Univerzitet u Novom Sadu

Tehnički fakultet „Mihajlo

Pupin“
Zrenjanin

ODRŽAVANJE LEŽAJEVA
- seminarski rad -
Predmet: Tehnologija održavanja

Profesor: Prof. dr.Ljiljana Student: Marija Nedićć

Radovanovićć Broj indeksa: MI 8/14
Asisitent: Borivoj Novakovićć Smer: Masš insko inžš enjerstvo

Zrenjanin, 2018. godina

SADRŽAJ
1. UVOD................................................................................................................................................................... 1
2. UZROCI OTKAZA LEZŽ AJEVA....................................................................................................................... 3
3. ODRZŽ AVANJE LEZŽ AJEVA.............................................................................................................................. 4
4. ZAKLJUCŽ AK.................................................................................................................................................... 14
5. LITERATURA................................................................................................................................................. 15

3
 1. UVOD
Održš avanje tehnićš kih sistema (masš ina i uređaja), odnosno sredstava ža rad, kao funkćija i
deo proćesa proižvodnje žaužima danas važš no mesto u proižvodnom sistemu svake
kompanije. Na ražvoj održš avanja utićao je brž industrijski napredak, kao i stalni porast
automatižaćije i povežanosti sredstava ža rad, žatim nagli porast fiksnih trosš kova u odnosu
na promenljive. Održš avanje se definisš e kao stalna kontrola nad svim sredstvima ža rad, kao
I vrsš enje određenih popravki i preventivnih radnji, ćš iji je ćilj, stalno, funkćionalno
osposobljavanje i ćš uvanje proižvodne opreme, postrojenja I drugih masš ina i uređaja.

Pojam održš avanja dolaži už svaki pojam proižvodnje određenih dobara. Tokom vremena i
upotrebe dolaži do starenja materijala i stredstava ža rad, smanjuje se tehnolosš ka
efikasnost, a dolaži i do evidentnog tehnolosš kog žastarevanja. Sredstva se tokom vremena
trosš e i smanjuje im se radna sposobnost. Sredstva ža rad su podložš na kvarovima, lomovima
i osš tećć enjima, pa se pojavljuju prekidi u radu. To užrokuje pojavu trosš kova žbog žamene I
popravke delova, ali i trosš kove žbog žastoja u proćesu proižvodnje.

Osnovni ćiljevi koji treba da se postignu proćesom održš avanja su:

1. Minimižiranje trosš kova žbog žastoja u radu usled neplaniranih kvarova na

sredstvima ža rad.
2. Sprećš avanje, odnosno usporavanje žastarevanja sredstava ža rad, koje nastaje kao
posledića losš eg kvaliteta proižvoda i sš karta.
3. Smanjivanje trosš kova rada i materijala u proižvodnji, koji nastaju usled povećć anih
kvarova i žastoja u proćesu rada.
4. Pružš anje organižovane pomoćć i svuda gde je potrebno održš avanje I upravljanje
sredstvima ža rad.

Savremena proižvodnja podražumeva,ižmeđu ostalog,dostižanje visokog kvaliteta ižlažnog

proižvoda kao i održš avanje postignutog kvaliteta na stalnom nivou,bež osćilaćija od serije
do serije. Jedan od bitnih ćš inioća kvaliteta je i visoka použdanost proižvodne opreme,sš to
žnaćš i da pravilno održš avanje ima presudnu ulogu na kvalitet obrade proižvoda.

Požnata su tri naćš ina održš avanja:

1. Korektivno;
2. Preventivno; i
3. Prediktivno.

4
Korektivno održš avanje se desš ava onda kad se održš avanje ne primenjuje sve do trenutka
kada se prijavi žastoj opreme ili neodgovarajućć i kvalitet predmeta obrade.Posledića
ovakvog održš avanja je žaustavljanje proižvodnog proćesa usled neplaniranog stanja u
otkažu.Međutim,ni trosš kovi ovakvog održš avanja se ne mogu predvideti u prvom
trenutku,jer se ćš esto desš ava da jedan kvar ža sobom povlaćš i josš nekoliko,sš to proužrokuje
visok trosš ak održš avanja.

Preventivno održš avanje se sprovodi tako sš to se na nekoj jedinići proižvodne opreme vrsš e
inspekćijski pregledi po taćš no utvrđenom rasporedu.Prilikom sprovođenja pregleda
oprema se iskljućš uje iž proižvodnog ćiklusa,a ćš esto je potrebno ižvrsš iti demontažš e I
merenja na sklopovima u većć em obimu.Naravno,ovakav vid održš avanja je žnatno jevtiniji sa
stanovisš ta trosš kova samog održš avanja,ali su proižvodni trosš kovi visoki už smanjenu
produktivnost usled ćš estih ižvlaćš enja iž ćiklusa proižvodnje.

Prediktivno održš avanje predstavlja složš en sistem mera i aktivnosti,koje se sprovode nad
svakom jedinićom proižvodne opreme pojedinaćš no.Posmatrana masš ina, uređaj i sl. se
nalaže u proćesu proižvodnje i potpuno nesmetano ižvode svoje operaćije dok se
istovremeno primenom odgovarajućć e opreme vrsš i pregled stanja pojedinih
komponenata.Posledića ovakvog naćš ina rada je mogućć nost da se predvidi stanje u
otkažu,da se ižvrsš i priprema proižvodnje ža poremećć aj i da se planira raspoložš ivo ljudstvo
ža sprovođenje intervenćija.Svakako,ne treba žanemariti ćš injeniću da su trosš kovi svedeni
na nižš i nivo u odnosu na prethodna dva naćš ina održš avanja proižvodne opreme.

Slika 1. Približš an prikaž odnosa trosš kova žavisno od primenjenog naćš ina održš avanja

5
 2. UZROCI OTKAZA LEŽAJEVA

Prema statistići koju je objavio sš vedski proižvođaćš ležš ajeva SKF, užroći otkaža ležš ajeva se
mogu svrstati u ćš etiri kategorije:

 Neadekvatna ugradnaja (16%);

 Neadekvatno podmaživanje (36%);
 Kontaminaćija (14%); i
 Zamor (34%)

Slika 2. Užroći otkaža (Podaći na osnovu istražš ivanja kompanija SKF i SPM , SŽ vedska)

Svaka od gore pomenutih kategorija užroka otkaža ima svoje karakteristićš ne predstavnike
odgovorne ža otkaž ležš aja. Na osnovu nasš ih iskustava žabeležš ili smo sledećć e inićijalne
kvarove i gresš ke koje dovode do žastoja.

KATEGORIJA NEADEKVATNE UGRADNJE

Najćš esš ćće gresš ke javljaju se prilikom ugradnje ležš ajeva velikog naživnog prećš nika na tesš ko
pristupaćš nim mestima na masš ini,kao sš to su ležš ajevi automata I ležš ajevi radnih stolova
agregatnih busš ilića.Takođe,visok rižik pojave gresš ke javlja se I kod ugradnje ležš ajeva sa
ćš vrstim naleganjem-preklopom prethodnim žagrevanjem.Tom prilikom možš e doćć i do
osš tećć enja kotrljajnog elementa ili do žakosš avanja ležš aja u odnosu na osu
vratila,odnosno,osovine.

KATEGORIJA NEADEKVATNOG PODMAZIVANJA

6
Neadekvatno podmaživanje je posebno interesantno kao užroćš nik otkaža ležš ajeva, jer ža
poslediću ima,ne samo otkaž ležš aja,većć u skoro 100% slućš ajeva i otkaž ostalih elemenata u
sklopu sa ležš ajem (vratila,župćš anići,spojniće...).CŽ esto je vrlo tesš ko otkriti poremećć aje u
podmaživanju,posebno ako dođe do kvara u pojedinim vodovima unutar same
masš ine.Ovakvi žastoji obavežno žnaćš e dužš e stanje masš ine u otkažu i veliki broj delova koji
se mora u paketu žameniti na masš ini.Vreme ižrade režervnih delova ćš esto možš e potrajati i
po nekoliko dana.

KATEGORIJA KONTAMINACIJE

Kontaminaćija ležš ajeva se javljala na masš inama koje u proćesu obrade skidanjem strugotine
koriste sredstvo ža hlađenje i podmaživanje (SHP).Kontaminaćija se događa nakon
stradanja lavirintnih žaptivaćš a i žasš titnika ležš ajeva.Prodor SHP u kućć iću ležš aja je posebno
opasan kod ležš ajeva podmaživanih masš ćću jer dovodi do ispiranja ležš aja.

KATEGORIJA ZAMORA

Zamor se desš ava prilikom preopterećć enja masš ine ili nepravilnog korisš ććenja.Ovakvi defekti
su nam se ređe javljali.Opasnost ža pojavu žamora postoji kod masš ina ža obradu odlivaka,
ako dobavljaćš isporućš i odlivke sa nesš to drugaćš ijim osobinama od propisanih,posebno ako je
tvrdoćć a odlivka u pitanju i odstupanje garantovanih mera sirovog odlivka. Međutim,praksa
je pokažala da skoro uvek pre dolaži do stradanja nožš eva ža režanje radnog komada,a tek
žatim se javlja mogućć nost ža stradanje delova masš ine.Naravno,ne treba žanemariti pojavu
normalnog habanja I žamora koji se javlja sa godinama korisš ććenja,bež obžira sš to je
korisš ććenje bilo po svim pravilima i ispravno.

3. ODRŽAVANJE LEŽAJEVA

Održš avanje ležš ajeva je postupak koji je nužš an kako bi strojevima omogućć ili normalan rad.

Postoje 4 stadijuma otkaža ležš aja. Koji ćć e biti navedeni sa simptomima koje ižaživaju u
svakom stadijumu.

7
1. - temperatura ležš aja normalna- ležš aj tih - preslusš avanjem ultražvućš nim stetoskopom se
detektiraju abnormalni sš umovi

2. - temperatura ležš aja normalna- ležš aj "žvoni" - preslusš avanjem ultražvućš nim stetoskopom
se detektiraju jaki abnormalni sš umovi

3. - temperatura ležš aja blago uvećć ana - ležš aj bućš an - preslusš avanjem ultražvućš nim
stetoskopom se detektiraju veoma jaki abnormalni sš umovi

4. - temperatura ležš aja vrlo visoka - ležš aj vrlo bućš an - preslusš avanjem ultražvućš nim
stetoskopom se detektiraju ižužetno jaki abnormalni sš umovi

U kom stadiju otkaža ćć emo žamijenti ležš aj žavisi od žnaćš aja ža pogon, ali ako ležš aj dospe u
ćš etvrti stadijum otkaža obavežno ga treba žameniti, jer preti opasnost od unisš tenja ćele
masš ine.

Kada bi rukavać pri obrtanju bio u neposrednom dodiru sa posteljićom ležš isš ta, javljalo bi se
jako trenje na dodirnoj povrsš ini, trenje bi proužrokovalo žnatne gubitke energije, sš tetno
žagrijevanje i habanje metalnih djelova. Da bi se ove nežgode ublažš ile, potrebno je da su
dodirne povrsš ine podmažane. Uglavnom postoje tri vrste trenja u ležš isš tima:

 trenje suvih povrsš ina,

 trenje poluokvasš enih povrsš ina, i
 trenje okvasš enih povrsš ina.

Trenje suvih povrsš ina nastaje kada na dodirnoj povrsš ini uopsš te nema maživa; metalne
povrsš ine dodiruju se tada neposredno. Ovako trenje se ne smije dopustiti u ležš isš tima, gubići
enegrije su žnatni, žagrijevanje osjetno. Trenje se dopusš ta u ležš isš tu samo u trenutku kada
poćš inje obrtanje rukavća.

Trenje poluokvasš enih povrsš ina javlja se kada su rukavać i posteljića djelimićš no odvojeni
slojem maživa, a djelimićš no se dodiruju neposredno. Ovakvo stanje nastaje kada nema
dovoljno maživa u ležš isš tu, kada dovođenje maživa nije ispravno, ili kada su opsš ti uslovi pod
kojima radi rukavać i ležš isš te nisu povoljni.

Trenje okvasš enih povrsš ina možš e se ostvariti dobrom konstrukćijom i ižborom podesnog
maživa, ako to dopusš taju opsš ti uslovi rada. Rukavać i posteljića potpuno su odojeni u ovom
slućš ajem maživa. Trenje postoji samo ižmeđu djelićć a maživa, a ža određivanje otpora
merodavni su hirodinamićš ki žakoni. Kažš e se je podmaživanje potpuno kada su rukavać i
posteljića odvojeni slojem maživa. Potpuno podmaživanje se ne postižš e obilnim

8
dovođenjem maživa, većć raćionalnom konstrukćijom rukavća i ležš isš ta, pri dovoljnoj bržini
obrtanja. Potpuno podmaživanje se ne možš e uvijek ostvariti. Podmaživanje pružš a josš jednu
korist: ćirkulaćijom maživa možš e se žnatno olaksš ati hlađenje ležš isš ta.

Zadatak podmaživanja je:

 Da se smanji habanje dodirnih povrsš ina na mjestu kontakta kotrljajnih tijela sa

ostalim djelovima ležš aja.
 Da trenje i habanje bude sš to manje.
 Da se žasš tite radne povrsš ine od korožije
 Da se smanji buka.
 Da se odvodi toplota.
 Da se sprijećš i prodor spoljasš njih nećš istoćć a.

Smanjenjem habanja dodirnih povrsš ina postižš e se stvaranjem uljnog filma ižmeđu povrsš ina
koje se međusobno relativno krećć u. Kod kotrljajnih ležš ajeva treba obežbjediti dovoljnu
kolićš inu ulja na kotrljajnim dodirnim povrsš inama. Ulje treba da obežbedi raždvajanje
dodirnih povrsš ina i onemogućć i neposredni kontakt metala.

Kao sredstvo ža podmaživanje koriste se:

 Tehnićš ke masti
 Ulja
 U spećijalnim slućš ajevima i ćš vrsta maživa.

Pri ižboru sredstva ža podmaživanje odlućš ujućć u ulogu imaju:

 Opterećć enje
 Ućš estalost obrtanja
 Radna temperatura ležš aja

Kriterijum ža ižbor naćš ina i sredstva ža podmaživanje je:

 n – radni broj obrtaja

 dm = (D+D)/2 – srednji prećš nik ležš aja
 (n · Dm) – karakteristika bržohodosti ižražš ena u 10–6 mm/min.

Neke od preventivnih metoda koje se koriste pri održš avanju ležš ajeva su:

9
PODMAZIVANJE I ZADATAK PODMAZIVANJA LEŽAJEVA

Kada bi rukavać pri obrtanju bio u neposrednom dodiru sa posteljićom ležš isš ta, javljalo

bi se jako trenje na dodirnoj povrsš ini, trenje bi proužrokovalo žnatne gubitke energije,
sš tetno žagrijevanje i habanje metalnih djelova. Da bi se ove nežgode ublažš ile, potrebno je da
su dodirne povrsš ine podmažane.

Uglavnom postoje tri vrste trenja u ležš isš tima:

 trenje suvih povrsš ina,

 trenje poluokvasš enih povrsš ina, i
 trenje okvasš enih povrsš ina.

Trenje suvih povrsš ina nastaje kada na dodirnoj povrsš ini uopsš te nema maživa; metalne
povrsš ine dodiruju se tada neposredno. Ovako trenje se ne smije dopustiti u ležš isš tima, gubići
enegrije su žnatni, žagrijevanje osjetno. Trenje se dopusš ta u ležš isš tu samo u trenutku kada
poćš inje obrtanje rukavća.

Trenje poluokvasš enih povrsš ina javlja se kada su rukavać i posteljića djelimićš no odvojeni
slojem maživa, a djelimićš no se dodiruju neposredno. Ovakvo stanje nastaje kada nema
dovoljno maživa u ležš isš tu, kada dovođenje maživa nije ispravno, ili kada su opsš ti uslovi pod
kojima radi rukavać i ležš isš te nisu povoljni.

Trenje okvasš enih povrsš ina možš e se ostvariti dobrom konstrukćijom i ižborom podesnog
maživa, ako to dopusš taju opsš ti uslovi rada. Rukavać i posteljića potpuno su odojeni u ovom
slućš ajem maživa. Trenje postoji samo ižmeđu djelićć a maživa, a ža određivanje otpora
mjerodavni su hirodinamićš ki žakoni. Kažš e se je podmaživanje potpuno kada su rukavać i
posteljića odvojeni slojem maživa. Potpuno podmaživanje se ne postižš e obilnim
dovođenjem maživa, većć raćionalnom konstrukćijom rukavća i ležš isš ta, pri dovoljnoj bržini
obrtanja. Potpuno podmaživanje se ne možš e uvijek ostvariti. Podmaživanje pružš a josš jednu
korist: ćirkulaćijom maživa možš e se žnatno olaksš ati hlađenje ležš isš ta.

Zadatak podmaživanja je:

 Da se smanji habanje dodirnih povrsš ina na mjestu kontakta kotrljajnih

 tijela sa ostalim djelovima ležš aja.
10
  Da trenje i habanje bude sš to manje.
 Da se žasš tite radne povrsš ine od korožije
 Da se smanji buka.
 Da se odvodi toplota.
 Da se sprijećš i prodor spoljasš njih nećš istoćć a.


Smanjenjem habanja dodirnih povrsš ina postižš e se stvaranjem uljnog filma ižmeđu povrsš ina
koje se međusobno relativno krećć u. Kod kotrljajnih ležš ajeva treba obežbjediti dovoljnu
kolićš inu ulja na kotrljajnim dodirnim povrsš inama. Ulje treba da obežbedi raždvajanje
dodirnih povrsš ina i onemogućć i neposredni kontakt metala.

Kao sredstvo ža podmaživanje koriste se:

 Tehnićš ke masti
 Ulja
 U spećijalnim slućš ajevima i ćš vrsta maživa.

Pri ižboru sredstva ža podmaživanje odlućš ujućć u ulogu imaju:

 Opterećć enje
 Ućš estalost obrtanja
 Radna temperatura ležš aja

Kriterijum ža ižbor naćš ina i sredstva ža podmaživanje je:

 n – radni broj obrtaja

 dm = (D+D)/2 – srednji prećš nik ležš aja
 (n · Dm) – karakteristika bržohodosti ižražš ena u 10–6 mm/min.

MAZIVA

Kao maživa ža podmaživaje ležš isš ta koriste se ulja i masti, žatim, ređe voda i važduh.
Redovno sredstvo ža podmaživanje je ulje; ono je naroćš ito pogodno ža ležš isš ta bržohodnih
masš ina, ža jako opterećć ena i ža ležš isš ta ižložš ena visokoj temperaturi. Po porijeklu ulje možš e
biti mineralno, biljno i žš ivotinjsko. Na ižbor vrste ulja utićš e visš e ćš inioća, na prvom mjestu:
temperatura, pritisak, i bržina obrada povrsš ina rukavća, i posteljiće. Podobnost ulja se

11
proćenjuje prema njegovim karakteristikama do kojih se dolaži ispitivanjem. Osnovna mu je
karakteristika viskožnost. Jedinića ža viskožnost je paskal sekunda.

1 Pa s = N s/m2 ( dinamićš ka viskožnost ) Ostale karakteristike ulja su: gustina, temperature

stvrdnjavanja, ćš istoćć a koja odnosi na sadržš aj vode, pepela i asfalta. Viskožnost je unutrasš nji
otpor ulja, koji se suprostavlja međusobnom pomjeranju njegovih djelićć a, i mijenja se
temperaturom. Utićaj temperature na viskožnost žavisi od porijekla i sastava ulja.

Kao relativna temperatura usvaja :

 20oC ža ulja ža vretena,

 50oC ža masš inska ulja i
 100oC ža ćilindarska ulja.

Naćš in dovođenja maživa do ležš isš ta žavisis od bržine obrtanja rukavća, od opterećć enja,
temperature, položš aja i žnaćš aja ležš isš ta i od osobine i vrste maživa. Dovođenje maživa možš e
biti pojedinaćš no i grupno (ćentralno podmaživanje ). U prvom slućš aju dovodi se maživo u
svako ležš isš te žasebno dok u drugom slućš aju snadbijeva se većć i broj ležš isš ta sa jednog
ćentralnog mjesta.

Slika 3. Mažaliće

PODMAZIVANJE MAŠĆU

Oko 90 % svih uležš isš tenja se podmažuje masš ćću. Mast ima prednost u odnosu na ulje sš to se
lako žadržš ava u ležš ajnom mestu, naroćš ito kod kosih i vertikalnih vratila, a osim toga
potpomažš e žaptivanje uležš isš tenja. Mana je sš to je ipak referenti broj obrtaja manji nego pri
podmaživanju uljem.

12
Kod ležš aja koji imaju visoke brojeve obrtaja, prevelika kolićš ina masti ižaživa povećć ano
unutrasš nje trenje a to žnaćš i porast temperature ležš aja. Zato se slobodni prostor unutar
kućć isš ta puni 30 do 50% od žapremine.

Kod ležš aja koji rade na malom broju obrtaja, a koji moraju da se dobro žasš tite od korožije,
najbolje je kućć isš te potpuno napuniti masš ćću.

MASTI

Masti su "punjena" mineralna ili sintetićš ka ulja pri ćš emu se kao punila koriste metalni
sapuni. Radi poboljsš anja maživih svojstava masti sadržš e i određene dodatke. Od vrste i
udela punila žavisi konžistenćija masti. Za ižbor maživa su od žnaćš aja viskožnost osnovnog
ulja, konžistenćija, temperaturno podrućš je primene i nosivost.

ČISTOĆA MASTI

CŽ istoćć a je od velike važš nosti ža ispravno funkćionisanje kotrljajnog ležš aja. Najnovija
istražš ivanja koja su sprovedena, omogućć ila su da se prećižno ižmjeri utićaj kontaminaćije
ležš aja na njegov radni vijek.

Ova istražš ivanja dovela su do postavke nove teorije radnog vijeka ležš aja, gde je ža ražliku od
prethodnih modela, uveden utićaj kontaminaćije krož tvrdoćć u i kolićš inu stranih ćš estića,
unutrasš nje geometrije ležš aja i relativne debljine filma maživa. Zato je od posebnog žnaćš aja
da se ležš ajevi podmažuju samo ćš istim maživom, koje mora da ostane ćš isto u toku rada. To
žnaćš i da sistem žaptivanja uležš isš tenja mora efikasno da sprećš i ulaž spoljasš njih
kontaminanata u ležš aj.

Mast treba držš ati u originalnim pakovanjima i ne sme se držš ati nepokrivena sve do
neposredne upotrebe.

13
 Slika 4. Originalno pakovanje masti

Alat ža podmaživanje, pomoćć ne posude, injektore ža maživo itd., treba prije korisš ććenja
dobro oprati i oćš istiti ražređivaćš em i pažš ljivo obrisati. Ukoliko se tako ne uradi, mast ćć e
bržo pokupiti iž radne okoline sš tetnu prasš inu i ćš estiće nećš istoćć e. Kod vađenja masti iž baćš ve
ili kontejnera, nikad ne koristiti drvene lopatiće, jer postoji realna opasnost od
kontaminaćije masti djelićć ima otpalog drveta.

Prvi korak kod ponovnog podmaživanja ležš aja je ćš isš ććenje mažalića i prostora oko
prikIjućš aka ža dovod maživa. Mast koja se koristi ža dodatno ili ponovno podmaživanje,
mora imati ista svojstva kao i mast koja je korisš ććena ža prvo podmaživanje. Mast koja se
koristi ža podmaživanje ležš ajeva mora biti vrhunskog i postojanog kvaliteta.

PREPORUKE KOD PODMAZIVANJA LEŽAJEVA

Većć ina nežaptivenih kotrljajnih ležš ajeva su blago premažani samo sredstvom ža
sprećš avanje korožije, pa ih žato treba podmažati kod ugradnje. Ležš ajevi sa dvije žaptivke ili
sa dva sš titnika su međutim, većć napunjeni potrebnom kolićš inom masti prije isporuke.
Ležš ajevi koji imaju otvore ža podmaživanje mogu se ponovo podmaživati ukoliko
konstrukćiono resš enje kućć isš ta to dožvoljava. Ugradnja ležš aja mora se obavljati na ćš istom
prostoru bež prasš ine. Prije ugradnje treba provjeriti osovinu i oćš istiti je.

14
DOMAZIVANJE

Ležš aji se moraju domaživati kada je trajnost masti kraćć a od oćš ekivanog veka ležš aja. Treba
ga predužimati dok je podmaživanje josš uvek ispravno.

Termin domaživanja žavisi od mnogo međusobno povežanih utićaja kao sš to su vrsta i

velićš ina ležš aja, broj obrtaja, radna temperatura, vrsta masti, prostor ža mast u uležš isš tenju,
te utićaji okoline (nećš istoćć a, vlaga,...).

Podaći ža periode domaživanja, koji se daju, žasnovani su na dugogodisš njim praktićš nim
iskustvima a važš e ža slućš aj kada je ležš aj žasš tićć en od prodora vode i ćš vrstih nećš istoćć a. Ako to
nije obežbeđeno, mast treba ćš esš ćće dodavati ili obnavljati da bi se uklonila prodrla vlaga i
nećš istoćć e.

PODMAZIVANJE ULJEM

Ulje je odgovarajućć e maživo tamo gdje broj obrtaja ili drugi radni uslovi ne dožvoljavaju
primjenu masti, ili ako je potrebno odvođenje toplote pomoćć u maživa. Visoke radne
temperature mogu biti posledića velikog broja obrtaja, tesš kog opterećć enja, ili visoke
temperature okoline u kojoj ležš aj radi. Podmaživanje uljem treba primjeniti u slućš ajevima
kada su intervali ponovnog podmaživanja masš ćću vrlo kratki ili kad je ležš aj ugrađen u sistem
koji se inaćš e podmažuje uljem. CŽ esto se ulje koristi samo žato sš to to žahtjevaju druge
masš inske komponente - žaptivke, župćš anići, kližni ležš ajevi itd.

Slika 5. Podmaživanje uljem

15
Kada se kontrolisš e nivo ulja u uležš isš tenju, prvo je potrebno provjeriti da li je upotrebljen
odgovarajućć i tip ulja i da li je ožraćš enje ćijevi ža pokaživanjem nivoa ulja ispravno. Kod
promjene ulja, potrebno je provjeriti da li novo ulje odgovara prethodno korisš ććenom i da li
je naliveno do potrebnog nivoa.

ČISTOĆA ULJA

Potrebno je užeti mali užorak ulja i uporediti njegov ižgled sa nekorisš ććenim uljem. Ako je
užorak mutan, žnaćš i da je ulje pomijesš ano sa vodom i da ga treba žamijeniti. Tamno ili gusto
ulje je žnak da je u ležš aj usš la nećš istoćć a ili da je u ulju žapoćš eo proćes karbonižaćije. U tim
slućš ajevima ulje žamijeniti, a prije toga, ako je mogućć e, dobro oćš istiti ležš aj ispiranjem ćš istim
uljem. Použdaniji metod određivanja stanja ulja je analiža užorka. Ukoliko je ulje
kontaminirano treba ražmotriti mogućć nost žamjene žaptivki ili uvođenja sistema ža
filtraćiju. Svežš e ulje treba prethodno filtrirati pa tek onda ubaćiti u uležš isš tenje.

Slika 6. Filteri ža ulje

Kod sistema podmaživanja uljnom kupkom, ulje treba žamijeniti jednom godisš nje, ako
radna temperatura ne prelaži 50 do 60°C i ako u ulju nema nećš istoćć a. Ako radna
temperature ižnosi 100°C, ulje treba mijenjati ćš etiri puta godisš nje, a ako ležš aj radi na
temperaturi od 120°C jednom mesećš no. Ako je radna temperatura 130°C, ulje treba
mijenjati svake nedelje. Kod kružš nih sistema, mogućć e je na pogodnom mjestu ugraditi filter
i tako otkloniti žagađivanje do kojeg dolaži u toku rada sistema,

16
 4. ZAKLJUČAK
Godine inžš enjerskog istražš ivaćš kog rada su bile potrebne ža postižanje kvaliteta danasš njih
ležš ajeva, žato je kvalitetan ležš aj vrlo tesš ko proižvesti. To ostaje privilegija samo malog broja
tehnolosš ki jakih kompanija. To su unapredjenja konstrukćije na mikro nivou, ćš ime se
postižš u poboljsš anja u raspodjeli napona u ležš aju.

Ležš ajevi su po pravilu najosetljiviji elemenat svakog masš inskog sistema. To je jednostavno
posledića njihovog naćš ina funkćionisanja. Osš tećć enje na nekom dijelu ležš aja dovodi do
njegovog žastoja, a žatim, i do žastoja kompletnog sklopa ili masš inskog sistema u koji je on
ugrađen.

Na osnovu do sad stećš enih iskustava slobodno se možš e žakljućš iti da je vijek eksploataćije
ležš ajeva nepredvidljiv. Mogućć nosti otkaža ovog elementa su veoma velike. Analiže pokažuju
da se mogućć a odstupanja krećć u i do 20 puta u odnosu na teoretski vijek upotrebe.

Međutim, pravilnim ižborom ležš aja, adekvatnom eksploataćijom i održš avanjem iste se
mogu kretati samo u požitivnom smjeru.

Gradjevinske masš ine, kranovi, transporteri, viljusš kari, reduktori,brodovi itd., pa sve do
industrijskih robota, ne mogu se žamisliti bež primjene ležš ajeva.

17
 5. LITERATURA

1. Održš avanje i remont hidraulićš nih sistema, TEHDIS, Beograd, 2008., Jeftićć , N., i sar.
2. Inžš enjersko masš inski prirućš nik, Beograd, 1992. , Grupa autora
3. Osnovi masš instva, Visoka sš kola tehnićš kih strukovnihstudija, CŽ aćš ak, 2003.
Markovićć S.
4. Mažive masti, Masš inski fakultet, Kragujevać, 1994. Kužmanovićć Lj.
5. Masš inski elementi II, Podgorića, 2006. Bulatovićć Radosš
6. Dostupni internet materiali na temu “Ležš ajevi” i “Održš avanje ležš ajeva”

18