Osnovne informacije politički sistem

Austrija,ili zvanično,Repblika Austija je država u

centralnoj Evropi.Njeno ime nem. Osterreich,potiče iz Srednjeg
veka,može se prevesti na srpski kao “istočno carstvo”,jer je bila
na istočnom kraju Rimskog Carstva.Istorija Austrije,kao
republike,počinje sa raspadom Austro-Ugarskog carstva,1918.
godine,porazom u Prvom svetskom ratu.Bila je
članica,tj.Nemačka je pripojila,Trećem Rajhu u Drugom svetskom
ratu.Pod savezničkom okupacijom se nalazila gotovo 10
godina,od poraza 1945.U tom periodu bila je podeljena na
britanski,francuski,ruski i američki deo.Nezavisnost i članstvo u
Ujedinjenim Nacijama je stekla 1955.god.Tada je i ustavom
proglašena vojna neutralnost,koja važi i danas(druga evropska
zemlja uz Švajcarsku).
Savremena Republika Austrija je parlamentarno, demokratski
uredjena država. Članica je Evropske Unije od 1995.godine Čini
je 9 federalnih jedinica (provincija) sa sopstvenom regionalnom
upravom,i to su: Beč,Gornja Austrija,Donja Austrija, Salcburg,
Forarlberg, Tirol, Koruška,Štajerska i Burgenland. Graniči se sa
Nemačkom i Češkom na severu,Slovačkom i Mađarskom na
istoku,Slovenijom i Italijom na jugu,Švajcarskom i Linhenštajnom
na zapadu i nema izlaz na more.Ukupna populacija je oko 8.5
miliona ljudi od kojih 1.6 živi u najvećem, glavnom gradu
Beču.Predsednik države je Heinz Fischer,predstavnik je Socijalno-
demokratske partije Austrije(SPO), izabran 2004,za mandat od 6
godina.Hobi mu je planinarenje.Kancelar je,od 2007,Alfred
Gusenbauer,inače predednik SPO. Austrijski Parlament se nalazi
u Beču i sastoji se iz dva veća.Nacionalno veće “Nationalrat“ čine
183 poslanika koje biraju građani stariji od 16 godina(ovo pravilo
je uvedeno 2007.).Inače,od sledećih izbora mandat na koji se
biraju poslanici ovog doma,produžava se sa četiri na pet godina.Drugo veće
je savezno „Bundesrat“, međutim,Nationalrat je dominantan,pa savezno veće ima
ograničeno pravo veta na odluke narodnog.
Густина
- Друг
Станов Повр Гра
Покрајин Главни становн е
ништв шина дов
а град иштва опш
о у km² и
у тине
[1/km²]
 Бургенлан
1д
Ајзенштат 276.419 3.965 69,7 13 158
. (Градишћ
е)
Клагенфур
2
Корушка т 559.440 9.536 58,7 17 115
.
(Целовец)
3 Доња- Санкт 1,552.84
19.178 81,0 74 499
. Аустрија Пелтен 8
4 Горња 1,387.08
Линц 11.982 115,8 29 416
. Аустрија 6
5
Салцбург Салцбург 521.238 7.154 72,9 10 109
.
6 1,190.57
Штајерска Грац 16.392 72,6 34 509
. 4

7
Тирол Инсбрук 683.317 12.648 54,0 11 268
.

8
Форалберг Брегенц 356.590 2.601 137,1 5 91
.

9 1,631.08
Беч Беч 415 3.831,9 1 0
. 2

Pozicija i reljef

Austrija je smeštena u centralnoj Evropi u Dunavskom

basenu.Pretežno je planinska zemlja sa ukupnom teritorijom od
84.000 km2,(1.7% vodenih površina) i može se podeliti na tri
nejednake geografske regije:najveća (62% teritorije) obuhvata
mlade Alpske planine(južni i zapadni deo zemlje),druga je
ravnica,deo Panonske nizije,na istoku,i treća,desno od reke
Dunav,pojas starih granitnih planina,koji je deo centralno-
evropskog masiva “Bohemian Forest”.Tri velika venca Alpa-
Severni,Centralni i Južni, protežu se u pravcu od zapada ka
istoku.Inače,Alpi su najveći planinski masiv u Evropi sa najvišim
evropskim vrhom Mon Blanom(4.808m nadmorske visine),koji se
nalazi na italijansko-francuskoj granici.Protežu se od Austrije i
Slovenije na istoku,kroz Italiju,Švajcarsku i Linhenštajn do
Francuske na zapadu. Alpske planine su obrasle gustim
šumama,a nad njima se uzdižu veličanstveni lednici.Najviša
planina Austrije su Visoki Tavri,sa vrhom
Grostloknerom(3.797m).Posle njega,najviši je Vildšpice(3.774m)
Samo četvrtinu teritorije Austrije možemo nazvati
nizijom.Takođe,svega 32% zemlje je ispod 500m nadmorske
visine(najniža tačka je na 114m). Austrija nema izlaz na
more.Ipak,kroz nju protiče Dunav .Dunav je druga po veličini
reka u Evropi,duga 2888km(kroz Austriju 360km),i ujedno,
jedina velika reka u Evropi koja teče ka istoku.Predstavlja bitan
vodeni put, spaja Severno i Crno more (omogućeno otvaranjem
kanala Rajna-Majna-Dunav, 1992.god. u Nemačkoj).Najveće
pritoke Dunava u ovoj zemlji su:In,Traun,Ens i Ibs.In je reka
koja izvire u Švajcarskj,teče ka istoku kroz Tirol,kao i njen glavni
grad Inzbruk.Duga je 510km i jednim svojim delom pravi granicu
između Austrije(Gornje) i Nemačke (Bavarske). Reka Drava,
od izvora u Italiji,kroz Austriju teče u dužini od 400km pre svog
ušća u Dunav u Hrvatskoj. Najpoznatije jezero je
Constance(nem.Bodensko), na Rajni, koje samo delom pripada
Austriji (delom Nemačkoj i Švajcarskoj) i treće je najveće u ovom
delu Evrope. Takođe,poznato je i Nezidensko jezero,na granici sa
Mađarskom, površine 320km2,prosečno duboko svega 1m.Od
prirodnih bogatstva, izdvajaju se:rude gvožđa,magnezita, lignita i
bakra, građevinsko drvo i veliki hidro potencijal.Gotovo 2/3
električne energije Austrija proizvodi korišćenjem hidro
potencijala. Austrija kao centralno-evropska drzava,je važna
tranzitna zemlja,sa 6 međunarodnih aerodroma.Takodje,veoma
su razvijene putna i zeleznicka mreža.

Avio saobraćaj, Važni aerodromi sa svakodnevnim domaćim i

međunarodnim letovima: Beč - Švehat , Grac, Insbruk ,
Klagenfurt , Linc,Salcburg

Transfer do aerodroma

Voz "City Airport Train - CAT" saobraća između centra Beča

(železnička stanica "Wien Mitte") i aerodroma Beč. Vreme puta
iznosi 16 minuta.
Autobusi saobraćaju između aerodroma i južne odnosno zapadne
železničke stanice.

Aerodromski taksi čekaju na aerodromu Švehat (Schwechat) na

putnike. Moraju biti poručeni unapred i zaračunavaju fiksnu cenu
(uključujući prtljag) bez naplate dolaska na aerodrom.

Voz

Uvedene su međunarodne železničke linije za skoro sve zemlje u

Evropi.

Dnevni autovozovi
Beč - Salcburg, Filah, Insbruk, Feldkirh
Grac – Feldkirh
Filah – Feldkirh
Beč - Berlin
Beč - Hamburg
Beč - Diseldorf

Autovozovi određenim danima npr. leti

Beč – Linc
Beč - Švarcah - St.Veit
iz Salcburga, Insbruka i Filaha prema Nemačkoj
iz Beča prema Italiji, Sloveniji, Hrvatskoj.

Auto

Saobraćajni propisi i znakovi u Austriji uglavnom odgovaraju

ostalim evropskim zemljama. U Austriji je na svim autoputevima
obavezna putarina. Na ulicama koje se nalaze van zatvorenih
naselja postoji obaveza nošenja markirnog prsluka, dozvoljena
količina alkohola u krvi je 0,5 promila. Vezivanje sigurnosnog
pojasa je obavezno.
Dozvoljene maksimalne brzine (ako nije drugačije naznačeno
saobraćajnim znakom):
Unutar naselja, između tabli sa nazivom mesta: 50 km/h
na otvorenom putu: 100 km/h
na autoputu: 130 km/h

Taksi

Taksi vozila u većim gradovima su opremljeni službenim

taksimetrom (start u Beču iznosi 2,50 evra danju i 2,60 evra
noću. Tarifa se obračunava kako po pređenim kilometrima tako i
po proteklom vremenu.

Brod

Na Dunavu radi više prevoznika na različitim relacijama.

Takođe se na austrijskim jezerima nude linijse vožnje kao i izleti.
Autobus

Javni autobuski prevoz u Austriji obuhvata više od 2.800

redovnih linija. Moguć je prevoz do svih mesta od turističke
relevantnosti.

Klima i ekologija

Klima je alpska u planinskim krajevima,a umereno-

kontinentalna u nižim krajevima sa manje padavina u odnosu na
alpske.Alpska klimatsa zona,u Austriji, je zona niskih temeratura
u kojoj dominiraju vlažni zapadni vetrovi.Zavisi od nadmorske
visine i rasporeda dolina i uzvisina.Zime su hladne,mada ne
previše,s obzirom da je planinska zemlja.Imajući u vidu važnost
alpskog skijanja za austrijsku turističku industriju,u decembru se
vreme prati sa posebnim iščekivanjem.Po pravilu,pada sneg koji
se,u Alpima,dugo zadržava.Sa Atlantika stize vlažna vazdušna
masa koja donosi sneg,dok kontinentalne vazdušne mase
omogućavaju njegovo zadržavanje.Leti, mediteranski pojasi
visokog pritiska,donose toplo,sunčano vreme,tako da temerature
mogu biti relativno visoke,u rasponu 20-35 stepeni.Upravo ti
mediteranski pojasi koji se formiraju u Sahari u severnoj Africi,za
kratko vreme mogu povećati temperaturu vazduha i za 10
stepeni i u ovom,kontinetalnom delu Evrope.Ove pojave
negativno utiču na ljudski organizam i izazivaju probleme
srčanim bolesnicima i glavobolje.Tokom zime,brzo zagrevanje
izaziva naglo topljenje sneznog pokrivača na Alpima,što može
izazvati poplave.
Austrijanci su se u 90ih suočili sa brojnim ekološkim
problemima.Najizrazitiji je zagađenje vazduha izazvano
ogromnim povećanjem tranzita kroz zemlju.Za ilustraciju ovog
slučaja dovoljno je poređenje tranzita 1970ih koji je iznosio
600.000 vozila godišnje sa tranzitom početkom 90ih od 10
miliona vozila od čega je četvrtina teški,kamionski transport.Kao
posledica 37% austrijskih šuma oštećeno je kiselim
kišama.Takođe,zbog ekološke zabrinutosti,stopirana je izgradnja
nuklearne elektrane,o čemu će u nastavku biti našto više reči.U
poslednje vreme sve je više reči i o šteti koja nastaje usled
komercijalnog korišćenja alpskih padina,usled čega dolazi do
remećenja prirodne ravnoteže.

Flora i fauna

Veliki deo Austrije je prekriven šumom(39%),ugavnom

hrastovima i bukvama.Drveće na Alpima raste na visinama čak
do 2000m nadmorske visine.Takodje na Alpima su veoma česte
orhideje i mak.Pašnjaci obuhvataju 23%,a obradive površine
17% i pogodne su za bavljenje agrokulturom.Proizvodi
se:pšenica,krompir,šećerna trska, vinova loza...što je omogućilo
razvoj prehrambene idustrije. Što se tiče faune,na Alpima se
mogu naći divokoze, rogate antilope i naravno mrmoti.Pored tih
vrsta,postoji i veliki broj različitih vrsta leptirova od kojih je
najpoznatiji Alpski apolo leptir. Flora i fauna u Austriji ugroženi su
savremenim razvojem koji izaziva eko probleme o kojima je sve
više reči.Ipak,austrijanci čine sve što mogu,što potvrđuje
postojanje pet nacionalnih parkova i šezdesetak prirodnih
rezervata.
Ekonomija

Austrija je među 10 najbogatijih zemalja na svetu,s

obzirom na visinu Bruto domaćeg proizvoda po stanovniku(GDP
per capita 36.000$).Godišnji rast GDP-a je 3.3%(2006),stopa
inflacije je 1.7%.Procese tranzicije i privatizacije prošla je 80-ih a
ubrzani razvoj se poklapa sa ulaskom u Evropsku Uniju
1995.god.Naime,Austrija je tradicionalno bila pod snažnim
uticajem Nemačke ekonomije,međutim,ulaskom u Evropsku
Uniju,povećava se saradnja sa ostalim članicama što redukuje
ekonomsku zavisnost od Nemačke.Šta više,članstvo u EU
privuklo je mnoge strane invastitore da uđu na ovo trzište. Ima
veoma razvijenu socijalnu politiku i visok nivo životnog
standarda.Radnički pokreti su veoma snažni i imaju veliki uticaj
na odluke vezane ze socijalnu politiku i uslove rada.Odlikuje je
moderna,razvijena industrija i savremena
poljoprivreda.Najvažnija grana je stočarstvo sa proizvodnjom
mesa,mleka i mlečnih prizvoda. Takođe, razvijena je drvna
industrija kao i vinogradarstvo.Austrija ima veoma razvijenu
energetiku.Kao što je već pomenuto, 2/3 električne energije
proizvodi korišćenjem hidro potencijala.Ostali deo proizvodi se
pomoću solarne energije,vetra,nafte i gasa.Interesantno je da je
Austrija 1972. započela izgradnju nuklearne elektrane na
Dunavu.Posle negativnih reakcija u javnosti,raspisan je
referendum 1978. na kome je 50.5% bilo protiv,pa je parlament
doneo zakon kojim se zabranjuje upotreba nuklearne energije za
proizvodnju električne.

Privreda

Nacionalna ekonomija

U kontekstu sa privrednim razvojem u Evropi, za Austriju se

može reći da ima natprosečnu dinamiku rasta i najnižu stopu
nezaposlenosti. Na ovom mestu možete se informisati o
osnovama austrijske nacionalne ekonomije.

Austrija se ubraja u jednu od najstabilnijih zemalja širom sveta.

Beleže se niske stope inflacije, uspešno je zaustavljen rast
javnog duga, budžetska politika radi na balansiranju budžeta.
Preduzet je niz mera kako bi se uz pomoć liberalizacije i
privatizacije povećala dinamika rasta, a putem reformi ubuduće
osigurao socijalni sistem.

Od januara 1995 godine Austrija je članica Evropske zajednice,

čime je okončana njena integracija u zajedničko tržište. Mereno
bruto nacionalnim proizvodom (BNP) po glavi stanovnika od
31.060 EUR (2006, nominalno), Austrija se nalazi na četvrtom
mestu u okviru EZ, a na 12. mestu u svetu.

Za 2008. godinu se prognozira rast austrijskog bruto BNP za

2,4%.
Austrijski bruto nacionalni proizvod
2003: 224,2 milijardi EUR
2004: 233,0 milijardi EUR
2005: 242,6 milijardi EUR
2006: 256,6 milijardi EUR

Spoljna trgovina

Austrija je industrijska zemlja sa malim domaćim tržištem, tako

da je spoljna trgovina od velikog značaja.

U 2006 godini zabeležen je visok porast austrijskog izvoza i to

za 12,7%. Vrednost izvoza je iznoslia 106,8 milijardi EUR, a
procenjuje se da će izvozna kvota (izvoz roba i usluga u % bruto
nacionalnog proizvoda ) iznositi 57,9%. U poređenju sa prošlom
godinom povećao se i uvoz koji sada iznosi 106,9 milijardi EUR.
Trgovinski partneri

Najvažniji trgovinski partneri su:

Nemačka
Italija
SAD
Švajcarska i
Francuska
Teritorijalna blizina država srednje i istočne Evrope jedan je od
razloga za povećan značaj trgovine i privredne povezanosti sa
tim zemljama. Udeo austrijskog izvoza u ovu regiju 2006 godine
iznosio je 17,7% (privremeni podaci).
Grupe proizvoda

Najvažnije grupe proizvoda za izvoz su:

Mašine, aparati i uređaji
Motorna vozila i njihovi delovi
Gvožđe
Proizvodi od gvožđa i čelika
Medicinski i farmaceutski proizvodi
Hartija i karton
Plastične mase i proizvodi od plastičnih masa
Proizvodi prehrambene industrije i pića

Industrijske grane

Najvažnije industrijske grane u Austriji su:

Prehrambena industrija i industrija delikatesa
Mašinska industrija i industrija čelika
Hemijska i automobilska industrija
Elektro-industrija i industrija elektronike, kao i
Drvna i papirna industrija

Većina izvoza austrijske robe realizuje se iz ovih grana

industrije.

Regionalna tržišta

Tržišta privrede po pokrajinama:Gornja Austrija Industrija

gvožđa i čelika, hemijska i mašinska industrija
Salcburg: Elektro-industrija, drvna i papirna industrija,
vanregionalne usluge u oblasti veletrgovine i transporta.

Vorarlberg: Tekstil i odevna industrija

Koruška Drvna i papirna industrija
Štajerska Vozila, industrija gvožđa i čelika, prerađivačka
industrija
Tirol: Staklo, drvo
Beč: Finansijske ulsuge

Privredni sistem

Austrijski privredni model se bazira na sledećim elementima

politička stabilnost
socijalni mir
harmonija između sindikata poslodavaca i sindikata zaposlenih
stabilna unutrašnja bezbednost i odlična integracija u svetsku
privredu.

Posebno je produktivna saradnja između raznih interesnih grupa i

političkih partija.

Socijalno partnerstvo

Socijalno partnerstvo je austrijska osobenost, a pruža se u svim

oblastima privredne i socijalne politike. Austrija važi kao primer
za sveobuhvatno i koordinisano delovanje interesnih zajednica.

Pravni sistem

Austrijski pravni sistem se bazira na Rimskom pravu, a uređen

je hierarhijski stepenasto. Opšti građanski zakonik (ABGB) je
jedan od najstarijih zakonika iz privatnog prava na svetu.
Stepenasta struktura zakonodavstva

Stepenasta struktura zakonodavstva propisuje da zakoni i propisi

moraju da odgovaraju višim pravnim normama (ustavu,
zakonima). Najviši stepen zauzimaju austrijski Savezni ustav i
pojedinačni ustavni zakoni, kao i akt o pristupanju EZ. Podređeni
su obični savezni zakoni i pokrajinski zakoni. Na osnovu njih od
državni organi mogu da donesu propise i uredbe.

U Austriji ne postoji Case-Law sistem (pravo u slučaju). To znači

da sudija u donošenju svojih odluka ili tumačenju ima potpunu
slobodu, međutim prethodne presude mogu da se primene
prilikom argumentovanja.

Sa pristupanjem EZ 1.1.1995 Austrija je usvojila pravnu

regulativu EZ. Austrija je članica brojnih međunarodnih pravnih
konvencija, između ostalog Njujorškog sporazuma o sudovima iz
1958 i Bečke konvencije o trgovini iz 1980 (međunarodni zakon
UN-a o trgovini

Privreda od 1950 godine

Austrija, zemlja koja je posle Drugog svetskog rata pripadala

grupi najsiromašnijih zemalja Evrope, u poslednjih nekoliko
decenija razvila se u jednu od najbogatijih zemalja sveta.

Posle Drugog svetskog rata austrijska privreda je bila u veoma

lošem stanju. Infrastruktura je bila razorena, industrijska
proizvodnja ograničena.

1948 godine stupio je na snagu tzv. Maršalov plan. Cilj je bio

izgradnja samostalne privrede.

U ranim posleratnim godinama pokretač privrede bila je

industrija koja je uglavnom bila nacionalizovana. Nacionalna
valuta, Šiling, 1952 godine postala je stabilna, a privredni rast
narednih godina beležen je dvocifrenim brojkama. Preduzeća su
cvetala, poboljšan je kvalitet stambene izgradnje i infrastrukture.

Jedan od faktora uspešnosti u pogledu razvoja austrijske privrede

predstavljalo je socijalno partnerstvo. Dobra saradnja između
predstavnika zaposlenih i poslodavaca bila je osnova za
primerene plate i investicije.

Privredna konjunktura je okončana 1970 godine zbog naftne

krize.

Poslednjih deset do petnaest godina za austrijsku privredu je od

velike važnosti bilo pristupanje EZ (1995), kao i otvaranje bivšeg
Istočnog bloka i proširenje Evropske zajednice na Istok.

Odnosi sa inostranstvom
Austrija nije samo članica velikog broja međunarodnih
organizacija, već je i sedište istih, što potvrđuje visoku poziciju
Austrije, a i Beča kada su u pitanju odnosi sa inostranstvom.

Članstvo u međunarodnim organizacijama

Austrija je 1.1.1995. godine pristupila Evropskoj zajednici (EZ),

osim toga je članica sledećih međunarodnih organizacija:

UN (Ujedinjene nacije) i Podorganizacije (en)

Svetska banka (en)
OECD (Organisation for Economic Co-Operation and
Development) (en)
OSCE (Organizacija za sigurnost i kooperaciju u Europi) (en)
WTO (Svetska trgovinska organizacija) / GATT (Opšti sporazum o
carinama i trgovini) (en)
MMF (Međunarodni monetarni fond) (en)
WHO (Svetska zdravstvena organizacija) (en)

Sedišta u Austriji

Beč je pored Njujorka i Ženeve treće sedište generalnog

sekretarijata Ujedinjenih nacicija. Niz značajnih organizacija ima
u Beču svoju centralu:
Kancelarija Ujedinjenih nacija u Beču
IAEA (Međunarodna agencija za atomsku energiju)
CTBTO (Organizacija za prevenciju nuklearnih proba)
UNIDO (Organizacija UN za industrijski razvoj )
UNDCP (Medjunarodni program za kontrolu upotrebe droge pri
Ujedinjenim nacijama)
OPEC (Organizacija zemalja izvoznica nafte)
OSCE (Organizacija za sigurnost i kooperaciju u Europi)

ISTORIJA AUSTRIJE

Francuska revolucija 1789. godine i početak Napoleonove

vladavine doneli su mnoge promene. Austrija je uvučena u
Napoleonove ratove, te je 1814/15, kao domaćin Bečkog
kongresa, učestvovala u stvaranju novog poretka na kontinentu.
Na šok kojim je Revolucija uzdrmala evropsko plemstvo, car Frac
I i njegov državni kancelar Meternih u Austriji su odgovorili
smanjivanjem građanskih sloboda i cenzurom. Građanstvo se
stoga povlači u svoja četiri zida i počinje doba bidermajera. Ljudi
se neobavezno druže po salonima – neguje se umetnost. Na
scenu izbijaju umetnici kao što su, na primer, Ferdinand Georg
Valdmiler i Fridrich Gauerman , kompozitori Franc Šubert i
pesnici Adalbert Štifter , Ferdinand Rajmund i Franc Grilparcer (

Kraj te epohe ponovo je obeležila revolucija: 1848. godine

građanstvo je svrglo s vlasti Franca I, a na presto dolazi car
Franc Jozef I . Zajedno sa suprugom Elisabetom , legendarnom
Sisi, on je i danas oličenje Austrijske monarhije. Raskošnim
građevinama on je svoju prestonicu Beč pretvorio u jednu od
najvažnijih srednjeevropskih metropola, u središte jedne
ogromne višenacionalne države koja se prostirala i preko
Mađarske, severne Italije i dosezala duboko u jugoistočnu
Evropu.

Kralj valcera Johan Štraus doživljava trijumf širom sveta.

Zigmund Frojd razvija psihoanalizu. Oko 1900. godine bečki
secesionizam stvara jedinstvena dela. Slikari Gustav Klimt i Egon
Šile ostavljaju snažan utisak, kao i arhitekte Oto Wagner i Adolf
Los . Šetnja po bečkoj Ringštrase, poseta muzeju posvećenom
legendarnoj Sisi ili muzeju Zigmunda Frojda, kao i razgledanje
austrijske galerije Belveder - daju kompletnu sliku te epohe.

RANO DOBA

Područje današnje Austrije, plodna dolina Dunava i alpske

kotline, nastanjeno je još u ranom kamenom dobu (do približno
8000. godine pre Hrista).
U keltsko doba (800. do 400. godine pre Hrista) nastalo je prvo
kraljevstvo Norik (Noricum), čija su se naselja obogatila pre
svega proizvodnjom i trgovanjem solju. Arheološki nalazi u
Halštatu (Hallstatt), gde se u muzeju može putovati u prošlost,
ovoj epohi daju naziv Halštatsko doba.
Na početku nove ere Rimljani osvajaju veći deo zemlje, podižu
gradove i grade puteve. Najznačajnije rimsko naselje u Austriji
bio je Karnuntum , glavni grad rimske provincije Gornje Panonije
(danas u Donjoj Austriji), koji doživljava procvat i čak postaje
carski grad. Danas se na tom mestu možemo diviti impozantnom
arheološkom parku sa muzejom i amfiteatrom.

OD „OSTARRICHI“ DO „OSTERREICH“

Sa početkom seobe naroda gubi se uticaj Rima u podunavskim

zemljama. Oko 6. veka zemlju naseljavaju Bavari. Kako bi se
zaustavilo dalje prodiranje Slovena i Avara s istoka, franački
vladar Karl Veliki oko 800. godine n. e. na tlu današnje Donje
Austrije osniva graničnu grofoviju. U 10. veku istočno od Ensa
nastaje grofovija koja podleže nadležnosti bavarskog vojvode, a
koju u najam dobija Babenbergovac Leopold. U to doba (996.
godine) prvi put se u jednoj povelji pojavljuje naziv Ostarrichi,
koji se kasnije transformisao u Österreich (Austrija).

Babenbergovci - osnivači Austrije

Babenbergovci su svojom prestonicom najpre proglasili Pehlarn ,

a potom Melk, u pitomoj dolini Dunava u Vahau Zemlja je
kolonizovana; podižu se manastiri kao što je, na primer,
Klosternojburg . U prvoj polovini 12. veka, za vreme vladavine
Hajnriha Jazomirgota , Austrija postaje vojvodstvo, a Beč glavni
grad.

Habsburgovci

Posle više od 100 godina na vlast dolazi kralj Rudolf I – kao prvi
vladar iz dinastije Habsburga, koja je zemlju vodila narednih
gotovo 650 godina. Središte carstva bio je bečki Hofburg, čiji
mnogobrojni muzeji (Schatzkammer, tj. Riznica, Sisi-Muzej) i
danas oslikavaju život i rad vladajuće dinastije.

Država se pod Habsburgovcima razvija u velesilu, a 1452.

godine, pod Fridrihom III , postaje carevina. Veštim ženidbama
Habsburgovci u 15.veku sebi obezbeđuju uticaj na Francusku i,
čak, postaju kraljevi Španije i njenih upravo osnovanih
prekookeanskih kolonija.
Turski ratovi
Veliku pretnju u 16. veku predstavlja prodor Turaka s istoka.
Osmanlijska vojska 1529. godine bezuspešno opseda Beč. Oni
se, doduše, povlače, ali i narednih vek i po ostaju akutna pretnja.
Turci se pred kapijama Beča ponovno pojavljuju 1683. godine.
Bivaju ponovo proterani i - zahvaljujući nekolicini vojskovođa,
kao što je, na primer, princ Eugena Savojski - potisnuti sve do
Beograda.

Barok

Oslobođenje od Turaka predstavlja istovremeno i početak do tada

neslućenog procvata umetnosti i kulture. Nastale su
veličanstvene građevine kao što su, na primer, dvorac Šenbrun
(danas deo svetske baštine) ili katedrala u Salcburgu , a
arhitekte poput Johana Fišera od Erlaha , Lukasa od Hildebranta ,
Jakoba Prantauera , Danijela Grana , Paula Trogera, Franca
Antona Maulberča - stvorile su izuzetna dela. Za vreme
vladavine carice Marije Terezije (1717-1780) u svim segmentima
države uvode se dalekosežne reforme koje nastavlja njen sin, car
Jozef II (Josef II) (1741-1790), prosvećeni liberalni monarh.

Burno doba

Napetosti u višenacionalnoj državi kulminirale su 1914. godine

ubistvom austrijskog prestolonaslednika nadvojvode Franca
Ferdinanda u Sarajevu, što je bio povod izbijanju Prvog svetskog
rata. Car Franc Josip I umire 1916. godine, a po završetku rata
1918. Austrija postaje republika. To su doba obeležili teška
privredna situacija i politička previranja, sukobi između
hrišćanskih socijalista i socijaldemokrata, te tako u februaru
1934. godine izbija građanski rat. Majskim ustavom 1934. godine
savezni kancelar Engelbert Dolfus uspostavlja autoritarnu
stalešku državu. U junu iste godine, austrijski nacionalsocijalisti
izvode državni udar koji, doduše, biva osujećen, ali u kome biva
ubijen savezni kancelar Dolfus.

Nemačke okupacione snage ulaze u Austriju 12. marta 1938.

ulaze i, kao „Ostmark“, priključuju nacionalsocijalističkom Trećem
rajhu Adolfa Hitlera. Po završetku Drugog svetskog rata 1945.
Austrija ponovno postaje republika, ali u njoj još punih deset
godina ostaju okupacione snage Velike Britanije, Francuske, SAD
i Sovjetskog Saveza.

Potpisivanjem Državnog ugovora između saveznika i Austrije 15.

maja 1955. i deklaracije o "trajnoj neutralnosti", Austrija ponovo
postaje nezavisna država. Ubrzo posle toga, zahvaljujući „čeličnoj
zavesi“ prema Istočnom bloku, ova alpska republika, stiče
renome posrednika između Istoka i Zapada. Pruža utočište
izbeglicama nakon Mađarskog ustanka 1956. i nakon Praškog
proleća 1968, postaje sedište međunarodnih organizacija

VAZNE GODINE

Istorija

Austrija se prvi put pominje kao „Ostarrichi“ 996. godine. Od

1273. je zemlja bila pod vladavinom Habsburgovaca, koji su
sklapanjem brakova i nasleđivanjem proširili granice i uticaj
imperije.

1804. je car Franz I. osnovao austrijsko carstvo, dve godine

kasnije morao je po osvajanju Austrije od strane Napoleona da
preda nemačku krunu i teritorije.

1867. je nastala dvostruka monarhija Austro-Ugarska kao spoj

dve nezavisne države pod jednim zajedničkim vladarem (Franz
Josef I.).

Po završetku 1. Svetskog rata i kraja monarhije, 1918. je nastala

Prva republika.

1938. je Austrija kao Ostmark pripojena nacional-socijalističkom

Nemačkom rajhu i izgubila svoju nezavisnost kao država.

Po završetku 2. Svetskog rata je Austrija najpre bila okupirana

od strane saveznika, ali je 1955. državnim ugovorom povratila
svoj suverenitet.

Od 1.1.1995. je Austrija članica Evropske unije

(OUN, OPEC) i domaćin mnogobrojnim međunarodnih
konferencija i konferencija najviših državnih čelnika. „Čelična
zavesa“ pada 1989/90, a 1995. godine Austrija pristupa
Evropskoj zajednici.

TURIZAM

Jedna od najvažnijh privrednih grana je turizam,naravno

zimski.Poznata je po velikom broju zimskih centara,
skijališta,koja su pojam kvaliteta,kako usluge,tako i samih ski
staza.Ima ih (oko 400), najpoznatiji:Kicbil,Insbruk...Jedno od
najpoularnijih odredišta naših skijaša je Bad Kleinkirchem u
Koruškoj. Beč,s druge strane,turisti mnogo češće posećuju leti.
Osim Beča, interesantne turističke destinacije su i Salzburg-rodni
grad Mocarta, Innsbruck-okružen Alpima,dolina Dunava..
Austrija je među insajderima poznata kao prvo mesto za
jahanje: Ne mame samo plemeniti Lipicaneri ljubitelje
konja, već i otporni i za planinsko jahanje pouzdani
Haflingeri mogu da se pohvale velikim krugom pristalica.

Golf u Austriji

Spektakularne prirodne kulise od visoko alpskog do panonskog

vinogorja sa izvanrednim oazama za Wellness, a sve to
neposredno pored golf terena - to ćete naći samo u Austriji ! 130
stručnjaka za golf u Austriji i sami su pasionirani igrači golfa, a
udovoljavaju čak 33 kriterijumima za kvalitet, čime je
zagarantovan perfektan odmor uz golf. Na raspolaganju su
atraktivne Greenfee-cene, kvalitetna oprema za iznajmljivanje,
fleksibilne Shuttle- usluge kao i posebne ponude za novopečene
golf igrače.

Multi Tennis Austria

Kod Multi Tennis Austria se sve vrti oko "žute loptice". 20 hotela
sa 100 otvorenih i 50 zatvorenih crveno-belo-crvenim peščanim
terenima kojima raspolažu "stručnjaci za odmor" pozivaju na
igru. Tenis na najvišem nivou obezbeđuju kampovi „ATC – best of
Austria Tenniscamps“. Tenis sa perfektnom uslugom garantuju
hoteli "Tennishotels", a pod kategorijom "Hoteli sa tenis
ponudama" ovaj "beli sport" je jedan od mnogih aktivnosti koji se
nude.

Biciklističke ture

Ako se u Austriji odlučite na vožnju biciklom, uživaćete u 10.000

km čiste biciklističke radosti i pomoću 13 biciklističkih staza
upoznaćete se sa prelepom okolinom i gradovima. Putem
dunavske biciklističke staze, putem Via Claudia Augusta ili posred
regiona Salckamergut (Salzkammergut) naići ćete na niz
kulturnih spomenika, ugodne kafe-restorane kao i najbolje
biciklističke hotele Austrije. "Stručnjak za odmor - Biciklističke
ture kroz Austriju" u potpunosti je usredsređen na potrebe
"jahača metalnih mazgi" kao što je npr. usluga transporta
prtljaga od jednog hotela do drugog.

Pešačenje po Austriji

Ljubitelji prirode i planina koji su već šetali i planinarili kroz

Austriju govore o "magiji šetnje". Austrija je na osnovu svojih
alpskih kulisa i šarmantnog gostoprimstva poznata kao prva
destinacija za šetnju. Austrijski okruzi za pešačenje u potpunosti
su se posvetili aktivnom gostu, te pozivaju na šetnju u najlepšim
oblastima zemlje.

Kada je u pitanju zdravlje Austrija s pravom važi za

internacionalnu destinaciju broj 1, jer se retko gde zdravlje i
relaksacija posmatra kao celina i medicinski fundirano kao u
zemlji sa najlepšim hotelim za Wellness i termalnim kupatilima.
Hoteli iz ponude "vitki i lepi" nude usluge gde je zdravlje i
opuštanje na prvom mestu. U "Stručnjake za odmor" vezano za
ovu temu spadaju ukupno 54 hotela sa četiri i pet zvezdica.

Skijanje

Austrija je zemlja skijaša i zato nigde kao ovde nećete naći tako
puno mogućnosti za skijanje za sve nivoe umešnosti. Bilo da tek
želite da naučite ovu vrstu sporta ili da već pripadate kategoriji
zahtevnih skijaša, u nekom od mnogobrojnih austrijskih skijaških
područja zasigurno ćete naći pravu ponudu.

Sve više ljudi otkriva ljubav prema nordijskom skijanju. U

Austriji postoji veliki broj dobro održavanih staza za nordijsko
skijanje u prelepim predelima, na kojima možete aktivno da
uživate u prirodnim lepotama. Ali, ni snouborderi nisu uskraćeni
ni u čemu.

Pešačenje

Za rekreativnu šetnju Vam je potrebno samo vreme i nešto malo

kondicije. Za to ćete biti bogato nagrađeni divnim pogledom na
brda i doline, svežim vazduhom i božanstvenom tišinom. U
Austriji se za svakog šetača nađe najljepša ruta, bez obzira na to
da li su Vam draže šetnje pored reke ili strmim planinskim
stazama. Očekuju Vas mnogobrojne tematske staze kroz
živopisne predele, s bistrim planinskim potocima i hukčećim
vodopadima, kao i šetačke i planinarske ture u visoko-alpskom
području.
Sportovi na vodi

Austrija Vam nudi brojna jezera za kupanje sa kvalitetom pitke

vode i stakleno-bistre planinske potoke koji pozivaju na sportove
na vodi. Plaže na obalama jezera na jugu Austrije, na kojima se
uvek nešto dešava, omiljeni su izletnički ciljevi. Jedriličari svoj
užitak nalaze na Starom Dunavu u Beču i jezeru Nojzidler
(Neusiedlersee).

Za posetioce koje interesuj mediji,mogu posetiti Ars Elektronika

centar u Lincu,gde se od 1979 organizuje Ars Elektronika
Festival,jedan od najpriznatijih u svetu.Najpoznatije austrijske
kompanije (brendovi) su:OMV-benzinske pumpe, Swarovski-
nakit, TKM-motorcikli,Red Bull,Raiffeisen bank...
Stanovništvo,jezik i obrazovanje

Kao što je već navedeno,Austrija ima oko 8.5 miliona

stanovnika od kojih 1.6 živi u Beču(sa predgrađima oko 2.2
mil.).Ostli veći gradovi su znatno manji:Grac je drugi najveći
grad i ujedno prestonica republike Štajerske sa svega 250.000
stanovnika,poznat i kao univeruitetski grad (oko 40.000
studenata),Linc-glani grad Gornje Austrije,blizu češke granice,
Salzburg,čiji je stari grad pod zaštitom UNESCO-a zbog svoje
čuvene barokne arhitekture i Innsbruck,glavni grad Tirola,
poznati zimski centar u kome su održane Zimske Olimpijske Igre
u dva navrata, 1964. i 1976.Svi ostali gradovi imaju manje od
100.000 stanovnika.Austijanci su deo germanske etničke
zajedice,u većini rimokatoličke veroispovesti(74%).Oko 5%
stanovnika sebe smatra protestantima dok se kao ateisti
izjašnjava 12% Austrijanaca.Od preostalih stanovnika najviše
ima onih Islamske veroispovesti;oko 340.000, Pravoslavaca,oko
200.000,Jevreja 8.100... Austrijanci su nastali mešanjem
plemena-Alemana,Bavaraca i Sveva sa romanizovanim
Retormanima, Ilirima i kasnije Slovenima.Ostale veće verske
zajednice su islam i protestantizam. U Austriji legalno živi 9.8%
stranaca,mahom radnika-imigranata,što je jedna od najvećih
stopa u Evropi. Najbrojnija manjina su Turci.Veliki je broj
izbeglica i gastarbajtera sa prostora bivše Jugoslavije.Procena je
da ima oko 180.000 Srba.

Zvanični jezik je Nemački i govore ga gotovo svi

stanovnici,s tim da postoje određene razlike u odnosu na
nemački koji se koristi u Nemačkoj(npr. koristi se nekoliko
slovenskih reči,kukuruz...).Razlike postoje i u samoj Austriji zbog
postojanja brojnih lokalnih dijalekata koji svi pripadaju Austro-
bavarskoj grupi dijalekata nemačkog jezika.Najizrazitiji su
švajcarsko-nemački i bavarski.Osim nemačkog,u pojedinim
regijama koriste se:slovenački,hrvatski i mađarski,kao zvanični
jezici.
Što se tiče obrazovanja,Austrija ima besplatni javni sistem
školstva,
pri tome devetogodišnje obavezno školovanje.Obezbeđeno je i
predškolsko obrazovanje za svu decu uzrasta od 3 do 6
godina.Univerzitetsko obrazovanje je bilo besplatno do 2001. od
kada studenti plaćaju školarinu.(oko 700 evra godišnje).Postoji
23 državna i 11 privatnih univerziteta.Po poslednjim
istraživanjima,98% Austrijanaca je pismeno.

Školsko obrazovanje

Obavezno školovanje počinje u 6. godini života i traje 9

godina. Austrijske državne škole su besplatne i svima
dostupne.

Posle četiri godine osnovne škole učenik može da bira da li

će da nastavi četiri godine tzv. "Hauptschule" ili četiri godine
Opštu obrazovnu višu školu, koja podrazumeva četiri
razreda donjeg stepena i četiri razreda gornjeg stepena
obrazovanja. Završnim ispitom stiče se preduslov za višu
školu.

Strucne srednje škole (Berufsbildende Mittlere Schulen)

kao što su strukovne škole ili trgovinske škole obuhvataju
jedan do četiri stepena školovanja, tokom kojih učenici stiču
stručno znanje o profesiji kojom će se nekada baviti.
Strukovna viša škola (npr. Trgovinske akademije)
podrazumeva pet stepena školovanja i treba da prenese više
opšte i stručno znanje. Završnica je matura ili diplomski ispit
koji omogućuje dalje studije.

Postoje i stepeni za dokvalifikaciju koji bi absolvente

strukovnih srednjih škola unapredili na stepen strukovne
više škole. Zatim postoji koledž pomoću kojeg apsolvent
Opšte obrazovne više škole stiče znanje Strucne više škole.

Sport
 Najpopularniji sport je,svakako,alpsko skijanje,i Austrija
ima manje-više stalnu dominaciju u Svetskom
kupu.Takodje,veoma su popularni i snoubording i ski-
skokovi.Herman Majer(Herminator) za koga se smatra da je
jedan od najboljih skijaša u isotiji ovog sporta, Mikaela
Dorfmajster,Andreas Valhofer,samo su najistaknutiji predstavnici
austrijsog skijanja,a zanimljivo je da je poznati skakač Andreas
Goldberger,hteo da uzme naše državljanstvo,posle svađe sa aus.
savezom.Na žalost,nismo dobili prvog srpskog ski
skakača.Vredno pomena je i najpoznatije takmičenje u ski-
skokovima,turnir Četiri Skakaonice,od kojih se dve nalaze u
Austriji.Što se tiče ekipnih sportova,najpoularniji je fudbal,mada
Austrija nema mnogo uspeha na internacionalnom nivou. Ipak
zajedno sa Švajcarskom,poverena im je organizacija UEFA
Evropskog prvenstva u fudbalu 2008.Euro 2008,odžaće se od 7.
do 29. juna,kada se ugra finale u Beču(Ernst-Happel
stadion).Učestvovaće 16 ekipa(Srbija-ne),a utakmice će se u ovo
zemlji igrati,pored Beča, i u Klagenfurtu, Innsbruku i
Salzburgu.Pored fudbala,Austrija ima profesinalne lige u većini
ekipnih sportova,uključujući hokej ne ledu i
košarku.Profesionalna fudbalska liga je austijska
Bundesliga.Titulu brani ekipa Red Bull Salzburg.Veoma je
razvijen i paragajding,što ne čudi,s obzirom da je pretežno
planinska zemlja.Austrija je zemlja sa veoma dugom i bogatom
istorijom u moto sportu.Imali su dva šampiona Formule1,
Jochena Rindta i svakako,jednog od najpoznatijih svih
vremena,Nikija Laudu.Aleksander Wurc je trenutno vozač F1,član
tima Williams.Tenis je,takođe veoma popularan.Najpoznatiji
teniser je Tomas Muster, svojevremano prvi reket sveta i osvajač
Roland Garosa 1995.

Ski-centri u Austriji

U svetu alpskog skijanja Austrija zauzima posebno

mesto.Austrijska skijalista su pojma kvaliteta,pocevsi od usluge
pa do samih skijalista i pratecih sdrzaja. Austrija ima oko 400
ski-centara u njima je sve savrseno organizovano i sve
finkcionise.
Falaha- u је ski-centar u Pokrajini Salcburg. Do njega se moze
stici kolima ili autobusima, а od Beograda je udaljen
800.km.Najblizi aerodrom je u Salzburgu odakle je skijalise
udaljeno nesto od manje od sta vremena voznje. Ski centar
pripada najvecoj skijaskoj regiji Austrije,poznatoj pod imenom
Sportvelt armade, koja raspolze sa preko 300 km staza
povezanih zicarama.Ako zimujete u Flahauu,mozete skijati i u
Cuhenzu,Sladmingu ili Radstatu.Sam ski-centar ima preko 100km
staza,koje su na nadmorskim visina od 800 do 1950 metara,a
povezuje ih sest gondola i 17 zicara.Staze su uglavnom
blage;siroke su i veoma dugacke,tako da odgovaraju vecini
skijasa.Ovde se svake godine odrzavaju takmicenja u Svetskom
kupu u alpskom skijanju. Staze su veoma dobro uradjenj,a cak
85 odsto staza pokriveno je sneznim topovima,pa nema bojazni
od nedostataka snega za skijanje,mada je tada kijanje tada teze i
ima dosta leda na stazama.Staze su veoma dobro obelezene i
odlicno pripremeljene.Najpopularnija je Rote anher,koja krece s
vrja Grsenkarek,sa 1992.m nadmorske visine,do koje se stize
gondolom"Ahter jet".Za one smelije tu je i staza koja krece s
vrha Saukarkopf,koja je na visini od 2.014 metara i spada u teze
staze.

Kaprun Cel-am Ze spada u jedan od najlepsih skijaskih regiona

u Austriji.Sam Kaprun nalazi se na 786 metara nadmorske
visine.odmah ispod vrha Kircstajnhorna,visokog 3.029 metara,i
takodje pripada regionu pokrajine Salcburg.Ukupna duzina
skijaskih staza je 55 km, od cega je 31 km lakih staza, а 24 km
сu staze srednje tezine.Skijaliste raspolaze velikim brojem ski-
liftova,zicara,uspinjaca i godola.U koliko nemate smestaj u blizini
ski-staza,postoji besplatan autobus koji vozi skijase do
skijalista.Preko 25 km staza uradjeno je za pesacenje,za
nordijsko skijanje i snowbording.U samom mestu postoje barovi i
restorani,klizalista i bazeni,ali nocni zivot bi mogao biti malo
bogatiji.Cena ski-pasa ukljucuje i prevoz autobusima iz Kapruna
do stanice vozica ili zicare do skijalista koja su od Kapruna
udaljena nekiliko metara.

Gerlicen је malo skijaliste u Koruskoj,a posetioce privlaci

lepotom predela i veoma pozitivnom atmosferom.Nalazi se na
brdu iznad jezera Osiaher,veoma blizu Vilaha.Skijaliste je
organizovano tako da staze vode na cetiri strane sveta,a s vrha
se pruza zaista veoma lep pogled,bilo na jezeru koje se nalazi u
podnozju,bilo na Karavanke.Staze su pretezno lako i nisu previse
strme,a postoji i jedna baba staza.Desetak staza opsuluzuje sest
sedeznica,nekoliko sidra tanjira,a duzina staza je 25 km.Uz same
staze postoji dosta restorana,tako da ne morate da brinete o
guzvi ako zelite da se malo odmoite od skijanja uz salju toplog
caja.

Kultura i umetnost

Istorija Austrije kao evropske sile i njen kulturni

razvoj,uticali su na stvaranje bogate kulturne baštine,posebno u
muzici.Neki od najpoznatijih svetskih kompozitora rođeni su
ovde:Volfgang Amadeus Mocart,Žozef Hajdn,Franc Šubert,Johan
Štraus...U XVIII i XIX veku,za vreme vladavine Hazburga,Beč je
bio kulturna prestonica Evrope i pre svega,prestonica klasične
muzike.Ludvig van Betoven je veći deo života proveo u Beču.
Smatralo se da je aktuelnu himnu, izabranu po završetku II sv.
rata, komponovao Mocart,ali po poslednim istraživanjima,
verovatno nije.Širom sveta su poznati Hor Bečkih Dečaka i Bečka
Filharmonija. Što se tiče austrijskih folklornih igara,svakako
najpoznatije su valcer(bečki valcer) i polka,pri tome da postoje
određene razlike sa, nama poznatim,dvorskim plesovima.Tipični
muzički instrumenti su:sirijska
harmonika,violina,klarinet,harfa,flauta...Austrija ima i jednog
poznatog džez muzičara,Žozefa Zavinula.Ova zemlja je poznata
po mnogobrojnim gradjevinama koje oslikavaju uticaj mnogih
pravaca i stilova u arhitekuri i umetnosti.Najznačajnije arhitekte
su:Oto Vagner (krajem XIX v.),autor mnogih poznatih građevina
u Beču,Johan Lukas von Hidebrandt(barok),autor Belvedere
palate,crkve Sv.Petra,i mnogi drugi.Najpoznatiji slikari su Oskar
Kokoška,predstavnik ekspresionizma,Gustav Klimt i Egon Šile.

POZORISTA NASTUPI I KONCERTI

Sezona opera i koncerata u Austriji generalno traje od početka

septembra do kraja juna. U letnjim mesecima se održava
mnoštvo festivala i muzičkih manifestacija. Beč, glavni gradovi
pokrajina, i drugi gradovi imaju ili sopstvene opere ili scene na
kojima se izvodi opera ili operete, kao i koncertne dvorane ili
odgovarajuća mesta koja imaju redovne manifestacije. Takođe se
i dramskoj umetnosti širom Austrije pridaje veliki značaj.

Hrana i piće

Svako ko poseti Austriju,trebalo bi da proba Mocart

kugle,Saher tortu ili Bečku šniclu.Inače,hrana je jaka,začinjena i
obično sadrži dosta mesa.Međutim,svaki deo zemlje ima nešto
karakteristično,pa je tako, Gornja Austrija poznata po
knedlama(posebno knedle sa slaninom koje jedu zimi uz kiseli
kupus),Tirol je po pečenjima i raznovrsnim začinima. Nacionalni
dezert je štrudla,za koju su stare austrijske domaćice govorile da
je dobra,tek kada je testo razvijeno tako tanko,da se kroz njega
može crtati ljubavno pismo.Interesantna je i priča o nastanku
Saher torte. Naime,austrijski državni kancelar,vojvoda
Meternih,daleke 1832. izdao je naređenje svojoj posluzi da za
njegove važne goste pripreme novi dezert,kojim ga neće
obrukati.Kako je glavni kuvar bio bolestan,zadatak je pripao
šesnaestogodišnjem šegrtu Francu Saheru.Rezultat je bila, danas
nadaleko čuvena Saher torta.Danas postoji i hotel Saher u Beču,
koji je otvorio Francov sin Eduard,pre više od jednog
veka.Nastanak kroasana se takođe vezuje za Austriju,iz vremena
bečko-turskog rata, kada su bečke domaćice pravile peciva u
obliku polumeseca i pokazujući ih Turcima,sa zidina opkoljenog
Beča,dokazivali im da imaju dovoljno hrane.Inače,kroasan je reč
francuskog porekla,jer se u to vreme na Bečkom dvoru govorio
francuski jezik.Od pića,Austrija je, naravno, poznata po
pivu.Zanimljivo je da su upravo austrijanci prvi doneli pivo u
Srbiju u XVIII veku.Najpoznatije austrijsko pivo je Gosser (lager i
dark).Ukoliko neko želi da uživa u pivu odličnog kvaliteta a da
isključi alkohol trebalo bi da proba Schlossgold,austrijsko
bezalkoholno pivo(pogodno za vodiče!!!).S druge
strane,skupoceno,Samichlaus je vrhunsko pivo sa 14%
alc,proizvodi se samo jednom godišnje,u 900 boca po dva litra,
ne pasterizuje se,leži deset meseci,pa ide u prodaju.

Dobro je znati

Valuta
Kao članica Evropske zajednice Austrija je član privredne i
valutne unije, koja je sa sobom donela uvođenje zajedničke
valute Evra.

1 Evro = 100 Centi

U opticaju su sledeće novčanice i kovanice Evra:

Novčanice od 5,10, 20, 50, 100, 200 i 500 Evra
Kovanice od 1 i 2 Evra, kao i 1, 2, 5, 10, 20 i 50 Centi

Ove Evro novčanice i kovanice su u svim Evro-zemljama

zakonski platežno sredstvo.
Osim toga postoje prigodne i zlatne kovanice Evra koje je izdala
firma Münze Österreich AG, koje su i zakonski platežno sredstvo
samo u Austrij.
Zamena novca / devize

Novčanice i kovanice u austrijskim Šilinzima mogu se vremenski

neograničeno i bez provizije zameniti kod Austrijske narodne
banke za Evro-novčanice i kovanice.

Novčanice i kovanice bivših valuta ostalih Evro-zemalja ne mogu

se više menjati u Austriji
Platežna sredstva drugih zemalja

Za sva druga inostrana sredstva plaćanja važi trenutna kursna

lista (kupovni i prodajni kurs).

Domaća i strana sredstva plaćanja mogu da se u neograničenim

iznosima unose i iznose iz zemlje.
Radno vreme banaka (generalno)
Ponedeljak, utorak, sreda, petak od 08:00 do 12:30 časova i
od 13:30 do 15:00 časova
Četvrtak od 08:00 do 12:30 časova i
od 13:30 do 17:30 časova
Automati za novac (Bankomati)

Izvan banaka, u celoj Austriji se na oko 3.000 bankomata može u

svako doba podići novac. Primaju se domaće i strane Maestro-
kartice (bankomat kartice). Druge kartice za podizanje gotovine
su domaće i inostrane kreditne kartice: MasterCard, American
Express, Visa i Diners, kao i kartice za gotovinska plaćanja Cirrus
i Visa-Plus, koje takođe pripadaju ovom sistemu plaćanja.
Kreditne kartice

Kreditne kartice u gradovima i turističkim centrima primaju

mnogobrojni hoteli, restorani, prodavnice i benzinske pumpe. Da
li se i koje se kartice primaju vidi se po natpisu istaknutom sa
spoljašne strane dotične poslovnice (najčešće na ulaznim
vratima).

Lekarska pomoć, apoteke

Širom Austrije postoji razgranata mreža lekara i apoteka.

Apoteke naizmenično dežuraju noću i nedeljom; na apotekama
koje ne rade stoji informacija o najbližoj dežurnoj apoteci.
Telefoni za hitne slučajeve
Hitna pomoć/dežurni lekar 144
Lekarska služba-radioveza 141
Planinska služba spasavanja 140

Telefoni za hitne slučajeve:Hitna pomoć 144

Policija 133
Vatrogasci 122
Lekarska služba 141

Troškovi boravka

U zavisnosti od hotela i godišnjeg doba, prosečni troškovi

boravka iznose između 150 i 220 EUR na dan.

Napojnica
Kao napojnicu za kelnere, taksiste i sl. računajte sa 5 do 10% od
vrednosti računa.

Napon struje i utičnice

Naizmenični napon 230 V, 50 Hz; 2-polna šuko-utičnica

Apoteke

Apoteke rade od ponedeljka do petka od 08-12 i od 14-18 časova

(u Beču veliki broj radi neprekidno) i subotom od 8-12 časova.

Dodatne informacije:

-zvanična valuta je Evro(do 2002. Austrijski šiling)

-pozivni broj za Austriju je +43

-svaka regija ima svoj pozivni broj

-policija 133

-internet TDL- .at

-nacionalna televizija je ORF 1,2,Sport i TW1

-privatna televizija ATV(Austrija je druga predzadnja evropska

zemlja kada je u pitanju broj dozvoljenih TV stanica,poslednja je
Albanija)

-najtiražnije novine su „Die Presse“,sa tiražom od 350.000

-najpoznatiji austrijski emigrant je Arnold Švarceneger,slavni

bodibilder i holivudski glumac,sada Guverner Kalifonije