Vetar Propisi Za Opterecenje PDF

UDK 624.
042 Ukupno strana 24
JUGOSLOVENSKI
STANDARD
Osnove proracuna gradevinskih konstrukcija JUS
··-·:i- OPT~RECENJE VETROM
Osnovni principi i osrednjeni aerodinamicki pritisak vetra
U.C7.110
SA OBAVEZNOM
1991.
rRI~I[NOM
cd 1992-03-27 Pravilnik br. 15/01-149/116 od 1991~8-O7; Sluzbeni list SFRJ, br. 70/9~.
Bases for design of structures. Wind loads on structures. General principals and the mean aerodynamic
wind pressure
'. SADRZAJ
Strana
I1 Predmet standarda i podrucje primene . . . . . . . . . . . . . . . . • . . . . . • . . . • . . . . . . • . . . . . _~~__ .• 1;
1
2 -.~ ..
Veza sa drugim standardima . . . . . . . . . . . • • . . • . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . • . . . 1
;.
3 O~~i .I?~gl.ed p-r~!.acunaoPterecenja vetrom ..•••.••.• ~-~ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2

4 Defln.clJe loznake . . • . . • • • . • . . . . • . . . . . . . . . . . . • . . . . • • . . . . . • . • . . . . . . • . . . . . • • • 3
5 Osrednjeni aerodinamicki pritisak vetra . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . • . . . . . . . • . . • . • . . . . . . . . 8
5.1 Opste odredbe, . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8
5.2 Fizicke konstante vazduha . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . ........................... 9
~ f
A~ 5.3 Brzina vetra . . . . . . . . . . . . :-.~- ... :- ~ ....... :.:-:.-:.-.- .-'-:~-~-~.-:~-:~-~-:-:-:·~-~·:-~~~-:~-:-:9
5.3.1 Opste . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . .................................... 9
: 5.3.2 Osrednjavanje brzine vetra . . . . . . . . . . . . . . . . . . ... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . " .... 13
1 5.3.3 Povratni period osrednjene brzine vetra . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14
5.3.4 Uticaj hrapavosti terena na opterecenje vetrom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16
5.3.5 Uticaj topografije terena na brzinu vetra . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17:
.
!
5.3.6 Osnovna brzina vetra . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20 ;
5.3:7 Prostorna korelacija brzine vetra . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22,
;
i
-. ----- -_ .. _. --_ . ._--_. __ .._._--------_.--_.. - ....._-------------------
1 Predmet standarda i podrucje primene
1.1 Ovim standardom utvrduju se osnovni principi proracuna optereeenja vetrom gradevinskih konstrukci-";
I t·
ja, njihovih konstrukcionih delova i elemenata konstrukcija. !
1.2 Opterecenje vetrom gradevinskih kOilstrukcija rezultat je sadejstva aerodinamickog pritiska vetra, koefi-
cijenta sile iii pritiska i izlozene povrsine konstrukcije i u tom smislu ovaj standard ima podrucje vaznos-
ti definisano tabelom 1.
1.3
napregnutog betona, drveta, opeke i kamena.
1.4 Ollaj c;tandard ne odnosi se na konstrukcije izradene od tekstilnih i slicnih materijala (pneumatske kon- I
strukcije), konstrukcije od plasticnih masa: gume i materijala koji predstavljaju njihovu meSavinu.
1.L Ovaj standard ne odreduje nacin modelskog ispitivanja konstrukcija.
Veza sadrugfm standardima

JUS U.C7.111 - Osnove proracuna gradevinskih konstrukcija. Opterecenje vetrom. Dinamicki koefici-,
jent i aerodinamicki pritisak vetra
JUS U.C7 .112 - Osnove proracuna gradevinskih konstrukcija. Opterecenje vetrom. Opterecenje ve-
trom zgrada
Izdanje na
I izdanje sh jeziku
1_______________________________________
Strana 2 JUS U.C7.110
JUS U.C7 .113 - Osnove proracuna gradevinskih konstrukcija. Opterecenje vetrom. Opterecenje ve-
trom ostalih konstrukcija
JUS A.A 1.100 - Standardna atmosfera
JUS U.H2.11 0 - Celicne konstrukcije za nosenje antena. Proracun, konstruisanje i izvodenje
JUS U.DO.OOl - Projektovanje i izvodenje drvenih konstrukcija. Materijali za izradu drvenih konstruk-
cija i tehnicki uslovi
- -- --- ~-- ---------_.-----,.
I
3 Opsti pregled proracuna opterecenja vetrom
~ .
•3.1 OpSti proracu n o pte rece nj a vetrom
,.--______ ?Ptere~~~!~_.~~~~~~ ..svih gradevinskih konstrukcija izracunava se. po opstim izrazima (.11~::~eli_~.__._~
Opterecenje vetrom po izrazima (1) deluje u pravcu duvanja vetra - pravac x. U zavisnosti -od krutosti
konstrukcije (videti JUS U .e7 .111) optereeenje vetrom moze se ispoljiti i kao optereeenje upravno na
pravac delovanja vetra - pravac y, iii kao torziono opterecenje.
Tabela 1 - Podrucje vaznosti standarda
Uticajni faktor na opterecenje vetrom 1)

Vrsta konstrukcije po nameni Veza sa drugim
Aerodina- Oblik Izlozena propisima2) 3)
micki priti- konstrukcije povrSina
sak
a b c d e
Zgrade + + +
----------------------~---------r----~--+-------~~------------------~
2 Drumski mostovi + + + regulise: Pravilnik 0 tehni-
ckim normativima za op-
terecenje drumskih mosto-
________________ .________________~--------1_--------4_---------~--~va~.----------------~
3 ZeJeznicki mostovi + reguliSe: Pravilnik 0 tehni-
ckim merama za opterece-
nje zeleznickih mostova i
propusta
- --
4 Konstrukcije za nosenje antena + + ') + U vezi sa: JUS U.H2.110
5 Dimnjaci + + +
-6 Dizalice + + +
'--
_. U vezi sa JUS M.D1.050
7 Nosaci dizalica + + +
8 Rashladni tornjevi +
9 Rezervoari +
10 Dalekovodi U vezi sa Pravilnikom
o tehnickim normati-
vima za izgradnju nad-
zemnih elektroenerget-
skih vodova
1) ,,+" = definisano standardima za opterecenje vetrom; ,,-" = definisano drugom tehnickom regulativom
2) Ukoliko je tehnicka reguiativa iz kolone e doneta pre stupanja na snagu ovog standarda, merodavne su odred-
be ovog standarda.
3) Ukoliko je teh~icka regulativa iz kolone e doneta poste stupanja na snagu ovog standarda, merodavne su odred-
.~~,-.",
be iste.
j~----------------------------------~
:-:.~ .... :.- .."">-
JUS U.C7.110 Strana 3
3.2 . Optereeenje vetrom pojedinih vrsta konstrukcija
Opterecenje vetrom pojedinih vrsta konstrukcija: konstrukcionih delova, delova obloga, glavnih nose- <
cih sistema, odnosno konstrukcija u celini izracunava se prema standardima JUS U .C7 .112 i
JUS U.C7.113 ito:
po JUS U.C7.112: opterecenje vetrom zgrada;

po JUS U.C7.113: opterecenje vetrom svih ostalih konstrukcija.
4 Definicije i oznake
4.1 Definicije
4.1.1 Vet a r
a) u meteoroloskom smislu - horizontalno, iii priblizno horizontal!10 vazdusno strujanje u amtosferi;

b) u smislu mehanike fluida - turbulentno vazdusno strujanje;
c) kao opterecenje dinamicko optereeenje slucajnog karaktera (stohas~icka poremecajna <
sila), koje se, u nacinu proracuna po ovom standardu, tretira kao kva-
~
zistaticko, a deluje u horizontalnim ravnima; {,i,
d) u matematickom smislu stacionaran, slucajan proces.
I
i
I
1<
"" ...
:v
I
........
~
iil
; :J
DI
~
C-
C
en
C
Tabela 2 - Pregled opsteg prora~una opterecenja vetrom gradevinskih konstrukcija, osnovnih velicina i standarda u kojima su definisane :0
:""
-"
o
1
W =-' P .( vm~,10 kt ! kT )2. 10- 3 S2 K2
Z
Gz C A
2 /
Z
- -.
kN kg/m 3 m/s - - - - - - m2
Gustina vazdu- Osnovna brzina Faktor vremen- Faktor povrat- Faktor topo- Faktor ekspo- . Dinami~ki Koeficijent Efektivna povrsina
ha vetra skog osred nja- nog perioda os- grafije terena zicije koeficijent sile iii pritis-
vanja osnovne novne brzine ka
brzine vetra vetra
-
Osnovni pritisak vetra
1
q m,T,10 =-'P'(v
2 m,50,10'k'k)210-
t T .
3
'[kN/m 2](1a)
Osrednjeni aerodinami~ki pritisak vetra

Opterecenje '-'~
vetrom q
m,T,z
= q m,T,10 . S2z . K2z' [kN/m 2] (1b)
JUS U.C7 .110
Aerodinami~ki pritisak vetra

! q g,T,z =q m,T,z 'G z, [kN/m 2 ] (1c)
f-..
JUS U.C7 .111
Opterecenje vetrom: w=q g,T,z 'C 'A, [kN] Pritisak vetra: q w--q g,T,z . C' [kN/m 2 ] (1d)
--
JUS U.C7 .112 JUS U.C7.113
Zgrade Ostale konstrukcije
j
~ ~
JUS U.C7 .110 Stram! 5
4.1.2 0 p t t: r e Cti II j ~ vet f 0 m - o..,t~reCenje svih konstrukcija dato izrazima (1) iz tabele 2, a rezultat
je sadejstva vise uticaja predstavljenih odgovarajucim fizickim velicinama. Pregled uticaja dat je semom:
UTICAJI NA OPTERECENJE
KONSTRUKClJA VETROM
I GUSTINA. VAZDUHA
• I
PRAVAC
I KNEMATICKA V1SKOZt'OST\
I OSNOVNA 8RZINA
BRZINA VETRA
I TURBlJlENTNOST
VAZOUHA
\IOPOGRAFIJA
TERENA ·1
HRAPAVOST (KONST.ANTE HRAPAVOSTI! :
TERENA
[ GRAOUENTNA VISINA I.
MATERIJAL ( ~iODUL ElASTltNOSTI
•
KONSTRUKCIJE
KOEFICIJENT
I
PRIGUSENJA
KRUTOST OSCILOVANJA
KONSTRUKCIJE CISTA FREKVENCIJA
OSCILOVANJA -_.
~tPB~kC1TENT S~LE
OBLIK
I<;ONSTRUKCIJE I REJNOLDSOV BRG) .1
I STROUHALOV BRO) I
-----
4.1.3 L 0 k a I n 0 i u k u p nod e j s t v 0 vet r a - dejstvo vetra na konstukcije,koje prouzrokuje
generalisane sil~ i deformacije cija velicina zavisi od efekta koji dejstvo vetra proizvodi na tretirani kon-
strukcioni
._..-- -
~..
element iii element
.--~-
obloge, konstrukcioni dec -.--.--.
... . -----.- .-.
---~ ~. -~
iii konstrukciju,
-~~--.--.--~------.-~ . --- ..
odnosno
..--. -.-- .. -
~-----
oblogu U celini.
..--t . -. '-- --- .. -
---~---
Pregled vrsta dejstva vetra i efekata koji proizvodi na tretiranoj konstrukciji K dat je '. tabelom 3.
r f - ....
,StraM 6 JUS U.C7.110
Tabela 3 - Pregled dejstva vetra na konstrukcije
Dejstvo Vrsta konstrukcije prema Efekat dejstva 1 Standard

vetra odgovoru konstrukci)e vetra
a b c d
1 Lokalno - Savijanje JUSU.C7.112
2 Krute Savijanje JUS U.C7 .112

JUS U.C7.113
I---
Kriterijum po-
3 dele dat je u Torzija
r---- Ukupno Vitke
4 JUS U.C7.111 Odvajanje vrtloga JUS U.C7.111
-
5 Aerodinamicka
stabilnost
4.1.4 A e rod ina m i c k i p r i tis a k vet r a q - kvazistaticki pritisak vetra na jed inicu povrsine
optereeene konstrukcije.
Njegova racunska velicina principijelno se dobija iz sledeceg izraza, izostavljajuci detaljne indekse:
1 ? 3 2
q =-pv- '10- [kN/m] (1)
2
gdeje:
p gustina vazduha, u kilogramima po kubnom metru;
v - ~rzina vetra, u metrima po sekundu.
4.1.5 I n ten zit e t b r z i n eve t r a v - merodavan za izracunavanje pojedinih aerodinamickih

pritisaka, dobija se primenom metoda kojima se izucava turbulentno· vazdusno strujanje, smatraju-
ci pri tom vetar stacionarnim slucajnim procesom.
Pravac i smer vektora brzine vetra u odnosu na konstrukcij u po ovom standardu je proizvoljan u hod-'
zontalnim ravnima, tj. odreduje se tako da je konstrukcija najnepovoljnije opterecena vetrom. Ova ! ,
provera moze se sprovesti za jedan iii viSe mogucih pravaca - vee prema specificnostima projektovane :
konstrukcije.
4.1.6 K 0 e fie i j e n t s i 9 urn 0 s t i - globalni iii parcijalni, pri optereeenju vetrom, odreden tehni-
ckom regulativom iz tabele 1 - kolona e za pojedine vrste konstrukcija, kao i sledeeim opstim tehni-
ckim propisima:
(a) za celicne konstrukcije: Pravilnik 0 tehnickim normativima za n?sece celicne konstrukcije.
(b) za betonske, armiranobetonske i konstrukcije od prednapregnutog betona:
Pravilnik 0 tehnickim merama i uslovima za beton i armirani beton;
Pravilnik 0 tehnickim merama i uslovima za prednapregnuti beton;
(c) za drvene konstrukcije: JUS U.C9.200 i JUS U.C9.200/1 - Projektovanje i izvodenje drvenih
konstrukcija. Konstrukcije od monolitr)og drveta i ploca.
(d) za konstrukcije od opeke: Pravilnik 0 tehnickim normativima za zidane zidove.
(e) za konstrukcije u fundiranju: Pravilnik 0 tehnickim normativima za temeljenje gradevinskih objekata.
JUS U .C7 .110 Strana 7
4.2 Oznake
Niie navedeneoznake upotrebljene u standardima JUS U.C7 .11~, JUS U.C7 .111, JUS U.C7.112
JUS U.C7 .113 imaju sledeca znacenja:
a) Latinicna velika slova
As efektivna povr~ina
B koeficijent prostorne korelacije brzine vetra

C koeficijent sile iii pritiska, uop~e
C 1 ,C 2 ,C 3 pomocni koeficijenti pri proracunu ekvivalentnih brzinskih pritisaka cilin-
dricnih konstrukcija
Cf , CN' CT ' Cn' Cw - koeficijenti sile
F - sila, uopste
Gz - dinamicki koeficijent
H visina brezuljka (za proracun faktora topografije terena)
Iz - intenzitet turbulencije
Kz - faktor ekspozicije terena
• Q
K*
L
z
L= 60 m
R
!
~
. ~ faktor ekspozicije brezulj kastog terena
- duiinska mera bre~uljka
makroskala turbulencije
redukovana brzina
rezonantni faktor
(za proracun faktora topografije terena)
Re Rejnoldsov (Reynolds) broj

S,S' faktori spektralne energije
St - Strouhalov broj _ _ _ __
Sc - Skratonov (Scruton) broj
S - faktor topografije terena
z
~S parametar (za proracun faktora topografije terena)
max
T povratni period brzine vetra
W ukupno opterecenje vetrom
b) Latinicna mala slova
a parametar hrapavosti terena; parametar topografije terena
a lim - granicno ubrzanje
• a max
b
b
d
- najvece ubrzanje
- sirina konstrukcionog dela iii objekta upravno na pravac delovanja vetra
parametar hrapavosti terena
- dubina objekta (paralelna pravcu delovanja vetra)
f koeficijent zaklanjanja
9 =9,806 1 m/s
2
ubrzanje Zemljine teie
9 udarni koeficijent
h visina objekta
k redukcioni koeficijent; parametar topografije terena
k ' faktor povratnog perioda vetra
'1-
k t ' kt ' kt
8 C faktor vremenskog osrednjavanja osnovne brzine vetra, za terene klase hra-
pavosti A, B i C
koeficijent zaklonjenosti ravnih, paralelnih resetki
- duiina objekta
m - podeljena masa
n frekvencija slobodnih, neprigusenih oscilacija objekta, konstrukcije, iii kon-
r
struktivnog dela u tonu r = 1, 2~ ...
q pritisak vetra, uopste
r Strana II JUS U.C7.11 0
- pritisak od odvajanja vrtloga

qcr
-~·aerodinamicki pritisak vetra - indeks "g", sa povratnim period om "T" - indeks
qg.T.z
"T", na visini z - indeks "z" iznad terena
_ osrednjeni aerodinamicki pritisak vetra - indeks "m"; (ind~ksi "T" i "z" kao
qm,T,z
za qg.T ,z)
r - ton oscilacija r = 1,2, ...
t - vreme
u _ pomeranje (ugib) konstrukcije u pravcu (x) delovanja vetra
V - brzina vetra, uopste

v (z,t) _ fluktuirajuci deo brzine vetra u tacki prostora, kao funkcija visine tacke
f
iznad terena z i vremena t
V (z) _ osrednjena brzina vetra u tacki prostora, kao funkcija visine tacke iznad te-
m -'-
rena z
V
_ osrednjena brzina vetra - indeks "m", sa povratnim periodom "T" i na visi-
m,T,z
ni "z" iznad terena
B _ osnovna brzina vetra (na terenu hrapavosti "B", osrednjena - "m", povrat-
vm ,50,10 <- .'
nog perioda T = 50 god - ,,50", na visini z = 10 m - ,,10")

_ kriticna brzina vetra,' (za proveru stabilnosti pri odvajanju vr:t1og a )
vcr
w - opterecenje vetrom
X pravac delovanja vetra
y pravac upravan na delovanje vetra
Z pravac vertikale
Z _ visina iznad terena; z = 0 = nivo podnozja objekta
ABC _ gradijentna visina terena hrapavosti A, B ~ C
zG,zG'ZG
c) Grcka mala slova
a - parametar .hrapavosti terena

a nagib prema horizontali krovne ravni zgrada
{3 upadni ugao vetra
'"'I koeficijent sigurnosti
r - relativno prigusenje oscilacija
ra - aerodinam icko prigusenje
v= 1,4607 .10- 5 m 2 /s - kinematicka viskoznost vazduha
~ - ko~ficijent kosog delovanja vetra
rr - Ludolfov broj
p - gustina vazduha
_ standardno odstupanje fluktuirajuceg dela brzine vetra
- koeficijent ispunjenosti povrsine
- aerodinamicki koeficijent ispunjenosti
5 Osrednjeni aerodinamicki pritisak vetra
5.1 Opste odredbe

Osrednjeni aerodinamicki pritisak vetra q m, T , z za odgovarajucu brzinu vetra V
m,T, z (vidi t. 5.3.1)
dat je izrazom (2), a postupak izracunavanja predstavljen je slikom 1:
q = q . S2 .. K2 (2)
m,T,z m,T.10 z z'
JUS U.C7.1 10 Strana 9
osnovni pritisak vetra Qm,T,10 definisan je kao:
1
Qm,T,10 =2 .P • (Vm ,50,10· kt . kT)l . 10- 3 , [kN/ml] (3)
gdeje:
P - gustina vazduha (t. 5.2.1), u kilogramima po kubnom metru;

- osnovna brzina vetra (~. 5.3.6, slika 10, tabela 8), u metrima po sekundu;
Vm ,50,10
kt - faktor vremenskog osrednjavanja (t. 5.32.2,slika 4);
kT - faktor povratnog perioda (t. 5.3.3, slika 5);
, A
Sz - faktor topografije (t. 5.3S);

KZ - faktor ~kspozicije terena (t. 5.3.4).
52 Fizicke konstante vazduha
•
5.2.1 Gustina vazduha P 7,avi~i od nadmorske visine i temperature vazduha. U proracun se uzima vrednost koja
odgovara nadmorskoj visini podnoija objekta po tabeli 4 i temperaturi od t = + 15 °e. t
Vrednosti gustine vazduha p iz tabele 4 odgovarajustandardnoj atmosferi; (po JUS A.A 1.100). Dozvo-
Ijava se uzimanje u proracun konstantne gustine' vazduha, bez obzira na nadmorsku visinu podnoija ~
objekta, sa sledeeom vrednoscu: p = 1,2250 [kg/m3]. I
Kada se ne sprovodi tacniji proracun, gustina vazduha na nadmorskoj visini H [m] moze se izracunati
iz sledeee formule:
H
p = 1 ,225 - 8000 [kg/m3] (4)
5.2.2 Kinematicka viskoznost vazduha II uzima se u proracun kao konstantna velicina: v = 1,4607 . 10: 5 :
I
[ml Is], 5tO t~kode odgovara standardnoj atmosferi (po JUS A.A 1.100).
•
5.3 Brzina vetra
, 5.3.1 o pst e
Brzina vetra u ma kojoj tacki u prosto~u i u bilo kom trenutku vremena, na osnovu principa iz t. 4.5,
data je sledecom opstom formulom: . '
v(z, t) = vm (z) + vf(z, t), [m/s] (5)
gde je:
vm (z) osrednjena brzina vetra u posmatranoj tacki u prostoru, na visini z iznad terena, u intervalu
osrednjavanja t i sa odredenom verovatnocom pojave - povratnim periodom (t. 5.3.3)
- jednom u T godina;
vf(z, t) - fluktuirajuci dec ~rzine vetra, odreden statistickim analizama vazduSnih strujanja u atmosferi.
Strana 10JUSU.C7.110
z
z
Konstrukcioni materijal
,\ Mereobjekta I· \ 1[:1' b d \ rp.

a
-
L_----II~HIZ.
~~
CJ)
0
.....
~st objekta .. ~
-"- f7 co
I-~
--
('oj N
N E ~
>
0
T Q. ...-
Povratni period vetra objekta ,......,
Tabela 6 I-:
[god] -IN~ 1 E
N
E
II ~ c- .........
t .o. . .=.
Z II
"!.
Z
.=.
I-: I-:
- Kategorija hrapavosti terena a Ib t a Tabela 5
E
c-
E
c-
.--_[-_]_----.' Slika6 ~ (:S_ ~

Topografija terena r---7----i Sz Tabela 7 r tool 1 ~
~ Slika8 ~ ,......,
[-] Slika 9 II J....
~
N
~
I
Ir-----------------.r------,
1\
Meteorolo;ki podaci ,,",,50,10 Slika 10
L - .- --I!
_ _ _ _ _ _ _ _ [m/s]
0
--
~------------~ ...- I.l')
Slika 4 Slika 5 0
~ N
r-:::::--. coE ~
-I .... .....--
:- 0
...-
I-
--
I kt .::,t.
co .J:I ,......, ~ I-: ,......,
...-0 IDa 1D8 .::,t.... II) E II)
.........
en-
g- S!:: M -
en -
0
oS V/ J=L II
.........
.§.
>
II .§.
...!...
~~
d d d 52 "!.
I....~ I~
.... I~
.... oS . . r: I-:
E
I.l')
co
co
m
a
I.t)
co
~
-
C")
c:i 1::L
> >
E
- -
'1:1:,
II
tC~
1/
a
N
II
I
~
-I~
ct ...
.::,t.
co ... 0 ...
~ ~
~ « co u
~
II
I-
-- .. -
Slika 1 - Postupak CD : Izracunavanje osrednjene brzine osrednjenog aerodinamickog pritiska vetra
l
JUS U.C7 .110 Strana 11
_ Tabela 4 - Vrednosti gustine vazduha p 1 )
Nadmorska visina Gustina Nadmorska visina Gustina

podnozja vazduha podnozja vazduha
p [kg/m '1
3
[m] [m] p [kg/m3]
a b a b
1 0 1,2250 12 1 200 1,0900

2 100 1,2133 13 1 400 1,0686
3 200 1,201 7 14 1 600 1,0476
I
4 300 1,190 1 15 1 800 1,0269
5 400 1,1787 16 2000 1,0065
6 500 1,1673 17 2200 0,9864
7 600 1,1560 18 2400 0,9666
8 700 1,1448 19 2600 0,947 2
•
9 800 1,1337 20 2800 0,9280
10 900 l 1,1226 21 3000 0,909 1
11 1 000 1,1117 1)· Po JUS A.A 1.100 - Standargna atmQsfera
Osrednjena brzina vetra vm sa povratnim periodom T [god~ i u tacki na visini z [m] iznad terena, ozna-
cena sa vm, T ,z data je sledecim izrazom:
------------ ~-----~-
z
vm"z
T = (k t 'k T ' vm" 501'\'
rJ
[- 't) . (-~~]. S - v
V U T 10
~ . S , [ m /]
. ,,' s (6)
10 I z
-
m" z z
gde je:
vm ,T,10 - projektna osnovna brzina vetra, u metrima po sekundi;
kt - faktor vremenskog intervala osrednjavanja t (t. 5.3.2);
kT faktor povratnog perioda T, (t. 5.3.3);
v - osnovna brzina vetra (t. 5.3.6), u metrima po sekundu;
•
m,50,10 -
b parametri hrapavosti terena (tabela 6);
z - visina posmatrane tacke iznad terena (tekuca koordinata), u metrima;
ex - koeficijent hrapavosti terena (tabela 6);
Sz - faktor topografije terena (t. 5.3.5, slike 8 i 9)
Iz osrednjene brzine vetra vm, T ,z izracunava se osrednjeni aerodinamicki pritisak vetra qm , T , z' (t. 5.4).
Fluktuirajuci dec brzine vetra vf iz formule (5) utice na formiranje dinamickog koeficijenta G iz formu-
Ie (3), preko udarnog koeficijenta, 9 ~ intenziteta turbulencije vetra I.
Udarni koeficijent 9 izrazava udarnost (mahovitost) vetra i u proracunu se m_usva~ jIUM~n~~E!.~ , .
\
standardu JUS U .C7 .111.

i~tenzitet turbulencije vet~a I je odnos standardnog odstupanja,oyf' brzine vetra vf(z, t) od osrednjene
vrednosti vm (z) brzine vetra, u tacki prostora na visini z iznad terena:
(7)
a u ovom standardu izracunava se iz:
r-
1= j-i;- (-)
10
z
ex
, (8)
f
Straml 12 JUS U.C7 .110
!
.1
gde su: I
~a
u.
} - parametri ~Iase hrapavosti terena dati u tabeli 5.
Profil vetra je dijagram promene intenziteta osrednjene brzine vetra v m, T ,z po visini z iznad terena. Dat
je faktorom ekspozicije K = ~ . (z/1 O)a iz formule (6) i principijelno prikazan slikom 3.
z .
Gradijentna visina zG je ona vislna pocev-od koje, navise, osrednjena brzina vetra v m, T ,z ima konstantnu
vrednost v T . Vrednosti gradijentnih visina zG [m], za pojedine vrste hrapavosti terena, date su u
m, ,zG
tabeli 5.
I
...-.
CIt
........ A
..s
E I I
> i
ca
.... t
.....
C1)
>
co
c:
.~
co
t = 3600 s = 1 h
i Vremenski interval osrednjavanja
1-
Vreme t (s)
Na slici je:
v{t) - brzina vetra kao funkcija vremena t .
vm - osrednjena brzina
vf - fluktuirajuci deo brzine vetra
v =v m + vf
1 t2
V =- f' .v(t) . dt
m t tl
Slika 2 - Deo jednog anemografskog zapisa vetra i definicija brzine vetra
Tabela 5 - Pregled faktora hrapavosti terena i gradijentnih visina .
Gradijentna
Klasa hrapavosti terena Parametri hrapavosti terena
visina
Opis Oznaka a b a Zo zG
I
I'
-
a
-
b
[-]
c
[-]
d
[-]
e
[m]
f
I
[m]
II 1 Velike vodene uzburkane povrsine, A 0,021 1,4 0,11 0,003 180

(mora, jezera)
\
I
I
2 Otvoreni, ravni tereni B 0,030 1,0 0,14 0,03 320
i 3 Sumoviti tereni, industrijske zone C
_ _ c..... 0,041 0,5 0,22 0,3 440
\
!
1
!
z [m]
I
Vm t z = Vm T = konst .
I !\ . _': ' ,zG
zG' b ia I
iz tabele 5 ----t-- Gradijentna visina

I
"m,T,z Z a
i vm,T,z = vm.. T,10 . Vb' -
10) =v
m,T,10 . . Kz
-----
Osrednjena brzlna vetra na visini z iznad terena
I Jeren
10
o
brzina vetra
~
o Vm,T,z [m/s]
Slika 3 -Dijagram promene intenziteta osrednjene brzine vetra po visini z iznad terena
5.3.2 0 s red n j a van j e b r z i n eve t r a

5.3.2.1 Osrednjena brzina vetra vm odreduje se na sledeci nacin:
1) prikupe se anemografski zapisi najmanje 15-godisnjih snimanjc:;
2) odrede se, analizom ekstrema, godisnji maksimumi osrednjenih brzina vetra, za t = 1h - interval
osrednjavanja (stika 2), za svaku godinu snimanja;
3) vrednosti osrednjenih brzina vetra iz 2) koriguju se ukoliko je potrebno i svode na vrednosti koje od-
govaraju ravnom terenu (klasa hrapavosti B - videti sliku 4) ina referentnu visinu od 10 m (videti sli-
ku 3); korekcija se izracunava primenom formula (10);
4) iz niza vrednosti iz 3) odrede se, primenom Fiser-Tipitove (Fisher-Tippet) distribucije tipa 1 -for-
mula (llb) v;ednosti v~,T, 10 [m/s], za povratni period od T ·godina (videti t. 5.3.3).
5.3.2.2 Ukoliko je prilikom projektovanja dob~en podatak 0 osnovnoj brzini vetra vm,T,10 sa drugim vremen-
skim intervalom osrednjavanja ta [s], onda se t~ svodi na t = 1 h pomocu faktora vremenskog intervala
osrednjavanja k t datog odnosom:
kt = (9)
Za pojedine klase hrapavosti tere.na (t. 5.3.4) - vrednosti kt mogu se izracunati iz formula (10) iii ocita-
ti iz slike 4.
Obale uz velike vodene povrsine, klasa hrapavosti A: k A = 1 4665' t- 0.0491 (lOa)
t' a
Otvoreni tereni, klasa hrapavosti B: kB = 1 6509 . t-0.0645 (lOb)

t' It
Urbane zone, klasa hrapavosti C: kC = 2044 8 . t-0.0935 (10c)

t' It
gde je uvek: 3s ~ ta ~ 3 600s j za t8 = 3 600s k t = 1.

I
Strana 14 JUS U .C7 .110
2,0 L - - - - - r - - . . , . . . - - - - - r - - - r - - - - - - - , Kla~a hrapavosti terena
.1"4~-- C (urbane zone)

~--------+----+---------+----+---------~~_1
o
~.I ~'. ,..---+---- B (otvoreni tereni)
1, 5 ~----+---+------1I_____tJrF_--~"'---t
il.J 1, 4 t------t---t------1~~+___:::.,,-c---_::::aII.....,
1,3t---------~--~----~~__:::.~--~~--~~
----+---- A (velike vodene
1;~----~~~~~~~--------~ - povrsine)
1, ,1------:::k.I~~=--_+_-t_---~
',0 '--..-:~....J__"""___ _. J _ . _ i . . - -_ _ ___.l._ ___:>
60min 10 6 1min.
305 35
Stika 4 - Odnos osrednjene brzine vetra (indeks m) za interval osrednjavanja ta na 10m iznad terena i
, osrednjene brzine vetra u intervalu 1 h (indeks 3 600) na1 0 m iznad terena,lI zavisnosti od ta
b za klase hrapavosti terena A, B i C
5.3.3 P 0 v rat nip e rio d 0 S red n j e neb r z i n eve t r a
Povratni period vetra je vremenskl period od T [god] u kome ce osrednjena brzina vetra v T biti
m, ,z
jedanput dostignuta.
Potrebno trajanje meteoroloskih opazanja i nacin ekstrapo/acije rezu/tata definisani su u t. 5.3.2.1 ..
Veza osrednjene brzine vetra v m, 50 ,z sa povratnim periodom T = 50 god. i osrednjene brzine vetra
Vm, T ,z sa povratnim periodom T [god.] data je faktorom povratnog perioda:
--.----
kT = - ( 11a)
v m ,50,z
kT =- - -
1,507
fl 1 - 0,13 In [-In (1 -
1
-T)]] (11 b)
koji se moze ocitati j iz slike 5.

,',54' .-._-_._.- - ---- ----.-
<.
E
~~ --
",,-
~
~
.,., ~
~
0,5
o -
-'"
5 10 50 100 500 T ... _.

[god.]
S/ika 5 - Odnos osrednjenih brzina vetra ~a ~rovatnocom pojave jednom u T godina iT = 50 godina
~ ~(--~~--------------------------------------
JUSU.C7.110Strana 15
Vrednosti povratnih perioda T [god] odreduju se na jedan od sledeca dva naeina:
1. iz tabele 6, iii
2. iz odgovarajuce tehnicke regulative za pojedine vrste konstrukcija.
Tabela 6 - Povratni period vetra T [god] za pojedine vrste konstrukcija i objekata
Konstru kcije ,
T kt
Grupa Pojedinacne konstrukcije, objekti [godJ
a b c d
Hidroelektrane
- 21 E/ektrane T er moe lektrane 100 1,060
f--
,~ . 3 Nuklearne elektrane
,l
4 Skole
r---
5 Bolnice
-6 Pozorista
!---
7 Bioskopi
~ -
F. 8 Sporstki objekti
~ - 9 Industrijske zgrade sa skupocenom opremom 100 1,060
I r---
10 Muzeji sa izuzetno dragocenim zbirkama
r---
11 Zgrade saveznih ustanova
--
12 Zgrade republickih ustanova
-
13 Zgrade javnih gradskih sluzbi
I
c---
14 Nacionalne biblioteke
~
15 Stambene zgrade
--
16 Zgrade Hoteli
r--
I 17 Restorani
I---
18 Biblioteke
-
19 Administrativne zgrade 50 1
~
20 Komunalni objekti
~
21 Industrijske zgrade
-22
i'--
Depoi II
23 Skladista skupocene opreme
i-
24 Skladista osim onih pod 23)
:-
25 Stoene staje 20 0,920

~
26 Hangari putnicke avijacije

~
-27- Hangari ratne avijacije

28 Hangari avijacije javnih sluzbi 100 1,060
'--
29 Hangari privredne avijacije

30 Konstrukcije za nosenje antena 1)
:-----
31 Dalekovodi 2)
-
32 Dizalice
-33 Inzenjerski
Nosaei staza dizalica
--- o~jekti
34 Dimnjaci
-35- I
-36 -
-
Silosi
Bunkeri
50 3 )
I
1
J
Strana 16 JUS U.C7 .11 0
Nastavak tabele 6
-
Konstrukcije
T kT
Grupa Pojedinacne konstrukcije, objekti [god]
a I b c d
r
.3738- Rashladni tornjevi
-
39
Inzenjerski
objekti
Industrijska postrojenja
Rezervoari
50 1 I
.40
r---
Objekti za zabavu, bez publike (vrtuljci, tockovi, gondole i sl.) I
I
41 I Drumski mostovi bez saobracaja I i
-;;-1
~
Zeleznicki mostovi bez saobraeaja
50
I
1
43
-- ~pesafki mostov; bez saobracaja
44 Drumski mostovi sa saobracajem
i -
Mostovi
45 Zeleznicki mostovi sa saobracajem 10 0,858
- c
46 Pesacki mostovi sa saobracajem

-
47 Transportni mostovi 1
- '" 50
48 Privr.emeni objekti ~20 0,920
I
49 I I Montaze, iZgradnje 5 0,793
1)
Dato u JUS U.H2.11 O. - CeliC!:ne konstrukcije za nosenje antena. Projektovanje i izvodenje.
2;
Regulisano Pravilnikom 0 tehniC!:kim merama za izgradnju nadzemnih eJektril:nih vodova. I
3)
Sa povratnim periodom T = 50 god. ako odgovaraj utam tehnickom regulativom to nije drugal:ije cdredeno.
5.3.4 Uti c a j h rap a v 0 s t i t ere nan a 0 pte r e C e n j eve t rom
Tereni su svrstani u tri klase hrapavosti:
klasa ~.rap.~vosti A: velike vodene povrsine (mora i jezera), mirne i uzburkane;

.1,
w·!I
[
klasa hrapavosti B: otvoreni, ravni tereni sa retkim pojedinacnim preprekama: drvecem, kucama i sl.; i
klasa hrap.~vosti C: sumoviti predeli, industrijske zone, urbani kompleski, gradovi.
Uticaj hrapavosti terena na profil vetra (slika 3) obuhvaeen je faktorom ekspozicije K (videti formulu
_ __ _ __ ________ ._ _.. __ ___ _ _ __ ____ z __________ ,, __ _
(6)) gde su parametri hrapavosti b i Q dati tabelom 5. Faktor ekspozicije K i intenzitet turbulencije J
z
(formula (8b)) predstavljeni su slikom 7. .
z a
K =Vb . (-) (12)
z 10
Ukoliko se projektovani objekat nalazi u zoni terena sa dYe hrapavosti ,,1" i ,,~'':, onda se izbor mero-
davne hrapavosti obavlja po kriterijumima datim slikom 6.
;-!
:
Jj
I!
i ~I
I q
it .\~ !
I lr
!;. H '.jf
I 'j:
- I"
:1
.....A....
_~~s U .C7. 110 Strana 17
Merodavno " 1 "
Merodavno ,,2"
I
-0 5 km >d 1 >500m
~ ,,2"
c5
y
~f
! -
.
1-
1 Slika 6 - Izbor merodavne hrapavosti na terenu sa dve hrapavosti
5.3.5 Uticaj topografije terena na brzinlJ vetra _

Ukoliko se projektovani objekat nalazi na brdovitom terenu mora se uzeti U obzir povecanje brzine
vetra. Ako se ne raspolaze rezultatima merenja na k~nkretnoj lokaciji mogu se koristiti sledeci priblizni
izrazi za povecanje faktora ekspoziclle Kz preko faktora topografije terena S z , slika 8.
.
Faktor ekspozicije iina vrednost K~:
K*z = Kz . Sz ( 13)
gde je K faktor ekspozicije ravnog terena dat formul-:)m (12), a faktor topografije terena iznosi ~
1
•
z
~]
I
S= [1 +.1S
z max
(1 - l:<.L)
kL
e -a . (14)
gde su parametri topografije dati tabelom 7.
l
L
------------------------~-----~.-----------
z Z \
1m] [m]
2,64
10
0 ~ .,
0 b
K! =b·( 1~ )2&
-
Iz=V ~ .( ~ t
r Faktor ekspozicije K2 Intenzitet turbulencije I

z
~
~
z
[m]
z'
Kat~orija
A
hrapavosti terena
8 C
II z
[m] A
Kategorija hrapavosti terena
B C
10 1,400 1,000 0,500 10 0,122 0,173 0,286

15 1,531 1,120 0,598 15 0,117 0,164 0,262
20 1,631 1,214 0,678 20 0,113 0,157 0,246
25 1,713 1,292 0,748 25 0,111 0,152 0,234
30 1,783 1,360 0,811 30 0,lQ9 0,149 I 0,225
35 1,844 1,420 0,868 35 0,107 0,145 0,217
40 1,899 1,474 0,920 40 0,105 0,143 0,211
45 1,949 1,524 0,969 45 0,104 0,140 0,206
50 1,995 1,569 1,015 50 0,103 0,138 0,201
60 2,076 1,652 1,100 60 0,101 0,135 0,19~_
70 2,148 1,724 , 1,177 70 0,099 0,132 0,187
80 2,212 1,790 1,248 80 0,097 0,129 0,181
I
90 2,270 1,850 1,315 90 0,096 0,127 0,177
100 2,323 1,905 1,377 100 0,095 0,125 0,173
120 2,419 I 2,005 1,492 120 0,093 0,122 0,166
140 2,502 2,094 1,597 140 0,092 0,120 0,160
160 2,577 2,173 1 693 160 0090 o 117
, 0156
z~ = 180 2,644 2,246 1,784 180 0,089 0,116 0,152
200 2,314 1,868 200 0,088 0,114 0,148
225 2,391 1,968 225 0,087 0,112 0,144
250 2,463 2,061 250 0,086 0,110 0,141
275 2,529 2,149 275 0,085 0,109 0,138
300 2592 2233 300 0084 0108 0136
z~ =320 2,640 2,297 320 0,084 0,107 0,134
350 2,390 350 0,083 0,105 0,131
375 2,463 375 0,082 0,104 0,129
400 2,534 400 0,082 0,103 0,127
zc. = 440 2,643 440 0,081 0,102 0,125
G
-
Referentni nivo za proracun Iz je nivo z = h/2,
gde je h - visina objekta
Stika 7 - Faktor ekspozicije i intenzitet turbutencije
l
JUSU.C1.110Strena 19
Tabela 7 - Parametri topografije terena
1) k
Oblik brezuljka LlSmax a
x<O x>O
a b c d e
H
a Dvodimenzionalne grbine (stika 8a) 2- 3 1,5 1,5
L
H
b Dvodimenzionalne kosine (slika 8b) 1,8 - 2,5 1,5 4
L
H
c Trodimenzionalni, osnosimetril:ni brezuljci (slika 8a) 1,6 - 4 1,5 1,5
L
1) A~oje H/L>O,5. u formuli (14) rac!:unati sa H/L = 0,5.
Za objekte koji se nalaze unutar doline (slika 9) koriste se vrednosti faktora topografije iz slike 9 .
.,..
Uticaj topografije terena na intenzitet turbulencije vetra obraden je u t. 5.3.1.
~.
ti a)
I
Ii
i
i
Ii
Profil vetra na ravnom terenu Profil vetra na brezu Ij kastom terenu
Slika 8 - Profili vetra vm(z) na: a) grbini iii breiuljku, b) kosini
Vetar .
s~ = 0,9
---J
a)
b)
Stika 9 - Faktor topografije terena S z pri delovanju vetra: a) upravno na osu okoline; b) paralelno osi
>
dofine; (grube vrednosti)

Strana 20 JUS U.C7 .110
r
5.3.6 Pro j e k t n a (J"s nov n a -ff'" z ina vet r a
,6.erodinamicki pritisak vetra iz formule (3), odnosno profil vetra dat formulom (6), izracunava se za
svaku konstrukciju po/~ieci od osnovne brzine vetra v~,T, 10'
Osnovna brzina vetra v~,T,10 je osrednjena (prosecna u tackj) brzina vetra Ondeks "m") u 1h·interva·
lu, koja moze biti prekoracena jednom u T godina [ indeks "T" dobijen iz anemografskih zapisa pri
vlsini instrumenta od 10 m (indeks ,,10") iznad posmatranog terena (videti sliku 3)], merena na izlo-'
zenom mestu tokom najmanje 15 godina, na terenu koji odgovara klasi hrapavosti B (t. 5.3.4).
Vrednost projektne osnovne brzine vetra odreduje se na jedan od sledeca dva nacina:
1) merenjem brzine vetra na lokaciji na kojoj se nalazi projektovani objekat i anemografskim belezenjem
i analizom po t. 5.3.2,
2) koriscenjem vrednosti osncvnih brzina vstra iz slike 10 iii iz tabele.8, uzimajuti u obzir geografsku
zonu brzine vetra u kojoj sa naiazi posmatrani objekat.
Napomene: 1. Podnozje objekta je tacka preseka vertikalne ose konstrukcije iii njenog oslonca sa te-
renom jli gornjom ivicom temelja, ako su ovi iznad terena.
2. Blize odredenje osnovne brzine vetra za trazeno mesto doblja sc iz tabele 8. Za sva mesta
sa nadmorskom visinom podnozjo objekta ~ 1 000 ~ treba racun3ti sa vm ,50,10 ~35 mIs, ~
ukoliko tabelom 8 nije data tacnija vrednost. II»'
Projektna osnovnu brzina vetra vm,l,

_ 10 izracunava se posebno za svaki objekat iz formule:
v == k . k . vB [m/s] ( 15)
m,T,10 t T m,50,10
gde je:
8
Vm ,50.10
osnolJna brzina vatra gecgrafske zone oblekta sa intervalom osrednjavanja t (slika 2)
t = 3 600 s iii t i= 3 600 s;
faktor vremenskog intervala osrednjavanja (formule (9) i (10) i slika 4); za t = 1h = 3600s,
k t = 1;
faktor povratn99 perioda (formule (11) i stika 5); za T __= 50 god. kT = 1;
povratni period projektovanog objekta, u godinama, (tabela 6).
~
~I
i
I
\
··-"~,;"~--~""'·~:~·""'-""'~~'1-~~~.¥t'WWA '5<.4,., ~Q
r-
.-----~-.--- ... ~. "----- ~ ..-- ............. -~
PRIVREMENA KARTA
OSNOVNIH SRZINA VETRA

B
V m.50.1 0 [m/s] SFRJ
J ....~:,~~,:
'"",.
,',II!{I;'(,; ..
iT!t,:.:'~;"'"
II
t
1',\", e,...o
. , ··.. ·1
I .....
~l);l~;::' '7
f ·'z
J '.
,:" , >.,J'I?'.*;
/' w.:;) -0
":;,~,:~;::~~ \:5::' 0"'" ...p
~{~~:~~f
'7'
""""'~ /' ........ ,. ....,...~.

/. ".~,:';.-
.·A·... :t<·'II"1'
.-...
..... :l>~ ..i~
\
/'
/ • . ''t.•.
"
I;L~\'; 'J",~.,~ •. 'l'
.. :~ -~~":.:.' .. ,;\....'~..... . ~.~~ :.r<~~:~.~.~.~

~~\..~ . "~'
4..,-
LEGENDA o
~"':'
B
'V,.j: ~ 'c-
V m.50.10 [m/s]za:
C
l~ I",'~ .• ; .. ,,~ • ',t
Y
\,01, j? .. ~... ~ ). ~"6:~.(, ..1) en
ravan teren - klasa hrapavosti B
~: "., "t.::_" ::>"¥ ,./.::':';::'';~.,. C
h
~'.
II
m~
interval osrednjavanja: t ~ 1 h . ~<~;/j).\ .. ~.; \ '.. . . :~. 'II'" '. ...:-J
'~~'~"\\~"7;~? .
.v~ 'AJ~ "',~
~ povratni period: T::: 50god. 4·,~·:'r. o
. :.. ~!I"'"
,en
[ ;\ -~. ...
A'L',\:
I~
(I(.t • .' ';:):'''A
, ~ ~ .·or·' \
.', ·"f'"",,'
.
~
. ·c:~r·,fII! II»
!,
''''';' l _ '.~'''''''' ' , .... "
r.... . , }
l1. .. r··.·t·:·,..
1,'1 i;
r, . N
~.
(,
F·" {,~ ..
r Strana 22 JUS U.C7 .11 0
- ~.;.
5.3.7 Prostorna korelacija brzine vetra

Prostorna korelacija brzine vetra izrazava se faktorom prostorne korelacije B, tj. brojem koji izrazava .
verovatnocu nastupanja istog udara vetra 9 . vf (tacka 5.3.1 i slika 2), u dve tacke izlozene povrsine
konstrukcije, u istom trenutku t.
Faktor prostorne korelacije B dat je u standardu JUS U.C7 .111 i koristi se za izracunavanje dinamickog
koeficijenta Gz '
Tabela 8: Pregled privremenih i pribliinih osnovnih brzina vetra vB "0 10 po pojedinim meteoroloskim stanicama u
SFRJ
m._ ,
\
(Ekstremne brzin,e vetra osmotrene na meteoroloskim stanicama Jugoslavije u periodu 1951-1970. god.)
Redni Nadmcrska Geografska Geografska Brzina

I broj I STANICA visina.H s sirina duiina vetra
I I
m
I m/s
I i
!
I I
I 1. I Ajdovscina 110
' SLOVENIJA
(
J.> 45053' 13°54' 35
i
I 2. I Maribor 275 46°32" 15°39' 19
I
i
3. Murska Sobota 184 46°38' 16° 11' 19 I
I 4. I Ljubljana 299 46°04' 14°31 ' 26
I
i 5.
I
I Koper 33 45°33' 13°43' 35
I
I
6. I Smarno 452 46°29' 15°07' 19 I
I
I, 7. I
II
Novo Mesto 220 45°48' 15°11" 16
J
HRVATSKA
'- ..
8. I Pazin ' 291 45°14'
i
9.
10.
II Pula
Varaidin
30
167
I 44°52'
46°18'
13°56'
13°51'
16°23'
16
35
It 16
II
11. I Zagreb I
123 45°49' 16°02' 19
I 12. I Bjelovar 141 45°54' 16°51' 16
13. Daruvar 161
14. Osijek
I 89
45°36"
45°32'
17°14'
18° 44'
16
16
I
I 15. Siavonski Brod 88 45°10' 18°00' 16
I 16. I Sisak 98 45°30'

-
16°22' 23
I 17. Karlovac 112 45°30' 15°33' 16
18. Rijeka 120 45°20' 14°27' 30
19. I Senj 26 44°59' 14°54' 35
20. Mali Losinj 53 44°32'
I
14°28" 23
21. Gospic 564 44°33' 15°22' 35
22. I Zadar 5 44°08' 15° 13'
23.
24.
II
Og"lin
Parg
,
328
863
45°16'
45°36'
15°14'
14°38'
26
26
23
25. I Sinj 308 43°43; 16°40' 35 ~
,
26. Knin 234 44°02' 16°12' 35
27. Sibenik 77 43°44' 15°55'
- ..
30
28. Split 122 43°31 ' 16°26' 35
29. I Hvar 20 43°10' 16°27' 19
30. IOrebic 6 42°58' 17° 10' 19
31. Lastovo .. 186 42°46' 16°54' 19
32. Palagruza 98 42°24' 16°16' 30
33. Dubrovnik 49 42°39' 18°06' 26
,
i
Redni Nadmorska Geografska Geografska Brzina
broj STANICA sir ina duzina vetra
visina,H s
m/s .~
----------- f---~-~.- " .. - --- -. ---- --.-_.- ._-- ~- ~-.-~ .. --~- -- .. -
m
........ .. -. - -- -- .. '-
._-- ._. __ ._.._.._---_.. _--- ~
j
I, BIH
34. Butmir 518 43°50' 18°21 ' 30
35. Sokolac 872 43°57' 18°49' 30
36. Biha~ 246 44°49' 15°53' 30
37. Drvar 485 44°23' 16°24' 35
. _- 38.
- - -,.
39.
Sanski Most
-"-_.-
Banja luka
. -. - ".' ..... --.
158
153
---
~-
-
44°46'
44°47'
16°42'
1-7°1'3'
. -- ,,_, 4_
26
30
40. Jajce 430 44°21 ,. 17°16' 26
41. Livno 724 43°50' 17°01 ' 30
42. Zenica 344 44°13' 17°54' 23
43. Tuzla 305 44°33' 18°42' 16
44. Sarajevo 630 43°52' 18°26' 23
45. Mostar 99 43021 ' 17°48' 35
46. Bileea 491 42°53' 18°27' 25
I
SRBIJA
47. Palic 102 46°06' 19°46' 23

48. Sombor 87 45°46' 19°09' 26
49. Klkinda 81 45°51' 20°28' 19
50. Zrenjanin 80 45°24' 20°21 ' 23
51. Novi Sad 86 45°20' 19°51' 35
52. Sremska Mitrovica 81 44°58' 19°38' 19
53. Loznica 121 44°33' 19°14' 23
54. Beograd 132 44°48' 20°28' 19
55. Vrsac 83 45°09' 21°19' 26
-
56. Veliko Gradiste 82 44°45' 21°31' 23
57.
58.
59.
Negotin
Zajecar
Zagubica
42
137
314
I
44°14'
43°53'
44°12'
22°33'
22°18'
21°47'
l
;1
19
19
26
60. Smederevska Palanka 121 44°22' 20°57' 19
61. Valjevo 174 44°17' 19°55' 19
62. Titovo Uiice 440 43°52' 19°51 ' 19
63. Kragujevac 190 44°02' 20°56' 16
64. Kraljevo 219 43°44' 20°41 ' 19
65. Krusevac 166 43°34' 21"21' 19
66. Nis 202 43°20' 21 °54' 19
67. Dimitrovgrad 446 43°01 ' 22°45' 23
68. Vranje 433 42°33' 21 °55' 19
69. Pristina 573 42°39' 21 °09' 23
70. Pee 498 42°40' 20°18' 19
71. Prizren 402 42°13' 20°44' 19
. MAKEDONIJA
72", Skoplje 238 41°58' 21°39' 19

73, Kriva Palanka
l-:"~ 691 I 42°12' 22°20' 19
r Strana 24JUS U.C7.110
T abela 8- nasta~a k
Redni Nadmorska Geografska Geografska Brzina

broj STANICA '1isina,H s sirina duzina vetra
m m/s
74. Stip 326 41°45' 22° i l' 26

75. Berovo 824 41°43' 22°51' 23
76. Demir·Kapija 125 41°25' 22°15' 23
77. Devdelija 59 41°09' 22°30' 26
78. Prilep 673 41°20' 21°34' 23
79. -Bitolj 586 41°03' 21°22' 26
80. Ohrid 760 41°07' 20°48' 23
CRNA GORA
81-.
82.
Pljevlja
Kolasin
784
944
I 43°21 '
42°50'
19°21 '
19°32'
26
23
83. Niksic 647 42°46' 18°57' 35
84. Titograd 49 42°26' 19°.17' 26
85. Bud'Ja 2 42°17' 18°51 ' 19
86. Bar 1 42°06' 19°06' 23
87. Ulcinj 97 41 °55 , 19°33' 26
88. Herceg-Nevi 40 42° 28' 18°30' 30
I
VISINSKE STANICE (PREKO 1 000 m)
1. Kredarica 2514 46°23' 13°51 ' I 44

2. Kupres I 1 190 44°00' 17° 17' I 35
3. II Bjelasnica
~_.
I 2067 43°43' 18° 16' 59
.'
4. I Kalinovik 1 073 43031 i 18°27' 26
5. Sjenica 1 0')5 43°16' 20°01 ,. 23
I
6. Z!atibor 1 029 f
43°44;· 19°43' 35
7. Lazaropole 1 332 41 °32' 20°42' II 30
8. Zavizan
I i 594 44°49' 14°59'
I 35
__. ___.~.~~ ........_.~., __._.... ~_ .. _.. _, _Zabrcnjeno pre~tampalanje ($'Ie vrs12 umn~cwanja) , . ___ ...__..
Ns osnovu mi~ljenja Republi~kog sekretarijata za kulturu SR Srbije br.413-81/74'{)2 od 04.02.1974. ne plata se porez na prornet
Stampa Savezni zavod _za,.standardizaciju - Beograd
UDK 624.042 Ukupno strana 20
JUGOSLOVENSKI
STANDARD
Osnove proracuna gradevinskih konstrukcija JUS
-
OPTERECENJE VETROM U.C7.111
SA OBAVEZNOM Dinamifki koeficijent i aerodinamicki pritisak vetra 1991.
rRI~!ENOM
cd 1992-03-27 Pravilnik br. 15/01-149/116 od 1991·08-07; Sluzbeni list SFRJ, br. 70/91.
Prilog A ' je dat radi informacije.
SADRZAJ
Strana .
1 ..
Predmet standarda i podrucje primene • • • . • . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . • . . . . . . . . . . . . 1
2 Veza sa drugim standardima . . . . . . . • . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . • 1
-------
3 Opste odredbe 0 • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • : • • • • • .2
4 Kriterijumi ocene konstruk~ija prema krutosti i dinamicki koeficijenti '0 ••••••••••••••••• 0 ••• 2
5 Aerodinamifki pritisak vetra . . . . • . . . . • • . . • . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7 .
5.1 Male krute konstrukcije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7
5.2 Velike krute konstrukcije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 0 •••••••••• 7
5.3 Vitke konstrukcije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7
6 Efekti dejstva vetra na vitke konstrukcije . . . . . . . . • . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10'
:
6.1 Opste karakteristike konstrukcije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10
. 6.1.1 Rejnoldsov broj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10
6.1.2 Strouhalov broj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . • . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10
I
.6.1:'~-·; Skratonov broj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11
i
i
j 6.2 Optereeenje od odvajanja vrtloga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11
l-..;..;.
Prilog A Neki nafini proracuna frekvencija slobodnih, neprigusenih oscHacija konstrukcija . . . • • . . . . . • . . . 16
j
\I 1 Predmet standarda i podrucje primene

iI \
Ovim standardom utvrduje se nacin izracunavanja dinamickog koeficijenta G i aerodinamickog pritis-:,
ka vetra q g. T,Z [kN/m 2 ] obuhvacenih opStim izrazom za opterecenje vetrbm': iz JUS U.C7.110:
i
~
I,
.
w=q9,T.z: C · A, [kNilikN/m'] (1)1

qg,T.z = qm ,T .z . G z ' [kN/m
2
] (2) I
gde ie: "I
qm,T,z - osrednjeni aerodinamicki pritisak vetra definisan uJUS U.C7.110, u kilonjutnima po kvadrat-
nom metru; -- -- -
C - koeficijent pritiska iii sile po JUS U.C7.113,
-~ _. - -
A - izlozena pov...sina konstrukcije po JUS Y. .C;;7 .112, u kvadratnim metrima.
2 Veza sa drugim standardima
JUS U.C7.110 - Osnove proracuna gradevinskih konstrukcija. Opterecenje vetro~.Osnovni principi i

osrednjeni aerodinamicki pritisak vetra
JUS U.C7 .112 - Osnove proracuna gradevinskih konstrukcija. Opterecenje vetrorn. Opterecenje ve- i
~m~~a I
-- -
JUS U.C7 .113 - Osnove proracuna gradevinskih konstrukcija. Opterecenje vetrom. Optereeenje ve-
trom ostalih konstrukcija
Izdanje na
I izdanje sh jezlku-'
'.. ~ Opste odredbe
Dinamicki koeficijent GZ , odnosno aerodinamicki pritisak vetra q g, T ,z [kN/m, 2 ] iz izraza (1) i (2) ko-
riste se za odredivanje optereeenja vetrom w [kN] u pravcu duvanja vetra - pravcu x (slika 1) i odreduju
se i za krute (male i velike) i vitke konstrukcije - tacka 4.
, Vitke konstrukcije se na optereeenja brzinskim pritiscima vetra moraju proveriti optereeenjima koja
deluju up ravn 0 na prava~~~~~~~j_a_~!~~~~~ p~~ya_cy ,_i~i_~()r~i~!l~ ivi~~tL!a~~~~ ~) ~ .
#-1
4 , Kriterijumi ocene konstrukcija prema krutosti i dinamicki koeficijenti
\ 4.1_ Efekat dejstva vetra na konstrukciju (JUS U.C7.110) odnosno aerodinamicki pritisak vetra (formula 1).
zavise od krutosti konstrukcije.
I
l 4.2 Prema odgovoru na dejstvo vetra, konstrukcije se dele na krute i vitke konstrukcije, gde se pod pojmom
"konstrukcija" podrazumeva element obloge, objekta, kon_~ruk~ion! dec, glavni noseei konstrukcioni
sistem iii staticki sistem objekta u celini.
: 4.3
4.4
U smislu razgranicenja iz t. 4.2 moguce je npr. da delovi obloge iii odgovarajuci konstrukcioni delov;'
budu vitki, a da glavni noseci konstrukcioni sistem bude. krut.
Odredivanje krutosti konstrukcije obavlja se primenom postupaka
Za objekat u celini
r!)
/~------------~----~----------------------------------~,
odnosno ® iz slika 1 i 2. •
Za oblogu
/
I
Visina Obl~ge' Visina obj~kta T opografske Ugib vrha
, lznad terena iznad terena okolnosti objekta
l hCI [m] h [m] Slika 8 Slika 9 u [m]
L JUS U.C7.110
~/~ \
~
3 3
~
•
Pojednostavljen metod
JUS U.C7.112
Slika 3
z
("et")
Obtogn("Cl")
. \
Ugib (u) vrha objekta izracunava se
\ iz opterecenja vetrom
\
w=q g,T,z ' C ' A

dobijenim proracunom po standar·
dima JUS U.C7 .112 i JUS U.C7.113
Napomena: Za'primenu pojeunostavijenog metoda Illoroju iJiti ispulljeni svi uslovi iz serne.
Stika 1.- Postupak @) za odredivanje krutosti obtoge i konstrukcije

4.5 Ako S\.i lSjJiJnjeni svi U~! ovi koje n3!a~e kriterijum 0 iz sli ke 1, konstrukcija odnosllu obloga su krute,
a aerodinamicki pritisak vetra proizvodi same efekte savijanja koji se mogu izracunati primenom pojed-
nostavljenog metoda za male krute zgrade iz standarda JUS U.C7.112.
4.S Ukoliko nisu ispunjeni svi uslovi kriterijuma ~ primenjuje se provera-po kriterijumu ® (slika 2).
Postupak (D zasniva se na ispitivanju podloinosti konstrukcije rezonantnom efektu izrazenom preko
odnosa (R/B)2 iz izraza za dinamicki koeficijent G z '
-=
G
Z
1 + 2g . I . B
z
j R
1 + (_)2_
B
(3)
gde je:
udarni koeficijent; ?
intenzitet turbulencije po ~~S U.C7 .110, izracunat za z = h/2;
faktor prostorne korelacije brzine vetra, slika 3;,
rezonantni faktor.
..
Na odnos (R/B)2 uticu i sledece velicine iz slike 2;
I ~ - relativno prigusenje oscilovanja konstrukcije, dato vrednostima iz tabela 1 i 2;
5}_ faktor spektralne energije vetra (slika 3); ,

5'
nl - frekvencija slobodnih neprigusenih oscil~cija konstrukcije u 1. tonu, u Hz;
Q - redukovana brzina vetra, iz slike 2, formula (4).
Tabela 1 - Vrednosti relativnog prigu!enja ~1) oscilovanja Vrednosti rolativnog prigu!enja ~ ), za slu~ajeve
1
Tabela 2
kor.strukcije neobuhvacene tabelom 1
Materijal
Vrsta konstrukcije
~ Materijal
-
Vrsta Vli!za r
konstrukcije [-] konstrukcije konstrukclcnih del ova- [-]
Vijci bez planskog predna-
1 Visoke zgrade 0,010 -- --
1 prezan!a ~
~
f--- 0,008
2 Niske zgrade 0,020 Vijci delimi~no prednapreg-
~ 2
Celik 2 ) Dimnjaci zavareni Celik 2 ) nuti 4 )
3 0,005 f---
Prednapregnuti vijci4 )
~
Dimnjaci sa vijcanim veza- 3 0,005
4 ma bez prednaprezanja 0,010 I--
Zavarene veze5 )
~
0,010 4 0,003
I 5 ReSetkasti tornjevi i jarboli
Armirani i 5 Armiranobetonske konstrukcije3 )
6 Zgrade, visoke i niske 0,015 0,010
I----
prednapreg- 6 Konstrukcije od prednapregnutog betona 3 )
7 Dimnjaci 0,015
I--- nuti beton 3 )
8 Re!etkasti tornjevi 0,010 7 Zidane konstrukcije bJ 0,020
8 Drvene konstrukcijl) 0,025
1)Veza kriti~nog prigusenja ~ i logaritamskog dek-rementa prigu!enja 0 : ~ = 2 Tr/O.

2) Po JUS C.SO.500.
3) Po Pravi"'k
nI u 0 te h nI'~k'Ir:!' normatlvlma
.. za beton i armirani beton i Pravilniku 0 tehni~kim merama i uslovima za
prednapregnuti beto~.___
4)
Po JUS U.E7.140.
5)
PoJUS U.E7.150.
6) --
PraVilnik oteh-ni~kim normativima za zidane zidove ,( -
7)
Po JUS U .C9.200.
V (4)
m,T,h
a nl . h
)2
0 4/ 3
za b/h ~ 0,25 iii h/b < 4; (!! )2
Tr
·5 (5)
B -4 ~
0 5/ 6
za b/h < 0,25 iii h/b > 4; (!! )2 Tr
. 5' . (S)
B 4 ~
Reperna vrednost odnosa faktora (R/B)l iz t. 4.6, formule (3), u ovom standardu je usvojena kao:
(R/B)l = 0,5.
U zavisnosti od (R/B)l dinamicki koeficijent Gz (odnosno odgovarajuci aerodinamicki pritisak vetra
q ) racuna se po sledecem:
g,T ,z
-----. ;~~~_~ 1s-)2-<~~~_ Gz : 1-~-~~_~~
a.odgovarajuci aerodinamicki pritisak: q-'g, T ,z~- ~ ~ m, T ,z • Gz , [kN/ml],hoje predstavljeno postupkom

G)na slici 4. - -
Za (R/B)2 ~ 0,5: G =1+2gl

z z
Bj1+(~)l,
B
(8)
=q T ' G , [kN/m ] sto je dato postupkom ®

2
, a odgovarajuci aerodinamicki pritisak: q g, T ,z m"z _ z na sli-
ci 5.
4.~ Ukoliko je objekat takve namene da ne sme ugroziti udobnost korisnika,onda treba proveriti i vrednost
najveceg ubrzanja pod delovanjem vetra na objekat po sledeeoj formuli:
a
max
= 2 . 9 . IZ . B . ( -R
B
) . 41T2 •
-
n21 • b. ~ a •- lm/s
l1m,
2
] (9)
I.
gde su pored velicina iz tacke 4.6 i ove velicine:
b. - ugib vrha konstrukcije (z = h) pod aerodinamickim pritiskom qm, 1 O-,z izracunatim po postup-
.I
q ku CD JUS U .C7 .110, pri povratnom periodu vetra T = 10 god, u metrlma; -
~ a.
l tm
- 2 % Zemljinog ubrzanja ::::: 0,20 ml S2 , ako to nije drugacije odredeno za projektovanu vrstu kon-
i - strukcije.
I
Objekat Teren
b h V m,T,10 b
[m] [m] [-] [m/s] [-] [-]
JUS U.C7.110
h Ci
Dinami~ka analiza vm,T,h ,:Vb (-:;o~ 'v m ,T,10
-10 ' __
= v m,l, Kz
--
h
2L
[-]
(6)
( .i!..)2
B
~O
~,
5 ;
•
Konstrukcija nije podlozna Konstrukcija jeste podloina
rezonantnom efektu rezonantnom efektu
Konstrukcija spada u velike Konstrukcija spada u vitke
krute konstrukcije _ konstrukcije
Glavni noseei sistem

Razdelnica
j
!
Oblast' primene' konstrukcija normal ne krutosti h/2.L . h
0,03
1,0 _ 1,0
.S!. 0,6
'(3
co
OJ
5 0,5 ~-------------------------+~--~~----~--~~~~------~~4-~5
~
(1) 0,4
...c:o 8 t.
....en
...o
0,3 --..---1'--- I
a.
...o
....
~,
co
0,2
I- I~
LL
.- .- I ;. -~-;I~.1 I
0,1
0,1
b/h
l,O
i
1 - -_ _ _ _ _ _ _ _ - ==~-_:~- ---- - -:_~_ ~~~~le~Cije-. L= _-_----6-0·-.-m-----....... O•04 \
Q03 ~
0,02 -_. __._---------_._- l -.--- .. --.
f
--. __ __ ._,,_._--
. --' ------ .-
0,02
L-------~-----------rl
S iii S' hl.2L h
1
[-]
I
.S!.
O,Of . ____-~- ------.-.. --~·-~r.·~~~ ~-]
-_=.=.-_-_=.-
1--.-_-_ . -- .-.-......- -.- ---.r-O,01
I
'c,
...
(1)
c: -" 1
(1)
0,005 -----.--. "--'- ----. - .----.--- --- --. 0,005
~ 16
(1)
c:
... -.. -------.-- ------.-----.- 5 '.... ! .. 5
~ ... ---... _ - (b/h < O.,lS} -l
4J
~
(1)
a.
> 0,25) --- .- (b/h
~ en
~
;I
a
'':
~.
4J
0
co
I· ."'--'-- .-.
i
LL
I 0,00 t \-_ _!..--!._..:..' ~,~, _'_'.-'-'

0,1
---'~!---'-. . .;'- .;'- -.'. . ;,~. :. .,.; . '_""'----.:._--=-_~~:__~....;:O/OOt
0,2 0,3 0,5 1,0 5 ~ 10
~ b/h ~~~~
VITKE KONSTRUKCIJE -----3IE---- KRUTE KONSTRUKCIJE . 71
~ .. -
Slika 3 - Dijagrami faktora B is (S')
5 Aerodinamicki pritisak vetra'

5.1 Male krute konstrukcije
Za male krute konstrukcije, one koje ispunjavaju sve kriterijume postupka ~ (slika 1)' (konstrukcije .
visine h ~ 15 m i obloge visine hel < 100 m) - aerodinamicki pritisak vetra dat je izrazom:
q =q 'K2 . G [kN/m2] (10)

9 ,T ,z m ,T , 1 0 z, z'
gdeje:
Qm,T,10 - osnovni pritisak vetra, odreden postupkom CD iz JUS U .C7 .110;

Kz faktor ekspozicije, dat tabeJom 3;
Gz - dinamicki koeficijent iz tabele 4.
Tabela 3 - F~tor ekspozicije K za male kon- • Tabela 4 - Dinami~ki koeficijent G z za male krute kon-
z
strukcije i obloge po c:D 1) strukcije i obloge po CD
.,' 1
[m]
~ 5
z
0,9' KlO
K
[-]
b
z
1 Obloga
Deo objekta
a
r
fIt>
G
[-]
b
z
2,5
t 2
> 5
KIO
2 Konstrukcije za no~nje obloge. Veze
<10 obloge.
3 ~10 K z ' stika 7 JUS U.C7.110 3 Glavna noseca konstrukcija
2,0
4 Ankeri
1! Postupak CD ,- JUS U.C7.110
5 Temeljne konstrukcije 1,4
Napomena: U specijalnom slucaju malih krutih zgrada (videti JUS U.C7 .112) aerodinamicki pritisak i
vetra sadrzan je u izrazu za pritisak vetra qw:
q =(q ·K2z )·(C·G), [kN]

w m,T,10 z
gde je C koeficijent pritiska, a proizvod (C • C ) kombinovani koeficijent (videti JUS U.C7 .112 tac-
z
ka 4)
5.2 Velike krute konstrukcije
Za velike krute konstrukcije, one koje ispunjavaju uslove', postupka ® (slika 2), aerodinamicki pritisak
vetra izracunava se po izrazu:
01 )
i po postupku 0 (slika 4) ,.gde j~;~srednjeni aerodinamicki pritisak qm,T,z definisan u JUS U.C7 .110.
5.3 Vitke konstrukcije
Aerodinamickim pritiskom vetra
-q .G
qg,T,z - m,T,z z
P?stupk0rTl ® (slika 5), definisan I je i odgovor vitke konstrukcije (postupak ® sJika 2) u pravcu
dejstva vetra.
Ostali moguci odgovori vitke konstrukcije, (uporediti tabelu 2 u JUS U.C7 .110) i odgovarajuci efekti
- ..- --._--------
definisani su u t. 62 i 6.3 ovog standarda. t >-
I
I Tabela 5,JUS U.C7 .110
b
h 9 [-]
[-] [-]
Obloge
Slika 7, JUS U.C7.110
Sekundarna konstruk-
cija za no~enje obloge.
2 4,q
r
SI.3 Veze obloge i k.ofl-·
strukcije
B
G lavna nose6a kon-

3,0
SI. 7 JUS U.C7.110
,
r----+--~---! K '"' y'"b (-)
z ex
z 10 "
[-]
JUS U.C7.110
lq m,T,z = alm,T,10 • K 2 .
z
1
1) Referentni nivo, z, za odredivanje intenziteta turbulencije Iz je:

za obloge i sekundarne konstrukcije njihova visina iznad terena;
za glavnu nosecu konstrukciju z = h/2.
Slika 4 - Postupak @ za izracunavanje aerodlnamickog pritiska vetra na velike krute k'ohstr.Jkcije .~-
JUS U.C7 .111 Straml 9
Objekat
b h t a
[m] [-] [-]
• vt------ (12)
[-]
Iz(JUS U.C7 .11(» ,) . 0,577 ()

9 - "'2 . 1nVt + 13
. Slika 7 .
V2·lnVt
[-] [-]
G ""1 +291
z
ajl
z
+ (~)2
a (3)
[-]
qg,T,z - qm,T,z • Gz (11)
[kN/m2]
- -
nl [Hz] - frekvencija 1. tona neprigusenih oscilacija .
1 )Videti prirnedbu naslici4.
t = 3600 5 - vreme osrednjavanja brzine vetra
6 Efekti dejstva vetra na vitke konstrukcije
6.1 OpSte karakteristike konstrukcije
Vitke konstrukcije, odredene postupkom ® J~lika 2), mogu biti pobudene dejstvom vetra na torzione
oscilacije, oscilacije upravno na pravac vetra zbog odvajanja vrtloga, a mogu postati i aerodinamicki ne-'
stabilne. Ovi efekti se, u ovom standardu, izrazavaju odgovarajucim brzinskim pritiscima - kvazistati~·
kim pritiscima vetra.
Da Ii ce nastupiti nabrojani efekti i kolika je velicina odgovarajucih brzinskih pritisaka zavisi od osobina
same konstrukcije: krutosti - izrazene preko frekvencije n r _ [Hz] slobodnih neprigusenih oscilacija (u
tonu r = 1, 2 ..• ), Rejnoldsovog (Reynolds) broja Re poprecnog preseka konstrukcije, Strouhalovog
broja St, Skratonovo.g (Scruton) broja Sc, kao i od osred~jene brzine vetra Vm,T :z [m/s].
6.1.1 Rejn 0 Ids 0 v br 0 j
Rejnoldsov broj Re konstrukcionog dela, iii konstrukcije u celini, dat je formulom:
v . ~ b
m,T,z
Re=---- [-] (14)
v
gde je:
~~:T,Z - osrednjena brzina vetra na visini z, odredena PostuPkomG),JUS U .C7 .110, u metrima po se-
kundu; -
b - sir ina konstrukcije upravna na pravac duvanja vetra, u metrima;
v - kinematicka viskoznost vazduha definisana u JUS U.C7 .110, u kvadratnim metrima po sekundu.
Pri v = 1,4607 . 10- s m2 Is = konst, Rejnoldsov broj se izracunava iz:
°
Re = ,685 . 1OS • vm , T,z • b ( 15)
6.1 .2 St r 0 u h a I 0 v b r0 j
Funkcija odvajanja vrtloga od konstrukcije n [Hz] data je formulom:
tJl Vm,T,z . St
n = ji-.---- [Hz] (16)
b
gde je St Strouhalov broj. Vrednosti Strouhlovog broja, za razne poprecne preseke, date su u tabeli 5.
Ako se sa nr [Hz] oznaci frekvencija slobodnih neprigusenih oscilacija savijanja konstrukcije u 1. iii 2. to-
nu (r =1 iii 2), u pravcu upravnom na pravac duvanja vetra, iii frekvencija 1. tona slobodnih, nepriguse-
nih torzionih oscilacija, onda je kriticna brzina vetra vcr ona (osrednjena) brzina vetra pri kojoJ' su
izjednacene frekvencije oscilacija konstrukcije n [Hz] i odvajanja vrtloga:
r
nr'b
v =--- [m/s] (17)
cr St
Kriticna brzina iz formule (17) primenjuje se za konstrukcione delove na yisini z [m] iznad terena i upo-
reduje se sa v . Za konstrukciju u celini, kriticna brzina se takode izracunava iz formule (17) i
. m,T:z
uporeduje sa vm, T ,h' gde je z = h = visina vrha konstrukcije.
, Tabela 5 - Vrednosti Strouhalovog broja za razne preseke

~.. .. .- .. . - . ~ - .. -.~ -- . ...
_ - ~ . -- '-'- - - ---- - .~ ~
."---_. -
Presek Re St
[-] [-]
a b c
1
--.. bI I I - 0,10
2 --.. r-n - 0,15
3 10 3 ~ Re ~ 10 5 0,20
I---
r---
5
4
-4
ill 10 5 ~ Re ~ 2 • 10 6
Re> 2 .10 6 -
0,20 - 0,30
0,15
6 f)
-4 bJ }------1 - 0,15
1)
Za osta!eo~troivi~ne preseke oblika - , L, ..L,U, H,.JL takode se moze
pretpostaviti da je St ~ 0,15.
6.1.3 S k rat 0 nov br 0 j
Skratonov broj Sc odreden je formulom:
Sc = (18)
gde je:
~ ielativno prigusenje dato tabelama 1 i 2 u t. 4.6;

m masa objekta po jedinici duzine , u kilogramima po metru;
p gl1stina vazduha; p. = 1,225 kg/m 3 iii iz tabele 3 JUS U.C7.110, u kilogramima po kutmom metru;
b - sir ina objekta. iii konstrukcionog dela, upravno na pravac duvanja vetra, u metrima.
6.2 1
-
Optereeenja cd odvajanja vrtloga
J
6.2.1 0 pst e
Odvajanje vrtloga pri vazdusnim strujanjima oko konstrukcije iii konstrukcionog dela moze na njim~
izazvati razlicite efekte.
Razli kuju se tri slucaja:
. 1) Kriticna brzina vetra vcr [m/s], odredena formulom (17),je takva da ne postoje efekti na konstruk-
ciju od odvajanja vrtloga.
2) Aerodinamicko priguSenje ~ a
( 19)
je manje od k.onstrukcionog prigusenja ~, ~a <~, a amplitude pomeranja pojedinih tacaka konstrukci-

je su umerene veli~ine; odgovarajuce ekvivalentno kvazistaticko oprerecenje se izra~unava i izrazava
kao inercijalna sila iii kao brzinski pritisak bo~~nog vetra upravnog na ppduzni pravac x. /
I
3) Aerodinamitko prigusenje ~ a 1 formula (19),je negativno a po intezitetu vece od konstrukcionog pri-
gusenja L I ~~ !>~, pa se mogu ocekivati velike amplitude pomeranja konstrukcije u bocnom pravcu,
.
pravcu y. Velicina ovih pomeranja je reda veli~ine sirine b [m] upravno na pravac duvanja vetra; u
takvom slucaju treba preduzeti odgovarajuce mere da se konstrukcija dovede do slucajeva 1) iii 2).
, Celokupna provera osetljivosti konstrukcije na odvajanje vrtloga i definisanje optereeenja od odvajanja

, vrtloga data je postupkom ®' na slici 6. Postupak ® je opsti postupak primenljiv za konstrukcije .
: razlicitih preseka iz tabele 5
IU slucaju cilindricnih konstrukcija moze se primeniti postupak dat u t. 62.3.
6.2.2 0 pst i po stu p a k

Opsti postupak provere osetljivosti konstrukcije na odvajanje vrtloga definisanje optereeenja ad
odvajanja vrtloga predstavljen je slikom 6.
6.2.3 P 0 stu p a k 0 d red i van j a e k v i val e n t nih b r z ins k i h p r i tis a k a n a c iii n-

dricne konstrukcije
6.2.3.1 Odredbe t. 6.2.3 primenjuju se na sve cilindricne konstrukcije ukoliko to odgovarajueim jugoslovenskim
standardima za pojedine vrste konstrukcija nije drugacije odredeno (za industrijske dimnjake, konstruk-
cije za nosenje antena i slicno).
6.2.3.2 Za pojedinacne cilindricne konstrukcije (stika 7) primenjuje se takode postupak ® ' ali se umesto
inercijalne sile po formuli (22), moze primeniti formula (23) koja ekvivalentno optereeenje od odvajanja
vrtloga izrazava kao optereeenje od brzinskog pritiska qcr:
q = - 'p'v 2 'iO- 3 [kN/m 2 ] (20)

cr 2 . cr '
(23)
gde je:
P ~ - gustina vazduha, p = 1,225 kg/m 3 , iii prema JUS U.C7.110;

vc r - kriticna brzina vetra,._._._.'_
data formulom (17), pri Strouhalovom broju iz tabele 5;
_____ . _. ____ . .. _.. ____._ .. _._._ __.._..._. ____ ._ ..~.. 0 _ .____ . _ . . . . _.
Yh - pomeranje vrha konstrukcije, (2 = h), odredeno formulo~ (21) iz slike 6;:

a} za najveei broj cilindricnih konstrukcija koeficijenti C 1 , C 2 i C 3 iznose:
h
-~'6: C1 = 3; [-]
b
Cz = 0,6 C3 = 1,0 (24)
h
-<16:
b
3
C1 = -
4 IF b '
[ -]
'IJ I
.. ,
Pretpostavlja se da optereeenje w y izracunato formulom (22) deluje u gornjoj treeini '1isine konstrukci- \
je (slika 7) ,
- ,
b) Ukoliko
_ je kriticna brzina iz formule (17) vc ~ 10r mis,.a oanos
, dimenzija konstrukcije iz slike 7 h/b~
~ 12, koeficijenti C 1 iz formule (23), C z i C 3 _iz formule (21) (slika 6) iznose:
C1 = 6, (25)
c} Za konusne cilindricne konstrukcije (slika 8) koeficijenti C 1 , C 2 i C;-i~~~;~

- slucaj b
sup
< 0,90' b m_r, b.--- ·:> '-,l()':-b m :
. In f
" l ___ _
(26)
- slucaj b sup ~ 0,90 . b :, b inf ~ 1,10 . b :

m m
C1 = 3, 1,2 (27)
jOts
JUS U .C7 .111 Strana 1~
-------~--- z·
I h -+------,.....
I
I :.-7.
I Konstrukcija
I oI----,-.,~:__-j~
,-----'------,
1 JUSU.C7.110
.-----'------,
5/.8 ab.S,sl.10 Tab. 1 i 2 US U.C7.110 z
(y) x
I m b St h
II~~
[m/s] [-] [-]
I
I o'---,,-,-,' ..."n,,',,,----i~
,-"'r
(X) y
I
,*. I [m/s] 1 . . _koeficijent sigurnosti
I r relativno prigu~enje
I I (kcnstrukcij:)
ra aerodinamicko prigu·
I ~nje
I m podeljena masa
I n1 frekvencija oscilacija
[m/s] konstrukcije u 1. tonu
+
I C 1 , C 2 i C3 koeficijenti
u t. 6.2.3.2
I ¢, odnos din3mil:kog ugj..
I ba u tal:ki.,i" konstruk-
I 2 cije i najvece amplitude
pb 47Trm
I ta"- 'C2<r SC:O:--2- ~10
, ,I m pb vrha konstrukcije Y
Yi
h
[-]
I
,
I
I
I
ranja; t. 6.2.1 ranja; t. 6.2.1
,
._-j
(22)
r--~--t----+
Slika 6 - Postupak ®
za odredivanje osetljivosti konstrukcije pri odvajanju vrtloga i odredivanje opterecenja od odvajanja
vrtloga - opSti pos~upak
I
z
hT-------~~----~
b
-I! I-
h
w
-tr-
• --'---'>'~··.PIl:
.,,-
Y : i 3h
I-
I h!
o ---,..~~hl~
(y) .' I /:':,' / / //,
x
i I
I
I
yl
I
Slika 7 - Velicine u odredivanju opterecenja od odvajanja vrtloga cilindricne konstrukcije
O~----4--------L~Y.
Slika 8 - Velicine kod konusnih konstrukcija .
6.2.3.3 Za cilindricne konstrukcije u nizu (siika 9) Strouhalov broj St uzima so iz slike 10. ukoli ko je razmak
cilindricnih konstrukcija a [m] manji od 15-tostrukog prosecnog precnika najveceg cilindra dmax,m [m],
". ....~, 15' d max,m'
tJ.a
I
!
Slika 9 - Cilindricne konstrukcije u nizu
L~
g.;. :.
'- St [-]
-'""'"
1..--- - r--
-.....-~
..... ~
;;-
./
~ --
0,1
I
o
o 5 10 15 20 ~, [-]
!l
'(
! Slika 10 -- Vrednost Strouhalovog broja za cilindricna konstrukcije u nizu (videti sliku 9); a = ra~mak
pojedinih cilindara, d = d m8x ,m
Najpre se, kao u tacki 6.2.3.2,primenjuje postupak ® ' a potom, ukoliko je potrebno, ekvivalentno op-
tereeenje od odvajanja vrtloga W u zavisnosti od odnosa a/d, d
. . . - ... y - -.- -
= d ~ .. , ••.m
"V (slika 9) po sledeeem:
_ ako je (a/d) ~ 15, Wy = Wy iz formule (23); l28)

- ako je (a/d) ~ 6, y
W = 1,6 . (w y iz (23)); (29)
- ako je 6 ~ (a/d) ~ 15, Wy iz linearne interpolacije (28 r i (29).
r
PRILOG A
(informativan)
Neki nacini proracllna frekvencija slobodnih, nepriguSenih oscilacija konstrukcija
A. 1 Masa raspodeljena citavom duzinom (visinom) konstrukcije
A.1.1 Konstantan moment inercije poprefnoq preseka

Frekvencija slobodnih oscilacija u tonu r, ~r data je izrazom:
n
~
= __ (EI (30)
0
[Hz]
r 21T j-;;-:-[4'
gde je:
E modul elasticnosti konstrukcionog materijala, u njutn-ima po kvadratnom metru,

1= konst. moment inercije poprecnog preseka konstrukcije, lJ metrima na cetvrti;
duzina (visina) konstrukcije, u metrima;
m podeljena masa objekta, u kilogramima po metru;
koeficijent frekvencije tona r, dat u tabeli 6.
Tabela 6 - Preg!ed koeficij~mata frekvencije A tona r slobodnih oscilacija za

konstrukciju sa I = konst.
r 8 1 rs2 r:3 r:4 r:5 1

..
! ~~ooo,eu
o,e~ 0,500 0,121
~- ~ ~ ~ ~- ~oe ~
A:: l,52 ).: 22," ).:151,7 ). =121,0 A: 200,0
~
).:. I,a 7
~
), =
0,500
3 0,S
~ ~
O,aa7
A=ae"a
(\J,e C,I'"
A=
0,50
151
0,500
~.
0,.. 0 o,ao
),= 24 7
O,"Ot 0.773
•
~
A: 2 2,"
~
;'.
),:: 11,7
~ ~
~
).= 92'
~~ ).= 200 ),=211
Opt. 0,1 .... 0,277 0,723 o,oeo 0,.. 01 q773
-~
cp 71
~e ~o
0,22"
0,~7
~-
~.), = 2 2,~ _ _).:IV .. ),: 121 ),:: 200 A= 218
o,sn 0~2t ,,'0
6
0,.510
~ -::~.:r ~ A = HI,.
0'&'1
~t
... A=178
O,U1 <\122
~ A=272
0,l11 0,713
0,73a 0,.... 1 O,!3
~- ~- ~~ ~- ~.~
t ), = 15," t A= 50,0 t ),=104 t ),=178 t ),=272
A.1.2 Linearno promenljiv poprefni presek konusne iii piramidalne konstrukcije
Frekvencija slobodnih oscilacija u tonu r, n r [Hz] izracunava se iz izraza (30),

gde je:
I - moment inercije preseka kod z = 0, u m 4 ; u metrima na cetvrti;
m - podeljena masa za presek kod z = 0, u kg/ml ; u ,kilogramima po metru;
A - koeficijent 1. tona slobodnih oscilacija, dat slikom 11.
Zj
~
11 1 8 .....
I e" ...... _ _ ~,125
I
100....
h =l
• 1
I
01 \
1lJ
30~~O~,1~~O~~~-O~,3~-O~~~-O~)-L-OL~-L_~L1-L-O~~~-o~.a-d~'.0
.:J.
d
Stika 11 - Pomocne velicine za proracun frekvencije nl sJobodnih oscilacija konusne iii piramidal-
ne konstrukcije
A.2 Koncentrisana masa na konstrukciji podeljene mase
A.2.1 Konstanan moment inercije poprecnog preseka konstrukcije citavom duzinom (visinom)
•
Of Frekvencija slobodnih oscilacija 1. tona data je izrazom:
J
nl = - -
21T • 'j~'
;3EI [Hz] (31)
33
M'=M+--mi [kg] (32)
140 '
gde je:
M' - zamenjujuca oscilujuca niasa, u kilogramima; h=i
M - koncentrisana masa, u kilogramima;
m - pode/jena masa konstrukcije, u kilogramima po metru.
Slika 12
pS.tr.8.n8__
18 JU_S__
__ U_.C_7_.1_1_1________________________________________________________________________- .__ ~-~-_,__
,l
A.2.2 Moment i"nercije konstrukcije promenljiv duzinom (visinom) t
A.2.2.1 Konstrukcija zanemarljive mase 1
t
Frekvencija slobodnih oscilacija 1. tona data je izrazom:
[Hz] (33)
gde je:
M - koncentrisana masa, pretpostavljena da se nalazi u tezistu, u kilogramima;
f - pomeranje koncentrisane mase pod silorn F = 1 N, koja deluje u teiiStu koncentrisane mase i
upravno na osu konstrukcije, u metrima po njutnu.
A.2.2.2 Konstrukcija nezanemarlji'le mase

Frekvencija slobodnih oscilacija 1. tona moze se, izracunati jz izraza (31) Z3 SIUCRj, npr. kontejnera iii
dom izjednacavanja ugiba, a M' se izracunava r:

rezervoara na stubu promenljive geometrije. Pri tom sa moment inercije stuba I [m4] odreduje meto-
33
M'=M+--·M" [kg] (34)
180 ._'
gde je: M - ukupna musa stuba, u kilogramima.
A.3 Masa, pretpostavljena kao koncentrisana na _ra~licitim;nivoima
U prvom proracunskom koraku uvek je moguce aproksimirati konstrukciju na jedan od s!edeclh naci·
na:
A.3.1 Empirijske formule
, Za prizmaticne stambene zgrade (slika 13) mcgu se koristiti izrazi:
1) Spreg protiv vetru je u obliku zidanog, iii: nearmiranog betonskog zida~
n1 == Vb .,!2b+h [Hz] .
_V~
D,06'h
(35)
2) Spreg protiv vetra je u obliku armiranobetonske Iju*e:
[Hz] (36)
3) Spreg protiv vetra je armiranobetonska konstrukcija:
Vb
[Hz] (37)
0,09· h
4) Spreg protiv vetra je celicna konstrukcija:
Vb
[Hz] (38)
0,1 . h
L
JUS U.C7.111 Strene 19
Slika 13 - Mere prizmaticne zgrade u empirijskim formulama
:A.3.2 Relijeve (Rayleigh) formula
Formule (39) i (40) uzimaju u obzir i eventualnLJ!~taciju t~~~lja.
• A.3.2.1 Prva formula
)'n n ,
/ g ~
i=n
M. V:
1 I
n1 "",,--
2iT j };n M. V.2
i= 1 1 1
[Hz]
(39)
M. [kg] I
g:.: 9,81 m/s2
1
Stika 14 - Uz 1. Relijevu formulu
Konstrukcija se izdeli na n sekcija, amasa svake od sekcija se pretpostavi kao koncentrisana u teziStu
~ sekcije. Konstrukcija, inace vertikalna, pr~tpostavi se kao horizontalna (rotirana za 90°) ~ polj~ gravita-
cije, a Vi [m] su odgovarajuci ugibi od pojedinih sila tezine 9 . M, (slika 14). j
A.3.2.2 Druga formula

Moze se smatrati prvom aproksimacijom i primenjuje se ako se no trazi velika tacnost.
Mr.
[Hz]
M.
1
f:I,
(40)
fl [N/m]
, ;' ;'
Slika 15- Uz 2. Relijevu formulu

Konstrukcija se podvrgava delovanju horizontalne sile F = 1 N u nivou poslednje rnase. Ugibi f l , f 2 , ••• ,
f n [m] su rezultantni ugibi masa M 1, M 2 , ••• , Mn pod ovom jedinicnorn silom.
A.4 Oscilacije savijanja tankih ravnih ploca
Frekvencije oscilacija u tonu r tankih ravnih ploca date su izrazorn:
/3 E e~
n~- [Hz] (41)
r
2rr
gde je:
E rnodul elasticnosti materijala ploce, u njutnima po kvadratnom metru;

e - debljina ploce, u metrima;
a - veca mera ploca. u metrima;
b manja mera ploce, u metrima;
J1. podaljena povrsinska mas~ ploce, u kilogramima po kvadratnom metru;
v - Poasonov koeficijent;
(3 koeficijent frekvencije tona r, dat tabelom 7.
Tabela 7 - ~regied koeficijenata frekvencije (3 iz izraza (41)
{3 u tonu r
'-
Ploca
.... ,
PloC~ (3 U tClnU ~r .
- - - •• - . - - > -
~
.,L. a
r -1 ;a2 r:: 3
b r~4 '
e
T' r= 1 r=2 r=3
I
~
1i,f34 24.61 40,41 4.6.14
aE9
8,37 15,82 20,03 29,54
': I I
5,9
~
0,5 3,56 14,22 32,05 57,0
2 14,22 57,0 128.0 228,0
, 4,'5 24,26 70,}9 138,85
0,5 5,0
~ 1 1,01 2,47 6,20 1. 94 1
2 14,9
ff] ~
1 2,01 6,96 7,74 13,89 0,5 6,87
2 15,81
fg
4· " , 1\
1 10,40 21,21 ,1,29
~
38,04 6,47
",?-rr/.
~ , , b. Q ,i.t'
°
0,33
0,5
6,70
1,10
~
1 5,70 14.26 22,82 31,06
~ bI ., 0,5 '1,013 1,55 6,35
~
Q
• 2 1,0 4,3 6,2}
1 6,B} 14.94 16,95 24,89
-~'-~-.---.-.-.-.--~---.-------.---- Zabranjeno pre!tampalanje (svevrs1e umn~alanja)
l Na osnovu mi~ljenja Republitkog sekretarijata za kulturu SR Srbije br. 413-81 /74~2 cd 04.02.1974. ne plata se porez na promet
~tampa Savezni zavod za standardizaciju - Beograd
UDK 624-042 Ukupno strana 21
JUGOSLA \'ENSki
: STANDARD
Osnove proracana grade',inskih konstrukcija
OPTERECENJE VETROM
JUS
U.C7.112
SA OHAVl:.L.NOM Opterecenje vetrom zgrada
1991.
PRIMENOM
ad 1992-03-27 Pravilnik br. 15/01-149/116 od 1991-08-07; Sluzbeni list SFRJ, br. 70/91.
Bases for design of structures. Wind loads on structures. Wind loads on buildings
SADRZ AJ
Strana
1 Predmet standarda i podrucje primene • • . . • . . • . . . . . . . • • . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1
2 Veza sa drugim standardima . • . • . . . . . . . . . . . . . . . • . . . . . . . • • . . . . . . . . • . . . . . . . . . • . 1
3 Definicije i osnovne formule za proracun . . . . . . . . . . . . . . . . . • . . . . . . . . . . . • . . . . . • . . . • 1
4 Pritisak vetra na male krute zgrade . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . • . . . . • . • . . . . . 5
5 Pritisak vetra na niske krute zgrade . . • . . . . . . . • . . . . . . . . . . . . . • . . . . . . . . . . . . t ...... 8
6 Pritisak vetra na velike krute zgrade . . . • . . . . • . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . • . . . . . . • . . • . 8
7 Pritisak vetra na vitke zgrade . . . . . . . . • . . . . . . . . . . . . • • . . . . . . . . . . . . . . . • . . . • . . . . • . 8
8 Koeficijenti pritiska niskih krutih zgrada, velikih krutih zgrada i vi1kih zgrada .........•.•..•• 9
Ovim standardom se utvrduje nacin proiacuna optereeenj a vetrom, odncsno pritiska vetra, za zgrade
u celini, njihove pojedine konstrukcione delove i delove obloga.
2 Veza sa drugim standardima
JUS U .e7 .110 - Osnove proracuna gradevinskih konstrukcija. Opterecenje vetrom. Osnovni principi
i osrednjeni aerodinamicki pritisak vetra
It" JUS U .C7 .111 - Osnove proracuna gradevinskih konstrukcija. Opterecenje vetrom. Dinamicki koefici-
jent i aerodinamicki pritisak vetra
3 Definicije i osnovne formule za proracun
3.1 Opterecenje vetrom zgrada, u smislu ovog standaida, izracunava se iz opsteg izraza za opteieeenje vet- I
rom w iz JUS U.C7 .110, t. 2.4:
gde je:
qw - pritisak vetra,
As - efektivna povrsina.
Efektivna povriina As - projekcija izlozene povrsine zgrade na vertikalnu ravan normalnu na (horizon-
talni) pravac duvanja vetra.
-.- --- -- ---------------------- .- . . --- .. ... --.'-'--"-~ Izdanje na

I izdanje SAVEZNI ZA von ZA STANDARDIZACIJU sil)eziku ~
~. -.sU:8.na 2_ ~.U~_y~7 .112
3.2 l-P-r-itl-·sa-k-v-e-tr-a-n-a-z-g-ra-d-e-i-zr~-una~-sep~sledecim formulama: ;
~ pritis-ak za proracun glav~I_~.. ~()~i.'!-.§r1strukcIon-fh-defova~:·"krovnih veza~a, stubova, ramova, spre·
gova:
(2)
;~ pritisak vetra za prora~un delova oblo~: zidova, sendvi~-panela i sli~no, prozor~i vrata, odnosno
prora~un konstrukcionih delova koji ih nose: roznja~a, fasadnih greda i stubova:
• (3)
(4)
Cp =C pe -c pi'-[-1 (5)
gde je:
qm,T,z - osrednjeni aerodinami~ki pritisak vetra definisan u standardu JUS U .C7 .11 0, u kilonjutni-
ma po k vadratnom metru,
G - dinamicki koeficijent dat ovim standardom iii izra~unat primenom standarda JUS U .C7 .111;
z , Cp I' Cp I -
Cpe koeficijenti spoljasnjeg,unutr~njeg i lokalnog pritiska,definisani u t. 3.3 i slikama i ta- •
belama iz t. 4 i 8.
Osrednjeni aerodinami~ki pritisak vetra q m,T ,z isti je za sve zgrade, bez obzira na njihovu veli~inu,
krutost i oblik.
Dinami~ki koeficijent G se posebno odreduje za svaku zgradu i zavisi od krutosti konstrukcije (kruta
z
iii vitka) i vrste konstrukcije (obloga, glavni noseci sistem, teme)ji).
Dinami~ki koeficijent izrazava se:
a) samostalno, za svaki od delova zgrade (obloga, glavni noseci sistem i temelji); iii
b) kao kombinovani koeficijent, u proizvodu sa odgovarajucim koeficijEmtom pritiska: G .• C po , G . Cp I.
Primena b) moguca je jedino u slu~aju malih krutih zgrada (t. 4), a u svim ostalim slu~ajevima primenju-
je se slu~aj a).
3.3 Koeficijent pritiska C p je bezdimenzionalni broj dobijen iz odnosa izmerenog aerodinamickog pritiska
vetra i osrednjenog aerodinamickog pritiska, posle osrednjavanja po vremenu i prostoru:
i izrazava se kao:
- koeficijent spoljasnjeg pritiska - C ,
(6)
•
. pe
- koeficijent unutrasnjeg pritiska - C ,
pi
- koeficijent lokalnog pritiska - C I.
o p
Veli~ina koeficijenata Cpa i Cpl zavisi od oblika i odnosa pojedinih dimenzija objekta.
Veli~ina koeficijenta Cpl zavisi od velicine, povrSine i rasporeda otvora u oblozi objekta.
Koeficijenti pritiska svojim znakom odreduju smer delovanja optereeenja vetrom (slika 1):
- tla povrSinu, kao pritisak (znak +), iii
- od povrsine, kao sisanje (znak -).
i<oeficijent pritisko Cpl,C pe

101 ,...
\"pi Cpl, C pe
I_I C
pi
~ ~
Strano obloge spotjna unutra~nja spotjna unutrasnja
Zna!< koeficijenta + +
Slika 1 - Znaci koeficijenata spoljasnjeg pritiska C pe i unutrasnjeg pritiska Cpi.

(Koeficijenti lokalnog pritiska CPI imaju znacenje i znake Cpe )
3.4 Postupak p~racuna opterecenja vetrom w po formulama (1) do (5) predstavljen je slikom 2 - postu-
pak 0.
Postupkom (J) , na osnovu odredivanja krutosti glavnog noseceg sistema, uz pomoc postupaka CD iz
standarda JUS U .C7 .11 0 i ® ,@ ,@ i ® iz standarda JUS U .C7 .111, odreduje se potreban dinamic-
ki koeficijent Gz glavnog noseceg sistema, obloga, ankera i temelja.
Koeficijenti pritiska Cpe , C PI. i C p I dobijaju se iz tabela- 1 i 2 i iz slika ad 3 do 32 Qvog standarda.
Poste sprovedenog postupka Q) projektovana zgrada se svrstava u jednu od sledecih grupa:
- mala kruta zgrada (kombinovani koeficijenti G . C dati su slikama 33 i 3b i tabelama 1 i 2);
- niska kruta zgrada (dinamicki koeficijenti G dati su u tabeli 4 standarda JUS U .C7 .111, a koeficijenti
pritiska u t. 4 ovog standarda);
- velika kruta zgrada (dinamicki koeficijenti G z prema slici 2, koeficijenti pritiska iz t. 4);
- vitka zgrada (dinamicki koeficijenti prema slici 2, koeficijenti pritiska iz t. 4).
3.5 Pregradni zidovi zgrade, nezavisno od njenog oblika i svrstavanja prema t. 3.4, prove ravaj u se na pritisak
vetra q = 0,50 kN/m 2 • .
w
Povratni period vetra, T (god)
JUS U.C7.110, tabela 6
JUS U.C7.110,slika 1
Vrsta zgrade u pogledu krutosti
Oblog2 (;"cl")
Kontro!a ubrzanja .
:a~_; JUS U .C7 .111
Obloge
Kon~u~'~--------~--------------4
keije zs
no~nje
obloge
Gll!vni
nos. sisto Gz = 2,0
Ankeri
1----+------·- q
w
=q
m,T,z
·G·C
z pe
Temelji G 1,4
z
Glavni.
:nos.sist G z iz@)JUS U.C7.111
Slika 2 - Postlipak Q) za odredivanje nacina proracuna pritiska vetra na zyradu

4 Pritisak vetra na male krute zgrade '
- 4.1 Male krute zgrade su one zgrade koje ispunjavaju sve uslove za primenu pojednostavljenog proracuna
optereeenja vetrom iz formula (1) do (5) - postupak 0 na slici 1 standarda JUS U .C7 .111.
Ti uslovi su sledeei:
a) zgrada je visine h ~ 15 m;
b) sirina zgrade (dimenzija upravna na delovanje vetra) je najmanje dva puta veea od referentne visine,
tj: b ~2h;
c) zgrada nije posebno izlozena vetru ni iz jednog pravca, a i ne nalazi se na vrhu kakvog brezuljka iii
blizu padin e visoravn i, tj. topografski faktor S z = 1;
d) glavni noseei sistem zgrade je takve krutosti da ugib zgrade na referentnoj visini (slika 3b), pod opte-
reeenjem vetrom izracunatim prema izrazima (1) i (2), iznosi u ~ h/250.
42 Velicine kombinovanih koeficijenata (G • C pe ) i (G • Cp ,) za obloge zidova i krova , odnosno za glavni

noseei sistem,'dobijaju se iz slika 3a i 3b.
Velicine kombinovanih koeficijenata (G • C .) date su u tabeli 1.
pi
Tabela 1 - Vrednosti (G • C .) kombinovanog koeficijenta unutrasnjeg pritiska za malu krutu zgradu (slike 3)
PI of
<t
.iii>
Vrednosti (C pi G)
Velicina otvora u oblozi zgrade Cpi G {CpjG)
Zgrade sa velikim otvorima: kliznim vratima, ventilatorima iii prozorima koji

±0,7 2 ±.1,4
se mogu razbiti
Zgrade sa manje od 1 % povrsine svih zidova u otvorimaj otvori neravnomerno

±O,7 1 ±0,7
rasporedeni
Zgrade sa samo malim otvorima i manje od 0,1% ukupne povrsine zidova 0 1 0

-0,3 1 --0,3
4.3 Ukoliko zgrada ispunjava uslove iz t. 4.1, ali je razlicitog oblika od onog datog slikama 3, onda se za
izracunavanje pritiska vetra ne moZe primeniti postupak sa kombinovanim koeficijentima (G . C ) iz
p
t. 4.2, vee se u proracun pritisaka vetra prema formulama (2), (3) i (4) odvojeno uzimaju:
dinamicki koeficijent G z :
- za oblogu i sekundarnu konstrukciju za nosenje obloge: Gz = 2,5;
- za glavni noseei sistem i ankere: G = 2,0;
z
- za temelje: G = 1,4;
z
- koeficijenti pritiska Cp prema odgovarajueoj' slici iz t. 8.
ZI DOVI
-2,0 __~
<.!) -1,0
cu
uQ. O~------------~
1,0
2,0 -'--'--~__L..__I_-..L.___I_....
o 2 5 10 20 50 100
Povrsina m2
KROVOVI
10·< rl <30·
-4,0 -4,0
(!) -3,0 (!) -3,0

4J
Q.
U
cu
Q.
-10
, u -1,0
o ~"""--...L-........a...---,--", _ _ _ __
O--~--~---'--"'-----
o 2 5 10 20 50 100 o 2 5 10 20 50 100
Povrsina m2 Povrsina m 2
Sve povrsine
2,0 '__..L.--'----..L---L-__I_____-
o 2 5 10 20 50 100
PovrSrna mL
Slika 3a) - Kombinovani koeficijenti (G . Cpe ) spoljasnjeg pritiska vetra na obloge i odgovarajuce se-
kundarne noseee konstrukcije zidova i krovova mele, krute zgrade
6
/ 6E
/
sm
y = max { z
gde, alternativno, y takode moze biti jednako razmaku

kalkana od prvog sledeceg glavnog vezac.a 19rade.
Z ::::: min { 0,10 (min. horizontalne dimenzije zgradc)

0,40.H
Ugao duvanja z ~ { 0,04 (min. horizontalna dlmenzija zgrade)

vetra 1 in
•
Slika 3b) - Kombinovani koeficijenti (G . C ) spoljasnjeg pritiska vetra za proracun opterecenja
A' pe
vetrom glavnog nosecS9 sistema male krute zgrade
Tabela 2 - Kombinovani koeficijenti (G . Cpe ) spoljasnjeg pritiska vetra
Vrednosti (CpeG) za:

,
i
Slucaj A - Vetar uglavnom UPRAVAN na sleme
~
I
Nagib krovne ravni
Ci
0° do 5°
1
0,75
2
-1,3
3
-0,7
Izlozena povrsina
4
-0,55
~grade
1E
1,15
2E
--2,0
3E
-1,0
4E
-0,8
J
,,-...
20° 1,0 -1,3 -0,9 -0,8 1,5 -2,0 -1,3 -1,2
• 20° do 45°
90°
1,05
1,05
0,4
1,05
-
-0,8
-0,7
-0,7
-0,7
1,3
1,3
0,5
1,3
-1,0
-0,9
-0,9
-0,9
~-
Slucaj B - Vetar uglavnom PARALELAN sa slemenom
Slucaj Nagib .Izlozena povrsina zgrade

~ 1 2 3 4 5 6 1E 2E 3E 4E 5E 6E
B1 0-90° 0 -1,3 -0,7 0 0,75 -0,55 0 -2,0 -1,0 0 1,15 -0,8
B2 ~20° -0,85 -1,3 -0,7 -0,85 0 0 -0,9 -2,0 -1,0 -0,9 0 0

Strana 8JUS U.C7~112
1 5 Pritisak vetra na niske krute zgrade
5.1 Niske krute zgrade su one koje ispunjavaju sledece uslove:

a) zgrada je referentne vi sine h ~ 20 m;
b) sirina zgrade (dimenzija upravna na pravac delovanja vetra) je veca od referentne visine, tj. b> h;
c) glavni noseci sistem zgrade je takve krutosti da ugib zgrade na referentnoj visini, pod opterecenjem
vetrom izracunatim prema izrazima (1) i (2) iznosi u ~ h/250.
5.2 Ukoliko niska kruta zgrada ispunjava i uslov (c) iz t. 4.1 a oblikom odgovara slici 3, onda se moze pri-
meniti metod proracuna 'pritiska vetra sa kombinovanim koeficijentima (G . C pe ), (G . C P I) i
(G . Cp1 ) prema slikama 3a i 3b i tabeli 1.
5.3 Ukoliko niska kruta zgrada ne ispunjava uslov (c) iz t. 4.1 i razlicitog je oblika od oblika predstavljenog
slikama 3, dinamicki koeficijent G i koeficijenti pritiska C uzimaju se odvojeno u proracun prema
P
t. 4.3 (videti i sliku 2).
6 Pritisak vetra na velike krute zgrade
6.1 Velike krute zgrade su one koje su viSe od 20 m, tj. h> 20 m, i ciJi glavni noseci sistem ispunjava
uslove postupka @ iz slike 2 standarda JUS U .C7 .111.
6.2 Pritisak vetra na velike krute zgrade izracunava se prema izrazima (2), (3) i (4), odvojeno uvodeci u
L
-~.
proracun dinamicke koeficijente i koeficijente pritiska.
6.3 Za zgradu u celini, tj. njen glavni noseci sistem, raspodela spoljasnjeg pritiska vetra po visini z [m] data
je prema sledeeem (videti i slike 2 i 4):
a) za navetrenu stranu, prema promeni faktora ekspozicije K2z ) - slika 7 iz JUS U .C7 .110:
q =q
m , T ,z
. K 2•
m ,T ,1 a z'
b) za zavetrenu stranu, sa faktorom ekspozicije koji odgovara nivou sredine visine zgrade,
z = h/2,tj.Kfz=h/2)t·
c) za strane paralelne delovanju vetrai krov, sa faktorom ekspozicije koji odgovara nivou vrha zgra-
de, z = h, tj. K2 (z = h)'
6.4 Dinamicki koeficijent G z izracunava se odvojeno, za svaki od tretiranih delova zgrade:

a) za oblogu i sekundarnu konstrukciju za njeno nosenje, kao i njihove veze, prema postupku @ iz
slike 4 JUS U .C7 .111; (videti j Prilog A, JUS U .C7 .111);
b) za glavni noseci sistem i njegove veze sa temeljima zgrade, prema postupku (1), JUS U.C7 .111 j
c) za temeljne konstrukcije zgrade 70 % G iz stava pod b).
~ z
6.5 Koeficijenti ~ritiska C uzimaju se iz t. 8 ovog standarda.
P
7 Pritisak vetra na vitke zgrade
7.1 Vitke zgrade su one ciji glavni noseci sistem, ispitan postupkom @iz slike 2 u standardu JUS U.C7 .111,
spada u vitke konstrukcije, bez obzira na odnose duzine i sirine sa visinom zgrade.
72 U pogledu proracuna pritiska vetra vaze odredbe t. 6.2 i 6.3.
7.3 Dinamicki koeficijent G z izracunava se odvojeno, za svaki od delova zgrade:

a) za oblogu i sekundarnu konstrukciju za njeno nosenje, kao i njihove veze, prema postupku ® iz s!i-
ke 4 standarda JUS U .C7 .111;
b) za glavni noseci sistem i njegove veze sa temeljima prema postupku ® iz stike 5 standarda JUS
U.C7.111;
c) za temelje konstrukcije zgrade 70 % G z iz stava pod b).
7.4 Koeficijenti pritiska C uzimaju se iz t. 8 ovog standarda.

P
7.5 Glavni noseci sistem zgrade mora se proveriti i u pogledu horizontalnog ubrzanja, prema t. 4.8 standar-
da JUS U .C7 .111.
8 Koeficijenti priti$ka niskHl krutih zgrada, velikih krutih zgrada i vitkih zgrada
~------------'----------------------
a) Raspored spolJosn}lh pnt!soka no zldove zgrade b) Raspodela spoljasnflh pritisaka na
bocne zidove i lokalnih pritisaka
Cpe=-l,O no krov zgrade C = -0,7
pe
e= 0,8 Cpe=- 0,5
1
Cpe=-l,O
Rasp odela
\
\ C>
Raspodela Vetar
prltis ka W
r p ritiska W
\
• -----.
Vetar
1
l
\
~
~
d
N Osnova z rade
.--.
t:
\ c) Unutrasnji pritisci nazidove zgrade
h-'"
~ - ~-J
r-=; .c Polozaj otvora u zidovima
11/1111/ /1/ / /1/ I / 1/ / h I ( Otvori uglavnom na navetrenoj ,
I.
1 +0/7
Strani
•
d
Otvori uglavnom na zavetrenoj
, ~.
2
strani -0,5 l
Vertikalni presek zgrade ~
Otvori uglavnom u zidovima para-
3 lelnim pravcu vetra -0,7
Otvori ravnomerno rasporedeni u
4 -0,3
sva cetiri zida
Slika 4 - Raspodela koeficijenata piitisaka Cpe , Cpi. i Cpl kod zgrada sa odnosom h/b ;;. 2 i ravnim
krovom
Koeflcllenti spo/Ja!nleg pritlska Cp,e 2a h:b:1 = 1:-4:1
Krov.::vJ r:. d\le vode 0 .:;; 3-

p A B
\
c I D
I E
I F
I G
I H
0° +0,9 -0,3 -0,4 -04, 1-08

, -0,8 -0,31- ,3
0
-0,1 -0,5 -0,7 -0,8 -0,2 -0,3
hi" =
··:,".J···r~1 .~ "'·";b~~''il'··~''··i"··~ =J 15°
45°
+0,8
+0,5
-0,3
-0,4 +0,5 , -0,4 -0,9 -0,6 -0,61- 0,3
1 J
Za presek ,,0" (strana C) Cp ) = - 0,8
. ~'mW0.Zn~1 ,
\....
15°
45 0 Za presek "m" Cp ) = - 2,0; "n" Cp ) = - 1,0
O~{~AtCt
I I Koeficlj'.m~ ur.utra§nje9 pritiska C p, i za :3 = o~ , 15° 45°
o ~ t
.. ..._
F
0
H
Otvorl rasperedenl ravnomerno
Otvcri pretezno. na stranl· A
Otvori preteino na str<:n( Ef
l,-0,2
1
::::0,2 :"0,2
+O,S +0,7 +0,4
-0,3 -0,4
: 0,2
I" Otv6"ri pretezno na stranl C -0,3 -0,2 +0,4

I
Slika 5 - Zatvorena niska kvadratna zgrada
Koeficijent spoJjasnjeg pritiska Cp,e za h:b:1 = 1:1:1
l<rovo\l[ os dve vode a7 10' fJ I A

I B
I ·G I D I E I F
l G I H
I -0,6
~~n
0° +0,91-0,5 . -0,6 -0,7 -O} -0,5 -0,5
15-J +0,81-0/5 -0,71-0,5 -0,7 -0,6 -0,5 -0,6
45° +0,5 -0,5 +0,5 -0,5 -as -05 -0,5 -0,4
'I '
; .....J_"'"J ..., .. ..-:, •• ~_f...,.-x:~
45° Za presek "m" Cp ) = - 1,2; ,/1" Cp ) = - 0,8
I• c i
~I~''''''',4nw .I I 0:>
I 45<:)
~" A f2i;
~EIG = 15~
Koeficijent unutra-snfeg pritiska Cpo i za ~ t
0" 8
1~ H Otvorl rasporedenf ravromerno =0,2 :::0,2 ~0,2

F1 Otvori preteino na stranl A +0,3 +0,1 +0,4-
0 Otvori pretezno nq· ;strani B -0,4 -0,4 -0:4
OtvQii preteino na stranl C' 1- 0,5 -0,6 +0,4
Slika 6 - Zatvorena kvadratna zgrada
l
Koeficijent spoJjag,jeg pritiska C za h:b: 1= 2,5: 1: 1
p,e
Krovovf r... dye vode 0 .;- 15 {J
I A
I .3
I C
I D I E
I I F I
I G f
H
r-- ----
0°
15°
1+ 0,9
. +0,8
-0,6
-0,5
-0,7
-0,9
-0,7
-0,6
-0,8
-O,B
-0,8 -0,8
-0,8 .-O,i
-0,8
-0,7
45° 1+0,5 -0,5 +0,5 -0,5 -0,8 -0,7 -0,7 -0,5
" I 45° Za presek ,;n" cp) = - 1,0; .. n" Cp,1 = - 0,8
I
') 1',
".'-:;;~r;.~._
~
...... '.~~...
ooL/Err} c ,......." Koeficijent unutrasnjeg pritiska Cpo i za ~ = 0° . 15° 45°·
Otvori rasporedcni ravnJmerna :::0,2 ±0,2 :::0,2

n
/
i1, F H
0
II bt . . ori preteino na !itranl A
Otvori preteino na stiani S
+0,8
-0,5
+0,7 +0,4
-0,5 -0,4
I Otverf pretezno na strani C -0,6 -0,8 +0,4
Slika 7 - Zatvorena visoka kvadratna zgraJa

30'\~~~
b
•
Koeficijent spolj(]~nJeg pritiska Cp,e h:b:i=1:8:16
• Koeficijent unutra~njeg pritiska C .
p,l
~*,.~~.'i'.1'.--..
C
. . , .... ~
P IA J
n I In I E I F I G fH
C Pravac vctra ~ = I I I
0° 45° 90° I
C~ ro
~ 0° Otvarl rosporedcnl ravnomerno ±O.2 ±0!2 ±0,2
-1-0;8 -0,5 -0,5 -0,5 +0,2 -1-0,2 -061-06
' ,
P E G 45 0 +0,5 -0,5 +0,4 -0,3 +0,1 -0,1 -08 , ,5 PretOlno strann A -1-0,7 +-0,4 -0,2
90° -0,3 -Oj3 1- 0,9 --0,3 -0,5 -0,1 -0,5 -.0,1 Pretezno stram\ a -0,4 --0,4 -0,2
O' A B
Preteino $trcma C -0,4 -1-0,3 +0,8
t 100
F H
Za presek "m" Cp,1 = - 1,0
1_,- 90°
0 i
----~-
i
Slika 8 - Zatvorena nadstresnica
o~jO'f-R-;; .
. Koeficijent
p
spolja~njeg
1~IDICIJ)
pritiska C
p,e I
I IF IG I
E
h:b:l=2'5:2:5
II PTavac VetTa p ;a"

Koeficijent unutra~njeg pritiska C .
I I 45° I 90° .
0°
P,!
,'i;Q~;;Y;~.1i~~~~;S~'}J -
0° +0,9 -0,5 -0,7 -0,7 -0,6 -0,6 -0,5 -0,5 Otvorl respore(Jeni ravnomorno ±0,2 ±0,2 ±0,2
~m
Preteino strana A +0,8 +0,5 -0,4
45° +0,6 -0,5 +0,4 --0,5 -0,9 -0,7 -0,6 -0,7
PEG'
O' AFH] 90°
45°
, . -0,8 -0,2 -0,8 -0,2
-0,5 -0,5 +0;9 -0·4
Za presek "m" C p,1= 1,5

Pretcino strana B
Preteino strar¥;'"C
-0,4
-0,6
-0,4
+0,3
-.0,4
+0;8
,
0
Slika 9 - Zatvorena kuCa, skora ravan krov
30:BJ Koeficijent spolja§njeg pritiska Cp,e'
(J
I A I I c I D.I
D B
IF IG ~
" : b: 1= 2·5: 2 : 5
~ Pravac vetra fl =
Koeficijent unutra~nieg pritiska C .
I 0° I! 45° I 909
p,1
, 0° -1-0,9 -0,5 -0,7 -0,7 -0,6 -0,6 -0,5 -'0,5 Olvor! rnsporedenl ravnomullo ~1.:0!2 . ±O,2 ±0,2
o·~m]
45° +0,6 -0,5 +0;4 -0,4 -0,4 -0,5 ·-0,6 -·0,7 Pretezno •strnna A -1-0,8 -1-0,5 -0,4
90° -0,5 -0,5 -1- 0,9 -0,4 -Oj7 -0,2 \-0,7 -0,2 Prctoino_ strullo B -0,4 -0,.1 -0\.4 L.
C
I I Prete200 stoma C --0,6 +0,3 +0,8 (J)
45° Za presek um" C p,.~ = - 1,2

-----.--
- C
n
-..J
.....
0
=---_. '6f~,-"_
- I .....
'"
(J)
q
Slika 10 - Zatvorena kuca, krov srednjeg nagiba OJ
:l
OJ
If/)
~
a;
::l
I»
'~
'"C
c...
f/)
,...~
c
. h
::
:r
~
Koeficijent spoJja~njeg pritiska Cp,e " h: b : 1= 2,5: 2 : 5 Kooficijent unutra~njeg pritiska C .
60\" . p,.
'"
~, h
fJ lAIn Ie In I E I F I· G I II Pnwac volra {l ~ , 0° I 45° I 90°'
o,~jj
0° -1-0,9. -0,5 -0,8 -0,8 +0,3 -1-0,3 -0,6 -O,G Olvorl rcsporedeni ravnomorno ±0,2 ±0,2 ±O,2
Pretezno strana A -.0,4-
. 45° +0,6 -0,5 -1-0,4 -0,4 -i-O,3 -0,1 -0,5 -0,6 Pretezna stran£\ B
+0,8- +0,5
90~ -0,5 -0,5 -1-0,9 -0,4 -0,8 -0,2 --0,8 -0,2 Prctezno strana C -.0,4 -0,4 -0,4
-0,7 +0,3 +0,8
f H .t 75°
Za presek m" C
" p,J
=- 12
'
D
Slika 11 - Zatvorena kuca, strmi krov
30'R! ~
."
h
:1:f...
,'K.aelicljent spoljdnjeg pritiska C
P
0°
I A I n '1 c
p,e
JD I B I F I G I II
. , -0,5 -0,5
·1-0,9 -0,5 -0,8 -0,8. -1,0 -10
.
h:h:l=2:1:2
Pravac velra.{l =
Otvorl rasporederrf ravnomorno

Koeficijent unutra~njeg
I 0° 1450
pritiska C .'
±O,2 ±O,2 ±0,2

190 .
p,.
45 0 +0,6 -0,5 +0,4 -0,4 -9,3 -0,4 -0,5 -.0,6 Fretezno strann A +0,8 -1-0,5 -0,5
o:~m;r
Protozno ,strana B
90° -0,6 -0,6 -1 0,.9 -0,4 -0,7 -0,5 -0,7 -.0,5
4
Prelozno stroma C -.0,4 -.0,4 -0,5
-.0,7 +0,3 +0,8
Za prosek "m" Cp,J ='- 1,2
0° I
. 0
Slika 12 - Zatvorcna visoka zgrada
~ a
if. ~.
.
I~
Koeflcljont spolja~njeg prltlska Cp,e h:b:l= 1:2,4:12 kocflcljent .unutrasnjog pri,;ska C'p. iI
-~O. ,
I A I D I c In I I F I G I II
J
P E PUWOlC. vctr.a fi = 0° 45° 90°' 180°
A IB hi I
~"j~'.'~
I
0° +0,9 -0,5 -0,6 -0,6 -0,5 -0,5 -0,5 -0,5 ±0,2 ±0,2 ±0,2 ±0,2
Olvorl rasporodonl ravnomcrno
45° +0,5 -0,6 +0,4 -0,4 -1,2 -0,7 -1,1 -0,7 +0,8 -i- 0,4 -0,2 -0,3
. ~EiG
m .. 90° -0,4 -0,3 +0,9 -0,2 -0,3 0 -0,3
Pretezno strano A
O·
(j
A
•
fl
t ISOo -0,4 +0,8 -0,7 -0,7 +0,1 +0,1 +0,2 -1-0,2 ° Protoino strana 11
Pretozno strano C
Protozoo krov EF
-0,4
-0,5
-0,4
'--0,5 -0,1 +0,7
+0,3 +0,8 -0,6
-0,8 0
I
F-illU
0
45°
. Prosek -m-
C'
p,l· =-1.4
~f'~"~·'t:
.~
°
Slika 13 - Zgrada sa krovom na jednu vodu
I
C
-- unut~a!inJea i
Koefle/jont spolja!lnJog prltlska h:b:l=1:1:5 KoeflclJcnt priliska C P. I
~ p,e
A
If'. 1 30·
60~\i I~
o h
[J
I A I B I c In I E I F.. TG In Pravac vctra ~ =I I 0° I 45
0 I 90° 1 1800 I
o.~1f]·
0° \+0,9 -0,5 -0,6 -.0,6 +0,6 +0,6 -0,5 --0,5 Olvori rasporedenl rnvnomerno ±0,2 :1: 0,2 ±0,2 ±0,2
45° +0,5 -0,8 +0,4 -0,5 -1-0,2 -0,1 -1,0 -0,8 Protezno strano A -\-0,8 +0,4 -0,1 -0,4
90° -0,4 -0,4 -1- 0,9 -0,3 -0,4 0 -0,4 0 Prutci.no stmnn ti -0,4 -0,7 -0,1 +0,8
180°. -0,5 -~ 0,9 -0,6 -0,6 -0,5 -0,5 -0,1 -0,1 Pretolno strana (j -0,5 +0,3 +0,8 -0,5
krov EF ~0,1 -0,4
F-£[3.-H
0
45° I'rosek -m ..
Cp,l ,=: -1,3
Protoillo +0,5
°
Slika 14 - Zgruda sa testerastim krovorn c...
c
en
c
h
~
...
t.)
en
q
II)
::J
...w
II)
-------~~-~----~-
-...
~
DI
:J
DI
J:.
~ L.
C
Koeficijent spolja~njeg pritiska Cp,e za h :b: 1= 1 :4:5 Ul
T-PlojHj-J-r
c
TrenJe u pravcu ,vetra
p" fLl~-f
Rp.c:: 0,1. q.b.t {J
I A I II I c I E K
-
h
......
--
60'J~°111
',' ~
{)O +o,SJ -0,3 -OA -0,4 +0,6 -o,C} --0,6 . -0,5 -0,5 -0,4 -0,3 -0,3 '"
45° -1-0,5 -0,4 -1-O~5 -0,3 +0,2 -0,8 , -0,5 ·-0,4 -0,2 -0,4 -0,2 -0,5
A B h
A~~,,;:.·';:N"'-~!lU.,"iii>;>~~,,·-.• I;t:~
90° ·-0,4 -0,4 +0,9 ...-0,3 -0,3 --0,4 -0,4 :--0,4 -0,4 -0,4 -0,4 -0,3
n n 1800 -0,3 ~1-O,9 -0,3 -0,3 -0,2 -0,3 -0,3 -0,4., -0,4 ""-0,6 -06, I -017
C I m - I
0° + 1800 - Presek
,P,
"m" C 1= -1.3: Presek "n" C P,1= - 2 ,0 :;. <'~;.t.;
i
~
m- ~~-m
, 1
~
A o~ %- B' Koeficijent unutra~njeg pritiska C . za pravc:.c vetra {3 =
p,1 0 0
45°
I 90°
I 1800 I
t O,tvorl rasporedcn/ ravnomerno
~+02 , ~ - -\:o?
_ ,'-4
-1-0,4
I H? ~:~
._ , .....
I. b
O
.1
Pretolno strana A
- Preteino strana n
Pretezno str£lnn C.
-l-0,8
-0,2
-0,3
--0,3
+0,4
I -1-
-0,3
-0,3
-/-0,8
-0,2
0,8
--0,2
I
Slika 15 - Zgrada sa visestruko testerastim krovom
I(oeficijent spolja~jeg pritiska C za h: 1 = 1:3:4

P,C,
P I A B C D E F G II J r--Kl-Lj-M-
. II · II
I
0° +0,9 -0,5 -:-0,6 -0,6 -0,8 -08 -04 -0;1- -1 ,0 -0,4 ,

--05 -05,
45° -J-Q,5 -0,5 -1-0,5 -0,4 -0,6 --D,S ---0;5 -0'1;'
pJ -0,5· -0,5 -0,5 -0,5
' ~~-j 90° -0,5 -0,5 -1-0,9 -0,4 -0,8 -0,4 -0,8 -0,4 -0,4 -0,4 -1,0 -0,4-
------
t
fJ
O' A J -
•
E
n
F'
G
rt
KID
t
0°+ 90 0
Koeficijent
Presek "m" Cp, 1= - 1 ,1; presek "n" CP,
unutra~nieg pritiska Cp,1- za pravac'I ~etra f3 =

,= - 1,5
, 0° f 45° 90°
------~--------
Olvorl rasporedeni ravnomemo ±0,2 ±0,2 ±O,2

Prctczno stmna A +0,8 +0,4 -0,4
Pretczno strnna B -0,4 -0,4 -0,4
Pretczno Slralla C -O,S -1-0,4 +0,8
-.
Slika 16 - Odsecen ravan krov
.,
""~':"""~""''';t''i''~~~
'. •
Kocficljont spoila~njeo pritiska C e
_~ • P. t{oeficijcnt unutrasnjeg pritiska Cp • 13= I 0°
"/. 4
I_ I .. / objckl6 h:b:1 ,,-,; 1~ 1~ 10, Izmcdu vcllklh ;ddova i
-, J -~: rV,.,a "I,a,v0=1" 2'3
Otvorl rasporcdoni ruvnomerno -0,5

A
~
On·...J
2ht
T· fJ I A
I D I c I D Pr:.ctcino_, na 5tnlnl A
Pr_ctcino_ na
stra'nl U
-/-0,7
-1,1
~Hi'l .. !
W
:;\,t,~.I.:~ ; '~':"·"-"'c':".:,:,'·~--::I,;;" :.;<'i!-!"••••.;X'l.'
()O
I +0,8 I' -1,2
I -1,4
I --1,5 Pretc.lno no stmnl C -1,3
I
I
Slika 17 - Zatvoreni pasazi izmeuu zidova
Koetjeljont SpolJD:lnJey pritiska C - za h:b:1

p.e
= 1:4:8
K
Krovovi 20·
II
/J A B ,. e D
I
EI r'I
G II J K
0° -1-0,8 -0,5 -0,7 -0,7 -0,2 -1-0,6 -1,0 -0,6 -0,5 ' --0,6
45° -1-0,4 --D,S +0,4 -0,5 -0,3 -1-,0,2 -1,3 -1,4 -1,0 -0,7
90° 0,4 -0,4 -t-O,B ~0,3 -0,4 -0,2 -0,3 -0,3 -0,2 -0,4
------
o.~
0-:- 45° . Presel< -m-
p c I =- 1;2; presek IOn" C . = - 2,4
__ , ' P,'
t K~eficljcnt unutra§njcg prltlska C P. i ;ra p":.o.: "' 90°

0° 45°
A u
'Otvorl kod F I J ,xalyoronl. :1:0,2 ±O,2 :1:0,2
Olvorl kod F i J otvoren"1 --0,2 -0,5 -':0,3
ol ..~oi·cnl
sarno otvori Kod F ..~0,5 -+-0,1 -0,2 "-
C
Otvorcnl sarno otvorl kod J -0,2 en
-0,4 -0,9 C
h
II ::....
f\)
Slika 18 - Zatvorena zgrada sa otvorom na krovu en

q
I»
:J
I»
....
U1
en
q
11.1
:J
-
11.1
... ,.... ....... • ................._ . . _ 1
Koeficl!cnt prltlskn C,p za 11 :b:l = 1:2:4, lotIan duon~kL ~!d lOotvOroll& l

I
(j)
<-
C
en
Krov 30·
l AI~ n 1- _? I I I I G~ , I I C
! W ..
f1
......
I
D E F II J K I h
....,
~~~~~~~,,~:,. .~J
G ....
-1 .. 0,8
I
i
0° ~1-O,8 --0,5 -0,7 --{-0,8 -0,7 f --0,3 -lO,S --0,4 +0,8 II,,)
45° -/-0,7 -0,6 .-I-O,4 "-1- 0,6 -1-0,8 -04, -02 ~ -1-0,6 -0,7 -1-0,7 I
-1- 0,3 -0,7 -1-0,7 -I-O,3 -1-0,4 -0,4- -0,3 -1-0,2 -0,6
I
60° -1-0,2 I
C '':'"'''-=--:-..:=:' 180 0
-0,5
.. -1--0,9 -0,8 -0,5 -0,5 -0,8 -0,4 I --0,5 --0,2 -0,5 I
I
0.1$ : · t
•
b
:n:
-- ..... Koeflcl!,ont prltlskil- Cp ~o h:b:J .... 1:2;4. Jedan kraJnJI ~Id Jlotvoren.
P I _A
I n r C
I D
I B-1 F j ~GI II
J
J I I(
I
I
A B A B C 0 ./
I
0° -1-0,9 -0,7 -0,7 --0,4 ...... 0,7 -0,8 -0,2 -0,7 -.04 --0,7
E E 45° -1-0,5 +0,7 +0,8 "-0,5 ~-O,7 -0,4 -~O,3 -1-0,7 ,
-0'6 -/-0,8
f f 60Q -i- O,1 -f- 0,9 +-0,9 -0,6 -I-O,9 -0,4 -0,3 -}-0,9 -0,7 1- 0,9
-1-0,8 -0,5 _ -/--0.3 -0,3 -.0,4- -l~O,8 I -0,4
......
90° -0,5 +0,8
- ,! - ----
~.1C777
+0,8
Slika 19 -- Zgrada otvorena na jednoj ~jtrani
l{oeflclJent prJtl!llw Cp ·;10 h:b:1 - -f :2:41, ({va" cJU{I 0(: kll :rIde lfolVOrOllilc l
GIG
Krov 30·
J
p I c I D-'_ E
--- f
F -1_ 0'1, I
!r~ ~ I- J
I K:=
l2iTlfYi 0°
4SO
60°
-0,2
-1-0,5
-1-0,7
-0,7
-04,-
-0,6
-0,7
+0,5
-1~0,5
-0,2
....... 0,4
-0,4-
"1-0,4
~·tJo." - I
-0,9
-0,3
-0,1
-0,5
-0,6
-0,7
-0,8
0
-0,3
I
1S
C ~ 1
;:.:r...:..-:-.:.:=:
KooflctJent prrtlska Cp 2&1 h:b:r. - 1:2:4. ~va "rnInIa lldn .otvorona.
- -
o.
Db
I
~
• b ...
It P.. I A TD-rc
.. I D._
I G i-
I
I~
-1.
I J
J K
A n A B C 0
0° -1-0,9 -0,7 -0,7 -0,4 -0,2 -0,7 -0,4- -0,7
45 0 --1-0,5 -0,4 -0,1 -0.3 -0.3 ,
-0-4 -0,8 -0,3
E E 60° +0,3- -0,2 -1-0,1 ,
-O'S ....,0,3 -0,1 -0,8 -I-O,l
f F
60° f<raJnlJ presek Cliibu\) krovn nn dvo Vade) '0 "'" ~I-O,7; 1I ~ -O,G: 0 0= +O,G; f """ -0,0
. - - ::~
- -.- ------ -------
•
, Slika 20 - Zgrada otvorena na dve strane
$
T
1- -
~", I(ooflcljcnt prltiska C
~----------------------------------------------------------
',Zit vrh I podnoifo krova eJl ·.za prednju..l :lOldnJu stranu xlda
Xrov -5' -p--.---...----,r----.,..---r----r---_
ACEG
J3 DF1"ilJ'~.
/nw fJ IA '" n c I I DIE I FIG I
H {J J K t
. . I I LIM.
hc:O,8b ./JllKM J 0° -1,0 -1-0,9 -1,0 +0,9 -0,7 +0,9 -0,7 ··[-0,9 OQ -1-0,9 -0,5 +0,9 -o,S
F
...~".
h'·O,4h I~D
("~1K
..... ,,:
LH
t
45°
135°
1800
-ITO
-0,4 -1,1
-0,6 -0,3
--i-0,7 -0,7
-0,7
-0,6
·+-0,4
-1,0
-0,3
-0,5
-0,9
-0,6
+0,8 -0,5 +0,3
-1,1 -0,9 -1,0
-0,3 .-0,6 -0,3
135·
1800
45 0 +0,8
-1,1
-.0,3
-0,6
+0,6
+0,9
+0,4
-1,0
-0,3
-0,4
+0,4
+0,9
?t
P
o·
C=2,2b
A E
B F I
CG
0 H I
I -
I\}.n~
ROtW
~a (\ = ~5:. prosek kro~D amo('C pl , vrh ::-2,0; Cpl , podnoije - +1,0
Zo ~ = 60, prosok J:lda ~w C pl,k ""' -1.0; C pl , j=O + 1.0
-ty,I
__ WM Za P := 00'. tanoonclJolno trenJo AO = 0,1 qui; HVI "'" 0,1 qh'l q = qg,T,h
Slika 21 - Nadstresnica iznad tribina

,-,~J
~ocflclJcnt prj tlsku C p

Koc.flclJent pritiska C p
P =;. 0·. 45' A + 0 puna dul/na u~ prlsuslvO voza III usk/a~l~tenog matorlJai.
11 b 90· A ..;. 0 s~mo doo ,r p = 0·, 45'. 100' A +. D puna duiln~
p ;;; 90' A -i. D8amo doo ,-
Krov +30' P '-~A~~ I~ li--, c .D Krov +30'
A~C
~
£_?~
BID 0° +0,6 . -1,0 -0,5 -0,9 -~
h=OI:,:L~&~;;QJ,to,Oh I_Kr_ov_O~vl<_p-la-tfO-r_mo.,__--.,__--,_-_1
h:""O,511 J& K
~~y....':'t-li't, 45 0 0,1 -0,3 "7-0,6 -0,3
Jt 90° -0,3 ,
-04"· -03 , -0,4
o~j-r~l~
P A II C D
o~"
:::t r~Hlt'.fb
KraJevl krova na dvo vodo
I --i~-lKI LIM 0° +0,1 +0,8 -0,7 +0,9

R..
I .. b • I
{J
I +O,8~r ~0,4 I +0,3 I -0,3 /oj Irl 6

45°
90°
-0,1
-0,4
"1-0,5
-0,5
'-0,8
-0,4
+0,5
-O,S
~~l
90° 1800 -0,3 -0,6 +0,4 -.0,6
W= La 11 "" 45'. prcsek. -l'!"
Cpl , podnozje = -0.2
Cpl , vrh "'" -1.0; Za (l =- 45', prosek -m... C pi, vrh = -1.5
'-
C
en
C
Cpl , podnoije =1 ~·U,5 h
Za p = 90', tangcncijalno tr.enJo n~ 0,05 gbl Za p= 90' kr.ov i lrooja koo u a) :-'
.....
.....
" q = qg,T.h r.J
en
q
ell
::J
ell
.....
Slika 22 - Otvorcna nadstresnica ......
-----..0lIlIIII
(/)
q
a) l<ooflcljent pritiska C p b) Kt'eflcljent prltlJ~,a C p Q)
;:)
P= 0·, 45" A + 0 puna duz/na l!l prl!iw~~vo Voza III u5kludl~tenou nlaterlJata Q)
00
p =. 90" A ,;- 0 scmo doo I' p ::-, 0·, 45°,180. A + 0 puna duilna '-
Ii ;~ !)O' A + 0 sarno deo I' c(/)
'(roy
A
+ 10·
C fJ
j··--A-----I----n---·····r- c --I D
Krov +10· c
h
A"" . Cc;=t>Ro·
~~O.
~
-'f Jt;~:
~O=rh~
V""\ Krovovi platforme
:"
-"
J&K 0° . -1,0 +-0,3 -0,5 -1-0,2 h:;O,5b 0,811 -"
t-J
b\... .,\.~\~~t.l.~~i
45° -0,3 -J-O, I -0,3 +0,1 I'
p AI n---l c
'~~A~ Q.::1
~I
90° -0,3
~T~1fjl-h
-O,J 0 0 D
O·
: KraJovl krova no dvo voda
p-1---J---J---J(---,-- --L--- -t !\f /q _~gt LH 0°

45°
-1,3
-0,5
+0,8
-1·0,4
-0,6
-0,3
+0,7
+0,3
I +0,3 I -0,4 l"l~

, Rso' 90° -0,3 0 -0,3 0
t=5b b
ll~ 90° I ,-0,8 r -0,6
1800 -0,4- ,-0,3 ~-O,6 -0,3
7MT Za ri = 0·, prosek -m·, c pl , vrh "'-. -1,0
~~~ Zu n "'c:: 0'. presel< .. m-. c pl , vrh :;-~ -1.6
Cpl , JXldnozje = +0,4 Cpl, podnoije = +0,9
Za ~ = 0 -1- 90· t:lngencljalnd tr'6UJO
Z:J P >:,'; O· + WO' 5110 Ila krovu
I trenJe kao u a)
R ::; 0.1 qhl
~--------------.----~-------------------------------------~~----------------------~------------------------------------~
Slika 23 - Otvorena nadstresnica
Kootlcljont prltlskn C p b) KocflclJunt pritlsi<a C r sa ctcktom VOla

a)
fi P= 0" 45- A + D puna duzlna III uskrQdl~tenog m:.ltorljalo, h' = O,8h
f3 = 90· A + 0 ssmo doCl I'
o :.""0'. 45'. 100' A -;-. D f>una du2lna
lCrov -10- [i ~= 90" 1\ + 0 sarno dOG "
. ~~flo'
P I AI D I c I ~ h'~W:tWh'"O,OI' Krovoyj plltform e
~ /' A~C 1'::1b 8'1 p , III

o~~~
0° +0,3 -0,7 +0,2 -0,9' A C D
45° 0 -0,2 -(-0,1 -0,3 I~--'
90° -0,1 +0,1 -0,1 +0,1
,
P
o·
Dol
n;. ~- 45°
0° -0)17
-0,4
+-0,8
-1-0,3
-0,6
0''''
-1-0,6
,,-0,2
ll~ .
- ,k
t;5b b' 90° -0,1 -i-O, 1 -0,1 +0,1
l~
Ovl koeflclJentl 'Ide :somo za rol~tlvr.o
gliltk~ donJu fJtr.nu C + 0
1800 -0,4 2 -0,2 -0,6 -0,3
m
Za ~ = 0·, prasok -m •• C'p,I' vrh ~' +0 •4- I
.m
Za fl == 0" prnsc;k .. met, c pl , vrh) :.. .• -t,t
Cp I~ ~dnofJe - -1,5 c pl , podn~ie "" +.0.9
Zq II ~ 0 ... 00· tengcncljafoo IrenJc 20 a =- o· 7 180- tangencijalno trenJe
n ....
\.
O.1qbl q = q R a.... O.1qbl
g,T .h
Slika 24 - Otvorena nadstresnica ......

,r
,
"y
I
I
Umereno glatka povrsina: koeficijent spoljasnjeg pritiska Cp , e

-
.0
{3 A B C 0 E F G H J K
0
0 +0,7 -0,2 -0,3 -0,3 -0,1 -0,5 -0,8 -0,8 -0,4 -0,1
0
30 +0,6 -0,3 +0,2 -0,4 -0,1 -0,4 -0,7 -0,9 -0,7 -0,4
{3 A B C 0 L M N 0 P Q
_.90 0
0
-0,3 -0,3 -HJ,9 -0,3 -0,8 -0,7 -0,5 -0,3 -0,1 -0,1
30 Presek ·m· Cpl.:: -1,8 sa C· p , I min = -2,5 = Cpl
Koeficijent unutrasnjeg pritiska {3 = 0
0
30° 90
0
-
o Otvori rasporcdcni ravnomerno (prozori i vrata zatvoreni) ±0,2 ±0,2 ±0,2
Otvori na strani A dominantni (prozor Y otvoren) +0,4 +0,7 -1,0
51 ika 25 - Hangar sa Otvori l1a strani C dominantni (sva vrnta otvorcna) -0,1 +0,6 +0,8
zakrivljenim krovom Otvori na strani C dominantni (sarno vrata X otvorena) :""1,5 +0,7 +0,4
'------ ---""'---------- ---
c..
C
(I)
c
h
~
....
I'J
(I)
q
I»
~
I»
....
CD
Strana 20JUS U.C7.112
Cpe.
Cpe. -1.l
-1,3
CpeaO,8
CPI -00,8
Cpe :.
-I)
r- t
Slika 26 - Zgrade razudenih osnova
(h, < O.2Sd 1 ) as =~ h, (h, < O.SJd~ + d~)

(O.2Sd l < "i) :.. O.SJd~ + d~ (O.SJd: + d~ < h,)
Slika 27 - Izbocine na krovu
...
JUS_U.C7 .112 Strana ~1
a) Balkoni
pi il Cp1
0,02 5 b) Reljefi na fasadama

0,04 6 ale Cp.r
0,1 5
I~
0,2 5 1,9
1 1,35
Slika 28 - Balkoni i reliefi na fasadama
?arapet
; I
~ 0,01
I
I- 5
~ .,'"
q 0:031 - 4
~_~3
."-
Slika 29 - Parapeti
Zabranjeno pre~tampa:CJ'lje (svevrste umn&avanja)

------------------._-----------------_._-------------
Na osnO'Y'u mi~ljenja Republir!kog sekretarijata Z8 kulturu SR Srbije br. 413-81 /74'()2 od 04.02.1974. ne placa se porez na promet
~tampa Savezni zavod za standardizaciju - Beograd
UDK 624.042 U kupno strana 28
JUGOSLA VENSkI
STANDARD
Omove proracul1C! ,gradevinskih konstrukcijG
OPTERECENJE VETROM
JUS
Optereeenje vetrom ostalih gradevinskih U.C7.113
SA OBA:"iiZNOM konstrukcija osim zgrada , 1991.
PRnlENOM
cd 1992·03-27 Pravilnik br. 15/01-149/116 od 1991·08·07; Sluzbeni list SFRJ 6 br. 70/91.
Bases for design of structures. Wind loads on structures. Wind loads on other structures
SADRZAJ
Strana
1 Predmet standarda i podrucje primene . . • • . . . . • . . . . . • . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . • . . . • . 1
2 Veza sa drugim standardima . . . . . . . . . . . . . . . • . . . . . . . . . . . . • . . • . . . . . . . . . . . . • . . • . 1
3 Definicije i osnovne formule za proracun . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ". 0 • 1
4 Opterecenje vetrom pojedinacnih stapova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . • . . . . . . . . . . . . . 4
•
5 Opterecenje vetrom ravnih reSetki . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . • . . . B'
5.1 ReSetke od ostroivicnih profila . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8
5.2 Resetke od kruznocilindricnih profila . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . , , < .9
6 Opterecenje vetrom trozidnih i cetvorozidnih resetki od ostroivicnih profila . . . . . . . . . . . . . . . . . 9
7 Opterecenje vetrom trozidnih i cetvorozidnih reSetid od kruznocilindricnih stapova . . . . . . . . . . . 11
7.1 Priblizna metoda proracuna opterecenja vetrom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11
7.2 Tacna metoda proracuna opterecenja vetrom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18
7.3 Resetke od kvadratnih stapova zaobljenih ivica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . " . . . . . 22
8 Opterecenje vetrom punih konstrukcija . . . . . . • . . . . . . • . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . • 22
9 Opterecenje vetrom 'mostova ... '. . . . • . • . . • • • . . . . • . . . . . • . . . . . . . . . . . • . . . . . . • . . . 26
Ovim standardom se utvrduje nacin proracuna opterecenja vetrom gradevinskih konstrukcija, izrade·
nih od materijala prema standardu JUS U .C7 .11 O. Odredbe ovog standarda ne primenjuju se na zgrade .
• 2 Veza sa drugim standardima
JUS U .C7 .110 -

. iOsnove proracuna gradevinskih konstrukcija. Opterecenje vetrom. Osnovni principi
osrednjeni aerodinamicki pritisak vetra
JUS U .C7 .111 - Osnove proracuna gradevinskih konstrukcija. Optereeenje vetrom. Dinamicki koefi·
cijenti i aerodinamicki pritisak vetra
3 Oefinicije i osnovne formule za proracun
3.1 Opterecenje vetrom ostalih gradevinskih konstrukcija izracunava se iz opsteg izraza za opterecenje ve-'
trom w (prema JUS U.C7 .110):
w = qm,T,z • G z • CAs' [kN] (1 )
a specificno opterecenje vetrom qw:
Izdanje na_
I izdanje SAVEZNI ZA VOD ZA STAN.DARDIZACIJU shjeziku
qw = q m,T,z • G z • C, [kN/m 2 ] (2)
gde je:
qm,T,z - osrednjeni aerodinamicki pritisak vetra definisan u standardu JUS U.C7 .110, u kiJonjutni-;
ma po kvadratnom metru; I
I,
- dinamicki koeficijent, izracunat prema standardu JUS U .C7 .111 za konstrukciju u celini; I
1\
-:- koeficijent sile, iii koeficije~~ -'~!P~E~~~()v_o~ standardu izraien kao: I;
Cw koeficijent sile;
CN - koeficijent poduine site, u pravcu duvanja vetra, I
CT - koeficijent poprecne sile, u pravcu upravnom na duvanje vetra.
Koeficijenti sile definisani su u t. 3.2 ovog standarda, a velicine su date odgovarajucim tackama za sva- I
ku od konstrukcija .
. Povratni period vetra T (god.) sadrian u velicini q m, T ,z - odreduje se za svaki od projektovanih kon-
I
!
strukcija (ako to drugom tehnickom regulativom iii uslovima projektnog zadatka nije drugacije defini-
sano) iz standarda JUS U .C7 .11 O.
Ostale gradevinske konstrukcije - sve gradevinske konstrukcije i konstrukcioni delovi, osim zgrada da-
,
tih standardom JUS U.C7 .112.
2
1 EfektivnapovrSinaA [m ] (slika 1) - projekcija izloiel':e povrSine konstrukcije na vertikalnu ravan nor-
i S
malnu na (horizontalni) pravac duvanja vetra.
\
a)
Efektivno
povrsina
resetkaste
konstrukcij
b)
o
~
:E
Izloz~na di
povrsma pune>
konstrukci· e
Efektivna povrsina
pune konstrukcije
Slika 1 - Znacenja termina: izloiena povrsina, efektivna povrsina i koeficijent ispunjenosti resetkaste
konstrukcije pri delovanju vetra na konstrukciju
3.2 Koeficijent sile Cw - bezdimenzionalni broj dobijen iz odnosa izmerenog aerodinamickog pritiska ve-
tra na konstrukciju u celini odnosno njene delove i osrednjenog aerodinamickog pritiska vetra:
cw (3)
Koeficijent sile iz izraza (3) izraiava ukupno (rezultantno) opterecenje vetrom na projektovanoj kon-
strukciji, iii komponente rezultantnog opterecenja vetrom, posle osrednjavanja po vremenu i prostoru.
r
f
St£ana 1~~::; U.!gJ!11_~ _
4 Opterecenje vetrom pojedinacnih stapova
Opterecenje vetrom pojedinacnih Stapova izracunava se po izrazu (1) vodeci racuna 0 izduzenosti stapa,
uvodenjem redukcionog koeficijenta k:
w = k • (q . G • C . AJ, (4)
m,T,z z
Izduzenost Stapa je odnos sirine Stapa upravno na pravac duvanja vetra i duzine stapa (A = hex/I, vi.
deti skice u tabeli1 ) . - ~
Velicina redukcionog koeficijenta k data je u tabeli 1.
Kod zaobljenih i okruglih preseka na velicinu koeficijenta sile utice rezim strujanja vazduha oko prese-
, ka stapa, izrazen preko Rejnoldsovog broja Re, definisanog u standardu JUS U .C7 .111 kao:
. b
Re o,685 • 10 5 • V
m,T,z
• b
(5)
v
gde je:
vm, T ,z - osrednjena brzina vetra na visini z[m] sredine Stapa iznad terena, u metrima u sekundi;
b - sirina stapa upravna na pravac duvanja vetra, u metrima;
v - 1,4607 • 10- 5 m 2 /s = konst. kinematicka viskoznost vazduha iz standarda JUS U .C7 .110;
q m, T ,z - osrednjeni aerodinamicki pritisak vetra prema standardu JUS U .C7.11 0, u kilonjutnima po
kvadratnom metru;
Gz - dinamicki koeficijent za konstrukciju u celini, prema standardu JUS U .C7 .111.
Velicine koeficijenata sile date su u tabelama 1,2 i 3.
'--
Tabela 1 - Koeficijent sile i optereeenjc vctrom stapova prostih
• Opterecenje vetrom stapa:
normalno na osu stapa wn
~
;.
•
%.j.'~~
k . [q m. T ,z • G z . Coo'
==
n
As ]
}
z[m] ~ViSina iznad terena sredine
As :=
stapa
hi} • I [m 2 ] efektivna po-
tangencijalno na osu stapa w:= k' [q T • G . Coo' As]
, vrsina stapa
i siozenih ostroivicnih preseka t m.,z;;: t
Koeflcljentl prl~(ska Cnoo·1 CICIO ZQ prosta 1 vlSostruka preseke Zu hJI - OQ
Normalnn 6J1a Wn ., .... kl,·p enOl) A~. il tana. Gila Wt,l- kVt!C( 00 As· Votar upravon na dliOu osu. Za I< I, p" vidi pod 3
Konstruktl"l1l
TJ · ,
I - dullna . -Jt
w~
.t-!h
w
/' 'l{if 'I{~ t Wt~ element I
o.~~
W t
o.-l~.l 'TLl Wn
element. .
°1:/L =-.
W,
0'- h ~ o.-Th;~ O'-I]~
..l!=w "lll ..Lfjfolh I
~~ino ~ ...11- O,1h 0,4501-- '
.1~1,1h-- O,43!1-+t--
OSnDY. A = h·1 · n
f1 ,C IC I noo too Cnoo

f
Ctoo I Cnoo Ctoo Ii Cnoo I Ctoo
I Cnoo
I Ctro
I C"OO I Ctoo
8'
utJ ~
co 00 +1,9 ~-0,95 +1,8.' +1,8 -1-1,75 +0,1 +1 t 6 0 ·+2,0 0 +2,05 0
.. I
8)~ 45° --/-1;8 +·0,8 +2,1 +1,8 --1-0,85 +O~85 -j41,5 -0,1 "1-1,2 . -1-0,9 +1,85 -f- 016
c Cl
uIV 0 900 +2,0 ~-1,7 -l t 9 -1,0 . +0,1 -j-1,75 -0,95 +0,7 -1,6 -j-2,15 0 -f-O,6
Cl
~ .g 135 0 , -1,8 --;-0,1 -2,0 +0,3 -0,75 +0,75 -0,5 ~1-l,05 -1;1 -l-2,4 -1,0 ~~·0,4
'';;
c
0
C 1800 -2,0 --}-0;1 -1,4 . -1,4 -1,75 -0,1 -1,5 o· -1,7 ±2.1 -1,8 ·0
._
IV co
)(J
'0 c
0;:
~
0
Wt~ Wt~
T:E.
IV
o en
~ ~
2
o.-II W~ -h-I. . .·.O,48h
o~
1
h
I~h-I
t==C>
Wn
0°
45°
90°
-1-1,4
+1,2
0
0
-l-1,6.
-1-2,2
-F2,OS
' -1-1,95
:1:0,5
0
-1"0.6
~+O,9
.. +1,6
. '-[-1,5
0
0
.. -l-1,5
.- "·1-1,9
·-1-2,0
-l-1,8
0
+gJ
-~-O,l
-1-2,1
~-lf4
0
o
~1-l,55It
--1-2,0
co ....c ~
korlstltl h C( -4)
Za odnos strana u bo~noJ proJekclJl.
~
Odno!; stroml k 1, P 2.<1 prescka lel,p = Cr.,jCr,oo;
2°1' 351 50 10()---f-
t..
C
en
C
h
DD
00 Odnos strana
3I ' 1/Itx .1 0
......w
5
~. <~. k,.,.
.-- IV d. J( I " -..J
0·- (u bo~noJ
.::t. '0
:30;:
"0 IV
IV 0
0,60 0,65 0,75 1 ~~!S5. I Ot9o,~L _(~95~-' 1,00
projekclj/)
za preseko en
!:f
o:.::t.
I~ ./, ·1 1<11 Za preseko Izmedu kr;1JnJlh plO~i2 kr,YJ = ltO Q)
::J
Q)
....._ _ _..!.._J...._ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _-~_w,-,....,.._,~_~, =_.--<.·-O~,~,.w _ _ ,~·,',·.".·"""4""_ .J U1

?
Tabela 2 - Koeficijenti site stapova poligonalnog preseka sa zaobljenim ivicama

Opterecenje vetrom stapa: w = k' (q m"z
T • G 'Cf
z
' ,A s_) [kN]
Efektivna povrsina stapa: As = b ' I ' [m 2 ] -
-- . --
{3
I Kvadrat 0
0 0
I 45
-r 1 --
b :e; 50 Cf 1,3 1
V. Re ~ 5' 10 5 Cf 0,75 1
~
r 1
{r] b= 6'
Re ;> 106
Re ~ 2' 10 5
Cf
Cf
0,5
0,6
-
1
r 1
b= 3.,
Re ~4'10s Cf 0,35 -
(3
Pravougaonik i romboid 0
0
90
0
!:..~~ Cf 1,3 0,9

V- b 50
*' ill
r 1
i)=12 Re ~ 105 'cf 1,1 0,5
r 1 ' -
i)=4" Cf 1 0,3
r 1
-~- .Cf 1,3
~
b 50 0,7
~
r 1
/j ill"
i)= 12 Re ~ 10 5 Cf 1 0,7
b r
r 1
i)="4 ~C f 1 0,7
(3
Trougao 0
0
60 0
r 1
v.. -
ty 50~- Cf 1,3 0,75
~ L= 1
~
Re ~ 10 5 Cf 1,2 0,75
b 12
r 1
i)= 4" Cf 0,8 0,7
- -
I - duiina !tapa;
s
Re - 068S'10 ,v m,T,z 'b-,
I
k - redukcioni koeficijent (tabela 1)

Tabela 3 - Koeficijenti sile cilindricnih stapova , pojedinacnih i u nizu

w = q m,T,z . G z . Cf . A S' [kN]
(3
lib ~ 100
0
0 90,0
glatka povrsina R ~ lOs Cf 1,2

e
c
~~
"0
-K) ~=O
glatke zice, Stapovi,
cevi
R
e
;;.. 2 . lOs Cf 0,5
:!
I
~ ~rapava povrsina R ~ 10 S Cf 1,2
-1O-1s e
'(3 -
0 .~ = 002
c: b '
'>
•
.N
:::J
~
0 umereno glatke zice R ~ 2 . lOs Cf 0,7
0- e
I
.::&. ~.
co
+-'
i stapovi ~.,""-'
'c '1/'1
i
'c ~ 10 s
>()
_yrlo hrapava povrSina R Cf 1,2{1,3) 1) I
-v*
co
c: .(,)
e
:0 '';::
~ = 008 !
Q) :§" b ' ~ 2, lOs
'0' Q)
glatki zicani kablovi') R Cf 0,8(1,1)
.:l.. ,- e
...
-
~rn
gl atka povrSi na Re ~ lOs Cf 0,9 0,4
Niz glatkih cilindara ~= 01 Cf 1,1 0,8

b '
"'-
13
1. cilindar ~
b
=1 Re ~ lOs Cf 1 0,7
.I:.
'c
.(,)
b (1. ~ ~ 2
b
Cf 0,9 0,9
'~ e
"C ~ = 01' Cf 1,1 ~0,5
c:
(2 b
• ~
.I:.
~
+-'
:0
""Sl
.I:.
'c
.N
:::J ~
b
e
b (3 I
2. cilindra
e _
b-
~~2
e _
1 R, ~ lOs
e (:f
Cf
1
0,9
0
0,15
~ > I .. 0,1 Cf
.::&.
.~
z .t:
0
0-
co .
I
I
b-
e _
1,1 0,15
I
1 {R ~ lOs Cf 1 0,2
b-
KV 3. do n-ti
cilindar ~~2
b
e
Cf 0,9 0,15
1) Vred~osti Ci 'U zagradl odnose sa na vrlo grube kablove.

Orebrena po-
Vrsta povrsine cilindricnog Opeka Beton Drvo Ceiik vrsina sa raz-
makom reba-
stapa ra a i rebrima
Mera hrapavosti s [m] 0,005 0,003 0,002 0,001 hA

2h ~a ~6h
1 A ~
:5 Opterecenje vetTom ravnih reSetki
5.1 Re!etke od ostroivicnih profila
Optereeenje vetrom ravne resetke sastavljene od stapova ostroivicnih preseka, upravno na ravan reset-
ke, dato je izrazom:
(6)
gde je:
Q
m
,T ,z - osrednjeni aerodinamicki pritisak vetra,odreden postupkom 1 u standardu JUS U .E7 .110, u
kilonjutnima po kvadratnom metru;
G - dinamicki koeficijent, odreden po standardu JUS U .E7 .111;
z
c--,,"00 - koeficijent sile beskonacno duge resetke (tabela 4);
'P = A/A - koeficijent ispunjenosti - odnos izloz.ene povrSine As stapova resetke i povrsine konture
reSetke A (slika 1);
k - redukcioni koeficijent koeficijenta sHe C , za resetku konac.ne duzine (tabela 4).
noo
Tabela 4 - Koeficijenti sile ravne resetke od ostroivicnih stapova
1[§:2](§:t ~~I ~It I Wn
A/A='P= 0 0,1 0,15 I 0,2 0,3 do 0,8 0,95 1,0

Cnoo = 2,0 1,9 1,81 1,7 1,6 1,8 2,0
Redukcioni koeficijent k
'P;'A/A=
s I· 0,25 a,s 0,9 I 0,95 1,0
Odnos
l/h r = 5 0;96 0,91 0,87 0,77 0,60 strana :8
=20 0,98 0,97 0,94 0,89 0,75 te~etka
=50 0,99 0,98 0,97 0,95 0,90
=00 1,0 1,0 1,0 1,0 1,0
Opterecenje vetrom ravnih reSetki u nizu proracunava se za svaku resetku pojedinacno, uzimajuci u ob-
zir zaklonjenost prethodnom resetkom preko koeficijenta zastieenosti k x ' datog tabelom 5.
Tabela 5 - Koeficijent zaklonjenosti k x ravnih, paralelnih resetki

Faktor zaklonjenosti kx = qx/ q za re~tke sastavljene cd identi~nih iii me~ovitih preseka sa o~trim ivicama
AsiA ='P:::' 0,1 I 0,2 0;3 'I 0,4 0,5 0,6 0,8 1,0
xflz = 1- 0,93 0,75 0,56 0,38 0,19 0 0 0

=1 0,99 0,81 0,65 0,48 0,32 0,15 0,15 _0,15
=2 1,00 0,87 0,73 0,59 0,44 0,30 0,30 0,30
=4 1,00 0,90 0,78 0,65 0,52 0,40 0,40 0,40
=6 1,00 0,93 0,83 0,72 0,61 0,50 0,50 0,50
Ravan Ravan
lie selke I reselke ILl
h iti h f --l- q
rr_ : qx=k·q
qXJ _ Faktor
zasticenosti
L -----...!----
razmak
x
re~etki
Opterecenje vetrom reSetke I wn, I = Q • G . (k . C ). A

m ,T ,z z noo s, I _ [kN] (7)
Optereeenje vetrom reSetke II W :: k . [Q . GZ (k' Cnoo ). A S ,II ]
n ,II x m ,T ,z
5.2 ReSetke od kruznocilindricnih Stapova JUS U.C7.113 Strana 9
Opterecenje vetrom nwne resetke ad kruznocilindricnih stapova, upravno na rClV3n resetke, iznosi:
W
n
= k . (q
m,T,z
. G
z
. C
n
. A)
5 '
[kN] (8)
gde velicine q T ,G , A i k imaju isto znacenje kao u t. 5.1.

m"z z 5
Koeficijent site C N odreduje se iz slike 2, posto se prethodno utvrdi da su svi stapovi u istom reiimu
strujanja. Re-brojevi svih stapova su iii> 2,5 . 10 6 iii ~2,5 . 10 6 •
Opterecenje vetrom ovakvih resetki u nizu, proracunava se po formulama (7) i tabeli 5.
1,0 ---Q~S=
~ ....
~
•
I
-r-
-\\ -\ ---- r-
11-
-
'.4:r::=::::e;3~ ..
..\\\-
-j';~'-:-:
~~.
--r--=
~ . , ~;
~~-~. ~-;t
0,5 .--+---..- -+
~-r~u-~~~
--' -~---..-... nr I rr:~ -O~
_~-
1
._ •. 1, ~ ...
~'- J (OO'2' _.. . 1"
~~ I{) = ' 'S = d3 [

§~ A 04
§§~ --"'I"~ ~....
0;5
'~
0,2
(Svi stapovi resetke su u istom reiimu strujanja)
I I I I I I I I I I I I' I I I~
3 5 6 7 8 9 105 2 3 5 6 7 8 9 106 Re 2
Slika 2 - Koeficijent sile CN ravne resetke od kruinocilindricnih stapova
6 Opterecenje vetrom trozidnih i cetvorozidnih reSetki od oStroivicnih profila
Optereeenje vetrom na reSetkastu konstrukciju ciji su stapovi od ostroivicnih profila, a preseka je je-
dnakokrakog trougla iii kvadrata, izracunava se po formuli:
(9) - _
gde je:
~ koeficijent kosog delovanja vetra u odnosu na ravan izlozenog zida konstrukcije (dat je ta-
belom 6);
koeficijent sile, dat slikom 3;
q m,T,z - osrednjeni aerodinamicki pritisak vetra, odreden postupkom 1 iz standarda JUS U.C7 .110,
u kilonjutnima po kvadratnom metru;
As povrsina projekcije stapova resetke izlozenog zida konstrukcije, upravno na pravac vetra, da-
ta u t~ 3.1 - efektivna povrsina (slika 1), u kvadratnim metrima;
Gz dinamicki koeficijent konstrukcije (JUS U .C7 .111).
Strana 10 JUS U_.C7.113
Tabela 6 - Koeficijent ~ kosog delovanja vetra u odnosu na ravan izlozenog zida konstrukcije
-
Presek resetkaste konstrukcije 13 [0 ] ~ [-]
a b c
1
,- r
f) (
! sve vrednosti 1
2 o ~13 ~20 1 + 0,03 01{) 0-13
3 1/
~
~
y=As/A
20 ~13 ~45 1 + 0,60 I{)
I I ) 11 T
I I I I I I
4,0 i"~. I I I I
..
I I
I I il I I I I I
~
"-
~ v T
!'
"'"
,/
./ r-------
I
A :t
""" !'oo.c
,
1'. V !T
3,0 . ~
l"- I} II
r ...
:, "" ~
i""'o,., '# 1'0. if.
'"""
I ...
'" i'
I
-10stroivicni stapovi
2,0 I ..
:-
f'
~
.... I
" ... -10- ;.~ •• -:--
10-;.10
I
I
I
I
I
1,0 'P -..&..

- A
r
I
I
I
I
I
o 0,2 0,4 0,6 0,8 1,0
Slika 3 - Koeficijent sile Cf resetkaste konstrukcije od ostroivicnih profila

Tabela 7 -. Raspodela ukupnog optei~cenia V(~trom w na pojedine zidove resetkaste od

ostroivicnih profiia - koericijenti raspodeie J(
= JC ··W
I Wi I
--
I Delovanje vetra
w.I 'K.I
I II III IV
a b c d e f
1
III n t 0,57 0 0,43 0
WI,n
~
t n
• 'rr _IlL
oW in
I Ut
2 W n t WI, t 0 0 0 0
3 nt Wi,n 0,2015 0,2015 0,1520 0,1520
• -
4
n
W
t II
lY
t
,JR'
n
IV t
n
WI,t 0,2015 0,2015 0,1520

~--1
0,1520
5 Wi,n 0;57 0,1075 0,1075 -
-
6
~ t
W n
1 ill
t
Wi ,t 0 0,1862 0,1862 -
7 Wl,n 0,1425 0,1425 0,43 -
-
8
~
~
t
n
t
\
Wi,t 0,2468 0,2468 0 -

I
7 Opterecenje vetrom trozidnih i cetvorozidnih reSetki od kruznocilindricnih stapova
Opterecenje vetrom reSetki koje se sastoje od kruznocilindricnih stapova izracunava se na dva nacina:
a) pribliznom metodom;
b) tacnom metodom.
7.1 Priblizna metoda proracu na opterecenja vetrom
Po pribliznoj metodi, opterecenje vetrom, odnosno komponente opterecenja F N i F T (videti sliku 8),
dati su sledecim formulama:
W = (q m,T,z • G z ) . Cw . As , [kN] (10)
.J.
(11 )
FT (q • G ) . C . A, [kN] (12)
m,T,z z T s
gde je:
Gz dinamicki koeficijent za konstrukciju u celini, odreden postupcima iz standarda JUS
U .C7 .111;
Cw ' CN ' CT - koeficijenti sile (slike 4,5 i 6).
Proracun optereeenja vetrom\~, FN i FT po formulama_ (10), (11) i (12) moze se sprovesti pod slede·
cim uslovima:
- svi stapovi reSetkaste konstrukcije moraju biti u istom rezimu strujanja; iii su svi u potkriticnoj, iii
su svi u natkriticnoj oblasti Rejnoldsovog broja Re;
- koeficijenti sile Cw ' CN , CT dati slikama od 4 do 7 primenjuju se bez obzira na stepen hrapavosti
povrsine pojedinacnih stapova;
· - komponenta Q opterecenja vetrom iz slike 8 je zanemarljiva;
• - ako je koeficijent ispunjenosti I{) > 0,5, u proracun se uzimaju one vrednosti koeficijenta sile koje od-
govaraju I{) = 0,5.
Prilikom izracunavanja koeficijenata sile C , CN za resetkastu konstrukciju u celini, u slucaju promen-
· w
, Ijivog precnika pojasnog stapa d G , u proracun Rejnoldsovog broja Re uzima se onaj precnik koji daje ~#
veci koeficijent sile Cw i CN •
Za raspodelu po pojedinim zidovima reSetke sila w, FN i F T , iz formula (10), (11) i (i2) redom, po-
trebno je izracunati koeficijent zaklanjanja f.
Koeficijent zaklanjanja f dat je formulom:
2 (13)
f = 1 -1{)* + 0,25 . (I{)*)
gde je:
(14)
(15)
gde je:
I{) - koeficijent ispunjenosti dat u t. 3.1 (slika 1);
I{)* - aerodinamicki koeficijent ispunjenosti;
C N1 koeficijent sile za ravnu resetku, dat u t. 5.2 (slika 2), gde se pod ravnom reSetkom podrazume-
-
va izolozeni zid sa povrsinom As (videti sliku 1).

Raspodela sila w, odnosno FN i FT na pojedine zidove re"Setkaste konstrukcije data je tabelom 8.
JUS U.C7.113Strana 13
Cw
1,0
~---
_1_-
• A
tp =~=
0.1 "
Q2
03 [-]
0-4
1
~=I
Il-
====.:.. I -_
---- -- .--------------===-=._-_.
-
-----------~-=::::-
---.-.-- -r------- --------------
- - -:. ::::~~-=-~~~---=-==~~---=:- --_. _ _ _ _ _ _ --. -:-
!
-~==t~__==___=__=_-==-_=-
- _ _ _ _ _ _ .+__
!
_ _ __
-..:::::=::===-=-
-~=-
.~ ___ --:= R~~~ 685.';; vm Tz~[-] -----

~--:- . ..~
A
0,5
---::~::r.~
- -:==-___...... --I "
----------- , ~=====-----
0,5
=====-::- ._-_ I _-===-
(Svi stapovi resetke su u istom reiimu strujanja)
I I I I I 1 I I I I I
3 5 6 7 8 9 10s 2 3 5 6 7 8 9 106 Re 2
/
Slika 4 - Koeficijenti resetke od kruznocilindricnih Stapova preseka jednakokrakog trougla
•
Strana 14 JLJS U.C7~113
0i2.
1,5
-A.~
1,0 I-
--
'~-.
! ...
I
3 4 5 6 7 8 9 10s 2 3 4 5 6 7 8 9 10 6 Re 2
Slika 5 - Koeficijenti sile C C w resetke od kruinocilindricnih stapova, preseka jednakokrakog

N
trougla
, ~--
·· .. T5
2,5 --- ~- ..
"""
CN
( Cw)
~i
----;-. . d G [ m] _
: i
l vm,T,z~/sl ::L
I
I
t=
I
(Svi stapovi su u istom reiimu strujanja)

I I I I ! I I I I I I-
4 5 6 7 8 9 105 2 3 5 6 7 8 9 106 Re 2
Slika 6 - Koeficijenti sile eN = C resetke od kruznocilindricnih stapova kvadratnog preseka

w
~
---- - ---.---.- -- --- -- -. - --~ ----------~ -
=-~ -~=__=_-:. --=-=-==-=~-=-==:::~~-:--~-:===.:._~- -:-~.~:-=_=~--:== =~_=.==_:=_==?--:~=::_=:.:~,:=~2~_::.-~~~~~==~~·:=_=__=-~=_~~-
_ _ c _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ •_ _ _ _ _ _ _ _ _ • _ _ _ _ ... _. _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ ~ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ ~ _ _ _ _ _ • _ _ _ ... _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ .~_~ __ - _=_=~-~==-==___=
_ _ _ _ _ _ _• _ _ _ _ _ _ _ •_ _ _ _ _ _ _ _ _ _
-~
j
--
i .
L .. .,2-+----
-
. "'c~~
~.--
- :::s:;;;,----;-......-~ -\;.
_-- vm,T,Z[m/s] ~'--" .~

.
•
.
1,5
f -. .
-_
c
.. -I
. ±::±:= !
==
::::: O,t
c=::
~
A 0,2 ~~ I
IP= 5 = 03 r
==-~
--=
1,0- == ','.'
A { 0,'4
0,5
L
tid
-- .
(Svi stapov; su u istom reiimu strujanjaJ
I I I I I I I I I I I
3 .. 5 6 7 8 9 105 2 3 5 6 7 8 9 106 Re 2,
Slika 7 - Koeficijenti sile Cw resetke od kruznocilindricnih stapova kvadratnog preseka

JU5 U.C7.1135trana 17
Tabela 8 - Raspodela ukupnog optereCenja W na pojedine zidove resetkaste konstrukcije od cilindric-

nih ~apova
Koeficijent W
w.I = j(.I W [KN]
Delovanje vetra
sile
Optere- iK'j
[ -] [KN]
cenje
JC1 XII XIII JCIV
zida
a b c d e f 9 h
N
n '0
1 f
1
t ~
C
w =C
N CIt.
I-:. Wi,n - -
1 + f
0 -- 0
1 + f
n tin III n ~
CI
1-=:1 r==IV t - ....... 0

CIt
t ~
~
2 Wn 51. 6 (J
Wi,t 0 0 0 0
II
~
N
'0
n
0,7071 0,7071 0,7071 . f 0,7071 . f
3 C
III
- -- ----- ----
-= =l
w 1-. Wi,n
CI 2(1 + 1) 2(1 + 1) 2(1 + fi 2(1 + f)
CT
n III )Ifllt
- ....... 0
tlV [IV n
~
CIt
4
W
If; 51. 7 c.i-
II
Wi,t
0,7071
2(1 + f)
0,70~
2( 1 + 1)
0,7071 . f
----
2(1 + 1)
0,7071 . f
---
2(1 + 1)
~
N
"0
1 0,25 f 0,25 f
III
-
0/ NIl""\
5 C
N
= Cw 1-. Wi,n ----
C'I 1 + 0,5 f 1 + 0,5 f 1 + 0,5 f
cr
7 - ....... 0 I
I ~
CIt
z 0,3 f 0,3 f
6
W 51. 5 (J
Wi,t 0 -
II 1 + 0,5 f 1 + 0,5 f
~
N
:'
III 0,9 0,5
~
7 C I-:. Wi,n 0
VJ
e-
CI
1 + 0,8 f 1 + 0,8 f
'I' III
- ....... 0
en
ZI
~
I 0,45"
8 51. 4 c.i ---- ~~ 0,18 f
----- -
Wi,t
II 1 + 0,8 f 1 + 0,8 f 1 + 0,8 f
~
N
'0
0,25 _. 0,25 _ f
9 C
w 1-.
""I. W.
l,n
---- ---- -
+ 0,5 f + 0,5
IV ~ CT
- ....... 0
CI
f f + 0,5
Y ~ CIt
~
/' I
10 W 51. 5
(J
~
Wi,t -0,28
- 0,28
-- - 0 -
I: f + 0,5 f + 0,5
~
r Strana 18 JUS U.C7.113
7.2 Tacna metoda preracuna optereeenja vetrem
Ukoliko se pojedini cilindricni stapovi i reSetkaste konstrukcije nalaze u razlicitim rezlmima strujanja
vazduha, neki u potkriticnoj a neki u natkriticnoj oblasti Rejnoldsovog broja Re, onda 58 proracun
opterecenj a vetrom mora sprovesti po tacnoj metodi.
Proracun po ovoj metodi moguce je sprovesti i za konstrukcije ciji su svi stapovi u istom rezimu struja-
nja (videti t. 7.1)
Opterecenje vetrom W, odnosno komponente F iF, izracunavaju se iz geometrijskih i aerodinamickih
N T .
osobina stapova posmatranog zida resetkaste Konstrukd\e.
Ukupno opterecenje vetrom W, odnosno komponente F N i FT (komponenta Q je zanemarljive '.;elicine,
upcrediti sa t.-7.1), obuhvata sledece delove opterecenja vetrom:
a) na stapove resetkaste konstrukcije - komponente FN i FT
. ,m ,m
b) na ~vorove resetkaste konstrukcije - komponente F N ,k i FT ,k
c) na cvorne limove reSetkaste konstrukcije - komponente F N i FT'
I ,p ,p
7.2.1 Opterecenje vetiom na stapove resetkaste konstrukcije
Opterecenje vetrom stapa broj "i" reSetkaste konstrukcije dato je formulama:
F N,I = q m,T,z . G
z
. C
W,I
. . A..
I
cos ({3 +
M
~(3)
~
• f
i (16)
I;
P,
F T ,1 = q m ,T ;z . G z . CW., 'I . A.. sin (f3 M +.1(3). f.I

I (17)
gde je:
CW,! - koeficijent sile stapa IIi"~ koji se dobija na osnovu izracunatog Rejnoldsovog broja Re.
I
i iz tabele 3;
izoloiena povrsina stapa "i" jednaka je proizvodu sistemne duzine i precnika stapa,
u kvadratnim metrima;
(3, PM uglovi dati slikom 8, u stspenima.
Koeficijent zaklanjanja fl iz formula (16) i (17) dat je formulom:
fl = 1 - r.p.*
I
+ 0,25 • (r.p.JI=112 (18)
gde je aerodinami~kj koeficijent ispunjenosti:
r.pl·* = 4{J • CW,I. (19)
Slika 8 - Geometrijske velicine i oznake

Koeficijent zaklanjanja f l , za stapove u zidu sa povrsinom As (zid I iz slike 8), jednak je 1, a za stapove
ostalih zaklonjenih zidova II, III i IV izracunava se po formuli (18) .
. Opteretenja vetrom na Stapove cele reSetkaste konstrukcije F N,m i F T,m iz slike 8 racunaju se po for-
mulama:
FN,m }: (FN,I • Cos ~(3 + FT,I • sin A{3), [kN] (20)
FT,m- }: (-FN,I· sind{3 + FT,I· cos~), [kN] (21 )
7.2.2 0 pte r e c e n j eve t rom n a c v0 r 0 v ere 5 e t k as t e k 0 n st r u k c ij e

Optereeenje vetrom cvora broj ,,nil reSetkaste konstrukcije wk,n dato je formulom:
(22)
gdeje:
k w,n koeficijent ucesca cvora, dat tabelom 9;
d G ,n - precnik pojasnog stapa u cvoru ,,nil, u metrima.
Komponente optereeenja vetrom cvora ,[1", FN k i FT k' izracunavaju se po formulama:
"n "n
F N,k,n . f . cos (13M + ~(3), [kN] (23)

n
FT,k,n Wk,n
. f . sin (,sM + A{3), [kN] (24)
n
gde je:
{3M' fl{3 - uglovi dati slikom 8, u stepen ima;
fn koeficijent zaklanjanja za posmatrani pojasni stap u cvoru<;~roj ,,n":
(25)
'Pn* = 'P·C w,n (26)
'P - koeficijent ispunjenosti, dat u tacki 3.1, slika 1;

C w,n - koeficijent sile pojasnog stapa u cvoru broj ,,n".
Opterecenja vetrom na celu reSetkastu konstrukciju od delovanja vetra na cvorove racunaju se po for-
mulama:
}: F [kN]
FN,k = N ,k,n (27)
n
}: F [kN]
FT,k T,k ,n (28)
n
Tabela 9 - Koeficijent uce~a cvora broj n, kw,n' U optereeenju vetrom
Oblast Re
P.otkriticna Pre- Natkriticna

Re <0,3 . 10° [-] lalna Re> 0,3' 10° J --]
~M +.6 ~1) ~M +A{3 ~M + b.f)

IG
---
6~ 70°
2Q _45 <
0
G sve
~:±45°
0
±700
± 90° ± 80° ±60
vred- <+45~
±
I ± 80°1 ±900
I nosti
,
a b c d e f 9 h i j k I
I m
1 2 - ;3.fl9 - 3,24 - 2,58 - 2,21 - 1,83

I---
2 3 - 5,22 - 4,85 - 3,86 - 3,30 - 2,74

I---
3 4 - 6,68 - 6,21 - 4,93 - 4,22 - 3,50

I---
4 (5 - 7,97 - 7,40 - 5,83 - 5,03 - 4,17

I---
5 6 - 9,12 - 8,47 - 6,74 - 5,76 - 4,78

-
-
6 7 - 10,20 - 9,46 -
I
7,53 - .6.4 3 1- 5,34
i
7 8 - 11 ,i8 -10,39 - 8,26 - 7,06 - 5,86
-
8 9 - 12,12 - 11,26 - 8,95 - 7,65 - 6,35
-
9 10 -13,00 -12,07 - 9,60 -- 8,21 - 6,81
- K
13,831-12,~5
wn
10 11 - - 10,22 - 8,74 - 7,25 0 + 1,4 + 0,8 + 0,1 -0,3 -0,5
- I- 10,81
11 12 -14,65 - 13,60 - 9,24 - 7,67
r--- t
----
I---
12
13
13
14
- 15,42 - 14,31
-16,16 - 15,00 - 11,93

-11,38 - 9,73
-10,20
-
-
8,08
8,46
14 15 - 16,88 - 15,66 - 12,45 -10,65 - 8,84

-
15 16 -17,55 -16,30 - 12,96 -11,08 - 9,20
~
16 17 - 18,25 - 16,94 -13,46 -11,50 - 9,55

I---
17 18 -18,87 - 17,55 -13,94 - 11,92 - 9,89

-
18 19 -19,50 -18,00 - 14,41 - 12,31 -10,22
~
19 20 - 20,15 -18,69 -14,86 -12,70 - 10,55
0
1)VaZi za dO/d -0,65 i 'YO -40 za zavarene {:vorove.
2) G . 0
Va~i za dOl d G - 0,65 i 'YO -40 za za~arene {:vorove i kru~nocilindricne ~tapove sa C - 1,2.
w
72.3 0 pte r e cen j eve t rom C v 0 r nih lim 0 va

Optereeenje vetrom cvornog lima broj ,,n" resetkaste konstrukcije dato je formulama:
F N ,P ,n -- 1;2 . q g,t,z (A p,n - ~ A p,n ). cos 13M (29)
Re < 10 5
F N ,P,n 24 • q
, g, t ,z
(A p ,n - ~ Ap ,n ). cos ~
1l . (30)
6
Re> 4 .10
FT,P,n =. 0 [kN] za sve Re (31)
gde se pretpostavlja da je ispunjen uslov:
L Ap,n ~ 0;20 . As [m 2 ] (32)

n
gde je:
qg,t,z - aerodinamicki pritisak vetra izracunat po standardu JUS U .C7 .111, u kilonjutnima po
kvadratnom metru;
Ap,n - povrsina projekcije cvornog lima broj ,,n" izlozena vetru, upravna na pravac vetra, u kva-
dratnim metrima;
~ Ap ,n - povrSina izlozena vetru stapova resetke koja se poklapa sa cvornim limom u cvoru ,,n",
(Ap,n - ~ Ap ,n ) - videti na slici 9;
13M - ugao dat slikom 8, u stepenima;
Re - Rejnoldsov broj pojasnog stapa resetke u cvoru ,,n", precnika dB ,n u metrima;

A. - povrSina projekcije Stapova resetke izlozenog zida konstrukcije, upravno na pravac vetra.
Sve ove oznake date su u t. 72.1 i slici 8.
c
j
• evor
br. n (Ap -~Ao )
~~-----,n ~n
lim
II
Slika 9 - Objasnjenje znacenja povrsine (A P,n - ~ Ap ,n ) iz fcrmu!a (29) i (30)
7.2.3 0 pte r e cen j eve t rom c v 0 r nih lim 0 va

Optereeenje vetrom cvornog lima broj ,,n" resetkaste konstrukcije dato je formulama:
FN,P,n 1,2 • q g,t,Z (Ap,n - II A p,n ) . cos 13M (29)

Re < 10 5
F N ,P,n 2,4 • q g,t,z (Ap,n - II A p,n ) • cos~ (30)

6
Re> 4 .10
F T,P,n =. 0 [kN] za sve Re (31 )
gde se pretpostavlja da je ispunjen uslov:
~ A p,n ~ 0,20 . A s [m 2] (32)

n
gde je:
qg,t,z - aerodinamicki pritisak vetra izracunat po standardu JUS U.C7.111, u kilonjutnima po
kvadratnom metru;
A p,n - povrsina projekcije cvornog lima broj ,,n" izlozena vetru, upravna na pravac vetra, u kva-
dratnim metrima;
- povrsina izlozena vetru stapova resetke koja se poklapa sa cvornim limom u cvoru ,,n",
(Ap,n -ll Ap ,n ) - videti na slici 9;
13M - ugao dat slikom 8, u stepenima;
Re - Rejnoldsov broj pojasnog stapa resetke u cvoru ,,n", precnika dB ,n u metrima;
As - povrsina projekcije stapova resetke izlozenog zida konstrukcije, upravno na pravac vetra.
Sve ove oznake date su u t. 72.1 i slici 8.
evor
br. n (Ap',n -~Ap,n )
. ......,..aot---
.
lim
Slika 9 - Objasnjenje znacenja povrsine (Ap ,n - II Ap ,n ) iz fcrmu!a (29) i (30)

7.2.4 Ukupno opterecenje vetrom resetkaste konstrukcije

Ukupna opterecenja vetrom reSetkaste konstrukcije ciji su stapovi cilindricni, izracunata tacnom meto-
dom, dobijaju se kao zbir pojedinacnih optereeenja po formulama:
F N.m + FN,k + FN.p [kN] (33)
(34)
Ukupno rezultantno opterecenje vetrom W resetke sa cilindricnim stapovima dobija se iz komponena-

ta F N i F T izracunatih po formulama (33) i {34) po s!edecem:
(35)
Raspodela ukupnog opterecenja vetrom W na pojedine zidove resetkaste konstrukcije obavlja se po tabe-
Ii 8 iz t. 7.1.
7.3 ReSetke ad kvadratnih stapova zaobljenih ivica

r
Opterecenje vetrom resetki od kvadratnlh stapova ra'~una se samo po tacnoj metodi datoj u t. 7.2, s tim
5to je jedina razlika u primeni koeficijenta sHe C I koji se uzima iz tabele 2.
w.
8 Opterecenje vetrom punih konstrukcija
8.1 Opterecenje vetrom pu nih konstrukdja u pravcu duvanja vetra
Opterecenje vetrom W punlh konstrukcija u pravcu duvanja vetra dato je formulom:
W = (q _ _ •
m,l.",
G ) . C
Z W
. A, [kN] (36)
gde je:
CIN koeficijent sHe zavisan od izduzenosti konstrukcije (odnos 1/d), ob!ika poprecnog preseka
konstrukcije i, U slucaju ciiindricnih konstrukcija, Rejnoldso'Jog broja Re, a dafinisan je:
za cilindricne i sferne konstrukcije slikama 10 l 11;
- za konstrukcije po!igonalnog preseka tabelom 10;
- za pune ploce slikom 12.
8.2 Opterecenje vetrom punih konstrukcija upravno na pravac duvanja vetra definisano je u standardu
JUS U .C7 .111.
,.......-
25 ,:,--- .~-il ~
a) Odno9 dlmenzlja u pooledu hId $1 ika 10 -. Proracun opterecenj a vetrom III
:J
Koeficijenti sile C iz cilindricnih konstrukcija, dimnjaka i rezer III
,.,.,
f
Vertlkalan ~llIridar ~
~H Lw rh
tabele vale za voara, i sfernih konstrukcija: c-
C
w = qm,T;z R o ~ 0 I 15 . 10 5
C/l
~
Gz • C f • A, [kN]
JJ J:
•
c
A = d' h, [m 2 iii h
] a) ukupno opterecenje vetrom cilindara;
d.-J Qm,T,7 > 0,167
b) pritisak vetra na cilindricnu povrsinu;
...
;-J
w
Popratnl prasek: I hrapavost Cf Cf Cf c) ukupno opterecenje vetrom i pritisak
I gde je:
vetra na sfernu povrSinu.
,
'0' , Umereno glatko

,(metal. drvo, beton)
0,55 0,5 0,45 R e = 0,875'
0,685'
1d d~T
rn, ,z
7as d . vm, T ,z
;:0 Hrapavu povr§lna
(zaobljena rebra h "'" 2% d)
0,9 0,8 0)
o
,O .. .
Veama hropava povrl§na
(o~tro rabra, h
191~.~~Jl,
6% d)
.. ·~(;tr~ 'olvltenl elllndsr

I hrapave
:1;11
po.vr~ln9'.
1,2
l,,~
I,D
1.,2
0,3
1,0
.~ .• 't~' ..... ~rt,.;;:.'~~~; >~'•• " .: . ..4
b) Cilindar C faktor spoljnog pritiska za umereno glatku c) Sfera W = q

m,T,z
.G .C
z f
. A . [ kN]
pe
po vrSinu
tl.p = PI - Po . [kNlm2] (fm,T,z ~ 0 ' 8 . Cf = 0,2'
Z [} d V. r::--q . A = 1T d 2 14 [m1. J
PI = qm ,
T ,Z • GZ
~p = PI -- Po
I 'Pe =Qm Tz
Po =q m,T ,7 'G"C
z ro
i,j
If) /1
,.... I
"
'H
,-0
?
~
-0
d .......
~l :. !.' .~frfl~ I I I
~t"-
=- 'ZIl zatvorone )'Clflrvoer() PI - radnt" prltJoal{u QeN /m'i
DlmnJak rad! Cp, I = -I- 0,1 DlmnJak :zatvoren Cp, I 0,8
'(Ild I lId f fJ = 0° 15° I 30° f 45° , 60° I 75° , 90° f 105

0
" 12()o /135
0
j 0
150 T165°." .180
0
2$ SO I Cp~a ~ ~1·l,O -1-0,8 .-{-O, 1 -0,9 -1,9 -2,5 -2,6 -1,9 --0,9 -0,7 -0,6 ~O,6 0;-0.6
7 t4 =
Cp • a ,+1,0 -1-0,8 -I-O,l -0,8 -1,7 -2,2 -2,2 -1,7 -0,8 -0,6 '-0,5 -0,5
-0,4 . -0,4
-0,5
1 2 Cp,a = -1-1,0 -1-0,8 +0,1 -0,7 -1,2 -1,6 -1,7 --1,2 -0,7 -0,5 -0,4
Lopte Cp;a =. +1,0 -1-0,9 -1-0,5 --0,1 ·-0,7 -1,1 -1,2 --1,0 -0,6 "':'0,2 -t-O,l +0,3 +0,4
\f
~ ... -,,",~.~t'~V~"~ ___ 'f~.~'~~~;_" q;p"W+4*JA ax $k 4L~e,$aM ast
b) Stera no cilindru
d
Vetac. A
a) Cilindar Sa Yetar
sfernom kalotom d
A c
Yetar .. f A~ IB-.......-.. C
h
h
Cpe
+1
-------------------------~-------
+0,5
•
-1
B( hId ~O,5)
Slika 11 - Koeficijenti spoljasnjeg pritiska Cpe :
a) cilindra sa sfernom kalotom,
•
b) sfere na cilindru .
~
Ravne ploce I zidovl: ·A· iznad tla. a .B· na tlu
Siobodno-
stojecl
t i/h = 10 ~ co ~ Uh = 10 zastitnl
hr~li~=l
h I zidovi I
A I I ~I I I zidovl
i---
• t I . I· t
I zgrada.
Reklamnl panol
Krajnjl zldovi
B Uh= 10':"co JI t lIh = 10 ht lIh = 1 W=qm, T,z' GZ'Cf'A

hi ~I I
~. .~~:.:t'~::::~;.~p...~:::J,..~1E'J_.,.:..~:rt~_, ..
t
-.~p_ -.:"'I""':Q~ ...11/:11',. •.••• ;p."'-.....~~J.~
.~::!-~: ....~......,c.:....~ •. !~'< j..,~.:'=_.... ~; A =h . I
ao. = 0,51 {3 = 0° 040. = O,3l P=Oo °50 0 = 0,41· f3 = 0 0
A:Cf = 2,0 A:Cf =1,3 A: Cf = 1,15

= 1,2
~
B:Ct = 1,2 B:Cf B: Cf = 1,1
II
w~ ~
-<:Jy fJ = 40°
A:Cf =- 1,6
~'y
{3=50°
:A:Cf = 1,8
Vetar
f3 ,.'0·
I•
t
I. a
·1
i B:Cf = 1,5 B:Cf = 1,5
Slika 12 - Opterecenje vetrom punih ploca

9 Opterecenje vetrom mostova
9.1 OpSte odredbe
Opterecenje vetrom mostova, ako to odgovarajucim pravilnicima 0 tehnickim normativima nije druga-
cije odredeno, dato je izrazom:
gde je:
T povratni period vetra,odreaen odgovarajuCim praviinikom,iIi iz standarda JUS U.C7.110,
u godinama;
z visina iznad terena gde su karakteristicni nivQi:
z =0 - kota srednje vode, iii najniia kota doline iznad koje je most, u metrima;
z=H - kota nivelete mosta = gornja ivica kolovoza kod drumskih i peSackih mostova, u
rnetrima;
qm,T ,H - osrednjeni aerodinamicki pritlsak vetra, odreden u standardu JUS U .C7 .11 0, za visinu
. iznad terena z :::: H - kota nivelete - (kota koja odgovara Z "." 0), U kilonjutnima po kvad-
ratnom rnetru;
dinamicki koeficljent od.reden u standardu JUS U.C7 .111, za nivo z:::: H i za krute kon-
fJ,'
strukcije, gde je:
- GH :::: 2,0 za proracun glavnih nosaca, leziSta i stubova;
- GH = 2;5 za proracun spregova protiv vetra;
As stvarna efektivna povrSina mostovskih konstrukcionih delova i saobracajnih traka, u kvadra-
tnim metrima;
C( koeficijent sile mostovske konstrukcije,slike 13,14 i 15.
9.2 Opterecenje ve'trcm
9.2.1 Pravac delovanj a opterecenja vetrom je horizontal an . Za vitke mostove (lancane,s3 kosim zategama iii
izrazito uske), kao i za posebna stanja u montazi, potrebno je posebnim ispitivanjima blize odrediti mo-
guCe delovanje vetra.
9.22 Delovanje 'Jetra na stubove proracunava se sa promenljivim po vislni osrednjenim ~rodinamickim pri-
tiskom vetra q m, T ~
' po standardu JUS U.C7 .110.
9.2.3 Prilikom proracuna osrednjenog aerodinamickog pritiska vetra q rn, T ,z ' odnosno q m, T . H posebno po-
vesti racuna0 topografskim osobinama terena na kom se gradi most (gde je topografski faktor Sz > 1,
videti JUS U .C7 .110). Takode se preporucuje da se sprovedu lokalna anemografska merenja i odgovaraju-
ce analize brzine vetra svuda gde se ocekuje da je optereeenje vetrom posebno znacajno za nosivost
i upotrebljivost mosta, bilo zata sto je lokacija sa velikim ocekivanim brzinama vetra,bilo zato sto je
staticki sistem mosta osetljiv na ovo delovanje.
9.2.4 Mesto delovanja optereeenja vetrom je u teziStu odgovarajuce efektivne povrsine mostovske konstrukci-
je odnosno saobracajne trake.
9.2.5 Efektivna pO'Jrsina saobracajne trake je:
A S,v (38)
gde je:
h - visina saobracajne trake, u metrima;
v
- za drumske mostove sa iii bez sinskih vozila hv = 3,50 m;
- za pesacke i biciklisticke mostove hv= 1,80m;
Iv duzina saobracajne-irake,jednaka duiini (vertikalnih) saobracajnih opterecenja u odgovarajucoj
kombinaciji opterecenja za proracun glavnih nosaca mosta, u metrima.
Sve pojedinacne sile F optereeenja vetrom deluju u teziStima odgovarajucih efekttvnih povrSina As'
,. ,.
GIK = gornja ivica kolovoza Visina saobraeaine trake = hv = 3,50 m'
z -rr~
F. !
i I Fy k,z I F.:
q
~IH
-!jf--l -! GIK - ~I--I! .l
z=H
. =GIK
11~L.--+-----...II++-_"O+
1
-'I.. Fk,x z=H=GIK 11 - vi
F. Fk,x , ,
-'- k,x
O,4b
b
b
z=o
• Stika 13 - Optereeenje punn, reSetkastih mostova

bez saobracaj~
Slika 14 - Opterecenje vetrom punih i reSetkastih mos-
to~a sa sao~ra~ajem
." .... --,- .. "
Nosac q W=q ,C'A

A5 g,T ,z f S
g,T ,z
{kN/m 1
2
(- )
I [m 2 ] [kN]
Navetreni nosac (I) h
B
'1,
B
1, F = (q
I m,T,~
'G) . (k . C
n
oJ . {h B
I
Zavetreni nosac (II) k'C n OO 'kx hB 'I a '(
~ 1 - - - - - - - - - 1 am,T,H ·G
U5 Kolovozna tabla 1,0 d ~ I F k,x = (q m,T,H . G) 1, O·{d . I B )
-horizontalno (kx) B
Kolovozna tabla' 0,3 b • IB F

k,z
=( q m,T,H . G) . 0,6 . (b . I )
B
-vertikalno (kz)
'~~-----------~--~----~----~------------------~j
Navetreni nosac (I)
rsto kao za slucaj bez saobracaja
Zavetreni nosac (II) Isto kao zaslucaj bez saobraeaja
Kolovozna tabla
1,2 d . Is Fk,x =(q m,T,H ·G) '12'(d' 'B)
~ - hori'zontalno '
.- q m,T,H 'G
n:I
~ Kolovozna tabla F- k,z = (q m,T,H . G) . 0,8' (b . I8 )
- vertikalno 0,8 b'l
U5 " B
Saobracajna traka
I - izlozeni dec
1,5 F
v1
=(q
m,T,H
·G)'15·(h
' v1
Saobracajna traka 2
- zaklonjeni dec 3- . 1,5= 1,0 hv2 . rv Fv2 =(qm,T,H ·G)·10·(h I)
' v2 v
k. = redukcioni koeficijent, tabela 4;

k
x = koeficijent zaklonjenosti, tabela 5,
C noo =- koeficijent sile beskonacno duge resetke iii punog
nosaca, tabela 4.
Strana 28 JUS U .C1.113
W= (qm,T,H . G) . C ' As
f
b
I b
I-
I
•I
I
I W
T
w I
J Vozila
I >
.r:.
L .r.rn
OJI
rn
.r:.
I. b1
.1
I l
b,
e = 0,6 'h S e = 0,6 (he + hv)
h v = 3,50 m
.. -
Geometdjski uslovi:
0,6' b < b < 0,9' b
1
0,1 . b< he <0,8 . b
0,2 . h B < hv
Koeficijenti sHe
< 1 ,4 . h B
-r
,.
hS
C.T == 1,6 . + 1 zs most C
f
= 1,35
b
za saobratajnu traku: C
f
= 1,6
Slika 15 - Koeficijenti sHe punih sanducastih mostova 1 ) , bez i sa saobracajnom trakom
1) Dati koeficijenti sHe za most odnose sa i na sledece presake punih mostova, sa zatvorenom kolovoznom tablom:
IIII 101 I I I I
9.2.6 Ukoliko se proverom po standardu JUS U.C7 .111 utvrdi da je glavni noseci sistem mosta vitka konstruk-
dja, treba obratiti posebnu paznju na aerodinamickll stabilnost mosta i udobnost kcrisnika (ubrzanja
mostovske konstrukcije i njihov odnos prema dopustenim ubrzanjima).
9.3 Koeficijenti sile
Koeficijenti sile razlicitih preseka mostova dati su na slikama 13, 14 i 15.
Zabranjeno pr~tampaJanje (svevrs12 umna! aJanja) _

Na osnovu ml~ljenja Republi~kog sekretarijata za kulturu SR Srbije br. 413-81/74-02 od 04.02.1974. ne plata se porez na promet
Stampa Savezni zavod za standardizaciju - Beograd
l
1
1
_JUS U.~7 .113511
1
Tabela 10 - Koeficijent sile Cw punih konstrukcija poligonalnog poprecnog preseka 1
Poprecni presek 1 ) hid Cw Primedbe 1
1
1 2 3 4
1
1} ~
<J OQ
1,3
1
2) OQ
2,0
~
[> 1
1 0,9
-0
1
3) od 5 do 10 1,1
1
>20 ',5
1
1 1,2
4) -+ 0 od 5 do 10 1,5
-- -r--
1
, .
> 20
2,5
2,0
0,6
0
1
_15L ~
I >7,5 1,1 h 1
2,5 1, 1
6) --.. 0 1
> 7,5 2,0 1
<2 0,8 -T7,'77777
-0
1
7) 10 1,0 . W=qm,T,z ·G·Z Cw 'A

1
OQ
1,3 A = h . b
1
-<'7"2 1,0
8)
-0 10
OQ
1,2
1,5
1
--8
- 1
I
I 9) <5 I 0,65 4!i 1
OQ
1,15 J
1
1
10)
-8 <5
00
0,8
1,3
1
-0
1
1-.
11) <5 0,7 1
OQ
1,1 1
-
12)
-8 <5
00
0,8
1,2
1
1
1) Brojevi u poprecnim presecima u koloni 1 oznacavaju broj strana poligona poprecnog preseka.
1

Vetar Propisi Za Opterecenje PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Vetar Propisi Za Opterecenje PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

UDK 624.

042 Ukupno strana 24

3 O~~i .I?~gl.ed p-r~!.acunaoPterecenja vetrom ..•••.••.• ~-~ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2

1 Predmet standarda i podrucje primene

1.L Ovaj standard ne odreduje nacin modelskog ispitivanja konstrukcija.

Veza sadrugfm standardima

Strana 2 JUS U.C7.110

Tabela 1 - Podrucje vaznosti standarda

Uticajni faktor na opterecenje vetrom 1)

3.2 . Optereeenje vetrom pojedinih vrsta konstrukcija

po JUS U.C7.112: opterecenje vetrom zgrada;

a) u meteoroloskom smislu - horizontalno, iii priblizno horizontal!10 vazdusno strujanje u amtosferi;

Osrednjeni aerodinami~ki pritisak vetra

JUS U.C7 .110

Aerodinami~ki pritisak vetra

JUS U.C7 .111

MATERIJAL ( ~iODUL ElASTltNOSTI

Tabela 3 - Pregled dejstva vetra na konstrukcije

Dejstvo Vrsta konstrukcije prema Efekat dejstva 1 Standard

1 Lokalno - Savijanje JUSU.C7.112

2 Krute Savijanje JUS U.C7 .112

4.1.5 I n ten zit e t b r z i n eve t r a v - merodavan za izracunavanje pojedinih aerodinamickih

B koeficijent prostorne korelacije brzine vetra

Re Rejnoldsov (Reynolds) broj

- pritisak od odvajanja vrtloga

V - brzina vetra, uopste

nog perioda T = 50 god - ,,50", na visini z = 10 m - ,,10")

a - parametar .hrapavosti terena

5 Osrednjeni aerodinamicki pritisak vetra

5.1 Opste odredbe

osnovni pritisak vetra Qm,T,10 definisan je kao:

P - gustina vazduha (t. 5.2.1), u kilogramima po kubnom metru;

Sz - faktor topografije (t. 5.3S);

52 Fizicke konstante vazduha

v(z, t) = vm (z) + vf(z, t), [m/s] (5)

,\ Mereobjekta I· \ 1[:1' b d \ rp.

.--_[-_]_----.' Slika6 ~ (:S_ ~

Slika 1 - Postupak CD : Izracunavanje osrednjene brzine osrednjenog aerodinamickog pritiska vetra

_ Tabela 4 - Vrednosti gustine vazduha p 1 )

Nadmorska visina Gustina Nadmorska visina Gustina

1 0 1,2250 12 1 200 1,0900

standardu JUS U .C7 .111.

a u ovom standardu izracunava se iz:

Slika 2 - Deo jednog anemografskog zapisa vetra i definicija brzine vetra

Tabela 5 - Pregled faktora hrapavosti terena i gradijentnih visina .

II 1 Velike vodene uzburkane povrsine, A 0,021 1,4 0,11 0,003 180

iz tabele 5 ----t-- Gradijentna visina

5.3.2 0 s red n j a van j e b r z i n eve t r a

Otvoreni tereni, klasa hrapavosti B: kB = 1 6509 . t-0.0645 (lOb)

Urbane zone, klasa hrapavosti C: kC = 2044 8 . t-0.0935 (10c)

gde je uvek: 3s ~ ta ~ 3 600s j za t8 = 3 600s k t = 1.

2,0 L - - - - - r - - . . , . . . - - - - - r - - - r - - - - - - - , Kla~a hrapavosti terena

.1"4~-- C (urbane zone)

5.3.3 P 0 v rat nip e rio d 0 S red n j e neb r z i n eve t r a

koji se moze ocitati j iz slike 5.

5 10 50 100 500 T ... _.

Vrednosti povratnih perioda T [god] odreduju se na jedan od sledeca dva naeina:

Tabela 6 - Povratni period vetra T [god] za pojedine vrste konstrukcija i objekata

25 Stoene staje 20 0,920

26 Hangari putnicke avijacije

-27- Hangari ratne avijacije

29 Hangari privredne avijacije

46 Pesacki mostovi sa saobracajem

.. :~ -~~":.:.' .. ,;\....'~..... . ~. :.r<:~.~.~.~