Bács-Bodrog vármegye. I— II. Bp. [1909] VI+477 p.+2 tb. ; 616 p. + l tk.

+ 2
tb. 7472. Dudás Gyula (szerk.) : Bács-Bodrogh Vármegye
Egyetemes Monographiája.

ИС1П (гапзеипИЬиз ЬотЫЬиз РазИатз, гегИопит Уи1азка, 5ппт, е( Уигизка

Оога аз81§пе1иг",7 а Бечкерек и Липу Новак Петровић тражи себи у посед као
компензацију за учињене услуге: „т соп- •

• Решен»е Ратног савета од 17 ' 1Ь. августа 1687.

а Бечкерек и Липу Новак Петровић тражи себи у посед као

компензацију за

репваНопет ЯсЫшт зепмтюгит 8иошт ргаезШогит, юсит Везке- геске е1

1Лрра, 81Ы сопз^пап, питПНте реШвзе".8 Истина да су

је успехом после овога Новак Петровић наставио свој задатак и колико је

добровољаца прикупио није познато. ... је Новак Петровић са својим Србима
под командом генерала Карафе учествовао у заузећу Липе. Липа је после
 у заузећу Липе. Липа је после тро- дневне опсаде сјајним
јуришем пала у руке царске војске 21 јуна 1688 год.

BACS-BODROG-VARMEGYEI EGYETEMES NAPTAR 35144. Bács-Bodrog-

Vármegyei Egyetemes Naptár 1914. évre. Tartalma: Naptár – rész és elöjegyzés,
elöszó, vadászati es halászati idószakok, névnapok sorrendje, posta-tarifa, bélyeg ...

Срем и Фрушку Гору за настањење тих Срба; Новак буде постављен за капетана, а
за команданта, на место

коњице Караф. Што се тиче Бечкерека и Липе одговорено је Новаку, да ће по том

питању затражити потребне информације од грофа Карафе, па ће се тек по
добивеним информацијама о томе реша- вати; даривање Бечкерека и Липе
је на згодан начин отклоњено.

За оне , пак , Србе које је тек намеравао да изведе из Баната под турском влашћу ,
затражио је и добио Банат , Срем и Фрушку гору — „ ad fidelitatem transeuntibus
hominibus Rastianis , territorium Vulaska , Shrim , et Varuska Gora

Пошто je поводом
представке Дује Марковића и Ђуре Видаковића, Срба католичког обреда
(Rasciani Ritus Catholicorum), цар одлучио да они, заједно са својом
милицијом, без икакве запреке остану у округу Бачка A. Ивић, Исшорија
Срба у Војводини, Нови Сад 1929, 265. 2 Исто, 267, 484. 3 М. Бељански,
Лешоиис Сомбора од 1360. до 1800. године, Сомбор 1974, 41. А. Ивић,
Исшорија Срба у Војводини, 268.

Quote:
између
Тисе и Дунава, почев од Баје преко Суботице, Мартоноша, Сенте, Сомбора,
Бача и Титела, до даље његове наредбе, неће бити ни у каквој зависности
или потчињености било ког генерала или официра мађарске војске, него
само под његовим (Карафиним) генералатом и његовом за- штитом. Стога се
свима објављује и ставља до знања да се ни под којим изговором не
мешају у службу (надлежност) поменуте двојице Срба-като- лика, нити да
их узнемиравају; њима се, шта више, даје право да при- купљају
разбежане становнике као и да из турских области доводе друге
насељенике, да постављају официре и чине све за царску службу независно
од мађарских власти. Даље им се, као каиешанима, дозвољава да могу
арес- товати све скитнице, које немају царски пасош или пасош својих
официја- ла, да могу хватати разбојнике, прогонити сумњива лица,
хватати их и пре- давати команданту у Сегедину. У свему томе имаће
подршку Генералата, односно сегединског команданта, пуковника Нехема,
коме ће се обрађати за све потребе, пошто je њему дато право да
одлучује у стварима које Кара- фа због удаљености од њих (у Еперјешу!)
не може да решава. Тако, дакле, речени капетани са свим српским
војницима (cum Rascianis Omnibus Militibus) неће зависити ни од кога,
него само од тог Генералата и команданта Сегедина. То je изричита
царева заповест којој се, под претњом тешке казне, нико не сме
супротстављати.5

dem collegio die authorität dessen beym Alt Städter Magistrat gekhrämkhet worden
sey, referendo se ad rescriptum caesareum de 18.Julii 1668: Undt wan die
Communication geschehen were, man nicht entgegen gewessen were, deß Herrn Cammer
Praesidis petitio

ordinariam, noch delegatam jurisdictionem habe, undt daß wegen nicht beschehener
communication mit dem collegio die authorität dessen beym Alt Städter Magistrat
gekhrämkhet worden sey, referendo se ad rescriptum caesareum de 18

te je zamolio Dvorsko ratno vijeće da tu doselidbu i 1 IVANYI I. 1892. II. svezak 579. 2
PfiTER L. 1994. 34. 3 SEKULIĆ, A. 1990. 15. 4 IVANYI I. n. dj. I. svezak 87. dopusti.

dopusti. („Churfiirst zu Bayern recommandirt sub dato Feldlager bei Sizar 9. Juli
1687. die kathol. Raizen damit ihnen 3 Palanken zu erbauen u. zu bewohnen
eingeraumet werden moge."5 Dvorsko ratno vijeće je o preporuci bavarskoga ...

the estate remained the same until the end of the period of analysis. Until 1848, the estate
changed its owners twice: first the Petras family sold it in 1753 to Marko Markovid, a
vicelieutenant of cavalry (Laszowski 1903:186, Karaman 1958:49, Kempf 1910:174).
That noble family6 kept it until 1848 when it was sold to the count Franjo Colloredo •
Mansfeld.

settlement

6 There is some information concerning theMarkovid family. It originated from Sombor

in Voivodina. One of its members, a military officer Daniel Markovid, was given nobility in
1690 (Atlagid 1982:78, Bojnicid 1986:112, JanCula 1980a: 186). Srjepan, the son of Marko
Markovid who bought the estate, was in charge of Cemik from 17S6 until his death in
1798.He was a vice-head of the government in the county of Pozega (Jančula
1980a:186,Kempf 1910:174). The Marković family lived on the estate. Stjepan had three
sons - Andrija, Antun and Ignac, of whom at least one alwayslived on the estate. Andrija
Marković held important state functions in Croatia. For some time he was even a vice-
head of the Croatian government (podban). and arepresentative of
the county of PoZega on diets in Zagreb and PoZ-n (Bratislava) in
the period from 1833 to 183o. ine next generation consisteu of inheritorsof the three
brothers, who sold the estate (JanCula 1980a: 186- 1 93). The family moved toHungary. of
arable land and some small amount of plum orchards 17.