VITAMIN A

VITAMINI
Sadržaj provitamina A
Namjernice
(μg / 100 g namirnice)
List peršuna 100
Šargarepa 80-120
Kajsija 50-100
Bundeva 50
Zeleni luk 37
Krompir - žuti 6-42
Kukuruz - žuti 10-20
Paradajz 12-15
Kupus 0,37
Raž u tragovima

U povrću se vitamin A nalazi kao provitamin u obliku β-karotena, žutih pigmenata prisutnih u šargarepi,
krompiru, spanaću, lubenici, paradajzu, aroniji i raznom voću i povrću (pre svega u zelenom i žutom). To
je pigment koji mnogim biljnim proizvodima daje žutu ili crvenu boju.

Pretpostavlja se da je ovaj vitamin potreban svim kičmenjacima za njihov život, rast, razmnožavanje, vid,
održavanje ćelija i slično.

Ovaj vitamin ima i neka anti-tumorska svojstva. Još ranije je pokazano da ima istaknute imuno-
stimulirajuće efekte u organizmu kao i lekovite i okrepljujuće efekte na kožu. Pretpostavlja se da je ovaj
vitamin potreban svim kičmenjacima za njihov život, rast, razmnožavanje, vid, održavanje ćelija i slično.

1
VITAMIN B1
VITAMINI
Sadržaj vitamina B1
Namjernica
(mg / 100 g namirnice)
Suv pivski kvasac 16,3 - 28,5
Suv pekarski kvasac 2,7 - 6,6
Celo zrno pšenice 0,6
Jetra (goveđa) 0,3 - 0,5
Nepoliran pirinač 0,4
Žumance jajeta 0,2 - 0,4
Spanać 0,25 - 0,30
Kupus 0,16 - 0,26
Šargarepa 0,12 - 0,16
Riba (presna) 0,1
Jabuka 0,04 - 0,08
Krompir 0,02 - 0,08
Mleko 0,04

Vitamina B1 ima naročito mnogo u kvascima, i proizvodima u čijoj proizvodnji učestvuje kvasac (npr.
hleb, pivo, ...), zatim u mekinjama, crnom hlebu, neočišćenom (nepoliranom) pirinču, i ostalom
nerafinisanom zrnevlju žitarica, plodovima mora, kikirikiju. Od proizvoda životinjskog porekla najbogatiji
ovim vitaminom su jetra i bubrezi.

Nedostatak vitamina B1 je u tome, što se veoma lako raspada na povišenoj temperaturi (što treba uzeti
u obzir pri preradi namirnica). Osim toga kofein, alkohol i mnoga druga jedinjenja koja se nalaze u
vazduhu i vodi mogu da smanje dejstvo ovog vitamina.

2
 VITAMINI
VITAMIN B2

Sadržaj vitamina B2
Namjernica
(mg / 100 g namirnice)
Pekarski kvasac 2,0
Jetra 1,6
Bubrezi 1,6
Žumance jajeta 0,5
Mozak - svinjski 0,3
Pšenično brašno 0,26
Kupus 0,25
Mleko 0,24
Goveđe meso 0,20
Spanać 0,3
Krompir 0,08
Zelena salata 0,08
Šargarepa 0,06
Paradajz 0,04

Vitamina B2 se nalazi u mnogim proizvodima biljnog (zrno pšenice, šargarepa, povrće sa zelenim lišćem,
voće, cerealije, aronija), a naročito životinjskog porekla (jetra, bubrezi, jaje, meso), kao i u kvascu.
Najbogatiji izvori ovog vitamina su mleko, sir i jogurt. Ukoliko se mleko nalazi u neodgovarajućoj
ambalaži ili se skladišti nepravilno, može doći do gubitka vitamina B2 usled razlaganja sunčevom
svetlošću.

3
VITAMIN B3
VITAMINI
Sadržaj vitamina B3
Namjernica
(µg / 1 g namirnice)
Jetra 2500
Suv kvasac 600
Pšenične mekinje 300
Meso 45
Riba 30
Hleb 29
Krompir 14
Pirinač (poliran) 6
Šargarepa 3
Mleko 1

Čovek zadovoljava potrebe za nikotinskom kiselinom unošenjem visokoproteinske hrane, koja

sadrži triptofan (kao što je posno meso, jetra, riba, pivski kvasac, bubrezi, belo živinsko meso), ali isto
tako i materije koje sadrže i samu nikotinsku kiselinu (kao što su nerafinisano zrnevlje i cerealije, kvasac,
mleko, pečeni kikiriki, lisnato povrće).

Ovaj se vitamin nalazi u znatnim količinama u istim proizvodima, u kojima je dokazano i mnogo
vitamina B2 i B6(kvasac, pirinač, ljuska pirinča, avokado, smokve, suve šljive i slično).

U mlečnim, a naročito u mesnim proizvodima nalazi se mnogo esencijalne aminokiseline triptofana, iz

koje se, u organizmu, stvara nikotinska kiselina. Antipelagrijsko svojstvo proizvoda životinjskog porekla
vezano je upravo za ovu činjenicu.

Treba napomenuti i činjenicu, da je kukuruz vrlo siromašan triptofanom. Zbog toga ishrana samo
kukuruzom dovodi do deficita niacina i bolesti pelagre.

4
 VITAMINI
VITAMIN B5

Vitamin B5 igra važnu metaboličku ulogu u ljudskom organizmu. Jedna od važnih uloga vitamina B5 se
odnosi na proizvodnju hormona adrenalnih žlezda i stvaranje energije.

Dugo je vec poznato da ovaj vitamin povećava rezerve energije u organizmu i ojačava sportske
mogućnosti.

Vitamin B5 snižava nivo holesterola u krvi i štiti organizam od kardiovaskularnih bolesti. Ovo se pre svega
odnosi na derivat pantotenske kiseline - pantetin.

Vitamin B5 pomaže i u bržem zarastanju rana. Izgleda, da ovaj vitamin stimuliše ćelijski rast i proces
zarastanja. Ova tvrdnja nije još u potpunosti potvrđena, ali sve indicije ukazuju na to.

5
VITAMIN B6
VITAMINI
Sadržaj vitamina B6
Namjernica
(µg / 100 g namirnice)
Kvasac - suvi 4000 - 5700
Kvasac - sveži 570 - 2400
Banane 400
Riba 350
Meso - goveđe 350
Meso - svinjsko 220
Grašak 150
Pirinač (nepoliran) 150
Jaje 120
Sir 90
Kukuruzno brašno 50
Hleb - beli 40
Mleko 40

Vitamin B6 nalazi se u semenkama, žitaricama, pšeničnom i kukuruznom brašnu, susamu, aroniji,

pivskom kvascu, jetri, bubrezima, mesu, a u izvesnoj meri i u mleku, jajima i povrću sa zelenim lišćem.
Dnevno mikroorganizmi u crevima čoveka sintetizuju od 0,5 do 0,7 miligrama vitamina B6.

Velika količina vitamina B6 se nalazi u jetri, a manje u mišićima, bubrezima, mozgu i drugim tkivima.

Skladištenje namirnica u limenim konzervama, pečenje ili kuvanje mesa, alkohol i drugo mogu da unište
ovaj vitamin.

6
 VITAMINI
VITAMIN H

Sadržaj vitamina H
Namjernica
(μg / 100 g namirnice)
Jetra - svinjska 250
Jetra - goveđa 200
Bubreg - svinjski 180
Soja 60
Srce bika 8 - 50
Pirinač - ljuska 46
Raž - zrno 46
Dinja 36
Jaje - žumance 30
Sardina - konzerva 24
Brašno - pšenično 9 - 25
Kupus 17
Šampinjoni 16
Meso - kokošje 6
Grašak - zeleni 6
Meso - goveđe 5
Mleko 5
Banane 4,6
Sir 4
Luk - mladi 3,5
Šargarepa 2,5
Meso - pileće 1,5 - 2
Krompir 0,5 - 1,0
Jabuke 0,9

Vitamin H se nalazi u mnogim namirnicama, mada u malim količinama. Najviše ga ima u jetri, žumancu
jajeta, životinjskim tkivima, paradajzu, pivskom kvascu, mahunastim biljkama, lešniku, zrnastoj hrani,
mleku i drugo. Veliki deo potreba čoveka za ovim vitaminom obezbeđuju i intestinalne bakterije.

Biološka iskoristljivost vitamina H se veoma razlikuje od vrste namirnice; tako je na primer vitamin H iz
kukuruznog i sojinog brašna kompletno iskoristljiv, dok je vitamin H iz pšeničnog brašna skoro uopšte
neiskoristljiv.

7
VITAMIN B9
VITAMINI
Sadržaj vitamina B9
Namjernica
(µg / 100 g namirnice)
Kvasac 1470
Jetra - goveđa 200 - 294
Spanać 48 - 115
Bubrezi 45
Peršun 38,4
Brašno - pšenično 35
Grašak - zeleni 12 - 35
Kupus 15 - 30
Višnja 6 - 30
Hleb - ražani 16 - 23
Krompir 8 - 20
Sir 8 - 19
Kruška 1,8 - 16
Cvekla 10 - 15
Šargarepa 7 - 15
Paradajz 3 - 15
Mleko 11
Jaje 3,8 - 8
Pirinač 5,9
Malina 5,1
Grožđe 4,4
Paprika 2,1 - 2,0

Vitamin B9 se u znatnim količinama nalazi u višim biljkama i mikroorganizmima, listovima biljaka, pre
svega u tamno zelenom lišću biljaka (vitamin B9 je prvi put pronađen baš u listovima spanaća),
integralnoj pšenici, susamu, aroniji, crnom ražanom brašnu, pivskom kvascu, jetri, žumancu, pasulju,
pomorandži, šargarepi, kajsiji, bundevi, avokadu i raznom drugom povrću i voću. Od proizvoda
životinjskog porekla najbogatije su jetra i mišići srca.

8
VITAMIN B12
VITAMINI
Sadržaj vitamina B12
Namjernica
(µg / 100 g namirnice)
Jetra - goveđa 50 - 130
Bubrezi - goveđi 20 - 50
Srce - goveđe 25
Riblje brašno 10 - 25
Riba - presna 10
Sir 1,4 - 3,6
Meso - goveđe 2,8
Mozak - goveđi 2,7
Meso - teleće 2,0
Žumance jajeta 1,2
Mleko 0,2 - 0,6
Meso - svinjsko 0,1 - 0,5
Belance jajeta 0

Vitamin B12 ne sintetizuju ni biljke ni životinje. Vitamin B12 sintetizuju samo neke vrste bakterija. Na
primer, mikroflora preživara sintetizuje vitamin B12 u neophodnim količinama.

Za čoveka su stoga osnovni izvori vitamina B12 proizvodi životinjskog porekla: jetra, bubrezi, srce, mišići,
govedina i svinjetina. U ovim delovima organizma se nagomilava vitamin B12 koga su proizvele bakterije.

Dobar izvor vitamina B12 su i ribe i jaja.

Plodovi mora, soja, razna zrnevlja i cerealije NISU dobri izvori ovog vitamina, što je posebno važno za
vegetarijance.

VITAMIN B13

Vitamin B13 je prvi put izolovana iz surutke kravljeg mleka. Nalazi se u mleku (kobila 324 miligrama,
krava 100, majčino mleko 7, mleko svinja 5 miligrama na 100 mililitara mleka, a zatim i u kozjem i ovčjem
mleku).

Najveća količina vitamina B13 je nađena u ekstraktu kvasca i jetre.

9
VITAMIN B15
VITAMINI
Najbolji izvori ovog vitamina su: integralne žitarice, semenke bundeve, semenke susama i nepolirani
pirinač.

VITAMIN B17

Ovo je još jedno jedinjenje o kome u svetu postoje polemike i kontroverze (slično kao i vitamin B15). S
jedne strane smatra se čudotvornim i tvrdi se da sprečava pojavu kancera, s druge strane (u SAD) je
zabranjen i smatra se otrovom. Iz tih razloga ovo jedinjenje se ne može nazvati vitaminom!

Što se tiče istraživača koji smatraju da je laetril u najmanju ruku nedelotvoran kod lečenja tumora oni su
osamdesetih godina prošlog veka u okviru američkog Nacionalnog instituta za istraživanje tumora
(National Cancer Institute) započeli kliničke studije laetrila kod pacijenata obolelih od tumora u već
završnoj fazi.

Vitamin B17 je veoma zastupljen u prirodi i nalazi se u mnogim sirovim namirnicama. Najviše ga ima u
košticama kajsije, sirovom orahu, pasulju, semenkama necitrusnog voća (jabuke, višnje, breskve, šljive,
badem, papaja, trešnje, kruške), u proklijalim semenima, prosu, heljdi, kupinama, kelerabi, zovi.

10
VITAMIN BT
VITAMINI
Sadržaj karnitina
Namjernica
(mg / 100 g namirnice)
Biftek 95
Mlevena junetina 94
Svinjetina 27,7
Slanina 23,3
Pileće grudi 3,9
Mleko 3,3
Sir 1,1
Hleb od integralnog brašna 0,36
Špargla 0,20
Beli hleb 0,15

Karnitin je jako rasprostranjena supstanca. Naročito ga ima u crvenom mesu. Osim toga karnitina ima i u
orahu, semenima (suncokret, susam, bundeva), mahunarkama (pasulj, grašak, sočivo), kikiriki, povrću
(artičoke, špargla, cvekla, brokoli, zelje, prokelj, beli luk, peršun, kelj), voću (kajsije, banane), cerealijama
(heljda, kukuruz, proso, ovsena kaša, nepoliranom pirinču, raž, zrno pšenice, pšenične klice, pšenične
mekinje).

11
VITAMIN C
VITAMINI
Sadržaj vitamina C
Namjernica
(mg / 100 g namirnice)
Šipak 1025
Peršunov list 166
Paprika - sveža 139
Ribizla - crna 136
Ren 114
Kelj - zeleni 105
Kelj - pupčar 104
Mirođija 93
Karfiol 70
Jagoda 59
Limun 53
Keleraba 53
Pomorandža 51
Kupus - crveni 50
Spanać 47
Luk - vlašac 47
Kupus - beli 46
Kelj - običan 59
Grejpfrut 45
Peršun - koren 41
Blitva 39
Ribizla 35
Praziluk 30
Rotkva 29
Rotkvica 29
Grašak - zeleni 25
Malina 25
Paradajz 24
Ananas 21
Boranija - zelena 20
Paškanat 18
Krompir 15
Orah 15

12
 VITAMINI
Luk - beli 14
Dunja 13
Cvekla 10

Organizam čoveka nije sposoban da sam sintetizuje vitamin C, tako da se ovaj vitamin u organizam unosi
isključivo namirnicama biljnog porekla, pre svega putem svežeg voća i povrća.

Najbolji izvori vitamina C su citrusno voće (limun, pomorandža), bobičasto voće (crna ribizla), šipak,
paradajz, nekuvan kupus, aronija, zelena paprika (pre svega deo oko peteljke) i zeleno voće.

NAPOMENA! Ne preporučuje se unošenje vitamina C u kombinaciji sa aspirinom, pošto može izazvati

krvarenje i crevne smetnje.

13
VITAMIN D
VITAMINI
Sadržaj vitamina D
Namjernica
(μg / 100 g namirnice)
Ulje jetrino skunbrije 150 000
Jetra bakalara 5 000 - 10 000
Jaje - žumance (kokošje) 8,0
Lucerka - suva 5,44
Sir - masni 2,5 - 5,0
Pečurke - bele 2,0 - 6,3
Šampinjoni 2,0 - 6,3
Jetra - goveđa 2,5
Jaje - celo (kokošje) 1,3 - 5
Jetra - jagnjeća 1,34
Maslac 1,34
Jetra - teleća 0,53
Mleko - kravlje 0,1

Veoma malo ima prirodnih izvora vitamina D. Tu pre svega spadaju "masne" ribe, riblje ulje, jetra i
žumance jajeta.

Vitamin D2 se često dodaje hrani kao dodatak.

Prirodna hrana sadrži uglavnom malo vitamina D. Gotov vitamin D u ishrani dolazi uglavnom iz ribljeg
ulja ili ozračenih prirodnih izvora. Preparati vitamina D u komercijalnoj praksi su proizvodi u kojima je
ozračen ergosterol (prekurskor vitamina D) iz kvasca.

14
VITAMIN E
VITAMINI
Sadržaj ukupnih tokoferola
Vrsta ulja
(mg / 100 g ulja)
Iz pšeničnih klica 200 - 300
Sojino 75 - 170
Pamučno 70 - 100
Suncokretovo 50 - 75
Od koštica grožda 20-30
Kukuruzno 10 - 23
Kokosovo 3-8

Sadržaj α-tokoferola u nekim prehrambenim proizvodima

Sadržaj α-tokoferola
Proizvod
(mg / 100 g proizvoda)
Margarin 5,7
Šargarepa 0,55
Jaje 0,46
Kvasac - pekarski 0,40
Pirinač - polirani 0,35
Paradajz 0,22
Mleko 0,04

Naročito su vitaminom E bogate klice semena pšenice, pirinča i pamuka, zatim različita ulja, lisnato
povrče i drugo. Iako su ulja iz jetre riba bogata vitaminima A i D, u njima nema mnogo vitamina E.

VITAMIN F

Izvori masnih kiselina su riba (posebno haringa, losos, tuna), školjke, laneno seme, ulje konoplje, sojino
ulje, ulje od uljane repice, semenke bundeve i suncokreta, lisnato povrće, orasi, piletina, jaje, avokado,
cerealije.

15
VITAMIN H
VITAMINI
Sadržaj vitamina H
Namjernica
(μg / 100 g namirnice)
Jetra - svinjska 250
Jetra - goveđa 200
Bubreg - svinjski 180
Soja 60
Srce bika 8 - 50
Pirinač - ljuska 46
Raž - zrno 46
Dinja 36
Jaje - žumance 30
Sardina - konzerva 24
Brašno - pšenično 9 - 25
Kupus 17
Šampinjoni 16
Meso - kokošje 6
Grašak - zeleni 6
Meso - goveđe 5
Mleko 5
Banane 4,6
Sir 4
Luk - mladi 3,5
Šargarepa 2,5
Meso - pileće 1,5 - 2
Krompir 0,5 - 1,0
Jabuke 0,9

Vitamin H se nalazi u mnogim namirnicama, mada u malim količinama. Najviše ga ima u jetri, žumancu
jajeta, životinjskim tkivima, paradajzu, pivskom kvascu, mahunastim biljkama, lešniku, zrnastoj hrani,
mleku i drugo. Veliki deo potreba čoveka za ovim vitaminom obezbeđuju i intestinalne bakterije.

Biološka iskoristljivost vitamina H se veoma razlikuje od vrste namirnice; tako je na primer vitamin H iz
kukuruznog i sojinog brašna kompletno iskoristljiv, dok je vitamin H iz pšeničnog brašna skoro uopšte
neiskoristljiv.

16
VITAMIN K
VITAMINI
Sadržaj vitamina K
Namjernica
(miligrama na 100 grama namirnice)
Spanać 4,0 - 6,0
Tikva 4,0
Kopriva 3,4
Kupus 3,4
Lucerka 1,7 - 3,4
Alge 1,7 - 3,4
Paradajz - zeleni 0,8
Šargarepa 0,08
Krompir 0,08
Šipak - plod 0,08
Pšenica 0,05
Soja 0,02
Mleko 0

Vitamina K1 ima dosta u biljnim uljima (pre svega šafranovo, sojino), zelenom lisnatom povrću, lucerki,
ribljem ulju, morskim algama, žumancu i u mekinjama od pšeničnog brašna. Hrana koja sadrži bakteriju
iz roda Lactobacillus, kao što su jogurt i kefir su dobri izvori ovog vitamina, obzirom da ove bakterije
same proizvode vitamin K.

17
VITAMIN M
VITAMINI
Sadržaj vitamina B9
Namjernica
(µg / 100 g namirnice)
Kvasac 1470
Jetra - goveđa 200 - 294
Spanać 48 - 115
Bubrezi 45
Peršun 38,4
Brašno - pšenično 35
Grašak - zeleni 12 - 35
Kupus 15 - 30
Višnja 6 - 30
Hleb - ražani 16 - 23
Krompir 8 - 20
Sir 8 - 19
Kruška 1,8 - 16
Cvekla 10 - 15
Šargarepa 7 - 15
Paradajz 3 - 15
Mleko 11
Jaje 3,8 - 8
Pirinač 5,9
Malina 5,1
Grožđe 4,4
Paprika 2,1 - 2,0

Vitamin B9 se u znatnim količinama nalazi u višim biljkama i mikroorganizmima, listovima biljaka, pre
svega u tamno zelenom lišću biljaka (vitamin B9 je prvi put pronađen baš u listovima spanaća),
integralnoj pšenici, susamu, aroniji, crnom ražanom brašnu, pivskom kvascu, jetri, žumancu, pasulju,
pomorandži, šargarepi, kajsiji, bundevi, avokadu i raznom drugom povrću i voću. Od proizvoda
životinjskog porekla najbogatije su jetra i mišići srca.

18
VITAMIN N
VITAMINI
Lipoinska kiselina se nalazi u gotovo svim vrstama namirnica, ali je nešto više ima u bubrezima, jetri,
spanaću, brokolima i kvascu. U prirodi se lipoinska kiselina nalazi uvek kovalentno vezana i stoga nije
lako usvojiva, a i njene količine su niske.

VITAMIN P

Jedinjenja, koja se ubrajaju u grupu vitamina P su jako rasprostranjena u prirodi i nalaze se u istim
proizvodima kao i vitamin C.

U znatnim količinama se vitamin P nalazi u citrusnim biljkama (kao na primer, u osušenoj kori od
pomorandže - oko 8%), zatim u žutim cvetovima, crnoj ribizli, kajsiji, aroniji, šipku, paprici, trešnji,
kupinama, krušci, grožđu, jabuci, kao i listovima čaja.

VITAMIN Q

Prehrambeni proizvodi, u kojima se nalazi najviše koenzima Q su: goveđe srce, goveđa jetra, riba skuša,
sardina, losos, jaja, zatim piletina, orasi, mekinje od pirinča, sojino ulje. Male količine su nađene i u
žitaricama.

19
VITAMIN U
VITAMINI
Sadržaj vitamina U
Namjernica
(mg / 100 g namirnice)
Kupus - list 84,6
Paradajz - nezreo, zeleni 46,7 - 48,2
Paradajz - zreo, crven 18,7 - 47,5
Kupus - koren 35,1
Čaj - zeleni 4,6

Veće količine ovog vitamina se nalaze u sirovom kupusu, paradajzu, spanaću i peršunu.

HOLIN

Organi
Životinja
Jetra Bubrezi Pankreas
Svinja 2116 1236 1462
Ovca 2300 1240 2316
Krava 1940 1103 2148
Konj 1062 946 1458

Holin ulazi u sastav mnogih prehrambenih proizvoda. Biljni proizvodi sadrže manje holina, nego
proizvodi životinjskog porekla. U proizvodima životinjskog porekla, sadržaj holina je proporcionalan
sadržaju fosfolipida, koji se nalaze u njima.

Dobri izvori holina su žumance jajeta, jetra, mozak, pankreas. Od biljnih proizvoda holin se nalazi u
zelenom lišću i mahunastim biljkama. U klicama i zrnima se holin ne nalazi.

U procesima kulinarske obrade gubi se određena količina holina. Tako se pri kuvanju proizvoda biljnog
porekla gubitak kreće od 10 do 40%, a pri kuvanju mesa taj se procenat kreće oko 20%. Pri pečenju su
gubici neznatni.

INOZITOL

Inozitol je jako rasprostranjen u prirodi. Ima ga u pivskom kvascu, raznom voću i povrću (dinja, grejpfrut,
suvo grožđe, pšenične klice, neprečišćena melasa, kikiriki, kupus, mekinje, zeleni grašak).

20
 VITAMINI
Od životinjskih proizvoda inozitolom su bogati srce, jetra i mozak (goveđi). Drugi životinjski proizvodi
(kao što su na primer piletina, teletina, riba, jaja, mleko) sadrže manju količinu inozitola (od 11 do 50
miligrama na 100 grama namirnice).

KARNITIN

Sadržaj karnitina
Namjernica
(mg / 100 g namirnice)
Biftek 95
Mlevena junetina 94
Svinjetina 27,7
Slanina 23,3
Pileće grudi 3,9
Mleko 3,3
Sir 1,1
Hleb od integralnog brašna 0,36
Špargla 0,20
Beli hleb 0,15

Karnitin je jako rasprostranjena supstanca. Naročito ga ima u crvenom mesu. Osim toga karnitina ima i u
orahu, semenima (suncokret, susam, bundeva), mahunarkama (pasulj, grašak, sočivo), kikiriki, povrću
(artičoke, špargla, cvekla, brokoli, zelje, prokelj, beli luk, peršun, kelj), voću (kajsije, banane), cerealijama
(heljda, kukuruz, proso, ovsena kaša, nepoliranom pirinču, raž, zrno pšenice, pšenične klice, pšenične
mekinje).

ESENCIJALNE MASNE KISELINE

Izvori masnih kiselina su riba (posebno haringa, losos, tuna), školjke, laneno seme, ulje konoplje, sojino
ulje, ulje od uljane repice, semenke bundeve i suncokreta, lisnato povrće, orasi, piletina, jaje, avokado,
cerealije.

21
 VITAMINI
Reč vitamin potiče od latinske reči "vita" što u prevodu znači "život" i reči "amin", dakle "amin neopodan
za život", mada je otkrićem drugih vitamina pokazano da svi vitamini ne sadrže amino grupu. Prva
eksperimentalna ispitivanja biohemije i fiziologije vitamina pripadaju ruskom istraživaču Luninu, a sam
naziv "vitamin" je prvi uveo Casimir Funk 1911. godine za antineuritičnu supstancu izolovanu iz ljuske
pirinča... → Uopšteno o vitaminima.

Obzirom da je u trenutku, kada su pojedini vitamini otkriveni, bila nepoznata njihova struktura oni su
označavani slovima (A, B, C, D, itd.). Ovi nazivi su se očuvali i do danas, pošto se pokazalo, da su
strukture vitamina toliko međusobom različite, da se ne mogu svrstati u jednu zajedničku grupu
hemijskih jedinjenja.

Vitamin A (karotenoidi, retinol)

Vitamin B1 (tiamin, moralni vitamin)

Vitamin B2 (riboflavin, lakotoflavin)

Vitamin B3 (niacin, nikotinska kiselina)

Vitamin B5 (pantotenska kiselina)

Vitamin B6 (piridoksin, piridoksal)

Vitamin B7 (biotin, vitamin H, koenzim R)

Vitamin B9 (folna kiselina, folat, vitamin M)

Vitamin B12 (kobalamin, cijankobalamin)

Vitamin B13 (orotna kiselina)

Vitamin B15 (pangamska kiselina)

Vitamin B17 (amigdalin, laetril)

Vitamin BT (vitamin rasta, karnitin, novain)

Vitamin C (askorbinska kiselina)

Vitamin D (holekalciferol, ergokalciferol)

Vitamin E (tokoferol, vitamin mladosti)

Vitamin F (Omega masne kiseline)

Vitamin H (biotin, vitamin B7, koenzim R, Bios II R)

22
 VITAMINI
Vitamin K (vitamin koagulacije, filohinon, fitomenation)

Vitamin M (folna kiselina, folat, folacin, vitamin B9)

Vitamin N (Lipoinska kiselina)

Vitamin P (C-kompleks, citrusni vitamin, bioflavonoidi)

Vitamin Q (ubikinon, koenzim Q, mitokinon, hinoni)

Vitamin U (faktor protiv čira, metilmetionin)

Folna kiselina (vitamin B9, folat, folacin, vitamin M)

Holin (neurin)

Inozitol (mezo-inozitol, mioinozitol)

Karnitin (vitamin rasta, vitamin BT, novain)

Omega masne kiseline (vitamin F)

23