maljević Marko Dumanović Dragoslav
Šelmić Živojin Mrvović Paun .Dumanović Mladen
Mladenović Savo Đorđević Sibin
SRS — SRCG: Radovanović Sinan Dorđević Živko
Radovanović Pavle Đorđević Dušan
Andrić Šćepan Radovanović Labud Đorđević Aleksandar
Andrić Borisav Đokić Stanimir
Radovanović Vidra
Andrić Obren Dokić Milosav
Bošović Mirosava Radovanović Petar Živančević Cvetko
Komnenović Stevan Sekulović Miladin Živančević Borivoje
Komnenović Sava Sekulović Stanica Živković Bogić
Komnenović Petar Stepović Petar Zdravić Dragoljub
Zdravić Todor
Roglić Radovan Šćekić Nikola Zdravić Dušan
Roglić Milorad Šćekić Radoš Zdravić Stojadin
Mitrović Krsto Šćekić Saveta Jovanović Jovan

254
Jovanović Stojan Rakić Janićije SRBiH:
Jovanović Sekule Rakić Radomir
Jovanović Radivoje Simić Miloje Nikolić Marko
Jović Boško Simić Vlaja Nikolić Dušan
Mitrović Sekule
Mitrović Miodrag .SRS — SRCG: Selo Prepolac
Mitrović Dikonije
Mitrović Jeftimije Gligović Aleksa SRBiH:
Milenković Radule Gligović Jefto
Pavlović Radosav Gligović Stevan Bjeletić Milivoje
Simić Novica Đurković Blagoje Bjeletić Raško
Simić Vojin Dragićević Dušan
Stojković Mato SRCG: Dragićević Anđa
Urošević Sreten Šekarić Gospava
Urošević Novica Kilibarda Mašan
Planić Pero Kilibarda Andrija OPŠTINA
Kilibarda DĐoko KRPIMEJSKA
Kilibarda Petko
SRS — SRCG: Labović Arso Selo D. Repa
Todorović Petar
Petar SRS:
Aleksa
Nikola Selo Merdare
Bojović Milovan
Novica
Bojović Mileta
Bulajić Šćepan SRS — SRCG:
Đinđić Miloš
Đukić Milivoje
Đinđić Milivoje
Janičić Jovan Vešković Mihailo
Đinđić Milorad
Miljanović Mato Vešković Vukoje'
Milosavljević Nikola
Miljanović Radoš Vešković Antonije
Milenković Josif
Pešikan Rako Garić Arso
Milenković Damjan
Garić Radoje |
Ivanović Periša
Radosavljević Živko
SRCG: Krkelić Mirko
SRS — SAPK:
Laketić Luka
Braković Ćirko
Laketić Danilo
Braković Savo Milošević Miloš
Milovanović Marko
Braković Dušan
Milovanović Mihailo
. Milošević Vukmir
Ivanović Petar Milošević Jovan
Milovanović Mijat
Vukajlović Jovan Milošević Borivoje
Radovanović Milinko
Delibašić Božo Milošević Stojan
Petrović Vidak
Milošević Radisav
4
Sekulović Dušan
iMlošević Vidosav
Sekulović Rašo
Selo Lauša Milošević Vojislav
Sekulović Dimitrije
Milošević Hranislav
Obradović Mileniro
SRS: SRCG: Savić Blagoje
Savić Spasoje
Antić Stanimir Vujačić Tripko Stojković Goroljub
Antić Vlastimir Vujačić Jovan
Đorđević Mirko Matović Spasoje SRS — SRCG:
Ivanović Boško Tamašević Gojko
Ivanović Stanimir Tamašević Kosta Pavlović Mijo
Živković Manče Tomašević Petar
Miletić Dragić Tomašević Maksim Selo G. Repa
Golić Mihailo
Miletić Milan
Golić Mirko
Miletić Miodrag SRS:
Čejović Savo
Marković Ljubomir Čejović Novak Arsić Slavko
Pantić Ognjen Čejović Vladimir Aleksić Radoš
Pantić Milić Čejović Rade Aleksić Ranko
Pavličević Miloš Čejović Konstantin Aleksić Mile

255
Verijević Boro Petrović Čedomir SRS — SRCG:
Vitorović Ljubomir Peirović Boško
Vidosavljević Radisav S:.monović Sidor Krušić Vukoje
Gašić Mirko Siefanović Živojin Pavićević Periša
Gašić Miljurko Mladenović Đorđe Krušić Bogosav
Gašić Milan Blagotić Milan —
Đinđić Vučina SRS—SRCG: Biagotić Dragomir
Mladenović Milisav
Mladenović Živojin Đurković Jovan SRCG:
Milosavljević Nikić Đurković Blagoje
Panić Vitomir Zečević Petar Antović Radovan
Panić Dragiša Milosavljević Milun Zečević Aleksa
Panić Desimir Petrović Đorđe Zečević Jelena
Rasodavljević Bogoljub Tijanić Milan
Radosavljević Vukojica Tijanić Milorad —— Selo Zakut

SRS — SAPK: SRS:

SRS — SAPK:
a Grubović Mile
Damjanović Veselin
Jović Nedeljko Jovanović Dušan
Damjanović Dimitrije
Jović Boško Milićev Milić .
Damjanović Tihomir
Damjanović Mitar Mitrović. Vasilije
Dragićević Tiodor SRCG: Mitrović Vukadin
Dragićević Vojin Mladenović Vojislav
Jović Radoje Bulajin Jovan Mladenović Vladimir
Jović Milivoje Simonović Kosta
Jović Dobrivoje
Jović Milovan
Selo Dobrotin SRS — SRCG:
Jakovljević Milisav
Šutanović Dragomir SRS: Dragović Svetozar

Grujičić Svetislav SRBiH:

Selo Metohija
Grujičić Todosije
Grujičić Vojimor Šekarić Vasilj
SRS: Šekarić Gavrilo
Grujičić Radomir
Đorđević Marko Šekarić Krsto
Vuković Vojin
Jovanović Milorad
Vuković Komnen
Jović Svetolik SRCG:
Đurišić Mihailo
Milenković Zlata
Đurišić Miodrag Radisavljević Vukoje Joksimović Radomir
Jovanović Radoje Joksimović Mirko
Stojković Margita
Jovanović Branislav Radisavljević Vlajko Joksimović Milorad
Smiljić Dragoslav
Selo Revuće
Selo Dobri do Selo Krpimej
SRS:
SRS: SRS:
Azdejković Obren
srs:ć Radojica Anđelković Božidar Azdejković Milan
Vukašinović Steven Ilić Živko Balović Živojin
Jovanović Arsenije Jović Mina Vuletić Spiridon
Jovanović Milivoje Milanović Đorđe Vuletić Milutin
Jovanović Sinadin Milanović Momir Vuletić Radomir
Jovaniović Dobrivoje Milanović Svetamir Vuletić Rajko
Jović Ljubomir Petrović Vladislav Vuletić Vladimir
Jakovljević Jerotije Rakić Miljurko Kozić Savo
Lazović Milosav Rakić Obren Kozić Rađivoje
Milenković Marijan Radosavljević Milan Mladenović Vuksan
Milenković Milisav Radosavljević Milorad Mladenović Desimir
Milivojević Cveta Raičović Mara Mladenović Živko
Pantić Radomir Stanisavljević Janićije Novović Radoslav

256
 Petrović Miljko
SRS — SRCG: Jovanović Dragomir
Petrović Filip
Radovanović Đorđe Kršanin Miodrag:
Belogrlić Panto Kršanin Obrad
Radosavljević Bran
ko Marković Vasa
Radisavljević Milan
SRS — SAPK: Obradović Milorad
Stević Dragoljub
Pribak Rasoslav
Stević Bogomir Jovanović Stojadin Pribak Stojan
Stević Božidar Milenković Jovan Popović Milenko
Tomić Radisav Pantelić Milan
Tomić Novak
Radovanović Miloje
Tomić Serafim OPŠTINA DVORIŠKA Ristić Cvetko
Tomić Dušan
Simić Radomir
Selo Palatna Simić Vojin
SRS — SAPK: Simić Dobrosav
SRS: Simić Milen
Obradović Dragomir Smiljković Milan
Obradović Radosav Sniđelić Dobrivoje
Vasić Sibin
Obradović Radovan Sinđelić Milan
Obradović Mladen Sinđelić Stojan
Selo Potok
Obradović Radomir Topalović Mladen
Obradović Miloje SRS: Topalović Dragomir
Obradović Dragutin Čumburović Svetomir
Dragićević Milomir Čimburović Miljojko
Selo D. Pakaštiča
Dragićević Ljumobir Čimburović Bogdan
Jović Dušan Čimburović Dušan
SRS:
Selo Murgula
Azdejković Krstivoje SRS — SAPK:
Jovanović Radivoje SRS:
Miličević Ristanije Jovanović Vlaja \
Miličević Mileta
Ivić Dragosije
Nikolić Draguljub SRS — SRCG:
Ivić Desimir
Nikolić Rodoljub
Jevremović Radisav
Petrović Miloš Perović Draginja
Minić Svetislav
Perišić Milosav
SRS — SRCG: * Selo Slatina
SAPV:
Vukašinović Novica SRS:
Kliska Đuro
Selo G. Pakašitca Lukovac Milan Štula Nikola

SRS:
Vučić Mile
Gašić Dragoljub
Gašić Aleksandar
Gašić Milisav
Gašić Dragutin
Gašić Desimir
Kostić Ranko
Milenković Radule
Marković Jordan
Milenković Marko
Milanović Živojin
Pantić Novak
Pantić Janićije
Pavićević Miloš
Radojičić Marko
Stepanović Predrag
Simić Dragoljub
Selo Konjuševac
OPŠTINA GLANIČKA
SRS:
Selo Glavnik
Vukadinović Radosav
SRS: Jović Čedomir
* Jakovljević Jovan
Arsić Milovan Jelić Stanislav
Arsić Milutin Jelić Stanimir
Andrić Ljubodrag Jelić Svetislav
Andrić Stanko Jakovljević Jovan
Andrić David Marković Nikodin
Biserčić Radoslav Marković Radoš
Biserčić Svetomir Milenković Obnad
Biserčić Nikita Milenković Rafailo
Bašić Živojin Milenković Mihailo
Vučković Desimir Mitrović Radoslav
Grabić Milan Micić Stojan
Đukić Branislav Pavlović Pavle
Jelić Miloš Simović Radoš

17
251
 Tomić Miloje Gočmanac Žika
Tomić Vasilije Jovanović Svetislav
Tomić Stanislav Stefanović Radisav
Stefanović Adam
SRS — SRCG: Stefanović Stanko
Nerandžić Tanasije
Vuksanović Petko
Vuksanović Ljubo Selo Kačibeg
Arsić Stevan Vuksanović Petar
Zdravković Stojiljko Vuksanović Milivoje SRS:

SRS — SRCG: SRH: Đorđević Dimitar

Đorđević Bogomir
Cicmnil Petronije Galović Dane Živađinović Milan
Đukalac Gliša Maksimović Miona
Selo Penduha Kostić Milan Maksimović Sekula
Mikić Nikola Savić Milen
SRS: Šiljić Jelena Terzić Vujadin
Gatar Pavle
Petrović Radomir Gatar Jovan
Papovič Stojan OPŠTINA ORLANSKA
Tatić Dragoslav SAPV:
Tomić Marinko Selo Orlane
Svetić Velisav Purković Milan
Crnoglavac Rade SRS
Selo D. Sibovac
Antić Dostana
SRCG: SRS: Antić Stanka
Antić Persa
Daković Maksim
Ilić Branko Zdravković Obrad
Daković Radisav Zdravković Radule
Jovanović Danilo
Stanić Marko
Kandić Ratko Zdraković Radovan
Milenković Ljubodrag Ilić MnHutin
Selo G. Sibovac Milenković Radivoje \ Ilić Nikodije
Stević Mirko NIllić Radisav
Stević Blagoje Miletić Miljko
SRS: Milojković Milić
Stefanović Aleksandar
Stefanović Miloš Obradđ
Azdejković Miroslav Rade
Azdejković Dragoslav Krsto
Bašić Petko Selo Burince
Stojan
Vasić Milivoje
Andrić Andro SRS: SRS — SRCG:
Andrić Radovan
Kocić Milutin Vučković Stanislav Vučelić Radoš
Kocić Sretko Vučković Vukadin Vuković Miloš
Karić Stanoje . Vuković Milorad \
Karić Stojan SRS — SAFE: Vuković Radun
Karić Branko Vuković Stojan
Karić Milorad Jovanović Aleksandar Đurašinović Dragoljub
Karić Gvozden Jovanović Svetozar Đurović Vsadimir
Petrović Dragoslav Đurovć Nikola
Petrović Novak Selo Dumoš ' Durović Stojan
Pantelić Stojiljko Jošanović Ljubo
Popović Svetislav SRS: Jošanović Miljko
Radosavljević Stojadinka Jokanović Krsto
Ristić Božo Gočmanac Ivan Joković Nikola
Ristić Bojko Gočmanac Stojan Joković Đole
Ristić Stojan Gočmanac Jovo Joković Momčilo
Sekulić Obren Gočmanac Mladen Joković Dušan
Tamić Marko Gočmanac Pavle Kulić Konstantin

258
Marković Milivoje Selo Medregovac Selo Turučica
Marković Dragoljub
Marković Milorad SRS: SRS:
Marković Đuro
Minić Mino Milojković Ljubo Đokić Milutin
Minić Mirko Milosavljević Ljubo Ivanović Drago
Mirković Miljko Milošević Lazar Ivanović Stanoje
Mitrović Radisav Petrović Jordan 'Marković Miljko
Okičić Periša Spasić Vasilj Milojković Milivoje
Okičić Miladin Spasić Petar Marinković Veljo
Okičić Radonja Marinković Stojadin
Orović Vukosav SRS — SRCG: Ristić Stanoje
Perović Svetozar Ristić Dragutin
Perović Vasilj Brković Dragić Radojević Dušan
Cerović Neđeljko Barac Nikola Radojević Vukoje
Radović Nikola Božović Spasoje Stajić Aleksandar
Vuletić Spasoje Stajić Žarko
SRCG: Gašević Milosav Spasić Aleksa
Gašević Ljubo Stevanović Mladen
Vasović Šćepan Đurašinović Jovan Trajković Milan
Vasović Stevan Đurašinović Božidar Cokić Milivoje
Vasović Anto Đurašinović Miljan Cokić Radivoje
Kulić Milutin Ivović Petar
Jovanović Mirko SRS — SRCG:
Jovanović Radoš
SRS — SAFPK: Jakovljević Milutin Aleksić Sava
Jakšić Milorad Bojović Milivoje
Milić Đuro Jakšić Milan Bojović Stevan
Milić Milovan Lakićević Sekule Bojović Aleksa
Kakićević Milorad Bojović Radosav
Blagojević Milić Marković Mladen: Borovinić Radoje
Terzić Stanko Perović Jovan Borovinić Radule
Radović: Miloš Grubač Marko
Radović Blagoje Janković Čedomir
Selo Kruševica Radović Nedeljko Janković Radovan
Ristić Milorad Janković Rade
SRS: Stanković Simeun Lukovac Marko
Stanković Mladen Nenezić Vučina
Vukosavljević Tomo Sarić Obrad Savić Dragutin
Jović Radovan Šuković Mašan Savić Grujica
Todorović Jovan
Radenković Vladimir SRCG: Čvorović Milan
Rakočević Radule
SRS — SRCG: Dondić Miladin
Dondić Matija SRS — SAPK:
Vukotić Božo Dondić Petar
Vukotić Savo Cicmil Todor Kovinić Radonja
Jovović Božo
Vukadinović Ilija Todorović Milorad Selo Brajina
Rasudinović Joko
Radusinović Ilija Selo Brvenik SRS:
Savić Kosta
Tomanović Milan SRS — SRCG: Zdravković Risto
Tomanović Vuko
Vlahović Đorđe SRS — SRCG:
Vuksanović Mirko
SRS — SAPK: Jovanović Mirko Vukotić Milutin
Perišić Radisav ĐDorđić Radoš
Blagojević Ljubo Perišić Petko Đorđić Milisav
Biagojević Arsenije Perišić Ivan Rađusinović Milovan

iP 259
Radusinović Trajko Makragić Vladislav Simić Dragić
Maksić Dragoslav Simić Milić
Selo Niševac Savić Svetolik Cingelić Čedomir
Cvetković Bogosav
SRS — SRCG: SRS — SAPK: Cvetković Spasoje

Vukadinović Đuro Stamenković Vukoje SRS — SAPK:

Vukadinović Milutin
Vukotić Živko Selo Belo Polje Veličković Miljko
Šutanović Ilija Veličković Nikailo
Aleksić Novica SRS: Đorović Radoš
Palević Vojin
Perišić Radisav Babić Vojislav SRCG:
Babić Stanko
SRS — SAPK: Vuksanović Dragomir Kosović Dušan
Vuksanović Luka
Zdravković Vukosav Vasiljković Stanko Selo Donje Ljupče
Blagojević Đoko Đorđević Stojana
Đorđević Velimir SRS:
Krsmanović Vukoje
OPŠTINA Milošević Jakov Aleksić Milan
OBILIĆKO-BANJSKA Petrović Milurko Blagojević Nikosava
Petrović Trajko Milenković Ljubinko
Selo Lužani Petrović Jovan Milenković Milosav
Petrović Ćirko Minić Jovan
SRS: Savković Borisav Nešić Borisav
Stevanović Neđeljko Pavlović Nićifor
Stevčić Lazar Stevčić Čirko Sudimlac Vukadin
Stevčić Tiodor Savić Avram Stojanović Kosta
Stolić Ratko Savić Vukmir Stevanović Serafim
Stolić Života Stanojević Jovan Stevanović Mileta
Simić Sibin Stamenković Marko Simonović Dragutin
Stojanović Antonije Simonović Borivoje
SRBiH: Čikarić Dimitrije
SRS — SRCG:
Kos Dušan SRS — SAPK:
Pertović Jovan Vučinić Pavle
Petrović Josif Veličković Milisav
Filipović 'Kosta Selo Mojanci
Selo Kisela Banja Filipović Andrija
Filipović Petar
Filipović Savo SRS:
SRS:
Dorđević Milovan
Marković Svetolik Selo Trnava Dimitrijević Milisav
Marković Novica Dimitrijević Čedomir
Milićević Borisav SRS: .Milošević Nikodđije
Perić Milovan
SRS — SRCG: Vasić Bogosav Radosavljević Mihailo
Vasić Dragiša Radivojević Zdravko
Simović Milorad Jovanović Kosta
Simović Miloš Jovanović Ljubomir SRCG:
Jovanović Radisav
Selo Šakovica Lazić Svetolik Đurišić Ilija
Mihailović Milisav
SRS: Pavlović Stevan
Selo Teneš Do
Pavlović Radosav
Biserčić Radomir Punoševac Milovan
Durđević Veselin Punoševac Nikola SRS — SRCG:
Lazović Miodrag Radojević Vukoje
Maksić Rafailo Lapčević Momočilo Vasović Vukajlo

260
SRS—SRBiH: Vukadinović Savo Selo Balaban
Vukadinović Marko
Radonjić Đuro Vukadinović Miloš SRS:
Vukadinović Mirko
Selo Lug Vukadinović Draško Mladenović Božidar
Vukadinović Milan Dimitrijević Trivun
SRS: Vukadinović Mihailo
Vukadinović Vuko SRS — SAPK:
Vuksanović Borisav Vukadinović Miko
Sekulić Živko Dubljević Pavle Milenković Radoje
Sekulić Vučko Milovanović Marko Milenković Jovan
Milovanović Milovan Ristić Nedeljko
Selo Alabak Milovanović Rade Ristić Dragoljub
Mićunović Vuko Ristić Vukoje
SRS: Ognjenović Neđeljko Ristić Nikola
Pijević Blagoje Ristić Vukašin
Radonjić Vlađimir Pijović Vuko
Radonjić Stanimir Pijović Spasoje Selo Kolić
Filipović Milutin
Filipović Branko SRS — SAFK: SRS:

SAPK: Radojičić Mitar Milovanović Miodrag

Tomić Cvetko Denić Jovan
Mustafović Radaman Janković Petrana
SRBiH: Janković Nastas

OPŠTINA KOLIČKA Delić Jolica Selo Kačikol

SRCG: SRS — SRCG:

Selo Prapaštica
Vujisić Radisav Bulatović Radisav
SRS: Bulatović Mijat
Vujisić Đorđije
Vujisić Radoš Bulatović Momčilo
Zlatković Đorđe Vujisić Radomir Kujović Stevan
Vujisić Radonja Ristović Vidak
SRCG—SRS: Vujisić Živko
Vujisić Dimitrije Selo Duz
Buljanović Blagoje Đukanović Rade
Buljanović Ilija Đukanović Milan SRS:
Bulatović Danilo Jošanović Miloš Stanković Radovan
Bogdanović Primislav Kaluđerović Bogdan Marković Radisav
Bogdanović Svetislav Turčinović Blagota Đorđević Stojan
Vujović Blažo Turčinović Ilija
Vlahović Stanko Turčinović Nikola SAPK:
Vukićević Jovan Turčinović Golub
Vukićević Radosav Uskoković Milivoje Alitović Emin
Vojinović Labud Uskoković Blagoje Eminović Emin

SREZ ISTOČKI
OPŠTINA RAKOŠKA Đurović Mina Obradović Milosav
Dževerdanović Marko Obradović Tomo
Selo Krnjina Kecojević Mile Obradović Petar
Krsmanović Tripko Obradović Milan
SRCG: Kovačević Nikola Perović Krsto.
Krivokapić Petar Perović Andrija
Gačević Nikola Krivokapić Bajo Pešić Dragiša
Danilović Špiro Madžgalj Mirko Popović Milan
Drekalović Nikola Orović Radovan Simović Miloš
Drekalović Ilija Obradović Milisav Simović Rade
Šćekić Krsto SRH: SRH:
Šćekić Saveta
Zrnić Ilija Bokan Marko
SRS: Marović Miloš Bursać Savo
Marović Ilija Bjelajac Gajo
Đorđević Nedeljko Marović Dušan Jokić Dane
Đorđević Milan Marović Mane Jokić Stojan
Đorđević Miloje Marović D. Mane Lukić Nikola
Đokić Vukašin Marović Đuro Muškinja Nikola
Javtić Vukajlo Marović Stojan Marović Savo
Jevtić Radisav Marović R. Nikola
Sokolović Vučko Marović S. Mile
Selo Verić
Ristović Vlastimir Marović Simon
Marović Milan
SRS:
Rastović Simo
SAPK: Mirković Dušan
Veljović Mina
Rapajić Đuro
Dobrić Jerotije Zdravković Božo
Stanić Toma
Rašković Todor Kocić Đorđe
Torbica Aleksa
Rašković Stojan Jeftović Rade
Krlić Trifun
Lukić Đuro
Čudić Mihailo
Makragić Radoje
Selo Tučep Miladinović Miladin
Miladinović Milašin SAPV:
Milićević Dragutin
SRCG: Struna Anton
Milosavljević Alempije
Mirković Dušan
Bošković Mijat
Nikolić Jovan SRBiH:
Delibašić Mitar Nešić Miladin
Delibašić Miloš
Ranđelović Milan
Vučurović Tripko Brzut Risto
Ranđelović Čedomir
Đurović Ćana Stamenković Radosav
Jovanović Ilija Stefanović Zorka
Selo Rakoš
Jovanović Milija
Cvetković Mihailo
Jovanović Živko Stoiljković Tomo SRS:
Jovanović Mirko
Radosavljević Rakić .
Kovačević Pero Grozdanović Vlajko
Kovačević Milan Dorđević Nikodije
IKadović Miro Janković Jovan
Kalezić Rade SRCG:
Milićević Mirko
Kalezić Đorđe
Pavićević Pavić Banović Savo Radenković Filip
Pavlović Radivoje Brajović Đoko Stanković Dimitrije
Ceković Jovan Brajović Vukajlo
Babić Jagoda
SARK:
Vušović Ilija
SRS: Dapčević Tomo Antić Jovan
Mandić Jovan
Veljković Stojan Mandić Blagota Bekić Aleksa
Veljović Radojica Milošević Jovan Momić Svetozar
Veličković Miladin Milošević Božo Radosavljević Zana
Anđelković Stevan Perošević Jagoš
Janković Stojadin Perošević Janko
SRCG:
Nikolić Milutin Pavićević Ilija
Paunović Tomo Radonjić Blagota
Stanimirović Vlajko Živković Milisav Babić Milovan
Savić Milan Kolenčić Božo Brajović Milutin
Stanković Dragutin Radonjić Jovan Jovanović Radisav
Stojković Vlajko Radulović Đoko Jovanović Dragutin
Cakić Mladen Raičević Petko
Cvetković Aleksa Raičević Filip Jovanović Petko
Miladinović Milun Čupić Savo Kovačević Jovan

262
Kecojević Nešo Obradović Mihailo SRS:
Kaluđerović Miloš Perović Krsto
Ćalović Zalatana Perović Andrija Ivanović Todor
Čabarkapa Živko Peković Radojica
Vesković Nikola Savić Simeun SRH:
Rakočević Nikola Stanić Zarija
Rakočević [Pavle Tomković Jela Čiča Tanasije
Premović Blagota Šćekić Mirko
Premović Milutin Šćepanović Veliša Selo Belo Polje
Premović Radovan
Premović Milorad SRH: SRCG:
Rašović Bogić
Bjeloš Stevan Boljević Mato
Rusija Kordić Kosta
Cvetičanin Miloš Selo Padalište
Ivanicki Bonifat Cvetičanin Milijan
Pjenov Todor SAPK:
Velišić Sava
SAPV: Selo Šaljinovica

Nikolić Milan OPŠTINA

SRCG: ĐURAKOVAC
SRS — SRCG:
Božović Milutin Selo Crni Lug
Babović Dimitrije
Savović Mirko
Babović Radomir SRCG:
Babović Vujadin
Selo Sušica
Dabetić Ratko Radević Mujo
Dabetić Novak
SAPK: Božović Milija Selo Tomanci Ve
Dašić Milenko
Jovanović Spaso Dekić Radisav
Aleksić Mihailo Dulović Ljubomir SRCG:
Stanić Zarija Milunović Đoko.
Čađenović Ilija “Burić Milutin
Lakušić Marko - Vujović Nikola
SRS: Vukićević Aleksa
Lekić Nikola
Milunović Ljubomir Vukićević Avram
Vranić Milić Redžić Mitar
Živković Radisav Milunović Novak
Lazarević (Bonivoje Korać Božo
Ugrenović Ljubomir Selo Kovrage
Ugrenović Velimir
SRCG: Ugrenović Jakov
SRCG:
Bojović Batrić
Bulatović Jovan Selo Ukča Bojović Milić
Vlahović Periša
Gvozdenović Periša
SRCG:
Dapčević Milica
Đuričić Boško
Radović Savo .Đurović Blažo
Golubović Vojislav Đoković Jakov
Golubović Radivoje Selo Žakovo Dragnić Petar
Đurović Gligorije Lopušina Rade
Kalezić Todor Milić Mijat
Kalezić Radovan SRCG: Mitrović Drago
iKrivokapić Andrija Mihailović Jovan
Mirović Petar Baošić Blažo Mihailović Stanko
Miličković Dušan Vujisić Milija Mirjačić Vule
Mihailović Nikola 'Kaluđerović Gavrilo Mijušković Radisav
Miljanović Nikola Otašević Blažo Mijušković Mitar
Obradović Branko Perunović Stevan Koljenčić Vlado

263
Nikolić Mitar Kilibarda Radosav SRS:
Nikolić Mitra Mojašević Stana
Peralović Vučić Milačić Sinan Petrović Kosta
Peković Stevan Martić Đoko Todorović Tomo
Tapušković Mirko Martić Mićo Cvetković Trajko
Tadić Maksim Popović Ćetko Devedžić Spaso
Tadić Jefto Popović Jovan
Tadić Perko Popović Radovan Selo Staro Dvorane
Tadić Milivoje Popović Milo
Tomić Mašan Popović Tomaš SRCG:
Pavličić Ilija Popović Lazar
Ćiraković Božana Nikolić Živalj Drekalović Radovan
Pavićević Andrija Vlahović Rade
SRS: Pavličić Milosav Dašić Vukota
Rosandić Vidak Dašić Jevto
Aleksić Nikola Striković Aleksa Dašić Krsto
Petrović Krsto Perović Jovan Mitrović Arso
Stanišić Blažo Mitrović Milosav
Selo Đurakovac Škerović Petar Pavličić Smiljana
Škerović Đorđe
SRS: Šišović Vuksan SRS:

Gajić Tihomir . Selo Srbobran Biserčić Živojin

Marković Dragoljub
Marković Đorđe
Selo Suvi Lukavac
SAPV:
SAPK: Zurković Tošo SRCG:
Ivković Boško
Damjanović Gligorije
Đorđević Dimitrije
Krstić Vaso Rađunović Mile
Miković Vojin
Perović Arso Miković Lazar
Škembarović Savo Šijačić Pero SRS:

SRCG: Tošković Timotije

SRCG:
Blečić Jovan Selo Žač
Bošković Pavle Burić Mitar
Burić Novak Barjaktarević Vuko
Božović iMiloš Baljević Arso SRS:
Vešović Veljo Vuković Janko
Bućković Negoje Vlahović Radoš Babić Nikodije
Brajović Čedo Kilibarda Perko Krasić Nikola
Vukićević Ljubo Kljajić Novak
Gardašević Nikola Maliković Živko
Guberinić Nilosav Maliković Spasoje SRCG:
Guberinić Đorđe Mihailović Periša
Gašović Đuro Prelević Pero Božović Mijailo
Drašković Miro Pindović Aleksa Dašić Janko
Pindović Vojislav Vujošević Radoš
Dašić Vukailo
Roganović Nikola Dašić Milovan
Dašić Ikonja
Roganović Rade Drljević Mijat
Dašić Jovan
Dašić Miloš Samardžić Ilija Drljević Miro
Dašić Milosav Samardžić Petar Zulević Joko
Damjanović Pavle Samardžić Drago Zulević Vlado
Dulović Velika Jaredić Maksim
Stanišić Vukadin Jaredić Đorđe
Đurović Kinjo
Jovović Miluša Korać Milenko
Jašović Veličko SRS —SRCG: Korać Krsto
Jovanović Gojko Mitrović Tadija
Kruščić Mihailo Uljarević Đoko Obradović Velimir

264
Obradović Ivan Božović Nika Jovanović Radosav
Peralović Marko Brakočević Simo Jovanović Stevan
Peralović Ilija Brakočević Savo Jočić Mirko
Perunović Mijuško Bulatović Jovan Kalezić Spasoje
Minić Bulatović Radivoje Kalezić Milovan
Pavićević Ilija Brajušković Božo Kalezić Radomir
Peralović Batrić Božanović Radovan Kaluđerović Đuro
Peralović Velimir Barjaktarević Nikola Kaluđerović Pero
Trifunović Ljuban Vlahović Radule Kaluđerović Niko
Vlahović Ilija Kaluđerović Jovan
Selo Drenje Vujović Marko Kenjić Božina
Vujović Ivan Kenjić Jagoš
SRCG: Vujošević Maksim Kenjić Filip
Vulikić Batrić Kovačević Tomo
Prelević Pavle Vulikić Đuro Kovačević Batrić
Prelević Boško Vulikić Gavrilo Kovačević Pero
Stijović Radivoje Vukičević Savo Komatina Novak
Šaković Nikola Vuksanović Božo Knežević Milun
Vuksanović 'Petar Knežević Lazar
Selo Dobruša Vukanović Petko Knežević Mališa
Vukmanović Nikola Knežević Milivoje
SAPK: Vujadinović Mina Kukalj Pavle
Vuković Jovan Kukalj Miro
Veljović Teofil Gajović Spasoje Lekić Ivan
Petrović Lazar Guberinić Vojo Lekić Joka
Perović Marko Guberinić Jela Lekić Jovan
Guberinić Milisav Lakićević Vuksan
SRCG: Dević Vukašin Lakićević Milinko
Došljak Zeko Lutovac Mitar
Abazović Vasilije Došljak Radovan Lutovac Miladin
Andrijević Mirko Došljak Radenko Lutovac Stevan
Andrijević Milosava Drekalović Simo Laković Mihailo
Babović Avram Drekalović Radovan Laković Radisav
Babić Miladin Dendić Aćim Laković Tomo
Babić Đukan Delević Savo Ljumović Jovan
Babić Panto Delević Radisav Ljumović Tomo
Babić Pavle Dragojević Velimir Ljumović Jakov
Babić Avro Dragojević Milovan Marušić Jana
Babić Sekule Dragojević Milija Marković Radisav
Babić Milorad Dokić Prelja Maslar Miloš
Babić Božo Đikanović Jovan Maslar Radomir
Božović Savo Đikanović Petar Maslar Jovan
Božović Radoje Žarić Tomo Maslar Novica
Božović Đole Žarić Đorđije Maslovarić Tomo
Božović Miroje Žarić Đoko Maslovarić Marko
Babović Boško Žarić Savić Maslovarić Aleksa
Babović Branko Zekić Vuko Marović Marija
Batrićević Stevo Ivančević Đuro Milić Drago
Bojić Jole Ivanović Krsto Milić Šajka
Bojić Milić Ivanović Svetozar Milić Dimitrije
Bojić Jovan Zogović Jovan Milić Anđa
Bojić Šundo Janković Marko Milatović Luka
Banjević Spasoje Janković Radomir Milatović Nikola
Banjević Maksim Janković Pero Milatović Stojan
Božović Bećir Janković Vuksan Milunović Mitar
Božović Andrija Janković Radivoje Milunović Vase
Božović Vukašin Jelinić Petar Mijailović Mijailo
Božović Milovan
Jovanović Boško Markišić Petrana
Božović Aleksandar
Božović Staka Jovanović Mirko Mrvošević Miloš
Božović Nikola Jovanović Mirčeta Mrvošević Petar

265
Marjanović Savo Raković Jela Perišić Gojko
Mijović Dragojlo Raković Novica Rađulović Živko
Mijušković Jela Raković Mihailo
Mitrović Ićo Roganović Milutin Selo Muževina
Nikolić Neda Racković Đuro
Nikolić Niko Simonović Nikola SRCG:
Nikolić Šoro Stanišić Luka
Nikčević Đuro Spalević Mirko Vujović Krsto
Nikčević Milivoje Tomanović Ivan Jovićević Niko
Nikčević Durica ĆetkovićJovan Minić Milan
Nikčević Petar Ćetković Milovan Mrčalica Miloš
Nikčević Ilija Četković Anđa Miković Bojana
Negojević Radomir Čađenović Novak Miković Petrana
Negojević Novica Čađenović Petar
Obradović Milija Čađenović Blažija Selo Ljubožda
Obradović Vlado Šoškić Mirko
Ojdanić Krsto Šćekić Radđule SRS:
Ojdanić Spasoje Šaranović Mitar
Ojdanić Radivoje Rađivojević Kosta
Ojdanić Radule Selo Begov Lukavac Tijanić Đorđe
Orović Milovan
Orović Radivoje SRCG: SRCG:
Pavićević Blagoje
Pavićević Mitar Bojović Miloš Dević Vuksan
Perović Mihailo Barjaktarević Novica Dević Vukadin
Perović iRadisav Barjaktarević Božina Maslovarić Jagoš
Perović Sekula Barjaktarević Đoko Garčević Miladin
Pejović Radovan Živković Radojica Popović Zarija
Pejović Krsto < Cikić Radivoje Popović Spasoje
Pejović Gavrilo Cikić Milo Popović Mitar
Pejović Savo Cikić Svetozar Popović Maksim
Paljević Miladin Stijović Ivan
Prentić Ilinka Selo Prekale
Prentić Miloš
Pavić Nikola SRCG: Istok
Popović Vukadin
Popović Miloš Vlahović Mina SRCG:
Radunović Živko
Rađunović Miro Vukadinović Novo
Radunović Risto OPŠTINA ISTOČKA Vukađinović Petar
Puniša Vujošević Marko
Petar Jovanović Rako
Selo Crnci
Filip Jablan Pero
Vidosava Knežević Blagoje
SRS: Kadović Vidak
Rađule
Mitar Miković Puniša
Pantić Cvetko Kuljača Joko
Stanislava Pantić Lukić
Ralević Mihailo Kuljača Boško
Ralević Petar Nenezić Pejo
Ralević Radenko Selo Dragoljevac Peković Jevrem
Ralević Radosav Pavlović Vaso
Rakević Nikola SAPK: Popović Vladeta
Ralević Marko Popović Andrija
Rađević Markiša iMilosavljević Spaso
Raičević Novica
Selo Dubrava
Račić Golub SRCG:
Radosavljević Vladimir
Radosavljević Đuro Aleksić Savo SRS:
Raković Spasoje Bukumirović Jovan
Raković Pero Vujinović Filip Biberčić Pavle
Raković Milivoje Đurašević Petar Jamić Simo

266
SAPK: Kuljača Simo Praščević Jovan
Kilibarda Petrana Sekulić Radovan
Bošković Steva
Kalezić Radule Uskoković Jovan
Lukić Savo
Kalkezić Milan Popović Mašan
Dekić Avram
Kalezić Šćepan
DĐekić Jovo
Kalezić Veliša Selo Radavac
Nedeljković Jovan
Kilibarda Zeko
Malenić Radoš
Kadović Nedeljko SRS:
Nikić Živan
Vukmirović Jovan Kadović Mitar
LakićKrsto Pejić Budimir
Stefanović Andro
Simić Dafinka Lakić Jovica
Simić Blagoje Milić Pero SAPK:
Ćirković Luka Milić Božo
Martinović Vaso Stašić Danica:
SRCG: Martinović Vuko
Martinović Vido SRCG:
Abramović Andrija Martinović Niko
Abramović Miloš Martinović Marko Bulatović Ćirko
Brajović Vido Mijatović Vidak Vujisić Dragiša
Backović Boško Mandić Radisav Vujisić Radule
Stevan Milačić Milutin Gojković Jeremija
Marko Milačić Milo Grgurović Milan
Drago Mrvaljević Krsto Gašić Žarko
Danilo Nobelja Savo Joković Živko
Panto Nikolić Nikola Martinović Boško
Plana Nikolić Krsto Milošević Petrana
Vukićević Živko Pavićević Vido Milačić Vujadin
Vojošević Bogdan Pavićević Mitar Novović Milija
Vujošević Petar Perović Nija Nikoletić Radomir
Vujanović Mitra Perović Petar Obradović Milutin
Vuković Gavrilo iPopivoda Blagoje Popović Đoko
Vuković Nikola Pejanović Rade Petrović Milić
Vujađinović Mitar Pejanović Krsto Petrović Tomica
Golubović Petar Perišić Panto Petrović Rašo
Dragojević Milan Radović Stevo Petrović Milutin
Dačević Novica Radinović Đuro Perić Pavle
DĐurović Veko Spajić Jovan Radović Jovan
DĐurović Ivo Spajić Lazar Radenović Pero
Đurović Milić Tonković Blagota Spalević Miloš
Đurović Sćepan Tadić Drago Dulović Mihailo
Đurović Krsto Tadić Radovan Bulatović Ćetko
Đurović Vojin Čolović Vuka
Đurović Jagoš Čipović Đorđe Selo Prigoda
Đurović Milan Šaranović Pavle
Đurović Spasoje
Đurović Marija SRS:
Đurović Jovan OPŠTINA VRELSKA
Đurašević Tomo Milovanović Žarko
Zečević Anđelija Milanocić Milisav
Orno Brdo Pavlović Ljubo
Ivanović Lazar
Ivanović Radovan
Ivanović Vaso SRCG: SRCG:
Jovanović Mitar
Jovanović Živko Bošković Jagoda Blečić Vladimir
Jovanović Gospava Vlahović Novak Vujošević Radoje
Jovanović Dimo Đelević Ilija Žarić Živko
Jovanović Milovan Đelević Veljo Kovačević Miljan
Jovović Stojan Jelinić Spasoje Maličković Radoje
Jovičević Labud Jelinić Mirko 'Mićković Milovan
Kuljača Mitar Mitrović Jovan Stojanović Jovo
Kuljača Vido Obradović Risto Mirković Milisav

267
Selo Malo Dubovo Lalić Milorad SAPK:
Ljumović Mićo
SRCG: ' Maliković Milovan Baždarević Perka
. Maliković Mato Milosavljević Petar
Vukotić Joko Maliković Milonja Spasić Taso
Vasović Drago Milatović Vojin
Vukotić Jovan Milošević Boriša Selo Kašice
Zečević Komnen Milatović Spasoje |
Mićunović Tomo Mihailović Mihailo SRCG:.
Rajović Blagota Minić Milun
Spahić Miruša Mitrović Mitar Zečević Radisav
Nikolić Dušan Tomović Savo
Nikolić Milan
Selo Ljubovo
Nikolić Savo SRS:
Nikolić Nikola
SRCG: Petrušić Jefto Gašić .Nikodije
Petrušić Lazar
Andrijević Mihailo Petrušić Špiro _ Selo Vrelo
Adžić Savo Petrušić Milovan .
Adžić Damjan Petrušić Gojko SRCG:
Aleksić Radovan Petrušić Janko
Banjević Krsto | Petrović Tomica Adžić Rade
Bošković Milivoje Pajković Radisav Bulatović Radojica
Brajušković Spasoje Popović Radovan Vukmanović Panto
Backović Radovan Dabetić Novica
Popović Mato Obradović Jagoš
Vukašinović Milutin
Vukašinović Zarija Petričević Radosav Obradović Miloje
Vulikić Marko Petričević Tomo Perović Radule
Vulikić Vukašin Petričević Vaso Perović Milutin
Vulikić Rašo Koljenšić Makica
Raković Novica Rajović Vasilije
Vesković Savo Radovanović Mihailo Popović Mićo
Gligorović Vido Radovanović Niko Vukmanović Nikola
Dujović Vuksan Radovanović Labud
Dujović Vujađin SAPK:
Radnić Krsto
Danić Marko
Danić Radomir Radnić Obrad Golubović Milo
Đokić Vuksan Radonjić Ćetko Blagojević Milutin
ivković Radojica Rajević Stojana
Živković Đuro SRS:
Samardžić Vasilije
Zečević Miluiin Ilić Zorka
Božović Mile Škuletić Filip
Maričić Perka
Ivanović Milovan Šćepanović Milutin
Jovanović Novica
Janjević Janko Selo Mala Jablanica
SAPK:
Jabučanin Vuko
Janković Nikola SAFPK:
Korać Zorka Kosovac Mihailo
Kovačević Petko Milosavljević Milena
Kovačević Blagota Selo Kaličane
Kovačević Novica SRCG:
Kovačević Stanko
Kovačević Dušan SRCG: Bulatović Radovan
Kovačević Vukašin Vlahović Milovan
Kovačević Marko Dubak Mirko Vlahović Radisav
Kovačević V. Jovan Jovanović Todor Vlahović Miro
Kovačević Krsto Jašović Vuksan Vukašinović Marko
Krnjević Radovan Gojković Velimir
Obradović Miro Labović Vukašin
Lalatović Jovan
Lalević Staniša Rašović Rašo Labović Jovan
Lukovac Nedeljko Šoć Anđa Lalić Peko

268
Obradović Mato Rajović Marko Latković Janko
Radičević Milo Šaranović Velisava Stamenković Miladin
Radojević Jefto Stanković Aleksandar
Radović Milan Selo Banja Stojiljković Đorđe
Praščević Jovan Filipović Setna
Banović Blažo
Selić Spasoje Maksimović Pavle
Bošković Petar
Stevanović Stevo Maksimović Obrek
Banović Stana
Stevanović Milovan.
Bulatović Vukašin
Todorović Mlađen SRCG:
Bulatović Petruša
Bulatović Vojin
Selo Studenica Žižić Nikola
Bulatović Plana
Kovačević Dušan
SRCG: Vujošević Radosav Vukašinović Jovan
Vukašinović Velimir Koprivica Todor
Gojković Vukić
Dimić Dušan 2 Koprivica Mirko
Gardašević Nikola
Gojković Nikodin Krunić Mašan
Gojković Dušan Đelević Vasilije Marić Savo
Gojković Milan Zvicer Jovan Marić Vlejko
Ivanović Savo Marić Pavle
Selo Banjica Jovanović Radojica Marić Đuro
Jovanović Mihailo Marić Vidoje
SAPK: Jovanović Radovan Pavlović Obren
Jovanović Todor Pavlović Vidak
Brajković Risto Kopešić Ilija Radulović Milo
Knežević Đuro
SRBiH: Lalević Vidak SRS — SRCG:
Martinović Jovan
Murišić Dušan Martinović Lazar Jovanović Ljubomir
Milačić Radisav Jovanović Vukašin
Nedić Veličko Janković Miladin
SRS: Popović Živko
Popović Lazar Selo Zlokućani
Pešović Boško Popović Đoko
Pešović Mitar Perović Savo
Perović Milan :SRS:
—__
Albanija: Perović Gojko .
Perović Nikola Jeftić Božica
Pešović Jovan Perović Petrana Jović Đorđije
Ristović Vaso Nedeljković Vitomir
Raspopović Vaso Popović Sretko
SRCG: Popović Mato
Radulović Milica
Čejović Blažo Rakić Dragutin
Brković Tomaš Radovanović Tihomir
jović Dušan
Brković Vojin Stanisavljević Stojan
Brković Pavić
Čupić Đoko
Spasić Miloš
Brković Milika
Čupić Blagota
Maljević Luka Stamenković Milan
Dragićević Pavle
Dakić Radovan
SRH: SAPK: ..
Bulatović Petar
Đurašković Bojana Franjić Josip Šmigić Nedeljko
Đurašković Vlado Cincar Nedeljko
Kruščić Luka
Brajović Tomo OPŠTINA .
Pešović Ilija ZLOKUĆANSKA SAP:
Pešić Todor Selo Mali Đurđevik'
Pešić Savo: Varga Josif
Pešović Pavle SRS:
Tošković Milan SRCG: "
Rajović Miloš Branković DĐoko
Rajović Gavrilo Đorđević Živojin Bulatović Milutin
Rajović Vlado Janković Miladin Garić Gavro
Rajović Jovan Luković Živojin Garić Milica

267
Đuričić Stanica SRCG: Bojanić Marko
Malović Simo Barović Ilija
Malović Milutin Labović Danilo Bojić Mašan
Palević Mitar Popović Borivoje Backović Bogdan
Rašović Marko Radunović Milorad Becić Tomo
Rajević Božo Čeranić Dobrivoje Glavatović Radovan
Šekularac Milenko Dedović Stojan
Selo Jošanica Janković Ilija
Selo Potočane Karadžić Vukoje
Miletić Jovan
SRS:
SRCG: Mrvošević Lazar
Mrvošević Mirko
Antić Anto
Milačić Batrić Mandić Krsto
Antić Milorađ
Milačić Gragić (Bogdanović Đuro
Pavićević Radisav
Milačić Miloš Pavićević Nija
Đorđević Uroš
Šuković Milisav Ilić Dušan
Pavićević Božo
Pavićević Jovan
Ilić Aleksandar
Selo Renovac Pavićević Dragoje
Ilić Andon
Pavićević Đoko
Ilić Dragutin
Peković Milić
SRCG: Miljković Milan
Roganović Savo
Nikolić Mihailo
Roganović Boško
Dučić Jole Petrović Živan Roganović Jovan
Dučić Milun Pešić Dragomir
Radonjić Zeko
Spasić Dobrosav
Stojanović Vaso
Stojiljković Dušan
Škuletić Nikola
Stojković Dragutin Turović Mirko
Stanojković Ljubomir Vojinović Dušan
Zlatković Jovan Stanojković Ljuben
Ilić Veljo "Todorović Sinadin
Ilić Mito Cvetanović Milorađ SAPK:
Ilić Zvezdan Cvetković Milorad
Jović Đorđije Cerić Vladimir Popović Pantelija
Novković Ranđel Stevanović Bogdan Popović Marko
Petrović Jefta Šmigić Jevrem
Cvetanović Ljubomir Dimitrijević Mladen
SRS — SRCG:

Selo Klina Dondić Petar SRM:

Jaredić Miro
Perovanović Miloš Stošić Miloš
BiH: Perovanović Živko Stošić Svetozar
Papić Gajo
Žugić Spasoje Stevanović Mihailo
Stevanović Aleksandar Selo Krnjice
SRS: Stevanović Milovan
Stevanović Đuro
Zlatković Svetislav SRS:
Vučković Ignjat
SRH: Bazić Rosa
Tačić Đorđe
Cvetković Risto Bazić Radošin
Bursać Andrija Bazić Miloš
Cvetković Milivoje Ivović Petko Bazić Radosav
Milosavljević Momčilo Zdravković Svetislav
SAFK: Golubović Milić
SRCG:
Marković Blažo
Stanišić Jordan
Bulatović Petar Milivojević Momčilo
Barović Petar Milić Tiosav
SRS — SRCG:
Barović Đuro Đurić Dragomir
Janković Božidar
Barović Veliša Stojiljković Živojin
Žugić Spasoje
Ćeranić Dobrivoje Barović Mitar Šundić Aćima

210
SRCG: Mrkajić Obren Paljević Vojin
Nikolić Savo Rašović Marko
Kovačević Agi Savović Milun Stanković Novak
Lalić Blažo Popović Petar
Pavićević Nikola Selo Štupelj
Pavićević Novica Selo Biča
Pavićević Neško SRS:
Pavićević Gospava SRS:
Filipović Vukman Gazikalović Boško
Dimitrijević Mladen Vukašinović Radomir
SRS — SRCG: Ilić Dragomir Ilić Jordan
Jovanović Nikola Mijajlović Živojin
Koprivica Mirko Marinković Stojadin Pavlović Mihailo
Milovanović Svetozar
SRS — SAPK: Marković Alimpije SRS — SRCG:
Marković Mihailo
Dušić Petko Milić Tiosav Andrijašević Đorđe
Đušić Nikola Mijailović Obrad Eraković Jovan
DĐušić Sreten Mijailović Ranđel Eraković Gajo
Đušić Ljubomir Mijailović Nikola Eraković Milutin
Mijailović Slavoljub Janković Jovan
Selo Drenovčić Milenković Miloje Janković Milivoje
Nikolić Vojislav Savićević Marko
SRS: Petrović Radule
Petrović Živađin SRCG:
Artonijević Vukašin Pavlović Milorad
Vukosavljević Svetislav Radivojević Obrad Aleksić Spasa
Vukašinović Radomir Cvetković Mihailo Milović Petar
Vasiljković Milorad Cvetković Mladen . Milićević Pavle
Virojević Milentije Spasić Radivoje Perunović Mileta
Despotović Blagoje Šupić Tomo
Đorović Vidosav SRS — SAPK:
Dorović Vagilije SRBiH:
Đurđević Selena Đušić Čedomir
Zlatković Jovan Vilić Vaso
Janković Dušan SRH:
Janković Slvomir Selo Pograđe
Milenković Branislav Lah Pavle
Nešković Živojin Popović Milan SRS:
Nešković Božidar
Nikolić Milenko Jovanović Tihomir
Ristović Svetozar Rusija:
Radojičić Dragoljub
Stojanović Đorđe Longinović Viktor SRCG:
Stojanović Živko
SRS — SRCG:' Becić Tomo
Barjaktarević Vasilije
SRBiH:
Andrijašević Pajo Račić Milonja
Vasić Lakić Stojanović Jovan
Bjelajac Jovo
Kaponja Pantelija
SRCG: SRH:
SRS — SRCG:
Bojović Radoje Prodanović Ilija
Blagojević Spiro ——/— Prodanović Stevo
Pavlović Janko Blagojević Radosav
Blagojević Simeun Selo Klinovac
SRCG: Bracanović Radomir
Veljović Krsto SRCG:
Adžić Ilija Mitrović Mirko
Drašković Čedamir Nikolić Dušan Bracanović Jagoš
Draganić Veselin Prentić Nikola Golubović Aleksa

271
Mihailović Stanko SRH: SRS:
Matković Miro
Butorac Marko Ilić Kosta
Milovanović Petar Stojisavljević Miloš Kostić Milić
Radović Milovan Kovčević Dušan
Milosavljević Savatije
Filipović Miro SRBiH: Nedeljković Božidar
Cvetković Nedeljko
Laban Ljubomir Stanisavljević Milo Marinković Todor

SREZ PEĆKI
OPŠTINA Garić Ćetko Selo Babić
GORAŽDEVAC Garić Bogdan
Garić Batrić SRCG:
Selo Počešće Garić Đoko
Gardašević Gavrilo Bošković Vule
SRCG: Đukanović Marko Bošković Blažija
Đoković Miloš Bošković Milo
Bešović Vukajlo Dedić Zarija Bošković Radojica
Vuksanović Vido Darmanović Miloš . Bošković Milivoje
Vuksanović Niko Darmanović Rade
Vuksanović Spasoje Darmanović Ilija SRS:
Đurašković Mladen Darmanović Ivan
Đurašković Matija Darmanović Jovan Jovanović Grujica
Đurović: Vaso Darmanović Mileta Savović Stevo
Đurković Milivoje Darmanović Mirko
Đurković Novica Darmanović Petar Selo Grabovac
Janković Jakša Darmanović Stanoje
Mališić Rašo Ilić Veljo SRCG:
Mugoša Milica Zonjić Staka
Pejušković Rade Jakić Radojko Popović Miraš
Popović Pero Jovović Milica Radević Vidosava
Radović Blagota Kovačević Ilinka
Rmuš Milosava Kovačević Mato
Stojanović Milo Selo Goraždđevac
Kovačević Ivan
Stanišić Milić Mašković Milutin
Stanišić Savo Popović Lazar SRCG:
Corović Obren Popović Blažo
Savović Stanko Rašović Vojin Abramović Đorđe
Rakočević Miro Abramović Špiro
Selo Plavljane Rašović Miloš Bešović Miloš
Bojčević Ivan
SRCG: SRBiH: Bošković Gavrilo
Bošković Vida
Strugar Jovo Jakšić Čedomir Bulatović Savo
Bešović Jovan
Vuković Mitra
Selo Zlopek SAPK:
Vlahović Mitar .
Vlahović Ananije
SRCG: Jovanović Veljko
Velimirović Petar
Vidić Milovan
Basta Petrana Albanija: Vukčević Vaso
Veljović Stevan Vukčević Spasoje
Vujisić Dragiša Pelević Bogić Vukadinović Nikola
Vujošević Mileta Pelević Tomo Vuksanović Boško
Vujošević Novak Pelević Nešo Dašić Panto
Garić Dragutin Pelević Kole Dašić Novica
Garić Radisav Pelević Blažo Đurović Petar
Garić Miraš Ceković Drago: Durović J. Mitar

272
Đurović V. Mitar Dević Milovan OPŠTINA STREOČKA
Đurović Vukić Knežević Leposava
Đurović Jagoš Lalević Gavro Selo Raušić
Durović Milorad Marković Pero
Jukić Milosava Marković Niko SRCG:
Iličković Sofija Mićković Milan
Miličković Sofija Marjanović Magda Brnović Stevan
Miličković Milovan Milić Petar Braković Golub
Miljanović Radosav Pejović Petar Braković Stana
Pejušković Milun Pejović Spasoje Vuković Zarija
Radunović Jovan Pavličić Jakov Vuković Dragutin
Radunović Miraš Prelević Radonja Vuković Ljubo
Radunović Ivan Prelević Ananije Vuković Mihailo
Radunović Krsto Radunović Milić Garić Zarija
Račić BBatrić Radonjić Radovan Gilić Dimitrije
Račić Milan Rajković Mašan Gilić Giljo
Račić Spasoje Stojanović Bogdan Vlahović Đorđe
Radović Stevan Stojanović Risto Vujačić Radovan
Strugar Spasoje Stojanović Pero Đoković Miloš
Čukić Sekule Zonjić Veličko
Dukić Radisav
Selo Vragovac Jovović Milonja
SRBiH: Jovanović Spasoje
SRCG: Jovanović Dušan
Jakšić Savo Jovanović Bogić
Balević Krsto Jokić Nikodim
Babić Vuko Jokić Milija
Bogdanović Pero Labović Marko
Dašić Milo Selo Krstovac Labović Veljo
Đurović Đuro Novaković Niko
DĐurović Jovan Novaković Marko
Đukić Radojko SRCG: Pavićević Jagoš
Rmuš Radenko Popović Radovan
Šoškić Novo Jovanović Dragoje Paunović Vukašin
Tomović Vukašin Paunović Dobrašin
Selo Brežanik Paunović Radovan
Paunović Radivoje
Selo Milanovac Tomašević Stanija
SRCG: Tomović Mališa
SRCG: Tomović Mirko
Banović Pero
Bulatović Savo Đurović Nikola Šoškić Milivoje
Bošković Milivoje Šoškić Stanoje
Vukčević Miloš Šoškić Momčilo
Vlahović Miloš , Selo Ložane
Vlahović Vukosava
Vlahović Dara Selo Papić
Vuksanović Mićo SRCG:
Vuksanović Milija
Vujošević Spasoje Vujošević Dušan
Vujošević Jovan SRCG: _
Vujošević Stanica Đurović Filip
Vulević Milutin Janjušević Gospava Vuković Đorđe
Gilić Nikola Plamenac Jovan . Gojković Radomir
Damjanović Đorđe Popović Vaso Gojković Aleksandar
Čađenović Dimitrije Dedović Mihailo
Đurović Ilija
\
Hičković Đuro Zonjić Drago
Jovanović Milija SAP: Petrović Miljan
Janđiković Blagoje Čubranović Petar
Jovićević Jovan Milanković Stevan Petrović Ratko

18
213
 Selo Papraćani Selo Istinić Selo Dubovik
SRCG:
SRCG: SRCG:
Bigović Radovan
Bajević Mirko Ivanović Marija Babić Jovo
Jokić Veličko Babić Simo
Bajević Marko
Jokić Savo Bojović Milica
Bojović Miraš
Kavaja Mitar Backović Krsto
Vukanić Radule
Milić Marko Brajović Drakale
Vlahović Pero
Kovijanić Plana Brajović Savić
Vuković Milovan
Stojanović Tomaš Brajović Miro
Guberinić Mitar
Brajović Zarija
Guberinić Milić
Bobičić Grujica
Dragović. Stojan Selo Zagrmlje Bulatović Mašan
Dragović Vukosav
Bulatović Đuro
Dragović Stanica
SRCG: Bulatović Savo
Dragović Marko
Vukadinović Petar
Dragović Btanko
Abramović Novica Vujanović Milo
Dragović Rade
Vuković Nikola
Đurišić Božina Arsenijević Ilija
Vuković Đoko
Đurišić Radule Bogojević Savo
Bogojević Boško
Vuković Stano.
Ivanović Nikola Vukotić Mirko
Jokić R. Bogdan Bijelić Luka
Vukčević Stano
Jokić Simo Bijelić Tripko
Vukčević Jovan
Jokić Milić Vujošević Drago
Garčević Lekso
Jokić. B. Bogdan Vujošević Stevo
Gvozdenović Blažo
Jokić Miloš Vukićević Boško
Gvozdenović Jošo
Jokić Nikola Vukotić Pero
Gvozdenović Marko
Jokić Mihailo Vešović Manojlo
Gojković Radovan
Jovović Stanislava Gojković Krsto
Globarević Simo
Lalić Radosav Davidović Marko
Dragutinović Đoko
Lalić Periša Dinović Marko
Damjanović Drago
Lalić Milovan Ivanović Mićo
Drašković Mitar
Lalić Milić Kavaja Jovan
Drašković Božo
Lalić Drago Mijović Radovan
Dragović Jevrem
Mirković Ivan Milić Miljan
Dragović “Tomo
Mirković Đoko Milatović Jovan Dragović Vojin
Mirković Jovan Marović Đorđije Dašić Milonja
Milošević Ljubomir Mijušković Dušan Đurđevac Šćepan
Neradović Vuko Mijušković Tomo Đurović Nikola
Radovanović Dragić Milajić Milovan Ivanović Đuro
Raščanin Milosav Novaković Milica Ninčić Petar
Saveljić Milovan Petrović Vučeta Hinčić Savo
Šaljić Jovan Radonjić Miloš Ilinčić Stevan
Stojanović Đuro Ilinčić Marko
Tepavčević Nikola Jukić Petar
Selo Ljubenić Tepavčević Milosava
Tepavčević Mileva Jovanović Pavić
Tepavčević Petrana Jovanović Veko
SRCG:
Ćetković Milo Jovanović Stanko

Asović Panto
Hajduković Marko Janković Mitar
Vešović Manojlo Hajduković Blažo Jovićevič Mašan
Vukotić Vojin Jokić Radonja
Lutovac Krsto Jokić Radomir
SRBiH:
Gazikalović Jovo
Jokić Stevan
Mijović Mileta
Vučinić Tomo Jokić Mišo
Mijović Jovan
Milić Spasoje Vučinić Risto Jokić Drago
Milić Miljan Krtolica Jovan Janjišević Mirko
Marković Petar Krtolica Vidak Kotlica Lazar
2714
Kruščić Neda Šaljić Dušan OPŠTINA
Kujundžić Špiro Šaljić Vojin GLAVAČIČKA
Kovačević Špiro Šaljić Leko
Kovačević Ilija Savićević Marko Selo Svrhe
Kovačević Savica
Katnić Rako SRS:
Lalić Stojan SRBiH:
Lakićević Milivoje Kožević Paun
Labović Milorad Anđelić Đorđe Ristović Nikodije
Lazarević Spasoje Anđelić Todor Bićanin Sibin
Laban Radomir Anđelić Marko
Milatović Milosava Mitrušić Gligor SRS — SRCG:
Mrđenović Nikola
Milošević Jovan Lučić Savo
Maslovarić Đorđije SRS: Lučić Radivoje
Mišković Đoko
Mišković Ljubomir Janković Milić
Albanija:
Mišković Jovan
Mišković Petar Mrgudović Ilija
Mišković Radosav SAPK:
Matunović Jevto SRCG:
Matunović Radomir Rakić Mladen
Mijović Milutin Baničević Dušan
Milović Petar Bojanić Vaso
Novičević Radomir Selo G. Streoc Bulatović Božo
Novičević Relja Vuković Jakov
Novaković Sulumija Vušović Obrad
Ognjanović Milovan SRCG: Dragojević Milovan
Popović Jovo Dedović Anđelija
Popović Radovan Lalević Miloš Đurković Rako
Peković Lazar Martinović Vasilije Đurković Jovan
Perović Mitar Martinović Radisav Đurović Miljan
Perović Luka Malović Milutin Đurović Marinko
Popivoda Spasoje Malović Dušan Zečević Simeon
Popivođa Marko Mijović Đuro Zečević Risto
Pavićević Miloš Nikčević Drago Eraković Gavrilo
Pavićević Mihailo Šoškić Danica Ivković Gligor
Protić Mitar Šoškić Bogdan Kilibarda Luka
Rakočević Milinko Šoškić Vidoje Kilibarda Stevan
Rakočević Dragutin Šoškić Kosara Krivokapić Mihailo
Rajković Novica Račić Puniša Krivokapić Vuko
Rajković Filip Krivokapić Milutin
Rašović Andrija Krivokapić Dušan
Radonjić Savo SRBiH: Karadžić Milutin
Kešeljević Miroslav
Radusinović Janja
Koprivica Aleksa
Radunović Krsto Nikolić Nikola
Miljanić Jovan
Raščanin Vučić Matović Ćale
Pantić Bogdan Matović Vojin
Selo D. Streoc
Sekulović Tomo Mirković Anđa
Radulović Krsto Popović Marko
Popović Vaso
Stojanović Petko Popović Mirko
SRCG:
Stanković Miloš Popović Stojan
Tonković Gašo Vojvodić Blažo Popović Luka
Tonković iKrsto Bukumirović Mileva Popović M. Marko
Tripković Savo
Vukadinović Vidosava Popović Gojko
Garčević Aleksandar Popović Todor
Džaković Nasta Kadović Blagota Pejović Ilija
Šušić Milosav Komatina Poleksije Radulović Dušan
Šušter Nikola Lakićević Bojana Radović Marko

18%
275
Samardžić Mitar Vučković Nikola Selo Jablanica
Tomašević Petar Golubović Milo
Tomašević Milan Jašović Jeremija SRS:
Šupić Milovan Kažić Krslo
Kažić Jovan Antić Vukadin
Selo Romune Lekić Radenko Antić Miroslav
Milunović Mićan Arsić Sibin
SRCG: Matović Milun Jović Mirko
Perović Josif Jovanović Aleksandar
Grubačć Đorđe Radović Vuko Marić Momčilo
Mrdić Mitar Ralević Ivan Nikolajević Filip
Milađenović Radisav Raičković Petar Stošić Dragutin
Mlađenović Golub Šarić Zarija Simić Mladen
Mlađenović Labud Šarić Radonja Stojanović Marko
Šarić Radomir Spasić Mihailo
SRS: Šćekić Danilo Topalović Jeremija

Peica Gvozden Selo Labljane

SRCG:
Selo Lješane Brnović Miro
Barjaktarević Mileta
SRCG:
SRBiH: Božović Jovo
Borozan Vlasto
Bogetić Bogdan
Novaković Savo Borozan Đuro
Bogetić Marko
Vasović Ivan
Vukević Božina
SAPK: Vulević Vukadin
Gligović Todor
Latković Ivo
Ivanović Draginja Marjanović Petrana
Kastratović Stevan Čukić Radisav
Kastratović Miloš Milićević Sekule
Radošević Mirko
Kastratović Savo Milićević Milivoje
Stojanović Staniša
Kastratović Diko Pantović Jovan
Kastratović Arso Stojanović Blagota
Kastratović Milosav Sekulović Đorđe
Selo Kaličane
Tomić Dragutin Sekulović Spaso
Sarić Savo
SRS —SRCG: Caričić Vukašin
SRS: Carišić Dobrašin
Vujačić Dragoje Šoškić Jeremija
Vukosavljević Đorđe Caričić Milo
SRH: Mitrović Ivan
Purić Ljubisav SAPK:
Popović Milan Stamatović Vukojica
Trifunović Novica Pavlović Nešo
Čukuranović Ljubomir Pavlović Pavle
Rusija:

Vinogradov Antonije Selo Zahuć

SRCG:

SRCG: Bošković Živko SRCG:

Brković Milisav
Babović Milana Vulević Milutin Bojanić Miloš
Bjelica Krsto Vulević Novo Vratnica Savo
Martinović Golub Vratica Drago
Bjelica Đuro Vujović Risto
Martinović Dušan
Brakočević Vučeta Paunović Pavle Vukčević Dušan
Brnović Vidak Perišić Anto Vukčević Ivan
Bjelica Živana Raković Arso Đorović Gavro
Stojanović Božo Đorović Jovan
Vuksanović Radosav Kažić Joko
Šoškić Vukman
Vratnica Mile Šoškić Novo Marjanović Trifun
Vidić Rajić Šoškić Veličko Marjanović Miličko

276
Marjanović Veličko Milenković Cirko SAPK:
Marjanović Vojislav Milenković Ljubisav
Tomović Miloš Cvejić Ilija Vasiljević Milan
Šindić Miodrag
SRCG:
Selo Dolovi
SRCG:
Anđelić Nikola
SRS:
Bulajić Novica Božović Blagota
Kadović Dragiša Babić Bogdan
Jovanović Mladen
Lazarević Milutin Vidić Novo
Janković Živojin
Lazarević Đuro Vujičić Krsto
Kostić Dragomir
Lazarević Miljan Vulević Miloš
Pešić Andrija
Kuburović Đurđa Vuletić Simo
Pešić Radomir
Miljanić Obren Vatić Nuo
Pavlović Vladimir
Pešić Radonja Rašković Lazar Vatić Kolja
Pantić Svetislav Vatić Zef
Selo Duge Njive Vatić Preka
Đurašković Dušan
SRCG: Zlatičanin Momo
SRS:
Zlatičanin Simo
Raičević Vaso
«Simić Gligorije Ivović Šćepan
Perić Krsto Jojić Novak
Jojić Puniša
SRM:
Kažić Dušan
SRCG: Kenić Radomir
Aleksić Vaso
Kenić Mirko
Dedić Janče Bulatović Javan Kukalj Milun
Stanimirović Doda Bulatović Andrija Jokić Vuko
Stanisavljević Stanoje Babić Jefto Jabučanin Ilija
Bajić Ilija Laković Novak
Selo D. Petrič Babić P. Bogdan Mrdić Krsto
Vulović Milić Matović Milenko
Grujić Dragiša Marjanović Petar
SRS: Golubović Maksim Milačić Todor
Golubović Jakov Milošević Andrija
Bogosavljević Sibin
Ivanović Đuro Mirović Jovan
Milenković Sibin Kuč Milonja Mirović Vaso
Vasić Sretko Lutovac Mina Stanković Janko
Vasić Vukašin Marković Periša Čukić Andrija
Grujić Malina Peščić Milovan Čukić Radomir
Peščić Obrad Čukić Vukosav
SRCG: Peščić Vukosava Nikolić Zef
Radenović Zarija Tomović Radovan
Vulević Nenad Rađenović Bogdan Tomović Nikola
Lakićević Petar Rađenović Radisav Stanišić Veliša
Kenić Vukota Tomić Žarko Stojanović Miketa
Kenić Vukosav Pavićević Savo Tomašević Trifko
Milošević Miljan Tmušić Milija
Milošević Veličko Čolić Radomir
Tmušić Marko SRBiH:
Savićević Ilija Selo Bokšić
Šimun Savo
Selo G. Petrič SRS:

Selo Glavičica ATsić Ilija

SRS: Vasić Milan
Ilić Đorđe
Kojić Trifun Janković Vladimir
SRH:
Milenković Bogosav Luković Savo
Milenković Milić Mandić Mile Stanojević Đorđe

277
SRCG: Selo Ljutoglava Dragićević Laketa
Dragićević. Božo
Barjaktarević Šćepan SRCG: Dukić Bogdan
Kosanić Trifko Đukić Milić
Lazarević Đukan Babić Milija Đurišić Todor
Marković Jovan Kažić Blagoja Ivanović Zarija
Mališić Luka Kažić Savo Jevrić Vukosava
Peković Jovo Kažić Simon Jevrić Milan
Ralević Vukota Mugoša Petar Jevrić Tomo
Ralević Vukašin Petričević Bogdan Jevnić Miraš
Radević Risto Jelinić Milisav
Ralević Milutin Jelinić Milija
Selo Grabanica Raičković Andrija Marković Pavle
Radošević Mirko Mijanović Radosav
SRCG: Ćetković Luka Mujović Radivoje
Četković Nikola Mujović Milan
Bulatović Milovan Popović Mabud
Vesković Ivan Milošević Dragić
OPŠTINA BARANSKA Pantović Periša
Paljušević Petar
SRM: Premović Tomo
Selo Čelopek
Radović Arsenije
Velinović Nikola Radunović Stamko
SRCG:
Stamenković Peko Radunović Nikodim
Velinović Pavle Rovčanin Radoš
Vukotić Đorđe
Dragović Vuko Trifunović Radule
Dragović Jovan Trifunović Mihailo
Selo Drenovac Tomašević Mitar
Drašković Jakov
Delibašić Radojica Ćetković Mićko
Vukotić Marija Šćeknć Marjan
SRS: Dikić Miraš Šćepanović Ljubica
Jovanović Milovan Šćepanović Luka
Đorđe Jovanović Nikola
Jovan Kadić Nikola Selo Ćeskovo
Rade Kalezić Marija
Milovan Ljumović Marko SRCG:
Majić Ilija
Pejović Ika Đurić Radomir
SRCG: Pavićević Stevan Žižić Milun
Rakoćević Stana Lakićević Milutin
Bojović Janjo Šćepanović Antonije Kontić Milutin
Bošković Marko Šević Manojlo Marković Vidoje
Đorđević Božina Pajović Zaviša _.
Đukić Vuko Radošević Gospava
Đurišić Petar Selo Glođane
Stanković Stanko
Janjić Jovo
Jovanović Velika SRCG: Selo Rašić
Lutovac Luka
Milović Miladin Božanović Petar
Nedović Miljko Božović Dobrica SRCG:
Pekić Maksim Bojić Vukadin
Pekić Radomir Bulatović Dragutin Vulanović Jovo
Rajković Milić Bulatović Radonja Vujović Jakov
Tošković Jovan Bulatović Bogdan Vlahović Milovan
Tošković Raško Vlahović Milija Vojvodić Milena
Cimbaljević Vučina Vlahović Rade Vojvodić Stevan
Cimbaljević Jefto Vujović Rade Grujić Milan
Cimbaljević Drago Gvozdenović Miko
Čađenović Dimitrije Drašković Jovan Dragović Nikola
Šćekić Zorka Drašković Živko Đuričković Krsto

218
Jovanović Radovan Živković Mihailo Todorović Radovan
Jovanović Batrić Živković Boško Todorović Vukašin
Mirović Vukosava Izgarević Milutin Todorović Rade
Perović Milan Izgarević Jovan Tomašević Cvijeta
Raščanin Dragoja Izgarević Spasoje Tomašević Milica
Raščanin Svetozar Jokić Velimir Šaranović Šćepan
Radovanović Radoje Jovićević Jovan Vučeta
Sekulić Milonja Kosović Petar Novak
Čukić. Zarija Kujačić Vojin Miladin
Šćekić Raka Komatina Milutin Vidoje
Lakićević Mirko Gavro
Selo Pištanje Mišljen Arsenije
Mišljen Pero Selo Dobri Do
SRCG: Marković Sinan
Marković Stana SRCG:
Abramović Pero Marković Petar
Marković Đurđa
Baljević Milan
Bošković Radonja Vidić Rajić
Radulović Milisav Marković Bogdan
Đurić Miloš
Rašković Stevo Marković Milija
Đukić Ljubomir
Savović Milan Milević Konstatin
Mijović Mileta Jokić Milić
Savović Gojko Jokić Jela
Savović Branko Mijović Marko
Mijović Đuro Jokić Milan
Milatović Janko Jašović Stana
Selo Kruševac Milatović Mitar Mijatović Radisav
Mijušković Živko Stanković Mitar
SRCG: Mijušković Krsto Tošić Milovan
Bošković Savo Mijušković Ilija Stojanović Petko
Bošković Boško Milošević Petar
Bošković Milinko Nenezić Anto Selo Gornje Baranje
Bošković Novica Nikolić Bajo
Bošković Krsto SRCG:
INovaković Savo
Bošković Miloš Perović Vidak Brajović Rako
Bešović Vasilije Perović Radule Božović Savo
Bešović Đoko Perović Stevka Albijević Vukosava
Bulatović Mašan Perović Petar Bečić Nešo
Bojčević Petar Peković Milisav Brajović Boško
Bulatović Bogdan Peković Mlađen Baljević Marko
Babić Todor Pajković Gligorije Medenica Mitar
Bojović Milica Pajković Ilija Vujisić Milosav
Božović Vido Radulović Petko Novičević Milan
Božović Novak Radović Janko .Novičević Mileta
Backović Petko Radović Vaso Filipović Luka
Vuković Bogdan Radojičić Rako Pavlović Arsenije
Vujović Blagoje Radojičić Vidak Radonjić Radisav
Vujović Radovan Radošević Arso Raščanin Ivan
Vujović Jakov Radošević Savo Stožinić Nikola
Vukelić Mileta Radonjić Blagota Striković Radule
Vlahović Vuk Rakočević Radovan Stanković Budimir
Vlahović Ćiro Rakočević Puniša Cavnić Mirko
Grujić Milan Rakočević Rako Cavnić Spaso
Guberinić Ivan Saveljić Jovan
Guberimić Miljan Saveljić Stojan
Darmanović Savo Selo Donje Barane
Saveljić Radosav
DĐurović Ajkuna Saveljić Staniša SRCG:
Đurović Đuro Striković Krsto
Đurović Radivoje Bulatović Vukašin
Stanković Vaso
Đurašković Marko Vujisić Nikola
Stanković Radomir
Vučelić Radule
Živković Jovan Stojanović Vladimir Vušović Nikodin
Živković Novica Savić Jovan Vuletić. Nikola

219
 Vukčević Radule Selo Vranovac
Žižić Saveta
Kragović Miraš SRCG: Šoškić Milorad
Rubežić Nedeljko
Pejović Milenko Lakićević Cvetko Selo Kosurić
Milovanović Danilo Džudović Radovan
SRCG:
Selo Brolić Selo Rosulje
Bulatović Anđelija
SRCG: Bubanja Milija
SRCG: Bubanja Vuko
Ašanin Milisav Bubanja Vukman
Božović Milinko Bjelić Milonja
Bulatović Rašo Ašanin Dragiša
Bjelanović Luka Vlahović Božina
Bulatović Živko Vuksanović Batrić
Babović Milena Bjelanović Novo
Bojićić Ivan Domazetović Đoko
Babović Todor Delibašić Radojica
Dragović Mileva Bojić Vukosav
Bojić Ljubomir Dunković Dragiša
Dragović Novo Đurković Bogdan
Vuković Vuko Vlahović Milinko
Vujović Spasoje . Đurković Pero
Vuković Milenko Janjić Mile
Vuković Jovan Vukosavljević Pavle
Dašić Vaso Janjić Milosav
Deletić Radovan Jevrić Vukosav
Jokić Milovan Dašić Radonja
Dragojević Jovan Jevrić Veličko
Lončarević Magda Kalezić Milija
Živaljević Marija Dragojević Dušan
Drljević Milosav Maljević Mile
Marković Radivoje Mušić Jevrem
Savić Radovan Drljević Mašan
Drašković Trifun Mašković Marinko
Stešević Miličko Mandić Vasilije
Dedović Miljan
Đokić Jevrem Nišavić Radivoje
Đokić Sekula Nišavić Puniša
Selo Turjak
Đokić Savo Nišavić Milonja
Nišavić Pero
Đokić Milovan
SRCG: Đokić Jovan Nišavić Milan
Nišavić Novo
Dilas Petar
Bojić Đorđe Nišavić Radovan
Janković Božo
Bojić Jela Nišavić Radoje
Janković Veljo
Bojić Vukosav Nišavić Milosav
Kijajić Milosava
Bulatović Nedeljko Nikčević Novak
Kuč Ivan
Janković Janko Nikčević Vido
Lalić Jovana
Keker Grujo Radojević Jovan
Mašović Milivoje
Mučalica Mićo Radojević Milija
Mijović Božo
Milačić Mašan Milović Ilija Raičević Vuksan
Milačić Stanko Milić Vukašin Stanišić Ilija
Milačić Savo
Marković Milivoje
Milić Gojko Stanišić Momčilo
Novaković Akso Selić Rasovan
Mijović Vidosava Pavićević Milutin
Zindović Radisav Radović Vuko Stamatović Simo
Novaković Dragiša Radović Miro Tmušić Aleksa
Raščanin Marko Tmušić Bogdan
Sajičić Vasilije Tmušić Radosav
Orlandić Luka Sajičić Jaćim
Pren Zef Tmušić Arso
Simonović Gospava
Rubežić Milisav Stanković Miro 'Tmušić Jevrem
Raščanin Radoš Trebješanin Mihailo Tmušić Milun
Cerović Krstina Čorović Vidak
Čičarević Marko
SAPK: Uskoković Cetko Šćekić Miraš
Radenović Drago Štekić Vaso
Miladinović Sveto Čulafić Milun Pavlović Petar

280
Selo Kotradić Lakićević Dimitrije Mihailović Radenko
Lakićević Milutin Matunović Jagoš
SRCG: Karadžić Petar Nedović Vukota
Malević Savo Stanković Radosav
Božović Gavro Malević Vukota Sajičić Milarad
Božović Božo Malević Marjan
Babović Novica Malević Stanoje SRS:
Vlahović Petar Malević Radoje
Dragović Mitra Malević Milica Kostić Dragutin
Dragović Vaso Malević Radoš Stojiljković Petko
Dragović Rade Malević Milutin
Dragović Novo Malević Vukota SAPK:
Jovović Milan Mednica Miloš
Lončarević Ilija Nedović Stepan Đukić Milić
Ljumović Todor Osmanović Murat:
Ljumović Petar Radunović Mirko Selo Deič
Marković Miruna Radunović Milovan
Marković Milovan Radunović Milo SRS:
Marković Nasto Radovanović Milosav
Mihailović Radule Radović Spasoje Bojanić Blagoje
Perović Srđan Turović Grujica Đokić Radivoje
Perović Jefto
Tomović Velika Đorđević Miladin
Popović Novica Jakovljević Radojko
Rajković Blagoje SRS: Jakovljević Radomir
Radovanović Ivan Jovanović Metodije
Radovanović Božina Jovanović Vukojica Jablanović Sotir
Radovanović Boško Nikolić Velimir Lazarević Miroslav
Radovanović Peruta Stanisavljević Radič Minić Aleksandar
Radovanović Ćetko Spasić Aleksandar “Marković Svetovid
Radaojičić Pavle Svetković Dunja Mladenović Radoš
Radulović Radosav Cvetković Dinadin Nedeljković Miloš
Saveljić Radovan Milovanović Jovan Rasasavljević Jakša
Stanišić Ilija Savović Novica
Simonović Miljan SRH:
Ugrenović Milutin Selo Zaimovo
Čukić Zarija Orlić Ivan
Čičarević Milo SRS:
Šoškić Radule
OPŠTINA BUDISAVCE
Dimitrijević Najdan
SRS: Janković Vitomir
Selo Stup
Minić Milunika
Janićijević Srećko
Mikić Radosav
SRCG:
Nikolić Mihailo
Selo Kpuz
Aković Milonja “ Perić Blagoje
Ristić Radovan
SRCG: Bulatović Đuro
Radojičić Dimitrije
Vukajlo
Radosavljević Veljo
Bajović Gligor Radoje
Cvetković Jovan
Boričić Mirko Nikola
Savo Kostić Božo
Baričić Jeremija
Bogavac Risto Pero
Simo SRH:
Bogavac Periša
Vojinović Akso Jovan
Turkan Petar
Virijević Antonije Dašić Savo
Dedović Miraš Ilinčić Anđa
Drobnjak Jole Kuč Anđa Selo Vidanje
Dobrašinović Antonije Knežević Nija
Dobrašinović Miloš Kljajić Ružica SRS:
Dević Mihailo Knežević Miro
Dević Vukajlo Milović Damjan Bačević Miljen
Lakićević Batrić Mandić Milovan Vukosavljević Milašin

281
Vuličević Svetislav Burzanović Risto Pušelja Petar
Dunjić Milun Bojović Jovana Rubežić Božo
Isailović Sibin Bulatović Vule Ivanović Dimitrije
Isailović Bogomir Bulatović Veljko Nikolić Dimitrije
Kršanin Ilija Burić Janko
Milunović Stojadin Burić Milovan SRS:
Milunović N, Stojadin Vukajlović Mirko
Marić Momčilo Vučelić Stanoje Jovanović Dimitrije
Milovanović Ljubomir Vučelić Nikola Majorović Dušan
Nikolić Milenko Vukadinović Milan
Nedeljković Todosije Đurović Milovan
Nedeljković Stanoje Đukanović Krsto OPŠTINA
Nešković Radisav Izgarević Vuleta NOVOSELSKA
Raičević Dragoljub Lubarda Tomo
Simić Grujo Minić Mašan Selo Nabrđe
Simić Gerasim Minić Milosav
Minić Petko SRCG:
SRS — SRCG: Minić Radosav
Medojević Marko Ivanović Mina
Tijanić Zarija Mitrović Vaso Krivokapić Radovan
Milačić Mijat Martinović Ilija
Selo Kruševo Mugoša Jovan Marsenić Dragiša
Mikić Aleksa 4

SRCG: Nikolić Milan Selo Trebević

Radojević Mirko
Radojević Boško SRS:
Bulatović Tripko
Roćenović Nedeljko
Barović Đuro
Rašović Milisav Đorđević Radosav
Vujošević Novo
Rakočević Petar Đorđević Đeko
Vujošević Milorad
Vukašinović Mitar
Čolović Tadiša
Crvenković. Tomo
Gvozdenović Ivo SRCG:
Golović Mihailo
SRS: Orlandić Labud
Damjanović Jovan
Ilinčić Savo Perović Radisav
Zuvić Milivoje
Jovanović Milika
Jovanović Borisav
Jovanović Todorica
Jokanović Radule Selo Ozrim
Jovović Plana
Miljanović Dragutin
Knežević Dajica
Mašković Rađica
Krsmanović Momir SRCG:
Milanović Mitar
Mladenović Miloje
Stevović Jezdimir
Roganović Peko Vukotić Goran
Stanisavljević Dragoljub
Stanišić Miloš Jovović Puniša
Celić Vidosava Jovović Stanko
SRH: Jovović Petko
Ceković Ilija
Ćetković Mitar Jelinić Jagoš
Šaković Milovan Štimac Tomo Ralević Vaso
'Rmuš Radun
SAPK:
SRBiH: Rmuš Miljan
Rmuš Dimitrije
Zubac Gojko Zečević Velimir Rmuš Đorđe
Rmuš Bogdan
SRS — SRCG: Selo Budisavci Rmuš Milija

Ivanović Vasko SRCG:

Selo Dubovo
Barjaktarević Milosav
Selo Jagoda Barjaktarević Stevan
SRCG: Bojanić Božo : SRS:
Zečević Simo
Bojanić Jošo Miličković Tomo Mirčić Vukota
Bojanić Mirko Marković Rade Stojković Simeon

282
 Selo Novo Selo SRCG: Vlahović Novo
Vlahović Milo
SRCG: Adžić Đuro
Vlahović Stana
Adžić Stamaje
Bojičić Milić Vidić Nasto
Babović Vukić Vujošević Ivan
Vlahović Spasoje Božović Bećo
Vojvodić Mara Vukadinović Ljubomir
Božović Mileta Vujisić Batrić
Brković Pavle Božović Đurđa
Brković Miladin Vujisić Veljko
Božović Radivoje Vujović Puniša
Gorović Risto Božović Radovan
Garović Metodije Vujanović Miraš
IBožović Milija Vujačić Jovan
Zečević Radivoje Božović Miraš
Đonović Dragoljub Vukanović Đoko
Božović Petko
Živaljević Marko Božović Panto
Vukanović Stojan
Živaljević Milić Vukanović Petar
Babić Zarija Vukanović Veliša
Jokić Novo Babić Đuro
Jokić Milo Vukanović Milan
Babić Obrad Vukićević Milutin
Jokić Milorad Babić Danica
Milovanović Mara Vučelić Radule
Banašević Dobra
Tadić Živko Vučelić Vukman
Badnjar Miloš Vučelić Milan
Bošković Radosav Vulikić Milo
SRS: Bošković Magda Vulikić Vasko
Zdravković Đorđe Bojić Vučić Vulikić Boriša
Zdravković Svetislav Bojić Nedeljko Vulikić Milisav
Bojić Mileta Vulikić Miko
Selo Naklo Bojić Marko Vukosavljević Stanica
Bojić Rade
Vulikić Milivoje
SRCG: Burić Radivoje Gardašević Dušan
Brajavić Boško Gilić Radivoje
Rmuš Lazar Brajović Vidak
Vugdelić Božina Gojković Vaso
Brajović Radoje Grubać Savo
Pavićević Pero Brajović Marica
Pavićević Novica Dabetić Mara
Bulatović Jagoš
Dabetić Mitar
Selo Vitomirica Bulatović Mirko
Dabetić Radomir
Bulatović Grujica
Dašić Mihailo
SAPV: Bulatović Đurđa
Dašić Ljubomir
Bulatović Veruša
Buća Nikola Dašić Radoš
Bulatović Vujo
Dašić Todor
SRBiH: Bulatović Anđa
Dašić Jovan
Bulatović Jovan
Zirojević Tripko Deletić Bogdan
Bulatović Bogdan
Knežević Ilija Dragović Milan
Bućković Cana
Kapetanović Petar Dragović Mašo
Burić Jamnica
Lazančić Andrija Drljević Palana
Burić Petar
Radojčić Milan Drljević Nešo
Burić Đorđe
Drljević Novak
Burić Sava
SRS: Drašković Novica
Burić Jovan
Dujević Nikola
Ivanović Mihailo Boričić Jagoš
Dujević Saveta
Boričić Jovan
SAPK: Đukić Arsa
Vukmirović Toma
Dukić Vasilije
Vukmirović Nikola
Radović Svetozar Đukić Vido
Vukmirović Dušan
Đuričić Krdža
Albanija: Vukmirović A. Nikola
Vukmirović Marko Đuričić Radoje
Mrenović Risto Vukmirović Pavle Đekić Miličko
Mrenović Jovan Dekić Miro
Vukmirović Krcun
Mrenović Tomo Đekić Tomica
Vuksanović Paun
Mrenović Nikola Veljović Stoja Đuranović Marko
Vlahović Mirosav Đurović Girko
SRH: Đcković Petar
Vlahović Mašan
Repac Dane Vlahović Sekica Zečević Stanoje

283
Zečević Vukman Krkelić Neško Makočević Milan
Zečević Dimitar Krušćić Vule Niketić Milun
Zečević Stanko Kruščić Milan Niketić Ljubomir
Zečević Miloš Krušćić Radovan Niketić Stanislava
Zečević Ilija Kuč Dimitrije Minić Savo
Zečević Vujadin Kuč David Milić Nikola
Zečević M. Andrija Kovačević Pero Milić Radomir
Zečević L. Danilo Konstantinović Jerotej Milačić Radomir
Zečević Radomir Koljenčić Miluša Milačić Božina
Lečević Gavro Krečković Blažo Milačić Rosa
Lečević Jakov Lukovac Milisav Milačić Tomica
Živković Blažo Lukovac Spasoje Milačić Marija
Zoanjić Mihailo Lopičić Vidak Milačić Mihailo
Ivanović Miličko Lakićević Pava Milačić Mileta
Ivanović Miko Lakićević Blažo Milačić Božo
Ivanović Vojislav Lakićević Vukašin Mijatović Simo
Ivanović Lazar Laković Boško Mijatović Vidak
Ivanović Mitar Laković Radovan Mijović Nešo
Ivanović Đuro Leković Jovan Mijović Risto
Ivanović Krsto Leković Mitar Misajlović Milosav
Ivanović Tojo Labović Novo Milošević Milena
Ivanović Golub Labović Radoje Milošević Akso
Ivanović Jela Lalić Miraš Milošević Marko
Ivanović Tomo Lalević Pero Mitrović Luka
Ivanović Mina Lalević Srdan Mitrović Mirko
Izgarević Mirko Lalević Radomir Mitrović Đuro
Iković Nikola Lalević Lale Mitrović Krsto
Iković Marko Lalević Gospava Mitrović Božo
Ivović Jelena Lješković Jela Mitrović Vule
Jašović Tomo Lješković Ilinka Mušikić Milo
Jašović Spasoje Maslovarić Mileta Mušikić Dušan
Jašović Dimitrije Maslovarić Vuksan Mihailović Vaso
Jašović Rako Maslar Vučeta Mihailović Milosav
Jablan Vaso Maslar Vuksan Milunović Jagoš
Jovanović Rajko Medenica Milinko Mićunović Krsto
Jovanović Radovan Medenica Kosa Mićunović Vuko
Jočić Lakić Medenica Miloš Mrkić Rade
Jokić Milo Medenica Nikola Mišković Jovana
Jokić Leko Medenica Dušan Mrđenović Vuko
Joković Blažo Dedenica Rade Mijanović Mirko
Jovanović Milutin Medenica Vukosava Marović Velimir
Jovanović G. Milan Međenica Mitra Nešković Jovan
Jovanović J. Milan Medenica Mihailo Nedeljković Radivoje
Jovanović Velika Medenica Janko Novaković Milivoje
Jokić Lako Marković Veliša Nikić Puno
Kadović Novo Marković Periša Nikolić Ruža
Kadović Savo Marković Vaso Nikolić Petar
Kadović Ljubica Marković Bogđan Nikolić Đorđe
Kadović Božidar Marković Marija Nikolić Ilija
Krivokapić Božana Marković Matija Nikolić Tomaš
Krivokapić Andro Marković Đuro Nikolić Tomica
Krivokapić Pero Mašović Mladen Nikolić Jovan
Krivokapić Šćepan Mašković Radovan Nikolić Rade
Krivokapić Luka Markišić Jovan Nikolić Mitar
Krivokapić B. Radovan Markišić Tomo Novičević Obrad
Krivokapić G. Radovan Markišić Luka Nikčević Milica
Krivokapić Pavle Markišić Đuro Pavićević Blažo
Knežević Petko Mandić Đorđe Pavićević Mihailo
Knežević Neda Marsenić Mila Pavličić Zorka
Krković Vukadin Marsenić Milan Pavličić Milutin
Karadžić Milivoje Marsenić Dragiša Pavličić Jovana

284
Pavličić Miloš Radonjić Petko Cicović Pero
Pavličić Đuriša Radonjić Jovo Crvenko Niko
Pavličić Krsto Radonjić Mitar Calić Mladen
Pavličić Radonja Radonjić Bogić Calić Milan
Pejović Radule Radovanović Đoko Ćetković Raduša
Pajović Marija Radovanović Nikola Ćeranić Miraš
Pavolvić Jovan Radević Bojana Ćeranić Gavro
Pavlović Mihailo Radević Vuksan Ćalić Nikola
Praščević Aleksa Radunović Mihailo Čogura Vidak
Praščević Radeta Rakočević Milisav Čukić Mitar
Praščević Radisav Rakočević Vuko Čukić Vukosav
Praščević Radosav Rakočević Milika Čukić Mihailo
Praščević Milutin Rakočević Dragiša Uskoković Sava
Popović Stevan Rakočević Bajo . Šaranović Lazar
Popović Novica Rakočević Radomir Šišović Ristana
Popović Ilija ćepanović Jovan

Tau TA
Rakočević Novica
Popović Marko Rmuš Miladin urbatović Jovan
Popović Lazar Rmuš Novo urbatović Novica
Popović L. Đoko Rmuš Pavle Ščepanović Milica
Popović Petar Stamatović Mihaiio
Popović Boško Savović Miladin OPŠTINA PEĆKA
Popović Đ. Jovan Stanišić Marija
Popović J. Jovo Stanišić Pero Peć
Popović Mihailo Stanišić M. Blažo
SRCG:
Petrović Savo Stanišić Peko
Perović Blagoje Stanišić Savo Vuksanović Milonja
Perović Bogić Stanišić Stanica Vuković Milo
Perović Krsto Stanišić I. Blažo Dašić Đukan
Perović Savo Stanišić Bozina Đukić Ilija
Protić Jovan Stanišić Marko Ivanović Bajo
Pođanin Puniša Spahić Stanica Ivanović Andrija
Pođanin Arsenije Stojanović Jagoš Kadić Jeftimije
Pešikan Marko Stojanović Dragutin Kastratović Milan
Roganović Andrija Stanković Aleksa Laković Milo
Roganović Jagoš Strugar Božo Milić Novo
Roganović R. Mirko Strugar Vaso Petrović Sultana
Roganović P. Mirko Sjekloća Pero Perović Radovan
Radulović Mitar Sjekloća Mitar Bracanović Stanica.
Radulović Risto Tajić Milonja Popović Stevan
Radulović Joka Tajić Miladin Prelević Milica
Novak Tomanović Milo
Vukašin Todorović Milivoje OPŠTINA RUGOVSKA
Nešo Todorović Krsto
Miluša Todorović Ilija Selo Maljevići
Petar Fatić Janićije
Miluša Cicmil Petko SRCG:
Gavro Cicović iKrsto. Bulatović Slavko

SREZ GRAČANIČKI
OPŠTINA GOLEŠKA SRCG: Radulović Drago
Rađulović Savo
Selo Krivovo Bulajić Andrija Radulović Rade
Bulajić Stevan Savićević Vido
SRS —SRCG: Kovač Peko Savićević Vaso
Kovačević Đorđe Savićević Bogdan
Žugić Radoje Lakićević Vidna Savićević Mića
Žugić Simo Nikčević Boško Savićević Vukale
Žugić Srđan Nikčević Bajo Savićević Novak
Papović Stanko Radulović Gajo Savićević Radoje
Papović Novica Radulović Arso Bezmarević Mido

285
Selo Stankovce SRBiH: Selo Vrelo

SRS: Brstina Vidoje SRH:

Bađur Ilija
Iganjatović Dragomir Amanović Lazo
Petković Živan SRS — SRCG: Brkljač Jovo
Rašić Ranko Vraćar Luka
Bodić Vlajko Marković. Milan Vještica Simo
Đurić Đuro Vračar Vasilj
Bugarska: Vujanić Nikola
Selo Radevo Vujanović Vlado
Novaković Nikola Zoraja Milan
SRS: Kuprešanin Petar
Selo Velika Slatina Lukić P. Mile
Vujović Miloš Rupić Paško
Mitrović Gvozden SRCG: Milanović Nikola
Đokić Mileko Plačković Bogić
Bojanić Stevan Peiojević Simo
SRCG: Bjelović Savo Sučević Petar
Vučetić Mato Sučević Đuro
Kovačević Đuro Vučetić Marko Sovilj Mile
Vukićević Kosto Sovilj Miloš
SRH: Žunić Filip Čanković Milan
Živković Marko
Žiić Matija Živković Radovan
Mićunović Đoko
SRBiH:
Rapajić Mile
Mićunović Petar
Vignjević Nikola
Mićunović Jovan
Selo Medvece Grabovac Ljubomir
Mićunović Gašo
Grahovac Nikola:
Musturović Drago
SRCG: Kerkez Sava
Peković Milan
Kerkez Đuro
Pavićević Petar
Bulajić Gojko Kerkez Gojko
Pavićević Radovan
Bulajić Pajo Pavićević Šćepan
Bulajić Vojin Pavićević Jovan SAPV:
Vujačić Đorđe Pavićević Tomo
Vujačić Luka Rađunović Novak Bugić Mlađen
Vujačić L. Kosto Šaranović Krsto Baglava Vitomir
Vujačić S. Kosto Šaranović Marko Brkić Živojin
Vujačić Gavrilo Šupić Đorđe Dobrić Đuro
Vujačić S. Blagoje Mihailović Petar
Lalić Spiro Mandić Stojan
SRS — SRCG: Puvalić Milan
Vujačić Radovan
Kovačević Jovan Pokuševski Ivan
Đorović Vučko Pokuševski Adam
Đorović Luka
Silestrović Simo
SRM: Dorović Tomož
Papović Milosav
Marković Lazar Papović Radoje SRCG:
Papović Radisav
Selo Vragolija Papović Blagoje Aleksić Đurica
Petar
SRS:
SRS:
Stevanović Čedomir
Vasović Nadežda
Stevanović Budimir
Vasović Miodrag
Novaković Nikola
Petrović Obren SAPK:
Petrović Miladin Filip
Miljković Milosav Đurđević Kosto M. Radovan
Milovanović Čedomir Đurđević Deno Todor

286
Vujačić G. Petar Selo Ariljača Komad Petko
Vujačić Lazar
Mildragović Panto
Vujačić Vaso SRCG: Radović Nikola
Vujačić S. Kosto
Tamindžić Špiro
Vujačić Mihailo Bezmarević Đuro Prodanović Nikola
Vujačić S. Spasoje Vučurović Gojko Prodanović Gavrilo
Vujačić M. Božo Đilas Minja Čolić Luka
Vujačić Nikola Đilas Mileta
Vujačić P. Filip Dilas Lazar SRH:
Vujačić S. Petar Đilas Aleksa
Vuković Marko Đilas Marko Mirković Marko
Vuković Aćim Đilas Miloš Ružić Janko
Vukelić Savo Kujačić Filip
Damjanović Savo Kujačić Mihailo
Damjanović S. Milija Selo Lug
Kujačić Pavle
Damjanović Jovo Kujačić Mirko
Jakšić Pavle Kujačić Simo SRH:
Jakšić Božo Kujačić Blagoje
Jovanović Blagota Radulović Miloš Hajduković Andro
Jovanović Janko Radulović Luka Banić Mile
Kilibarda Krsto Radulović Nikola Vladetić Mile
Kilibarda Simo Radulović Božo Vladetić Savo
Knežević Toma Samardžić Milovan Vladetić Soka
Knežević Marko Samardžić S. Dušan Vladetić Vaso
Kosovoć Nikola Samardžić N. Mirko Vignjević Nikola
Kosovoć S. Nikola Čvorović Dragutin Vignjević Sava
Krivokapić Lazar Čvorović Nikola Dražić Lazo
Kokotović Petar Đukić Milić
Kokotović Marko Selo Vrševci Đukić Rade
Lalić Todor Kosanović Đuro
Lalić Jovan SRH: Kosanović Stevan
Lalić Ristana Kosanović Dane
Milović Miloš Blanuša Dane Kosanović Petar
Milović Paja Dukić Nikola Lalić Mile
Mirjačić Vukota Dukić Dušan Lalić Stevan
Mirjačić Ilija Dukić Petar Lalić Dušan
Mirjačić Đuro Dukić Stevan \ Lalić Ilija
Mirjačić Krsto Dukić Bogdan Lalić Lazar
Mitrović Vasko Dukić Tomo Obradović Božo
Mitrović Živko Dukić Đuro Obradović Gavro
Milanović Nikola Dukić Mile Obradović David
Nikić Stanko Cvetković Nikola Obradović O. Đuro
Odalović Lazar Cvetković Lazo Obradović Mile
Odalović Dušan Cvetković Stojan Obradović Nikola
Odalović Janko Obradović D. Đuro
Odalović Petar SR BiH: Opačić Rade
Pavlović Jovan Počuča Mile
Plačković Bogić Kresoje Ilija Počuča Petar
Radonjić Savo Šašić Stevan
Radonjić Radivoje Selo Porutovce Šašić Miloš
Simović Jakov
Simović Milisav SRBiH: SRCG:
Samardžić Špiro
Samardžić Vidak Dabić Miloš Bigović Božo
Samardžić Miloš Dabić Bajo
Samardžić Danilo Dunđerović Jefto
Četković Nikola Došlić Mijo SRS:
Šućur Lazar Kešelj Tripko
Kešelj Gajo Božović Živojin
Sućur Nedeljko Komad Manojlo
Šabanović Đorđije Komad Ilija Selo Velika Dobranja

287
SRBiH: SRS: Selo Lepina

Dabić Slavko Bošnjaković Jovo SRH:

Bajat Jeremija Vukosavljević Stevan
Dangubić Maksim Vukosavljević Savo Mandić Nikola
Šakota Golub Venčević Lazar Mandić Božo
Venčević Stana Pavković Drago
SRH: Veličković Borisav Uzelac Nikola
Erdeljanović Petar
Cvetković Stana Grujić Janićije Selo Batuse
Jovanović Vitorir
SRS — SRCG: Jovanović Milan SRCG:
Jovanović Miladin
Spasojević Đorđe Stevanović Savo Marković Milan
Stevanović Svetislav
Selo Gornje Dobrevo Stevanović Jovan SRS:
Stevanović Vladimir
Todorović Velimir Lazić Mara
SAPV: Todorović Spasoje
Kojić Vojislav Selo Magura
Ašler Stevan Miletić Milivoje
Bajić Lazar Nikolić Blagoje SRBiH:
Vlađisavljević Živko Trajković Stojan
Dobrić Vojin Miletić Radivoje Vujović Luka
Đorđević Vlado Miletić Boško Vojinović Marko
Đorđević Petar Dukić Mile
Dušanić Dimitrije SRBiH: Dukić Jovo
Dušanić Žarko Zorić Rade
Žegarac Stevan Bauk Đuro
Grubišić Todor
Žegarac Mladen Janjić Simo
Kuljić Anđa
Jovanović Đoko Samardžić V. Mirko
Milićević Tomo
Jovanović Ilija Samardžić Mihailo
Santrač Lazo
Jovičić Žarko Samardžić Mišo
Čolić Trifko
Jovičić Jovo Samardžić Dušan
Čolić Simo
Jovičić Rade Samardžić Vlado
Tarajilo Simo
Jajić Velimir Čolić Spaso
Jajić Miloš SRS — SAPY:
Mijatović Lazar Đukić Vojislav
Milosavljević Vaso Žebeljanović Đuro OPŠTINA
Mećava Mirko Žebeljanović Mile GRAČANIČKA
Novaković Veljo
Novaković Velizar Bugarska: Selo Ajvalija
Novaković P. Kosta
Novaković Sava Godočević Lazar
SRS:
Novaković M. Kosta Milošević Nikola
Novaković Sergije Milošević Kata
Bojanić Svetomir
Novaković Pero Tirinda Miša
Najić Ćiro “Bojanić Ljubo
Tirinda Jana
Plavšić Cvetko . Tirinda Pavle
Grujić Milena
Piperski Milan Ivić Svetomir
Prodanović Ivan Tirinda Jozef
Jovanović Vasilije
Rogulić Stojko Tirinda Janko
Cighlić Petar Mitić Nikola
Ciglić Joco SAPK: Mitić Vlado
Stanojević Rade Mitrović Nikola
SRH: Mitrović Milan
Selo Veliko Ribare Mitrović Veljo
Antonić Vinko Mitrović Vujo
Milanković Đure SRBiH: Mitrović Vlatko
Milanković Rade
Obradović Bogdan Petrović Maksim Mitrović Petar

2858
Matijević Milovan Selo Čaglavica Zvijer Obren
Mladenović Dragutin Zeljić Nikola
Marinković Vaso SRCG: Ilić Mirko
Marković Dobrivoje Ilić Kosto
Panić Profir Božović Božo Ilić Stevan
tanisavljević Stojan Ilić Petar
Džunić Stojan SRH: Ilić Spasoje
Džunić Spasoje Jokanović Spasoje
Džunić Novica Uzelac Ilija Krtinić Božidar
inić Đuro
SRBiH: Krtinić Danilo
OPŠTINA Krtinić Gojko
Zvijer Jefto LIPLJANSKA Krtinić Rade
Popadić Obren Krtinić Jovan
Rogan Stevan Selo Suvi Do Krtinić Milo
Samardžić Milovan Labus Milan
Čolić Danilo SRH:
Labus Nikola
Čolić Spasoje Lečić Marko
Samardžić Vido Kričković Stojan Mijanović Mirko
Samardžić Obren Krnjajić Stojan Mirković Todor
Šešlija Risto Kosanović Rade Milićević Obren
Šešlija Mihailo Novaković Milan Milićević Jefto
Došen Stevan Milićević Marko
SRCG: Zaklan Lazar Milićević G. Špiro
Došen Danilo Milićević S. Špiro
Papić Mihailo Milićević Vaso
Inić Nago
Papić Božo Milićević I. Jovo
Inić Bogdan
Papić Trivun Milićević Petar
Odalović Radovan
Sučević Dušan Milićević Sava
Čejović Dragoljub Mišelić Tripo
Gojković Andreja Ćalić Stevo
Čanković Stevo Mišelić Dušan
Čanković Nile Ožegović Petra
SRS — SRCG: Ožegović Kajo
Ožegović Nikola
Džudović Zdravko
SRS — SRCG: Milićević Gojko
Džudović Mirko Petrović Janko
Bešić Stanica
Pilipović Luka
SRH: Bešić Milutin Romić Rade
Romić Petar
Bursać Mirko SRBiH: _ Romić Vid
Popović Dorđije Mildragović Anđa
Bajčetić Gavrilo Radošević Đorđe
SRS — SAFPK: Brkljač Đuro - Radošević Stevan
Balabanović Gojko Radošević Marko
Vidojević Mirko Beronja Kosta Radošević Božo
Vidojević Milosav Vujović Spasoje Radaković Gojko
Vujović Lazar Radaković Radisav
Vignjević Đuro Radaković Vladislav
SAPK.:
Vukša Dušan Uužić Isa
Grbušić Lazar Ružić Trifun
Ljubisavljević Veličko Sikimić Mara
Došlić Milan
Stojanović Milenko Samardžić Božo
Došlić Danilo
Dukić Simo Samardžić Obren
Rusija: Dukić Mile Samardžić Sava
Dukić Nikola Samardžić Đorđe
Datlov Vasilije Dukić Rade
Tarailo Dobrosav
Dautović Ilija
SAPV: Denda Gajo Tarailo Đorđe
Denda Risto Tarailo Ana
Popović Živan Denda Gavrilo Dželatović Novica
kuntić Veso Drijača Đuro Dželatović Pero

1
289
Dželatović Todor Odalović Maksim Bugarska:
Dželatović Ivan Odalović Špiro
Dželatović Ilija Odalović Veljko Jovnaš Mirko
Šarac Vujo Odalović Perko Jovnaš Jane
Šarac Soka Odalović Blagoje Jovnaš Marci
Filipović Milica Odalović A. Todor Kupec Pavle
Filipović Bosiljka Odalović Milorad Nikolić Milutin
Filipović Lukica Odalović Dara Perović Đoko
Radojičić Vaso Stajić Milivoje
SRCG: Radojičić Dragomir Stajić Branko
Radulović Ilija Savić Milan
Duda Lazar Radović Jovan Ursuz Duro
Gunjarević Mitar Radović Krsto
Gašović Radosav Radović Špiro SAPK:
Gašović Ivan iRoćenović Ilija
Jovović Rako Roćenović Krsto Spasić Ante
Krivokapić Jovan Samardžić Andrija
Lalošević Petar Roćenović Petar SAP:
Lalošević Simo
Milanović Rade SRH: Macek Andraš
Mitrović Ćetko Popović Ranko
Nešović Novak Bulat Dragica Popović Milan
Nešović Milisav Vlašić Petar
Radović Savo * Vukobratić Đuro Selo Novo Rujice
Tomašević Marko Žigić Dane
Tomašević Mitar Korać Gavro SRBiH:
Čalić Milan Mirković Jovan
Perenčević Mile Atlagić Nikola
Perenčević Marko Došen Gojko
SRH:
iRadović Nikola Nić Ilija
Radaković Jovo Janjić Mitar
Medić Mile
Stojisavljević Obrad Kerkez Jovo
Medić Ilija
Stojisavljević Savo iKomad Savo
Medić Marko
Stojisavljević Stojan Labus Kosta
Obradović Rade
Tepšić Mile Labus Mile
Obradović Jovan
E

Trkulja Nikola Labus Nikola

Trobica Rade Milošević Gligorije
Selo Staro Gracko
Labus Jovan
Čanković Uroš
Utešenović Đuro Marković Miloš
SRBiH: Marković Milan
Šorak Nikola
Mirković Božo
Labus Todor Mirković Trifun
Milićević Rade SRS:
Labus D. Nikola
Milićević Vlado Majtan Miša
Milićević Nikola Milovanović Velimir
Novaković Božo
Milošević Lazo
Novaković Rade
Milošević Živko SRS — SRCG: Novaković Đorđe
Ružić Nikola (Rađenović Jovo
Vujačić Petar Rađenović Janko
SRCG: Drašković Blagoje Rađenović Mihailo
Drašković Mile Romić Lazo
Ilić Lazar Drašković Gajo Sikimić Mihailo
Kovačević Jagoš Dragović Milan Stanarević Nikola
Marković Božo Iković Marko Škorić Jovo
Odalović Miloš Iković Blagoje Škorić Nikola
Odalović Lazar Knežević Stana
Odalović Dušan Laušević Velimir
SRH:
Odalović Živko Laušević Grujo
Odalović Radovan Matović Radovan Antonović Jovan
Odalović Mitar Matović Jagoš Dronjak Mile
Odalović Andrija ĆČirović Mihailo Dronjak Nikola

290
 MrđaIlija SAPV:
Pavković Mile SRH:
Šesto Teša
Zeković Živko Rađenović Milan
Jevrić Milan
SAPV:

Debić Andrija SAPK: OPŠTINA DEVET

Živanović Stevo JUGOVIĆA
Vukašinović Stanimir
Zeković Stevan
lriš Jano Selo Miloševo
Kišdobranski Živa Selo Mali Alaš
n SAPV:
Lazić Slavko
Lazić Nikola SRCG:
Podalski Antun Avramović Sredoje
Princ Mihailo Marković Sava- Gavrilović Joco
Radaković Todor Lisulov Sredoje
Novkov Mirko
SRS:
Ristić Aleksamdar
Selo Bujance Ristić Boško
Kojić Zarija
Radosavljević Borisav
SRBiH: Sadžaković Simo
SAPV: Stojanović Lazo
Bokić Gojko Tunmić Jeftim
Bokić Ćetko Relja Bogolub Tolmačević Rade
Bokić Savo Ham Josif
Bokić Mile SRBiH:
Bokić Lazar SRBiH:
Bokić Tripko Soldo Petar
Bokić S. Savo Bajčetić Vaso
Topalović Sava Bajčetić Mitar
Milićević Milan Topalović Marko
Milićević Petar Vujinović Stevan
Milićević Vladimir Vujinović Đoko
Selo Bandulić Vučurović Maksim
Sajić Đorđe
SAPK.: Dutina Nikola
SRH:
Dutina Rade
Žorić Špiro Dutina Risto
Bogunović Sofija
Dutina Spasoje
Simo Dutina Simo
Selo Glogovac Dimitrije Dutina Stevan
Milica Dutina Mirko
SRS: Marko Dutina Lazar
Nija
Lukić Petar
Kapor Špiro
Rakonjac Mirko Tarana Bogdan
Rakonjac Momir Petrović Božo
SRS: Čorlija Cveta
Lipljan Šutonja Luka
Vasović Miodrag Šutonja Maksim
Vuksanović Radomir
SRH: SRH:

Ajduković Andre SRBiH:

Biga Anka
Tomičić Josip Vukmirović Proka
Selo Topličane Vukmirović Stevan
SRBiH: Vukmirović Mile
Vukmirović Petar
SRBiH: Gulan Stojan
Balabanović Bogoljub
Delić Rade
Brkljač Nikola Babić Nikola
Šotra Ljubomir Babić Vid Delić Petar
Tojagić Jelica Vojinović Sava Pupavac Milan
Radović Vlasto Krtinić Đukan Pupavac Mojsije .

19* 291
Uzelac Stojan SRCG: Miljković Bogomir
Hrkalović Miloš Milojković Branko
Orlić Budimir Janičić Kosto Milojković Nikodije
Tomašević Vasilj Mladenović Branko
SRS: Uskoković Boško Mladenović Vojin
Uskoković Đuro Marković Miloš
Divljaković Dragomir Musović Mihailo Marković Mijat
Ivković Momčilo Musović Simo Radović Đoko .
Ivković Miloš Musović Mitar Stamenković Todor
Kljajić Zorka Musović Petar Stamenković Đorđe
Kljajić Petar Stamenković Milivoje
Milovanović Čedomir SRS—SRCG: Stamenković Radeta
Marić Radosav Stamenković Sinadin
Marić Jozo Karadžić Ljubomir Stamenković Stanimir
Pisarević Gavro Stamenković Bogdan
Stojaković Dragić SRS—SAPK: Filipović Milisav
Stanković Zora Filipović Vukoje
Saramandić Života Dimić Ljubo Popović Petar
Nikolić Stevan Dimić Mihailo
Nikolić Mladen
Selo Devet Jugovića SRBiH:
SRS—SRCG:
Vujović Jovo
SRH:
Milićević Todor
Ivančević Dušan
Milićević Novak
Jokanović Spasoje Budimirović Danilo Milićević Pavle
Karadžić Mirko Bubalo Nikola Milićević. Maksim
Karadžić Vasiljka Vukša Nikola Milićević Mato
Tošković Vukota Vukša Simo Milićević Mirko '
Drakulić Petar Milićević Gavrilo
SRCG: Drakulić Đuro Milićević Radovan
Dražić Itija Tabaković Novica
Mitrović Novo Kesić Božo Tabaković Bajo
Papić Ilija Plećaš Ilija Tabaković Živko
Papić Radovan Tabaković Marko

SAPK: Prica Staniša SRCG:

Prica Pane
Stević Stojan Radaković Stevan Vlahović Marko
Rapajić Dragan Milošević Jovan
Selo Teneš Do
SRS:
Selo Labane
SRS:
Vukadinović Raško
Vukadinović Veljko SRS:
Stepić Stojan Vukadinović Vidosav
Vukađinović Alempije Gajić Dobrosav
Vulić Trajko Gajić Milorad
Selo Lazarevo
Vulić Luka Kuzmanović Mihailo
Vulić Boško
SRH: Grujić Bogosav Radović Đoko
Grujić Veselin Savković Vojislav
Borić Milivoje Grujić Miljko Savković Bogoljub
Vladisavljević Stevan Grujić Bogovid
Gulan Đorđe Daničić Svetozar
Katarina Deljanin Mioslav Selo Besinje
Grbić Jovan Deljanin Stanislav
Lukić Petar Živanović Milutin SRS:
Pupavac Mile Živanović Milivoje
Prica Stojan Miljković Janičije Živanović Dmitar

292.
Selo Prugovac SRH: Radaković Stevan
Ćućuzović Vaso
SRS: Banjeglavić Mane
Banjaglavić Miloš SAPV:
Simić Miodrag Banjeglavić Jenko
Vulanović Milan Banjeglavić Petar Dotlić Stevan
Grahovac Stana Dotlić Jovan
Selo Raskovo Grubišić Ilija Dotlić Ljuban
Drobac Pajo Kališki Dobro
SRB i H: Jakšić Nikola Kališki Vaso
Jakšić Vasilije Hormiš Dane
Grkavac Spasoje Jakšić Sava Šipka Stevan
Jakšić Dmitar
SRS: Japundžić Stevan SRS:
Krivokuća Jovan
Jovanović Petar Knežević Marta Bogićević Borisav
Jovanović Aleksa Knežević Mile Baščević Borisav
Jovanović Miodrag Knežević Nikola Vulović Braco
iMarović Ilija Golubović Milan
SAPV: Marović Aleksa Golulović Milorad
Marović Dušan Ilić Drago
Građanin Milan Marović Nikola Ilić Stajić
Žikić Mladen Marović Luka Jovanović Mlađen'
Marović Rade Pešić Petar
Petrović Radivoje Stefanović Dobrivoje
OPŠTINA OBILIČKA Petrović Jovo Stefanović Mihailo
Petrović Stevo Sekulić Stevan
Plečaš Rade
Selo Rudnik Surla Dane SRBiH:
Trbović Milenko
SRH: Trbović Lazar Vještica Milan
"Trbović Đuro
Živulić Mato Trbović Ilija Selo Veliki Belaćevac
Suknjarević Milan Trbović Rade
Funčić Josif Tojagić Petar SRS — SAPK:
Cvetković Đorđe
Italija: ' Cvetković Stevan Arsić Stevan
Carević Luka Radojičič Radule
Kontešić Lazar Radojičić Minica
SRS:
SRS — SRCG:
SRCG: Petrović Radenko
Petrović Ljubomir Backović Milutin
Perišić Milan Bojičić Jovan
SRCG: Vujović Blažo
SRBiH: Karadžić Veljko
Jakovljević Milan Nikčević Ljubisav
Begenišić Milan Nikčević Jovan
Dobro Selo
SRCG:
SRS: SRCG:
Božović Milika
Grujić Danilo Backović Marko
Božović Vladimir
Jović Stanoje Đurović Milovan
Braunović Vladimir
Paović Božo
Braunović Mihailo
Selo Pomazatin Dobričanin Radovan
SRH: Đukanović Krsto
Đukanović Božo
SAPV; Vojinović Jovo Perunović Blagoje
Domazetović Jovan Perunović Miloš
Amidžić Nikola _ Mudrić Petar Perunović Bogdan
LO
Pe

293
Perunović Đuro Gulanović Živko SRBiH:
Perunović Đorđije Gulanović Stevan
Perišić Milovan Dorosavac Timotije Balaban Ilija
Rakočević Boško Glišin Milan Budimirović Andrija
Deh Nikola Budimirović Miloš
Kosovo Polje Ćurćin Stevan Vojinović Toma
Ćurčin Joco Vraneš Petar
SRS: Ibričić Branko Došen Đuro
Isaković Đoko Dimić Maksim “
Antić Dušan Zubović Petar Zorić Petar
Antić Petar Zubović Milenko Jovanić Ilija
Vijatović Milan Jovanović Đoko Jovanić Vlado
Vijatović Stanko Karanac Milan Jovanić Petar
Grujić Ljubomir iKamdžijaš Milan Kecman Vicko
Đaković Milan Krajinović Slavko Kecman Sava
Zrnić Veljko Krajinović Stevan Kovačević Tomo
Jovović Miodrag Krstić Mirko Lukić Dušan
Milovanović Vidan Krstić Nikola Lukić Sava
Maksimović Živojin Lazić Miloš Lovrnja Đuro
Manovski Isa Linjački Uroš Stefanović Branko
Marković Mihailo Ludoški Aleksandar Šantić Jovan
Perić Ljubo . Maletić Branko
Stojković Ranđel Marić Ljubo SRS — SRCG:
Stojković Milisav Maričić Milosav
Simonović Spasoje Maričić Ljubo Bulajić Jovan
Tasić Stojan Maričić Đoko Bulatović Radojica
Čimburović Jovan Maričić Božo Đapić Milinko
Ćirić Pero Madžarević Đorđe Đapić Risto
Žugić Ivanko Madžarević Svetozar Miković Jovan:
iMijučić Milan Miković Novelja
SRCG: Mudrić Milijan Šekularac Dobrivoje
iNestorović Dušan
Nestorović Sava Bugarska:
Bukelić Mihailo iNovaković Katica
Bukelić Rade Nestorović Slavko
Bukelić Milivoje Vladisavljević Vaso
Oprijanović Živko Vladisavljević Nenad
Bukelić Milenko Oprijanović Ivan Davidović Jovan
Bulatović Nikola Pecarski Miloš Živanović Dušan
Bulatović Radule Pejinović Žika Nikolić Petar
Vujošević Aleksa Rađenović Branko Popović Petar
Vuković Šćepan Stanisavljević Dragoslav Popović Svetozar
Drašković Špiro Subotić Raja
Delević Milivoje Subotić Bogoljub
Janković Vukota Italija:
Ungurović Živo
Janković Malin
Lazarević Ljubomir Ungurović Stevan Jerić Bernard
Mijušković Dušan Hromiš Nikola Kontešić Josip
Mihailović Jagoš Srdić Damjan Mihalić Anton
Mihailović Milan Mihalić Ivan
Tomić Sava
Nešković Milorad Pavlin Josef
Čarapić Spasoje Nekić Josip
Čarapić Stevan Nekić Matija
Šijaković Jovica SRH: Škerl Ivan

SAP: Agbaba Marko Albanija:

Vukobrad Rade
Barić Pavle Kolarić Milan
Ceklić Boško
Brlja Žarko
Brlja Petar
Šejat Petar SAPK:
Brlja Lazar Šujica Pavle
Vukić Rade Šujica Marko Dekić Jovan

294
 Selo Obilić Manojlović Miloš SRS:
Nikolić Miloš
SRCG: Pejnović Lazar Dorić Aleksandar
Srećković Živojin Janković Cvetko
Vučinić Vučina Janković Mihailo
Daković Špiro SRH: Marjanović Mladen
Dragutinović Luka Pešić Sibin
Đurović Jovan Belić Perka
Đurović Marko Belić Milić SAPK.:
Kontić Milutin Belić Stevan
Ljumović Spasoje Došen Nikola Stefanović Vukašin
Ljumović Janko Delić Dušan
Ljumović Mitar Ivanišević Ilija Selo Markovac
Marković Neško Ivanišević Nikola
Mijušković Radoje SRCG:
Ivanišević Mališa
Malinković Milovan
Mijušković Radoje
Ivanišević Proka
Ivanišević Stojan Bojović Milenko
Milutinović Petar Karadžić Radoje
Ivanišević Jovan
Perović Mitar Marić Franja
Radulović Stana Matić Dušan Selo Mazgit
Radulović Lazar Matić Mirko
Radovanović Pavle Matić Petar SRCG:
Radanović Živko Orlić Stojan
Subotić Krsto Orlić Isa Aleksić Drago
Subotić Savo Trbović Aleksa Dragojević Nikola
Subotić Risto Torbica Pajo Bulajić Petar
Stojanović Vuksan Cvijanović Ilija Đurović Ilija
tković Mara Cvijanović Mane Đurović Mitar
Ćetković Lazar Cvijanović Mića Kontić Petar
Ćetković Filip Šorak Jovan Petrović Đorđe
Šarović Savo Pimić Vaso
Šekarić Krsto
Italija:
SRS:
Vižin Alojz
SRS — SRCG:
Vasiljević Stojan Rijavac Jozef
Đorđević Stanimir
. Magovčević Ljubomir '
Iić Lazar Mirković Radovan
Ivković Dušan SRBiH:
Jovanović Petar SAPK:
Jovanović Milan Pijevac Milan
Jovanović Panta Vlaškalić Danilo
Micić Milivoje SAPK:
Pavlović Spase Selo Crkena Vodica
Pavlović Stojko Tomović Vukajlo
Popović Bogosav Bojković Rajko
SRS:
Popović Vitomir
Radosavljević Milija Antić Milan
Radonjić Jovan Selo Kruševac Milić Dimitrije
Škarić Dušan
Tasić Ivan SRCG: SRCG:

Bulatović Rašo Vučurović Aleksandar

SAPYV: Barišić Lazar
Mitar Selo Orlović
Veselinović Čedomir Milovan
Golić Vukašin Miloš SRS:
Zetović Pavle Trifko
Golić Emil Pavle Bogićević Čedomir
Kovačević Rajo Miloš Golubović Dobrivoje
Kotarica Ilija Maslovarić Veličko Jović Milan

295
 Kovačević Vladimir Priština Sekulić Savo
Milađinović Milorad Simonović Jelena
Miladinović Jovanče SRCG: Šarac Ilija
Marković Miljojko
Protić Milentije Bulajić Marko SRS:
Petrović Milosav Bulajić Đoko
Petrović Dragutin Bulajić Jovan Vučić Radisav
Petrović Milutin Bulajić Risto Vrekić Rade
Petrović Miloš Bulajić Savo Perić Kata
Pešić Milosava Petković Stojan
Bulajić Radovan
Petković Antonije Bulajić Veljo Stojanović Milica
Filipović Boško Bajagić Lazar Slavković Vida
Mihailović Božilo Ivančević Pira Stojanović Milisav
Ćetković R. Petar Stojković Miodrag
SRCG: Ćetković Stevan Cucić Čedomir
Gavrilović Dimitrije
Bulajić Pajo Vučić Radisav
Bulajić Vaso SRS — SRCG:
Vukić Rade SRBiH:
Vlahović Aleksandar Bojić Nedeljko
Vlahović Vojislav Bogdanović Bogdan Milidragović Radovan
Krvokapić Matija Bogdanović Jovan Miliđragović Vidak
Kovač Tomo Bulajić Marko Šešlija Marko
Kalezić Mitar Vrbica Lazar
Mićunović Luka Vrbica Marko
Marušić Vukan Grković Krsto OPŠTINA
Marušić Jefto Grković Milutin GORNJEDRENIČKA
Marušić Marko : Gvozdenović Nedeljko
Mirković Saveta Vuksanović Kosa
Dragićević Vladimir Selo Fuštica
Pejović Mašan
Drašković Aleksa Dragojević Dimitrije
Backović Vukota SRH:
Đurović Blažo
SRS — SRCG: Đurović Vukašin Vojvodić Đuro
Đurović Nikola Vojvodić Petar
Jovanović Mihailo
Zirović Đoko
Kalezić Mitar
Jovković Bajo SRS:
Jovković Mladen
SAPV: Jovković Mirko Mazić Tomo
Jovković Ilija Obradović Milena
Vukić Rađe Joksimović Stojanka
Stevanović Stevan
Karadžić Milorad Isailović Nestor
Selo Bresje Karadžić Đurđa
Radenković Vladimir
Karadžić Milić
Radojković Svetislav
SRS: Krivokapić Gligor
Stevanović Ljubisav
Krivokapić Nikola
Jović Filip
Filipović Dimitrije Krivokapić Dobrosav
Lazarević Ljubomir
Lakićević Rađonja Selo Ostrog
Lakićević Ljubica
OPŠTINA Lačković Boško
PRIŠTINSKA Medenica Milena
SRBiH:
Mitrović Milosav
Milović Lazar Milićević Vlajko
Selo Makovac
Ognjenović Đuro Mrđa Đuro
Popović Rade Mrđa Stevan
SRCG: Perović Vukoje
Pejatović Petar SRS:
Rakočević Joko Ristović Milutin
Rakočević Radoje Stevanović Velibor Bačević Marko
Roganović Jovan Stevanović Vukašin Stojković Milan

296
Selo Komorane Popović Nikola Selo Žabelj
Radojković Đapa
Radojković Nikola
SRBiH: Radojković Boško SRBiH:
Radojković Veljko
Bobić Stanko Rodić Nikola Drča Nikola
Babić Aćim Rodić Pero Drča Jovo
Babić Luka Rodić J. Petar Zorić Lazar
Babić Đuro Rodić S. Boja Zorić Stojan
Babić Miloš Zorić Nikola
Babić Simo Rodić Dušan
Zorić Todor
Babić Stevan Rodić N. Jovan Zorić Rade
Babić Nikola Rodić Božo Zorić Mile
Babić Dušan Rodić Branko
Babić Petar
Srdić Mihailo
Babić K. Stojan SRS — SRCG:
Babić N. Kuzman Srdić Gajo
Babić S. Luka Trivan Duran Savović Milena
Babić Đ. Stanko Trninić Ilija Savović Živojin
Džudović Milić
Babić S. Rade Trninić Rade Džudović Milovan
Babić David Šijan Trifun
Babić S. Stevo Šijan Stojan
Babić J. Stojan Šijan Lazo SRS — SAPK:
Babić Dragan Ševo Jovan Blagojević Ratko
Bajić Mile Ševo Rade Blagojević Đoko
Bukarica Andrija Šušnjica Nikola Blagojević Milutin
Bucalo Mile Šušnjica Pera
Bucalo Luka Šušnjica Vladimir
SRS:
Bucalo Simo Crnomud Đuro
Bucalo Nikola Radulović Mihailo
Bikić Luka
SRCG:
Vekić Jovan
Selo Sedlare
Vekić Bogdan Bojanić Savo
Grubor Vido Vuković Nikola
Grubor Lazar Delibašić Mitra SRS:
Zorić Mićo Delibašić Đorđe
Aksentijević Milan
Drljača Mile Janičić Stevan
Ivković Blagoje . Janičić Vasa
Kukolj Stevan Janičić Mihailo Selo Vukovac
Kukolj Petar Janičić Gojko
Kukolj Mićo Janičić Mićo
Kukolj Miloš BiH:
Janičić Nikola
Karanović Jovan Janičić Blagoje Dimić Julka
Karanović V. Jovan Radulović Rade Zorić David
Karanović Mina Zorić Rade
Karanović Mile Zorić Mile
SRS: Milić Milosav
Knežević Ilija Rodić Simo
Lajić Tomo Stevanović Vlajko Šević Simo
Lajić Đurađ Stevanović Milorad Šević Dragoljub
Popović Petar Stevanović Vladimir
Šević Dane
Čučurović Risto
Popović Rade Stanković Trajko Đeretić Rade
Popović Milan Milić Milutin Janković Vukašin
 SREZ DRENIČKI

OPŠTINA Beslać Mile Rodić Stanko

KRASIMIROVAČKA Beslać Luka Rodić Stevo
Beslać Dane Rodić Mile
Selo Novo Čikatovo Bjeloglav Mijo Rodić Jovo
Bojanić Stevan Rodić Nenad
SRCG: Borjan Stojan Radovanović Radovan
Bursać Damjan Samardžić Danilo
Bursać Janko Srdić Trifun
Vujačić Ilija
Vujačić Veljko Bursać Simo Srdić Milan
Brkljača Obren Taušan Marko
Vujačić Gojko
Golubović Đuro
Brborić Dušan Šobot David
Polić Novak
Bratić Nikola Šobot Branko
Roksandić Radovan
Vukes Milan Štrbac Mile
Roksandić Spasoje Vukes Stevan Šiljegović Drago
Roksandić Marko
Vejinović Jovan Šiljegović Petar
Grubor Dako iljeogvić Gojko
Roksandić Bogdan
Grubor Lako Škorić Lazar
Radulović Ilija
Spičanović Vido
Grubor Mile Čanković
Grubor Luka Čanković Nikola
Tomanović Dušan
Grubor Lazo
Damnjanac Aćim SRS:
SRH: Damnjanac Milan
Dukić Petar Jakovljević Radojica
Basta Jakov Dukić Đuro
Došen Marko iNešković Spasoje
Đaković Mihailo
Došen Stanko Đaković Miladin Nešković Božo
Dobrić Mitar Đaković Spasoje Stojković Milutin
Rajić Lazar Đaković Ilija
Perić Stevan Žarković Milutin
Čanković Nikola
Selo Staro Čikatovo
Zorić Jovo
Zorić Trifun
SAPK:
SRS — SAFE: Zorić David
Jaglica Ilija
Lepović Petronije
Jovanović Arsa Janjić Miloš
Jovanović Spasoje Kantar Marko
Jovanović Vasilije Karanović Petar SRCG:
Karanović Dušan
Karanović Đoko iNovičić Milun
Rusija:
Kovačević Risto
Rosoka Mitar Kovačević Petar Selo Poklek
Rosoka Mihalj Elek Novica
Rosoka Ivan Rade
Krasnik Mihailo Petar SRBiH:
Kozak Ivan Stevan
Palapa Ilija - Nikola .Bukvić Vaso
Marača Petar Grubeša Ćetko
SRS — SRCG: Morača Bogdan Domazetović Boško
Mučibabić Spasoje Janjić Anđelko
Stojanović Radivoje Marinković Dušan Janjić Lazar
Marinković Lazar Janjić Rade
SRBiH: Marinković Simo Krulj Anđa
Popovac Petar Kašiković Kojo
Ačić Milica
Babalj Pero Papovac Ilija Milivojević Risto
Bodiroža David Repija Jovo Popara Vasilj
Bodiroža Mile Rodić Bojan Popara Kosta
Bodiroža N. Mile Rodić Jovo Šušnjar Luka

298
SRS — SAPK: SRBiH: Momčilović Svetislav
Panić Milutin
Krstić Veličko Selo Dobroševac Panić Miloje
Panić Rade
Selo Gornja Koretica Doder Dušan Spasić Milan
Spasić Vasko
SRCG: SRS: Spasić Božidar
Spasić Milić
Borozan Miloš Kodajević Josif Todorović Petronije
Borozan Marko Mladenović Ranđel Todorović Đorđe
Bigović Ilija Mladenović Dragomir Todorović Ljubisav
Bigović Mitar Stojković Dušan
Bulajić Luka Vukadinović Nedelko Selo Krujkova
Atanacković Dragoljub
Selo Štrubulovo Nikolić Nestor ' SRBiH:

SRBiH: SRH: Aškaba Anđelko

Damjanac Rajko
Beslać Đuro Maomžčilović Ruža Drča Dušan
Beslać Danilo Grubor Stevan
SRCG: Kovačević Mile
Selo Donja Koretica Kovaćević Dušan
Šupić Lazar Kovaćević David
SRBIH: Šupić Stevan Kovačević Božo
Babić Stevan Šupić Simo Damnjanac Rajko
Milivojević Ilija
Babić Miloš
Selo Danjica Lažetić Boško
Babić Luka
Lažetić Gojko
Dukić Jovan
SRS: Milanović Đuro
Domazet Boško
Krtinić Ilija
Milanović Živko
Đurđević Miroš
Rikalo Jovo
Laketa Jovan Krstić Vasilije
Obradović Milica
Milanović Simo Stojanović Dušan
Ćućulović Blagoje
Milanović Spasoje Stojanović Miloje
Čorlija Milica SRS:
Umićević Nikola SRCG:
. Mitrović Radomir
Bulatović Jagoš
Gladno Selo
Bulatović Radovan
SRH:
Vujisić Mihailo
SRCG:
Vujisić Veljko Desnica Petar
Andjić Milovan Đurđević Blagoje: Desnica Đuro
Bojović Vojin Vujisić Radovan Desnica Jovo
Bojović Todor
Bojović Radojica SRBiH:
OPŠTINA
SRS:
Opačić Gligorije OBRINJSKA
Opačić Hija
Ignjatović Dragutin . Selo Makrmalj
Ignjatović Savatije SAPK:
Marinković Mihailo SRCG:
Durutivić Arsenije
Marinković Ađam hi.
Jaćimović Veljko
Radosavljević Milutin SRBiH: " Banović Nedeljko
Stefanović Tihomir
Banović Božo
Nikolić Milorad Selo Globare
Đoković Radosav
Marinković Stojan Žmukić Radovan
Petković Svetozar Muadan Miko
Komatina Vuko
Petković Mirko
Klečković Jovan
Petković Aleksandar SRS:
Perović Nikola
Milenković Mladen Perović Obren
SRBiH: Milenković Radojko Perović Milosav
Šojić Gašo Milenković Svetislav Rončević Pavle

299
Perović Radovan Vukotić Radovan SRCG:
Mirašević Milisav Golović Raćo
Golović Spasoje Banićević Marko
Golović Mijuško Vujović Mirko
Selo Trstenik Golubović Radovan Vujović Vidak
Drašković Savo Vujović J. Marko
SRS: Delibašić Gavrilo Vujović K. Blagoje
Đurković Andrija Deličašić Petar Vujović Vojin
Devedžić Cvetko Delibašić Nikola Vujović V. Blagoje
Cvetković Vučko Delibašić Radovan Vujović Radomir
Delibašić Joksim Vujović Đuro
SRS — SRCG: Delibašić Batrić Vujović Mašan
Žižić Petar Vujović Nikola
Đedović Ilija Žižić Aleksa Drašković Petar
Đedović Miloš Žižić Velisav Drašković Nikola
Dokić Đoko Živković Boško Ljubičić Nikola
Milić Pavle Jauković Milika Marković Lazar
Milić Spasoje Jauković Radoje Šakić Miloš
Mrkić Lazar Jovanović Nikola Šakić Krsto
Mrkić Ivan Jovanović Tomica Šakić Živko
Mrkić Risto Lalatović Gligorije Šakić Nikola
Perišić Spasoje Lalatović Petar
Simović Andrija Mijanović Petar Selo Poluža
Simović Simo Marković Drago
Todorović Todor Otašević Nikola SRCG:
Otašević Pero
SRCG: Otašević Mašan Dragojević Milija
Đokić Lazar Radulović Petko Garić Rade
Šakić Milan Radulović Andrija Leposavić Maksim
Roganović Radovan Keljanović Milovan
Roganović Blagota Keljanović Milun
Selo G. Obrinje Kočanović Arsenije
Roganović Vidak
Radović Milosav Kočanović Milun
SRCG:
Radović Lazar Obradović Miljan
Đokić Todora Radović Milić Obradović Bajo
Orović Jovan
SRS: — SRCG: Radović Vojin
Simović Božo Samardžić Veliko
Samardžić Aleksa Selo Poljance
SAPK: Samardžić Đorđe
Čolaković Simo SRBiH:
Popović Pero Čolaković Blagoje
Čolaković Maešan Đumić Rajko
Selo Likovac Čolaković Š. Blagoje Mirić Gojko
Čolaković Božo Mirić Krsto
SRS — SRCG: Mijić Lazar
Đokić Vaso SRS:
SRCG:
Nikolić Filip
OPŠTINA POLJANIČKA Pušica Ljubisav Andrijašević Gavrilo
Andrijašević Mitar
Selo Kraljica Selo Ćirez Andrijašević Milovan
Aleksić Miloš
SRCG: SRBiH: Barović Bogđan
Bigović Nikola Barović Ćetko
Abutović Ostoja Bigović Stana
Bulatović Rade Abutović Jovo
Vojičić Janko Bigović Andrija
Abutović Lazar Vulanović Drago
Vojičić Radosav
Vojičić Nikola Vukadinović Nikola
SRS: Vujađinović Mitar
Vukotić Živko
Vukotić Radosav Vićentijević Velimir Vujadinović Marko

300
Vujačić Špiro Opština Gornje Obilička Borojević Nikola
Vujačić Rajko Borojević Đuro
Vujačić Ivan Selo Turićevac Borojević Stana
Vukotić ija Vujić Đuro
Vukotić Krsto SRS: Vujić Špiro
Vukotić Spasoje Vukmirica Obrad
Vukotić Marko Krstić Prokop Vukmirica Marko
Vukotić Savo Kostović Božo Vejinović Petar
Vučurović Ilija Lazarević Petar Đurić Trifun
Vučurović Sava Vuković Rade Đurić Rade
Vidović Stana Spasović Ljubisav Knežević Miloš
Vidović Andrija Stojković Vladimir Mađarević Nikola
Delibašić Vaso Savić. Dragutin Mesić Mile
Delibašić Radovan Đorđević Stanojka Mađarević Dušan
Delibašić Petar Mladenović Svetozar Maljković Dane
Dragojević Novak Maljković Đuro
Dragojević Hija SRS — SRCG: Novaković Marko
Dragojević Milovan Novaković J. Marko
Drekalović Grujica Bulajić Stevan Novaković Luka
Drekalović Gojko Damjanović Simo Novaković Petar
Drekalović Đorđije Drašković Marko Prosenac Pavle
Jovanović Miloš Drašković Živka Prkut Jovan
Janković Ilija Drašković Petar Ristić Miloš
Jokić Nedeljko Delibašić Vojin Strižak Kata
Lajović Krsto Ždravljević Mato Strižak Đorđe
Lajović Živko Ždravljević Gligor Švaja Marko
Lajović Miloš Žaravljević Milisav
Lajović Savić Jovanović Peruta SRCG:
Lajović Dušan Mijallović Milić
Lajović Vidak. Perović Milena Đukanović Rađule
Lalatović Milun Đurković Vuko
Marsenić Milisav SRH: Jaredić Đarđije
Mitrović Savo . Škuletić Nikola
Nikčević Božo Vejinović Rade Šćepanović Boško
Saveljić Boško Vejinović Gliša
Saveljić Radovan Vejinović Spasoje SRS:
Saveljić Dragiša Vejinović Simo
Striković Radosav Vejinović Kosta +Kostić Radosav
Perović Jovan Vejinović Đuro Milanović Đorđe
Perović Nikola Berić Dušan Milanović Todar
Roganović Stevan . Rastović Đuro Milanović Božiđar
Čolaković Radovan Rađenović Jovan
Čolaković Krsto SAPK:
SRCG:
Selo Likošane Dobrić Nikola
Božović Spasoje . Dobrić Mikoje
SRCG: Burić Pavle Mićović Branko
Denda Petar Kckerić Todor
Pešikan Vidak Kokerić Dobrosav
SRS — SAPK: Kokerić Radosav
SRS — SRCG: > Kokerić Jovan
Milunović Radisav Kostić Radosav
Đurđevac Blagoje Popović Radisav
Selo Broćna
SAPK: Selo Voćnjak
SRH:
Kragović Nikola SRCG:
Beara Dušan
Mtakija: Beara Đuro Božović Pero
Završek Alojz Barojević Jovan Barović Aleksa

391
Bojanić Vaso OPŠTINA BANJSKA Baščarević Jovica
Bojanić Stevan Baščarević Spiro
Vujović Mitar Selo Novi Kosjeri Božović Milisav
Vilotijević Čedomir Božović Jakov
Vilotijević Miro SRCG: Božović Vasilije
Vilotijević Nedeljko Božović Staniša
Đoković Arsenije Adžić Jovan Božović Staniša
Đoković Damjan Barović Đuro Božović Ognjen
Đapić Jovan Vuković Avram Božović Milovan
Đukanović Jovan Vukađinović Vaso Vučetić Radojica
Mićović Radoš Durković Vučko Vučetić Simo
Mićović Rade Đurković Andrija Vučetić Savo
Mićović Mitar Đurković Stevan Vučetić Radosav
Perović Anto Đurković Ivan Vučetić Vidosav
Perović Risto Žugić Savatije Jakšić Radisav
Perović Pero Mirović Petar Jakšić Vukadin
Radović Pavić Jakšić Lazar
SRS: Radović P. Jovan Jakšić Savo
Radović Đ. Jovan Dinović Vučko
Ilić Nedeljko Radović Andrija Đinović Mihailo
Dić Dragutin Radović Milo Vučetić Atanasije
Krstić Đuro Radović Marko Đorđević Staleta
Mađarević Nikola Rajković Boćko Đorđević Đorđe
Mađarević Petar Rajković Petar Janićijević Vukić
Mitić Dragutin Radunović Stevan Janićijević Krsto
Petrović Stojadin Sabljić Krsto Milovanović Petko
Petrović Nada Obradović Marko
Civović Neško Obradović Vukoman
OPŠTINA PREKASKA Petronijević Sretko
SRH: Petronijević Milorad
Selo Ranilović Đuro
Borović Marija Stevanović Dragoslav
Brujić Dane Kraljević Tomislav Stevanović Novica
Grujić Mile
Pražić Dušan SRS: Selo Trnavci
Vejinović Krsto
SRS:
Selo Izbica
Andrić Mihailo
SRH:
Selo Gornje Prekazi
Bjedov Nikola
Livaja Marko Drobnjak Tihomir SRCG:
Drobnjak Radojica
SRS: Ignjatović Adam Aligrudić Dragić
Krstić Filip . Bulajić Mitar
Ristić Marija Perović Radomir Vukotić Blažo
Perović Jovanka Vučinić Milovan
SRCG: Čirović Blagoje Vukašinović Milić
Kovačević Stanko
Lajović Tadija SRCG: Milović Nikola
Otašević Vidak
SAPV: Vojvodić Vaso Otašević Đuro
Vic Trifko Roganović Savo
Bašić Milorad Subotić Todor
SAPK.:
Selo Menić
SRBiH:
Bašćarević Antonije
SRCG:
Bašćarević Radenko Dangubić Danilo
Đurović Milutin Baščarević Milosav Dangubić Obren

302
SRS: SRS: Selo Galica
Milunović Vukojica Jovanović Božo SRCG:
Milošević Dobrija Stojanović Radosav
Milošević Petar Todorović Todor Vučetić Spasoje
Milutinović Dragić
Radulović Ilija
Perović Radisav Selo Dubovac Banićević Bajo
Milojević Radule
SAPK: SRS:
SAPK:
Galović Simeun Kitanović Stanko
Grujović Dragomir
Gašić Petar SRCG: SRBi H:
Lazarević Borisav
Delibašić Pavle Lekić Jovan
Selo Mikušnica Janićijević Radđule
Janićijević Janko SRS — SRCG:
SAPK: Jovanović Tomo
Jovanović Blažo Jablanović Miljurko
Bućković Ljubomir Krivokapić Đoko
Kovačević Blagoje
SRCG: Kovačević Petar OPŠTINA SRBIČKA
Kruščić Vidosav
Golović Đurko Mališić Cvijeta
Perović Miloš Selo Srbica
Radulović Živko
Perović Pavle Radulović Ćetko SAPK:
Radulović Đuro
SRS: Radulović Spasoje Dimić Nikola
Živanović Radošin
Vladisavljević Vlajko Selo Donji Prekazi Jargić Živko
Ilić Čedomir
Kostić Miro
Janković Živko SRCG: Stojanović Cvetko
Lazić Nikita
Tomić Aleksa
Mitrović Vojojica Božović Milija
Mitrović Petar
Milentijević Tanasko SRBiH:
Milivojević David SRS:
Nikolić Proko Vuković Nikola
Cuculović Tanasko Lazić Nikita Popovac Mirko
Lazić Milija Popovac Jovo
Milović Simeun Popovac Mladen
SRS — SRCG: Stojanović Živojin Skočajić Jovan
Tomić Nikita
Kovačević Mitar Todorović Vukoje Trklja Petar
Kovačević Dragutin CČeperković Milutin Trklja Radovan
Ćirković Stanoje
Selo Ljubovac SRH:

Selo Bečić Čizmić Vaso

SRBiH:
Radić Tomo
SRCG:
Vujaković Savo
Dabić Rade SRS:
Popara Dušan Golović Mališa
Đedović Miloš
Jovanović Gavrilo
Janićijević Rašo
SRCG: Janićijević »orđije Madžić Petar
Janišević Đorđe Pantović Nikola
Kovačević Luka Lalatović Mićun Prvanović Aleksandar
Soković Radule Nikolić Filip Spasić Miladin
Krivokapić Lazar Samarđić Mirko Simić Milosav

303
SRCG: Selo Gornja Klina SRBiH:

Babić Milija SAPK: Vučić Mamčilo

Babić Drago Vučić Ćetko
Burić Nikola Božović Apostol Pešić Savo
Burić Jovan Biševac Alempije Skočajić Marko
Božović Drago Velimirović Cvetko
Bojčević Jovan Đurić Martin
Bazović Radovan Jargić Marko SRCG:
Vukotić Blagoje Jakšić Miloš
Garčević Ljubomir Jakšić Anđelko Grgurević Miko
Dabetić Radovan Milić Sava Prodanović Milica
Đurović Jagoš Milić Radosav Mirović Petar
Eraković Doko Milić Vučko
Zarubica Dragiša Milić Vukola
Kovačević Marija Milić Veličko SRH:
Kovačević Miladin Milić Borisav
Kovačević Đuro Milić Milorad Kekić Milan
Kovačević Mirko Baščarević Ristanije Kekić Milutin
Krstović Đuro Bašćarević Borisav Šebalj Stevo
Kujundžić Miro Dugalić Borisav
Lalević Petar Bašćarević Drago
Milović Petar Tomović Jablan SAPK:
Mališić Milosava Jakšić Vladislav
Martinović Aleksa Jakšić Velimir Milić Miladin
Martinović Milan Đinović Živan Milić Dimitrije
Mirović Vaso Gašić Filip Tomović Lazar
Radulović Todor
Nikolić Boško
Obradović Gojko SRS:
Samardžić Vuko
Selo Vitak.
Čurović Novak Božić Jovan
Vasojević Jefto
SAPK: Đorđević Mijletnije SAPK:
Đorđević Živko
Orlović Milan. Živković Vukoje Bogosavljević David
Orlović Jovan Živković Ranko Durić Miloš
Jovanović Todor
Josović Jevrem Stevanović Jovan
Novo Selo Milunović Pero
Marković Stojko
Milović Obren SRS:
SAFK:
Maksimović Ristana
Milivojević Radule Voljarević Ristanije
Božović Mihailo
Božović Živko Marjanović Stevan
Pavlović Ioksi
Božović Gorčin
SRBiH:
SRCG: SRCG: Đunica Ćetko
Topalović Šćepan
Gardašević Pavle Žižić Danilo
Topalović Vukan
Đoković Mitar Krivokapić Đuro
Krivokapić Radovan Topalović Đorđe
Đukić Radoje
Lozo Marko
Žmukić Mihailo
Žmukić Lazar Selo Čubrelj
Marković Blagoje SRCG:
Marjanović Nikola SRS:
Marjanović Šaleta Sarić Đako
Vićentijević Velimir
Mazjanović Miluša Krsmanović Gvozden Spasojević Sretko
Stojanović Đorđe Sinđelić Stojan Spasojević Arsemije

384
 SREZ PODGORSKI
OPŠTINA DULJSKA Ilić Blagoje Bajagić Đorđe
Živulović Radovan Popović Krsto
Selo Dulje
Jovanoivić Jovan
SRS: Krstajić Jefta
Mihailović Tihomir OPŠ. SUVOREČKA
Agatanović Milovan Matić Vidosav
Aranđelović Aleksa Selo Semetište
Matić Stražimir
Arsić Svetislav Milić Petar SRS:
Vasić Ilija Marković Grujo
Dorđević Stojan Jovanović Obren
Medenica Vladimir
Ivanović Stanoje Lazić Čedomir
Nešić Vlajko
Jovanović Manasije Lazić Milosav
Nešević Dragoljub
Janković Jerotije Marinković Stamenko
Nikolić Vučko
Janković Dragoljub Ristić Radošin
Marković Naznian
Mladenović Svetomir Savić Spasoje
Savić Svetislav
Mladenović Svetislav Savić Sava
Sretković Jovan
Milošević Črofim Stojković Stojan
Mihailović Đorđe Selo Trnje
Todorović Boško
Milojević Milosav
Milojević Vidosav SRS:
Selo Đinovce
Milunović Svetislav Grujić Dragoljub
Mijačić Milosav SRS: Luković Vojislav
Mišić Dragoslav Milojević Miloš
Karalić Drgutin
Marković Sima Milojević Vladislav
Karalić Milovan
Petković Milivoje Mitrović Dragoljub
Karalić Nestor
Petković Miloje Milenković Blagoje
Pupavac Duško
Radojević Dobrosav Matović Vule Obradović Ljubisav
Radosavljević Rajko Radojčić Aksentije
Simić Svetozar
Radosavlević Radenko Lazić Jovan Strahinović Radomir
Radosavljević Pavle Lazić Laza Savić Miloš
Radovanović Živorad Lazić Sofronije Savić Milenko
Radovanović Stanko Stevanović Mihailo Petković Živojin
Stević Milentije Tošić Miroslav |
Tamohin Pavle
Stoiljković Aleksandar Timotijević Alempije Cvetković Dimitrije
Prodanović Todor Grujić Danica
SRBiH: Tomić Milan

OPŠTINA SOPINSKA Tica Obren SRBiH:

Selo Savrovo SRCG: Vica Simo

SRH: Marić Slobodan Selo Netrebište

Marić Vučeta -
Tadić Ilija SRBiH:
Tadić Milija Selo Grekovci '
Kujindžić Petar Kapor Rade
Žmirić Marko SRCG: Tica Obren

Selo Topličani Vučurović Stanko Selo Široko

Vučurović Jagoš
SRS: Ilić Mrdđdak SRS:
Minić Plana
Bojović Mimčilo Minić Janko “ Veselinović Vidosav
Vasiljević Nikola Minić Pavle Vulić Miloje
Golubović Arenđel Radulović Nikola Gajić Bogosav
Deljanin Rajko Samardžić Milovan Bojović Ljubomir
Đorđević Dmitar Jeftić Milenko
Dorđević Pavle SRS: Jeftić Borivoje
Živulović Petar Milenković Miljurke
Ilić Arsa Simić Ranko Cvetković Petar

20 305
SRCG: Vojinović Stražimir Radovanović Ognjen
Vojinović Vukadin Savić Sinađin
Đurović Simo
Lazović Bogisav Simić Bogosav
Martinović Mitra
Tošić Milija
SAFK: Pašić Milija
SAPK:
Šindić Čedomir
Milovanović Stoja Anđelković Ugrin Radosavljević Dragomir
Redžepović Novica Cuculović Paun
SRCG:
Rusija:
Selo Kosančić
Perović Miloš
Prutki Nikola
Perović Milorad
SRS:
Suva Reka
Selo Lešane
Antonijević Miloš
SRS: Antonijević Stojko
SRS:
Milenković Nađa Jovanović Anđelko
Jovanović Zdravko
Mahilović Đorđe Glišović Vladislav
Kovačević Vladimir
Mitrović Stojan Mladenović Vukoje
Mihajlović Stojan
Marković Petar Tomić Milorad
Mandić Čedomir
Simić Ranko Tomić Nikola
Milosavljević Momir
Tomić Sreto.
Mihajlović Todor
Selo Raštane Tošić Timotije
Mitrović Radisav
Milivojević Tihomir
SRS:
Milanović Đurđe SAPK:
Vojinović Radoš Radovanović Jevrem
Nedeljković Svetislav Stevanović Slavko Velikinac Trajko

SREZ KOSOVSKO MITROVIČKI

OPŠTINA Vujisić Mileta Selo Kopriva

ŽABARSKA Gezović Radoje
Gezović Đuka SRCG:
Selo Šipolje Gezović Radisav
Dujović Sekula Đurković Andrija
SRS: Đukanović Jovo Femić Marko
Zečević Radosav
Vujinović Tanasko Joković Marinko SAPK:
Vujinović Jevrem Joković Božo
Dubovac Radivoje Mašulović Novak Antonijević Ivan
Đorović Žarko Mašulović Jakov
Lazić Mihailo Nikčević Savo Selo Ljušta
Marković Draginja Nikitović Đuro
Milutinović Jeftinije Nikolić Radojica SRS:
Milivojević Milan Stojanović Marko
Milivojević Jovica Čičić Nikola Aksentijević Vojislav
Nedeljković Bogdan Trebješanin Rada Aksentijević Novica
Premović Aleksandar Hajduković Stevan Aksentijević David
Pršić Savo Šarović Kosta Baštanin Milija
Stojić Stanoje Šarović Miloš Vukojević Anisija
Stojić Despot
Stojić Petar
Šarović Periša Simić Vukoje
Stojić Dragljub Šarović Simo Pešaković Sibin
Stojić Danilo Šarović Jovan
Milutinović Simijan Šarović Milan SRCG:

SRCG: Glomazić Mitar

SAFK:
Vujisilć Milan Lazarević Avram
Vujisić Kata Orlović Dobrinka Martinović Vuko

306
 SAPK:
Selo Brabonić OPŠTINA
Sposojević Milisav MITROVAČKA
SAFK:
Spasojević Spasoje
Simić Vukoje Božović Sčaleta | Kosovska Mitrovica:
Milosavljević Cvetko
Selo Donji Žabari Pavičević Radule SRS:

SAFPK.: Selo Suvi Do AKsentijević Trajko

Vlatković Ivo
Kragović Rajko SRCG: Vukojević Manojlo
Kragović Radojica Bojković Zorka
Babović Joko
Petronijević Milan Lazić Savo
SAPK: Vojinović Tanasko
Selo Vaganica Panić Slavoljub
Aleksić Stevan
Živković Sretko SRCG:
SRCG:
Živković Tamo
Jakovljević Gruljko Vučurović Tripko
Gašić Radosav Orlović Nadežda
Stevanović Ilinka
Đurković Milica Bulatović Radonja
Stepanović Stanimir
Kontić Jovan Spasojević Spasoje Mandić Đorđe
Lekić Bojana Mrđenović Petar
Spasojević Sretko
Lučić Milovan Babović Jovan
Perović Miladin.
Lučić Jovan Kujačić Simo
Milošević Vido Selo Guševac Jovanović Miloš
Milošević Marko Radović Obren
Radović Stanko SAPK: Spajić Obren
Tomašević Luka
Milentijević Stevan
Tomašević Petar Milentijević Milosav SRH:
Tadić Slava
Milošević Jablan Ćuk Stevan
Tadić Danica
Perović Milan
Vukotić Nikola
Perović Stevan BRBiH:
Ciraković Milisav
Ristić Alempije
Nikolić Radoje Tomović Vojislav Žarković Radoje
Žarković Svetozar
SRBiH: Selo Donje Vinarce Žarković Vlado
Žarković Radivoje
Žarković Veljko SAPK: Žarković Anđelko :
Žarković Milan
Radomirović Milovan Žarković Lazar '
Žarković Đorđe Radomirović Rafailo Komad Savo
Rikalo Savo Nožica Tomica
Radomirović Krsto
Rikalo Lazar
Rađdomirović Sretko Lemajić Obrad
Živković Milan Rikalo Stojan
SAPK: Glogovac Đuro
Radovanović Spiro
Radovanović Tankosava
Jeftović Martin SAFK:
Jeftović Gvozden Božović Petar
Božović Marija Vučinić Milorad

SREZ ŠARPLANINSKI
OPŠTINA ZJUMSKA
Tomašević Jovica Šarović Jovo
Tomašević Marko Pavlović Miladin
Selo Romaja
Selo Kabaš SRBiH:
SRCG:
SRCG: Damjanac Cveta
Tomašević Simo Damjanac Stana
Bulatović Radovan Damjanac Milan
Tomašević Risto Bulatović Mirko Domazet Nikola
Tomašević Nikola Glušćević Vukosav Zubac Đorđe

20%
307
Ivković Sava Stanković Veljko SRBiH:
Milošević Obren Simejonović Anđelko
Pavlović Miladin Simić Najdan Grković Jovan
Šipovac Soka Tomić Svetoslav Šantić Simo
Cvetković Janko
SAPK:
OPŠTINA LJUBIŽDA SRH:
ĆČemerkić Risto
Pejinović Jovan
Selo Nova Šumadija
SRCG:
Milić Janko SAPK:
SRS:
Selo Koriša Ajtić Stevan
Arsić Desimir Vidosavljević Stojan
Arsić Stanimir Dejanović Damjan
SRS:
Arsić Đorđe Vukanović Dušan
Bogićević Slavko Andrejević Borisav Velikinac Jovan
Damjanović Mihailo Veličković Cveta Vučetović Stanko
Dorđević Hristivoje Jovanović Nedelko Vučkvić Toma .
Đorđević Milan Mihajlović Radomir Gogić Stojko
Đorđević Vladimir Popović Milivoje Dalimanović Nikola
Đorđević Danilo Radovanović Radoje Domazetović Krsto
Đorđević Milutin Radovanović Radonja Dolašević Toma
Đurković Dobrosav Radovanović Vukan Đorđević Stanimir
Đurković Tihomir Savić Zarija Đorđević Jeita
Živković Života Čupić Mihailo Đorđević Nikola
Živančević Dragoljub Radulović Ristanije Đurđević Stojan
Ilić Mladen Vučić Svetomir Đurđević Miloš
Ilić Vojislav Zakić Mihailo
Janjić David. Zrnzević Lazar
Jugović Lazar OPŠTINA ŽURSKA Zmzević Stevan
Jovanović Ranko Jakšić Nikola
Lilčić Života Selo Dušanovo Jakšić Arsa
Milojević Radosav Jakšić Risto
Marković Dragutin SRCG: Krstić Gligorije
Mitrović Kosta Kostić Lazar
Aksović Akso
Milović Vojislav Karalejić Milutin
Burić Veliša
Mijatović Živan Kujundžić Ljubomir
Vujačić Bogdan
Mladenović Ljubisav Tadić Stojislav
Milojević Stevan Marković Milan
Milanović Mihailo
SRS — SRCG:
Moravčević Jovan
Milanović Radoje Janković Vidoje Ogarević Stanko
Milovanović Vidoje Đurović Čedomir Ogarević Ljubomir
Miličević Božidar Vukićević Dragomir Repić Dragutin
Milutinović Svetozar Damjanović Blažo Radivojević Blagoje
Milošević Borisav Jovović Javan Radić Krsto
Prešić Borivoje Jovović Sava Sofkić Vukašin
Prešić Miladin Milatović Stana Sofkić Sava
Prešić Radoje Milatović Jovan Savić Damnjan
Prešić Luka Nikolić Novak Slavković Đorđe
Prešić Milan Pavličić Milena Tanasković Filip
Petković Kosta Radonjić Janko Tanasković Mija
Pavlović Života Šibalić Vidosava Todorović Maksim
Kostić Dragutin Cvetković Stanoje
Kovačević Borisav SRS: Čukalović Đorđije
Lazarević Danilo Džinić Krsto
Novaković Milisav Atić Svetislav Džinić Dimitrije
Rakić Stojadin Blažarić Pavle
Radosavljević Vladislav Vanbračni Dane Šipić Dosta
Radosavljević Slavko Đukić Simo Šipić Onđelko
Rakić Radojko Popović Jovan Ušević Stojko

308
 Džinić Savo
Živković Aleksandar Selo Petrovo Selo
Živković Ognjen
Selo Atmadža
Janićijević Vojislav SAPK:
Janićijević Vasilj
SRS:
Janićijević Staniša Dobrosavljević Budimir
Jovanović Toma Kadić Staniša
Dejanović Maksim
:Marković Jovan Karalejić Jovan
Simijanović Marko Milovanović Stojan
Stanković Mitar Milošević Risto
Milosavljević Mitar Mihailović Trajko
Savić Mato
Milošević Miloš Manković Nikola
Stojković Jovan
Savić Milan Petković Vukašin
Savić Stojan Radević Radomir
Selo Žur
Stojanović Tomo Repić Mitra
Stevanović Stevan Ristić Ljubomir
SRS:
Ristić Stanoje
Selo Graždanik Tomić Maksim
Ivanović Milutin
Jojić Mitar
SRS: SRS:
Stevanović Aranđel
Trišković Đuro
Andrijević Kostantin Dudić Lazar
Popović Lazar Šljivić Sreten
Selo Tupec Petrović Filip
Stojanović Blagoje Selo Landovica
SAPK:
Selo Vrbnica SRH:
Aleksić Tanasko
Aleksić Saveta SRS: Cvetan Đuro
SRS: Milošević Đorđe
Milošević Miladin
Nešić Janićije OPŠTINA
Vitić Danica
DAMNJANSKA
Jovanović Čedomir
Jovanović Čedomir Selo Vlašnja
Jovanović Nedeljko Selo Rogovo
Nešić Vukadin SRCG:
Pešić Đuro SRCG:
Terzić Vitomir Mandušić Vojislav
Kragović Dušan IManđušić Anđelko Bajramović Andrija
Milatović Sava Bajramović Jovan '
SRCG: Bećirović Miro
SRS: Vujisić Luka
Jovović Lazar Vlahović Božo
Ralević Milovan Anđelkovnć Grujo Vučinić Vukojica
Ralević Milun Gadžić Anđelko Zvicer Kosta
Đorđević Čedomir Zindović Jovica
SRBiH: Janković Risto Lekić Jovan
Jovanović Staniša iMilošević Jelka
Tepavčević Radoje Jakšić Milosav Milošević Obrad
Marković Trifun iMilošević Pero
SRS—SRCG: Mihailović Trifun iMijač Tripko
Drašković Milivoje Mihailović Sava Mašanović Tomo
Radulović Radenko Petković Nedeljko Mandić Milinko
Šmigić Lazar Ređica Jovan Pejović Radoš
Šmigić Tomo Radoman Jovo
Stanimirović Stanko
Rakočević Radivoje
Cvetković Zdravko Rakočević Milovan
Selo Hoča Zagorska Cvetković Milisav Rakočević Vujo
Okiljević Stevan Pejaković Milo
SAPK: Ristić Sava
Stevanović Milorad
Radačić Jovan
Dimić Bogosav Tomić Simo Rolović Ljubisav

309
Selić Radonja Selo Goden Selo Gradiš
Ukšanović Savo
Ukšanović Božo SRCG: SRH:

Bulatović Petar Banjanin Petar

SRS:
Bulatović Dragiša Banjanin Miloš
Bulatović Vujo
Bošković Jovanče
Dončić Dragutin
Bulatović Novica SRCG:
Bulatović Luka
Dončić Ljubomir
Medenica Marko Bjelović Milija
Živković Jeftimir
Popović Jovica Vlahović Nikola
Živković Živadin Vlahović Jovan
Živković Svetozar
Selo Ujz Vlahović Grujica
Ivanović Radosav
Vlahović Vukota
Ivanović Stojman
SRCG: Vlahović Blagota
Ivanović Risanda
Vlahović Milica
Jovanović Jovan
Grubač Đorđe Vlahović Zorka
Jovanović Stojadin
Dujović Đuro Vlahović Joka
Milenković Jovanča
Dabetić Jovan Vesković Bogić
Mitrović Miljojka
Žižić Rajko Vesković Milisav
Polović Ljubisav
Žugić Petra Durković Puniša
Stanković Đorđe
Mandić Pero Babetić Novica
Ristić Stojmen
Krstajić Marko Dabetić Miloš
Spasić Milutin
Krstajić Stanko Dašić Akso
Spasić Sotir .
Rakočević Milivoje Đukić Staniša
Tasić Nedelko Đukić Savić
Tiodorović Petar
Tasić Aleksandar
Aligrudić Marija Jovanović Mihailo
Zbiljić Svetozar Plačković Ljubomir
Mujović Miro
Šatrović Milojko Džaković Krsto Plačković Milika
Džaković Perko Prašćević Grujica
Pavlović Todor Popović Boško
Selo Lipovac Selić Milika
Selo Damnjane Selić Jovan
SRCG: Stanojević Đuro
SRCG: Stanojević Lazar
Bulatović Jovan
Bulatović Milan
Bulatović Jagoš Andrić Ljubo SAPK:
Bulatović Milija Vujošević Bogić
Bulatović Marko Vojinović Bogić Đorđević Stanko
Bulatović Mirko Gašović Vidosava
Drljević Ivan Žarković Dušan Selo Grčina
Zorić Brajan Dujović Rađule
Mitrić Radun Jovanović Lazar SRCG:
Minić Durko Jovanović Nikola
Jakšić Nikola Bjelić Milutin
Stanišić Stanko Bjelić Arsenije
Minić Dragiša Komnenović Marko
Mićković Vaso Vidaković Marica
Stevanović Stojko Vuletić Nikola
Vukojević Joko
Zejak Radisav
Zejak Radosav
SRS: SAPK: Ivanović Milun
Mandić Nedeljko
Veljković Božidar Jovanović Stamen
Jovanović Đorđe Mandić Blažo
Veljković Stanoje
Veljković Stojadin Milović Grujo
Pešić Aleksa SRBiH: Nenadović Labud
Smolović Radule
Bjeloglav Gligor
SAPK: Vuković Aleksa SRS:
Manajlović Jefto
Stevanović Nedeljko Manajlović Stana Spasić Milorad

310
 Selo Bistražin
Skoko Todor Ristić Miloš
Milić Spasenija Rašović Radun
SRCG:
Žarković Trifko Šćepanović Đukan
Španjević Vuko
Vlahović Milika Selo Hvosno Ceković Nešo
Pešić Ilija
Kasalica Novica
Rakočević Petar SRS:
Pešikan Jovan SRS:
Jovanović Vaso
SAFK: Miličević Mihailo Anđelić Ljubomir
Maksimović Novica Dončić Nestor
Nić Blagoje Nikolić Milosav Jovanović Stojan
Nikolić Ćirko Petković Milovan
Selo Smać Nikolić Mihailo Petrović Petar
Nikolić Milorad Petković Petar
Bulatović Blažo Savić Hranislav Stojanović Todor
Bulatović Savelj Bekrić Ivko Tasić Velim
Bulatović Petrana Cvetković Uroš
Bulatović Novo Toskić Luka SAPK:
Božović Milivoje Čogurić Jakov
Vešović Jevrem Čogurić Stevan Ivanović Todor
Vešović Ljubomir Ivanović Radoje
Vešović Tihomir SRCG:
Vlahović Marko Albanija:
Vujanović Ilija Abazović Živko
Vukić Andro Bojović Stanko Roganović Spasoje
Dabetić Veljko Banović Jovan
Milošević Rade Božović Jovan
Popović Gligor Bakić Novica OPŠTINA
Cvijanović Mihailo Vemić Božo GORNJE SRBIČKA
Pešić Ilija Vemić Vojislav
Stanišić Batrić Žugić Jovo Selo Trepetince
Živanović Mile
Selo Kušnin Žižić Raško SAPK:
Ljutica Tomo
SRBiH: Plamenac Zlatija Andrejević Stanko
Čurović Niko Vidosavljević Kosta
Kovač Obren Čurović Mirko Vučković Mitar \
Damjanac Vladimir Ulama Stevo Milutinović Staniša
Dragumilo Trifko Džaković Jovan Mitrović Blagoje
Dragumilo Maksim Softić Mitar
Selo Maroš Stonojević Petar
SAPK
SRCG: SRCG:
Petković Milovan
Bošković Jovan Mijatović Risto
SRCG:
iBošković Mašan
Vujičić Mićo Selo Zojić
Janković Maksim
Vukojević Joko
Mrvaljević Vuk SAPK:
Vujičić Bajo
Jovanović Đuro
Vujičić Radule
Vuksanović Maksim Simonović Sidor
Selo Mala Šeja Žugić Nedeljko
Žugić Anto Selo Gilance
SRBiH: Lubarda Joko
Perišić Sava SRCG:
Đerić Mitar Rokvić Petar
Đerić Đuro Redžić Novak Vukotić Đuro
Đerić Jovan Ristić Uroš Jovović Obren
Đerić Milan Rabrenović Jovan Marković Đuro
 SREZ ĐAKOVIČKI

OPŠTINA RZNIČKA: Backović Jovo Marković Jovan

Backović Nikola Pavićević Savo
Selo Maznik Bigović Đorđe Pavićević Vaso
Bigović Andrija Popivoda Radoje
SRCG: Bigović Đuro Popivoda. Vuko
Bigović Šćepan Pešić Spasoje
Bakić Milija Bigović Stevan Roganović Dušan
Bulatović Novica Bigović Trifko Radulović Živko
Božović Ilija Bigović V. Stevan Stamatović Andrija
Božović Miličko Brajović Jagoš Stevanović Luka
Bošković Nikola Bulatović Mihailo Todorović Nikola
Banjević Đoko Bošković Jovan Todorović Radovan
Bjelović Simo Burić Nikola Todorović Dušan
jelović Risto Božović Nikola Ćosović Stevan
< toto

jelović Krsto Vuković Blagota Cvijetić Mitar

lahović Mirko Vuković Marko Cvijetić Jovan
Vlahović Atanasko Vuković Gojko Šćepanović Petko
Vlahović Puniša Milo Šćepanović Milorad
Vujisić Šćepan Milija Šćepanović Mihailo
Vujisić Milan Blažo Crvenica Nikola
Vujisić Živko Petar
Vujisić Batrić Rade Selo Rznić
Dabanović Đuro Đuro
Dabanović Velika Mile SRCG:
Živaljević Milovan Lazar
Živaljević Milonja Branko Đorović Miraš
Zečević Jovan Jovan Popović Ilija
Jovović Akim Vicković Labud Čupić Krsto
Jovović Blažo Vujisić Radisav Marković Vladimir
Ivanović Ljubomir Vujisić Radule Đukić Rade
Janković Nikola Vicković Đuro
Janković Vasilije Gardašević Marko Selo Rzničke Šume
Milošević Radomir Drašković Ćetko
Popović Blažo Drašković Nikola SRCG:
Puletić Janko Drašković Miljan
Puletić Mileta Đukanović Pavle Bijelić Rajko
Puletić Jovan Đukanović Vidak Backović Vaso
Radmanović Bajo Đurković Jovan Vuko
Raković Petar Đurković Šćepan Jovan
Raketić Milan Đurković Milivoje Đoko
Radulović Andrija Đeverdanović Petar Marko
Radenović Savo Đeverdanović Baćo Vukčević Marko
Stanić Radovan DĐeverdanović Drago Đuričković Tomica
Savović Simo Đeverdanović Đuro Đuričković Petar
Savović Mitar Đeverdanović Perko Đuričković Mirko
Selić Milovan Ivanović Simo Duričković Simpon
Selić Milinko Ivanović Pero Đuričković S. Simon
Stanković Stanko Ivanović Milivoje Đuričković Jakov
Stašević Spasoje Jovanović Miloš | Đuričković Novak
Ćirović Veliša Kankaraš Krstina Đuričković Blažo
Lalević Jaglika Đuričković Lazar
Selo Rastavica Marković Mitar Đuričković Velimir
Marković Nikola Đuričković Jovan
SRCG: Marković Đuro Radulović Jovan
Marković Andrija Stamatović Milovan
Backović Marko
Marković Božo Stamatović Milutin
Barović Rade
Backović Mirko Marković Vojin Stamatović Jovan
Backović Stevo Marković Vidak Tomović Miličko

312
Selo Kodralija Radulović Simo Selo Firaja
Milutin
SRCG: Novica SRCG:
Dragutin
Vukanović Marko
Asanović Blagoje Petar Vučelić Mirko
Babović Mileta Đukan
Babović Miloš Milisav
SRS:
Babović Sinan Mirko
Asanović Doko Ivan Korač Vidoje
Vujošević Radovan Radosava Korać Ljubo
Vuksanović Lakić Ljubo
Đuričković Mitar Čedo
Đuričković Nikola Vaso
Selo Donji Ratiš
Dragović Ilija Ilija
SRCG: >
Živaljević Đukan Tomo
Jukić Tomo Boško Brnović Nikola
Kruščić Rajo Šćeto Bojić Blažo
Mirčić Radosav Marko Bracanović Nikola
Mijatović Mijat Marinko Vukadinović Radovan
Milačić Risto Mirko Vukadinović Živko
Ćulafić Rajko Božo Vojvcdić Dušan
Šarčević Nikola Babović Stoja
Selo Dobrić Darmanović Đoko
Selo Požar DĐurović Velimir
Dekić Milutin
SRCG: Đokić Vidak
SRCG:
Ivanović Šćepan
Babović Staniša
Dragović Konstantin Ivanović Milić
Babović Radoš Ičević Krsto
Dragović Ilija Vučelić Gavrilo
Laban Gavro Ičević Đurđa
Guberinić Miloš
Perović Kosto Đukić Jevrosima
Guberinić Milisav
Đuričković Tiodor Krcunović Petko
Garić Vidak
Šoškić Vukosav Klikovac Nikola
Garić Bajo
Milović Miro
Šoškić Vladimir Garić Staniša Milović Đoko
Šaljić Milan Darmanović Bogdan
Milonjić Božidar
Danilović Rade
Martinović Nikica
Selo Lumbarda Dragović Miro
Martinović Jovan
Zogović Radojko
Popović Milan
Kasum Mihailo
SRCG: Pejović Savo
Kićović Boško
Pejović Blažo
Kićović Bogdan
Vlahović Božo Pavićević Pavle
Vlahović Miko Lalić Jovan
Prlja Đuro
Lalić Radoje
Damjanović Golub Pešić Ilija
Damjanović Mirko Lekić Dušan
Radulović Marko
Labović Mihailo
Guberinić Radonja Radulović Boško
Dokić Miloš Mijović Novo
Radulović Đuro
Milošević Vuko
Đuričković Radmila Radulović Radule
Milošević Ilija
Jokić Novica Radulović Mileta
Maslovarić Matko
Kuč Vučić Rakočević Živko
Milošević Dragutin Rakočević Novak
Lazović Novica
Milošević Dragiša
Lazović Radisav Stamatović Blažo
Minić Miloš
Labović Milija Šaban Ilija
Pantović Radovan
Lekić Vladimir Šaban Jovan
Paunović Radovan
Lekić Radule Šaranović Novak
Čukić Stojana Čulafić Nastadin
Mojašević Radun
Marjanović Mihailo
Šoškić Milija Rakočević Novak
Maslar Milisav
rović Batrić SRBiH:
SRBiH:
Ramuš
Radulović Mileta Kovačević Petar Čungalj Dušan
Selo Glođane Bjelanović Veličko Semeder Mile
Bjelanović Milutin Stojanović Marko
SRCG: Bagaš Miljan Selić Milinko
Bulatović Milinko Spalević Milovan
Vasović Novica Bulatović Gavre Rakočević Mihailo
Dedović Mihailo Bojić Savo Čelebić Luka
Đuričković Vidak Bojičić Radoje Čelebić Ilija
Đuričković Špiro Bojičić Božo Bogdan
Ičević Radovan Bojičić Mirko Bogdan
Ičević Ilija Babović Tomica Matija
Kruščić Stanica Vuković Spasoje Otaš
Kovačević Petar Vulić Vučeta Spasoje
Lakićević ĐDoko Vulić Ljubomir Miloš
Lakićević Simo Vulić Radun Jokan
Mišković Gospava Vlahović Marija Nowvelja
Mišković Marko Dabetić Simo Bogdan
Milačić Dragutin Vulević Vukajlo Stijović Gavro
Mašanović Mato Vešović Mitar Stijović Milun
Nikolić Mihailo Vukićević Marko Stijović Miloš
Nikolić Tomica Gojković Ilija
Pavlović Jagoš Đurišić Marija Selo Mali Vranovac
Pavlović Kinjo Živaljević Andrija
Pešić Petar Živaljević Radun SRCG:
Radcnjić Jagoš Živaljević Milija Bakić Pava
Ramović Zlatana Ivanović Vuko
Vuković Milun
Čupić Đoko Ivanović Veliša
Dabetić Ljubcemir
Čupić Vaso Ivanović. Miloš
Korać Jovan
Čupić Damjan Kruščić Radisav
Lalić Staniša
Stojanović Miloš Knežević Stanko
Lalić Gavro
Ivanović Radule Lakićević Mihailo
Lakićević Cvetko
Šćepanović Vaso Lakićević Jovan
Lakićević Mileta
Dubak Petar Marković Radun
Milošević Ljubo
Marković Jovan
Milošević Miraš
Selo Gornji Ratiš Marković Nikola
Radović Jovan
Mićović Aleksandar
Perović Petar
SRCG: Martinović Mihailo
Jeremić Milosava
Mirčić Mileta
Aleksić Blažo Nikić Božidar
Babović Božina Ognjanović Vukman
OPŠTINA
Vlahović Vidak Petrović Golub PONOŠEVAČKA
Vlahović Jole Perišić Petar
Vlahović Novo Perović Radoje Selo Molić
Vlahović Ivan Radunović Batrić
Lazarević Novica Radunović Vidak SRCG:
Ognjenović Leposava Radunović Miličko
Otašević Aleksa Radunović Dragić Grujić Dragoljub
Perović Miličko Radunović Novo . Drekalović Marjana
Popović Milić Radulović Mileta Ivković Mihailo
Popović Petar Račić Radivoje : Ljucović Preko
Tomović Milonja Rakočević Bogić Ljucović Miraš
Stamatović Blažo Rakočević Miraš Čađenović Đorđe
Čupić Petar Rakočević Mito Čađenović Novak
Šoškić Radeta Rakočević Radivoje Nikolić Blažo
Rakočević Mitar Nuculović Ujka
Selo Dašinovac Rakočević Tuto Čubrović Ilija
Radošević Staniša Čubrović Dušan
Raketić Milan Čubrović Jovan
SRCG:
Raketić Drago
SAPK:
Asanović Jovan Semeder Ilija
Bjelanović Radomir Semeder Savo Mitrović Stevka

314
Selo Ponoševac Selo Nivokaz Pajović Stana
Popović Mašan
SRCG: SRCG: Radonjić Pero
Savović Petrana
Adžić Nikola Balević Pavić
Adžić Luka Milačić Mitar SRS:
Adžić Radule Mrkić Gligorije
Bakrač Radoje Mrkić Milosav Janićijević Miloš
Brajović Rade Mrkić Petko
Bojović Vaso Mrkić Petar Selo Popovac
Bulatović Milenko Goranović Mihailo
Vulević Nikola Rajković Spasoje SRCG:
Vlahović Petko Gardašević Nikola
Vuksanović Jakša Mijanović Đuro Drašković Đuro
Vračar Milenko Milić Marko Drašković Simo
Vučelić Vlado Rajković Spasoje Klikovac Savo
Vujanović Rade Milićević Velimir
Glomazić Risto SRBiH: Nešković Sava
Guberinić Novica
Deletić Radojko Anđelić Veljko Selo Smonica
Deletić Milisav Anđelić Ilija
Drašković Jovan Anđelić Lazar SRCG:
Đurašković Zorka Anđelić Vlado
Ivanović Marica Anđelić Milovan Vujadinović Simon
Jovanović Novica Anđelić Stevan Vujadinović Mileta
Kulić Radoje Anđelić Radovan Bošković Nikola
Lučić Vučić Begović Nikola
Jokić Mirko Đurđević Marko
Selo Šišman Ivanović Radisav
Lajović Boško
Lješanin Mihailo Nikić Bajo
Marinković Marija SRCG: Nikić Miljan
Mišković Šćepan Prelević Niko
Mićunović Filip Bulatović Miloš Perković Pero
Mićović Vojin Đorđe Rađenović Miloš
Navičević Mitar Pero Pajević Tomo
Novičević Miko Mihailo Skrobanović Krsto
Pantović Radosav Arso Savović Marko
Pantović Ljubo Vasilije Videnović Spasoje
Pamtović Dušan Vaso Vujošević Josif.
Perić Jakša Zonjić Mitar Bošković Đorđije
Popović Petar Vučinić Milutin
Radusinović Milovan Dragović Mijat
SRBiH:
Rašović Vukić Ivanović Božo
Radović Jakša Laković Vujadin
Karanović Dušan
Radović Bego Milović Petrana
Radenović Panto
Radonjić Radoman Milić Novak
Simonović Janko Milić Janja
Milović Milo Selo Stubla
Tajić Vidak
Tamašević Stanko Nikolić Vaso
Čukić Milić Nikić Ljubo SRCG:
Cicmil Todor Nikić Radisav
Nikić Ivan Bošković Ilija
Nikić Petar Pavle
SAFPK: Nikolić Marko Niko
Nikić Radonja Joko
Antić Tamo Popović Dunja Đorđe
Vasiljević Panto Popović Jakov Mileta
Simić Đorđe Popović Božo Despotović Đorđe
Prentić Đuro Dragović Božo
SRM: Prelević Duro Mijušković Banjo
Jovanović Mitar Prelević Ratka Mijušković Bajo

315
Perić Milutin Selo Morina Selo Donji Nec
Perić Spasoje
Perić Ivo SRCG;
Perić Mališa SRCG:
Perić Mileta Babović Rade
Pajović Božina Dulović Todor Vuksanović Bašo
Spajić Zarija Marinović Marija Vuksanović Radonja
Božović Milisav Vujović Milo Vuksanović Jagoš
Laković Božo Košutić Tetar Vuksanović Nasta
Lekočević Miraš Vuksanović Radisav
Ujkić Miraš Selo Babaj Boks Vujović Raduša
Vujović Risto
Selo Berjah SRCG: Vujović Živko
Vujović Ilija
SRCG: Vranić Milutin Vukčević Jovan
Pejanović Blažo Vlahović Grijica
Vujošević Paun Pavićević Ivan Vukotić Nikola
Mirković Meduna Jokić Milenko
Mirković Mitar Selo Brovina Jokić Đuro
Marković Vlado Jovanović Vlado
Ognjenović Stanuša Vučelić Ivan Jovanović Mihailo
Božović Stana Latković Vidak
Selo Batuša Vučetić Vladimir Vuksanović Mirašč
Miljanić Radovan
SRCG: Selo Gornji Nec Miljanić Akim
Miljanić Aleksa
Bojović Đorđe SRCG: Miljanić Gašo
Babović Bogdan Martinović Živko
Babović Božina Bulatović Radoje Đukanović Marko
Bulatović Risto Bulatović Pavle
Vučelić Milorad Bulatović Marija Đukanović Jovan
Vučković Božo Bulatović Mašan Đoković. Novica
Dedović Radivoje Bulatović Radonja Novaković Novica
Ivanović Radisav Bulatović Milovan
Popović Stefan
Dedić Mihailo Bulatović Kosa
Dragnić Boro Bulaotvić Pero Popović Tomica
Dješnić Savo Vujošević Božina . Popović Jošo
Đurašković Savo Vujošević Radoje Popović Miljan
Jovanović Miljan Vučelić Ilija
Pejović Andrija
Karadžić Vlajko Vujošević Vojin
Mušikić Petar Vučeković Blažo Pajović Milo
Milić Marko Dedić Mišo Raković Rako
Lukačević Milutin Dedić Milovan Prelević Miljan
Laković Ivo Dedić Golub Spajić Đorđije
Lakčević Vojislav Dedić Martin
Dedić Vido Stanišić Miloš
Račić Aleksa
Đurović Vukajlo Tomović Savo
Todorović Stanko
Đurović Ilija Tomović Ljubica
Todorović Lazar
Đurović Mašan Tomović Vujica
Spasić Dušan Ivanović Miloš
Radunović Milo Jovićević Milan Miljanić Vidak
Milačić Radonja Vukčević Bojana
SRS: Milačić Zorić Marija Novović Mirko
Popović Milić Novović Mikoš
Jeremić Radisav Novović Ilija
Popović Mihajlo
Kotlajić Živojin Popović Miljan
Raičević Krsto SAPK:
SAPK:
Sekulović Milo
Isailović Luka Četković Dušan Petrović Uroš

316
OPŠTINA JUNIČKA SRS: Lalatović Špiro
Lalatović Ilija
Selo Pacaj Vasiljević Boško Lalatović Stanija
Živković Radisav Lalatović Blagoje
SRCG: Ilić Živojin Lalatović Radoje
Lalatović Radovan
Dašić Blagoje Lalatović Petrana
SRBiH:
Đurišić Savo Radulović Jakov
Raičković Pavle Vidaček Pero Rojević Vuleta
Jeknić Filip Petrović Milan Nikolić Mijat
Radović Risto Radulović Milovan
Sekulić Jagoš Selo Šeremet Radulović Spasoje
Razić Puniša Roganović Šćepan
Čizmović Blagota
Selo Junik SRCG: Šturanović Petar
Abramović Milutin
“Ćiraković Rade
SRCG:
Abramović Đorđije
Vukadinović Nikola
SRBiH:
Bigović Radosav
Bandović Batrić
Vukašinović Jakov Balaban Marko
Bandović Radisav
Vujošević Mitar
Vukotić Šćepan
Barović Boško
Bošković Vaso
Selo Babaloć
Barović Gospava
Vojvodić Bracan
Barović Radovan
Ivanović Miro
SRBiH:
Barović Đoko
Ivanović Miljan
Backović Mihailo Božović Marko
Ivanović Vuksan
Bošković Bogdan Đurović Iija
Jovanović Božo
Bošković Radoje Durović Božina
Jovanović Miroje
Bošković Blagoje Jovanović Mlieta
Nikolić Raduša
Bošković Stevan Pešić Rade
Nikolić Aleksa
Vuksanović Krsto Pešić Blagota
Perković Zef
Vuksanović Mirko Pešić Damjan
Perković Borika
Vojinović Jovan Sekulić Ilija
Pajović Mihailo
Vučković Ljubo Sekulić Živko
Perić Milovan
Grujić Radisav
Perić Jovan
Gardašević Marko SRBiH:
Peković Milić
Gojković Avro Pešikan Milutin
Danilović Nikola
Pešikan Špiro Cvijetić Jovan
Zindović Savo Rajković Pavle .Cvijetić Mitar
Ivanović Blažo Stevanović Luka
Rašović Dragoje
Mitrović Krsto
Rašović Bogić
Mitrović Milovan
Camović Radovan Selo Ereč
Mašović Miličko
Camović Miljan
Milošević Miloš
Čarapić Todor SRCG:
Kruščić Dragutin
Šilojvić Lazar
Pavićević Stevan Sanjević Marko
Pavićević Panto Bošković Mileta
Šamnjević Stevan Bošković Mihailo
Pavićević Savo Sekulić Jagoš Bošković Jovan
Pavićević Petar Drašković Simo Bogetić Anto
Popović Milivoje Barović Vidak
Selo Racaj Vukotić Nikola
Popović Kata
Vuković Mitar
Pejaković Božidar SRCG: Vicković Labud
Simonović Vuko Vukotić Marko
Simonović Miljan Đurović Radovan Vukotić Rade
Simonović Petar Đuranović Simo Vukotić Krcun
Đuranović Rade Varajić Đoko
Simonović Janko
Đuričković Boško Grgurović Nikola
Savić Radisav Zorić Đoko Drašković Milan
Todorović Radoš Janjušević Ivan Drašković Nikola

317
Đurović Radovan Bakić Zarija Vukman
Đuričić Lazar Zečević Pero Mileta
Zorić Radovan Mitar
Knežević Mara Selo Kalavaj Milovan
Mitrović Radonja Nikola
Milatović Ilija Jovan
Mirković Kosto SRCG: Novović Jakov
Makočević Puniša Pejović Ćetko
Marković Savo Adžić Jefto Petričević Đorđe
Nikolić Milinko Bakić Radosav Petričević Dimitar
Pavićević Milić Bojović Leposava Pantović Milorad
Perović Dušan Bulatović Simeun Pavlović Nikola
Perović Petar Bulatović Milija Papić Luka
Perović Milovan Burić Marko Raičević Mašan
Perović Vaso Vešović Vojin Raičević Filip
Perišić Blagota Vešović Božo Raičević Vikman
Pejović Jovan Vojvodić Rade Radunović Mitar
Pejović Staniša Vlahović Miro Radunović Milorad
Tomo Vlahović Nikola Rađenović Grujo
Jovan Vlahović Dimitrije Radunović Boško
Vaso Vlahović Milutin Rajković Radule
Bećo Vukčević Marko Rajković Drago
Đuro Vukanić Radivoje Stojović Janko
Ilija Damjanović Radovan Srdanović Meho
Radulović Jagoš Dragović Drago Ćalasan Marko
Radulović Miloš Drašković Ćetna
Stevović Andrija Đerković Milađin
Stevovnć Drago Đuranović Blažo SRBiH:
Stevović Radovan Ilinčić Staka
Stevović Blagoje Ilinčić Milovan Vitković Risto
Stevović Labud Jelić Spasoje Vitković Gavrilo
Stevović Gajko Jelić Radisav Vitković Novak
Stevović Spasoje Jelić Dragomir Vitković Tomo
Stevović Marko Vračar Vlajko Zirojević Aleksa
Sekulić Živko Vračar Rajko Komar Dušan
Sekulić Vidoje Jovanović Toko Komar Tripo
Sekulić Spasoje Kostić Blažo Kovačević Novica
Sekulić Jovan Kostić Spasoje Rikalo Vidoje
Uskoković Đorđe Knežević Andrija Rikalo Grujo
Uskoković Jovan Krivokapić Petar Radojičić Blagoje
Uskaković Jakov Krivokapić Andrija Radojičić Lagar
Uskoković Miloš Kankaraš Gojko Vujović Lazar
Pejović Stanuša Kamatina Mara Mihaljević Ivan
Šaban Ivo Kićović Radisav
Gojković Jowan
SRBiH: Laban Anto Selo Erečke Šume
Laban Radisav
Vujović Vasilije Laban Miloš
Vujović Golub Laban Milovan SRCG:
Milošević Tomo Laban Mihailo
Milošević Savo Laban Vukić Budalić Krsto
Milošević Panto Laban Veliša Bakić Mirko
Uljarević Konstantin Lalević Radoš Bakić Dragiša
Uljarević Krsto Lalević Boško Varajić Božo
Lalević Mato Vujović Mašan
Selo Vokša Mrkajić Dušan Vuković M. Bogdan
Martinović Vaso Vuković Radovan
Mandić Cmiljana Vuković Nikola
SRCG:
Mićović Tomica
Garić Marko Mićović Boško Vuković Krsto
Ivanović Miloš Mićović Jovan Vuković Blagota

318
Vuković Mitar Mrvaljević Mitar Novičević Petar
Vuković P. Vaso Nikčević Blažo Nikolić Zef
Vuković Spasoje Nikćević Mitar Peković Savić
Vuković Mirko Pejović Simo Rašović Stefan
Vujović Bajo Pejović Marko
Vujošević Blažo Prelević Dušan Selo Dobroš
Vukadinović Krsto Prelević Marko
Vukadinović Đuro Pešikan Blažo SRCG:
Vukadinović Stanko Raičević Boško
Vorotović Vaso Radulović Dobrica Asanović Nikola
Vučurović Dušan Samardžić Blagoje Bojović Bracan
Gardašević Miloš Samardžić Vuko Vučević Ilija
Gardašević Golub Samardžić Marko Dedić Pavić
Golubović Ilija Samardžić Miloš Dedić Božina
Đukanović Simo Savićević Mitar Milačić Rato
Đukić Radoje Subotić Ilija Milačić Zarija
Đukanović Peko Savićević Miloš Četković Jovan
Ivanović Periša Subotić Savo Vujošević Spasoje
Ivanović Miljan Gojković Mirko
Ivanović Blaža
Ivanović Peko Selo Jasić OPŠTINA BECKA
Kandić Simo
Krivokapić Đorđe SRCG: Selo Bec
Miranović Pero
Marković Ilija Vulević Niketa SRCG:
Marković Gojko Vojinović Jovan
Marković Maksim Vučković Petar Adžić Radisav
Mirković Risto Grujić Radisav Babović Stevan
Papić Gavrilo Zeković Tomo Babović Vukašin
Perović Pavle Zeković Đoko Babović Milivoje
Pravilović Ilija Nedović Staniša Babović Đoko
Radulović Milovan Radulović Blažo Vulić Milisav
Radulović Spasoje Radulović Luka Vulić Milivoje
Radulović Đuro "Vulić Radisav
Radulović Mile Selo Dološaj Vulić Mirko
Radulović Lazar Vulić Milan
Radulović Marko SRCG: Vulić Aleksandar
Radulović Nikola Vulić Dragomir
Sekulić Marko Vučević Đoko Vulić Jovan
Sekulić Joko Gegović Miraš Vulić Stevan
Sekulić Đoko Gegović Petar “Vujović Milan
Ćirković Rade Gegović Fran Vujović Plana
Šaban Đuro Dragović Milica Vukićević Đurđa
Dragović Petar Gojković Savo
SRBiH: Dedić Blagota Delević Vučić
Vuković Marija Durković Radovan
Vujović Dušan Dukić Nikola Dabetić Miloš
Vujović Mirko Dukić Šako Doknić Miro
Uljarević Peko Đurović Risto Đekić Milisav
Uljarević Lazar Đurović Krsto . Zindović Petar
Cvijetić Anto Đokić Zef . Jevrić Jovo
Živković Milun Jovović Vidosava
Selo Drenovačke Šume Živković Radisav Jovović Vuksan
Jašović Stanko Jovović Vukašin
SRCG: Kormatina Petar Kočanović Marija
Komatina Simo Lekić Minja
Vujović Ivan Lazović Stana Lekić Jakov
Mićunović Ljubica Lazović Ilija Lukovac Živko
Lazović Risto
Mićunović Živko Ljucović Tomo Maraš Luka
Mrvaljević Rade Milić Blažo Mićunović Lazar

319
Mišković Savo Backović Radojica > Đurđevac Filip
Milošević Milenja Bulatović Bajo Đukić Radamir
Petković Svetozar Bulatović Ilija Ivanović Spasoje
Fatić Zarija Vujošević Ilija Janketić Radovan
Fatić Miloš Vukotić Bogdan Kontić Rade
Fatić Ivan Vučević Krsto Kontić Jagoš
Fatić Nikola Gardašević Blagoje Kontić Dušan
Fatić Staniša Gardašević Ilinka Kalezić Stana
Fatić Bogić Gogić Dragiša Korać Milan
Šoškić Puniša Durković Ilija Korać Radenko
Šoškić Radovan Durković Arso Kastratović Pavić
Dedić Đuro Kapetanović Peko
SRBiH: Dujavić Jovan Mijušković Milisav
Živković Radosav Marković Dragutin
Drapić Jovan Živković Novo Musić Grujica
Dutina Spasoje Živković Miraš Musić Vojislav
Janjić Danilo Živković Nikola Milović Đorđije
Vojislav Živković Todor Marojević Radojica
Maksim Živković Vasilija Mušikić Spasoje
Tomica Jovanović Milenko Mušikić Milutin
Krsto Jovanović Veljko Lazović Dorđe
Lučić Dušan Jojić Radonja Nenezić Jovan
Lučić Jovo Milatović Labud Vučinić Božidar
Lopur Gavro Mijanović Milan Nikolić Nikola
Lakić Jovan Martinović Jošo Popović Božo
Ostojić Rarinka Martinović Savo Popović Novak
Peško Radosav Mitrović Andrija Novović Milić
Pendo Nikola Milutinović Jovan Popović Tomo
Tovarišić Miljan Popović Ljubomir Prelević Vaso
Čorović Trifko Petković Petar Obradović Ljubo
Šaranović Bajo Mićković Nikola Obradović Duro
Ivković Gojko Stevović Marko Popović Nikola
Turanjanin Gavro Tošković Nikola Nikolić Velika
Turanjanin Anđelko Ćosović Marija Popović Božidar
Turanjanin Gašo Šaranović Petar
Šaranović Milovan Pajović Milija
SRS: Nikolić Marko
SAFK: Nikolić Pavle
Aranđelović Ljubomir Raičković Vaso
Aranđelović Aksentije Đikić Risto :
Aranđelović Vladimir Raičković Boško
Zvezdić Vladimir
Amanović Gojko Ćesarović Paun Raičković Vuko
Bogdanović Dragomir Filipović Stojan ' Ričković Ilija
Dobrosavljević Tanasije Raičković Sanda
Dimitrije Vidosav
Mitić Antonije
SRH: Raičković Milosav
Mitić David .Radulović Dušan
Smiljanić Mane
Petrović Jovan Radulović Milivoje
Mitić Božur Radović Drago
Stanković Vladimir Selo Marmule
Radević Mihailo
Stanković Cvetko
Stojković Milan SRCG: Raković Golub
Stanisavljević Jovan Ruljić Milovan
Bogdanović Živojin Radosavljević Stevan
Selo Piskote Božović Vuksan
Božović Milorad Radosavljević Marko
Božović Petar Radovanović Blagoje
SRS:
Božović Miljan Stevanović Risto
Andrić Vuko Vukotić Risto Todorović Jovanka
Backović Bogdan Vukanić Mirko Saković Božidar

320
Šaković Jela Lakićević Ćiro Selo Šaptelj
Šaković Dimitrije Lakićević Nikola
Šaković Đuro Maslvarić Dušan SRCG:
Šćekić Risto Pajević Nović
Šćekić Živko Stijović Miraš Dulović Ljubomir
Šekularac Rako Stijović Milić Dulović Jagoda
Šekularac Radule Stijović Radovan Dulović Vukašin
Šćekić Radenko Stijović Mileta Dulović Miladin
Šćekić Milinko Stijović Pavle Đurašković Radivoje
Račić Branko Knežević Milivoje
SRBiH Folić Radovan Kićović Vuko
Folić Milo Roganović Marko
Nikolić Ilija Šćekić Jovo
SRS: SRBiH: Selo Trakanić
Vasović Desimirka Ninković Radovan SRCG:
Đorđević Mitra
Kuštrimović Tomo Tošković Paun
Spasojević Slavko Selo Gornji Biteš Tošković Ilija
Tokić Spasenija Tošković Nikola
Krstić Vlajko SRCG: Tošković Krsto
Nikolić Dušan
Bakić Pava SRBiH:
Selo Osek Paša Vojvodić Ilija / Radovanović Mićo
Vojvodić Đorđe Rundić Risto
SRCG: Guberinić. Milutin Puacar Pero
Vuković Martin. Šarenac Amtonije
Dedić Lazar Guberinić Lakić
Tošković Krsto Guberinić Bogdan Selo Palibarda
Guberinić Jevrem
Selo Donji Biteš Guberinić Zarija SRCG:
Guberinić Drago
Milonja Mićanović Dimitrije Maslovarić Miloš
Vujadin Aleksić Petar
Jelisaveta Vulić Marko Selo Ždrelo
Doko Vukašinović Milivoje
Miketa Vukašinović Milisav SRBiH:
Panto Milović Đoko Keševlj Gašo
Arso Mićanović Dimitrije Keševlj Mirko
Nikola Maslovarić Milo Keševlj Vladimir
Miladin Maslovarić Milarad Kešelj Milan
Vukašin Maslovarić Milutin Kešelj Branko
Dedović Radovan Maslovarić Stevan Zec Vlado
Bojović Milutin Maslovarić Vida Tamindžić Arsen
Banović Živana Novović Nović
Banović Jagoš Novičić Mirko Selo Brdosan
Vukelić Savo Folić Rajko
Dubak Ragovan Folić Novo SRS:
Dubak Radosav Radulović Savo
Dubak Spasoje Šćepanović Ivan Biočanin Milutin
Dedović Mihailo Šćepanović Nešo Bogdanović Arso
Deđović Todor Mijović Martin Vasović Novica
Jukić Miraš“ Đokić Svetodvid
Jolić Milcrad . Folić Jovo Živković Mileta
Janjić Radovan Folić Radomir Jovanović Jovan
Labović Mileta Folić Stanko Jeremić Milovan
Labović Radonja Folić Miro Milosavljević Milosav
Labović Vučko Nikolić Dušan
Jovović Mihailo Čađenović Vukajlo Petrović Blagoje
Kastratović Mirko Šantrić Milovan Stajčić Taso

321
Stanojević Radomir Radulović Sava Selo Meće
Cvetković Milivoje Radulović Tomaš
Cekić Dragutin Radulović Jovan SRS:
Čičarević Luka Stojović Blagota
Sekulić Vido Virijević Ilija
SRBiH: Čebić Nešo Andrić Jevđenije
Mirković Obren Vračarević Ranko
Kurilić Kosta Dragićević Uroš
Peško Savo SRBiH: Đurović Spasoje
Perotić Radosav Jović Đorđe
Crnogorac Milovan Radovanović Nešo Jovanović Radonja
Pribišić Luka Radovanović Obren Kostić Stojan
Kitanović Stojan
SRCG: Kozić Velimir
Selo Crmljan Mitić Milić
Radović Novica Milović Ananije
Radović Vukota SRS: Milević Svetomir
Maslovarić Mato Milojković Svetozar
Ćulafić Dragiša Aranđelović Luka Milišić Stanoje
Aranđelović Stanko Miletić Uroš
Selo G. Novo Selo Grujičić Živko Nedeljković Đorđe
Jovanović Stanoje Nikolić Aleksa
SRCG: Janković Vidosav Krstić Anđelko
Janjić Đuro Paunović Aleksandar
Kastratović Petrana Rajačić Jovan Pantelić Ranko
Mlađenović Rade Ristić Jefto Petrović Krsman
Marinković Mile Ristić Anđelko
D. Novo Selo Radojević Jezdimir
SRCG: Stojanović Radisav
SRCG: Čolović Vojislav
Babović Petar
Božović Aleksa Babović Bogić
Vulić Todor SRBiH:
Jeknić Radisav
Jeknić Ilija Vuković Luka
Ilić Petar Bjelica Vaso
Sekulović Radovan Ilić Blagoje
Tatar Mile Živković Jovo
Jeknić Nikola Lojpur Gavro
Šekularac Milutin Ilić Aleksandar
Maraš Vido Lekić Milisav
Radonjić Vukman
Fatić Mihailo SRCG:
SRBiH:
Fatić Milan,
Ivanović Vojin
Radovanović Lazo Fatić Simo
Čampar Todor ' Vukićević Savo
Kadić Velimir
SRBiH: Stanišić Miloš
Selo Osek Hila
Grča Nikola Selo Ćerim
SRCG: Grča Andrija
Derikučka Stanko SRCG:
Vujović Risto Derikučka Dušan
Dukić Risto Domazetović Milan Vujisić Radosav
Đukić Marko Durica Danilo Pajović Rade
Mirković Obren Ivković Vukašin Pajović Marko
Pavićević Milutin Đurđević Stojanka
Pavićević Savo Rikalo Simo Selo Skivjan
Radović Đoko Rikalo Stojan
Radović Jovana Rikalo Sava SRCG:
Radulović Ljubica Rikalo Danilo
Radulović Marko Vujošević Tamaš
Rikalo Anđelko
Vujošević Ilija
Radulović Ilija Čomić Radoš Vujošević Spasoje
Radulović Mitar Šarić Arsen Vuksanović Nikola

322
 Gošović Vojin SRBiH: SRCG:
Grujičić Milo
Drašković Drago Drapo Obren Deković Novo
Kovijanić Radivoje Milić Savo Đurović Vukajlo
Kovijanić Veljko Đurović Petar
Laban Radomir SRS: Đurišić Mato
Laban Arso Zečević Božina
Lutovac Janja Jovanović Rafailo Ivančević Krsto
Milošević Stoja Stojadinović Stojan Ljubić Ćetko
Milić Radovan Stojadinović Milivoje Rakočević Đoko
Petrović Jakša Stojanović Ilinka Čađenović Risto
Milošević Dragutin Čučković Ilija
Radošević Janko UK Ilić Marko
Radošević Novak SRH:
Radošević Savo
Čubranović Miljan Marović Lazo Selo Lug Bunar
Čubranović Spaso Rajačić Luka
Čubranović Vuko
Čepić Spasoje SRBiH:
Selo Pljančor
Šekularac Bogdan
Cimbaljević Batrić Aćimović Kosta
SRCG:
Aćimović Dušan
Aćimović Luka
SRBiH: Babić Simo
Aćimović Nikola
Drašković ija
Aćimović Živko
Mirković Obren Đurović Milonja
Biberčić Milutin
Kundačina David Đurović Spasoje
Biberčić Obrad
Đurović Nikola
Biberčić Vaso
Ivanović Ljubica
Selo Rakoc Biberčić Damjan
Krivokapić Andrija
Biberčić Miro
Krivokapić Đorđe
SRCG: Biberčić Vujadin
Krivokapić Miluša
Bogdanović Lazar
Kovijanić Radoje
Bamdović Vojin Belobrk Risto
Nikolić Petar
Bukumirović Mlađen Obren _-
Nikolić Jovan
Bracanović Mitar B. Dušan
Mitrović Jovan
Bracanović Đuro L. Savo
Mitrović Pero
Vukić Gamvro Radonić Bećo M. Špiro
Gogić Bogić Radulović Miloš S. Ćetko
Đurišić Mato Radulović Mitar S. Đorđe
Đurišić Savo Stevović Drago T. Mitar
Klajić Ljubomir Stevović Marko P. Jovan
Kovačević Savo T. Đoko
Stevović Milo
Mihailović Marko Stevović Novica M. Đoko
Milošević Milić G. Simona
Radulović Novica
Milutinović Jovan Vujović Krstina Ć. Milan
Nikolić Savo M. Božo
Nikolić Tomica SRS: M. Mito
Obradović Milutin Ć. Gašo
Popović Mileta Jeltić Ljubomir Š. Gašo
Popović Petar Raković Dragutin Panto
Popović Tadora Jeltić Jefto T. Ilija
Rajković Vukašin T. Vlado
Roganović Đuro Selo Jablanica R. Todor
S. Mićo
Roganović Savo
Radić Marko SRS:. Bjelović Savo
Radić Stojan Grubišić Ćetko
Rajičević Dušan Dojčinović Bogosav Gardić Ilija
Trešnjar Jovan Radovanović Živojin Glušac Jovo
Šoškić Jovan Filipović Milivoje Delić Luka
Šćepanović Stanko Cvetković Dušan Daković Gligor

21. 323
Đurica Anđelko SRCG: Pavličić Krsto
Đurica Miljan Radević Radivoje
Vukašinović Jovan
Zvijer Gojko Rakočević Miloš
Ilić Radovan
Zvijer Danica Đurišić Mate
Zubar Đuro
Zvijer Lazar
Đurović Lazar
Zvijer Janko SRBiH:
Đurđić Ilinka
Zvijer Šćepan Durđić Milivoje
Ilić Marko Vukanavić Risto
Jakšić Jovan
Jeftović Marija Porobić Danilo
Komnenić Grujo
Jeftović Dušan > Porobić Nikola
Kuburović Đoko
Jeftović Mitar Sirovina Nikola
Mijač Savo
Kovačević Milovan Orović Milić
Turnjanin Mijo
Kovačević Vojin Perišić Aleksa
Perućica Krsto
Kovač Jovan Tamidžić Marko
Papić Krsto
Kovač Obren Papić Risto
Kostić Dušan SRS:
Mijušković Mileva
Kuljić Trifo Ratnić Bogdan
Kagović Miloš Nikolić Svetozar
Ratnić Tomo
Kažović Mitar Nikolić Stojan
Radoman Marko
Kapetanić Mara Radoman Božo
Stojanović Denko
Mildragović Špiro Radulović Marko
Stevanović Danilo
Mildragović Toadora Tončić Vukašin
Mildragović Jošo SRH:
Sekulić Mašan
Mildragović Đorđe
Milidragović Simona Radić Jovan
SRE:
Miliđdragović Anica
Milošević Panto Labus Milenko Selo Kodralija
Novčić Simo Pucar Petar
Popović Mirko Smiljanić Nikola SRS:
Ristić Nikola Smiljanić Dušan Dedić Tador
Ristić Špiro Traživuk Ilija Janković Jelena
Rudan Risto Miličković Đuro
Rogan Maksim SAPK: Marinković Miloš
Semiz Mijat Spasić Marko Krstić Budimir
Tamindžić Aleksa Savić Tomo Petrović Danilo
Tamindžić Jefto Petrović Novica
Rogan Aćim Selo Kraljane Stailjković Milovan
Cerović Mihailo Stanoijjević Stoimir
SRCG: Stanković Miladin
Carović Đorđije
Adžić Novica Filipović Mile
Čamić Ćetko Adžić Mato “ Vučković Blagoje
Čomić Stevan Adžić Stanoje
Šarenac Matko Bijelić Nikola SRBiH:
Šarenac Jefto Davidović Jovan Bratić Ilija
Davidović Radomir Micić Dragutin
Šarenac Nikola Đeković Novo
Šarenac Mile Đeković Gavro Selo Netec
Šarenac Ilija Zečević Novak
Šarenac Lazar Ljubić Mihailo SRS:
Jeknić Mihailo.
Šarenac Savo Jeknić Spasoje Anđelović Tama
Šarenac Kosta Milić Vučić Vučetić Sreten
Šarenac Drago Milačić Milić Đorđević Josif
Milačić Radovan Jovanović Vasilije
Šuškovčević Božo
Milošević Vidosava Jovamović Manasije
Milošević Stanisava Jović Vojislav
SAPV: Lakušić Milun Janković Vladimir
Lakušić Batrić Krstić Trajko
Manajlović Lazar Karadžić Novak Mitrović Miladin
Mamajlović Slavko Orović Stanoje Mitrović Svetozar

324
Mitić Krsto Selo Dubrava Selo Dujak
Milenković Stojan
Milenković Čedomir SRCG: SRCG:
Mlađenović Uroš
Medan Milenko Vučelić Mihailo Belović .Savo
Đorđević Ilija Bulatović Milovan Bošković Živko
Novaković Vasilije Vukelić Petar Vujović Petar
Novaković Milan Živaljević Arso Đukić Bogić
Nikolić Arso Živaljević Janko Đukić Mihailo
Stanković Milivoje Zogović Đoko Milić Jovan
Stanković Jovan Lalić Radoje Milović Milonja
Stanković Milan Lalić Radovan Popović Mitar
Stamenković Vučko Labović Radosav Popović Mihailo
Stanojević Tomo Otašević Miroje Pavićević Lazar
Cvetković Todosije Popović Radoje Šukić Branko
Popović Ljubiša
SRCG: Ramović Radovan Selo Vranić
Stamatović Novo
Stamatović Pamto SRCG:
Rajović Jovan
Cicmil Đorđe Stamatović Petar
Stamatović Đorđije Zindović Jovan
Fiković Miladin
Stojanović Mijat Ognjenović Andrija
Pejović Dušan
SRBiH: Selo Doblibare Prašćević Dušan
Raković Milan
Greda Miho SRS: Raković Radovan .
Dragović Mihailo Simonović Miloš
Đordan Danilo Vidanović Vasilije Simonović Miladin
Đorđević Ilija
Đokić Svetovid SRBiH:
Selo Janoš
Luković Milorad
Milosavljević Milan Bošković Đuro
SRCG: Mijatović Novica Vujović Špiro
Miletić Milutin Masleša Šćepan
Ajković Pavle Obradović Živojin Masleša Filip
Avdijević Marko Obradović Obren Peško Vaso
Bulajić Rade Petrović Miladin Perišić Mijo
Bulajić Lazar Petrović Radosav Perišić Radisav
Vukotić Dušan Ristić Jefta Popadić Mirko
Vukotić Milan Sinđelić Dragoljub Popadić Krstinija
Gagavić Stoja Stojanović Bogdan Semiz Obren
Durković Kasa Stojanović Radisav
Guberinić Račo Stojanović Milovan SRH:
Đekić Mileta Smiljković Milorad
Đekić Milutin Grubić Budimir
Žarić Đoko SRCG:
Ivanović Veliša SRS:
Ivanović Petar Vuković Jovan
Zogović Radonja Burgić Vladislav
Maslovarić Vojo
Vojvodić Ilija Vukanić Miladin
Jakšić Jovo
Vujović Ilinka Vučinić Obren
Radulović Đuro
Zbiljić Mihailo
Tatar Pero Popović Blažo
Zekić Milisav
Popović Todor
Stijović Branko Jeftović Jezdimir
Ćulafić Novo
Folić Vladimir Ćulafić Milenko Pavlović Stanislav
Pantić Radoš
Radulović Savo
SRBiH: Radojičić Nikola
Stević Petko
SRBiH: Vukasović Obren Stojanović Stojan
Nočžica Luka Čolić Rafailo
Čorlija. Krsto Zubac Dušan CČalavić Dimitrije

325
Selo Lugađija Dukić Svetislav Selo Grgoc
Ivanović Mihailo
SRCG: Ivanović Bogdan SRCG:
Ivanović Andrija
Jelić Bajo g Ivanović Miraš Ivanović Pavle
Lašić Milonja Zečević Radosava Labović Radisav
Mujović Boško Jukić Milutin Radulović Lazar
Mujović Mihailo Jukić Vukašin Rondović Vaso
Mujović Dunja Jukić Blažo Brakočević Vukota
Tapušković Milovan Jukić Drago
Nikolić Milunka Jelić Ivan SRS:
Šćepanović Miličko Jelić Akso
Šćepanović Stanica Kolenović Dragutin Jovanović Cvata
Leposavić Leposava Stojanović Nuška
SRS: Mimović Radomir Stanković Nikola
Matović Radule Stanković Ranđel
Cvetković Stamen Matović Miličko Stojadinović Mirko
Cvetković Avram Mitrović Aleksa
Mitrović Drago SRBiH:
Selo Bardonjić Maslovarić Radosav
Mihailović Gospava Glavan Đuro
SRCG: Maslovarić Miloš Pribišić Hija
Račić Jovan Popara Lazar .
Vaso Račić Aleksandar Popara Novica
Milorad Račić Miladin Vulanović Đuro
Milonja Ričić Milić Vulanović Vlado
Vukman Račić Ilija
Bracanović Đuro Račić: Stana Selo Žabelj
Mojašević Radoje Račić Puniša
Petrović Golub Račić Veličko SRBiH:
Rakočević Živko Radević Miraš
Čukić Vukota Biskup Kosta
SRBiH: Čukić Radonja Milić Spasoje
Šćekić Radonja Radmanović Bajo
Vukanović Savo
Vukanović Ilija SRCG:
Vukanović Milan SRS—SRCG: Milašinović Mate
Selo Radonjić Milošević Bajo
Vukotić Mitar
Milošević Miličko
Vukotić Stojan Ognjenović Boško
SRCG:
Krivokapić Joko Paunović Risto
Asanović Nikola Đurđevac Božo
Bandović Miro Đurđevac Radivoje
Bojović Marija OPŠTINA VOGOVSKA
Baričić Jelena
Vukić Radosav Selo Brekovac
SRS:
Vukić Đukan
Vukašinović Radovan SRS:
Dimović Borisav
Vukašinović Radisav
Stevanović Milić Blagojević Marija
Vukičević Luka
Vukičević Milovan Stamenković Stavro Kostić Radomir
Gogić Miruša Cvetković Ante Kostić Ljubisav
Gogić Šćepan Kostić Milan
Gogić Ivan
Dragović Milovan SRBiH: SRCG:
Dragović Marko
Deletić Miloš Setenčić Jovo Abramović Rađisav
Dubak Milun Popović Lazar Vukmanović Marko
Dukić Jefto Zirojević Blagoje Vujović Mirko

326
 Vuković Miljan
Selo Rača Selo Kuševac
Vlahović Jagoš
Vlahović Savo
SRCG: SRCG:
Glavan Ilija
Dragićević Jovan
Bakić Božina Božović Ljubo
Darmamović Mihailo
Banović Nedeljko Ilinčić Luka
Elegović Jeftimije
Bulatović Jovan Zarić Vučina
Đurcvić Golub
Laban Vuksan Bošković Rabija Novović Radonja
Bošković Miličko Radulović Miloš
Miličković Stojan
Marsenić Milisav Vuković Nikola Šobić Gavro
Vuković Bogdan
Marsenić Ivan
Maraš Ilija Vuković Jošo Selo Orize—Meja
Došljak Miro
Milatoivić Niko
Milatović Milovan Došljak Mileta SRCG:
Iinčić Krsto
Milatović Đorđe
Mijač Marko Ilinčić Vasko Bulatović Pajo
Petričević Marko Ilinčić Batrić Bojović Krsto
Ilinčić Vučić Andžić Bogić
Petričević Vlado
Rajičević Ilija Ivanović Novak Vukčević Vaso
Subotić Iinka Kovačević Novica Vukčević Janko
Lekić Vukajlo Vujović Rade
Slavković Blagoje
Slavković Rade Lekić Marjan Vuković Vojo
Tasovac Jovan Mirović Grujica Vuković Ljubo
Šutulović Andja Mirović Savo Vuković Milun
Čarapić Bajo Prenković Peško Vukadinović Petko
Obradović Radisav Gogić Rade
SAPK: Perović Božidar Drašković Marija
Popović Milena Janković Velimir
Đorđević Savo Pavićević Blažo Kalezić Velika
Isailović Blagoje Pavićević Rade Kalezić Lazar
Radovanović Blagoje Kalezić Krsto
Selo Jahoc Stanjević Vidak Kalezić Marko
Tomašević Živko Kastartović Stana
Tomović Božidar Ljumović Jelena
SRCG: Šćepanović Petar .. Lakčević Mileva
Mirković Simo
Bošković Miljan SRS: Marsenić Radisav
Vuković Ljubomir
Vukčević Filip Prektić Petar
Dimitrijević Vukoje Radević Stana
Vukčević Jovan
Stojanović Mitra
Vukčević Đorđe SAPK:
Ivanović Vojo Stojanović Radomir
Tomović Nikola
Kankaraš Gojko Gerić Luka Toamović Aćim
Miranović Pero Gerić Risto Ćulafić Filip
Mandić Smiljana Grković Pando Folić Radosav
Miličković Božg
Milić Radovan Selo Moglica SRS:
Milošević Bajo
Novaković Milica SRCG:
Novaković Veliša
Milovanović Branko
Pelević Pavle Aćimović Marko Selo Korenica
Papović Ivan Božović Vuko
Popović Miljun Bakočević Spasoje SRCG:
Popović Nikola
Ivanović Mituna
Radulović Lazar Abramović Vidak
Ivančević Arso
Šaban Đuro Bojanić Krsto
Mihailović Peko
SRS: Milunović Jakša
Mijanović Angelina Burić Blagoje
Stanojević Živojin Knežević Labud Burić Lazar

327
Bojović Milan Marić Đorđe Stojković Radonja
Vučinić Bocija Nikčević Nešo Slavković Maksim
Vučinić Nikola Vuković Jovan Šorbajić Nikola
Vuković Savo Radovanović Marko
Vuković Milo Selo Firza
Vujović Savica Selo Deva
Vujović Marko SRCG:
Vujović Krsto SRCG:
Vujović Bogota Aleksić Dragiša
Vujović Vaso Bajić Ljubomir Aleksić Janićije
Vujović Nikola Bulatović Jovana Becić Miro
Vukadinović Boško Vujošević Nešo Boljević Zarija
Đukanović Mara Vuković Živko Bracanović Lazo
Đukanović Blagota Marsenić Đorđe Vučović Đorđe
Žižić Vasilije Marković Cvijeta Vujović Blažo
Ivanović Staja Marković Radonja Vujović Dušan
Kovačević Andrija Marković Radovan Vujović Savo
Kovačević Savo Mihailović Blagoje Dabanović Zora
Katnić Vasa Milunović Milun Dragićević Đoko
Kolenčić Mihailo Perović Svetozar Đurašković Stevan
Katnić Krcun Popović Vidoje Đurašković Đuro
Kaluđerović Anka. Roganović Golub Jovićević Dušan
Latković Vaso Roganović Mihailo Jovanović Nikola
Lakušić Đukan Sjekloća Ilija Miličković Stanko
Lakušić Cirko Sjekloća Savo Matović Jovica
Mićunović Miloš Milošević Miro
Mićunović Nikola Selo Guska Marković Dušan
Martinović Špiro Milović Blagota
Martinović Veliša SRCG: Knežević Labud
Mrvaljević Živko Perović Ćetko
Mrvaljević Pavle Đukić Mirko Radovanović Kosta
Mrvaljević Miloš Jovetić Dušan: Radovanović Vaso
Mrđenović Milovan Kovačević Nikola Radovanović Filip
Milićević Velika Mitrović Jovica Slavković Radisav
Pejaković Stevan Ostojić Ilija Šaranović Vaso
Pejaković Vlidimir Prentić Petko Selić Petar
Radunović Nikola Prentić Ilija
Radunović Boško SAPK:
Raunović Simo Selo Vogovo
Radunović Vaso Đurić Simo
Rađunović Petar SRCG: Đekić Milić
Radunović Blažo Zarić Stevan
Rađunović Filip Đurović Radosav Mirović Mladen
Čelebić Mitar Đurašković Javan Jovanović Panto
Filipović Lazar Đurašković Gojko
Radonjić Branko Ivanović Milo Selo Dolj
Kalezić Petko
SRS: Marović Đuro SRCG:
Mišović Vaso
Radojčić Dragić Miličković Blagota Adžić Risto
Todorović Radun Vilinić Luka
Bulatović Jovan
Janićijević Mileva Matijašević Milija
Popović Jošo Barjaktarević Jovan
Selo Žub Vlahović Sekica
Popović Krsto
Radulović Mikonja Krušćič Stevan
SRCG:
Radulović Miruna Lakušić Arso
Vuković Veliša Radovanović Vaso Lazović Gavro
DĐurašković Leposava Radovanović Blagoja Jelić Vukota
Đukanović Krsto Stojanović Veljo Merdović Perko

328
Milošević Rade Lalić Gojko Selo Pobrđe
Milošević Radomir Roganović Lolub
Milošević Bogdan Roganović Milutin SRCG:
Perazić Š. Đuro Roganović Spasoje
Pantović Radonja Rudović Radovan Milačić Ljubica
Armuš Lakić Samardžić Krsto Radulović Vukić
Radović Luka Samardžić Mileta Račić Miljan
Šćepanović Mićo Samardžić Bozo
Samardžić Šćepan Albanija
Selo Kusari Samardžić Ilija
Samardžić Radovan Lazarević Risto
SRCG: Stanojević Nikola )

Tula FPaFPatT TALA Selo Loćani

Soškić Krsto f
Asanović Bogdan joškić Velimir

—....
Beošić Miladin Soškić Mileta SRCG:
Bakić Dragiša Joškić Nikola
Gogić Milan joškić Svetozar Zečević Vuksan

_-—_
Zorić Novo: Soškić Mihailo Ivanović Miloš
Kopitović Savo joškić Milutin Jokić Kojo
Kandić Simo j Lakić Blažo
Račić Jovan
OPŠTINA DECANSKA Albanija: / Radulović Radivoje
Rudović Radomir
Selo Crnobreg Bašanović Nikola Popović Bogdan
Bašanović Stanoje |! Mrvaljević Marko
SRCG: Bašanović Jovan
Bašanović Marko
Vujošević Božo Bašanović Jakov Selo Prilep
Odović Savo Đurčević Risto
Papović Marko Đurčević Stevan SRCG:
Đurčević Petko —/
Selo Drenovac Lazarević Risto. Đukanović Peko
Pelević Mato Dukanović Đurica
SRCG: Pelević Tomica Đukanović Nikola
Lakićević Marija
Abramović Jovan Selo Slup Pešić Pero
Abramović Vaso Pešić Damjan
Abramović Pavle SRCG: Radović Radovan
Abramović Boško Roganović Šćepan
Barović Plana Vuković Veko Roganović Jovan
Earović Nikola Vuković Pavle Roganović Radovan
Balević Todor Popović Rajko Roganović Jagoš
Balević Filip Stamatović Veliša
Bajagić Nikola Dečani Stamatović Ivam
Barović Drago Stamatović Risto
Bulatović Miko SRCG: Stamatović Dušan
Bošković Blagoje
Vuković Spasoje Vujošević Leposava
Vuković Vuko Gojković Milo OPŠTINA ĐAKOVICA
Vuković Dušan Grujić Radomir
Vuković Savo Drašković Milivoje Selo Milena — Rezina
uković Jovan Izgarević Vidoje
Vujošević Bajo Nikčević Blagota
Ivanović Peko SRCG:
Pavićević Spaso
Jovović Lazar Rušitović Stevan
Kaluđerović Hija Drecun Obrad
Stešević Velimir Đorović Milonja
Kuzman Mićo
Mugoša Mile Đurović Lazar
SRS: Zvicer Mićo
Mijanović Krcun Lakićević Đorđe
Martinović Vaso Pavlović Zarija Miranović Nikola

329
Radavić Mirko Vuković Risto SRS:
Radović Andreja Vujanović Vuko
Radović Uroš Petković Blagoje
Šćekić Rajko Vujanović Risto
Čukić Milutin Vujadinović Pavić
Jokić Miladin SRBiH:
SRBiH: Jokić Bogdan
Kapa Ljubo
Knežević Luka
Dučić Jošo Knežević Milivoje
Kovač Obren Lalić Krsto Đakobica
Mirčeta Đorđe
Lalić Milutin
Popara Nikola
Popara Spasoje Kavaja Jovan SRCG:
Rnjez Dušan Perović Živko
Vujović Đoko
Perović Radomir
Vujović Ruža
Roganović Veliša
SRS: Vujović Ilija
Radulović Boško
Božović Miraš
Božinović Najdan Radulović Milosav
Stojković Dragutin Vučević Spasoje
Raičević Luka
Kilibarda Stojan
Krivokapić Petar
Knežević Jovo
Vučinić Božidar
Selo Nakarade Komnenović Marko
Džudović Relja
Lalović Blažo
Džudović Filip
Miletić Milijan
SRS: Džudović Radomir
Milošević Miro
Šuković Đurđa
Aleksić Milosav Nikaljević Stama
Aleksić Jamnićije Camović Radomir
SRH:
Vranić Đorđe Raičević Miloš
Vranić Petar Banić Marija Radović Nikola
Vasiljević Mina Samardžić Ilija
Veselić Ljubinko SRBiH: Ćalasan Janja
Vučinić Živojin Radoman Nikola
Višnjevac Ilija
Kostić Živadin Čubranović Miro
Grković Vladimir
. Krstić Živojin Čukić Radomir
Grković Jovan
Marinković Miodrag
Dangubić Petar '
Mihalić Ilija
Đuričić Krsto SRBiH:
Ristić Milica
Kisa Trifko
Stamenković Sreto Biberčić Damjan
Zvijer Mićo
Stojanović Vaso
Koprivica Kosto Porobić Mijo
Trifović Milivoje
Nikoalić Ilija Čolić Nikola
Čorbašić Dragiša
Odalović Špiro Šarenac Darinka
Božinović Najdan
Popović Dušan
Reljić Blagoje
Cuk Nikola
Sokolović Dobrosav
SRH:
Selo Sadikagin Most
SRCG: Smiljanović Mate
SRCG:
Bošković Ilija
Bošković Milosav Kruščić Perko Rusija:
Bošković Miličko Kalezić Živko
Vuković Tomica Šuković Dobrica Okorakov Dara

330
 SREZ PODRIMSKI
OPŠTINA SAPK: SRCG:
BELA CRKVA
Kujundžić Andro Mrvaljević Vuko
Selo Zreze Kujundžić Radoje
Kuzmanović Jeftimije Selo Sopnić
SRCG: Ljubić Božidar
SRCG:
Banović Stevo Albanija:
Đukić Periša Boucal Petko
Đukić Đorđe Brajović Panto Gašić Andrija
Giljan Boško .Vujačić Panto Mihailović Vojin
Đurđevac Anđa Radović Lazo Todorović Nedeljko
Đuretić Jovan
Karabasin Miloš Selo Radoste SRS:
Kulić Jezdo
Kilibarda Stojan SRCG: Janković Trajko
Mrđenović Zlatana Mitrović Dane
Mrđenović Pavle Bošković Vido Miladinović Ilija
Potić Jefto Radović Radoje Radenković Trajko
Perović Jelena Raičević Blagoje Saković Miodrag
Perović Radovan Raičević Risto Stojanović Simo
Papić Spasenija Raičević Krsto Ugrinović Stevan
Pejović Bajo
SRS — SRCG:
Čelebić Veliša SRS — SRCG:

SRH: Nikglić Javan

Radusinović Drago
Roganović Danilo
Rapajić Ilija
SAPK:
SRS: Albamija:
Arsović Marko
Vuković Milinko Rešetar Đoko Balević Luka
Bogdanović Marko Rešetar Vaso Grujić Đorđe
Blagojević Vojislav Rešetar Nikola Dašić Jelena
Dokić Milun Rešetar Božo Živković Jelena
Živković Dušan Rešetar Spasoje Karaveljić Gavrilo '
Ilić Radisav Rešetar Petko Karaveljić Miloš '\
Milošević Vitomir Rešetar Panto Krstić Arsenije
Matović Milovan Popović Jefto Maksović Stevan
Matović Božidar Popović Pavo Maksović Akso
Matković Ljubisav Popović. Simo .Maljević Nikola
Mičić Trifun Popović Stanko .Maljević Ilija
Milić Dušan Papović Tomica Pašić Vučina
Milić Spasoje Pavlović Miloš
Damjanović Živko Ramusović Nedeljko
Selo Brnjača
Milenković Milenko Slavković Ilija
Mišević Rade Slavković Đorđe
SRS: Slavković Radosav
Najdanović Ivan
Stojanović Milan
Antić Milorad
Stanković Trajko Lečić Vidosav SRBiH:
Stefanović Miloš Mitrović Slavko
Milojević Božidar Mulina Maksim
Cvetić Dragiša
Milutinović Risim
Urošević Božidar
Milivojević Milenko Selo Bela Crkva
Milinković Milinko
SRH: Ristović Staniša SRCG:
Stepanović Radisav
Matijević Obrad Stepanović Mihallo Bulajić Milica

331
Vučurović Miloš SRCG: SRCG:
Vučurović Marko
Vuković Petko Drašković Petar Brajović Stevan
Delević Blagoje Jovanović Miladin Dragović Ljubomir
Ivezić Ćetko Jovanović Stanko
Marunović Sava SRBiH: Milović Gojko
Radović Boško Filipović Milija
Radonjić Đuro Vučković Draginja Raspopović Milosav

SRS: Albanija: SRBiH:

Vujić Radosav Matanović Krsto Zec Jovan

Vulović Ivan Matanović Petar Jelić Filip
Stanojević Petronije Rešetar Savo Ilić Radovan
Todorović Miladin
Petrović Aleksandar Selo Dobri Do Selo Našpal
Radivojević Tihomir
Albanija: SRCG:
SRH:
Andrejević Milan Aleksić Aleksa
Videk Anto Gorović Pava Jokić Milica
Kračković Jovan Ćalasan Dragiša
SAFK: Kračković Simo Ćurčić Milan
Kračković Đuro Fatić Mirko
Grković Dušan Krkotić Dušan
Krkotić Vojin SRBiH:
SRBiH Krkotić Risto
Krkotić Panto Veletić Jovan
Sladaković Milan Marković Vaso Velatić Savo
Vukotić Todor Pešukić Miljan Veletić Veljko
Radinović Jovan Ivanović Mile
Selo Gedža Racković Markoć Delić Đoko
Racković Sava Kostović Ivo
Albanija: Milošević Sava
SRCG: Ognjenović Đoko
Ajković Ilija
Kovarić Filip Selo Mrasor
Bigović Pero
Kovarić Nikola
Kovarić Jakov Albamija:
Martinović Petar SRS:
Martinović Đuro Đurčević Lazo
Martinović Petko Vukosavljević Milan Đurčević Vojin
Roganović Mitar Nikić Božo
Selo Čiflak
Selo Celina Selo Ratkovac
Albanija:
SRCG: SRCG:
Bašanović Petko
Perišić Savo Bašanović Risto Babović Velimir
Bašanović Gligo Đoković Spaso
Kustudić Lazar
Bašanović Lazar
OPŠTINA Mirković Đoko
Bašanović Mitar
BRATOTINSKA
Krkotić Andrija Albanija:
Krkotić Stefka
Selo Kromovik
Krkotić Simo Vučković Duka
Đinović Peko
SRS: Marković Panto
Dinović Ilija
Praščević Staka Dinović Panto
Ilić Radovan Ceklić Lazar Đinović Sava

332
Matanović Mašo Pelević Tošo SAPK:
Matanović Petko Raičević Risto
Mikulić Panto Ulišić Đuro Dikić Čedamir
Roganović Petar
Roganović Đuro SRS — SRCG: SRS:
Roganović Andro
Roganović Boško Vuletić Đorđije Mićović Radisav
Roganović Labud
Roganović Krsto SRCG: Selo Buble

SRBiH: Ceković Jana Albanija:

Đurdić Milan SRBiH: Vučić Gligor

Zirojević Mihailo Vučić Vida
Skoko Branko Kovač Petar Vučić Spaso
Kovač Trifko Matanović Niko
Selo Danjane Matanović Živo
Selo Saroš Matanović Andro
Albanija: Matanović Božo
Albanija: Matanović Nešo
Ajković Vaso Pelević Vido
Bjelica Joka Žarić Vasož Pelević Anto
Pavlović Ivan Žarić Jakov Pelević Zorka
Senić Veliša Mikić Mitar
Senić Sava Krkotić Ljubomir
Senić Jošo Krkotić Nešo OPŠTINA
Senić Simo Pelević Marko CRNOLUŠKA
Senić Mitar Pelević Miraš
Pelević Jefta Selo Crni Lug
SRCG: Pelević Filip
Uskoković Ilija
Baljević Jeka SRCG:
Ceković Krsto
Marović Savo
Perunović Milija Selo Vranjak Arsić Zafir
Vlahović Ružica
SRBiH: Albanija: Vukićević Milija
Vujačić Filip
Radošević Vlado : Ajković Luka Gojković Lazar
Ajković Laza Jovanović Milan
Selo Ponorac DĐuretić Luka Zvicer Jošo
Lamburić Milo Maraš Božo
Albanija: Lamburić Mijat , Popović Vlado
Lamburić Petko Pavićević Jovan
Brajović Risto Lamburić Tomo Šćepanović Dragiša
Brajović Simo Čelebić Blagaje
Brajović Marko
SRBiH:
Brajović Stevan SRS:
Brajović Lazar Mandić Savo
Matanović Filip Mosić Risto
Matanović Milan Selo Bobovac: Micić Nikola
Matanović Senka Nikolić Jordan
Matanović Aleksa Albanija: Stanimirović Stojan
Matanović Vaso Stefanović Đordo
Mikulić Panto
Matanović Mijat Cvetković Pavle
Matanović Miloš
Mrenović Stevan Filipović Aleksandar
Matanović Đoko
Mikulić Ilija
Matanović Zorka
Mikulić Pavle
Matanović Jova SRS — SRCG:
Mikulić Mihailo
Matanović Panto
Mikulić Lazar
Pelević Panto Matanović Mašan Milovanović Milovan
Pelević Krsto Nikolić Mitar Radojević Jovan

333
SRBiH: SRCG: Borović Božo
Borović Božo
Rašeta Todor Đapić Đurđa Dragović Milica
Grujić Milivoje Drljević Mašin
Selo Vlaški Drenovac Dašić Mladen '
Selo Domanek Karadžić Milenko
SRS: Krivokapić Cetina
Albanija: Popović Ikonija
Anđelković Hranislav Radonjić Mitar
Anđelković Jovan Zlatičanin Nikola Simović Blažo
Arozanović Ranđel Zlatičanin Jovo Sekulić Vido
Belić Stojadin Zlatičanin Đorđe Stanišić Milica
Bogdanović Zarija Nikolić Gligor Čečović Tadija
Dimović Stojiljko Nikolić Krsto Stojanović Božo
Dikić Marko Nikolić Aleksa Trifunović Savo
Janković Milenko Nikolić Marko
Krstić Miljko Senić Lazar SRBiH:
Krstić Jefto Senić Panto
Milenović Bratislav Senić Nešo Elek Milan
Mladenović Toma Elek Drago
Mladenović Vukašin Selo Skorašnik Elek Risto
Mladenović Dragutin
Momžčilović Andrija SRCG: SRS:
Milošević Josif
Milenković Milorad Vučinić Radovan Živanović Vukoje
Mišić Kosta Bulatović Radosav
Pavlović Vladimir Đolević Marko SAPV:
Petrović Todor Perković Uljan
Petrović Stojadin Popović Miladin Petrović Milan
Petravić Trenča
Radivojević Dimitrije SRS: SRS—SRCG:
Radojević Dragutin
Ranđelović Gojko Jovanović Ljubomir Radović Aleksandar
Radisavljević Vasilije Savić Ljubica
Radović Jerotije Selo Lopušnik
Stojimirović Nikodim Selo Orlate
Stojimirović Đuro SRS:
Stamerković Vasilije SRCG:
Stamenković Jovan Mikarić Blagoje
Stojković Milić Vučelić Spasoje | Stojković Milan
Stojković Dragutin Krcunović Milivoje Stojković Jefto
Stojković Milorad Saveljić Milivoje Todorović Filip
Slavković Despot Nišavić Novo
Stanojević Mihajlo Pejović Jovan
Stojanović Zlatko SRS—SRCG:
Stevanović Miloš SRS — SRCG:
Stevanović Mihailo *Bačević Petar
Cvetković Milimir Jovanović Arsa
Perović Miloš SRBiH:
Albanija:
SRS: Borojević Pero
Đurčević Vaso Bosnić Joka
Janković Filip
Rogamović Mirko Vuković Smilja
Vuković Spasoje
Selo Trpeza Vuković Dušan
SAPK:
Zec Rade
SRCG: Zec Milan
Maljković Zafir
Kovačević Luka
Maljković Slavoljub Bulatović Radisav Kljajić Milić
Maksimović Sima Vujačić Nikola Ličina Ostoja

334
Ličina Spasoje OPŠTINA DOLAČKA Selo Drsnik
Ličina Spasenija
Medić Rajko Selo Dolac SRS:
Nikolić Vaga
Nikolić Danilo SRCG: Janković Marija
Ninčić Marko Janković Obrad
Popović Dragan Stanković Jefto
Popović Pero Popadić Bogdan SRBiH:
Popović Stanko
Radaković Stojan Selo Grevnik Ribač Petar
Radaković Stevan
Tatić Marko SRS: .
Cuculović Risto Kojić Nikodije OPŠTINA BANJSKA
Ćulibrk Savo Kostić Mileva .
Bogdanović Atanasije Selo Banja
SRH:
Selo Đurđevak SRBiH:
Bucalo Janko
Boljanović Mirko
SRS: Boljanović Gligor
SRCG: Boljanović Dušan
Miletić Milan Janjušević Jakov
Trivan Simo Milovanović Sava Kovačević Marko
Milovanović Milovan Samardžić Stevan
Sekulić Simo Slijepčević Simo
Selo Negrovci
Slijepčević Blagoje
SRS: SRBiH:

Hrnjez Dušan SRS—SRCG:

Bogosavljević Rađule
Savić Dušan Anđelić Tripko
SAPK: Gogić Radule
SRBiH: Dedić Radovan
Dobrić Gligorije
Dobrić Josip
Đaković Pero Dobrić Jerotije SRCG:
Đalas Jovo Dobrić Zdravko
Karagač Cvejo Rogać Đorđe
Kljajić Toma Rogač Aleksa
Oljača Stana Selo Volujak
Rogač Pavle
Škorić Petar Janković Đorđe
SRCG:
SRH: Babović Radonja SAPK:
Bojičić Milić
Kamenko Nikola Barjaktarović Vuko Mihailović Trajko
Savović Milisav Milić Stanoje
Selo Balince Lekić Dušan
SRBiH:
SRCG: Selo Senik
Mihić Maksim
Krcunović Đorđe SRBiH:
Milašević Gorda SRS:
Milašević Jovo Dumnić Novak
Pejović Jova Petković Antonije
Glušac Đorđe
Filipović Natalija Glušac Mirko
Škerović Đorđe Selo Čupevo Zec Lazar
Popara Jakov
SRBiH: SRS: Crnogorac Jevto
Milačić Nikola
Čubrilo Gojko Bogdanović Vladimir Rogač Naum

335
Selo Landrovac Selo Javor Pelević Đorđe
Pelević Vido
SRS: SRS: Pelević Aleksa
Pelević Tomo
Atanasković Milentije Marković Stevan Pelević Krsto
Bačić Miljko
Nedđeljković Ilija SRS—SRCG: SAPK:
Karaferić Predrag
SRCG: Paunović Jovan
Rakić Jovan
Selo Ljubižda
Brajović Mileta
Vujačić Luka SRCG:
Vukčević Mihailo OPŠTINA
Gojković Novica OSTROZUPSKA Adzić Dušan
Dabetić Miraš Baković Krsto
Dabetić Milica Selo Mališevo Đuranović Mićo
Drakulović Vukota Jovanović Blažo
Đilas Petar SRS: Raspopović Veko
Kastratović Rade Veličković Vlajko
Milunović Pavle Durić Zlatko SRS:
Minić Ilija Ivanović Stanoje Blagojević Stojan
Pantović Božo Ilić Dušan Dolčinović Milorad:
Popović Mile Ilić Milorad Nikolić Blagoje
Stojanović Blagota Jović Stojan Stamenković Miloje
Strahinić Lazar Jovčić Aleksandar Stojanović Miloje
Strahinić Marko Milošević Josif
Marković Milorad Albanija:
SRS—SRCG: Milenković Miloš
Martinović Stevo
Milenković Vlajko
Martinović Lazar
Jovanović Dragan Krstić Ilija
Momčilović Đorđe Martinović Miraš
Martinović Nikola
Radivojević Mihailo
Selo Belanica Martinović Mitar
Stojković Sava
Martinović Gošo
Martinović Petar
SRS: SRCG:
Marković Lazar
Šćepanović Anica
Veličković Čedomir SRCG:
Veličković Nikola
Albanija:
Županjac Ilija Radulović Krstinja
Zdravković Radovan Gašović Simo Stamatović Milo
Zdravković Milorad Milogorić Nikola
Zdravković Stanislav Radičković Petar: SAPK:
Milošević Arsenije
Arsić Cvetko
Miladinović Nastas Selo Milanović
Garić Stanoje
Novaković Ljubomir
Patrnogić Branko
Stojanović Stanko SRS—SRCG:
Stojanović Dragutin
Anđelić Nikola Selo Pagaruša
Milatović Dušan
SRBiH: Milatović Nikola SRS—SRCG:

Glušac Luka Lakićević Milisav

SAPK: Milošević Vladimir

SRCG:
Vukadinović Tomo
Selo Miruša
Lutovac Rade Selo Turjak
SRS:
Albanij a:
5RS—SRCG: Miladinović Simo
Banović Đuro Marković Vaso
Perić Milutin Pelević Novak Petronić Jovan

336
SRCG: Petrović Ljubomir Jakovljević Vojislav
Petrović Dragoljub Luković Milan
Jovović Milovan Petrović Dragoslav Marković Milun
Jovović Novo Planić Vitomir Marković Aleksa
Nikolić Jakov Ristić. Grujica Marković Dragomir
Rašpopović Veko Radojević Božidar Milošević Milorad
Radonjić Petar Ristić Branislav Milašinović Petar
Čičarević Luka Ratković Mihailo Mladenović Aleksandar
Simić Sreten Minić Sava
SAPK: Simić Svetozar Prošić Petar
Stojanović Stanko Spasić Mihailo
Jovičić Panto Stojanović Borivoje Simović Radosav
Našpanić Stevan Stefanović Panto
Petrović Dragoslav SRS — SRCG
SRBiH: Stanojević Ljubica
Minić Sava.
Čolić Vukadin
Kostić Todor Cvetković Čedomir SRCG:
Cvetković Petronije
Popović Miro
OPŠTINA KIJEVSKA SRCG: Šakić Kosta
Selo Kijevo Ljumović Lazar
SRBiH:
Mihajlović Tomo
SRBiH: Radenović Vasilije Bogunović Simo

Brstina Risto Albanija: SRH:

Brstina Trifko Dragović Krsto Brakljač Rade
Kolak Spasoje
Kolak Jovan SRH: Selo Iglarevo
Rudan Božidar
Šušnjar Mane
Savić Risto SRBiH:
Ćeranić Stana
Ćeranić Simo
Selo Cerovik Kolak Milan
Drapić Savo
SRBiH: Krulj Mitar
SRH:
. Savić Aleksa
Platiša Mane Bogunović Nikola
Kalanj Petar
Radošević Staka SRH:
Selo Lozica Damjanac Đuro
SRH: Damnjanac Petar
SRS: Ribarić Bogdan
Malbaša Gavro
Gavrilović Milenko Damjanović Đuro
Dimitrijević Živojin SRS:
Đoković Jakov SRCG:
Vasić Milutin
Ilić Ilija Kljajić Lazar
Jovanović Draguti
Živanović Marija
Kostadinović Jovanče
Jovanović Nikadije SRS: ,
Marković Borivoje
Milovanović Milovan
Selo Mlečane Stanković Vojin
Milanović Milisav
SRS: SAPK:
Milanović Mihailo
Minić Trifun Aksentijević Dragoslav Aksić Aleksa
Mladenović Momir Aksentijević Andrija Zakić Simo
Nedeljković Đorđe Aksentijević Milorad Turački Stanko
Pantović Ljubisav Blagojević Branko
Popović Božidar Selo Pločice
Bešević Dragomir
Petrović Tihomir Buturović Ilija
Petrović Radić Đaković Petar SRS:
Petrović Draguljub Đaković Živko Bojović Milutin
Petrović Jova Ivanović Grujica Gojković Marko

22 337
Popović Aleksandar SRS: Paunović Jemerija
Spasić Radomir Popović Radislav
Filipović Milorad Radulović Arsen
Račić Dušan
Mladenović Momir Selo Zabrđe Risantijević Ružica
Risantijević Dragutin
SRH: SRCG: Rajković Ilija
Vukmirović Jovan Vuletić Petar Stevanović Milen
Stevanović Aleksa
SRCG: Simić Radogav
Selo Čobići Simić Kosta
Žugić Petar Stevanović Vukadin
SRBiH:
Tripčković Dragiša
SRBiH: Drašković Pamnto Todorović Mihailo
Zirojević Nenad Jovović Stoja Uroševac Radojica
Previšić Vido Miletić Miroslav
Selo Dobra Voda
SRCG: SRCG:
SRCG: Milović Milovan Nikolević Mitar
Vlahović Sekula Rolović Ljubomir
Kovačević Stevan OPŠTINA Rusija:
Kovačević Radovan VELIKOKRUŠKA
Racković Marko Ririluk Danilo
Kiriluk Katarina
SRBiH: Selo Velika Kruša
OPŠTINA
Dragičević Trifko SRS:
ORAHOVAČKA
Keča Nikola
Banović Jordan
Vukomanović Luka Orahovac
SRH:
Grčak Mihailo
SRS:
Rapajić Stanko Grković Todor
Đorđević Banko Dedić Obrad
Selo Bobovac Ilić Aleksandar Kisić Mirko
Živadinović Miroslav Dragović Krsto
Albanija: Ilić Ljubomir Antić. Radivoje
Jovanović Dušan Milić Ilinka
Đurčević Gligo Kitanović Blagoje Milenković Petko
Krstović Rade Lazarević Simo Milenković Trifko
Krstović Andrija Milinčić Sidor Mojsić Nikola
Krstović Krsto Milojević Milisav Antić Marko
Krstović Mitar Miladinović Miladin
Krstović Simo Milovanović Miodrag. OPŠTINA
Kontić Vida Milovanović Dušan VELIKOHOČKA
Mojić Simo Nedeljković Vukoje
Mojić Đuro Nikolić Svetozar “ Selo Brestovac
Šunjević Jovan Nenadović Stanimir
SRCG:
Šunjević Mašo Nenadović Svetozar
Đuretić Rade. Najdanović Dragomir Vlahović Spasoje
Đuretić Mara. Pejović Milisav Jovanović Radomir

SREZ KAČANIČKI
OPŠTINA Bjelogrlić Vasilj Janjić Vlado
STARI KAČANIK Bjelogrlić Novak Lojović Stevan
Bukvić Simo Lojović Ilija
Selo Stari Kačanik Bogdanović Milica Lojović Obren
Glogovac Tripko Mrmak Kajo
SRBiH: Mihić Gojko
Glogovac Rajko
Bategalo Dušan Drašković Đorđe Mihić Blagoje
Bovan Dušan Đerić Savo Smoljan Mihailo

338
Samardžić Dušan Kostić Gospava Krnjević Jakov
Čubrilo Maksim Kostić Spasoje Krnjević Marko
Čubrilo Milan Karišik Vaso Mijanović Lazar
Čubrilo Ilija Lažetić Đorđe Bončević Đuro
Popara Simo Mildragović Jovan Sarić Vidoje
Mildragović Todor
SRCG: Mildragović Jefto SRS:
Mildragović Trifko
Komnenić Marko Mildragović Stojan Radovanović Mitar
Milović Petar Ogrizović Jovan
SRH: Pendo Nikola Cvetković Cveta
Pantić Danilo
Krnj ajić Mišo Prodan Lazar SRCG:
Krnjajić Danica Pantić Panto
Trišić Pero Ognjenović Jovan
SRS: Čalija Lazo
Čalija Danilo Selo Stagovo
Okiljević Milijana Čalija Pero
Pešić Dušan SRCG:
Cicmilović Vukoman SRCG: Savović Tomo

Selo Raka Damjanović Petar Selo Elez

SRBiH: SRS: SRBiH:

Andrić Đorđe Milović Bogić Vekić Jovan
Andrić Milan Pokorni Olivera Glogovac Drago
Andrić Pavle Tišić Janko Glogovac Marko
Andrić Todor Glogovac Risto
Andrić Dušan Selo Kamenica Glogovac Jovan
Vujičič Staniša Kujundžić Svetozar
Vuković Mirko SRBiH:. Radulović Obrad
Žerajić Gajo Radulović Lazar
Kurteš Jefto Banaš Andrija Radulović Milan
Kostić Obrad Bratić Božo Cuca Blagoje
Kostić Orifko Vuković Andrija Čupković Rade

SREZ GNJILANSKI

OPŠTINA SLATINSKA Pešić Stojan _: Milićević Rajko

Petković Ljubomir Milenić Rade
Selo Mirosalje Stajić Stojan Milenić Simo
Stajić Stanoje Milenić Mirko
SRCG: Stoiljković Dobrivoje Milojević Đurđa
Novokmet Boško
Višnjić Špiro Selo Tankosić Novokmet Ilija
Višnjić Veljo " Novokmet Mijo
Višnjić Radomir SRBiH: Novokinet Ljubo
Novokmet Ratko
Biberčić Nikola
SRS: Petrović Danilo
BogdanovićIlija
Pecelj Nikola
Aleksić Petar Grubač Obrad
Pecelj Kosto
Krstić Vlajko Janjić Milan
Pecelj Mitar
Kmstić Dragomir Janjić Maksim Pecelj Lazo
Jovičić Atanas Klarić Anto Pecelj Jovo
Pešić Stojko Janjić Spasoje
Pecelj Risto
Pešić Vasko Janjić Mladen
Milićević Mitar Pecelj A. Andrija
Pešić Nedeljko
Pešić Aleksa Milićević Andrija Pecelj Dušan

22*
339
Perišić Ilija Petrović Dušan SRM:
Turanjanin Jovo Petrović Stojadin
Šešlija Mihailo Pavlović Ljato Kocić Vasilije
Pavlović Dane Kocić Nikola
SRCG:
Ristić Stanoje Živković Gligorije
Ristić Mihailo
Bjelica Šćepan Stošić Petar Selo Požarane
Stojimirović Stamenko
Goranović Mitar
Cvijetić Todor Stojimirović Milorad SRBiH:
Stamenković Rašo
Stamenković Sotir Andrijašević Mirko
SRS: Stamenković Stanojlo Bošković Đuro
Stamenković Stajko Klarić Aleksa
Antić Spasenija
Stamenković Stanko Kovačević Jovan
Anđelković Uroš
Stanojković Boško Kovačević Vukašin
Anđelković Radisav
Anđelković Stojan
Stojković Petar Medar Ljuban
Spasić Stojan Medar Risto
Anđelković Aleksa
Spasić Nikola Medar Nikola
Bogdanović Milutin
Spasić Aleksandar
Bunuševac Milan
Stoiljković Trajko SRH:
Brajević Anđa
Stanković Milan
Veličković Stanko
Stanković Stamen Budimir Petar
Vidosavljević Stojadin
Stanković Mladen Veštica Todor
Dimitrijević Zagorka
Stevanović Jovan Vladušić Savo
Dimitrijević Stojadin
Stevanović Dušan Dimić Mihailo
Dimitrijević Dragica Stevanović Stanko Dimić Radovan
Dimitrijević Dragutin Stojanović Veličko Jarić Milan
Đokić Aleksandar Stojanović Slavko Ćuk Iso
Živković Radojko Stojanović Ilija Ćuk Dane
živković Aleksandar Stojanović Vavrilo Ćuk Špiro
živković Sava Cvetković Anto Ćuk Petar
Zakić Milan
Ilić Stojadin
Jovanović Stanoje Albanija:
Ćuk Nikola
Jovanović Miloš Božović Blagoje Šijan Vasilj
Janjić Stanoje Šijan Vaso
Janjić Rašo Šijan Stojan
Krstić Mihailo Italija:
Šijan Savo
Krstić Dina Krševan Antonije
Krstić Đorđe
Ljubisavljević Ljubisav SRS:
Mihailović Senta SAPK:
Mihailović Dobrivoje Atanasijević Dragutin
Simić Zafir Atanasijević Petar .
Mihailović Trajko
Mihailović Milojko Mtanasijević Dobrosav
Mihailović Jovan SRH: Ivković Vaso
Mihailović Natalija Ivković Simo
Filipović Miho
Milovanović Jovanče Ivković Stanko
Marković Dino Kostić Ranđel
Marković Stojan Kostić Ljuban
SR SLOVENIJA:
Marković Blagoje Kostić Nikodije
Mitrović Stojan Hasl Mirko Mihailović Miloje
Milenković Vlajko Mihailović Stanko
Mladenović Cvetko Milosavljević Ranđel
Selo Gornja Slatina Marinković Stojadin
Milošević Žika
Nikolić Milutin Marinković Miloje
SRBiH: Marinković Svetozar
Nikolić Aleksandar
Nikolić Jovan Deretić Obren Marković Stojan
Nedeljković Janko Deretić Dušan Marković Dušan
Nedeljković Miko Deretić Todor Marković Svetozar
Nedeljković Cvetka Kapor Obrad Marković Dragutin

340
Pavlović Spaso Stamenković Aleksandar Petrović Veljko
Sicjanović Dobrosav tevanović Stanoje Petrović Stefan
Stojanović Miloje Cakić Mito Petrović Sava
Stoiljković Bogdan Cakić Blagoje Radenović Radovan
Stoiljković Lazar Šarac Petar
Stoijković Stamen SRBiH:
Stajić Stevan SRCG:
Stamenković Arso Bogdanović Milan Gojković Petar
Vuković Gligor Živaljević Veljko
SAPK: Vuković Dušan Živaljević Blagoje
Vukoje Pavle Jokić Danilo
Gavrilović Momčilo
Grgurović Kosta: Jokić Đorđe
Grgurović Damnjan Perović Milovan
SRS — SRCG:
Grgurović Jole Perović Janko
Vlahović Miluša Grgurović Filip Perović Kosto
Grgurović Jakov Perović Vasilj
Selo Ćerkez Sadovina Grgurović Miloš Petrović Luka
Grgurović Đorđe Petrović Gavro
SRS: Grgurović Risto Petrović Đoke
Kuljević Đoko Petrović Radosav
Arizanović Stojan
Kuljević Gojko Petrović Milovan
Dinčić Stejan
Masleša Krsto Petrović Milan
Dimitrijević Blagoje
Ilić Dušan Stolica Ilija . Šaljić Đuka
Dželetović Trifko Petrović Đorđije
Ilić Ljubomir
Ilić Milorad
Selo Grmovo Selo Gušica
Ivanović Velimir
Ivanović Dušan
SRS: SRS:
Janković Slavko
Jašević Veljko Arizanović Filip
Arizanović Vidak Arizanović Arso
Mitrović Jefta
Aleksić Dragutin
Milošević Tomo Anđelković Sento
Dinčić Zlatko Anđelković Ariton
Momčilo Ariton
Dinčić Tasa
Mladenović Vojislav Bogdanović Veličko
Ilić Jovan
Milenković Stojadin Veličković Svetozar
Ilić Trajko .
Mitić Jovan Veličković Risto
Nedeljković Petronije
Mitić Stoša Dejanović Stanoje
Petrović Zarija
Mirosavljević Živojin Petrović Ljubisav
Zdravković Janićko:
Nešić Sotir Petrović Vasilije
Zdravković Trajko
Nešić Velimir Dinčić Cvetan
Petrović Dragutin -
Nešić Miloje Đorđević Aranđel
Ristić Stojan
Nikolić Miloš Janković Stojan
Ristić Aleksandar
Nikolić Stamen Krstić Ćiro
Stanković Dimitrije
Nikolić Trajan Krstić Milan
Stošić Petar
Pešić Stanko Milošević Vukašin
Cvetković Vladimir
Pešić Božin Pavlović Miljko
Nešić Milutin
Prvanović Prvan Popović Filip
Prvanović Vučko Ristić Borisav
Pešić Draginja SRS — SRCG: Stojić Cvetko
Ristić Aleksandar Stanković Nikola :
Stanković Serafim Blagojević 'Toma Stanojević Aleksandar
Stojanović Danka Blagojević Vukoje Stojimanović Petruš
Stojanović Miloje Blagojević Dragutin Stojimanović Petar
Stojanović Ljubomir Vasović Jovan Stojimanović Stojadin
Stojanović Stojko Vasović Todor Stanojević Aleksandar
Stojanović Zlatko Vasović Petar Trojanović Čedomir
Stojanović Jovan Vasović Filip Tošić Bogosav
Stanković Ranđel Jokanović Nikola Tasić Nikola
Stanković Gorča Jokanović Mitar Cvetković Stojmen
Stojiljković Andrija Živković Arso Cvetković Petar
Stojković Dušan Živković Vučo Cojić Dragutin

341
SAPK: Selo Žitinje Dimitrijević Savo
Dobrosavljević Krstina Đorđević Boško
Dobrcsavljević Mito SRCG: Dorđević Sctir
Mirancvić Krsto Đorđević Rade
SRCG: Dorđević Đorđe
SRS: Dodić Toma
Jovanović Petko Zlatanović Dorđe
Dimitrijević Milinko
Zlatanović Mladen
SRS — SRCG: Nikolić Milan
Zlatanović Tomo
Stanković Stojko
Jokić Ratko Ivanović Petar
Jokić Radojko SRS — SRCG: Ivanović Todor
Jokić Labud Ilić Stančo
Janković Dimitrije
Petrović Obrad Ilić Dobrosav
SAPK: Ivanović Andrija
Ivanović Radoje
SRM: Živković Dime Jović Stanko
Kecić Mitar
Stamković Lenka Mišić Simo
Mihailović Staniša
Selo Trpeza OPŠTINA VITINA Marković Sotir
Milenković Blagoje
Selo Vitina
SRS: Radulović Miloš
SRS: Stanković Stamen
Atanasijević Dobrivoje Stošić Nikcdije
Atamasijević Petko Arsić Dragutin
Stcšić Jovan
Bogdanović Stojan Arsić Stojan
Stamenković Stojko
Dutić Staniša Denić Stojan:
Savić Stojanče
Jovanović Ranđel Dimitrijević Milan
Stevanović Savo
Jović Milosav Zlatković Arsenije
Stoiljković Dimitrije
Marković Milenko Ilić Blagoje
Tagić Mladen.
Mitić Stojadin Ilić Dušan
Mitić Milan Ilić Vlado SRS — SRCG:
Stojanović Dragoljub Jovanović Viado
Petrović Petar Jovanović Stanko Nikolić Rade
Stojković Živko Katanić Stojan Novičević Marko
Pešić Pavle Radenović Miloš
Pešić Todor Radenović Rade
SRCG:
Pešić Stojadin Radenović Nikola
Stanišić Dragutin
RaHojičić Sara SRCG:
Stanković Špiro
Selo Gornje Ramljane Nikolić Nikola
Stamenković Božidar
Stamenković Marko
SRS: Savić Jovanče Selo Smira
Traiković Josif
Dorđević Dobrogav SRS:
Filipović Trajko
Đorđević Jovan Cvetković Miloje Veličković Arso
Antić Marko
Jerotijević Vladimir
Zlatković Milan SRCG: Momžčilović Stojanče
Mitić Vidosav Petrović Nikola
Petković Vladimir Janković Ljubomir
Mihailović Stana
Petković Antonije Janković Jole
Jović Decbrinka SRS — SRCG:
SRS — SRCG:
Momžčilović Stojan
Stanisavljević Svetozar Komnenović Nikola Lekić Jovan
Stanojević Nedeljko Radovanović Aleksa
Stoiljković Stojanče Selo Drobeš Radovanović Radisav
Stanimirović Milutin Čojbašić Veljko
Stanimirović Milče SRS: Čojbašić Radomir
Stoiljković Stamen Anđelković Dragutin
Stanojević Zafir
SRCG
Anđelković Mladen
Trajković Petar Anđelković Svetozar Gojković Dragutin
Cvetković Vidosav Veličković Tomo Knježević Novica

342
SRH: Ivanović Mihailo OPŠTINA VRBOVAC
Stupić Risto Deletić Krsto
Jašović Vukota Selo Vrbovac
Selo Kabaš Jašović Novak
Jašović Milija SRS:
SRS: Jašović Janićije
Denić Jordan
Lalić Radivoje Ilić Mladen
Anđelković Mladen Lekić Aleksandar Janković Tasa
Anđelković Simon Lekić Milivoje
Veselinović Đorđe Lekić Trifun Selo Grnčar
Vukašinović Zvezdan Lekić Vidoje
Vukašinović Jovan Lekić Božana SRS:
Vukašinović Manasije Lekić Novica Marinković Mirko
Vukašinović Stanko Lekić Radule
Vukašinović Mirko ' Petrović Savo. SRCG:
Jovanović Živojin Petrović Radomir
Ilić Stojan Popović Milun Rajković Tomaš
Mladenović Marjan Popović Radun Rajković Milić

-
Mitrović Dragutin Spalević Spasoje
Milenković Stojan Spalević Milorad Selo Đelekare
Miljković Vidosarv Tomović Novica SRS:
Ignjatović Borivoje Tomović Stanoje
Petrović Velimir Tomović Vučko Bogdanović Stojan
Petrović Miloje Tomović Veliša Bogdanović Dragutin
Petković Avram Radulović Vukajlo Antić Stojan
Petković Ariton Dodić Dragutin
Ristić Petar SRS—SRCG: Dorđević Mladen
Stefanović Zafir Iić Dragutin
Stefanović Stanojče Pavićević Miljko
Mitrović Milan .
Stojković Stojan Spalević Jefto Momčilović Stojadin
Sokolović Ljubomir Mladenović Radivoje
Stoiljković Ariton Selo Binač Petković Petar
Stojanović Stojičko . Stanković Vasko
Stojanović Stojan SRCG:
Stevanović Gavrilo
Stojanović Mirko Ivanović Aleksa Mitić Stamen
Savić Petar Jovamović Kosta
Savić Milić SRS: Trajković Dejan
Savić Milentije Trajković Blagoje
Milošević Đorđe
Savić Stanojče
Cvetković Aleksa Selo Ravnište Selo Podgorce
Cvetković Stanoje
SRS:
SRS: X
Selo Buzovik Denić Trajko
Jović Nikodije
“Cvetković Miljko
SRS: | Marković Stojan
Moskić Ariton
Ivkcvić Vasiljko SAPK:
SRM: | SRS—SRCG: Dikić Milan
Mikarić Radovan . Selo Begunce
Pešić Mirko Mikarić Veličko.
SRS:
SRCG: Mikarić Bogdan
Nikolić Stojan
Armiš Vladimir SRCG:
Stamenković Arsa
Armuš Radule Stajić Milutin
Balević Radenko Jokić Trifun
Balević Arso Jokić Jovan Selo Mogila
Balević Đ. Lazar
SRS:
Balević Novo SAPK:
Zejaković Radoš Anđelković Stojadin
Ivanović Milorad Katanić Blagoje Dejanović Đoko

343
Andrejević Stojadin Selo Kmetovce Stanković Stojan
Dejanović Trajko Stanković Radojica
Dojčinović Jeftim SRS: Stevanović Vasilije
Dimović Temeljko Stojaković Mihailo
Maksimović Radovan
Đurović Lazar * Tomić Dragutin
Maksimović Nikola Filipović Vladimir
Đorđević Stojan
Maksimović Ljuben
Milanović Simo
Petrović Stojan
Mitrović Tasa SRBiH:
Mitrović Vasilija
Manić Đorđe
Ožegović Milan
Mladenović Jovan
Ristić Stojan
SRS—SRCG:
Selo Gornji Livoč
Stojković Jovan Janković Janko
Stojaković Avram Janković Novak
SRS:
Stošić Kiton Papović Obrad
Stamenković Stojan Miković Živana
Stamenković Mladen Selo Vrbica 'Tošković Kosta
Stamenković Đorđe Kostić Petar
SRS—SRCG:
Veličković Josip
SAPK: Vučković Blagoje Jovanović Stanko
Vučković Milivoje
Jovanović Petar Vučković Milan SRM:
Stojanović Filjko Živković Đorđe Manjević Jovan
Živković Petar
Selo Donja Budriga| Krunić Borika
Selo Donje Kusce
Perović Dušan
SRBiH: Radović Jovan SRS:
Tončić Blagoje
Joksimović Risto Todorović Mićo Andrejević Ilija
Popović Rade Stanković Svetozar
Selo Gornja Budriga Đorđević Mitko
SRS: Smiljković Vasilije :
SRS:
Đikić Radovan
Đorđević Ariton OPŠTINA RANILUG
Midžanović Bogdan
Ilić Dragomir
Milenković Milan Selo Dobrčane
Ivanović Veljko
Ivanović Mirko
SRS:
Margrković Stojko
OPŠTINA Marković Ljubomir Dragović Jovan
ROPOTOVSKA Petković Dušan . Perić Dragutin
Stefanović Veličko Popović Živojin
Selo Prilepnica Cvetković Zlata Todorović Jordan
Cvetković Stana Stanojević Stanojko
SRS: Videnović Milan
Selo Bukovik
Anđelković Vladimir
Anđelković Trajko OPŠ. GNJILANSKA SRS:
Gligorijević Milan
Gnjilane Bogdanović Jordan
Doderović Jakov
Bogdanović Petar
Dimić Stanoje
SRS:
Joksimović Dragutin
Selo Sapar
Joksimović Dragomir Đorić. Kruna
Joksimović Stojan Miković Kosara SRS:
Joksimović Ranđel Veličković Milić .
Jugović Dragiša Veličković Todosije Vučković Mano
Marković Petar Velinović Anto Dorić Toma
Petković Milutin Mladenović Dobrivoje Janković Marko '
Stanković Mita Ristić Sava Krstić Stoja
Savić Stojko Ristić Veličko Pešić Spasa
Stanisavljević Danilo Stošić Milan . Stanković Toma
Tasić Tihomir Stanković Maksim Milićević Stojan

344
Stevanović Vlajko OPŠ. PASJANSKA Stanković Jovan
Stojičić Stojan
Stanković Stevan
Spasić Stojan
Selo Vlašnica Stanković S. Milan
Stanković Đ. Milan
Selo Podgrađe Stanković Nedeljko
SRS: Stanković Ranđel
SRS: Mladen
Anđelković Stanojko Doda
Ilić Nikola Antić Stanojko Ljubimir
Mišić Spaso Veličković Milan Stanko
Stojanović Mihailo Dejanović Trajko Milan
Dinčić Miloš Slavković Zdravko
Dinčić Josip Trajković Vidan
OPŠ. ŠURLANSKA Dinčić Aleksa Todorović Mihailo
Dimić Toma Cvetković Stanko
Dimić Miloje Cvetković Petar
Selo Žegra Dimić Aleksa Filipović Radomir
Dimitrijević Dobrivoje Džunić Julka
SRS: Đorđević Arsenije
Đorđević Ilija SAPK:
Antić Radivoje Đcrić Dragutin
Bojković Spaso Đokić Mihailo Grujić Todor
Bogdanović Stojiljko Živković Milan Stanojević Jovan
Dešić Janja Živković Slavko
Dimitrijević Milorad Zlatković Ranđel SRBiH:
Đorđević Cvetko Zlatković Atanas
Zdravković Milenko . Zlatković Jovan Vulić Milan .
Ilić Đorđe Ivković Milten Vulić Vladimir
Kostić Živko Ivković Pejko
Ljubisavljević Stanko Ilić Senta Selo Velikinci
Marković Cvetko Ilić Mladen
Miljković Stojadin Ilić Stojimen SRS:
Miljković Sava Janković Nestor
Mitrović Pejko Kostić Todora . Bogdanović Janča
Mitrović Milutin Lazarević Blagoje Ivanović Andeon
Milosavljević Stojan Mitić Avram “ Manić Dančo
Milenković Milan Mitić Nasko Petković Đuša
Pejković Petar Milinković Dobrivoje Paunović Mihailo
Petković Marijan Milenković Anđelko Petkcvić Milan
Petković Trajko Mišić Vladimir Pešić Ranđel
Mitrović Aleksa
Petković Dragutin Pešić Petar
Popović Ranđel Petrović Đorđe Pešić Stojan
Petrović Vladimir
Stamenković Dragoljub “ Mladenović Milutin
Stamenković Petronije Petrović Marko Ristić Milan
Stoiljković Milorad Petrović Jovan Radulović Vladimir
Stoiljković Vukašin Paunović Aleksandar Radojčić Kosta
Savić Vukašin Spasić Aleksa
Rančić Pančo
Stojković Vukašin .Stanojković Mihailo
Stojanović Živko Rančić Dunka Stanković Tomo
Rusimović Nikola Trajković Stojadin
Ristić Avram Filipović Vladimir
SRH: Stanojković Mihailo
Stefanović Trajko Petković Menče
Godeć Božo Stefanović Senta
Stefanović Mila SRS—SRCG:
Stamenković Živko
SAPK: Drašković Ilija
Stamenković Petar
Paunović Vojislav
Zdravković Jovan Stamenković Stanko Reljić Gajo
Lazić Vladimir Stamenković Janko Stevanović Veljko

345
Selo Mališevo Selo Poneš Veljković Radivoje
Golubović Simijan
Anđelković Sokol SRS: Jcvanović Vojislav
Anđelković Svetozar Jovović Sofronije
Anastasović Stojan Ljubenović Simo Kocić Velimir
Andonović Pene Dcrđević Stoj!:3en Krstić Milan
Grujević Mitar Mladenović Dimitrije
Dimitrijević Vojislav SRCG: Nešić Zdravko
Dcjčinović Aleksandar Pavlović Svetozar
Đorđević Petar Babović Golub
Paunović Milosav
Dcrđević Toma Petković Jovane
Zlatković Stanče Stojković Savka
Zlatković Nikola OPŠ. PARTEŠ
Stanimirović Stojan
Zlatković Vaso Stonojević Blagoje
Zlatković Velimir Selo Donji Livoč
Tasić Petko
Zlatković David Cvetković Stevan
Ivanović Stojadin SRS:
Ivanović Nikola Atanasijević Cvetko SRCG:
Ilić Aleksa Vučković Stoša
Jovanović Mihailo Dorđević Trenča Kalezić Aleksandar
Janković Milosav Ilić Radivoje
Lazarević Andcl Ilić Vojin
Ljubencvić Vladan Kccić Ljubomir OPŠ. ROGAČICA
Ljubić Nestor Milenkcvić Anđelka
Ljubić Rajko Mladencvić Zarija
Mihailović Jcrdan Mančić Mihailo Selo Rogačica
Marinkcvić Kcsta Marinković Spiro
Nikclić Tasa Nikolić Stanko SRS:
Nikolić Mladen Petković Mučo
Petović Dragcljub Pavlović Mihailo Antić Miladin
Petković Vlado Stošić Jovan Dimić Rusim
Petković Stojan Stošić Ranđel Dodić Aleksandar
Pejčinović Milan Stošić Spasa Jovanović Stanko
Stevancvić Radisav Stošić Milovan Jovanović Janko
Stevanović Milan Stojanović Dragutin Ivanović Stojadin
Stanković Nastas Simić Svetozar Jovčić Đorđe
Stanković Spira Spasić Stojan Krstić Mihailo
Stciljković Milcš Stanković Sava Krstić Svetozar
Tasić Milorad Stanković Uroš Krstić Deda
Cvetković Risto Stanković Radisav Milenković LI:rko
Cvetković Sava Stanković Stanko Milenković Blagoje
Cvetković Ičiten Stajković Marko Mladenović Stanko
Cvetkcvić Arsen Stajković Tihomir Nešić Miloš
Stamenković Krsto Petković Risto .
Filipović Sava Milenković Dragutin
Filipović Ljubomir Selo Vrapčići Stanković Spirodan'
Stojanović Cveta
SAFPK.:
Stošić Mladen
: OPŠ. PARALOVO Arsić Bojko Stoiljković Antonije
“Ivanović Milenko
Stoiljković Živko
Pecić Mitar
Selo Brasajce Stanković Cvetko
Urošević Veličko Selo Gornje Karačevo

SRS: Selo Ribnik SRS:

Arsić Stojan SRS: Veljković Mladen

Nedeljković Mika Anđelković Kitan Zlatanović Teša |
Stonojević Milan Veljković Stojadin Ilić Stanojko

346
Mitić Svetislav Selo Odanovce Stevanović Mirko
Mladenović Aleksa Stamenković Mirko
Petković Vasilije SRS: Stamenković Milorad
Pešić Stojan Stamenković Lazar
Ristić Traiko Jovanović Stojan Stanković. Stoiljko
Stanković Miloje Milovanović Milan Stanković Petar
Stoiliković Ljubica Mihajlović Stojan Nikolić Stanko
Filipović Vilem Momžčilović Stojadin Pešić Milan
Petrović Kosta Pešić Vladan
Selo Mučivrce Zlatković Janko Miljković Milan
Stajić Stanojko Ristić Mladen
SRS: Stojimenović Aleksan Ristić Rista
Tončić Milorad Zdravković Milorad
Krstić Krsto.
Miljković Josif SAPK: Selo Grizime
Milenković Stoiljko
Micić Milan Bivoljarević Ilija SRS:
Mitrović Stanojko
Đokić Stojko Selo Ogošte Simić Zafir
Stanisavljević Sava Savić Krsto
Stojanović Stanko SRS:
Dimitrijević Velimir Selo Ajnovce
Zlatanović Stanko Ivanović Milutin
Đorđević Stojadin Ivanović Uroš SRCG:
Ivanović Ljubomir
SAŠK: Januzović Ramiz Vuksanović Radojica

Anđelković Stanko SAPK: |

Anđelković Stojan OPŠ. KAMENICA
Gigić Lazar
Selo Čarakovce Selo Močare

SRS: SRS: - OPŠ. ROPOTOVSKA

Antić Dragutin Đokić Milan Selo Koretin
Stojković Manasije
Selo Dajkovce
Selo Berivojce SRS:
SRS:
SRS: Anđelović Stamen
Delić Ljubomir Anrsić Krsto
Veličković Stanimir Arsić Svetozar Arsić Svetozar
Nedeljkavić Stojimen Arsić Krsto .. Bogdanović Anđelko
Stanković Ljubica Arsić Stojan . Veljković Stanoje
Stamenković Ranđel Ilić Dragutin Vučković Stojilko
Stojković Dragutin Ilić Blagoje Grujić Milan
Ilić Dragoljub Dejanović Veličko
Selo Koprivnica Jovanović Milan Dejanović Đorđe
Đorđević Živko
Mladenović David Đorđević Veličko
SRS:
Maksimović Maksim Đorđević Radonja
Mihailović Konstatin Zlatanović Risto
Marković Stojan Ilić Dušan
Vlasojević Mihailo
Ilić Vasilije
Ivanović Ljubomir Milošević Vojislav Janjić Mladen
Pavlović Miloš Marković Petronije Janjić Cvetko
Petrović Svetozar Nikolić Dimče Jovanović Vasilije
Nikolić Velimir Krstić Stanko
SAPK: Mitić Stojadin
Petrović Stamen Mladenović Manojlo
Milovanović Spasoje Stošić Veličko Mladenović Josif

347
Milenković Stamen Ristić Stojan Stoiljković Petruš
Marković Petar Stanković Jevrem Savić Stojadin
Nikolić Ljubomir Stajić Petar Savić Milivoje
Paunović Stanko Trajković Milan Stanković Mito
Petković Kitan Trajković Kosta
Petković Ranđel Selo Donje Drenovce Cvetković Jovan
Petrović Denko Cvetković Dušan
Petrović Trajko SRS:
Pešić Svetislav
Ristić Arso Stanisavljević Miljko OPŠ. VAGANEŠKA
Savić Zarija Stanković Simo
Stajić Jordan Stanković Milan Selo Dabiševac
Stošić Ljubomir
Stošić Blagoje Selo Malo Ropotovo - SRS—SRCG:
Stošić Vladimir:
Stošić Mihailo SRS: Vuksanović Rade
Stošić Tasa Vuksanović Raško
Stošić Ariton Đorđević Josif Janković Petar
Stamenković Milten Jovčić Serafim Kosanović Radomir
Stamenković Vlajko Jovčić Stojan Milović Petar
Stamenković Gligorije Jovanović Milan Mitrović Milosav
Stanojević Nikola Stanojković Vasa Vuksanović Milisav
Stanojković Todosije Stevanović Nikola Bulatović Raduleš
Stanojković Stanko Bulatović Novica
Stojković Dimitrije Selo Toponica Milovanović Muriša
Stojković Ovan Mićunović Đuro
Stojimenović Danče SRS: Mićunović Vukoje
Tasić Mile Antić Stojilko Obradović Miloš
Tasić Trajko Aleksić Kosta
Trifunović Simo Pavlović Ilija
Vučković Dušan
Trajković Stojan Đorđević Dimitrije Tomanović Mališa
Trajković Dimitrije Đorđević Đorđe Tomanović Borika
Kostić Stojan Ivanović Stojimen
Pavlović Ljubo Ilić Vladimir SRS:
Pavlović Risto Jocić Trajko
Stefanović Aksentije Krstić Vlajko Savić Trajko
Nedeljković Aleksandar
Selo Gornje Drenovce Novaković Zlatko Selo Ajkobila
Perišić Jovan
SRS: Perišić Stanko
Perišić Stojan SRS:
Vojinović Danče Paunović Krsto
Pešić Lazar Janković. Nikola
Vojinović Milan
Veličković Miloje Stojanović Ranđel Živković Radojica
Dejanović Dimitrije Stojanović Živko Nikolić Simijan
Đorđević Dušan Nikolić Manail
Đorđević Petruš Stojanović Petar
Stojilković Petruš Stanojković Stanoje
Mišić Ljubomir
IZVORI I LITERATURA

A. Izvori

a) ARHIVSKA GRAĐA
il ARHIV JUGOSLAVIJE — BEOGRAD

Fondovi:

Agrarna reforma 1918—1941

Ministarstvo poljoprivrede 1918—1941
Agrarni savet DFJ .
Revizija agrarne reforme 1945—1947
Dvor '
Hinko Krizman
Ministarstvo Pravde
Ministarstvo unutrašnjih dela

. ARHIV SRBIJE — BEOGRAD

ts

Fondovi:

CK KPSrbije —_
Ministarstvo poljoprivrede i šuma

. DRŽAVNI ARHIV SEKRETARIJATA INOSTRANIH

9

POSLOVA — BEOGRAD

Fond
Poslanstva u Turskoj

. DRŽAVNI ARHIV — CETINJE

=

Ministarstvo unutrašnjih djela

. ARHIV VOJNOISTORISKOG INSTITUTA — BEOGRAD

Fond :
III armijska oblast popisnik 17

349
 6. ARHIV INSTITUTA ZA ISTORIJU KOSOVA — PRIŠTINA
Fond
Oblasni komitet KPJ

7. MEĐUOPŠTINSKI ARHIV — PEĆ

Fondovi:
Revizija agrarne reforme 1945 — 1947
Agrarna reforma

8. MEĐUOPŠTINSKI ARHIV — ĐAKOVICA, PRIZREN, PRIŠTINA,

KOSOVSKA MITROVICA, UROŠEVAC

Fond Poljoprivrede

9. ARHIV KOSOVA — PRIŠTINA

Fond agrarne reforme

\ b) OBJAVLJENA DOKUMENTACIJA

Agrarna reforma — zakoni, naredbe, raspisi, knj. I, II, III, Zagreb

1920, 1925, 1933. I
Dorđević Nenad, Zakoni, uredbe i ostali propisi od 1918 — 1936,
Beograd, 1937.
Šišić Fedro, Dokumenti o postanku Kraljevine SHS, Zagreb, 1920
Zbornik uredaba za novooslobođene i prisajedinjene oblasti, Beograd,
1914.
Istorijski arhiv KPJ, tom II, III, IV, V, VI, Beograd 1950 i 1951.
Osnivački kongres KP Srbije, Beograd, 1972.
Drugi kongres KP Srbije, Beograd, 1949. . 2. o
Uredba o naseljavanju u novooslobođenim i prisajedinjenim. oblastima
Kraljevine Srbije, Beograd, 1914.
Statistički godišnjak Kraljevine Jugoslavije za 1931,:1934, 1941, Beograd.
Statistički godišnjak AKMO,Priština, 1953. . .
Definitivni rezultati popisa stanovništva od 31 januara 1921, Saraje-
vo, 1932. ' : .
Definitivni rezultati popisa stanovništva od 31.1III. 1931, Beograd, 1937.
Narodni Odbor Autonomne Kosovsko-Metohijske Oblasti 1943 — 1953
osnovni materijal sa zasedanja, Priština, 1955.
Peti kongres KPJ, stenografske beleške, Beograd, 1949.
Službene novine Kraljevine Jugoslavije od 1918 — 1941.
Stenografske beleške Narodne skupštine Kraljevine SHS od 1919 — 1929.
Poljoprivreda Kosova, dokumentacija, Zavod za privredno planiranje
AKMO,Priština, 1957. '
Kosovo i Metohija 1943—1963, Priština, 1963.
Proizvodne snage NRS, Beograd, 1953.
Stanje i mogućnosti razvoja: privrede Kosova i Metohije, dokumenta-
cija, Priština, 1957. '
' Zbirka propisa NRS o agrarnoj reformi i poljoprivrednom zemljišnom
fondu, Beograd, Obradio Bogdan Majstorović.
Zbirka zakona i propisa o agrarnoj reformi i kolonizacije, Beograd, 1945.
Poljoprivreda Kosmeta, Beograd, 1950.
Spomenica 25-godišnjice oslobođenja južne Srbije, Skoplje, 1937.

350
 0 MEMOARSKA GRAĐA — SEĆANJA
Stenografske beleške o radu Oblasnog kimiteta KPJ
Stenografske beleške MK KPJ za Kosovsku Mitrovicu
Stenografske beleške MK KPJ za Prištinu
Stenografske beleške MK KPJ za Đakovicu-
Stenografske beleške MK KPJ za Peć
Stenografske beleške MK KPJ za Uroševac
Stenografske beleške MK KPJPrizren

d) ČASOPISI
Južna Srbija — Beograd
Južni pregled — Skoplje
Agrarna misao — Beograd
STpsko Kosovo — Kosovska Mitrovica
Skopski glasnik —- Skoplje
Budućnost — Beograd
Selo — Beograd
Zemljoradnička zadruga — Beograd
Policija — Beograd
Ekonomist — Beograd
Jugoslovenski ekonomist — Zagreb
Tokovi revolucije — Beograd
Istorijski Glasnik — Beograd
Istorijski zapisi — Cetinje
Kosova — Kosovo — Priština
Gjurmime albanologjike — Priština

e) ŠTAMPA
Agrarni pregled — Skoplje
Balkanska federacija — Beč
Hak — Skoplje
Politika — Beograd
Pravda — Beograd
Socijalistička zora— Skoplje
Radničke novine
Proleter
Samouprava — Beograd
Srpska riječ — Sarajevo
Vreme — Beograd
Radikal — Beograd

B. Literatura
Antunović Risto, Glavni problemi naše poljoprivrede, Crvena
zastava, 111/1950. ' ' I
Borisavljević Milan, Agrarna reforma u Novopazarskom San-
džaku, Beograd, 1922.
Balozović Vojislav, Kolonizacija na Kosovu, Policija 3-4, Beo-
grad, 1922.
Blagojević dr Borisav, Iv., Selo našeg juga i njegovi proble-
mi, Biblioteka politika i društvo, Beogr. 1939.
. Blagojević dr Doko, Agrarna reforma, Jubilarni zbornik ži-
vota i rada SHS 1918—1928, Beograd, 1928.

351
 Bajrami mr Akif, Rrethanat shogčrore dhe politike n& Kosove
1918—1941 (doktorska teza u rukopisu)
Bakarić dr Vladimir, Problemi zemljišne rente u predratnoj
etapi, Beograd, 1950.
Vlaškalić Tihomir, Agrarna reforma u FNRJ 1945 (u rukopisu)
Vučo dr Nikola, Privredna istorija Jugoslavije, Beograd, 1957.
Vučo dr Nikola, Poljoprivreda Jugoslavije, 1918—1941, Beo-
grad 1958.
Vukosavljević Sreten, O zemljišnoj svojini na selu, Sara-
jevo 1949.
Vukosavljević Sreten, Istorija seljačkog društva, knj. I, Beo-
grad, 1953.
Vuletić Savo, Agrarne prilike u Crnoj Gori, Podgorica, 1925.
Gaćeša dr Nikola, Agrarna reforma i kolonizacija u Bačkoj
1918 — 1944, Novi Sad, 1968.
Gaćeša dr Nikola, Agrarna reforma i kolonizacija u Banatu
1919—1941, Novi Sad, 1972.
Vidašić Nikola P., Na obalama Nerodimke,. Novi Sad, 1967.
Grđić Gojko, Razvoj poljoprivrede Srbije i Vojvodine od oslobo-
đenja od Turaka, Proizvodne snage NRS, Beograd, 1953. m
Gavrilović Milan R, Privreda Južne Srbije, Skoplje, 1933.
Goranović Maksim, Profesionalna i socijalna struktura sela u
Jugoslaviji, Beograd, 1938.
Goranović Maksim, Naš seljački posed i tehnika, Beograd, 1938.
Grosi Nikola, Agrarno pitanje u Dalmaciji, Mostar,. 1919.
Grupa autora, Kosovo — nekad i danas — Kosovo između dva
rata, Beograd, 1973.
Gligorijević dr Branislav, Demokratska stranka i politički
odnosi u Kraljevini SHS, Beograd, 1970.
Davičo Jaša, Agrarni problem, Beograd, 1938.
Demetrović Juraj, Agrarna reforma u Jugoslaviji — ekspoze
Narodnom predstavništvu, Beograd, 1933.
Dimitrijević dr Branislav, Politička ekonomija, knj. II,
Agrarna politika, Zagreb, 1929.
Dimitrijević dr Sergije, Privredni razvitak Jugoslavije 1918—
1941, Beograd, 1962.
Đorđević dr Vid. Privreda u Južnoj Srbiji — Poljoprivreda, Južni
pregled, Skoplje, 71/1928.
Dimković dr Borisav, KPJ—SKIJ o agrarnom|i; seljačkom pi-
tanju, Novi Sad, 1977.
Erić dr Milivoje, Agrarna reforma u Jugoslaviji 1918—1941, Sa-
rajevo, 1958.
Engels F. Seljačko pitanje u Francuskoj i Nemačkoj, Beograd, 1953.
Engels F. — Lenjin V. I, Seljački pokret i agrarno pitanje,
Sarajevo, 1976.
Zečević Sekula, Siromaštvo Jugoslavije, Beograd, 1936.
Janković Dragoslav, O političkim strankama u Srbiji, Istorija
XX veka, Beograd, 1951.
Jovanović dr Dragoljub, Agrarna politika, Beograd 1930.
Krstić Đorđe, Kolonizacija u Južnoj Srbiji, Sarajevo, 1928.

352
 Krasnići dr Mark, Savremene društveno-geografske promene na
Kosovu i Metohiji, Priština, 1956.
Krakov Stanislav, Kroz Južnu Srbiju, Beograd, 1926.
Komadinić dr Milan, Agrarno pravni odnosi nove Srbije, Beo-
grad, 1914.
Krizman dr Hinko, Agrarna reforma — govor na kongresu Sqa-
mostalne demokratske stranke, Čakovec, 1925.
Korać Vitomir, Čija je zemlja u Jugoslaviji, Beograd, 1920.
Korać Vitomir, Borba za agrarnu reformu, Beograd, 1920.
Korač Vitomir, Povijest radničkog pokret u Hrvatskoj i Slavo-
niji, knj. I., Zagreb, 1929.
Lenjin V. 1 Agrarno pitanje i kritičari Marksa, Izabrana dela,
Tom VI, Beograd, 1960.
Lenjin V. I, Novi podaci o zakonima razvitka kapitalizma u po-
ljoprivredi, Beograd, 1951.
Lapčevič Dragiša, O agrarnom problemu, Sarajevo, 1919.
Lutovac Milisav, Naseljavanje Crnogoraca po Metohiji, Glasnik
geografskog društva, sv. XIII, Beograd
Marks Karl, Kapital, Beograd, 1948.
Marks Karl, — Engels Fridrih, Izabrana đela, tom IiII,
Beograd, 1949 1950.
Marković Božo, Značaj agrarne reforme u Južnoj Srbiji, Sko-
plje, 1932.
Miljković Mito, O položaju nacionalnih manjina u NRS, Crvena
zastava, Beograd, 11/1948.
Milenković Toma, Stav Radikalne stranke prema agranoj re-
formi 1918 — 1929, Istorija X0X veka, XI, Beograd, 1970.
Mirković Mijo, Agrarna politika, Beograd, 1940.
Mirković Mijo, Ekonomika agrara FNRJ, Zagreb, 1950.
Mirković Mijo,: Ekonomska historija Jugoslavije, Zagreb, 1958.
Mirković Mijo, O. .dvađesetogodišnjici prve agrarne refgrme u
Jugoslaviji, Socijalni arhiv III—IV. Beograd, 1940.
Mirković Mijo, Izbor iz ekonomskih radova, knj. I, IL, Zagreb, 1958.
Mikić Jovan, Agrarna reforma i kolonizacija u severnim krajevi-
ma Jugoslavije, Beograd, 1940.
Medenica Spasoje, Privredni razvitak Crne Gore 1918—1941,
Titograd, 1959. e.
Lazarević Tihomir, Naš kolonizacioni problem, Srpsko Kosovo
br. 1-11. Kosovska Mitrovica, 1921.
Nov aković Kost a, Kolonizacija i srbizacija, Balkanska federa-
cija, Beč, 1931.
Openhajmer Franc, Veliki posedi i socijalno pitanje, Beo-
grad 1926. '
Obradović Milovan, Revizija agrarne reforme na Kosovu, Ko-
sovo br. 3, Priština, 1974.
Pijade Moša, Izabrani govori d članci, 1948—1949, Beograd, 1950.
Pijade Moša, Izabrani spisi, tom I, Beograd 1956.
Prepeluh Albin, Agrarna reforma naš veliki socijalni problem,
Ljubljana, 1933.
Pribičević Svetozar, Diktatura kralja Aleksandra, Beograd,1953.

23 353
 ., Purivatra Atif, Formiranje Jugoslovenske muslimanske organi-
zacije 1 njen razvoj do prevazilaženja krize početkom 1922. godine, Istorija
XX veka, IX, Beograd, 1958.
Pejović Đoko, Agrarna politika crnogorske vlade u krajevima oslo-
bođenim u Balkanskom ratu 1912, Istoriski zapisi I—II, Cetinje, 1955.
Rešić Vito, Agrarna reforma u zakonu i praksi, Novi Sad, 1925.
Ribar dr Ivan, Politički zapisi, knj. I i II, Beograd, 1948, 1949.
Ristić dr Kosovka, Malo Kosovo, Priština, 1971.
Stebut Aleksandar, Kolonizaciona sposobnost ovčepoljskog i
prizrensko-pećkog reona, Beograd, 1926.
Stojanović dr Radmila, Agrarno pitanje prema marksističkim
teoretičarima, Beograd, 1955. '
52 Stojilković Bogdan, Seljaštvo Jugoslavije 1918—1941, Zagreb,
1952.
Slijepčević Pero, Kolonizacija .u Južnoj Srbiji, Nova Evropa
knj. XVII br. 4—5, Beograd, 1928.
Strugar Vlado, Socijalna demokratija o nacionalnom pitanju ju-
goslovenskih naroda, Beograd, 1976. . '
Simeunović Vladimir, Stanovništvo Jugoslavije i socijalističkih
republika 1921—1961, Beograd, 1964.
Tomić dr Dušan, Opšte tendencije i problematika dugoročnog
razvoja poljoprivrede AKMO, Beograd, 1967.
Tomić Jaša, Kako da delimo zemlju, s.a.
Tomin Nenad, Nad grobom agrarne reforme, Beograd, 1926.
Turk Dragan, Osnovi naše agrarne politike, Zagreb, 1922.
Turk Dragan, Istina o agrarnoj reformi, Zagreb, 1923. .
Cemović Marko, P., Agrarno pitanje — referat Pravničkom udru-
ženju, Beograd, 1914.
Hadri dr Ali, Narodnooslobodilački pokret na Kosovu 1941—1945,
Beograd, 1973.
Hadri dr Ali, Đakovica u NOP-u, Priština, 1976.
Hadri dr Ali, Kosovo i Metohija u Kraljevini Jugoslaviji, Istorijski
glasnik I—I1/1967, Beograd, 1969.
Hadri Ali, KPJ na Kosovu i Metohiji od aprilskog. rata 1941, To-
kovi revolucije V, Beograd, 1970.
Hadri Ali, Nacionalno ugnjetavanje šiptarske nacionalnosti i stav
i borba KPJ za nacionalna prava Šiptara za vreme stare Jugoslavije, Gjur-
mime albanologjike II, Priština, 1965. '
Hadri Ali, Marrčdhčniet agrare dhe lufta e PKJ neć Kosove-Metohi
kundčr Jugosllavis€ borgjeze, Pčrparimi nr. 9-10, Prishtina, 1964.
Urošević Atanasije, Kosovo, Beograd, 1965.
Urošević dr A, Agrarna reforma i naseljavanje, Spomenica 25-go-
dišnjice oslobođenja Južne Srbije 1912—1937, Skoplje 1937.
Šaletić Vaso, Kolonizacija Južne Srbije, Agrarna misao br. 11—12,
Beograd, 1938.
Čedomir Milan
Čemerikić Milan, Imovinski odnosi za vreme muslimana, Južna
Srbija br. 3, Skoplje, 1922.
Hibner A, Agrarna reforma, Zagreb, 1924.
Šećerov dr Slavko, Iz naše agrarne politike 1919—1929, Beo-
grad, 1930.

354
 SADRŽAJ

Predgovor

Uvođ

l. Agrarni odnosi pod iturskom vlašću do 1912. gadine

a) Položaj čifluka
b) Položaj čifčija
. Agrarni odnosi na Kosovu posle 1912. godine ..
s

a) Agrarni odnosi u delu Kosova pod Srbijom . .

b) Agrarni odnosi u delu Kosova pod Crnom Gorom .
c) Regulisanje odnosa između aga.i čifčija .
. Agrarni odnosi u vreme prvog svetskog rata .

Glava I

AGRARNA REFORMA 35
1. Agrarni odnosi posle stvaranja Kraljevine SHS . 35
a) Odnos nove države prema ekonomskim problemima . 36
b) Stanje na selu u vreme stvaranja Kraljevine SHS i prvi koraci
“ka agramoj Teformmi . o 37
c) Proglas regenta Aleksandra 42

. Prethodne odredbe za primenu agrarne reforme .

. Pristalice i protivnici agrarne reforme . 51

a) Stav bogatih i srednjih seljaka . 52

b) Stav feudalaca . 54
c) Stav veleposednika . 56
d) Stav Narodne radikalne stranke .. 59
e) Stav . Džemijeta . 69
1) Stav Jugoslavenske demokratske. stranke . 14
g) Stav socijaldemokratskih stranaka . 75
“h) Stav Komunističke partije Jugoslavije . 78

355
Glava II

SUBJEKTI, OBJEKTI, CILJEVI I ORGANI AGRARNE REFORME . 88

1. Subjekti agrarne reforme 88
2. Objekti reforme 95
a) Feudalni posedi 95
b) Veliki posedi 96
3. Ciljevi reforme 99
a) Socijalno-politički ciljevi 99
b) Ekonomski ciljevi 102
c) Nacionalni ciljevi 104

Glava III

IZVOĐENJE AGRARNE REFORME I PROVIZORNO STANJE . 106

a) Prvi koraci ka uređenju agrarnih odnosa . 106
b) Agrarni odnosi za vreme provizorijuma .
Cc) Likvidacija agrarnih odnosa 121

Glava IV

KOLONIZACIJA KOSOVA I AGRARNA REFORMA 130

a) Naseljavanje od 1918. do 1920. godine 130
b) Kolonizacija od 1920. do 1941. godine . 137
c) Način stvaranja naseljeničkih kompleksa . 138
d) Naseljenici i način naseljavanja . 152
e) Povlastice i obaveze naseljenika . . 157
£) Privatno i poludržavno naseljavanje . 174
£) Položaj naseljenika . 176
h) Položaj Albanaca u agrarnoj reformi . 184
i) Kolonisti i starosedelačko stanovništvo . 192

Glava V

REZULTATI AGRARNE REFORME 206

Zaključak 230
PRILOZI X ua a e 233
Spisak naseljenika i agrarnih interesenata sa teritorije Kosova 235
Srez kosovsko mitrovički 306
Srez nerodimski 243
Srez lapski 248
Srez istočki 261
Srez pećki 272
Srez gračanički 285
356
 Srez drenički 298
Srez podgorski 305
Srez kosovsko mitrovički 306
Srez šarplaninski 307
Srez đakovački 312
Srez podrimski 331
Srez kačanički 338
Srez gnjilanski 339

Izvori i literatura 349