16.4.2014.

1
This Page is an outdated, user-generated website brought to you by an archive.It was
mirrored from Geocities at the end of October, 2009.
For any questions concerning this page try to contact the respective author. (To report any malicious content send the URL to
1. Fizicke velicine I merne
oocities(at jedinice
gmail dot com). For question about the archive visit: OoCities.org.
D a bis mo dos li do nekog objektivnog s aznanja u prirodi to c inimo eks perimentom(ogledom).
Fizika je eks perimentalna nauka. C ilj eks perimenta je da s e ogledom parametric odrede I to oni parametri od kojih zavis i pos matrana pojava. T i parametric zovu s e fizic ke velic ine. O vako uveden
pojam fizic kih velic ina oznac ava da to nis u fizic ki objekti. Fizic ke velic ine dele s e na: osnovne I izvedene..
Osnovne f izicke velicine s e ne definis u jednac inama vec opis om pos tupka njihovog merenja. N aziv os novne fizic ke velic ine potic e otuda s to iz njih proizilaze izvedene f izicke velicine.
Zavis no od podruc ja fizike pos toje os novne fizic ke velic ine za elektromagnetizan: duzina,mas a,vreme I jac ina elektric ne s truje itd.. O ve velic ine s u medjus obno nezavis ne pa s e drugac ije zovu
nezavis ne velic ine(os novne). Broj os novnih velic ina u fizic i s e tokom vremena menjao. P rema danas njoj generalnoj konferenc iji za mere I tegove pos toje 7 os novnih velic ina ili 7 nezavis nih
velic ina i to: duzina(m), mas a(kg), vreme(s ), termodinamic ka temperature (k), jac ina s vetlos ti (c d- kandela), kolic ina materije(mol)
Metar je duzina putanje koju predje s vetlos t u vakumu za vreme od 1 /2 9 9 7 9 2 4 5 8 .
Masa je mas a medjunarodnoh etalona kg. Sekunda je trajanje 9 1 9 2 6 3 1 7 7 0 perioda znac enja koji odgovara prelazu izmedju dva luperfina nivoa os novnog s tanja c ezijuma 1 3 3 .
Kelvin (K) je termodinamic ka temperature koja je jednaka 1 ) 2 7 3 .1 6 brojne tac ke vode..
A mper (A ) je jac ina s talne elektric ne s truje kola, kada s e odrzava u dva prava paralelna provodnika neogranic ene duzine I zanemarljivog kruznog, poprec noh pres eka koje s e nalaze u vakumu na
medjus obnom ras tojanju od 1 m. P rouzrukuje medjutim provodnic ima jednaku 2 1 0 na- 7 N m.
Kandela(cd) je s vetlos na jac ina u odredjenom pravc u izvora koji emituje monohromats ko praznjenje frekvenc ije 5 .4 x1 0 na1 4 H z I c ija je energets ka jac ina u tom pravc u 1 6 6 8 3 W pos teradijana.
V elic ine za ugao s u RA D I J A N I ST E RA D I J A N .
Mol je kolic ina materijala s is tema koja s adrzi toliko elementarnih jedinki koliko ima atoma u 0 .0 1 2 kg

2. Prvi Njutnov Zakon

P re G alileja s e s matralo da s e telo krec e s amo dok na njega deluje neka s ila. G alilej je takodje otkrio da s e uniformno kretanje vrs i bez dejs tva s ile tj. D a s e vrs i po inerc iji. N jutn je s ve ovo
prihvatio I formulis ao P rvi os novni zakon u mehanic i, a u fizic i poznat kao I Njutnov zakon mehanike ili zakon inercije.
M atematic ki to mozemo is kazati na s ledec i nac in

a=0
O vi us lovi s u moguc i s amo onda kada na telo ne deluju s ile.
SI G M A i=1 dom Fi=0

3 . Drugi Njutnov zakon

D rugi N jutnov zakon je os novni zakon dinamike trans latornog kretanja, koji govori o promeni kretanja tela pod dejs tvom s ile. A ko s e pos matra dejs tvo razlic itih s ila na jedno telo mozemo uoc iti
da je s to je kuglic a manja mas e ubrzanje je manje, a s to je kuglic a vec e mas e ubrzanje je vec e a~F
m=c ons t a=1 /m F=c ons t

Koris tec i ove vrednos ti I znajuc i da s u tela I ubrzanje vektors ke velic ine dobija s e s l obrazac . A =KF/M
U medjunarodnom SI s is temu koefic ijent K=1
a=F/m
F=m* a
A ko ubrzanje a damo u diferenc ijalnom obliku
A =dV /dt
F=dV /dt* m
F=d/dt* (m* V )
D rugi N jutnov zakon u nekom s lobodnom prevodu glas i:
P romena impuls a u vremenu proporc ijonalna je s ili koja deluje na telo I vrs i s e u pravc u dejs tva te s ile.
J edinic a za s ilu je 1 N jutn obelezava s e s a 1 N , a to je ona s ila koja mas i od 1 kg daje ubrzanje od 1 ms na- 2 .
U praks i s e retko des ava da na telo deluje s amo jedna s ila vec vis e s ila, a to s vojs tvo u mehanic i je poznato pod nazivom princ ip nezavis nos ti dejs tva s ile koji s e moze izrazili na s l. N ac in
a=s igmaFi/m=Fi/m= Fi=s igmaFi
O vaj obrazac preds tavlja os novnu jednac inu trans latornog kretanja koji s e takodje moze primeniti I kod kretanja koja nis u pravolinijs ka I preko ovih jednac ina moze s e tragati za polozajem mat.
T ac ke kako u buduc nos ti tako I u pros los ti
F=m* ai F=m* an

4.Treci Njutnov zakon

D o s ada je bilo govora s amo o s ili kojom jedno deluje na drugo uz zanemarivanje s ile kojom drugo is tovremeno deluje na prvo. Sada c emo I taj s luc aj razmotriti:

P ojava para s ila is tog intenziteta, a s uprotnog s mera, mozemo zapaziti I u s luc aju kada s ile deluju na izves nom ras tojanju I kad nema direktne veze npr. Kada s e na kolic ima nalazi magnet a na
dr. komad gvozdja I kada kolic a na kojima je magnet preko dimamometra vezan za prepomic an os lonac . T akodje za kolic a na kojima s e nalazi komad od gvozdja vezan je dinamometar intenziteta
s ila kojima s e privlac e magnet I komad gvozdja zavis e od njihovog ras tojanja. Kada s u kolic a u s tanju mirovanja dinamometri pokazuju is te vrednos ti s to znac i da s e u ovom s luc aju javlja par
s ila koje s u is tog intenziteta, a s uprotnog s mera.
P rvu s ili F1 zovemo s ilom akcije, a drugu s ile F2 zovemo s ilom reakcije. P rema tome treci Njutnov zakon glasi:
A kc ija je uvek s uprotna I jednaka reakc iji. U zajamna dejs tva dva tela s u uvek medjus obno jednaka I s uprotno us merena.
F1 =- F2 F1 =miai F2 =m2 a2
m1 a1 =- m2 a2 a1 =- m2 a2 /m1
U brzanja dva tela koja medjus obno deluju s u proporc ionalna njihovim mas ama I s uprotnog s u s mera.

5. Tezina tela
Sva tela koja padaju s a relativno male vis ine od povrs ine Zemlje krec u s e c ons t. ubrzanjem Q =c ons t
Q =tezina tela Q =m* g
V ektori Q I g s u is tog pravc a I is tog s mera I orijentis ani s u prema c entru Zemlje. I z ovog is kaza s e zapaza da s u mas a I tezina dve razlic ine velic ine. A ko s u pak dva tela razlic itih mas a na is toj
geogravs koj s irini nalaze s ile teze tih tela s e odnos e kao njihove mas e. I ntenzitet s ile teze opada s a udaljivanje od c entra Zemlje. N aime, tezina nekog tela Q 1 pomoc u terazija s e odredjuje tako
s to s e uporedi s a poznatom tezinom.
Q 1 =Q
Q 1 =m1 g Q 2 =m2 g m1 g=m2 g m1 =m2
O vakav nac in merenja mas e naziva s e s tatic ko merenje mas e I zbog c ije jednos tavnos ti veoma c es to s e primenjuje u praks i.
6. Sile trenja
P ri dos adas njem razmatranju mi s mo vodili rac una o poreklu s ila, medjutim na telo uvek deluju razlic ite s ile I to:
G ravitac ione, elektric ne s ile, s ile trenja, itd…
I z eks perimenta je poznato da s amo telo koje s e krec e po horizontalnoj podlozi bez utic aja s poljas njih s ila s manjujuc i s voju brzinu u toku vremena dok s e na kraju ne zaus tave. O vu pojavu
objas njavamo pos tojanjem neke s ile koja s e s upros tavlja kretanjem, ta s ila s e zove SILA TRENJA . I ma is ti pravac koji je paralelan dodirnim povrs ima, a s uprotan s mer s ili koja vrs i kretanje.

Fn- normalna s ila F- vuc na s ila F_- s ila trenja

Ftrs - s tatic ka s ila trenja.. to je ona s ila trenja dok telo miruje.
Ftrd- dinamic ka s ila trenja.
Ftrs =mi(ono c udno)s Fn mis =koefic ijent s tatic kog trenja
Ftrd=midFn mid= koefic ijent dinam. T renja

8. Centripetalna sila
A ko s e telo mas e m krec e kons tantnom ugaonom brzinom po kruznic i poluprec nika r, u ovom s luc aju kao s to je poznato iz kinematike deluje s amo normalno(c entripetalno) ubrzanje an,
c entripetalno jer je us mereno ka c entru kruzne putanje. I z I I N jutnovog zakona znamo da tu deluje s ila c iji je I pravac I s mer takodje ka c entru kruzne putanje. T a s ila moze s e izraziti na s ledec i
nac in:

http://www.oocities.org/g00ku/fizika.htm 1/7
16.4.2014. 1

Fn=man
an=c ona2 r
Fn=mc ona2 r

Sila koja deluje na c entar O zove s e c entripetalna s ila. A na os novu I I I N jutnovog zakona gde c entar mas e deluje na telo ta s ila s e naziva c entrifugalna s ila.

9.Rad I snaga
U s vakodnevnom zivotu rec rad s e primenjuje za bilo koju aktivnos t gde je potrebno bilo umno ili fizic ko naprezanje, to je u fizic i ogranic eno. Rad s e obelezava s a A , s ila F(vek), put ds (vek)
A =F(vek)* S(vek) Rad je s kalarna velic ina..
P reds tavlja proizvod dve vektors ke velic ine.
N ajpros tiji oblik vrs enja rada kada na telo deluje kons tantna s ila F (F=c ons t) c iji s e pravac I s mer poklapaju s a pravc em pravolinijs kog kretanja tela S(vek).
A ko c ons t s ila F deluje pod nekim uglom Q na pravac S izvrs en rad jednak je proizvodu komponente s ile paralelne pomeranju I s amopomeraja.

F2 - pas ivna s ila

P a c emo dobiti vrednos t da je A =F1 (vek)* S(vek)
A =F(vek)s c os Q
A ko je Q manji od 9 0 s tepeni ugao je os tar I rad koji dobijamo je pozitivan A >0
A ko je ugao Q vec i od 9 0 s tepeni, onda je rad negativan A <0
A ko je ugao Q jednak 9 0 s tepeni, onda je rad A =0

A lfaA = Fds

Snagu obelezavamo s a P 1 zavis i od rada A I vremena t.

P =deltaA /deltat
O vo vazi za s luc aj kada je s naga P =c ons t
A ko s naga nije c ons t velic ina onda je ona promenjljiva pa za taj s luc aj c ons t s nage za jednake vremens ke intervale vrs i s e razlic it rad I tako uvodimo pojam trenutne s nage.

P =limgdedeltat- 0 =deltaA /deltat=dA /dt

P =deltaA /deltat=F* deltaS/deltat=FV
P =FV

J edinic a za s nagu u c as t D zejms a V ata naziva je 1 W.

1 W preds tavlja rad od 1 J u s ekundi
1 W=J /S

10. Energija

Svi oblic i kretanja materije pri odredjenim us lovima mogu prelaziti jedan u drugi u s trogo odredjenim kvantima energija tako da je ovaj pojam omoguc io merenjem razl oblika kretanja is tom merom
I to je us lovilo uvodjenje pojma energije.
E nergija je ops ta mera za razlic ite proc es e I oblike majus obnog dejs tva. T u energiju obelezavamo s a E .
deltaE = kA
k=1 deltaE =E 2 - E 1 deltaE =E 2 - E 1 =A

O va jednakos t s e naziva teorema o radu I energiji. A k oje s ila s poljas njih s ila pozitivna tj. Kada je rad pozitivan tada s ila vrs i rad onda energija ras te, Kada je ovaj rad negativan telo takodje vrs i
rad ali s e energija s is tema s manjuje. A ko je kuglic a koja s e krec e odredjenom brzinom I udari u nepokretnu kuglic u predaje joj deo s voje energije us led c ega I nepokretna kuglic a poc inje da s e
krec e.
P os toji vis e oblika energije, a to s u: mehanicka, toplotna, elektricna, nuklearna itd..
-Mehanicka energija-
M ehanic ka energija moze biti dvojaka
- Kinetic ka energija
- P otenc ijalna energija
-Kineticka energija-
P reds tavlja meru mehanic kog kretanja tela I preds tavlja rad koji je neophodno izvrs ili da bi dols o do kretanja tela, ako u momentu pretvaranja telo ima brzinu V o I ako delujemo s ilom F, telo c e

dobiti brzinu V 2 , energija tog tela povec ala s e za vrednos t utros enog rada. Rad tela: A = ods 1 dos 2 Fds
F(vek)=m* a(vek)
F(vek)=m* dV (vek)/dt

A = mdV /dt.ds
A =mV 2 na2 /2 - mV 1 na2 /2

A ko s e uporedi ovaj izraz s a jednac inom deltaE =E 2 - E 1 =A onda c emo zapaziti da mv1 na2 /2 preds tavlja njegovu kinetic ku energiju kada s e telo krec e brzinom v1 , a kada uzmemo izraz mv2 na2 /2
onda to preds tavlja njegovu kinetic ku energiju. Kada s e telo krec e brzinom V 2 . U ops tem s luc aju glas u E k=mV 2 /2
A ko s e pak radi o s is temu tela c ije s u mas e m1 ,m2 ,m3 …mn I c ije s u brzine v1 ,v2 ,v3 ,…vn onda kinetic ka energija bic e
E k=SigmaU kupnom1 V 1 na2

-Potencijalna energija-
P otenc ijalna energija je energija polozaja, s to znac i da telo pos eduje energiju ne s amo prilikom s vog kretanja nego I zahvaljujuc i s vom polozaju. O belezava s e s a E p.
U obic ajeni primer E p je gravitac iona potenc ijalna energija s to znac i da neko telo podignuto na neku vis inu ima moguc nos t da izvrs i rad.
Q =tezina tela
E p=mgh
E p=mg(y2 - y1 )
y2 - y1 =h
E p=mgh
U kupna energija E 1
E =E k+E p
E =mV na2 /2 +mgh
E k=0 =>E =mgh=>E p=0
E =mV na2 /2

11. Zakon Odrzanja energije

A ko s e radi o zatvorenom s is temu, ukupna energija
dE k+dE p=0
U kupna energija zatvorenog s is tema E k+E p=c ons t
Stabilno s tanje zatvorenog s is tema je ono s tanje kod kojeg je potenc ijalna energija minimalna.
E nergija ne is c ezava I ne pojavljuje s e nova vec s amo prelazi iz jednog oblika u drugi..

12.Elasticnost – vrste def ormacija

D o s ada s mo razmatrali s ilu kao dinamic ki parameter koji dovodi do promene brzine tela, s matralo s e da telo pod dejs tvom s ile ne menja s voj oblik I s voju deformac iju(dimenziju), pa je zbog toga
uveden pojam tkz. krutog tela. U prirodi takvo telo ne pos toji, vec s va tela pod utic ajem s ile mogu promeniti s voj oblik, s voju dimenziju tj. D eformis ati s e. D eformac ije mogu biti potpune,
elas tic ne I potpune plas tic ne. P otpune elas tic ne deformac ije s u one koje s e po pres tanku dejs tva s ila vrac aju u prvobitni oblik. M edjutim pos toje I elas tic ne deformac ije kao s to je npr. C elic na
opruga, pa ako s e promene us lovi npr zagreje s e na vis okim temperaturama, onda I ova prelazi u plas tic nu deformac iju. Sile s u te koje delovanjem dovode do deformac ije I ako to na prvi pogled
izgleda jednos tavno, delovanje tih s ila koje dovode do prethodne pojave u telija je produc t pos ebne grane fizike koja s e zove fizika c vrs tog s tanja

13.Napon I relativna def ormacija

http://www.oocities.org/g00ku/fizika.htm 2/7
16.4.2014. 1
kada jedno telo deluje na drugo telo(c vrs ta tela) dolazi do njihovih deformac ija, dodirna povrs ina ova dva tela uvek ima konac nu vrednos t, prema tome kada s e s ila koja deluje na telo preds tavi
vektorom an preds tavlja rezultantu s kupa s ila koje deluju na tu dodirnu povrs inu. O ve s ile koje deluju na dodirnu povrs inu deluju I na unutras nje delove tela I tada uvodimo I zraz da je telo u
napregnutom s tanju

Kolic nik normalne komponente s ile na koje one deluju naziva s e normalni nagib, a kolic nik tangenc ijalne komponente naziva s e tangenc ijalni napon
D eformac ija nekog tela izrazava s e kolic nikom promena njegovih dimenzija us led dejs tva s ile I predhodnih dimenzija, ovaj odnos naziva s e relativna deformac ija, eks perimentalno je pokazano da
kod elas tic nih tela napon G proporc ionalan je relativnoj deformac iji b(delta). G =E b(delta)

E - preds tavlja koefic ijent proporc ionalnos ti I naziva s e modul elas tic nos ti.
N jegova vrednos t zavis i od vrs te materijala. O vaj izraz preds tavlja matematic ku interpretac iju H ukovog zakona za elas tic ne deformac ije tela. Zakon vazi do odredjene granic e pri natezanju I ta
granic a s e naziva granic a proporc ionalnos ti, a nalazi s e is pred granic e elas tic nos ti.
--VRSTE ELA STICNIH DEFORMA CIJA —
- E las tic ne deformac ije mogu s e s vees ti na dva oblika I to is tezanjem(s abijanjem) I s mic anjem.
Kada s ila deluje normalno na povrs inu tela dolazi do pomeranja njegovih c es tic a(atoma,molekula) to zovemo is tezanje, a kada s ila deluje tangenc ijalno dolazi do s mic anja s lojeva c es tic a I takva
deformac ija s e naziva s mic anje.

ISTEZA NJE
A ko imamo s tap odredjene duzine l I s talnog poprec nog pres eka S I s ila F koja deluje na taj s tap, onda c e ta s ila F doves ti do toga da s e s tap is duzi.. G =F/S
P od dejs tvom s ile F s tap s e izduzio za delta(l), pa je relativna deformac ija delta(ko s lovo b)=delta(l)/l
E y s e zove J ungov modul elas tic nos ti
O vaj obrazac moze s e napis ati I preko s ile F.
F=E ySdelta(l)/l
K=E ys /l
F=Kdeltal
K je kons tanta, pos lednji izraz takodje oznac ava H ukov zakon iz koga s e vidi da je izduzenje s tapa pri elas tic noj deformac iji proporc ionalno s ili koja deluje na njega.. N ekada s e koris ti I
koefic ijent elas tic nos ti koji preds tavlja rec iproc nu vrednos t J ungovog modula elas tic nos ti.
e=1 /E y
Kad deluju s ile na c vrs ta tela, onda ta tela pos taju napregnuta
SMICA NJE
A ko pos matramo paralelopiped od nekog materijala koji je s a donje s trane pric vrs c en za podlogu na gornjoj s train ovog paralelopipeda deluje tangenc ionalna s ila F, dejs tvo te s ile ras poredjeno je
po c eloj povrs ini. A pos to je paralelopiped s a donje s trane pric vrs c en za podlogu, s a donnje s trane deluje s ila is tog intenziteta, ali s uprotnog s mera(s ila reakc ije). P od dejs tvom ove s ile doc i c e
do pojave s mic anja.
F(vek)
- - - - - - > deltaX
l
F(vek)
Я- - - - -
U ovom s luc aju deformac ija je s razmerna kolic niku s ile I povrs ine na koju ona deluje I to s e zove tangenc ionalni napon.
G t=tangenc ionalni napon G t=F/S
deltaX/l – preds tavlja relativnu deform. Koja moze da s e preds tavlja uglom Q .

tgQ =deltaX/l ~Q
G x=F/S=E s deltaX/l
E s – modul s mic anja
T akodje pos toje deformac ije kao s to s u torzija(uvijanje,upredanje) s avijanje s tapa na jednom I na oba kraja pric vrs c enja.

13. GRA VITA CIJA

I nterakc ija izmedju tela koja je prouzrokovana njihovim mas ama naziva s e gravitac ija. Kvantitativna mera za gravitac iju je s ila gravitac ije, ta s ila gravitac ije je privlac na. Sila gravitac ije
primorava kretanje planeta po eliptic nim putanjama oko Sunc a. G ravitac iono dejs to Zemlje utic e na oblik kretanja tela(s lobodno padanje, hitac )… T ezina tela je takodje pos ledic a pos tojanja
Zemljine gravitac ije. I s ak N jutn je 1 6 8 6 godine dos ao do ops teg zakona gravitac ije. P omoc u ovog zakona I N jutnovih zakona kretanja objas njavamo uzroke kretanja Sunc evog s is tema.

14. KEPLEROVI ZA KONI

P rvi zadovoljavajuc i opis nebes kih tela dao je P tolomej u I I veku s vojim geoc entric nim s is temom. O n s matra da je Zemlja nepomic na I da s u pric vrs c ene za krutu s feru, us led c ega je njihovo
kretanje uniformno. Smatrao je da s e planete krec u uniformno po krugu I da s e s am taj krug uniformno rotirajuc i krec e, ovakav nac in kretanja Sunc a I planeta nazvan je kretanjem po
epic iklama. A risarh je prvi uoc io da s e prividno kretanje Sunc a, planeta I zvezda moze objas niti teorijom da s e Zemlja is tovremeno krec e oko s voje os e I oko Sunc a. Kopernik je 1 5 4 3 godine
rekao da H elioc entric na teorija po kojoj je Sunc e u c entru omoguc ava najjednos tavnije objas njenje s vih primec enih pojama I pokazao da s e ona s laze s a pos matranjima is to kao I geoc entric na
teorija. Kepler je 1 6 0 9 .godine na os novu podataka do kojih je dos ao T iko Brae I na os novu pos matranja koja Kepler vrs i 2 0 tak godina dolazi do zakljuc ka da s e kretanje nebes kih tela ne moze
objas niti kombinovanjem kruznih putanja I kretanja. I tada Kepler izlazi u javnos t s a s voja 3 zakona:
1) P utanja s vake planete je elips a, s a Sunc em u jednoj od njenih ziza.
2) Svaka planeta s e krec e tako da linija koja je s paja s a Sunc em u jednakim vremens im intervalima prekriva is tu povrs inu bez obzira na udaljenos t Sunc a od planete.
3) Kvadrati vremena obilas ka planeta odnos e s e kao kubovi njihovih s rednjih udaljenos ti od Sunc a.
O vim zakonima uniformno kretanje je zamenjeno promenljivim. O tvoreno je pitanje uzroka tj. Sila koje dovode do takvog kretanja. U vodjenje putanja koje nis u kruzne otvorilo je put s tvaranja
G alilejeve mehanike.
15. NJUTNOV ZA KON GRA VITA CIJE
Sva tela u prirodi medjus obno s e privlac e. Zakon po kome s e privlac e us tanovio je N jutn 1 6 8 6 .godine. O n glas i:
Sila kojom s e dve materijalne tac ke privlac e proporc ionalna je njihovim mas ama, a obrnuto proporc ionalna kvadratima njihovog ras tojanja
F(vek) m(vek) m2 (vek), rna2
F=m1 * m2 /rna2 ro(vek)
16. ODREDJIVA NJE GRA VITA CIONE KONSTA NTE
Kevendis 1 7 9 8 .godine eks perimentalno je odredio vrednos t gravitac ione kons tante pomoc u torzione vage. T ana merenja s u pokazala da je vrednos t gravitac ione kons tante jednaka
(6 .6 7 2 0 ±0 .0 0 4 1 )* 1 0 na- 1 1 N mna2 kgna- 2
Kao s to s e vidi gravitac iona kons tanta ima malu vrednos t s to znac i da je gravitac iona s ila kod tela malih mas a veoma mala. Zbog velike mas e Zemlje privlac na s ila izmedju nekog tela I nje ima
znatno vec u vrednos t I ona s e zapaza kao tezina tela.
T ac nos t N jutnovog zakona gravitac ije potvrdjuju I eks perimentalni podac i da tezina tela opada s a nadmors kom vis inom. N a os novu N jutnovog zakona gravitac ije moze s e odrediti I pored os talog
I mas a Zemlje. N aime, ako imamo da nam je neko telo tes ko
m=1 kg
Q =m* g
Q =1 0 na- 3 kg- 9 .8 1 ms na- 2
Q =9 .8 1 * 1 0 na- 3 kgms na- 2
P oluprec nik Zemlje iznos i R=6 3 7 8 * 1 0 na3 m
M as a Zemlje M
G ravitac iona kons tanta je dobic emo da je M as a Zemlje
M =6 * 1 0 na2 4 kg
A ko uzmemo da je mas a Zemlje idealna s fera, onda mozemo izrac unati s rednju gus tinu Zemlje: <ro>=M /V
<ro>=5 .5 * 1 0 na3 kg/mna3
<ro>=M /4 trec ineRna3 P I
17. KOSMICKE BRZINE
D a bi telo pos talo ves tac ki s atelit Zemlje I li neke dr. planete tj. D a bi to telo pos talo ves tac ka planeta ili ves tac ka zvezda potrebno je dam u s e s aops ti poc etna brzina, poznata pod nazivom
kos mic ka brzna. P os toje 4 kos mic ke brzine.
PRVA KOSMICKA BRZINA
P rva kos mic ka brzina ili najmanja kos mic ka brzina obelezava s e s a V 1 . T o je ona brzina koju treba s aops titi telu s an eke brzine iznad Zemlje u horizontalnom pravc u da bi s e kretalo po kruznoj
putanju tj. D a bi pos talo ves tac ki s atelit Zemlje. D a bi s e telo kretalo blizu Zemlje neophodno je da je c entrifugalna s ila jednaka gravitac ionoj.

M v1 na2 /r – c entrifugalna s ila

mM /Rna2 – gravitac iona s ila
mV 1 na2 /r=mM /Rna2

A ko s e uzme da je g=9 .8 1 ms na- 2 da je R=6 3 7 0 km dobija s e da je V 1 =8 km/s

DRUGA KOSMICKA BRZINA

P arabolic na brzina je najmanja brzina koju treba s aops titi telu da bi njegova putanja n gravitac ionim polja Zemlje bila parabolic na. T ada telo pos taje ves tac ki s atelit Sunc a, us lov za ovo je da
kinetic ka energija tela bude vec a ili u krajnjem s luc aju bude jednaka radu za premes tanje tela s a povrs ine Zemlje u bes konac nos ti jer tamo vis e nema gravitac ione s ile.. P rema tome znajuc i da je
rad s poljas njih s ila negativan dobic emo:
A =mM /R
O vaj rad treba da bude jednak kinetic koj energiji tela

http://www.oocities.org/g00ku/fizika.htm 3/7
16.4.2014. 1
E k=mV 2 na2 /2
y=mM /R=mV 2 na2 /2
yM /R=V 2 na2 /2
V 2 na2 * R=2 yM
V 2 na2 =2 yM /R=V 2 =KorenI z2 yM /R
Druga kosmicka brzina iznosi: V2=11,2km/s
TRECA KOSMICKA BRZINA
D a bi telo napus tilo zonu Sunc a I udaljilo s e u galaks iji tj. P os talo ves tac ka zvezda neophodno je dam u s e s aops ti kinetic ka energija koja je jednaka radu za premes tanje tela s a Zemljine putanje
u bes konac nos t. O c igledno je da je taj rad jednak potenc ijalnoj energiji tela koje s e nalazi u polju Sunc evog s is tema I to na ras tojanju od Zemljine putanje do Sunc a. P a ako s a Rs obelezimo
ras tojanje od Zemlje do Sunc a dobija s e vrednos t za 3 kos mic ku brzinu. T rec a kos mic ka brzina s e moze s aops titi telu u bilo kom pravc u. V 3 =KorenI z2 yM s /Rs
Rs =1 .5 * 1 0 na6 km
T ako je dobijena trec a kos mic ka brzina. V 3 =1 6 .7 km/s
CETVRTA KOSMICKA BRZINA
P od c etvrtom kos mic kom brzinom podrazumeva s e najmanja brzina koju s a povrs ine Zemlje ili neke druge planete treba s aops titi telu da bi napus tilo zonu dejs tva gravitac ije polja. galaks ije I da
predje u vas ionu, a prorac un ove brzine je veoma s lozen I zbog toga c emo dati s amo njenu brojku V 4 =2 9 0 km/s
18. ELEMENTI SPECIJA LNE TEORIJE RELA TIVNOSTI
Sis tem referenc ije koji s e jedan u odnos u na drugi krec u uniformnim pravolinijs kim kretanjem I u kojima vaze N jutnovi zakoni dinamike nazivaju s e inerc ijalni s is tem dinamike. G alilej je us tanovio
da u s vim inerc ijalnim s is temima referenc ije zakoni fizike imaju is ti oblik I to preds tavlja s us tinu princ ipa relativnos ti u mehanic i. G alilejov princ ip relativnos ti. I mamo dva koordinantna s ys tem,
jedan obelezen s a s, a dr. s a s`
S – x,y,z
S` – x`,y`,z`
A ko us lovno s matramo da koordinantni s ys tem s miruje, a s ys tem s ` s e u odnos u na s ys tem s krec e uniformno pravolinijs ki u odnos u na s ys tem s gde je V - c ons t. O c igledno je rec o inerc ijalnim
s is temima, a s a razunanjem vremena t s e poc ije u momentu kada s e c oordinate do s is tema poklapaju. P otrebno je da s e nadje veza izmedju koordinata proizvoljne tac ke A oba s is tema. A ko to
prikazemo s a vektorom r(vek).
Ro(vek)=V*t
R(vek)=rna2+ro=r`+V*t
I s ta relac ija s e moze prikazati preko korekc ija vektora na koordinantnim os ama I tako s e dolazi do G alilejeve trans formac ije koordinata
X=Xo+V xt
Y =yo+V yt
Z=Zo+V 2 t
t=t`
V <<C C – brzina s vetlos ti
N avedeni izraz vazi u okvirima klas ic ne mehanike gde je V mnogo puta manje od C . M edjutim ako s u brzine povodljive s a brzinom s vetlos ti G alilejeve trans formac ije s e zamenjuju ops tim
L orenc ovim trans formac ijama I tako s e dolazi do izraza koji preds tavlja pravilo s laganja brzina u klas ic noj mehanic i.
V` ; V
U=V`+V
O vaj obrazac preds tavlja s laganje brzina u klas ic noj mehanic i. U brzanje u referentnom s is temu s
a(vek)=dU(vek)/dt=d(V(vek)+V`(vek))=dV`(vek)/dt
a(vek)=dV`(vek)/dt=a`(vek)
a(vek)=a`(vek)
A ko pak na mate. T ac ki ne deluje s ila onda je I ubrzanje a=0 I ubrzanje a`=0
O va jednakos t gde je a(vek)=a`(vek) dokazuje princ ip relativnos ti u mehanic i koji s e moze is kazati na s l. N ac in pri prelazu iz jednog s is tema referenc ije u dr. jednac ine dinamike s e ne menjaju tj.
N a prans formac iju koordinata. Zakoni mehanike invarijantni s u prema G alilejevim trans formac ijama. G alilej je pokazao da s e nijednim eks perimentom ne moze pokazati da li u datom s is temu
referenc ije mat. T ac ka miruje ili s e krec e uniformno.
N pr. Sedenjem na binu broad koji s e krec e uniformno pravolinijs ki pos matrac ako ne gleda kroz prozor ne moze da us tanovi da li kabina miruje ili s e krec e.
19. LORENCOVE TRA NSFORMA CIJE
D a bi s e s hvatilo kako c e fizic ki dogadjaj u klas ic noj fizic i izgledati s a dva razlic ita s tanovis ta razmatrane s u G alilejeve trans formac ije. I s te ideje koje s u primenjene kod G alileja na dva
inerc ijalna s is tema koji s e jedan u odnos u na drugi krec u uniformno pravolinijs ki brzinom V , I ovde je potrebno da s e nadju trans formac ije koordinata vremena koje povezuju c oordinate I vreme
ujedno s a koordinatama I vremenom u drugom koordinatnom s is temu, ali dad a s u ukljuc eni pos tulate s pec . teorije relativnos ti. T akve trans form. Se nazivaju L orenc ove trans f.

Konac no pomoc u koordinata s e mogu izrac unati c oordinate x`y`z` I vreme t` u s is temu s `.
A ko s u poznate c oordinate x,y,z I vreme t u S s is temu, pos toji moguc nos t prelas ka iz s is tema s u s ys tem s ` I obrnuto. O ve L orenc ove trans formac ije treba da predju u G alil. T rans f. uz us lov
V <<C
N avedene zahteve moze da is puni linearna f- ja koordinatna tako da trans formac ija akc is e (x- os a) ima oblik x+alfa(x`- V t). Za pos matrac a u s ys temu s to je prelazak I z s is tema s u s ys tem s `.
20. STA TIKA FLUIDA
Fluidi s u tela koja mogu da teku. C vrs ta tela tes ko menjaju s voj oblik I s voju zapreminu. T ec nos t tako menja oblik ali tes ko menja zapreminu. Kad nes to ne menja s voju zapreminu zove s e
nes tis ljivos t. G as menja s voj oblik I s voju zapreminu. T o zavis i od c es tic a od kojih je taj material napravljen..

P ri rotac iji tela eks periment pokazuje da povrs ina tec nos ti pos taje kriva I da je element povrs ine uvek upravan na rezultantu s ila koje deluju na njega
- Razlic ite tec nos ti imaju razlic itu pokretljivos t
N pr. V oda I alc ohol znatno lakes teku od ulja I glic erina. O vu pokretljivos t objas njavamo preko pokretanja jednog s loja molekula u odnos u na drugi, a da bi do tog pokretanja dos lo potrebno je
delovati s ilom c iji intenzitet zavis i od vrs te tec nos ti.Zbog toga s e kaze da s vaka tec nos t ima s voju vis koznos t, neka ima manju, a neka vec u vis koznos t. O vo s vojs tvo tec nos ti naziva s e
vis koznos t ili unutras nje trenje. A ko u nekim s luc ajevima pri prouc avanju nekih pojava takva tec nos t ima naziv idealna tec nos t (idealna tec nos t).
I dealnim fluidima priblizava s e helijum I to na us kim temperaturama.
PRITISA K U FLUIDIMA
E ks perimentalno je us tanovljeno da fluid u miru deluje odredjenim s ilama. A ko u fluid na miru ubac imo tanku ploc ic u onda c e I ta ploc ic a da miruje. A ko je povrs ina te ploc ic e deltas na njoj deluju
razlic ite s ile deltaF.
P - pritisak u f luidima
Fizic ka velic ina normalna I jednaka kolic niku normalne s ile deltaF I povrs ini ploc ic e deltaS(element povrs ine) naziva s e pritis ak.
P=deltaF/deltas
A ko je pritis ak c ons t velic ina onda pis emo
P=F/S
P ritis ak je s kalarna velic ina, a njegova jedinic a je P a
P=F/S=1N/1mna2=Pa
-Pa=1Nmna-2
Kod tec nos ti I gas ovitih tela s e prenos e u s vim pravc ima pojedinac no. P ri prenos enju pritis ka u tec nim telima razlikujemo dve vrs te pritis ka I to: Hidraulicni(spoljasnji) I
Ludrastaticki(unutrasnji)
Spoljasnji pritisak nas taje pod dejs tvom neke s poljas nje s ile na tec nos t koja s e nalazi u zatvorenom s udu. H idros tatic ki pritis ak potic e od tezine s ame tec nos ti. Sve s to vazi za tec nos ti, vazi I
za gas ove.

21. PA SKA LOV ZA KON

D a s e pritis ak prenos i u tec nos tima na s ve s trane podjednako mozemo prikazati ogledom. K - klip

http://www.oocities.org/g00ku/fizika.htm 4/7
16.4.2014. 1

Sud s adrzi dva c ilindra s a pokretnim klipovima k1 I k2 c ije s u povrs ine s 1 I s 2 ako s e na klip c ija povrs ina s 1 deluje s a s ilom F1 * p. Zapremina tec nos ti koju je klip is tis nuo je s 1 x1 , u drugom
c ilindru zapremina tec nos ti iznos i s 2 x2 . P os to s e radi o nes tis ljivoj tec nos ti ove dve zaprimine bic e jednake.
V1=S1X1
V2=S2X2
V1=V2
S1X1=S2X2
Sila F koja deluje na klip je izvrs ila pomeranje klipa za x1 y1 rad.
A 1=F1X1
P1=F1/S1 F1=P1S1
A 1=PnS1X1
A n=P1V1
Na isti nacin dobicemo da je A 2=F2X2=>A 2=P2V2
A 2=P2S2X2
A 1 I A 2 su jednaka
A 1=A 2
P1S1X1=P2S2X2
D akle P1=P2
O vaj izraz p1 =p2 preds tavlja matematic ku interpretac iju P as kalovog zakona. Koji moze da s e definis e na s ledec i nac in:
P ritis ak izazvan s polja na ma kom mes tu neke tec nos ti zatvorene s a s vih s trana prenos i s e u njoj podjednako u s vim pravc ima. P as kalov zakon je tehnika izuzetno is koris tila uz praktic ne
mehanike kao npr. H idraulic na pres a, zatim hidraulic ni koc ioni s ys tem

I z P as kalovoh zakon s ledi da je pritis ak p=F1 /S1 i P = F2 /S2

F1 =p* s 1 I F2 =p* s 2
A ko ove dve jednac ine podelimo dobic emo
F2 /F1 =P S1 /P S2
F2 /F1 =S2 /S1
F2 =F1 S2 /S1 – s ila koja podize ogromne terete

22. HIDRA ULICKI PRITISA K

H idraulic ki pritis ak potic e od tezine s amog fluida, ovakav pritis ak s e javlja na dnu s uda koji je is punjen tec nos c u ili kod s tuba vazduha koji pritis ka neku povrs inu. P otrebno je nac i izlaz koji daje
zavis nos t pritis ka vis inne ili c emo to uraditi kod tec nos ti I to c e is to vaziti I za gas ove. A ko zamis limo element tec nos ti u obliku tanke ploc e povrs ine S I debljine dy

dy=y2 - y1
P os to tec nos t miruje, a vertikalne s ile koje deluju na elenet moraju da budu uravnotezene neka je pritis ak p na donjoj ploc i a, p+pd na gornjoj povrs ini ploc e(elementa) s ila s a s merom na gore
P =F/S, F=P * S (p+dp)s – pritis ak na dole
A ko s a deltaQ obelezimo tezinu elementa koje je jednak
deltaQ =RogV
V =S* dy
deltaQ =Rogs dy
A ko je ovo pos matranje elementa tezine tela onda s e ravnoteza vertikalnih tela moze izraziti na s lic an nac in.
P s - Rogs dy- (p+dp)s =0
O vaj izraz mozemo da napis emo kao promenu pritis ka s a vis inom u unutras njos ti s tuba, gde c emo dobiti da je:
Dp=-Rogdy
Znak minus pokazuje da s e pritis ak s manjuje s a povec anjem vis ine I obrnuto, tako npr ako je u unutras njos ti fluida pritis ak na vis ini y1 , p1 I na vis ini y2 I p2 onda mozemo da napis emo
integralnu relac iju.

O vaj izraz vazi za s luc aj kada je s ud zatvoren, a za s luc aj kada je s ud otvoren s a gornje s trane onda mozemo nac i pritis ak za bilo koju tac ku tec nos ti u tom s udu
P2=p1=-Roq(y2-y1)

N a s amo dno s uda na vis ini y1 pritis ak p1 mozemo da obelezimo s a p, a pritis ak p2 s a pa, a (y2 - y1 ) obelezimo s a neko h
P1=P
Pa-p=-roqh
P2=Pa
-P=-Pa-Rogh /*(-1)
y2-y1=h
p=pa+rogh
24. SILA POTISKA I A RHIMEDOV ZA KON
T elo zaronjeno u tec nos t(gas gubi s voju tezinu npr. A ko s e kamen koje je veoma tes ko podic i s a zemlje potopi u bazen s a lakoc om s e moze podic i do povrs ine vode, ako s e nas tavi s a njegovim
podizanjem izvod p vode kamen pos taje ponovo veoma tezak. M noga tela naroc ito ova od drveta plivaju u void iz ovih priera mozemo izves ti s ledec i zakljuc ak: D a na telo potopljeno u tec nos t

http://www.oocities.org/g00ku/fizika.htm 5/7
16.4.2014. 1
pored njegove tezine koja deluja na dole, deluje I s ila koja deluje na gore I tezi da to telo is tis ne iz tec nos ti. O va s ila koja tezi da is tis ne telo zove s e sila potiska.
Sila potis ka s e javlja zbog toga s to pritis ak u tec nos ti ras te s a dubinom, us led toga je s ila pritis ka na donju povrs inu potopljenog tela s a s merom navies vec a od s ile pritis ka na gornju povrs inu
s a s merom nanize.. D a bis mo problem upros tili razmotrec e s e s ledec i s luc aj. N pr.

H=Y2-Y1
Na gornjoj povrsini cilindra deluje pritisak p1=rogy1 I sila F1=P1*S
F=F2-F1
F=Rogy2*s-rogy1*s
F=Rog(y2-y1)*s
F=Rogh*s
F=RogV
P os to je Ro gus tina tec nos ti proizvod RoqV je mg (RogV - mg) je jednak s ili teze s redine koja zauzima zapreminu jednaku zapremini c ilindra. P rema tome s ila potis ka koja deluje na c ilindar
jednaka je po intenzitetu tezini tec nos ti koja je is tis nuta c ilindrom. O vo vazi za bilo koji oblik tela, ovu pojavu prvi je uoc io A rhimed. N jegov zakon glas i: N a s vako telo potopljeno u tec nos t deluje
s ila potis ka koja je jednaka tezini tec nos ti is tis nute tim telom

Fp>a – pliva
Fp=a – lebdi
Fp<a – tone

25. DINA MIKA FLUIDA

- Karakteristike strujanja –
D eo mehanike fluida koje s e bavi prouc avanjem zakona kretanja tec nos ti I gas ova naziva s e dinamika fluida. U toj oblas ti mnoge pojave nis u do kraja objas njene. P os toji vis e nac ina dinamike
fluida. J edan od nac ina je da s e s vaka c es tika pojedinac no pos matra. Kretanje tih malih elemenata zapremina uvek mozemo opis ati D rugim njutnovim zakonom mehanike, ali kako s e radi o veliko
broju c es tic a taj rac un je veoma s lozen pa s e s vojs tvo fluida razmatra na drugac iji nac in tako s to s e s vojs tvo fluida pos matra u s vakoj tac ki pros tora I tu nalazimo brzinu za s vaku tac ku funkc ije
vremena. P os toje dve vrs te kretanja fluida I to: laminarno, turbulentno
L aminarno kretanje fluida je kretanje s lojeva fluida po s lojevima fluida bez ikakvog zadrzavanja tj. Kretanje gluida po glatkoj trajektoriji. V D rugi vid kretanja je turbulentno kretanje. O vakav vid
kretanja s tvara vrtloge, a pri s tvaraju nrtloga s tvara s e unutras nje trenje koje zovemo vis koznos t. I kod laminarnog kretanja I ma vis koznos ti ali je ona u odnos u na turbulentno kretanje s as vim
zanemarljiva.. Kod s vakog fluida pris utna je vis koznos t. V is koznos t I s tis ljivos t nazivaju s e idealni fluidi..
Kretanje fluida moze biti dvojako. STA CIONA RNO I PROMENLJIVO
Kod s tac ionarnog s trujanja u bilo kojoj tac ki pros tora je s talna u toku vremena a kod promenljivog kretanja brzina kretanja u datoj tac ki pros tora menja s e tokom vremena.

STA CIONA RNO STRUJA NJE I TEOREMA KONTINUITETA STRUJA NJA

P utanja koji s ledi jedan element fluida pri laminarnom kretanju zovemo s trujna linija. U ops te uzevs i brzinu elementa moze da s e menja I po intenzitetu I po pravc u duz s trujne linije. A ko s vaki
element koji prolazi kroz datu tac ku s ledi is tu liniju s trujanja kao I predhodni element to je stacionarno kretanje
D eo fluida ogranic em s trujnim linijama c ini s trujnu c ev. Svi elementi koji s e nadju u s trujnoj c evu(pres eku) produzavaju da s e krec u u s trujnoj c evi ne izlazec i iz nje I ni jedan element fluida van
s trujne linije ne ulazi u nju..
J ednakos t vazi za ma koja dva pres eka s trujne c evi uops te I moze s e napis ati da je SV =c ons t.
Zapremina fluida koja predje kroz pre. Za vreme dt jednaka je c ilindric noj zapremini elementa
Zapremina V1=S1V1dt
V2=S2V2dt
Ro=m/V
M=Ro*V
RoS1V1dt , RoS2V2dt
RoS1V1dt=RoS2V2dt
S1V1=S2V2
P rema tome proizvod brzine s trujanja I povrs ine poprec nih pres eka c evi je c ons tantan. O vaj izraz je u dinamic i fluida I kao teorema kontinuiteta s trujanja. – ova pojava moze s e veoma lako
proveriti na s l. N ac in tako s to s e uzme malo parc e papira I pus ti u s trujnu c ev pratec i I merec i pomenute parameter doc ic e s e do potvrde ovog zakona..

26. TOPLOTA I TEMPERA TURA

Kada s e rukom dodirnu dva tela od kojih je jedno uronjeno u s mes u vode I leda, a dr. telo urodjeno u vodu koja je kljuc ala, zapazamo razliku izmedju ta dva tela, jednos tavno s e kaze da je jedno
telo toplo, a drugo telo hladno. Kvantitativna mera za s tepen zagrejanos ti nekog tela naziva s e TEMPERA TURA . Za odredjivanje temperature neophodno je uves ti pojam toplotne ravnoteze.
T oplotnu ravnotezu objas njavamo na s ledec i nac in.
A ko komad zagrejanog metala dodje u dodir s a komadom leda dolazi do topljenja leda I hladjenja metala. O vaj proc es s traje dok s e temperature oba tela ne izjednac e pri kontaktu tela dolazi do
razmene toplote us led c ega s e energija metala s manjuje, a energija leda s e povec ava. Toplota s e upotrebljava dvojako kao toplotna energija tela I kao razmenjena kolic ina toplote I preds tavlja
meru promene energije. P rema tome jedinic a za toplotu odgovara jedinic i za rad, s to znac i kada s e tros i toplota umes to nje nas taje odredjeni rad I obrnuto. Kada s e vrs i rad pojavljuje s e odnos no
razvija s e toplota u jednom I u drugom s luc aju s e s matra da s e toplota pretvara u rad odnos no rad u toplotu. D akle ove fizic ke velic ine s u povezane fizic kim proc es ina, a ne s a s tanjem s is tema.
T reba is tac i da je ops ti naziv za toplotu odnos no za toplotnu ravnotezu termodinamic ka ravnoteza zbog c injenic e da proc es i koji s e us pos tavljaju prilikom us pos tavljanja ravnoteze s adrze veliki
broj dinamic kih proc es a, c injenic a da pri termodinamic koj ravnotezi pres taju s vi makros kops i proc es i, c es to s e naziva ops ti princ ip termodinamike. M akros kops ki proc es i s u proc es i koji
podrazumevaju s ve one promene koje s u dos tupne pos matranju razlic itim c ulima I ins trumentima..
TERMOMETRI
T oplota je kolic ina energije koju neko telo pus ta. G radijac ija temperature c ulom dodira je gruba proc ena gradijac ije tela I ne moze s e primeniti u nauc i I tehnic i. Za merenje tem. P otrebno je
upotrebiti neku merljivu velic inu koja s e menja s a temperaturom. U tvrdjeno je da pri promeni temperature moze da s e menja duzina I zapremina tela. Zapremina tec nos ti, pritis ak gas a u s udu
s talne zapremnine elektric na otpornos t, boja(talas na duzina).
I ns trumenti koj is e koris te za ove os obine tela za merenje temperature nazivaju s e termometri. Bitno je da s e pri merenju temperature dovodi u kontakt termometar telom c ija s e temperature
meri. I c ekamo da s e us pos tavi ravnoteza izmedju tela I termometra(toplotna ravnoteza). V eliki broj termometara, a najc es c e s e upotrebljavaju metar s a tec nos c u koji s e s as toji iz pros irenja.
A ko s e u s taklenoj c evi nalazi ziva onda zovemo zivin termometar, a ako s e nalazi alc ohol onda ga nazivamo alkohonotermometar. A moze s e nalaziti I neko druga tec nos t. O vde treba upozoriti
da pri zagrevanjutela s iri s e I s taklena c ev I tec nos t u c evi I to s irenje c evi s e mora uzeti u obzir. – P os toje I gas ni termometri koji koris te os obinu s irenja gas oba pri zagrevanju. P os toje
termometri s a elektric nim otporom, bimetalni s tap termoelement.
P irometri koji s luze za merenje temperature pomoc u zrac enja. U tehnic i s e c es to koris te I kalometars ki pirometri c iji s e rad zas niva na promeni kolic ine toplote pri zagrevanju.
TEMPERA TURSKE SKA LE
P ri merenju temperature potrebno je izabrati temperaturs ku s kalu. O ne s e formiraju na os novu dve fiks ne tac ke koje je lako reprodukovati. D anas s e najc es c e koris ti celzijusova I kelvinova
skala..
U nekim zemljama koris ti s e I Farenhajtova s kala gde tac ka topljenja leda lezi na 3 2 , a tac ka kljuc anja vode na 2 1 2 om podeljku. Kod ove s kale interval izmedju tac ke topljenja leda I tac ke
kljuc anja vode podeljen na 1 8 0 delova. P ored ovih s kala pos toji jos jedna s kala gde je dati interval podeljen na 8 0 delova I ta s kala s e zove Reumirova skala.
SIRENJE CVRSTIH TELA PRI ZA GREVA NJU
V ec ina tela s e pri zagrevanju s iri podjednako u s vim pravc ima. M edjutim ako je duzina tela znatno vec a od os tale 2 dimenzije kao kod s s tapa takvo s irenje s e naziva linearno s irenje.
E ks perimentalno je pokazano da izduzenje s tapa koje obelezavamo s a deltal zavis i od njegove prvobitne duzine koju s mo obelezis i s a lo na temperatru to, prema tome duzina s tapa l je
L=l0+deltal
A temperature koju obelezavamo s a t je:
T(to-deltat) I ovde s e jos upotrebljava termic ki koefic ijent linearnog sirenja (alf a)a deltat=t-t0
P rema tome eks perimentalno je pokazano da izduzenje s tapa iznos i:
Deltal=alf al0deltat
A ko s e predpos tavi da je to=0 onda c e l=lo+alf alo(t-to)
L=lo+alf alot
L=lo(1+alf at)
Veoma cesto nam je potrebno da odredimo termicki koef icijent linearnog sirenja
L=lo+alf alot
L*lo=alf alot
A lf alot=l-lo
A lf a=l-lo/lot=deltal/lot

http://www.oocities.org/g00ku/fizika.htm 6/7
16.4.2014. 1
A lf a=deltal/lot

D akle termic ki koefic ijent linearnog s irenja jednak je relativnom izduzenju tela pri njegovom zagrevanju za 1 k ili 1 s tepenC . T ermic ki koefic ijent linearnog s irenja za c vrs ta tela je reda velic ine
1 0 na- 5 do 1 0 na- 6 kna- 1 * (s tepenC na- 1 )

ZA KONI IDEA LNIH GA SOVA

P ri prouc avanju gas ova uglavnom s e koris ti model idealnog gas a pa c e I zakoni o kojima s e govori koris titi tu aproks imac iju, kod idealnog gas a s matra s e da je zapremina molekula zanemarljiva
u odnos u na zapremu s uda u kome s e gas nalazi. D ejs tvo medjumolekularnih s ila s e zanemaruje, a s udar izmedju molekula gas a I zidova s uda s matra s e s avrs eno elas tic nim, pos to mi radimo s a
realnim gas ovima, to s e oni priblizuju, idealnom gas u ukoliko s un a s to uzem pritis ku I vis oj temperature neki realni gas ovu(vodonik, helijum I s l) s e c ak I pri normalnim us lovima I na
temperature 0 s tepeniC ponas aju s lic nom idealom gas u. P onas anje idealnih gas ova s e moze opis ati pomoc u nekoliko zakona..
OSNOVNE KA RA KTERISTIKE ZVUKA
A kus tika je nauka o zvuku. M ehanic ke os c ilac ije koje s e pros tiru u elas tic noj s redini* c vrs toj, tec noj ili gas ovitoj) a zapazaju s e c ulom s luha zovu s e zvucni izvori. C ulo s luha regis truje zvuc ne
frekvenc ije koje s e krec u od 2 0 hz do 2 0 Khz.
Frekvencija je broj os c ilac ija u s ekundi.
T alas i s a frekvenc ijom manjom od 2 0 H z nos e naziv ultrazvuk, H z je jedan treptaj u s ekundi. U ltrazvuc ni talas i s e mogu proizves ti pomoc u elektric nih I magnetnih metoda. N eke zivotinje mogu
proizves ti I regis trovati ultrazvuk tako npr delfini I kitovi mogu regis trovati ultrazvuk do 3 0 khz s lepi mis evi emituju takodje ultrazvuk koji s luzi da s e u potpunos ti orijentis u u mrac noj pros toriji.
T e zivotinje dok lete u odredjenom vremens kom intervalu emituju odredjenje ultrazvuc na s ignale u 0 .0 1 s , a frekvenc ija tog zvuc nog s ignala je od 5 0 - 8 0 khz. P ovremeno za koje s e odjek vrac a I
po pravc u tog reflektujuc eg zvuka s lepi mis zakljuc uje o tome u kom pravc u I na kom ods tojanju s u prepreke I tako s lobodno leti od opas nos ti udara u zid I druge predmete. T akodje pos toji jos
vec i s a vec om frekvenc ijom c ak I G H Z. T aj zvuk zovemo hiperzvuk.
O s etljivos t ljuds kog uha zavis i od frekvenc ije zvuka. O na je max za frekvenc ije zvuka od 1 .5 hz- 3 khz. U tec nos tima I gas ovima s e mogu pros tirati s amo longitudinalni dok s e u c vrs tim telima
mogu pros tirati I trans verzalni I logitudinalni zvuc ni talas i. Zvuk s e ne pros tire u bezvazdus nom pros otu. Razlic ita tela razlitic o provode zvuk s to znac i da pos toji provodljivos t zvuka(zvuc na
provodljivos t).
M eka tela s labo provode zvuk I koris te s e kao zvuc ni izolatori.
Zvuk se moze podeliti na sum I ton.
1.Ton u izves nom s mis lu ima pravilne os c ilac ije odnos no odredjenu frekvenc iju pa s e I taj ton deli na c is t ton ili s lozen ton
Cist ton je zvuk c iji izvor vrs i pros te harmonijs ke os c ilac ije, a os novna krakteris tika c is tog tona je njegova frekvenc ija. Zvuk koji nam daju ins trumenti(muzic ki) preds tavlja s lozen ton. Slozen
ton s e uvek moze razloziti na pros te tonove, a prvi taj pros t ton zove s e os novni ton. A s vi os tali tonovi preds tavljaju vis e harmonike. T onovi c ije s u frekvenc ije 2 V ,3 V ,4 V s u ti vis i harmomc i.
Boja tona zavis i od toga koji s u vis i harmondc ipris utni u frekventnom s pektru tona I s a kakvim s u intenzitetom. U zavis nos ti od boje tona mi razlikujemo: glas ove, c oveka, muzic ke ins trumente.
T akodje ton ima s voju jac inu, tu jac inu obelezavamo s a I . J ac ina tona zavis i od amplitude, os c ilovanja I preds tavlja fizic ku jac inu tona, pos to je os etljivos t uha na razlitie funkc ije razlic ita to s e
zove s ubjektivna fiziolos ka jac ina tona.
2 .Sum preds tavlja s lozeni talas promenljivih frekvenc ija I amplitude tako da ton koji s adrzi vis e frekvenc ije koje nis u njegovi harmomc i blizi j es umu takve vrs te zvuka. P ojavljuju s e pri
vibrac iji mas ina, s us tanju lis c a, s kripi itd.. T on ima linijs ki s pektar, takav s pektar daju razlic iti muzic ki ins trumenti…
Zvuk s e odbija pravilno od rac ni povrs ina. Kod odbijenog zvuka s ubjektivno s e razlikuje jeka I odjek. I zgovaranje jednog s loga iznos i priblizno 1 /1 0 s ako c ovek c uje poc etak odbijenog s loga pre
nego s to je zavrs io izgovaranje tog s loga onda s e kaze da je to jeka. A ko s e reflektovani s log poc inje c uti kada je s log rec u potpunos ti izgovara, onda s e kaze da je odjek. Zvuk ima s voju brzinu (
C )ili V . Brzina zvuka u vazduhu iznos i 3 4 0 m/s na 2 0 s tepeniC .
ZVUCNI IZVORI
P od zvuc nim izvorima podrazumevamo s vaki mehanic ki os c illator koji moze pravilo da os c iluje u ops egu frekvenc ija zvuka. U tehnic i s e kao zvuc ni izvori najc es c e koris te zategnute zic e, s tapovi,
vazdus ni s tubovi, membrane I ploc e..
ZA TEGNUTE ZICE
A ko imamo zic u koja je na oba kraja zategnuta c ija je duzina l, ako je zic a zategnuta s ilom F izmedju dva nepomic na os lonc a, ako s e na s redinu zic e vrs i trans verzalna trans formac ija us led
interferenc ije obrazovac e s e trans verzalni s tojec i talas , takle s tojec i talas s e obrazuje ako je duzina zic e l=nl/2

is to kao ova druga s lika s amo s a tri ova kruga ovako

is to kao trec a s amo s a c etiri kruga

ZA KONI GEOMETRIJSKE OPTIKE

Za res avanje niza problema kao s to s u formiranje s vetlos nog s nopa, obrazovanje likova I s l, nije neophodno koris titi talas nu teoriju s vetlos ti u prvoj aproks imac iji moze s matrati da s e s vetlos t u
homogenoj I izotrpnoj s redini krec e duz odredjenih linija. T e odredjene linije zovu s e s vetlos ni zrac i. O ni preds tavljaju pravc e pros tiranja energije I za res avanje ovakvih problema primenjuju s e
geometrijs ke metode, a deo optike koja prouc ava te pojave naziva s e geometrijs ka optika. G eom. O ptika preds tavlja granic ni s luc aj kada talas na duzina je jednaka nuli. u tom s luc aju mozemo
zanemariti pojam difrakc ija, intekferenc ije, polarizac ije. O s novu geom. O ptike c ine 4 zakona:
1.Zakon nezavisnog prostiranja svetlosti koji s e moze definis ati na s l nac in: D o uzajamnog dejs tva dva s vetlos na zaraka dolazi tako gde s e oni s rec u, a dalje s e krec u nezavis no.
2.Zakon pravolinijskog prostiranja svetlosti koji s e odnos i na homogene s redine I jas no s e manifes tuje pri obrazovanju s enke neprovidnih tela.
3.Zakon odbijanja svetlosti odnos no s vetlos nih zraka od odredjenih granic nih povrs ina, taj zakon glas i: U padni ugao s vetlos nog zraka jednak je odbojnom uglu I upadni I odbojni zrak leze u is toj
ravni s a normalom na granic nu povrs inu, u tac ki upada zraka. O vaj zakon vazi za s luc ajeve pravilnog odbijanja s vetlos ti. Kada s e zrac i odbijaju od glatkih, brus enih I optic ki poliranih povrs ina. T o
s u povrs ine kod kojih s u neravnine manje od talas ne duzine upotrebljene s vetlos ti ako je povrs ina hrapava s vetlos ni zrac i s e odbijaju difuzno u s vim pravc ima. M i to zovemo vrs enje njihovog
ras ejavanja.
4.Cetvrti zakon ili zakon prelamanja s vetlos ti na ravnoj ranignoj povrs ini izmedju dve nepokretne homogene I izotropne s redine glas i:
Sinus i prelomnog I upadnog ugla odnos e s e kao brzine pros tiranja s vetlos ti u tim s redinama.
U padni I prelomni zrak leze u is toj ravni s a normalom na granic nu povrs inu koja prolazi kroz tac ku preloma, ako je brzina s vetlos ti u s redini iz koje zrak dolazi vec a od brzine u s redini u kojoj zrak
prelazi. Zrak s e lomi ka normali. U s uprotnom s luc aju zrak s e lomi od normale..

http://www.oocities.org/g00ku/fizika.htm 7/7