06 Deo 1 - Cevovodi - Transport Fluida PDF

1 ТРАНСПОРТ ФЛУИДА
Инжењери који раде у области процесне технике, гасне и нафтне технике,

термотехнике, термоенергетике, хидроенергетике и сродних дисциплина, се веома
често срећу са прорачунима везаним за транспорт флуида. Флуиди струје кроз
постројења која се састоје од реактора, сепаратора, размењивача топлота, котлова,
резервоара, радијатора и других уређаја, а који су повезани цевоводима или каналима.
Транспорт флуида се може одвијати као континуални транспорт кроз цевоводе
или канале или као дискретни транспорт при коме се флуиди смештају у резервоаре
(цистерне, канистри, боце, итд.), а транспорт се обавља превожењем резервоара
помоћу саобраћајних средстава (бродови, камиони, железница, итд.) или преношењем
помоћу других механичких уређаја. У овом раду ће бити разматран само континуални
транспорт флуида кроз цевоводе или канале.
Да би се обезбедио одговарајући транспорт флуида кроз систем инжењер мора
изабрати, одредити или дефинисати:
 трасу цевовода;
 тип и величину струјног канала или цевовода (пречнике, дужине и дебљину
зида);
 типове и величине потребних фитинга;
 типове и величине вентила;
 типове и величине мерила протока;
 типове и величине струјних машина;
 материјале потребне за израду свих елемената транспортног система (цеви,
фитинга, струјних машина, вентила, итд.);
 начин ослањања цевовода, типове и величине ослонаца и компензационих
елемената.
При пројектовању постројења дефинисање поменутих елемената је једна од
последњих пројектантских операција и обавља се након што се дефинише основна
опрема неопходна за одвијање процеса. Неки од набројаних параметара ће бити
детаљније анализирани.
Најважнији елементи које се тичу траспорта флуида су [3]:
 капацитет транспорта, при чему се поставља захтев избора система транспорта
такав да задовољи технолошке или друге потребе свих потрошача који се
снабдевају флуидом;
 избор адекватних струјних машина потребних за остваривање транспорта;
 избор материјала за израду цевовода/канала и струјних машина водећи рачуна
о утицају флуида на материјале;
 безбедност транспорта, која је се своди на мехничке прорачуне, испитивања
пре и у току пуштања у рад и спровођење мера заштите система транспорта од
спољашњих утицаја, као и спровођење мера заштите околине од могућих
хаварија транспортног система;
 економска оптимизација транспортног система која се врши ради смањења
трошкова транспорта.
2 Апарати и машине у процесној индустрији
1.1 ТРАСА ЦЕВОВОДА

Траса цевовода се дефинише након димензионисања и размештања основне
опреме при чему су од важности подаци о типу, величини, захтеваним протоцима,
оријентацији апарата и оријентацији и величини прикључака, итд. Цевовод се трасира
у три димензије за шта су у данашње време веома погодни комерцијални софтверски
пакети за персоналне компјутере. Основно правило за трасирање цевовода је да се
између апарата и друге опреме бирају најкраће путање. Цевоводи се најчешће састоје
од хоризонталних и вертикалних деоница, размештених тако да не ометају пролазе
између апарата и друге опреме коју повезују. Уколико у постројењу или делу
постројења постоји више цевовода, они се могу груписати ради уштеде у простору
или ради групног ослањања. Од ових основних правила се може направити изузетак
уколико постоје други разлози који се тичу саме локације или захтева корисника.
Величина прикључака на апаратима, резервоарима, пумпама и другим
уређајима игра важну улогу за функционисање самих уређаја и условљена је
различитим препорукама од којих су неке и стандардизоване (нпр. грански стандард
за добошасте размењиваче топлоте Standards of Tubular Exchanger Manufacturers
Association, Tubular Exchanger Manufacturers Association Inc., New York, 1988.).
Струјни пресек транспортног канала не мора да буде једнак пречнику прикључка на
уређају, јер је пречник цевовода условљен другачијим техничким правилима и
препорукама од пречника прикључка на пумпи или размењивачу топлоте.
Као пример оријентације прикључака на слици 1.1 је приказана веза
вертикалног добошастог термосифонског испаривача са дестилационом или
десорпционом колоном. У цевни простор размењивача улази течност са дна колоне, у
при струјању кроз цевни сноп се делимично испарава и мешавина паре и течности се
враћа у колону. Испаравање се врши помоћу грејне паре (нпр. водена пара) која се
уводи у међуцевни простор где се на спољашњој површини цеви кондензује.
Прикључак за улаз грејне паре се налази изнад прикључка за одвод кондензата, па је
утолико условљена и конфигурација цевовода за довод паре и одвод кондензата. Са
друге стране течност са дна колоне улазу са доње стране апарата, а мешавина паре и
течности излази са горње стране. Цевоводи који спајају апарате морају бити
димензионисани тако да обезбеде несметану захтевану циркулацију кроз систем
размењивач – колона, при чему је од важности и висински положај размењивача у
односу на колону.
06 - Цевоводи - транспорт флуида 3
пара
течност
остатак
грејна пара
некондензовани
гасови
кондензат
прикључак за
пражњење
Слика 1.1 Вертикални испаривач са природном циркулацијом

1.2 ОБЛИК СТРУЈНОГ КАНАЛА
Попречни пресек струјног канала је најчешће цилиндричан због минималног утрошка
материјала за израду захтеваног струјног пресека, али може имати и друге
геометријске облике, како је приказано на слици 1.2.
a б в
г д ђ
Слика 1.2 Попречни пресек струјних канала
a – кружни, б – елипсасти (овални), в – правоугаони, г – квадтарни,
д - једнакостранични троугласти, ђ - једнакокраки троугласти
1.3 ОСНОВНИ ПОЈМОВИ О СТРУЈАЊУ ФЛУИДА КРОЗ КАНАЛЕ

Флуид може да струји кроз комплетан попречни пресек струјног канала када је у
контакту са комплетним зидом канала (када флуид кваси комплетан зид канала), што
је увек случај код струјања гасова (пара). Са друге стране транспорт течности се може
одвијати и тако што течност не запрема комплетан попречни пресек цевовода или
канала, а то је нпр. случај струјања кроз отворене канале. На слици 1.3.а су дати
примери оваквих струјања. На слици 1.3.а је приказан случај струјања течности кроз
хоризонтални цевовод када горњем делу цевовода постоји гас односно пара. Ово је
случај вишефазног струјања, детаљније разматран у одељку 3.6 овог рада (вођење
кондензата од одвајача кондензата до резервоара кондензата, у рафинеријама
канализациони канали за спровођење исцурелих нафтних фракција до сепаратора,
итд.). На слици 1.3.б приказано је струјање течности у отвореном каналу (нпр.
спровођење отпадне воде од производног погона на физичко-хемијско-биолошки
третман у базенима).
Слика 1.3 Струјање течности кроз отворене канале
На слици 1.4 приказани су различити случајеви протока у каналима:

 Проток у цевима кружног попречног пресека;
 проток у цевима правоугаоног попречног пресека;
 проток у правоугаоним каналима;
 проток у каналима са нагнутим странама;
 проток у V-каналима.
Слика 1.4 Струјање течности у каналима
1.4 КАРАКТЕРИСТИКЕ ФЛУИДА

Флуиди се генерално деле према агрегатном стању на течности и гасове, међутим у
проценој индустрији је веома чест случај струјања вишефазних мешавина и то:
 гас (пара) – течност (нпр. при снижењу притиска у систему може доћи до
испаравања дела течности, па се појављује мешавина паре и течности);
 гас – чврста фаза (пнеуматски транспорт чврстог материјала помоћу ваздуха);
 течност – чврста фаза (хидраулички транспорт чврстог материјала помоћу
воде).
У цевоводу се могу обављати и неке технолошке операције, као нпр.:
 мешање флуида, када се један од радних флуида упумпава у цевовод, а у току
транспорта долази до стварања релативно хомогене мешавине;
 топлотне операције (загревање, хлађење, испаравање, кондензација флуида)
коришћењем размењивача топлоте цев-у-цев;
 механичка сепарација (делимична) када се на цевоводу постави проширена
деоница (деоница већег струјног пресека) кроз коју мешавина флуида струји
мањом брзином, па се фаза која има већу густину прикупља у доњем делу
цевовода.
Струјање флуида кроз цевоводе се може третирати као стишљиво или нестишљиво. У
принципу су сва струјања стишљива, јер постоји промена густине флуида у функцији
притиска, међутим код течности је ова промена веома мала, па се примењује
математички модел нестишљивог струјања због своје једноставности. Гасови и
паре су стишљиви и њихова изотермна густина је приближно директно
пропорционална притиску (уколико је њихово понашање блиско моделу идеалног
гаса). Стишљивост је од мале важности ако промена притиска услед струјања није
значајна у односу на укупни притисак у систему. У таквим случајевима се, због
једноставности, занемарује стишљивост флуида и примењује се математички модел
који одговара струјању нестишљивог флуида.
Струјање флуида је увек праћено и топлотним ефектима, односно може се рећи да је

струјање увек праћено разменом топлоте са околином, што се мора узети у обзир при
прорачунима транспортних цевовода. Размена топлоте у великом броју случајева није
великог интензитета, па се занемарује из практичних разлога једноставности
математичког моделирања, односно транспорт флуида се третира као изотермски.
Када је потребно смањити размену топлоте између цевовода и околине на цевовод се
поставља топлотна изолација.
Постоје и случајеви када се при траспорту флуида температура мора одржавати у
одговарајућим границама, као што је случај транспорта флуида који су склони
стињавању. У таквим случајевима се транспортни цевовод загрева помоћу
електроотпорне жице кроз коју се пропушта електрична струја или се транспортни
цевовод поставља у цев већег пречника, чиме се формира размењивач топлоте цев-у-
цев (слика 1.5). Кроз унутрашњу цев струји процесни флуид, а кроз ануларни простор
струји енергетски флуид (водена пара, термално уље, врела вода, итд.) који одржава
температуру процесног флуида у одговарајућим границама.
I II
IV III
Слика 1.5 Цевовод састављен од размењивача топлоте цев-у-цев
1.5 РАЗЛИЧИТИ НАЧИНИ ТРАНСПОРТА ФЛУИДА

При транспорту флуида најједноставнији случај је када постоји једна локација
са које се врши транспорт и једна локација до које се врши транспорт једним
цевоводом или каналом (на слици 1.6 приказан је транспорт флуида од реактора 1 до
складишног резервоара 2 помоћу једног гравитационог цевовода).
Поред оваквог једноставног случаја транспорта често је потребно да се са једне
локације напаја више потрошача (из компресорске станице се напаја више уређаја за
чији рад је неопходан компримовани ваздух, медицински кисеоник се из гасне
станице доводи до више болничких постеља, итд.), или да се транспорт врши са више
локација према централном месту за прикупљање флуида (медицинске вакум сисаљке
прикупљају течност у више операционих сала и цевоводом се течност транспортује до
централне вакум станице). На слици 1.7 шематски је приказан сложени систем
цевовода који напаја више потрошача (радијатора) у систему етажног грејања. Ради
расподеле флуида по појединачним гранама цевовода потребно је да се постави
одговарајући разделник или сабирник, који представља цилиндричну посуду са више

улазних и излазних прикључака (слика 1.8).
1.6 СТРУЈНЕ МАШИНЕ
Транспорт флуида се може одвијати као гравитациони (природни) када флуид
из зоне вишег притиска спонтано струји према зони нижег притиска. Уколико не
постоји довољна енергија за остваривање струјања флуида неопходно је да се у
цевовод постави одговарајући уређај који ће омогућити транспорт. Тај уређај се
назива струјна уређај (машина) и у процесној индустрији се најчешће користе:
 пумпе за транспорт течности;
 вентилатори, дуваљке, компресори за транспорт гасова;
 остали струјни уређаји за транспорт.
Слика 1.6 Најједноставнији случај транспорта флуида

грејане грејане
просторије просторије
разделник сабирник
размењивач
топлоте
из топлане
пумпа
ка топлани
Слика 1.7 Сложени цевоводни систем у систему етажног грејања
разделник сабирник
Слика 1.8 Разделник и сабирник
1.7 МЕРНА ОПРЕМА

Мерна опрема се дели према томе која се величина њоме мери (температура,
притисак, проток, брзина, итд.).
1.7.1 Уређаји за мерење температуре
Када је потребно измерити температуру у цевоводу користе се два типа
уређаја-термопар и отпорни термички детектори.Они имају своје предности и мане,
али оба ова типа уређаја треба узети у обзир када се мери температура.
Термопар је уређај који се користи за мерење температуре у опсегу од -201 до
o
2760 C . Функција термопара се састоји у томе да производи напон који је сразмеран
разлици температура између два споја од различитог метала. Мерењем овог напона
може се одредити разлика температура. Претпоставља се да је позната температура на
једном споју, па се на основу тога може одредити температура на другом споју [1].
Отпорни термички детектори су уређаји који могу одредити температуру мерењем
промена у електричној отпорности елемента услед температуре. Најчешће се у овим
уређајима користи платина јер остаје механички и термички стабилна. Отпорни
термички детектори са платином могу се користити у опсегу температура од -270 до
o
1000 C [1].
1.7.2 Meрење протока флуида
Може се мерити масени или запремински проток. По потреби опрему којом се
мери проток флуида треба допунити тако да се густина у тачки мерења може
измерити или израчунати. Може се мерити проток једнофазних и вишефазних
(комбинације течност-гас, течност-пара, флуид-чврста фаза) флуида, њутновских или
нењутновских течности [2].
Мерење протока једнофазних течности и гасова се врши на следеће начине:
 мерењем запремине (потиснуте запремине);
 мерењем брзине;
 мерењем разлике статичких притисака;
 мерењем површине струјног пресека;
 мерењем масеног протока;
 мерењем висине на преливима.
1) Мерење запремине
Волуметријско мерење се састоји у захватању флуида у познату запремину, до
испуњења исте, за одређен временски период. Количник мерених запремина и
времена трајања процеса даје вредност средњег запреминског протока. За течности се
обично користи мензура односно резервоар, док се код гасова користи кеса [2].
2) Уређаји за мерење брзине
Пито цеви - Када се Питоова цев користи у комбинацији са бочно постављеним
прикључцима, мерење локалне или брзине у одређеној тачки се врши мерењем
разлике између укупног и статичког притиска. Питоова цев на слици 1.9 састоји се од
цеви чији је отвор усмерен директно у ток за мерење динамичког притиска и од
једног или више бочно постављених прикључака за мерење локалног статичког
притиска.
Слика 1.9 Пито цев

Tреба напоменути да је Пито цев осетљива на положај постављања односно на

нападни угао цеви у односу на ток флуида. Препорука је да тај угао буде мањи од
10 како би грешка у мерењу брзине била 1 % или мања. Пито цев је осетљива на
прљавштину [1].
Специјалне цеви – Развијене су посебне цеви за мерење брзине у граничном слоју.
Постоје реверзне пито цеви (питометри, анубар) који имају два отвора за мерење
притиска (један усмерен узводно, а други усмерен низводно ). То доводи до увећања
разлике статичког и укупног притиска.
Пито-вентури цев може да има 5÷10 пута већу разлику притисака. Састоји се од два
концентрична вентури елемента уместо цилиндричних цеви [2].
Анемометар је било који уређај за мерење брзине гаса, (нпр. пито цев), али се обично
овај термин односи на неки од следећих типова [2]:
Анемометар са крилцима - У питању је релативно мали обртни мерач који се
састоји од кола пречника 75  100 mm, израђеног од правих или закривљених
радијално постављених крилаца. Брзина гаса се утврђује мерењем времена потребног
да се коло окрене одређени број пута. Може се користити за одређивање брзине гаса у
опсегу од 0,3 до 45 m/s. Захтева изузетно пажљиво постављање у флуидну струју и
одсуство било каквих локалних отпора у близини.
Турбински мерач протока -Турбински мерач протока се састоји од турбинског кола
са лопатицама, које се окреће услед протицања флуида. Број обртаја кола зависи од
запреминског протока и утврђује се тако што се обртање кола (од феромагнетног
материјала) региструје преко индуктивног давача постављеног изван цеви на
претварачу фреквенција - напон (струја). Користе се за мерење протока мало и средње
вискозних течности и гасова.
Анемометар са загрејаном жицом - Анемометар са загрејаном жицом ради на бази
размене топлоте између танке жице (најчешће од платине) која се загрева помоћу
електричне струје и струје флуида који протиче око ње. Постоје два начина мерења:
 при сталној температури жице (стална електрична отпорност) интензитет
електричне струје у жици је мера брзине струјања;
 при сталној струји отпорност жице је мера брзине струјања.
На овај начин се мери локална брзина струјања флуида.
Трасери за течност/гас - Овај принцип мерења користи могућност регистровања
концентрација трасера који се убризгава у струју флуида. Проток се израчунава
мерењем промене концентрације са временом. Као трасери се користе електролити,
обојени раствори, радиоактивни препарати, боја, алуминијумски опиљци, пластичне
честице, стаклене куглице, мехурићи гаса, дим или неке друге супстанце које се могу
регистровати.
Доплеров ласерски анемометар мери локалну брзину флуида према промени
фреквенције зрачења између стационарног извора и пријемника, због расипања
честица дуж пута таласа [1].
3)Мерење разлике статичких притисака
При струјању флуида кроз цевоводе долази до снижења статичког притиска, односно
одређени део енергије флуида се троши на савлађивање локалних отпора и сила
трења. Мерење протока флуида се може извести мерењем разлике статичких

притисака у две тачке струјног канала (коришћењем Бернулијеве једначине), јер ће
разлика притисака зависити од брзине струјања (протока) флуида и облика струјног
пресека. На овај начин инжењерима стоје на располагању [2]:
 стандардизоване пригушнице: мерна бленда, млазница, Вентури цев;
 нестандардизоване пригушнице: мерне бленде (четврт круга, сегментна бленда,
ексцентрична бленда), Вентури цев правоугаоног пресека (за правоугаоне
канале), итд.;
 отпорне стазе: цевоводи мањег пречника од пречника цевовода кроз који се
одвија струјање флуида (пречник и дужина се бирају израчунавањем пада
притиска кроз отпорну стазу);
 регулациони вентили који могу да се прецизно и поуздано позиционирају;
 мерење протока на колену од 90.
4) Мерењем силе која делује на уграђени елемент - ануларни мерачи - Код ових
мерења се поставља тело у флуидну струју услед чега се на телу јавља сила настала
услед отпора струјању флуида. У зависности од начина детектовања ове силе постоје
различити типови мерача [2].
Ротаметар - Ротаметри се састоје од покретног пловка који се уграђује у конусни део
цевовода кроз коју медијум протиче. Положај пловка је одређен запреминским
протоком, односно равнотежом сила које на њега делују: диференцијални притисак,
сила трења, узгонска сила и гравитација. Не захтева праволинијске деонице испред и
иза.
Мерење силе отпора уграђеног елемента - У цевовод се уграђује локални отпорни
елемент (најчешће диск). При удару струје флуида отпорни елемент се помера, па
мерач силе отпора мери силу која је потребна да би се тело задржало непокретно у
струји флуида. Сила се мери помоћу, на пример, мерача деформација, преко положаја
опруге или помоћу пнеуматске млазнице.
Мерење масеног протока – Може се извести тако да се врши компензација на
мерачима запреминског протока помоћу мерача густине. Постоји и низ других типова
[2]:
Топлотни мерач масеног протока - Топлотни мерач масеног протока израчунава
масени проток мерењем промене енталпије флуида при опструјавању грејног
елемента. Код једнофазних медијума топлотна снага се регулише тако да је пораст
температуре константан. Доведена енергија је онда мера масеног протока.
Мерач протока на бази кинетичког момента - Мерач протока на бази кинетичког
момента ради на бази струјања флуида кроз ротор са константним бројем обртаја.
Брзина ротације је мера масеног протока.
Кориолисов мерач масеног протока - Кориолисов мерач масеног протока уводи
медијум у У-цев која је постављена у цевовод. У-цевни лук се побуђује до своје
основне природне фреквенције осциловања. Угао увијања зависи од масеног протока .
Мерење висине на преливима - За мерење протока у отвореним каналима се користе
различити облици преливника, код којих је излазни сигнал висина нивоа течности на
преливнику. Најчешће се користе правоугаони и троугаони прелив, са равним
узводном површинама које су управне на правац струјања. Мерење висине нивоа се
обавља на удаљеном месту од преливника [2].
1.7.3 Уређаји за мерење притиска

Мерила притиска су зависно од намене подељени у три групе [2]:
 мерило апсолутног притиска даје мерни сигнал у односу на апсолутни вакум;
 мерило надпритиска/подпритиска мери разлику притиска у односу на
атмосферски притисак;
 мерило диференцијалног притиска мери разлику између два притиска.
Манометри са U-цеви - Течност познате густине сипа се у цев у облику слова U
(слика 1.10). Два краја цеви се излажу притисцима чија се разлика мери.
Диференцијални притисак је разлика у висини између стубова течности.
Слика 1.10 Отворена U цев Слика 1.11 Коси манометар
Манометар са U-цеви може се користити и као давач апсолутног притиска,

давач надпритиска/подпритиска или као давач диференцијалног притиска.
Краци U-цеви могу бити под углом да би се побољшала резолуција, променио
мерени опсег, повећала тачност или ради лакшег очитавања (слика 1.11) [2].
Диференцијални манометар – показује разлику притисака између тачке А и тачке Б.
Приказан је на слици 1.12 [1]:
Слика 1.12 Диференцијални манометар Слика 1.13 Затворена U цев
Обрнута диференцијална U цев – у којој манометарски флуид може бити гас или
течност, мери диференцијални притисак течности (разлику између два притиска) [1].
Затворена U цев – У њој се као манометарски флуид користи жива. Служи за
мерење тоталног притиска флуида. Приказана је на слици 1.13 [1].
Живин барометар –на основу висине живиног стуба очитавамо атмосферски

притисак. Нормални атмосферски притисак по дефиницији износи 101,325kPa .
Приказан је на слици 1.14 [1].
Слика 1.14 Живин барометар Слика 1.15 Вентуријева цев
Вентуријева цев – Стандардна Вентуријева цев се састоји од кратког дела праве

цеви, на чијим се крајевима налазе конусни делови преко којих се овај елемент
повезује на цевоводни систем. Приказана је на слици 1.15 [1].
1.8 ОСЛОНЦИ
Ослонци се конструишу тако да могу да издрже различита оптерећења, као
што су тежина цевовода, ефекти које изазивају на цевоводу промена температуре и
притиска, утицај вибрација, ветра, земљотреса, удара као и и термичке дилатације и
контракције цевовода.
Еластични и ослонци који су под константним оптерећењем треба да буду
пројектовани према максимуму оптерећења коме могу бити изложени приликом
експлоатације.
Као висећи ослонци могу се користити каишеви (ремење), ланци, шипке или
шипке са навојем које омогућавају слободно кретање у случају термичких дилатација
или контракција. Клизни ослонци се праве тако да поднесу оптерећења која настају
приликом померања цевовода због трења. Користе се и котрљајни ослонци чија је
улога да смање трење. Висећи ослонци са опругом се користе за високе температуре
приликом којих долази до деформација цевовода (издужења или скраћења).
Амортизери вибрација се користе да ограниче амплитуду вибрација [1].
Примери различитих типова ослонаца дати су на слици 1.16 [1].
Висећи (овешени) ослонци Покретни ослонци

Слика 1.16 Различити типови ослонаца
1.9 СПОЈЕВИ
Користе се када је потребно повезати цеви међусобно или цев са неким другим
елементом. Поред ове функције спојева они постављањем на цевовод пружају отпор
као и цевовод [2]:
Пуцању цеви и цурењу услед великог притиска унутар цеви
Савијању услед момената који настају услед великих растојања између ослонаца или
услед термичких дилатација цеви
Аксијалном оптерећењу услед унутрашњег притиска изазваног променом правца као
и затварањем вентила или термичким контракцијама
Пуцању или цурењу у случају пожара
У цевоводним системима најчешће се користи чеоно заварени спој. У употреби је
код металних цеви које се могу заваривати, колена, Т-рачви, редуктора, вентила у
свим величинама и са различитим дебљинама зида и крајевима припремљеним за
заваривање (слика 1.17). Чврстоћа споја треба да буде иста као чврстоћа цеви.
Слика 1.17 Чеоно заварени спој Слика 1.18 Навучени заварени спој
Навучени заварени спој приказан на слици 1.18 су доступни у свим
величинама, али фитинзи и вентили са крајевима припремљеним за остваривање
овакве врсте споја су ограничени по величини, али их је лако поставити и потребно је
мање знање из области заваривања.
Спој са навојем
Здружени спој Прирубнички спој
Наливени(заливени) спој Напаковани спој

Набијени спој Експандирани спој
Слика 1.19 Типови спојева
Ужлебљени спој
Спој са V-споном
Спој са заптивним прстеном
Ковани спој
Компресиони спој
Угризни тип споја
Спој са заптивним О-прстеном
Лемљени спој
Притисни спој са заптивачем

1.10 ФИТИНЗИ
Из различитих техничких разлога пресек струјног канала се често мења дуж струјног
правца флуида. У оваквим случајевима се у струјни канал (цевовод) уграђују фитинзи
чије су основне функције [3]:
 промена смера струјања
 смањење или повећање струјног пресека (цеви, канала)
 раздвајање или комбиновање флуидних токова (укрштање, рачвање, итд.)

 омогућавања раздвајања цевовода од опреме
 приступ проточном систему ради мерења температуре, притиска, протока,
нивоа или узимања узорака флуида.
Неки од често примењиваних фитинга су приказани на слици 1.22.
Фитинзи се за цевовод спајају нераздвојивим везама поступком заваривања или
лемљења, или раздвојивим везама помоћу прирубница или навојних спојева.
Растављиве везе омогућавају лак приступ уколико се укаже потреба, али је неопходно
обезбедити систем против цурења коришћењем одговарајућих заптивних елемената
(заптивачи, траке, кучина, итд.) [3].
1.11 ЦЕВОВОДНА АРМАТУРА
Под цевоводном арматуром се подразумевају елементи који имају задатак да
регулишу и омогуће проток кроз цевовод на одређеном притиску и температури и
стављају се на цевовод. Арматура се најчешће дели према функцији, облику, кретању
затварача, врсти погона, итд. Детаљније поделе се обично заснивају на
конструктивним карактеристикама.
Подела цевоводне арматуре по функцији:
Запорна арматура - одваја један део цевовода од другог (има задатак да затвори
једну грану цевовода);
Пригушна арматура - служи за редукцију притиска и пригушивање;
Једносмерна арматура - допушта кретање само у једном смеру и аутоматски се
затвара при промени смера струјања;
Регулациона арматура – служи за регулисање притиска, температуре или протока
транспортованог флуида;
Сигурносна арматура – аутоматски отвара проточни пресек када притисак испред
вентила пређе дозвољену вредност;
Хаваријска арматура – аутоматски прекида проток на месту хаварије;
Аерациона арматура – служи за испуштање гасова који могу излазити из течности;
Одвајачи кондензата – служи за одвајање кондензата из цевовода.
90o Колено Т-комад Рачва

Колено са спољашњим Поклопац Чеп

навојем
Муф Редуцир Продужетак
Дупли нипл Холендер

Слика 1.22 Фитинзи
1.11.1 ВЕНТИЛИ
При избору неопходно је јасно разумети функцију сваког типа вентила. У
табели 1 дата је основна подела вентила према намени, а на сликама које следе
приказано је неколико основних типова [3].
Табела 1 Подела вентила
Пригушни
Запорни Неповратни
Аутоматски или Регулатори
мануални (само-управљајући)
Преградни Кугласти Равни запорни Притиска

Клизни Са клапном Игличасти Протока
Кугласти Клипни Лептир Температуре
Соленоидни Са дијафрагмом Нивоа
Са клином Штипаљка
Наједноставнија функција вентила је потпуно затварање/отварање цевовода (тзв.

on-off функција). Пример овог типа вентила су кугласти и преградни, приказани на
слици 1.23. Кугласти вентил се користи тамо где је потребно брзо затварање. Једна од
примена је одливни вентил који се поставља на резервоар где се захтева брзо
затварање како не би дошло до отицања вредних или опасних течности. Друга
примена је да изолује опрему од проточног система уколико је потребно извршити
поправку или замену неког елемента опреме [3].
Кугласти Преградни
Слика 1.23 Примери запорних вентила
Неповратни вентили спречавају повратни ток флуида. Кугласти неповратни вентил,

приказан на слици 1.24 је веома поуздан.Радни век ових вентила је продужен јер се
куглица стално ротира и подједнако "носи" оптерећење. Пример примене ове врсте
неповратног вентила је приликом упумпавања течности у посуду под притиском.
Уколико пумпа која убацује течност у посуду остане без струје, течност из посуде ће
да крене у супротном смеру кроз доводну цев и оштетиће пумпу. Да би се ово
спречило на доводној линији се поставља неповратни вентил [3].
Кугласти Са клапном
Слика 1.24 Примери неповратних вентила
За пригушивање односно редукцију протока захтева се коришћење ручно управљаног

игличастог или равног запорног вентила (слика 1.25) или коришћење аутоматски
управљаног вентила (слика 1.26) [3].
Равни запорни Игличасти
Слика 1.25 Примери пригушних вентила
Пригушни вентил приказан на слици 1.26 садржи прирубничку везу. Игличасти

вентил се углавном користи у експерименталном раду да би ручно подесили жељени
проток. Равни запорни вентили се углавном користе за прилагођавање протока у
доводним линијама постројења.
Слика 1.26 Пример аутоматски управљаног вентила
Аутоматски вентил је део контролне петље, приказане на слици 1.27. Петља

садржи примарни елемент који мери вредност контролисане променљиве, као што су
температура, притисак, проток и ниво течности. Начин рада контролне петље је исти
без обзира која се величина контролише. У случају када се контролише проток,
контролер добија податак о томе колики је проток од трансмитера и упоређује
измерени проток са вредношћу која је унета у контролер. Ако је вредност измереног
протока већа од унете вредности , контролер повишава ваздушни притисак горње или
доње стране дијафрагме у вентилу. Затим се вентил делимично затвори да би се
редуковао проток.Са друге стране, ако је измерени проток мањи од вредности унете у
контролер, он ће деловати тако што ће снизити притисак на дијафрагму како би
дошло до отварања вентила.
Слика 1.27 Аутоматски управљана контролна петља

Самоуправљајући контролни вентил се зове регулатор. Регулатор ради на
рачун енергије коју узима од проточног флуида. Цела контролна петља се изграђује
унутар вентила. Због ниске цене коју имају, треба их размотрити као први избор за
контролне операције. Доступни су регулатори за притисак, проток, температуру и за
контролу нивоа течности. На слици 1.28 је приказан регулатор притиска паре.
Сабијањем горње опруге регулатора, окретањем точка у смеру казаљке на сату
подешава се излазни притисак. Ово је супротно у односу на захтевани правац код
отварања ручно управљаних вентила. Када је опруга на врху вентила сабијена, танка
дијафрагма која се налази непосредно испод опруге, помера се на доле отварајући
мали пилот вентил (pilot valve). Пара улази кроз отвор испод пилот вентила и затим
протиче кроз пролаз приказан на слици 1.28, у клип који се налази у доњој комори.
Притисак паре гура клип на горе, отварајући главни вентил да пропусти пару у
супротном смеру у односу на вентил. Мала количина паре протиче кроз пролаз који
се налази са доње стране вентила и који води до горње коморе непосредно испод
дијафрагме. Притисак паре гура дијафрагму нагоре да се опруга мало растерети.
Затим се пилот вентил делимично затвори пропуштајући мање паре у комору клипа и
главни вентил се делимично затвори снижавајући тако излазни притисак. Равнотежа
ће коначно бити успостављена и главни вентил ће достићи равнотежну позицију што
омогућава стални продор паре у систем на жељеном излазном притиску [3].
Слика 1.28 Пример регулатора паре
1.11.2 Одвајачи кондензата су такође саморегулишући вентили који се постављају

после размењивача топлоте и у дугачким цевоводима у којима пара може да се
кондензује.
Разликујемо два типа одвајача капи [3]:
 Термички одвајач капи (слика 1.29);
 Термодинамички одвајач капи (слика 1.30).
Слика 1.29 Термички одвајач капи Слика 1.30 Термодинамички

Термички одвајач капи садржи хармонику која је испуњена течношћу. Када
пара дође до хармонике течност у хармоници испарава, хармоника се шири и затвара
се вентил. До отварања вентила долази када се пара у хармоници охлади односно када
дође до њеног кондензовања и тада се хармоника скупља.
Други тип је термодинамички одвајач капи. Када су кондензат и ваздух у
одвајачу, диск приказан на слици 1.30 је на горњој позицији и тада пара гура
мешавину из одвајача. Када сав кондензат и ваздух напусте одвајач, пара испод диска
се креће великом брзином јер се пролаз смањио. Кинетичка енергија паре расте, а
притисак опада према Бернулијевој једначини. Притисак изнад диска је већи од
притиска испод диска па диск пада на седиште затварајући одвајач. Када се кондензат
и ваздух поново акумулирају у одвајачу, циклус се понавља.
1.11.3 ВЕНТИЛИ СИГУРНОСТИ
Типови вентила сигурности:
Сигурносни вентил са опругом;
Сигурносни вентил са тегом.
Сигурносни вентил са опругом се конструише тако да се аутоматски отвара
када дође до повишења притиска изнад дозвољене вредности, али и да се затвори када
се притисак снизи испод дозвољене вредности. Сигурносни вентил са опругом
приказан на слици 1.31, садржи диск постављен на опругу који затвара главни отвор
супротстављајући се главном извору притиска. Како се притисак повишава тако се
диск подиже са отвора и мала количина флуида пролази кроз вентил. Са даљим
повишењем притиска пропорционално у односу на притисак се отвара вентил.
Примењују се ради заштите од прекорачења допуштених притисака у цевоводима
процесних постројења [2].
Слика 1.31 Сигурносни вентил са опругом
Сигурносни вентил са тегом - У нормалном режиму рада постројења вентил је

затворен и обезбеђује неопходно заптивање. Ако се притисак повиси изнад дозвољене
вредности, подешени вентил сигурности се аутоматски отвара и избацује вишак
радног флуида услед чега се притисак снижава испод дозвољене вредности. После
избацивања вишка флуида вентил се затвара и остаје затворен док се притисак не
повиси изнад дозвољене вредности. Сигурносни вентили са тегом (слика 1.32) су
вентили непосредног дејства. Карактеристика вентила је пропорционална, што значи

да се он отвара прилично пропорционално у односу на повишење притиска. Подизање
запорног тела са седишта у растерећеном стању могуће је са обзиром на остварену
везу притискивача са полугом [2].
Слика 1.32 Сигурносни вентил са тегом
1.11.4 Приклопци (клапне)

Приклопци (слика 1.33) су запорне арматуре са врло једноставном
конструкцијом, чији се запорни механизам креће око учвршћене осе постављене у
лежајевима, без клизања. Отварајући пролаз флуиду, не изазивају знатну промену
смера кретања и отпор струјању. Примењују се у знатно мањој мери и углавном у
специфичним условима постројења [2].
Слика 1.33 Клапна

1.11.5 Засуни
Засуни, слика 1.34, се крећу паралелно по седишту запорног механизма уз
клизање и то окомито на смер тока струјања. Омогућују непосредан и пун профил
пролаза флуида без промене правца кретања. Како би се избегли удари покретних
маса флуида морају се отварати и затварати полако. Главне мане су им компликована
и тешка израда, трошење запорних површина и велика сила потребна за отварање и

затварање [2].
Слика 1.34 Засун

1.11.6 Славине
Крећу се у седишту запорног механизма и имају отвор у своме запорном телу
који омогућује пролаз флуида. Израда им је једноставна и јефтина, а користе се за
мале пресеке цевовода. Осигуравају пуни профил пролаза флуида без скретања. Мана
им је што је за отварање и затварање потребна релативно велика сила, брзо се троше
запорне површине и тешко им је одржати непропусност [2]. Приказана је на слици
1.35.
Слика 1.35 Славина
1.12 КОНСТРУКЦИОНИ МАТЕРИЈАЛИ

Избор материјала за израду транспортног система за флуиде је (посебно за
процесне) инжењере посебно важан аспект, због разноврсних флуида који могу имати
кородивно или абразивно дејство на материјал цевовода и опреме. Од инжењера се
очекује да, ради побољшања поузданости система, критички размотре све делове
транспортног система: цевоводе, фитинге, вентиле, струјне машине, итд. Ово
разматрање мора укључити нпр. заптивање (посебно у случају флуида који су опасни
уколико дође до њиховог цурења у околину), могућност да органски растварачи
нагризу неодговарајуће полимерне материјале (гуму, пластику), абразију која се увек
јавља (у мањој или већој мери) када је у флуиду присутна чврста фаза, а посебно
корозију коју могу изазвати растворени гасови, киселине, итд.
2 MAТЕМАТИЧКО МОДЕЛИРАЊЕ СИСТЕМА ЗА ТРАНСПОРТ

ФЛУИДА
Ради одређивања карактеристичних параметара транспорта флуида кроз
цевоводни систем или кроз појединачне деонице цевоводног система неопходно је
извршити прорачуне везане за струјања флуида. Ови прорачуни се у литератури
називају флуидодинамички, хидродинамички, хидраулички, итд. и своде се на
решавање једначина математичког модела струјања. Математички модел се састоји из
две групе једначина:
 једначина биланса;
 једначина за одређивање отпора струјању.
2.1 БИЛАНСНЕ ЈЕДНАЧИНЕ СИСТЕМА ЗА ТРАНСПОРТ ФЛУИДА
Циљ постављања билансних једначина је да се одреди аналитичка веза између рада
који треба уложити ради остваривања транспорта под датим условима и протока
флуида.
На слици 2.1 шематски је приказан проточни процесни систем са основним физичким
величинама које су од интереса за постављање биланса, при чему су коришћене
следеће ознаке:
 m , kg/s , масени проток;
 w, m/s , брзина;
 u, J/kg , специфична унутрашња енергија;
 p, Pa , притисак;
 v, m3 / kg специфична запремина флуида;
 A, m 2 , површина попречног пресека;
 Q ', J/kg , топлота која се доводи систему из окружења;
 W f' , J/kg , рад који систем врши;
 z , m , геодезијска висина у односу на референтну раван.
Индекси 1 и 2 означавају улаз и излаз из система.
.
m2
Wf' w2
улаз у систем
u2
. 1
m1 p2
ПРОЦЕСНИ
w1 v2
СИСТЕМ
A2
z1
u1 2
p1 излаз из система
Q'
v1
A1
z2
Слика 2.1 Проточни процесни систем
Основно правило постављања билансних једначина гласи

УЛАЗНА ВЕЛИЧИНА + ИЗВОР (ПОНОР) = ИЗЛАЗНА ВЕЛИЧИНА +
АКУМУЛАЦИЈА
и када се ово правило примени за систем представљен на слици 2.1 добија се
једначина биланса супстанције
m
m 1  m 2 
 (2.1)
где члан m /  означава акумулацију, односно промену масе флуида при пролазу
кроз систем, при чему се сматра да флуид на улазу у систем има константан проток
m 1  const , исто као и флуид који напушта систем m 2  const .
Масени проток се обично изражава преко брзине струјања флуида
w A
m 
v (2.2)
па уколико акумулација не постоји ( m /   0 ) тада се добија једначина

континуитета у облику
w1  A1 w2  A2
m 1  m 2  
v1 v2 (2.3)
При постављању једначине енергетског биланса узима се у обзир промена

укупне специфичне енергије флуидне струје ( e, J/kg ), која представља збир
специфичне енталпије, потенцијалне и кинетичке енергије
  w2
e  h gz
2 (2.4)
где су:
 h, J/kg , специфична енталпија;
 g , m/s 2 , убрзање силе теже;
 z, m , висина у односу на референтни положај;
 w, m/s , брзина струјања флуида;
  , корекциони фактор за кинетичку енергију израчунату на бази осредњене
брзине струјања (слика 2.2 ).
2.2
2.0
1.8
1.6

1.4
1.2
1.0
103 104 105 106
Re
Слика 2.2 Корекциони фактор за кинетичку енергију у функцији Рејнолдсовог броја
Специфична енталпија се изражава као збир специфичне унутрашње енергије

( u , J/kg ) и енергије која се у систем доводи из окружења што се изражава преко
притиска ( p, Pa )
h  u  p v
(2.5)
Члан p  v потиче од рада струјне машине односно од рада који се доводи флуиду да
би се остварило струјање.
Флуид размењује енергију са окружењем што се изражава на два начина:
 преко топлоте ( Q ', J/kg ) која се размењује са окружењем што доводи до
промене температуре флуида. Уколико се ова топлота може трансформисати у
друге облике енергије или ако је размена топлоте занемарљиво мала, систем се
може третирати као изотермни;
'
 преко рада ( W f , J/kg ) који флуид врши при струјању (нпр. покретање
турбине) или рада који окружење врши на флуиду (нпр. рад пумпе или друге
струјне машине).
Једначина енергетског биланса гласи
dh  g  dz    w  dw   Q '  W f'
(2.6)
односно
du  d  p  v   g  dz    w  dw   Q '  W f'
(2.7)
Уколико се посматра произвољни процесни систем приказан на слици 2.1 добија се

једначина укупног биланса система
1  w12  2  w22
h1  g  z1   Q '  h2  g  z2   W f'
2 2 (2.8)
односно
1  w12  2  w22
u1   p  v 1  g  z1   Q '  u2   p  v  2  g  z 2   W f'
2 2 (2.9)
Једначина укупног биланса система се често записује у следећим облицима
1  w12   2  w22
 h1  h2   g   z1  z2    Q ' W f'
2 (2.10)
h  g  z 

   w2   Q ' W '
f (2.11)
2
односно
1  w12   2  w22
 u1  u2    p  v 1   p  v 2   g   z1  z2    Q ' W f' (2.12
2 )
u    p  v   g  z 

   w2   Q ' W '
f (2.13)
2
Промена енталпије у температурском интервалу од t1 до t2 се изражава на следећи

начин
t1
h   c p  dt
t2 (2.14)
а промена унутрашње енергије је

t1
u   cv  dt
t2 (2.15)
где су:
 c p , J/(kg  K) , специфични топлотни капацитет при сталном притиску;
 cv , J/(kg  K) , специфични топлотни капацитет при сталној запремини.
При струјању реалних флуида рад на савладавању трења доводи до дисипације
механичке енергије, што се манифестује повишењем температуре флуида. То значи да
се десна страна билансних једначина мора допунити одговарајућим чланом који се
означава са  F . То се може урадити преко топлоте коју флуид прима
Q  Q '  F
(2.16)
или преко рада који флуид врши
W f'  W   F
(2.17)
Замењујући (2.16) или (2.17) у (2.13) добија се

   w2   Q '
u    p  v   g  z 
2
 F W f
'
(2.18)
Према првом закону термодинамике повећање унутрашње енергије је једнако топлоти

која се доводи систему умањеној за рад који систем врши
u  Q  W
(2.19)
Рад који систем врши је

v2
W   p  dv
v1 (2.20)
па комбинујући једначине (2.18), (2.19) и (2.20) долазимо до
   w 2  v2
  p  v   g  z    p  dv   F  W f'
2 v1
(2.21)
Развијањем члана за енергију притиска
v2 v2 p2
  p  v    d  p  v    p  dv   v  dp
v1 v1 p1 (2.22)
и заменом добија се коначна форма једначине енергетског биланса
   w 2  p2
g  z    v  dp   F  W f'
2 p1
(2.23)
Уколико је струјање флуида изотермско ( Q '  0 ), флуид не врши рад ( W f  0 ), и

'
уколико се одвија струјање идеалног флуида (струјање без трења) једначина (2.18) се
трансформише у облик
1  w12  2  w22
 p  v 1  g  z1    p  v 2  g  z2 
2 2 (2.24)
који се назива Бернулијева једначина.

ПРИМЕР 1
Утакање воде у танк се врши из природног резервоара како је приказано на
слици 1.45, кроз цевовод унутрашњег пречника 78 mm , при чему су нивои воде
константни. Проток воде износи 550 l/min , а губитак енергије услед трења је
102 J/kg . Ефикасност пумпе је 55%. Израчунати снагу пумпе.
50 m
3
7,5 m
1 3m
Слика 1.45
РЕШЕЊЕ:
Према задатим подацима
Q '  0 , u1  u4 , z1  0 , z4  50 m , p1  p4  1 bar , 1   4  998 kg/m3 ,
 F  102 J/kg , w 1  w4  0
Према једначини енергетског биланса
1  w12   4  w42
 u1  u4    p  v 1   p  v 4   g   z1  z4    Q '  F  W f'
2
после замене се добија
0  0  9,81   0  50   0  0  102  W f'
односно
490,5  102  W f'
одакле следи
W f'  388,5 J/kg
Негативни предзнак значи да се рад пумпе троши за остваривање транспорта.
Снага мотора пумпе износи
550 103
W    V
' 388,5  998 
N f
 60  6460 W
 0,55
Брзина струјања воде је
550 103
V 60
w   1,92 m/s
  du2   0, 0782
4 4
па се притисак у тачки 2 добија на основу једначине
 p  p  2  w2

     g  z 
  1   2
2
2
уколико се сматра да је усисни цевовод знатно краћи од потисног, па се отпори услед
трења практично налазе на потисној страни пумпе.
Корекциони фактор за кинетичку енергију се одређује помоћу дијаграма на
слици 2.2 на основу Рејнолдсовог броја
w  du   1,92  0, 078  998
Re    149 103
 1, 003 10 3
и износи   1, 06 , при чему је је динамичка вискозност воде

  1, 003 10 , Pa  s .
3
Притисак у тачки 2 је
 10   p 
5
1, 06 1,922
     9,81   3  
 998 1  998  2 2
p2  127 kPa
Притисак у тачки 3
 p  p   w2
   g  z4     g  z3 
  4   3 2
 10 
5
 p  1, 06 1,922
   9,81  50     9,81  7,5 
 998  4  998 3 2
p3  514 kPa
Такође са друге стране
 p  2  w2  p   3  w2
   g  z      g  z    F  W f'

 2
2
2 
 3
3
2
 127 10 
3
1, 06 1,922  p 
   9,81   3      9,81  7,5  102  388,5
 998  2 2  998 3
p3  515 kPa
3 ОДРЕЂИВАЊЕ ПАДА ПРИТИСКА ПРИ СТРУЈАЊУ ФЛУИДА

Као што је поменуто у процесној индустрији се јавља већи број случајева
струјања флуида који се тичу агрегатног стања (једнофазно или вишефазно струјање),
температуре (изотермско или неизотермско струјање), стишљивости флуида
(нестишљиво или стишљиво струјање). У овом одељку ће бити размотрена
методологија прорачуна пада притиска за случајеве:
 једнофазног изотермског нестишљивог струјања флуида кроз цевоводе;
 једнофазног неизотермског нестишљивог струјања флуида кроз цевоводе;
 двофазног изотермског нестишљивог струјања флуида кроз цевоводе.
Пад притиска ( p, Pa ) при струјању флуида се може израчунати, према [4] на
основу једначине
p  ptr  plok
(3.1)
где су:
 ptr , Pa , пад притиска услед трења;
 plok , Pa , пад притиска услед локалних отпора.
3.1 ПАД ПРИТИСКА УСЛЕД ТРЕЊА ПРИ СТРУЈАЊУ КРОЗ
ЦИЛИНДРИЧНЕ ЦЕВОВОДЕ
Пад притиска услед трења при једнофазном изотермском нестишљивом
струјању флуида кроз цеви се израчунава помоћу израза [4]
Lc   w2
ptr    
dh 2 (3.2)
где су:
  , коефицијент отпора трења;
  , kg/m3 , густина флуида;
 Lc , m , укупна дужина цеви;
  , Pa  s , динамичка вискозност флуида.
Средња брзина струјања флуида кроз канал произвољног пресека износи
V
w
Ak (3.3)
где су:
 V , m3 /s , запремински проток флуида;
 Ak , m 2 , струјни пресек који заузима флуид.
Коефицијент отпора трења зависи од низа фактора:
 брзине, густине и вискозности флуида;
 облика и димензија струјног пресека канала;
 стања површине (храпавости) зида канала.
Рејнолдсов број је бездимензина величина која укључује низ параметара помоћу којих
се може може установити карактер струјања у цевоводу или каналу
w  dh  
Re 
 (3.4)
При малим вредностима Re струјање је ламинарно, при чему је вектор брзине

сваког флуидног делића у сваком тренутку паралелан са осом канала. При већим
вредностима Рејнолдсовог броја струјање је турбулентно при чему се вектор брзине
флуидног делића мења са временом и координатом. Гранична вредност Рејнолдсовог
броја при којој долази до трансформације карактера струјања зависи од низа фактора
који се неће разматрати у овом раду. За практичне прорачуне се сматра да је струјање
ламинарно ако је Re2300.
Хидраулички пречник ( d h , m ) се дефинише у облику

4  Vk
dh 
Af (3.5)
где су:
 Vk , m3 , запремина флуида која струји кроз канал;
 Af , m 2 , површина струјног канала који је у додиру са флуидом.
Уколико флуид заузима комплетну површину струјног пресека и уколико не постоје
конструкциони или процесни елементи у самом цевоводу (нпр. одстојници, статички
миксери, итд.) биће
4  Ak  Lk 4  Ak
dh  
Ok  Lk Ok (3.6)
где је Lk , m , дужина канала.

Код цилиндричних канала и цевовода биће d h  d u , а за друге струјне пресеке ће
бити:
-за елипсасти канал (пречници елипсе a и b )
1
4  a  b  
4 2  a b
dh  
1 a 2  b2
2  
2

 a 2  b2  (3.7)
-за квадратни канал (дужина странице a )
4aa
dh  a
2 a  a (3.8)
-за правоугаони канал (дужине страница a и b )
4a b 2 a b
dh  
2  a  b a  b (3.9)
-за канал пресека једнакостраничног троугла (дужина странице a )
a
4a
dh  2  2 a
(3.10)
3 a 3
-за канал пресека једнакокраког троугла (дужине страница a и b )

a2 a2
4  a  b2  2  a  b2 
dh  4  4
(3.11)
2  a  2  b a  2b
3.1.1 ПРОРАЧУН ПАДА ПРИТИСКА У ВОДОВОДИМА

При прорачуну пада притиска у водоводима нормалне храпавости
( n  0, 012 ), коефицијент отпора трења се рачуна према Манинговом изразу
g  n2
  12, 6 
d 0,33 (3.12)
ако израз (3.12) убацимо у једначину (3.2) добијамо

g  n 2 L   w2
ptr  12, 6   
d 0,33 d 2 (3.13)
брзину изразимо преко запреминског протока

4  V
w
d 2  (3.14)
следи
2
g  n 2 L   4  V 
ptr  12, 6      
d 0,33 d 2  d 2    (3.15)
Сређивањем израза (3.15) добија се израз за прорачун пада притиска у водовима

према Манингу
L  2
ptr  0, 0144  V
d 5,33 (3.16)
3.1.2 Одређивање коефицијента отпора трења

Коефицијент отпора трења за ламинарно струјање (Re2300) се израчунава према
једначини [4]
64

Re (3.17)
Област турбулентног струјања кроз цеви се дели на три могућа случаја у

зависности од утицаја храпавости цеви.
Стање површине (храпавости) зида канала зависи од материјала, начина израде
канала и његове додатне обраде (шавне или бешавне цеви, превлачења зида канала
другим материјалом, електрополирање, итд.), талога који се после извесног времена
рада јавља на зиду услед корозије или појаве нечистоћа из самог флуида (биолошки
талог итд.).
Канали који се користе у пракси су храпави. Апсолутна храпавост ah представља
осредњену вредност висина неравнина унутрашњих површина зида цеви (храпавост
зида цеви се мења по целокупној унутрашњој површини цеви). Она зависи од врсте
цеви, начина израде, материјала и стања унутрашње површине. Једна иста техничка
цев може да се понаша и као глатка и као храпава.
Ако је дебљина ламинарног граничног слоја мања од неравнина на цеви
( ah ), приказано на слици 3.1 б, цев се понаша као храпава, а за дебљину
ламинарног граничног слоја већу од висине неравнина цев се понаша као глатка
( ah ), где је  дебљина ламинарног граничног слоја.
При релативно малим Re бројевима дебљина ламинарног граничног слоја је
релативно велика. Ако је при томе дебљина ламинарног граничног слоја довољно
велика да прекрије неравнине на цеви ah  (слика 3.1 а), цев је хидраулички глатка.
Слика 3.1 Утицај храпавости зидова цеви на струјање
И при турбулентном струјању, при мањим брзинама, ламинарни гранични подслој је

довољно дебео да прекрива све неравнине. Оне не задиру у турбулентно језгро и не
изазивају стварање вртлога.
Главнина течности струји преко овог подслоја, па губитак струјне енергије зависи
само од својства течности. У том случају је коефицијент отпора услед трења ξ
функција само Re броја, а релативна храпавост нема утицаја на овај коефицијент.
Са порастом Re броја, дебљина граничног слоја, као и дебљина вискозног подслоја
код турбулентног струјања опада и ако се оствари  ah , цев је хидраулички храпава
(слика 3.1 б). Тада гранични подслој не прекрива неравнине, већ оне задиру и у
турбулентно језгро изазивајући допунско вртложење течности.
Коефицијент отпора услед трења код турбулентног кретања зависи и од
Рејнолдсовог броја и од релативне храпавости зида цеви.
При врло великим Re бројевима ламинарни гранични подслој практично не постоји.
Неравнине зида цеви задиру пуном својом висином у турбулентно језгро, па губитак
струјне енергије настаје скоро искључиво због вртложења течности иза-
званог храпавошћу зида цеви. Коефицијент отпора услед трења при изразито
турбулентном струјању зависи само од релативне храпавости цевовода. За цев се у
том случају каже да је хидраулички потпуно храпава.
Зависност код турбулентног струјања је веома сложена. Зато се коефицијент ξ,
углавном, одређује експериментално или на основу полуемпиријских теорија.
У области турбулентног струјања за одређивање коефицијента отпора услед

трења при турбулентном струјању се могу применити једначине Алтшула [5]
0,25
 68 a 
  0,11   h 
 Re du  (3.18)
или Черчила [2]
1  7 0,9 0, 27  ah 
 4  log    
  Re  du  (3.19)
или Колбрук-Уајта [5]
1  2,5 ah 
 2  log   

  Re  3, 7  du  (3.20)
Поред горе наведених једначина, за одређивање коефицијента отпора услед трења

може се користити Мудијев дијаграм приказан на слици 3.2, који представља
зависност коефицијента трења од Re броја и релативне храпавости цеви [6].
У случају струјања флуида кроз хидраулички глатке цеви коефицијент трења се
може изразити и помоћу једначина Блазијуса [4]
 0,316
 1/4 Re  105
   Re (3.21)
 0,184 Re  10 5
 Re1/5
Рејнолдсов број за једначине (3.18)÷(3.21) треба прорачунати према (3.4).

Апсолутна храпавост зида цеви ( ah , m ) се усваја према табели 3.1
састављеној према подацима из [7] и [8] .
Слика 3.2 Мудијев дијаграм

3.1.3 Вредности апсолутне храпавости зида цеви
Табела 3.1 Оријентационе вредности апсолутне храпавости зида цеви [4]
Тип цеви ah , mm
Технички глатке цеви вучене, месинг, бакар, алуминијум, итд 0,0025
стакло, пластика, фиберглас, итд. 0,0025
Челичне цеви нове глатке цеви 0,025
благо кородиране 0,25

умерено кородиране 0,5
веома кородиране 1
веома кородиране са великим талогом 3
Остале гвожђе галванизовано 0,15
гвожђе галванизовано, углачано 0,025
ливено гвожђе 0,25
гумене, без набора 0,025
Табела 3.2 Вредности апсолутне храпавости зида за различите материјале

Материјал Стање површине a , mm
Препоручена вредност h
бакар, месинг или
нов 0,002
нерђајући челик
Комерцијални челик нов 0,045
умерено кородиран 0,3
веома кородиран 2,0
Гвожђе ковано, ново 0,045
ливено, ново 0,3
галванизовано 0,15
пресвучен асфалтом 0,15
Метални лим цеви,глатко спојене 0,03
Бетон веома глатки 0,04
брушени 0,3
видљиво храпав 0,2
Дрво 0,5
Стакло и пластика вучене цеви 0,002
Гума глатке цеви 0,01
појачана жицом 1,0
Табела 3.3 Оријентационе вредности апсолутне храпавости зида цеви [8]

Материјал Апсолутна храпавост , a , mm
h
Бакар, Олово, Месинг, Алуминијум (нов) 0.001 - 0.002
PVC и пластичне цеви 0.0015 - 0.007
Нерђајући челик 0.015
Комерцијалне челичне цеви 0.045 - 0.09
Вучени челик 0.015
Заваривани челик 0.045
Галванизовани челик 0.15
Кородирани челик 0.15 - 4
Ново ливено гвожђе 0.25 - 0.8
Похабано ливено гвожђе 0.8 - 1.5
Кородирано ливено гвожђе 1.5 - 2.5

Ливено гвожђе пресвучено асфалтом или
0.01 - 0.015
плоча
Глатки цемент 0.3
Oбичан бетон 0.3 - 1
Груби бетон 0.3 - 5
Добро обрађено (хобловано) дрво 0.18 - 0,9
Дрво 5
Табела 3.4 Вредности апсолутне храпавости за различите материјале [9]
Површинска храпавост материјала ah , mm

Вучене цеви (месинг, олово, стакло, и 0.00152
слично)
Комерцијални челик или ковано гвожђе 0.0457
Ливено гвожђе пресвучено асфалтом 0.122
Галванизовано гвожђе 0.152
Ливено гвожђе 0.259
Дрвена грађа 0.183–0.914
Бетон 0.305–3.05
Челик са нитнама 0.914–9.14
3.2 ПАД ПРИТИСКА УСЛЕД ТРЕЊА ПРИ СТРУЈАЊУ КРОЗ КАНАЛЕ

У досадашњем разматрању струјања у цевима подразумевало се да су цеви
кружног пресека, при чему је за карактеристичну димензију биран пречник цеви. Ово,
међутим, не мора увек да буде случај, јер канали најчешће нису кружног пресека.
Када имамо струјање флуида кроз канал који није кружног попречног пресека, ми га
преводимо у еквивалентну цев кружног попречног пресека која има исте падове
притисака као посматрани канал. За карактеристичну димензију узима се
еквивалентни пречник d e , m .
Према томе пад притиска услед трења при једнофазном изотермском нестишљивом
струјању флуида кроз канале може да се израчуна помоћу израза
Lc   w2
ptr    
de 2 (3.22)
где је:
 d e , m , еквивалентни пречник.
На пример ако је канал правоугаоног попречног (слика 3.3) пресека ми га сводимо на

канал кружног попречног пресека еквивалентног пречника d e , који има исте падове
притисака као и еквивалентни канал правоугаоног попречног пресека [12].
Слика 3.3 Прелазак са правоугаоног пресека канала на кружни
Еквивалентни пречник правоугаоног канала може бити израчунат према Хубшеровом

(Huebscher) изразу [12]
а  b
0,625
d e  1,30 
a  b
0,25
(3.23)
где су:
 d e , m , еквивалентни пречник;
 а, m , дужина дуже странице правоугаоника;
 b, m , дужина краће странице правоугаоника.
Канал попречног пресека облика елипсе (слика 3.4) [12]:
Слика 3.4 Прелазак са пресека канала облика елипсе на кружни

За канал попречног пресека облика елипсе еквивалентни пречник је дат изразом [12]
1,55    a  b / 4 
0,625
de 
 
0,2

 2   0,5  a 2  b 2 
0,5
  (3.24)
 
где су:
 а, m , дужина веће димензије елипсе;
 b, m , дужина мање димензије елипсе.
Канал издуженог попречног пресека (слика 3.5) [12]:
Слика 3.5 Канал издуженог попречног пресека

За канал издуженог попречног пресека еквивалентни пречник је дат изразом [12]
 
0,625
1,55    b 2 / 4  a  b  b 2
de 
  b  2  a  2  b 
0,25
(3.25)
3.3 ПАД ПРИТИСКА УСЛЕД ТРЕЊА ПРИ НЕИЗОТЕРМСКОМ

СТРУЈАЊУ
Пад притиска услед трења при једнофазном неизотермском нестишљивом
струјању флуида кроз цеви се израчунава помоћу израза [4]
Lc   w2
ptr      t
dh 2 (3.26)
где су:
 t , корекциони фактор;
  , коефицијент отпора трења;
  , kg/m3 , густина флуида;
 Lc , m , укупна дужина цеви;
  , Pa  s , динамичка вискозност флуида.
Густина и вискозност флуида се узимају за аритметички осредњену
температуру флуида на одређеној деоници цевовода.
Корекциони фактор који узима у обзир температурски профил у попречном
пресеку према [8] зависи од врсте флуида и режима струјања
 при ламинарном струјању
0,25
 
t   z 
   (3.27)
 при турбулентном струјању

0,14
 
t   z 
   (3.28)
ПРИМЕР 2
Израчунати проток воде кроз цев од бакра пречника d u  26 mm , ако
јединични пад притиска услед трења износи ptr / Lc  180 Pa/m . Струјање је
изотермско на t  60C .
РЕШЕЊЕ:
Проток се израчунава помоћу једначине (3.26) где је
ptr    w2
   t
Lc du 2
Пошто је струјање изотермско
t  1
Пошто постоји скоковити прелаз коефицијента трења у функцији Рејнолдсовог

броја неопходно је да се уведе претпоставка о режиму струјања, која мора бити
потврђена након комплетних прорачуна.
Уколико је струјање ламинарно биће
64 64 
 
Re w  du
па имајући у виду да је
4 V
w
  du2
добија се
ptr   du4   0, 0264
V   180   4,30 103 m3 /s
Lc 128   128  469,9 10 6
а брзина је
4 V 4  4,30 103
w   8,10 m/s
  du2   0, 0262
Рејнолдсов број износи
w  du   8,10  0, 026  983,1
Re    441 103
 469,9 10 6
што значи да претпоставка о ламинарном струјању није тачна.

Пошто је струјање турбулентно, најједноставнији начин за решавање проблема
је да се претпостави коефицијент отпора, па да се прорачуна проток флуида, брзина и
на крају Рејнолдсов број помоћу кога можемо проверити претпостављену вредност
коефицијента отпора.
За претпостављену вредност   0, 02 добија се
ptr 2  du 2  0, 026
w   180   0, 690 m/s
Lc    0, 02  983,1
w  du   0, 690  0, 026  983,1
Re    37500
 469,9 106
Алтшулов образац за прорачун коефицијента отпора
0,25 0,25
 68 a   68 0,0025 103 
  0,11   h   0,11      0, 0230
 Re du   37500 26 106 
Даљи резултати прорачуна су дату у табели 3.5:
Табела 3.5
Итерација 1 2 3
 0,02 0,0230 0,0234
w, m/s 0,690 0,644 0,638
Re 37500 35000 34700

 0,0230 0,0234 0,0234
грешка, 13,01 1,64 0,197
%
Пошто се у трећем итеративном кругу добила вредност коефицијента отпора трења

једнака претпостављеној (са три тачне цифре) прорачун се окончава.
Проток воде износи
ptr   du4   0, 0264
V   180   4,30 103 m3 /s
Lc 128   128  469,9 106
а проток је
  du2   0, 0262
V w   0, 638  0,339 m3 /s
4 4
3.4 ПАД ПРИТИСКА УСЛЕД ТРЕЊА ПРИ СТРУЈАЊУ КРОЗ

АНУЛАРНИ ПРОСТОР
При струјању у ануларном простору брзинско поље је нешто сложеније него у
случају струјања кроз цев, па се за пад притиска при ламинарном режиму може
користити једначина (3.2), с тим што коефицијент отпора трења према [4] износи
 Du  d s 
2
64
 
Re Du2  d s2
Du2  d s2 
D  (3.29)
ln  u 
 ds 
Коефицијент отпора трења при турбулентном струјању кроз ануларни простор

се израчунава према једначинама (3.18) до (3.21). Карактеристична геометријска
величина је еквивалентни пречник, па се Рејнолдсов број прорачунава према (3.4) [4].
3.5 ПАД ПРИТИСКА УСЛЕД ЛОКАЛНИХ ОТПОРА
Пад притиска услед локалног отпора се израчунава према једначини
  w2
plok     t
2 (3.30)
где је  коефицијент локалног отпора [4].

У одређеном броју случајева укупни пад притиска услед локалних отпора и

отпора услед трења се даје у облику
  w2
p  K   t
2 (3.31)
где је K укупни коефицијент отпора.

Код размењивача топлоте цев-у-цев од локалних отпора се срећу скретања
флуидне струје и гранања цевовода.
3.5.1 Цевни лукови и колена

За случај цевних лукова укупни пад притиска се израчунава помоћу једначине
(3.30), при чему укупни коефицијент отпора струјању ( K ) зависи од угла скретања
(  ,  ), Рејнолдсовог броја и односа полупречника кривине ( r , m ) и пречника цеви.
Коефицијент отпора K 90 (за угао скретања   90 ) је приказан на слици 3.6, према
[4].
За остале углове скретања, у дијапазону   20  180 , користи се веза
 78 
K  2, 04  exp    K 90
   20  (3.32)
У случају скретања флуидне струје под углом од 90 без радијуса кривине
коефицијент локалног отпора, према [4], је   1,1  1,3 .
3.5.2 Гранање и спајање струја
При гранању и спајању струја у рачвама коефицијент локалног отпора је дат
преко једначине [4]
2
w1 w 
  A B  C  1 
w w (3.33)
при чему су помоћне вредности A , B и C , као и средње брзине кроз цевоводе w и

w1 , дате у табели 3.6.
10000
Re=1
1000 5
10
100 50
2
10
o
K90
5. 10
2
10 3
10
4
10
5
10
1 10
6
0.1
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 20 30 40 50
r/du
Слика 3.6 Коефицијент укупног отпора за цевни лук са углом од 90
Табела 3.6 Коефицијенти за израчунавање локалних отпора при гранању [4]
Гранање  А B C
1 0,97 -0,69 0,98

w w2
w1
2 0,03 -0,38 0,67
45 w2
1 0,93 -1,53 1,07
w
w1
2 0,03 -0,38 0,67
Табела 3.7 Табела локалних отпора [14]

Коефицијент отпора
Тип компоненте или фитинга 
Т-комад, прирубнички спој, главни ток 0,2
Т-комад, навојни спој, главни ток 0,9
Т-комад, прирубнички спој, ток који се одваја 1,0
Т-комад, навојни спој, ток који се одваја 2,0
Холендер, навојни спој 0,08
Колено, прирубнички спој, стандардни радијус
0,3
90
Колено, навојни спој, стандардни радијус 90 1,5
Колено, навојни спој, стандардни радијус 45 0,4
Колено, прирубнички спој, дуги радијус 90 0,2
Колено, навојни спој, дуги радијус 90 0,7
Колено, прирубнички спој, дуги радијус 45 0,2
Повратна кривина, прирубнички спој, 180 0,2
Повратна кривина, навојни спој, 180 1,5
Равни запорни вентил, потпуно отворен 10
Угаони вентил, потпуно отворен 2
Преградни, потпуно отворен 0,15
Преградни, 1/4 затворен 0,26
Преградни, 1/2 затворен 2,1
Преградни, 3/4 затворен 17
Неповратни вентил са клапном, предњи ток 2
Кугласти вентил, потпуно отворен 0,05
Кугласти вентил, 1/3 затворен 5,5
Кугласти вентил, 2/3 затворен 200
Вентил са дијафрагмом, отворен 2,3
Вентил са дијафрагмом, полу-отворен 4,3
Вентил са дијафрагмом, 1/4 отворен 21
Мерач протока воде 7
3.5.3 Пад притиска за фитинге у цевоводним системима за грејање

Падове притисака у цевоводним системима узрокују вентили, колена и друге
компоненте. Табела 3.8 се може користити за одређивање коефицијента локалног
отпора за неке уобичајене компоненте у цевоводним системима:
Табела 3.8 [13]
Фитинг Коефицијент отпора, 

Радијатори 3,0
Котлови 2,5
Нагле промене брзине 1,0
Премосник 0,5
Т-комад, главни ток 1,5
Т-комад, ток који се одваја 1,5
Т-комад, супротосмерни 3,0
3.5.4 Одређивање коефицијента локалног отпора
Табела 3.9 Коефицијенти локалног отпора [13]
Коефицијент отпора, 
Називни пречник, mm
Фитинг
15 20 25 32 40 50
Радијаторски
7 4 4 4 - -
вентил, угаони
Радијаторски
4 2 2 2 - -
вентил, равни
Преградни
вентил, 1,5 0,5 0,5 0,5 0,5 0,5
навојни спој
Преградни
вентил,
0 0 0 0 0 0
прирубнички
спој
Колено 2 2 1,5 1,5 1,0 1,0
Кривина(лакат
1,5 1,5 1,0 1,0 0,5 0,5
)
Табела 3.10 Коефицијенти локалног отпора [15]

DN
 навојни спој прирубнички спој
15 25 50 100 25 50 100 200 500
Вентили (потпуно
отворени):
Равни запорни 14 8.2 6.9 5.7 13 8.5 6.0 5.8 5.5
Преградни 0.30 0.24 0.16 0.11 0.80 0.35 0.16 0.07 0.03
Са клапном 5.1 2.9 2.1 2.0 2.0 2.0 2.0 2.0 2.0
Колена: 9.0 4.7 2.0 1.0 4.5 2.4 2.0 2.0 2.0
45° стандардни 0.39 0.32 0.30 0.29
45° дуги радијус 0.21 0.20 0.19 0.16 0.14
90° стандардни 2.0 1.5 0.95 0.64 0.50 0.39 0.30 0.26 0.21
90° дуги радијус 1.0 0.72 0.41 0.23 0.40 0.30 0.19 0.15 0.10
180° стандардни 2.0 1.5 0.95 0.64 0.41 0.35 0.30 0.25 0.20
180° дуги радијус 0.40 0.30 0.21 0.15 0.10
Т-комади:
Главно ток 0.90 0.90 0.90 0.90 0.24 0.19 0.14 0.10 0.07
Ток који се одваја 2.4 1.8 1.4 1.1 1.0 0.80 0.64 0.58 0.41
Постоје различите врсте вентила које се користе у комерцијалне сврхе, као што
смо већ поменули. Слика 3.7 приказује пет типичних конструкција: (a) преградни,
који клизи надоле затварајући пролаз; (б) равни запорни, који затвара рупу на
одређеном делу; (в) угаони, сличан равном запорном, али са скретањем струје под
углом од 90°;
(г) неповратни вентил са клапном, који допушта струјање само у једном смеру; и (д)
диск, који затвара пролаз са кружном преградом. Равни запорни вентил, са својим
вијугавим током пута, има највеће губитке кад је потпуно отворен.
Треба нагласити да табела 3.10 представља губитке осредњене између
различитих произвођача, па постоји неодређеност која износи 50 .
(a) (б)
(в) (г)
(д)
Слика 3.7
3.5.5 Метод 2-К

Пад притиска изражен једначином (3.2) може бити представљен као производ
две независне величине.
Прва величина се назива К фактор и зависи од коефицијента отпора трења и од
геометрије цеви и рачуна се према изразу
L
K  
d (3.34)
Друга величина зависи од брзине флуида и од његове густине и рачуна се према

изразу
  w2
Hd 
2 (3.35)
Користећи метод два-К, једначина за пад притиска се може написати у облику [11]
p  K  H d
(3.36)
K је бездимензиони фактор који не зависи од храпавости фитинга (или цеви)

или од величине цевовода, али је функција Рејнолдсовог броја и геометрије фитинга.
Два-К метод узима у обзир ове зависности у следећој једначини [11]
K1  0, 0254 
K  K   1  
Re  d  (3.37)
где је:
d , m , пречник цеви.
Вредности константи K1 и K  за различите фитинге дате су у табели 3.11 [11].
Табела 3.11 Константе за два-К метод
Тип фитинга Опис K1 K

Колена Стандардно( R / D  1 ), са навојем 800 0,4
Стандардно( R / D  1 ), са прирубницом/заварен

90 800 0,25
Дуги радијус( R / D  1,5 ), сви типови 800 0,20

Сегментно, 1 сегмент, угао 90 1000 1,15

Сегментно, 2 сегмента, угао 45 800 0,35

Сегментно, 3 сегмента, угао 30 800 0,30

Сегментно, 4 сегмента, угао 22,5 800 0,27

Сегментно, 5 сегмената, угао 18 800 0,25
Стандардно( R / D  1 ), сви типови 500 0,20
45 Дуги радијус( R / D  1,5 ), сви типови 500 0,15
Сегментно, 1 сегмент, угао 45 500 0,25

Сегментно, 2 сегмента, угао 22,5 500 0,15
Стандардно( R / D  1 ), са навојем 1000 0,60
Стандардно( R / D  1 ), са прирубницом/заварен

180 1000 0,35
Стандардно( R / D  1,5 ), сви типови 1000 0,30
Т-комади Стандардни, са навојем 500 0,70
коришћени као колено Дуги радијус, са навојем 800 0,40
Стандардни, са прирубницом или заварен 800 0,80
Директно заварена рачва 1000 1,00
Пролаз кроз главни ток Т- Са навојем 200 0,10

рачве Са прирубницом или заварен 1500 0,50
Директно заварена рачва 100 0,00
Вентили Без промене величине пресека,   1, 0 300 0,10
преградни, кугласти
Са променом величине пресека,   0,9 500 0,15
Са променом величине пресека,   0,8 1000 0,25
Равни запорни вентил Стандардни 1500 4,00
Равни запорни вентил Угаони или Y-тип 1000 2,00
Са дијафрагмом Преградни тип 1000 2,00
Лептир 800 0,25
Неповратни Подижући 2000 10,00
Са клапном 1500 1,5
Са спуштајућим диском 1000 0,5
Вредности фактора К за сужење и проширење

Вредност фактора К за сужење и за проширење (приказани на слици 3.8)
зависе од угла θ и од односа мањег и већег пречника (   d1 / d 2 ) [11].
Сужење Проширење
Слика 3.8 Сужење и проширење пресека цеви
За сужење [11]:
K

0,8  sin  / 2   1   2 
Ако је   45

 4 (3.38)
K
 
0,5  1   2  sin  / 2 
Ако је 45    180
 
4 (3.39)
Укупни пад притиска кроз сужење (укључујући промену брзине)
 2  v2 2 1  v12
p    K  1 
2000 2000 (3.40)
За проширење [11]:
 
2
2, 6  sin  / 2   1   2
K
Ако је   45 4 (3.41)
1   
2
2
K
Ако је 45    180 4 (3.42)
Укупни пад притиска кроз проширење (укључујући промену брзине)
 2  v2 2 1  v12
p    K  1 
2000 2000 (3.43)
У оба случаја, К је рачунато за већи пречник цеви.
Вредности фактора К за улаз у цев [11]
За нормалан улаз, K1  160 и K   0,5 ;

за "Борда" улаз, K  1, 0 .
Вредности фактора К за излаз из цеви [11]
За излаз из цеви, K1  0 и K   1, 0 .
3.6 ПАД ПРИТИСКА ПРИ СТРУЈАЊУ МЕШАВИНЕ ТЕЧНОСТИ И

ГАСА У ЦЕВИМА И КАНАЛИМА
Методологија прорачуна пада притиска двофазне мешавине кроз цевоводне системе
је област којој је посвећена велика пажња у инжењерским круговима, али се може
констатовати да проблем није проучен у потпуности.
Метод Локарт-Мартинелија се примењује за прорачун пада притиска услед
трења при струјању двофазне двокомпонентне мешавине кроз цевоводе и спада у тзв.
моделе раздвојеног струјања [4], а у стручној литератури се препоручују још и методи
Чизолма и Фрајдела [4].
Привидне брзине струјања појединачних фаза (проток фазе сведен на пуни пресек
цевовода) и одговарајући Рејнолдсови бројеви према [4] износе:
 за гас
4  m G
wG 
G    du2 (3.44)
wG  du  G
ReG 
G (3.45)
 за течност
4  m L
wL 
 L    du2 (3.46)
wL  du   L
Re L 
L (3.47)
Аутори метода наводе да се разлика између турбулентног и ламинарног тока

двофазне мешавине не може прецизно установити, па се за практичне прорачуне могу
користити следеће једначине [4]
 64
 ReG  1190
 ReG
 0,316
G   1/4 ReG  1190  49800
 ReG (3.48)
 0,184
 1/5 ReG  49800
 ReG
 64
 Re L  1190
 Re L
 0,316
 L   1/4 Re L  1190  49800
 Re L (3.49)
 0,184
 1/5
Re L  49800
 Re L
Пад притиска услед трења за гасовиту фазу износи
Lc G  wG2
pG  G  
du 2 (3.50)
а за течну фазу је
Lc  L  wL2
pL   L  
du 2 (3.51)
Параметар Локарта и Мартинелија се израчунава у облику

p L
X LM 
pG (3.52)
а пад притиска двофазне мешавине износи
pLG  pG  YG2  pL  YL2

(3.53)
при чему се функције параметра Локарта и Мартинелија израчунавају помоћу израза
YG  1  C  X LM  X LM
2
(3.54)
C 1
YL  1   2
X LM X LM (3.55)
Вредност параметра C зависи од режима струјања и дата је у табели 3.12 [4].

Табела 3.12 Вредност параметра C
Течност Re L
Гас Re G
C
турбулентно >1190 турбулентно >1190 20
ламинарно <1190 турбулентно >1190 12
турбулентно >1190 ламинарно <1190 10
ламинарно <1190 ламинарно <1190 5
ПРИМЕР 3
Кроз цевовод протиче m   21 t/h о-дихлорбензена на притиску од
p  0,3 bar . Проток течности је m l  19, 74 t/h m g  1, 26 t/h . Унутрашњи
пречник цеви је d u  21 mm . Израчунати пад притиска мешавине по јединици
дужине цеви.
РЕШЕЊЕ:
Проток паре износи
m G  m  m L  21  19, 74  1, 26 t/h
Термофизичка својства о-дихлорбензена при задатим радним условима су
 tisp  136,5C , температура кључања;
  g  1,31 kg/m3 , густина паре;
  g  10,5 10 Pa  s , динамичка вискозност паре;
6
 l  1170 kg/m3 , густина течности;

 l  0, 464 103 Pa  s , динамичка вискозност течности;
 l  0,103 W/(m  K) , топлотна проводност течности;
 c pl  1410 J/(kg  K) , специфични топлотни капацитет течности;
 pc  40, 7 bar , критични притисак.
Привидне брзине струјања појединачних фаза (протоци фаза сведени на пуни пресек
цеви) су:
 за гас
1260
4
4  m G 3600
wG    7, 42 m/s
G    du2  N c 1,31   0, 0212 104
19740
4
4  m L 3600
wL    0,130 m/s
 L    du  N c 1170    0, 0212 104
2
па одговарајући Рејнолдсови бројеви износе:

 за гас
wG  du  G 7, 42  0, 0211,31
ReG    19400
G 0, 0105 103
wL  du   L 0,130  0, 0211170
Re L    6890
L 0, 464 103
Коефицијенти отпора су
0,316 0,316
G  1/4
  0, 0268
ReG 194001/ 4
0,316 0,316
 L  1/4   0, 0347
Re L 68901/ 4
Пад притиска услед трења за гасовиту фазу износи

pG G G  wG2 0, 0268 1,31 7, 422
     45,9 Pa/m
Lc du 2 0, 021 2
а за течну фазу је
pL  L  L  wL2 0, 0347 1170  0,1302
     16, 4 Pa/m
Lc du 2 0, 021 2
Параметар Локарта и Мартинелија се израчунава у облику
p L 16, 4
X LM    0,597
pG 45,9
а функције параметра Локарта и Мартинелија су
YG  1  C  X LM  X LM
2
 1  20  0,597  0,597 2  3, 65
C 1 20 1
YL  1   2  1   6,11
X LM X LM 0,597 0,597 2
па пад притиска двофазне мешавине износи
pLG pG 2 pL 2
  YG   YL  45,9  3, 652  16, 4  6,112  610 Pa/m
Lc Lc Lc
4 ЦЕВОВОДИ
4.1 ЛИНИЈСКИ ЦЕВОВОДИ

У процесној индустрији се велики број случајева транспорта флуида своди на
једну цевоводну линију која спаја извор и потрошача флуида, односно на линијски
цевовод.
4.1.1 Редно спрезање деоница цевовода
На слици 4.1 шематски је приказано редно спрезање деоница цевовода.
Слика 4.1
V  V1  V2    Vi    Vn

(4.1)
n
p  p1  p2    pi    pn   pi
i (4.2)
4.2 СЛОЖЕНИ ЦЕВОВОДИ

Сложени цевоводи – цевоводне мреже се израђују у случајевима када се више
потрошача напаја истим флуидом. Снабдевање цевоводне мреже може бити извршено
у више тачака. Постоје два типа сложених цевовода: разгранати и прстренасти. Место
спајања односно гранања цеви се назива чвор.
Разграната мрежа се састоји од магистралног цевовода, грана и огранака.
Разграната мрежа се користи када се више потрошача снабдева флуидом, као нпр. у
случају мреже даљинског грејања. Код разгранате (отворене) водоводне мреже је
снабдевање водом било ког потрошача ″ једносмерно″ .
Уобичајено је да се појединачне деонице разгранате мреже класификују као:
 магистралне деонице (магистрале) која снабдева све потрошаче;
 гранске деонице (гране) које снабдевају више потрошача;
 огранци који напајају појединачне потрошаче.

На слици 4.2 је приказана разграната мрежа снабдевања потрошача воденом паром из
Топлане у предузећу Колубара – прерада у Вреоцима, па се класификација врши на
следећи начин:
 деоница 1-2-9-11-13-15-21 је магистрална деоница;
 деонице 2-3, 2-6, 15-16-18, 21-22-24, 21-27 су гране;
 деонице 3-4, 3-5, 6-7, 6-8, 9-10, 11-12, 13-14, 16-17, 18-19, 18-20, 22-23, 24-25,
24-26, 27-28 и 27-29 су огранци.
1
5 7
2 6
4 3 8
10
9
12
11
13 17 19
14
25 23 15
16 18 20
21
26 24 22
28 27 29
Слика 4.2 Разгранати цевовод
Код разгранатих цевовода је карактеристично да уколико дође до пуцања
цевовода или другог квара део потрошача остаје без снабдевања флуидом.
Прстенаста мрежа се састоји од низа затворених струјних кола (прстенова),
што омогућава да се сваки потрошач снабдева са две стране потребним флуидом, тако
да се у случају хаварије сваком потрошачу обезбеђује даље снабдевање флуидом. То
су нпр. случајеви као снабдевања компримованим ваздухом или водом више
потрошача унутар једне фабрике. На слици 4.3 је шематски приказан део прстенасте
хидрантске мреже у за гашење пожара у предузећу Азотара у Панчеву.
Слика 4.3 Разгранати цевовод

4.2.1 Паралелно спрезање деоница цевовода
На слици 4.4 шематски је приказано паралелно спрезање деоница цевовода.
Слика 4.4
p  p1  p2    pi    pn

(4.3)
n
V  V1  V2    Vi    Vn   Vi
i (4.4)
4.3 ПРОРАЧУН ЦЕВОВОДНИХ СИСТЕМА

У пракси се могу појавити два случаја.
1. Задат је проток до сваког потрошача, висинске разлике између извора и
потрошача. Потребно је одредити пречнике и трасе цевовода, предвидети арматуру
(локалне отпоре), те на бази ових података одредити количину енергије потребну за
остваривање транспорта.
2. Познате су карактеристике цевовода (пречници, геодезијске висине, локални
отпори, итд.). Потребно је на бази познатих карактеристика струјне машине одредити
протоке кроз цевовод и протоке који се могу довести до појединачних потрошача.
У оба случаја је неопходно успоставити аналитичке везе између
карактеристичних величина. У даљем тексту ће бити обрађен најједноставнији случај
изотермског, једнофазног, нестишљивог струјања, при чему се аналогна методологија
примењује и у осталим случајевима, наравно узимајући у обзир додатне неопходне
величине.
Коришћењем Бернулијеве једначине добијен је израз
 p     w 
2
w2
H  z     R
 g  2 g 2 g (4.5)
Пад притиска дат је изразом

  wi2
pi  Ri 
2 (4.6)
Ако Ri изразимо преко отпора услед трења и локалних отпора

Li
Ri  i  i
di (4.7)
следи
 L    wi2
pi   i  i   i  
 di  2 (4.8)
Брзину фуида wi можемо изразити преко запреминског протока

4  Vi
wi 
  di 2 (4.9)
па се добија
2
 Li    4  Vi 
pi   i    i     2 
 di  2    di  (4.10)
2
 L  8    V 
pi   i  i   i   2   i2 
 di    di  (4.11)
Запремински проток може се изразити преко масеног протока

m
Vi  i
 (4.12)
Следи
2
 L  8  m 
pi   i  i   i   2   2i 
 di      di  (4.13)
Ако  изразимо преко еквивалентне дужине
Le
 
di (4.14)
биће
2 2
8    Vi  8  m i 
pi  Ri  2   2   Ri  2   2 
  di      di  (4.15)
где је
Li Le
Ri  i  
di di (4.16)
4.4 ХИДРАУЛИЧКИ ПРОРАЧУН ЦЕВОВОДА

ХИДРАУЛИЧКИ ДУГИ ЦЕВОВОДИ
Код хидраулички дугих цевовода губици струјне енергије услед трења су
знатно већи од локалних губитака, тако да се локални губици најчешће могу могу
занемарити. Локални губици износе највише 5-10% од укупних губитака струјне
енергије и могу посебно, код тачнијих прорачуна, да се узму у обзир помоћу
одговарајућег коефицијента. У ову групу цевовода спадају магистрални водоводи,
нафтоводи, гасоводи итд.
Код цевовода чија је дужина већа од 1000 пречника цеви локални губици се
могу занемарити, јер су практично без утицаја на тачност резултата прорачуна.
ХИДРАУЛИЧКИ КРАТКИ ЦЕВОВОДИ
Цевоводи, код којих локални губици износе 40-50% од укупних губитака и не
смеју да се занемаре, називају се хидраулички кратким цевоводима. Примери
хидраулички кратких цевовода: инсталације за црпљење воде, цевоводи за развод уља
у моторима СУС, уљнохидраулички системи на пољопривредним машинама и на
машинама алаткама итд.
4.4.1 Хидраулични прорачун простог цевовода
Течност се креће кроз цевоводе на рачун разлике струјних енергија на почетку
цевовода и на његовом крају. Ова разлика енергија може да се оствари на два начина:
радом струјне машине или разликом нивоа течности на почетку и на крају цевовода.
У машинској техници се примењују скоро искључиво хидраулички системи у којима
је кретање течности изазвано радом струјне машине (зупчасте, клипне,
центрифугалне или неке друге пумпе). Струјање на рачун разлике нивоа течности
остварује се углавном у хидротехници или у водоводним инсталацијама и
канализацијским мрежама.
Нека се кроз прост цевовод, дужине l и пречника D, кретање течности
остварује радом пумпе. Између почетног 1-1 и крајњег пресека 2-2 цевовода постоји
низ локалних отпора. Због константности пречника D цеви, средње брзине струјања у
овим пресецима су једнаке и износе w1  w2  w [16].
Укупни падови притисака у деоницама цевовода рачунају се по изразу
p  ptr  pl
(4.17)
Код магистралних цевоводних мрежа падови притисака услед локалних отпора

износе 5 ÷ 10% од падова притисака услед трења
pl   0, 05  0,10   ptr

(4.18)
па се при прелиминарном прорачуну укупни падови притисака израчунавају као
p  1, 05  1,10   ptr

(4.19)
При хидрауличном прорачуну цевоводних мрежа морају бити задовољена два закона
хидраулике. Први закон представља једначину континуитета и гласи да збир збир
протока који улазе у чвор мора бити једнак збиру протока који излазе из чвора
V  V
p k
(4.20)
Према другом принципу разлика енергија флуида између било која два проточна
пресека једнака је енергији која се троши на савлађивање отпора и висинске разлике
између та два пресека
  w12   w22
p1     g  z1  p2     g  z2  p,1 2
2 2 (4.21)
При чему је p,12 пад притиска на путу од пресека 1 до пресека 2 [16].

Занемарујући разлику кинетичких енергија ( w1  w2 ), из претходне једначине следи
да је,
p1  p2    g   z2  z1   p,1 2
(4.22)
4.4.2 Хидраулични прорачун разгранатих мрежа

Прорачун разгранате цевоводне мреже биће изложен на примеру мреже чија је
конфигурација приказана на слици 4.5. Нека су задате следеће величине:
протоци на крајевима мреже
V1 , V2,V3 , V4 , V5 , V6
притисци на крајевима мреже
p1 , p2 , p3 , p4 , p5 , p6 ,
дужине свих деоница

LOA , LAD , LD1 , LD 2 , LAB , LE 6
геодезијске висине крајева zi  i  1, 2,..., 6  мреже у односу на место напајања,
односно висинске разлике:
 z1  z2  ,  z2  z0  ,...,  z6  z0 
Слика 4.5 Разграната цевоводна мрежа

Задатак хидрауличног прорачуна је да се одреде пречници свих деоница
 DOA , DAD , DD1 , DD 2 , DAB ,..., DE 6  цевовода и притисак напајања мреже p0 .
Према притиску одређује се висина напорног резервоара, или се бира пумпа [16].
Ток прорачуна је следећи:
1. Најпре се одреде протоци Vij у свим деоницама према следећим једначинама
6
VOA   Vi
i 1 (4.23)
VAD  V1  V2 , VD1  V1 , VD 2  V2 ,

VAB  V3  V4  V5  V6 , VBC  V3  V4 , VC 3  V3 , (4.24)
VC 4  V4 , VBE  V5  V6 , VE 5  V5 , VE 6  V6 .
2. Затим се на основу усвојених брзина wij , флуида у деоницама, израчунају

пречници деоница
4  Vij
Dij 
  wij (4.25)
који се стандардизују на први већи пречник.

У разматраном примеру:
4  VOA
за усвојену брзину wOA се рачуна DOA  , следи стандардно DOA ;
  wOA
4 VDA
за усвојену брзину wDA се рачуна DDA  , следи стандардно DDA итд.
  wDA
3. Израчунавају се падови притисака услед трења pij у свим деоницама. Код
цевовода нормалне храпавости препоручује се примена Манинговог обрасца (3.16)
а узимајући у обзир и локалне губитке   1, 05

Lij    2
pij  0, 015  Vij
Dij5,33 (4.26)
У разматраном примеру на овај начин рачунају се падови притисака услед

трења pij ,
pOA , p AD , pD1 , pD 2 , p AB , pBC , pC 3 , pC 4 , pBE , pE 5 , pE 6 .
4. Израчунава се притисак на почетку мреже идући дуж струјног тока сваког
потрошача. Према изразу (4.22) добија се
P0 1  P1    g   z1  z0   pOA  p AD  pD1

P0  2   P2    g   z2  z0   pOA  p AD  pD 2
P0  3  P3    g   z3  z0   pOA  p AB  pBC  pC 3 (4.27)
P0  4   P4    g   z4  z0   pOA  p AB  pBC  pC 4
P0  5   P5    g   z5  z0   pOA  p AB  pBE  pE 5
P0  6   P6    g   z6  z0   pOA  p AB  pBE  pE 6
где је притисак на почетку мреже који одговара првом потрошачу, притисак на

почетку мреже који одговара другом потрошачу, и тако редом, до притиска који
одговара шестом потрошачу p0 1 , p0  2  ,..., p0  6  .
Да би сви потрошачи добили захтевану количину воде одређеног притиска
мора бити задовољена једнакост
p0 1  p0  2   p0  3  p0  4   p0  5   p0  6 
(4.28)
По правилу, претходним прорачуном се једнакост притисака (4.28) не постиже.

Један од струјних праваца пружа највећи отпор, односно захтева највећи притисак на
почетку мреже и он је “меродаван” за остваривање једнакости (4.28) ако се остане при
вредностима раније израчунатих пречника дуж тог струјног правца. Да би се
задовољио услов (4.28) мора да се повећа пад притиска дуж осталих струјних праваца
чиме се постиже да њима одговарајући притисак на почетку мреже (4.27) достигне
вредност “меродавног” притиска. Тек када се ово постигне биће задовољена оба
закона хидраулике и сваки потрошач ће добити захтевану количину флуида
предвиђеног притиска [16].
Повећање пада притиска у “немеродавним” струјним правцима може да се
изврши на више начина. На пример, могуће је повећати отпоре уградњом вентила.
Међутим, најцелисходније је то урадити смањењем пречника цеви у крајњим
деоницама чиме се појефтињује инвестиција. Нека је, на пример, “меродаван” струјни
правац ка потрошачу 3. Да би се притисци p0 1 , p0  2  , p0  4  , p0  5  и p0  6 
довели на вредност “меродавног” притиска, у струјном правцу 1 повећава се пад
притиска pD1 , у правцу 2 пад притиска pD 2 , у правцу 4 пад притиска pC 4 , у
правцу 5 пад притиска pE 5 и у правцу 6 пад притиска pE 6 [16].
Да би се вредност притиска на почетку цевовода повећала од вредности
p0 1 која одговара “немеродавном” правцу 1, на вредност p0  3 која одговара
“меродавном” правцу 3, пад притиска у задњој деоници овог правца (D1) треба
повећати са вредности pD1 на вредност p 'D1
p 'D1  p0  3  p0 1  pD1

(4.29)
Према изразу (4.26) оволики пад притиска омогућава цевовод пречника

1
 0, 015  LD1  V12    5,33
D 
'
D1 
p 'D1 (4.30)
 
Најчешће, по изразу (4.30) добија се нестандардни пречник који је мањи од

претходно усвојеног стандардног пречника DD1 . Пошто пречник цевовода треба да
буде стандардан усваја се на делу деонице l ' први мањи стандардни пречник, док на
делу l ''  LD1  l ' деонице остаје претходно усвојени стандардни пречник. Дужина
деонице l ' мањег пречника израчунава се помоћу израза
 
 2  LD1  l ' l' 
p 'D1  0, 015    V1  
 DD5,33
  
5,33
1 D ' (4.31)
 D1 
одакле следи
p 'D1 LD1
  5,33
0, 015    V1 DD1
2
l'
1 1
 5,33 (4.32)
 
5,33
D ' DD1
D1
Аналогним поступком (4.29) до (4.32) одређују се пречници задњих деоница у

осталим “немеродавним” правцима [16].
4.4.3 Хидраулични прорачун прстенастих мрежа

Прорачун прстенасте мреже размотриће се на примеру мреже приказане на
слици 4.6.
Слика 4.6 Прстенаста водоводна мрежа
Задате величине су:

Протоци у чворовима из којих се одводи вода потрошачима – Vi , i  1, 2,...,9 ;
Дужине свих деоница – Lij ;
Геодезијске висине свих чворова – zi , или висинске разлике у односу на чвор у
којем се мрежа напаја из магистрале  zi  z4  ;
Најмањи дозвољени радни притисак у мрежи, а некад и место где овај треба да се
одржава. Место у мрежи где треба одржавати најмањи дозвољени притисак одређује
где мрежа треба да се напаја и да ли ће напајање бити на једном или више места.
Проток напајања мреже V0 једнак је збиру протока који се из чворова шаљу
потрошачима
n
V0   Vi
i 1 (4.33)
Задатак хидрауличног прорачуна је да се одреде пречници свих деоница мреже

Dij , као и притисак напајања (у овом случају притисак p4 ), под условом да сви
потрошачи добијају тражене протоке и раде на одговарајућим притисцима.
Решење задатка треба да задовољи оба закона хидраулике. По првом закону,

алгебарски збир протока у сваком чвору мреже треба да је једнак нули
 V  V   0
i ij
i (4.34)
што значи да збир протока који улазе у чвор (+) треба да је једнак збиру протока који
из њега излазе (–) [16].
За разматрани пример по овом услову могу да се напишу следећих 8
независних једначина (једна мање од броја чворова, због идентитета (4.33))
V41  V1  V12 V45  V5  V52  V56  V58

V12  V52  V2  V23 V56  V6  V63  V69
(4.35
V  V  V
23 63 3 V  V  V
47 7 78 )
V0  V45  V41  V47  V4 V78  V58  V8  V89
Уместо једне од једначина (4.35) може се узети једначина за чвор 9
V89  V69  V9

(4.36)
По другом закону хидраулике који мора бити задовољен, губици механичке

енергије у сваком прстену морају бити уравнотежени. Посматрајући први прстен
(слика 4.7), од чвора 4 до чвора 2 постоје два струјна тока, један преко чвора 1, а
други преко чвора 5. Како је разлика енергија у чворовима једнака губицима енергије
на путу између чворова, мора бити задовољен следећи услов
p41  p12   p45  p52   0

(4.37)
Слика 4.7 Први прстен мреже
Према једначини (4.37) алгебарски збир падова притисака у прстену мора бити
једнак нули, узимајући са негативним знаком губитке у деоницама са смером
струјања супротним од смера казаљке на сату. За остале прстенове важе следеће
једначине
p52  p23   p63  p56   0

p56  p69   p89  p58   0
(4.38)
p45  p58   p78  p47   0
Падови притиска могу да се изразе формулом
pij
 K ij Vij2
 (4.39)
тако да услови уравнотежења губитака механичке енергије гласе

K 41 V412  K12  V122  K52  V522  K 45  V452  0 
K 52  V522  K 23  V232 K 63  V632  K56  V562 0 (4.40)
K 56 V562  K 69  V692 K 89 V892  K 58 V582 0

 
K 45 V452  K 58  V582  K 78 V782  K 47  V472  0
Ако се губици механичке енергије рачунају по изразу (4.26), коефицијенти

карактеристика губитака су
Lij
K ij  0, 015 
Dij5,33 (4.41)
Ако се са s означи број прстенова у мрежи, са r број деоница, а са n број

чворова, укупан број једначина облика (4.35) и (4.40) је  n  1  s  r , а по
Ојлеровој теореми о броју страна, рогљева и ивица код полиедра је r   s  1  n ,
што значи да је број једначина једнак броју деоница у мрежи.
Да би се одредили пречници цевовода по деоницама Dij ,потребно је
претходно одредити протоке у њима. Пошто протоци Vij у деоницама зависе од
пречника цеви задатак се мора решавати итеративно [16].
У почетном приближењу претпостављају се протоци у деоницама, али тако да
задовољавају услове (4.35). Ово практично значи да се претпостави s (у примеру 4)
протока, а осталих  n  1 (у примеру 8) рачунају се по једначинама (4.35). По
одређивању протока Vij , пречници Dij рачунају се по формули (4.25), усвајајући
препоручене брзине струјања из табеле 4.1 према [16].
Табела 4.1
D, mm w, m/s V , l/s D, mm w, m/s V , l/s
60 0,70 2 400 1,25 155
100 0,75 6 500 1,40 275
150 0,80 14 600 1,60 450
200 0,90 28 800 1,80 900
250 1,00 50 1000 2,00 1550
300 1,10 78 1200 2,20 2100
После одређивања пречника проверава се ваљаност претпостављених протока. Код

тачно одређених протока морају бити задовољени услови (4.40). У почетном
приближењу до овога може доћи само случајно, па се због тога рачунају одступања
од нуле разлика губитака енергије у једначинама (4.40).

1  K 41 V412  K12 V122  K 52 V522  K 45 V452 
 2  K 52 V  K 23  V   K 63  V  K 56  V
2
52
2
23
2
63
2
56 

 3  K 56 V562  K 69 V692  K89 V892  K 58 V582 
 4  K 45  V452  K58  V582 K 78  V782  K 47  V472  (4.42)
Када се одреде одступања  s  s  1, 2,3, 4  одређују се нови протоци Vij (у

првом приближењу), тако да буду задовољени услови (4.35) и да одступања  s буду
испод договорене вредности која је блиска нули. Најчешће се сматра да су услови
(4.40) испуњени када су одступања  s  0,5bar [16].
Одређивање нових протока врши се по методи Харди Кроса (Hardy Cross).
Нови протоци Vij одређују се тако што се претходно утврђени протоци Vij коригују
' '
за вредност Vs
Vij'  Vij  Vs (4.43)
при чему се Vs мења од прстена до прстена, а бројчана вредност му зависи од

раније утврђеног одступања  s [17].
Слика 4.8 Уз одређивање поправних протока

Нека су 1 ,  2 ,  3 ,  4 и негативне, а и позитивне вредности и по апсолутној
величини веће од дозвољеног одступања (на пример  s  0,5bar ) (види слику 4.8).
Да би се новим протоцима задовољиле једначине (4.29) у прстеновима са s  0
треба повећати протоке на путевима са струјањем у смеру казаљке на сату, а

смањити протоке на путевима са струјањем супротним смеру казаљке на сату. У
прстеновима где је  s  0 треба поступити супротно, односно, смањити протоке на
путевима са струјањем у смеру казаљке на сату, а повећати протоке на путевима са
струјањем супротним смеру казаљке на сату [17].
У разматраном примеру је
– за први прстен, 1  0
V41'  V41  V1 , V12'  V12  V1 ,

V52'  V52  V1 , V45'  V45  V1 . (4.44)
– за други прстен, 2  0
V52'  V52  V2 , V23'  V23  V2 ,

V63'  V63  V2 , V65'  V56  V2 . (4.45)
– за трећи прстен, 3  0
V56'  V56  V3 , V69'  V69  V3 ,

V89'  V89  V3 , V58'  V58  V3 . (4.46)
– за четврти прстен, 4  0
V45'  V45  V4 , V58'  V58  V4 ,

V78'  V78  V4 , V47'  V47  V4 . (4.47)
Величине поправних протока Vs  s  1, 2,3, 4  , у прстеновима одређују се
из услова да нови протоци Vij задовоље услове (4.40). Према овом услову, за први
'
прстен 1  0 је
K 41  V41  V1   K12  V12  V1   K 52  V52  V1   K 45  V45  V1   0

2 2 2 2
(4.48)
 K 41  K12  K52  K 45    V1 

2

(4.49)
2   K 41  V41  K12 V12  K 52 V52  K 45  V45   V1  1  0
Занемарујући члан који садржи V1 добија се

2
1
V1 
2   K 41  V41  K12  V12  K 52  V52  K 45  V45 
 
(4.50)
,
1  0
Према учињеној претпоставци  2  0 , а по услову (4.29) у другом прстену мора да је
K 52  V52  V2   K 23  V23  V2   K 63  V63  V2   K 56  V56  V2   0

2 2 2 2
(4.51)
 K52  K 23  K 63  K56    V2 

2

(4.52)
2   K 52  V52  K 23  V23  K 63  V63  K 56  V56   V2   2  0
Занемарујући члан који садржи V2 добија се

2
2
V2 
2   K 52 V52  K 23  V23  K 63  V63  K 56  V56  2  0
(4.53)
,
У општем случају, дакле, може да се напише
s
Vs 
2   K ij Vij (4.54)
s
После одређивања поправних протока V1 , V2 , V3 , V4 , одређују се у

првом приближењу протоци Vij у деоницама мреже. У деоницама које су заједничке
'
за два прстена, да се не би нарушила равнотежа алгебарског збира протока у

чворовима, проток Vij се коригује и с обзиром на Vn и Vm проток, при чему су
n и m прстенови којима је ij деоница заједничка. Према слици 4.9 протоци у првом
приближењу износе
V41'  V41  V1 V56'  V56  V2  V3

V '  V  V
12 12 1 V '  V  V
69 69 3
V52'  V52  V1  V4 V89'  V89  V3

(4.55)
V45'  V45  V1  V4 V58'  V58  V3  V4
V '  V  V
23 23 2 V '  V  V
78 78 4
V63'  V63  V2 V47'  V47  V4
По одређивању протока Vij у првом приближењу, одређују се нове вредности

 s одступања једначина (4.40) од нуле. Итеративни поступак одређивања протока
Vij наставља се све док одступања  s у свим чворовима не буду мања од унапред
договорене вредности.
Према задатој вредности минималног притиска сада се може одредити
притисак напајања мреже, као и притисци у осталим чворовима мреже [16].
5 ПРОРАЧУН ЦЕВОВОДНЕ МРЕЖЕ ХИДРАНТСКОГ СИСТЕМА ЗА
ГАШЕЊЕ ПОЖАРА У ПРЕДУЗЕЋУ "АЗОТАРА" У ПАНЧЕВУ
У предузећу "Азотара" у Панчеву, потребно је извршити прорачун прстенасте
цевоводне мреже хидрантског система за гашење пожара која је приказана у
графичкој документацији. На цртежу ТИДА 01 у графичкој документацији, приказан
је фабрички круг предузећа "Азотара" са комплетним цевоводним системом, из кога
је један део цевоводног система, приказан на слици ТИДА 02, издвојен и прорачунат.
Задате величине су:
 Пречници цеви - d i ;
 Дужине свих деоница у мрежи - Li ;
 Храпавост свих цеви - ah  0, 25mm ;
 Геодезијске висине потрошача - zi ;
 Проток на потрошачу (хидранту) - V  35l/s .
Количина воде потребна за гашење пожара, односно проток воде на хидранту
усвојен је према Правилнику о техничким нормативима за хидрантску мрежу за
гашење пожара [18]. Према овом правилнику количина воде потребна за гашење
пожара у индустријским објектима зависи од степена отпорности објекта према
пожару и од категорије технолошког процеса према угрожености од пожара. Ми смо
приликом прорачуна усвојили најкритичнији случај, тј. усвојили смо да је објекат за
чију заштиту од пожара је прорачунаван хидрантски систем, објекат са најмањим
степеном отпорности према пожару. Такође смо према категорији технолошког
процеса према угрожености од пожара изабрали најгори случај, односно
најугроженију категорију како би били са стране сигурности.
Задатак прорачуна био је да се одреди напор пумпе на резервоару воде за

гашење пожара. То је решавано на тај начин што смо цевоводну мрежу оптеретили
одеђеним протоком. Биран је један потрошач у цевоводној мрежи и за њега спроведен
прорачун. Прорачун је спроведен за чворове N4, N5, N6, N8, N13, N15, N24, N29,
N32 и N36, који су се налазили у различитим деловима хидрантског система,
приказаног на цртежу ТИДА 02. Циљ нам је био да одредимо чвор у коме ћемо
добити најмању вредност надпритиска на хидранту, односно деоницу у којој ћемо
имати највећи пад притиска од извора до потрошача услед највећих отпора у мрежи.
Упоређивањем резултата добијених за наведене чворове, увидели смо да је
највећи пад притиска постигнут до хидранта у чвору N4, цртеж ТИДА 02, па смо
усвојили да је хидрант у чвору N4 критичан потрошач.
Резултати за хидрант у чвору N4, односно за критичног потрошача дати су у
табели 5.1.
* - звездицом су у табели 5.1 означене деонице на чијим се крајевима налази
критични чвор N4.
Табела 5.1 Резултати прорачуна за хидрант у чвору N4

Притисак у цеви,
Ознака
Li , m d i , mm w, m/s Vi , l/s bar p, bar 
Re
цеви На На
почетку крају
P1 40 202,71 1,084 35 2,619 2,593 0,026 218953 0,022
P2 57 154,05 0,293 5,457 2,538 2,551 0,004 44926 0,026
P3 11 202,71 1,084 35 2,593 2,586 0,008 218953 0,022
P4* 371 102,26 0,394 3,234 2,526 0 2,525 40107 0,028
P5 30 202,71 0,1 3,234 2,541 2,541 0 20232 0,028
P6* 103 202,71 0,984 31,766 2,501 0 2,501 198721 0,022
P7 168 202,71 0,2 6,469 2,541 2,537 0,004 40466 0,025
P8 141 202,71 0,706 22,801 2,586 2,546 0,039 142641 0,022
P9 175 154,05 0,507 9,448 2,537 2,501 0,036 77778 0,025
P10 39 154,05 0,16 2,98 2,537 2,538 0,001 24528 0,028
P11 123 202,71 0,691 22,318 2,534 2,501 0,032 139615 0,022
P12 101 202,71 0,378 12,199 2,554 2,545 0,008 76312 0,023
P13 85 154,05 0,133 2,478 2,537 2,535 0,001 20399 0,029
P14 168 154,05 0,087 1,626 2,543 2,542 0,001 13388 0,031
P15 33 202,71 0,144 4,661 0,543 0,543 0 29159 0,027
P16 87 202,71 0,195 6,287 2,545 0,543 0,002 39333 0,025
P17 60 202,71 0,615 19,84 2,546 2,534 0,013 124114 0,023
P18 167 202,71 0,027 0,87 2,545 2,545 0 5440 0,038
P19 174 202,71 0,092 2,962 2,546 2,545 0,001 18527 0,029
P20 88 154,05 0,206 3,831 2,542 2,545 0,003 31538 0,027
P21 342 202,71 0,378 12,199 2,586 2,557 0,028 76312 0,023
P24 31 202,71 0,301 9,703 0,543 2,541 0,002 60698 0,024
P26 82 202,71 0,104 3,355 2,545 2,544 0,001 20989 0,028
P29 240 154,05 0,017 0,312 2,544 2,544 0 2566 0,036

P30 60 202,71 0 0,01 2,544 2,544 0 60 1,066
P31 103 202,71 0,009 0,287 2,545 2,545 0 1797 0,036
P32 224 154,05 0,017 0,321 2,544 2,544 0 2645 0,038
P33 152 254,50 0,027 1,375 2,544 2,544 0 6850 0,035
P36 164 254,50 0,027 1,365 2,544 2,544 0 6803 0,036
P37 170 254,50 0,033 1,687 2,545 2,545 0 8404 0,034
P38 40 202,71 0,378 12,199 2,557 2,554 0,003 76312 0,023
P40 82 202,71 0,052 1,687 2,544 2,544 0 10551 0,032
P41 163 254,50 0,099 5,042 2,544 0,543 0,001 25122 0,027
P42 152 254,50 0,099 5,042 2,545 2,545 0,001 25122 0,027
P43 211 254,50 0,028 1,399 2,545 2,544 0 6972 0,035
P44 65 254,50 0,033 1,687 2,544 2,544 0 8404 0,034
P45 41 254,50 0,099 5,042 2,544 2,544 0 25122 0,027
P48 462 154,05 0,015 0,287 2,545 2,544 0 2365 0,029
P67 74 154,05 0,133 2,478 2,923 2,537 0,001 20399 0,029
P68 100 154,05 0,133 2,478 2,535 2,534 0,002 20399 0,029
P69 72 102,26 0,394 3,234 2,541 2,526 0,015 40107 0,028
6 ЗАКЉУЧАК
Осим основних појмова о транспорту флуида, у уводном делу овог рада
наведене су изведбе и поделе елемената од којих се састоје цевоводи. Поред тога
приказана је и могућност математичког моделирања система за транспорт флида, као
и прорачун пада притиска при струјању флуида. У завршном делу рада дате су неке
основне поделе цевовода као и начин на који се може спровести поступак прорачуна
различитих типова цевовода.
Прорачун цевоводне мреже хидрантског постројења за гашење пожара у
предузећу "Азотара" у Панчеву спроведен је коришћењем програма за прорачун
цевоводних мрежа. Након уношења улазних података потребних за прорачун,
поступак прорачуна се састојао у томе да одредимо у ком ћемо потрошачу добити
најмањи радни притисак, односно за које ћемо деонице гледано од извора воде до
потрошача имати највећи пад притиска услед отпора у цевоводу. Тиме бисмо
усвајањем резултата за критични чвор били са стране сигурности, јер су за све остале
чворове у мрежи, отпори у деоницама који чине цевоводну мрежу мањи. Одређивање
критичног потрошача постигнуто је упоређивањем резултата добијених прорачуном
за одређен број потрошача у хидрантском систему за гашење пожара. Утврђено је да
је критични потрошач у цевоводној мрежи коју смо прорачунавали хидрант у чвору
N4 приказаном на цртежу ТИДА 02.
Прорачун наведене цевоводне мреже могао је бити урађен и на други начин.
Био би изведен на тај начин што би изабрали неки чвор у цевоводној мрежи који се
налази на највећој удаљености од извора напајања флуида. Затим би изабрали одређен
пут флуида којим би он дошао до изабраног чвора. Пут би био биран тако да флуид
до тог чвора струји пролазећи кроз деонице са највећим отпорима у цевоводној
мрежи. Поменути чвор би био проглашен за критични и резултати добијени за тај

чвор би били усвојени као меродавни.
ГРАФИЧКА ДОКУМЕНТАЦИЈА
Приказ фабричког круга предузећа "Азотара" у Панчеву ТИДА 01
Приказ прорачунате хидрантске мреже ТИДА 02
СПИСАК ОЗНАКА
A, m 2 , површина попречног пресека
2
Ak , m , струјни пресек који заузима флуид
2 површина струјног канала који је у додиру са
Af , m ,
флуидом
ah , m , апсолутна храпавост зида цеви
корекциони фактор за кинетичку енергију
,
израчунату на бази осредњене брзине струјања
c p , J/(kg  K) , специфични топлотни капацитет при сталном
притиску
специфични топлотни капацитет при сталној
cv , J/(kg  K) ,
запремини
, коефицијент локалног отпора
d, m , пречник цеви
de , m еквивалентни пречник
dh , m , хидраулички пречник
, коефицијент отпора трења
2
g , m/s , убрзање силе теже
, , угао скретања струје флуида
h, J/kg , специфична енталпија
K , укупни коефицијент отпора струјању
Lc , m , укупна дужина цеви
Lk , m , дужина канала
m , kg/s , масени проток
 , Pa  s , динамичка вискозност флуида
p, Pa , притисак
p, Pa , пад притиска
ptr , Pa , пад притиска услед трења

plok , Pa , пад притиска услед локалних отпора
pG , Pa , пад притиска услед трења за гасовиту фазу
pL , Pa , пад притиска услед трења за течну фазу
pLG , Pa , пад притиска двофазне мешавине
Q ', J/kg , топлота која се доводи систему из окружења
Re , Рејнолдсов број
 , kg/m 3
, густина флуида
u, J/kg , специфична унутрашња енергија
V , m3 /s , запремински проток флуида
3
Vk , m , запремина флуида која струји кроз канал
'
W , J/kg ,
f рад који систем врши
w, m/s , брзина струјања флуида
wG , m/s , привидна брзина струјања гасовите фазе
wL , m/s , привидна брзина струјања течне фазе
X LM , параметар Локарта и Мартинелија
функција параметра Локарта и Мартинелија за
YG ,
гасовиту фазу
функција параметра Локарта и Мартинелија за
YL ,
течну фазу
z, m , геодезијска висина у односу на референтну раван
ИНДЕКСИ
c, цев
e, еквивалентни
f, флуид
g, губици
G, гас
h, хидраулички
k, канал
k, крајње
L, течност
lok , локално
LM , Локарт и Мартинели
p, почетно
s, спољашњи
tr , трења
u, унутрашњи
z, зид цеви
ЛИТЕРАТУРА
1 Perry, R., Green, D.: Perry’s Chemical Engineer’s, The McGraw-Hill companies, New York, 1999.
2 Jaћимовић, Б., Генић, С.: Предавања из предмета мерења у процесној техници, Машински
факултет, Београд, 1999.
3 Silla, H.: Chemical Process Engineering-Design and Economics, Stevens Institute of Technology
Huboken, New Jersey, 2003.
4 Jaћимовић, Б., Генић, С.: Топлотне операције и апарати, Машински факултет и Ведес, Београд,
2004.
5 Миловановић, Д.: Прорачун губитака механичке енергије струјне течности, Машински факултет
Универзитета у Крагујевцу, скрипта.
6 Мијаковски, И.: Транспорт на флуиди, скрипта, Универзитет "Св. Климент Охридски", Битола,
2000.
7 Heat Excharger Design Handbook, Hemisphere Publishing Washington, 1986.
8 Saunders, E. A. D.: Heat exchangers: selection, design and construction, Longman Scientific and
Technical, Harlow, 1988.
9 Moody, L.F.:Transaction of the ASME,671-684, 1947.
10 Brater and King : Handbook of Hydraulics, 6th edition., McGraw-Hill,
New York,pp.6-12 – 6-13, 1976.
11 Datta, A.: Process Engineering and Design Using Visual Basic, Taylor and Francis Group, New York,
2008.
12 http://www.engineeringtoolbox.com/equivalent-diameter-d_205.html
13 http://www.engineeringtoolbox.com/fittings-minor-pressure-loss-d_191.html
14 http://www.engineeringtoolbox.com/minor-loss-coefficients-pipes-d_626.html
15 White, F.: Fluid mechanics, McGraw Hill, Boston, 1998.
16 Миловановић, Д.: Хидраулички прорачун магистралних водоводних мрежа, Машински факултет
Универзитета у Крагујевцу, скрипта.
17 Шашић, М.: Транспорт флуида и чврстих материјала цевима, Научна књига, Београд, 1990.
18 ***.Правилник о техничким нормативима за хидрантску мрежу за гашење пожара, Службени
гласник Републике Србије, бр. 30/91, Београд.

06 Deo 1 - Cevovodi - Transport Fluida PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

06 Deo 1 - Cevovodi - Transport Fluida PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

1 ТРАНСПОРТ ФЛУИДА

Инжењери који раде у области процесне технике, гасне и нафтне технике,

1.1 ТРАСА ЦЕВОВОДА

Слика 1.1 Вертикални испаривач са природном циркулацијом

1.3 ОСНОВНИ ПОЈМОВИ О СТРУЈАЊУ ФЛУИДА КРОЗ КАНАЛЕ

Слика 1.3 Струјање течности кроз отворене канале

На слици 1.4 приказани су различити случајеви протока у каналима:

Слика 1.4 Струјање течности у каналима

1.4 КАРАКТЕРИСТИКЕ ФЛУИДА

Струјање флуида је увек праћено и топлотним ефектима, односно може се рећи да је

Слика 1.5 Цевовод састављен од размењивача топлоте цев-у-цев

1.5 РАЗЛИЧИТИ НАЧИНИ ТРАНСПОРТА ФЛУИДА

одговарајући разделник или сабирник, који представља цилиндричну посуду са више

Слика 1.6 Најједноставнији случај транспорта флуида

Слика 1.7 Сложени цевоводни систем у систему етажног грејања

1.7 МЕРНА ОПРЕМА

Слика 1.9 Пито цев

Tреба напоменути да је Пито цев осетљива на положај постављања односно на

трења. Мерење протока флуида се може извести мерењем разлике статичких

1.7.3 Уређаји за мерење притиска

Слика 1.10 Отворена U цев Слика 1.11 Коси манометар

Манометар са U-цеви може се користити и као давач апсолутног притиска,

Слика 1.12 Диференцијални манометар Слика 1.13 Затворена U цев

Живин барометар –на основу висине живиног стуба очитавамо атмосферски

Слика 1.14 Живин барометар Слика 1.15 Вентуријева цев

Вентуријева цев – Стандардна Вентуријева цев се састоји од кратког дела праве

Висећи (овешени) ослонци Покретни ослонци

Слика 1.16 Различити типови ослонаца

Здружени спој Прирубнички спој

Наливени(заливени) спој Напаковани спој

Набијени спој Експандирани спој

Слика 1.19 Типови спојева

Спој са заптивним прстеном

Слика 1.20 Типови спојева

Угризни тип споја

Спој са заптивним О-прстеном

Притисни спој са заптивачем

Слика 1.21 Типови спојева

 раздвајање или комбиновање флуидних токова (укрштање, рачвање, итд.)

90o Колено Т-комад Рачва

Колено са спољашњим Поклопац Чеп

Муф Редуцир Продужетак

Дупли нипл Холендер

Преградни Кугласти Равни запорни Притиска

Наједноставнија функција вентила је потпуно затварање/отварање цевовода (тзв.

Слика 1.23 Примери запорних вентила

Неповратни вентили спречавају повратни ток флуида. Кугласти неповратни вентил,

Слика 1.24 Примери неповратних вентила

За пригушивање односно редукцију протока захтева се коришћење ручно управљаног

Равни запорни Игличасти

Слика 1.25 Примери пригушних вентила

Пригушни вентил приказан на слици 1.26 садржи прирубничку везу. Игличасти

Слика 1.26 Пример аутоматски управљаног вентила

Аутоматски вентил је део контролне петље, приказане на слици 1.27. Петља

Слика 1.27 Аутоматски управљана контролна петља

Слика 1.28 Пример регулатора паре

1.11.2 Одвајачи кондензата су такође саморегулишући вентили који се постављају

Слика 1.29 Термички одвајач капи Слика 1.30 Термодинамички

Слика 1.31 Сигурносни вентил са опругом

Сигурносни вентил са тегом - У нормалном режиму рада постројења вентил је

вентили непосредног дејства. Карактеристика вентила је пропорционална, што значи

Слика 1.32 Сигурносни вентил са тегом

1.11.4 Приклопци (клапне)