Važnost Pravilnog Podešavanja Pri Vežbanju

„Ako pokažemo vežbaču kako da zauzme položaj pravilno, držaće ga pravilno samo taj jedan trenutak.
Ali, ako vežbača naučimo da oseća položaj, pravilno će se postavljati u položaj zauvek.“

Za potrebe ovog teksta ćemo napraviti razliku između izvođenja joga položaja i podešavanja položaja.
Nije isto da li podešavamo pravilno zauzet položaj ili položaj koji mislimo da je pravilan. Kako bismo
zauzeli bilo koji jogički položaj, moramo znati kako taj položaj treba da izgleda, tj. gde se koji deo tela
nalazi, koji mišići se izdužuju, koji kontrahuju, gde je ravnvnoteža tela i gde usmeravamo pogled. Kada
zauzmemo položaj pravilno, poštujući sva pravila i pažnju usmerimo na disanje, tada se taj položaj naziva
asanom. Do tada, to je samo položaj koji je zauzelo naše telo u prostoru.

Mnogi vežbači žele da zauzmu krajnji položaj odmah. U zavisnsoti od fizičke spreme i opšteg fizičkog
stanja, neki će do tog položaja doći pre a drugi će pokušavati mesecima, možda godinama. Upravo to
vreme je ono što zovemo jogičkom praksom. Ovde se ispoljava ko smo mi u stvari, šta želimo, gde
idemo, kako se nosimo sa onim što nam život donese. Vežbom i posvećenošću ne unapređujemo samo
naše telo već i naš um, kontrolišemo reakcije, sagledavamo jasnije šta su naše želje i očekivanja i shodno
tome prilagođavamo i jogičku praksu.

To naravno ne znači da oni koji lakše zauzimaju položaj imaju manje da se trude. Naprotiv. Kada
zauzmemo položaj pravilno, kada dođemo do tog željenog, krajnjeg položaja, tek tada počinje pravilno
podešavanje. Pažnju usmeravamo na ciljani deo tela, dodatno angažujemo mišiće, možda rotiramo
butinu ka spolja, spuštamo lopatice, opuštamo mišiće koji u zadatom položaju ne treba da rade,
usmeravamo pogled (drišti), uključujemo bande i pranajame. Sve to u cilju da um isključi ometače (
zvukove, mirise, misli (najteže za zanemariti) i telo ada zauzimamo pravilan položaj, isključujemo
spoljašnji svet i povlačimo čula ka unutra. Ono što se događa unutra ne vidi niko i to je samo naše
iskustvo na koje ne mogu uticati drugi ako im ne dozvolimo.

Svaka asana ima određeni zadatak, ili nazovimo to svrhom, i budi energiju u telu. Mi imamo sposobnost
da tu probuđenu energiju usmerimo tamo gde nam treba i gde nam odgovara i da u svoj život
dovedemo stabilnost i ravnotežu, ne samo pri vežbanju već i pri obavljanju svakodnevnih aktivnosti ili
neaktivnosti, kao što su čekanje u redu ili sedenje za računarom.

Mnogo je važnije kakav osećaj imamo dok izvodimo zadati položaj od toga kako taj položaj izgleda.

Treba imati na umu da je pravilan položaj bezbedan položaj i opasnost od povrede je svedena na
minimum. Zbog različite građe tela, položaji ne mogu izgledati isto kod svih, i ne treba, jer važno je šta se
događa iznutra. U vežbanje je potrebno uključiti intelekt i svesnost, objektivno sagledati bilo koje
emocije koje se bude. Prve su uglavnom reakcije na neprijatnost koju osećamo. Razmišljanje i praćenje
soptvenog tela će nam ukazati na to ge je naša trenutna granica i gde treba da se zaustavimo. Sa
emocijama se borimo prihvatanjem trenutnog stanja stvari i radimo na tome da napredujemo. Ovo je
zašto drugima izgleda kao da se spolja ništa ne događa a iznutra se dvija bitka izme]u ega, tela i emocija.

Zato je naučiti vežbače da pravilno zauzimaju položaj prema sopstvenom telu možda jedan od najvećih
uspeha joga instruktora. Podešavanje položaja već spada u finese i to je sledeći korak jogičke prakse.