STUDIJE, ARHIVSKA I MEMOARSKA GRAOA 0 JEVREJIMA

JUGOSLAVIJE

M. BEUANSKJ - SOMBORSKI JEVREJI ) 1735-19701 • E. VERSER - IZ

ISTORIJE NOVOSAOSKIH JEVREJA • L PAVLOVIt - PRILOG IZUCAVANJU
ISTORIJE SMEOEREVSKIH JEVREJA ' D. COUt - UCEStE JEVREJA U
RAZVOJU PRIVREDE BANATA ' D. COllt - JEVREJI U GRAFICKOJ INOlJ.
STRIJI ZRENJANINA • Z. Zl.ATAR - TRGOVINA BALKANSKIH JEVREJA
PREKO OUBROVNIKA U XVI I XVII STOUECU (ANALIZA SISTEMA IZVOZA)
• M. JEVllt - JEVREJSKA SKOLA U SAPCU U XIX VEKU • D. COUt ' -
SINAGOGA U ZRENJA NINU ' E. CENGit - SARAJEVSKI JEVREJI • M.
JOVANOVIt - ·WIR PACKEN, WIR AUSPACKEN • • l RAGICNA SUOBINA
JEVREJA·IZBEGLICA U SAPCU 1~1 . • M. VEliMIROVIt - JEVREJI U PIROTU
~EVAE~SKA

ZA.JEDNICA

U ~UGOSLAVI..JI

II.RIDDI I IIUT.VI
DD8•L..IAYAN.IA
..~....K. Dlii6TIN•

:=..~....;=:,~,:,::.,.
""""""-~.J
.,. ..........,~ 27t9S
fi~MI(-. . . . , . ,
• ....._.....,• ...,.,.,._ 2POS
~.,_, L._ ,~~
• ..,,. .................,, ('9'9) ~S«J

....
'I!
:~
'
 ~··
.JEVRE.JSKI ISTORIJSKI MUZE.J

ZBORNIK 4

•, . ·.

,'

i.
I·
'I

·;j
,,' •

l
J..
 JEWISH HISTORICAL MUSEUM ~ BELGRADE ~EVRE~SKI ISTORI~SKI MUZE~- BEOGRAD

' .·. ' .•

JEWISH STUDIES IV ZBORNIK 4

STUDIES, ARCHIVAL AND MEMORIAL MATERIALS ABOUT THE JEWS
IN YUGOSLAVIA
STUDIJE, ARHIVSKA I MEMOARSKA
GRADA 0 JEVREJIMA JUGOSLAVIJE

. ·'

PUBUSHfD BY TH£ FfDERATION OF JEWISH COMMUNITIES

IN YUGOSLAVIA - Belgrade, 7. lui• 7l•

BelgrBde 1979
B E 0 G R A 0 1979.
 Urednlcl

AkBdemlk prof. dr RBdovsn S11m11rdllc ·, ,

Dr l..evoslw KBde/burg
Dr VldosiNs Nedomsck/ SADRZAJ

CONTENTS
Glavnl I odgovoml urednlk · ..
Aklldemlk prof. dr RBdovsn Ssm11rdllc

Milenko Beljanakl
Sekretar Somborakl JevreJI (1735-19701 •
Mlllcs Mlhsllwlc The Somber Jews {1735-1970}. '
54

Eugen Verber
Lek1or-redaktor lz l1to<IJe IICMIIBdakill 'Jevraja , • • • • • 51
ConttlbUIIon to the Hlatoty ot the Navl S.d Jewa • 62
Drsglcs Stofsnoit
Or l.eontija hvlovtt
Prilog lzutavanju r.tortje emadenovaklh Jewel• • • • • 62
Tehnlekl urednlk COtltrlbUt/on to the etudy ot the History of the Smederevo Jewa as
MlhBIIo Mlr/cw/c
Prof. dr Zdenlco Zlatar
TrvoviM balkenakih Jevraja preko OubiOYIIiks u XVI I XVII .etoljetu (anall..
Rezlmea na engleskl preveo aiatllfl\ll lzwzal • • • • • . • • • • • • • • • • • 87
Dr Jos/p Presburger t•porr uMJe ot Balken Jew• "'' Dubtavnlk In the 16th and 17th centur/ee
{-r.rem MlalyalaJ 107

Nacrt korlca 1 crte!l u tekatu Oragoljub Colle!

uee!c!e Jevreja u razvoju prlvrede BaMt• • • • • 111
Jovsn aurl!lc, e/clfd, el/ksr ConlrlbUtlon ot the Jew• to BsMt'• economic progtasa 191

Oragoljub Colic!
PIVI Predlist: geogralsks ks 193
od knja atare ere do P<>l!et:~u:~·~-=~.ematsklm prlkaz-om doseljavanje Jevreje
Jevntjl u graflekoJ tnduotriji Zrenjanlll8 198
Jew• In Zrentanln printing lrodu•try •

Drugi predllst: zgrada bivle ael d k Dragoljub Colle! 199

avetskog rata postavi)en u to) ,;~~I.e linagoge u Sarajevu I spomenik koji Je ~le II Sinagoga u Zrenjanlnu • 213
The ZranJ•nln •Yn~u•

Zadnja atrana korice• aina-.•

· ....,. u zrenjanlnu Mr Milan Jevt!c! 215
Jevtelska lkola u Cllj)CU u XIX veku • 220
The Sabec Jewish achool In 19 century
lzdavaa: SAVEZ JEVREJ
Beograd, 7. juia 71a SKIH OPSTINA JUGOSlAVlJE

MEMOARSKI TEKSTOVi
Stampa: SABOSTAMPA, Beograd, Dobraelna 6-4

Tlral: 1.000 primeraks Es8d Cenglc! 223

Sorajevsld JevraJi 240
The S.r•JtNO Jew•
Mora Jov.novl~
•Wir packeo, wlr auspocken , , .•
Tnglene oudblne JevreJ•Izbegllc. u S,pcu 1941.
•Wir packen, wlr euspackon •. •• 245
The treglc late of JewHofugeos In SabiiC 1941
;· .., 278
Dr Mllutin Velimlrovl~
JovreJI u Plrotu . :
The Jews of PilOt 281
285

. i· ·; '
. •• , ,·• ·.~I ; .

ZBORN/K 4 Jevrefshog lstorl/shog muzefa rszl/hu/e ,, donek/e od trl prethodn•

1.:.' : .· ·l tome. Dole •u prvl tomovl pr~sl6111/oll lwesnu tern~~tsku cellnu, ova/ bro//tJ dosla
.: • · ·' · ' .,_•.• ,·.:,!\. ! ·.•
raznovrstsn po llldrlafu. U nJemu su dokumentovan/ rsdovl o Jevre/lma 1 n/lhovom
fwotu u pof~lnlm krafevlme I mestlma (Banet, Sombor, Nov/ Sad, Sabllc, Sm~e­
.. . revo, Plrot, Dubrovntlc, Sare/evo, Zrentanln)•

lz periods borbe I atradsni• pre I za vreme drugog svetskog rata, odnosno Jevret-
• t • • ,, •ke lcatestrofe. ZBORNIK ovogs pula lma aamo dva memoarska pr/loga: o sar•
/evsklm Jevre//ma I o tragli!noJ •udblnl Jevreta lzbegllc. zattli!enlh u Sspcu t94f.
.. .. . . ,. ! godlne•

Medutlm, tahiN ,.drfaJ ZBORNIKA nile u nesh/adu •• progr1mom lco/1 pr~/48 de

. .. ~
' • ., . HI
'.• r ' I', :
Ill u prvl plan 818111 prlhuplfante grade lz vremena borbtl I strsdsn/a a obztrom na
to da Sll o tom perlodu prlprema lzdavanf• rada naf§lreg abuhvatll•

Tome trebll dodat/1 i!ln/tlnlcu de/e u me4uvremenu- posle /zdiNen/a ZBORNIKA

•: .. ·!' 3- ob/6111/eno dost8 materl/ala /z lstorl/e fugoslovtlnslclh Jevre/e lea/co u /zden//me
,. ·.- . 5evez8 Jevrefsklh opltlna Jugosl8111/e. njegovog J/Nre/skog lstorlfskog muzeja I
druglm, taka I u publllclfCI/Bm8 Hltahdut ole{ Jugaslav//8.
: . Nl/ll bez znai!lf/8 nl olcolnost da ZBORNIK 4 lzl11zl u godlnl u ko/o/ •• avecano
obelefava lezdeset godln8 od osn/vani• S611fiZ8 fevre/sklh op§tlna Jugos/INI/e I u
: _.,. kofo} Jevrefskl lstorl}sk/ muzeJ u/sz/ u •vofu i!tltvrtu decenl/u.
' ' ' ··· ..
,, Sledec/ ZBORNIK 5 ~ll vrlo verovatno predst6111/stl zblrku tlldova o baogradsklm
Jevreflma, 11 tim Ito ~e '" do nJegovog objav/Jivsnja zscelo prlprem/11 I znai!s/n•
lzlofba o 11tarom Jevrefskom Doroolu.
.. ' Uvtlrenl amo da 1!11 se fol amot!l ansge I sredstav8 kako bl S8 grada za lstorl/u
Jevrll/8 u Jugoalovllnslclm krafevlma I dalfe dopun/8111111. ZBORN/K 4 fe ssmo lcorsk
na tom putu.
Dr Lwoslw KMielburg
 Mllenko BEUANSKJ

SOMBORSKI JEVREJI
(1735-1970)

Ovo nl/e /edlnl leh! o 1atnbo11klm JfNreJiml. Me<!Uflm, ·on 1 e od

.vlh ptttthodnlh r•zltku/tt ZIIOb/Jwen/en' totoll/oktt •udbtntt ndlh aug1•
· • • 1"
I .. d•n•. /iOtfN od 1735. do 1970. godlntt. U% prlbzlv•nfe mnog/h novlh
' ·', · • •· . ~'r r: . pod1teb ko}l ten/Jim IUtOt/m. nlau bl/1 poznot/ II/ n/IU kOI/l~enl.
··. , --.··: , t : ·' Ott/om SOMBORSK/ JEVREJI govor/m I o lstorl/1 n1lotg ftrede 1 otkrl·
.. ': ·.. .,.m nove ltrenlce lz zwtt•Jntt prol/o$t/. Ide/• d• ,. prthv1tlm ove
.. I ' ." ,· . • ·~ reme I de I• obr..tlm 11 vld11 kn}lge pro/st&kle I• lz f.'lkup/JenJ• lthlv·
Ike fllede Zl LETDPIS SDMBDRA. Svlkog dine 1111 u/o um ne we
vile podetake o Jev111)/me, Ito /e, 11z ono Ito um vee 1 ••m o n/1,.
p/. .o. obog.Civelo lotrulvltkl fond, t1ko de um kll/ttm 1970. mogeo
•'' ptlltup/tl I amom pl••ntu•
.;
; .. . U ovom redu, mnogo IU ml pomog/1 dr Mlrko Gutltllll, ZoltM Btl/er.
LMI/elev LcJt~ Bele Kr1u1. Aleklond•r VI/I I dl'tlgl Jevre}l lz Sombore.
Tlkode 1111 1mem P'OPUIIII/ prllik11 1 de ne klllem klko IU nem./1 deo
terete ponell prof. P11/ Velenra/ter, kuotoe Gred•kog muze/1, 1 Durl~
Anti~. lpoteker 11 penzl/1, ko/1 IU vellki bro} dokumet~~~te u kO/Ime ••
• I ., . govorl o Jevre/lme u Somboru pteve/1 •• /lltln•kog n• lfplkohrvltrkl.
.·. ...·,, Svime •• zlhvel/Uiem ,. llrwln/1 I trudu. N/lhov• por..oo tokom prl-
kup//en/1 1rhlv1ktt gr..te I plun/1 de/1 SOMBORSKI JEVREJI bl/1 ml
'
' O· ' ' '
. . /e dr•gocen•.
"LI '• t . JEVREJI eu do drugog avetskog rete predstavljall brojnu naclonatnost u Somboru.
,··: . \· 1
·,a·
' · > ·',1>
Paste Srba, Hrvata, Madara I Nemaca bill eu na petom mestu, 11 bllzu 1.200
fttelja•
. • 'a .. . ,.
•I '• I}

Najvetl deo eomborsklh Jevreja au A!ken.zt. Njlhovt precl au dolazlll tz Nemafke,

•' Austrlje, Ce!ke, Poljske 1 druglh evropsklh drlava, de bl posle vl!e dacenlja te~ke
I uspdne borbe atekll pravo na elobodan flvot I prlvredlvenje, pravo koje eu
... ·•. 'I
'I
uflvatt I gradanl druglh naclonatnostl. Od naseljavanja prve jevrejske porodlce u
Sombor proteklo je 235 godlna. Stlcanje gradansklh prava ostvarlvano je pod
•" I I

.. , te§klm uslovlma, all au Jevrejl u Somboru I pored toga ateklt nvtdan ugled pre-

.. . .
·' . . : .. :,.- ., ,.... denim I mukotrpntm radom, I tako 11 f lvotu grads vremenom postell znafajan dru-

.;·,· .·. ltveno-ekonomskl, polltlfkl I kulturnl faktor•

:.I i. Stanovnlcl jevrejske naclonalnostl doflvelt au u drugom avetskom ratu te§ku
audblnu. Kao lito au atradalt llrom Evrope, tako su atradall I Jevrejl .lz Sombora.
Njlhovo progenjanje zapo¢elo je okupecljom 1941. godlne, da bl ae u najtefem
obllku lspoljtlo 11 1942. 1 1944. godlnl. Fdlstl au tokom rata ublll 836 somborsklh
Jevreja. Oa 11spomena na njlh 1 preflvele ne bt l§fezta nestalo je ovo delo., ,, ,
2 M. Be!janskl M. Beljanskl 3

NAJSTARIJE SOMBORSKE JEVREJSKE PORODICE 3. Svak je dulan da odabrano lme prljavl Meglstratu, I to na nem~kom Jezlku, u
potplsom 1 ~tom glavnog rablna. do 30. novembra 1787. godlna.
lzvesnl •IIlja Jevrejln u Somboru• je prvl pomenut gradanln te naclonalnostl u 4. Od t. )anuare. 1788. eocflne, avaka matlena knjlga more aa vodltl na nemaekam. U
ovoj sredlnl. Podacl o njemu nalaze se u poplsu zaostav§tlne I dugovanja preml· kn]lga 18 uplsuju nemaekl lmena rodenlh, venbnlh I umrllh. . .
nulog grofa Jovana Brankovl~. komandanta Somborskog vojnog lane., kojl je
umro 1734. godlne. Clanovl komlslje lz S8g8dlna utvrdlll au 23. marta 1735. de 5. u uredima 1788. godlno avak~ pop!aall ~~ 1tar1m I novlm l,;enlma, 1 vee naredne
je grof Jovan Brankovl6 dugovao •llljl Jevrejlnu u Somboru• 91 forlntu. Potnt- godlne uplslvatl umo novoprlmllar>O lme. . .
llvenja potll!u od dv8 pozajmlce koje za grofovog !lvota nlau podmlrene. Deve- 8 Ova naredba· ne odnosl 11 na dokumanla ko]a au Jevrejl nabevlll do 31. decembra
deset I jedna forlnta blo je vellkl novae u ono vrema. To se moze zakljul!ftl pore- t787. godlna. Ona ostaju nepromenjona aa onlm lmenlme ko)a ae pojavllu]u u tim
denjem sa sledeflm podatkom: Marlja Brankovl6 je 1749. godlne prodala aom· plsmlma. · ·
borskom Maglstratu (Op§tlna) dvorac svog premlnulog mufa za 500 forlntl. Ovorac 1. Da bl " tzbegfe 1 apreel!e mahlnaclje odreduju 18 sfedeea kazne:
se nalazlo u strogom centru utvrdenja, a pod njlm su podrazumevane I druge
zgrade kao sto su konju§nlc8, zatlm vrtovl I drugo. Po ovome nlje te§ko usta- al rabin ko(l poeev od 1. Janu~ra 1788. godlne ne vodl mattene knJiga krod~~lh, van~
novltl kakva j8 I kollka bile ekonomska mo6 •!llje Jevrejlna u Somboru•.
nih 1 umrlih na nernallkom jazlku 1 ne uplsuje nova namaeka lmena
put 11 50 forlntl, a drugl put te bitl auspendoven I oglden nesposo m za
bnf"
8
~1 ~;.

n)e te dufnostl; . .
Nlje poznato !Ita 98 kasnlje deslfo sa poverlocem: da II pomenutl IIlja nlje lmao
k ubuduU na 1tule novlm lmenom kazntea .. •• 50 forlnll: ulcollko Je
potomstva, Ill j8 ovd8 umro, Ill sa presello u neko drugo mesto, zasad nlje ob-
ja§nj8no. Clnjenlca Je da sa posle nj8govog pomlnjanja, kao gradanln Sombora
~!k:'\rn:J~~ nemogutnostl da platl kaznu blee protaran lz provlncl)a;
pojavljuje prvl Jevrejln t8k 1789. godlna. Znafl, poale 54 godlnal Medutlm, to ada tvrdu 0 promanl lmana do 30. novembra t781. godine kaznlte •• sa
ne daje I pravu sllku o mlgraclonlm kr8tanjlma J8vrej8 u okollnl Sombors. Ako ~~ ~:rl~; ~naj :: ne mole da platl uputlte aa na 8 dan~ prlnudnog rada; .
lh nlje blfo u gradu, 1186 1736. godlne popls&n8 au jevrejake porodlce u Bajl (6), d) polovlna od naplatenlh kaznl osta)e u kasl opttlna I& koja pollee kalnlenlk, a druga
Sivcu (1) I Novom Sadu (15 porodlca: prema jednom drugom lzvoru, ovlh 15 polovlna prlpada onome ko prljavl prekrhj. ·
porodlca zlve u Ba~kom Petrovcu, lmaju 56 du§a I svoju lkolu).

Prlllkom poplsa 1n9. godlne, jevrejsko atanovnl§tvo u bal!koj 2upanljl flvl u 62

kth tmena u nemal!ka blla jo apfOo
mesta, dok lh u bllzlnl Sombora lma u Nemes Mlletll!u (sada Svetozar Mlletlf), Naredba cara Joslfa II o promkendljlevreI~o·rs~:zJevrejlma kojl 88 ne§to kasnljo
ConopiJI, Krnjajl {sada Kljajlfevo), Rltllcl, Stanl§l6u, Ba~kom Bregu, Oru§evlju, vedena. Time je obja§njeno ot u som .
Gakovu, Bezdanu {ladlslav Lo§J6, penzlon8r lz Sombora, Jzjavlo je autoru ovog nestonjuju nemal!ka, a ne neka druga prezlmena•. .
dele da su se njegovl precl nastanlll u ovom gradu Bafke 1725. godlno po§to au ·· J ~I ovore 0 pololafu Jevreja · u Austrljl,
do§ll lz bavarskog meste Groslo§lc, po kojem au kasnlje doblll I prezlme), Kolutu, Bllo jo I druglh neredaba koje na avo ; • ~ 91687 godlne Naradbom cera Joslfa
Backom Mono~toru, Kupuslnl, Hrastlnl·pustarl {sada Rastlna), Ooroslovu, Kara- znatno pro!lrenom posfo proterlvanja ~: n~ odel~ speclj~!ne 2uto oznake, i!tmo
1
8

vukovu, Bogojevu, Srpskom Mlletl6u, Sontl, lall6u, Plvnlcama, 08ronjama, Baj§l, II, Jevrejl od 1780. godlne presta1u nos cent ema uve!lko radlll I za dobra carstva.
Apatlnu I druglm mestlma. · su dotle bill flgosanl, premda ~ v~6 dedela~ostl usledlla naredba 1783. godlna
Potom je, radl unepretlenja pr vre no rado~lma Ovo pravo I• razlil!lto tu-
U vreme veteg naseljavanje Jevreja u ba~koj lupanljl, onl au se nalazlll prod po kojo) 88 JevreJI mogu nastan)tvat! 1d~ 9 akt br~J 304 lz 1787. godlne kojlm
mafeno 1 8provodeno u 21vot, §to P ~~rul da Jevrejlma u nemafklm neslednlm
5
brojnlm te§kocama: nlsu ravnopravnl gradanl Austrljo, nJihova egzlstencfja ae 0 8 1
ugrozava na razne nal!lne I na raznlm dru§tvenlm nlvolma. Pre avega I svlh u 88 8kreee pa}nja Magtstratu u om ono naredbl sa najvlleg driavnog
zemljama ntje dato gradansko pravo, pa Madarsk~ njoj prfpojenfm provlnctjame.
88
tome ucestvuje I carska habsbur§ka dlnastlja. Kao primer mole posluzltf to da
au JevreJI bill prlslljenl da promena lmena 1 prezfmena, o cemu govorl akt broj mesta ne mole prlznatl nl na terftorfj~ ski zok!etl beleinlk Vaslllfe Atanackovte.
612 lz 1787. godlne uputen I Maglstratu u Somboru. To jo naredba c.rs Joslfa II, Ovo naredenjo Je prlmlo na znanjo som or . .
koja u prevodu sa latlnskog glasl:
1 dl ;evrej 18 na moie fenltl ako nema avedo-
Prema podatku lz 1789. godtne.:; ~ T kva obal/eu nljo vallla za gradane druglh
I. Svakl Javrej Je obavazan da od 1. januara 1788. godlne odllbere odredano prezlma. fanstvo o zavr§enoJ osnovnoj i 0 1•
8
u utstvo da Jevrejl u zatvorlma ne
Naudate fane moraju as prezhra!l po ol:8vom, a udata po mulevljevom prelim8nu. 1
Svako lice b8z lznlmke mora odabratl nemaeko prezlmo koje ae vl~a ne ame menjatl. nacfonalnostl u Austrlj!. lz lsto godlne Jo d pa u duhu njlhovlh versklh nazora.
mogu dobljatl posebna jela I posebne posu a,
2. Jevre)ska lmena Ill nallk na jevrajaka ne ameju 88 vile upotrebljavatl. ·
4 M. Beljanskl
Ukollko Jevrejka kao matl nema meterljalnlh uslova da lzdrfava I vaspltava avoju
decu, o njlma te se staratl vlastl, a tim da se deca vaspltavaju u katolll!kom
verskom duhu.. .· , .. . . , 1, • , • •
Od 1800. godlne u austrljsku vojsku prlmaju ae I Jevrejl.
Posle pomenutog •lllje Jevrejlna u Sombaru• 1735. godlne, ovde nlje bllo nJ•
govlh sunarodnlka vl§e. od pet decenlja. Poznato je da au u Somboru I Subotlcl
vrata za useljavanjB u gradov11 blla najduze zatvorena Jevrejlma. lpak, prva jevraj-
aka porodlca dolazl u Sombor lz ConoplJe 1789. godlne.1 To je blo Jakob Stajn,
trgovac llvotnlm ·namlmlcama, perjem I kolom. All on nlje uflanjen u Udrufenje
trgovaca. Posh1 sedam godlna, Stajn lma vlastltu kutu; medutlm lzgorela mu je
zajedno sa dutanom I robom pre 1799. godlne, zbog l!ega ae, oslroma!en I mat•
rljalno upropa§tlen, vratlo u Conoplju. ·
I ,
, • J
Godina 1790, u Somboru ilve trl Jevrejske porodlce: Jakob Stajn, Frane Stajn I
Joslp Herceg, kojl drfl gostlonu lskljul!lvo za Jevreje (1791).
.. .
Godina 1792, Madar Jano! protestuja u lma Udrufenja trgovaca ito je Maglstret
dao dozvolu za .useljenja I l!atvrtog Jevreja pored vetl ranlje nastanjene njlhove
trl porodlce. Oozvolu ja ovoga put• doblo Avram HajduAka (pre tle bltl Abraham
- prim. M. B.); po avlm lzgladlma, on je dotle flveo u Kmjajl. U protestu ao
navodl da u Somboru lma bllzu trldeset trgovaca I da teAko five. Zahteva ae da
dozvola bude povu~ena, pa ako nlkako drukl!lje, a ono bar dok ne atlgne odgovor
Namesnll!kog veta Austrlje :ra Madarsku.
Godina 1798,. medu somborsklm gradanlma su I jevrejske porodlce Jakoba Stajna,
Joslpa Hercegs, Larlnca Hercega, Sima Heja, rablna lsaka Sekula, Mlhajla Holen-
dera, Franca Stajna I Filipa Hajdu§ke, ukupno osam famlllja. Ovde Je znafajno
prlsustvo I rablna, po l!emu bl ae moglo pretpostavltl da u to vrema u gradu
postojl kakav·takav verskl zlvot Jevreja.' .
Godina 1802, kute l~aju Jakob Stejn, Franc Stajn I Filip Hajdu§ka, dok je aedam
)evrejsklh porodlca ame§teno na alede61 nafln: Joslp Herceg atanuje kod krojafa
Fratrlta, Sima Haj kod Markovlta, Larine Herceg kod Demetrovlta, lsak Ester-
rajher kod Nlkolltla, rabin leak Sekula I Mo!ia Holender kod Kuzmana Josl6a,
Marko Haberkan kod Joslpa Parfetl~a.
Godina 1809, J~k~b Stajn Je ·proda~ ku~u trgovcu Francu Stajnu :ra 6.300 forlntl.
1
. ,,.,. lranonololf •l>llociJI rlmoloololleq . . - opl11ne, w CanopiJI 10 1113. tod•no
t.kol•: OM M odr'l&la I U.nlje• ......,.J•kl UCitell J• 1171. IQdlrte Ooblo ne ullvanje 1 mallh jvtara ..-rtiJ•
':':i :O.!l:"?J''r!::'~=r·~~tl,:;. w.,eor;:'~1t1u~,.!':,'"..:.:::.=k':
:::,.mo::Or
""'' r-...k<>bunr...e~oo 1 _ , . 1oueut1 c111 10 toru.. ..,..,e _,,,. ,...,. ....,,. _,., 1 c11
~~ WWIOQr'IO, t1mokltolltQ IJcole INbllo U tlobiJu deltko VI ... a ne 800 I 700 forlnll. pott.o _. A •
~~~~":"lo ....... 400 ..C..Jk&. U ....,. -
Nn"'G
,.._., ,io¥re)okl lkol1 M CanopiJI , _ , jo -
' Vl k J....jolca ....,q, 1 - nalulla M M loJI,
M. Beljanskl 5
Godina 1811, Jakob Stajn moll Magistral za dozvolu da kupl kutlu I •unutar, a
ne samo van lance• I •lanac• Je oatatak nekaddnJeg turskog opkopa kojl postojf
1 1970. godlne, all u zasvodenom atanju, a poznat je kao Venae). 1z molbe Jakoba
Stajna mole ae jasno zakljufltl da Jevrejl ~etkom XIX veka mogu atanovatl
aamo •van ianca•, u nekom od nastala eet!rl predgrada.
Godina 1811, leopold Stajn namerava da kupl kutu u Somboru. navodetll da nJ•
goY otac ovde lma dutlan vet dvadeset godlna, dok njegova bra6a Lazar Stajn
1 Jakob Stajn lmaju 1 kutla. Molllac ae pozlva na avoJe dotadetnje prlmemo vi•
danja, kao I na to da je blo korlstan gradanln. On aa ofenlo udovlcom Filipa
Hajduike kojl ja lmao dutan I kutlu.
Potpunljl aplaak JevreJa n.stao Je 25. oktobra 1817, a sastavlo ga je I Maglstratu
dostavlo senator Matlja Jozlt. Spisak ae odnoal na one •kojf aa aada mogu natl
u gradu Somboru, u avojlm kutlama, a delom na ona kojl atanuJu pod klrljom I
delom na one kojl au ae usellll•, Prema ovom splsku, u gradu au llvele porodlce:
1. Lazar Stain. njegova aupn~ga, eiiiOIII Natan I Marko. k~erke Rahel, Klara, Blume! I
Rebeka. trgovatkl aegrt Frank Marko, avt u JednoJ kutl ..
2. Franc Stajn. aupruga mu Jull)l. aln Labl, k~erka btera, zet Mandl Mekler, zetovlJev
brat Jakob Mekler, unuk Laur Stajn.
3. Jakob Stajn, aupruga Sedel, k~erke Rebeka I Soli, po1lnak Jokob Hajdllllca.
4. tzreel Ha~eg. aupruga Kata. aln Joslp, kterke Pep! I btera.
s. Davkl Holender, aupruga Babl, alnovl Labf I Mihljlo, kterkl Sollja. .
I . Lerlnc Herceg, aupruga Katel, tlnovl Mojzell, Joslp 1 Frenc, kCerkl Nenf, Kla,., Sari
f Rezf. . . . .
H -•~• David Jotlp 1 Jakob kCerke Rell, Sail I Katl.
1. Sal111100 Vaje, 1upnsga - · .,,..,... • •
a. Salamon Goldfan, aupruga fren<:llka, alnovl Mihajlo I laak. ktarke Kala, S1ll, Kegl,
Mojzel.
t. Voff Rozanbergor, aupruga Hana, aln Simon, k~erka Regina.
10. laak K...us, aupruga Sari, Abraham Hercog (nKitko).
11. Jakob Majer, 1upruga Ana, k~er Ani.
12. Leopold Stajn, aupruga Nenl, aln<M Filip I Baruh.
13. Simon MaJ. auprugl Jullja, aln Abraham. k~erke Reza I Klara.
-·r•t• 1 f-l•lca
14. Mojzel Pelkez, aupruga Rezl, kterka Nan!. Eva I Pepl.
1s. Mlhlel Hoht. aupruga Regln1.
25 I :10 ll laak 1 David, brat Jakob Molher.
16. Abraham S on, aupruga Si • 11110111
6 M. Beljanskl
17. Abraham Herceg, doiao bez dozvole lz Bonjhada.
18. Volt Sen, prtllkom regrutovanja do!eo lz Baje.
Bez odobrenja Magistrate tu su:
lsak Kraus aa fenom Sari, Mo)slja Po§kez aa suprugom I troJa deca, Mlhael
Heht sa auprugom, Abraham Sen aa auprugom I dva slna, zatlm Abraham Herceg
I Volt Sen kojl au neozen)enl.
Svl au onl ve~ obuhva~enl u splsku, all lh )a senator Matl)a Jozl~ u dokumentu
od 25. oktobra 1817. godina lzdvo)lo posebno zbog n)lhovog naregullsanog bo-
ravka u gradu. Oakla ukupno 88 odrasllh I mladlh Jevre)a kojl su ovda predstav-
ljenl kao 18 parodies, mada au Abraham Herceg I Volt Sen bill aamcl.
I slede~e godlne )e senator Matlja Joz l~ lzvr!lo popls aomborsklh Javreja, ito
je naredbom od 24. juna lste godlne zahtevalo Namesnlfko ve~e Madarske. Po
ovom poplsu, atan)e Je alede~e:
Porodlca Lazare Stajna lma 10 flanova, Franca Stojna 9, Jakoba Sta)na 6. lzraela
Hercega 6, Oavlda Holendera 5, Franca Hercega 9, Salamone Va)sa 8, Salamone
Goldfana 6, Leopolda Stajna 8, Simona Haja 5, Abrahams Sana 6 e!anova, Ill
ukupno 78 du!a.
U lstom poplsu nalazl sa I pregled trgovaca ko)l sa bave otkupom 1 prodajom
stoke van gradske terltorlje. Od toga poala onl godl!n)e lma)u slede~l prlhod:
lzrael Herceg do 125 forlntl, Oavld Helander do 100, Salamon Vajs do 100. lau-
renclje Sta)n do 250, Simon Ha) do 125, Abraham Sen do 125, dok prlhod Leo-
polda Stajna lznosl do 2.000 forlntl.
Tlh godlna, I Jevre)l u Somboru pla~aju perez, drfavnl 1 op!tlnskl; prvl ae zvao
kontrlbuclonalnl, a drugl je taksa toleranclje. Stan)e naplate poreza za 1818. go-
dlnu bllo )e, prema obveznlclma, alede~a: Abraham Sen, Salamon Vajs, Franc
Sta)n, Jakob Stajn, lazar Sta)n, leopold Stajn, Mojzd Pdkoz, kojl )a audl)a za
)evre)ske poslove, Laurenclje Herceg, Oavld Holender 1 Simon Hal podmlrlll au
poreske obaveze koje au lznoslla lzmedu 6 f 93 torlnte. Ostall au du2:nl Vol!
Rozenberg, kojega nlsu mogll prona~l u Somboru, kao 1 alnagoga aa ku~om
iilahtera (Ilea koje, u duhu jevrejsklh veraklh proplsa. vemlclma kolje flvlnu I
atoku).
Popla lzvr!an)a poreskih zadufen)a I naplate vazan )a ovde zbog obaveza za
alnagogu I ilahtersku ku6u. To ja dokaz za ve~ organlzovan verskl flvot. Nlje
poznato mesto na ko)em ae nalazlo hram, all ga valja trafltl u predgradu •Gornja
varol• gde )e kasnlje lzgradena nova afnagoga..
M. Beljanskl 7
0 najstarljlm somborsklm Jevrejsklm porodlcama govorl I molba lz 1829. godfne
upu6ena Maglstratu. U njoj potplsana Ilea I Jevre)ska opltlna, kao predstavnlk
vernlka J aunarodnlka, trale amanjenje kontrlbuclonalne takse (drfavnl perez) ze
sada kao I ubuduce. U molbl sa kale: •Jevrejska op!tlna je malobro)na. lma
avega 7 bogatljlh I 11 alromdnl)lh porodlca. Prema broju obveznlka, taksa Ja
prevlsoka. Stoga ae moll Magistral da ako ne lz: flnanslfsklh, a onda lz humanlh
razloga lzlde u susret molbl kako bl ae malobrojnl Jevre)l kako-tako odrfall me<lu
ostallm gradanlma. Moll sa Maglstrat da prllikom razrezlvanja poreza bude ume-
renljl.•
Slade potplsl l!lanova uprave Jevrejske op§tlne I bogatljlh gradana: Lazar lltajn,
leopold !lta)n, Joslp Holender, Volf !len, Abraham Ha), lzrael Hen:eg I Mlhajlo
Heht. a od alroma!nljlh lorane Herceg, Abraham Sen, Simon Haj, Mo)zel Pa!kez,
lsak Fletner, Filip !lta)n, Karla Hoberfetd, leopold Goldfan, Baruh Plk, Salamon
Vajs I lebl Hajnrlh.
Godina 1838. u Somboru five 22 jevre)ske porodlca.
Godina 1846. dvadeset devat porodlca.
Godlne 1868• .live 284 Javre)a.
Godina 1861. u Somboru lma 211 Jevreja, 11.410 Srba, 6.627 Bun)evaca, 2.43&
Madara, 2.097 Nemaca, ltd. ...
Ko au bill somborskl Jevre)l u to vreme. ave do 1908. godlna. pokazaee prlkaz
aastavljen na osnovu aaeuvanlh matlfnlh kn)lga rodenlh koje au vodene na ne-
maekom 1 habre)skom. Prv1 knjlga datlra lz: 1851. godlne. Pre nego ito ae prl-
atupl prlkazlvanju podataka lz: matlfnlh knjlga potrebno je takode saop!tltl da
ae 1 d ce· prva godlna oznaeava kada )a u
godlne narodvelda,ne ,!lz prervz:llmpeont~~;k ~ ~~ugea ~ovorl o geneolo§kom kontlnultetu
nekoj po c rouen P •
odrlavan)a porodl¢ne laze.
Eva tih porodlca 1 podatakl o ojlma:
907 1908 Aran) 1873, Armut 1894-1899.
Abraham t89S-190S, Adler 1907, AJbeltc 1 8~ 'tan llar81\l 1853-1896, lludnet
Bednar 1907. Bahrah 1851-1893, Barer ~~el 1896-1898 'Bek 1863-1880, Bem 1897.
1865, Beumrllc 1861, Bazenleld 1865, Be~~l906, Bern~um 1856, Blhler 1891-1893,
do 1906. Bel'ller 1887-1896, 8ergmlll Blener 1882. 8ofenboum 1882, Bofnbel'!ler
Bin 1879, Blm 1860, Birnbaum 1 ~1::Ji Bolle 1876. Bondi 1896-1899, Bolan 1904,
1872-1873, Boha)m 1881-1882, 8un ' 8 1 !857-1873, llruk 1875-1907, Btu-
Bot 1864-1878, Brauner 1879, Bmll 1896-I900.ba~~ IBS4 Cajzl 1899-1902, Ceh 1908.
mer 1889-1891, Bubln 1879, Buh ald ~8~~:·~ekanl 1907' Cemeter 1901, Cenei 1904,
0
do 1908, Clmermon t889-1894,Do!~1~an Dend 1887 EventponQer 1887, EkltaJn 188&.
CoJC 1887-1903, Comer tan, .. · ·
8 M. Beljanskl
do 1887, Engel 1894-1904, Emst 1881-1906, fehkrNn 1888. Fekete 1892-1897, Fejer-
man 1893-1896, Felde! 1901, Feldmen 1892, Feldvarl 1906, Felek 1896, Fit 1898, Filer
186G-1903, Flajl 1853-1858, Flel 1869-1905, Frenkl 1905, Fridman 1889, Frli 1893,
Frlllerman 1878, Frojnd 1888-1891, Gabor 1899-1907, Glanc 1896-1906, Gleuber 1869,
Goldberger 1881-1893, Goldfan 1852-1894, Goldgruder 1875-1877, Gold!mlt 1854. do
1887, GoldJtajn 1862-1907, Goldman 1Ba8-1897, Gomboi 1896-1903, Grinberger 1907.
do 1908, Grlnvsld 1875-1879, Gro1 1874-1908, Gruber 1868, Gutman 189&-1908, He-
berfald 1853-1900, Hal 1856-1904, Hajdu!ka 1899-1906, Hajnberger 1896, Halas 1895.
do 1905, Hamburger 1874, Han 1895-1897, Handler 1895, Hartman 1902, Heht 1877. do
1901, Heroog 1853-1857, Herzlnger 1865, Hlrienhalller 1897, Holcer 1897, Holender
1852-1890, Huser 1875-1907, lvanjl 1907, Jambor 1897, Janovl~ 1886, Jermov1e 1899.
do 1903, Jonas 1889-1896, Ken 1855-1876, Kantor 1904. Kasovl~ 1905, Kaufman 1863.
do 1898, kale 1896, Keler 1904, Kenlg 1877, kenlg!ta)n 1855-1857, kerenjl 1901-1908,
Kesler 1895-1906, Klajn 1868-1907, Klinger 1863-1898, Kon 1866-1904, Kremer 1872,
Kraus 1897-1899, Kun 1851, Langer 1874-1887, Laufer 188&-1897, levi 1851-1891,
laderer 1888-1904, llf§lc 1898-1906, llhtner 1877-1897, llpe 1098-1901, Lustig 1858.
do 1898, Maks 1875, Mandl 1907-1908, Mautner 1877-1897, Mehtner 1877-1889, Monee!
1899-1904, Meslnger 1887-1892, Mer 1876-1901, Mern 1886, Mezel 1899-1903, Miler
1878-1881, Moskovl~ 1895, Nojman 1862-1908, Oblat 1891-1905, Oster 1871, Perles
1904, Perflnmd 1908, Pile 1864-1869, Pinkus 189&-1906, Polak 1880-1893, Polakovle
1881, Pomerene 1904, Per 1887, Pramazed 1858, Pra!nlk 1896, Presler 1889-1891, RoJh
1900-1907, Rajl 1877-1878, Rajcer 1853, Robl~ek 1886-1893, Rohajm 1907, Rohln
1877, Ronal 1903, Rot 1876-1907, Rozenberg 1908, Rozenfeld 1891-1896, Rozencvejg
1892, Rozman 1878, Saba 1892, Sajdner 1858-1869, Sajovl~ t876. Sege 1906, Sekalj
1901-1907, Singer 1854-1908, Slamovlc 1896. Sor 1889-1891, Sef 1873. Sajn 1890. do
1891, Safer 1878-1908, Sen 1857-1878, Senfeld 1872-1873, Senbrun 1901-1908, hl\o
feld 1893, Sar 1898-1906, Slezlnger 1887-1903, Sifll!. 1874, Sltser 1894-1898. Smlt
1852, Snobl 1908, Splc 1891, Spicer 1852-1906. $of 1875-1877, Sta)n 18&1-l'lO!l.
Stem 1878-1883, Straus 1893, Stromer 1894, Svarc 1871-1905, Tell! 1891-1907. Vaj$
185&-1908, Vajdlnger 1874-1905, Vajdl 1905-1908, Vajnberger 1899--1902. Valnfe d
1901-1908, Vam 1859, Vamoler 1853-1902. Vampor 1854-1867, Vamal 1908. Ve loger
1864, Velll 1858, Vider 1904 Vlder-Vajs 1907, Vlngar 1894, Vlnkler 1893-1894. Vlrder
1881, Volf 1894, Volfberger 1854-1895. Volhajmer 1902-1908, Volner 1852-1905, Zll-
blnger 1875.
l ovim au prlkazane najstarlje jevrejske porodlca u Somboru. Prema matlfnlm
knjlgama rodenlh, na osnovu kojih Je lzraden geneofo§kl prikaz od test. do 1908.
godtne, ubelefena su deca roditelja aa 219 prazlmena. Ona viAe nlsu lskljuflvo
nemafkog porekla, kakva au morala bltl u vreme naredba cars Joslfa II lz 1787.
godlne, nego au neka madarlzovana, a nalezl sa takode 1 poneko alovensko pre-
zlme. To se moze objasnltl promenama u polltlcl 1 op!itlm tada!lnjlm druitvenlm
kretanjlma. Onl kojl su }lvell posle Nagodbe Austrlja 1 Ugarska lz 1867. godlne
na terltorljl Madarake prlmlll au prezlmena madarskog naclonalnog duha, kao !ito
au Jevrejl aa slovensklm prezlmenlma dolazlll lz Gallclje, Poljake 1 Ukrajlna.
od~kle au ae sklanja!J od Jl?groma Ill au u Sombor atlgll •trbuhom za kruhom•.
lz prlkaza rod~nih . u perlodu ~~~edu 1~51. 1 '1soa. ·godlno mogufno 1~ pratltl kako
au ae odrfavale porodlce koje ae u Somboru pomlnju od 1789. godlne, kao na
primer Stajn, Haj, Hajdu!ika, Herceg, Vajs Sen 1 druge. NJihovlh potomaka lma I
kasnlje. ·
. M. Beljanskl 9
DI'IU$TVENO.EKONOMSKA I NACIONALNA AAFIMACIJA
Pololaj Jevreja posle odlaska Turaka lz erednje Evrope (1687) nlje blo zadovo-
ljavajufl. Zavlslll su od polltlke austrljske carska porodlce, od dru!itven~H~konom­
aklh odnoaa 1 trenutnlh, narootto vojnlh sttuaclja. Tada Je Austrlja doata ratovala
ne aamo protlv Turaka nego 1 na zapadu Evropa. ito je unosllo nemlr medu sta-
novnlke, atalno teretene razntm obavezama.
Jovrejlma nlje dozvoljavano da stanuju gda lela. Gostoprlmstvo su lm, naJpre I
najfe!fe. uskra¢1vall u gradovlma; 1u au lh sa plaAIII lrgovcl Idza~~~~~ ':~:
alovnlh konkurenato. Prilicno sa lutalo uditr~!az~ C:ani~~t~u:a:IJI bllo Pvl§e cd
mogla akrasltl. Poznalo je da 1736. go na n Sadu (111 u Backom Petrovcu -
~~1!or~dl~~i. ~~e1':vr~~a:a
cklh 1 austrljsklh provlnclja. Verovatno au o az1
8
:~:~~~:~~~~~ :~ aaeku pre organl~o~an1~ ~=~~
0
· • 1
:a~:~~~~oj~ "::'~vojom trgovackom ume!noi~u clnlle svakovrana usluge.
. d J vrejlma Onl au u njega navra6all
Somber je blo najnel.Jubaznl~l gral p~a~a ,:. bl keo · trgovct-torbarl bill posebno
na krafe. u vreme piJafnlh ana va a ' uslova za boravak Jevreja u gradu
tretlrani. Magistral Je 1776. go~lne ~~0~~~~~ da je postojala drukclja taksa za
1 za njlh au vaflle posebne ta : · 11 ~h je bllo ovde 1 okollnl. Bile ih je 1779.
5
Jevrejo daje odgovor na pltonje a I odl avog posla gravlttrall su Somboru kso
godine u 62 b&eka meste, a P0 pr r U Somboru au 88 Jevrejlma organlzo-
sna!nljem ekonomskom centru I p:x'v~!l~· katolh~ke vere, koll au radl za§tlte ata·
vano auprotstavljall trgovcl pravos a odlne Preko njega se vodlla borba
le!kih lnteresa osnovall udruh~l • ~ ·J:vreja '11 okollne: aktlvnost udrulenja
1
1 8
prvenstveno protlv prlvredne In I tree e orljantlsana u tom pravcu. Vef 10.
blla Je vlie cd pet decenlja dobrlm ~elo~e protlv dozvole da Ill Jevretl bave
februara 1787• udrulenja plsmeno pro es ahteva da delatnost Jevreja avede na
trgovinom u Somboru. Od Maglstra~a sa z obu na sebl I da je nude ldu¢1 od
trgovlnu u vldu torbarenja, naim~ a no~=k~tllna I galanterljska reba. Trl godlne
kuce do kuce. Taka je oblcn~ ~~ dav:• Jevrejl prlvllegovonl: takav prlgovor je
kasnlje, udrutenje se cpet a 8 ca potptsanl Mal!ar Janel auprotstavlja
podnet I 1792. godtne. U lme 30 trg~a b~ravak Flllpu Hajdu§kl, smatrajucl da
sa namerl Maglstrata da dozvoll ~ta an je I zbog toga oteian materljolnl polofaj
je dovoljno Ito llvl vee troje Jevr~l\pa atalnom boravku bude povucena barem
ostallh lrgovaca. Zahteva sa da o l~k a o &fa Mallar Janel u lme avog elanstva
dok ne attgne odgovor od Namesn og vudr~lenje pre nego Ito ~~ lzdatl dozvolu
pita zbog cega Magistral nlje kon~llto~ao Protest! prottv Jevreta nlsu sa ogranl·
Flllpu Ha)du§kl da sa presell u om or. lma vlastl Pod brojem 411 lz 1798. go-
eavall samo na obra6anje lokalnlm organ cu Madarske (sedl§te u Polunu, soda
dina udrulenja sa obraca I Name~nlc~o~d:=anje dozvola Jevrejlma za boravak u
Bratislava) a trafenjem da sa
Somboru. Kao razlog navodl se a
z; r:; lonako lma vl§a nego ito bl trebalo.
10 · M. Beljanskl M. Beljanskt 11

Nl Javrejl sa svoje atrane nlsu sedell akrlitenlh ruku. Joi 1787. godlne, pre nego Godina 1811. ponavlja ae napad na trgovce Jevrejske naclonalnostl. Maglstrat
lito ja tjedan od njlhovih sunarodnlka blo nastanjan u gradu, onl au lstlcall da nlje usvojlo zahtev Udrulenja trg011ace de se Jevrejlma zabranl rad. Nakon~toga~
I njlma prlpada lsta prlvlleglja slobodnog prlvredlvanja I flvota kao I druglm gr• udruienje 811 obra~a ceru sa !alborn da 11 broj trgovaca u SomboN pove o s
danlma, pa lm sa, shodno tome, moraju obezbedltl I prlstojnl uslovl flvota. 32 na 59, od kojlh au lestorlca Jevrejl. Trgovcl se tale da Magistral bran! Jevreje
1 trate da se njihova radnje zatvore. Zahtev nlje usvojen.
Udruienja trgovaca lnslstlra 1811. godlna da ae u SomboN zatvore ave javrejske
radnja, dok 18t7. godlna trail da lm se zabranl trgovanja pazamlm danlma I na Godina 181 t Jakob St~jn
moll Maglstret da otvorl trgovlnu, ~olito m~
otac ~~~~~~
vabrlma. Odobravanjem pravllnlka Udruzenja trgovaca, car Franc lje 1828. godlne 1
Stajn lma r~dnju u SomboN ve~ 22 ~odil:; ~~~~:~ ~~~d:;e~:~tau :;:'~~ radnje
(¢1. 6 I 7} odredlo da Jevrejl kojl nlsu i!lanovl organlzaclje ne mogu prodavatl robu Hajdu§ke 1 20 godlna trgule vunom. gr u .
u Somboru, all lm se dozvoljava da mogu do~l na tetlrl godl§nja va§ara. Clan 8 •kratke robe• (tekstll).
lstog pravllnlka zabranjuja Jevrejlma da otvaraju radnje u gradu, a ukollko lh
vee lmaju, one se mogu nalazltl samo u predgra(!lma (nlkako •unutar ianca•, ~u~~:do~~~~~ :O~~:;~~~p~r:~!"~ ~§r:e~
Godina 181 t, Laurenclje Herceg moll da
ito Je centar grada}. Robu mogu prodavatl 8 dana pre I 8 dana posle va§ara,
nudecl Je od ku~e do ku~e. Ovaj obllk trgovanja je konai!no zabranjen 1846.
~~~~:;~ ~:~5:1°:b~~~~~:~~~~~u~: ':~e ~u molba bltl povoljno re§ena.
0

LazarHSt1~nikJa~ob18;~~;~1 ~:~dl:r~~·:~:gs~~~ G~!~~;~!~a~~

godlne. Odnos prema Jevrejlma nlje sa promenlo nl za prve trl decenlje XIX vaka.
Godina 18tt.
Prlvrednu aktlvnost I poloiaj Javreja u Somboru Uustruju podacl kojl su naoko Simon Haj. Simon a u 1 1 renese na Jevrejsku crkvenu
bezazlenl, all kojl na svoj naern lpak govore o odnoslma u prvoj polovlnl XIX veka. 111 pravo lzdavanja u zakup Jevrejske go,:~~~ c~e~u vemlclma. Gradskt belelnlk·
op§tlnu kako bl se ol<o toga lzbegle nesug obrazlolenje da lzdavanje lokala u
Godina t808, trgovac lsak Esterrajher moll da mu se dozvoll da utestvuje na Ucl· .fl§kal Pavia Frotrli!avl~ odblo Ja mol~dauzprema tome moi!e lzdatl gostlonlcu
tacljl u vezl sa zakupom lokala. Maglstrat mu je odgovorlo da svak mote llcltlratl zakup spade u prlvllaglju Maglstrota
na ]eden Ill trl lokala kojl sa lzdaju u arandu, pa je Esterrajhar na llcltacljl zaku- kome h~a. odnosno ko bolje plat! zakupnlnu.
plo sva trl lokala, poeev 1. novembra 1808. do 31. oktobra t8tt. godlne, za 609 tret do mu se odobrl u zakup jevrejska
forlnti. Po~etna cena lznoslla je 250 forint!. Ugovor o zakupu lokala, Esterrajher Godlne t8t1, Salamon Vajs moll Magl~a§an. Platl~e arendu unapred; novae ~e
Je potplsao s Maglstratom, pa je mogucno da su se lokall nalazlll u prlzemlju gostlonlce • obzlrom na to cia je ~lro bl \mala dufnost da hranom I konakom
Gradske ku~e. deponovatl od I. oktobra. Gostlon ca S Iamon Vajs namerava da otvorl radnju
opskrbljuje Jevreje. Ove godlne kasnlje, t ~ u radu· dozvolu Je doblo. Nelita k•
Godlne 1809, trgovac Filip Ha/du~ka napuita Sombor posle 17 godlna provedenlh za krejzleraj, po§to takva radnja ne p:n~loj rod:Je I ~lkohotna pl~a; time ae ntko
u njemli I moll Maglstrat da mu lzda uverenje o vladanju I pona!anju. Molbu je anlje lstl trgovac namerava da u ra PI stl pa bl se on rode prlhvatlo.
podneo 16. ]una. · · · ne b~vl. nl Javrejl nl trgovcl druglh ;~~~=~=klj~. Vajs se 18t3. godlne takode
Ukollko mu se dozvoll. on bl pekao I p dobrl zakup lokala javrejske gostlonlce.
Godina 1810, Abraham Hajdu~ka moll Maglstrat da mu se ustupl pravo trgovlne obra~a Maglstratu a molbom da mu sa o .
na osnovu njegovog kuma Filipa. Udovlca Filipa Hajdulike trafl da se pravo trg~> lonu doblo Je Holender, platlvlil t91 forlntu.
vine koje uzlva Abraham Hajdu~ka prenase ne nju, po!lto Abraham nema mater!· Godina 18t3, llcttaclju zajevrajs,~uHgo~~g Vajs Aradskl 1 Hajdu§ka.
Jalnlh mogu~nostl da vodl radnju. Posle smrtl Fll!pa Hajdulike, njegova supruga ae U llcltacljl su takode ui!estvova er , •
preudala za trgovca Jakoba Stajna. • lju rotlv Ga§para Stajna. Rae je o nepod-
Godlna 1813, Marko Sen trazl ekzekuc p k ko do poravnanja ntla do§lo pred
Godina t810, Maglstrat je zabranlo Abrahamu Hajdulikl boravok u Somboru tokom mlranom dugu u lznosu od 580 _r_or~nt~b~=~• aMaglstratu radl za§tlte avojlh lnte-
narednlh 5 godlna zato lito je prevarlo Joslpa Reksa, trgovca rz Conoplja. Polito jevrejsklm autorltetlma. tov se, t:t~kon kralja Matlje Korvlna lz 1659. godlne
ga Je Hejdulika prevarlo, Reks je pretrpeo materljalnu itetu u lznosu od 245 resa. Marko Sen 18 pozl 1 dl jer je kralj umro u XVI veku).
forint!. · · (verovatno ponovo potvr<len te 90 ne,
dobrl otvaranje prodavnlce na pl)acl:
Godina ~8t0, Nameanl¢ko ve~e sa~pstava da Sombor na lme takse toleranclje Godine t813. Salamon Vajs trail daGmudskeeo k~e pored praznog zlda na novo)
za Jevr&JII duguje 63 forlnte, lito je zaostatak lz perloda 1799-1809. godlne. N• adne strane ra 5 '
lale se da se dug namlrl tako ito ~~~ novae bltl ubran od Jevreja; na lstl nallln nalazlla bl Ill sa zap d iatru Ill d~an od dasaka.
pljacl. Spreman ja da po lgne 1
da se uberu I dugovanja za ao•. ·
 M. Bel]anskl 13
12 M . Bel]aoskl

Godina 1814, carskl I kraljevskl liferent. trgovac konl1ma Mojzel F15er, akloplo Godina 1823, Maglstrat je primlo zahtave aomborsklh Jevre]a. aroeena u pet
Ia poslovnl ugovor sa somborsklm fltellom Aleksandrom Teodorovlllam o nabavcl, tal!ako Onl traf.a da prlllkom r~zrai!lvan]a poreze buda prlsutan I jevrajskl aodl]a,
da krl~a levrajska naelonalnostl saslu!ava jevre]skl sudija, da lzvrlenja odluka
prauzlmanlu I placanju kon1a. Namesnlfkog vella apada u domen jevrejskog audije, da levre]skl sudlja doblja
Godina 1816~ Avram Mrazovle k~o nadleinl organ za trgovlnu I ze Udruienje trgo- prlnadlelnostl od javrajska op§tlne (crkvene). Zahtevl nlsu usvoje~l. ·:
vaca kaznlo Je sa po 12 forlntl trgovca Petra Vasellnovlta, Elorda Vesellnovlt!a Godina 1823 u Somboru je 12 oporezovanlh Jevre]a (prema podaclma koje je
1 Jovana Demarca. Kazna je lzre~ena zato ito su driall otvorane dutane u vrama ..op§tlo lev;ejskl audlja); onl aa lela na vlslnu poresklh zadulenja. Ook u Bajl
kad le bl1o zabranleno. 1 Subotlcl tlvl otprllike po 100 Jevreja I ledva da ptocoju 300 forlntl poreze go-
dl§nja, doth! 12 aomborakin jevrejskln porodlca plaeeju 119 forint!, mada ]a veeina
Godina 18l 6, Udruzenja trgovaca trall od Magistrate da zabranl red atranlm trgov·
clma, kao I da lm sa na pllacl I va§aru odradl posebno prodalno mesto. alromaAnlh. ·
., . Godina 1825, Jevre]l grade kupatlto za javnu upotrebu. lzgradnja ]e zavriena 1832.
Godina 1817, Udruzenje trgovaca trall da ae )evrelskl trgovcl odstrane sa pllaca godina, a utrolano ja 4 I 1 forlntl. _
I va§ara. Godina 1827 Udru2en]a trgovaca lz Sombora trail od cara da sa trgovlnom maze
bavltl samo 'nee ko]e je elan udrulenja, Ito ja usmereno protlv Jevra]a. .
Godina 1817, zbog sumnle da ae porez: razrezule nepravedno I samovollno nar&-
tlu)e se da sa lzabere jevrelskl audile ko]l ee bltf odgovoran za lspravnost poplsa Godina 1828. lzvrlen je desetl popls Jevre]a. Prvl je obevl]en 1790, a drug! 1792.
I razreza poraza.. · ·
godlne.
kJ ti lei ona 111 blta razlog eestlh
Godina 18291. zilablrandjaonaju~s~~~ PI~~~~: Jar~~~: ~:snik protivlo da
Godina 1817, Salamon Va]s lett da I nadal]e · oatane arandator levre]ska gostl·
onlce, povodom i!ega ae obrata Maglstratu I lzlavlfule da ta ga elgumo podrbltl I drug! Javra]l
sporova: do az o a •
I ostalt Jevre]l. ·
prlmalu etrenca.
1 t t da lm dade prepla pravilnlka Udru-
Godina 1818, Abraham Sen molt Maglstrat da mu sa dodell dutan Abraham• Godlne 1829. jevrajskl trgovcl ~ole ~a~a~;ada ae vlada]u po njemu I pod ko]lm
Haldu!ke po!to ]e prazan. Dodela lokala mu Je nuina radl lzdriavanla porodlca. lonja trgovaca u Somboru da zna
uslovlm~~ mogu otvaratl dullana. ·
Godlne 18t8, Karlo Haberfald, grnfarskl majstor, 2ell da 811 prasall u Sombor lz aje I barut ito nlje dozvoljeno. Trall ae de vretl
Baja jar mu u n]ol posao na Ida dobro. U Bajl Je boravlo 14 godlne. Godina 1834, Lazar StaIn prod '
40 kilograms baruta.
11 d otvarl zletarsku radnju, Ito mu nlja
Godina 1818. stlgao ]a dokumant Namesnlfkog veta Ma.tlaraka kojlm sa Jevr&- Godina 1831, Simeon Heri~nberger ~~~ me~ta boravka I da lz njlh bell, verovatno
]lma utvrtluju ualovl pod kojlma mogu tofltl alkoholna pita u Somboru. Zakon dozvol]ano. Zapaleno Ia da .,esto men
o tocenlu alkoholnih pita usvojen )a za Jevreje 27. mala 1818. godine. Uslovl au zbog poeln]enlh prevara.
aledati: pravo tofen]a ptt!a. uz drianja gostlonlce Ill jevrejske trektori)e, lzdale . 1 lozaj Jevrela ito 88 tlea mesta stano-
se na trl godine. Arendator lma pravo da Jevreja sa strane ugostl lelom I pltem: Godlna 1840, konaeno ·~ re!avda phra:e"0
a~m u rudarsklm naseljlma.
d ea mogu !•vall 9 a " ·
ostallm Jevrallma nlje dozvoljano da prlmalu atrane Jevreja. van]a. Ub u u d-"anja lavrelske menze
§tina molt da sa prevo '•
Godina 1844. Jevrejska crkvane oputem dodala Molba nl]e usvojene. ·
Godina 1818, Salamon Vajs aa fall .na Je~reje u Somboru koll pri~]u na stan I ada putem llcltaclja, a na P ·
hranu goste avo]a nacionainostl lz drugih mesta, umesto de 88 on brine o nlima 8prov . trafl odobranl• da skupl]e hrastov
kao zastupnlk ]evrejske gostlonlce. · Godina 1845, jedan od so~bo~~~~~~~~·~e~aerava da otvora rednje. Marko HerA
llr u luml. Jsta godlne, v e
Godina 1821, Jevr~jskl sudija je Larine .Herceg. Od 1S javra]sklh porodlc8, nejbo- lell
cia tvorl optll!arsku radn)u. ·
o ke dozvol]ova da trgovcl·torbarl proda]u
gatl]l Je lazar Stajn sa 550 forlntl prihoda, dok ja najslroma!nljl David Holender Godina 1847, Nameanh~ko veee Ma(!a~s1 it lm I• roba oduzeta I konllskovana.
sa 40 forlntl. · · : robu na va§arlma. Nekl trgovcl·torbarl a e o
ematraju¢1 da 1m posao nije zabron]en. .
G~ine 1825, moler lebl Hajnrih moll dozvolu za boravak u Somboru•. Dolazl lz §anja laakll Blnbauma.
Ceske I svugde so kao rodnik vladao prlmarno. Smatra da Ja Somboru veoma Godl~a 1850, euri!l]skl malstorl ae lata na pone
potrebna molerska delatnost.
 14 M. Beljanskl
M. Be!janskl 15
Godlne 1852, Mojze§ Gold§mlt fell da otvorl radnju u kojo) "'a d
sve¢e I alr¢a. " pro avatl so, Nairne, vernlcl Ill njihova crkvena op!tlna nlsu 1818. god1ne platlll 25 forlntl
poreza za 1fnagogu I ku¢u i lahtera, all su obe¢all da te dug podmlrltt. Kako
Godlne 1853, Samulfo Sen moll de mu ae dozvoll d poreska obavaza predstavlja veliko optere¢enje za njthovu bogomolju, to mote
knjlga, jar u Somboru do tada nlje postojala. Nar!<l~~orl blblloteku za pozaj~icu Maglstrat da alnagoga I ltahterova ku¢a budu lzuzetl lz poresklh zadui en)a. clme
knjlga koje au cenzurom zabranjene. mu Ill da ne arne drzatl bl 111 postlglo da njihova bogosluzenje ne zavlsl od pla¢anja. Stara alnagoga ae
verovatno nalazlla na mestu gde je I nova. negde na prostoru dana§njlh ullca
Godina 1864, Samullo Sen fell da otvorl knjlfa i Ernea l<l§a (ranlje Jevrejska) I Rade Orakuli¢a (ranlje Slnagoglna).
aastaw )e postojala I knjlgoveznlca. ru, to mu )e I odobreno; u n)enom
Mo2da )11 Jevrejska crkvena op§tlna kao predstavnlk vemika osnovana oko 1810.

~::~~e~!!
boda•].
de~~z;'~~~~· p~:d~je~~~tan~
1

·
d: ~~~el~re~:~vnlkk_krtrako
•
dvske firma Moric
asz u • 1 anas hotel •Sio-
godlne poAto 1e o njoj govorl 1811, prihkom rasprava kame I kako da 1a dade
u zakup jevrejska gostlona. Potplsnicl au oeeklvall da te to pravo sa Magistrate
pre¢1 na Jevre)sku op~tlnu , kako se doslovce klle. Te§ko je verovatl da bl ea
neko usudlo da govorl o JevrejskoJ op!tlnl kao lnstltuci)l ako ona nlje stvarno
Godine 1871, predsednlk Lojda u sb k .1 postojala. Pogotovo to ne bl smell cinltl Jevre)l kojl su jo§ uvek bill gradanl
clonalnostl, postao je Merle Stajn °~ oruj ~~ ~kuplja trgovce svlh vera 1 na· drugog reda. Na posto)an)e lnstltuclje ukalu)e I lzjava trgovca Marka Sana lz
rab~k';,!oz~:c~nak da je prestala' dls~~im~na~~ ~~~~:J:e~~~~pr~~:l~~~:~~~il 1813. godlne; nalma. po§to nlje uspeo da povratl pozajmicu ko)u je dao Ga§paru
dru!tveni faktor ld:a~~~u ~~~~~~~j~tejske naclonalnoatl postal! vafan prlvredni
Stajnu, on se obratlo Maglstratu navodetl da nl pr ed •Jevrejsklm eutorltetlma•
i nlje uspeo da mu dug bude vraten. Ko bl mogao bttl oznaten nazivom •Jevrejskl
eutorltetl• nego samo nJihova op§tina? Ova sve, medutlm, 011 potvrduje tai!no
Godina 1883 Mojzel B h h 1 k vreme bd )11 osnovona Jevr11)ska op!tlna u Somboru, nltl 111 zna kakvl su bill
skom putu Ovo je jed a ra d e uplo posed, lmanje Amallje Strlli¢ na Bezdan-
njen dru!tvenl ugled I utica). lpak se mol e pretpostavltl da )a verskl I dru§tvenl
poljoprivredu u Sombor:.nB~hr:h~~hs:r::!atakaodo_ prodiranju jevrejskog kapltala u
1945 godlne Vl§a n se rzao do kraja drugog avetskog rata l lvot, nmlm postojnnjem kakv11·tokve op§tlne, blo organlzovanljl. da su se Jevrejl
. .• . e postoji; zgrada I pratecl poljoprlvrednl objektl au poru§enl. pojedlnafno I grupno lmall kome obracatl - nekom •svom•. Pa nl upravnl aparat
vlastl nlje mlrnollazlo Jevrejsku op§tlnu kad Je blla ref o 1tvarlma koje 1u se
Borba za drultveno-eko k 1 odnoslle na Jevrejll, pogotovo kad su blla u pltanju poreska zedufenja.
podrazumevala aamo p;:,~s n~ g~~c~~na!n~ af:rma~lju Jevre)11 u Somboru nlje
element! kao ito au vera, ikolstvo, o:~lvan)epr vre<llvanje. ern Ill su Je I drug! Jedanaestog oktobra 1827. godlno lzabranl su clanovl Jevrejske op!tlne. U upravl
I rad raznlh jevrejsklh drultava. au ae nalazill Leopold Stajn, Leopold Mirh, Joslp Holender, Mihajlo Heht I Abraham
Sen. Po doktoru Simonu Gutmanu, rabinu lz Sombora kojl je umro t939, najstarljl
podatak o organtzovanostl Jevreja datlra lz t828. godlne. U avojoj oblmnojl veoma
VERA, SKOLSTVO I DRU$TVA SOMBORSKIH JEVREJA korlsnoj knjlzl A szomborl Zsidok, objaviJanoj 1928, dr Simon Gutman klle na
poeetku dela da sa Jevra)ska op!tlna osnlva 1828. godlne I da lz raniJlh godlna
Me<lu somborsklm Jevrejlma 1J nlja ostalo nlkakvlh dokumenota o tome da II su !mall ma kakvu organizaclju
1802. godlne nlje lmao avo u ~o~m n 8 88 1798. godlne I rabin lsak Sekula. Do
Ja samo prlsustvo rablna ~llo ~ u, ,'jego Je at~novao kod Kuzmana Josl¢a. oa 11
koja 111 bevlla zajednltklm problemlma Jevreja. Po dru Slmonu Gutmanu, promenu
u flvotu aomborsklh Jevreje donosl tek 1828. godlna. Tada ae usvaja atatut na
I pofatkom XIX veka to nlje poovot nopza cdrzavanje bogoslufenja krajam XVIII
hebrejskom 1 lstll godlne potlnje sa vodltl zaplsnik o evakoj godt§njoj 1kup!tlnl.
1810. godlne u ku~l izvesnog Gl~~~ ~· k~st~f~ podatak da su ae Jevrejl ckupljall Ustanovljena je 1 reglstar·knjlga 11 lmenlma clanova I lznoslma crkvenih doprlnosa.
dao avoju ku~u. Jevrejl su se b lpa Hajduike. Ked j11 Hojdu§ka pro-
ne kojem bl lzgradlll at o ratlll Maglstratu a molbom da lm se dodell plac
Podacl od pre 1828. godlne otkrivoju dru§tvenu aktlvnost Jevreja I upravo potvr-
odr1avall bogosluzenje ~~og~h
111 da lm 811 dozvoll kupovlna zgrade u kojoj bl <luju nosluclvanja dra Simona Gutmana o mogu¢nostl postojanja njihova crkvene
Maglstrata Pavia Fratl~¢evl~njpoo~u Jmc~lbu od 24. aprlla 1810, belefnlk·advokat op!tlne, ito on nlje obradlo lz objektlvnlh razloga.
aaop§tava da ne mo u ufl ' z va u 18 na clan 91 zakona lz 1647. godine,
plac, to je preporucl! da ~8~ blagodetl dr1avnog zakona, pa kako nll¢11 dobltl
1
Magistrate, 111 da sa lzna ml
8
pod dugogodl§njl zakup ustupl )edan od placeva
Najstarljl normatlvnl akt·statut regullsao je noi!ln na kojl se biraju clanovl saveta
1 ufeg tela. kakva au lm ovla§cenja, kollke su kazne za vemlka koJI a11 ogre§e
postuplll: zakuplll au zem~l§t:';;,~tnl "a ~ojem bl podlgll hram. Onl 1u taka 1
1 8
je ve~ 1818. godlne ll"etlrana kao ja a I a:Jokomtejakkojl je dnao po§tu, I alnagoga
o pravlla crkvene uprave. Osma tatka, na primer, govorl o tome da 111 pred-
atavnlfko telo sasta)ll avake nedelja I de sa svel!IJI problem! re§ava)u na sednl·
vn o e a na oJI ae protefu elufbenl proplsl.
16 M. Beljanskl
came. Odluka predstavniekog tela maze prefnaeltl jedlno aavet kao viii organ
(savet lma 11 elanova). U nadlefnost saveta spada I lzbor rablna. Ovaj norm•
tlvnf akt, kojl dr Simon Gutman na madarskom nazlva •Vez6tesl rend•, lma 15
tae&ka, dok su u 22 taeke predvldene bogosiU:Zbene rednje. Taeke o bogoslu-
:lenju ostale su na snazl do 1866. godlne, all nl kasnlje nlsu bltnlje menjane.
U vrame koje dr Simon Gutman amatra pocetkom organlzovanja Jevrejske op.
§Una, alnagoga je vee uvellko postojala. Oko nje je 1825. godlne podlgnuta k•
mena ograda. lmala je 50 sedl§ta za mu§karce I 40 za fane (prama podatku lz
1828). U smlslu zakonskfh proplsa, 1851. godfne zavode ae ma!U!ne knjlge roc:lo-
nlh, vene&nlh I umrllh. Slnagaga I Jevrajska op§tlna tada jol nemafu atalnog I
placenog rablna, te paslove oko motfenlh knjfga arcduje predsednlk Lazar Stajn.
Porodlca Stajna sa po ugledu I ekanomskoj mocl nalazf mec:lu prvlma, Ito Je )eden
od razloga da fe I predsednlk lz njenlh redova. Uz Stajnove se kao uglednljl I
bogatljl uvrlitavoju I Bahrahovl. Za prvog veroufltclja I vodltelja motlfnlh knjlgu
lzabran je Volf Berger, all nakratko: posle godlnu dana, na njogovo mesto dolazl
David Kon kofl je takoc:le I rabin. Dufnost je obovljao do 1884. godlne, kada je
umro.
Pod predsedn!§tvom Samulla Sana, samborsk! Jevrejl au odluC!II 16. februara
1862. da lzgrade novu s!nogogu. Koko nlsu Jmall davoljno aredstava poCell au
pr!kupljatr nove&ne prlloge. Za trl godlne sakuplll su tollko da su mogll pocetl
lzgrednju hrama. Gradltelj je blo Karol] Gfeler. Nova alnagoga je atajala 11.930
forint!, a njena prepravka 1905. godine 39.928 forlntl. . vall ufltel)e: taka sa 1817. godlne, u parodlcl larinca Hercega, sudije Jevrejske
Medu vernlcima je 1877. godlne do~Jo do sukoba, pa se jedan broj odvoj!o od.
crkvene op~tlne I osnovao navu ortodoksnu crkvenu opit!nu. Medut!m, razdor
Je izgladen paste godlnu dana: svl au opet pod lst!m crkvenlm krovom I pod
lst!m rukovodstvom. · avac!lvanja )evrejskog naroda, a koje au bile uklnuta da sa u n)ima ponov? uve e
lzborom Morice Sterna za predaednlka 1880. godlne, Jevrejska crkvena opAline
u Somboru dozlv!java lzvesne promene. Umesto nema<!kog uvodl sa madarskl
kao a!ulbenl jezik, menja)u sa pravlla, pok!an)a se paznja lkolstvu. To je takode
I vreme nemira, kad ae u neklm zem!jama razbuktavaju protest! 1 sprovoda po-
grom! protlv Jevreja. Kampanjl prot!v Jevraja prldruflo aa u Somboru 1 pravoslavnl
sve§tenlk Sima Sta~ojevlf, koj! je nap!sao antlaemltsku knj!zicu protlv avojih
sugra<lana. To ja b1lo 1880. godlne. Medutim, 1 pored pollt!~ke angafovanostl
Slme Stanojevic!a, protlv Jevreja u Somboru nlsu preduztmana represlvna mere.
lz rada Jevrejske crkvene op§tlne da navadamo )o§ neka podatke.
Posle • smrti Davida Kana, za novog rablna 1887. godlna !zabran 'Je dr Mihajlo
fl§er. Glasanju su prisustvovall I predstavnlc! Jevre)a lz Slvca, Ooroslova, Bo-
' U SomboN I• !Ill oldobno 1!121 - . . . , 1 .
lulo Nl t.elu Jh.r.J•Ice cn..N t I ~-~!~ Jobllej dr1 Mlhlll• fllerl ko)l M lethl Hc:eniJe ,_.
d~lm twojntm I op t "-· rvw,_...-q Jubll•J•. u Sombor .. ne I'Yetanolt doputoyao rnedu
tl
c:•f<WI1 P'Mttrml:·~h w~~~~~:l'~·~vrt;:n~= ~oJI Je llvto u ~'-'· Fllert a1 N depu1..
..u Cl"''4ake ~- Dt flillr M blo " 5ombotu 1ttl ~ uti. pe je 10M ptiJikorn OCirbrl ,..jem It ~oJ
druto9 tv.tlkOQ nte u dubokoJ ltarottl. Yin n n I lam' ndnlk ~Mt godlna. Urrvo je UDCl
M. Beljanskl 17
gojeva I Prlgrevlce, Svet! Ivan, dok lz Km)a]e, Conoplje, Stanl!!fa, Ba(!kag Br&-
atovca, Nemel Mlletlca, Kupuslnc I Sante nlje doiao n!ko. Donata ja od!uka da
polovlnu plate novom rublnu da)e Sombor, a ostalo da sa pr!kuplja ad )evrejsklh
crkvenlh op!itlna u somborskom okrugu. U to vreme se delokrug reds pro!iiru)e
iz Sombora I na Apatln.
Novl predsedn!k lzabran ja 1888. godlne; to )a bio Karol] Roha)m, vellkl predu-
ztmaf. On organlzujo mu§k! hor I ll<!no placa nabavku orgul)a za slnagagu. Tada
crkvena op§tlna ima 140 oporezovanlh domaetnstava u Somboru. U spomen na
avog mula, kojl je umro 1902. godlna, njegova supruga prllogom od 3200 kruna
osnlva zakladu-zadulblnu pod lmenam •Karol] Roha)m•.
Uporedo a nasei)avan)em Jevreja u Somboru postavllo 811 I p!tanje lakacl)e za
njlhovo groblje. Mesto je odredeno padal)e od grada, na putu ka Juml zvano)
•Sikar•, gde ae nolazl 1 diUIIIS, 1970. godlne. Povrllna mu je u poe&tku iznoslla
200 orglja (orglja = jedan kvadratn! hvat). Najstarljl saeuvanl nadgrobnl spoma-
nlk poliCe lz 1805. godlne. Da bl na grob!ju podlgll stan grobaru I mrtvaenlcu
doblll au )ol 200 orglja. Gradskl fizlkus-lokar zalei.e sa 1808. godlne da sa lzgradl
mrtvai!nlca, all nl)e poznoto de II )e aadu§nja ona koja ja podlgnuta na pGeetku
XIX veka. Za pro§lrenjo groblja data Je 1916. godlne 4.000 kruna (krune au ~
stale nova valuta umesto torlntl - prim. M. B.). · ·
Najstarlj! poznatl somborskl Jevrefl nlsu !mall javnu tkolu. Bogatljl au lzna)mljl·
opltlne zaposllo uCitelj Salomon Gr!nfeld. To je ujedno I na)stari)l podatak o
naflnu 'prosvac!lvanja ovda!njlh fltel)a )evre)ske nacionalnostl. Medutlm. to no
znai!! da ponegda nl)e bllo lkola. Namesnl<!ko vece )e jol 1891. upozoravalo pocl-
redene organa da •treba saeuvatl I ikole ko)e au 1783. godlna podtzane za Pr:
nastava prema renljem kursu•. . . . .
!~v~eJs~d·~~~~~:818~:,"!~~ P~1!,U!!~ 1!8~~·o 9~:~;: s~:r~~'sr~~~~"~~~ !z~~;:~J:
Ja~o~· Ho!ender, forint!. 'varskom pog!edu, Jevre)ska op§~lna_ lz Sombora )o~
a u
)e potpadala pod Baju 1 plac!ala doprlnos od 32 forlnte.
od! branlo prlvatne lkole, pa je, prema saop~tanju seruto
~:~~~~~~ ~!!!~~a. ~:v:)ska opMtna odluella de osnuje javnu ~k~l~ z~d~~
avojlh vemlka. Prvi ufttel) posts~ l:niA~:i~ata~~r~~a~o~~n~~ms!:o~ daku 20
forlntl I atanom. Dotle )e b\a ~ ~ Bahrahj, Sledecl ueltel) ja zaposlan 1853.
11
forlntl. Upravnlk lko!~f b~o e ,:::-,~ ja Cet;naestoro daka, devet deeaka I pet
godlne, • zvao 88 Vo
devo)flca. Pomo6 u lznosu o
00
ergde~ forint! prlmljana ja od Maglstrata 1856. godlne.
· .
k J k c!u pored s!nagoge I osposobljava je za
Godina 1859, Jevrejska opltlnad! up~eesntja kupl)ena je nova zgrada, jar Ja ranlje
lkolske potreba. Jedanaest go na
18 M. Beljanskl M . Beljanskl 19

kupljana §kola u tro§nom stanju. Za novu je plafeno 2.000 forfntl. Tra~ena je
I pomo6 od Magfstrata, pa Ja dobljana suma od 851 forlnte. Nastojl sa da sa
organlzuja vi §a §kola • Talmud tore• koju bl poha<Jala deca po zavr!etku osnovne.
Od 69 dafklh rodltalja, 42 je prlstalo da lzdrtavaju • Talmud tore•.
Pored Adolfa Pol aka, ul!lteljl Jevrejske dece bill au Joslp Nojman, Jakob Nojman,
Godlne 1906, ·Havre kadlh• namerava da osnuje I lzdrfava •Talmud tore•, vl§l
iikolskl tecaj I za ufenlke arpske naclonalnostl, all u tome nlje uspela. Stoga au
neka 1 rpska deca u ! eljl da naufa madorskl pohadala nastavu u jevrejskoj lkoll
(Durlca Antle, dve brota Stojanovlca, Paja Slmendlc, Svetozar Bukor, Aleksandar
Brklc, Milan CvejiC, Ko:;ta Grgurov, Sanko MaAirevl¢, I drugt). Medutlm, nlsu
samo Srbl alall avoju decu medu Jevreja da uee madarskl I da tako lzbegnu utlcaj

.
Henrlk Strauzer I drugl.
,· .
Kad je 1869. godlna u Somboru pofela da radl glmnazlja u kojoj je predavano
na srpskom I madarskom jezlku, mec!u njenlh 41 ueenfkom nalazl ae oamoro
jevrejske dace.
Pored Maglstrata. jevrojs~o !kolatvo pomafe I drfav•; taka )a 1873. godlne prlm-
ljeno 300 forlntl.
Nova §kofska zgrada podlze sa 1875. godlne I ataje 4.000 forfntl. lzv!XIal! redova
Je majstor Vancel Ulrlh. To ja olak§alo osnlvanje zabavl§ta 1880. godlne; prva
zabavllja Je Joza Singer.•
U nastaw sa uvodl muzlfko obrazovanja, dok ae dacl ve!banjem bave od 1871.
godina. . . bljanju beda U pofetku je bllo pedesat clanlca. Zaplsn c su o
Jevrejska §kola kao aamostalna prosvetna uatanova prestala je da postojl 1919.
godlne. U novostvoranoj drfavl Kraljevlnl Srba, Hrvata I Slovenaca uspostavljan
Je novl prosvetnf rel!lm po ko)em ae nastava lzdvaja od utlcaje varsklh zajednlca.
Dotla Je svaka vera u Somboru lmala svoja §kola - pravoslavna, rlmoka1ollfka,
jevrejska, reformatorska I evangellfka - etarala au ae o njlma. kao ito je do
19!9. godlna prlmana materfjalna pomo6 od op!tlne (gredska ku¢a, kako ae
govorllo).
madarlzaclje. lzgleda da au tome prlbegavall I Bunjevcl, o femu avedofl list
BunJovsc lz 1882. godlne. Urednlk Ivan Buma¢ napao Ja Jevreje !to prlmaju
hriA¢ansku decu. provdaju¢1 sa da su lm organizovall I predavanje veronauke.
katlhlzlsa. u duhu hrl§¢anske vera.•
Ta veza Jevraja 1 Srba nita blla novljeg datuma. Marko Stajn Je 1873. godlne
u vreme boll¢nlh proznlka dovao prlloge Pravoslavno] crkvenoj op!tlnl u Somboru,
Ito je elu!llo za odecu 1 obutu slromalne dece. Na evoje avetkovlne 1905. go-
dine Jevrejska opitlna pozlva 1 predstavnlke pravoslavne verske zajednlce (osve-
tenj~ obnovljene, novoprauredene alnagoge 10. aeptembra 1905. godl~).
uz dru!tvo •Hevra kadlh• deluje 1 .somborsko jevrejsko lensko dru!tvo•, osno-
veno 1871. godlne. lnlcljator osnlvanja blla ja Hona Stem, ~ zada~ak : •-;!~~~~
• do- 1 1 0
~o~':nl na nemafkom. 1 potom na madarskom. Godina 1873: drultvo .ja na. gra
nafalnU~kov pozlv prllozilo 25 forlntl za slromalna.
Godina 1879, medu Jevrejlma Ja prlkupljeno 79 forlntl za postradale od poplave
u Segedlnu. ' · · , :
Godlne 1887. usvojen je novl stotut lenskog dru!tva. .
· stalo 1886· zadatak mu Je da •• brine 0
Jevrajsko dru§tvo Je I •Bikur hollm•. na a!n je ' osveteno aocljalno ugrofenlm
eme&taju bolesnlh I lznamogllh. Najvl!e ~ 1 lzn~mogla r Dru!tvo je osnovano
8

Najstarlje jevrajsko dru!tvo u Somboru je •Hevra kadlh•, Ito u bukvalnom pre- Javrejlma: onl au smd!enl u doml
zaloganjem llpota Baran]&, • posto 8 0 1
:
8 1
,z•
:~ 1944. godlne: kad su somborskl Jev-
. . , ., .
vodu znaet •Sveto dru!tvo•. Njegova mlalja blla Je pravashodno humanltarno-socl·
Jalne prlrode: da potpomale elromaine, neguje bolesne, vril verske obrede prl- re)l do!lvell ta!ku naclonalnu tragodlju. . . .
llkom llhranjlvenja. Po dru Slmonu Gutmanu, •Havre kadlla• ae odvojlla od . vde ce bltl preneta lnformaclja lz llsta
Jevrejske cpltlne u Somboru 1928. godlne. Ustanovljena je •Hevra• knjlga koja Od kultume delatnostl na llrem ~~nu. :dine ·Somborska tzralljska pevaeka dru-
aadrll osnovna pravlla. S/ogll: .Qvadeset prvog janUira • g kom u hotelu •VsdaszkOrt-u• (sada hotel
tina• prlredlle je pevaeko vaea sa ~ir'~" ro ramom: 1) prolog lskazuje gospodlca
Godina 1887, •Havra kadib• ja lzradlla nov statut, pa moll vlastl .da ga odobra. · Sloboda• - prim. M. B.), 88 sled p 9 afke drullne 31 oSobarlca•, vesela
R. Englender, 21 pava mu§kl z~~ z~ll~:~~~: pod vodstv~m ueltelja muzlka J.
1
Godina 1888, •Hevra kadl!a• se 1retfra kao kulturno dru!tvo.
lgra u j clnu, 4) uvertlru • 1
sa ta dr Ekert Mengel, J. Hajzlnger, A. Mar!al,
Godina 1891 • pomo6 od . •Hevra kadl§~. mogu uilvatl Ilea koja five po stroglm Cavojca svlraju L. Alfeldl, K. BlumJen s!' d her K.
Santo, o. Tantner. A . .Tomeanjl
versklm prcplslma. Drultvo prlhvata pozlv Jevrejskog fenskog udru!enja da po-
J Major dr A. Nemet. St. Sandi, • au 8 •
• • tuca~niJ• ,_.._,. ,. 240 tut.,. Mml~ II
-----:-t9k*' dD tll1 oodl,.. tef fo\at'e t.ae'co-t>otddlcesombonl ,Oolf\ .. N lalk) • SIMtotlnot ullcJ,
mtl~klneFprndogonjene Jevreje fz Ruslje. Sa 300 forlntl, •Hevta kadlla· pornela aubo- ~.,._~;j!' 1 odr~J• oom:. ...,_.
matlo ,. toe. 1
~ • o jevrejska bolnlce•.• ' .....,..,P~ =o:!inf..!:te ...,..;Ill. DoM )e , _ . , . . ftldl W~
ltll I ~ l,...ooe a rntiOQO Je godl
~"~'.! Jon"..-11' .. •••'•ue~~e tooore.;. -;:iw• :"~J• J'!reJake cttce: ..wto eu a.m; • . an.., c.ttvot9
~t;:'~nJ:II~oi~IIU lomo - · · Mlklo - - · YIIIN Horondl.
""' • ,_.J, u llamboou uowJ• Je to& 1120, IOCII,.,
tMIJo 1 ol...,...nl)o. ""laJolo .., cone u ""'
U "'~l·vnoJ lk.OII todlnt 1
.....) . . - I jodOn Sl..ok. ,
· . ·
18 M. Beljanskl M. Beljanskl 19

kupljena !kola u trosnom stanju. la novu je pla~eno 2.000 forint!. Tralena je Godina 1906, •Hevra kadlla• namerava da osnuje I lzdrfava •Talmud tore•, viAl
1 pomoo od Magistrate, pa Je dobljana suma od 851 forints. Nastojl sa da sa likolskl tefaj I za ufenlke arpske naclonalnostl, all u tome nl)e uspela. Stoga au
organlzu)e vi!a .§kola • Talmud tore• koju bl pohadala deca po zavr§etku osnovna. neka arpska deca u !eljl da naufa madarskl poha&lla nastavu u )avrejsko) ikoll
Od 69 dafklh rodltelja, 42 )a prlstalo da lzdrlava)u • Talmud tore•. (Durlca Anti~. dva brota Stojanovl~a. Paja Slmendl~. Svetozar Bukar, Alaksandat'
BrkiC, Milan CvejiC, Kosta Grgurov. Sanko Ma§lreviC, I drug!). Madutlm. nlsu
Pored Adolfa Polaka, ul!ltel)l )evre)ska dece bill su Joslp Nojman, Jakob Nojman, aamo Srbl alall svo)u dacu medu Jevreje da uea madarakl I da taka Jzbagnu utica]
Henrlk Strauzer I drug!. · · · madarlzacl)a. lzgleda da su tome pribegavall I Bunjevcl, o eemu aved~l list
Bun}avac Jz 1882. godlna. Urednlk Ivan SumaC napao )e Javreje Ito prlmaju
Ked )e 1869. godlne u Somboru pol!ela da radl glmnazl)a u ko)o) )e predavano hrlli~ansku dacu, pravdafu~l sa da au lm organlzovall I predavanfe veronauka,
na srpskom I madarskom )ezlku, medu njenlh 41 ul!enlkom nalazl ae osmoro katihlzlsa. u duhu hrlli~anske vera.•
jevrajska dace.
Ta vezt Jevreja 1 Srba niJe blla novljeg datuma. Marko Stajn ja 1873. godlna
Pored Maglstrata, jevrejsko §kolatvo pomale I dr.fava; taka ja 1873. godlne prlm- u vreme bofiCnlh praznlka davao prlloga Pravoslavnoj crkvenoj opltlnl u Somboru,
ljeno 300 forint!. . . . · lito ja elulllo z1 odecu 1 obuCu alromdna daea. Na avoja avetkovlna 1905. go-
dine, Jevrejska op§tlna pozlva I predstavnlka pravoslavna verska zajednlce (osva-
Nova Jkolska zgrada podlze sa 1875. godlne I staje 4.000 forint!. lzvodal! radov•
Cenfe obnovljena, novopreuredana alnagoge tO. aeptembrt 1905. godlne)... ·
ja majstor Vencel Ulrlh. To je olak§alo oanlvanje zabavlita 1880. godlne: prva
zabavllja j a Jo.fa Singer.• · • ·
Uz drulitvo •Hevra kadl§a• daluja I •Somborsko jevrajsko fensko drultvo•, osno-
0 1871 godlna lnlcflator osnlvanja blla )a Hana Stem, • udatak aa aastojao
U nutevu sa uvodl muzll!ko obrazovan)a, dok aa dacl vefbanjam bave od 1871.
godlna. · · . . . . . :a:uzblfaniu bade. 'u pooetku fa bilo pedeset eranlca. laplsnlcl au do 1880. god~!
vodenl na nemaekom, 1 po1om na maderskom. Godina t 873, drultvo fa na, gra
Jevrejska §kola kao samostalna prosvetna uatan~va preatal1 je da posto)l 1919. naeelnlfkov pozlv priloillo 25 forint! za alromalne. ·
godlna. U novostvorenoj drlavl Kraljevlnl Srba, Hrvata 1 Slovenaca uspostavljen
)a novf prosvetnl rezlm po kojem sa nastava lzdva)a od utfcaja versklh zajadnlcl. ~odlna 1879, medu Jevrejlma je prlku~ljeno 79 forint! za postradale ~ ~oplava
Dotle Je svaka vera u Somboru lmala svoje ikola - pravoslavna, rlmokatolll!ka, u Sagedlnu.
)evrejska, ralormatorska I evangallf ka - atarale au se o njlma, kao ito je do
1919. godlna prlmana materlfalna porno~ od op§tlna (gradska ku~e kako 18 Godlne 1887. usvojen je novl statut 2enskog drultva.
govortlo). '
·Bikur h~llm-. nastalo 1886: zadatek mu je da sa br!na o
Jevrajsko dru§tvo Je I llh N jvl§e pa.fnja je posve~eno aoclja!no ugrozenlm
8
ameAtaju bolesnlh I lznemog • za stare 1 lznemogle.' DruAtvo je osnovano
Najstarlja )evre)sko drulitvo u Somboru ja •H~vra kadlla•, Ito u bukvalnom pra- Jevrejlma; onl au ameMenl u d~mj ja do 1944. godlna. kad su somborskl Jev·
;~du zn~CI •Sveto dru§tvo•. Njagova mlslja blla je prevashodno humanltamo-socf. zalaganjem Llpota Baran)&, a pos 0 1 10 . . . • , •
l~kne pr r~e: da potpomll!a alroma§ne, neguje bolesne, vrll varska obreda prl· rejl dozlvell te!ku naclonalnu tragedlju. .·
J om ~~ ran)lvanja. Po dru Slmonu Gutmanu, •Hevra kadlh• se odvo)lla od · . vde ce bltl preneta lnformacl)a lz Usta
Od kulturne delatnostl na llrem ~~ug~lna .somborska lzralljska pevaeka dru-
,:vrd_!l9 e op!tl ne u Somboru 1928. godlne. Ustanovljena je •He~ra. knjlga koja
• £ 1 0 8 novna pravl 1
a. Stoga: •Dv&deset prvog Januara · k 1 u hotelu .vadaszkilrt~· [sada hotel
fina• prlradlla ja pevaeko veee ,:ell:"p~:ramom: I) pro1og lskazuje gosflO(IIca
1
Godlne 1887 •Hevra dll 1
Godlne 1888, H
k ·
a a• e lzradlla nov atatut, pa moll vlastl da ga odobre. ·Sloboda• - prim. M. B.), 81 a eke dru.flne 3) ·Sobarlca•, vesela
A. Englander, 2) peva mulkl zb~ ~:ll~s:~~~~apod vods~m ul!ltel)a muzlka J.
91
1
• • evra kadlla• aa tretlra kao kulturno drultvo.
lgre u ! ernu, 4) uvertlru ·La taf dr Ekert, Mengel, J. Hajzlnger, A. Mar§al,
Godina 1891 · pom~ d · H k · - Cavojcl ev1raju L. Alfeldl, K. BldumJen St' d her K Santo, o.
Tantner. A. Tomean]l
·versklm ro 'lsi o • evra ad lie• mogu ullvatl Ilea koja five po atrcglm J Major dr A. Nemet, St. Son I, · au 8
magna p:ogbn e~:·J Drultvo prlhvata pozlv Jevrejskog fenskog udruzanja da po-
•r,.=,J:=· :J:
' •
• • II ""'01\IO I• 240 Jut:ltll r-miJ• ..
dO 187 oodiM ltf loUr• b.Jtlco·bontDikeS:::U•·Ooft\ ., ..-lulo • Slnegogii'IOI ullcl.
tiCkl •Fond )e~ra)sk:v~~~~~~~:~alje. Sa 300 forlntl, •Hevra kadlla• pomll!e aubo-
--.,....-~.._, 1
~= 1 od%venJ• _..,;. ~-:;: le¥Nl~ 1 =o;!~=-=l• ugrot~lh. Oom ;. preltto dl rMI " vretN
: ~~:!rn.:,'~·~~"" ~ )OOof•: :--::: ~ctv::'J:mtskt -.: ma6o Ml bill~ XI Srtrl. ~
11110':- '-tot, Ulka. lembtroer. Vlam. H4TWidr.
IIMIJe I el....,..niJo.
. ·
"--1• " liorNJcwu -1•• le Jol lUI. eocllno. l'ooloJolo ., cone za ..,.
•, u lf'PikOCWWO'Iamol tMII eocune 1m. ,. · ·
1.-.1...- I jOOee $looM<. '
20 M. Beljanskl
1 N. Tlr. 5) •Kova~kl itra)k•, dramskl monolog, prlkazuje uflteiJ L Dena§, 6) peva
mu§kl zbor lzralljske pevafke dru!lne.•
Uskoro je dollo do prvog svetskog rata, kojl Je zapofeo krajem Jula 1914. I trajao
do novembra 1918. godlna. Kao I avl ostall gradanl Sombora, tako au I Jevrejl
po§ll u austrougarsku vojsku I ea svojlm Jedlnlcama dospell na ruskl front u
Gallcl)l, na ratl§ta u ltalljl I prama Srbljl.
PRIVREDNA AKTIVNOST SOMBORSKIH JEVREJA IZMEDU DVA SVETSKA RATA
Nema podataka o tome kollklm au kapltalom raspolagall aomborskl Jevre)l u
XVIII 1 XIX veku, a ne zna se tafno nl to ~lme au raspolagall do prvog avatskog
rata. Tada lh nl)e nl bllo tollko mnogo, all je Sombor do 194t. godlne postao
prlvlafan center za Jevra)e. Bllo lh je do 1.200 I ve~lnom au sa bavlll prlvrednom
delatno§6u, all au uprazn)avall I druga ;renlman)a; tako je bllo lekara, advokata I
Jnzenjera. lntelektualaca sa fakultetakom apremom bllo je oko pedeset.
Promena posla prvog ~vetskog rata koje au donale to da aa Sombor na§ao u
okvlru Kraljevlne Srba, Hrvata I Slovenaca (od oktobra 1929. doblja nazlv Jugo-
alavlja) I nl)e ostao u Madarskoj nlsu dovela do neklh druglh okolnostl koje bl
zadlrale u dru§tveno-ekonomske odnosa. Kapltal je ostao osnovnl obllk podstlcaja
za razvltak prolzvodnlh anaga I poslovanja. Znaeajnljl faktor u tom pogledu au
Jevrejl, premda nlsu bill I najmnogobrojnljl u Somboru. Uporedo aa n)lma Jafao
je I arpskl kapltal I kapltal u nemafklm rukama.
Karakterlatlka toga vremena jeste u tome Ito ~lje bll~ prodlranja atranog kapltala.
premda Je bllo ponuda; ave au odbljena uz razne lzgovore. Tako au propale lnl·
cljatlve da ae uvede tramvajskl aaobra~aj, da ae lzgradl fabrlka ob~e •Bota•
(kasnlje podtgnuta u Borovu), odbt)ena ja ponuda francuske firma o zldanju kla-
nlce I hladn)afa. lstovremeno, lokalnl lzvort akumulaclje au nedovoljnl 1 kapltat
sa ulaie viAe u kupovlnu zemlja I trgovlnu, nago u podlzanje lndustrljsklh pre-
duze~. Blvalo je I toga, all malo. Zbog nedovoljne razvl)enostl prlvrede, u So~
boru ja tada lzmedu 2.000 I 3.000 nadnli!ara. On! au pretelno radtll kod velapo-
aednlka I bogatiJ.Ih zemljoradnlka, all ta zaposlenost nlje puna.
Banke ne ulaiu svoja sredstva u razvltak protzvodnlh anaga. nego veetnom daju
za)move druglm llclma, prvenstveno trgovclma, 1 potpomalu zanatllje, ave uz
napl~lvanja vtsoke kamata. Neke od banaka ae bave 1 zetena§tvom. Pored pol)o-
prlvrede, trgovlna I zanatatvo au najvainljt obllcl prlvredlvan)a; btlo ja osamdeset
vrata zanata. · ·· · ·
Radnli!ka klasa pokulava da avo) ekonomskl I socljalnl polozaj pobolj§a organ!·
zovanjem atndlkata, polltlfklh partlja, vodenjem tarlfnlh (o zaradamaJ pregovora
sa poslodavclma, kao l Atrajkovlma. Radnli!kl pokret je razjedlnjen; driavnt organl
M. Beljanskl 21
koncentrlsall au pain)u na razbl)anje radnli!kog pokreta kojlm Je u Somboru ruko-
vodlla Komunlatli!ka partl)a Jugoslavlje.
Prlvrednu aktlvnost aomborsklh Jevreja llustrova~e ovl podacl:
Kolarsku lndustrlju )e 1927. godlne poteo de favorlzuje Eme Keren)l: on Je u
lzgradnju kolare ked !eleznli!ke atanlce lnvestlrao kapltal od 5 mltlona dlnara.
lnvestftor nlje blo kofarskl atrui!njak, a kako )e 1929. godlne usledlla vellka eko-
nomska krlza, to je 1 Kerenjl materljatno propao. GodiAnJI kapacltet prerade
lznoslo je 50 vagona kofe, a u fabrlcl je bllo zaposleno do 200 radnlka. . ·
David Grosberger je 1925. godlna dovezao lz tahoslovafke atare rashodovane
tekstllne ma!lne za tkanje mebi·Atofa I duvarnlka, i!lme Je udarlo temeiJ tekstllno)
gran! u Sornboru. Njegov kapltal cenjan )a na oko 2 millona dtnara, a zapo§ljavao
je do so radnlka. Poslovl au dobra napredovall, pa ae Grosberger obogatlo. Kuplo
Je .va)dlngerovu• pat11tu koja )a posle Zupanlje bile na)ve~l ob)ekat u gradu.
Na Karllcl lzmedu Sombora 1 Bai!kog Mono§tora, lmao Je sale§ I I 200 )utara
zeml)e. NJ~ov kapltal mogao )a uoi!l drugog avetskog rata dostl~l 10 mlllona
dlnara (nekl mtsta I 3Q--40 mlllona).
Jane Vamo§l lmao je kudeljaru u Sremu, zemljlinl makslmum od 5~ )utar! u
11
teplnu kod Oaljeka 1 viAe ku~a u Somboru. Za njega je govoreno a •llr •
40 miltona dlnara.
~=~ ~~~u?:i: IL~g~:,~:'~o;'~~~;~ ~k~~~o~ar:t:~ ~a~;~k~f'~o~~:n:~~~:
vellkl mlln za 12 mlllona dlnara. Kopltal lm sa cenlo na 40 m ona.
Kapltal Rud~fa Ro1ze~~rr:,:a~:~~~.~~:~~~u.~~:~~~~·~~~~r;it~l:!:•:l~~~~~:~
Karllcl pose ovao e k I I je lmao brata Rozenberg Je veoma obllno pomagao
Je preko Budlmpe!ite u 0 0 • d u Beogradu na 14 godfna
komunlstu Moiu Pljade kojl 111 1925• godlna ao~~s~~ lh je Jano!i Tomajek kojl I
roblje. Slao Je osudenlku .~a~t~~:.h;:::~:·lzdao 11 roblja 1939. godlne, onda
1
danas flvl u Somboru. K Bt d tro!ku Rudolfa Rozenberga; zapravo, boravlo
je tzvesno vrama proveo na e u 0 . . . ·
je u n)egovoj viii. ·
Rastlnl 20G )utara zemlje kudel)aru u
.Simon Vajs, trgovac JaJima, lmao je u
tonoptjt. Kapltal 5 mlllona dlnara.
Porodlca Vamoler Jmala )e preko 33 jutara zemtje.
j 1 dalje ekspadovao~ Kapltal
Samuel Hauzer je otkupljlvao slrovu kolu, so11o e "'
mlllon dlnara.
. mttlona dlnera. Savill au ae otkupom
Orta~ko drultvo Grablnski·Adler, hkap1~~1 3th artlkala, • lmall au I lpedlclju. Od
1 prodojom fltarlca I druglh pre ram en
 22 M. Beljansk~
M . Beljansk1 23

lvajcarskog kapltala su 1937. godlne otkuplll mlekaru na Gakova~kom putu 1
platlll je 350.000 dlnara. ·. . · . · ~Ianava, medu kojlma IU bill I mnogl prlvrednlcl I trgovcl )evrejske naclonalnostl.
Porodlca Adolfa Gevrlca raspolagala je kapitalom od 2 mlllona dlnara. Prolzvodlll
su I preprodavall kl§obrane I kozne rukavlce. Uo~l reta zapo!Jjavall au 120 radnlka.
., ' .· . .
Sapun je prolzvodio Bullm Haj. ,Kspltal mlllon dlnora.
Veletrgovac tekstllnom robom tlga Pola~ek Jmao je dve radnje, jednu u Somboru
I drugu u Subotlcl. Kapltal 2 mlllona dlnara.
•Lajd• )e udruzen)a trgovaca I prlvrednlka lz Sombora I okollna. lmalo Je 300
Prema padaclma kaje ja za ova dolo aredlo nekadDinJI trgovac lsa Raclc!, to au
bill: Bela Ace!, Oskar Adler, dr Joslp Bruk, Eugen Fl!er, David Grazberger, Jmre
Haberfeld, Vlllm Ha), lgnjat Herman, Jull)e Klajn, Dezlder Lederer, Joslp Lustig,
Milan Rae, Leo Rae, lsldar Rozenberg, Rudolf Rozanberg, Edo Stajnleld, brae&
Levi, dr Ervin Tiber, Eugen Vamo!l, Simon Va)s, Eugen Grabinski, l.ajol Hadoll,
Gabor Vamolier, dr Hugo Ofner, David Palaeek, Grga Perlez. Karla Perlez.
Jevrejl oatallh zanlman)a blce prlkazanl nelto kasnl)e.

Svajom bankom rukovodlo je La)oll Selei. Kaplt~l mlllon dlnara. Medutlm, vooma je pogre!no mlslltl da au svl Jevrejl u Sombaru bill bagatl;
bllo lh je 1 do 20 odsto od ukupnag bro)a ka)lma )e njihova crkvena opltlna davala
lsldo~ ~ozenberg lmaa je 150 )utara zeml)e u Rastlnl. avakog meseca aocl)elnu po~ ad po nekollko atotlna dlnara, u uvlsnostl ad
bro)nostl porodlce. · ·
Te_kstllna lnd.ustrlja Gr~sa I eervenka zapoiil)avala je ad 25 do 40 radnlka.
On1 kojl su bill bogatl 1 predstavljall prlvrednu elltu grada nlsu se medusobno
U tekstllnoJ radlanlcl Montllja I Fincl)a bllo ja zaposleno od 20 do 30 radnlka. pomagall, Ito bl " moglo oeeklvatl a obzlram na monolltnost jevrejske naclja.
Napratlv. vodlll eu nemllosrdnu kankurentsku borbu, pa ko 1zdrtl. lpak eu odvajall
Joslp Aazental Je pored 300 )utara zemlje lmao I fabrlku za prolzvodn)u ltukatur· prillena arodstva za pomo6 alrotln)l. Na kra)u eu bill av1 Jstl; nalma, avl eu aahra-
·trske, Posao Ja bio sezonskog karaktera. . njlvanl u naiJednostavnl)lm drvenlm aanduclma I po Islam verskom ceremoniJalu.
Baz abzlre na to da II je umra bogat Ill alromabn Jevre)ln prlkupljanl au prlloll
Bela Acel je lmao lipedlclju. ko)l au 1!11 u kasu crkvene op§tlne.

SUta/hmparl)u I~ p'osedovaa lmra Keren)l; u njaJ je .ltampan dnevnJ Jist n~ madarskom
. Trek. Tlrat od 8.000 do 12.000 prlmaraka.
B~~ Levi su otkupljlvala I pradavala mast, slenlnu, meklnje 1 bralno. Roba je
pr . a~ana u Bosnl, Dalmacl)l I druglm alrama!nl)lm krajavlma.
~~~~~ ~rank ~~- bavlo atkupam mas;l, slanlne, suvog mesa; pradavao je robu u
Kao karakterlstlka Jevre)a treba da ee kue da au bill veoma radnl, preduzlmljlvl,
atruenJ, praktlenl, praduhavl)enl, kulturan svet ugladenog pona§anja. Medu njlma
nl)o blla pl)anlca. Ono Ito au kroz vekova postall I kakvl au u Somboru bill
jaste posledlca 1storljaklh I dru§tveno-ekanomskih odnasa kraz ko)e au proAII.
Kada au do!ll u ova krajeve nlsu dobill zeml)u za abradu I flvot. nlsu prlmanl u
drtavnu aluzbu, pa 1m je kao jedlno ostalo da flvotnu egzlstenclju zasnlvaju na
trgavlnl u poeetku je to bllo altnl~ren)e, tarbarenje, otkup I prodaJa avega 1
ava~eg~. oecenl)a au pratek1e dok ae n1)e atlgla do gradansklh sloboda. N)lhov
palofa) je zahtavao da mnogo 1 uparno rade, jar su zbog avo)a naclanalnostl 1

~ei!m~oder1er Ja ~rgoveo vre~ama, veJta~klm dubrlvo~. ~itarl~ma,aolju, md~u. vera doflvljavall gorko easave lsku§enja.
r a ana devao ogrevnlm drvetom. Jmaa ja u gradu 36 ku~. .
u alnagagu au obavezno 1!11. Nekl eak I avakl dan, dok Je to petkom I ~botom
Vajdnige.r "Ja .na~ellko snabdevso o5 t 8 1 · blla verska, naclonalna I tradlclonalna obaveza. . ·
Je 25 radnika. . a trgavce me!ovltom robom. Zapo§ljavaa

Zol,tan . Brajer .' Ve~a Ga)Jn bill ~u pa~lavnl kampan)~nl. J

av
rejske drultvene arganlzaclje lz pra!log .veka nastavlle au red I posle 1918.
k dl§ a •lensko javrejsko dru!tvo•, patom au
Od 1926. do 1929 godi · · · 1 · godlne. ~o~u ~~:;; ;~:~~= ka~ ~~~;nsko dru~tvo, da bl lsta godlne promenllo
osn~van •Je:~jska ~aclanalno udrufenje•. Radl negovanja naclanalna kulture,
OsnavaJJ au ga ~kclon~~ ~~~1~;, Ja ·P~tprlvredno I trgovaeka preduzece 00•,

ekonomske krize 192 ~ • ~ 0:.

1
11
Kraus, dr l§tvan Spicer lekar d e~J· I Co§ Fa1clone, lstdor Razenberg, Sandor "::v: 1; 1921. godlne asnovano oJevre)ska omladlnsko dru§tva• 1!1)1 )a prvl
~redsednlk postaa dr Deza Kalman. U 1925. godlnl dolazl do reorganttacljo taka
2 9 1
0
_a)zl. Preduzece _Jo llkvldl_rano u vrema
24 M. Beljanskl
M. Beljanski 25

ito je oja~ane kooperacl/a sa kulturnlm odborom crkvene op§tlne.• Na ovu re-
~rganlzaclju. n11dovezuje ••. I osnlvanje •Palestine aekclje•. ·
2ell$ko ·druitvo je 1919. g.odlne lmalo 147, a 1927. g~lna 240 ~lanlca.
Oolazak dra Simona Gutmana za rablna 1925. godlna zna~lo je ja~anje veza 1
povezlvanje akclja svlh jovrejsk!h snaga u Somboru. On je posebno zaduf!o gracJ
knjlgom A szomborl lsldok tortenete koja je objavljena 1928. god!ne, a lz koje
au kort§cenl mnogobrojnl podacl da bl bllo nap!sano 1 ovo delo. Dr Gutman je
blo vrstan lntelektua!ac I gotovo jedlnl me<lu Jevrej!ma kojl je govorlo hebrejskl.
Ostall su u §koll I na ~sovlma veronauke nau~lll da fltaju hebrejsko pismo, all
nlsu razumell smlsao.
Medu vemlclrna jevrejske naclonalnostl dotlo Je 1925. godlne do spore, pa au
sa ortodoksnl odvojlll u zasebnu zajednlcu flje Je sedl!ite 1 bogomoljom bllo u
Ullcl svetog Roka broj 34. Ortodoksnl au v!6e lnslstlrall na pobofnostl 1 nego-
vanju versk!h tradlclja. Njlhov ldejnl I verskl predvodnlk blo je Joslp Groa; lrnall
au I svog rablna I predmolltelja. Zajednlca lm se zvala •Nova jevrejska otrodoksna
op!itlna.. , Nemaeka, ltallja, Bugarska I Madarske kao Clanlce fa§lstlfkog Trojnog pakta
Polltlfka prevlr~nia ilrom Evrope nlsu mlmoiAia ~I Sombor; fa§!zam je ugrozlo
Jevrejlma ~k I goll flvot. Nekl od njlh au ve~ ranlje napustlll staru veru 1 pre-
lazl!l u katoli~ku; takvlh porodlca bllo je petnaestak (Na<l, Ro!a, ltd.).
llder ja dr lajo! Cajzl, 1 uz njega au lmre Kerenfl, Delzder Elen<leil I drugl.
Onl au navracall u madarsku •Kas!nu•, dok je dr leo Deak kao llder Mac!ara u
Jugoslavljl veoma festo v!c!an aa CaJzlom, ito je govorllo o lstovetnostl naclo-
nalnlh 1 polltlfklh amblclja. Me(!utlm, to prljataiJstvo je prestalo okupacljom
Sombora u aprllu 1941. godlna; nalme, dr leo Deak )e poatao veilkl fupan bafko-
-bodro§ke lupanlje, pa )II prekinuo prlfateljstvo a Jevreflma kojl au bill nastrojenl
proma<larskl. All I ovl su ubrzo uvldeil da au lzlgranl I da Ma<laraka. kojom je
vladao regent Miklol Hartl, nama nlfeg zafednll!kog a Ma(!arskom lz njihova
mladostl. Ne semo dr laJol Cajz1 nego au I avl eomborskl Jevrejl b111 u aprllu
1944. godlne lzrul!enl nemafklm fa§tstima kojl au lh otpremlil u koncentraclone
Iegore u Nemaekoj I tamo najvecl bro) pob111.
Drug! avet&kl rat billlo ae I grenlcama Jugoslavl)e.
VREME OKUPACUE, NARODNOOSLOBODILACKOG RATA 1 YEUKIH 2.RTAYA
napale au Jugoslavlju 6. 1 10. aprlle 1941. godlne. Trupe regents Mlklob Hortlja
prelle au jugoslovensko-ma(!arsku granlfnu llnlju u jutro 12. aprlla. Nlgde nlje
bllo borbl. Tek posle povlafenja jugoslovensklh jedln!ca lz granlfnlh utvrdenJa,
honvedl au krenull ka ohlljodugodlsnjlm granlcama•. Napredovail au bez lkakvog
zadrfavanja,jer lm nlko nlje prulio otpor.

Mada se po!ltlfkl nlsu javno deklarlaall, Jevreje su njlhov nezavldan polo!aj 1
strahote fa!Uzma terall u antlfa§lstll!kl tabor; mla<ll su prllazlll radnll!kom pokretu
I Komunlstll!koj partljl Jugoslavlja; tako au u Somboru 194(). god!ne, flanovl Sa-
veza komun!stll!ke omladlne Ju9oslavlje postall Olga Braun 1 Vlado Hart (ublle ga
usta§e 1941. u Osljeku), bllskl SKOJ-u su brata Bruk, a na Beogradskom unlver·
zltetu au ~lanovl SKQJ.a postall ladlslav Bokor. Tlbor Senbrun. Andr!Ja fl!er (sva
trojlca au poglnula 1943. godlne u NOR).
Honvedl au atlgll u Sombor 12. aprila 1941. godlne pre podne oko 11 l!asova.
u gradu su ublll 85 nev!nlh gradana arpske. hrvatske, madarske 1 jevrejske na-
clonalnostl. Ubljenl au Jevre11: veleposednlk Jene Vomoil, zubnl lekar dr Rudolf
Au§plc zatlm Marglta Au&plc, trgovac lgnjac Herman I student Ivan Santo. ~po­
l!etl te'ror honveda nlje time okonl!an: atotlne gradana Je uhap&ano ~ ~ ·~~~j
lz mase uha &en!h lzdvojenl au taocl koj!ma Je u zatvoru aaoplteno a e
~~~~niB~~~~~~ ~~~~~~d~~uc:~o E:~::"~=~~· 1 !1~1 ~:;~~~r:~.~~~ s~:~~~ ~~:~:
8

Medu atarljlma sa nlsu zapalala polltll!ka prevlranja, all je zabrlnutost blla ol!lta. zt~a Polal!ek, Joslp Ad!e;, David Grosbarger, Eugan F~!e~,!~~o~,:,oz~n!e;:;
Oko deset odsto ukupnog broja Jevreja u Somboru naglnjalo ja Ma<larskoj. Njlhov
Bela Acel, ~~~orf ~~rl~:~~ ~~~lnH~~~va:~e~~~ ~:::e~fl, Karla Perl~s. Josip
~~ ~ ~!~~n:~~~~An:rlja ~ra'c ae alno!fl, dr Htvenrlh ~~~t1~ ~:~~ ~~~:u0~~~te~ ~~,:~
'
ni.a ,_...,, ... ._q "=='
: " " - · nd omltdl.,. pootoo Je .,,.. -

llcoO omiiM:IIfttkog 4rujtw. til Sa\oua 1 M 1

.. ·..,, Nodo - !rgo , . . , _
~~!' :~· ":~ «elt.l'!:..,.l 4NQih. MedutiM, f.. WlliiMizaclonant poal..t
U Pfl..-..g~. uata..cl lit ~It v okvll\1 ..-vrej• d meseca Dok au se nalazl 1I u za oru o h d
nom I Jabemom .tiYOtu ~fWIIIIO "c:~: !t:t'J:v:J~~.J: IU SomboN lmaa hOJU fUIJICU. Ukvltw• 1
p~setlo na. sudblnu koja lh ol!ekuje ukoilko se bude pucalo oa onve e.
Mloallloo,lr_ba I lloiOYO bUo 0 - l o r t j - Je..etote ~ "''""'~ ljudl. Onl .., -tn)o - ·
:!.'::: :::.,'-:.!!.'~-:a'.,. rett. tate .,..,_, INdl . . tnelo • ~~ ~:.• ~t.ht ..SI~-.~W:: · tl honveda U Somboru nlje na njlh
~II":.'.':;;= ~lgo ~.:o.odiOCI Ovde je potrebno objasnlt ·~ucn:::~~:~~§~ol!a oko 11 ~sova 12. eprlla 1941.
ni011Cfooo - tljl )o
· 0 tome """''' polotniMio dolt " lh -'-- •
...l.e.ll I dr Mlrtoo ow-
H andl eftvetelo, IIO'f't'atak u ...,.toJb4nw all . .
c.lonlatltke fllljale, ~ •1 oohfntt:alra ,......Je pofl:ltnfekt edtiawn/v prfredebe 1 ~- K.o. .,. 'tiMID'Vt
eJ•
nlko pucao; u grad su at 9 11 ez
1 18 1
lnscen!reil sutradon uveea. Ono Ito au
1¥1. en • f• clanteutklft pobude MOO :c::r~ drtajl b&l u hoc• u •Sioboda.. onde .,. , . 1"11-a- dol-.tf ~ 1 Slovaeke 1 Prlkarpatske Rustje 1939. I
......nl,_loojo lo odrt..;... t3 ,..:,<m ....!'!!._Jo..eit. U akl,. . . , , _ oktl_,. "'lodlh wtro
_.,..,tea ,...._,,.,,,
godlne. Pucn)avu au u stvarl on
honvedl l!lnlll prlllkom zaposedanja d~ :~II okupacljom jugoslovansklh krajeve •
:!c,etnU
Jill g~ =·r
., ,.. ~• .._u, t'IICfonelne drul~ Sombc • ......-n

1~··· bko mloll * Mt~ a!..:.'"':'"

,. • tD
J:j.
ptntOI"Mmu «•P'Iel01n1 hllabclb u We dtlra,
~~~rt lg::Jt, Vredl ~~
Gn.ctM:og pororllu. Ud
~ f:l~l i>Jewejakov oml~lnell:og druttv.. t.vell
• ._, -~ . ."':'~2!~!:~~=11t~ ~':.:
...do,::" ~110""..J::i!': lowo!oloo omlodtno, n tt)o 111 . . -
1 1
Ito.,- lloo......, rom;...,. pootoJalo, """"' - alcclje - - MkciJa. boa ..,_
Pucnjava je organlzovana lz
111 8
1 generalitaba de sa hap!en1em, z
1
Erdelja 194D. godlne, 1o lsto :u na~O:a· to Je blo deo polltlke ma(!arske vlade
'~osto~ljanjem 1 ubljanjem nevlnlh gradana
26 M. Beljanskl
•zaveda• red u novoprlpojenlm krajevima, da 1e 1vom narodu poka!e kollke au
lrtve podnell I kakvu au hrabrost lspoljlll honvedl, a au§tlna je blla u tome da
ae nelzazvanom odmazdom llkvldlraju naclonalnl I polltlf kl protlvnlel Hortljeve
Madarske, da sa gradanstvo krajnje zaple§l I natera na ropsku poslulinost. Uz
to )e blo 1 ell) da se omogufl pljacka materljalnlh dobara I lmovlna atanovnlka.
lito je bllo neophodno radl snabdevanja vojske u kojoj je bllo dosta alrotlnje I
slugu sa veleposednlfklh lmanja u Madarskoj.
Oa bl se opravdall krvavl dogadajl u Backoj pulitene su glaslne da au Jugosloven-
skl fetnlel mufkl napall honvede, pa po§to au 10 onl morall branltl, to je
razumljlvo ito je bllo I frtava. Medutlm, nl u Somboru nltl u bllo kojem drugom
mestu u BackoJ, fetnlel nlsu u aprllsklm danlma 1941. godlne predstavljall nlkakav
nl vojnl nl polltlckl faktor. Nlsu postojale njihova organlzovane grupe Ill poje-
dlncl kojl bl honvedlma prutill bllo kakav otpor. Onl koJI au prlpadall fetnlckoj
organlzaeljl, a potpadall pod moblllzaetonu obavezu. nalazlll au ae u jugoslovell-
akoj vojscl, pa jednostavno nlsu postojall uslovl da sa cetnlcl suprotstava ma-
darsklm trupama. All kako su cetnlel bill lzdanek, oslonac I sredstvo arpska
polltlka, a kuniJe I srpske burioazlje, I kako je Austro-Ugarske lzgublla rat pro-
tlv Srblje 1918. godlne, to au revan§Jstlckl krugovl u Madarakoj nalazlll u poato-
)anju catnlcke organlzaeiJe lzgovor za poraz u prvom avetskom ratu. U tom amlalu
je madarskl narod politick! vaspltavan; zbog cetnlka au Srbl predstavljanl kao
neprljateljl, ave u nadl da ce dot! vreme za nov obraeun. To ae I dogodllo u
aprllu 1941. gedlne - pesledlea nlja blla aamo propast Jugeslavlja kao driave
nego I obracun sa anagama koje au clnlle politick! eslonac vladaju~lh krugova.
Pod lzgovorom borbe protlv cetnlka, u Backoj au atradall nevtnl gradanl raznlh
naelenalnostl, vera I zanimanja kojl nlsu !mall nlkakve veze a cetnlcklm pokre-
tom. Medu pobljenlma je bllo I catnlka, all su onl ea~eklvanl prlllkom povratka
lz jugoslovenske vojske, koja sa potpuno raspala, Ill au hap§enl kod avojlh kufa
kao I atotina druglh gradana.
Po okupacljl Sombora. vojnl komandant grada, general Ago!lon Sentendrel. na-
redlo je da sa prlvedu svl ugledniJI Jevrejl. Ootadalinja ubljanja 1 stradanja nlsu
blla dovoljna. Pred generate au dovedenl dr Mlklol Santo, David Grozberger,
Bela Acel, Emil Rae, dt Oete Koloman I jo5 trojlea neldentlflkovanlh Jevreja.
Njlma )II eaopiteno da sa mogu lskupltl jedlno tako da lzmedu aeba prlkupa novae
I predaju ga vojnoj upravl, jer je peznato - kako je general prlpretlo - da au
•somborskl 21dovl oruzjem I novcem potpomagall eetnlka zbog kojlh au morale
bltl angatovane madarska trupe• • Prltlsnutl pretnjama, a svasnl da ae nolaza u
te!kem polozaju, kao I toga da niJe lstlna nl!lta od onega lito je govorlo general
Sentendrel, predstavnlel Jevreja au prlstall da obldu svoje aunarodnlke I da prl·
kup11 novae. Predotene lm je da su Jevrejl u Subotlcl ve6 prlkuplll 1 ptedall
100.000 penga (mlllon jugoslovensklh dlnaraJ. pa ukollko I Somborcl zeta da
lm muikarcl budu pu§tanl sa prlsllnog rada neka aada razmlsle. Jer nove vlastl
znaju da au •JevreJI pomagall srpskl kulturnl razvltak, Jzgradnju aokolskog doma,
da su organlzovall cetnlckl pokret•. Prvl sa javlo za rae David Grozberger I
M. Beljanslcl 27
obe~ao da ce sam dati 100.000 penga, onollko kollko su dell evl Jevrejl u Subotlel.
Pozvanl au se razl!lll da 111 dogovore sa ostallm JeVfejlma. Prlkuplll au potom
325 000 penga (Jedna penga "' deset fugoslovensklh dlnaral I novae odnell
en~ralu. Kad au dr Mlklo!i Santo. Bela Acel I dr Oeie Keleman predall novae.
:eneral tm je rekao sledete: •Pa !ita vl mlsllte da ce ponovo ovamo dotl srpsk~
vlast 1 da fete opel da varate? Sta vi mlsllte? Sarno je Grozberger dao 100.00
penga, 1 v1 ostall , • • vldefete vi Ita te ea vama JevreJima bltll•
Usledlo je nov! aastanak na kolem su bill Rae, Grozberger. Rozenberg. Mezn~
Adler Grabinski 1 drugl. Pored onlh 325.000 prikupljeno je naknadno Jo!i 168. 0
; Celokupna auma je predata 1 prlmljena na blagajnlckl lspravan n.Cin, ~z
09
:vanie potvrde ozvanllene potplsom dra Jonda. Svemu je prlsustvovao I ;
Peter C:arta lef admlnlstraclja vojna uprave za grad Sombor l potencljalnl P~ •
eednlk opitine. Ve~e lznese dall su David Grozberger 100.000, Rudolf Rozen rg
60.000, Sandor Vajs 80.000 penga.
ac od Javreja upotrebiJen )o za lzgradn)u zgrade ·Zelenl krst• u
~1~~~?:~~]le~a~:::•~ll~:~r~~~ ~~:e~tl~~=~a~~~~:;~:~~:,~~~~J!
utlsak kako nove vlastl poklonjaju mnogo d tva To je posla drugoo
dutlm. nlje saopAteno odda~!elkl~t~unt~":~~ll:~•k:~es!ed~k u vetl sa zloflnlma
avetskog rata ob)asnlo r "" 0 "
8
d 11
okupatora pojavlo na sudonJu genaralu Ago§tonu Senten re u.
k d restala hap!ie~ja I ubljanja, veJne vlastl
Kad sa altuaclja malo •smlrlla•, 8 au P N lh oko eetrdeset oterano Je pod
su moblllsele zdrave JeVfe]a u ~~dn~: ~~~~leJensklh grenl6nlh utvrden)a, dok lh
vojnom pratnjom u Gakovo na ru a ar _ Baekl Brestovae. Kamen za cestu
Je daleko vJ&e bl!o na lzgradnjl eeste ~t ~kolnost tako(!a lskorl§6enl de sa nove
blo je dovulen Jo!i pre rata. pa le ov roblema stanovnl§tva. Javrejl lz Som-
vlastl prlkalu kao brlinl patron! Z~ ? ~~d ~enavlknutostl na te!ke flzllke rad~va
1
0 11
bora I okollne ne aamo da su pat kus I Jsmejavanju Honvedl au lh nemlhce
nego au bill Jzlolenl I druglm mu ama da Jh nos~ .(!ofe• kao da su mala
tukll, Jallll lh. 1 katnjenlcl su uz to mora11
deca. ekom Brestovcu okonean je prlnudnl rad u
Ze Jevreja na poslu u Gakovu I Ba jim ku6ama. Sada au okupatorske vlastl
juJu 1941. godlna, PI au ee vratlll avo~a u prlvrednom flvotu Sombora; usknt-
preduzlmale mere dll Jevreja onemogu flm lndustrljsklm centrlma. a prlstallce
tlvall au lm anabdevanje robom u ~~~ §to vl§a )evrejsklh ekonomsklh pozlclja.
novog reilma trudlle au se da prlg~a te ovca Joslpa Samara koll je do pofetka
Kao primer moza poslu!ltl postupa Ga~l~a I Zoltena Brajera. U vreme pucnjave
rata blo poslovnl kompanjon Vase rljateiJima I rakao lm kako sa ·Ma-
po Somboru 1•. eprlla 1941. on fe detrcao Peno lm je saop&tlo da enl vl!e nefe
dart raspltuj~ ko au mu earadnlel• • I lstov~~~a uelna upla§enl kompanjonl? Olgll
mot! da 111 bava trgovlnom. Sta su m~ te 1 lzgublll avoje akclonarske uloge
au ruke od avega de bl zaltltlll go~ak ~: Joslp Bamar lako do&ao do kapltala
u preduze~u oGajln l kompan)onl•. a o
 28 M. Beljanskl
M. Beljanskl 29
od dva mlllona dlnara, a preu~:eo je I deo posla firma •Bra~a levi• kojl au tTgo.
vall bra§nom, alanlnom I ma§cu.
uslovlma. Or Andrlja Flhr je osutfen na 6 godlna roblje, Laladlsltv SBo~orn:•3Bj
s
~~0,: B~un godl~e. ra1t~ b~~ ·~;~~::
1
Uporedo s terorom okupatorsklh clvllnlh, vojnlh I polltli!klh organa, ovda lnasta nbrun na 12 Leo Akorhalt na 3, ladlslav Kon na 3, s o an o
revoluclonama 1 polltl~ka snaga koja ~~ sa u raznlm vldovlma, a nejvl§e u mo. na 3 Sam dra Andrlje Fl! ara, svl ostall au do
ralnom pogledu, suprotstavltl fa§lstli!klm neprljateljlma, Bill su to komunlatl koja Beogradskog unlverzlteta. Oatale Ja flva same Olga ,aralun, • os ~le 400 )ugo.
Je organlzovao 1 u narodnooslobodlla~kom ratu predvodlo Okruznl komltet KPJ
~1 !,';~~k~ :O~rtlzana ~ k~lnjenlfka .-~:
d I r-mart 1943 godlne Okupatorske v ast au avrs
u Somboru. Jake je JugoslaviJa kao dnava propala, lpak ja na branl ku alobode dve radna i!eta I stra1arno dlh
oe I f t de au u te§klm uslovlma surove ruske :rime, ra •
njenlh naroda ostala Komunlstl~ka partlja Jugoslavlje.
~=:=~~! ~~les~l p':u"~l~ll Ill bill pobljenf. Vratlo sa Jullje Oraslnovar, Clan SKOJ·a
KraJem maja 1941. godlne u Somber Je do!ao Sveto~:ar Markovl~ Tou, organ!·
lz Stapara, takotfe sultan I robl)el l:r: Kaloi!e.
:r:aclonl aakretar Pokrajlnskog komlteta KPJ za Vojvodlnu. On je praneo stav Cen-

~!~~v:o~~~~ ~~~~m:sledlla je moblllzocl)a J:r~:e ua;:t~~= e,et:s~al~u~~ ~~:~

tTalnog komlteta KPJ da Partlja I pored propastJ Jugoslavlje kao dnava nostavlja nastavak atradanja aomborsklh Jevreja. Ubrzo posla hap-
aktlvnost kao jadlnstvena politicks organl:r:aclja, da ne prlznaje komadanja zemlje
1 okupaclju, da ae vr§e prlpreme za podlzanJe ustanka protlv fa!lzma. godlne. lz Sombora )a na P~ltllan :~Je~~e: radu Ill au k~o oslobotfenl umrll
iesotro Ill sedmoro. Svl osta au P Nemaca pod Staljlngradom u januaru
Okruinl komltet KPJ u Somboru rukovodlo je Narodnooslobodlla~klm pokretom u u Sovjetskom Savezu. Nalme, posle p~~l Segedlnu I Pdtl, kao I Jevrejl oteranl
11
1943. godlne, avl roblja§J lz za~or• ~
1
aomborskom, apatlnskom, odfai!kom, batlnskom I dartfanskom arezu (ova dva po- 8
'u Bai!koJ bill au oslobolfenl. Na njlh
na prlnudnl racl lz Sombora I rug met~l! lh u avoiu pozadlnu. Metfutlm, malo
alednja au u Baranjl). U vrema organlzovanja I poi!etka narodnooslobodllai!kog 1
rata, Partlja je na terltorljl aomborskog okruga !mala 74 i!lanova, kao I 120 1!1• 1
au nalila )edlnlce Crvene armlje upu ljenostl na prlnudnom radu I ualed
ko Ja ostao u ! lvotu posle vl§emesei!na sc~ tenkovska I I Jugolovenske pela·
1
nova Saveza komunlstli!ke omladlna Jugoslavlje.' Od aomborsklh Jevreja, u perlodu
ma}-jun 1941. godlne, u SKOJ-u deluju Olga Braun, Laslo Boker, Tiber Senbrun, pojave tlfusa. Kao prlpadnlcl I jugoslove~s~omlnu au 18 od Javreja Somboraca
Leo Akerhalt, Ladlslav Kon, Laslo Santo, te dr Andrlja Fl!er kao aktlvlst NOP-a. dljske brigade, obe formlrana u sss;, I~ n oBrajer pomoonlk naCelnlka tenkovske
Onl su uhap§enl tokom novembra I decembra 1941, a 15. februara 1942, kazne I Jevreja lz okollne vratlll: poruCnlk o at tenkov~ke brlgada, poruC~Ik I tehniCkl
lm )e lzrekao prekl vojnl sud Honvedskog general§taba: tom prlllkom proi!ltana brigade, poru~nlk ladlslav Lo§lc, lntenda~lc I Mlkla Gevlrc, dok Je Oeza Kenlsberg
su kazna I za 120 boraca 11: Sombora, Bezdana, Bai!kog Mono§tora, Talei!ke, Slvca, oflclr Dortfe Kesler, porui!nlk Arpad H:r~ljska brlgada atlgla )a u Jugoslavlju u ok·
Stapara I Bai!kog Brestovca. Sedmoro )e osutfeno na amrt ~ straljano 19. februar1 blo u aastaw Crvena armlje. Prva pe a 24 marta 1945. godlna, ufestvuju~l u
1942. u kasaml na Bezdanskom putu. Metfu streljanlma Je blo I dr Paper NandOf', tobru 1944. godlne, a tenkovska brlga~: a. do Trste U pe§adljskoj brlgadl, od
probo)u Sremskog fron t• IVI~.;:'~~k:amGavlrc. (Prll~ 1).
1
lekar lz Bezdana, po naclonalnostl JevreJ.10 Prlllkom latrage ubl)en Ja HaJnrlh Gild, . .
trgovac l:r Be~:dana. aomborsklh Jevreja na1az1o aa .

Jevreja I ostallh grae!ana jugosloven-

Sto trlnaeat oautfenlka aprovedeno je u Kalocu (Matfaraka) na lzdnavanja kazne. Od preflvellh polltiCklh roblja§a l:r Bol~ke,trana Cak lz Perslje I Elgpta, aov)etske
Tame au organlzovall polrtl~ko.ekonomsku
zajednlcu kao obllk NOB u posebnlm akog porekla ko)l su prldolazlll aa r::,~ ~OR·a 'u Jugoslavl)l formlrala vl!e )~go­
vlastl su u aporazumu a rukovodst
' Do ,...lot. 1110. oodlno PGQh•llo lh Jo .._ t.t-o. U leto lfl42, eJ., SKCU-o pootoJo Jo ho Cuk«, alovensklh partlzansklh )edlnlca. .
· ~~::.....-.=.r~ ='":.l:k!o"':!: ~:~~':=!:. ·lo~~ &::.-:
,...,...,. gi..,..IJo: u ).......,. 11143. - 10 no 1 oodl"" IDbiJo.

~"-;:~iet:".::,.=a..""::::,J':l~.~k: ::,r.t~,";:~•,:r:·•~k~:!,~~~=
-IJolno I ....,.1_ .,.I,.....,Je l'ldnlkoJ, blo )o - .....,. olor..,lm t l.._,.,. &ocllol-.,_,_ '""''"
s!e okupaclje Mae!arske 19. marta 1944.
Masovno atradanje Jevreja usledllo je ~ Mae!orska Je dozlvala okupaclju. a ~
;:,..~."=-,f.".::.t'.i~'~ -:=10sl~":"'~r::utr"~1...n\:.=,r':,.:..!,m~,r."/:O~:~ .:!:.,.""'=! odlne Mada ja blla aaveznlca Nama eterora nad avlm Jevrejlma. Kako Name
~~.: :-...'I":'.=.::J~~;].'.~~.~&.k~ ·~~...,~::~.;, ~ ~~Je._~ ~~~:;' ~~~J~~~~~k:n~!=.jske zap~~~ 5,;0~~~
= ~ ~..;:~~·.N= j~":..':..I':'~~~~·;:"',J-.;r:r':~~~··, ~
g • nallao 1 nov tel81 nemllosrdnog Iitva ostane na slobodl, to su
J!I:Voljavall da bllo ko )edlnlce
.!"J..':"': •• namai!ke 1 malfarske vo1ne, P
~..'.d:',r;lioJ<ut:;~.r..,:,~J"=,\~kU;.'"~!:I/!,.,""~ri"J~~"":,.1~\'rfi,
J Jevraja u Auivlc 1 druge nam
1944. godlne haplenja I Intern1ran a
d l,., l'r. ..._ -llkoo - · t lonovl SkCU.o P<>olaJI ou Jovre)l u -.borokoJ giiMUIJI
..:
Olgo a...., I
lllodo Hort (Ubllo oo uota.. u Ool)olol 111411, dok ou no otudiJ..,. u Beoa...su bill u lovltarokl ..,_ traclone Iegore. k lrane Madarake, to au I
ukllutanl Andrl)o Fr..r, Ru.IIQ Rio, l.ec:lq loko.. Tlbor .......... broto ...... 1 dNQI. ro bj>ltulocl!l Ju.
J:::;~~~~~~-...!.
~~;11 -r.
11
;~ ~:
1 1..
"':"~~ ~~~~~~~~~.l;'l~I~""?::O.
'".-.oe l•,._rv
rwr:'o:..::=. ~..r,:'l~ 8
:~~~~~~e~~ep bt~l n~ :::v~~~~~ A~~~~~"; ~ruglm
ku lrana BaCka nalazlla u sklopu o up oCala au 6. aprlla 1944.

• • &....,
tk2 prlllkont poUciJak.e
lloroboru
lei.,. ublo .. u
u I!Wl. ubJWI te bel'dllnMt trgo¥110 ttaJnrlh
u 1oto 11102. bd ou po nJooo dol11 - do 10 """"""· pa IU
udaru fa§lsta.
avl Jevrejl otpremljenl u
u koncentroclonlm

-~ - - -··- - -----
 30 M. Beljanski

logorlma pobljeno je 836 aomborskih Jevreja. Samborski gradanl bill au nemoc!nl M. Beljanskl 31
u torn uzasu nezamlsllvlh !rtava. Narod je sarno beznadeino posrnatrao ita sa
radl a Jevrejlma, ne znajuc!l kakvu te audblnu do!lvetl. A ta audblna je blla
stravl~na.
Berka<~lf; Semu, trvovN1.c1• :~enJ:nk.,!~·N~o/~
d ik; m:h...iaar, ~tenjen,
8 kovl~ ilona rodena Singer, doma¢1·
1924. Somber:
ca. udall, 1905, u or • r So ber·. BlrrNn Ana, rodena Rot. domatoea,
Berlrovie Kaeni}a, uteniCII, 1929, Dordm ci SubotiC/1; Birnbaum MoJ•iJe,
1
udata. 1921, Teml~var ; Bi~; TorO:ja. ~r,;,baum' 1942 Johan/1, rodona Fa)n, do ~
Oa posle drugog svetskog rata nije bilo aktlvnlh I preduzJrnljJvlh ljudl Jevrejske
crkvene op&tlna u Somboru, mala je verovatnota da bl sa lkad aaznalo Ita ae
cri<venl kantor, O«ln en, ' bau .Fill t
817
ac neolenfen 1868, Somber; rfto
tlca, udata, 1888, Hajdunaudvard; Blr~ rn So..:'bor~uo;lrnbaum fill,' tfom~ICII, neudat~,
ilk• rodena OoJ~.
8
desllo sa atotlnama frtava I ko su one. U septembru 1946. godlne, dr Mlklol
bllum
1880 Helena domatle&, nl\l ata, •
ofen}!di1~ ~entc'i"
8 Njl be·9 Bo}erBaser'
'
Ekgre!p~~~~: ~;;3 Stanitt~: Kb•t~
Sombo;: Bla}or A doll, crkven)ak, 1 (Ill Blltej7);
Santo I Bela Kraus obratiU su se plsmenlm apelom na srpskohrvatskom I madar. 1 39
Blum AJekundar, ~novni • '""••• " ·
domitlca, udata, 1885, nB Biu,;, lgnJoi, ofenjan: BluSomrn
• t 81 B rta utenica 1932, or.
II rodena Herbst, domatiCII, udata: 1899, Stlllilt~I u~ a So.mbor· B~or Alekaandar,
skarn jezlku svojlm sunarodnlclma kojl su prezlveU tegoba drugog svetskog rata,
moletl lh da noveanlrn prllozlma pomognu podlzanje spomenlka frtvama fall-
stl~kog terora I narodnooslobodllafkog rata, iHma bl blla aafuvana uspomena na s7;,m Hermiflll, ueenJca. 1938,1 So~~J/i;;_1!'0·rode~~ oo!lc, udov'ka. 1883. Bezda~:
J~nkl, ~~~
etnovnlk olen)en. 1888. Go goc, ·d Nov! Bal!ol: Bokor r
njlh. Apel je posluzio I kao pofetak akclje da se prikupe I srede podacl o pogl- Bokor rodena Gotlib, domaCtC/1, u 1881
Curugu prlllkom raclle): Bokor
1
Mlrko, leur, olenjen lubljen u J•&:'b:,. BOndi Arnold, trgovac, ofen)an. 1869:
IMJislw, atudent medicine, ~1, a Hole~er dom~IC/1, udata, 1876, Sombk.
nullma. Rezultatl te lnlcljatlva au spomanlk na Jevrojskorn groblju u Somboru I
objavljona uknJizlca
itempana Spisak
•Prosveu•• &omborsklh JevraJa lrtsva lallstlckog torora koJa je Nov! Sad· Bondi Marglta. ouuen • Sombor· Bolon iaidor, tlnovno .
Bondi Vt'atlistiiV. trgovac, neolen)en, 1896 · Mtr}am· Brafner A/ek111ndor, trgovac;

fEE~-t£~~t~~[~ld;:::~,c~~~ik·~~;d~~:!.~,~~:~ o!:~~~B:::~~:~~k.ei;
lenjen 1888 Sofl)a; Bratner Ivan: Srll/nflr I.Judevlt mesar, otenjen, 1896. Brace:
ITokom okupaciJe
poglnull au: I narodnooslobodllafkog rata, od somborsklh JevreJa ubljenl au

i;!.~!:na~::,"p.~· o~~·~~~~; ~:O-:'~{.n:1:~~rr;~l:~~~.:~· ~~~~fc;.;u.:~,~. ~

' Ravne)· Brafer Roro, t udovac 1862 Ten!ksentmo o••
.
nOYn • •

Abtoharn Upot, moler, ofenjen, roden 1892. u 8atkoj Palancl: Abraht>rn K•rolinll, rodo-

~!•11.~~..;."C/In:'rudata. i9t~ B•J•; 9~~·~r;:;.1r~~:~"h.~i:9T:r":i1 vaJ~do~!

na Meaner, udata, doma61CII, 1893, Star! Sivec: Abr•h•rn Oak11r, trgovatkl pomocni':, B I Mirko 1'1JOV8C, o.en en. . oten)en; Bra}ner mer
Ba~kl
1916, Star! Sivac: Abraham FranJ•. uaenlk, 1917, Starl Sivac; Abrah•m l.judevit, perjar,
•• rodena
l'arabu~e .at~raun dom~lca. ud~•·l~2 'Sen-
1921, Brestovac: Abraham Roz•. rodena 8aum, udovlca, domatlca, 1865,
pita. rodene Flet, ,domatica. iaara rodena Bek.
Parabu~a; Abrah~~m ~~n ~~~d!:~~j924•
5
£ug~"·, ~~~· B~!:nle ~entk.
(donas Ratkovo}; Abrah11m Kl11r11, rodena Konforti, dometlca, udata, 1900,
tica. ud8ovlca. DO.ae,
dom~lca,
Travntk; Abrahllm JoBip, kotar, otenjen, 1882, E/0000111. Santa: BriiUn
udata, 1909, ov • r k Leo tnvalld, o1en)an,
t~vacud!::'
rodena Senberger, dometlca, udata. 1897, Nadfedemet: Abrah11m Judit, dom• botiCII; t/IUn • Adem

!~: Flra886nciJBk!~kl~':'oltor;
::ekt ~~noAtor; BH~f~=:·
11

·~t:.:=tt~~",;t,~.~:':'",SS:: Va~~~;·!J'::~ ~~~: 8!:

¢1CII, neudata, 1928, Start Sivac; Ace/ Erne, naotenjen, 1893, Sombor; Ace/ Sandor, n• ta: BrauboJollln, s'::!"':torto zubar olen)en, 1902, Start 1888 • Batkl Monn'tor;
ofenJen, 1895, Somber; Ace/ Be/11, trgovac, neotenjen, 1898, Sombor: Ace/ dr Ernest,
u~nlk,
lekar, ofenjen, 1900, Gtge: Ace/ Elvira, rodena Rafn, udata, domatrca, 1904, Mall Idol;
Br~k rodenaiK8en59ig~~:.;~.t'
~e • l876 EdJelr; ru~r
Ace/ Robert, 1935, Sombor; Akerhalt CecliiJa. rodena Fla)Jman. domatlca, ud• Bruk Font. •• Bruk dr Jo;ip, adsvokll,
Ia, 1895, Satin lp111 bltl Solin u Sremu - prim. M. 8.}: Adem Jolan, doma61e&, ras-
tavljena, 1909, Novt Vrbu; Adler Plro4b, neudata, domaerca, 1908, Batko Patrovo So-
njen, • ...
dan; Bruit Nell, 8rod:'Mo!ttor~
Ri do atlca udovlca, ·
Bru,;., Feblfen. ekonom•. 0J"u",.~·
1 Lenke: rodene Roze,.
u,;~· ~~ And";oee's.;:,~~ca; Breu~ O&kar. trgovac,
lo; Altman Eugen, trgovec, olenjen, 1889, 8udlmpe!ta: Altman Marg/ta, rodena Grot, olenjen. 1883, at do atle• udata 1876, Budimprita: ' ofenJen 1906 Subotlca:
doma~lca, be'1f, dom~lca, ' dom~lca, udata, I
domatJC/1, udata, 1899, Paneevo; Altman Ana Mer/fa, ufenle&, 1932, 8udlmpeJta: Ar11to Sldnlfe, rodena St•'nll16: Bulrve/4
RozJ, rodena Kraus, udata, 1894, StanliJ6; Arata Jovan, atudent, 1920, Sorn. Buhvllld _!A • Sa)dner
Terezi/1, wuana •
bor; lekar,
ven, AuJpic dr Rudolf,
rastavljen, zubnl
1912, lekllr, ofenjen; Aulpic Marglta, doma61CII; Aulplc dr Ste-
Sombor. otenjen, 1896, Velika Klklnda. ona Fuho, tfo.

Balog Juli/11, roc!ena Soltes, domatlca, udata, 1903; BoranJ Rubca. rodona Volf, doroo- CIIJzl dr L/udwit1·87LBflee-:t'~:o
CeJr/ 'Jooip,' mlllns.klc b:";-~,.~:,' "':'870
fenjen 1868 Vlnkovcl; Co}z/ Leonll~ Vlnkovcl:
rodena Singer, tfo.
tlca, udovica, 1866, Tunrk/1 Ken)tla (danaa Nova KanJih): Bark/In Sal•mon, trgovec. rnatlca udate, •
olenje~,
l897 Novokonstontino, • Somber· cam Vfllm, uee-
doma~lca,
Cam Adllm, trvovac, Cern' Aleb•ndar, utenlk, 1927• e..ile& 1932, Sombor;
matlca, udata, 1906. Njujork, utenlca 1931, Sombor: Cem irln~;e~lll dom~lca. udata,
ofanJen, 1892, Polack; Baumgarten lgnf•t, aapUndll/1, udovac, 1914, Wko; Be/c Sarlot11,
nlk 1931, Somber: Com ~lnij n 1893; Clman Flora, rodena R ell l~on: Cukor Jelone,
rodena Sajber. udovle&, 1868, Tapale&; Bek Bela, ekonom, neofen)en, 1886,
Sombor; Bek Roza, domaCica, neudata, 1884, Sombor; Bem Leonor11, roden& Hercog,
udovle&, 1882, llooojevo; BergeT Mllivlna, rodena Gutman, domatte& udovica 1881 8a)- Clm•n Simon. trgovr;'•noJ•ent~~oc. ofenjen, 1896, Prigrevica sv . .
1901 Santa; Cuklff ' 'd !904 Homokmeda.
rnok; Borge/ Ado({ ekonom. oten)en, 1873, Stara MonrvJca; Sergei Ilona, ;oc!eno' Bet.
ofen~en, doma~IC/1,
ser, domoCICII, udata, 1888, Start Slvac; Berge/ PIIV/e, neofenjen; Berge/ I./pot, ekonom,
1878, Stanr Moravle&: Berge/ M•rgita, rodena GornboJ, uclata, 1886,
rode~• Harman, domatlca,btu ata. . B-'kt Brestovac:: Daniel Eve, rode"!.. ~~
ofenjen. 1881, Selo:
"'" Denio1 Plrolk• dornatlce, """"" •
P~llkom
Som or; BergeT Ver11, rnodlslkln]a, neudata, 1920, Baja; Berget Josip (nestao u Beag,.. Daniel Armin. maitnskl averBatko Petrovo tar ufanlk 1936, Vlnkovcl;
~s:!t1 Domele~ 6: ~
du ulaska nemafklh trupa 1941); Berge/ Mik!11, fnten)er, rastavl)en, 1910, Se-
doma~IC/1,
gedtn, Berger Karlo, kelner, olenjen, 1902, Zagreb; Borger M•rglta, rodena Fie!, do.
dajs, domatica, udatat'
Do/~
elektrotehnlter;
~~lkl pomat~lk'0o1~ 1 Malvine.' rodeno Vajs.
1 sru'no' ueentk; Dolt r,-..,
"B ~
~
udovlca,A1·~·/
1
1907, Somber; ofenjen, 1874, !';,mun, Svare krojatlca,
matlca, udata, 1901: Borkt Ana, rodena Gutman. udovica, 1888, BaJmolc; Armin.
maCIC/1. 1872._.0 renovcl·
trg.,.._
uc!ata, uee~lk, 1932,Me/ani/•.
Sombor: 0
Onrhovlca; Do/~ 0 "" 11r,

- --- ·-· ------- -------------

 -
M. Beljanskl 33
32 M. Beljanskl

egent. ofenjen, 1898, Bafkl Brestovac; Oo}~ Ane, melena Frojdlnger, domatlc., udo-
111. 1899, Sonta; Oo}r! Steven; Oojr! Tlbor, ufenlk. 1928, Somber; Drellh L/udevlt, trgov•
fkl putnlk. ozenjen, 1895, Nadbodolja; Drelih Terezl}e, rodena Gros, doma~IC8, udate,
1902 Tenje; Drellh Em/1/ja, ufenlcl, 1928. Sombor: Drellh Udl/a, ufenlce, 1937, Sombor;
Drelih Adolf, prlvatnlk, udovac, 1861, Bukovlne Arva; Orellh Jo/an, kroj&elca, neudata,
1908. Naddobolja; Drellh Ilona. doma~lca. neudata. 1904, Naddobolja; Drellh Kar/o, flnovnlk,
1902; Drellh Barbara, rodena Braun, domaCic., udete, 1906, Congrad.
Eisenberger Jel/sevela, domaelca, neudata, 1927, Baja Is obzlrom na pravopls u lmjJ.
lief 1 ukol!ko bl aa ~lo od lzgovora 1 teksta na nem&ekom, ovde bl trebalo eltatt
AJzimberger - prim. M. B.); EJz/er Sertalan, prlvatnlk, udovac, 1864, Mezekeveld: En-
gel Karlo. trgovac, ofenjan, Paki; Engel Hermina, rodena Roder, udat1, 1874, P1rabule;
Engel Salamon, !tgoVKkl putnlk, olenjen, 1885, lpaeta; Engel Ela, melena Kraus, dom•
(!lea, udatll, 1888, Santa; Engl!ll Jullfana, melena Flier, domaCic., udovlca, 1871, Start
Ker (to (!e bitt nekaddnje Pa!ICevo, danaa Zmajevo, bl!zu Novog Sada - prim. M. B.);
Engelamen Karlo, trgovac, olenjen. 1906. Subollca; E.ngolsman Magdolna, melon1 M•
kal, domatlca, udata, 1912, Budlmpelta: Engelaman A/ehandar, ueenlk, 1934, Sombor;
Engelsmen srevan, ueenlk, 1932, Sombor; E.ngelaman Suzana, ueonlca, 1935. Sombor;
Engelsman, rodene Kmakar, domatlca, udata, 1902, Kuttna Erenleld Henrlk. per/M,
o!anlen, 1914, Santa; E.renleld E.Sierl, melana Frances. domaCica, udota, 1922, Ujllk;
Erenleld Edit, 1942, Santa; Erenlrojd ArpMl, trgovac, neolanjen, 1896, Stanl!lt, Ernal
Aranka. melena Singer, domaelca, udata, 1902. Njujork; Ernat O&br, utanlk, 1932.
Somber; Ernst Net/, ro~ana Branberger, damatlcl, udovlca, 1868, Bataaak; Ernn Filip,
olanjen, trgovac, 1875, Nemal Mlletlt; Ernst Bjenka, melena Brule, udata, domatlc:a.
1882, Bafkl Monoitor; Erllh Una, domaelca, neudatt, 1879, Bafkl Brastovac; Erllh Jo-
alp, flnovnlk, neolen)en, 1869, Bafkl Brastovac: Etmt Jullja, melena Rozental, domatl·
c:a. udovlca, 1861, Bafkl MonDitor; Emn Mall/a, trgovac, olenjen, 1895, Blfkl Mono..
tor; Erntrt Glzela, rodane Sta)n, domatlca, udata, 1899, Blfkl Brestovac. Emn Merglta.
ufenlca, 1931 , Baeld Monoltor.

Faferverker Bernet, trgovae, olenjen, 1898, Majsln; Feldel dr Mlh•Jio, Iaker, rastavljen,
1886, Baja; Flnkelltefn Mall/a, trgovac, o!en)an, 1900, Vellkl Baekarelc (danas ZrenJ•
nln); F/Jer Roza, melena Singer, domatlca, udovlc., 1894, Sombor; Filer Teodor, eko-
nom, olenjen, 1877, SelavanJ: F/Jer Janka, rodana Svarc, domaCica, udata, 1884. Co--
noplja; Flier Terez//a, melena levental, domactca, udate, 1867, Dara; Flier Bernat. tr·
govaekt putnlk, olanjen, 1883, Bonjhod; Flier Terez//a. ro<lena Vaja, domatlee. udotl
1891, Bogojevo; F/! er dr Andrlfa, Iaker, neozenjen, 1914, Bogojavo; Flier G/zela. ut•
nlca, 1931, Kupuslna: Flier S/mon, trgovac, olenjan, 1878, Nadkanjlfa; Filer Sofl}lt, ro-
dana Svlmer, domaCica, udata, 1886, Elemlr; Flier Marl/•. domaCica, naudata; Fill Ar-
tur, ofenjen. 1874, Nadkanjlle; FW Sari, rodene Valarltajn. domatlce, udata, 1878, Per-
lak; Flaflm•n Roza, melena Barger, domatlca. udovlca, 1869, Berzar; F/ajlman Mtwto,
trgovac:, olenjen, 1898, Sremska Mltrovlca; FleJ K•ta/ln, melena Ajzenberger, domatJ.
ca, udovlca, 1885, Nova Pal1<1ke; Flei Aranka, doma61ca, neudata, 1925, Baja; F/al Ana.
1943, Somber; FleJ Robert, 1942, Sombor; Flel Gaze, nadnlfar, olanjan, 1870, Apatln;
Fld Rou, melena Daniel, doma61cl, udata, 1875, B&ekl Breatovac; Flel Pe rar, llmar,
neoian)an, 1920, Somber; Fligelman lmre; Fllgelman Elza, domatlca, udatu, 1905, Oslo
Jak; Fllge/man Tome, ufenllc, 1926, Sombor; Fllgelman Oskar, trgovac, o!en)en, 1901,
Nov! Sad: Fllgelman Roza/lfa, melena Ken, dornetlca, Faldvarl; Fltgelmen Ka!alln, ro<l•
na Ganzel, dom~~Cica, udov~a. 1864, Baja; Folkenllafn Helena, rodene Nojman, udovtc.,
1883, llpce: Frank Andrl/•. trgovaekl putnlk, olenjen, 1904, Nova Gradtika; Frankl Jo-
v•n. trgovac, rastavljan, 1898, Blrda; Frankl Donie, mallnskl bravar, olan)an, 1903. Sl·
kald; Frankl Jozeflna, ro(lana Rosander, doma61C8, Frankl ua, naudata; Fridman fan/,
rodana Ubanar, dornt~Ciea, udovlea, 1854, Obasterce; Fridman Barbera, melena Feld-
varl, domatlca, udata, 1900, Star! B&eaj: Fridman udl•lw, ueanlk. 1925, Bezden; Frll
Klare, ro~ana Klrlnar, doma61ca, udata, 1907, lugol; Fr/1 Veron/ke ueenlca 1932 OsJ.
Jek; Fro/dlnger M•rtln: Froldlnger Ju/ljana, rodana Vajnbargar, ud~ta, 1908.' Baeki Mo--
noltor; FroJdlnger Geu, ue&nlk, 1931, Sonta: Fro}dlnger Donie, ueanlk, 1931, Sombor:
34 M. Beljanskl
Vajs, doma61ca, udata, 1902, Sombor: Hauser I.Mftslav, ullenlk, 1925. neolenjen: Hfllrs.
ner Semu. trgovac. o!enjen, t878, Asada: Hebner Ssrlota, ro4ena Dunajec, doma61ca,
udata, 1883, Nemetkerestur: Henlg /so, o!enJen, Senta, Hsnlg Jelluveta, rodena Varo,
domaclca. udata, 1900, Solnok: Here/ HermiM, rodena Btmbaum. domactca, udovlca,
t870, Sombor; Here/ Marl/1, rodena Trebh!, domaclca, udovlca, 1863, Bajh; Here/ Vlltm.
trgovac, udovac, 1872, Jasaroksalaa; Here/ MlheJio, bankarskl tlnovnlk, ofenjen: HercJ
Jellsaveta, rodena Gusman, domaelca, udata, 1902, Tatahaza; Hercog Upot, agent. of•
nJen, 1893, Boroc:: Hercog Irina, rodena Vajs, doma61ca, udata, t894, Sombor: Herman
lgnJet, trgovac:, ozenjen: Herskovlc Aleksancler, (pre ca bltl Gerakovlc - prim. M. B J.
trgovac, udovac, 1874, Avdu]falu: Hllfflt/h LJudevlt, agent, olenjen, 1895, Stklo6, Hlf·
lra/h Oto, student, 1924, Sombor: Hlrl Eugen, trgovatkl putnlk, olenjen, 1889, Amado!;
Hlrl Soli/a, re<Sena Jalbror, domaclca, udata, 1894, Tlsakalmanlalva; Hlrl Stevan. tr·
gova~kl pomoenlk, neoiienjen, 1917, Segedln; Hlrl Ladlalw, trgovec, ofenjen, 1897, Suo
botfca; Hlrl Jelena, re<Sena Kon, domaclca, udata, 1905, Stare Moravlea; Hlrl Jovan.
ueenlk, t926, Subotlca; Hlrl Mire, utenlca, 1937, Sombor: Hofman Sarlora, rodena Tre-
ble, domaelca, udovlca, 1865, Baj!a; Ho/cer Martin, 11)11dlter, olenjen, 1869, Eger: Hol-
cer Irina, re<Sena Flil, domaclca, udata, 1812, Nadkanjl!a; Ho/ender Mavro, perjar, of•
njen, t887, Sombor; Ho/ender Aranka, re<Sena Kenlg, udata, domaclca, 1894. Budlm-
pe!ta.
lhk Katalln, rodena Bolan, domaclca, udata, 1980, Sollje.
Ja/te/el Irma, doma~lca, neudata, 1878, Budlmpelta; Janov/~ Laura, rll<Sena ~trajzlnger,
domaelca, udovlca, 1862, Sombor. • · ··
Kaldor Tesete, rodena Donat, ·.domatlca, udovlca, 1878, Bath Palanka: Kalman dr I~
re, leker. olenjen,. 1890, Kolut: Kantor Eugen Joslp, elektrl¢ar, o!enjen, tOO., Vellkl B~
kerek: Kaempf dr Oshr, advokat, ofenjen, 1887, Jdlna; Kaufman A/ebander, udov~.
1858, Ba¢kl Brag: Kaufman lgnfat, neotenJen, 1859, Batkl Brag: /Ctufman Rozafl/a, r~
dena Has, domatlca, udata, t870, Felieaentlvan; Kaufman L/udevlt, knjlgovezac, o!•
njen, 1892, Sombor: K•ufman Etelka, re<Sena Kelert, doma~lca, udata, t888, Sonta: I<•
ulman Jullfa, ueenlca, 1927, Sombor: Kaufman Nlko/a, knjlgovezac. t924, Sombor; tc•
ulman Joven, knjlgovezac, t924, Sombor: Keulmen Frida, re<Sena Spiro, domaclca, ud•
ta, t893, Curug; /C•ulman Joslp, 1)11rjer, o!enjen, t899; Kelemen Joslp, liter. ofenjen,
1882, Slgetvar: He/amen Olga, rodena Bemhajm, udata, domaelca, 1892, Batka Palanka:
Kelemen Pavle, flnovnlk, neolenjen, 1918, Bae; tee/amen Magda. doma¢1ca, udata, t915;
Kei~<JI Mergtt, rodena Kraue, udeta, 1895, Stenlilc: /Cenlg Upot Pavia. trgovatkl putnlk,
neozenjan. 1895, Budlm1)11ita: Kenlgsberg Lazar, molar, udovac, t867, Kolomeja: K•
nlgsberg Sari, domaclca, neudata, 1897, Bezdan; Kenlgsberg Alek. .nder, neolanjen,
1902, Bezdan: Kenlgsberg lmre, zubar, neofenjen, 1904, Bazdan; Kenlgsberg Je/rma, d~
matlca, neudata, 1909, Bezdan: Kenlgsberg Roza, zubar, neudata, t911, Bezdan: Kanlg!l'
berg Terezl/a, bolnltarka, neudata, 1913, Bezdan; /Ceren/f Flora, re<Sena Vajs, domacJ.
ca, udovlca, 1897, Betkl Monoitor; Kerenft Erne, hemljskl ln!enjer, o.lenjen, t901, Som-
ber: Karen// fmre; novlnlf, vlasmk llata UJ hlrek, ofenjen, 1904, Sombor; Keren/1 Bo-
rllka, roi!ena Kon, doma~lca, udata, t912, Ba~ka Topola: Keren/1 Agneze, t938, Sombor:
Kerenfl Alekssndsr, 1942, Sombor; Kerenft Endre, apotelcar, ofen)en, t907, Sombor; K•
ran// Msncf, rodena Hamburg. domatlca, udeta, 1920, Sombor; Kern Msrglt•. rodena
Spicer, doma61ca, udovlca, t894, Baja; Kesler S/don/Ja, rodena Goldlta)n, domaCICI.
udovlca, 1872, Sombor: Kesler /Carlo, agent, neolenjen, t899, Sombor: Kll Eugen, foto-
graf, ofenjen, t884, Ounapentele; tell Jolsnka, rodena Slrtel. doma~lc:a, udata, 1887,
Pakl; .tell Stevan, zubu, neofenjen, 1909, Paki: Klrlner Mlha/lo. br11Var, olenJen, t878.
Ketfel, Klrlner Cecl/lfa, ro4ena Paries, dome61ca, udata, t880, Sentovo: Klein Alekur>
dar, a~ent, udovac, 1897, Sajosentpeter: 1</aJn Ernest, l!lnovnlk, ofen)en, 1893, Nemel
Mlletl~. Kla/n Arort, vetetlnar, olenjen, t881, Cantevlr: Klafn trlnlf, re<Sena Emst, dom..
~lea, udata; Klinger Adolf, trgov~kl putnlk. ozenjen, t882, Mohat; Klinger Terezlfa,
ro.Skana Ajam.an, doma~lca, udata, 1884, Landtuk: Knaker Samu, perJar, o!en)en: Kn•
'" Barbers, rodena Senberger, domatlca, ~data, t909, Sombor: /(o/b /mre. utenlk,
t932, B. Krstur; Kolman dr Dele, profesor, t884; Kon Ssmu. ekonom, o!en)en, 1879,
KrnJ&Ja; Kon Rozs, rodena Strauzer, doma~lca, udeta, 1878, 2abalj: Kon A/eksander, tr·
M •. Baljansld 35
govac, olen)en; /Con I<lara, u~enlce, t931. Somber: Kon Judlrs. ~eanlc., t936,. Somber:
Kon Armin, clpelar, neo.lenjen, 192t. Trentln; Kon Glzela, ro4ane Hemhuter, domac!l-
ca, udovlce, 1868. Kupuslna; Kon Artur, lnienjar. olen)cn: Kod J•nklt. re<Sena Adler,
domaelca, udata, 190t, 8acko Petrovo Solo; Kon Dlta, neudota: Kon tcerlo, agent. oze-
njon, 1876, Stare Sove: Kon Olga, rodana Stam, domllt\ca, udata, tC85, Batka lopola;
Kon David, trgovac, ofenjen, 1893, Krnjaja; l<on Ida,' rodena Brumer, domatlca, udata,
t893, Se)a: Kon Lad/sllN. trgovac, neo1eo)on, 1921, Sombor; Koralek dr Hinko, o.len)en,
lekar, 1869, Tmava: Koralek Jo/anka, rodena Halbror, domac\ca, udata, 1869, ~olt; Korn
Jakob, kamenorazac, ozenjen, 1869, Batko Petrovo Selo; Korn Janb, rodena Kutlne,
domaelca, udata, 1868, Subotlca: Kreua Hermon. graver, olenjen, 1906, Jerusallm; l<raua
Jozef/na, re<Sene Braun, udata, doma~lca, t909, Guta: Kraua JuiiJs, 1941, Sombor; Kraua
Leona, 1943, Sombor; Kraus Alebsnder, nadnl~ar, neolenjen, 1926, Nadl<3\o; Kraus
A/e!raander, prlvatnik, olen)en, 1864, Stanll lt: Kraus He/ana, rodena Rozenberg, domaclca,
~dato, 1973, SteniiiC. .• . ; , .... · ·· •
• .. I ' • 'I ' I ~ o' • ' ' : ; o
La/hler Filip, trgovac, olenjen, 1896, Santa; La/hrar Serlola, rodena Kraus, domaelca,
udata, 1896, Santa: L.a/hter PI.Wka, domaelca, 1929, Se<~ta: Landau Geza, · uflteiJ lg,.
nja, ofen)en, 1881, Subotlca; Landeu Adollina. rodena Laufer, domaetca. udata, · 1888,
tadka: Landaue• trine, rodene Tel¢, domaelca, udovlca. t912, Somber: Laslo Gina. rode:
na Sefer, cloma¢1C8, udata, 1875, Stanlllc: Laufer Mar~. agent. ofenjen, 1897, Sombor,
Lazar Vledlslw, t.inovnlk. t894, Sonta: IJJzar Sar/ote, rOdena Klajn, domaclca, udata,
t892, Madarkanjlfl: Lebl Harmine. rodena Spicer. domatlca, udoviC&. 1668, Cerna; le
bcwl~ Pavia, tl.-nlk, o!en)en, 1903. Apatln: Lederer Glzela, domatlc.. neudata, 1888.
Batkl Monoator: Lederer Dele, trgovac, ekonom, o1enjan, 1885. 8o¢kl Mono!tor; Lede-
rer Jofan re<Sena Solar, domlltlca, udata. 1889, Stenlllc: Lederer Jull/e• . alelctrlfar,- olj
njen 1004 Sombor· t..derer Jenka rodena Krontta)n, domatlc.. udovoca, 1875, ~Mo:
Ledere• d; tmra, z.".bnt lekar, olenien. 1895, Sombor; Lederer Marglla, rodena :-•fer,
dom~clca. udota. t899, Patlr: Lederer l<ar/o, trgovatkl putnlk. neolenJen. so;r;rj ~·
derer Ze//~o. agent, olenjen, 1884. Batkl Monottor: riLederer C:lg~ ~~~ a f/a ~e,:'; 1
ud 1889 Budlmpel1a· Lederer Dorda veta nar, nao.en,vn, ...,.. •
~~~cioma~l~. u~lca. 1890, BaCkl Brestovac:' Levi SldoniJa, ttnof'j· .ut;;:J,o;:;,,r:~
lvanhaza: UfJIC Armm. trgovac, rastavl1en: UWC Eugen, trgovec, ~ en ::1~11• l..ollc R~
1
drlfa, trgovac, olen)en: c~pkov~C :nc:a:;:d~~!"~:J~r:J:.':.~ ~;,vatkl 'agent. oie-
za rodena Lollc. doma ca. u ov Od 1 ·81oll d ' .c· udata 1890 Hojot· Lobi Her•
n~n. tar•. Bezdan; LoJ/c ~argllad' 1 "" 1868 'ce'::a· fuica~ Jelisll'let~. rode~• Sajdner.
mine, re<Sena Spicer. doma lea, .u ,::;;,~;· Dord~. neol~njen, 1939, Sombor. Lub Serl. ro-
domaelca, udata, 1907. Su~tiCI, t 872 Bezdan• wb Andrl/1, trgovac: wstlg Joslp,
dena Buhvald, domaelca,~,:;;d~· wstlg Jelena.' rodana Acel, domatlca. udata, 1697,
trgovae, o!enjen, 1892, -'--•en)en· wstlg Em• domaelca, neudata, 1900, Stara
Moh.C: wstlg La/01• trgovac, ........ • • • .•. . .
Moravtca. ·
· 870 s edln· Meder Molv/na. rodena Slo)movlC,
Meder Roza, domaelca. rastavl~_a.M~e. v!~a utanlca: Meder fr/b, uten!ca; Meder
domaelca. udovlca. 1895. Bolnj • r of • t 924 Olovo· Mandl Dezlder, trg~
1
Mira, utenlca: Ma/OrOVIC LeoM n::;~·t~~~ "~o.::::C~~ ·udaia· Ma~/ P.v/e, trgovac, ola-
v~. olenjen, t879, MICka1c; __. • ier neotenjen, 1926, Budlm~ta: Manaberg.
njen Sombor: Mansberg ""'"1av, mon • • Morkado Leon• rodena Sekelj, d~
uCe,;lk, t92B. Budtmpeita: Mer Slg;)tnt, o;::;J:"·domatlca razvedena. 1890, Santovo:
ma¢1ca ud<Mca, 1894, Sombor: et ';.. dOvlca 1892' Fellesell; Me$/nger Dorde,
Mes/nger Regina, rodena Na)m~n, man':)ar:u•u ko!ar' o!enien 1893, Stan SIVIIC; Mes.
tlnovnlk, neolenjen. Somber: doe•n~~ udota 1696 ' Segedln; Mesner MagdoiM, uee-
ner 1./ublca, rodana Sarman, ma d nd 't ov~ udovac. t868, Batkl Brestovac;
nlca 1927, Stan Slvac; Mesner Fer /n~1ca'9 1872 Stare Morovlca: Maze/ LIIOflard,
Maze/ Serena. re<Sena Haler, doma~ca, d Nikols advokat neolenjen. 1916, Sombor;
radnlk. neolenJon, 1903, Sombor; eze1 d r lc. 11;12, Bozd~n; Miler Hermina. rodena
Miler Adele, rodena L.ol!c, dome6lea, u .••Mot Jolsnke, domaelca. neudata, 1916•. B•
Adler, domaclca, udovlc., 1863, VranJevo.
 -
36 M. Beljanskl
nja lJJu; MO$kOVI~ Herm1n, trgov1c, ofenlen, 1859, N•dkevee: Moskovl~ Fan/, roden~
~ref, cloma~ICI, udlta, 1873, Njltrl; Mozel JelfiiiVets, uCenlcs, 1927, BudlmpeJta.
Nllt1 dr Be/1, adYOkat, oleojen, 1896, Bezden: Nllt1 lrfn1, rodene Frfdm1n, udata, 1911,
ln<'llja; Nsd Agst1, ~eenlcs, 1937, Sombor; Nsd dr Eugen, zubnl lekar, olenjen, 1866,
KeJa (dr Nad Eugen je davno pret10 u katoiiCku veru, all mu prlllkom progona Jevre-
J• to nlje uzeto u obllr, nego )a lntemlran 1 ubljen, Ito je blo sluCaj 1 •• ostalim Je-
vrejlma koj! su promenom vera felell obezbediU mlr 1 llvot): Net/ Flora, roden1 Safer,
dom1~1cs, udatl, 1870, Stlnllle: Nafzer Roz1, clornatlcs, neudllta, 1865, Katm1r; NatMJ
rodan• GoldJmlt, dom.elca, udovlcs, 1858, Somber; NoJm•n Andrlfe, torbar, ofenjen:
1895, Nov! Sad; No}m•n Sere, rodene lJJks, doma~ICI, udat8, Bezdan; NoftMn Jo11p,
berbertn, neofenjen, 1925, Somber.
Ob/1t Aranka, n:u,ena Kon, doma~lca, udovfca, 1865, Kula; Ob/at dr Hlnlto, ldvoklt, ofe-
njen, 1893, Sombor; Ob/trt Mttrlnlta, ueenlca; 0/ner Plrollt1, rodena lozle, doma~ICI, udo-
vlca, 1887, Bezden; 0/ner lgn}IIC, trvovac, ofen)en, 1853, Mall Kar (dllll8s Zmejevo 111
njegova okollna, molda Baeko Oobro Polje, Ito )e verovatnlje a obzlrom na to da je
poatojao I Start Ker - prim. M. B.); Ofnttrs lgnJaca 1upruga, dotnac!ica udata 1860
Orolhaz; 0/ner Emf/, Clnovnlk. ofenjen, 1883, BaCko Gradllte; 0/ah Roza, 'rodene' Set~r:
doma~lca, udovlcs, 1871, Stanlil~.
Pdku~ Ervin, ueenlk, 1926, Somber; P•unc Armin, trvov~kl putnlk,._olenjen,
. ·~··~ ·"
1891, Fal·
lelreg, P•unc Ct!IC//1/1, rodena Stajn, domaelcs, udata, 1892, Cantevlr; P•unc Agot•. do-
ma~lca, neudate, 1924, Sombor; Perle a 1/gmond, trvovac, o!enjen, 1871, Santovo: Perle•
M•rl/•. •«!one Tole, doma~lca, udata, 1887, K16keret; Perle• Grga: Pereldik Hlnko, ot..
~Jan, 1882, NJu!ork; Pereldlk Jelen•. rodene Adler, doma~lce, udata, 1872, Slmpertl: Peri·
.te/n Be/a, perjar, olenjeo, 1908, Budlmpeifa; Per/lte}n Jefl.,vet•, rodene Senbrun. do-
.....~lca. udata, 1909; Perllt•ln A/ebander, 1928, Somber; Perflt•ln Etelkl, utonlcs, 1929,
Sonta; Perllt•ln Irene, uhnlca, 1933, Sombor; Pilip (pre ee btu Filip obzlrom n•
1 01
rnaekJ taut - prim, M. B.) Upot. i!lnovnlk, olen)en, 1885, O)er; Pilip JeliaiiVata roden1
Oblat: c!oma~lca, udata, 1891, Sornbor; Pilip dr l•an, advokat, nao!enjen, 1912; Budlm-
pe!ta, Pilller Jsk11b, ekonom, olenjen, 1875, Starl BeCej; PI/tier Leur~, rodena Gutman,
t'm.eJca, udata, 1878, K~cura; Pinto Albert, i!lnovnlk, oleo)en, 1901, sa,.Jevo: p0( ~ek
11
PC::Ip, trvovac, o!enjen, 1881, Torda; Pol•~ek G/ze/a rotlena VaJa ~lea udata 1886·
•u~ Amlll/1, Clnovnlca, ~data, 1915, Subotlca:' Pol.eek Zig~, trgOvac, otenjen:
1888, abalj; Polalt llzer, kelner, olenjen, 1890, Kevagoerl; Polak Jo.lp, mehanlear, ne-
olen)en, 1852, Sombor; Pollcer Mano, ti'QO'tac, oten)en, 1879, Conoplja; Policer Jozefln~,
rodene FlaJman, dom.erca, rastevfjeoa, 1894, Solin; Popera VIlma aupruga domBek:a
1885, Sontl; Pope, dr Nandor, lekar, 1887; Paper Sandor ueenlic,' 1928 S<inta· Pope;
K•r:,lln•. domatlca, neudala, 1874, Dunabekenj; Ptesburge; Berte rodeni. Majs~er do-
~ ca, ~dovlcs,d 1872. Baja; Presburger Eugen, perjar, ofenjen· 'Presburger Jell&,;,eta
9
ue.':.7:. " ~'·p ombua~lca, 1913; Preaburger Marf/a, ui!enrca, ui31; Preaburger Ktrtoltn;
1933
• , rea rger Erneat, 1942; Preaburger Jullfe, ui!enlk.
f:/~~iJatrR~· r_:n)en. 1880, Nadjverad; Rae VIlma, rodena Berver, dOII\Kics, udata,
::j:· r,~:~~kk~g1h,:"l•~1d:::.v~:9. 1~~6:0~!j~: s1:..E:~:~~~~en':'s~~v~j:'
ldyg'kat, oi l •
ena re er, ome61ca, udata, 1885, Bai!ka Palanka· Refh' dr Hugo'
Hermine n:tt~~=· ~ ·dC:::,re
8
6
8 ~•: R~h 1Barbera, doma~lca, neudata, 1920, Sombor: Rain
njen· R,;/ Mart d ' ~ ca, u ov ca, 1881, Cantavlr; Rein Artur, lndustrljalac of&-
RaJ~ ~~~;-C~z~d~a, ~1 : R~n
1 10
l<'loi; Rufi::Ou /ae, trgovaCkl putnlk, ofenjen, 1884: Mall
neudata 1923 Sombor R 'k oma ce, u ata, 1898, Sombor; Re/n Suzana ~ICI
udata, i919, Osljek; R}p ~~~'d~/ ~"· rad;lk, olenjen; Rwfenakl Coclll}a: domaelcs:
Broder, domaflca, udata 1905 Si.nll~~/ 0 ;n1~"it1891 , .~ezdan; Rip M•tllda, rodena
u Kolatlnu ..:.. prim M a
prolefe 1942 u Crno) G r1 9 ri
· • ·•
' P r u c•, 1e .. r. 1916, Sombor (ubljen1 u
f
J· R~b~~ele 11 bp~lzanakog 1ekara uhvatlll i!etnfcl, airelJane
1
o , .. govac, o enjen; Robl~ek Sldonl/a, rodena
M. Beljanskl 37
Brajer, domac!lca, udovlca; Roder Oez/der, trgovac, olen)en, 1883. Perabufe: Roder M•
til•. rodena Sauer, clom.elca. udato, 1889. Rablhtdveg: Ronll/ Sldonl/o, trgovac, udovlca.
1866, Ketkemet: Rot Jootp radnlk, olenjen, 1891, Sombor; Rot Jtw1n, muz~r, olenjen,
1914, 8~: Rotmlfer Vl/lm, trgovac, ofenjen; Rolmller Klero, rotlena klrthaber, doma61ca,
udata, 1910, Baja; Rozenberg Rudo/1, ekonorn, o!en)en, 1884, Stanl~l~; Rozanberg Etul,
rodana Rozenberv. dorna~lca, udata, 1891, Bud•mpe!ta; Rozenberg Eva, attJdent, 1921,
Sombor; Rozanberg faldor, ekonom, olenjen, 1879, Stlftl~l~; Rozenberg 1'1u/1, rotlena
Linder, dom.elca, udata, 1880, Budlmpe!tl; Rozenbe'J. Alekunder, Jndustrljalac, olen)en,
1912, Stanl!l~; Rozenberg Jelen~, rodena H1berfel • domaelca, udata, 1916, Sombor;
Rozenleld Eug<m, trgovac, olenjen, 1899, Ado; Rozenleld Jud/11, ul!enlca, 1927, Zllah,
Rozman Jo.lp, o!enjen; Ru1 Dezlder, perjar, udoYac; Rua Herbert, ul!enlk, 1926, Sombor.
Sa/dner Adolf, trvovac, udovac, 1878, Sombor; S•l•t Kot•lln, rotlena Vaka, doma~lca,
udovlca. 1899, Jas.patl; Salomon Edit. 1941: Salamon Zoltan, •ubar, olBfljen, 1912, Ma,.
marolslget; Sonto /v1n, atudent prava, 1920, Subotlca; Santo loldcw, pi'Ofesor, olenJen,
1888, lpolfllg: Santo VIlma, rotlena Herend1, doma~lca, udala, 1889, Solnok: S1n1o VI•
dlofav attJdent medicine. 192!, Sombor: Scke /O$tp, llllerlnar. udovac. 1873, kopuv~r:
Sekefi Jellsweta. domaelca, neudat8, 1901, Sombor: Seke// Judite, ueenrca, 1936, Novt
Sod: Seke/f Roo.rt. utenlk 1932. Sombor; Seke/J Stmon, penzloner. udovac, 1872, Palanka;
Selenfro/nd Amall/1. rodana Sekelj, dom.elca, udato, 1892, Ketket; Selenlro/nd JMip,
uCenlk, 1927, Budlmpelta; Sttlenlro}nd Vlktor, ln!en)er, o!enfen, 1891, Papo; Solei Ale~.
ronder. trgovac, neolen)en, 1878, B&ekl Breg; Seld Eugen, ~gent, otonjen, 1885, Bai!d
81'119: Selel Etelka, rotlona Kunac, domac!lcl, udata, 1884, Subollca: Se/el L/udevlt, lgent,
olenjen, 1888. Bac!kl Breg; Slk/ol Allred. 1938. Beograd: Slklal J1nkl. rotlena Vaje, dom•
~lea, udcwka, 1881, Sonta: Stklll Judlta, 1943, Sombor: Slkf•l Dortle, trgovac, olenjen:
l>tkl11/ Kat11/lna, udata, 1909, 8udlmpelta: Sikl•l Rul•. domatlcs, neudat1. 1908, Sombor,
Sllord PlroJk/1, domaelca, udovlca, 1893, B.ltkl Bres!OIIac; Singer Ani, rotten• Presburger;
udata, 1905, P~lr; Singer Adolf. ul!enlk, 1933. Sombor; Singer Arped. trgovac, ofen)en•
Singer Gez1, Clnovnlk, ofen)en, 1896, Oral; Singer Morl/1, rotlena Lederer, udatl, 1903.
Sombor: Singer Sari, rotlon• Groafeld, udovlca. domKICI, 1864, MohaiJfallll; Sing~•
lemon, ttgovac, olen)on. 1879, Sombor; Singer Stavan, ttgovac. neofenfen, 1900, So r;
Singer Fridl, rodena Leb. doma~lca, udall, 1881, Soletdferek; Speser /lze. neudj:'• ~21.
Trst; Sposer Jok•b, crkvenjN, o!en)en, 1887; Sp~~ser Mlrglto, rott.ena Gnnva , ata
1888, &tlnfllfl.
Safer (Jorde atofar neofen)en· 1922 Sombor: S1fer Is•. flnovnlk. olenren, 1890, Kl,.
lun . Safer Jeflsivet• roden~ Hunar, dOITIIl!lca, udato. 1900, Flllpsald: Safer Mlfk,
~•..:!i e1novn1k. udovac.' 1&65, Cantavtr: setes E1~io.r~· ~ov~~a7~~j~.'F~:::~
Jozellna domKICI rastavljena, 1870, Ku1a: e er P. u ov · • .i S enc
Jullf•na' rotlena Lebl domaelca udovlca, 1865, Veprovac !donas Krul,l~1: "ar
1 er •
fllatell 1 t, neolenJen, 'too5, Kasonlmper.:_!elerHKI r;!; m=~t';!!' ~~~:~:' =''"ra:~:
ofen)en 1875, Bajrnok; Safer Serena, ruuena a1 n. · &moo,: Senberger
1 11
mlklot; 'Senberg•r A/eb;nd:; ul!e~~ 11':. ' ~b~Jl: ::,o';.;n~rger Oazld~r. profesor.
7 941
Andrlfa, 1942, Subotlcl; en rger.IMI v ui lk Sombor· ienbergor Kl1r1, 1940, Sombor:
ofen)en, 1913, Sombor: Senberger p, en • Senberger Mlkh, ui!I-
telj, olenjen. 1885, Vogvate. ..en rger r •
1 21
d
• Subotlca·
Senberger Katltlln, rotten• St~jn~ do;:tlci·M~d:~•· k!.e'norazac, ofen)en, 1913, Sombor;
!885 Ertekujvar: Senberger
Senberger Reg/no, rodena Zenberg;r, do';;g'cas~b:,':.· Senb'erger VledlsiiiV. kroJoC:
1
Vera, rodena lahter, doma~ICI, ~ 1 11• . SanbrUn Aronko, rol1ena Zenbrun.
Sonbrun Aleksander. lfliOVIC, o en1en, 1800·
olen)en 1906 Sombor; Senbrun
udata, 191 I, Sombor; Senbru$.~:,'-:-·s.,~'l,O,:,.aciJul•. uCe~lk, 19j8, Sombor; Senbrun
J.,":;.,::V,ft
.
Frofl/a, trgovac, udovac, Senbtun Jufl/.,, rotteno Braun, domac!lca, udat8, 1895,
Eduard. trgovac. olenjen, olen)en 1899 Jalepatl; Senbrun JttleM, rotlena
Nad Baretka; Senbrun Joslp, n ar, b j Ill n~ rotlena Goldbef"!ltJr, udoto. 1908,
Sebek. domKica, udall, 1911, BaJa; Sen run ~ Senbrun Dorde. ul!enik. 1931, Sombor;
Sanbrun Klara, date, 1941, Som r, .,en n
938
Conop!jo; Senbrun Jelen~. utenbol~, ~ b'ruSoM~gita dote 1939, Subotlca: Senbrun MIUI,
• •
 -
I

38 M. Beljanskl
date 1939 Somber· Senbrun Marglte, u~onlc., 1937, Sombor: Senbrun Mlrko, ufonlk,
t918. Somber· Senbrun Nlko/e, utenlk; Senbrun 0/ge, ~enlc., Sombor; Senbrun 01911,
uean'lca, 1930;' Senbrun Elvire, rollena Zonbrun, udata, 1922, Somber: Senbrun Ntkole, 1941,
Sombor; Senbrrm Plro4h, 1943: Senbrun Peter, 1942, Sombot; Senbrun Rule. rocfena V119-
ner, doma61c., udata, 1914, Zagreb; Senbrun Stevtm, utenlk, 1938, Somber; Senbrun
Sigmund, trgovac, razveden, 1909, Somber: Senbrun V/Bdlalev, trgovac, ofenjen, 1913,
Somber: Senbrun Tiber, student medicine, 1920; Senbrun Vtllm, eloktrotohnltar, ofonjM
1916, Somber; Senbrun Vera, ueenlca, 1930, Sombot: Ser dr Armin, advokat, olenlen.
1973, Baja; Ser Franctsb, rodena Polak, domatlca, udata, 1875, SubDtlca; Ser /tina, dCJo
ma61ca, udata, 1981, Selmecbanja; Ser Ntkola, trgovac, ozenjen, 1877, Baja; Sircbah Euge.
nlja, rollona Svab, domaerc., udovlca, 1872, Kula; Slezinget Jelen/1, rodena Bend, dom•
tlca, udata, 1914, S. Vadkort; Slezlnget M11rgflll, rodena Slezlnger, doma61ca, udala, 1912,
Ba~ljma!; Slez/nger Mthtljlo, mesar, ofenjen; Slezlnger Peter, 1940, Sombor; Slezlngel
Salamon, trgovac, olonjen; Sosberget dr Sigmund, noo!onjen; Spicer Alebandttr, trgovac:,
ofenjon, 1972, Segedln; Spicer Flore, rollena Stajner, doma61ca, udata, 1876, Hodmezev•
iamell: Spicer Cttelllje, rollena Lederer, domatlc., udovlca, 1853, Batlna; Spicer Herman,
trgovac, ofenjen, 1993, Ada; Spicer Hermina. roc!ena Kibei, domatlca. udovlca. 1865, Ker·
mend; Spicer fJorcfe. trgoyac, ofenjon: Spicer Gertrud•. roc!ena Gllk. domatlca, udala,
1917, Bratislava; Splcet l~tldor, agent, ofenjen, 1866, Ap.tln; Spicer Ju/ljana. roc!ena Safer.
M. Beljanskl 39
ofenjen 1918 Vriac; Vlg Karla, foto;ref, olenjen. 1899, Subotlca; Vlg Jelluv:::·, roll:e_r.a
Slklal, domatica. udala. 1902, Sonta: Vlg Gwra, utenlk, 1932, Sombor; Vlg o '· •
n lk. 1928, Sombor; Vudl Adolf, prlvatnlk, ofenjen, 1871, Temotva<; Vudl HermiM, rollena
Kon domac!lca udele 1870 Ja!a Tomit; Vud/ Ela. rastavljene, 1903: Vagner Bela, olenj~n ,
1aaS Kolomea· Vag~er-Va~§er Gebor, drver, olen1en, 1880, Prlgrevoca SvelldIvan: •
11104er Regina 'rolfono Gulmon, doma~lca, udala, 1882, Bajmok; Vomo§er Arnol • trgovac,
olenjen 1883• Kupuslno· VamoJer Rula, rodeno Vamoler, dom161ca, udata, 1898; V•",!!'
ler Edtta k,;,jatlca 1825 Sombor; VomoJer, etudenl; Va}dlnger Frld/81, t~ac/d, c>&-
nJon, 11184, Sombor; 'va/di,;g, Je/luvare. rollena Valdmen, udell, 1888. Ervenot:aa: 1~
IJ, bert neofenJen, 1919, Sombor: Vafnberger Kataim, domatlca, neudala. 1 •
M:.0.tOr. V•i• Oskar, ekonom, ofenjon. Sombor; V•f• Valeri/•. rodena Levi, domatlca.
8
udala 19i2 Tovarl!evo; Va/a Ivan. 1938, Sombor; V1/a Bela, veJ~govacGo~dblen~~n,d=
bor· V•J• Hugo posednlk. olenJen, 1888, Sombor; VI/I l..u/za. eno n.!trg • lno.
~~~~~~~d·:;7s:8~~m~i'~l~IIX:11~a/~'1.,::;., ~~~ t:,~~;,!,~m:m:.~~~:;~!;.,is~~~!;
~~~/~~~: ~;:~~~rt:'~~"· z~~:.i~~~:~,~~-;;=9;~~~;~~!17i~lfq~·do~:~c:.· u:~:
Star! Slvac: VII~ Ia Vor. tr~acj 1921 "So.n~· V•J• Herman. crkvenjek, olenjon; Val•
0

domatlca, udata, 1976, Somber; Spicer Mart•. ufenlca, 1930, Subotlca: Spicer Rode. ~
c!ena Presburger, domatlca, udala, 1906, Bafka Topola; Splcot Regina. rollena Emat, d~ I:s.!·,,S'::,';,'~ F~~~ d=~::. ~!t!:. ~~·~· ~~i:r~::~~
Vale Rebeka, ~enlca, 1934, Scm r; • • H •
F~~;i; u~b~'r:l9~;. s;:~r.:
ekonom '900 sombor; V•J• Ela.
1938, Sombor; VI/I Joalp, dl940. ~m~o:c;. V:~i. ::.: Va(e to1lovatkl agent: Vats
ma¢Jca, udala, 1989, Nemd Miletl6; Spicer dr Stevsn, lekar, neofenjen, 1871, Segedln;
rodena Rener. domatlca, u ata. 1 7·
0 1
Spicer Vlllm, ofenjen, 1970, Cerna: Splcera V/edlslsve aupruge; Sr•Jer Joven, tapacirer, Jokob,
olenjen, Bafka Topola; Srajer dr V/edl•lw, advokat. neofenjon. 1913, Kula; St•Jn Alekssn- • S bor· Val• Allred 1938, Sombor;
det, knjlgovoda, ofenjen, 1896, Parabu~e; Stejn Irma, roc!ena Vaja, domatica, udata. 1894. JellaBYela, rollano Senborgor, do m~~cr.i ut;;~· ~bor~mVl/denle/d Julf/a: rodena David.
0
Na4falu: Stajn Joslp, utonlk. 1939. Somber; Sttt/n Joze//no, domatlca, udala, 1869. Kat. Vale Oortle, 1939, Sombor: VI1• • • • 'sa< 27 Baja• Vltenberg Joslp,
domatlca, udovlca. 1 87~. ~?~.o~;.~:f,~;n:;!~g/t~~
1 889 1 P~rlltoJn.
::;.,=:., dom.atlca, ud.!!,•·~'::
1 1 19
mer: St11/n dr Jellseveta, rollena Spicer, domatlca, udovlca, 1989, Baja; Slafrr Lfudevit.
torbar, ofenjen: Sts}n Marg/le, ~enlca, 1929, Bezdan; Stll/n Klare, utenlca. 1932, Somber; tr;oyec, o!en)en. . • L Sombor· Vllenberg Vera ufenlca. 1o<v, u
Parabute; Vttenberg Mirko, ufonJ., 1925• mbor: Volner Rule. rodona Kenlg. domatlu.
tfca· Volner Vtllm. 1r9<>Yac. ofenJen, ~ • So
St•Jrr M11rg1te, rollena Berger, dome6lca, udata, 1909, Vemond: Stain MihaJ/o, otenJen, 18 1
a' neo.lenjon 1914 Sombor: Volner Leo-
1866, Bafkl Brostovac; Stain Nandor, trgovac, ofenjen; St11jrr Oto, ocenlk, 1927, Sombot;
Sll/n ten/, rollona Singer, domaclca, udala, 1902, Kllulovcl; Stafn Vlllm. molar, restavljen, udaia. 1898. ofenjen,
pold, drvar, Vol7nerS=r·'~ot~~~,::;~Jelena, rollo~a
BonJhad: 186 , • Sh;zlngar. udovlca, 1880,
1999, Nome! Mlletl~; Sts/n Vera, domac1ca, noudata. 1912, Baja; Steinberg, domatica, Bonodeklelva.
neudala, 1908, Ll~emeze; Sle/nfeld Edmund, trgovec. o!enjen, 1984, Crvonka; StsJnleld
Elvire, roc!ena Slajn, domaclca, udata, 1890, Contavlr: Slsfnor Robert, student, 1923.
k 1 lje u Novom Sadu, od 1.200
Prema aktu broJ 5157 Muzeja socljallstlf ,\:.;oo~~paclfe l NOR njlh 964, dok se
Budimpe!ta; Stlrum Je/an•. rodena Volhajmer, domatlca, udata, 1879, Batka Topola:
Stirum MINtO, flnovnlk, olenjen, 1963, Baeka Topola; Strasor dr Gezs, lekar, ofonjetl,
1985, Kula; Slraser Marglt11, rollena Bra[er, doma6Jca, udata. 1897. Subetlca; Slraser somborsklh Jevrefe poglnulo je I poblf~n~ o glnullh kofl se navode u ovof kn)lzl.
· Uz '~':CX:arsklh Jevreja jol I ova Ilea: . .
236
T«Jdor, student, 1927, Somber; Sulcbah Helena, domatlca. neudala, 1891, Erdut: Sv11rc
Helena, clomaclca, neudata, 1922, Kla~no; Svarc David, trgovac, olenjen, 1987, Conopljo;
posle rata na okupu nello
prema pomenutom aktu poglnu1a au
Svarc Je//swera, rollena Grtnvald, doma61ca, udala, 1895, Nadkanjlla· . Svarc VI«JJslev,
s~dent;
V UJ88, Svarc Klsra, domatJca, ~eudala, 1915, Bofaljmal; Ssler Erncsi: Safer /rene, St. Ace/ Alek,.nder, 1930, Somber: Aulp/c dr
Me(aJrl lekar rollen u Somberu 1914:
8-t · Sombo~ Ble/er Jcnlp, Somber;
18 ' udova Brauna Janka:
Au§plc Rozsll/11, 1897, Odfael: Sek A.n•.Braurr Brldmon
Taite/ Jakov, ofenjen, llok: Tll/telbsum Ferri, roc!ena Mer..;elitejn, doma~lce, udalo. 19<13. Brater Regina: Bre/er Sender. trgOYec. ~In· Daniel Eugcn. trgovac: Drolth Kerlo.
Kl§palot: Tttflelbaum Mlki1, ataklar, neo!enjon, 1925, llok: Toftelbaum Plro§ka, 1927, a. Ol 1 • Daniel Emanuel, e leklrlfor, 1908, Be oOrcfe automehanlfar, 1923, Somber: Flel
Tel~ t.Cstilnl radnlk: Erenleld Henrik. ~rjor; Fl~.Gwl;., Erne. l886: Golberg11r Lu/za. 1893,
Vbeiii~/$/BV, mehan~ear,
eko Petrovo Selo; Tener Jel/eavertt, rolleno Lederer, domatlca, udate. 1891, Somber;
olenjon. 1904, Somber; Te/{J Frttn/1, eloktromet\enlfar. olenlen. Som- SIIIYan, 1922. Sombob;, Fr•~~~a;ln~m Jul/fs, 1878. Vekenj: Groej ~':.;:
Hf";;
r. Tell! Ane, rollena Simbaum, domatlca, udato: Tell! Ev11, 1940. Sombot; Tell! Alek- Paneevo: Gr:~;!"~J. I!J~. 'Grosman~ Paula: Grosmon 1e;';; K~':.":t"ovo~
:enigsberg
••nder. 1942, Somber; Traub Ftlln/a, prlvalnl profesor, otanjen, 1891, Conoplje.
Udngar Jekov, feleznle&r, ofenjen. 1898, Kerekl; Ungsr Regln1 rolfon Fridman domatlca
~~~~~-~'::lrl V/adi;IIIV, trgovac:1 ~~~~~:/rebJ~=~er/n1. 9 udOYI: Loder~r ~~· ;~9k
Fan/ 1900. Bezdan: Kee/et lgnjel, So;.,bor: Mer Stefan/Je. ueenlca. 1930.beSomR r. J:,l
u ata, 1876, Debrekez. . ' 1 .' ' So~bor. Mor 14/ehandar. ltampor, · . Rajh Jelena 1929. Scm r: on~1 •
~oa~• ~~;;"· ~:t.,~~~=~~~" Z,..':i":,k~~=~~~q,.Ro:::.f,~~of:,e:"r..o;.;;.::..69s;j:,
1
V:Jdal
0 ~te~ka, rollena Tulak, cloma~Jce. udovlca, 1866, Horta; Vamof/ Jene, veleposednllc,
ero lao Peruloner. olenjen. 1871, Kerca9; Vero Cttclllja rollena Kon doma~lca
~~~·~~::· z·v~tur; I V:l!et Adefltt, rollona $1eJner, domatlce. ud~vica, 1974, Betkl Pe~
en en, n':: Slk/11 Dule. trAOVIIC, oko 1903; Se nflnovnik. 1865. eantavlr: Seier Samullo.
Hlnko. tnrovetkl IIUtnlk: Sei er M•1,; ~Senberot'r Mlrko, utltell; Senbrun Martin,
1894: Soler, lupruga Sofora Samul • O<>d • 1 - ll•~k• T"""le: St>'"" l!orrf~. t.,ovaf~l
Vladl~r/ev,
• g, e ar, nee anjan, 1902, Somber: Veltner Mlkla trgovac ofenjen
1905, Osljek: VJg AndriJ•. trgovac, neofenjon. 1919, Vr!ac; Vfg trQovac, ne: lt!lov•c; Ser Hlnko 1877, BaJa: SDICit' "· .
 40 M. BelJanskl

M. Beljanskl 41
putnllc, 1897, Eler; $tr••er Pevle, 1!126, Somber; Tebor/ dr lu/l[e, lekar 1894, Pusta l<o.
i!uhat; Tlbor Roltke, 1892, Somber: Tlbor Rcne/1/e. 1887, Bezdan; VIIC/ Dorde, trgov~e,
1913, Subetlce; Vegner RtJg/ne, 1890; Ve/dtnger Erfe~t. domatlca, 1888, E!lrane!; V•J/ Fa!lstl au najzverskljlm metodama unl!tlll najvecl broJ jevrejsklh porodlce ;~
A/ebender, ldvokatskl prtpi'IVnlk, 1915; Vefl Tlbor, 1911, Sombor: Vemolt Eugen, po. Sombora Gublcl au atrainl: lz porodlce po prezlmenu Abraham ubljeno Je
sednlk, 1895, Vlnter Jene; lulcbah Evgent[e, 1872, Kula. flanova .Acal 6 Bergl 8, Blum 7, Brajner 11. Bruk 8, DojC 9, Drellh 9, Fl!er 11,
Frojdln~r 7, G~lrc 9, Gomboi 7, Gros 17. Kaufman 10, Keranjl 8, Kon 15, Lederer
Prema lstom aktu broj 5157, lz Sombora je u lzreel otllilo osemdeset lletvoro 11, Singer 9. Spicer 15, Stajn 15, Senbrun 30, Senberger 13, Vajs 31 Clan porodlca.
Jevreja.
~~n .
Ovo su podecl o borclme nerodnooslobodllafkog rata I ~rtvama falllstlfkog terora
jevrejske naclonelnostl lz Sombora kojl au lzgublll flvote od aprllq 1941. do POSL! DRUGOG SVE15KOG RATA
maja 1945. godlne. Na aredlvanje podetake utro§eno je veoma mnogo truda. Ako
su ae nekl podacl o pojedlnclma Ill cellm porodlcama potkrall, t11kvl propustt 811
~dum:~lu 194/. lntemlrall fa~lsU. Vecllna je ostala u nemaCklm ~on~~~~~~~~n~~
1
do ae tam bra 1945. godlne vratall au se JevreJI u Sombor odakle su
moraju uvazavetf s obzlrom na uslove kako su I od koga au mogll bltl prlkupljenl.
Ne primer o porodlcl Benedek nema podatka de ]e stradela, ito zn11~1 de sa je
~a~~~~r:~a~ll!
0
1946. godlne nlko nlje aetlo. Medutlm, one je !mala pet flanovq I avl au lntar·
nlranl I ubljenl u nemefklm koncentraclonlm logorlma. Nl lekar dr Ervin Tibor
!~~~3~~ rn~~~~~~~-g~!~~IJ~m.~:~a~~~~!~:!2~~:~~a~~o
poznato kollko lh je pre rata bllo u m ru. d k 1 650 dub
m~~~
nlje pomenut medu frtvame. Sllfnlh propuste mo~e bltl jo§, all to nlje razlog da lh je bllo 1.260, a u eomborskom srezu, sa ovlma lz gra a, o o . .
da se onlma kojl au prlkupljall podatke I sredlll lh za itampenje mofa bllo Ita

::d:~~~:~ ~:~~=•z~~~k!l":e ~~:~:~~:~~~;:,~~~~~\~•,:,Oaz";l~g~u a':a~~~:l~~

prlgovorltl. Naprotlv, onl au ae ne aamo oduzlll uspomenl stradallh avojlh sun• I d obno nego 1 11 ostallm Somborclma;
rodnlka nego au zaduzlll I Sombor. Prema tome, broj Jevreja lz Sombora kojl au
pall kao frtva menja ae uz manje korekclje. Ubljenlh I poglnullh )e 842. Kako koje je proganjao I zvers m o ·
su analiza vrllene na osno~u objavljene knji.Zice, to ~e ovde bltl prlkazanl nekl
podacJ.
re!IU atambane problema 1 zaposllll aa.
Talco se flvot polako vra~ao u jevrejske domove.
Od ubiJenlh 836, u Somboru lh je rodeno 190, za 102 ae na znaju mesta rodenja.
dok lh je u druglm mestlma rodeno 544. To ukazuje na atalnu mlgraclju Jevreja
lz razolh krajava prema Somboru u kojem au postojoll povoljnljl uslovl za prlvre- u aeptembru 1945. godlno, u kucl lzvesno ~ Grlna
0
na Apatlnskom putu broj 21
ovor Tada au osnovall Jevrejsku
okupllo sa trldeaet Jevreja na mo~"r:: b~ll
1
dlvanje I flvot. Od rodenlh na straol, iestoro lh je lz Baeke Palanke, 12 lz Starog dra Mlrk8 Gutrnana, advokata,
Slvca, 8 lz Parabu~a. 7 lz Bafkog MonoAtora, 17 lz Baja, 8 lz Segedlna, 3 lz op§tlnu, a za njenog prvog predse n : ~~~ odlne u nemaekom zarobljenl!tvu.
1
Bogojeva, 19 lz StaniAica, 5 lz Bajmoka, 4 lz Stare Moravlce, 28 lz Subotlce. 4 kojl je kao Jugoslovenskl oflcl~ p~~k~o!i ~a~tog predrotnl novlnar I aaradnlk som-
lz Starog Befeja, 19 lz Bezdana, 2 lz Starog Vrbase, 11 lz Sante, 4 lz Apatlna, Poeasnl predsednlk postao Ja r d ~anas ( 1 70. godlne) dr Mlrko Gutman Je
9
borskog llsta U/ hlrek. Od tada o
8 lz Budlmpellte, 12 lz Baekog Brestovca, 11 lz Sonte, 5 lz Vlnkovaca, 4 lz Nemd
Mlletl~ (danas Svetozar Mlletlc), 5 lz Conoplje, 3 lz Kupuslne, 5 lz Baekog Braga. predsednlk." atka 0 Jevrejlme, prlkupljan)e noveanlh
2 lz Kmjaja, 1 lz Kolute, kao lito lh lma lz Kula, Osljeka, Novog Sada. Befo,
Baekog Petrovog Sala I lz mnoglh druglh mesta. . Prva vellka akclja blla Je sredlvanjo ~ borclma narodnooslobodllatkog rata I
prlloga I lzgradnja apomenl~a ~~~~grn~m~nlk u vldu bloka podlgnut Ja na J~reJ·
~Jima frtvama falllstltkog terora.
8 1
j leva atrane. Na mermernlm plotama
Socljalnl polo!aj I zanlmanje poglnullh bill su veoma razllfltl. Medu au 3 akom groblju, odmah na glavnom u azu 1 de Ovde borcl narodnooslobodlleekog
molera. 3 trgov~ka pomoonlka, 9 perjara, 1 kofar, 101 trgovac (all nlsu avl bill uklesana au lmena poglnullh Je:~~ja ~ol~u ~enac avake godlne dva puta; mlnu·
aktlvnl trgovcl, nego a_u I prestarell za rad prlkazanl kao trgovcl po zanlmanju), rata I predstavnlcl Jevrejske op ne
l odaje 811 polta lrtvamo.
~ulan
96 ueenlka, 4 aapundzlje, 13 ekonoma-veleposednlka, 2 kelnera, 2 modisklnje,
2 mehanlfara, 27 slu}benlka, 18 egenata nakupaca fltarlca 1 atoka, 7 prlvatnlka, tom a lk 8 1 obzirom na to da lm 18
7 zubara, 5 bra~ara, 5 elektrotehnlfara, 3 krojaflca, 13 trgovafklh putnlka, 7 nacf. Radl re§avanja aocljalnlh te§kocla a~ojlh v~~a :inagogu skup§tlnl op!tlna grade.
1
nl~ra. 2 kro)aea, 3 rukavl~ra.kao lito je bllo 1 Jndustrljalaca. fakultotskl obr• broj jako amanjlo, Jevrejsk~:~alln;en~k~suu prlvredl. U zamenu za alnagogu t d~lll·
zovanlh stru~Jaka I zanatllja raznlh ~rata. Sarno lekara, advokata, Jnzenjera, vete. pa je u alnagogl otvorena ~~~~~ atanu(u slromdnljl vemlcl. Za svoje po re a,
rlnara, apotekara I profesora Je pobljeno fetrdeset )edan; atudenata je ubljeno Jene au dve prlzemne kucle u __.1d - v_... r - •
dvanaest, ltd. Veclna fena bile au domaclce. . . .. . . .. tU Cfkwnrl oo'IIM ""*'-' M rata ~M IU we1
M ~~~loofiJOI>I-WIIeputa.
 42 M. Beljanskl
M. Beljanskl 43
Jevrejska op§tlna je uzela kuclu u Slnagoglnoj ulicl bro) 6 I namenlla je za ak
pove I molltve. Bogoslulenja se odr.Zavaju dva pula godl§nje, na Ougl dan~ osamdeset, ito )e ukupno 930. Medutim, u Somboru je prema sluibenlm podaclma
Novu godlnu. Kako je versklm proplslma predvldeno da bogoslulenju obavezno lz 1926. godlne bllo 240 jevrej sklh doma61nstava sa 1.150 dull. Poznato ja da
mora prlsustvovatl najmanje deset odrasllh mu§karaca, to nastaju kompllkaclje ae van Sombora I sllda nalazl lzvestan broj Jevreja, all Je malo verovatno da lh
da se udovoljl ovakvoj obavezi. Jer tdko je u 1970, kao 1 ranljlh godlna, okupltl lma oko dve stotlne (ako sa od 1.150 oduzme 930 trebalo bl da lh Jot negde lma
na molltvu deset Jevreja. Kao de lh vl§a nama tollkol Zahtevu bf 18 mogfo ud~ 220). Da II Je moguclno da lh fa prillean bro) ostao neavidentlran, da su pobljenl
voljltl, kako je fzjavlo predmolltefj lekar dr Joslp Frankl, ukollko bf ae odazlvalf a da sa o njlma nl)e znalo ill lh sa nile setllo prllikom sredlvan)a podataka. I
I onl Jevrejl k_oJI au eranovl Saveza komunlsta Jugoslavfje, all onf nlsu zafnter• .am autor ovoga dele )a nallazlo na podatke o neklm avojlm poznanlclma Jevr•
sovanf za odrzavanje versklh tradlclja. Pa lpak kad su okupljenl na Ougl d ·,rma kojl nlsu nlgde poplsanl. mada su ubljenl. Odatle sa rada pomlsao da Je
Jevrejl sa na~u u atmosferl koja lh podsecla na pro§la vremena, kad )e u Somb an, Somber u 1926. godlni mogao lmatl 1.150 Jevreja, all sa onlma 1~ Conoplje, Kmjaje,
bllo daleko V1!e vernlka. oru Svetozara Mlletl~a I druglh mesta. o ko)lma sa u aluibentm lzve!tajlma na kale
nitta. made sa daju pregledl za 99 jevrejsklh bogoltovnlh opltlna u Jugoslavljl,
Br?J Jevreja naglo se smanjio posle 1948. godlne kad je u Palestlnl progla.§ena da u zemljl lma 73.267 Jevre)a. od koJih su 16.320 u Balko). pa sa polmenleno
drzava lzrael. Tada su lz Sombora u lzrael otl!ll: nabraja)u opitlne kao Somber, Starl Stvac (27 porodlca sa 70 eranoval Bezdan
(31 porodlca aa 118 eranova). Stanlitt (12 porodlca sa 52 elena). Zbog avega
~~~:'~oi!,~J~et:u~;O::~~~. ~~ Jd~~~om~61ra
matlca Uli1c lea trgov M 11 0 'N k
FlnlcRenJtajn Etel, doma61ca Gro•
• 0 man eglna, the Finct Avram d~
toga, autor ovog dela pretpostavlja da feu gradu bllo 1.150 Jevre)a, all sa onlma
lz okolnlh aela u ko)lma nlje blla veca koncentraclja jevreJskog l lvlja. te au I
1 1 °s
elalctrotehnlfar saidner ~tlja "':t~ ~ d
1 ~!enlk ~ajslos Ervin, radnica Polak Marcel.
Senberger Mira, krojaCica S~Jn Rub, obu~a:esv:,:•;., ucenlk Sa/<fner Robert. krojaCJca
onl, polazecl od opAtlna. lskazanl u pregledu aomborsklh Jevreja.
novmk Svarc Aleksandar (svl otllll 19481 flnovnlk Adl rp~ do~Jca Svarc Helen, Cl-
dete Adler Olga. Clnovnlk Adler Joslp d~matlca Ad I 8{
1
~~~k" br~;~ f~~::~~~~;b::~.~~~~·1 't,~~1Cicd
9

novnlk Gros Arnold domaCica Gros M gd d

o: el
111
~:rrl,CII'IOYnlca Adler VIlma,
jullja~ t~~a"1rin~~
utenlca Fogel Mar!fa, radrnk Fuhs Vlktor Cl~l:"frt1ca ~lei Jullja, utefllk Flel Jovan,
or 111m, uCenlk filar Mlrko Cl-
Odavanje po§te patnjama Jevre)~ u drugom avetskom ratu koje su vezane :a
jugoslovenske 1 madarske lrtve. medu kojlma je bllo I Somboraca. )esta otkrJ.
vanje lepog spomenlka za poglnullh 700 mutenika koje au nemaekr SS.Ovcl ublll
u ciglanl kod Crvenke u Batkoj. Sprovodlll su lh IZ borskog logora I uz put
dent HaJ Aleksanda~. trgovaCkJ I'OillOtnfk ~~r eta ~j• Joslp, aepundflje HaJ Vlllm, 'atl)o
Dora, Clnovntk lipskt Zora date ll ski leo man a, dom~lca Kon Ela, atuden Kraus maltretlrall 1 ubljall.uoktobru 1944. godlne, kad Je postalo oCito da sa lailstl
Miroslav, ufenik Marton iletko Ct~ovnlk Ndorna61ca Mojlal Jelisweta, etudent Marton nate zadrtatl u Batko). SS.Ovcl au nocu lznenada otvorlll paljbu N Javreje u
Robifek Sari, muziCar RobiCek LJubica d ma1r'".,se':ela, doma¢1ca Oblot Oi!la. dom1 ctca clglanl. Tu lh je na moatu ostalo sedam atotlna mrtvlh pod ratallma. Preostale
~aCicas SakeI] Venda, dete Seke]J Nik~a d:!.cl eis~il~saveta, CinovnJk Sekelj Dotde. au poterall prema Somboru. zlostavljajucl lh na krajnJa avlrap naern: aamo od
ar tajn Afeksandar, ktmenorezac Vilh ca e I Marglta, utenlk Tare Donie.
ge% Vilha]m Nlkola (otiiiJ 1949), trgovac H ~mrf1.J",:lla. dorna61ca Vill>ajm Barbara, atu- Slvce do Jagnjeva ubJIJ au 36 Ilea. Neke te§ko ranjene pokuplll au akt ~vlstl NOP
a are, uCenlk Barkan Ervin dornactca lee I eEt.,lk (lrko lotilao 1950), domaCJca Barkan lz Slvca prenell u avoje aelo, nogovah I 1ee111 u jednoj od napu§temh kucla u
. • Y e a otlill 1951. godlne). Balkanskoj ullcl. (0 njlhovom zdravstvenom stanju brlnuo sa slvaekl lehr dr
Prema splsku Jevrejske opAline u s b · Aleksandar Miler, ko)l je zbog toga kasnlje odhkov.an. Ranjenl su doeekall oslo-
Je da Je admlnlstraclja napravlla room oru, u lzrael ae lselllo 68 Ilea. Mogutno bodenja u aelu 8 ndto kasnljo uputill su sa avojtm kucamaf. One kojl su )ol
Jellla ave one kojl su otl§ll jer p~st ~~sit utollko Ito nl/e u svakom aluetlju zab• uspevall da osianu na nogame terall su pred sobom razbesnell SS.Ovcl: med~
na primer, navodl da Je Mirko Hobe~eldsplsak apotekara £lurlce Antlcla u kojem, n)lma je bllo 1 neklh po)edinaca iz Bosne kojl au takode muelll Jevrefa. Omladl
ne vldl lz akta Jevrejska opAtlne Sill! oltl!ao sa eetlrl erana porodlce. Ito ae nac Vojlslav Vukreevi~ Je zapamtlo reel )ednog od SS.Ovca kad je vlknuo kole~
sandra Stajna, Villma Fl§era pa bt b no 8 · 1 kad su u pltanju podacl za Alek- na srpskohrvatskom: ·Udrl lh, Mujo, ja lh vl§e no merem tucl•, poUo sa I
SaraduJucll na ovom datu, apotekar ~~I ls~ljenlh blo vecl za molda desetak osobll. toga umono. Kako II je tek bilo onlma kojl su ave to trpell?
8
otl§la sa pet eranova da u splsk raus konstatuje da Je porodlca Vllhajm
zatlm nema lzvesnog' Erde!a 1 d.::g~~-ma Solei 2ula (ukollko to nlje Jellsaveta), s
Jovrejl kojl au ostall u Somboru ka I . g
r menik mueenlclma lz borskog logora na Jevrejskom grobl)u u Somboru podl·
8 au zajadnllklm neporlma boralke I jevrejske organlzaclje ~ugoslavlje I Ma-
11 1964 godlne na avetanost ae okup1lo preko hll)adll
u lzraelu prlsne rodaeke I priJat~IJsk~ va~:gl gradanr. odr.Zavaju aa lseljenlma darske. Na ddank 1j91ma.apsru •bill I a'nr Ito ~ se sa suzama prlsecall gorklh trenutaka
gradana, me u o
ked au 19«. godlne bill u kolonl progonjenlh.
Ostaje lpak ~dto ito je teAko dovestl .
tokom rata ub!Jeno bllzu 850 somboraklh ~o kraJa. Nairne. prema evldencljl je 1
1 j1 dr.Z8 vnlh hlmnl 0 borbl Jugoslovenskih I madarsklh Jevroje pro-
evroja, dok lh Je u. lzrael otlllo oko ~~~!~!II~: ;•~ trtva ma koja ~~ ta slobodu pale govorlll su Mara Naceva, pot·
 \
I
I
I

44 M . Beljanskl M. Beljanskl 45

predsednlk Saveza boreca narodnooalobodflafkog rata Jugoslavlje, Eden Gatl, ge-
neralnl sekretar Mal!arskog odbora proganjanlh za vreme naclzma, I Endra Sot,
flan Zemaljskog predsednllltva mal!arsklh Jevreja. U2: zvuke lenjlnovog posmrt·
nog marlla, dr lavoslav Kadelburg I dr Mlrko Gutman otkrfll au velle&nstven
apomenlk na kojl au polozenl vern:l I cveee. Pesmom pertfzana fz vsrllfVBkog geta
u lzvoden]u jevrejskog hora ·Braea Baruh• lz Beograda zavrllena je komemoratlvna
I potresna sveeanost. Posle toga je za dve stotlna zvanlca prlreden ru~k u
hotelu •Sloboda•. I tom prlllkom au ae u zdravlcame alobodl I prljateljatvu fula
potresne refl o uiaslma kojlma je u borskom rudnlku bllo lzloleno 15.000 Jay.
raja lz Madarska, Jugoslavlje, Grfka I Jtallje. Zlo61nl fa§lsta nad lznemogllnna
nlsu prestajall meseclma, do bl ubljanje 700 muCenlka u crvanskoj clglanl oste-
vflo na ave prezlvele najteze I najmuCnlje utlske. Ked proslavljaju dan uatanka
I oslobodenje avog grads, Somborcl donose cveee I vance dru§tveno-polltiCklh
organlzaclja I na ovaj spomenlk. Time sa Cuva uspomena na te!ka vremena I
!rtve koja su podnell Jevrejl.
Medu brojnlm naclonalnostlma u Somboru, u 1970. godlnl nalaze se I Jevrejl.
Nama lh mnogo: od 1.200 njlhovlh aunarodnlka, kollko lh je bllo do potetka rata
1941, ostao lh je veoma mall broj. Od mu§karaca to au:
Zolten Brefer, penzlonar, Aleksendsr Brsler, slulbenlk, Vlodlslav Brs/er, Jofar. Alelcundet
Vo1s, penzloner. Eugen Daniel, aclvokat dr Mlrko Gutmen, Tiber Gutmen (roclen u Su~
tiel), dlrektor •Sombor.lka tekstllne lndustrlje• (ranlfe ·Grosberg...., ), DezidtJr Erenlrefnd,
penzloner, Be/a Kreus, penzlonlsanl apotekar, Dezidor Kanisberg. penzlonlsanl tekstllnl
radnik, l..BdisiiiV LoJic, penzloner, l..Bo Obermen, penzloner (rodom lz Slavonskog Broda:
1944. prelao • partlzanskom jedlnlcom u Bat:ku, prekomandovan u XV vojvo<lanaku brl-
gedu •Petell Sandor• u koJoJ je blo polltlt:kl komesar t:ete. u t:lnu porul!nlka), dr Miha/IO
SektJ, penzlonlsanl lekar, dr Joslp Frankl, lekar (roclom lz Subotlcel, dr Josip FiftJr, vtJte-
rlnar (radom lz Sara)eva), Mlodreg ftltJr, aludent. EJordtJ SoltJt, bankarskl •Ju!benlk.
Otoker Skarda, rukavlt:ar (rodorn lz Sara)eva), Tiber Stain trgov•c, Allred Sento.
Mu§ko potomstvo lmaju dr Mlrko Gutman, dr Mlhajlo Seka, leo Oberman, Mlo-
drag Flier I Otokar Skarda. Kako su tm supruge druglh naclonalnostl, jar Je Clstih
jevrejsklh brakova malo, to je I potomstvo danainjlh Jevreja podloino naclonalnoj
aslmllacljl. Nekl od slnova sa deklarilu kao Jugoslovenl, kao Ato nekl kaiu da ne
znaju §ta su u naclonalnom pogledu. Aslmllaclfa ]a u Somboru prlsutna preko
dve atotlne godlna. Ona nlje mlmollazlla Srbe, Bunjevca, Madara, Nemce, Slovake,
Ruslne, Poljake, Jevreja, Clgane, Slovence I gradana druglh naclonalnostl. Asl·
mllaclonf proces u kojam sa na lzveatan nafln nalaze Jevrejl u 1970 godlnl
jeste posledica mnogobrojnill lstorljsklh 1 porodlcnlh zblvanja.n · oplttnl u Somborul: Glmm:.zza ~ 1 .,:'.:1: u listu Bun1...,1 c, bt. 37, e. ••ptemb., 1~2d,Sol,:
~ored doma61na porodlca, u Somboru su I !ene jevrejska naclo~alnostl koja
zlve aamohrane, kao Ato au VIlma Veltner, Ana Bozsn, OlgtJ, udova dra Mlklola
Sante, udova Ernea Kerenjlja, Juf/Ja Rainer, Jelens Erenfrajnd, Jelens Polak, M•
rlja Konle, Ela Vsls, Mllrlfa Rainer, koja je sekratar Jevrejska op§!lne, 1 druge.
Groaberger, Andrl/e Levi, Geze Hamburg, Nlkols H1mburg, Jull/1 Gonda, Steven
Vo/s, Komlo§, I drug!. lstl je alucaj 1 11 Jzvesnlm brojem fena; u splsku nlsu
navedene Jevrejka udata 11 mufeve druglh naclona1noltl, nltl one koja su u
clsto Jevrejskom braku.
Od t735. godlne, kad sa spomtnjo •IIlja Jevrejln u Somboru•, do 1970. godlna
pro§lo ja gotovo dva I po veka. Za to vrema su Jevrejl doilvljavall avakakve tre-
nutke. Najpre lm Magistral, na Jntervenclju odredenlh druitvenlh I pr1vrednlh
faktora, nlje dozvo(Javao da 1e u gradu 1talno nastanjuju, pa su od IIlja do Jakob•
Stajna, ko]l Je do!ao lz Conop1Je, pro!le 54 godlne, ave uz ogranlfavanja da ae
Jevrejl zadrie na jednom mestu. tpok, mlgraclje nlje mogla bltl za veflta vremena
odlagana 1 podno!ena, rnenjala su se prlllka I ljudl, taka de je broj I Jevrejsklh
porodlca u Somboru postepano all stalno raslao. Uporedo je Jafao I njlhov
druAtveno-ekonomskl utlcaj. Stalnl rest jevrejske naclonalnostl prtJkratlo Je drug!
avetskl rat 1 a njlm prote~l zl~lnl nemafkog fa§lzma I njegovlh •ledbenlka.
Od 1.200 aomborskih Jevreja ubljono lh ja preko 800. Potom su usledlla nova I
drukelja kretanja. da bl 11 broj Jevreja veoma 1manjlo. · ·
Oanes posla drugog avotskog rata, bl!l Javroj znafl bltl slobodan I ravnopravan
do 'In sva predrosude au lifezla kao da lh nlkad nlja nl blto. Da bl sa dotla
:~~glo"blio je potrebno da prodo vl§e dva stotlna godlna. I da 18 Jzdrie bezbroj~a
muke, neprlllke. ponlfenja. 1 do ae plaCe nad 1opstvenom audblnom ito Je bl a
tako okrutna.
IZVOR1
Dr Simon Gut!MI"I, A ezomlloti nidok tOrtfin•t:,;,lta:r~a :~~~~~~~~~~· J~~~~~k.
alantin T. Kastle, Ova znemenlta 1 raboriY~I s!.llora 1966 oProavata•, Somber; M~
61amparlja, Somber: florde AnJI~t/z pr~!~et~ 1 KPJ ,j somboru 1 oko/lnl 1918--1941.
n °.:;\1 ko Balfanskl Hronlka 0 n•rodnooslobodll.tkom
Janko Beljanskl, Hronlka o ambo,.
godine 1968, •Proavalao, S r: en ;Prosvelao Sombor: Matllna kmlga
1969•riod
ratu u' SomOonl I okollnl, 1941-1945. godlna. za od 185i. do !883. 11odina (nalazl
nxfenih JfiOire/ska crkvane aplt~a j. S,::,,~: kn/1;! rodenih JevrefoktJ crkvene op§l/na u
18 u lstorl]skom arhlvu u Somd ~ --'Ina (u lstorljskom ar!llw u Somborul: Kn]llica
somboiu u period od 1886. 0 • ,.... k a l tampana 1946. IU 1947. •ProsV&-
1
Sp/oak aomboraklh JIIVreja - lrtlfVa tf: ' ~f.:::k !bj.viJen u Spomenlcl o trldesetogod(J.
11 1
!II•, Sombor: Razvo/ trg<Nine u 5om ru. lloru 1901-- 1938 JlodfntJ, 1938, Jugosloven..a
ntlcl aomborake tfiiCNIH!ke om/edlna :
ltempartja I itomparlfo Joslpa Boln11 1 •
SS:::.,bor:
1/eJIIatar ne cr/rvono-op!t/Mke zlpllnlke
o-l930 QDdlno (nolazl •• u Srpskof crkvenot
Prwo.lwne crkvtJne opltlne u So:~,.!~lsnak u ~kolskom 1/IIU, br. 21, 15. decembar
1869 Sombor: C/~utoko 1•0 1 • k Somllotakim """'"'""· br. $48, ... eco
bar:'Olga Jsokov Jtl'lre/i u Somlloru, tlana u jedno rio<llno tlenak u Somborskim IIOo
bar' 1964, Sam~: Ntkola Aelle. S~~~~~~oRacl~. §pisak p;edrotnlh /!Ianava udrulenih
~/name, br. 518, 24. april 1964, Sam r, ' 1 atln en 1970. godlno (nalazl •• kod eutora
ltJIOVIC& 1 pr/Vrednlka •l.o/d• Ju Som~~O:,bor! ko/i IU oti411 u lzr~ei, aetlnfen f)1:::·
knflga}· £Jol'l!e Antle, Sp/selr ...,rea1 Slozl br 4 22. Janlllf 1906. vodlna; 8
godlna: Ptw.tko v~tJ u lgr~nlrom. tlonak u reJima inoiazl •• kod IKltora u Somborul:

u P,JIIkom IIOI>Iao - l i M I . .....lo IWI, godlno, • -rv

Od Somboraca u druglm jugoslovensklm mestlma five Nlkola Gombol, Andrlla
J• IIIIo . . . _ q Jftrej.l.
Antlcl, 'Fond orhl~•lre Jlrtide o aombo;lalrij J!Jima Jul 1971. godlne (nalaze •• kod autot'11
Bola Kr.ua, NektJ belelka o aomllors m tw •
 T
45 M. Beljanskl M. Beljanskt 47

kn]lge); I'Opla aomborlklh Jtwre]ll ko]l au ot/111 u /zrtte/, dolcum111111t Jevrejake Opltlne k Autor ove kn)lge je ltenogralskl prlbelello tKanja 1 uspomena Somboreca, t ime je dolo
1951. godlne (nalr1zl " u Jevrejskoj op!tlnl u Somboru); Poz/vnlc. Jevrejske Opltlne u !)()Stalo kompletnl)e 1 to au: dr Mlrlco Gutman. Bela Knous, Zohan Brajer, lad•s lov Lo§lc.
Somboru n• proslevu tetlrl decenl/a red• dr Flier Mlhs}l•. lz 1926. godlne (nttlazJ •• kod b.leksendar Va)s. Oezlder Konlsberg, Ourlca Antic, dr Kosta Gergurov. Sanko Mdlrevlc.
autora knjlge); Zoltan Brajer, /sprllVkll neklh podatak11 o somborsklm Jevrejlm•, jul 1971. 21ge Flat, Jolenlte Flei, Ana Kraua, VIlma Vehner, 2.uia llordeviC, JaUsaveta La~areviO.
(nai.W se kod autora knJige); Alojz Ujes, Pozorlln• tradlclf• grad• Sombor• 1197-1970. lobi, Alnksandar Brejer, Tlbor Stajn, Llnka Gonda. Leo Oberman, Olga Santderd•·Braun,
godlne, itsmparlja ·Merlcur•, 1970, Apatln: IIIja Oilnl~. PostlneN, osnutak I r•zvttalc , .. 1 drugl (stenolirafske beldke kao dokumenat nalaze sa kod eutora knjlge).
rodnlh oanovmh &koltt u Conop/JI, 1961, delo u rukoplsu (nalazl ae • lstorljskom arhlvu):
Zoltan Brt.jer, /zveita] }rwrejske rsdnltktt t11ta 105/10, u tukop1su (nalazJ ae kod autora);
Jolanke Fld, Spisak mest11 I /agora lrroz ko/11 aam proJ/11 1944. I 1945. ,00/ne (aplaak je PRIL021
rade<~ 7. XI 1971. godlne, a nalazl sa kod autora kn]lge); Jevre}akt •lmanah za godlnu Prllog f . Od mobl1lsanlh 1amborsklh Jovreja u radnleke hta, avoje uapomena o tragodl)l
5688, 111 godlite, lzdavet Savn rablna Kraljavlne Srba, Hrvata I Slovenaca, 1927, Ita""'" etotlna pobljanlh I umrllh govore:
parlja Anlstlekl zavod J. E. Klrhner, Vriac; Spisak sombotsklh Jevre}ll, a&ein]en 1. lllrl'-
1971. godlne prllikom poplsa atanovnl~tva u Jugoslavljl (nalazl ae u slnagogl u Somboru, Zoltsn BRAJER, penzloner: oPrvog jula 1942. godlne. okupalorske vlastl au naredJ1a mobl-
Ulica Rade Drakuliu br. 6). llzaclju Javreja lz BaCke 1 Sagedlne. Okupill au nu u BaekoJ Topoll I svrstoli u 7 tots.
u avakoj ted bllo je na)manje 200 ljudi. Bno)evl au bill 105/8 1 radom do 105/ 14. Otenoll
au nat u Erdelj 1 u okuplrenl doo SlovaCke. Radlll amo najgrublja poslova, uz tt~l.:;u vojnu
Akt broj 304/1787 Athlva u Somboru o tome da Jevre]l na u1ovaju graclensko pravo;
akt bnoj 304/1787, Udrulenje trgovaca u Somboru trail da ae zabranl useljen,e Jevraja; ostalo 1111 ja u tlvotu eotvoro. Ostale au na lst....nom 1ronu • -
1
pratn)u 1 atrelu ( . • •} Ja aam prlpadao 105/10 ea~. u koJoJ n••J! ~,'1J :J
1 • 1 k.:, 11
0 118
~ :
ole
akt bnoj 612/1787, narodba cara Joslla II o menjanju Jevrejsklh tmona I preztm111111 u masovno umiralo u eovjetsklm logorlma uslod epldemlte tllusa. All da se vratlmo na t
nomaekom neclonalnom duhu; ekt bnoj 135/1789, o naelnu lshrane zatvorenlk8 jevre]ska dogadajal Nab teta je oterana u Erdelj, u Mlltotfalu. Terall au nea da gradi"'J'alodnom
·~ "t pr~
naclonalnost1; ekt broJ 924/1789, nekJ aspoktJ pravnog polouja Jovreja u Austrljl; akt
bnoj 364/1792, pnotest Udrulenja trgovaca u Somboru prothl useljavanja Jevraja; akt
u jednorn brnenjaru. Tamo au pDeela psovke. tamar!, kundaCen)e 1 batlne.
demo u Kollc:e. u Slovaeko). Prvog aaptambra 1842. godlna uputuju nas na rus 1
rc'/,.
broj 411/1798, Udrulenje trgovaca u Somboru trail da ae obuatavt lzdavanje dozvole za
usel]avanje Jevreja; akt broJ 67/1798, ublranJe poreza od Jevreja; akt broj 421/1799, ln-
Dvadesot dan a
P111Y8C za Ill10
uK~!~Ionnlmaan:e~~~~~~~~~~· r.•~s8.:!,1 ~~~=~~ j~v:,U:~":;!~~vlial~~~~k!ve
""'" • ' kl I 1 101 t ta pobegao kao bolestan.
atrukcija o ublranju takse .toleranclje od Jevreja; akt broj 427/1799, davenja jevrejska lice, tzradivall mltral)eska gnozda. PoruCnlk N• er, 1 ~ 1 e 1' arutnlk Jonol Vdhadl.
Zamenjlvao ga je bruobotal~ n a;od~~':,.,K,!k':~\/e~ ~=mbr!o po,:l~ JM lelu. Ooblll smo
dace u btoiiCke porodlc:e; akt brol 445/1799, odgovor Udrulen)a trgovaca u Somboru
na zahtev da laz.ar Stajn otvor1 beka nlc:u; akt broi 471/1799, molba Lazara Stajna de ainu Ruska zlma nu Je 1
rl •k j noA Hortoba~ll;._ Oval 18 dotulceo Jevrejal Prod nailm
0
otvor1 nodnju: akt bno) 1133/1808, ugovor o zakupu tr1 lokala data lsaku EsloraJOO<u; ••• novog komendlra, poruenl • 8 • bo!1~ Ike provosll u kn~gu svoje pan>
bnoj 437/1809, Filip Ha)d..Ska trall uverenje o vladanju; akt bro) 250/1810 lntervenc:lja strojem odriao l• vojnlclma govor da tell ne P"'t'" 1 neee bill dok ou i lvl JeYrejl.
dice, A ako lsto te1e I vod l~~~· ~~~~~~':~j., z::j:la~. ~~111 su 1 tukll. prebiJali I ub~~
protiv Abnoheme Hajd..Ske; akt broj 350/1810, Samborski jevre)l duguju &3 forlnto po-
roza; akt broj 96/1811, molbe Jakoba Stajna da otvorl radnju; Isto mole Laurenc:lje Her· Posle toga )e nasta10 II st o1 I Kamenku Zlma eotrdeset atepenl Is"""
c:eg, 101/1811. Salamon Vajs u vezl sa gostfonlc:om, 862/1811, 1 drugl: akt bnoj 862/1811,
predstsvke vile Jovreja u vezl aa naCinom lzdavan)a gostlontca u zakup; ekt bnoj 778/1812,
gde au k119a atlgli. lz Ribalc:ina •nx:f °
P;jbanc:; s~otlnu. Str8farl, Odnosno n11ill madorskl
nule. U a1roju •• umestodo214 ja 18 Opl)aekali su ave ito amo Joi lmall, saeuvoll
molbe Salamone Vajsa da mu ae dozvoll I toeenje plea u du~enu; ekt bnoj t49/1813, lander!, au nes poskidelt go 8 0 · k leva toplo rub[je. Krajom decem-
Ill prlkrlva11. Oduzell au burma. Prs~nJe, eas:~~r· ,": •• ,;..kll, talko su hodall. BrcJno
blba Marka Sene zbog nenaplactvanja duga talc nt putem lntervenc:lje jevrajsklh aute>
rlteta u Somboru; akt broj 438/1816, tzveltaj Avrame Mrezovlu o kainjavenju noposlul- bra, medu mrtvlml H nalazllo 90 rugOVI. ko l IU 18 Jot mog/1 kretatf. Cet,..Bs1og
nlh trgovaca; ekt broj 842/1817, popil Jevroja u Somboru, sestavlo Matija Jozl~, senator atenja tete aman)llo H na 99 ljudl. lo ; ~~I J~ um odreniJa pokulavao preko neka
Meg/strata; akt bno] 32/1818, popls jevrejsklh porodlca u Somboru; akt broj 75/1818, )enuara 1843. godlne nare<!ano I• pov1 • e erl)lvl. Prlmetlo sam da u n)enu ku~u
Rusklnje da s• apasem, ali l• O<ta blla vrt;:,~ar."Naposlotku ml Ruskin]& rete de uvete
Abraham Sen moll cia mu ae dozvoll da otvor1 radnju, a gmear Karlo Haberfeld radtonlc:u
404/1818; akt bnoj 515/1818, molba Jevre)ske crkvene op!tlna da se slnagoga u Somboni Mvra~a 1 tarac:, aav upu~ton, kao do Je P1 K k~ me )a tal uzeo da lspitlva I seslubva,
os1obod1 placanja poreza: akt broJ 523/1818, uputatvo u vez1 aa poslovanjem )ovre)sklh doclem n)enoj ku~1. Ked temo, on•J a1arac !dakle sam, koje Jezlke govorlm, kako sam
gostlonlca; akt broj 1664/1818, popls levreja kojl plaea)u takau toleranc:lje u Somboru: I to na ·hohdoje• jezlku. Ko eam, 1to sam. u trap Trl dana nakon toga prlstlgia
akt bro) 29/1829, praglecf olnoma!nljlh I bogatl]lh jevrejsklh porodlca u Sombotu zahtav dospoo na frO<tt. Kauo jo Rusklnj1 da me ames;~ dablo. od eovjetske jedlnlce propus-
dad 18 arnanjl porez; akt bnoj 359/1829, Jevre]l mole da lm 11 atevl na uvld pi"8Vllnik au prothodnlc:e Crvena ermlja. lzl§eo aam ldol':z111• poole pnobo)e Stal/lngradskll9 fnonta
U rulen)a trgoveca. nlcu all zamalo. Jar on1 Ito au kao II1as aa sovjatlklm 1)udlma. kazolt au ml ·bu-
n lsu' !mall pojme o menl I mojlm '~jret/":robllenlh nemaeklh. madarsklh 1 rumu"i::l'
Podac1 za ovu knjlgu crpljanl su I ll drugih arhlvsk;h dokum~ata kojl au po znaCaju maik.. ne treba. Ndao aam ae u o on zarob )antCkl" Iogar u Hrenovo]u. Zlma, g •
vojnlka. Sa njlma sam dospeo u aov)etskl ravllo ustol u logoru. lmao J• neklh 40.000
bill •sotniJI•, ill su omogul!evall da aa na osnovu njlh docle do zakljueal<a 0 dru!tvenom.
teror koja aem pratrpeo, tlfuei •va l~ ~=~•ka ko"munlste. parttrene, ko)e ~ u ma~';;!~:
prlvrednom, po1it1Ckom, kulturnom l varskom poloiaju Jevreja u Somboru Takvl podacl
c:rpljenl au lz ovlh dokumenata: 164/1776 211/17860 411/1798 18/Hi10 406/1810 zanobljenlka. Tamo um areo 1 90 0
u do roll na lstoenl front. Onl su lma 1uta 1
vlastl takocla. kao kainjeniCke lele~ia ;~11 ~ 1 lz Baekog Brestovca l Jull)a Spovboakr ~
1
1
1460/1814, 432/817, 438/1820, 350/1821 , .298/1826, 301/1829, .275/1831, . 1193/1834: sa c:mlm t&ekama. SlUm sa u d mma 1943. godlna . leten aom u
928/1838. 377/1839, 693/1841, 115%1845, 570/1845 741/1846 459/1847 1375/1847 Baekog Petnovca. U Hrenovolu saN osta:'o.Jeo Tame upltem atariJu lekarku: •lar tu
n c:
J:
~=':.tu~;.~d:~::"~:gleC:r:.0 Ja blh negd:~~~;."t'! ~I ~~dr':O~~~~~. 1
1468/,1850, =1850, 745/1852, 218 1853, 1559/1860. 2987/1864 1256/187i 1514/1871°
2120 1871, /1871, 721/1872, 69 1882, 658/1882, l8/1885, 749/1887. 11023/1888. •
poeto]e tolke 1 poljske vo)na ]edlnl~ !~:;' 0: nlja e~la za Jugoslovanske jedlnlce.
8

Sarhva navedSoanabodokumenta, detaljnlje tU eemo brojevlma n.eznaeenl nalaze sa u latorljskom Cohoslovaclma, Ja sam Jugoslovenl vr
1vu u m N. ' .
48 M. Beljanakl
Mlallo aam 1 mlallo Ita tu. Nap1iem p11mo jugoslovenakoj embuedl u Moskvl. no
OIIMVI!Utl al8nje 1 tvarl. Dobljefn odgovor lz Moskva da postojl metovltl jugo.
~ ~ da 11101111 atupiU u n)eia, te da okuplm ostale kojl tele de stupe u
n)ega. Odlhnuo aam hvala bogul Nu dvedeset se uputlmo lz rumunskog logora Orankl
u Teanlcko kod Kolcimne, gde ae nalazlla jugoslovenske pertlzanske Jedlnlca. Kohko sam
mogeo p..-nltl, tu je blo )eden betaljon na obucl. Posteo sam komandlr tete s obzlrom
na to c1a aam rezervnl porutnlk jugoslovenske vojske. U aprllu t944. godlne do<lo pr&-
komanda u ~goalovenaku tenkovsku brlgadu formlranu u SSSR. U njoj sam po.
atavljen za Ike natelnlke brtgade. Na toj duinostl sam blo do kraja rata. Br1·
gada je dolla u Jugoalavlju 24. marta t945. godlne. Utestvovale je u proboju Sromskog
fronta 12. eprtla 1 kroz borbu se problla do Zagrebe I Trail, gde je okootano ratno
stanje.•
L.adtalav L0$1C, penzloner: •Js sam blo u radnltkoj tatl broj t05/ 11. Mesec dana su
nu oe;zen:lrall• u Batkoj Topoll de blsmo nauflll madaraku komandu. Ceta jo pro-
bate~~~ u Bilka, u okuplranom delu Slovatke Radlll smo u kemenolomu najte1o flzlt-
ka poalove. K8ko amo prolll? Od nas 220 1z fete ostalo nas je fetvoro llvlll. Na Is·
totnom frontu amo bill 23. 11ptembra 1942, u mestu lllnfe. Nat posledn)l komandlr
blo Je Lulo Val. porufnlk, u clvllu dlrektor segedlnske kudellare. Pratllo nas je 26
vo)nika. K8ko au tukll 1 mue111 Jevraje, pe to se ne da lsprltatl. Ubljall au, a ne samo 1. Jevrejska ullca u Somboru. tnlmak
muetll. Sto nlau dotukll, umrto I• u Sovjetekom Savezu od tlfuaa. Malo I• natlll I d~ lz 1871 godlne
Uvelo oalobodenle. jer kojl au teranl na povtaten)e poblle Ill je fallstltka vojska zato
Ito au ametall. Kako ml je kepler Andrei Bereek lz Segedlna, salal broj t08, kazao
da je euo Ita razgovaraju oflclrl, nalme da svl Jevrejl lz radnlh fete lmaju bill llkvl·
dlranl, to 11 odluelm, to 24. oktobra 1942. sa jol trl druga predem preko amrznutog
Dona na -letaku atrMiu. SovJetske jedlnlce nlsu bile daleko od nas Slulall smo
kako na pozlv atrdara odgovaraju lozlnlcu I ono njlllovo •avojl• . Kada nes Je crveno-
annejec - ' « ! , na pltanje •leo Ide•, ]a vlknem •avo]I•. U logoru Slavjansk prtjavlm
11 keo razenm1 porllbllk Jugoalovenake vojske, all me pozva aovjetskl komandant I
uopltl da me ne mogu keo takvog drlatl u logoru, nego to me prebacltl za tumeea u
logor zarabl.)enlh Nernaca; tu sam proveo 11 mesecl Kako )e bllo u toku formlran]e
~ partlzanaklh Jedlnlca u Sov]etakom Savezu, to podnesem molbu I budem
prlmljen u nalu tankovaku brtgadu, u svotatvu glavnog lntendanta. Doblll amo unlfor-
me, - · na rubve arno prlllll pertlzanake oflclrake I podoflclrake flnove. I tako u
Moekvl, litem M, YOZimo 11 tramva]em, a svet ae zagleda u naa. Cujemo kako aov·
]etMI oflctrt medu IObom komentarllu ko biamo nu trojlca mogll bltl (Durde Kesler,
Nestor Bonlolkl IZ Sante I )e), da II amo engleaki, amerltkl, poljskl, tl)l smo voJnlcl
Na to 11 dlle Nestor Bonlolkl I pride aovtetsklm oflclrlma sa reflma: •MI smo f ltovl
oflclrt, ml arno jugoalovenalcl partlzanll• Naatalo je grljenje 1 ljubljenje, aovjetskl ofl·
clrt au nu proato opaell, nlau htell nl full da no molemo pcl(!l a njlma u lteb, no
alavlje. Bill arno 110111 u njlhovom ltabu, all no obltnl goatl, nego ceo dan [ ... 1 Kad
Je bilgada atlgla u Jugoalavi]U, ja sam vile pula, jot u toku rata, prolazlo kroz Sombor
I tedli 11m upoznao mo]u budutu auprugu. Tada sam tuo Ita ae deallo aomborsklm
.lftre)lme I cia au 11 nllma etredall I mojl roditeiH. Dok aam blo u Sovjetskom Savezu
~ - M, ealc sam pltao I naieg generala Vellmlra Torzlta kojl so nalazlo no
- u .Jugoeloven8lca Vojne mlalje, ell nlje mogao odredeno da navada Ita J• sa JevreJI·
me u BaelcoJ. Kalco Je, lpelc, lpOmiiiUO da mu je poznata audblna Jevreja u Beogradu.
to Je I menl poatalo ]unlje Ita ae daello I eemu ae mogu nedatl. IIAoje alutnje au se
~ cia au nail llradall [ • . . 1 Prolle au tollke godlne, a ja nlkad nlsarn allgao
-.-Ina da I I raapltam Ita je sa poitenlm kaplarom Andralom Berfekom bllo,

=.Je II 01110 tlv Ill je poglnuo. Ullvao je poverenje nas iz radnltke fete. nh krltltnih
dr ~'L~ 8ada predao mu je avo) sat. Kapler mu J• rekao da ~e ga sat
u __......, na njegovom ulalu broj 108. Dr Volf nate dotl po sat, poglnuo je
2. S lnagoga u Somboru. posle dr;:i-'
svetskog rata protvorona u ou
utenlka u prlvredl, snlmak lz 1971.
All liDo Je sat ea&Nan, nab oetene u keplarovoj porodlct keo lzuzetna uspomenal• god inc
~Kf:~e.,_._T-'-r: •Moblllun sam 1. lula 1942. godlne u radnlfku fetu
-oJ 108/ • ..,...... otaranl amo u ErdeiJ, u Holmotd, gde arno vedlll kamen
I JIOprfti)ell tii*W. T - amo bill oleo tr1 meaec:a. Stigll amo u Kollce 1 odatle bill
 Dr Stmon Gutman
~omborskl r~bln I pu
bliclsto umro 1939 go-
dine

3. Prvl lilt knjlge Hevra Kadlla, Sombor

7 Mlklot Santo. predsednlk JevreJske optune u Somboru. govorl na otkrlvan)u spomo· 9 SpomenoL Jevrc)llru>·irtvamo fattzmo u Somboru
nlko somborsk•m Jevro)lma-!rtvomo fo§lzmo. 23 XI 1947

8 Sa otkrtvanja spomen1ka somborsklm Jevre)lma-!rtvama fdlzma, 1947 godmo


10. ~~~t, Jevre)una·pronudnom radnicoma u Borskom rudniku. kojo su naclsU ublio
1944 godinc Spomenlk )e otkrlvon u Somboru 19 IV t964 godone
M. Beljanskl 49
uputenl na 1sto¢nl front. uvek I za sva vremcna pod honvodskom atTafom Nat koman-
dlr blo )e lzvesnl potporu¢nlk Rajnhardt. Vojna pratn)a nl)e prelazlla bro) Od 15 ljudl u
okuplranom delu Sov)etskog Saveza, nab eeta Je boravlla u Nlkola)evkl udal)eno) nekih
pet..est kllometara od Dona. Radio sam kovaeke 1 polklvaeke poslove sve dok Nemcl
nlsu poralenl kod Stal)ingrada. Tada )e nostalo optte rasulo Sutradan je nas t4 I»
beglo lz ¢ete. M edu nnma se nnlazlo I narednlk Verd. Pobegll smo u DlmltTI)evku
ler sam mlsllo da tu srestl rodenog brata Sandora lz t05/ t4 eete Belall smo 1 belall
uta)utl t7 dana po ruskoj stepl Vrtell smo se, zapravo, u Istom · krugu, na Istom prO:
atoru. Sneg, zlma. vejavlca Kad god uveee zastanomo, uvek ustanovlmo da amo na
lstom mestu vet bill. U nckom magaclnu, ita II JO bolo, nabasamo no solo Slroke. Praz.
no, kute naputtene, )edlno u kraln)oJ kucl zateknemo fonu. U tom primetlmo da selom
prolaze I bofo vo)nlcl U natu ~utu uletl madarskl general·ma)or. Nl)e nom bllo sve-
jedno, prepall smo so. Narednlk Veret )o ganeralu •ob)atn)avao• da smo u pokretu,
da smo se tek malo sklonlll, all nam )e bllo )asno da Je 1 general pobegao od svo)e
)edlnlce ne bl II se ljjde sklonlo dok ne dodu ruske trupe Teda nlsmo gladovali. !mali
amo dva kon)a, I zna sal Dotll smo I do netto orul)o Prvog februara t943 godlne
stlgli su crvenoanne)skl, ruskl vo)nlcl Njoh dvo)e lcao lzvldaeka prethodnlca. 1111 su od
kute do kute. JliVImo lm se do smo beguncl, !to lm potvrdi 1 gazdanca Ruskln)a u
¢ojo) smo ae kutl nalulll Trotog dana su naltli nostupa)utl otalonl ruskc arml)e Dali
au nam uputstva u kojem pravcu da ae kretemo Sme!tenl smo u kolhoz ogradcn bod-
ljlkavom llcom Verovotno je tu blo logor 1 u vremo nomaekog nastupan)a U ovom
logoru blo sam tr1 dana Mene I )o! eetvorlcu begunaca prozovu po ranljo saCin)onom
aplsku. Tako sam so od proganjanog Jevro)a, begunca lz ¢ete t05ft3, preobrazlo u
crvenoanne)ca. u ruskog vo)nlka Dospco sam u 108 sovjetskl pontonlrskl batal)on, ali
sam pre toga mesec dana blo u mlnobacaeko) eetl Pod komandom majora Plto!ena,
molda se zvao Petar.PJOtr batal)on )c nutupao prema Kl)evu Odetu crvonoarme)ca
prlmlo sam posle lest mosecl U ma\u t945 godine zaustavlll smo se u nema¢kom
mestu l4ngsberg am Varto. oko 80 kl ometora udaljenom od Berlina. U oktobru t945.
godlno bio sam demobillsan lz Crveno arml)e I vratlo sam so u Sombor. Tu sam euo
u tnogodl)u 1 nosretnu sudblnu somborsklh Jevro)a Ostoo sam sam od nate ule pore-
dice. U nemeeklm koncentraclonlm logorlma. fallstl su ml ublll oca, pot rodenlh ses-
tara 1 dva rodena brata oterono na Pog Od 2t0 Jevre)a lz eote t05(t3, kollko sam me-
gao utvnlltl, ostala su nas !Iva tro)lca Milko Gevlre Eugon Dania I )a.•
Alekaandar VAJS. penzloner ·Mene su u Jevre)sku radnleku fotu otorall 6. )ula t942.
aodlne, u Baeku Topolu Nu stounu baeklh Jevreja, toga puta smo sretno pro!ll. Jz.
ilvo)enl au atru¢n)acl, medu njlma 1 !olen, s namerom da nas ukl,uee u operetivne
honvedske jedlnlce kao vo)nlke Onda su nil$ pustlll ku~ama, s tim da ~e nas vo)no
Jedlnlce pozvatl kao svo)e obveznlke Modutlm, do aprlla t943 godlne niko nas nlje
pozlvao polto su jedlnlce po hltnom postupku uputene na lstoCnl front. 0 nama nlko
nl)e vodlo posebnu brigu 1 ml smo ostall kod svo)lh porodlca. All u prolat e t943 go-
dine nas 220 zaostallh Jevro)a budemo pol<upljenl kao Jedinlea 4/ t , I pod strafom.
kao '1 svl ranl)l Jevre)l, budemo uputenl na rad u Erdel). u Banfohunjod. Preko Erdol)a
1 Karpata smo uputenl na lsto¢nl front radlli smo u Prlp)etsklm moevarama. u St•
nlalavu 1 lavovu stalno so povlaeecl prod naletlma Ruse. Tako smo u decembru t944.
doapell na austriJsko-madarsku torltorf)u, do bl na~ u K-r~~m~~~~a~ kbrocto:z•ed~~
logor Tu su nas Rusl oslobodlll 3t marta t945 9 ne. 1 Sombo
·trt nedel)e Svl lz mo)a porodlee 1 od rodblne pobl)enl su Od Vo)sovlh lz ra
.~~-1o lh .Je preko trldeset Mo)a )e srota bllo ito sam . umoo bvohzltl auto, pa alca
u mel
"- · 1 1 BaCk Topole lnaCe I I )a pro!ao o
okupatorske vlastl s ra¢unleom pustl e z spe ovodlll na lstoCnl front dok smo so
hll)ade ostallh Jevreja lz Betke Kad su nos r obll ' 111 honvadl 1
zedrfavall na nekadatn)oj madorsko-c:;r/"::r) .~.¢::~e.!; ~":zd~~. j~r Jov':!Ja ko)l su u
bndarl govoretl nam da smo se r odavno bllo medu flvima. Medu nama
Juen t942 godlne dospell na lsto¢nl front nl)e do su madarskl vojnlcl I ostale je·
lntamlrclma lz radnl¢ke eete 4/1 pr~ri¢D J v~o : : prema Jevre)ima ne sme postupatl
8
dlnlca pod oru.fjem tada doblll nare on tao do smo honvedl, ! to noravno nlsmo bill.
gn.obo, nego da se prema na~ odrodnoso~to)ne all sam sklon verovall do )e takvo ,...
He znam koliko su takve prl~e ve •

50 M. Bel]anskl
polofenje me~u ma<Sarsklm drfavnlm 1 vojnlm rukovodloclma moglo postojatl 1 obzl-
rom na tlldaJnje polltlake 1 ratne prlllke u avetu. Uglavnom, bez obzlra na ave nale
telkoCe. m1 amo prettpell mania trtava.•
Prl/og 2. Kalco je bllo somborsklm Jevre)lma I Ita su preflvell u vreme lntemaciie go.
vore svedol!anstva prellvellh kojlse ovcle navode:
Bela ~RAUS. apoteker: •lstovrameno kad ae u Somboru 6. eprlla 1944. godlne
pol!elo sa lntemlran)em lzllla )e naredba de moramo na avo)Oj ode61 noslll
1 javno tsticatt futu iestokraku zvezdu. Prvog dana su nemaeka I madarska
poliCIJI. landarmertja 1 vo1ska. uz audelovanje lzvesnlh civile. pokuplll ml~e
mulkarce. Uhaplenl au na)pre bill zatvorenl u glmnaziJI, 1 potom u galetan
(kod Pozorllta. preko puta luturanske crkve, gde Je danas. 1971. godlne,
fabrlka clpela ·Miadost•: nekad )a to bllo akladllta za preuzlmanJe eahura avl·
lenlh buba - prtm. M. B.). Drug! tales progona usledlo I• 21. aprlla da bl do 28. IP.
rtla 1944. bill okupljenl 1 lntemlranl avl Jevrejl. Nekl au transportovenl za BeCku T()-
polu, Segedln, Ba)u. a odatle u Aulvlc Ill Austrt)u. On! Ito au otpraml)enl u Aulvlc.
avt au pogulenl 1 apal)enl u krematortjumlma. Uglavnom, u Aulvlcu au stradall tako
re~l svt nail gradanl. Aukeo blh jot to da )e slavnu ulogu prlllkom lntemlren)a !mao
potpukovnlk Ferenc Zalafdl, komandant landarmer!Je za baeko-bedmku lupanlju. NJ•
gova komanda nalazlla ae u Somboru gda )e bllo I tupanl)sko aedllte. Po lrtve su od-
lazlle me§ovtto komblnovane patrole od pollca)aca, fandarma. civile I nemaakih geste-
poveca l SS vo)nlka, kako u kojem sluta)u. Jevrajl au ae moral! Zl put spremltl za
nekollko minute. a mnogl, Ill svl. vet au odranlje znall Ita lh bka. pa au prtpravlll
kofere 1 zevefiiaJe •• naipotrebnljlm stvarlma I hranom. Ito lm sprovodnlcl obltno
nlau dozvoljavall da ponesu, Ul aamo ne§to malo Ito au atlgll da zgraba kad au po-
lazlll ~ avoiih kuta.•
21ga FLES. penzloner, zanatli)l. vlasnlk vrtate garniture: •lzvukll au me lz kreveta I
zatedno aa ostahm Somborelma oterall u Batku Topolu. Orugog ma)a 1944. godine,
transport )e prlspeo u Aulvlc. lema je dr Mengele 1a 1vo)lm Nrednlclma vrllo aalek·
cl)u ko te bill ublten, a ko te ostatl I bltl upu~en na tad. Nes 470 au lzdvo)lll •a 111d.
Doblll smo prugasto robl)atko odelo plav()-Sivkaste bo)e. Odvell au nas u llezl)sko
masto Vlsteglzdort, gde sam radio u tekstllnoj Iabrie!, Odavde naa 1rldeaet lestortcu
oteraJu u Zajlerveserl, u kamenolom. gde amo popravl)all feleznl~ku prugu I bill u , .
dlonlcl. Z.hvalju)utl mom komll)l. takode lntemlranom Joslpu Vltenbergu, otkupljlveeu
etarog gvof~a lz Haiduk-Veljkova ullce. budem vraeen u Vlateglzdorl gde au traflll pot·
klvK& I nekoga ko ume da ae bavt negom 1 J&een)em kon)e. Ja 1em Jzutenl koveC I
potklv&e, a k1ko Hm u prvom sveukom ratu zavr!lo u Teml!varu 1 kratl veterlnankl
kur11, to aam a~1 dospeo u nem&eku komandu koja )e tlmarlla oko 500 kon11 [ ••• )
Kako au Rust nastupall. taka eu Nemcl belall. tere)u6l 1 naa logorale. Os1obodenl amo
u koncentraclonom logoru Bergen-Belzen. Ku~i u Sombor vratlo sam •• 24. avgusta
1945. godlne. Fe!lstt au ml ublll mater I oca, lzgublo 11m 1ina, ublll au m1 rodenog
brata l eettrt ro~ene aestte. njihova mufeve 1 n)ihovo devetoro dace. lzgublo sam 22
elena ufe porodlee [ ••• J A ked a P111 ltlgeo. narod. komll)a au pohltall ne aamo da
me pozdrave I da ml lskalu IVOju radost Ito sam oatao llv nego je avako pltao: •2i·
ga, Ita tl treba•l•
llnka GONDO. dome~lca: •Po mo)u avekrvu lauru Goldarbajtar mog petneestogodll-
n)ell alna Jullja I mane dolla au petortca aprovodnlka: pollcajac, 'tender, SSovac 1 dva
c1vll1 lz okupetorake organlz:acl)e •Turan)l vadasok•. Mufa 1 u ml oterall kojl dan , .
nlje. Preko Baja. nal mnsport )e atlg10 u bllzlnu B&ea. gde au odablrall ko ~ u Aul-
vtc, a ko na tid. Ja aa111 11 alnorn odra<lena na lm1n)e u Altprereu udaljenom 60 kl-
lometlra od BK&. Kada 11110 polazlll. kter dra Oblate skloplla je ruke molatl: ·U•·
mite me •• eobom, Ja nooo da umrem.. Drug! au odluelvall 0 na!lm sudblnama Na
lstom lman)u bllo nas Je 56, Ito Bablena Ito Jevreja lz Mallarske w: pola kilogram&
hlab1 na nedelju dana, dok arno dnevno avt akupa dobl)all 50 klkigram1 kromplra za
trt obroka. Gladovalo ae, kako da nel Aadlll amo ave uz nadzlren)e Namaca. Sin ml
. I
~
.I
M. Beljanskl 51
Jullte bude zaposlen kod zldarskog mejstora. Kralo ae radl lshr:mel Petog decombra
1944. 11od1na oteraju na1 u Bergen-Belzen. Tamo nas s. aprlla 1945. godlne utrpa)u u
I '
vegona I • )ednog kra)a Nemaeke potnu YDZIII do drugog dvanaest dana dok na11110
atlgll 11 Tlwezlno u Ce!koj, gde omo I oslobodenl. Odatlo ~. alnom vratlm' •• kutt 28.
)una 1945. godlne. On rnl )e blo velika brlga 1vellka utehal•
2ufa DORDEVIC, ro~ena Veltner. slufbenlca: •Ma)a 1945. godlne, hda aam ae aa
.,i
. I
• I
ma)kom vraCele lz nema~ke lntemactje, na ledno) od usputnlh leleznl~klh stanlca or•
Ia 11m evog budu~eg mula Joslfa Dordevlta. On )a kto jugoslovenskl vojnlk proveo
u zarobl)enlttvu fetlrl godlne. Nlsmo Jedno drugo zapazlll clok u bllzlnl eeo,.,1 nlsam
nelto vtknula na arpskohrv1tskom jazlku. On 1e osvmuo 1 amelatl uplteo: .Pa vt ste,
drugattce. Jugoslovenka?o On )I otl!ao avo)lma u Nil. doplslv11! tmo •• meaeclma. U
SomboN amo •• veneau I. mata 1946. godlne. lmamo dve k~erke, od kojlh sa atarl)a,
po!to je okone&la atudl)a, vet I udelt.• ·
Jellsaveta LAZAREVIC. rodena lebl. penzlonlsenl prolasor: •Odvell eu nas u Ba)u I
atrptll u magecln I fabrlku nemeJta)t, kalco koga. <Mda au nas amestlll kod btJsklh
.levre)a. Onl eu mlsllll da Rete dotlvetl na!u oudblnu. Nekl 1<1 nam govortll da amo
ml -~etnlfkl Jevre)l• (okupatorske vlastl au ave Ito )e bllo vu- za erpsko lma zv•
II .tetnlakom•, ito )e bllo vredonja, podruglvan)a 1 potcenjlven)e - prim. M. B.), a
onl lz Baja au tobofe drukCIII I n)lh nate lntemlrttl. All tmo 1vl rajedno transportov•
n1 u latoj kompozlcljl. Blla 11111 u vagonu 1a Margitom Rozenberg. rodenom Lab!, Evom
Aozenberg. Julljom Safer. ISidorom Rozenbergom, rodataljlma Zlge Fleta, 1 porodlcom
lebovl¢, Unkom Gonda, Vlh-.. 1 2utom Veltner. 11 bl)moCkom porodlcom Denl)ele
Gutmana od 4 elena. tu )e blo lltrl Sozberger. rodltel)l Lld11lava Lotlca. mlsllm Ml·
ha)lo !Ortner aa euprugom. k~erkom I n)en1111 111.111111. Clanovt porodlce doktora Oblata.
nea oko 80 Ill VIle. Ito )e tetko prosudltl. Nlko u vagonu nita lmeo nlkakvog mesta.
Stajalo ae Ill eedelo jedno na d"'901ft. Nemcl nlsu otvarall vtgone trt dana I ttl n~l.
nlau nam devell vode nltl hrano. Putovall smo oko Baletona, prema Beeu. lsldor Rozen-
berv J• vlkao: •Mo)l k~l tlvl u Beeu, ona c!e nas ave apasltl•, dole IU Flelovl I mnogl
drug! lzgublll priaebnost. avak )I pone!to priCIO, obetavao I nadao ae lzbavl)en)u. Noga
au postole •slonovsk"'. ctekle, n:obrakle. debele od sta)en)a I podnotenlh muka. Zar i' ..
J• tudo Ito au 11 lnternorcl u takvtm uslovtma prevolenja rlloll, vr!lll nufdu pod •• ~ ;
be? Jo6 u 8a)l sam naslut!la Ill nam oe oprema. Dok au Jevrejl na kollclma gur~~ll
jednog atorca. ova) )e pltao Ita ae •• n)lm red! 1 gde ga nose. No to I• ptlsutnl voln•k
·, .
I
odgovorto: •Ne boJ ae, atarl. bled dobar za veltaCko dubrlvol• Kompozlclja I• ltlgla
u Gezendorf bllru Beta Oteran1 um ne poljoprtvredno lmanje Uhterritajn. lzmedu
Bee. 1 Brattil- u mes.tu Fel!lberg")mhof. Tu um blla do 1. lebruara 1945. godlne.
Kada nl)e bllo pciljsklh radova terall 1u naa de kopamo )ame za tenkove. klopke. P()-
tom au na• oterall u Terezlno u ko)em 11 Joi carlca Morl)e Terezl)a tradlle vellkr
kasarne Svdta amo redlll 1 gladovalo ae ufosno, uiasno. Na nama I na menl vtsl I
(! v1 dl) 1 t lea Ovako preko glove povuCem rukom I skldam lh u goml-
:!n!roosl'obodent u,,: ~ ,;,11 1945. godlne. Stlgll au Rutll U Terezlno au Nemcl d()-
=~e~~~·:r.,~~~:"f: ~froraz~l~'::"rz' ~i:~cS:: ~~~b~lic!':' ga"h:u:.-~:.7!~,.~jj~
11
ntnl zerobljenlcl cela Evropa aa ovda koncantrlsale. )er au nemee«e Jedlnlce u kovo~
1
delu Ceike posleanJe kepltullrale [ • • •J..! ~~"!~.:· t~~~ ~ rN~,!~!:$,~ie;::.e
1 11
Ferenc Zaleldl u maju 1~. godu>e 9.. 1 nl)e moguee JspriCall: u Terezlnu aam blla
prem)e au ae lapunlle. all ito 11 prez1ve o m•
tollko alaba da 11 nlstm rnogla uspravau aka te ugne ·
odl 1941 godina prasellla u Sornbor iz Co-
YUma VELTNER, domattca: •Nata por ca 11 it J• otpusllo rnog mula Miklu ••
nopl)e. lndustrljalac I elel<tropreduzi~O :ar~o~~r!oterall na prtnudnt rad, •• ko)eg sa
to ito amo Jevrejl. U Somboru au m u rz d til men• 1 mo)u kterku Zldu. Od
nl)e vratlo, a u aprllu 1944. godln~ fa!~s~.~u M~ a.!: bill 1 premll1 odete I obute u
kute au nat poterall uveee okopob ev~l ..,;,..c
90 m 1Javre)e
111 m: .z 1 um neeete !matt potrabe.•
renCevo. all au aprovodnlcl •v• b ac1 io11n 3 1 1z Sombora. Apetlna. Bogo)eva
StrpaiJ IU naa 11 galetaru. Tu )I I 10 I
52 M. Beljanskl
1 dru lh mesta rsru no6 nas vozom prebaca u Baju I ameste u fitnl magacln. Nekl eu
u BaJ~ dospell 'u labriku name!taje I lkolu •Kakd•. Ovda eu nn lltdriall do 28. rnaja.
Opet tnonspot10't'an)a prema AustriJi. Govorlla aam u aebl: •8olre da aem ubijena, ne90
Ito aam tej put lzdriala.• Kompozlcije od 40 vagona. Oterenl •mo na lmanje UhtMo
ttajn. Redill emo eve. Neb Je sre¢a Ito erno redlll u namtmicema, pa M balo I tako
l lvelo Po nas .., 26. eprfla 1945. godine doll! vestapovcl. Rust su moral! b1t1 negcle
bllzu ked eu nas poterall sa lman]a. Oterall su nas u Ntkolsburg. Svaku no.! smo pro-
"" u drugom aeiu. Uz put eu Name! ubill Samu Krausa IZ BB¢kog Petrovca. Mi erno
u kolool me<lusobno razgovarall na madarskom )eziku. On ja kazao cia bl pobegao da
J• znao da au Rusl u bllzinl. blo bi ae negde zavukao I aklonio. Ml, medutlm, ntsrno
obre6all palnju na kolone ctvila, nltl emo znall cia au to Nemer kojl au pobegll lz BKka.
Jedan od tih Nemaca, znaju¢1 madarskl, rekao )o (lostapovcu Lz nah pratnfe Ita je
kazao Samu Kraue, Ova) je ublo ndag llpatnlka, 1 ml emo 9. maja 1945. QO<IIna Ol-
lobodonl. Name! nlsu vile !mali kuda a nama da bele. Jar IU nes etlgll Rual. Oslobo.
dan]e nas Je zateklo u Grosau 1 Sidle. Bilo nas Jo 80 lnternii1H11h. Krenult amo u dG-
movinu da blsmo 20. maje vee bill u Subollcl. !:est dana kasnlje atigll emo u $om.
bar [ ••• ) U vezl sa pogibtjom Samu Krause rekla bih to da su ga geet8pOIICI oclvali
ne vrobiJa u mesru Sanau, tamo eu ga naterall cia 111bi lskopa 1111iu. Tako IU va ubili.
A me<lu nama eu bile njegava 8<lpruga I nJihov eln.•
Jofanke flfS, dolnKica: •Najpre Ito su aprovodnfcl uradlll kada au 26. aprlla 1944.
godine dolli po mena bilo Je to de eu nasllno oduzell mindu!o, burmu I druge clr•
gocenostf Ito amo imall. fz kolare, koJI 11m spremlla, tzbectll su ita eu htell. Na ullci
earn prtgullvala pl&e. Mlsllfa earn: zatto moram da patlm, zalto, zato ito eam JeYl'eJ-
ka? Z.r Jevre)i nt.., ljUdl bo I evl drugl7 Guilla aam ae u auzama, a komlije au kr~­
domlce gledafa kroz prozor. lz Sombore su n11 otereU u Boju I odmah za Be¢ku Topo.
lu, a odatla pravo u Au!vlc, gde amo bill ve6 2. ma)a 1944. godlne. Niaem lmala pojma
da •• u JstoJ kompozjci]l nalazio I moJ mut 1 1ga. U Jogonu au !)OCell da ruvrat1Y8)U
doterant av11t. Time ae bavlo dr Mengeie. Jednt eu 1111 u gas-komore, ;de su lh tr()-
vell, a druga au Jzdvajall u etranu. Dobila aam logorskl brof 80793. Evo ga utetovflltnog
na mofoJ levoj rucll Putovalo 11 u ufasnim uslovlma. Blla urn u vagonu aa Margltom
Vltanberg I n)enom decom 2ufom, lmretom I Voram, tu au bill Vilim HaJ, njagoYa eup.
ruga I njihov ain, Pl!ta Va]s ea suprugom I ktorl<om. aupruga 21ge Pole¢elra 1 ktr. z•
tim Jui!Oka I Roftka Denial. Adem Zarn ea euprugom 1 iestoro clec:e, klara lAndau 1
Roflka landau, na mogu •v• pobrojatl. Negde na putu au u nat vegon ub&eene trt
Poijkin)a. Od njlh amo aaznall Ita nem ee 1prema 1 gde nas, otprfl!ke, voze. Negde u
MtdarskoJ, Rolika landau je uz erebmu bliku pr1ve:ala na!a pfsma 1 bacila ih lz
ngona, nopomlnjul!l dobrorn nalazaeu cia h!iku zldrit, a po!tu da ubac:J u aanclul!e.
Htell 1mo da 88 )avtmo paznenlclma I prijatef)lma. 1 divno eudo, karl 18m 18 posle
rata vrattla lruCI doznafa um da au pisma atlgla, 1 da eu teko' naskztlll Jta Je nama.
Kada Je voz ateo u Aulvlcu, 1v11 su PQeell cia nem oduzlma)u. eak eu aa ljudl 11 aktclall
~ naaQre, govoratl da Ce to eve dopremitl za nama. Stall amo 11 redova, po petoro.
u Ja dr Mongele, odablra frtve. Mono Je otarao na odrugu. strenu Ostalt su IJI)U-
~ apaf]Jvan)e, odmah. Nas su ot11ralr pod vellkt letor. Tu aam ~allla ne jednog
~ Apatina. Rekao J• Ita sa ovde rldr I Ita naa eeka, da ubljaJu ave odrecla.
Z. aebe Je kezao da nlfolo.u Hnfera. Stotfnu SS.OVace naa je posmatrefo clok amo sa
lrupall, amejall eu •• I cerlll. Doblll emo na]loi!Ju ode6u Ito se mofe zemfsliti Klompe
umesto clpela. Smettena emo u Iogar Blrl<onau, uza aam Auivlc Terall su nas na lltd
11
od e8eu~S::: lzJutra do precl vo¢e. Radile sam u fabric! •Union•• Tu 18 lzrallivalo
~0 • '11'861 1• 'J: n11 Nkle na IYikom koraku. Tuku te eko ldel u klozet Nku te
a • a o •• okrenel, ako ttenol, uvek [ ••• ] Osamnaestog januaro 1945
~na, Nemct 1au PQeell evekuacf)u. I nat eu poterell, kako se pnhlo, do 80.000. zrm.:
••
-< • trt nede Ja IU nat uvak dliall pod vedrim nebom. Umlra •• cvoka¢u61 aedo61
:,.,:~j~\ ~';. na 1mrz11uto) zem!JJ, trl nedelje ttko. Stlgll ..,0 u Lesleu. ' Tu na1
:edml " reduk]emo, nweenfci. Potom emo prlspeli u Melhof. Nakon mas~ dana ap.,;
ne Vagone, po 120 u Jednom. U Berllnu bombardovan)e fellstt befe
u nas u oncantracloot 1ogor Ravansbrlk, p !AJ 1 Rocle
tmo n11 pat, Jull!ka Denial, Klare Vajzer lz N~g S~~·Belika ~~~~~ ~~· N.k.o~~~:.
M. Beljanskl 53
Fant leler tz Bud!mpeite I ja; aklonile 1m0 sa u nekalcvu lupu. Tu emo 1 oslobodene
26. aprtle 1945. godlna. O.lobodill au nas Rust. Nakon "'flee: dana ottlll emo u Call·
hajm, u oslobodenl Iogar )ugo•Jovenskth vojnlkt. Komandant Je blo nekf Aio)z. Kako
au naa prlmlll lepo, kako IU 1111 paztlll Kada lam oefoboc!ena, lm.oia earn 35 kllograma.
prosto eoYek da na varu)e. Sva amo bile lznemogfe. lzgiedafa emo klo startce. Sa
zarobljentclma kronamo za Spremberg, pa Forst, Koblenc, 1 eva nas u Subotlct 24. a"'
;uste 1945. godlne. Cesovt osfobodenje bill su dlvnl 1 nczaborevnt, ail ausret 1 partt·
zanima I njihova pafnja prama nama ne mogu 11 opisau. Tollko ou bill pafiJivl, toliko
na usfuzl evlma povretnlcima d1 au nae prosto noe/11 n1 rulc.sma, hrentiJ au naa I
atalno bdeiJ nad nama. Kal<o au .... part1zanl prlmlll, kakci lapo, to /' bllo ne!to ·flud-
ako, loplo. lej!O [ •• • ) Javlm 11 telegramom lz Subotice. Ntum zna 1 da 11 moJ mut
Zlga nalezlo u Somboru vat od 24. evgusta. Dofeteo Je u Subotlcu. Nekl dan potom
atlgnem kutt lz koje au me lollstl oteraft u Jogor. Ntsam uboravlla mlsiJ a ko]lma
••m prakore¢ila praq I kada au me JsteraiJ na ulicu: zer ml Jevre)l nfsmo kao I drugl
~r 11m ja krlva Ito me Je rodila ma)ka Je•reJka? Mnogl, uglevnom lako mnogo
aea, nf~ •• vratlll. Stradall au Autvlcu 1 na druge nltlna. Se¢am ih 10, to ••
na eme smatnutf aa uma.•
Ana KRAUS, penzloner: •Dvedaset eedmog aprlla 1944. godlne oko lesneest ¢esova
do!IJ eu po nu, po mo)u me]ku Jullju Engel. etaru aedamdasat godlnt, po mane I
moju ktar Dotu. Trl pollcajca. Ponahll au sa rulno, neeove¢no. Kazali au: •Oajte ov•
mo eve ito !mate. novae, nakitl• Mona eu eklnull do komblnazona I nl!tofali do ua-
tenova nisem If nelto prlkrlle. lz kolera eu potzbacaiJ nama potrebne stvarl. Naime.
lVI JeYfe)l, ol!ekujuCI najgore. pripremaU au sa •• lntemaclju. lpak ...., nelto IPakG-
vafa 1 vezala u ¢erlav, 611 II je bilo. lz gafatlfe au nu lsru ncM! vozom prebeclll u
Be¢ku Topolu. Mnogi vat niau mogll petltlti. U Be¢koj Topoli erali emo intemtrtna
Jevraje lz N01109 Secla, 88¢efa I Jz drugth mesta. Drugog maja, kompozlci)a N nama.
nakon tr1 111 tattrl dena vo!n)e. atale Je u Birtcen8C>-Aul•lcu. Logar amnl, zneet? N•
JogorakOj bpiJI krupno Ja ptsalo · na name¢kom •Red etni eovelc.s alobodnim•. Postro-
!11 au naa u red lltdJ tmotra 1 oclabiranfe. Tu )a dr Mangefe. SS<Ivac, lekar. Vrtl aa-
1ekclJu medu !rtvama izdva]all au mfede ocl IS I aterlje od 40 ~odiM. Moja k¢1 Dora
fmala Je 15 8 ja 40 · godlna To nos Je epullo od unlltonfa. lzdvolenl amo za red u
fabric! vaJtena u Birl<enau. r:ia, kollko .. ao6...,, nal Ja transport bio Prvl sa Jugos1()-
vensklm Javrejlma. Na posao su naa terolt lzfutrt u 4, a u Iogar vre¢all u 18 tasove.
u opltol nearac!l kotu emo podnosilt 1 dell!! kao I evf Jevrejt. mojo I Dorfn a~~~oo
da Je bi a u tome Ito emo sa razbolela od tiluso. Sedamnaostog janulfl 1 . ,....... ne
proneo •• madu tlfusarlma glee d~L Jebal~~skd 8 1k~!'l:,.~tv~=.~ d~~~,:~ d:"'~s::
me¢kih etrala. Pohll 1mo lz logor.... " • N d N· all nJ ostalth
ae uverlll u lzmenjeno ltanje koJ•&• k':'"r~lo ~re!~o~:Oc:aig ;aJu~:"d."au Rusf bllzu.
logo111!e. Bolesnl IU ostalJ llmlk. larl vad 1"!,..,.111 18 neme¢kl vojnlcl f pobiju vile
A njlh neme, ml nestrplflvlf Na on ana .--·· h !fen za neme¢ku
intemiranlh, Nedelju dena emo ntelt ~~-:~ !~.,!"".,~me':."~ ' : ;;iadnt 1 11 rond•me.
1 8
vo]slcu, eva talco proplsno ere<leno Blrlc mfnlran Nlsam tela od 35
Sta 6e bitl 11 nama tlfuserlma? Prteal 18 da ~ kil~'~a !lta 5~ urad IIi •• ""'"" I
ldlogr.ma. Keda au nae tntemlra1I lml a •an:,ed au DOIOvtta trl crvenoermeJce. flo.
od nas? Mlsllm da Ja bio tltno 2.t. januar 18
susrat Zar 111110 tr1 ruska volnlkt?
•kakell amo, ako sa talco mo!e ro61, I po!lt tmn,r.l St~ ie. medutlm, lapostavllo7 Sov·
Cudlll •mo 11. I ta )e •• to ze ";' •ve~~f ~oraznlli Btrl<enau. pa nisu nl hlttll ov•
jetska komenda Ja oba..,ltan• ad ~h bud1
mo. Troilca au ee uputlll. tollko • · 1
de vlde Traftll 1m0 de po!lllju vl!e vo~
~aft do Nemci THH!e do6i tamo
ntka zbocl nat, zbocl evfh koll IU Pl!lll. N~ 1 ~etenfe OdneiJ su nos u nllhovu bol-
oda eu flus II Nas ttfusare preuzell suKRusl .:.Oravfo tir 1e blo zdreviJI, 11eC je otiJae
nlcu. U nlo) amo provell ttl mesoce. " 18Ml •mo k"'""ll za .lu11osfavltu 26. I rT. 11>-
svojol kutl. 011!11 IU Poljaci, fre~l. C~sporftl U Temllvaru orlmetlmo da ne fd•
rlla 1945. godfne u nekom rumun om rkvu ~. na.4u torltorllu. nos trln-.t k"""
mn prem 1 JIJIIoslavlll. Stlnnamo '' Balu C bti de "" taiOQramom '""'m u Snmbor.
alovenskfh 1 medarskih Je~m~llku
nelem prljatef)u apotekaru Son
. PVrvo]tc"''
u u. 1 •
! nl~m znala tta ml I• 11 mufem Belom.
54 M. Beljanskl
Celcamo u nelzvesnostl 1 atreplmo ze ono ito Ia u Somboru; Sedmog dane po upu~t·
vanju telegrama. bilo Ja jutro. aa¢am sa jako cfobro, otvaraju sa vrate na na&of odajl.
Umesto osoblja koja se brtnulo o nama, na vratlma ee pojavlo Bela. Kakva areca, kale·
va radost nes J• ave obutelal SkDelll amo ne aamo J• I na§a kcl Dora nego avl, grill!
amo Belu, ljublll ga, plahll amo kao doca. Tu amo, daklal Moj Bela Ja aredlo ave za
put I nas trlnaestoro doveo do Vrbasa u Batkoj. Tu amo se opraJtali I razllazlll av•
ko na avoju stranu. Bio Je petnaastl maj kada smo b:l&ll lz voza u Somboru. Ooru
amo noslll I vodlll. Nlgda fljakera Ill bllo kokvog drugog prevoznog aredstva da atlg.
nama kutl. Sa m1109o napora smo se obrell u avojoJ kutl, ovda odakle au n11 ot•
rail pre godlnu I na§to viAe dana ( ... ] Proda&a od tad a 1/(ldlne, a ja sa teko prosetam
patnjl I IJudl. Neroelto ne zaborsvljam jednog na!eg lakara sa Golnlke. On sa nriao u
Blrkanau I brlnuo se o mojo) Oorl. Ona je progovorlla ne&to na erpskohrvetskom, I latf
lekar l!uvll avol jazlk ole rete JOj se: •Tl sl JtJgoslovenka7 Ja eu te tuvatl. I ja Imam
1•
tal<vu kterku, a I ona u bezbednljem polofaju • • • aamo 88m 1• dospeo ova mo.• DD-
ra J• jadva r,rebo evola tlfus, a vet ju je zahvatflo zapaljenje p uc!a [ ••• ) Denas narn
I• ktl u lzrae u. Tamo flvl. U Somboru amo ostsll nes dvoje, Bela I jalo .
Summery
M. BEUANSKI
THE SOMBOR JEWS
Although the earliest data on Jews living In Sombor go as b~k es 1735. It was
only after sixty yeara that the life of Jewish citizens was made easier In the city
of Sombor which was an Important economic and commercial center In the Bacs·
B~tog Country. Serbian and Croatian traders never missed to lodge objections
~~0 \h11the Magistrate whenever a Jew's request for grant of stay and right of trade
c1ty was given consideration. Tha root of !hie Intolerance which was not
;lt~u~polltlcfal and nationalist shades could be found fn tha Je~lsh competition
e ra era o _other nationalities felt to be threatened with. . .
~~~:e:~ o: ~~::~:~~~:st~a::~~~~~:7o :e:etog':~hfamllldes
11 1
1
sehttled In so~bOf'.
In the ao-cailed Hebrew k"t h 1 er an to ave their meals
Those days the Jewish c~~meu~lon y which was leased to them by the Magistrate.
the tuition of the children had t~ s~~ed the ~nstructlon of a synagogue, while
ready for use and 1 rabbi engaged to t :omew at later when the synagogue was
. a e care of the school, too•. .
The social and economic progress of the J . ~I
greate attention, particularly ., far 85 all b : : In Sombor attracted an even
achievements In trade soon found ref ra es of trade was concerned. The
tutlons as well. Most prominent am~~ctl~~ In the progress of other Jewish lnstl·
for aoclal and benevolent work In ~ these was the Jewish women'a society
18
synagogue started. The year tB71 When Me tonlstrul ctlon of a new, much larger
' or c ev was elected president of the
M. Beljanskl 55
Sombor traders' Lloyd, can be considered as the year marking the end of the phase
of Intolerance towards the Jews and also the year when their role In the field of
economy. education, culture and politics atarted to be more end more appreciated.
Sombor became vary attractive for the Jews living In the neighbouring v illages
•nd a great number of them gradually settled In the city, so much so that on the
~e of WWII Sombor had a Jewish population numbering 1.250. Many of them were
enterpreneurs who Invested their capital not only In trade but In manufacture
as well. They also started to purchase land and quite 1 lew of them owned 3G-SO
and up to 20G-500 acres. They were very particular es to the education of their
C'hlldren, so much so that many Jewish PIJliiiS became graduates of High School
er.d quite 1 few of them got University Diplomas es well. It Ia a well known fact
that out of ell university graduates In Sombor forty were Jewish.
The mother tongue of the Sombor Jews was, es a rule, Hungarian.
The horrors of WWII did not bypass the Sombor Jewish community either. A number
of them was recruited In forced labour units. while those who remained In the
c ity were transported In 1944 to Auschwitz 1nd other concentration camps. In 111
964 Sombor Jew• pi!rlshed In these houses of death.
The yo11ng generation of the Sombor Jewish community took part In the Peoples'
Liberation War.
According to the census tHken after the war 46 citizens of Sombor registered
themselves as belonging to the Jewish nation. Several Jews bom In Sombor are
living today In other cities of Yugoslavia, while • number of them emigrated to
Israel alter 1948.
I :
.:
'I
I I
< I
~i
I,
~ :
I:
I'
I
iI ''
'.
~
~ :
 I
I
.I
I
I
Eugen \'ERBER
i

IZ ISTORIJE NOVOSAOSKIH JEVREJA"

TRIOESETIH godlna XX veke, deca su ae jo! lgrala u rltovlma obrasllm trakom 1

la!om na mestu gde Je aada najnoviJI deo modemog Novog Sada Bill 111 to 11
atvarl poslednJI ostacl baru!tina na kojlma Je, za lstorl~are, ne t~ko davno na-
lta!o naselje koje danas zovemo Novl Sad, glavnl grad SAP Vofvodlne. Ako 18 i
zap!tamo Ita Je na tom mestu I Ita )e u to) pokra)lnl bllo na potetku XVIII veka :I
dobltemo eudnu allku. Nosuprot ug!avnom prlvredno raznovrsno razvljenlm aU: ,I
atrljsklm zem!jama prulala aa opustela Mac!arska a jedva 28 stanovnlka na kva- I
dratnom kllometru.• a na Jugu se prostlrala danalnja Vojvodlna, a )ol manjlm I
! j
brojem stenovnlka. Tako au oko 1720. godlne u Banatu l lvela 2-3, a u Batko)
3-5 lltel)a na kvadratnom kllometru. Po lzgonu Turaka tz tlh kra(eva napustllo th
)e stanovniAtvo muallmanske vera: ostall 111 gotovo lskl)u~lvo Srbl, 1 ne!to ju-
fnoslovensklh etnl~klh grupa katoll~ke vera. Vojvoc!anska ravnlca ko)u prosecaju
dve vellke tlpl~no dollnske rake. Ounav I Tlsa. a aa juga ja dotlee I Sava, eesto
je blla plavljena. Posta poplova ostojale 111 bare, m~are I legla komaraca. Nekl
uzdlgnutljl delovl jufne Boeke. tzv. •grade• s11 prve I bile naseljene. Na tom tako
pustom prostoru llvell su I Jevrejl Jol pre povla~enja Turaka, jer )e prema poda-
I
clma kojl do nas doplru, jedan od razloga Ito au Jevrejl atekll kod eustrljskih
vlastl atatus polltl~kl nepouzdanog elementa u oslobodenlm krajevlma blo I tal ;i
Ito su Jevre)l u retu bill uz Turke kojl au lm u avom caratvu oslguravall retatlvno
bezbedan 2tvot.1

=: -:,:.
• ~,. ~· . . . ._ . _ . . ., ......... _ , , tt.-41 . ...,. ' " '· • ....,,...," _ , .,_
~J.~~:~,,O!~ ~~Sid~'~.t::.':~ \Jnt~. . ..
Jedlnu fNMOV,.,IJv 0 ....,..JirM Now01 Sad.l NOINU •
MlrtiD llllado I JosH U.yar,
.
lttOtl/e lliM)IUdtlllt
~~~~~ =::· ;:.•~r:.~~=,.~ ~~.,:h:"'!mr:l•-=:aa:'t!:r ~~
,.. ~ Fldjw • la:MIU. 0. INI1h publlkaell• . obll,. podttekl Mdttl ... I . o. LoalftiiiOI .......
~. M.,.,.lc:ot t M MfttoriJ_,. pad .....,."'*-' wltltu, • V ...,..J... lr'IC!Idooedi~
tDmllll lhtrtlllaqy. ;;
~,r,~wt:-~':::. -=~~,;~·~-,~ :,--.~;:!.~j ~~~~
...e1.- I
e IMDrl)l Je¥rel• IDDII Je ..,.,...., Dud61 tulm6rl. ~ t6r1*-'•
J1tMIIII .,M14•1-'elt:HI (l•r•J,.. , ,...

..: :=:·.f:.rt::.-:.
! .
~l#:.,":J,
la>juJe W lol ......... - -
~~·:,.::- =-:-'*'~=:~~=:.,.
10 . . . .-ld~ IIOitonlko It'll.
PJ._.-:r.!
N -~~- (orlloll (Told«
fOdiiiO
I'

l 'bude/ ~-~~~ M~ . . 110dld I e ,..,...!cot D jtldnld Ho¥01 Sedl. Ze lzutevMt-' ·t~h tttorllalcl ... '
=·.::-:.: •:,:,~ r=;,~~ ....:::r~~. ~ -.:.~.~.~~ l :
': I;
•- ue.,::..::;:~·
::;, N
...,..,....,Of _.
w.n:tld, h9J•I IIIMJINttllf¥e a..tke _, &t•t•
:!· ~~~··~~;'r-...,'::!·,!,,::r.tS.:';.,Z:.:.~~~~. ':):: ~.~~
~~~.:,.~~~·~:!:r:·::·=~:;,.
Javll- w z-"'*• '.,_.,....., '"""'-
=
(Srpl._ .......,. ..

_.,. • - - ta 1m. . - - A Goono. N - •

1::'•.o~:~, ~"~~~·,::j, :''·=~~~ :=,;! ZO",;;:..-t::., 1r.':.'~
=--=-·~ =
,_,u, ~ ...,...,

wreme *Vf01 ewt_,. MU~. e botW I W..untl... • JM I,. ~. , ,..,.. etudl~ I . . . . .

! .
 \I
t · j.

~
'l

58 E. Verber
I
I
E. Verber 59
Naselje o kojem govorlmo nastalo je na vaznoj geopollttekoJ I atrate!koj taekt
Vojne grenlce negde 1694. godlne, kada je eustrljska vojna uprava zbog nove opa: porastao na 26. od ko)lh je 16 lmalo avoje kuee. 1 tako(!e su vef !mall svoga
snostl od tursklh prodora lzgredlla mostobran na levoj obell Dunava, u aklopu sudfju. rablna I ueltelja. Posebno Je zanlmljlv prllolenl popls •cele jevrejske op-
fortlflkaclonog sistema Petrovaredlnske tvr(!ave. Uz ovaj mostobran nlklo je na-
aelje Srpska Var-o§ (Riitzenstadt Ill Reltzen.Staedtel), a celo mesto sa neko vrema
zvalo Petr-ovaredlnskl Sanae (Werdelner Schanze). lme mu govorl da au lskljuelvl
stanovnlcl novog naselja bill Srbl koje au po gradu Rasu- kolevcl Srba - nazlvall
ltlne• Petrovaradlna (Conscrlptlo Totlut Communltatls Judalca) od 24. marta
1746. 1z koj eg eaznajemo da au novosadskl Javrej l vee !mall avoju op_§tlnu, da
au 111 bavtll razlleltlm zanlmanjlma (krojai!. gvoldarskl trgovac, sapundzlja, Iaid-
Ier, koi!lja§. ltd.). da su plaeall razne dazblne I poreze pored uobleajane tole-
l
l
.j
Raclma. Clnl se lpak da prvt stanovnfcl nfsu bill dugo aamo Srbl, jar veom. rancljalne takse (Taxa tolerantlalls), da je ta jevrejska op!tlna u to vrema narasla I
na 144 dub, te da fe me(!u njfma bllo srazmerno mnogo altamdnlh (•plane I
rano u dokumentlma nallazlmo na tragove prlsustva Jevreja u Petrovaradlnu 1 u l
nihil habent praeter solom vitam •• • In mlserfmo statu constltutf • • • • . da Jedva
Petrovaradlnskom Sancu. Po svedoeenju dra Ignace Papa, glavnog rablna Novog
tmaju •Pro aola allmentatlone• ltd.). A da su Jevrejl u Novom Sadu Jo! pre I
Sada od 1881. do 1916, on je u arhlvu patrovaradlnske katolleke crkva nal§ao na
ellbertacfje lmall 1 svoju slnagogu vldt ae lz zaplsnlkl aaslu§anja udovlc:_e PozniC: i
podatak da sa poslednje godlna XVII veka jedan •Judaeus, po lmenu Kalledey,
ona je tzjavlla da je do!la u Novl Sad pre 1748. godtne, da ja lz znatlze!Ja u!la
presello lz Petrovaredlna u Raltzendorft•• Prema M. Erdujheljlju, krajem XIX veka
u ainagogu koja je blla na !atom mestu gde sa I nda nalazl. a to su potvrdlle ' I
na(!enl su u Novom Sadu nadgrobnl spomenlcl atarl preko dve stotlne godlna.•
.. ;.'
I

U dosad najstarljem plsaoom I jo§ neobjavljenom dokumentU o Jevrejlma Novog I drugs fene.
Sada, Namesnli!ko vece (Stattshalterey) 19. jula 1727. 1z Poluna odgovara Bafkoj u vreme dok au u Petrovaradlnskom Sancu bill komorskl podanlcl, · Jevrejl au · j
zupaniJI I zamere Ito u njen odgovor nlsu unetl avl trafenl podacl o Jevrejlma. u!lvall vile prava no §to Ce lm kasnlje bltl dana u alobodnom kraljevskom gradu. I
Gde ko od Jevreja boravl, da II anose Javne terete I da II au oporezovanl? •Spo- Granli!arske vfast je. na primer. dozvollta por-odlcl Hirschi da vodl trgovfnu koju
mlnjete da u BaJI lma dva porodlce, a u Petrovaradlnskom Sancu 6 domatlna. po vale~lm proplslm. u Austrljskoj Carevlnf ne bl amela vod1tl. Ta tradlclta sa I
a nlje navedeoo da II lmaju dece, ro(!ake, poslugu?.. ··' . 11 neCem 1 na novosadskl Magistral. To zakljui!ujemo fz dokumenta u I
pkrenela17 69pogodfne hrHicanskl sugradanl tuie svO/ magistral MariJI TereziJI zato i
Austrijskl carskl dvor Je kolonlzacljom hteo da pove~a dr1avne prlhoda 1 oslgura ome · • k t 1 u Petrovadlnu ovome iI
zemlju od ponovnlh tursklh napada. Prvlh decenlja XVIII veka, Rlltzenstadt (e Ita )e konflskovanu tabu •nekog Hirschi&. oj 1 sj ~~~u elastl a kasniJe • I Magi·
blo srpsko mesto s malobrojnlm jevrejsklm stanovnlclma, medutlm posle gubltka :;~~!~~·:b~~~o~~~~..~~ ~~~:~d~!~:C,::!tt~~:~~r:k~ op~tlne' gotovo 100 godlna. .I
Beograda 1739, pred Turcfma beze Jevrejl. Grcl, Jermenl 1 Nemcl, te Jzmedu ost•
llh mesta neseljavaju Petrovaradtnskl Sanae, kojl uskoro doblja 1 novo lme:
'
e autonomlje 8 1 lz evojlh posebnlh ekonomsklh
Neoptan111,. Neusatz, Nov/ Sad (kasnlje ~a ga Madar! nazvatl U/vld6k). Najverovatnlje radl oi!uvanja evoj m 'blo trpeljlviJI prema Jevrejtma od
tnteresa, novosadskl Magistral l~n u~n~:nlh kraljavsklh gradova. Dok je Pe§ta i
Podeljena vlast na vojnu I ctvllnu. lsprepletenl Interest cera 1 plemstva, v~Jska 1 moglstrata mnoglh druglh ugars 1 0 Novom Sadu su lm to dozvo- ' I

lupanlje. pogodovall au razvoju grada I, m. kollko to eudno zvueato - rastu tnJ. godlna zabranjlvala Jevrejlma na~el~va~J~••~emu tome ne treba mlslltl da
ljavall. a dopu§tall lm eak I kupovlnu k u N~br~jene su bile opJte I posebne. lo-
'
levrejske op.§tlne. Uktdanje Vojne granlce u Baekoj (Bacsar Comltat). zatlm 1
omorsko-granlearake uprave, a 1748. godlna dobljanJe carskog patenta Marlje je novosadsklm Jevrej lma flvot blo Ia ·ea naroi!lto posle doseljavanja I ko-
Terez!Je kojlm se Novl Sad progla§ava slobodnlm kraljevsklm gradom a vlastltlm kalna zobrane kojlma lm Je !lvot zagor ;~~j veka vee tmamo u arhlvsklm do-
lontzaclje druglh naclonalnostl. Sredln~";,
m
111sagkl1stratom,
center.
utlcall su da se on relatlvno bn:o pretvorl u valan trgovaeko-zanat·
· . · .. . kumentlma tragova o lzjednaeavanJ~ ;
da eu to tek aporadlene pojave ko a 8 m 1
1
:tl
Jevraja' u dlskrlmlnacljl, all lzgleda
avoj prvavl epilog u ratnlm godfnamo

~;~~da ~~ R~df I MaJ~r naiJII na protokol vlasnlka ku~a

u Novom Sadu tek od XX veka.
15 • 90 ne, z prvog poptsa lz 1736. Vldlmo da je u Novom Sadu tada bllo §tine u Novom Sadu krajem XVIII I po-
Jevrejsklh porodlca, a lz dva poplsa 1743. I 1744. da je broJ doma~lnstava Od unutra§njlh pr-oblema Jevrejske op kobe lzmedu audlje (Juden Richter -
222). 10ttm ........... . _ oubllkod)a lo>)u ~ ....__._ · eetkom XIX veka valja Jol pomenut~ ·~ lh nealegantnlh 1 nekulturnlh• stro-
~lrvl)o tiOd - - lJotiOI ldiRiti<lh "'• __,,_ 1157. - . . . _ - Jooro(old~ .,...,.,. Judex) rz porodlca Hirschi I atranke un °~"aud;Jskoj i!astf odr!ao veoma kratko.
~ objaviJ_... ..,_ llriJI.. Pna1afu obiiJe =~I nJ= . ,. .,•• #WillY Hvt e/e t1 Jutlt»>*"lll. maha pod vo(!stvom Josef• Dojea kojl b
511
op§tlnsklh easnlka uvek su prlsu-
-.--lje Ptvtlw okupltcq~ Vl edl ata¥ Avtt.n IN ~ ~llll't ....._,.,. • ..,.,...., ...,_.
~r~aJ\"'CUne, ecllciJe YotVoclinl ., &!orb,. ~ Sed 117: 11 ~~ 1\'0fr ~~· INUIUte a ~~ueevan~e 1
lz nejasnlh maglstratsklh referat~ (~z,;:C~uchen• Maglstrats) na moiemo ••
• L. K&lonano., Hotll Sad u rllfu 1 ~uelJI Cit4
~·~lu lftottl bR• u •zve....,,. 11toriJe VoJYfldl
- !___.PIYI llntiQe tr"PP Mttcwe M. Cob.n1i:l , Z .
1-1845), lcoJ• J• tlkode u ftfo\om lldu ·~ atvovall predstavnlcl Maglstrata 1 tuenlh sva(!a, all ako malo pailjl·
M : Erdu•heiy~~ld~:r:r~"~"W,.J.. ,__rtd. ,.,, ""· m svlm taeno odredltl prave uzroke tlh raspdrakvih• Jevreja I kfasno-tmovlnskl sastav
Amlv Vofw.:lh~e, krlj, 11. He., al ' • . . , ·. , : , reklo novosa s
M. ~- Maror. Ojl, cit., otr. II , . . . • · . vlje osmotrlmo vreme. po .
.... -...,_ .......... ... elf.• ..,_ "
 SO E. Verber
auprotstavljenlh stranaka, ahvatl~emo da je tu lzbljala borba a jedne strane tz.
medu lmu~nljlh koje su itltlll I Maglstrot I ava carska vlast, a sa druge paupo-
rlzovanlh sltnlh torbara I bednih zanatllja kod kojlh au se na nekl ~udan naetn
oseCell nagove§tajl predstojeClh sukoba I revoluclja. Stoga nlja ~udno ito lat~
rleart prlznaju Dojeu I njegovlm latomliljenlclma da ae u njlhovoj •erogantnoj
I neotaaanoJ• borbl oseCela talnja za autonomljom opltlml 1 da Ja njlhov program
blo •pun raalnlh javrejsko-polltlfklh mlslf I aadriavao tafnju za alobodom•.• Nisu
prvl put u avojoj lstorljl rdtrkanl Jevrajl, kojl su aa aallll I lutall lz zamlje u
zemlju, lz nekog udaljenog geta do novosadske Javrajske uflce, blll veoma prJ.
jemflvl za ldaje dru!tvenog nepretka. I n~e nl u dljaaporl, 1 nl u Novom Sadu,
sukobl unutar Jevrejska opitlne Ill Havre Kacflie (koja ja u tom gradu osnovena
5489. odnosno 1729. godlna) bltl poslednjl odrazl op§tlh druitvenlh, ldejn~poll.
tiCklh kretanja.
TraCe I eatvrta decenlja XIX veka donose Jevrajlma u Madorskoj mnoge olakllca.
Njlhov flvot Je postao lak§l, ukljuflvanje u prlvredu alobodnlje. Blla ja to poslo-
dlca speclflfnog razvoja madarskog druitva u kome au faudalclma vekovno fik·
alrane prlvflaglja omoguCfle poaeban polofaj. 0 ulozl Jevreja u tom druitvenom
razvoju govorl vaoma jasno dokument br. 296/a lz Arhlva Vojvodlna: Namasnlfko
veCa urglra odgovor na avoja pismo od 1. aprlla 1778. godlne, u kome pita zalto
BaCke fupanlja (Bacser Comltat) ne dozvoljava Jevrejlma kupovlnu k~ 1 zemlje
Zupanljskl flikal Mlhajlo AdamoviC u lme fupanlja u 11 tafaka odgovara 1 aep..
tembra tns. godlne da Jevrajlma kojl au dotad trpljenl samo u Bajl 1 Novom
~du ne treba dozvoljavatl nlkakve prlvlleglje, najpogrdnljlm rel!lma lh napada,
lh k~;:!.• da Je nj1hovo delovanje itetno po Madar8ku - feudalna gospod au
11
pr atlfa kBko bt lak4a p/aslra/a SilO/a prolzvoda, aeljak, optereten feudalnlm
na;::.t 1ma, nlje apoaoban za trgovlnu, dok Jevrejl trguju atokom 1 ko2om akupo
1
pr u ono _ito au jevtlno kuplll, zelena!e, llhvare zajmovlma, 1 all¢no. '
!~atava1°~~ki~~h d,:~: '!m~~;:,f, ~~~~;~:t"!1;8.ut 1I ~·~~aJ:~llsuo~tlnl
kojl su IIOOeli uzivatl Jevrejl veCI I
b~ovog ksada,
og agone 1onog
dogadajlma 1848. ito ee u ~reme apsolu~:e~: ~ ~:/j~:~are u re voluclonamlm
88
1 brojem ljudl alobodnlh profeslje.
Sad je tokom 1846-49 godlna bomb d 1 1tl. Grad Novl
upo Pat
2.004, lzmec!u ostallh lzgorala je I sl ar ovan,Odpolar je od 2.812 Zgrada unlitlo
negoga. f .320 ¢1anova kollko je b ojal
~~10°'!~;: ~~~IAII~b!~~~~.'~~~~nc;J•~p~otodvo au :vi pobegll, tako da lh je
domova. onl ponovo organlzuju 8~0 u re
0 8
ra om na obnovl avojlh poru§enlh
novu upraiiU. Slede~e godlne zavrAa~aj~:~lnu, 1 25. novembra ta godlna blraju
. novu a1nagoge, a uskoro 1 lkole.
lzmlrenja Austrlje 1 Mac!arske 1867 dl .
vosadsklh Jevraja. Kad au 1667 u ~o~~u na otvara novo poglavfja u flvotu 1 no-
ravnopravnost pol:eo je njlhov ' 08911 ek:::en~~ fu:tro-Ugarskoj Monarhljl stokll
davcl postaju bankerl, akupljal!l perja vu mlsk • ruitvenl uspon. Sltnl zajmo-
•
' M. ~. M.,._, Oil. ~t.~ llr- .
• ne . 0 • 8 • otvaraju radlonlca I fabrlke.•
A. C-., N•1101ne,. ut fflll 0 Jellt. -'. 11 I ·
lbotnlll) .~evr.,akog lltOfiJe~ ~Ja,'-=.,.~~;;4~ ::'ft Willi J.vt•l• w Hf!R..,,..,... ~~~~~.
E. Verber 61
U apoljn!m obelefjlma jevrejskog llvote u Novom Sadu, poaebno je zanlmljlvo
da je 1 drugs alnagogo, koja je blla na mestu 8ada§njo, kao I ova postoje~a (grad-
nja zevriena I posveCena 8. aeptembra 1909) po rasporedu mu~klh 1 fenaklh ao-
dl!ta, meatu oltare, po orguljama koje su unete I odezdama sve!tenlh Ilea (rablna.
I
kantora) blla •neo!oAka•. Oa to nlje blla alul!ajna pojava ~ldl aa lz lzve§taja o .Ii
tome da 88 Jevrejska op!tlna vee 1840. morale odretl avoje koier krl!me 1 ku-
hlnje, jar •lzraeliCenl• - po Rodo-Mojoru •trl eetvrtine novoaadsklh Jevre)a• {
- lsmevaju obredne proplae o jelu I pl~u . Oavno au proita vremena o kojlma
govorl prllofenl anlmak dokumenta, prema kojem se Jevrejl lz baeke fupanl)e
.I•
!ale Ito 1m ae zabranjuje noAenje ·Oeset zapoveatl nal!lnjenlh od vrpcl• (decem
Preecepta ex Llqulls confecta) pod odelom - dakle notenje ocfclt• Ill oclcea•...
(v. prilog na atr. 64)
Medutlm, ono Ito je bllo I ostalo karakterlstll!no u razvoju novosadsklh Jevreja
jeste to da je njihova •aslmllocl)a• znatlla samo odbaclvanje krutlh obrednlh
proplsa ortodokslje. Geografakl udaljenl od utlcaja ortodohnlh jevrejsklh op§tlna.
lzgleda da lh je mlmotlle borba lzmedu raznlh struja madarsklh Jevreja, odbaclll
au apoljna obelelja (nolenje breda, •pejesa•. kaftans I cmlh ia!lre) I, kao !to
Ja reeano ubaclll ae u atruju drultveno-ekonomsklh kretan)a. postall motoma
ana 8 ~11 trgovlne 1 lndustrlje u svom gradu. 1 I u pokrajlnl, all su, lako po
jezl~u pomadarenl, u vellkoj v~lnl 1 nehotlca ostall naclonalno avesnl Jevrejl.
Jer eamu bl lnaea alu!lla za ono vreme veome modemo gradena jevrejska os-
novna lkola pored alnagoge, 1 a pet vellklh 1 avetllh uetonlca, uelteljskom zbor·
d od m 1 avlm aavremenlm sanltarljame. &kola za koju su sa ave
~c~~~k:o uo;,av: I ekup!tlne tollko greevlto borlle ako na za nego~anje avoje
osobene kulture 1 vaspltanje omladlne u tom duhu.
Posle prvog svetakog rata, u Krnl]ovlnl ~rba. Hrvata I S~f:::~·~.~~~;~vo~~~~~
vlnl JugostaviJI, Jevrall u Novom Sadr~':)~o'::r.un~ol• u avoJim rukama drfl
Ekonomskl, to je v~lnom dobrol ato stoj~u lndustrlju. a nesrazmamo vellkln1
vollkl deo trgovlne I gotovo ce u po
1 rva ldejna raslojavanja I ldeolo§ke
Prve godlne ltvota u Jugoslavljl do~~~~ lz~edu clonlata 1 njlhovlh protlvnlka u
aukobe. Dvadeaetlh godlne to su ~ d Clonlstl kojl su oseeall rastuCe talaae
1
r1851~ okvlru Jevrejske opAline u Novom 8 u.l anom bur!oeskom druitvu. traflll au
antlaemltlzma u poratnlm krfza~• n:;~l~ u Palestlnu 1 osnlvenju jevrejska dr-
11
lzlaz za problema Jevrejstva u 51 ~ d
uklope u dru!tvo nove drfave kao
!ave, dok su njlhovl protlvnlcl fa18 a 18 ;'
ravnopravnl Clanovl lire zajednlce.
d
U ·okvlru opAtlne osnlva sa lzmedu va 1
vetska rate sportsko dru!tvo Juda M•
1
evatkl hor Hs§lrs. lzlaze na ne-
kab/, a glmnastlearlme I ludbalsk~m ~Z'sb/et~ 1 kesnlje. sredlnom trldeaetlh
11
:l
I
maekom jezlku (I) novlne JOdlsc es ko: Jevreiske novlne. Gradaneka omladlna
godlna, na arpskohrvatskom I nemae oeetkom trees decenl)e ve6 postojl doste
ee organlzuje u udrulenje lvr/fa, 1 P
• Mlv~lno. f.loltm.... m
 62 E. Verber
E. Verbe~ · · 63
jaka 1 napredna omladlnska organlzaclja Hdomer haca/r. Ubrzo posle osnlvanJa
Svetske revlzlonlstlcke organlzaclje (desnlcarskl dlsidentl clonlzma), u Novom Austrian military authorities to s~rve as • bridgehead against any possible Turkish
Sadu sa lz Mesne clonlstlcke organlzaclje lzdvaja I Revizlonlstlcka organlzaclja attock.
sa svojlm omladlnskim pokretom Betar (Brit Trumpaldor).
According to the documents preserved at least one Jew has moved from Patrova-
Svetska krlza krajem dvadesetlh godlna nlje u lstoj marl pogodlla Novl Sad kao radln to Reltzend6tfl at the end of the 17th century. The oldest document on Novl
Ito Je potresla prlvrednl I drultvenl llvot druglh jugoslovensklh gradova I kra-
s d Jews Ia a communication from the Pressburg Council of Deputies dated July
1:.1121 and addressed to Baeka Country Administration pointing to the uncom-
jeva. I to lz nekollko razloga. Pre svega, zbog preseljavanja mnoglh lndustrljsklh pleteneas of data on Jews.
objekata Jz granlcnog pojasa Vo)vodlne, Subotlce posebno, u Novl Sad, Ito je
dovelo do atvaranja dodatnlh radnlh mesta I prlllva kapltala u grad kojl je prulao

~~~~ l~h~o~ :a~e~~s:~~t~~:~~:!'~:~~~i~~:~~:~:~~~:~~:t~~:~~::c~~~~~~~

3
bolju perspektlvu 2a lnvestltora. Drugl je razlog svakako blo I taj ito je Novt Sad
posle osnivanja Dunavske banovlne doblo u znacaju kao admlnlstratlvnl center,
pa je znatno laUe podnoslo potrese lnace ne prevll• razvljene kapltallstlcke 1744 was already twentys · • shows that the community had 144
prlvrede Jugoslavlje. 1746 census of the "entire Jewish c~mm~~tyto pay various taxes and duties and.
members, that the community mam era s the already had their own ayna-
Jedna od nezabelelenlh propratnlh pojava krlznlh potresa blla ja I mlgraclja Jevreja also. that many families were poor. Tho~: ~;ythe rl~hest family In Novl Sad. and
lz granlcnlh podrucja prema Novom Sadu. Trldesetlh godlna nella sa medu tim gogue. The Hirschi family. w~l~~ w~:g~strate and the Tzarlst authorities. This was
doseljenlclma I desetak porodlca JevreJa kojl sa nlsu mogll pomlrltl a tim de ICime other families aupporte h eJ 1 h community which lasted lot' years at the
the root of the conflict within I a ew s t I It the rlch Jews were on the
avoja delatnostl I molltve vr!e u za njih nepodobnom novosadskom hramu. Bill
end of 18th and at the beginning odf 19t~tcend~~·ne~ lead by Joseph Deutsch, on
au to do§ljacl, ortodoksl lz Subotlce, Sante, Backog Petrovca, kojl su sa ubrzo one aide while the "unelegant an uncu ure '
na!ll okupljenl u pomo~nom, zlmskom hramu kojl je po unutralnjem rasporedu the other aide.
mnogo vile odgovareo obrednlm proplslma ortodokslje. lzvesno vreme au ae
No I Sad was exposed to bombardment and
mollll u prostorJjama odredenlm za drlenje veronauke glmnazljalclme koje su sa During the 1848 revolutlonery year ~~ while the Jewish population decreased
nalazlle na mestu gde lle sa krajem trelle decenlje podllll Jevrejskl dam kulture. 11 8 consequence the aynagogue was bt, Both the synagogue and the school
l<asnlje su, u organlzaclonom okvlru novosadske Jevrejske op§tlne, osnovall avoju from 1,320 to only 60 community mem e~!~olutlon the Jews were granted full
Ortodoksnu op!tlnu, dovell iz Transllvanlje ucenog predmolltelja 1 obrednog ko- were rebuilt already In 1849. Alter the hy and thereby all the avenues were
ljlea (lahrer} I lzna)mlll prlvatan stan 21 svoju bogomolju. . equality In the new Auatro-Hungarlan m~narc ress This was also the time of Ma-
open for their rapid economic and socla ~;Jows .The new synagogue was • neo-
gvarlzatlon end assimilation of the INovl S not ~o meticulously adhered to any
loglan one, the strict religious rue~ w~:krng mandatory the koshM' food. An~
more, as was the case w!th the rues In witness cl the fact the Jewish natlona
yet, the newly built Jewish school ~t~ ring the 20th century the Novl Sad Jew~
Summary
consciousness remelned malntalne • ~ their own sport club. their societies an
Eugen VERSER enjoyed full religious freedom. ~hey :athey also published 8 paper. Our~~ the
,r
youth organizations. their c~o ·~res from the neighbouring villages an ~=
economic crises many Jewish ~~~~ necessitated the founding of • separate 0
ahips settled In the city whlc 1n .
CONTRIBUTION TO THE HISTORY OF THE NOVI SAD ,JEWS dox community.
At the beginning of the 18th century Vojvodlna was a acarceiy .populated regia~
due mostly to frequent floods and Its swampy areas. After the withdrawal of the
Turks the maJority of the population was Serbian living In the region side by side
with numerous groups of various nationalities and religions.

N~7' dSad, 0 ' 1Serbian Town (Ritzenstadt or Reltzen-Stadtel) as It was originally

ce e • wes ounded In 1694. It was actually a settlement established by the
 62 E. Verber
E. verber · · 63
jake 1 napredna omladfnska organlzacfja Hdomer hacalr. Ubrzo posh1 osnfvanja
Svetske revfzfonlstlfke organlzacfje (desnlfarskl dlsldentl clonlzma), u Novom Austrian military authorities to s~rve as a brldgahaad against any possible Turkish
Sadu sa lz Mesne clonlstlfke organlzaclje lzdvaja I RevlzlonlatiCka organfzaclja attock.
sa svojlm omladlnsklm pokretom Betar (Brit Trumpeldor). ·
According to the documents preserved at least one Jew has moved from Petrova·
rodfn to Reltzendotfl at the end of the 17th century. The oldest document on Novl
Svetska krlza krajem dvadesetlh godlna nlje u lstoj merl pogodlla Novl Sad kao
ito ja potresla prlvrednl I drultvenl llvot druglh jugoslovensklh gradova I kra-
s d Jews Is a communication from the Pressburg Council of Deputies dated July
1:.1121 and addressed to Baeka Country Administration pointing to the uncom-
jeva, 1 to lz nekollko razloga. Pre svaga, zbog preseljavanja mnoglh lndustriJsklh pleteness of data on Jews.
obJekata lz granfCnog pojasa Vojvodlne, Subotfce posebno, u Novl Sad, Ito )a
dovelo do stvaranja dodatnfh radnlh mesta I prlflva kapftala u grad kojl je pru1ao F the 1736 register of houseowners It eppeara th at fifteen Jewish families
b
bolju perspektlvu za lnvestltore. Drugl je razlog svakako blo I taj ito je Novl Sed rom h11 th d ents Indicate that the num er 1n
posle osnlvanja Dunavsk11 banovlnll doblo u znaCaju kao admlnlstratlvnl center. lived In Novl Sad In that y~ar,T~ eh~d ~~el~:n judge, rabbi end teacher. Th11
pa je znatno lek§a podnosio potrese lnaC11 n11 prevll• razvl)ene kapltallatfCke 1744 was already twentys x. ey • shows that the community had 144
prlvr11de Jugoslavlje. · 1746 census of the "entire Jewish c~;:7to pay various taxes end duties and.
members, that the commumty m&m ;ose da s they already had their own syn•
Jedna od nez.abelefenlh propratnlh pojava krlznlh potresa blla )e I mlgracl)a J11vre)a also. that many families were poor. s one of Ythe richest family In Novl Sad, and
lz granlcnlh podruc)a prema Novom Sadu. Trldesetlh godlna nella ae mec!u tim g<lgua. The Hirschi family, which waa lstrute end the Tzarlst authorities. This was
doseljenlcfma I desetak porodlca Jevre)a koJI sa nfsu mogfl pomlrltl s tim da st>me other families supported theJM ~ h munlty which lested for years at the
svoje delatnostl I molltve vrle u za njlh nepodobnom novosadskom hramu. Bill the root of the conflict within the :~g~h ~~~ury In It the rich Jews were on the
su to do§ljacl, ortodoksl 11: Subotlce, Sante, Backog Petrovca, kojl au sa ubrzo end of t8th end at the beginning do It ed" ~nes lead by Joseph Deutsch, on
one aide while the • unelegant an uncu ur •
na§ll okupljenl u pomo~nom, zlmskom hramu kojl )e po unutralnjem rasporedu the other aide.
mnogo vl§e odgovarao obrednlm proplsfma ortodokalje. lzvesno warne au ae
No I Sad was exposed to bombardment and
mollll u prostorljama odre4enlm za dr1anje veronauke glmnazljalclma koje su sa During the 1848 revolutionary year ~ hll the Jewish population decreased
nalazlle na mestu gde ta se krajem tre~e decenlje podlc!l Jevrejskl dom kulture. as 1 consequence the synagogue was ~1• w a:th the eynagogue and the school
l<asnl]e su, u organlzaclonom okvlru novosadska Jevrejske op§tlne, osnovall avoju from 1.320 to only 60 community mem era~olution the Jews were granted full
Ortodoksnu op§tlnu, dovell lz Transllvanlj& uCenog predmolltelja 1 obrednog ko- were rebuilt already In 1849. Attar the re h and thereby all the avenues were
l]lea Uahter} I lznajmlll prlvetan stan za svoju bogonnolju. .
equality In the new Auatro-Hungarlan ~narc ~ss This was olso the time of Ma-
open for their rapid economic and aocla S~roJ;ws .The new synagogue was a neo-
t ~ meticulously adhered to any
gvarlzatlon and assimilation of the Novl
0
loglan one, the strict religious rule~ w::k~~ mandatory the kosher food. An~
mora as was the case with the rues I witness of the fact the Jewish netlona
yet the newly built Jewish achool st~ In the 20th century the Novl Sad Jews
Summuy co~sclousness remained maintained. ur ~~lr own sport club, their societies and
Euuen VERBEA enjoyed full religious freedom. They ;a~ey also published a papar. Du~g the
youth organizations, their c~o~r •l~les from the neighbouring villages • t~~!
economic crleea many Jewls am ssltated the founding of • eepera18 0
ships settled In the city which Influx nece
CONTRIBUTION TO THE HISTORY OF THE NOVI SAO JEWS dc>x community. ·
At the beginning of the 18th century Vojvodlne was ·• acercely populated regi on
due mostly to frequent floods and Its swampy areas. After the withdrawal of the
Turf<s the majority of the population was Serbian living In the region side by aide
With numerous groups of various nationalities and religions.

N~l dSed, or;arblen Town IRAtzenstadt or Reltzen.Stadtel) as It ·~as originally

c:a e • was unded In 1694. It was actually a settlement established by the
 :i
\1
l,,
,
t
(
f
~ leonllje PAVlOVIC f
I

PRILOG IZUeAVANJU ISTORIJE SMEDEREVSKIH .,

JEVREJA r.
-I

OVAJ RAD predstavlja poeetnl napor u prlkupljanju erhlvske gra!!e 1 drugog m•

terljala o boravku Jevreja u Smederew. Svekako da lma jol arhlvske grade do
koje nlamo doJII. all ze njom vredl I dalje tragal!. Objavljena rukovet raz-
vranlh dokumeneta omogueava avestranlje I studloznlje prelspltlven)a polltleklh, •i
ekonomsklh I kulturnlh proc:esa u XIX vaku kroz poslove kojlma au sa Jevrejl
bavlll u Smaderevu. lzuetvenjem ovlh pltenja neelnje aa nlz novlh, 1 daju se I
odgovort lz neklh )oi netaknutlh oblasti. ;r
Najverovatnl)a je da au 111 Javrejl pDeell nasaljiiVItl I u Smederevo joi polovtnom
XVI veka, u vreme ked je zabaleleno njlhovo prtsustvo u Beogradu. U to doba .l·
i
J
Smedenevo je bllo poznato trgoval!ko mesto, pa je mogto da prlwee Jevreja
ko)l su aa bavlll trgovlnom. Na tu pretpostavku upu~uja I elnjenlca da )a u
okollnl Smedereva noden I )eden iponskl tallr lz XVI veke Ito su ga IIVIkako
donell Javnejl; tallr je danas eatvrtastog obllka, preenlk lznosl 3 em, all ja prvo-
bltno bto okrugao 1 ve~l. Jevrejl su ga posla dolaska obrezall, jar je blo tefl
od arabmjaka kojl su bill u optlcaju u Srbljl I Bosnl.' Prlmerak 111 euva u numlz·
matteko) zblrcl Smederevskog muzeja (sl. t). ~glm podactma zasad ne raspo-
lafemo ne aamo za dosaljavanja Jevreja u Smederevo nego nl za XVII I XVIII
vek.
Da au Jevrejl ~ 1817. godlne bill vezanl za Smedarevo zbog trgovlne vld~a ae I
I lz lzvBSnog broja podateka lz Arhlva Srbl)e u Beogredu,2 lkolske uptsntca lz I
oanovne ikole ko)a 11 danas euva u arhlvl Osnovne Akole •Dimltl'lje Davldovle• .!
lI
1 }q//~ :::-;:, ,./__R/
I ~·--=-.::../,;..:~;.....;;=::::?
2alba Jevreja Beeke hlpenlja .
ne~lnjenlh od vrpcl !Arh od 7. jula 1783. godlne zbo b · ·
. • tv Vofvodtne, Sremakl Kart-~u, brane notenja •Deaet u~eatl
--- ---- - . w~. r. 270/1783). .....
 66 L. Pavlovl~
u Smederevu I nadgrobnlh spomenlka takode lz Smedereva. Period ranog XIX
veka :rahteva sam po sebl lzvesna obja§njenja.'
Najvecl deo lzvozne I uvozne trgovlne ovog deJa SrbiJe u Austro-Ugarskom u
XIX veku l§ao Je kroz svoju prlrodnu koplju - Smederevo I njegovu dunavsku
skelu. JevreJI su posle drugog arpskog ustanka lzvr!lll vellkf prltlsak da aa n•
sale u Smederevu I tu otvora trgovaeke I zanatska radnje bllo kao stranf bllo
kao srpskl podanlcl. Sem toga, ntlh Je prlvlaeno I to !to ae u Smederevu flvelo
Jeftln!je negoll u me kojem drugom mestu u unutrs§njostl, Jar su tu granlca,
dobra komunlkaciJe I lzvo:r uflnlll da su hfeb, so, meso, rlba, slr I ostafe namlr-
nlca blle veoma Jeftlna.
Od svih prldo~llca, smederevskl trgovcl su najv!§a strshovall od Jevreta. po!to
au on! !mall na ••mo kaplta! I vaze u lnoatrsnstvu u pogledu nabavke robe nego
au bill poslovlfno praduzlmljlvl u trgovlnl. Da b! onemoguclll njlhovu lconkurel)-
clju, start trgovcl su razn!m putevlma nastojall da onemoguce Jevrejlma bo-
ravak I trgovlnu. Tako Je I moglo da ae safuva dosta arhlvsklh podataka lz tlh
odnosa. Smatramo da ce ani S<l ne!to objaAnjenja bftl dovoljnl da bl ae mogao
shvatltl I do!Jvetl duh vremena u kome sa to :rblvalo. time eu sve mogll de
trguJu avJ amederevskJ trgovcl, pa I Jevrejl, to Je :ravlsllo od porufiJaca, stepena
njihova kulture stanovanja, odevanja I navlka u pogledu udobnljeg flvota. Potto
L. Pavlov!~ 67
odnato 2.500 gro§a. Tada ja knez: Milo§ natedlo novom vojvodl, Vujll!lnom ainu
Petru Vullfevlfu, da naplatl za Clvutln8 polovlnu ltete od onlh ko)l au prvl dell
povod da ae uklne fuvanja dufana noeu, 1 polovlnu neka ttett sam Clvutln zato
Ito nlJa fuvao svoj dufan. ..
Prema delovodnom protokolu od 19. II, t. IV I 24. IV 1828, br. 608, poglnuo ja
jedan jevre)skl trgovec u Mramorcu kod Smederevska Palanke. Ked au vlastl
otkrlle ublcu, Mitra rabadliju l:r Tre§njevlce ked Jagodlne, knez Mllol ja naredlo
da ga obese u Jovcu kod Jagodlne. all da ga odmah na akldaju sa velala. lz
toga prolatlae da Je knez Mllol posveelvao Jevrejlma lstu pa!nju kao I Srblma
1 da nl)e lmao nlkakvlh predrosuda o njlma. Da bl obezbedlo neprlstrasnost uzeo
Je sebl pravo da ~m sudl Jevrcjlma ukollko lh neko optull za prekr§a).
u ostavltlnl Stavae M lhallovlca' fuva sa poslovnl lllle!taj nekog Javrejlns kojl
mu Je upucen u Smederovo. lllle§taj ja aastavljen na arpskom jezlku I plsan
clrlllcom u Beogradu 7. VIII 1829, all )e potpls na drevnom hebrejskom. St~ea . ' ,.
je u to vreme vr§lo dulnost C!umrukdzfje u Smederevu. Jevrej skl trgovac ~ ,r
u l§e onovo made jo juae plsao u vezl se njegovlm plamom od 6. I • .\
:•p:Jom ~enlca
'kojo nlsu mogle bltl upotrebljene. Na§ beekl prljatelj, hve::
on kome 118m poslao vokslu na 3.000 forlntl arebra pl§a da tamo nlsu te

~:~~~~epr~~~:~~ ~~g~~~::~~v~r~b:u~~lk:~§=~~e~ec:~g~a~§t~:~~~:::~~~~~~~
Je tada atvaran proflnjenljl ukus, uvacavane potreba 1 llrena kultura, to Ja pefat
Evropa po!ako utisklvan I u kuca Smederavaca, koja nlsu bile potpuno :ratvorene ::
ta zbtvanJa u modnlm cantrlme Evrope. Time sa latlfa va!nost avlh emederavsklh
NikoliC. 18 novcem da bl prlmlo ovu veksl~kot!; ::e~:O~~ ·b,;m~ prvo ovde u
i i
trgovace preko kojlh au dellmlllno odrfavanl promet 1 aaobrsfaj Srblje sa Za-
atavlja trgovac - atrpl~ate
88
dok ~mokl~rs :aparom 8 :ra Va!e prljatelje odre- ;i
padom. . . .
Beogradu namlrlll one kojlma smo ~ re meseca javlll' tmo u Klleevac, te je t•
' ,.
:• 1''
dlcemo dve laC!e• • • • •Jot 2 · pro ~
5 0
De au ae Jevrajl bavlll . najradlfltiJim v111ta~a trgovl~a 1 zanatstve vldeee ee 1z 900
ka toll 1 novca ml nlja predao.
aledeclh podataka. . mo§njl gospodar Nikolic! N. uzeo pre [~a nov~em] _ . zavrlava Jevrejskl trgovac:. :I
Ako je eo prlmlo, po§aljlte ga ovamo~ . . 1 ..
{

U Smederevu Je 1817. godlna llveo I trgovao lzvestan broJ Jevre)a Ito ee mo!e k za Mllola (14. JX 1829, br. 388) da II :l
:rakl)ufltl lz nekollko arhlvaklh podatska. Pre avega, tu apada dopla ~ kome Vujlca Trgovcl Lazar tlvutin I drugl pltaju na
16
smederevskl akeledifja, lllle§tava I

Vull~evlf, arneju lll!ozltl loJ lz SrbiJe." Patko i r ~~~~latl dumruka po njegovom nalogu:
76
8
smederevskl vojvoda, prams dokumentlma K[nafeva] k[ance!arlje] l!
1817, br. 22) Dlmltrl)u Dordav!eu da )~ ea aamo na jednom mestu, tj. tamo gde
sme erevalcad nahiJa XXVII, javlja (28.
u sporu 1e nog Srblna sa neklm Jevrejlma 1 rsnlf
prime espap, jer Srbln nlje dufan nl pare.•
v
"
8 praporu..Jvao Jevrejlma da
Pavia Stenl§lc!a (29. XII 1836, br.
latovremeno predlafe da sa dumruk P J
18
jlna Avraamaaa tz Smedereva kofl
ae vrll utovar. To potkrepiJute sluearr:c,hev;:la poalao 1z smedareva u Paneavo.
je jednu ladu 11 1.500 koz]Jh I 1.000 •; njeflh kof8 uputlo je lz Smedereva u
q
!.
1
f.7~0 ~ 9d mruk 1 to za kozje kola dve pare. •
11
ll
lz delovodnog protokola Kne!eva kanca18rlje od 21 IV 1821 aa:r d Drugu laCiu sa 2.336 kozJih
:: !~~~o~~~~:r!d!m=~~~r~vaskl ~oi~O,:: 11zet •8 Cl~tlma :ra~orlll '::1~,:: b~je~~ Zemun. Na oba mesta ja morao P at uu Sm~derevu Ante Protlc! je dostavlo
za jarece jednu. Kao flan lspravnteestva S 8511 Mlllta'novlc!l lz Smadarave kojl
9;!~og u~tanlca (Hetarlje). lz ~:ta kn)l~eo:d ;~rt:.oud:82~9~~ ~~~uj =8~ ~~~~k knezu (9. VII 1837. godlna, br. ~~taht~:ejl~a Kesedlic!a. llvadu )a pat godlna l
9 ne v dl sa da Je u Smederevu poharan duean Jednog 'Jev~ejln~ I da mu ~ )a pre 16 godlna kuplo llvadu ur na da c!a opel zavladatl Turcl. Posle Ja llvedu
!
• c....,._ ""' 1
"'"" Ot'ldo - 1 .. - . 1~1
lcosto Turaln Alii Kr6marevlc, govorec!l R Jevrejlnu lz Smedereva. Za tursku
~ ~aunatl ClnJtnlc:. 1 I\IIJvlle o.etltl ..,. ~ -~ &aori...,.,Jimt etu,.n 1m0 lrvore 11: lloJth

l
prodao Mllanu Jovkovlc!u, • oval Avramu uso,
:.:" .wn. lim-~-. "-1o..,-.,. - 101,: kAI<o blM - 1 . Clla.. II _..,Jlh oo1M-
' . i<l.nolavoj ~t"""lotlJo), XXVH-22, v AI. . M orlclolo ,_.,,. Wo1Jo doloaka 1 o01uc1 ' Po. IC-31-15. • AS.
KK. Xll\111-M.
KK. lOIVU--. I
1
I
 ·:i
~:'
.iI':.
68 L Pavlov16
1.
l. Pav!ovl6 69
taplju ustanovljeno je da ja falslflkat polto ae u njoj govorl o vlnogradu kojl
Kako au polovlnom XIX veka u got011o avlm bolnlcama Evrope navellko upotreb-
je u perlogu, a ne o llvadl. lz aeslu§enja Spase MIUjanovl~ (11. VI 1837, br. ljavene pljavlce (hlrudo med/cln•II•J kao lek, to je nekollko Jevreja, zvanlh •PI!•
864) vldl ae da ja on llvadu kuplo, ail ju je napustlo. Po§to aada lma na nju vll!arl•, dotlo lz: Austrlje I zekupllo lzvesne bare oko Smedereva radl hvatanj a
taplju, to ga Ante Proti~ ilalje Caja be9u u Baoljradu.•
p1Javlca.12 U amederevskom I beogradskom okrugu, oka pljavlca plafana le 500 i
Mlnlstarstvo unutra!n)fh deJa naredllo )e 17. XII 1844, br. 5644, avlma nallelstvlma
gro!a. Tako se oko Smedereva razvllo vellko gajenje I hvatenje pljavlca koje au
u vlafnlm vre~ma lzvolene keo popularan lek za rune bolestl.11 ·
L
sam kragujeva~kog I beogradskog da zabrane beogradsklm I druglm Jevrejlma
ko)t radl trgovlne odlaze u unutra§njost da tamo postanu I stalnl llteljl. To Je U takvoj atrnosferl, Sud amederevske nahlje je 13. VI 1833, br. 598, javlo knezu
itetllo ostallm trgovclma. Jevrejlma je dozvoljeno da radl trgovlne mogu putovatl Mllo!lu da au raznl trgovcl kupovall pljavlce po emederevskoJ nahljl.14 Najpra
po Srbljl, all ne I da se stalno naseiJavaju aem u Beo9radu. Stoga lh tamo treba su preko kovlnske akele lz Cesarlje preAia u Smederevo dve Jevrejlna: Solomon
I alatl - zavr§eva 111 u ovom uputstvu.• Vajs 1 lsak Henlg; nemeravall eu de u Srbljl kupuju vunu, kolu I drugo. Meof~t­
j :
tlm na§ll au ae aa neklm trgovc:em Avramom Bull, tako<le Jevrejlnom, opet lz
U Partljalnlku Mlnlstarstva flnanslja lz: 1859-1861. pl§e: Ce~arlje, pa au njlh trojlca krenula po okolnlm selima do Vellkog Ordja I
t.apova. ne javljajufl aa kapetanlma Jovanel Spasleu u Smederevu nl Simi Ra-
dojkovlfu u Palancl. U selima au na!ll nakollko lena I dece I pa~ell da hvataju
1. II 1862. Oanak povra~n Maeru Baruhu, Jevrejfnu lz Smedereva Qrota dobr1h 30 pljavlce. Saznavil ze ovo, Sud )a naredlo da nlko ne sme da hvata. a jol manje ;
;,
Oanak povrafen Avnomu Rualfu, Jevrejtnu lz Smadereva • • • • • 30 da prodaje pljavlce bez knefevog odobrenje. Blatarlnskl Ill pljavlenl prlhod blo ,,
Oanak ~n Nlkoll Mettw, luateru lz Smedereva • • • • • • 60 !'
. Danak povra~n Antonlju PavlovJfu, luateru 1z Srnedereva• • • • • 60 je drlavnl monopol, pa ae zbog toga morao zakupljlvatl."

Poplsom' zantmanja, lmovlne I zarade atanovnl§tva u Smederevu kojl ja Jzvrten lzve§tajl audova lz Beograda, Sapca I Smedereva povodom hvatanja pljavlca u-.
1862~. obuhvaceno )e osam jevrejsklh porodlca koje su bile srpskl gradanl belelenl su u Reglstru 8. V I 28. VI 1835. godlne." . .
Jevrejske narodnostl. Ova porodlc.e ae vode pod brojevlma:
David Rozenberg, Jevrejln l;r Cesarlje, erendator pljavlrolh bara 1835. ~In~
1103. SoiDIIIO!I Behublja, plljer (20 godlna star), mesefno zaraofuje 15 talira 111 klasa I pomofnlk Jakova Sahteca vezall au ugovor aa Sudom u ~mede~a"'; nak~l gsa
1107, Retail Dav1d, trgovac (37), mall Hana (61), ferb Hana (4) meae~no ura4ufe 15 dine na bare sa pljavlcama; to se zakljueuje samo lz Je ~og o~,sa
tallra, lit klasa '
1109. Bukuoo J. Solom1novlf, plljar [26) meaetno zaraofuje 15 tallra, Ill ldasa odnosl na Smederevo dok ae u ostallma govorl o druglm gra ov1ma.MI I t tvu
Okrulnl aud u Smed~revu je 11. VII 1840, pod b~. 906, s~:~ec; Jo:.~·~,.
1128. Pavle Lebl, kolarakJ trgovac (M), fena Lena (44). alnovl: t..opold utenlk (17), Ani
. (7) alufJ, legrt (15), Aron utenlk (10) I Sima (4); c!erke: Sera (20), Uza (18), Reza
(12) I Malkona (5), mese<!no zaraduje 11allre 11 klesa
5
pravosuda koplje c:letl rl obllgeclja Jozefa Auso,t r~k~~o:O~anlka Jevreja Baruha
denovlta, lltelja lz Smedereva. Onl 11~ l~d ~~~~~~ u Srbljl vodlll tr9ovlnu plja-
1
246. t,•~:s:l!arac (34), Jevrejln [zanlrruonje nlje' navedeno], meseano zareofuje I tallra,
Lebla, Baruha Her§la I Jokove Kona, 0 suko<le au navodno potr&Zivall I od ,.
1252. Jakov Lazar Kalmt {30), Jevrejln [zanlmanje nlje navedeno], lena Rajna (24): M- vlcama, potrallvall 67 cesarsklh dukata; ta hr~nu 1 kvtrtlr 303 groia. ito I!
noYI: lazar (2) I Samuilo (8), c!erb Eater (4) air~ Rahlla (10) od prlvrede me-
. se<!no dobt)a)u 15 tallra, Ill klasa . ' '
3
kafedllje Mile Redulovlfa gotovlnu o:f ~ ~l:aiZ: Stojana PetroviC& [Samlna) po- r
1256. ~~~ .~~bahar1, Jevrejln •komesloner~ (40), fena Bojne (38), aln lsak ufenlk [151 ukupno lz:nosl 440 grob; zatlm au 0 u rob ito ave ukupno lznosl 3.998 ' \,
traflvall 52, a od Zaharlje Muneranca ~ 9
1
2
~menute obllgaclje Mlnlstarstvu
.; !,~.'
~a,,.. ....,.,. (3), mesefno zora<luje 12 talira, 11 kl'"a · ' '
. gro§a duga. Mlnlstarstvo pravosuda ~~~ !:s~rlj:kog konzulata u Beogradu lzvril
1257. Naun Bendfo, okomeslonar• (30), mese<!no zeraduje 30 111lra IV klaaa • 1
' . ' . . ' . lnostrenlh del a 1 molbom da ae pre lje 11
1 0S"l,ederevu Je bllo atalno naseljenlh Jevreja arp~kog drhvljanstva, all je bllo
I ·.
U naplata duga, a novae zajedno sa prllozlma po1a . . )
111
~ ko)l au ee kao austrljskl drlavljanl nasallll u njemu 1 tu trgovall Kako
:u ve!tljl I anal~ljlvljl u trgovlnl, to J• njlh011 ~ravak uzbunlo ostal~ arne- 1840 od br 1087 dostavJio Austrljskom ! :
e~~ke trgovce, arpske drlavljane, pa au preko op!tlne 1 nal!elstva tokom XIX Mlnlstarstvo lnoatranih dela je 6• VIII ~vedenim pociaclma. Konzulat je za.
: 1
1~;° ~noalll tufba r&lnlm mlnlstaratvlma u Beogradu 1 eamoj Knelevoj
do~:~~~ ~:~o~a~~~::u~ltueclja mole " pratltl preko arhlvske gra<fe koja ae
konz:ulatu U Beogradu koplja obllg~IJ~::r prllolene koplje, 1 posle ea mu bltl
moljen da po!alje napla~enl novae · . \I
~ -~,.. _ , . ., lOr. 21. tiDI, 2t!:_d-~ SINJe lMa All- - - '• IS5r, 2511 ...
fltO. . . • ,..._lw ~Jt. VoJMel--·,..
:.~..~~;1.-.1/e _
: ~~~~t~.s...-1.1 70
:
..
,,_
Vl.,l brot..,.: 1211. Uti. ltn,
$11>1,., . . -
tm ' 1GZ.
· 1. - " "· 1101, a.J,

LtontiJe Pwvlowl~* Smtd•Wo 'u XIX ~-. Smederevo. , . , Z52-2SI.

~~M.-111-101.
:
:I
 :,·;
70 L. Pavlovl6
'

:;I I0

L; Pavlovic 71 ,,
I'
dostavljeno orlglnalne obllgaclje lmenovanlh du~nllca. Obllgaclje po•late k ''
latu: . . . ~ onzu.. Javrejl kojl liB docnlje pomln)u 1111: Jakov lavenzon trgovac 1871 1 R s
~~~~~~1/e Petn lebla od
0

13. VI 18400 na trl

• •

cesarak~ .dukata. ptimljena od Jov~na Ml•

Azrljel, 1890,:.1 Bukua Joslfovlc, 1892 (umro), 11111 ke~ ~lanovl' Smed~re:k~e kre:
dltnll banka. Smederevsko naflllstvo javllo )e (MUD.P, 1876) da Solomon Hasklja
...' ji

I Samull AlkalaJ, Jevrejl, kojlma ja trgovlna (radnja) zabranjena, zbog eega 1111 811 '·
!;, obp~lmg•11t11Joda 8Soaru1~,!'r1Rula
-0~- 50r. Baruha lebla cd 17. VI 1840. na 2.1 cesarakl dukat kojl fallll Mlnlstarstvu, flva I aada u Smederuvu.21 Mlhaal S. Albaharl, trgovac lz
Smederava, vodlo ja apor aa A. Ozorovlcam,.. all aa na zna o kakvom to aporu rae.
3. cbllgaclta Baruha lebla B~ruha Herll 1 J k .
:k• ~rkata koje au prtmtll'od Jozefa Rus~· a ova J<cna od 17. VI 1840, na 22 cesar·
Estela Sason obretlla 811 6. IV 1877. godtna Naeelstvu okruga u Smedarevu a
• 0 gaclja Baruha lebla oc1 27• VI 1840· •na 21 co:s~rskt dukat kojl jo prlmlo od Jozefa
Ruse.• . molbom da kao atrenl drfavljanln mota otvorltl trgovlnu na malo 1 vellko. S~
I
trala Ja da joj to dozvoljavaju I zakonskl proplsl. Dal)o navodl da te za tako
Mecfutlm, bllo 'je Jevreja stranlh driavljan . k . vallku radnju snabdevena kapltalom I vellklm kredltom na atranl, pa ce 11toga ·i
trgovlne. Stoga sa I desllo de Jo Ok - a ojl IIU ao bavlll I druglm vrstama moel da posetloca avoje radn)a zadovoljl avakovrsnom robom. Nten punoii'IOtnik
vestllo mlnlstra finanslja da se u Sm ruzno nacelstvo 11. IX 1864, br. 9746, ob• I upravljaC bl<!11 Avram Sason. njan mut. De au oboja eustrougerskl podanlcl d()o
kupovlnom vune I kola, a nekl lme ~derevu nalazl ve<!l broj Jevreja kojl ae bavo kazute zejedniCklm pasolam kojl ja lzdot 15. Ill 1877. na godlnu dana. Pelto ja
onlma koje itltl uredba od 4. IX 18J1 ~ k~!"~~lont'sko radnje. Onl nil prlpadaju I druglm atranlm drlavljanlma dozvoljano da otvora aliena r8dnjo u Smederavu,
nacelstvo pozvalo da bl lm zab I , 44 S br. XIV, atr. 194/U pa lh )II to je I Est11la amatrala da ca Joj ae lzlcl u tusret. Eatelln mul Avram doplsao )a
do§ll a porodlcama. Jevrejl su a:;~.~d~~t';ak, naroclto lz razloga ito' su ovda prl dnu molbe da dozvoljava avojoj fenl Estell da mole otvorltl radnju kojom
ito I radnje lmaju prlvrameno Uk Ilk I a su porodlce dovell prlvremeno kao co on uprevljatl keo punomoenlk. Podnetl pasol video jo I vratlo naeelnlk K.
atalno. Kako tlh Jevreja lma I ~rpsk~h ,o m poslovl uznapracfuju, onl bl ~stall
da II Jovrejl mogu llem u Beogradu drf ~:':nih podanlka, to neeelstvo fell znatl
Janlcljevlc."' ..
'
porodlcama ostatl prlvrameno Ill <!a lmat rbglovlne I u druglm mestlma I tu I I Na¢alstvo je 10. IV 1877. godlna donalo odluku da aa mole odobrltl Estell Sason
' 0 t1 zabranjeno.» de otvorl radnju, polto u Smederavu postojl trgovafkl esnaf koma one treba de
Po!to je u vezl sa ovlm pltanjem bllo 11e obretl prema esnafskoj uredbl od 14. VIII 1847, V N• 1269, I el. 125. Ovda ja
~~ oons~~vudalo ojvv~ odgovor. Jevre)l ko~a~~!"~,:~~~~rstvo unutrainjlh dela, to valno napomenutl da )e u Smedarovu va6 vaoma reno posto)ao trgova¢kl esnaf.
, -:
k •na ~eg re5enja od 30 X 1856 a navedona uredba mogu Nalma, poznato ja da je Anla Protl<! lzvestlo kneza Mllo!a (19. V 1831) da ja

k~~~~~~~)e ~;~:~~~
1
0~: ;:o~~s~~~~:nata
8
~~~at~'I ~ ~8~8~8u~~~~~~J~~:~!~b~~
6 proeltao njegovo pismo trgovaekom asnafu I emaderavsklm kmetovlme.a
. pana uro I na njlma kupu) I od Na pomenuto ra§enje, Avram Sason 1111 u lme avoja fane Estela fallo Austro-
,.
Okruzno na~elatvo javl)a 10 XI 18
~:
. u pr oju.tt ugarskom konzulatu. a konzulat ja preko mlnlstre lnostranlh dele trailo da se
vom odobren)u dozvolllo S • 65 • br. &000, ·mlnlstru flnansJj · Estell na apreeeva trgovlna. Mlnlstar unutra§njlh dele opomanuo )a neeelstvo da
Durdevdana 1864, godlno 'm;nu Coblu, Jevrejlnu, austrl)sko apodda je po njeg()o ae nadavanjem dozvole vlasnlku Estell Sason prouzrokuje znatnl materljalna
obavez.an da ode mo a driatJ zallOCatu tr m anlku, da do lteta. )er ae etvert u zatvorenom duc!anu kvara. • sa drugo atrane prlblluva sa
odsello u Beo ra po zakonu lz 1856, br. 1600· nakogovacku tadnju. Poslo toga ja
I vrema p!a<!anja trgova~klh obavaza. Stoga )a minister preporu¢1o naeelstvu da
radl trgovlne, :u
~-,§~:c~lje au on Ill n)egov' sin P~~~~=d ~o~l ae sa porodlcom
aepternbru zakuplo at n ~u preduzell da bl I estell atal ~ azlll u Smederevo
Estell odobrl otvaranja trgovlna ne osnovu posto)eceg zakon11 o esnaflma.''
; i;
.' ,.!:
I Pavia ' tebla Je an mag&lu u Smederevu Pr no. ecfutlm, Simon j11 u
novlea, Slmo~ )av~e)a. arpskog Podanlka 1 amed~ro:ma ugovoru lzmadu Simona
Da bl odnos srpsklh vlestl prema trgovlnl Jevre)e postao ! l o )asnljl pomenu6emo
stalno zanlmanje
.. . 0
8
.
8
~~~~ rolzvodnju raklje od Aplr~;~98 f~o~a, I Ljublsava lv&-
n • to nafelstvo troll uput tv • o to Je ovo njegovo
I razna zakonska uputstve .o nastan)lvan)u Jevreja• koja se nalaza • pradmetom
Estate Sason.
j:lj
Posle 15 dana atlgao je od
ne mole z.abranltl tr
·· .
govor •da ae Slmonu Cobl
.' o u ovom alu~aju.>2 Beogredskl Jevrajl au 31. 1 1856. godlna mollll kneze de lm sa dozvoll alobodna
trgovlna u celoj Srbljl. Posle Ja Jzdat zakon de Javre)l na mogu van Beograda
.
I
:~
.

za to je nadleun J,~~=~ke radn)a. Sto ao uea njegovou, :uatrl)skom podenlku,

ar unutrdnjlh deJa k 0 oravka u Smedaravu .. Nlllola 0 1_1,...., _ _ ,.,.,lq - · -- IWICI. tlrt-ltrJI, ................ , • •
: t:'~,..._IV-11 • na oga aa upucujll Neeelatvo• •.;
:::~g:~: l':'.c"t..:.:.1~ 1~'r,';, u ""-· ....,,..,., 1a1, ~m. 21101, . -. WI. mz. mz • •=•·
• 210 I 410.
: U~I864-IV-II~· UUD-1"'-XV--N, •
• ~11165-V-1110,· : r.~.o.~r::.~llNMe filii• t• _..,. I ..,..Je • 11~11 ell ..,.. ,,_,. Wflflla M UMI•te .,..,_
JN7, 6f2. 33(1S). . . . . . 1125. liT. •
MU0-._1178-.1:1.
 :,
. j I

i'
..' .
72 L. Pavlov!~
L. Pavlovl6 73
drhtl dOCana, lmatl bogomolje, nltl kupovetl nepokretna dobra. Jedlno lm ae
odobrava da po unutraanjostl Srblje kupuju I prodaju prolzvode: tako<111 decu 30 dana. Nekl JBvreJI au sa 16. VIII 1876. !Iodine lallll naealstvu na ova retanja,
mogu davatl u razne 11snafe.. Pana<lure mogu pose61vatl I na njlma prodavatl 1 pa Ja n&eelstvo nalozllo sudu da rehnja na sprovodl za vrama rata, jer to moia
lrupovatl."' · · · · . · · • · .. ' donetl vallke neprillke naloj zemljl. Nairne, prema mlnlstrovom tumafenju. za-
brana naseljavanja Jevreja po unutralnjostl ne odnosl ae na strane podanlke, 1:
Kad je knez Mllo!i 26. IX 1859. godlne lzdao ukaz, V Nr 41T, •O alobodl svako- nltl rm ae prams postoje61m traktatlma moze zabranltl da trguju I u unutra§njostl. 1:
Svakako da sa to lsto odnosl I na one Jevreja arpskog podanstva kojl sa kao -l l
vrsne radnje I zanlmanja•. onda sa vellkl broj Jevreja naselle po unutra!injostl
Srblje: tu su otverall du6ene I pokupovall ku6a I zemlju.11 Oa bl ea to apral!llo, vojnlcl nalaze u borbl protlv neprljatelfa. Stoga naeetstvo amatra da Ja Hasonova \·

"
Mlnlstarstvo flnenslja je svojlm rasplsom od 28. II 1861. zabranllo dalja nase- 2alba bez osnova, polto Je on znao da je relenJe opltlnska vlastl zadrlano od
ljavanjll JBvreja. · · · lzvrlenja. Medutlm, n&eelstvo trall od mlnistra plsmeno uputatvo kako da postupl ;j
8 Jevrajlma, kojl aa u Smederevu veoma mnoia, kad pro<la ratno stanja. Na to ·,..
U pogledu nastanjlvanja Jovreja, 4. XI 1861, pod br. 2244, lzl!ilo )II re§enje po negoduja gra<lanstvo, jar )a Jevrejlma zakonom zabranjeno da atalno live po
kom11 ae svl Jevrejl kojl su sa od 26. IX 1859. do 28. II 1881. nasellll u unu- unutrelnjostl. Sam toga, naeelstvo amatra da se smederevskoj trgovlnl nanosl
tra!injostl amatraju srpsklm podanlclma, pa prema tome mogu 1 osta11 u unut1111- vallka lteta od Jevreja.
njost1 I trgovatl... ·
lz avega toga lzlazl da ja prestao uzrok Hasonovoj !alb! ... Da ja ovaj predmet
lz p~dnjeg lzlaganj~ lzlazl da je Smederevo, koje je zbog dobrog geografskog ponovo uzlman u rezmatranja vldl sa lz telegrams ito ga je 3. VI 1877. lz Sme-
polozaja ll!_lalo unoanu trgovlnu, bllo veoma prlvlal!no 1 za Jevreja arpskog 1 derava slao mfnlstru unutrdnjlh dela Jevrelln Joslf 0. Zunana sa Jol desetak
stranog drzavljanstva. Stoga au sa u Smederavu I dalje de§avall rami doga<lajl porodlcr.'onl javljaju da je Op§tlnskl aud nenodlelno re§lo de sa proteraju Jev·
I u tom pravcu, od kojlh au nekl pretrasanl I u Austrougarskom poslanstvu u rajl lz Smedereva. za vrame rate bllo je obustavljeno lzvrlenje OVOil rden~
Beogradu. 0 tome govora I ovl arhlvskl podacl. . Ked 8 eud kaznlo ave Jovreje na po 10 dana zatvora zbog nelseljavanjs, ta
au J!vrajl zamollll mlnlstra da obustavl lzvr!enje rden]a dok ~·
prouCl njihova
Austrljskl podanlk Josef Hasen, Jevrejln, kojl ee bavlo ttgovl~m u Smederevu fafbe: u protlvnom 6a pra61 u neko drugo drlav!Janstvo.
:I
2a~ol 8 ~ u Januaru 18n. godlna austrougarskom konzulu u Beogradu da Op§tlnakl Na osnovu telegram•. • zatlm op§lrnlja falbe, Mlnlstarstvo unu~alnjlh dela tr• '' I
au z mederava namerava da njega 1 osta!a Jevreje protera u roku od 30 dana I
samo zato lito au jevrejske verolspovestl. fllo I• od naeelatva lzve§taJ I ava ekta u vezl aa tim pltanjem.
,i
Na tu 2albu, konzulat je dao ovakvo objaJnjenje: Svo]lm doplsom od 20. IV 1877, P
od b 4880 naeelstvo lz Smedereva Je lzvastllo
r. S ed.ereva 1 sad upra2njava trgovlnu u I;
na Mardohaj Jakova Ozmo, Jevrej 1z m ' , j ,
. 't

:~e~~~~~~!v~rutr~o~~o~ ~~I P~bezbt<11~7o austrljskl~ je pod:nlclma po

gra<lanskog zakonlka (deo IV fl 4) ava zr to au prlznata I ill. 138 Srpskog
gafanterljskoj radnJI ...
, 1 2 VI tan telegramom Austro-
Mordohaj J. Ozmo, austriJskl podanlkk,l fal~on a adl~ da odm~h zatvorl avoJ duQn,
su potrabnl da bl mogao vodltl ~ ' Zalllac Hasen lspunlo Je ave proplsa kojl u arakom konzulatu de mu Je Op§tlns au ar
I srpsko Mfnlstaratvo unutranS fh ~~~fnu u Smederevu. To mu Je lzrlilt!o dozvo11Jo J! te ga lnafe atavltl u zatvor I proteratl lz Smedereva.
vfastl ne mole nl lzmenltf nl ujklnutl :~~~m~uj 1876• Po!ito relenje )edna opltlnske od NaCelstva okruga Smederevo.
ugovora-traktata, to konzulat moll da o a o a su dobljene na osnovu pomenutog Kad je Mlnlstarstvo pregledalo sva aktaZdobljenaPolto nlje vratena I 2alba Morlca
re§enje, pa 2allocu Hasonu kao I ost~~tlnska ~~la:t u Smederavu opozova avoJa ono lh je vratllo, kao I falbu Joslfa 0 · unadne. koja se nalazlla uz lsta akta
Sombergera. kroja~a fensk og
od8 Ia Jz Sma arev1 • tv
VIII 1871, pod br. 5033. Mlnlstors o
u Smedarevu, ubudu6e ne 'zabran'uju •lmob adustr s lm podanlclma kojl sa naleze
' ~ o nu trgovlnu.• 15
pod hr. 4681, to je nalelstvo lstu tra!llo je lata pod tim lmenom 1 prezlmenom
Na tT!Uenje mlnlstra unutra§njlh dela od . je javllo da ae falba nlje mogla pro'::el, nit
skog okruga Markovlcl odgovorlo ja da J8 ~b 1877• br. 294, n&ealnlk smederav-
18 ubelefena u knjlgama mlnlstarstva.
ralenje 9. VI 1876. da 118 nekl Jevre 1 or opltfnskog suda zalsta doneo . u Smederevu otvorlo radnju Morlc Som-
porodlcama proterafu u Beograd uko,/k· med~ kojlma I Jozef Hason, aa avojlm Podatak da ja polovlnom tan. godlne za Jzvesne promena u dru!tvu
• Zhomlk lOOC
•
=~:~.·
Zhomoo: =·
XXX:!:;·
0
ne udu htell da aaml odu u rolru od
V, "' 1160 Od fl!t
berger, krojaC 2anskog odela, karakte~~~~~~~.':njeg smedereva 1 Srblje avakako
toga vremena. Takozvanl gredanskl 518
k l.ta.
:• ~o.,, o.lowodnt Pf'QtOkot mr.
w~,m-,....,.,

~- -- · - . --·---J·- --·-.-----··· -
 72 L. Pavlov!~
drhtl dueane, lmatl bogomolje, nltl kupovatt nepokretna dobra. Jedlno lm 111
odobrava da po unutra4njoatf Srblje lrupulu I prodaju prolzvoda; tako<le decu
mogu davatr u razna esnafe. Panadura mogu posec!Jvatl I na njlma prodavatl 1
lrupovatr."'
Kad ja knez Milo§ 26, IX 1859. godlna lzdao ukaz, V Nr
417, ··o alobodl avako-
vrsne radnje I zanlmanja•, onda ae vallkl broJ Jevra)a naselle po unutrdnjostl
Srblje: tu au otvarall dueana I pokupovall kute I zemlju." Da bl ae to apreello,
Mlnlstarstvo flnansl)a je svojlm raspfsom od 28. II 1861. zabranflo dal)e nase-
l)avanja Jevreja. · · · · · lzvrienja. Medutlm, naeelstvo tra!l od mlnlstra plsmano uputatvo kako da postupl
U pogledu nastan)lvanla Jovreja, 4. XI 1861, pod br. 2244, lzl§lo ja ra§enje po
kome se avl Jevrajl kojl au •• od 26. IX 1859. do 28. II 1861. nasallll u unu-
traJnjostl smatraju arpsklm podanlclma, pa prema tome mogu 1 ostatl u unutrai-
njostl I trgovatl."
lz ~dnjeg lzlaganja lziRI da )a Smederevo, koje )a lbog d~br~ gaografsk~
pofozaja l'!lafo unosnu trgovlnu, bflo veoma prlvlaeno 1 za Jevra)a arpskog 1
stranog drzavljanstva. Stoga au sa u Smederevu 1 dalje da§avall raznl dogadall
I u tom pravcu, od kojlll au nakl pratresanl I u Austrougarskom poslanstw u
Beogradu. 0 tome govora I ovl arlllvskl podacl. ·
' ·- '
Austrl}skl podanfk Josef Hason, · J8\ll'ejln, koJI aa bavlo trgovlnom u ·Smade;evu
!a~o sa u Januaru 18n. godfne austrougarskom konzulu u Baogradu da Op§tfnakl
au lz Smederava namerava da n)ega I ostala Javrela protera u roku od 30 dana
"mo zato lito au levrejske varolspovestl.
Na tu falbu, konzulat je dao ovakvo obja§nlanJe:
L. Pavlov!~ 73
30 dana. Nekl Jevrejl au 10 1B. VIII 1876. godlna !afill n&eelstvu na ova re!anja,
pa ja naeelstvo naloillo sudu da re!ienle ne sprovodl zo vreme rata, ler to moza
donetl vellka neprlllka naloj zeml)l. Nairne, prema mlnlstrovom tumaeenju, Z&·
brana naseljavanja Jevreja po unutreln)ostl ne odnosl ae na strane podanlke,
nltl fm so prama postoleclm traktallma moza zabranltl da trguju I u unutra§njostl.
Svakako da ae to lsto odnosl I na one Jevreja arpskog podanstva ko)l ae kao
vojnlcl nalaze u borbl protlv neprllatel)e. Stoga n&eelstvo amatra da ja Hasonova
lafba bez osnova, po!to je on znao da je ra!enja opltlnske vlastl zadrlano od
a Javrellma. kojl sa u Smederevu vaoma mnoza, kad prode ratno atanje. Na to
negodula gradanstvo. ler le Jevre)lma zakonom zabran)eno da atalno l ive po
unutralnjostl. Sem toga. nafelstvo amatra da sa amederevskol trgovlnl nanosl
vellka iteta od JevraJa.
lz 1 v 11ga toga lzlazl da je prestao uzrok Hasonovo) iafbl... Oa je ovaJ predmet
novo uzlman u razmatranle vldl aa lz talegrama Ito ga je 3. VI 1877. lz Smo-
: eva poalao mlnlstru unutra§njill dela Jevre)ln Joslf 0 . Zunana •• jol desetak
~lea· onl javljalu da je Op!tlnskl aud nenadle!no re§lo da ae proteraju Jev·
~~I re!~~
1z s'medereva. z.vrema rata bllo I• obustavlleno lzvr!en)e 'r'ogl
d kaznlo ave Jovreje na po tO dana zatvora zbog nelse ]avan a,
~dJ~:r:l~
:ramoflfl minlstra da obustavl lzvrlen)e rden)a dok n.a proueJ njihova
falbe: u protlvnom c!a pretf u neko drugo drbvljanstvo.
Na osnovu telegrema, a zatlm op§lrnl)e falbe, Mlnlstarstvo lunu~alnjlh dela ,,.
fllo je od nafefatva lzve!toj I ava akta u vezt sa tim pltan em.
''
b 4880 n&eelatvo lz Smedereva )a lzvaslllo
Svojlm doplsom od 20. IV 1877, pod r. S de eva aad upralnjava trgovtnu u
na Mardollaj Jakova Ozmo, Jevrel 1z me r • 1

::~e:~~~~~~v~::o~~~o ~~IJI u obezbadeno Ia austrljskl~

podanlclma po
galenterllskoj radnll.'"
2 VI 1877 talegramom Austro-
gradanskog zakonlka (de m. sa prava lzrleJto su prfznata I e1. 138 Srpskog Mordohaj J. Ozmo. austrllskl podanlkkl fal~on:~edl~ da odm~h zatvorl avoj dutan,
au potrebnl da bl mogao ~~ire;. )· Zalll~c: Hasan lspunlo je ave proplse kojl
4 ugarskom konzufatu da mu Je Op!tlns au
1
I arpsko Mlnlstarstvo unutran§ '~~~ nu 11 mederevu. To mu Ia lzrletto dozvolllo
111 jer Ce ga lnaea stavltl u zatvor I protorall lz Smedereva.
vfastl na mofe nl lzmenltl nl u~lnutl a ,u m~u 1 876. PoIto re!enje Jedne opltlnske
1
ugovora-traktata, to konzulat moll p ava o II au dobl}ena na osnovu pomanutog
d NaCelstva okruga Smedorevo,
Ked ja Mlnlstarstvo progledalo ava ekta dob 1JenaP~Ito nile vratena 1 !alba Morlca
relienje, pa fallocu Hasonu kao 1d! ~~~tlnska vlast u Smederevu opozove avoje ono 111 ja vratllo, kao I falbu Joslfe ~· ~un:~:~e~a ko)a sa naiRIII uz lsta akta
u Smederevu, ubudu~e ne 'zabranjuJs a lmboadustrllsklm podonlcfma kojl 1e nalaze
u so nu trgovlnu.»
Sombergera. krojaea fenskog odela z ~ VIII tan. pod br. 5033. Mlnlstarstvo
pod br. 4681, to Je naeelstvo lstu tralllo · Isla pod tim lmenom 1 prezlmenom
je lavllo da ae !alba nije mogla pronacl, nltl I 8
Na trmenje mlnlstra unutralinllh defa od 1 . .
skog okruga Markov!~ odgovorlo Je d J 8· lb18n, br. 294, naealnlk smader~r,. ubelefena u knllgama mlnlstarstva."
ralenle 9. VI 1876. da 811 nekl Jevrel~ ~ ~ ~r op4tlnskog auda zalsta doneo . u Smederavu otvorfo radn)u Morlc: Som-
porodlcama protaraju u Beograd ukollk• e ~ ojlma I Jozef Hason, sa svollm Podatak da je polovfnom 1877. godlne je za lzvesne promena u drultvu
0
ne udu htelt da aamr odu u roku od berger, krolaC fanskog odela, kare~~~:~:~dn)eg Smederava I Srblle svakako
.a -t:
• Zbomlt lOOI.
lOO(, :
MUO.IL-t.,._~-
· li'O,
.
v. No 1100 ........ toga vramena. Takozvanl gradanskl
a WUO.tt-tm-ua-.t. .. lato.
: ~~t).,. O.ICMMW ,....., .m.
" MUD-IL-tl77-11-ll•

... .. - -- --- ·- -
 1!
.i
. I
•I
'I
I
. i
II

i4 L. Pavlovic . ,I!i '.

L. Pavlovl~ 75
Je ave vile gublo orljentalno obelal Je I polako prlhvatao evropske navlke. U vr•
me l<ad se u Smederevu pojavlo takav kroj~. fane au po<!ele da napuitaju na-
rodnu no5nju I svo)e tradlclje, ugledaju~l sa na avropaku no!nJu etniCklh grupa
zakonlka. 1!1. 211, dozvoll da svojom lmovlnom, u ovom tlufa)u vlastltom kuc!om,
raspolalu tako lito ta ae u njoj obavljatl bogoslufenje. ii l;
sa kojlma su flvela. Sa ove iarolfka pozomlce, krojae fensko11 odala blo je lzazov PoAto su lmenovanl jevre)skl trgovcl pla~\1 dve godlne klrlju za drugu kucu u I:
za gral1anke Smadareva. Somberger je blo jadan od prvlh krojaCa te vrste, jar kojoJ au drfall verske aastanke, to IU lspod avoJih potplsa naplsall 1 I'Kun Ii
na takav zanat ne nallazlmo ma<lu zanatlma kojl su zabelefenl u Poplsnoj knjlzl
lz 1862.09. godlne.•
tro§kova koJI bl treba!o da lm ae lsplate kad ae prona<!e krlvac. TaJ tekst glesl: :: i
I'
RAeUN i~
Na raspolazemo podaclma o trgovlnl do 1906. godlne: tada je litampan ovaj
klrl)a za dva godlne, po 50 groh muetno . • · • • 1.200
·'i ' :.
podatak. · .
Dangube I trohk dolaienj1 I odlaienjl 12 Smederav1 11 I·
\I
Beograd I zo eve eltne tro5kove . 1.200 I.
Uprava pododbora saveza terzljsko-)organdzl)sklh I pamuklljsklh radnlka u Sm• Trotak za odvol<eta 20 for. t . 246 I ;
darevu pozvala ja preko novlna radnlke pomenutlh atruka da bojkotuju radnju
Solomons Eli)as.Solunca I da ne kupuju robu kod njega dok je bojkot na anazi.• Groll 2.&18 ' I

ii
II '•
PREPISKA OKO PODIZANJA JEVREJSKE BOOOMOUE Navadanu lalbu Je uz avoje pismo uputlo Mlnlstarstvu prosveta 3. II 1850, pod I I
br. 38, pradsedn•k Soveta Stefan Stefanovlc." · I'
1850. DO 1851. GODINE ; I

.·1
Da au Jevrejl jol 1817. godlne vrilll u Smeda~evu bogoalufenja u ku~l jednog Mlnlatar unutra!njlh dela IIIja Garahnln je 20. II 1850, pod br. 2609, dostevlo
:1\
hrl!~nlna, koju au uzell pod klrlju. to ae moia zakljUCitl Jz njlhove falbe Ito 13 orlglnalnlh akata smaderevsklh Jevreja Mlnlstarstvu prosvete na postupak,
; I
su Je 10. IV 1857. godlne uputlll Mlnlatarstvu prosveta. Ookumenat je zaveden u s molbom da sa dokumenta vrate posle upotrebe."' i;
dalovodnl protokol pod br. 547, a potplsall au ga Avram Koen Avram Hesklja I
Menahem 0. Ruso, Jozaf Solomonov. Mo§a Pesah 1 lsak B. Avr~m. ' Po!to nlje bllo nikakvog odgovora, to au •• Avramato Koen. Avram D. Ruso I
Avram Kampus, koJI au sa potplsoll na hebrejskom, 21. VIII 1851. godlne plsmeno .i'
Medutlm, Avramaeo Halm Keen (potpi~ao sa I na hebrajskom) Avram David Ruse obratlll knezu Aleksandru. U plsmu 1u ga obavestlll da su JoJ 1850. preda\1 fslbu II
Avram Esklja, Josef David Ruso I Jakov Keen, trgovcl I flt~IJI lz Smedareva, ~ Avramu Petronljevl~u za kneza: mollll au da lm ae dozvoll da lma)u avoju bogo- .' i
molju koju au pre 20 godlna drtall u jednoj aoblcl pod klrlju. Poito ~~~rot Jijv­
1
:lb~~~~en ~J~ Sovetu 17. I 1850. godlne navode da au verskl aastancl odrfavanl
· u ..uno1 prevatnoj ku~l u Smedarevu."" reja u 1851 godlnl u Smederavu smanjlo, to nlsu u mogu¢nostl da P 1 u ~· 1 I!
Stoga au ~mollll Avramaea da u n)egovoj kuc~oju ::d
u~v~o1~ ':,~~mof~ln~
0
!'
;:
:~:~~~~~bi~~~~8 ~1!:~~=~j ~0
1 0
~~3:· ~odlna uzell Pod klrlju I u njoj vrAIII bogo- com, poprave jednu aoblcu I da se tu mole u. tojall u kucl za
na¢elstvo, ono lm jo zabranllo sastanka, mada su sa ranlje a8 s klrl u ne mogu
ometao eastanka Mec!utlm k r onstantlnovl~a: u to vrema nlja lm nlko
koju au plocall klrlju. Po§to su bro)no manjl. pa su 1 s!~~m:!~!~b!o sas!aJu u kucl
l:
od Iva Arnauteei a, kad s~ z~~a~~ ~:::· ,~::\" 8 k':;lll plac I ku6u u lstom aokaku pla~tl. te stoga mole dozvolu da so za avo1a ver . . ,:
kupovlnu sa znanjam opltlna doblll s g za ogomolju - avru - 1 na tu
preko pollc!Je zabranllo da 58 tame u~sku taplju, tada lm Je Okruino nal!elstvo
Avramaea.
navedenl Jevrejl trl puta obra~n M~ a~u zato ito sa auaadl bune. Stoga su sa
1 9 ; [1
1
· olba dostavl 118 rehvanje Mlnlstar·
dozvola. Ukollko je to neostvarlvo lz n"e~l~rs~ ~hnutra§njlh dala da lm sa Jzda
Posla trl dana, knez Je naredlo da sa ov; ';'x
1851
br. 3067, poslalo ova) dopls
atvu unutrainjlh dele... Mlmstarstvo je 1 · :io
ulolen novae za kupovlnu 1 re ra~SI •va n uzroka•, onda tra!a da lm sa
toga, on! I dal)e pla~Ju ~rlj~ nav~n)e ku~kue lsplatl zajedno sa lntarasom. Sam
Mlnlstru prosvete· ujadno Je podsetllo da au
• • nja
jo!
tome
· 11
1849, pod br. 2609. sva
..
mtnlstarstvu. :!:
bogosluzanja. rugu

l<ad nlsu doblll odgovor na avoje trl ' d

c!u u latom aokaku I tamo vria

. ·. '
akta po ovom pltanju dostavljena na rh&V&

stvu unutra§njlh dela de se •rasprokst;~;

8
od br 1092 odgovorllo Mlnlstill'·
1 11
1 51
Mlnlstarstvo prosvete je konaeno 27· IX ~ ~ : Jevr~ja po 'Srbljl, kojl au na§lm
mogu~ ogranlelll• . Mmistarstvo na
:,: lii ·.

arpskl podanlcl obratlll Sovetu 18 z:;t~v~~~~~. smederavskl Jevrejl au ae kao

8 trgovclma 1 narodu na mnogl u§trb. o o 18
lm aa na osnovu Grac!anskog
•
• ,...,_ -
,_,flltk~ 110111
• a.~1157-IV_.. .
:t:o:,..:1K _...u• .,.__.,,
• a . vn 1101, " · 4.
.. ..•.
•
•
IMO.
leto.
:i
.. ltto.
.i I ·l
76 L Pavlov!~
L Pavlov16 77

zabranjuje Jevrejlma da u Smederevu u prlvatnoj sobl vrie bogoslufenja, all pod
uslovom •da onl avojom vlkom okolne ausede ns uznemlrava)u•, I da 111 njlhov
broj ne povefava. 0 ovom re§enju neka Mlnlstarstvo unutra§njlh deJa obavestl
Okrulno na~alstvo u Smederevu." · re§enja od 30. X 1856, br. 1660, kojlm je postojanje Jevraja u SrbiJI uoplte
Povodom !albl koje au smederevskl Jevrejl vl§e puta slall Mlnlataratvu unutrdnjlh
dele, Sovetu, pa eak I knezu, Okrulno na~elstvo je 29. XI 1851, pod br. 1268,
ovla§~eno da aeopiitl molloclma •de lm sa dozvoljava bez uznemlravanja ausednl
lltelja, na atarom meatu u prlvatnoj aobl bogu sa molltl, no ponaosobnu formalnu
AVTV" osnovatl, nlkako lm sa na dozvoljava•."
lstog dana je o ' prednjoJ odlucl obave§ten I Sovet.
Sa ovlm, flnl ae, pltanje bogoslufenja lpak nlje bllo okonfano, jar ae nekollko
godlna kasnlje opet javlja lstl problem. Nairne Avram Koen, Avram Hesklja, Me-
nahem D. Ruso, Jozef Solomonov, Mo§a Pesah I leak B. Avrem au u lme .vth
Jevreja varo§l Smederava na dan fO. IV 1857. plsall Mlnlstarstvu prosvete da
nlsu traflll da lm sa dozvoll da Blllldaju hram, nego da lm sa odobrl da ae u
kufl Jednog Jevrejlna I u zasebnoj aobl mogu skupljatl da se mole bogu, a tim
da kufa ne¢e spolja dobltl drugl lzlged. Po§to je Ilea koje lm je nekad lzdalo
ku~u pod klrtju sada otkazalo, to su Javrajl na§ll aobu kod jednog Jevrejlna da
lm slull kao bogomolja. Okrulno nafalstvo je zabranllo njihova verske akupova,
meda au lh uprafnjavall 40 godlna.•
Na zahtev Mlnlstarstva prosvate, Stanojlo Petrovle, okrulnl nafalnlk lz Smed•
revs, podnosecl lzva§taj 6. V 1857. po tulbl Jevreja podvlafl da na mofe dati
nlkakve druge podatke aem lito, ovom prlllkom, vrafa na uvld ave njihova !alba.
ls~o~emeno napomlnje da nafelstvo nlje u tom smlslu prlmllo nlkakvo uputstvo
~lruj!~lstarstva unutrainjlh dela od 11. 1 1848, br. 4687, nego 1 dalja te etvar
Konafno ja Mlnlstarstvo prosvete 22. X 1857. godlne donalo odluku pod br. 1054,
a 0 njoj ja lzvestllo I okrutnog nafelnlka u Smederevu. To rdenje kafa de na-
telstvo u vezl 111 pltanjem Jevreja mora da aa •strogo prtdrtava Vlsofajlieg
regullseno•.•
Smederevsko nafelatvo javllo je Mlnlstarstvu unutra§njlh dela - Sanltet - da
je zgrada alnagoge, avre, u Smederevu tro§na I sklona padu. Poito ae vril
regulacf{a, alnagogu bl trebalo 111 sru§ltl Ill ja utvrdltl da na bl ugrozlla okollnu."
. .
David Sason, rabin lz Smedareva. kDo austrljskl podanlk tallo ae plsmeno Austro-
ugarakom konzulatu u Beogradu u martu 1873, navodetl da mu Je predsednlk
Op§tfnskog auda, lnafe kmet Dlmltrlje Mlletl¢, oduzeo putnu lspravu I nato21o
da ae udaljl lz Smedareva. Konzulat fe falbu sproveo Mlnlstarstvu unutra§njlh
dale 1 molbom de sa Davldu ne spreeava zadrlavanje I vr§enje njegovog pozlva.
Kako je Mlletlf oduzeo paso! Davldu 12. Ill 1873. I lzdao mu aamo revera, to Ja
konzulat na osnovu reversa lzdao list preblvanja.~ Zbog takvog stanja, mlnlatar-
atvo je tre!Uo da mu naeelstvo po§alje lzve§tal o eemu Je ree. ·
Natelstvo ja javllo da ga je Qp§tlnskl sud obavestlo 29. Ill 1873. da u Smedarevu
flvl David Sason 1 de vr!l sve§tenleku dufnost. a da sa nlje prljavlo vlastlm; za
odobranje Sam toga on je doneo avoju putnu lspravu na uvld tek onda ka ga
)a aud ~80 Polito' je njegovom pasoiu lsteklo rok. aud ga je uzeo na ravara I
1 dosta: naf~lnlku
1 ml§ljenjem da se Davl:u ne doz;~~~:~~~;·~:s~~e~e~~~ '•
!•
David je na zaplsnlku kod nafelstva lzjavlo fl a !eus~olarevcu. Nlje mu poznato
derevo pre pet mesecl, a da ja pre toga ve . .
da je Javrejlma bllo zabranjeno da l ive van Beograda. ·· .

14 1 194 ' Jevrejlme je zabrenjeno

Zakonom od 4. XI 1861, V Nt 2 2~4 • Zbor.n m~ ~~· su '18 vee! nastanlll do 28. II
1
~:to ~edmetRnlje. okonean nl polovlnom ' 1857. godlne, to .au ~~· Avram Helm
nastanjlvonje u unutra!njostl SrbiJ~ se":c r~ pet ~esecl, to je Naeelstvo re!ilo
0
n, vram uso I Avram Hesklja Jevrejl lz Smed
~~~~e;: ~~~~~~~ z~~.~~~n~ak~e;:dn~~ksandru Karadorde~l~~~· p~,~~ 0~::~t~~~~
4 18 1861. Po!to 111 David Sason dose lok teod Pmesec dana odsell tamo gde mu zakon
d de mu 111 naradl da ae najdalje u ro u . ;:
0 8 ~H
nailh jevrejskth famii!Je 1 k sa ov u Smederevu nalazl, po nekollko dozvoljava.a
five.• Onl lspovedafu M~f, !! ~I j~ , stt~ dok das~t femllija ovde nahodJ 1 stalno
11 11
1
lmedbu da Jevrejlnu 1 austrljskom poda-
Medutlm, Austrljskl konzulat je stevlo P~ u Smederevu. •Jar verolspovest austriJ-

t
8 5
kuplli su joi pre deset odl za on. rojlca potplsnlke ovoga doplsa
ku~u sa namerom de u9njoiv!::a~pla~ na llcltscljl. Na njemu au podlgll oblfnu
tome auprotstavlll susadl. Stoga se go~ u~nja
zadria keo bogomolju jar 2 rada
0
:o Mojsljevom zakonu, all au ae
ra Ju ne~u za odobranje de lstu kutu
nlku Sasonu ne treba zabranjlvatl borava tl )a 08 njegova prava 1 povlastlce•.
sklh podanlka ne mofe lmatl nlkakvog u caobavestllo naeelstvo de se cltlranl
Posle toga )a Mlnl&tarstvo unutrdnjlh ~e d nlcl nego aamo na Jevreje arpske
18
zakon ne odnosl na Jevreja kojl au§st7n k~ra Je ~dalo naealstvo ne postojl, pa
8
:r~
tlfkom atsnju. lata t.~ ostst? •kao :~~:a tzg:ed •formalne avre•, nltl ameta poll-
' (.•
dr!avljane. Stoga ae 1matra da re en 8 eave boravek u Smederavu nltl oba~ • f·
vestl kneza Uput.ena na re§avanja M. pr vatna kuta. • Ova melba je po zapo- je nafelstvu preporufano da Sasonu ne spr~ !w
ln1starstvu prosveta." .
ljanje njegovog pozlva I da mu vratl oduzet paso · · ·

I
 78 L Pavlov!~ L · Pavlovl f 79

lz prednjeg lzlaganja mole sa zaklju¢ltl da je u Smederevu postojala I bogomolja Zanlmljlvo je pomanutl da Je u Sematlzmu, kafenderu, !tampano kako je 1912.
polite sa spomlnje rabin; ana ja verovatno blla sme!tena u nekoj oblc~noj kucl. godfne u aalu Radovanju kod Vellke Plane, bllzu Smederava, blo ui!ltelj Jevrejln
Medutlm, u docnljlm atatlstl¢klm podaclma zabale1eno je da je u Smaderew lsak lzrallj evl e.
•hram podlgnut 1907. godlne•." I

Popls ul!enlka osnovne lkole u Smederevu za vreme okupaclje 1916. godlne

U arhlw Jevrejskog lstorljskog muzeja u Beogradu postojl podatak o ovoj g,.. lzvrien je prema uplsnlcl ueenlka-ca ko(a ae euva u arhlvu dana!n]e lkola
davlnl: •KuC.slnagoga br. 3 sa kucilitem, dvoriAtem I vrtom (poru§eno, 9,14 art, •Dimltrlja Devldovlc•. Upls je pofeo 1. IX 1916; u ava i!etlrl razreda bllo je 358
pare. br. 242 z. k. ul. br. 458 - vlasnlk Jevrejska varolspovedna I Jkolska op§tlna ul!enlka-ca rodenlh u perlodu ad 1903. do 1911 . godlne. Veclna au bill Srbl (•grfko-
Smederevo. lmovlna vracana re§anjem post. br. R-408/50 od 17. V 1951.• Do -orljentalne vera•), a aarno ja petnaestoro dace jevre(ske narodnostl bllo uplsano,
katastarskog plana parcele br. 424 nlsmo do!ll. Po kazlvanju atarlh Smaderevaca 1 to pod aledeclm bro)evlme:
slnagoga je mogla bltl lzmedu ullca Vojvoda MI!Jca I Despota Stevana prema
trgu Durdeva Jerlne, kojl sa prostlrao prema zeleznl¢koj pruzl, prlstanl!tu 1 tvrda~l.
,_,mil _,. .._.
....., v...
f 11M ' Unto I Utunl lme rodltt-1111 Dltum WIN
Na tom prostoru danas Be nalaza de¢1je obdanllite, zubna ambulanta I jedna atarn- !loci.
ue.oou I IMIINI'I)I tt~an}a w~lu
bena zgrada. Oko alnagoga prostlrala sa, lzmedu dva avetska rata •Javrajska
mahala• prema onda!njlm ullcama Kralja Mllutlna I Kralja Petra. 1. Alfllndert Sartna Pohrevac Otac Mlka, rz,.. a....,...,.. u I razrod
25. X 1903. Kaufmann elska burger 23, 25. IX 1918.
Slnagoga ja slullla ne sarno kao hram nego I kao zborno mesto Javreja 1 kao (!TgoYae) Smederevo
likola za odrfavanje verske nastave. To je blla obl¢na prlzemna kuea koja ja oko Smedorovo 25. IX 1916.
14. · Kalderon Dol• I . Vlll1904. otac Malo
1930. godlne blla zuto obojena, a prozort au spolja (mall drvene kapke. lznad ulaza Gre/1/er (bel ulice) .UigOIC/o.
u zgradu bto je lzvajan jevrajskl znak, Davldova zvezda. Prvo odeljenja alufllo (trgovoc mel~ rleben am
Ja rablnu za obredno klanje !lvlne. · vitam mbom) 18. 11917.
amout1hll-
t., (Ill
Za ¢1stoeu u slnagogl I na Jevrejskom groblju do 1922. atarala ae majka Marto worenje
E>ordavl~. a posle maji!lne smrtl aamo Marta ko)a danae, u dubokoj atarostl 1 o alromo'-
gluva, ilvl u kuclcl na Jevrejskom groblju•. nom atan(u)

23. VIII 1904. otac Samuel, a......re...

Po!to Je mahala zajedno aa slnagogom blla loclrana prema prlstanlltu 1 tvrdavl 17. Ozmo l.rilca burgot 23
K1111lmann
to au ovl ob)ektl u celostl nestall prlllkom eksplozlja munlclje 5 Juna 1941 godlne' 28. IX 1916.
Beograd, otac Jamar, P!nter I
Kao vldljlv trag ilvota I delovanja Jevreja ostalo Je aamo grobije. , ' • 1C8. Albaharl Zlatll
23. VIII 1904. K1111/mann

IKOLOVANJ£ JEVREJA
151. 2D. Xll1906. otac Janol,
Albaharl Miklol
u Smedorevu KIWImann
. P!naer I 26. IX 1916.

Plnaer 3 28. IX 19111.

~~':a:~~~~~~~:anl, Jevrejl ~evrejl
otiC Avram,
152. Avramovlt Rafajlo roden 1906.
au avo)u decu alall u arpske !kola·. au bill (bel datume) /(au/mann
au jo! 1847. lm~l~ :v~~o;:!~~odllafkl~k llprosvatnlm pokretlma. Me"utlm, Jevrejl u Smederevu
28. IX 1916.
Brander>-
Akole postojale au docnl 8 u Ze evo u 0 u za odr2avanje verske nastave; allfna 157. 02mo lsak roden u Nllu otac S1muol, burger 23
Jevrejl au lnaee kao 1 d~ munu, Novom Sadu, Sarajevu, Smaderevu 1 drugde. 1907lbez Kaufmann
1
au ui!lla 1 njihova deca Jok~~kl gra~anl plaeall perez za arpska lkola u kojlma
arpskom decom nalazl ~a u za Is~ :u
k evrejska deca uflla u osnovnoj lkoll I aa 158. Ozmo Rabel
d1tumal
rooSen u Nllu l(au/,., . a..anct-
burger 23
28. IX 1918.

blo u Smederevu !kolska 18 ~ z ~~ 88 vldl da Je Jevrajln Sabataj Konflno

9170
0 1907 (bez
lrnool
fstom gradu. Zaplaane au 1 nje ov~ go 08 :eenlk IV razreda osnovne lkole u d1tum1l
W. Strau· 28. IX 1918.
nlje polagao jar je !lela kod rab~na lzc;=~n~J ~rb¢1tanja vrlo debar, lz katlhlzlsa 172. Az.rtel Buklca 1907. majka Reklla.
burger 37
8 0 Grelllora
· dobar, lz srpske gramatlke vrlo dobar ~~~ a vrlo debar, lz zemljoplsa vrlo Beograd
• • 12 ra~una vrlo debar, lzoatanaka 3. (ba• datumal (trgovac mel~
vltom robom)
.., ~ FIIw. SIMittll• J.,rtlrtv. Kr.,twlne SHS .1m
1
-,,A!, '=!;.,t-;::~. ';*olanJe •1o-oadl4nJI:':,~:.~,!~~ Vtt.c, 11t2t, 1t.J.
IIIMCfwevttOftl oi~IIOCI. &m.d.trwo, 1971. 122. ~- JHMJt. " Smal..w
 .
!I
I

80 L Pavlovl6

Rod.
......
180.
Pralme 1 11M
-ll:a

Lewy Bell
MHtollll-
-Ja
27. Vll1907,
Smederevo
lrne rodlleiJa
1 -tm..Jo
otac Josef.
Kwfm•nn
v...
-·
•tlnav•J•
lzr• Metzer 29
elskl u ku~
D•h.m upiN
• tllolu

28. IX 1918. L
Konetentl-
nOYIC. )..:'
181. Lewy Ell• 11.11909. OtiC Josef, Metzer 29
Smederevo Kaufmann

272. Albeherl An1 10,X 1908, otac Jekov, H Pln1er 8 28. IX 1918.
Smederevo Keulmonn
273. Albeher1 Olga 8.1X 1908, Hahn, Makensen 10 28. IX 1916.
Beogred Ksulmonn
383. Graf Zielke . 28. VI 1908, otac: Albert. Brand~
Aume k. ung. burver 2S
Oberleut.
j
393. Graf Zdenb 13. Vl1911, . OtiC Albert,
RIJefut ung.*Hauptmlnn
· H Brenden-
burver 2S
26. IX 1918. e..
:;
"'~"
Napomlnja sa da je pod br. 383 I 393, otac austlrjskl oflclr flje Je prvo date ro-
c!eno u Fluml {ltalljanskl nazlv), a drugo u Rljecl (arpskohrvatskl nazlv). Ovlm
seatrama tnlba dodatl podatek da postoje jo§ I sestra pod br. 180 I 181: medutlm
ueenlcl·bllzancl su zeplsant pod br. 157 I 158. , ,

U atatJstleklm podaclma zabelefeno je da au Akolska 1926/27. godlne u Smeda-

revu pohiKiall osnovnu !kolu jedan jevrejskl del!ak I eeurt devojClce; lstovremeno
su trl jevrejske d~aka I )edna devojelca uelll u smederavakoj glmnazljl, Ito
znae1 de je bllo svega 9 ucenlka.
..:
I
t
"'
lzmedu dva rata u Smederevu ja postojala nepotpuna osnovna jevrejska ikola.
U njof Je krajem june 1932. godlne odrfan zavr§nt lsplt lz: veronauke I lstorlje
Jevreja, a polagelo ga je 14 ueenlka osnovne ikole. tspltu je predsedavao Leon
Farhl: njemu prtpada zaeluga oko lzdrfavanja ove lkole kojom Je rukovodlla Jev·
rejsfut crkvena opitlna. Pored Farhlja, lspltu je prlsustvovao 1 etan upreve levi
1 ve~l~ brojem ~klh rodltelja."
-
lz elnjenlca da je ikolske 1916/17. godlne uplsano 15 ueenlka I uee~lca lz 13
jevrejsklh porodlca moia ae lndlrektno lzracunatl da je u Smederevu bllo otprlllke
75 Jevreja ako ae uzme da je u jednoj porodlcl bllo u proseku 5 etanova; za
vreme stare. Jugoslavl)e bllo lh le I vile. Zbog toga, a 1 radl euvanja avojlh n•
clonalnlh I varskih osoblna, Javrejl eu lmall zasebnu eetvrt, alnagogu 1 groblje.
" GIH l'oti~JtWif•. bt. IT. Smedert¥~, 2.. YU 113:2 • .1; ,.,lowlt. ~ l:s.t.
-
 Spanskl tallr kojl su donell Jevre
po dolasku u Smederevo (obllk rr
je lzmenjen) 3 Nedgrobnl spomenlk Roze, fene
Sameje Zaharija, lz 1922 godmo

! . Deo )evretskoa groblja u Smect.,.

w, ~nlrn.k 1z- ,9n. godlne

4 Nodgrobnl spomenok Joslfa Avramo

Ozora oz 1924 godlne

5 Nadgroonl spomenlk Halma Sarno
ela, slna Klare I Morlca Samuela
oz 1929. godlne
6 Nadgrobnl spomenlk Joslfa M le·
vlja lz 1932. godono
7
L. Pavlovic 81
JEVREJSKA MAHALA
Sto se tife ]ovre]skog kupovanja kuca u istlm ullcama (PI B d
VatrogaSna - Mokensen 1 dru l k I naer, rsn enburger -
58
to upueu]e na misao da su 9 ~am~ ~e:~er:~\~ ~aci~lranoed
1 5 ] !kolsko] uplsnicl,
varoii' ima]u sv o]u eetv rt, odnosno •]evrejsku mahalu·. Kaompotvrda
erevu.zau to
sastavu
siule
I podaci iz &kolske uplsnice iz ko]c se vldl da ]e vi§e Jevre]sklh porodlca stano-
valo u jednoJ ill u susednlm kucamo Tu su vazne bele§ke pod brojevlmo· 1 i 17
zatim 146. 151 i 272 : sem togo, pod br 152, susedna kuca b 3 1· k- A '
Jevrejska. r. e ta uuo
Njihova mahalo bllo ]e u · Donjem grodu•, bllzu dunavskog prlstani!ta 1 tvrdavc
Najverovatnl]e ]e da su tu bile i sve pomenute ullce Poznato Je da Je nemaeki
general Makenzen za vreme prvog svetskog rata !moo u dva navrata ltab u
kuCI euvenog smederevskog advokota Mlllvo]a Perlca na uglu danaln]lh ullca Ne·
man]ine i Srpskog sovjeto Mole so smatrotl kao slgurno da Je ta ullco i noslla
ime Makenzeno lako o tome posto]l dokumenat. toga se starl Smederevcl ne
..C.ju zato Ito oni nlsu nl prlhvotlll !mona ullca koja su nametnull okupatorl.
all Je sam detail valon zo urbonlzam Smedereva (u prllogu vldetl katastarski
plan ullca za 1923 godlnu)
Kad se govorl o okupljanju Jevrejo u nJohovoJ mahah. treba sc setitl eln]enlce
cia au onl j ol u sredn}em veku dobljall u pojedlnlm grodovlma svoju zatvorenu
fetvrt - geto. Medutlm, onl su se u XIX veku u Smederevu soml trudlll da
ime]u gruplsana kuce u nekollko susednlh ullca.
BROJ JEVREJA U SMEDEREVU
Ova] rad trebalo bl do pomogne I soznanju strukture varoli Smedereva. da Is·
takne autcnticnu sllku o ekonomskom profilu onda§nje earll]e I do prull §to
]asnl]u predstavu socljalne flzlonoml]e stanovnl§tva. Stoga se navode I nekl upo-
rednl demografskl podacl. Tl arhlvskl dokazl potkrepljenl su bro]evlma I statlstle-
klm podaclma o versko] prlpadnostl raznlh narodnostl. Tu pre svego spodoju po-
dacl lz splska upuconog Fellksu Konlcu oko 1896. godlne lz koga se vldl da ]e
tac1a u Smederevu bllo prlpodnlko sledeclh vera: pravoslovnlh 6.608. rlmokatollka
118, protestanata 8, /zroclske vero t39, muh£medanaca 3, svega 6.875 stDnovnlka."
Unutar jevrejske op!tlne u Smederevu posto]ale su razne druttvene funkclje:
teiko ]e reel ked su one zavcdene u Smederevu 0 njlmo posto]e ovl podacl:
Godine 1926-27. predsednlk Jevre]ske op!tlne blo te Moss Hesklja. potprcdsed·
nik Joslp Levi. pr~elnlk slnagoge Avram Avramovlc. blaga]nlk Leon Farhl, se-
Avramovl~.
:=
kretar Jakov gDbaj Somuolo Adanja I Bltl Mandl!, dok ]e Bo]ana J.
Avramovlc blla poverenlk Narodnog fonda za lseljavan]e... Tada ]e bro] elonova
~ ~11•
20 MUb I \,WMtnOSd . bt mldiD
82 l. Pavlovic
Jevrejske op!tlne lznoslo 36, a ukupno je bllo 78 prlpadnlk.a, dula.• Ova godlne
docnlje zabele! eno je da je ostalo lsto rukovodstvo u Smederevu, all je pored
njihovlh lmena uplsano jo§ I lme J. Levlja." ·
.,
Pred drug! avetskl rat u Smederavu su blla 83 Jevreja. Tada je predsednlk Je-
vrejske op~tlne blo leon Tajtacak, a rablnsku duinost vr!lo Benjamin Hazan.
Jevrejska op!tlna se ugaslla posle rata." Sarno su trl amederevska Jevre)lna
pre!lvala naclstiCku oparaclju.
JEVREJSKO GROBUE
Arhlvskl podacl lznose k.ao slgumo da je u Smederevu bllo naseljenlh Jevreje
od 1817. I da su lmall svoju bogomolju u nekoj prlvatnoj sobl. ZnaCI da au at·
prlllke od toga vremena morall da lmaju I groblje; Mel!utlm, u atatlstiCklm IX>
daclma sa tvrdl da je •grobiJe utemeljeno 1907. godlne•.os ..
Jevrejsko groblje, koje ae danas nalazl na Karadorl!evom brdu, ubele!eno Je u
katntsrskom planu: pancela pod br. 1129 lma povrilnu od 18.83 ara. Na ovom
groblju, sme§tenom lznsd pravoslavnog groblja I crkvlce lz XV veka, danas ae
nelaze jedlnl materljalnl ostacl kojl govore o flvotu I radu jednog bnoja Jevreja
koJI. su lutaju¢1 po svetu atlgll I u Smederevo. · (sl. 6). Ne gomjoj horlzontelno polo.leno) piGel bli!e glevl ameltene I• otvonona kn)l911
Prema Jednom planu Smedereva kojl ae Cuva u BeCkom ratnom arhlvu lz XVIII
veka, a koJI Ie objavlo Fellks Kanlc." na Kara<!ordevom brdu, otprlllke tarno gde
je danas Jevrejsko groblje, postojala Je kula lsto kao 1 na ausednom Redutu.
Svakako de au to blla utvr<!enja podgral!a zbog prekrasnog pogleda na dunavakl
tok I Smederevsku tvrdevu.
J7;'ejskl nadgrobnl spomenlcl. aastoja ~~ ~a]f~§¢8 ~d kamena kojl Ja us~l!~n
~ 8 glava Ill od plaCe polo!ene preko groba, Ill pak u komblnacljl Jednog I
1
1 ~~~~~~e:,:~~~~ ~~~~== zap ~Meno, groblje je sme§teno lzmel!u zova, bagremova
ave 17 1
' a com e odvojeno od rezervoara za vodu (sl•. 2). lma
1
da : u :f': ;~\:~~~ da~l~n th od 1906. do 1945. godlne. Nlja lsk ljufeno
8
l. Pavlovi~ 83
0 apomenlclma aa dalu alede¢1 hronoto!kl podacl:
t .' MiHic Snafder (ulll4enlk, razmer 125x29 em), pol/vi 11. godlnu, umro 1906, Spomen
podlgola blegodam/ al.-1. . . .
2. Mordelt.f Josef l.lrvl lhorizontelni pice., rauner 174~77 em), Nlj //fe, umro u Smederevu
I . lebruara 1922, Spomenik mu podlgola bl~orn/ al.-1, U hebre)skom tekstu fsklesena
je godlne 5682. !npSklm brojevlma,
3. lloze, lana Sam•J• Zeher//e (pololene p!Gee, razmor t66JI77 em), umr/a 30. Jenu~re 1922.
lmed ovlh podeteka u u tlrl rede, tebt ne hebrejskom jellku nos! keo datum 5682.
godlnu (al. 3).
4. JMII Avram, Ozer (o,.4enlk, razmer 191x37 . em), lpedilar /z Beograda, roden 1855.
umro 1924. Oval apomenlk podlfa mu ofe/ofcena .upruga Antoneta u decom. PodiCI 111
dati umo ne arpskom jellku (al. 4).
5. Ovda potlve te/o Seme}e leherl}a (rown, 184x84 em) lrf/011~ lz Smederwe, umro 18.
marta 1926. plntl. Ovaf apomenlk pod/la mu Joa/1 Levi.
G.' Helm Samuel elf! /(/ere I Morice Samuela, 1928-1929, Smederevo (usadenlk, razmir
114><24 em). Tel<at je ukleslltl eemo ne erpokom jeltku (st. 51.
1. Hortzontelnl bele11 {ru,.r 202lt911 em) lme hebrejskl tekst, e na erpokom pile 22.
aeptember 1931: dNgl podecl ne posto)e.
I . Rehel J. Zaherl/&, ,amlrMJ/e I. tV 1931 (razmer 188x80 em).
t. J~ll M. Levi (aerkofag, clullne 186. llrlne 85. vlatne T3 em), premlnuo 15. V 1.932
lzva)ena od k1mene (ramer 40x41x6,5 eml 11 hebre)sklm tekst<>m ko)l o prevodo glasl:
NodllfObnl apomenlk Josef Mordehej A. levi omro 29. ntuna 5692 [1932] godlne (II. 7).
Nama podauoka ne tf11Skotn. U Jlrobu J• ¥81'0'iltno 11hrenjen rabin. . .
10. Mola J. Bet~ero}o (horlzontolna pice., razmer 200x97 em), 11159-1933. lznld ovlh
podetaka na arpekom ulclnM J• 1 hebrejskl tekst u htlrl rede u kojem te nunea-
godlna 5693.
tt-12. Sima Ellf•• Solun~ (oeadenlk, razmer 167x40 em}, lm-1945. Helm Ell/... ··
arudent, 1920-1941. p i,... · . · ·· ·
·13. Plota (rwmer 216x100 em) ne pruh nlk1kve podotke o tome ko J• tu zokop..,, ell
~ polooJnlkove 9lave pnmeCoje 18 da J• na horlzontalnu ploto bile prltvrieone oko-
mlte ploe. na kojoj 11.1 svakeko bill podecl: meduth!l• one I• lzveljena 1.1 lelot~ I odnete.
14. Grobnl apomenlk (razmer 202x97 em) tako4e Je lmeo usedonlk l.znld gleve N tek.lto-
vlma. all Je tal deo piGee ,...,..,,

·. . . . 1
na az o1. nekl beleg. •. 1
IS. Lafata piGea (razrner 178x81 em) nama niklkvlh plslltllh podetake. ·
16. Polo.len1 piGea bi.z lkekvog tekata (razmer 133xS3 em) o!tet ona I• prl dnu. Ne grobl)u
Svl vldljlvl spomenlcl u po~~tk 1 .I ·· · ·· J• ova pice. posledn)a !duet 11verozepodu. . . . .. ·
pet redov1 na hebre)skom
8
~ m: u 1estokraku zvezdu I tekatove ad tr1 do IT. HO<Izontelna plate (razmer 213x109 em) lmola )8 lzned gleve uead,:no ple>eu • tab
llco·m. Na neklm s omen!~lm me zattm aledl I prevod na arpskl plsan tlrl- tom, 111 Jo tel deo apomenlke nest.o I vei'Oifetno Je preraden u tullr grab.. .
8
--~....,... 1

.;,••:
111 hebrejskom. P nedostaju podacl, Ill au dati aamo na arpskom .. Po lt.IWt~JV ~~ Lulta. ltlrOI .,_.-~~lrn ~ I '"'" flllu llaje
OorMYit )e.._je t 1•
u!boln -
bUt ......,. Z11 ..o.-
"' •'"' MNI..
kbfa ..... radf Do hot.. • Cf'Atr\1
t.n.&kne .... l wfHtt"' ...l ket
prlta cia ~:= ~=-::-
• ' 1 obradl_.l n.dnltart· M "ttt.w~lllr.a
INt. _, Alt.MI)U ,j6. Je do knJA

. 'lnn)tn V
'='
, r....~ .=-,:~. ~kU~ • .. " .... ,. :~=·.:r:>-~ ~='~·=...._~
CMim ~~~~ "':'~·:::a:..: ~nlm ;nr.jlrM rodJO ...11-.le ~NMIOW ..,t ...
~!:i.,.~ :!:t~SrnecM,..!,.kof twdavl: ':J:.: ,.,.,,.,_. prUtluwft ekaploll~ ~ t:~M~~nlkaf. •

....
.• Z. WOj I .,._ _ ,.. till Ml -
, ~ · )0-W . .IO - j o nllo -
'...!.o-•- ~=-=:~;.:::-:'. laojiCI oo -
"""'~.....- I -
.
 ·l
1

S4 l . Pavlov!~ L Pavlov!~ 85

JEVREJI JZMEOU OVA SVETSI<A IIATA
Postojl llllestan broj Jevre)a ko)l su :!!vall lzme(lu dva rata, a kojlh ae dobro
seeaju starljl Srbl Smederevcl. Tsko na primer Luks L.azlt, Solunac, kojl zna
Smederevo od 1914. godlne. tvrdl da Je kao trgoval!kl pomotnlk radio I ul!lo
zanat kod:
Helm~· Ell/ere, trgovu tekstllom, kojl •• 1919. odsello u Beogrecl. lmao I• trl elna: l~e.
Mojsljl I Avr1m1.
Od Z11b Ozme, llll~ je 1931. godine preuzeo prod~vnlcu kolonljalne robe bd je napustlo
o~ku rednj11 • Novlcom lllarevttem.
Mllosav ZdravkoviO; poznatl smederovakl trgovac. aa zadovoljstvom I pohvalama
prlea kako je 1932. godlne u~lo trgovo~kl zanat kod: ·
Morice Levlfe, kojl •• ne•oliko godlne pro loge doselio 11 Smaderevo lz avog rodnog
maat1 Bosanskog Semc.~ . Morlc ja IIINIO dva brate. C~ilc• I Jimb: 1111 trojlca 111 lato-
vremeno trgovela u Smederevu. Monc levi )e prodaveo mel0111tu robu u ataroj zgradl
Toza Merkovtu, ebadllja, koJ• •• n1lazlle ne meatu gde )a danu zg111da zvene ~PIIYI vcz•.
Jalane Redinger, PfOieaora gtmnazlja, rado 11 Htaju IYi ~enlcl emadareveka glmnezlje
1 n)lhovl rodltelll IZ vremene precl drugt evetskt ret. One je 1941, godlne otpu!tene lz
alutbe zbog eumnje da ja pripadlle nerodnom pokretu. Pcbegle je lz Smedareva, ell I•

l.azlt se s~~ )o§ I ovlh Jevre)a:

. • · . .
uhvKene u Sepc:u I ubrzo au je atr•IJell Nemcl. ·
Beta B•rvh. revoluciooer I ellker, blo )a 11 janUIT\1 19-41. na v~jnol velbl u Smederevakoj
Palenc:l; peale $. june 1941, ked 11 11 Smederevu dogodila eksploziJa munlcl)e, Bora I• ••
1
druglm Jevrajlme prisllno dovedon lz Baogrlde de rdCtieava ruSevlna. Tede )e tu&em
nacrtao rulevlne Smedarevske tvrdave: crtal ko)l lme razmar 2txl4 em, doniS ja vi••
Mole Alb:Jher/Je St11rog I zete mu MOIJOM, trgovca tekslll~ robom; ...clnju au lmall u nlitve 11or1ne uatre Sonja u Beogradu (prllog 2). lnete ae 11 aalu Drugovcu kod Smede-
at:lroj kue1 Oimllrlja Dovlclovl~e. preko pule Karadon:levog duda 1 Zadu.l:blna. ne rnestu reva r 1 vreme okvpaclje akrlvale Borine miJke Bullne kod porodlce Brkf~ pod trnenom
gde je danas Trinlce, 1 odmah do n~dnje Morice Levi/e. U bllzinl •• tada nalazlla 1 or!Kka Stone Veaallnovlt. Tu je dotekale I oslobodenja.
gvo!dara Milan• Batlnl~a I Vlade Budimkt~. Monon je 1941. godlna pred Nemc:ima ~
begao u G~ku gde je poglnuo. . .
C~lk Lev/ je lmeo trgovetku radnju leksulom u Konstatlnovl~evoj zgredl lepod 8~1..,:,.
kl~. Mege Nehmen )1 lrjavJia do je to njen zet. e da au mu rodlteljl Devld 1 Elter8.
Janko Lev/ je drho trgwlnu tekstllom u n0110j zgredl tapod P111tezljevl~.
Morlc Semuel je trgovao kolonljalnom robom. ·
L.eorr Ta/lecek, fltarskl 1rgovac, lm.ao je ku~ u donainjoj Ulicl Meriala nta u kojoj je
Summery
•ad• •Jugobenk•·· Na kra)u Isle ullce prema prlstonlltu p03edovao je velikl 'magacln u
clebellm zldovlma. Za vreme alare Jugoslavtje blo Je kapelen 1 kl11a 1 pred olc•....,.IJ"II
je i<begao u Ameriku. ., • -..-
Dr. laonllje PAVlOVIC
"Mdole Hesklj.Sltt drho J• drogeri)u I konlekcljsku radnju posle 1920 godlne na uglu
enalnja etare opttlnske zgrada. . · ·
MMOh Alkele/, ofenjen, trgovec tz Smadereva, prebegeo )o u Plrot 1941 godlne Bugari CONTRIBUTION TO STUDY OF THE HISTORY OF SMEOEREVO JEWS
..
!~1 v;,~i:i.•N1~~m ~:n~m~~;.M;ll:l,onJJ• poslall u Iogar Trebllnku u' Poljakoj, PI 111
kod Banjlce. Otac mu 11 zvao Solomon, mejf;_t!~~~ 60 godlna. kojl )a poglnuo ne Jabucl According to data preserved In the Belgrade Archive of Serbia Jews ll~ed :~ Sme·
derevo as earl as 1817. As a rule they came from Belgrade or Austr a at er as
~~~~~· K~llnlt, vl§l carlnskl kontrolor iz Smedereva, se~a Sit da )e_ pi,sre 1930. foreign netlon:ls or as Serbian citizens. As 1ha Smederevo traders ~ere affrald
1 1
of the competition of Jews who were more experienced and enterp~z n~tyn ~orn­
Simon T•tta.,.k ctlcupljlvao tit111 : . : merce they hava done whatever they could to prevent their stay lndt a c • ere
priatani!IIJ. . . ce na vellko I de lh J• utovarhtlo 1 tatoveriveo ,.. • 1 f w documents which make these en eavours c 1ear.
;re In ~he ~Iva ~~ ':,; C:n elso learn that the Smederevo Jews were engaged
Nekl Jevre)ln • n~lmkom B11kaba
1~ 1mg!e:~arte~n:'t"crafts
0
tMradet1br~:1o ::.!~rcl!~1~~~~:":~~·::~
k . . . ·. .
u· dandn)oj Ul. Martale lite u 'z~;:~~g/ 18
I llcJ· drfao )a malu ga!anterljaku recln)u end also In
• " '1azt aodedli)e. 1<1o elromolnog
8 11 11
aunarodnlka. n)eg1 au amedemakl J Constantinople, VIenna and Budapest. os Y • • • ·
rlba odmah na obeli obevezno ' od1111 18 me vas • I pomegeo pr1 ulovu riba. Tada Je
je, kor1st~l avo)u vellku lnegu nos~~ 1 ::'"''9•11 ava dok •• nl)e odeo elkoholu. Posle
1 other goods were stored In their warehouses.
je prodajll ne melo. . pr " ' putem llcltactje, Jer rlbari ntsu lmall pravo da
An official register for 1862/3 shows that two Jewish famlllles were vendors of
Tatjana Ps~lovl~. ~o<1e·n~ Kall 16 · .· . . fruit and vegetable while other alx families were N:glstered as traders.
1930. godlne: . n • supruga plsca ovlh redova, se~ ae da Je posle

Jenlco Lev/ trgoveo takstllom plalnom 1 ·. , . ·· ' : ..

~u~t u ko)oJ je dan.. prodevntce •Borovo•.c pe1amo I da )a Imao radnju u Pentezljev~fovoJ
Catchlng of leeches In the ohutsklrtbo•0
dlae was organized somew ere • u
! s1~;3 ebreyv;o~~mon
d d trading with that merchan-
Weiss, lsac Henlg end
86 L. Pavlovl6

Joseph and Solomon Rua, Jewa who cam t ds

and Invoices were cashed by the Conaulet o fmAe erevo from Austria. Their bonds
·::: ·, .
a a o ustrla In Belgrade. . •

the provinces of Serbia has Increased c~nsl::::~lyfa~lllee

During the years 1856-1870 the number f J
Prot. dr Zdonko 'Zl..ATAII
them to own houses or other re 1 •
0
me
kin8 Smlederevo and In
t Impossible for
. . ·.
and 1861. However, several Aus~l=~t=~~~=~::ial restrictions were enacted In 1856
:'. ' I
as traders or craftsmen thanks to I I were granted permission to register
· TRGOVINA BALKANSKIH JEVREJA PREKO DUBROVi.UKA U
Among these were Simon Colb an/~:clal s~eps taken by the Consul of Austria
(IBn). An Interesting administrative a~
l:bd \1~~) a~d Estela and Avram Sas~ XVI I XVII STOUE~U (ANALIZA SISTEMA IZVOZA)•
when Jews granted the pennlaslon to re I a a n t at same war. year ·of tan
to Joseph Hason, a Jew from Austria w~go star as traders. The document relates SESNAESTI VIJEK )e vellkl vl)ek Sredozeml)a; tada su ae formlrala vettka 1
· . • .." was engaged In trade. mo~na carstva, Apanjolsko I tursko, ko)a te domlnlratl n)egovlm obalama kao 1
The correspondenc~ relating. to the cons!
Is_ g~~en particular anentlon. •
·. . . '
ruction of synagogue from 1850 1111.1856
'
eltavom Evropom tokom toga cljelog vljeka I all)edeteg. U XVI I XVII atoljetu,
Mediteran n~je aamo Jedno prostrano podru~je nego eltav jedan avl)et: od Sevllje,
r ,_ . • Toleda I ValJadollda u Spanijl do Alepa, Damaska I Jeruzalema na Bllskom lstoku,
The oldest document which j t. . , . . . . . .· .. . . od Llona, Beta, Bukure!ta I Kale na Krlmu do Tlmbuktua I Kartuma na granlcama
elementary-schools Ia dated 1';;;~ ~· ~o dthe tuition of Jewish children In Serbian
Sahara I Sudana, taj vellkl medlteranskl avl)et Fernanda Braudela !lvlo Je lstlm
rltmom !lvota. lako aastavljen od raznlh naroda. v)erolspovl)esti, grupa I klasa,
was a Jew. lsak lzralljevl6. Durl~gnth a ovanJ near Smederevo the teacher In 1912
on . je predstavljao jedlnstvenu clvlllzaclju. e njegova kultura nudlla ae ostalo)
~·h:l~~c:ools 15 Jewish children :e~:cr:~!~~~e~ l~l6 I~ the Smederevo ele- Evropl kao bogat, prekrasno lstkan 6111m. U XVI vljeku, Sredozemlje je Jo!l. uvljek
~n rellglout ~~!~~;~;~~~-~~~h.:t:~:·:~=~wlsh ach~ol ~:·pu~l::!~{:n;e~·:r.~~:
exam1nation In 1932.
bllo center avljeta. ·
Otkrlte Amerlke kao I uspostavljanje prekomorsklh veza 11 lndllom I ostallm
~: ~h~e~~~vo Jewish quarter was In the city's uptown, near the Danube port 11tokom nlje bltno poremetllo tal odnos. Sudblna Evrope 111 tokom XVI vl)eka jot
uvljek odluflvala na obalama, otoclma I morlma, u gradovlma I gospodstvlma
ounutra§n)eg mora•. Od Kambrejske llge (15091 I bltke kod Pavlje (1525) do
In 1896 the number of Jews registered In Smederevo was 139 opsade Malle (1565) I pomorskog boja kod Lepanta (1571), vellke aile bore 111
za prevlast u Evropl po aredozemnlm prostranstvlma. A kad )e osamdesetlh I
The Jewlah cemete th · • devedesetlh godlna zavladala prlvremena atognacl)l u ratovanju na Sredozemlju,
were mostl ry on e Karadjordje Hill h lode. . . .•
~-. Y errected between 1906 and 1945_ as Y only 17 tombstones which Rim I Madrid, vellkl kulturnl centrl medlteranske Evrope, lanalraju avoju vellku
ofanzlw na ostalu Evropu. Ne smljemo zaboravltl, kako )e Braude! naglaslo, de
'B&tween the two world war . . • ' . ·. . au protureformaclja 1 berok kao n)ezl n odraz u umjetnosll bill posljednJI u serljl
But not all. Jelena Red! s most of the Smederevci Jews. . veUklh kulturnlh pokreta ko)lm sa Medlteran nametnuo starom kontlnentu. A to
great popularity and re nger• for Instance, was I High Schwere engaged In trade.
munlst minded and exe~~~~ ~~ t1h9e city: She was accused t:~/r:fe~sor enjoying
znael da Je Medlteran jo! duboko u XVII ato1Je6u vrllo utjecaj na zapadnu, aj&-
vemu, kao I na lstoCnu Evropu. ·
painter and rewl tl n 41 . It was also w 11 k . eo oglcally com-
after the explosl:n o:,ary, made sketches In India ·~k ~o~n that Bora Baruh, th"
0
waa In hiding In Dru ammunition on June 5,1941. Bu e remains of the Fort Trl au · bltne karakterlsttke tog Sredozeml)a u takozvanom -dugom• XVI vljeku,
there where aha foug~v~c near Smederevo.ln the h Una Baruh, ~ora'a mother,
tj. u perlodu od 1450. do 1650, po Braudelu: vellkl demografska aksplozl)a ata-
n ereelf when that part of thouae of the Brkl~ family. It wa• novnl!tva, revoluclja cljena 1 uspostavljanje medunarodna podjele rada. Sve trl
. . · · e country wea liberated. ove pojave nastsle au najprlje na medlteranskom podruCJu de bl se zatlm pro!l·
rile na ~ltav avljet. Nakon . vallklh gubllaka u ljudstvu lzazvanih tzV, •cmom
smr6u• 1 ostallm epldemljama polovinom XIV vlleka. te dugotra)ne atsgnaclje do
' • 0.01 rod ..od-ljo . . - " oMiojo o "-'"' boiUN>Ih I _.el>ll\ -.Jo u lM I 1<'111 ttoljobo.

:··· . !ij.~-=..,a;: ::-~.:."::1:!:"•..:::'..~ =::'!'.:"::,,:0'1;,'.!;.\"":':'";::..~::.r.:;::;

: . l'oH""" -
prillk- no) OJ- ....allu..... ·- - ........ ,of. ........lOu"'*""· ... Zd.,....
tuMr~ 1 prot. dnl ~.-. ...,.rdlltw.
88 Z. Zlatar Z. Zlatar 89

polovlne XV atolje~. stanovnl!tvo sa poeelo naglo mnofltl u drugoj polovlnl XV trgovcl su najevrl~e I najtrajnlje povezall te dvlje oblasti na auportnlm obalama
vljeka, najprlje u ltalljl, zatlm Spanljl I Francuskoj. Taj demografskl trend nasta- Jadrana. Prlllkom lzbjegllca u ltallju I na turskl Balkan nakon progonstva Jevreja
vlo se I ubrzo u XVI stolje~u I zahvatlo I ostale krajeve Medlterana, a naroc!lto 1z Spanlje 1492. te clvlje oblasti pov~le au bra! svog jevrejskog atanovnlltva
Malu Azlju I Balkan. Smatn1 se da sa pufanstvo Kasttllja I turakog Balkana udvo- za nekollko puta. U ltalljl au naroflto bile brojne jevrejske naseoblne u Rtmu.
strufllo u perlodu lzmellu 1450. I 1600. godlne. Taj vellkl rest atanovnlitva po. Venecljl 1 Ankonl, a u Osmanskom Carstvu u Carlgradu, u Solunu (gdje au Jevrejl
pra~en je svlm usputnlm pojavama, prlllvom vl!ka agrame radne anage u gradove predstavljall vetlnu atanovnlltvl grade), Jedrenu, Skoplju, Sofljl, 8eogradu I Sa-
ltd. Tako je u tom perlodu naglo porasla potn~fnja evlh vrsta roba, 1 naroc!lto rajevu. uz prlmoraka luke u Valonl I LjeAu. Kao lzvor atooaraklh I poiJO!lrlvredntn
oanovnlh prehrambenlh artlkala, flta, vlna, kao I materljala za odjellu. · rasvjetu prolzvoda. Balkan je aaCinjavao daleko na)vrednl)l dlo Turakog Caratva, a ltallja
I ogrljev. · · naroc!lto Veneclje 1 paplnska drfava keo manufaktumo-bankovno-trgovafkl centar
cljelog Sredozemlja dr!ale au prlmat me(!u zapednlm zemljama. Stoga Je pov.-
Uporedo sa potra~njom rasle au I cljene. 2tvot je postao akupljl. Nakon otkrllla zlvln)e tlh dvaju reglona u jedlnstven trgovafkl alatem upravo predstavljao I
Novog svljeta, srebro je u vallklm kollflnama atlzalo na lpansklm gallontma u center medlteranske trgovlna I nove podjele rada koja Je lz nje prolstekta. Taka
Evropu I tu je na)prlje zapljusnulo aredozemne obale. Spanlja, zatlm ltallja, Fran- au ae jevrejakl trgovcl naAII u centru aredozemne. a zbog lzuzetne va!nostl za
cuska I napokon osmanska d~ava, )edna za drugom osjetlle eu dotad nevlllenu alatem klo cjellnu, I unutar avjatske trgovlnske razmjane.•
l~flaclju , a cljene su po~ele neobuzdano da skaeu. Pored svlh neda~a. revoluclja
cojena lmala je lpak I jedan debar uflnak: nalme, vellka koliCina novca (/arghezza
u onda!njem medlteranskom fargonu) dovodlla je do pove~anja prometa svakom C:ENEZA SISTEMA IZVOZNE TRGOVINE
robom I do ukljuCivanja avlh podrufja. pa I onlh najzabafenljlh, u robn<H'OVC.nu
prlvredu. Zbog bltnlh razllke u ekonomskoJ strukturl zapadnlh I osmansklh zemalja,
novl robne>novCanl reftm uslovlo je I uspostavljanje mellunarodne podjele nlda 8~1kanskl Jevrejl au trgovell proko dubrovefke luke kroz fltavo XVI atolj~a I
prektdlma all 111 vleoko orgonlzlran alstem njihova trgovlne preko Dubrovnlka
lzrne(!u lstoka I Zapada, podjele po kojoJ je lstok postao vellkl lzvor alrovlna
za razvljenu kapltallstlfku prlvredu Zapada u doba takozvanog ranog kapltallzml. ustallo ~etkom devedesellh godlna XVI vljeke. Tek od 1590. godlne do~IJt
Tako )a Sredozemlje bllo kolljevka modamog sistema ekonomsklh odnon u njihova tranzltna trgovlna domlnantan znefal u okvlru d)el~anja ~~br~~kl~ •p~=
avljetu.• I kao takva traje ave do pooetka kandljskog rata 1645-70. pe~ od ub a efke luke
hodlo otvorenju aplltske ekele (1592) I poCetku lntenzlvnog " u rov lovnu
1 zna tr ovlna balkansklh Jevreja uspostavlla Ja razgranatu pos
Jevrejl au sa kao trgovcl ukljuflll u tal novl alstem mellunarodne podjele rada
od aamog pooetka. Obltavaju~l po vellklm prlvrednlm cantrlma 1 na lstoku 1 na (15~ )•k zvlol
mre£U o a a por
!t
balkansklh I ltalljensklh vellklh trgovaeklh centara obuhva~la
Brusa 1 Angora (Ankara) u Malo!
Zapadu, onl su bill u jedlnstvenom polozaju da razllku fzmedu dvaju dljalova 1 takva udaljena trgovaeka sredl§ta kao 1to au evre ske 1zvozne trgovlne
Jednog lstog avljeta premoste, da posluie kao apona lzmedu !atoka 1 Zapada
Onl su to dostojno I ueinlll. lako au trpjell ponllavanja 1 progone 1 od krlllansklh.
Azljl I Aleksandrlja u Eglp~. j~l ~~~! :!:~~~~ 1!~llvanj~
pol)a rada jevrejsklh
preko Oubrovnlka potre~o d flnjeno 1 upozorltl da je zbog Jednostranostl du-
11
• ponekad I od tursklh sllnlka, lako 111 festo na njlh gledalo 1 sa podozrenjem' trgovaca nego ito Je to ose u ucno ratltl ave one veze, naroflto
• nerlj~ko I &a mr!n)_om, Jevrejl au bill voljnl I kadrl da odlgreju jednu ta~
~11: 1 1
l!(esld~ 11 vaznostl za cjelokupan ekonomskl poredak na Sredozemlju 1
XVI ~~liac~gus~orl~lot~v~ l;~~~u~lvo l~sredstvom avojlh sunarodnjaka, onl au u
brovafke arhlvske gra(!e' otelano 111 nemog PII Slrljl Palestlnl Eglptu} ne
lzmedu balkansklh I levantsklh Jevreja (~ Ma:~1 ::,!,· tom ~~~ rasvjetliavaju. Radl
1
koje dubrovaeki podacl katkad u~~~~r•:•r~d iavre)sklh trgovaca 11 Balkana, meda
toga temo 111 u ovom redu ogr~t
kojl ja d razv zatvoren alstem lzvoznCHJvozna trgovlne
sko Ca~s~';O: r~a~u'fa~t:~~ros~anstvom vellke, a alrovlnama prebogato Osman- temo donljetl I one usputne v .8511 1
~ nakotlclnl trgovaca 1 aa ostallh podrufja
·
rletlvil vellku potra!nju osno~~lh ~~~;;:~~mk!o'':~vaCkt~ centrlm• Zapada. lako- lat~nog Medlterana.
sllfno u zapadnlm krajevl 1 ° su ala, vosak, vuna, !Ito I
vellke razllke u cljenl lz!:u u~:!~d ~;j11 kog povecanja atanovniAtva 1 prlllfno
hJ I8 preko Dubrovnlka mole aa detaljno
stlcall poprlllfne zarade koje lm trgo~l 1
11
ova sredozemlja, jevrejakl trgovcl au 1
Ova p~etna faze trgovanJ• balkansk~ ~v~e desetlh godlnl XVI vljeka. Vljestl lz
pratiti po dubrovaekoj arhlvskoJ ~;a lz earl~= Olversa Cancellarlae I Olversa No-
ne bl mogla donljatl. Take au 08. na unutar 1ednog carstva Ill jednog regiont prve polovlna toga stolj~. na1v ~ kljuClvo prlvremen 1 neredovan karaktM. Ml·
medunarodnu podjelu rada. Takvu ~~~~~~ naj~eprezentlranlje predstavljall novu
1 tarlee, daju tim ranlm kontaktlma s
I na latoku 1 na Zapadu. Razmnoflv§l e~ ~ m: 1 eu VrAitl zato Ato au ae nalazlli ~ . . - tlltiW - , U , I 1 - l • ,...,., XVI
, . . 0 1a v1I na Balkanu I u ltalljl, Jevrejskl a Je • ~" ok¥1re
.twNI• ""'~!:!,t ' ._,..~ ttlt . 21-Jit HADJ U clHrentv .m~vt\.U.
fit.. wad ttmel)l M N Wh\.oJ ~~~ Fernend,i I . · .. *'·
1 •vii
:~ak~ij~ :-"
1
Jew.Jalilt '•tor l ~J.c.v .. "''toriJtkOII arl'll..,. • DubrO'tnl~~tmtw. Mrlta Htull If ""'"
1

I ~tt!.~:'=:!,::r:o:.!=.·~.~.,':~~."; =:r:;:ti;.",!1 ::1i. -:=r:r;~,.,~

uob.U. . . "'-lke a1 dl'i'lka ..,lje! . . M M
,.,.,~. ""''* M'IOdiO bill HM .......
90 z. Zlatar
lljenje da je v~ u vrljeme rata Prve svete llge protlv Turake (1538-40), ova)
tranzlt jevrejske robe preko Oubrovnlka lz Turske, kao I ltalljansklh Jevreja u
Tursku, poprlmlo 1 po oblmu I po va~nostl jednu alatemsku odluku ne mofe aa
prlhvatltl na temelJu same dubrova~ke gralle, lako bl dalje lstra!lvanje po ltall·
jansklm arhlvlma, prlja avega u Venecljl I Ankonl, -moglo donekla modlflclratl
ovo stenovl!te~ Dubrov~ke arhlvske knJige spomlnju balkanska Javreja pojedl·
na~no 1 razasuto, a u okvlru cJelokupne avjetska trgovlne prako Dubrovnlka ;re
vrljeme toga rata, doprlnos balkansklh Jevraja nlja blo nl -najvafnljl nl odlueujutl
preme nmlm dubrove~klm lzvorlma. Te usputne, mada za ranu lstorlju dubro-
vaekrh Jevreja veoma vaine podatke, marl jlvo ja prlkupro I objavlo prof. Tadr~.·
a neke je veoma temeiJito naknadno objavlo u prvom avesku ovoga Zbornlka
prof. Hrabak,' te su dostupnl avlma I ne treba lh ovdja lzrlelto ponavljatl. Onl
111 mogu va~lnom lzostavltl I radl toga Ito predmet ovoga rada predatavlja ane-
llza postanka, tj. geneza. strukture I razvoja sistema, odnosno veoma ueaatal og
I redovltog djelovan)a balkansklh Jevreja u okvlru tranzltnog rada dubrovafke
akele u XVI I XVII atoljecu. Shodno tome, ml ~emo ovdje lznljetl samo one po-
datke za koje amatramo da doprlnose stvaranju takvog trgovaekog sistema I poo
moeu kojlh sa moie vldjetl postepen razvo) ave ueestalljlh veza balkansklh Jev-
reja preko Dubrovnlka sa ltalljansklm trgovlnsklm centrlma. Sto ae ttee datlranj11
ove pocetne faze tranzltna trgovlne balkansklh Jevreja amatramo da ona tra)o
od prvog rata Svete llga do 1590. godlne,• aa kojom godlnom poelnja lntenzlvan
parlod merkantllne djalatnostl javra)sklh trgovaca sa Balkana, period kojl lma &va
obllke, oblm I znaea) avjetskl ~~nog trgovaekog sistema. · . · .
Vee posllja samog lzbi)an)a r~ta Prve svata llge, Jevrejl lz Soluna, vodece jev·
rejs~e naseoblne na Balkanu, u avoj poslovnl djelokrug ukl)uelll su 1 Dubrovnik,
!aka sporedleRo I u atrogo ogranleenoj mjert. Jecoda Caldera, •hebreua de Salo-
nlchl•. 12. februara 1539. godlne opunomo~lo ja Rubena Cavanasa, takode Jevraja
lz Soluna, da ga zastupa u trgovlnl preko Dubrovnlka! Javrajl sa ostalog poet.
ru~ja dana§n)e Gr~ka ubrzo au usll)edlll I ve6 12. VII 1540, nekl Venturi, ·he-
braua del Arta•, kao avog opunomocenlka u trgovaeklm poslovlma prcko Dubrov·
nlka lmenovao Ja nekog Abraama Cabu ta kojeg nlje naznaeeno odakla potje6a.•
eatrdesetlh godlna, krug javrejaklh trgovaca sa Balkana obuhvatlo ja centra bal·
kanske trgovlne kojl ta zauzlmatl ave vac!u v~noat. To au prlja avega Bitolj
(Monastlr, Monasterlo), Skoplje (Scopla) I Carlgrad (Constantlnopolls) Tako na
prlm)er, 29. V 1545. godine Aaron Saxon, •hebreus dl loco Monestarll.' (koja sa
zatlm pobll2e oznaeava kao •partlum lavantls•) lz)avlo ja da )a dulnik nakog
Ru~ena, •hebrel mercator!s habltatorla Anconaa•, 1 opullO!llOc!lo )a Jacoba cava-
llanja, Jevrejlna lz Valone, za oatatak od 248 dukata.• Po ovom dokumentu vee
u hOm
~~· JfWtelf
bu.tenom radu. J..,.,, u ~~• do
otl .,,,. XIII ~ lr:. ~';j :::~ ;'~f,~~~===~JI::.'J;:;,J:'::
1 1 . ''
'
I
~~~.;.r·
· ' IOC. Hot.,
looo- U Alt»nnJI
XVt. 201"-2109.
lbl'l., XVI, 13',
• like 1....)... .._,. ....... - k e - 1•
' hoc. NtM., XVIII, 111,
Z. Zlatar 91
ae vide zaeacl onog dljala mrafa balkansklh Javreja kojl )a lz makedonsklh prl-
vradnlh cantara, Bltoljt, Skopje Ill kasnlja Ko•tura (Castorla) prako ljala (AIIIIIIIIO),
I, nerol!lto, Valona tpa)ao prako Dubrovnlka u ~esto posredntekoj ulozl Ankonu I
Vanaclju. '
Na aml)amo ae, madutlm, zedriatl aamo u granlcama onlh gaografsklh okvlra
koja ja mallunarodna polltleka. vojna I vjerska konstalaclja alia kasnl)a namatnula
ovom trgovaekom alstamu, jer alstem nl)a poznsvao taka utvrllena grenlca u
pol!atno) fazl. Stoga nes ne amlje eudltl da vee 30. IX 1545, rebln Joseph de
Baassa, habraus• habltator Burslcaa. ad presens c:ommorans Parae Constantino
polls•, raglstrlra u Oubrovnlku 17. XII 1546. 1voju punomoe I n)om ovla!6u)a da
ga zastupa rabin Ellazer Aben Saldan, •absentom In clvltatem Venetlarum•, dak!a
1\11 plrvramenom boravku u Venacljl.10 Slufaj ovog )evrejskog trgovca lz Bruse
nl)a lzuzatan: 12. XII 1555, Abrum Morro, Javra) lz Skoplja, lzabreo Je za avog
opunomoc!anikt Samuela Slmora, Jevreja ·dl Bursla•."
lpak, 1 u ' oval pol!antoj fazl vode~u ulogu lmall su aolunskl Javrejl. Abraam Alfan-
deri, tsach Ergaa, Molaa Botton, Samariam Amlaa. Moise Mathalon, lsach Chao
ralvo, Josef Caldanon, Molsa Ergas, Calm Lindo. Josef Marec, Moise Magll, S•
Iamon Oaf, Daniel Banbalach, Abraam Benglas, Daniel Mambrech, Salamon Cal·
lou franca Navarra 1 Dona Bonadona Perda (kao dvlje lena ueesnlca u ovom
kru~u poalovnlh IJudll. Emanuel Fresco, David de Pusl, Josef Baruch I Samuel
Baruch domlnlraju ovcm pofatnom fazom u vellkom atllu.12 Onl tvora Jadnu prlo
llfno brojnu erlstokraclju, medu balkansklm trgovclma, I kr§¢anlma I Jevrajlma, I
polako all uporno atvaraJu one trgovatke I postovna veza koja IU bile neophodne
da bl 111 alstam u razvoju ukljuelo u me(funarodnu podjelu fliCia. da bl prevazlbo
1 u vallkoj mjerl potpfsnuo lz unutra~nJostl Balkan• sw ostalu trgcvatku kon-
kurenclju da bl ozblljno ugrczlo va~ ufvr§tene pozlcl)e samlh dubrov;~~lh t~o­
vaca, 1 d~ bl ava ostale, u ve6oj Ill manjo) mJ:rl.daii~Jln~ra~ ':;,t':;,~mna za:~u 7.
8 0
dljalu kojl ae prcstlrao od Carlgrada na lsto u o e •
u poeatno) fazl, od Skop!Ja do Soluna."
·. . • 1 !Jema genaza IVD9 sistema u mo-
lako javrejakl trgcvcl •• Balk~n~ n ~ za uvrSrbiJI Bugarskoj 1 Bosnl, lpak 111 I
gufnostl da ozbll)nl)a ugroza u rov na :W,
1 8 mrala 1 pradskazuJu cnu
na tim podrufjlma pojavl)uju cgra~ ~Jihov~trim~ tlh zemalja rezvltl u XVII ato-
razgranatu aktlvnost k_oju ta po 9k'"':,";,,c~a¢ke skela trguju Moise dl Anglolo,
ljecu. Tako vee 1576. godlne P~~ ~ ~ I ~auben I lsach Namlas." Sollja postaje
>hebrao dl Sophia•, Jacob Ange • dan ~ tlh 1 osamdesatlh godlna XVI vl)aka,
vaian centar )evrajske trgovlne 111 am 8811 •
• Ibid.• XVIII , 201' /11...-/11· IQ--4I · XXII fll> XXIII • . . - · :
w b
lblf•• XX. 57-Y.
101.-,~ ~J!_~· ~· ea:.VI
N )0( ...._., a·.
1 ,;. CLVII: llO', US: ,roc. C.C..~~ ~ •~~·I ·.,M.ea.
107'"-101, s&; )0(1, X ,.._.,
'_..$•• ......,.;
IT~ 1•- 4 , ltll I -
xxv ua-ttl • •· .,.. . . --· · a.......:.U xo·-101·· "-'- ., weur. --· •
~~::;:'~;.M "· j, HeheiM. HlltOI,. H S..l..,._ '
•
t~toO·. Ma'-IM';t'':v.:"ei·~·. ,.,._;,l'; XVUI." ••·-zoo-~:t-;~. 1 1. s. ~1. H,_,.
. tl • ._ ,
' ... lkHIIf• fie S~onl!fW: ~un, !!l'M IM-Ie. XII. G-13; Ntul• .. NCM'· C..C.. IV. l1- • •
.. N~t~l, et ~•• X. 2N--a5, XI.~·
IZT-121. l,._t.ff, ISJ.-154.
92 Z. Zlatar

I
Z. Zlatar 93

all )e krug jevrejsklh trgoVllca u Sofljl veoma uzan. Jevrejl ~e ae tek mnogo kas- trgovln! na Batkanu. Njegovl trgovcl upotpunja~tall au red akopaklh I aolunsklh
nlje· tollko naselltl u Solljl da te njlhov broj u 1640. godlnl l%nosltl 17.000. U Jevraja. pa su I tako te trl jevrejsko naseoblne odvlo~l\e najveel dlo atofersklh
ovoj pofetnoj fazl, Soflja daleko zeostaje :ra Solunom I Valonom, pa fek I :re prolzvoda bogata Makedonlje. Bltoljskl Jovrell. kao vet apomenutl Aaron Saxon,
Skopljem, Bltoljem I Carlgradom. pa Nachman Suasl, leach Sasso, Juda Cavalero I ostall, po oblmu I vrljednostl
avojlh trgova~klh poslova atajall su potpuno uz bok mnogobrojnljlm aolunaklm I
Carlgr11d je tokom geneze ovog trgovatkog alstema lmao daleku vttal ulogu nego skopsklm Jevrellma.• Daleko manju ulogu ne makadonskom podru~ju lmao je Ko-
ito je to blo slufaj po&to sa sfstem ustallo, tj•. nakon· devedesetlh godlne XVI atur (Caatorla). Kao Jevrejl 1z Kostura apomlnju ae Josef Malr, kojl jo nabavllao
vljeka. Ovdje nlje mogufno ufl u ave razloge zbog fega ae Carlgrad u XVII sto- grlmlzna tkanlne (•panni acarletlnl•) u Ankonllalao lh preko Dubrovnlka u Tureku,
ljetu ndao teko refl lzvan sistema jevrejske lzvozne trgovlne, all treba ukazatl zatlm rablnl lsoc Coren I njegov sin rabin Juda Chazlan, te rabin Abram Esala,
na dola:rak englesklh, francusklh I holendsklh trgovaca u turaku prljestolnlcu u ·hebrei habitant! In Chastorla• , kojl su t t. X t 580. godlne u Skoplju ovlastlll
vellkom broju koncem XVI I pofetkom XVII vljaka, kao I na njlhovo povezlvanje
sa vellkom jevrejskom ear!ljom medu ostallma. Tako Je trgovafka djelatnost ca·
reblna lsaju Pemlcv, •hebreo Levantlno•. lz Ankone. da lh zastupa u trgova~klm l
poslovlma."
z~ja.
rlgradsklh Jevreja postala vezana za prekomorske zemlje lzvan Medlterana na
koje je blla upufena turska roba Ito je gravltlrala Carlgradu. Stranl trgovcl au :z. ovaJ p«etnl period. Boograd I Sarajevo nlsu lmall gotovo nlkakvog 1
jot zavlslll od domate far§lje {Jevrejl, Grcl, Jermenl) Ito aa tU~e nebavke osnoY. lako su 111 Jevrejl od osamdesotlh godlna u vetem broju nasellll u tim gradov1ma.
nih alrovlna lz zaleda, bllo bslkanskog bllo maloazljskog, koje au fH'edstavljale njlhov vellkl trenutak jol nile blo kucnuo. Vljestl o Sar1)111111 111 vrlo rljetke: teko
lavovskl dlo lzvoza lz Turske," pa au carlgradskl Jevrejl bill upufenl na a u - 58 15. )( 1578. apomlnje Santo Calfallero, •hebreo dl Bosna•, koll je najvjerojatnlje
trgovca u Cerlgrlldu; Brusl I Smlml ito aa njlhovlm aunarodnjaclma na prlmjer atanovao u Serajew. a 22. VI 1590. godlne Joseph de Aron Coen, Jevrejln nast.
u Solunu, Sofljl, Skoplju I druglm gradovlma nlje blo elute). Medutlm carlgrlldskl njen u Oubrovnlku. opunOII'IOflo )a Davida I Molslja de Aron Coena. svoju brafu.
Jevrejl au sradlnom XVI vl)eka upufenl na Dubrovnlk I ltellju u lstoj mjert kao 1 ·hebrel al ,..esente eslstentl In Seralevo de Bosslne•. da ga zastupaju u trgo-
11jlhova brata u unutra§njoatl Balkana. Tako au Josef de Manopoll, Josef Charo, va~klm lnteresime.'" Mada za neke druge Jevreje mlstlmo da su mogll boravltl
lazar Coem I David Losar •de Gallpoll•. lz okollce Carlgl'llda, posredstvom dubro- dula 111 krafe u Sarajevu, o tome nlsmo na!ll potvrdu do potpune uspoateve
~tael<lh Jevreje trgovall sa ltall)om aedamdeaetlh godlna." alatema. .
Skoplje Je vrlo brzo po~;alo glavnl centar je:...ejske trgovlne u Makedonljl (ako !ito 18 tlfe Beograda. on se Jzrltlto spomlnje tek 1. VI 1592, tj. nakon uspostav-
sa lzuzme Solun), all au skopskl Jevrejl upuflvell avoje dragocjene tovare pr• ljanja sistema Tada au posredstvom Solomona Oefa, dubrovatkog Jevreja, slall
telno u uskoj auradnJI sa bltoljsklm. Oba grade upotpunjuju )eden drugog oneko u Ankonu ko~ovane Sabbatal Arah •dl _Bellogrado• Itv~almo~:!~~~~~' ::r:::;~ 111
kao ito au Valona I Lje! na albenskoj oball !mall ulogu. Valja latetl da au akopskl vljestl o Seogradu, koje donosl Tadlf, d~rektno ne po u~ rna otovo nl-
I bltoljskl Jevrajl bill prvenstveno upufenl na ova dva lzvozna centra 1 da je [)u. beogrlldsklh Jevreja preko Dubrovnlka. Uopte uzevtl, Beog ne g .
~rovnlk blo za njlh vl!e usputna atanlca prema Ankonl 1 Vonecljl (u kojoj su ae kal<vog znataja za ovaj pofetnl period.
odute reglstrlrala punomocja, oslguranja I aporovl), nego pravl tran.zltnl center. · M t lzvjesnu valnost. Tako se Daniel R~
~ako l~ I to ovlsllo o lntenzltetu gusarstva na Jadranu. Jevrejskl trgovct lz Skoplja. U Bosnl je pored Sarajeva lmao 1 05 ar abltator Mostarll•. stanovnlk Mostara,
Oil ream. Morro, Abraham Attlas. David, Jacob I lsach de Abraham de Hortes riga, kasnljl osnlvaO splltske akele, n~~v~g ·~arata od galeona zvanog ·Canalatto•,
;hebre: ~rate Ill· • Joseph Abemelech, Abraham at lsach Benun, Salerno Baruchlel: 1 kao takav 8. Vllt 1570. prodaje avoJ IX 1570 spomlnje 10 Moise Cusln kao
zapremlne 2.000 stara." Oslm nJe g~. · t ) bllo je ukljufeno u jevrejsku trgovlnu:
1
4
amue ltton. Joseph dl Thomar, Joseph Gledeglln. Abram Dldal, Aron Coem 1
t~~~~~~~:~~~~r~~!~ap~e~:~~o ~~e~o 1Dubrovnlka, a u vetoj mjerl nabavljaju robu moatarakl Jevrej."' I u§fe Neretvebl ~~~~j:vrejskl konzul ne Neretvl 3. XI 1570.
vee apomenutl Daniel Rodrlga S 0 I I Moster 58 Ankonom 1 Venecljom. ·
~~~ ~~';,~c!.oJI Je trgovao : : ltai:Jo~ ~e~~~~:~ :a:~~~~~:. ~-~ ~~k~~bbl;!:
1 1
godlne... Neretva )a povezlvala are evo
, · · zlma Valona kao na)vldnl)a tr11nzltna luka
lzuzetnu valnost tokom XVI vljeka zoul edu Balkan• 1 ltallje nakon Oubrovnlka.
Mada Ja u apsolutnoj mjerl zaost8J 1 Sk " za jevrejsku lzvoznu I uvoznu trgov 1nu zm
nazlva u arhlvsklm dokumentlm b~o
"
j
opljem, Bltotj, tj, Monastlr, kako sa
a, o e grad od l:ruzetne valnostl u jevrejskoj " . - . c-,. 11, t2T-IZ1', c:- IV !<3'-t44., /'fOe. Not. )<VIII, 111: ON. c-., CLVII.
" ~w~·:--:;~~',:.~~n'·~·~r• 1141 .tv11 ''~e. hri•. 11182•
'' - ). • 110, , _ Not., XXIII, 12S-128 123. XI 1511. O..lol ....... 4o Golljloll,
"
•
Neul. • xu. tr-Zij..Z,~,f. 1- : ,· Molr, ·•ts. Xu
..ar.•
~'!J. ':".:.:,..~:·:'~'To: hoc. ~·· Y, 101-H)I".
15171.

Zl li&oplke .levrtJe: H-.ul. ft fiQw XI ••• 1•'· . " NM ., Nt;W., XXVIII, ll"-10 110-12.
~~·!?a.l?' f-•v.cm-1,., 211'~n·; Nwt"ot .o.!.:'·~;v "!.__~. ~-· xvu. 1011'-llo', ,..,_,._ • 01... "c.ttc., ClYI, \C::."-110-
' i roc. ~•• U, 14'-1$, 121-1%1'. • ' • _...........; n-., Nol., ST--41; X)(Ut, .......;
: ::=: :~;·--.- ......... - - ......-.
 94 Z.. Ziatar
Z. Zlatar 95
l<ao ito amo ve6 navel!, Valona so spomlnje ve6 1545. godlne u ovom kapacltetu
I, kao !to smo lstakll, veclna skopsklh, solunsklh .I bltoljsklh Jevreja je trgovala u Dubrovnlku 2. VI t570. godlne. lzgleda da on nl)a odrzavao dlrektns va%e aa
.sa ltalljom preko Valone. Od domaclh jevrejsklh ·trgovaca I posrednlka u Valonl oatallm jevrejsklm trgovclma na Balkanu, polio je za opunomoeenlka ~aeo dubro-
treba spomenutl slljedece: Jaco!l Cavalieri, Moise Aron; Ella •datto Cathenella• v&ekog vlastell~a Bamarda. Ruschl de Pezza, Puclca, Ito je Ina~ a rljetka pojava."
zatlm Jaco!l Coduto, dubrova~kl kon%ul u Valonl, Natal Trlnche, David .Trinehe"
Sabbatal Arachl (kojl so kasnlje spomlnje kao •dl Bellogredo·) I Besalel Trlnche: Tokom geneze trgovatkog sistema, Jevre)l au trgovall lstom robom kao 1 kasnlje:
Valonskl Jevrejl vrilll su lstu ulogu kao I du!lrova~kl, tj. kao posrednlcl l%madu raznlm vrstama kola (dambetot, kordovan, montonln, •carl bovlnl, vacchlnl, buff•
jevrejsklh trgovaca na Balkanu I u ltalljl. Rad valonsklh Jevreja dopunjavall au Unl•, aulena kola •seccatlcl•, ltavljene •concl•), svllom, voskom u kolutovlma
ljetkl Jevrejl, all onl daleko zaostaju za njlma po oblmu 1 vlfnostl svojlh djelat· (oeolll dl cera•), raznlm vrstama lkanlna (rasl, panni, carlsee, feltrl, boldronl,
nostl. Od ljeiklh posrednlka I trgovaca jedlno Isaac Cones, Salamon Oef (kasnlje damaschlnl, felsate), a veoma rljetko apomln)a sa vuna. Od artlkale ko)l devad•
Jedan od vodeclh dubrova~klh Jevreja), Samuel Sarfatlno, Salamon Cobea 1 rablnl aetlh godlnl gube na zn&eaju vlfno ja spomenutl jedlno paper 1 lafran. lna~e se
Samuel Nalser I nekl Abraam lmaju vecu va~nost."' u man)oj mjerl trgovalo avlm I avaelm, oslguravana ja evakakva vrsta robe -
od krpa ze domace potrebe (canavauo. strazza) do tlstlh zlatnlh dukata I to
Od ostellh mjesta na Balkanu spomlje ae Gabela odakle je preko uiea Neretve •lllel:aCih•. eak au ae I llvotl oslguravell u ovom nemlrnom dobu: 14. Ill t576.
trgovao volovsklm kozama (•carl bovinl•) Moise Chassan,.. zatlm Arta u G~koj godlne, Jacob Categno Je reglstrlrao oalguranje na !lvot I to u slutaju de dopadne
odakle au potjeca!l Jacob Sabbatal I Joseph Cohen, kao 1 lllljesnl Ventura:" dalje ropstva 111. amrtl kao posljedlca ropstva za vrljems avog putovanja u Ankonu.•
Petras odakle Je blo Sabbatal Baruch.21 Od Jedrensklh Jevreja apomlnje 18 jedlno
A!lram Tobl." • . · Na }&lost, dubrova~kl posrednlcl balkansklh Jevreja nlsu u ovoj poi!etnoj fazl
ozn&eavall vrljednost robe koju su oslguravall, pa sa ne mofa dati nl prlbllfan
Jevrejskl trgovcl aa Balkans trgovall a~ gotovo lakljul:Jvo aa Anko~ .I necJ. v lznos vrljednostl jevrejske robe. Vrlo eesto nlje naznatena nl koll¢1na robe, tako
Jam; mleta~kl I ankonskl Jevrajl au tako mnogobrojnl da lh ovdje ne mo~emo da ae ne mole dati nl oblm IZVOla sve do devedesotlh godlna XVI stoljeea. ked
retom nazna~ltl. Jevrejske naseoblne u Venecljl I Ankonl bile au medu najveelml r.e ustallla preksa da ae u vet/nl •lul!a/!NI, ell ne uvl)ek, regtstrlre)u I koll¢1na
Je te~IJ~
1 P:
18 I vrljednoat oslgurane robe. I to Je jedan od znakova da Je mrefa jevrejske trgo-
Jol aamo Rim mogao mjerltl sa njlma. Pored njlh spomlnju sa jot
( vre s g~vcl lz Ferare I Pe%are, gdje au takoder bile vellke jovrejske opclne vlna napokon dav81lesetlh godina doblla ave obllke prostranog, uredenog I avjet·
1
Nc::;m:tas u ltalljl. lz Ferare· au bill Joseph Seralvo, Samuel Bono, Joseph akl va!nog trgovaekog sistema.
o, raham Oortss. David Side, Ferrantes Mendes 1 Moise Franco 10 Od
:a~~~t~:~~~.!F~Inju sa David Sablb, lsala Emanuella de Vultera, Dan.lel Bo=
STRUKTURA SISTEMA IZVOZNE TRGOVINE (15!10-1645)
Kao ito smo vee lstakll balkanskl Jevr Jl · ·
veze I sa maloazljsklm' Jevrejlma Poe d au u ovom p~etnom perlodu U5postaviU flv~na trg~vma balkansklh Jevreja prako Oubrovnlke dostlgla je zlatno doba u
Bruse (Bursa, Buralca) Ireba lataci 1 n:~oll~ec ~~enutlh Jevrejsklh trgovaca lz perlodu lzmedu devedesetlh godlna XVI vljeka I p~etka dugotrajnog kandljskog
0 1
Samuel Ergas, dubrova~kl jevrejskl z n are (Angorl, Angora): tako je rate 1645-70. godlne. lako pretpostavljamo da je ona blla znetna I tokom toga
•d'Angorl• 12. 1 1576. 1 11 . VII
158
~osr~~~lk...slao dsmbelote Moise lscaneslja
u Ankonu poslao dambalote Jocba S · g ne. lstl posrednlk Je lz Dubrovnlka
rata dubrovaeka oslguranja Jevra)ske robe aa Balkans ntsu aaeuvana u vecoj m)arl
ze taj period aa lzu%atkom aamog poi!etka rata I ranlh pedesatlh godlna. Radl
veeem oblmu javljaju ae ponovo tek ~~~';' ldllsacha Ben Aracha .rz Ankare."' U
1
toga cemo 111 u ovom dljelu t lanka ogranicltl aamo na period. do poi!etka kandlj-
. • go ne. .. skog rata, 8 podatke 0 jevrejskoj trgovlnl za vrljeme rata objavlcemo naknedno.
Jedlnstven je podatak o Jecobu Jose hi . . . Ualljad preobllnostl grade necemo cltlratl Ill lznosltl ave relevantna podatke re
drlae•, jevreJskom trgovcu lz Aleksan:rlje Albacarlju, •hebreus mercator Alexan- dam nego cemo ih gruplsatl prema tamatskoj Ill hronolo§koj podjell. To ¢1nlmo
" z. . u Eglptu, eJja Je punomo6 reglstrlrana tim 'prlje ito nam nl)e cllj da ovdje damo pregled razvltka jevrejske trgovlne,
......,,. I IJeiloo -.o)e v . _ ,1 H..U •
• :=.':':.:.~~:.f~~~~-ki.~
01~ c.!:
~~ 11/1/.flo troJo. KV/1 .... 111/1• tj njozlnu konjunkturu (koju temo dati u posebnoj atudlfl), vee atrukturu sistema
u •njegovom punom cvatu. Perlodlzaclja je ovdje lzvrlena po promjenama unutar
" 'toe. Nor.,.)U(a.
: l'roc Ca«_. tV. ,._.., I )UV 13'·
2'l'-2• ta." IX "twl
.ea..r.• XXVIII. 215-217 .
•
C
Lvn. a .
• .
.
' lire . aletema balkansko-medlteranske trgovlne kao c)etlne, a nar~ltlm osvrtom
ne ~ubrovaeku trgovinu na Balkanu 1 njezlne oscllaclje koje odre~uju 1. mjene
• : . . ,· ft
o":'· "" ..... IX. pz-t12', Xxu. ,..~. , •
..a,; 1
• ,,.;. Ct.:;,: ~~V~ ~.511Z ~lVII, 111". • OC. Not., XXII, ll'D, XXIII, 153'-IM . ll7-ll7' m· :r<S'· unutar aame dubrova~ke grade na kojoj sa ovaj rad I temeljl kao cjellna.
• N.ul. ,. av,7a-!.tl~t7-ltl, m·-2'W_ , . • . • : •
• 101-., XVII. thta,
96 Z. Zlatar
Uzlmajucl sve ovo u obzlr period od 1590. do 1645. godlne moiemo podljelltl u
slljedec!e faze: poeatnu od 1590. do 1593, tj. do poCetka dugog tur1kog rata
(1593-1606). 1 lntenzlvnog rada splitske skele; od januera 1593. do konca d•
cembra 1598; od poeetka 1599. do konca 1604; od pofetka 1605. do 19. jula 1610;
od 18. avgusta 1612. do konca decembra 1616; od pofetka 1617. do konca 1622;
od 1622. do 1645. godlne• .
Tokom prvog dljela ovog perloda, tj. od 1590. do 1622, dogodlle 111 111 vellke
promjene keko na Belkanu I Sradozemlju tako I u trgovlnl lzmedu Turske I :repacf.
nih zamalja. To nlje blla su§11nska promjena u vrstl robe kojom 111 trgovalo, nego
u 11lozl I valnosU pojedlnlh grvpa I drlava koj11 au tu razmjenu vodlle. Potlsnutl
It Osmanskog Carstva vee u drugoj polovlnl XVI stoljaca, E>enovljanl I Flrentlncl
guba znae&j keo posradnlcl lzme!lu Turskll I Zapada. Medutlm, otvaranjem aplltska
skel11 na lnlcljatlw Daniela Rodrlga I onlh balkensklh Jevreja koje je on u atvlri
I predstavljao, mleta<!kl trgovcl nasto)e da akrenu lzvoznu trgovlnu 11 Balkani
aa dubrovaeke na aplltsku skelu, u eemu lmaju podr§ku jevrejsklh trgovaca 1z
Beograda, Soflje, a naroflto lz Sarajeva I cljele bosanske e&rllje ll tazloga ito
ja I Jevrajlma I Bosanclma veoma 1metao prlvlleglran status dubroveCklh trgovaca
u unutra§njostl Balkana I monopollstl¢kl pololaj I uloga Dubrovnlka kao jedlne
tranzltne luke veceg znaeaja na lsto¢noj oball Jsdrana. Zato ae u razdoblju lzmedu
1590. I 1622. vodl festok trgova¢kl rat lzmedu dubrova<!klh trgovaca 1 povezano
mletaCko-bosansko-jevre)ska e&rllje sa uporlltlma u Serajevu, Splltu 1 Veneclll.
all ¢1)1 su sa ut)ecaj I konkurencl)a os)ae&ll I u Baogradu, a donekla 1 u Sofljl.•
Za vrljema ova borbe za prlmat nad lzvoznom trgovlnom sa Balkana, Oubroveanl
su ulollll ogromne kapltal11 u avo)lm kolonl)ama na Balkanu, naroflto u Beogradu
I Sofl)l. U razdoblju lzme!lu 1594. I 1623. godlne blla au ulolena 693.883 dukata
u Beogradu (u pore!lenju aa 711.887 za period 1542·71. kojl predstavl)a zlatnl
vljek dubrova~ke trgovlne, po Tadl~u), zatlm 203.814 dukata u Solljl, 72.588 u
ProvadiJI, 67.496 u Prokupl)u I 1.136 u Novom Pezarv. Trend ulaganja u avlm kolo-
nljama blo )11 lstov)etan: tokcm dugcg turskog rata 1593-1606. usll)ed!o je
ogroman prlllv dubrova~klh kredlta kojl )a preklnula Velika zavjera 1611-1612.
Po!to )11 prebrcl!ena ta te§ka krlza nastuplo ja tales dubrov~klh ulagan)a u
kolonl)e; ulaganja su potra)ala ave do 1620.22, kad je poeela vellka krlza.17 0na
)a u tim godlnama pogodlle c)alokupan sredozemnl svljet, a ekonomskl lstorle8rl
smatra)u Je za pravl zavrietak XVI vl)eka. Dubrovtanlma je po!ilo l l rukom da 111
odrfe II llnutra§njostl Balkana, all su nakon ova krlze poatepeno gublll prlmat u
trgov!nl u korlst balkansklh Jevreja.
U perlodu od 1590. do 1622. godlne uzetcm u cjall~l, dubrova~kl jevr~)l. su . atvo-
gu )edn11 veoma bro)nu, Jaku I poduzetnu zajednlcu (communltaa Hebr11eorum).
otovo avl m11!kl, a I nekollko lensklh eranova ova za)ednlce bavlll au 111 po-
" 0 ,..,.,..., " - '"' Prole 0911tolco luko J Tld16 , _ , .
00¥01 e1--. 1z I ~tOri,. 1.,,. 1• 11 fullol.,~ ~~-;·.,1 1 tpllfJke luh u li:VI--..:xv/1 nlv MftUtM' ftie'-
~P4't u • IMtltOm lfrOI"r*u Soilt IB2I D. 1tet • ~111:1 altN~Wt 185a-tl«< 11-;T· GfOe ..,__
~ ~oJ kredltnot t.rviwlftll ni l•l~ 'u r:NOUnwt. lkltwl " fiOVIteftl hllfe, :&D11t, tt?t.
&.:oton,... '~rlliz:J: • Uunltellve AM~ralt0 . . ,=c';·:il ~· DCiflt,.,llt'• lnvNimtrtte lit 11• a.Ik..
• . . ., • • ~~111,
Z. Zlatar 97
srednom trgovlnom koja je apajala Balkan aa ltalljom I prako nje sa ostalim Sro-
dozllmljam I zapednom Evropom. Bllo bl lzll§no navodltl mnogobrojna dok11ment11,
na~lto oslguranja, u ko)lma sa ani pojavlju)u kao pcsrednlcl I zastupnlcl balkan-
sklh I ltali)anskih Jevreja. Radl toga amo odlu~lll de ovdja dame aumaran popls
svlh Javre)a kojl su Ill stalno boravlll u Dubrovnlku I bavlll sa posrednl§tvom
kao profesljom, ill onlh kojl au prevail lzvjesno vrljeme u Oubrovnlku, ldentlfl·
clrall sa aa njlm I bavlll se tranzltnom trgovfnom. Popla aa donosl abecednlm
radom radl preglednostl I lak!eg korllcenja:
Aron I Dan1el Obeater: Abram Abeatar, Stmuel Abeatar, Rtfltel Abendana. Joc:ob, Calm
1 Nahaman Abenun, Joseph Aboas, lsac:h Abuaf, lsoch Abravenel, Abram AdiiiOChe. Ab-
ulom Alrnoalno, Salamon Albala, laach Alxalel, Aron Amadla. Aron Angel, Juda Azobl,
Jucla Bar Aznel, JO$oph Azubl; Jacob, Moise, Joseph I Sadlch Bendanon. laach Benlamlas,
Jacob Benc:astlel Abram Benun, Joseph Benmelech. Mordoc:har Berstlomon, Reuben B•
nuda Joseph aanuslgllo; Salamon I laech Cablgllo. Abrahlom Caim, Abram CaldenJ/1, Aron,
Jote9h 1 Samuel Coen, OIVIm Cohen. Abram Coen cle Herera, Ehezer Coen, Abrtm Cusl,
Daniel Codutto; Jtc:ob I Joseph Oenon, lsaeh Oortea, Inch Durldo: Joseph E.speriel;
lsach 1 Jacob Franco; Raflaele Grando: Jozel Israel. lsOJCh lsurun; Abrom I Calm Llnclano,
Israel Joseph 1 Sabetal Levi, Abraham L.umbroso; Abraham, David. Israel I Moise Maestro.
Samuel Maestro Salamon dl Moise Maestro, Saltmon dl Jacob Maestro, Jacob dl Mob•
Maestro, Joseph. Malr, David Meldola. David Miranda, Menaham Mosclto: MoiSe I Jocob
Nemlas: Abram. latc:h 1 Sal1mon Oef; lsoc:h Ortaa; Abrollam Perez. Jaeob Peso, Jacob
Pllda, JKob 1 Halm Primo; David Sauon, Nahnam Sasso, David Senior; Abram I J1cob
Tobl; Calm Zonano.•
Nekl od spomenutlh ptOYelt su cljell avoj flvot u Dubrovnlku, a nekl au boravill
u gradu pod Srdem nekollko godlne ill nekollko decenlja. Sv! au !mall dozvolu
de zaatupaju strane Jevreje, da lskl)uelvo oslguravaju njlhow robu I de ae bave
tranzltnom trgovlnom, prlje avega lzvozom. Prillean broj je I onlh ko)l su nakon
uspje§nog bavljenja posrednlltvom otllll u mnogo m)esta na Balkanu ~ akt1~o
&II ukljuelll u lzvoz balkansklh prolzvoda. Svl 111 ani, medutlm, dille rav u 11
Dubrovnlku, bill eranovl tamoAnJe Jevre)ske opclne I lz Dubrovnlka kao centra
vodlll raznorazne trgova<!ke poslove.
Nlje Ia revno mllljen)e prof. Jorja Tadlta da su zbog procesa lsaka Jeluruna
(Is runr ednog od apomenutlh I vod~lh dubrova¢klh Jevre)a. trgovaca I posrecf.
nl.::. (s~jsala) dubrova~kl
Jevrejf u vellkom bro)u napustlll D11b~vnlkj7 ~~~t'~
vaCkl podacl, ~ pretefno oslgura~azll~:~~kl~rl~~vsa:O eJ~b~o!~e:~ J e~~eja, msda
8
bavlli, tokom I nakon procesa 11 d) I ja• JeA11runov proces lmao
u ne§to amanjenom bro)u I snllenom oblmu e ov1 n . d I Dubrovnlku
od 08 f lvot 1 rad jevrejske zaje n ce u
je nesumljlvo negatlvan rez od k0 Jl su posto)oll lzme!lu D11broveana I
1 prlvrem11no je pomutlo dobra nose no Ito on pada u vrl)eme vellke
Jevreja tokom XVI vljeka. VIle je nego slueaJodlla dubrovaeku trgovlnu na Bal-
ekonomske krlze koja )a veoma ~astle~l~l P~~nl na )evre)ske trgovce I njlhow
kanu. DubrovCanl au Imall zbog egk
1
konkurenclju, kako u Dubrovnlku ta o 1 po
dubrova~klm balkansklm kolonljama,
,_,__
• o..t f - 1 1M olltodotll ,.to 10 ~ .. ~~1o,:..c_ .....-lzovlll~~f-·
c-.. ,.-, lfOc. . lOU
"
V, ll/ot.
:::::':·~,'; :;:·C:...";"c:Lxxx';';'.::ccn. bw. u Forlo. HX.
, I
• J. Ttdte. J..,•ll • O..bt'Wftlhl • · •• ~100 ·
o - ..1. - . ...... a i S f N w l . • -· ,.,. I S I I c,nc.
98 Z. Zlatar
a naroelto u Beogradu 1 Sofljl. To ne opravdava nj lhov stav prem1 Je§urunu I
Jevrejlma u cjellnl, 111 pomale da se objasnl pslhoza nagle promjene u ponebnju
Dubrovnilca prema jevrejsklm trgovclma, kakav je blo I lsak Jdurun. Ne smlje
se prevldjetl nl vjerskl motlv, all treba lsta~l da on nlje blo nl Jedlnl nl glavnl
u raeunlcl Dubrove&na. Kao takav, proces atvarno ¢1nl granlcu Ito ae tl¢e dubro-
va¢klh Jevreja, all aa ne mole govorltl o nekom egzoduau jevrajsklh trgovaca lz
Dubrovnlka neposredno posll)e procesa. Nekl au otl§ll, nekl au ae prltajlll, all
veelna je ostala I sa¢ekala bolja vremena. Moie ae govorltl o amanjenju, all ne
I o prakldu rada dubrovaCklh Jevreja poslfje Je§urunovog procesa.
Period kojl je uslljedio tvorl )edlnstvenu c)ellnu, a po oblmu I zna¢a)u zaostaje
za prethodnlm: lzmedu 1623. I 1645. godlne, tj. do po¢ekta kandljskog rata, jev·
rejska lzvozna trgovlna aa Balkana blla je viAe upu~ena na Split nego na Dubrov·
nlk. Zato au ae I oblm, vrljednost, a time I zna¢aj dubrova¢ke tranzltne trgovlne
u c)ellnl smanjlll, made ne u tollkoj m)erl da se mofe govorltl o krlzl dubrovaCke
skele, kako ae nekad tvrdllo. MletaCka politlka na Jadranu, koja je l§la za tim da
Dubrovnlku osporl pravo alobodne trgovlne u •Venecljanskom zoljew• (Golfo dl
Venezia), kako su Mle¢anl aamouvjereno nazlvall Jadransko mora 1 amatrall ga
avojlm (mare nostro), itetllo je trgovaCklm vezama I samlh Oubroveana I balkart-
sklh Jevreja kojl au ae sluflll dubrovaCkom akelom. Kao ito Je vet lstaknuto.
lzmedu 85 I 90% jevrejskog lzvoza sa Balkana bllo Je upuc!eno preko Dubrovnlka
u Ankonu I Veneclju. Maltretiranjem dubrova¢klh brodova, naplac!lvanjem carina 1
dalblna Ito ga Je vrilla mlataeka ratna flota, kontumacljom 1 aekvestrlma dubro-
va¢klh tovara, zaplljenom dubrovaCklh brodova, dono§enjem novlh carlnsklh pr~
pisa za robu koju au donoslll dubrovafkl brodovl u Venecljl 1 foralranjem kod
lokalnlh tursklh vlastl u Bosnl da roba lz balkanskog zaleda, uklju~uJ~I 1 jev·
reJsku, ne Ide u Oubrovnlk nego u Split, Mle¢anl au uspJell da amanje prlllv
I turske I zapadne robe lz ltallfe u Dubrovnlk, e!me au doprlnl)ell JaCanju 1 pro-
aperltetu svoJe splltske skele.•• I slav mnoglh Jevreja nakon procesa lsaku Je§u-
runu prema Dubrovnlku I Dubroveanlma dao Je tome svoj doprlnos. Sve ae to odr•
zllo na oblm JevreJske lzvozne tgrovlne preko dubrovaCke skale jer I• tako trgo-
vlna, koJa 111 vellklm nastojanjlma Dubroveana krajem XVI 1 p~¢etkom XVII sto-
ljec!a I daiJe pretalno allvala u Dubrovnlk, sada gravltlrala 1 prema Splltu 1 prema
Dubrovnlku. Kao Ito je prof. Tadl6 lstakao, to nlje znaCllo prekld rada dubrovaeke
akele - bllo Je posla I za Split I za Oubrovnlk - all Je dubrovaeka ekela u tom
perlodu prlvremeno lzgublla ona) prlmat u balkanskoj, a posebno jevrejskoj trgo-
~lnl kojl Je odrfala od rata Druga avete llge (157~1573),0 Takvo stanJe trajalo
zabrana trgovanja tursklh zemalja sa Venecl)om 1 nJezlnom skelom u
brana koju au Turcl deflnltlvno sprovell 1646. godlne nakon po¢etka k:ndlj;kog
s
J& tokom trldesetlh I eetrdesetlh godina XVII vlfeka ave dok turakl Jasek ':nosno
lltu z•
rata, "~~ odstranlo Jedlnog ozblljnog konkurenta dubrova¢koJ skell 1 polollo temelj
~~ 0 ~ egokstllaknju koje Je dubro~atka luka ullvala tokom eetvrt stoljeea tJ. ono-
o ugo o o je traJao kandiJskl rat (164$-!670). ,. . ' : :::·: ~.ut::.t-:::.
• R. -.u1t, ..... ,.,_,., ,;..,_. ml~~ ,.,..,;. • . · .
- J.t>o - -· Dulwvmlk. 1162 3117-- /o flo _,,., 11/- _,.,,_ • /lVII .....
• Tadl i!, l1 IIIOttl• MN1t}t •• • , 22-lS ' . ~
Z. Zlatar 9!t
I pored uapostavljanja splltska skele, jevrefskl trgovcl au koncem XVI vljeka
ve61nom trgovall preko dubrovatke. U pocetnoj fazl od 1590. do 1593, t). od
otvaranja do aflrmacl]e SpUta, )evre]skl trgovcl lz Carlgrada 1 dal]e trguju preko
Dubrovnlka: 12. VII 1590. godine, dambelotl Lazare Cuena alatl au u Veneclju
posredstvom Salamone Oela... lstl posrednlk je 6. Ill t591. oslgurao dambelote
Josepha Oscl ela, carlgredskog Jevre]a, I prosll)edlo lh u Ankonu... Jacob 1 Moyse
Bendanon au u zajednlcl sa Salamonom Oefom 8. X 1591. ponovo oslgurall robu
Josepha Uslela, I to dva koluta avlle za Ankonu ... I alljede6e, 1592. godlne, robe
carlgradsklh Jevreja lzvozlla ae preko Oubrovnlka u ltall)u: prvog june, Molae M•
estro je oslgurao (!amelote Jacoba Allandarl)a •dl Constantlnopoll•, a 4. aeptem-
bra Je Salamon Oef to lsto uCinlo I sa damelotlma vee spomenutog Josepha
Uslela."' Ove godlne ae spomlnju I paplr, le6er I dva aanduh ostale robe u vrl·
Jednostl od t .900 dukata koju je Abram Tobl, jedrenskl Jevrej, alao lz Veneclje
preko Oubrovnlka u Carlgrad." Tlh godlna spomlnju se I jevrej skl trgovcl lz An-
gore (Ankare} kojl au preko dubrovatkih Jevreja obnovlll svo)u ataru vezu 11
ttall)om. Tako je neka Domina Clara ·d Angora• slala dambelote posredstvom Ja-
coba I Mojslja Bendanona 4. Ill 1591. u Ankonu,• a 1592. Je nekollko anhrsklh
Jevreja 1lalo robu u ltallju preko avojlh aunarodnjaka u Dubrovnlku. Jacob Bencaln
Bencalm, Aron Coem I •Jedan njlhov prljatelj lz Ankara• poslall au 11 . IV 1592.
(!ambelote u Venecl)u posredstvom Josepha Benmelecha; to au ponovlll I 13.
maja Isto godlne, a tekode I t. jula."' Jacob I Moise Bendanon au t 1. V 1592.
reglstrlrall oslguranje dambelotl koJI au bill vlasnl§tvo Abrama I Samuela Abse-
rora lz Ankare.'" Zanlmljlvo je da au avl ankarskl Jevrejl trgovall gotovo lsklju-
Civo dembelotlma.
Pored carlgradsklh 1 ankorsklh Jevreja, poCetkom devedesetlh godlna apomlnju
111 I bltolj skl Jevrejl, David I Salamon Namies, Samuel Ergas, David I Jacob
Tolledano, Juda Franco I Sabetall Sbull ·dl Monasterlo•." 0n1 su trgovall kordo-
vanom, raznlm vrstama kola (pellaml). I to u veliklm kolltlnama; tako je 23. VII
1592. godlne Sabetal Sbull lzvezao 3.440 komada kordovana u 25 bale za Ankonu
z• raeun Sabetall Jude lz Valone u vrljednostl od 1.700 dukata.s> Spomlnju ae I
jevrejskl trgovcl lz Kosturl: 20. V 1592, Menachem Coem •dl Castoril• poslao
)e u Ankonu tetlrl koluta slrove svlle posredstvom Moise Maestra."
U razdoblju od 1590. do 1593, naroclto au bill aktlvnl skopskl Jevrejl; pojavl)uju
se lzvjesna Madona Bieglla ·dl Scople•, David Coem, Joseph Mlsdrachl, Santo
Cavallero (kojl je ranl)a spomlnjan kao ·hebreo dl Bosna• ), Moise Blton, Jacob
Sasso 1 Moise dl David Navarro.'" 1 onl au pretefno trgovall kordovanom I raznlm
•
•
•
•
NaC~~• ., ...aw. Not.•
10111•• XXVI. 11-te.
IW., XX.Vff• ••_ ..
11114•• XXVIII. n·-n I
nv. ,• ._,• ..
~
• 1014.. XXVIII, 21s-.1tl,
: ·::=:: ~~!i1~·~. ••·-a 110'-n'. ·
Ul-t3l'. XXVU • ..........,., XXVIII, 101'-ttD. t\1'- n l .
: ltw~.• XXVIII, t C.'-111.
t1 ~':;: =:~~~XXV. u~KO*. 1JO'-t1'2', )lXVI, ,._11•, XXVIII. ,._..,., tS''"""""• t lO-tl:l', tG-tM ',
100 Z. Zlatar Z. Zlatar 101

Beruc,tlel, Moise Calderon, lsach Algas!, Aron laachl, Jac:hlel BeJUippa, Juda Jacob Stan-
kofama, naro~lto volovsklm (corl bovfnl). Tokom 1592. godlne, ponovno ae u bull, Abram Algul. Jacob Uzlel, Devld Cardoso; .
ve6em broju pojavl)uju I solunskl Jevrejl, I to Juda Uslel, Chalm Arores, Calm lz Skoplja - la.ch Or111, Salemon BlnJChlel. Sante C11V1ller, Jacob Calm, Jacob Abuaf,
Baruch, ko)l najvl§e lzvoze dambelot, !Ito (grana), tapeta, svllu, all I paper I ts1ch Ararl, Josef Undo, Sabbatal A111Chl, Aron Aser, Abram Attcn;
arebml novae... Jz Bltolja (Monasterlo} - David Ventu,., laiN I J~eob Benvenlstl, Sabbetal !bull; · ·
lz ((ostura (C.storla) - Is tell Casaen, Abrtm Benvenlstl, C.im Coen;
Takode s~ tlh godlna poslovale I valonska I ljeska luke. Tako je 26. VI 1590, Abram ~ Beograda - Salamon Alba! a, JICob dl Juda. Sabbatal Arac:11;
Benun po nare<lenju Davida Cortese kojl je tovarlo 1.109 ko!a •dl Vamla•, lz tr Sa,.jeva - David Hamls, Jacob Pinto, Moise Cosan. Abram Almo,lino. Moise Pardo,
Vame u Bugarsko). oalgUrao u L)e§u fltav tovar na ra~un Naaman Abremovog C.lm Tir.do, Moise Cabtglio, Abram lobi, r..ch Prlncl~l, Juda I David Abundente, Abram
Abenuna 1 Calma Dortasa, a zatim proslljedio cljell tovar u Ankonu." U Valonl Popo, Josef ell Moise levi; ·
je Sabetall Jude alao kordovan u Ankonu; 23. VII 1592, vrljednost tovart doatlgla lz Soflje - Juda Anlbl, Aron Angel;
je ~ak 2.900 dukata, t). 5.550 kordovana u 41 vrecl." ' . . . lz Valone - Daniel CocMto;
. ' 11 Neretve - lsaeh Franco;
Beogradskl Jevre)l ukl)u~lll au ae u redovan red dubrova~ke akele tek tlh godlna. lz Ankara - Ambram, laach I Samuel Abseror;
Nalme, 1. VI 1592. godlne Sabbatal Arahl I Salamon Albala odl Bellogrado• lzvoze IZ Lje!a (Alessio) - latch Suso.
kordovane u Ankonu preko Setamona Oefa, avog zastupnlka u Dubrovnlku.•
Takoda I Sarajevo dobt)a na znafa)u: David I Moise de Aron Coen, •hebrel al Z• period od 1593. do t610. godlne za allfedece balkonske Jevreje nlje oznaeeno
pre.sente eslatentl tn SaraJevo de Boss Ina•, zastupall au trgovafke In teresa du- odakle potjefu:
brovafkog Jevraja I avog oca, Josepha de Aron Coena." Simson 1 leon Pescatell, Sabbatal dl Natan levi, Abram Jochia, laoch Aracaper, Nahaman
Z. vrljeme tzv. dugog tursk~g rata (1593-1606), balkanakl Jevrejl · au veoma dl Ab,.m Abenun Abr..,. Vltol luch Menun, Jocob Crlspl, Nohaman dl lsoch Abenun.
Jacob ANti Ba~h dl Samuel ' Josef Mlsdrahl, Salamon levi, Sabbatai Abotalo, Samuel
mnogo povecall lzvoz osnovnth artlkala svoje trgovlne preko Dubrovnlka: raznlh
vrsta kofa, narofllo kordovana, dambelota I volovaklh kola (corl bovlnl], zatlm
voska (cera blsiiC6, glalla, cear crocrea], a zauzvrat su uvozlll tkanlne I arebml
novae mnogo tra!en u Turskoj. Njlhovl tovarl su tako ufestall da ae stlee dojam
' Kh c
beglle~. lsll
' ~ J
~~~~ =·
u.ruch laadt Penso Moise JaChia. Jacob. Jude I l..ch BICarl, Jacob zo,.,na. Davld Bs•:!'
1 Areca lsach di Abram Gratlano. ANrt Sa1oman. '"'
Juda ' dl Moise Albeda, ls~eh Ellu, Josef Benalrto,
B:,~.m;:"~,~~~ a~~am~n 's~":'.!nu;::.~:'~:r~:· =~ ~::hf.;1,A!t:':mdl ~::'~
kako au potpuno ovladall tranzltnom -trgovlnom preko dubrovafke akele; to lpak
nlje taeno, )er sa dubrovaeka vlastela I pufanl takode bava ovom vrstom posla,
~!'!:.' ~~'!r~envaglies~.W'!' Uzlel, s~m~r,rm~,!i.c~~~~~~~~'::~ ~:l.~~h~~:'m~
J;.cob ~en. N:••m B~= 1~;,.'!rRenal;~~· Salamon Salon, Abrom Surlglan, Moise
a tim ito n)lhov krug nl)e tako dobra omecfen kao kod balkansklh Jevreje. Ovdje Abram ...sun, arae1 • R bl Mol ' Amon Josef Natanlel, Salamon Tetlaa,
ntje mogucno cltlratf avakl podatak o trenzltu robe balkansklh Jevra)l. • nl)e Machloro, Sal~~ Nt~1~1 • c~:.mu !.M,ciln": Moise ' dl Medina, Rub! Yelllel, Sabbahl
1 11
potrebno nl oz~avatl kakvu )e vrs tu robe svakl od njlh lzvozlo u Ankonu I Abram dl Casa, ....... ...., 9 a, b Eli 111 Haslln Juda Fl1lftCO, Calm Zonona.
Galmldl, Mo4ae Saxle. Aron Bar Israel, .lace 1 ~f Boll M~lse MesHiar Chttm Ben•
Veneclju: preko 90% robe otpadalo )e na kola, vosak I allene artlkle . lako ae 1z Molaa Elias, Josef ClarriOR. MoiH~-=·Abram BisWin, Olniel Perez. Naaman Molho.
dokumenata mole algumo zakl)ufltl da su to bill balkanskl Jevrejl, Jpak aa za rolo, Josef Benatavel. ChGalm ~~~8 nl:mrn Bendasus Juda Malmon, lar8el No111n, Mira
mnoge ne mo!e pobll!e oznaeru gdje su boravlll Ill trgovall. Zato temo na)prlje Jude Provenza!, Josef rane u a. • 1'na..:Uch BenbaNCh BaNCh Almosltno.
navestl one jevre)ske trgovce, gruplrane po mjestu trgovanja, za koje pozltlvno Cavalera, Abram I Jacob Namlas, Jacob ls,.e Levi Saltmon Mttalon, Samuel Lunel;
Moise Jaehll, lsach Matalon, OIIVId AJbeatarA~1 :'tnel Au ben Eochen11l, Ell Ia AbriiVtnel,
znamo gdje au obltavall. Nakon toga cemo dotl lmena 1 balkansklh Jevreja IHJe
mjesto preblvallAta nlje pobllfe poznato.
Jocob Gratlano, Sola..- M.chl~o, c'c:':n
N:h~r Eliachlm Plade, Moise Emmtnuel, levi
Jona Ben Josef. Todorol Levi, ram Jos 1 Malr isoch dl Aron Cas$1n, Oovld Bensusem,
Crt•. Calm Baro, Benlamln Caldera. • • Moua Israel Careasonl. 1\Aolse M.ciM,
Oevld Ml..-nda. David Esperlel. JK<>b I Stmuel t dl 'Judt, Molaa Calvo, Joc:ob Casllel,
o.d pofetka 1593. do 19. VII 1610 (kad ae podacl o oslguranjlma tovara robe pr•
k1daju do 1612), trgovall au preko Oubrovnlka aa ltalljorn slljedael jevrejskl
Absalcn Almosllno. Ab-.m Pordo. lrmla
Abram dl lsach Vltltl, Abram Codutto, rtm
:J:ha· '¢::
1 Jude 1 Abl'lfl'l Pltde. Moise I JICob
S;lon IIA•Ir 1 Abraham Benleml"· JK<>b
trgovcl: Abarbanel, Salemon dl Joaef Adlges. J.cob ~h'"Castle( David Crtspl, luch Amon. Sab-
lumbroao, Jacob Benremer, lsach Sa>ua. Is Josef dl Sabbatal Abetabel, luna Gablbe,
lu• 1So1una lhSaAblonlchlol -
z e 1• 1aae
lsach Saul, Ch1im Baruch, Aaer B~do• ;sach · Almosilno• Joseph batal Coen Belllnfante, J.cob di Salamon EPemhlca., Josef Bansal, Abram Velentln, Ef_ral~
rav.,el: lsach I Tobl Peret11, Eleazar Levi, Mtlr sc ene 1•
!t, Csrlg~dtl (Cbstantinopolll - Jacob Al!andart, JKOb Flncl, Malatln Tamar, Joaef I Menuao 1 Moise Meaular.40 · ·
111m ro, Ru I Calef, Jacob I Samuel Bonalgnor (lz Pent}, Abnm Gargller, Abram ., · k1h tovara koje amo korlstlll kako blsmo
: :=:: ~~~~i:·~~·· 2t~'· 221-2Zl. XXVtlt, U7"-t11.
Na lalost, podacl o oalguran)lma brads
sastavlll navedenl popls nedostaju Zl PC
rlod od Jula 1610. do avguslo 1612.

:" ~::::: ~m: .:-:.:,'~ ~.~112.

' OC. ClfiC, V, lot-Uie' (22. VI 11901. '. • • KOtltl..... te IW .,..S. MVtdiM .. INI).tcl lS
 102 Z. Zlatar Z. Zlatar 103
u
godlne. Od 1612. do' 1622, tj. vremenu od Vellke zavjere koja Je snalno potresla zbog konkurenclje splltske ekele na koju je blla upucena vatlna Jevrejske robe
Dubrovnlk I pogodlla, medu ostallma, I n)egovu tranzltnu trgovlnu, pa do proces11 dvadesetih I trldesetlh godina XVII etolje~ . lpak je dubro"a~ka skela prlvla~lla
lzaka Jeiuruna, Jzvoz balkansklh Jevreja preko dubrovafka akele nastavlja ae pnvla~n broj balkansklh trgovaca, uklju~uju~l I vellkl broj Jevreja. Kao lito amo
nesman)enim lntenzllotom. U toltu ovih deset godlna bill au aktivnl all)ede~t vee spomenull, onl au trgovall latom onom robom kao I prlje, a tom razllkom
Jevre)l: · sto su poveeall lzvoz voska I poeell villi lzvozltl vunu (lena tina, dl Scopp/e,
lavata). lz ltall)e au I dalje uvozlll tkanlne I ave ve~u kolietnu srebmog novca,
tz Skoplfa - Moise t Moise Biton, luch Arerl, Salamon Franco d'Aimeda, Josef Blton, narctlto lpanske moneta od B reala (peche real/ da otto), tollko omlljene ne
Moise Attias, Daniel Fl'llnco; · Levantu. lzll!no bl bllo opel navodltl ave jevrejske trgovce, pa temo apomenutl
lz Sarajeva- David Gabal; najvaznlje, one koJI tek u ovom perlodu trguju preko Dubrovnlka, I one za koje
tz Jadrena - Mordocllal Coen: znamo odakle potje~:
lz Sofl)e - Juda, Abraham I Mordochal IPade, laraal Bar M~noah, Jacob .I Moise Primo
Salamon Alagen, Josef Emmanuel, Abraham Ber Jacob, Abrem Negri, Samuel Benvenlstl' lz Cartgl'llda - Salamon Abeater, Mordochal Abentachar, laach Algasl, hthan Aron lsec,
~m Sides, Dtvul Baruch, David Salvat; ' Jacob Bonsl;nor:
lz Bltolja - Nahman Suso; lz Sotuna - Malr AbeiUMTHir, Josef do Juda Udal, Josef Abutf, Moloe Felon, Abram
lz Valone - Salamon Trtnche. Job, David I Moise 88ft J.-:nla Zabeno:
lz Sarajeva - David Abenun. Rafael levi, David Abundante, Calm Almosllno. Jacob Pinto,
Josef 1 David Aronl Coen. lsach Prtnclpale, lsach Sahli, Abram PapoSalet, Abl'llm I Molso
Prlmje~uje sa vellko pove~an)e trgova~ke akt!vnostl aofljsklh Jevreja. Bai tokom Cablllo, Josef Banoch, David Franco d'Aimeda, Moise lsurun (Je!uoun), David Gabal,
druge decenl)e XVII vljeka, sofl]skl Jevrejl su oblmom 1 vrljednoi~u evojlh po- Josef Usrtel, lsach Pardo, lsach Curiel, Molaa Franco, Moise I David Pardo, lsach dl
slovnlh djelatnostl lzblll u prvl red." lsto take )e znae&]no de aolunskl, a narotlto Jacob Oef, taach dl Jacob Lucena. lsach I Jacob Campos, Aron Sag:tcl, Abram Attlaa,
carlgradskl Jevrejl gube eterl znae&J. Josef Sepilll, Molae Mordochel Calvo, Aser Zeb<Oion. Simha Bemesen Coen, David Ceen
Salom, Moise Bar Abl'llm Ptpo, David lumbroso, Abram dl Josef Naml11, Josef Alteras,
Molu Jacob Calvo, Moise dt Joaua Abuef:
Oslm gore spomenutlh Jevreja, preko Dubrovnrka au trgovaU . 1 mnogl drug I: lz Sollje - Jacob dl Molaa Abonun, Salamon Serfatl, Juda Arubt, Aron Angel, Samuel
Israel, lsach Miranda. Mordochtl Plade, Josef Adages, Calm Sides. Ach1ba Bar Manoth,
~ ~·J•va ~avid I lsach Hamia, Salamon Decagll, Moise 1 Moise Mesular taach Benomiu Salamon Bar Mordochao. Job Maestro, Juda dl Heschla Plade, Benlamln Rosa, Jacob
Emn\llnt.Oel Joaef dl Jacob Be..,enletl, Salamon Plade, haham Stmuel Benvenlstl, Ellazar
~ncoan:' Ra~~~~··p~~ ~,'!~· ~~;!~a~alclso. MordocJhat Barsalamon, AngelLe"'·
c.ln; Le\'1 Calm Barvc:h. Moise 1 Heschla dl Samuel Coen, Moise Rosa, Abram Heschla, Moloe
Abraha dt 1 hG ' • amue1 1 osua Mezz., Jacob dl Abraham 1 Bar 'Menoah. Calm Primo, Calm dl Jacob Bar Moloa, Benllmln Natan, Moise Menachem,
Abl'llha~ de Haschl~at~'f".de J~e::a ~~ao:'1• ~ael de leon, Salamon Sasson, Ella Primo, Josef Emmanuel. Daniel Reuben:
Bar lsach, Josef Reuben Josef J d ·~ 0111 Cavagllero, Abram Adoroche. Jacob lz Skoplja _ David Salamo. Salamon I Inch Barochlar. l11ch Menacham-Sulan, Jacob
cerlel Juda Naftall Ab ' Ben 1 u a niZ8r, ArDfl Saul, Molaa Glll'aOn, Dmd Pe• Calm tsach Ortas. Moise I Mol.. Bitton:
lentin' Jacob Each;,., l'llm lemln, Samuel, Josua I Calm Mayya, Jacob 1 Daniel V•
lz B~rllda' - Abram Almosllno, Dtvld Baruch, Josef Calvo, Abl'llm Calvo, lsrHI Seplllt,
Jacob' Stmha. Josef :! ~d~~~a~·~b~n Vl~al Mft~or, Josef Benslgllo, Josef Penso,
1

Farro, Daniel Baruch Raft 1 5 • amue a ensla. Moise Mesular, Josua de Josua Bar lsach, Jacob I Jona Bar Plnkn levi;
min Hatem lsach Cordonae 1S:.,mar1a, laach. Samuel I Simon Orison, lsach Tastlel Bent• lz Kostura- Abram Banvenlstl;
Zonana, Re~ben Bar Juda Mattar. Ptade, Sabbatal I Benveniste dl Moise Maz~a' Moise lz Kfustendlla (Bagna)- Abram Coen."
Mugurun, Daniel dl Jooat'Reuben ~.!Judo, lsach Armado, lsach Corabon, Ella Gaon: Abram
Josef levi, Baniamln 1 Samuel Alhale~ BM~chc JacobBeW"fbroso. David Uzial, David Gialbet. Odmah je uoel]lv vellkl broj trgovaca lz Sarojeva I Sofl]e. kao I pojava ve~eg
Jacob I Eliazar de Joach Moise Besa~l r oen In ante, Natal Surbl, Calm Giurodo, broja Jevreja ll Beograd• u perlodu lzmcdu 1623. I 1645. godlne. Dvadesetlh I
lol'llel levi, Jacob 1 Zacharla G!'11tlano g•
Catm Yllnln, Ella Mugnon, Moise Bensonana, trldesetih godlna XVII vt]eke, Sarajevo, Soflja I Beograd predstavljall su trl daleko
~aca:i Abarbanel, Hanan1a Testasaq J'osain':~~odu~o, fb••m Angel, Josef Bancastlei. najve~e 1 na)aktlvnlje jevrejske trgovaeke kolonlje u unutra!njostl Balkanskog
P avJ Salllel, Josue Passarel, lsata' Mitrani D~d ~ ochat Calcleron, David Crispin, poluotoka: 18 lzuzetkom Cerlgrada 1 Soluna kojl au se u XVII stolje~u pretefno
em 1ca, Abram Hant Abram Jacob 1 M • s 1ome. Sentab Ban Hab1b Jose
I Josef Penso." • ' . 0118 Yu.,h, Rallael dl Castro, Ralfael, Michael orljentirall na pomorsku trgovlnu, sve ostale jevrejske naseobtne na Balkanu
au mnogo zeostajale 1 po broju 1 po valnostl za n]lma. Uzete u cjellnl, ove trl
Kao 6to smo vee lstakll, proces lzaka Jell jevrejske ear!tje predstavl]ale au okosnlcu cjelokupnog jevrejskog sistema lzvozne
reje da napuste Dubrovnlk· on takoc! uruna nlje nagnao ave dubrovaeke Jev- trgovlne preko Dubrovnlke I Spllta u XVII vtjeku."
na tranzltnu trgovlnu balkansklh Je:r;J~e lm~o nekog ve~eg Ill trejnljeg utjecajo
1
emanjlo u perlodu· od 1623. do po~etka k pr:IJok Dubrovnlka. $to ae taj lzvoz
" . . an s og rata 1645. godlne, to je b!lo
• !.!~.d!;, =:!!':ot't:l.~t.u. , .. 215-22•
.a N*ul, -' accur.
..
Not~ LVI-lX:e~.:'k: =~G!i/.::.,.,., II-'' . _ . . , XVIII. 1m: o
f....~~~... -==1:.· 2ts--Dt: S. Mu_.., t.. lfl/11 ..,.,oo ., I&~J~I-. ~=~ ;:a~l~~:
~to,.,...U• wt tll "*"" OUMitttll~~~~,•~:.~. 'I.::;•· •Sof.J:;,., 1 H~J,.,, SkJJ.,._
10411sklm! j .

r=~·.::iC ~:;~,;;. tiNgO .... leoftM, ~. ..

1o4 Z. Zlatar Z. Zletar 1OS

KVANTITATlVNA ANAUZA OBIMA JEVREJSKOG IZVOZA SA
BALKANA PREKO DUBROVNIKA
U Oubrova~kom arhlvu postoje mnogobrojnl dragocjenl podacl o koll~lnama I vrl-
jednostl tovara robe koju su jevrejskl trgovcl lz raznlh balkansklh centara alall
preko Oubrovnika u ltall)u, ve¢1nom u Ankonu I Veneclju. Kvalltet I kvantltet tlh
podataka, medutim, nlje ustaljen za titav XVI I XVII vijek, nego varlra po dece-
nljama I po obllju lnformocljo koje pruza. Sve do devedesetlh godlna XVI atolje~a.
oslguranja jevrejske kao I ostale robe (a ta vrsta podotaka je najpogodntja za
kvantltatlvnu anallzu) ne donose nt kolletnu nf vrijednost robe. Prama tome. za
period geneze tzvoznotrgovaekog sistema od samlh potetaka do 1590. godlne
nlje nemogucno dati bllo kakvu kvantltatlvnu anallzu."' Od devedeaetih godina
pa nadalje, kad sa slstem oblikovao I ustallo, dokumenta u ve¢1nl slu~ajeva
(mada ne uvljek} donose I kolltlnu I vrljednost robe. Vrljednost tovara lzra!ena
je ill u cjellnl (800 kordovana vrl)ednlh [velutatf aj 600 tallra}, 111 po jedlnlcl
~jere [201 blvolja kola [cor/ bulfel/niJ r~unatlh po 6 dukata komad, a 6 ducetl
t/ pezzo}. lako sa ova dva naclna uplslvanja vrljadnostl robe stalno lspreplic!u
po reglstracljama, ovl podacl nam pomaiu da ateknamo uvld u raspon ci)ena
oanovnlh balkansklh prolzvoda, naravno s obzlrom na to kako au aa one kretala
u Oubrovnlku. Sto je jo§ vainlje, moguc!no je dati noke aprokslmatlvne clfre o
apsolutnom mlnlmumu oblma )avrejskog lzvoza. Cltaocu ae akrec!e palnja da
ova citra ne predstav/JD/u oblm c)alokupnog javrajskog lzvoze preko Oubrovntka
lz trf razloga: prvo zato ito veh~tna dotl~na po!liJke robe nlje u manjem broju
slue&jeva koll~lnskl lzrafena; drugo, ito nlz aporednlh artikala kojl avl akupa
nlsu saetn}avall nl 5% cljelog lzvoza nlsu uzetl u obzlr (a tasto se ne pomlnje
nl njlhove vrl}ednost); trace, postojl opravdana aumnja da jedan dlo tovera jav-
ra}ska robe nlja oslguravan, pa podacl o njemu na postoje. Stoga ove clfre treba
uzatl kao apsolutan minimum, polaznu toi!ku za dalja razmatranja all one lpak
pomalu da ateknemo odreden dojam, ma kako aprokalmatlvan 1 ~labo odreden
ve6u wznost lmeo je lzvoz volovsklh kofs (corl bovlnl} koja .u najvlie atlzala
aa podrui!ja lstoenog Balkana (dl Dobrugla. dl Varna, dl Slllatrla}." lzvoz kordl)o
vane I volovsklh kob Clnl konslantu u Jevrejskom lzvozu I pradstavlja kontlnultat
kofl povezu)e prvt period do Jeiurunovog procasa sa druglm kojl traje do potetka
kandljskog rata. To sa naroiHto jasno vldl kad aa uzma u obzlr ~lnjanlca da je
lzvoz dambelota I neklh vrsta ko!a gotovo potpuno prestao dvadesetlh I trldesetlh
godlna XVII vljeka. Artlkal kojl povezuje obje epoha jeste vosak kojl ja lzvofen
u ve61m kollelnama aamo u prvoJ I drugoJ decenljl XVII stoljec!a. I u prvlm I u
posljednjlm decanljama razdoblja kojl ovdle razmatramo, lzvoz voska je aaelnja-
vao aamo mall dlo cjalokupna javrajske trgovlne. lzvoz vuna apomlnja aa sva
ueestallje za vrljame drugog perloda. tj. dvedesetlh I trldasetih godina, all doku-
mante na falost ne da)u kvantltatlvne podatka. Zbog toga na mo!amo dati nl
pribllfan oblm trgovlne vunom.
Period od 1590. do 1645. godlne mole sa podljalltl u alljedaca atatlstteke faze:
p~atnu od 1590. do 1593: zatlm 1594-1598: 1599-16G4; 1605--1610: 1611-1616;
1617-1622: 1623-1628; 1629-1634: t635-164G; 1641-1645. Oslm pofatna faze
od 3 godlne 1 zavrlne od 5, ostale faze au trajala po 6 godlne. Oslm za prvu I
posljadnju, na temelju faze au davant lestogodlln)l prosjacl.
Tokom 1591).92. godlne, jevrejskl trgovcl sa Balkana lzvazll au ukupno 324 bale
kordovana 1 2.280 komada, zatlm 305 avafn)ava dambalota, 1.589 komada volov-
&klh koza 1 228 ava!n}evl atellh ko!• (pellaml}. Prosjaeno }a lzvolano 102
avain)a dambelota. 108 bala 1 760 komada kordovana, 530 komada volovsklh I 76
ave1njeva ostallh kola. lzmedu t593. 1 1598. IZIIezeno )a 875 avefnjava dambelota,
zatlm 924 bale 1 55.736 komada kordovana. kao I 1..463 aveln)a ostellh l 11.128
komada volovsklh kola. God 1tnjl pros)acl za dambelot au 148 avefnjav1. za kor-
doven 154 bale 1 9.289 komada kordovana, 1.854 komad• volovsklh I 244 avefnje
ostallh kola. za ostale faze da)emo slljede~a tabelama praglada:

_...
o oblmu I vrljednostl lzvoznotrgovaekog sistema balkansklh Jevraja... '
Jevre)old 1zvoz glavnlh IMikansklh artikala 11 XVII atoljatu '""""''"' pregladl

~~:;~oa~~~~!lja o~ 1590. do 1645. godine nlsu dati kontinulranl podacl o avlm '-'IOdl
ako lzvoza I a, v aamo o onlma kojl au zajedno predstavljall 90 a,;, jevreJ-
tzv!: ko!a 'J ~~s~~. godma~a. U cjellnl, dvije vrste robe aaetnjavaju gotovo i!itav 5&4+ 110.653 1.825 881
15~1604. 390
Prosjek: 65 97+ 1U.C2 1.137 I"'
331
299+ &2917 10.977
Analiza tabelarnlh pregleda Jevrej5 k · 1 1605--1610. 32 55
1.129
do 1645 godlna tj od e k og zvoza glavnlh arttkala u pertodu od 1590. Proa)ek: 5 50+ 10.4N
531
poi!etka ·kandl)skog .rata ~ 81 a ~eclovnog I lntenztvnog rada sistema pa ave do 1811-1816.
1.174+ 11.795 10.728 ·
88
vanja preko dubrovai!k~ ak~~~ P~:uje n~ab bltne karakterlstrke jevrejskog trgo· 196+ 1.968 1.788

medu arttklima drfao kordovo~· na

0 8 8
1 1
!:J
taglasltl apsolutnl prlmat kojl ja
je I potlvala cjelokupna lzvozn'a trgovl~u ~; edkntohstJI lzvoza kordovana etvamo
b
Proa)ek: ·•
1617-1622.
2.301+ 22.836
383+ 3.806
33.581
5.597
1.11&
188
Pros)ek: 30.988
.. 8 ans evreje. lza kordovana, naj· 628
1~1828. 5.164
b kwMJtatiWfW -lltu nliOPhodM .. kont)ftu4
E~=·::!r:~unl=-=:~~~~i:~ll(~~j
,~ INatd
,•.=::. 'Stat'1:'~ =..; Proejek:
r.._I/MI ,. ~. .IH I ~-
105
_.,, lit/Oil 1~1~ M IIIOttt.iO 4nl-
I " ' V~l• lttlll• NCOntl• "*'
Je NaJI. ., NC:Ut. ne lroJot M temelll ..,.
Q4 Cl,..,.,..., 111thtw - l l a clll& .. IIMIIftll T-.eMI ,_,,
m-ait.
0. $tudll ...,.,IMI XVI, flrtnte, 197<1,
" I
-
a..-.
VUI. lollja, 1f121, . -.
"'" If I t1 •· lfO '
106 Z. Zlatar Z. Zlatar 107

O.nbeloc KCHdovln Volowlt• tmJe Os:11• ko,.., Balkan je preko jevrejske trgovlne u§ao u uske veze sa jednim privredno I kul·
..!::,-"~oo~J::_,_______'I~-=='"':::11:___--=II>I=I:=o~+.,;.-.::...;.:=..;.ll__--:l::,._:-;;;::;-'l___l_h.,nlc\ll turno daleko razvljenljlm svljetom. I kroz te veze su polako I postepeno all kon-
l~lli:M. 757 21.102 atantno djelovall onl utjecajl kojl au uobli¢ill nove anage. Te su anage kasnlje
Prvejek: · 128 3.517 odlufno prldonljele razbljanju turskog feudalnog sistema I vlastl nad na§lm
1635-1640. 55 3.969 narodlma.
Prosjek: t 661
1640-1645. 158 U98 U medlteransklm okvlrlma, jevrejska trgovlna je predstaviJala centralnu karlku u
Prosjek: 31 I .000 vellkom lancu kojl je spajeo lstok I Zapad. Tako je po rljaetma )ednog pronlcljlvog
savremenlka, lzvozna trgovina balkansklh Jevreja sa ltalljom preko Oubrovnlka
u XVI 1 XVII stolje~u zna¢11a •Zietnu sponu lzme~u lstoka I Zapada•. Tllnlo operl
Oblm Jevnjskog .!nora glamlh balkan.ldh artllcala u pertodu 15~1645. nv/lum per e/loglum.

-
l'orladl

1590-1645.
DtmbiiOI
(avo.lnj. . ll

1.602
~­
lbolo+-11
7.202 + 267.384 135.181
()stJIO lo~
hve.l:n~v•l

4.872

Oslm toga lzrafunall amo oblm lzvoza oslgurenog voska: on je u pcrlodu od Summary
1613. do 1630. lznoslo 1.255 kola.

Treba )ol Jednom upozorltl na to da ova clfre ne predsi#IVI/s/u cjelokupan oblm Prof. Dr. Zdonko ZLATAR
jevre)skog lzvoza lz razloga koje amo ve~ navel!. Medutlm, one nam lpak daJu
uvld u vellflnu I lntenzltet jevrejske trgovlne I u cjellnl I po fazama. Anal1zu
cljena I vrljednostl lzvezenlh artlkala objavh!emo u poaebnom radu. EXPORT TRADE OF BALKAN JEWS VIA OUBROVNIK IN THE 16th AND 17th
CENTURIES· SYSTEM ANALYSIS

ZAKUUCAK During the 16th century Mediterranean still remained the ce."~' o~a~~~e w;;!::

INoznotrgovinskl alstem balkenaklh Jevreja preko Oubrovnlka u XVI 1 XVII sto-

doaplte the discovery of America and the ~~:':':~dlC:~es ':e~e: :n Its shores:
the destiny of Europe (an~. thts. mt~~h L~fague of Cambra! (1509) and the battle
lje~u !mao je lzuzetnu valnoat za naAe zemlje, pretelno za Srbl]u 1 Bosnu 1 Islands, aeas and penlnsu as rom and the naval encounter at lepanto
of Pavia (t525) to the siege of hMal: ~~~ ~:nally become 8 backwater militarily,
6
Hercegovlnu odakle Je atlzala ve~lna prolzvoda, zatlm za Oubrovnlk, pa 1.1 Balkan
u cjellnl, a u llrem amlalu I za Cltev aredozemnl avljet. Tal alatem Je, 1 to ne (1571]. And when It seemedhdt ~al of both empires. Spanish and Turkish, from
aamo u trgova~kom smlslu, povezlvao dva dljela )edlnstvenog Medlterana. Prelo· due to the simultaneous WI! ra ces the Mediterranean regained, or
ze~l preko terltorljalnih, polltteklh, v]ersklh. aocljalnlh 1 kultumlh razllka, pre· further engagements across 115 vastEs~a eo~ history by launching Its fast apJ.
preka I predrasuda, balkanskl Jevre]l au avojom trgovlnom premostlll prlbllzlii rether preserved. Its central plac~ lncO::~t~r Reformation, and Its artistic counter·
I donekle ubla!IJI ona) jaz Ito ga ]e turskl Balkan dl)ello od Evrope. Njihova trgo· ritual and Intellectual movemenMt, td~ anean retained Its central place In EUfOo
vlna Je om~u~Ua da se prolzvodl nallh oblasti na Balkanu plaslraju na razvljena part, the Baroque. Thus. the e 1 err
evropska trzlita, da ae pove~anjem atoearske prolzvodnje ubrza]u procesl ko]l su peen affairs well Into the 17th century.
dovodlll do prom]ene u tlmarsko-apahljakom alstemu 1 do J&eanja robnD-noveano r or!lona and Immense Influence great
prlvtella kojl au naAe krajeve postepeno prldlzall l:z ralatlvne zaostalostl. In 1 uch 1 Mediterranean world of vas\~~etween 14so and 1600 roughly most
changes were taking place. In the p~r Italy Castile and the Ottoman Balkans
Trgovlna balkansklh Jevreja :zna~lla je za Oubrovnlk produzetak blagostanja sve of the countries In this region. espec a11Y the 'end of the 16th century the popu-
do potresa 1667. I konca kandljskog rata 1670, upravo u vrljeme kad au Oubrov· experlenced a sharp demographl~ ~~~\!~eased from circa 35 to about 70 million
eanl gublll ranlja steeene pozlclje na Balkanu 1 kad njihova trgovlna vl§e nlje latlon of the Mediterranean worl a t Increase In numbers meant a helgtened
blla u mogu~nostl da zadovoljl ave turske 1 zapadne potrebe. people, according to Braude!. This vas
108 Z. Zlatar.
demand for basic commodities, especially food and clothing. At the aame time,
Influx of allver from the mines of Potosi In Spanish America Into the Mediter-
ranean- region, from Spain via Italy to the Ottoman Empire, produced a pheno-
menal price rise which to most contemporaries assumed the proportions of a
revolution. Due to the basic difference In prices between the eastern and the
western halves of the Mediterranean a new International division of labor emerg-
ed, based on.cheap agricultural and pastoral products of the East and the demand
for such basic commodities on the part of the rapidly Increasing population of
the early capltellst West which In tum supplied the Levant with Its manufactured
products. .
Such new economic relations between the East and the West were exploited
first and foremost by the Jewish merchants and middlemen of both Italy and the
Ottoman Balkans. Having been expelled from Spain (where their population.
trade and culture flourished throughout the Middle Ages) the Sephardlc Jews
settled In large numbers In main Italian trading centers auch as Ve~nlce and
Ancona. On the other hand they were particularly welcomed In the Ottoman
Empire where their communities In Constentlnople, Salonlca, Adrlonople, Skopje,
Bltolj, Sofia, Belgrade, Sarajevo and Valona prospered throughout the 16th and
17th centuries. A Jewish merchant, thus, became a middleman botween the East
and the West per excellence.
This study Is a part .of a larger research on the Dubrovnlk and Balkan Jews,
based on the primary sources from the Dubrovnlk Archives, and sponsored In
part by the Memorial Foundation for Jewish Culture In New York. This article Ia
concerned with the export trade of the Balkan Jews through the port of Dubrov·
nlk to Italy, mDStly Venice and Ancona, In the 16th and 17th centuries It Ia
divided Into three parts: the first deals with the genesis of the export trading
system from Its very early origins until 1590; the second outlines the structure
of the aystem Itself during Its apogee between 1590 and 1645: and the third part
presents a quantitative analysis of the volume of goods exported by the Balkan
Jews via Dubrovnlk to Italy between 1590 and 1645.
In· the first of these three parts the author describes the gra~ual evolv.ement
~~t trading relations between Jowlsh merchants of the various parts of the Mo-
Ve~:":~~· ;:om Alexandria In Egypt and Brusa and Ankara In Asia Minor to
the Balkan Je:':~~~:u~ ,newel n~twork of trading activities naturally favored
1
mercants from various B:rkaounl t emselves In Its geographical tenter. Jewish
during the First War of the H~l~ ~~es st~~~d using Dubrovnlk as a transit port
Second War (f57G--1573) that thai ague 7-1540), but It was only during the
lance. During the subsequent peri~C:r~:r~~:o~se J
0
~~~rovnlk lttalned lmpor-
munlty. based on Its role Is a middleman b tw s an a a large Jewish tom-
centers, was formed In Dubrovnlk 0 ;h een the Balkan and Italian Jewish
1 8
clally from Constentlnople Salonlc'a ~~ ngj endse years Jewish merchants, espe-
, • op a a Bltolj developed their exporting
Z. Zlatar 1og
busi ness via the Aagusan port with their cargoes of hides, wax. silk, pepper and
saffron. ·
By 159{) these early trading activities had ass~med all the attributes of 1 systen1
or network. Between 1590 and 1645 a large number of Jewish traders from all
over the Balkans. from Sofia. Belgrade, Sarajevo, Skopje, Salonlca. BltoiJ and
Constantinople exported regularly through Dubrovnlk. During this period mer-
chants from Sofia. Belgrade end Sarajevo were particularly 1ctlve. Between 1590
and 1622 Jewish merthants were trying to aupplant the Ragusan ones In the
Interior cities of the Balkans, above all In Sofia and Belgrade, and during the
following period between 1622-1645 they were able to do eo. By 1640 Sofia num-
bered 17 000 Jews and the Ragusans complained that both there and In Belgrade
their trade was jeopardized by the Jews. Throughout the period 159G-1645
Ragusan Jews were acting as middlemen, agents and legal representatives (pro·
curatores) of the Balkan Jews and their activities were not seriously Impaired
by the trial of a Ragusan Jew, lsac lesurun, accused by the Ragusan government
of ritual murdor In 1622. Late Prof. ladle's opinion that most of the Ragusan
Jews left Dubrovnlk In the woke of the trial should be reJected accordingly. Ne-
vertheless. the volume of Jewish exports through Dubrovnik declined In the
1620's and '30's due to not only Jewish resentment of the Aagusan government
In the aftermath of lesurun'l trial but more to the competition of the Venetian
port of Split, opened as a groat entrepOt between the Balkans and Venice at
the Initiative of Daniel Rodriguez. a Jowlsh merchant from Mostar. Venetian
harassment of Ragusan shipping and Turkish preference lot' Split due to Its
closer aettlng, resulted In tho larger volume of Jewish exports being diverted
to Split between 1630 and 1645. Such a situation ended and was reversed only
by the outbreak of the Candlan War.
The final and most original section of this study Is made up of a quantitative
analysis of the export of main commodities by the Balkan Jews In the period
between 1590 and 1645. The volume of trade In different kinds of hides (glem~e­
lottl, carl bovlnl, cordovan!, pel\aml) and wox Is given for the following subdivi-
Sions· s9o-t592 1593-1598, t599-1604, 1605-1610, 1611-1616, 1617-1622,
1
162~1628, 162g....:_l634, 1635-1640 and 1641-1645, and averages are Indicated
as well For the total period between 1590 and 1545 the Balkan Jews exported
altogether I,602 bundles of glambelottl (all between 1590 and 1610), 7,20~ bale~
1
lind 267.384 places of cordovan!, 135.881 pieces of ox hide and 4,872 bun es o
other hides (pellamll. It should be emphasized that these are only partial, nppro-
xlmate figures due to the nature of erchlval sources.
In the conclusion the outhor stresse~ the1 ~~po~~n~~~~f t::: :;:::'~~~~!~~~ .f!
Balkan Jews through the port of Du rovn
1
~ neflcial to the economy of tha
points out that this exporting buslnesa was e erze ovlna Macedonia) and to
exporting regions (Bulgaria. ;~rbl~~ ~~~"~V:~~d(:hoseg age ~I greatness It partly
:~t~~:~~B~~~::~/!x~e~e~ ~11 11
Into the 11th century), and to the Medltel'
110 Z. Z!atar

ranean world In general. It was properly spe~klng In the context of this M d.

terranean world that Jewish trade was called by a contemporary In the t;t~
century •a golden ring (that has wedded) the East and the West• The Jewl h
merchants dld the wedding. • s
Oragoljub 0. COLIC

UeES(;E JEVREJA U RAZVOJU PRIVREOE B~NATA•

Prilozl za monografl)u o Jevre)lma u Banatu

MNOGE od avojlh zlo¢lna~klh planova kojl au sa tlcall audblne druglh naroda

ito su lh fdlstl I naclstl nameravall da pokora I podjarma. onl su ostavlll da lh
aprovedu tek posle kona¢08 pobede fa!lzma. Me(lutJm, plan o lstrebljanju 1 unl·
itenju Jevreja u okuplranlm zemljama, naclstl su sprovodlll odmah 1 bez cakanja.
uporedo aa aprovodenjem aarna okupaclje pojedlnlh zamalja, bez obzlra na daljl
tok I !shod rata.

U ovom pogledu aa naro¢1to brzo postupllo u Banatu, posebno u njegovom glav-

nonn gredu Vel. Befkereku dandnjem Zren)anlnu, gde je bezobzlran pogmm
Javreja poteo vee posle sat-dva nakon ulaska prethodnlca okupaclonlh trupa,
dakle jot late veearl kad au naclstl u!ll u Zren)anln.

Spisak Jevreja lz Zronjanlne sa preko t .200 lmena. kojl je aastavlo dr Jolef Glaug,
advokat lz Zrenjanlna I jedan od vade banatsklh Nemaca. blo )e prlpreml)en v~
dule vreme I najzad je docekao onaj koban trenutak kad au sve Ilea clja su
lmena bile zaplaana u njemu povueena u vir amrtl, llkvldacl)e I unl!tenja, I to a
takvom okrutno!~u. doslodno!Cu I bezobzlmo!~u kao do je to znaello bltl Ill ne
bltl za naclzem. Ill kao da je u noj manju ruku bllo pltanje lshoda odl~ujuca
bltka.
Poralavajuca flnjenlca da je od oko 6.500 stanovnlka Banata )evrejske narodnostl,
me<lu kojlma )e blo najve~l broj dece. lena I staroca. ostao u l fvotu tek svakl
desetl, predstaviJa ne aamo dokumenat uz ovu tvrdnju nego I govorl o 1trahovltoj
llotlnl 1 opomeni eoveeanstvu I pokoljenjlma. kakve •• 1ve monstruome ldeje
mogu rodltl u glavama pojedlnlh voda takozvanlh kultumlh naroda.

Progonl Jevreja llrom Evropa kroz celu lstorlju uelnlll au to da nl nJihova nese-
ljavanje u pojedina mcsll Banata ne bude bez te!koca. Ogranleenja I prepreka
u vezl aa ovlm naseljavanjem nlsu elnlle aamo mesne. areska. fupanljske I dil·
triktne vlastl, nego 1u one dolazlla I •• najvl!eg mesta putem carsklh naredaba
lz Beea.
0..1 .... )e - _ ,...... _ . , .. . .
= ..O::ll:..•v!.:.
Joonoll. . . -
=:•-:oJr:. :;.•=:,.-r.:.:":'• ': ~--~ 'l.:!i~~.,...
Cr\"•· ,.ftti'Ve I dnltih ..,.... •
.. ·~-

laAetw CMI ' " '· .,..,_ ko)a . . ftll&l

_,,_)0 • ,....
=
fOdiM .
112 D. Collf D. toM 113

u retko naseljenom Banatu XVIII veka, u kome je bllo veoma malo ekonomako-
-prlvrednlll preduzetnika 1 gde je prisustvo ovakvlh ljudl neverovatne marljlvostl
1 Jnlcljatlve bllo veoma potrebno u cilju prlvrednog I op§teg napretka, ovl n.
srecnl jevrejskl mlgrantl 110 samo da au morall traiitl dozvolu clvllnlh Ill vojnlh
vlastl da bl sa nastanlll u njegovlm pojedlnlm mestlma, nego au lm pored redovnlh
poresklh opterecenja Cesto odredivane vlsoke takse za boravak, prl eamu au I
sama zanlmanja Jevreja bile atrogo odre<lena I ogranlcena.
Jedan od na]starljlh datuma u odnosu ne prva nasel]avanja I nastanjlvanja Jevre)a
u Zrenjanlnu, pa prerna tome I u Banatu, navodl pole. :liven Jenkahldac, blvtl
gradskl ~lnlk I lstortCar Zrenjanlna, u clanku kojl je ob]avljen u almanahu
l'etrovt}red t 938. godlne.
Prema ovom almanahu, u Zrenjanln IU aa doaellla prva d11a Jevreja jol 1747.
godlne. To au b!ll Joaklm Go/d!ta}n I Mojalje Abraham.

Kad je rae o ovakvim uslovima I okolnostlma I kad ae zna da su

porodice jev·
rejsklh mlgranata bile brojno vellke,' obiCno lzmedu aedam I deset clanova, I da
su veclnu clnlla sltna deca, zar nlje pravo cudo da atareilne ovakvlh porodlca
nlsu padale u ocajanje kad su bile prlnudene da lshrenjuju porodlcu aamo pomoeu
zerade od nekog bednog posla I !duel po selima od kuce do kuce.
lz podataka koje u latom almanahu navodl zrenjanlnskl nadrabln dr Mar Nlderman
u elanku •Jevrejl u Petrovgradu• I Hugo Blhler u •lekalkonu madarsklh Jevreja•,
itampanom u Budlmpe!tl 1929, vldl sa da je jol nekoliko porodlca dobllo posle

Starosedelacko atonovnl§tvo, verskl netolerantno, kulturno nerazvljeno I nepro-

sveceno, lako je nasedalo raznlm lazlma o Jevrejlma kojo au llrlll njlho11l protlll·
nlcl lz versklh I ekonomskih razloga. Najvllie su to cinlll ljudl lz trgo11ackih I za-
njlh dozvole da ae nastane u tada§njem Vellkom Beekareku. Medu njlma au bile
aledefe porodlce: fra}nd, kunija Julius. I porodlca Gutmen. Jedan od njenlh
potomaka, Adam Gutman, blo Je 1817. godlne •Judenrlchter• u Zrenjanlnu. OW
trl porodlc:e au flvele u Zrenjanlnu tokom eitavog razdoblja od bllzu dva veka I
lmale au svoje potomke u ovom gradu I 1941. godlne, kada au nekl atradall, a
nekl ostall u llvotu. Od njlh, lzvestan broj 11111 sada u Zrenjanlnu, nekl au u druglm
I
natlljskih krugova lz straha od konkurenclje, jar su Jovrejl u avlm poslovlma gradovlma, a Mkl u lzraelu.
bill zadovoljnl sa najmlnlmalnljom zaradom, zbog cega je svaka melba za nase-
ljavanje jevrejske porodlce u nekam mestu nallazila na otpor. lz ovlh krugovl U Blhlerovlm podaclma •• navodl da j~ zajedno aa 0111 trl porodlc:e. atl;la I i!etvrta
potekle su l ukorentie sa u narodu priCe da Jevrejl, kojl au ublll Hrlsta, kradu I za koju aa zna da au nekl njenl clanovl bill zaposlenl u plvarl, najstarljem lnd~t­
kolju hrl§cansku decu I da rodlteljl hriAcanl treba dobro da paza na svoju decu l!rljskDm preduzecu u ovom gradu. Plvaru Je 1745. godlne osnovao Nemec Seba-
kako lh Jevrejl - starlnarl, perjarl l torbarl - ne bl ukrall. etljan Kracajzen. ·
Sve ova okolnostl su utlcala na to da nasalja11anje Jevreja u pojedlna mesta Jevrejske vel'8ka op!tlna osnovana je u Zrenjanlnu 1760. godlna, Ito znacl da je
Banata ne bude Jednako I ravnomemo, da njihova molbe za nastanjenje u nekom vef u to vreme postojeo dovoljan broj elanova da sa ona osnuje. Prema Blhleru,
mestu festo budu odbljene, I da ae to neaelja11anje desllo negde ranlje, a negde verska opitlna je u 18S2. godlnl lmala 30 jevrejsklli porodlca. Medu 011lm porodl-
mnogo kasnlje. . cama 1 anima koje au sa nasellle u toku daljlh 16 godlna, dakla do 1788, u doku-
menllma kojl 18 nal aze u lstoriJskom erhlw u Zrenjanlnu pomlnju •• I aledotlll
Treba lmatl na umu l to da su vlastl u toku XVIII veka lnace !male vellke brlge lest porodlca: · · ·
oko toga de prlvole druge narodnostl da ae nasale u ova tada gotovo pusle I
nezdra11e krajeva, da au u cllju poveeanja broja stanovnlka clnlla 111e da bl dovele 1 ICuterar Natan kojl je 1835. godlne llvao u gradu l bavlo • • lpekuporodlallvn' :
doseljenike eak lz daleka Spanlje, lz Elzasa I lorene kojlma au besplatno podlzana • ( k ' ) rolzvodnjom lfkera U to vreme je ll1egova 1
cltava sela, a da su prl svemu tome masovnom doseljavanju clnjena tdkoee poalovlma za up1~~ 1 P . dvoje odrasllh j eatvoro dace. Porodlca Kuterer Je
trnala ukupno lest " anova. .
po]edlnafnlm I retklm jevrejsklm lnteresantlma, 111 lm je nastanjlvanja u poJ• blla jedna od prvlh koja J• do~lla pt8110 da kupl ku.~u. . . : .
dlntm reonlma lzrl~lto zabranjl11ano. · ·
' . 1 ju ohauslrer• Ito zn.el da Je obavljao lzvesne trgo-
2. DralcsiM laak, po zed"k'"..and kuc!a llUd~c!l prodajucl Ill kupujutl robu. Porodlca
JEVREJI U ZRENJANINU vaeke poslove Iduel o u..e o • • . • ~ • ..
OrakaiBI" je 1835. godlne lmala lest clanova. · ·
Zrenjenln nlja blo SBmo banatsko ~esto u ko]e au •• jevrejske porodlce m~du · ·. · .. _.. h sl er • porodlca mu Je 1835. godlne
prvlma nasellle I mesto u kojem ja za ~ltavo vreme, od prvlh jevrejsklh naselje- 3. ICeplh F,.nc, po zanlmanju tak.....a • au r "•
nlka pa do audbonoane 1941, uvek bllo vile Je11re]a nego u bllo kojem gradu 1 !mala osam clenova. . . .
mestu u Banatu, nego Je karakterlstleno I to da au I vlestl u nJemu bile llberalnlje
I predusrotljlvlje prema prtdo!llm Jevrejlma nego u bilo ·kom drugom banatskom :4. ~allh Abraham, po unlmaniu kremar: on Je posedovlo kuc!u, ~ te 1.835• .god'~·
mestu, lako nl tu nlje l§lo 111e uvek glatko. parodic:~~ mu Je brojala aamo elva clane.
114 D. Oollt
s; Fiser Marlcus, kojl sa bavlo .§pekulacljom•: porodlea mu ja 1835. !mala pet
~!Ia nova.
&. Kenlza Herman, po zanlmanju •hauslrar•: porodlca mu ae 1835. sastojala od
dva flana.
NASWAVANJE I ZANIMANJA JEVREJA OD 1781. 00 1IAI.
Oal)a naseljavanje I nastanjlvanja Jevreja u Zrenjanlnu I njihova ukljuflvanje u
tokove prlvrednog livota Zranjanlna I Banata od 1788. do revolucloname 1848.
·godlne bllo )e relatlvno dosta sporo. U toku ovog razdoblja od 60 godlna mo!e
111 uzetl da ja avaka godlne u ovaj grad do!!a u proseku po jedna nova jevr11jska
porodica, a tim §to )a bllo slufajeva da au sa nek11 od ovlh porodlca I odseflle
lz Zrenjanlna u drugs mesta u tra!enju povoljnljlh uslova za llvot.
Godina 1788. naseltla 111 u Zrenjanlnu porodlca Lazare Keplha ko)l )e u po¢etku
blo hauslrer. On je do§ao lz Arada, pa budutl da mu )a posao l!ao od ruke kuplo
je ubrzo ku~u (u njoj )e danas prodavnlca aVellkl most•] u kojoj ae kasnlje Kepi·
hova trgova¢ka radnja nalazlla dugo decenlja. Prllikom poplsa lz 1835. godlne,
porodlca ·je brojata samo trl flana.
Nova jevrejska porodlca do§Ia )11. u Zrenjanln tek 1791, dakle paste trl godlne.
To upravo nlje blla porodlca, nego samlca udova Helena Kuterer, koja Je vodlla
ugos.tlteljsku radnju na proc11nat. Ona )11 do~la lz Budlma.
Godina 1795, u Zren)anln je doiao Herman Fiser lz Asada u pe§tanako) fupanljt
U toku flvota I rada nlje nl&ta stekao, pa je pod starost sa svoja trl flana porodlce
flveo od prlpomool.
Lazar Estera}her dosello se lz Budlma 1798. godlne; bavlo 111 trgova¢klm poslo-
vlm~ _lcao hauslrar. Do 1835, porodlca Je brojala aedam flanova.
Prema gomjlm podaclma, tokom cele dac11nlja, odn:os·n~ za gotovo 13 godlna.
dozvolu za naseljavanje doblle au samo fetlrl jevrejske porodlce. oatja prlnova
Javrejsklh porodlca dogodlla sa tek 1801. godlne. kad su u grad dolla dve porodlce
I to abe lz Vtiica. Take je t11 godlne dolao lsak Mencer, kojt sa uglavnom bavlo
:~~njam, leafane. Njegova poro~lca je do 1835. godine narasla na sedam flanova.
lstodobno Je do§la u grad I parodic~ Het~ne Sv~rc lz Vriica koja 18 bavlla pro-
dajom traka I sltne robe pod latorom na pljact 1 va!arlma 0vu vrstu trgovaca
narod. ja nazlvao flpkarlma. lmata je fetvoroo\anu porodlcu.' . : · '
f'e~ecti 1802. godlna, u Zrenfanlnu ae nastanl\a samo jadn~ nova po.rodtca koja
8
c'~: ~sa~ flanova. To Ja blla porodlca udov11 Helena
8
Gutmen koja )11 do§le
1z e e. avt a sa trgovtncm 21tarlca 1 zakupom prava. Postovela je dobro, pa
D. Collf 115
je Gutmenova I pored toga Ito je ostela udovlca sa mnogo dace blla ]edna od
prvlh javrejsklh porodlca koje au pooetkom XIX veka !mala kucu u gradu.
Sladetll godlna nlje bllo nikakvog ·dosaljavanja novlh javrefsklh porodlca, all ja
ooo u perlodu od 1804. do 1806. godlne bllo veoma lntenzlvno. Tako au 1804.
doile dve porodlce. Prva )a blla porodlca Leopolda Mencere koja je doAia lz Vrica;
po dolasku u Zran)anln, Mencer je bto .,endator ptvara kcja ja tada blla drfavnc
vlasnl§tvo. Ubrzo je kuplo kucu u centru grade. U sledeclm godlnama, posle
katastrofalnog po.i!ara kojl )II 1807. unl!tlo celokupan cantar grads. Mencer ja
podlgao apratnu. kucu koja I danas poatojl u Ullcl Mar!ala Tlta. Ova porodlca je
dale brojne lntelektualca I prlvredntke. Godlne 1835. brojala je lest flanova. lato-
dobno sa Leopoldom do§l a ja I njegova matt Helena Mencer. Ona je 1835. godlna
uplaana kao posebno domaclnstvo, mads je stanovala kod aIna kojlju je I lzdrfavao.
Godina 1805. doaellle au ae l!etlrl nove jevrejskll porodlce. Prva je blla porodlce
kroje¢a Leopolda Fetera kojl ae aem zonate bavlo I altnom trgovlnom kao •krajzler•
po§to ja lmao brojnu porodlcu od aedem l!l anova. On ae doselto lz Bratlslave.
Porodlca udove Sail Kraus blla je druga koja ja te godlne dolle u Zrenjanln lz
Makoa. Sail je 1835. ubele!ena kao lena be~ unlmanja sa aedam Clanova I
koja sa lzdrfavala od pomo¢1 verske op§tlne I prljatalja.
free! ja blo Majer Brumel kojl je dotao lz Cehoslova~ke. Nija ae bavlo aamo-
stalnim zanlmanjem, nego ja radio kod Leopolda Mencera, zakupntkl plvare. Bru-
metova porodlca brojala je aedam etanova 1835. godlne.
Cetvrta je blla aamlca po !menu Bela Temelvarl koJa ja dotla lz Beregsasa .I
bavlla ae trgovinom povrta.
Veoma plodna mlgracl ona godlna blla je 1806. u toku ko]11 ae u Zrenjenlnu nasta-
nllo lest novlh porodlca:
~Uip Hermal lz Urb. Najtadhana; do§avil u Zrenjanln aa porcdlcom od aedam Cia-
nova, on se bevlo trgovlnom kao hauslrer. .
Ana Rlsenberg je dolla lz Bratlslave sa dva elena porod Ice. Kuplla Je .kucu I
postala vlasn~ kafana.
·Jakob Lesper je dolao lz Asada u peltanskoj fupanljl aa osam Clanova parodic~;
bavlo sa trgovlnom lcao hauslrer.
S~muel Polak, kojl je dobo 1z Poljska, !mao je iest Clanova parodies I obavljao
t rgovlnu kao hauslrer.
Jakob Ds}~. takoder hauslrer. dosello ae lz Novog Sada I bavlo se trgovlnom;
lmao J~ sedam Clanova porodlce.
116 b. eonc
Nami Polfek Je doho ll Poljske aa aedam Clanova porodlc11.
Taj tempo naseljavanja jevrejsklh porodlca u Zrenjanln blo )11 preklnut za lzvesno
\lrem11 taka ito dva aledec!a gocllne nl)ll blla lzdata dozvola za nastan)en)ll nl)ed-
noj nOYOj javrejskoJ porocllcl. Tek 1809. lzdate au trl dozvole. PI'VII )e blla porodiCI
Finke Hendi-S/ezlngare, ko)l )11 do!ao lz Slezlje, a u Zren)anlnu ae bavlo prolzw6.
njotn aapuna. Porocllca je bro)ala aedam lHanova 1835. gocllne. Kao upuncUI)a
)e ~obro poslovao, pa je ubrzo lmao moguc!nost da kupl ku~.u u gradu.
Porodlca Abrahams Spice,. blla Je druga koja )11 1809. doiila u Zren)anln. Spicer
ail bavlo trgovlnom traka; dcsello 111 b: Bonjhoda I lmao pat Clanova u porodlcl.
Hauslrer Semuel Rozanfald doveo je late godlne avo)u porodlcu lz Makoa u M•
darsko): porodiCI ]a 1835. !mala osam Clanova.
Sled~. 1810. gocllne lzdale su vlastl u Zrenjanlnu dozvole za nasel]avanje I
nastanjenje joJ za Cetlrl nove )evrejske porodlce:
leak Wolf aa bavlo trgovlnom kao hauslrer; do~o je lz Mekoa I 1835. ;odlne lmao
aedam Clanova pcrodlce. . · ..
Mojslje Kun, mofda kunl]e Kon, blo ]e takode .hauslrer lz Makoa: .1835. ;odlne,
porocllca mu je brojala deset Clanova. ·
Abraham Poljak ia avoja trl Clana porocllca doaallo ae lz Poljake. Po dolasku ja
obavljao bravarskl zanat ho bravarskl radnlk.
Markua Kls/n Je takoder doJao. 1810. lz Naj!tata; lmeo je trl Clana porod lea 1
blo zapoalen kao koCijaJ.
Jedlnu dozvoiu ko]u au vlastl lzdale nekom od Ja~reja u 1811. godlnl doblla je
atariCI Sabat DsJ~ fl Novog Sada: ona se naatanfla kod avoga alna Jakobe Da)Ca
kojl aa atarao o njenom lzdr!avanju . . .
U toku 1812. gcdlne dozvoljano )a nasel)avanje u Zren)anln dv11m1 porodlcama.
Prva Je blla por:odlca Davida Abraheme, lz Betel Erdeka aa dva Clana porodlca.
Po dolasku u Zren)anln, Abraham ae bavlo krfmarsklm poslom. • . . ..
Drugl nasel]enlk kojf ]e te godlne do!ao blo )11 Abraham KlaJn kojl Je lmto poro-
dlcu od pat f lanove I bavlo ae trgovlnom kao hauslrer. ·
~~=d:::4]eg":J~~kpoadrojedlcaldb~a Je porojeddlca Jakoba Ve/se. To sa, ~e!Sutlm, deallo
• z a•• 111mo na takva dozvota Ova dl 111 d 0 111
lz Koatolanja, a prlllkom poplsa 1835. bro]ala Je jedanaest Clan:!~ ca •
U godllll 1815. naselllo ae novlh pet )evr 1 kth rod
A/ztmlteter, zatlm porod lee Filip K He s po ICI, I to trl lz famlllje
a une 1 ermana 8auera. Naroflto je znaCujan
D. Colle! 117
dolazak porodlce A)lenJtetar ko]a je blla bogata I poznata u ovom dalu Evrope.
Ograncl te porodlc11 bill IU osoblto poznatl u BeCu, Sagedlnu, T11mllvaru 1 druglm
mestlma. U kunljem perlodu, nekl tlanovt ova porocllce au posla lzman]anlh prt-
llka doblll od c:ara I plemlc!ku tltutu. ,
Udov1 Marljana Ajzenlteter, koja Je doila 1815. gocllna. lmele je pet Clanova
porodlce. Medutlm. udova nlje !mala zanlmanj11 nltl potrebu za oba~IJenjem nekog
posla, polto Je fl~ala od aredstava kofa Je atekla za !lvota avoge mu!a. Doaellla
111 lz AjzenJtadta, pa Je po tome mestu porocllca 1 doblla lma.
Simon Ajzenlteter ae dosello lz Pe6te. a lmao je aedam Clanova porodlce. Po
dolaaku u grad kuplo Je oclmah kucu na poeetku glavne ullce (tu )II aada nova
lestoapratnlca). U ovoj kucl, poru~nof pre nekollko godlna, Simon ja otvorlo trgo-
~lnu pod naztvom •Kod vradne Vlahlnfe•. Blla je to manufakturna trgovlna na malo.
euvana u banatsklm potro§aeklm krugovlma. Tokom vremena, trgovlna )a prelazlla
u avo]lnu Slmonovlh nasladnlka I redlla ave do uoCI drugog avetskog ratL . _ •
Porodlca L.udvlga A/zenfletera. Simonovog brata. lmala Je dve Cl1n1, 1 doJia )11
late ;odlne u Zren]anln talcO(fer lz Pelte. L.udvlg je kuplo kuc!u oclmah pored bra-
tova, u dana§njo] Mar~l1 Tlt1 ullcl (u toj kutf )11 doskora blla prodavniCI knJifara.
·Buduc!noat• ). ludvlg je takoder otvorfo manufaktumu trgovlnu, all Je prodavao
aamo na vallko, tj. anabdavao je oetale trgovce manufaktura na nullo.
Cetvrta porodlca doseliana ta iJodrne blla je porociiCI Filipa Kuna kojl Ill bavlo
trgovlnom kao htuslrar, a aem togl ae bavlo I trgovlnom melovlta robe. Kun Je
doiao lz Makoa aa aadam Clanova pcrodlce I, prame )ednom dokumentu, tek )a
1835. ;odlne doblo dozvolu de kupl kuc!u u gradu.
lsta, 1815. godlne dolao ja •• avojom porodlcom I Herman Bauer. po zanlmenju
hauslrer: lmao ja lest Clanovl porocllca, a dclao ]a takode lz Makoa.
Sladec11, t 816. gocllne, vlastl u Zrenjaninu nlau lzdale nljadnu dozvolu za novo n•
ael]avanje, all au 1817. takvu dozvolu doblla ]oi dva porocllca, oba takO(fer lz M•
koa u Ma!Sarakoj.
Jedna. od ovlh porodiCI blla J• Salamona BeullrB, a brojela Je trl Clans. Po dolasku
u Zrenjanln, Bauer 111 bavlo trgovlnom zemaljsklh prolzvocla, all Je lmao I ugostf.
tel]sku radnju. Oruga ]a bill porocllca Abrahama Kune, lzradlvaea lula, koJI )a lmao
Cetlrf Clana porodlca.
Ta lata 1817. godlnll dobfo I• dozvolu za nastanJen]a I Jedan aamac, Herman K~:u•.
On 111 bavlo rezanjem duvana na zanatskl naCin. Prlllkom poplsa atenovn tve
Javreja 1835. godlne nlfe mogao d1 sa aetl !mana mast• lz koga Je dobo. . .
u toku 1818 ~ Zronj~nfn je dolla ]oi aamo )edna jevrejska porodlce: blo je to
Mlhallo Pol/;k, Clje aa porod!CI aastojala od iletlrl t lana. U podaclma o ovoj poro-
118 D. Ooli6
dlcl naznaeeno je da je do§la lz mesta Stamora Zemplln. Poljak sa bavlo trgovlnom
kao hauslrer I kremarsklm poslom.
Ve~ lz dosaddnjeg IZiaganja moglo Je lako da 88 uoor kako sa I prezlmena I ranlja
mesta stanovanja novodo!llh porodlca ponavljaju. To je avakako prolsteklo lz flnje-
nlce da ·au porodlce koje au prve doJie javljale svojlm rol1aclma da ae mogu dose-
Ill! u ovaj grad, da au prlllke za !lvot povoljnlje, a smetnje manje nego u druglm
meat!rna.
U narednoj, 1819. godlnl do!le au joi trl jevrejska porodlce.
Salamon Fater, trgovac, do§ao je lz Bratislava sa dva flana porodlce. On je kuplo
ku~u u glavnoj ullcl (kasnlje Daunova kufa I •Narodnl magazln•l; nalme, staru
~utu je adaptlrao, podlgao je na sprat I dao joj dana!njl lzgled.
lsak Peri Je blo hauslrer, a doho je te late godlna Jz Makoa. Porodlca mu se a•
stojala ad !est elanova.
Glava tr~e porodlce blo je Natan Auser, tako11er hauslrer. Sa avojlh last flanova
porodlce-do!ao Je lz Karansebe!a (danas u Rumunljl].
Porodlce Martina Ju/lusa I Jozefa V/plere prlallgle au tokom 1820. godlne. Julius
Je _blo hauslrer: !mao Je pet flanova porod lee, a pre toga je boravlo u Slosbargu.
Jozef VIpier Je sa osmoflanom porodIcom do!ao lz Sokolova. u Poljskoj •Blo je
moler I allkar, all ae bavlo I altnlfarskom me§ovltom trgovlnom Po d;lasku u
~"':~:~~n ku~l~ Je kutu na uglu dana§njlh ullca 29. novembna 1 Nem.anjlne; njegova
~ 9~0"z~p~~a~! l~lo~uae;a~~~tt~~~m!~no;n ·C~en1Ndu6an•.
a;1'kar Vlpler je kao
njegove kuee lzl!la 1 rva f vo u gra a. ema aumnje da je lz
ku61 !mao sllkarskl at~fe po~~~f:Ja k~ja Je lzradena u Zrenjanlnu, po!to je u
stale atecl!te putu)uflh fotografa ko)~~a Jtogr~fe, zbog fega Ja njegova kuea po-
ae bavlo fotografljom dok mu rad k : pr vremeno lznajmljlvao atelje. 1 sam
' ao ~1voplsca nlje detaljnlje lspltan.
Mozel Openhsfmer aa svojom sed ool
atanjenfe I rad u Zrenjanlnu 1821 m dl ana~ porodlcom doblo )a dozvolu za n•
dolasku kuplo. 8 trgovlnu ja obavl. 90 ne. 858 lo se u ku6u koju ja odmah po
robu koju danas nazlvamo •nlmb~~:OO:. ~~~::, na piJacl, prodaju61 sltnl~arsku
Takod11 I 1822. godlne do.§la je jed 8 ' zahtevu ,·to tako ito je nacelno odobrena trgovlna aamo onlm llclma koja to fine
to Jozaf GB/dusek 88 Joi dva flan ~ bno~a Jevrejska porod lea u Zrenjanln. Blo je
l:z Hodsa. a, av 0 ae trgo~lnom kao hauslrer, a do!ao je
Prema jednom aplsku trgovaca u Zren) 1 · · · ·
kojl sa ~uva u lstorl)skom arhlvu u z a~ n~ za razdoblje od 1818. do 1823. godlne,
vaeklh radnjl razne robe, :zatlm 14 tr ran an ~u, u to vreme bllo je u gradu 37 trgo-
govaca ojl au u splsku naznaeenl kao trgovcl
D. Coli6 119
materljalistl, 9 trgovlna drvetom, 14 trgovaca ilpekulanata, 13 kra}zlera}a 1 dYe tr·
govlne koiom. . . . . .
Vee prlkazanl razvoj u pogledu naseljavanja Jevrafa u Zren}anlnu jasno pokazuje
koliko je lnlcljativa trgovafka atruke u gradu ve6 u tom razdoblju blla pre§la u
ruka novodo§llh trgovaca Jevreja. Trgovlne u glavno) ullcl, takozvanoJ e&r!IJI, bile
su pofetkom XIX veka gotovo ave u rukama ttgovaca Srba. Me(!utlm, kako je vreme
prolazllo bllo je sva vile alu~ajeva da au ne aamo trgova(:ke radnfe nego I same
zgrade prelazlle u vlasnlitvo Jsvreja.
Zanatllje I trgovci atarosedeocl au osetlll da ae nelto deiava. lako dobro anabde- ..
vena. njlhove radnje postajale su ave praznlja. a man)e prometa i zarade. Bllo je ··
vl!e okolnostl koje au prouzrokovale takav razvoj atvarl. Nairne, dok eu trgovcl
Srbl ostavljall avoje trgovlne poslovodama I pomofnlctma - kalfama, pa I legr-
tima - kojl au znall samo za utvr(!enu cenu robe, Jevrejl au mahom obavlfall pro-
daju robe llfno, a preflnjenom uslu!nol6u, zadovoljevaju¢1 ae malom zaradom.
NJihova geslo •vellk promet - mala zarada• lmao Je vellkl utlcaj na muilterlje.
Fogadanje trgovca a mu!terlfom l§lo fe dotle da kupac I nlje mogao lzl¢1 lz trgo-
vlne a da ne pazarl, doblvill na kraju takvu cenu kakvu nile mogao na¢1 u bllo
kojoj drugoj trgovlnl u gradu. Trgovac, vlasnlk radnje, znao je ta~no kalkulaclju za
avaku vratu robe I prema tome ae ravnao. JevreJI au mnogo clavall I na reklamu.
Oglasna. neposredna 1 materljalna reklama elnlla je mnogo za prelazak mu!tarlja
u njihova du~ne. ·
Kadar Srba trgovaca, flja je atruCna aprema krajam XVIII I pooetkom XIX veka
bila na Vl&okom nlvou u odnosu na tada!nje prlllke, pofeo )e nakon toga da alabl
a obzlrom na to da ee deca Srba trgovaca nlsu epremala za trgovca. po!to au lh
ve¢ bogatl rodlteljl davall •na !kale•, pa au lm naalednicl postajall advokatl, alu-
1benlcl I alieno. •
tpak. uvldaju~l ~setnu razliku u prosperltetu lz mlnullh decenlfa u odnoau na now
atanje kad su Jevrejl osvajall ave viAe lnlcljatlva I ave bolja pozlclje, trgovcl I
zanatUJe Srbl Madar! 1 Nemcl su pokulall da ne!to lzmena u tom pogledu. Tako
su trgovcl koiektlvno zatra.tlll od mesnlh vlastl da sa Jevrejlma zabranl obavljanja
trgovlne na ovom podrueju.
Vlast nlja r~ala zakonske osnova u to, tim pre Ito su svl Jevrejl u Zrenjanlnu lmall
odobrenje vlastl 1 za naseljavanje 1 za obavljanfa poslova u pojedlnlm trgovaeklm
strukama Me11utlm nadeno )e mudro relenje da se udovoljl ovom kolektlvnom
radl uenog lzdr!avanja 1 lzdr!avanja porodlce. Takvlm relenje7 odb:jenl :~ z;~:~~
trgoveca. Jer nlko nlje mogao dokazatl da se neko bavl trgo~ nom z .ne .
rezloga. ·
ianatllje ·a~ takode pokuJala da J~vrejsklm zanatlljama zadaju udarac time Ito au
trallll da 1m ae zabranl da drie ilegrte I pomo¢nlke hrl!tanska vere. ·
120 o. touc
Razume .ae dl su trgovcl -1 zanatllle Jevrell bno prebrodlll ova teJimte, SYe Vile
unapredulucl uslove trgovanla I dobljajufl ave vl!e u nastojan)u da ostvare USJ»
atavljanla ravnopravnostl Jevreja aa ostallm gradanlma u pogledu obavllanja avlh
vrsta d~latnostl. . .
Dok su YOd:ena dlskuslje u vezl sa podnetlm predstavkame trgovace I lanatllja, I
dok po· njlma nlje doneto odgovarajute retenle. te konaeno dok ae atrastt nlsu
ponoYO atl!ala, u godlname ·1 823. I 1824. nlja bile lzdata nljedne dozwle le dolazak
u grad novo) jevrejskoj porod tel. ·
Tek 1825. godlne nastavljeno Je odobravanja naklm Jevrejaklm porodfcama da ae
n~sela u Zrenjanlnu; tako ja tokom ta godlne doblo dozvolu Johan Uhtental Starl/1
kojl ja sa svollh pet ~Ianava porodlce doiao lz Ungvara. Ubno po dolesku kuplo
je kuCu u danalnjoj Ullcl Mole Pljade, u kojoj ae kaanlle nalazlla fabrlka I raflnerlja
ulla. Bavio 111 §pekulatlvnlm poalovlma, zakuplrn~ I 1ll~no. Mec:lutlm, lzgleda da je
Uhtental vet mnogo ranlle do!ao u Zrenjanln; nalrne, njegovo lme ae epomlnje
prl osnlvenju jevrejske !kola, all Ja pomenute 1825. godlne doblo formalno odo-
brenle da ae naetanf u gr1du. •
,., I •' • pomagao je u poslovlme Johenu UhrentBiu. Mozel Plllfar •• dosallo takoc:ler 1833.
Uhtental je pokazao vellku aktlvnoat na avlm pltanllrn~ kola au ae tlcala Jevrejl,
pa Je stoga blo lzabran I u predsedntka Jevrelake verake oplttne. Prema podaclrnl
• ·nadgroboth apomenlka 11 prvobltnog jevrejskog groblje u Zrenjanlnu koje ae
nalazllo sa desna atrana Eeanskog druma, Llhtantal je umro kao predaednlk Jevrej-
aka verska oplitlne 1832. godlne. Nafma, apomanlcl Malta Stampa 1 Johana Llhten-
tala Starijeg prenet! au lzrnec:lu dva avetslal rata na aada§nja )evrejsko groblje, all
IU aaml grobovl ova dva znae&jna Javreja ostall u lzgradenom datu grada knlj
Ebns~og dru~, nedalako od mesta na kojern feleznlfka pruga preaeca drum.
U pracanju toka naseljavanja Javreja u Zranlanln do§ll amo tako do kraja prve
tetvrtfne. XIX veka, PI rnolemo konstatovatl da au Javrejl do tog vrernana 1mall
V •vollnl ukupno _o sam ku6a, od kojlh pet u glavnol tar5111.
r~kom.iS:z~.-~~odt~e nuu ~~·u dokum~ntactJI da ae ~'"~ j,~no Jedfno uce Jevr•l·
=
aka narodnoatt doaelllo u. ZrenJanln, Blo je to lsak Sank koll le do!ao 1z NojAtatl.
I bavto ae trgovlnom zemaiJsklh prolzvoda. Sem toga je doblo dozvolu da mote
tatl Je~eve u ataru Eeka, • to Je pravo kasnlje ostvatfo 1 na atar Ztenlanln. U
1em Jl"86enju tada ovog l!oveka nalill amo na podatak da mv Je Nem~ko-b•
natalcl .granfankl puk lzdao 1846. ;odlne dozvolu n hvetanje piJavlca na 8110111e
podrvi!ju. • • . ' . . ' .
Sledef.;, •. ,. ' . . . ·.
· 1827. ~Ina lzdate au )ot trl clozvole za nasellavanje. Jozef Gutman ae
pomlnje kao_prvl, blo Je aamac, • doiao je lz Cdke. Sem nlega do§le au 1 dve
po~:ce A/zler, obe lz Makos. Salamon Ajzler je tmao porodlcu od oaam l!lanovl
:w:: ~rgovfnkom I lpekufatlvnlm poslovlma. Ubno po dolasku doblo Je
u n upovtnu ~- Jakob A)zler je lmao trl a1
ad
bavlo ae lstlm posfovlma kao 1 S 1 ku aamo . " ana porodlce;
a emon, I tu I• kupto rnnogo kasnl)e. ·
0. Collf 121
Sledete. 1828. godlne dolle su u grad joi dve porodt~e: Barnhard Horovlc. z•
natlll•· do!ao je sa petoelanorn porodlcom tz Makoa, a Martin Vlnterllng, sa poro-
dlcom od pet tlanova, do!ao le fz Urmtnja; bavto ae ipekulatlvnlm poatovlrna.
Mec:lu takozvantrn ipekulatlvnlm poslovlrna pomlnlu se najl!dte ukupl pr- na
ublranje gradske trohrlna, tacartnska takse I alieno, ito 1e Maglatrat izdavao u
ukup prlvatnk:lma putem llcltaclje. Zaradu ovlm preduziii'\Kima donoslo I• aamo
premdal plana ublranla ovlh prthoda. ·
Porodlca laaka Drsksler~. hauslrera, koll je 11 trl !!lana porodlca do5ao u grad,
nasellla ae 1829. godlne.
Mo.ze§ Pols/c, kallgref, dolao je 1831. godlna kao aamac. late godlne naseUia ae f
porildl~• Jude Blhlera sa oaam tlanova kola le do!la lz Sardahell• u Mac:larskol.
Jude ae zapoallo klo iam11 verske opAline I lahtar.
1: Beteja I• 1832. godlna doAta dvaclane porodl~l Johana Plllfera, hauslrera.
Godina 1833. dosello ae Bernhard Uhtental lz Ungvara. On nile lrnao porodlce I
godlne ee mnogobrojnom famllllom od devet etanova. Njagovo ranlje mesto at•
novanja bllo je Pllli u peiltanskoj !upanlll. Bavlo ae ipekulatlvnlm poslorn, I kucv
Ia kuplo odmah po dotesku u Zrenlanln. late godlne dolao Je I Mlhallo ICia/n lz
PeAte. Nlje blo olenlen 1 zaposllo ae kao pomoenlk itavllaea kola.
Stedeea, 1834. godlne lzdato 111 osam dozvole ia nasellavanja Javrela:
Porodlca Leopolda ICrlahabera, llpekulanta, aa aedam tfanova porodfce do5ta le fz
N S.d Adolf Sa(nberger 11 porodtcom od eetlrl tten1, takoder Ia do5eo lz
N:Oog Sed:· 1 bavlo ae trgovinom ko!e. lsak Polak je dolao sa !enorn lz Arada:
po za~lmanl~ je blo kolar. Salamon Haht 111 dobo lz Budlma kao aamac, a b: I•
domatl uettell u parodic! ffiiPI Kun~, hauslrera I kralzlara. U lato vreme ••
nllrn dolao 1 Johan Bauer lz SanAa u nlltrenskoJ lupantll I prlmlo sa dufnost~ do-
. e ettelja kod porodlce Simona A/zanltetera. Blo le aamac kao I nlegov rug
~~~~ ~Inger, koll je do5ao 12 Moravske 1 blo clomatl oolt~IJ kod porodlce Martina
Vlnterllnga.
Porodica Kuzman• Jodesko doll~
je t kod 1834 godlne •• pet tlenova, tz Bra-
~nog r~btna a 'blo I• 1 ikolskl alulltall
tlslave. Jodasko Je obavl)ao po...' ~· dina dobllo do~lu de aa nastanl u gradu
1 bhter. Poalednla lice kola ,.. 8 go kao kelner u plvarl.
blo Je Leopold Sta/nlc lz Makoa; on 88 upoa110
od lzvri popla Javrela u Zrenlantnu, ukupno au 1>0'
Kad je potetkom 1835. II !ned ~ toga brol•· 64 Ilea bill au odrasll mulkarel,
plaana 74 domeelnstve •• 334 u1 •i. ,
a 61 lena. dok Ja deca bllo 2°:· 1 0 13
muika 196 lenska dace. Od t1 74 dome-
sednl~l lgrada u gredu. dok I• aemo Jedno
=~s'!,Je:~~do~::e:":em:. ' : ledno 1e posedov1lo vlnograd. ·
122 D. tollc D. Coli~ 123

u godlnl 1835. nastavlleno ja dalja .nastanllvanja javrelsklh porodlea u Zranlanlnu.
fz te .godlne nadena su molbe Morlea Polski I Teodora Stes/a, kojl Ia blo kroj~. a
do~ao Ia lz Ce!ke. Prema Mlfekeru, va~ krajem 1835. popeo ae broj jevrelskog
atanovnl!tva na 359 du~a. Prlrodnlm prlralitalem I daljlm neseljavanjem novlh
porodlea u toku naredne decenlla. broj Jevrela u Zrenlanlnu pove~ao ae u pro-
seku za 15 Ilea godi5nle. Mlleker u avojoj /storl/1 Grllds Vel. BeCJcereka navodi
podatak da je 1846. godlne, dakle na dva godlne prad bunu, Zranjanln lmao ukupno
11i.616 stanovnlka. Od toga brola. 4.841 Ilea biU au rlmokatollcl, 10.503 pravoslevnl.
654 evangelic!, 111 refonnatl, 507 molsljevcl, dakla Jevre11.
Nama podataka o svakom novom dome~lnstvu Jevreja koll au do§JI u decenlll pred
bunu, all ~e u razradl podataka koll se odnose na period lz druge polovlne XIX
veka bill reel o brolnlm jevrejsklm porodleama e11e au trgovlne cvetale u tom
perlodu, all nllhovo dosellavanje pada u period pred revolucllu. To IU na primer
bile porodlce Betelhs/m, Krlshsber, Rot, Mangold 1 druga. ·
U ovom poglavlju ~emo sa jol osvrnutl aamo na opite atatlstlfke podatka I na
dalje kretanje brole jevrejskog stanovnllitva u Zrenlanlnu u perlodu od 1850. do
1941. godine.
znaeUo poVIIUnle praostal011 brola lz pro!le decenlje za 125 Ilea. Kao Ito n vldl,
pove~nja je bllo aamo od prlrodnog prlralta)e, Jer Je vllak novorodenlh u odnoau
na umrla u tom perlodu lznoslo oko 150 Ilea. lz toga prolzlazl da je lstovremeno I
broj odsal,enl~ .blo ve~l z~. 2~ Ilea od onlh kojl au ae dosellll.
~asellavanje Jrevraja lz Zrenlanlna bllo je lol lzrazitlle u prvol decenlll XIX veka,
1er au 1910. godlne blla poplsana aamo 1.232 Ilea ito Je za 103 duie bllo mania
od brol• lz poplsa 1900. godlne.
Orie<!l ae 1 della proseka od 15 Ilea u prlrodnom prlrdtalu godlinla prolzlazl da
I• nastao manjak od 253 Ilea za 10 godlna, Ill godlsnle za 25.3 l•vrelska atanov-
nlka. Dalje atanja u ovom pogledu vldl sa lz ctfara poplsa stanovnlka 1921. godlne
kada je u Zranlanlnu popls3nO 1.328 Jevrela. 1931. poplsano lh je 1.127, a 1940.
oko 1.260 liea.
Stalan odllv OVOll dela stBnOVnlltva lz Zrenlanlna doveo Ia do takvog ~tenia da.
Ia brol Javrela u ovom gradu u 1940. godlnl lznoslo prlblllno tollko kollko lh Je
tu bllo 1890, mada bl tal brol aemo usled prlrodnog prlra§tal• trebalo da bude ve<!l
za 750 Ilea.

Prema podaelma lz 1850. godlne, u razdobllu od 1846. do 1850, brof Jevrela u gradu
JEVREJI U KIKINDI
dosta sa smanjlo. Nairne, njlh je te godlne bllo samo 434, pa je ukupan broj l1l
5 godlna smanlen za 73 du§e. To ja svakako blla posledlca odtaska mnoglh Javraja
lz grada za vreme revoluella. · l'o b,:.lu atanovn;ka Javrala u prollostl, l<lktnda je oduvek dolazlla na drugo me-
Ito u Bonatu, po!to lh I• u Zrenlanlnu bllo ~•lvl§e. . · • .
l'rlllkom poplsa lz 1870. godlne pokazalo sa da u Zrenjanlnu flvl 1.089 atenovnlka
Prva vest 0 Jevrejlma klklndskog dlltrlkta kojlja, kao Ito Ia pozneto, lm~o pose ~~~
Jevreja. To bi znaMo da je prlrastaj ovog dele stanovnl&tva za vreme od dvadeset 1
godlna lznoslo 655 osoba. Od ovog broja, 284 Ilea au tz prlrodnog prlraltala. od- 1amouprevne prlvllegll~~~~t:~ :!::rot~"~· p~~~~:~~~amga~~~~~!:klha::~anl~
1

;:~:U:'~:~~n~~t~,"~~~:::o,:~l~a~I~%'~1 1
J~:ta ~::r~J~I~ ~;:~~~o! :::::~~·bJt:
nosno vls_ka novoro<lene dace nad brolem umrllh za tsto vreme. Broj od 371 Ilea
bl, medut1m, predstavllao prldosle stanovnlke Jevrele, bllo da au to nove porodlce
Ill porodice koje au sa posle burnlh dana revoluelle vratlle na svoja ognjllta. U ujadno po azu e a de J emano bile donete odluka kola su ogrenleavate
proseku bl to lznosllo po 18 Ilea godiAnle, Ova dve .decenlje, 18SD-1870, pred- ve~ 1 renlja reel I a au svo evr
stavll~lu uledno I razdoblje nallntenzlvnljeg dosellavanja Jevreja u ova krajeve, delatnost Jevrela trgovaea na. ovom podrueju. ·
posle eega ovaj vld prlrastala u Zrenjanlnu aasvlm nestala. Nairne, dosetjavanla nd k !strata za vrema dl5trlkta mogu I I vtdetl
novih porodlca je I dalje bllo, all je odllv jevrejskog stanovnlltva blo ve~l. lz mnoglh dokumenata Klkl s og mag lz to 1 vremena. Tako je 31. 1anuara
raznt alufajavl I dogedajl kojl 81 ~~~~~~:~~~~spre~ljana krlvlea I kazna Jzvesnog
l<ao. dokaz. za ovu tvrdnju mogu da poslufe aledool podacl: 1791. godlne pred Magk~tratom a~le prezlma nile navedeno Ul ga nile lmao.
Merica. po zanlm1nju ·~mara. ~
Godina 1890. broj atanovnlka Jevreja .u gradu, prema zvanlfnom poplsu, lzno~lo ·Ia · atu 111 fallo Filip Volf da au mu erendatorL
1.210 dusa, lito znafl da sa njlhov brol za 20 godlna pove<!eo aamo za 121 lice. Na dan 14. june 1793. godlne, Mag1str akova kao krllumearenu robu, a vlno je
Kad se zna da je broj rodenlh za to vreme blo ve<!l za 300 od brola umrllh Ilea kreme u Klklndl zaplenlll bure vi;:: t~l pe~lno je namenlo 1 za avolu upotrebu I za
prolzlazl da Je vl!ak odseljenih nad dosellenlme morao lznosltl oko 180 Ilea. It~ on aam udeslo prema zakonlma 0 1
~j drugo vlno sem ono koja ae zove •ko§er•.
znoel godl§nle u proseku devat Ilea vl§e odseljenlh. druge Jevrele u protazu kojl ne sma1u P
t tu molbu Mlhael 1\Ail/tlnskl, Jevrejln lz Krsture~ da
~.3~s:~cdani~~~~=·1;11~1~1X
0
v~ka, broj stanovnlka J.evrala dos~Jze najve~u
clfru ~ Godina 1793. podneo Ja MagIs ra
mu Ill sklne aekveatar aa njegovlh nepokretnostl 1 u6e.
k . . . . •
• pop sana na prelazu dva veka 1900. godlne. Ovo bl opet
124 o. Colle o. eoue 125

lied pomenutf Filip Volf lz Klklnde ponudlo je 1794. godlne uslugu Meglst111tu Ill sueno ae destlo I Jakobu Brwnu, e Mark: Sulhof ko)l nlja lmeo porodlcu morao Je
naknldu, nalme da jetem ko)rje blo vlesnlltvo dl!trlk11 proreleta po cent od 45 u roku od 15 dana napustltl Mokrin. Za lsaka Svlmt1111 aa kale da vee 27 godlna
krajce111 ad pofunca. flvl u Mokrlnu, a lgnac Fr11nkl )11 podneo dozvolu za boravak. lgnec Gllksman )e
IVO)evol)no napuatlo Mokrln, a Jakob Polak, kojl 11 vall godlnama akrlva kod avoge
Godlne 1793, Maglstrat je 111sprevljao molbu Jozefa $vlmare, trgovca lz Cme Bare, tasta Herlla Volfe u Jozepovu, podneo )a motbu z:a naatanjen)a.
kojl Je moHo lnkonat u Mokrlnu. Svlmaru ja tada odobreno nastanjenje u Mokrlnu.
·u Kum.nu 1 Tarat~. mestlma ko)a au tekoder pnpedale dtitrlktu, aem Emanuele
Godina t8G2. podneta jo Maglstratu tulba protlv Jovrejlnl Rozenzve]ge lz Teran Slide nlje btlo spomlh alu~ajeva bez lnkonata.
rhog popa§o. lste godino je Volf Abelsberg lz Novog Sada preko Magistrate napl•
tlo ad Jozefa Svlmor1, Jevreja lz Mokrlna, 900 forlntl, 1 od BarcM Honlge 58 Jozof Kraua je 1841. godlne podneo Maglstratu dlltrlkta molbu da mu M dozvoll
forlntl. da mala kupltl kuCu u Balaldu, ell mu jo molba odbl)ena. I Mlhallu Rafnhardlu, kojl
)e blo muar 1 1mao mnogo dace, naloleno je da 11 aell lz Klklnda.
U 18G7. godlnl nalazlmo u Karlovu (danas Mlloievo) kao dlltrlktnom mestu lme
Jevrejlna Davida Her!la. Godino 1847, BomMrt. Svlmer lz Mokrlna lmao )e pned ·Maglstratom atefa)nu
pamlcu, e te godlne to u Mokrlnu pomlnje I Simon Fifer.
Molba Jozefa Gulmena z:a lnkonat u Klklndl odbljena je 1825, a molba Hennana
Polelcit lz Baraga za lnkonat u Vranjevu odbljana je 1834. godfne. Te godlne to tgnac Flier, Jevrejln lz Padeja, podneo )e tufbu prctlv Llurenta Srerna. Hlrla Gall·
pohvalno pomlnje Jozef Kreus kojl vee 20 godlna Jlvl u tom eelu kao mlran I po- cere, Jakoba vona, Jakoba Brlnarl, Simone Na]mane, Lebla Volfe, Jozefa Svarca,
llen eovek. AhreMma Glauber• I Jovrejsko op!tlna u Klklndt.
lzraol Svlmer lz Mokrlna ponudlo Jo 1834. godlno da upladuje Magtatratu u bol· Pot tkom 1847 ponovo je nalolono avlm Jevrejlma kojl au do!ll bez dozvolo de
nl~ku blagajnu po 10() forlntl godllnje a tim de dobljo dozvolu de prodaja robu :dalje lz Klklnda 1 Mokrlna 1 vrata u ona mesta lz koflh au dolll.
18
lduCI od ku6o do ku6e, a latovremano da so takva trgovlna zabranl druglm Javre-
)lma hauslrarlma. . . . Sve u evemu takva poatedlce )e u Klklndl I clru9lm mestlma dlltrlk1a lmalo dono-
lenjo XXIX z~k. er.
kojl I• u atvarl trebalo da predstavlja llberallzacljU u tretli'IIO]U
~ovnejlnToma Vef•berger lz Karlova tuflo je 1834. Qodlna vranjava~kog Jovrajlne jevrejskog atanovnlltva u Ugarsko).
lsaka Davida V•/nbergere. Te godlna poatoje u dl§trlk1u razne molbe za potraJI-
van)e od trgovca Zaharlja Ba/lnere lz Klklnde,
Predsednlk Jevrejake verska o;itlne;
dolao J• Jakov eran. re
K~l~
0
up,:!~'~ ~~ ~~r!~'::'~:
11 posle njega • .
Maglstrat )a 1839. godlna lz formalnlh razloga odblo molbu Bemarda V11]u, ko)l
Je mollo lnkonat u Mokrlnu. lsta godlne, drfavna admlnlatraclja osporava Magl- Godina 1863, u Uprlvl veraka opitlna bill su aem Jakova Beran• )Oi I leopold
stratu pravo da dale lnkonat bez nfenog odobrenja, e ito )a ueln)ono Herlu Levl}u Pola~ek. Heier 1 Maka S11nberger. ·
za Klklndu, Jozefu Nefu za Vranjevo, Mojse)u Nefu, Abrahamu Ne/u 1 laaku Da}/!u,
. . tk da )e prema Vasl Stajidu, bra) Jevreja u godlnl 1825.
alias S!monu, za Jazepovo, Marku Ga/lcar~1 ze Kratur I Marku Slezlngeru za Bdald. 1
Navetumo ovda I poda d k • dl§t lkta lznoalo: u Klklndl 198, Jazepovu 15,
u pojad\nlm mestlma klkln s og r .
GOdino 1839. donlo Je Fabljan Slezlnger doivolu da kupl ku~u u Melenclme mesto .l<arlovu 14, Krsturu 8, Kumanu 9, Mokrlnu 8, Vranjevu 24.
ko!o Je takoc!er prlpadalo dlltrlk1u. Slezlnger )a blo !alulenl vojnlk. '
U aamo) Klklndl ae bro) jevrejskog atanovnl§tvl do 1900. godlne popeo na m. I
Godina 1840. donesen )o na drfavnom Saboru u Bratlslavl XXIX zak ~I kojlm do 1910. na 782 IICI.
&os Javre)lma prlznaja pravo boravka avuda po Ugarsko), Hrvatsko) j siavonljl
ukollko su rodent u Ugarskoj I ukollko au na zakonlt nae!n doblll lnkonat a da rm
~~ uz ~o u Imoratnom pogledu nema Jta zamerltl. Taj zekonskl e1. u korl;t Jevreja JEVREJI U PANCEVU

~lk';;,~~ ~~to n~s~~~~~~r~:: :~o~~~J:~~ d;,;:;l~a~te fll~en)a. U to vroma je u

11
. . Ice valllo je osnovno pl'llvllo da •• n•
Jol ad uatanOYIJenje takozvana vojn~ koja )e tokom XVIII 1 XIX veka bllo
!C:ru 11~:mv!~ ~ta~Jo dda Jo Marko SpiC4lr, kojlllvl u Mokrlnu vef 20 godlna, ve~lm delom lzriZito vojno gran1~•r
.U
ael)-)e Jevn~ja u n)O) na tTpi. sko meato JevreJI au tTpljenl jedlno uz pol•
'
u o o ae am godlna, morao trelltl novu dozvolu za borevek.
126 D. Colll:
ganje lzvesne stalne takse I small au da borave u reglmentsklm ltapsklm mestlma
u ogranlfenom broju. pa aledstveno tome I u Paneevu. Na primer u godlnl 1796.
bllo Je ovde avega §e~t jevrejsklh porodlca koja su se bavlle trgovlnom hrane.
Me!Sutlm, u to vreme u ausednom aalu Jabucl deslo ae alueaj da )e neatale )edna
devojelca. Odmah je podlgnuta atara optulba protlv Jevreja, nalme da onl kradu
decu, pa au svl Jevrejl bill lsteranl lz grads. Oevojflca )e kasnlje prona<!ena na
usvlm drugom mestu.
lpak 1802. godlne u Paneew ae nalaze ponovo eetlrl jevrejske porodlce ko)e prl·
padaju Jevrejsko) opitlnl u Zamunu. Njlhov broj se do 1817. godlne pove6ao na 19
porodlca. Medutlm, carsklm rdenjem od 13. decembra 1817. dozvotjen )a ovde
bor~vak aamo onlm jevrejsklm porodlcama ko)e au tu flvele vee 30 godlna. R•
rome se da je ova naredba ponovo dovela do raseljavanja Jevreja lz Paneeva.
Godina 1825, car se ponovo lzjasnlo da aa ovde na granlcl. ne ame nlkako dozvolltl
umnozavanje )evrejsklh porodlca, all sa lpak 1827. godlne u Panfevu naleze tTl, a
1833. pet trpljenlh )evrejsklh porodlca. Od njlh au ae dva prazlvele Per/as, a oatale
8U bile Julius, Sonenfeld I Fr/denberg. Porod lee au lmale ukupno 23 elena. Od 1833.
godlne pomlnje se u Paneevu I dru!tvo •Hevra kadlil•.
U perlodu madarske bune do§lo je ponovo do l!eezavenja jevrejsklh porodlca 11
ovog podruf)a, tako da prlllkom poplsa atanovnllitva kojl je lzvrlien 1855. godlne
naiBZimo ovde aamo 14 atanovnlka Javreja.
Godina 1867, atarl duh netrpeljlvostl prema Jevrejlml u Paneew aa Jol jednom
PDVBmplrlo; nalme. 10. rnaja te godlna podnell au paneaval!kl tTgovcl molbu grad-
skom Maglstratu da aa Jevre)l proteraju. Me<!utlm, njihova molba nlje blla uavo-
Jena, Jer au, kao it~ je poznato, na pomol~ bile nove polltleka prlllke.
Reformom koju je car lzvrllo 16. februara 1868. godlne, Javre)lm1 Je dato pravo
naseljavanja, pravo atlcanja nekretnlna, a u pogledu obavljanja trgovlna 1 zanata
lzjedna~enl su sa ostallm grallanlma. Po§to je ova reforme atuplfa u flvot Jevre)l
su aa doseljavanjem ·u Panfevo, naroflto lz Beeke, ubrzo namnoflll. v~ a.'
januara
1870. godlne konstltulsana fa Jevrejska varaka op!itlna koja je lzabrala za pred-
sednlke Davida Sonenfalda, a lstodobno Je lzabran 1 )edan veroul!ltel).
Slede~e. 1871. godlne, umesto kantora ja postavljen jedan z~manlk rablna 1 )aden
iahtar, a 1872. godlne konstltulsao aa jevrejskl matlearskl araz za Ju!nl Banet.
Od toga vremena, jevrejskl deo atanovnlitva Paneeva flvo ueastvuja u ekonom-
akom I kultumo-prosvetnom flvotu grada. Jevrejaka dobrotvome fenska zadruge
oanovanaje 1873..godlne, bogomolja ja aazldana 1876, a Javrejsko pevafko drultvo
.oanovano Je 1886. godlna. Nova alnagoga ja podlgnuta 1907-1909 po planovlma
arhltekta Karla Fenjvellja lz Budlmpaita. · . • .
D. ColiC 127
Ko)om brzlnom ja nepredovata mlgraclja Jevreja u Pantevu vldl u rz l!lnjenlca da
)a njlhov broj do kraj1 XIX veka narastao na 751 Ilea, kollko Je poplaano u 1900.
godl nl. Mec1utlm, taj broj 111 usled raseljavanja amanjlo u prvoj decenljl na 706
Ilea, kollko lznosl broj poplaanlh Jevreja u Paneevu 1910. godlne.
Pnlma podaclme Pokrajlnska komlatja za utvr!Sivanja ztoerna okupatora I nllhovlh
pomagal!a u Vojvodlnl. u Paneevu )a u dana dolaska Nemaca 1941. godlne bllo 575
Javraja.
: . JEVREJI U VR$CU
Prvl podatak o Jevrajlma u V~cu lmamo lz 1766. godlna, a on govorl da ja u to
vrama u Vr!icu tlveo MojsaJ Bernhardt kojl Je lmao avoju ku~u. kupljenu na osnow
dozvola zernaljska admlnl streclje. On aa bavlo altnlfarskom trgovlnom, a njegov
brat kojl je flveo kod njega 11 avojom porodlcom blo je rukavlfar. Kako Ill dalje
aaznaja, u Bernhardtovu ku~u atlcall au aa Jevrafl lz okollna.
Prema ·opltlnskom godlinjem zavr§nom ra~unu Nemaekog Vrlca za 1778. godlnu
lakazan je 1 prlhod na tme poraza napla~enog od porodlca Jevraja u lznosu od 8
forlntl. lz 1792. godlna saeuvan1 au prvl rezullatl poplaa vr!iafkog atanovnl!itva,
ukljufuju~l 1 arpsku 1 nemal!ku opttlnu Vr!ica. Prama tom poplsu blla au ukupno
8.402 atanovnlka, od kojlh au 3.140 katollcl, 5.214 lstofno-pravoslavne vare, 3 pro.
taatanta, 45 mojaljevska vent.
Godina 1798. nalazlmo podatak da ja u Vricu !lvelo ukupno 8 jevrejsklh porod!:
Sva do toga vramena, onl au avoja mrtvace prenoslll u Belu Crkvu gda 111 po
jalo jevrejsko groblje. Me<!utlm. te godlne )a Banatska generalna kom~:a zab,.
1 8
nlla belocrkvanskom komltetu da ae tamo prenosa mrtvacl •• atrane ' ..
hranjuju u Beloj Crkvl. Zbog te naredba au vr!iafkll !evr'::!~.::d~a:.':l~:mij;::
Maglstratu da lm 111 dodell pola lanca zam~elza 9 ~~~ ito ja M~glstrat 1 odobrlo.
buda Ito bllfe gradu I da se nalazl na ne o uzv . . • .• • . _
Jedan atetlstlfkl ~atak ~ 18~. ;~;~. ~azuie da au u Vr!icu tada flvala 52 Ilea
jevrejake narodnostl. ·
·- - ·· .. ·- ·- ~- •• ~~~ godlnl lzabran ja 21gmund Nejzer
0
Prlllkom lzbora gradskog naeelnlka Vr ca .U poiofaju ostao do 1846, dakla punlh
koJI Je baz aumnje blo Jevrej. On 111 " 1 om
16 godlna. .
Vrl 8 tai bro) 11 brzo poveeavao, bllo )e JlO'
Ualed pove6anja broja. Javreja u cu, za protlranje grobiJa. Kako je rastao broj
trebno da ae 1864. godma preduzmu merel atanovnlka kra)em 1869. godlne, kada
Jevreja u Vr§cu vldl aa lz zvanlfnog pop s1 .
)e reglstrovano _756 atano~nlk~1~101 91 I 8 vske .vera. · - •· · - · ···-- · ••· ·•
128 D. Coli~ D. Coli~ 129

Postojanja jevrajska lkola u Vrtcu, koja ja m!Kiutlm vK 1871. prastala da radl. Opitlna Allbi&Mr

...... -·... ... ........

nlja predmet ovog lzleganja, all ona dokazuja brojnost I emenclpaclju Javrejskog
atanOYnlitva u Vrtcu.
IIOD. 11711. IIOD. \110.
Do kreja XIX v~kl. odnos~o do 1900. godlna, broj atanovnl~a Javraja u Vricu do-
atlgao ja kulmlnaclju, kada ja u gradu bllo poplseno 878 Javraja, dok ja taj broj Allbun..- <&.128 24 31
u 1910. godlnl opao na 743 Ilea. Ban. Karlovac: 3.512 30 22
Dobrica 2.98$ 11 20
lz podataka Anklitna komlalja o fa!lstll!klm zlol!lnlma u Vojvodlnl vldl aa da ja u
Vricu 1941. godlna zatal!eno 236 Javraja.
llondla
J8ft01ik
3.217
948
13
"'
Blfe potrebno jo! mnogo posla I lstraflvan)l da 111 mak., I prlbllfno t~no dO(!a
Lokva U50 11
3
• .,
do podataka o mlgreclonlm kretanjlma jevrejakog atanovnl!tva u Banetu, tim pra
!to au mnogl matarljall konal!no propell. Naroalto malo dokumeneta o rome oa1elo
Nlkollncl
Nov! K~jak
N. Vhodlmlrov.c
3.462
"
je po aehma ilrom Banata u kojlma au Javrejl tokom prollog I ovog vaka blll
naseljenl u vetcj Ill manjoj marl.
Seleul
Vladlmlrovec
UOI
1.031
•
5
•
I
I
lpak, berem radl lzvasne lluetraclje etanje u tom pogledu, ovde C!emo lznett respo-
loflve podatke o jevrejskom atanovnl!tvu u avlm meatlma Banata u 1870. godlnl.
Ferdln 1.474
"
a zatlm stanja na prelazu dva veka, 1900, I jednu dacenlju kasnlja, dakla 1910.
Opitlna KovKica

...
godlna. · ·· ·
Da blarno mogll O<:Bnltl arazmaru po broju I vntama pojedlnlh narodnoatl koja
au boravila u pojedlnlm mastlma donoslmo aamo ukupan broJ atanovnlka pojedlnlh
mesta, po lmenlma op!tlna I meata u njlma, onako kako au aama meata danaa
...... -·
1101. 1m.
.........,.
I teO. ttlJ

gruplaana I od kojlh ae aastoje pojedlne op§tlna u najnovlja vrema, dakla 1970. CrepaJa U2S 5 It 10
godlna. Na tal nKin Ja mogucno de aa unakollko lzvuku prlbllfno taenl zaklj~l. DebeljKa U73 sa It 100

Za nepopunjene rubrlke potrabno Je neglaaltl da )e rat Ill o potpuno novlm me- ldwr
K~lc.t
2.030
4..s.ta
I
311
•
IS
12
75
8tlma, o mesttma u kojlma nlja bllo Jevreja, Ill de za odnoenu rubrlku nedosteju P_.jlna 4.321 28 54 21
podacl koja te buducl pregeocf na ovom poslu moratl da prlkupe.
Plltnlka¥0 2
2.641 3
o-inja Oflltlna Banata !male au u prolloetl u odnciau na Jevraja ovakav aSSUIV: S.rnol 34
5.627 22 311
Uzdln
()pith• Coloa

.....,.
8111. Monoltcr
· Cma Bora
--....,
ltoa.

327
1.019
om.

14
~-...
I D.

3
..... u ••••
Opttlna Ncm Cmjl

-·........ 1110.
...-...... 1110.

7 4.381 11 13
"1010
,. ..
Coka
Juovo Juovo
3.925
1.733
54
, 82
15
54
9
Nova Cm)l
FladoJ•YO . 3.107
7!f74
37
Ill
20
18
Oatojl~avo
Padej
3A44
3.447
53
79
.as
sa
Srpw Cml•
Tot.. U12
"
10 •
Sanad 2.311 45 32
Vellke Uvada
15 Vojvoda Slepe
Vrblc.t 145 3
"
130 D. .toll~
D•.Col l~ 131
Opltlnll lela Crfmo

....... -· ....,
.... ,.
Opitlna KovfR

Ben. Pelanka .
Bi n. SubotiC:.
1100.

1.268
1110.
...., JooNio
1100. 1110.

.....,. Bavanllta
-·
--'""
1 .083
11711.
'""'"'"''
11100.

11
1tt0

Bola Crlcva
Crvona CrkVa
10.849
1.008
.•
... : .,
- 243 250
Oollblato
Oubovac
4.729
1.()69
11
•
. ::__ Gaj
eelko Solo '
Oupljaja 1.153
...~ . ..
~-
Kovln
2 .027
5.853 47 57
Dobr!eevo r ·· : ; _ U~ko Bavanlita
Grebonac 2.260 .. 2
Mramorak usa 10
Pl~lca 2.092
Juan ova 2.162
Kajtasovo ., Skorenovac 3.399 22 11
Kaluc!erovo
407
759
... Sumarak
Kn!l~lca 2.209 .J 2._ f'
Kualt 2.547 Opltlna NO¥! Kne!evac
Vra~v Gtj 2.439 7 1
...... .....
·-· ,.,_ ....._,.
,. .... . OpitiNI Klklnda

-· l n>j

11100. ' 11711.

... _,.
1900. litO .
B.rt. Ar8nc!alovo
llala
11110.

3.225
2.198
49
•
11100.

53
31
Itt D.

50
19
Krstur usa 45 31
Ban. Topola
B~n.
-1.188 .• .5 ..,.. Majdan 103 11
•
Vellko Selo 3.547 - 23 I .. 4 Novl KneJevec · 68 97 101
BJI<ae
lc!o!
Klklnda
.60
. 3.13$
•' 2
38 17
--• ....
PodlolcanJ
• .051

.97 2 " ··-

2~ .143 m
Mok11n 782
8.952 124 99
Nekovo 2.633 ....- OpltlM Pan&vo
NOV! Kozarc.l
Ruako Selo
Sajan
2A90
3.189
2555 3
7
19
..
8
.. .... ..-.
...,
11110. 1110.
... .._,.
11100. 18\0.
Balald •' 4.245. 48 43 3.490 4 7 ' l . 7
Ban. Braa!OYIC
Ban. Novo Solo 7.242 1 16 13

...... Opitlna Novl Woj

-· ...,
1100.
...,_lo
Oolovo
Glogonj
lvenovo
uoo
2.979
3.312
5
3 2
4 -2
'
2

B~ar
Vranjovo
2.729
. 1.487
•• 1110.

· · ~
27
1100•.• •

37
4
-<·
1110.

.- '5
4
Jabub
r<ae.r.vo
Omoljlca
3.483
4.189
5-023 5 IS
3 -·•
Kumana
Novl Wej
'5.693
7.752
-··190
- 31 16 Pane avo 19.044
7
751
II
106
4
Novo Mlloievo 178-- . I , ,,; 224 stareavo 3.684
. 1.440 126 78• .· - . ,•. 71 Vojlovlc.a 2.642 3
132 D. ~o116 D. ¢oll6 133

Opltlna Opovo Oplllne Vrt.c

.......
Beranda
-·lrvJ
11100.

1.915
11111.

15
--Jo
1100. tPIO.
. . . 111

Guclur!ca
·-·
lrvJ
11110.

t 999
1170.
!!!!1-Jo
1!100.

5
181G.

4
Opovo
lzblite 2.&13
4.165 15 t1 4
Jablllllka 1.233
Sakule 2.923 9 11 23
Sefkerln KultiiJ 2.213
3.061 5 7
Mall Z1m 895
Malo Sredllte 647
Oplllna Plandllte M1rlcov.c 1.527
Mnlf 747
M•tto

Bon. Solcolec
·-·lrvl
lliCO. IIlii.
ht-Jo
11100. 1110.
Oreloc
Perta
Pwlll
Polpor8nl
682
667
2.365
482
Barlce 1.454 14 2 Rim- 1.287
Duflne Soelca 875
HaJclullca 1.621 19 2 SnJI 1.606
Jermenovcl 1.586 2.2 5 2 Sullf'l
Kuplnlk Uljma 3.572 5
MargJII . 1.875 25 V.tln 560
Marlcovl~evo
MlleU~ew
' Vel. Sreclllte
Vl•Jk-
2.048
t.S90 2
Plandllte
Start lee
Velika Greda
3.198
573
t.250
22 20
• •
7
VojwdJnc;l
Vrtac
use
25.199 575 878 743
8 I 18 ZagajiCI 1.102
Vellkl Gaj 2.704 5 17 7
Opltlna fltlite
Opiuna lebnj lrvl .........,.
....... ·-·
lrv)
11100.
...........,.
.. • • t 0 lllnCMI .
ltoO. tm. 11100.

a
tiiO.

5
11111. 1100. 111G. Ben. DYor t .497
"
Ben. Dublca t .04S
-t9 2
Bon. K.-1ordew
Bolca 3Atl
• t7
Ban. VlinJI~evo
U90 54 11 15
Buaenje BeeeJcl
•
•
345 t 7 2
Jarlcovac Cestentg 2.m
3.~ t2 23
J•la Toml4! t2 Helin
4.620 •• 81 3 7
l<rajllnlk
Neuzlna
2.348 I '" tOt
t
Mec!a
NOYI ltebej
3.522
2.265
3t
23 4 t2
Set.onj
Sutjeaka
2.783
2.596
. t2 7
•
4
Rav. Topolovac
Srpskl ttebeJ
2.07t
4.960 52
s
55 39
llurjan
Konak
2.557
818
1.551
4
I
7
• Tord1
Zitlite
4.091
3.077
23
20
48
19
50
22
15 t8
134 D. CoiiO
D. CoiiO 135
Opltina ZtenJanln Rekapltulira)uOI podatke lz navedenlll pokaz 1 I) d 1
kuuju de ja broj jevrejsklll fltal)a na pod "e~ ~ o azlmo do rezultata kojl po-
Meato

Aredac
-·'""
1100.

~.369
1170.

4
.............
19110. 1110
~~l!~ava, u prelc_~m_no) godlni . rzmedu dva ve~a. ~••::'~9~;, ~~:~~;~:~d=~~~
~a~.. nlje:. 19!0·
.
godlne, koje au ujedno atatistlekl I na)potpunlja, lrnao ovak I r ~;
: , . . IV Zll e •

Ban. De1poro:.,.c 1.988 4 '

7
12
. .
Bela Bleto 2.012 .:4 ··. Opitin11 PlanclliM ..
,• I' ' •!" :
Botol 3.291 5 5
Centa 2.920 24 It ·14
.... -Ia
110G. ltiO.
Eeka 4.195 88 . 108 ..
131
....
_

Elemlr 4.753 Allbunar . . 118 129

19 11 14
Bela CrkVa 252 260
Farlcofdln 1..952 12 19 II Coka 231 192
Jankov Moat
klek
1.339 3 5 Kllcinda
KD'~Kica'
1.000 ..
279
943
254
·.·.
1.354
knll!enin g Nova Cmja • . 59 I 42
3.155 13 16
Novt BeteJ · · 328 320
Llzarevo 1.113 2 8 2 . NOIII Knetavec: 239 207
lukltevo
luk1no Selo
1.244
1.018 10
5 5
• , Opoyo
Prievo
30
110
Z7
753 · :.
Melencl 1.486 'Piendlitl 19 45
59 ·• 26 207 165
Mlllajlovo
Mullja
832 8
.. - .. · ·,
Saeanj
Vriec: 892 750
It • • • •1
Kovln ..; 101
Orlovat 2.113
: 'r t
1..539
3 8 Zrenjenln 1.707
Perlez 5.120 163 152 .. .
74 61 Ziti"•
Stalfcev0 5.ess·
. Ukupno: ~- . 8.512
Tarat 1.779
·"""' .... - . - .. 5 . ... • 10 ... .•
Toma!levac 2 .803 15
! , .• •• • •
5 2
Zrenjanln 26.407 1.089 1.33S 1.232 ·.' ··. .. . . .' ~ . . .
r'rlllkom poamatran)a ovih podatakl treba lmatl u vldu eln)enlcu da )e popls -vr5en
na osnovu verske prlpadnostl. Podacl lz poplsa stenovnl5tva po matem)em )ezlku
1 .4 :
lll"narodnosll nl)e mogao ·bltl upotrebljenrato !Ito au se po)edlne )evre)ske porodlce
.ir .\C?i'Jl' _smisiu' aflrrrilsale k_ao .madarske. odnosno nematke, Ill eventueln~: neke
druge narodnostl. Medutlm, nl verska prlpadnost nlje .potpuno I prevo. -.merllo za
odredlvan)e bro)a )evrejskog atanovniAtva. polio 1• lzvesten bro) Jevreja veO u to
vrame pre!ao u hrl!tanstvo, najee!~e u rlmokatolleku Ill raformatslni verolspo-
vest;· Ill le
OkOIOO!II Ott bJ bltnO Jzmanffl p0k8Z800 8!80)8. . I • •.. .: ·~

.. : !lazmeltaj Jevreja po gradovlma, odnoano selima Ban111 u .ovom. razdoblju. atanje

... . koje je uglavnom ost alo 1 u dal)em perlodu, )asno ae vldl lz preglada. . : ·
136 D. Colle
JEYIIEJI U ' PRIVREDI IIANATA OD 1141. DO 1141.
Na ovom mestu ne blsmo se upu§tall u ob)aln)avanje okolnoatl koje au oplt•
poznate u odnosu na l!lnjenlce o postojanju Jzvanrednlh duhovnlh apoaobnoatt
Javreja ito su lh lspoljavall u pojedlnlm grename kulturnog I prlvradnog flvota
kod nas I u svetu. Svakako de au one maker I delom posledlce aurovlh I au~
noanlh lstorl)sklh dogae!aja I borbe za opatanak u pojedlnlm parlodlma kroz koje au
Javrejl prolazlll. Na jednom meatu je u vezl sa Jevrejlml naplaane jedn1 lepa
rel:anlca u kojoj je lzralena te!ka lstlnl: da njlma 1unce nl)e nlkad 1)alo punom
IVIItloJeu I da lm rule nlsu nlkad cvetale.
Rasejanl po svatu, proganjanl I odbaeenl, prapultanl 1aml eebl, uvek neredo gl•
dan! od vlastodrlaca, od poalodaveca I okollne u kojoj au ae nalazlll, aesvlm je
prlrodno d1 au Jevre)l awda u avetu, p1 I ovde u Banetu, kallll svoj duh 1 pronlo
cljlvoat I a poletom trallll putave I nal!lne za opstenak, pre avega u aamostalnom
radu I prlvree!lvan)u na svlm poljlm~ druitvanog, kultumog I prlvrednog IIvoti.
Vaf l:r lznetlh podataka lz parloda p~etka nasei)IVIIn)l Jevreja u ova krajeve, 1 1
ka.snlje, vldalo ae kakve au ave te§kofe I prapreke !mall u svom radu, bez obzlra
n1 to ito au u mnoglm I vsfnlm poslovlma za razvoj oplte 1tvarf bill pokratatl 1
!Ito au u svojlm nastojan]lma nallazlll ne napremostlve prepreke na avlm 1 tranaml.
Mee!utlm, anaga volja, 1trpljlvost I poslovll!na enargl]1 jevrejsklh prlvrednlh pr•
galaca znall au de premoste bezbrojne taikofe.
Svl au onl bill potpuno svasnl znaeaja trgovlne u opltam razvoju norm1lnog IIvoti
I blegoatanje ne aamo pojedlnaca nego I l!ltsvog naroda I drlave u kojoj 111 flvell,
zbog eaga au l!lnlll ave de n)oma ovladaju I d1 )a unaprede do kra]njlh granlca. 1z
takvog rada na unapredenju trgovlne, neumltno I prlrodno je prolatlcalo 1 prolzlazllo
ave drugo, od potrabe za udruflvanjam kapltale, razvoja banklretva 1 I'KIIIetratVI,
do aaobrefaja u svlm njegovlm vldovlma, do lndustrlja zanatstva pa 1 poljopri-
j"ede. Made na prvl pogled lzgleda da ae Jevrejl nlsu bavlll poljo~rlvredom one
be u atvarl blla njihova na)vefa brlge; nalma, onl au bill t1 kojl au pomog'll da
ezbroj mallh I vallklh lnokoanlh poaednlka aa avojlm prol'zvodlma do<lu ne 11mo
na lokalno, banatsko, nego I na avetako trl15te,
·Kad Je ..J7Jimi brio prebaclvano da lakorlifavaju aeljaltvo to je u atvarf mole
1 1 Jato taka 1 od prvlh poeetaka n)1hovog naseljavanja u ova krajeve.
~!n':.,~~o!~~~:~~~~~~~d~~~~~~ 8
i.
kulll potpuna zablude. avoje posreckwanje
klh a pace u vellklm centrlma Evrope 1 preko-
mora zemalja, onl au uzlmall zalsta veoma malu provlzlju 1 zaradu Oru aiH)e 1
=~·~'jl ~1~:j1 :~:~ l!s~~~~~~c;J• u ~vim Pfalovlma blla neoplal~ ve~lka, pa
1
~::.~~· lsku!enja, Casto 1 do lvlce p!~:Catt~~:~=~~t!:~~!m,~ :S~";r ~~~:~
Ono ito na)vl!e zadlvljuje u radu trgovaca Jevreja, to je blo rlzik. S neshvatllvom
amelo!~u ulazlll au u poalova u kojlma au uapeh 1 z.rada bill potpuno nel~eanl
D. Colill 137
I gde je sve zsvlsllo od bezbroj komponanata. Poclnjall au aasvlm nove 1 nalep~
tane vrate trgoval!klh poalova. lnvestlrall I lzgradlvall manje Ill veto radlonlca, pa
I fabrlke za prolzvode za CIJI ae pl..man tek trebalo borltl, ulagall au 1 donoalll
potpuno novu I nepoznatu robu a kojom )a tek trebalo upomatl potroia~e. popul•
rlsall pojedlne vrate robe prodajom na otplatu I kredlt kojl lm testa nlje blo
vrafan.
Za ovakvu tvrdnju ne tra!lmo podlogu u teorljl, nego amo J• upoznall pretecl ll·
votne puteve pojedlnlh jevrejsklh porodlca tljl au doma~lnl bai zbog rlzika u po-
alovlme, kao I gubltaka ko)l au lz toga prolstekll, provodl11 mnoge gorke fasove
tralKI lzlez. Vellk broj llkvldaclja I poravnanja do kojlh au dolazlla jevrejaka pr•
duzefa bill au mahom plod u poslovlma a rlzikom.
Pa 1 aamo takozvano kupovanje !Ita •na zeleno•, dakle kupo~~lna !Ita dok ono Joi
nlje nl vlatalo, vellka ulagan)a I svansl kojl au davanl zeml)oradnlclma u vrema
kad je eena na avetakom trllltu blla jol apsolutno nepoznata, nlje bllo nlita drugo
nego posao a rlzlkom u kojem ae moglo I zaradltl, all lsto taka I lzgubltl.
Poznatl au aluea)evl da au pojedlnl Jevrejl propadall I bankrotlrall po nekollko
puta, de au nakl poala propastl be!all lz ova aredtne, da au nekl u ol!ajanju odu-
ztmall aebl llvot, all ae najl!eice dogadalo da au lmutnl jevrejskl trgovcl pol!lnjall
ave lznova posle nauapeha u poalov1ma.
&TO GODINA JEVREJSKE AKTIVNOSn I INICUAnVE
U PRIVREDI ZRENJANINA
Podacl koje temo ovde lznetl, u atvarl au aamo prllozl za opaelnu monograflju
0 flvotu Jevreja u Banatu od njlhovog naseljavanja do dolaska naclsta 1!)41. godlna
1 do llkvldaclje najveteg dela jevrejskog atanovnlitva ovoga kraja. ·
Silo Je potrebno mnogo godina rada da bl 11 prlkupill podacl koje ovde prlkazu-
jemo all treba naglaaltl Clnjenlcu da ca bltl potrebno jol mnogo vile vremena
1 at,;,ljlvog r marljlvog rada ukollko ae fell llo potpunlje osvatllll ono nap,.
gledno more napora 1 lnlcljatlve !to au lh preduzlml)lvl jevrajskl ljudl ul!lnlll na
polju razvoja prlvrede Banata u ovom atogodilnjem razdoblju koje prlkazujemo,
Na falost mno 11 tln)enlce 1 dogadajl, uspesl, naporf I pokulajl !Judi u ovom
prevcu n~e mJI nlkad da sa dokufe lz razloga ito IU dokumentl o tome kon•c!no
unl§tenl za vrema drugog svetskog rata.
Najzad rlllk~m aamog lzbora naeln• kako da ae, a obzlrom na prlkupljene poo
datke p~kalu ova zadlvljujuta aktlvnost 1 lnlcljatlva u pojedlnlm granama prlvrede
bllo ~~ predvldeno da 811 to uelnl u vldu hronologlje dogadaja. Drugl od naCina
n• kojl 811 ,.eunalo de 511 to utlnl blo je da ae ta hronologlje prull po granam•
138 D. Colle!
D. Coli~ 13\l
prlvrede. Od toga se. mel!utlm. morale odustatl zeto Ito stvarl nlsu Jesne kod
pojedinlh slu~a)eve; znelo sa za dellmlene podatka. na primer da Ja neko Ilea ga!anterljskom robom, 6 konfekcl)sklh radnjl, 25 trgovlna manufaktuma robe, 12
knjlfara I paplmlce; 19 trgovlna ma§lna, blclkla, optlearska robe I zlatarsklh pro-
zepo~elo trgovatl, all sa nl)a znalo .u kojoJ granl I alieno. · . '• ·
lzvoda., ~0, agentursk.lh r komlalonlh radnjl ltd. .
St~ge smo. u odnosu na trgovlnu polll taka da sa po azbufnom radu obuhvate Ocl 370 kvallfikovanlh vlasnlka I vodltalja trgovatklh radnjl u Zrenjanlnu u to
sva dosad poznata Ilea koja su sa u ovom stogodl!njem razdoblju bavUa trgovlnom
vreme, 107 au bill Jevrejl trgovcl, 9 Tndustrljalcl, 4 ugostltelj!, 4 prevoznlcl ltd.
u Zrenjanlnu I doprinela njenom procvatu. Take ca flteocl mocl da lako pronel!u
uenost za koju au eventualno zelntaresovanl. a daljl lstreflvafl mogu dopunjavatl
nadostatke I praznlne. ' · . POOACI 0 TRGO~ACKIM RADNJAMA JEVREJA

Za ostala prlvredna grana traien je uvak najpogodnl/1 na~ln a obzlrom na podatke ABElS V~ trgovina galanterljska I modne robe, otpoeela red t&45. godlna, 1 prutala
1868. ualad uoba porodlca lz grade.
I ostala okolnostl koje bl omoguelht da sa flnjenlca prlkalu Ato kompletnfje I
potpunlje. AOL.EJI, trgov~kl putnlk, pomlnja •• u knjlgama grade 1872. godlna.
ADlER Jozeflna. trgovlna metovltom robom, otvorena 1903, a vodlla I• Nell Beranjl,
rod. Adler.
.... TRGOVINA
AJBENSIC lfo. trgovac metovltom tobom ocl 1895. do 1902. gocllna.
AJZENSTETER Simon 1 Co., optre trgovlllko preduzeta. 0 poteclma ova fwene zre.
njanlnske IInne pisall 1mo u odeljku o doseljav1nju Jevrejo 1815. godlne. kad je ova
Zrenjanln ja joj od davnlna blo poznat koo trgovacko mesto. Jedan dokumanat porodlca doila u ZrenJanln, kupilo ku~u 1 zapoeela a monufaktumom !rgOYinom. Oko
govorl da je u njemu adrian vahr vee 1331. godlne. Madutim, trgovlna u njemu t85S, aediAte firma bilo je u Se~edlnu, a l ill)ale 11 Zrenjanlnu, Temlharu. Elulaleher·
varu Hoclmezevamelju Makou I druglm mes!lma. lstaknutl ¥odlteljl ova 1'1JDV&fke fir·
doblja veel znafej tek oko 1769. godlne, kada je mesto carskom prtvllegljom
pod1gnuto na stepen trgovillta. Srbl flonovl Srpsko-grfka trgovacke kompenlja
me u Zrenjanlnu bill ~~~ Ajzenlteter lgnac od 1888, Rthord I Robert ocl 1891, Nandor
1 Robart oc1 1916. 1 drugl, Rlldnja je preslela da rtdl oleo 1930, kad Je prello II druga
stveraju u gradu poznatu gradslcu carllju, danainju Ullcu Merlala T1ta, fl)e au ruka.
prvobltne zgrade mahom lzgorele prllikom katastrofolnog pofara kojl ja 1807. AJZlER. trgovae, ubelelen I• 11 gradske knllge 1866. godlne.
godlna unl~tlo centar grads. . . AJZlER Zlga, njegova trgovlna melo¥1tom robom otvorena I• 1890, pres1ala d1 111dl
1902. godlne. 87 od 1 fivota•
Vee krajam XVIII I pocetkom XIX veka, umnogom sa menfofu nazort tada§njlh AJZLER Jakob, trgoviC, flveo 11 Zranjanlnu do 1879, kad J• umro u • II In •
srpsklh trgovacklh magnate u Zrenjanlnu: onl na trgovlnu poclnju gledatl kao na rol!on je u Makou. d 1902 gC)o
zanlmanje nlze vrednostl kojim se ne bave !judi Jz vlllh dru!tvenlh krugova Jz A!ZLER Upot. trgovac, roden u Sarbogaru, llveo le I radio u Zren1an1nu o. •
redova plemstva I driavnlh flnovnlka. Onl svoja slnove daju na Akoiovanje·, • dine. ked )e umro w 60. gocllnl flvo!a. do 1881 kid
AJSNER Emonuel. lr!IDYac rol!en u Teunu u Slezlll. r.dlo u Zran)an1nu ,
trgovacke radnje prelaze jedna za drugom u ruke doseljenlh jevrejsklh trgovaca je umro u 60. godtnl tlvota.
ko/1 ovde I pored ogranicenja u poslovlma I smatnjl koje su lm flnjene preuzl· AJZNER, trgovac u Zrenjanlnu, pomlnje sa 1906. godlne.
maju najveel_ dec trgovlnske delatnostl I postaju njenl stvaml noslocl. To ae
narcelto zapaz_a posle 1868. godlne ked su Jevrajl u pogledu naseljavanja, atlcanja 1
BELA Rlhard. ocl 1921 . godlne JIOSTittaolv~~~c~lkb~rogl;~IJ:.,·~:.:IJ~:cr:~~a t~r:"';:l.j:
l~ovlne I zammanja lzjedna¢enl s prlpadnlclma druglh narodnostl. 1892 a nalazlla •• u danalnJOJ ovo •
doportovln u Beograd, u kojem je llkvid!:':' atarlh atvarl ll. 1936. ' godlnu.
Poslove trgovlne obavljall su znalackl I aa lzvanrednom analazljlvo~eu; u po)e- BAK Roull)a nalazl •• u splsku proda k rob do doluka Nemaca. a potom )e
dlnlm granama trgovlne bill su upravo nedostlzni.
8 BALAZ Andrlja Je dt1ao 1rgovtnu manu1a turne e
u Beogra~u llkvidlron potettcom 194 · ua:::,~~ 1 nlmber!ke robe koJ• )e. potela da radl
2

Prema ·podaclma lz MonograiiJe torontalske lupanlje, na pralomu dva veka 1900. BALAZ I SINGER lmlll IU trg~~nu I I IU bill Ferenc Singer I lio Balu.
191 t, a prestala 1913. godlne. un c ocl . do 1901. godlna.
1699
godlne bllo je u gradu 756 trgova¢kih radn/1. dok Trgova¢ka komora u Tamllvaru BARTA, trgovac, pomln)e •• u dol<umenllma gr~d•m robom pomlnle •• 1936. godina.
1
BAUMGARTNER Jovan. vlunl~~'9f' ':,k'c': fu:~ odakle )'a neotao.
lskazuje lste godlna 450 trgovDcklh radnjl. Koncem 1937. godlne postcjale au 1

ukupno 594 trgova¢ke radnje cd kojlh au 140 bile bakalske me!ovlte 1 kolonljalna, Oeportovan 11 Beograd 1941. Ill' potela de radl 1900. godlne.
1
26 flrml ja trgovalo hranom I poljoprlvrednlm prolzvodlma, ·122 radnje su bile BAS laldDf', trgovac me!ovltom tobom: trgov n~n~ melovllom robom koja I• otvorena
trgovina /&Ja, ilvlne, flvotnlh namlmica I plljarske radnje. 7 trgovlna poljoprlvred- BAS Malvina, rodena Slezlnger, lmala ja trgov · · · · ·
nlh alate I malilna, 17 trgovlna gvofdarske 1 staklarske robe, 6 trgovlna kolom 1 1900. godlne. krotke robe kOJU Ja vodlo Hugo Kon; radnja
obueom, 17 trgovlna gorlvom I grac!evlnsklm materljalom, 36 trgovlna kratkom 1 BEK Adolf je dt1ao trgovlnu pomodne 1
)e otvorena 1910. gocllne.
140 D. Coli~
D. Coli~ 141
BEK Gllbor I Geu. vlun!cl trgovfne rui!nlh IUfiC1evfn1 I ugl)l ko)l Je PGtel• d 1 111<11
1909. godlne. Gllbor I• trldesetth godlne lmeo I trgovK!cu egenturv I ZMtupnlltvo fa~ BIUC .Ioven, trgovec: bno6nom; radnjl je o~ene 1178. godlne I poelovela je do 1910.
r!ke ltofove lz Kule. Ubljon )I u Beogredu 1941. godlne. godlno 11 giiMID) ullcl.
BEK udove Reglne, vlunlca m~~nufek1Ume I"IICfnje koje •• pomln)e 1936. godlne. BIRGER Arpad lrneo J• trgovtnu mlllne I tehnl~ke robe kojll )I otvor!o 1929. godlne.
BEM lzrael, rodorn lz Sordehelje, prellleo je 1870. tuvenu r1dnju L Plre u giiVIIOj BIRGEft Koeta, trgovee, lmao je rednju lhallnaklh delOVI I ilvltlh lhallna 11 poelecl-
ullcl. Rednju J• vodlo ,.mo 4 godlne, jer J• 1874. umro u avojoj 45. godlnt od tserp. njof decenl)l pred drug! avetskl t1l.
Uenoed. BLAU Befnat. trgovec radom lz lon)hoda; I"IICflo 11 Zrenjlllllnu do 11193. godlne, kad )I
BENDER Salemon. aenz•l lz Arade, flveo I I"IICflo u Zren)enlnu do 1905, k1d J• umro umro u 56. godlnl IIvoti od areane kapl.
u 72. godlnl tivoli. . .. . BLAU Jlkob, trgovec; lz Pakb, pomlnja u u ZtanJinlnu do 1898. gDCWM.
BERGENTAl Albert otvatlo je trgovlnu 1905; godlne 1935, trvovlne je prodavel1 m• BUVAJS Mat, trgov.c; !mao )I pomatu konlekcl)aku trgovlnu ko)e Je poeele de rldl
lovltu robu. Ubl)en u Beogr~du 1941. godlne. 1878, I ,...tala 1902. godiM. . · . . ,•
BERGENTAl Defe, prevomlk; po11o Je zepoteo u Zren)enlnu 1919. godlne; lmeo 1• BORAl a.m.t lljoA lmao J• trgovlnu ko11 •• bavl\1 otkupom )IJ• ~ ad 1912.
rezgr~~~at poseo po caloj zemljl. Deportovlln J• 1941. godlne u Beogred, ell je njO!fCMI godlne.
eudblna do danas ostala nepomete. · BORAL Mertln, v!aanlk trgoylne gradev!nakog I ogrevnog materljale •Materl)al• I trgo-
BERGENTAL lazar, njegOVI trgovlna otp«clme I alroYiname zepotel1 )I da radl 1918. vK!ce 191n1Utt1; potlovanja zapot.a 1932. godlne. God1111 1941,· odveden J• u Beogred
godlne. U k"'"IJim godlnome bovlo ae torbet enjern; 1941. odveden je u Beog111d ell na Sajmlite I ubljen 1942. godlne. ·
mu je dalje eudblne nelzvesne. · . . ·. · ' BOSKOVIC Dezlder, trgovaekl putnlk pred drugl avetskl ret. Godina 1941. odveden J•
BERGENTAL lljot, trgovoc, odveden Je 1941. godlne u Beogrld u kojem je ubijen. u Beograd, all )e njegova del)a eudbllll nepozn1t1. · .
BERGENTAL Maksa lmoo J• trgovlnu hr~nom koje je potel1 de radl 1931. godlne. BOSKOVIC Oton, trgovec;, reglttrOYIO je avo)\1 trgovlnu gotovlh odela 1935. godiM.
BERGENTAL MlkJa MI.. trgovec alrovlname; red je zepoeeo 1915. godlne. BRAJER Mavro poelovocSa prod8vnlce gotCNih adele tvOmlce oclela •Tivlr• lz Varal·
BERGENTAL udOVI Hermina !mole I• trgovlnu kolonljelne 1 bakelske robe 1 zabel• dine; deletno6t' zapoCeo lzmedu 6va r~ta, a lrne podlteka de )e pretlveo 1"1t I de liYI

=~~;ctAlojz. vlunlk trgO'IIM ...... oBanacl)l•, posloveo I• . u Z..njenlnu poalednje

lena )1 11evldencljl trvov1ca 11 Zren)lnlnu 1936. godlne. . '
BER_GENTAL. trgov.o;: bez druglfl podoleka, ubelefen 11 podeclme o trgayclrne 1895.
god1ne. decenlje pred diVfll evetsk1 ret.
BRAUN Adolf eenz.e1 kojl 11 doeall 1z SlvCI; bovlo H trgll'lfaelcom delotno!tu u graclu
BERGER Jene, trgovac; 1941. godlne odvlden je u Beogred gde je ubljen. oko 10 godl~. umro je 1873. godlne od bol1111 plufa, kad je lmao 35 godlne.
BER~~ Simon, n)e!f0V11 prodavnlca llkobolnlt. plfe 1 Jplr!tuse nelazlla •• 18112 "exline BRAUN Armin otvorlo 1e trgovlnu Jlglca r komlalonu rednju 1901. · godlne. Poole njeg1
u zg,...,J Plvare. • • 1911. godiM, trgOVInu 1• preurale njegove lane Molvlne rodene Ne)men. .
r.~RG~ IIIj1,
o !I 1ne: trgov8ekl posrednlk, radom lz Rume, Redlo )I u Zrenjenlnu 11mo neko-
nalme, 1897. umro je ad zepoljen)l pluf1 u avojoj 42 godlnt
BRAUN Leopold.lltarskl trgovac; umro Je 1896. godlne.
1 B
·
1916 godlne o~lll )I trgovlnu lllallne koju Je
r.e~;~ .="av:~~~!;'!'::· preuzel1 Je 1905. aodrne trgovlnu Adl~r Jozeflne 1 vodlle =~~.·=• .!'.":'1m~:· gcxt1~• 1• firma prula na Man:el~, • on ~ 1929.
otvorlo atltlj Mercel je ubljen 11 Beogradu 1941. godlne. ·· ·
BERKOVIe Bernat. trgovac ja)lme I flvinom, upot10 je po110 1921. godlne. BRAUN Mork otvorlo 1880. trgovlnu zem~ljaklm prolzvodlml koje )e preettla da rldl
~=:~~::'iu~~:::-:e~~C:~ J• 11 ZrenJanlnu uoe1 drugog avetslcog rata. ell Je 1897. godlne. ' ~ 'gocir 1 iivote.
' ~
11
IIUHBINDER lgnec umro je 1891. bo mlad trgovac 1 .;_,80 je 11 Zr•
:~~~~v~eB~~: pre rill •• bovlla proda)om sltne robe na pljecl. UbiJ- I• 1941. BUHBINOER Simon, t~l purodomtnlk 1 tr~ s~:V ~mro je'
njenlnu oko 20 god4ne. Blo )e 1z ·-·.... •
1
:Srake 1887. u 55.

:;.R~~~f ~~~el, bavlo II trgovlnom u Zrenjenln~ do 1866. godlne, kad je umro 11 gcxUnl llvota. ' .
BUHBINDER, trgovec b.z ozneh lmene, pomln)e 18 1 · II
s0o
exline
'
CEftVES Bale vlasnlk agenture u decenljl pracl drugl avetskl ~ '
1
BERKOVIC Regina. preprodavec; aterJII etvart, pom!nje 11 1938 godlne 1
BERKOVIe Herm1n njegova trgovlne J•J1 1 dMjae • • ' d 1 Senti pomlnje ae 1883. gvu ne.
Ubljen Je 1941. u Bqredu. I zapotele l• da radr 1927. godlna. CINER, trgoYIC kojl je olao 1 ' ed111 u Beo9rad 1941, all mu 11 lz-
BETELHAJM Fr. P lol 1843 godlne tvort J1 k. CINER Anton, vlunllc rnanufaktu"" trgOVIIII. Odv •
poslovlma. KnJib..; 11 nalazria u novo:.rrd!... .... ~!l~ru ko)l 11 b1vtla I lzdevKic!m gublo trig. prod ju nekratnlne 1 pokratnlne ext 1908; ad 1913.
Deunova 1 danea robne kue. 8 - - , """' am. Fater~, koje J• knnlje bile CINEft David I aln, poerednlcl I I I . . . . .
odlgrale ')e va!nu ulogu u kultu,;.oeog~~d· · Kn)l!are J• poslovale punlh 25 god ina, a godfne prokurlet je blo lazar Hondler. · ·
kalondara 1 novlne. Betelhejm I• P~te:''da a;:tt 1 aakl• ,1zden)lme I prodejom lmjlge, CVIRN: trvDYKkl putnlk. bez druglh podetekl, 1900. godl"l· .
aelro aa u Arid. . 1v1 n 11••ratvom 1868. godlne 1 pr•
CILAG. trgoYIIC, bez biiJih podltaka, pomln!e •• u ~llcl kojl danaa nosl lrne ~ra
=~ :c~r=-~~~~l.)e doieo 1z Vrl~e. tldlo je do 1883. ked )I U IYO)oj 29. go-
M1rkovlfe 1902. godlne. · ·
BEHR, trgovac )llln!l)ske n1rodn.o •tl, pomlnje 11 1901. godlna. • lz .Zrenjlnlne; ..pred drugl avetskl tit llveo u Betu•.
DAJC Alfred, trgov.c
142 D. Coll6 D. Coll6 143

DAJC Andrlja,. trgo\lac hrsnom I zemaljaklm prolzvodlma pred drugl avatakl rat. Ubljen EKSTAJN Vilhalm, vlasnlk kotarlll<e trgovine koja ae ugaslla 1873. godlne.
1941. godlne. ··' . . , • • EKtiTAJN Vllhelm, trgoliac l itlrlcama, bralnom I aemenom I vlosnik mllna; poi!eo 1880.
DAJC Bemat, stara111111r; ubljen 1941. u Beogradu. . , , . . .. . . Od 1908. godlne, radnlu je vodlla njegova udov1 Mrna rodena Polok. · · . · · ·
DAJC Valerlja (maloletna}, vtunlk trgovlna kratlcom reborn u perlodu 1892......1897, go. EKSTAJN Jovan I 11n, vlasnlcl 1rgovlno kolom I kflJIOm, obuea11kim I ura¢klm prl·
dine. . borom, koju je allllO'IIO Adolf EkiUOJn 186S. godine. Pod tim nazlvom radlla )e od 1920.
DAJC Vllmol. trgovatkl putnlk; ubljen u lleo!lradu 1941 •. godlne•.. . . do 1936; posla toga prewala 11 Gizela W tajn. Jovanova aupruga. · :
DAJC David, vlaanlk trgovlne kofom od 1909. godlne. EKSTAJN Jolol, vlunik trgovlne kolom radnla J• poi!ala 1880, 1 ugaslla ao 1891. go-
DAJC Dula, vlasnlk komlslone trgovlne lltartcama od 1900: ubljan je 11141. godl~ cline. . . . . .
EKSTAJN Elek Jolef, vlasnlk trgovlne kretom; radnja je poi!ela da radl 1917. godlne.
DAJC Ede, trgo\lac; umro 1897. u avo)oJ 11. godlnl. " , 1 •
EKSTAJN MKd· Jmao pn~voznltku I komlelonu radnju koja je poi!ola da radl .1895, •
DAJC ElJu, vlaanlca trgovlne brdnom od 1878. do 1896. godlne."' prestala 1908. god!ne.
DAJC Emil, trgovac; nestao 1941. godlne. · EKSTAJN S...,..,ol, rodom 1z Navlklada u CatkoJ:. otvono je koflraku trgovlnu u Me,..
DAJC ltgmund, trgovac aemenom od 1889. do 1902. godlne, . c:erovoj kutl t8S9; prodaveo ko1e za mdinska ull!eve, aome I drugo. Umro 1883. u 72.
DAJC H. lgnac drlao je komlslonl I lpedlclonl bii'O p~etkom 1859:· 11th11 ' Proclavnlcu godinl llvota. ·
semen&, vlnarske rObe, teplha, ave6a, kvaaa 1860. godlne 1 lozova u FetetOYOj (Oau- EKSTAJN Flora 1 ain Adolf, vlunk:l prodavnlce kola kola J• reglstrovana 1876, •
novoJI kutl, · · · ugaalla " 1892. godlna. .
DAJC Jakob otvorlo je ulagaonicu koju Je drlao Ocl. 1878, do 1891. godi~M. ENGEl. AJekaandar, vlunlk trgovine pomodne robe, itofova I lensklh mantUa _koJI Je
DAJC Jakob, vlunllt radnje nlmberllcom rObcm od 187&." do 1891. Colao 1z Batke Pa. otvorena 1864. godlne.
Ienke: umro u Zrsn)..,lnu 1894. u 58. godlnl tlvota. ENGELA Leopolda 1Uf1ruga Katalln, vlaenlca ltarlnamo<:o kOja I• oMJ<ana t897.._godlne,
DAJC Jakob I · drugl, !edna od najpOlnatljlh f ltarskJh flrml osnovana 1896.' Posta · J• ENGEL Samullo, vlasnlk trgovlne robom; radnja je otvorena 1856. godino. . . : .
kobove 1mrt1 1912. godlne, vlasnlcl 111 poatall njegovl alnovl Joalf 1 Samullo. Firma •• ENGELSMAN tr;ovac: bel bllllh podataka; tpomlnJa Ia 1903. godlne. . , ..
ugaslla 1940. godlne. · ENGELSMAN• Aleksandar, trgovK; odvoll ga fliiatl 1941_: godlna, all f'IU dalja_1udbma
DAJC Jotef, trgovac tltartcama od 1890. do. 1896. godlne. •· :
nlje JIOUIItl. · · 1 od · 1907.' do 1908.
DAJC Jotef Mll<1l, vlamlk trgovlne vlnom na vellko ocl 1892. do 1893. R~nj~ Je ,;. ENGELS MAN Lajol, vlasnlk trgov•ne l lttrlcama koja Je. pos_lova •
stavlla cia radl 1894. godlna. · . · ·
godine. . · ·
DAJC Jotef I drugovt, vlasnlcl trgovlne od 1893. do .l894. godlne. ' · . :,' ENGELSMAN Mlri<o, trgovac: nestiO 1941. godina. . .
OAJC Joalf, lzvomlk hrana pred drugl avetskl rat; ubljen 1941. godine, ENGELSMAN Rullca. vlasnlca atarlnamlce pred drug! avatakf rat. .
ELCER Merle, aenzaJ; umro 1867. od tuberkuloze u 26. godlnl ll~o ~ u perlodu od
DAJC Martin, trgovac mlliovltom robom od 1899. godlne. · . ,. 11
DbuAJC M1rt1n, tr11ovac; prodavao boje , bralno, alkoholna. pita, gvotda~ku 1 utaraku ro- EADES. zastupnik IInne ·Rekord•, lndustrljskog precluze6a lz Oa je •
1 kolu od 1921. godlne. Ubllen u8eogradu 11141. godlne. · , . 1924. do 1935. godlna. ·
DAJC leopold, vlasnlk trgova~ka rsdnle alnleta 1 reklle Jcoja J~ regl~..,.. . 1879 · ~ EREDI M - · ubtU ga failttl1941. godlne. • .
prestala d a posto]l 1891. godlna. . . • . • . · .'. , - · ••,...._, kao adanln Zranjanlna od 11164. do 1868. ;odine.
DAJC Mar I NAJMAN Herman, trgovct od 1890. do 1892. godlna. · · · .:::.... · ERNST lgnac, trgovac:; pomlnje 18 II' . : .".. ;
·· ' ··· .. .
DAJC Rudolf, vlunlk kolarake trgovlna koja •• uga slla 1872•. godlna; .;·i '
DAJC Franc, bez bll!lh · podataka; avakako je 1z porod lee noseljenlka · 1 pote!Q XIX
" ·•
~~ d lh podatak~·• pomlnje 11 .u razdoblfu od. 1895.' do. 1899.
FAJMEL. llllflkl trgovec, ....z rug •
veka. Umro 1856. u 70. godlnl flvota. .· . -. .
godlne. · od l 859 do 1866 godtnei . blo veoma
DAJC Herman, trgovac kojl 18 dosallo Jz Se~adina.' Umro u -~ · 68~ ~~in1 ~ -~ FAJN Adolf, 'vlanlk trgovine br..na I ipeclflja . • • · ·
lestl pluta. . . . . .1 • •. .. • •
1poeoban trgovac. od 876 odlne
DAJC Samuellmao Ja trgovlnu zemaljsklh prolzvoda,llvlne, avlnja.lalleno. . . . FAJN Filip, ukupac: ugostltellskth oblekall 1 · II • ~- , 1.
DAJKSNER, trgovac boz druglh podataka; pominje ae t873. godlna. • · • : '' ·; ' · FEKETE. trgov-- "'
•· P"""uja, pomlnje •• 1906. godlne. dbi 1
DRESL£R, trgova~kl putnik: pomlnje n 1873. godlne. · ·• "" d avetskog rata; njegova .•u ' ••. .·• e
FELDMAN IAopold, tTgovatkt putnlk - I Ngog
DUBOVIC Jolef, trgova~kl putnlk, rodom 1z Najltato. iJ Zrenjanlnu blo ild "1868. · do od 1941. nepozneto. k govlnl osnovane !904; ubljen u Beogradu 1941.
1879, kad je umro u svojoj 59. godlnl. " · •. FEUMAN Aron, vlasnlk manu1• tume 1' • ·
i~LD Mor, optl~tr; ~ da .radl 1891, a prestao !'Siecf b~ktotatva l9.1l. godi~~. godlne. lk . tanske ode6e; za~ela poseo 1880,
FEUENSTAJN Roza, vlasnlca trgovlna mu • 1. '
trova~~90~~u:~~ita"!~~~~ 3~~~~::.'•· ;~oje
. . . , . ..
trgovJna poiJcprJ.vrednlh . mallna· l• regl• prestal• 1902. godlne. · od 1899 . godine: do 1906. radnju ·fa vodlla· ':"<>-
EKFELDA Mora lena Arnallja, rodena Bllfc vlasnlca •~-·1 ace kavl FELZENSTAJN Fer..,c, trgovac od86011j1olc· radnl• 11 ug11lla 1919. godlne. · ·
aeva; radnJa je osnovana 1913. godlne. •· · w,......
ne n a rs, "' ca I . POl~ va Regina Felz~Mtejn, iodena Rozen k • I osnovtna 1919; bavio •• izvozom· avih
~TAJN Adolf, trgovac; trgovlnu flvotntm nomlmlcam1 1 kol~m · iioteo · '186s~ · ~;;;,;,
. u avojoj 68. godinl. • ,, • · zemljoradniCklh proiZVodl. Nastro 10 u
t
FENJBES 11o, vlaanlk trgovlna ~ranomret:194: godine.
•
,, . . ... · · : · ·,.,;
144 D. ~oil~
FETER S.lamon, trgovac: u koga J• reteno da J• clolao u grad 1819. godine; 1843.
podlgao J• kutu ne . - t u kojoj je dotad bUa prodavnlc:. NA-MA 1 koja nlje 1zme.
njtnll. Umro je 1856. od tubarlwloza u 78. godlnll1vot.. ., . FRJUNO Regina, vlunlca trgovlne melovltom robom u perlodu pred di'UIII IVIIIkl ret.
FINKELATJUN, lltiii'Skl trgcwac:, pomlnje •• baz druglh podatlka . 11165. godine,
FINKELSTJUN Adolf, lltlrskl trgcw•c od 1881. do 1890, kad J• pretao na trgovlnu lplo
rltorn I rakljom. Sa tom delatnoltu Ja pr11t10 1902. I ponovo f'OOeo trgovatl tltlricama.
ANKELATJUN MKat, trgov~kl putnlk od 1934; naotrad.., u Beogradu 1941. godiae.
FINKELATJUN Mor, vlesnlk trgovlne mal ovltom robom od 1909. do 1910. godlne.
FISEII, trgovKki putnlk, pomlnje .. bez druglh podatlka od 1888. godJne.
FJSEll Adolf, vlasnlk trgcwlna stlklom koje Je lntanzlvna rsdUe od 1858. do 1871. ~
dine. . · .
FISER Bell, trgova&l putnlk ~ drugog svetskog ratl, bez drugih podatlka. Poito
Ja odvadan u Beograd IZgublo mu ae trag.
FISER Benl, perjar; ubljan u Beogradu 1941. godlne.
FISER E. J . (avakalco Emanuel, ukupnlk bfanel. nabavl.t-e muetrt •Tapetenbazer.. w
lletu 1861. godlna.
=!.Jakob, trgovac u Perlazu; prodevao ne vallka p11ulj, l ljlva, lelnlke, med 1871.
FISER Julio, vlunJk ~enll.lre u perlodu pred drugt avetlld rat. Strsdao 1941. godlne.
FISEII Merlwa, trgcwac:; umro u Zrenjanlnu 1869. godlne. · ·
FISER Filip I lEVI lgi!IC, vlasnlcl trg011lne lltarlcama od 1883· radnJa )e poiiOYO ,...
glatrovene 1878, godlne I orad nlje prekldala rad. · ·· ' 1901. godlne.
FISEII I WC, vlasnlcl trgovlne od 1920. do 1927, kad )e ost.., VINnik aem flier.
FISEII Mlcl, udova, opt!Car uotl drugog ava13kog rata. • ·
FISER Nlkola, vlunlk trgovlna ruCnlh radDVII 1 kratka robe 1919-20, godlnl.
FISER Terez, 11lunlc:. trgcwlne meJovltom robom uol!l drugog avetakog rata Godin~~
1941. odvedena u BllOIJfad, ali joJ aa audbine na ma. ' FRIDMAN Zlgrnond, lpedltertkl raatupnlk 1907-49. todlne.
FISER Filip, lmao radnJu atakla, porculane 1 ogladala od 1892, do 1903. godlne.
FISL, trgovac:, pomlnja 11 bez druglh podat.ke 1911.uodlne. ·
FISL Jakob, prodavac: zl meljaklh prolzvoda od 1918. do 1941. Nut.-.deo " a~-<..
1841. godine. • v..,.~
FISL Jakel> I drugcwl ' vlaanlcl ~~kog I. oalguravejutag · drult\111: Jakob Fill, Annln
kova6 111gmond Polak. Drultvo 11 ugaailo 1918. godlna.
FWSMAN Joslf, vlnnlk trgovlna kolanljelnorn robom od 11103, do 1907. godlne.
1
~~.s~~~~~ b":~: vl•,!!.'_lc11t1 agentura I komlalone radnja oll\OYIIIa 1921; vodlll au )I
......,. """'"· ..., su •• poaradov~njarn uvoza runovrsn1 '-1 IJ1 1 -•~
nan>elto jufnog v<>U. Praatall da rada 1940. godlna. '"' on hi """"•
:0~$.,?.C::k:g ~~lk trgovlna gotova odeta, osnovane 1919; poal011_; do f>OOatka dru-
=n~e d~.::a~~~~~.:~~· ruma I lllnclja u ;.kJju od 1925, v-teee,no poo
~Lni~~;,:VOV~I putn!k u parlodu pred drugJ avatekl rat. Njagova dalja .ud-
FRJU Guatav, u vrame prvog avatakog t tate
prolzllodima I llokom, all )e late godlna ':r:steo • g~l':' poteo trgovatl zemaljsldm
FRJU Joeljl, trgovac: llhntekom 1 elektrotehn1Ckompo~m~!~~~~L
FRJUOENFEID Vllmol vlunlk ~
FRAJNO Samuel I ~~~ trgovcl
dine Merlcua Frejnd; od '1880 do";'~
•
•=
i'
•
~bll.
u
1937 ,....ne.
' .............. ,_ •
Zlllupnllt\111, OIIIOV&nog 1918, godlne.
.......,
Rbednju )a OIIIOVIO 1821. ~
1 rafa LAJol t Adolf, a otad
o. eo11~ 14s
Adolfovt ainOVI Tlbor I Dura. Tlbor )I nutredao, a Dwa prallveo 1 donal boravl u
lzrulu.
FRJUNO Hajnrlh, vlaanik trvovtne malovltom robom ne malo 1 vallka. Podac:l o radnjl
potlCU lz 1858. 11od1ne.
FRJUSB£RGER Jovan, trgovac: kojl )I doleo 1868. uodfne lz Vrb, a umrD w Zr.hjanl-
nu 1869. od tubericuloze u 29. godlni l lvota.
FAJUSBERGER Jovan, vlaanlk uvo~ agentume I komlalone radllja u perioclu pred
drugt•vatskl rat. Naetm!eo u lleogradu 1941. godlne.
FRJUSBERGER Zalma. vlunlca trgovlna malovttom robom; rednju )I vodlo Jakob. Oa.
nown• 1894, sw-etela 1902. godlne.
FRJUSBERGER L, vlasnlk komlslone trgovlne llvotnlh ~amlmlca od 186$, do 1871. go.
dine.
FRAJSBERGER leopold, vlunlk uvozno-lzvozne komlslona I aganturne radnje od 1921.
godlne.
FRANK l.e!ol. 11lunlk prodovnlee mulk• 1 lansh konlel<clje. Rednju Ja 1887. godlne
osnoveo G..Saon Kowe 1 vodlo )I pod IVO]Im lmenom ked )I preuzao Frink; u aklopu
radnje bile )I I krojlbllca. ujolav tin Nlkola ubljan )I 1941. godlne.
FRANK Fanl, rodana ABRAHAM, vlunlca trgcwlne melovltom robom koju )I vodlo t.
ur Vaj1.
FRANKL, lltarskl trgovac:; dobo lz Vrka 1119. god1ne.
FRENKEL Alfred vodlo )I zastupnlltvo clpela 1z Medllnga; poho de red! 1891, prestao
FRIOENSTAJN, vlanlk trgovlne Mmlnl 1862. godlne.
FRIDMAN Adolf 1 POLAK, vlnnlel trgovlne vlna I reldja 1870. godlna.
FRIDMAN Alfred, vlasnlk trgcwlnl llt1rl~ I zemaljsklh prolzvoda; radn)a )I 01110¥1111
1904. godlne. ·
·
FRIDMAN I IIADIC, prolzvodltl konjeka, Ukara I elJI!no. Vlunlc:l au b\11 Jakob Fridnwl
1 Stbln Milan Radle; preduzat. )I OIIIOYII'O 1903, • pr•atalo d• radl 1904. godlne.
FRIDMAN Jana, trljOYIIC uol!i dtu!iog IVItlkag ralll; eudblna mu II M .....
FRIDMAN Udlslev, wlasnlk manufakturne trvovtn• prad drugl ~Wtskl rat.
AilS 1 drug, tluarakl trpcl; radnju au vodlll od 1932. do 1841. godl~e. Vl•onlel Ill
bill nbor I Alfred Frtl.
RJKS Sandor 1 SPJC£11 Jalcob. vl11nlcl trg~kog drul!va osnoYinOg 18&3; od 18114.
vodlli au ga Fub I leopold Klrtn«, a od 18&5. Kurlander I Fuka.
FUKS Sandor, lpedltlr; poelom 11 poteo bavtH 1887. godlne; 1190. .-a pm lllefon
u unadu. Radom lz S..botiCI , umtO )I y Zran]llllnu 1899. u 48. godiniiiWJtl.
GALANDAUER David, vlunlk trplne melovltom robom; radnja )I -
-~
GAUCIANER Emanuel, graver; otvorlo ja radnju u prodaju nedvrobnlh apomenlka~•
11188.
uodlne. Njegovorn 1 mrtu 1&a3, radnJ• J• praotala de redl.
GERBER Franja bavlo 11 trgovlnom mallnakih delova I blclkala; radnje I• poatojala u
poslednjoj dacMIJI prad drug! avetskl rat.
1909 11odlne Ponovno )I otvorllll 1910, I pres a I
·
GERGEU S.mual - l o )I trgovlnu kokaa. dMotl I uglja 1922. uodlne.
GERE Henrlh 1m1o )I l'ldnju a~elcwltl robe ka~ 1: ~Ia~~' ~!~~~
·
B radu.
bill iu Malvina Gara 1 udovlc:. Leopoldine Gara koja ja ubljene 194I. • eog
= ·
146 D. Coli~ D• .Co116 147

GINS Gavra • vlesnik trgovine !ltarlcama koje )e p~ela da' redl 1909. Ove trgovlna GRINFELD Leopokl, trgovec llteticlmll; PQeeo da nell 1882, ptestao :1891. godlne, •
hrane 1 ege~tura poslojele I• ave do drugog avetskog rata, kad )e vlasnlk ubljen u GRIN~ID Tlbo<', zletar I juvellr 11 decenljl pred drug! IVItskl rat. Prelivao nt 1 lade
·Beogradu 1941. godlne. - · · · llvl II SAO. ·. . . . ., ·. . . ' .. . . . • . ' ..
GISER Arpad lmao ja· egenturu 1 komlelonu radn)u, reglslroYanu 1921. godlne.· GRINCVAJG Henrth, zletar I dfi9UI]ar; PQeao de radl 1891; od' 1910, radnju je vodio
GUK Emanuel, trgovec ugl)em: n]egova radnfe I• posto)ela u vrema pred drugl avetskl Arnold Futakl, 1 od 1912. Albert $vab; ug111i1 •• 1937, godlne. . , . . • ,.. .,
rat. Ubl)en je u Beog!'IK!u 1941. godlne. . . GROS Abrlhem, trgovac: umro 1897. t1 svojoj 92. godlnl.
GLIKSMAN . Devld, trgOVIC ko)l je dobo lz Vellkog Torlce; poteo je ·de trgu]e f it. GROS Adolf, kolerakl trgOVIC pred dnlgl evetakJ ret. Nlltao u Beogradu 1941. godine.
rlcame 1881. godina, a prestao 1891. Umro 11 1899. u avo1o1 52. godlnl. GROS Mertln, VIMnlk kefane · •Beogred• lzmec!u dve avetake :1111. Ubl]en II· Beogradu
GUSMAN Mavro, vlasnlk ugostlteljske radn)e od 1913; ubljen I• 1941. u Beogradu.. 1941. godlne. ., , .·.
GUSMAN Morlc, trgovac fllarlceme ; rednjl mu I• potele da radl 1891, e . pres11l1 GROS R. I lin, · od 1893. drteo m-.f.ktumu radn]u ko}ll je kao lakY• preetall de
1897. godlne. . . .. .. . . . · !'lldl 1896, kad je po1t1le trgovlne meiovttl robe: 1901, otvoren je atetlj, pa je 1902.
prettlle de radl.
GOLDBERGER Bela lmele )e ustupnlltvo I komlslonu radnju kola je potele de redl
1892, 1 prestale. 1902. godlne. . GROS Ferenc, tlnVO 1902. u 48. godlnl Iivoti. · . .. .
· GOLDBERGER ladislav,' vlesnlk trgovlne kratlcom, pomodnom I thnom robom: radnje GROF, vlasnlk trgovlne boje; pomln]e •• 1904. godlne.
je potela da radl 1922. Vlasnlk je odveden 1941, u Beogr1d gda mu ae gubi avakl treg. GRUBER Ede, vlasnlk trgovlne melcwltom robom koje )e potela de radl 1897, a p.,..
GOLDSMIT Upot lmao je radnju · gotovlh adele koje ja p~ela da redl' 1909. godlne: od IIIIa 1902. godlne. '
1!136, radn)u I• vodlla Malvina Goldlmlt rodenao Rozenfeld. · .' : . · · GUKENHOFER, trgovac, pomin)e H u z,.n]anlnu 1907. godlne.
GOLDSTAJN Anton vodlo Ja komlslono akladllte ataklene robe Slgmunda Vajsa. P~eo GULDNER Joslf, vfasnlk trgovlne meiovltom robom lzmedu ·dva ;.,... ~estao . 194~.
da radl 1852.godlne, a prestao 1860. radl preseljenja u Pdtu. · godrne. . . . .. · .
GOLDSTAJN Grzala, vlasnlce trgovlne melovltom robom lzmadu elva avetske rata. GUTMAN David, menufektuml trgovec; poteo de !'lldl 1885, I ptestlo 1902. godlne.
Odvedene 1941. u Beogred gde joj 11 lzgublo trag. GUTMAN Eduerd, trgOVec flvotnlm nemlmleeme od 1878. do 1897. godlne. • ·.
GOLDSTAJN lgnac, trgovac dollo lz Perleza: bavlo 11 trgovlnskom delatnol~u od 1883. GUTMANA Jalccw1 udcwlce 1 ainovl. vlunlcl veletrgovlne kolonl]olnom I kratl<om robom:
do 1914, kad ja t~mro od rake u avo]oj 64. godlnl. . lmlll IU I veleprvcii]U cementa: firma je OlnDVIftl 1892. Mor Gutmlll J1 tlmtO 1920,
GOLDSTAJN Julius, trgovac lz perloda pred drugl avetakl . ret. Odvoden je • u Beograd Bell 1934, Daniel 1940, lmre je ubijen 1941, a Joven je praftveo I ~da llvi u Zren]anlnu.
gda mu 11 lrgublo trag. · GUTMAN 1 BEK, trgovcl flterlcame: vlunlcl !'lldnje bill su M.or Gutmen I Simon Bek;
tlOLDSTAJN Meks'e, tigov.c · u poslednjoj decenlll pred drugl 1vatakl rat. \Jbljen u rednje je pte...Ja da radl 1902. godlne. · · · ,. • . . .
Beogradu 1941. godlne. GUTMAN, trgovec: vtnom, pomln]e •• od 1870. do Ia& I. godlne.. : : .·
GRIN Eugen, trgovac; odvadan 1941. llzgublo mu 11 trag. HAJDUSKA Zolt111, tr9ovac; umro 1908. godina. . · . · · · ·
GRIN lfo, fltal'3kl trgovac u godlname u~l drugog sveLskog rata. HAJDUSKA " - · trgovec melovltom robom od 1889, a od 1904. prodevao I ogravno drvo.
GRIN Simon, vlesnlk trgovlna ' llterlcema koja ]a radlla od 1882. do 1888. godlne. . HAJDUSKA Stev1, trgovec, rodom lz Sterl Morevlce u Batkoj; t~mro 1888. II 82. godlnl
GRIN Simon, osnlvae opltatrgoval!kog drultve: elenovl su bill Simon I' David Grin, llvo,.. ·· · . .· · · • .:
zat1m Simon I sin 1891, Henrlh 1893, Alfred 1903, kad fa drultvo prastalo de radl. HAJFELD Zigmond, fltaraksltrvovac od 1892. do 1902. g~lne. . .
GRIN Simon Mle~l. trgovac, lmao )e trgovlnu melovlta robe ko]1 )e potele da radi HAJFEID Zigmond flterskl trgovac od 1918. godlne. .· . . . ·.
1892, 1 prastall 1902. godlne. ... · . . • , . . , HAJFELO frldrlh, ~letnllr trgovllll h,..norri od 1924. do 1941: .godlne. Ubljen kod Jabuk~
. GR\N Hanrlh, trgovac lz perlodl pred drugl avetskl rat. Ubijen 1941. godlne 11 Beogradu. 1941 godlne · · · ·
GRIN Henrlh Joehlm, trgovac 1z Elemlrl; umro 1899, u 31. godinl flvota. : ., HAKfR lg.,..;, trgoval!kl putnJir, ·radom 1z U]vere. Un\f'o 1819. ad tlfus• u IVO)oJ 23. Qodinl.
GRINBAUM Vllhelm Mledl, vlunlk atoverllta mulklh 1 fensklh ·adele, Radnle jlod tim HANDa5MAN Zlgmond, tfgOYIC melovltom robom od 1910: ubiJin 1941. godlnl.
lmenom pomln]a ae .1865. godlna. , . . ,• . , HANDL£R llzar. trgCWIC perjam pred drug! evetslcl . rat. Odveden 1941. godln•; .~'. m.\1
GRINBAUM Vllmol, trgovlne mulke I fenske modne robe 1 doma~e radlnostl· vlesnlcl ae lzgublo trag. · • ·· ' :. · ·.
au bill Arnold, Fridel I Pauline Grtnbaum. Trgovlna Je r~glstrovane 1894. !!Ocrina. Od HANDLOZI:R Kerlo,lf1ICWIC matovltom rolom prod dtvgl evetskl rat. ,: ... •, . .•
~922. vlunlcl au udove · Marvlte · Urban, Vllmot 1 Andrija Urban, k«~]l ·1e 1931. latuplo. HAS 1 Co vlunlcl komlalonog lzvOzn<HIVOmog preduz~• osnovenog 1925. Ire ostavlne
Marglte je nastala 1941.godlne.
lmr. Hase~vlunlcl .., postlll Marljl Sakal] I Emtl Sekllj. .. . .
GRINBAUM leopold, ·vlunlk trgcwlne · mulh I fenske odetiJ 1 modne rob~. Najst~rljl HAS Nlkol~. trgovac melovltom rol0111 u parloclu pted drugllvetslcl ,..,, · ' ~ · od;~
podecl potlfu lz 1858. godlne. · . · - ·
HAUlER Armin Tmao Je zestupnlltvo •• proda]U ••tovodl ~~~~~.:::' prlllk;;,! tran-
1
'GRINBEJIGER Adolf, vl11nlk atoverlilll drvate 1 ugl]a 1 kupatlla na a·e ga]u, 'o.n. 1898:
od 1921, litaraka trgovln1 eljl 111 vla1niCl Adolf Grlnberger I Semullo Klajn. · HELER Janke vl•sniCI trgovlne melovltom robom . •• . . ' .. . . . " .' ·• :
GRINVALD Joref pomlnje ea 1888, godine kao prodavec zemeljsklh prolzvoda. · aporta .levraJ~ 1941. godlne... · , · umro u. f~~· n;, 1907.' u' ~t.. Vodlnl llv01a.' .
1
1
· GRIN~LD Armin, trvovac; Imao Je radn]u aetov1. neklte, Jlva~lh inallne 1 · blclkale, HEL£R Jofef, tr;owc: radom lzrodBeod ' I•J• I llvlnu, 1 od .193t. I lelcovlto. bllje.
osnovenu 1924; od 1928 godlna; 6fanovl firma au bioi 1 Adolf Engel. Annln 'le ubljen
u Baogradu 1941. godlne.· . .. .· · • . .. ·
HEL£R Mor trgovec kojl J• p eveo 11pun, . ...a-~..
Umro 1932; 'naslednlcl 111 bill Alfred Teualg I Helenw• .....,.._.
_
1.48 D. ¢oflt D. Co1J6 149
HERMAN lutur, vlatnlk trgovtna mallnskJh cllllova I pogonsq ll\lltatljala. N..tao 1941. KADELBURGER Filip, trgovac lzmedu 1174, I 1898. godlne. DoNo )e lz Kumana· umre
godlna. . , . .. , . . ..... . , • 1 : ·~ u Zrenjanlnu 1896. u avojoj55. godlnl. · ·. . .'
HERNFELD Rudolf, vtasnlk tr;ovlne kratke, oal•ntertjake I manuflktume robe 'od 1833. KAlAl Andor, lfVOYIC; pre!lveo 1941. godlnu I rat. pa Ucla llvl u Julnoj Amerlc.l, ·
Nestao u Beogradu 1941, godlne. . .· •. • . , :, : . KALAl Eugen. vlaenlk trgovlna lltartCJm•. _ . , , 11118. godme: 1941. tzgo.Oio mu ae
HERC Volt, trgovaekJ putnlk 1z Ceolea; umro 1866. u Ztenjanlnu od kolara u 22. godlnl 11'8g. Od 1927, kompenjon mu ~ blo Lldlelav Kelfel, 1 od 1932. doktot Later Hlftdler.
llvota. . .. · , , t • • •••• KALAl Terez!Ja, vlesnlce trgovlne matovltom robom 1936. godlne.
HEIICOG VIUm, 11--. trgCMIC uool drugoo a~ 11111. : • · • : •• • . • ·' KANIZA. blrtal, 1873. godlne.
HERCOO I drvt, vtnnlcl trgovlne uglja I drva pred drugl aveteld rat. . ,. , KANIZA. poarednlk 1910. godlne. '.
HERCOG £lula I drugovt, vlasnlcl trgovlna koja )a proda\nlla J•J• I l lvtnu: ·aa._.... )I KAN!2A. aenzal; pomlnja ae 1aa.. godine.
1805. lead au ja vodll! f>ula Harcog, Samet I l.ajoi Bol'lll.. Prestala 1il1, a ponovo radlla KANilA, trgovac u kvartu BucUak 1819. godlna.
od 11117. bel 1U ja vodllt Hen:og I Gergel) aamual, ali . ~ &amual lttuplo ISla godlna. KANilA Adolf, tr;ov1~1 komlalonar; umro 1881. u 21. godlnlllvola. •·•
Od 19UI. tr;wlna drve!ll, uglja, ulja 1 benzlna; prestala 1937. godlne, Jullje Hareog .te
ubijen u 8eogl'8du 1941,godlne. KAN12A Leopold,lltarskltrgovac od 1881. do 1890. godlna.
HERCOG Samu, fltarskl trgovac pred dlllQl avetakJ rat. . , . , . KANIZA Jotlt, trgOYIC 'melovftom robom; pofeo 1920. godlna.
H.ERCFEID Alabandar, vlalnlk cpUearake rtdnje; ub!Jan u Baogradu 1941. godlne. . KANilA Filip, ntlrup1C11rot!ear od 1892. godlna.
HERCFELD Vllrnoi, vlunlk trgovtne clpela, osnovane 1919. godlne. . . KANIC Bela. vfaanllc trgovafke aganture 11 poslednjOJ deceN!I pred drug! avetskl r-1.
HEH7 M1ri<ua, tr;OYIIC 1>: CantiYira; U ltenjlftlrt cloho 11103, 1 U11\r11 1913. od boleatl Ubi)en 11 Beogradu 1941. godlne. ·
piU<:a u 54, godlnl t!YotL ' ' . .· • ,.. KARDOS Andor, bavlo n trgovlnom atolca od 1923. godine aa Zenom ~16tajn0m.
HILER. trgOYIC, bez druglh podataka, pomln)e •• u Ztenjanlnu 1865. godlna. · KARDOS lmre, lltarsld trgOYIC od 1920. do1921. godlne. . ··
HILER, STAJNICER I dfuJIO'If, uatupnlc.l piYara lz Kallar1Je: !*eU c111 rada 1!101. 9QdiM. KARDOS Ma!lja, vlunllc at1retln1miCI pred drugl avetekl rat, OdveM Ill Nerncl, PI
Clanovl druitva bill IU Geza Stljnlcer, Laslo Hiler, dt &amu Mangold, c1r 0eza J'elat 1 mu ae gubl ITaO·
firma FrtJnd S11n11 I alnovt. · · KASOVIC Mavnt, vtasnlk manulaktume trgovlne p.ed drug! avetslcl rat; umro ne ~
HIRT91STAJN Evganlja, vl11nlce ~ rutlllh radovi. Otrovala ,; UMt_'. ne bl ptla
llva u ruka nacletlma.. - . . , .. .
da , .
kavtl atrehote rata.
KASOVIC O.!ktr, trgovac: ubljen u Beogrldu 1941. godlna. · ·
HIRTENSTAJN l IIAJNER IH!rtenitajn Marlwa I RaJnor Jalali. vlunlcl trVo~Klce· firma KASOVIC Salamon, trgovee kOjl •• doeelio II Kucura u Batko): umro 1807. u r«>joo 74.
za komlslona poslove. Preduzete .te osnovano 1889, a .Od 1891, bJo ~· vialllllt Metlwe godlnl. ·
Hlrtenltajn; ugasllo •• 1921. godJne. . , · . . KAUFMAN 1 drugovl, vlasnlcl agenture 11 koks I ugal) prld m 1941, godlna.
HIRT91STAJN Marltua I aifl Ander vodili eu k~lirci~, poalove"od 1921, godlna.': KEVESI Emil, vl11ntk trgovlne melovltom robom 1936. godlne.
HIRT91STAJN Simon, tr;ovac lz £>ert; umro u Zrenjenlnu 1912. u lvo)oJ 49. godlnl. KELER Ferenc lltarskl trgovac od 19111. godlne.
HIRS l.ejol, trpac; pofeo da radll891, a preSiao 190~. godlne. · · KEMENES Oaki~. vlesnlk trgov1l h agonture !zma!!u dv• avetska 1'818.
H0t£NDER, aenzal, bez bll!lh pod1taka, pomlnJa ae 1867. godlnt. • • · ' ·· : KEMENJ Arpad, trgovec: trgovtnom drvete, uglJ• I kr«a ~eo •• bavltl 1922. godlne.
HOlENDER Simon, lltanlcl tr;ovac od 1890. godlne. Ubl)en u Beogradu 11141. godlne. . · · · ·
HOUNGER Kltlca, Vlnarelcl ITgovac od 1925. godlne. . ., . . ·. ' kENIG David. torbar; nostao 1941. godlne
.HOI.$TAJN Zeno, trgovac uQCI drvtog avetskog r.t.a : nestao 1941, godina.. KEJ'IH Aleksandar. tr;ovac melovltom robom od 1896· gocllne. Ieima ~ 11111,
HOROVIC Geza, ~lslonar lz elba; umro mild u 18. godlnl llvota. ' • .· · KERPNER Lajoi, trgovac; trgovanje llt~rlcama I livolnlm ntmlm .
HOFMAN Gua, trgoVIIQ lz Zranjanlna; uoe1 ~gog evetslcog rata 11vao u Zagreb;,.- · godine.
KIRSNER Roza. trvovac: !Mnom: umrla 1899. u avo)oJ &e. ,.....nl.
.......
HUBERT Rete, ~.W putnllc: neatao 1941. 11Qdlne.. . , .. • .··• ·. :· · .•
KIHOORFER, trgovac; pomln)a ae u grldu 1881. godlne.
·JAKOB b ldor, truovac: drtao u Feterovoj kuti· trgovtnu llvotnlti n1mtrnl~ ' ti!QS· .,_
erto •• biiY!o UVOZDnl boa~naklh lijlve, Dnlh8 1 allfno. · · · • Kl.AJN Aclolf, trgovac: ne.tao 1841. godlne. • biJ ~~ · tMI. godlna.
KLAJN Arnold, vlasnlk ~ka agenture. u en 11 .
JAKOB Jullua, vt11nlk tr;ovtne 2em•IJakllt prolrvOda lioja I• regrs!nWana' is7s:=·j;
:u"u~;ila
ktAJN Bemat, trgCMIC llvotnlm nam!m!Ciml od ' 882· god1n~ Jz~u 11v1 avebka rata.
•• 1881. todl- ' '' ' ' ' ' ; .· 1
KLAJN Eugen, pradstmlilc fllljale robne kluta· ~ 1911. godlne nastlllll• nJo90Y*
KAOElBURGER Davtd; trgovao; _ , : 1aa.. u ' l."godlnl ~~~- •· · .••. . :· • · ·• ··• KLAJN laldor lmao Je trpafko JastufMII tvO. . - - '"
KAOELBURGER l.eu.a Cvldl bankaretvol.· · ' . · :,. • · · ·. ·. ' : .< . ' " lldova Glzela, a 1925. .Ia preSiala. od 11111,. 1ass. 11 35. godlnl Jlvola.' ·
KADEUIURGER leopold, tr;ovac: neetao IMI . godine. : , . . , · •' , ~ ;· Kl.AJN Leopold, trgovatkl komlt fONr: unwo ,
1891
~~lf,u~:. Ede .•1 .MISU~OV Nlkola, ~rbln, vlunlcr. trgavtn1 JColonlJelnom .rObom KLAJN Leopold mladl, tandler od 1870. do · godlne. trgovtne moloYitom moclnom
klAJNA Upot1 udova Jull)ane. rodene Lager, vlasnkl
KADELBURGER Sandor, vtaenlk. ttgolllne malcwlton~ ~ koja ~ ~~ da. 'r1ull 1914 robom od 11108. godlna. · odlna
godlne. .. ... '" · • .... · · klAJN Marlja. trgovee brlinom od 1876. do 1911 · 9 ·
 1.so o.:cou~
D. Coll6 151
KLAJN.Marico; trgovac 1881; umro'.i89J. u awjo) ·111. godlnl.
KON Mavro, trgovac; ubljen 1941. u Beogrlldu. .
KIAJN Marico, ltyovac: ubl)en u Beogradu 1941. godlne.' .; •· · · :-. · '·
KIAJN Mor:·trvovac: ubljen u Beogradu 1941, godlne,· •· • KON Mor, trgovec mdlrwna; potao do radl 1912.godlne. :. ,, , ..
KON Simon, trgovac alrovlnama od 1878. do 1897.godfne.
KIAJNA'·Mono ud9vfca Nina•. ~ena Ha)~u!ka, vlasnlca ti'ljovlne brUnom. • ·. : ·
KIAJN Natan, trgovac; nest8o .194i. godlne. ·.' . .. . :· ' • • KON Tobtja!, vlasnlk trg<~V~eka radnje melovltom robom kola je potelo 1890, a· bon-
krotirala .1912. ~ne. . . ..
KIAJN R. vlasnlk sterlnamlce ISM. godlne: · '·:. · ' . '· . ·· . KON Flori, ouvlasnlk bloskopa u ortalduku aa Milovanovfm, Srbinom. UbiJ- 11· aeo.
KIAJN Samuel. trgovac melovitom robom: 1895. upoeoo d• prodaje lokovlto billa
Samuelom Plsele, all )I ve~ lste godlne presteo I 1901. 'neatevlo· rad keo trgovac me-
ae gradu 1941, godlne.
KON Franja, trgovac: ublll ga Nemcl 1941. godlna. · · ·
lovltom rob om. . • · . · '- · ·•
KIAJN Rllp.ltyovac; ubljen u lleogradu 1941. godlne.; ,s ... KON Ferenc, trgovac kojl 11 doselto ll Dule: ~~mro u lranjllllnu 1913. u avojoj Sls~
godinl.
KIAJN Herman, trgovac poumanterljom od 1868. do 1908; doho je lz Nadlaka. Urnro KON Hennlna. ~ana Miler, vlasnlca trgovlne nlmber!kom 1 kratkom robom od 1894'.
1908. od raka jetre u 58, godlnllivote. . do 1902. godlne. . · .
KOVAC Andor, trgovac ugljem .1. drvetom: ubljen u · Beogr~du 1941 •. gcidlne. KONA Huga udovlca Vilma, rodena BEK, vlosnlca lrgDYina kratlcom I manufllktumonl ·'
KOVAC lgnac, trgowc todom fz Segadfna; .. umro 1909. u avojoj 58. godlnl, roborn od 1924; palo pod IIKI/1925. godine.
KOVAC Franja, vlasnfk· radnja lekovltog bllja koj~ Je. ~el1 1938. godfna pod nllfYOIII KRAKSBERGER Bela, ber bli.tlh podataka, naateo 1941. godlne.
.Jugoherba•. . KRAUS, aenzal; pomlnje •• 1887. godfna. .
KOLF laldor, ltyovac perjem; ubljen u Beogradu 1941. godlne, . . KRAUS lgnac, trgovac lz Paku: . umro 11 Zrenjanlnu 1909. 11 IVOjoJ 57. godlnl.
KON, trvovac hranom; pomlnja •• za period od 1864. do 1867;godfna. KRAUS laak, trgovac vanom I rakljom: ubl)an 11 Beogradu I!WI, godlne.
KON, "trgovac; umro 1859. u avojo) 23. godlnl. I<RAUS Jakob, torbar; ubljen 11 Beogrodu 1941. godlne. ·
KON, kolarskl trgovac pomlnje sa 1879. godlna. KRAUS Jullje mild!, vlesnlk trgovlne drveta, ugllo, cementa, kreta I graeeVInskog m..
KON' Adolf; 'trgovac lz lrenjanln~; !lOti drugog svetskog rata ffveo u Subotfcl; audbina tortjaiJ· flr!NI Ja reglatrovana 1921. Bovlo 11 I lrvozom drveu. u lnostranatvo. Posla
mu je nopomata, . . JG me~ecl koje je proveo u koncantrocfonom logoru u Mauthauzenu vrotlo •• l lv. . ·
KON Albert, lftarskf trgovac: ubijen ·1941. u Beogradu · · KRAUS leopold, zastut>nik latarske. Iinne. •Flier Lavl I Vlnter• od 1868. do ~873; u
KON Albert, t;govoc iemal)sklm· profzvodlma od 1m.'do 1881. godlne, Zrenjatafn jo cloiao II Betke Topola. Umro 1896. u awjoj 63. godonf. ·· ·.
KON Alak5Wldar, trgDVIc 1897. godfna. KRAUS Rola, ro&na Vall, trgovalo ntmbertlcom IObom od 1895. do 1902. godtne. ·
KON Alebandir, trgovoc; ubtien 1941. u Beogradu. ·• KRAUS Filip trgovac 1emenom; u lrenjanln aa dosello lz Betke Topole. Radao Je do
1899 kad )o umro od zapaljll<ljl pluta U 35. godinl liYOII. . .
KON Andrlja, trgovoc; ubljen 1941. II Beogrlldu. ·· · KRISHABER Emlllja, vlasnlca ltgovlne lavetfh mdlna od 1870. godlno. •
KON Aron, trgovac llvotnfm ,namfmlclfn!l, olkoholnlm pltl!NI 1 vlnom koler. . KP.ISHABER Karla, trgovao je kratkom IObom od 1861; pao pod a total 1864. godlne..
~i:~> trg~c lzl.!ale Mirgltfce:. um~ u. lrenjonlnu .190~. u ~joJ 30. godtni od KRISHABER leopold, trgovac; umro 1868. M 63. godlnlllvota. . k
KRISHABER Regfno, ktl fuvenog trgovco Salamon• Fetera; 1858. lmola Ja trgovt'f ~ens e
KON lgnjat, trgovac u lrenjonfnu od 1849, do 1861, kad ~- · P,.a~llo Bee. u odete, 1 1860. ~ku radnju; bile ja I vlaanlca kupotfla na BegejU. Pre~ll 1 . • "":
KON lgnjat lmao Je trgovlnu posuda 1 porculon1 koj1 Je ~ela do radl 1887 p,.
sta11 1902. godfne. · · . · · • 1 alule 1864. godtne. · · · ' do 902. godtne ·
1
KRISHABER Simon, trgovac grodevlnskfm meterljolom od 1888. • ·
KOdO~Jgnjat fmao ·)e· ti'govlnu fftarlco I veleltyovfnu •lkoholnlh pffa' ~ 1920 godlna
10 KURLENDER Antal; brodsld prevoznlk lz Peite; doselfo· I I u lrenjanln 1884•. od l91 !·
voven 1941, PI rnu ae fzgublo 1111kJ trag. ' .' ·
KON laldor, trgovac meJovltom robom od 1889. do 1891. godlna. · .• · .~ !mao f. drvarsku radnju. · · do
191
7 kada )I umro Na nje-
KURLENDER lmre, vleanlk ltomlslona rlldnje otsdk ~~~·11 Preffv~ll Anton Mladl 'ttvt s.odo
~~.;,.-:o:'!i.=~, 1862d trgovao ko!om ·,· l!votnlm · nemfmleama (bosenske JIJive, govo lme ~ena ja drvara I potle prvog ave og · . ,
1d l p 1 • me • paou 1J, owa afonlno, vlnsko afrte 10 amMI~h evtn)ska u Engleskoj. . · · lz~fo. trag
::'"J~t
0 !:_· 1 oa e njegove smrtf 1881, godlna naalediM au 91 Adolf ·V~)I 1 Adolf Maricua, lANG Bolo,. trgovaekt putnfk; odvell II nac:Jat1· 1941• Beo;r=:.~.;:.S:...rtt, trgovln~
':u
IN ...,a """'' do 1884, kad )e lrgovlnu ko!om nastavfo LAjoi Kon do 1892. godfne.
!,ASI,O Martin, trgoviC meiovltomk 10bom ~ ~~J~na'":,· Beograd gde Jol 11 gubl trag.
1 1
1
:~~t.'l::i;~~89"':.·~~7~~.~el~~te robe. presall~a 1•, lz Tarde u lrenJanln 1891, a ja nastevfle njegove udova Berta oJa 1• • . . .. .. ,
u
KON Ludv!g, ltyovoc h...:.Om: umr~ uiss. od t tfu.. 26·. godtnJ 'ttvote. . . · : . LEV 8er 1 Ernst. tgovd aemenom 1865. godrne. · · - .
KON .Ujol, trgovac 1z Torah; umro u ~renlanlnu. 1898. u 45. godl~ ·ffvota LEVI lgnac,lltankl trgovac od 1888. do !906. godine. • !mala )I ustupntJtvO madti-
KON Marico. prodavac rakl)a ad 1882. do 1897.1Jodlne . . · LEVIN udova Aleksandra, vlesnlca lpadltarslra radnje, ~.938• .. . .. .• , ,
KON Marko, troovoc melovftom robom od 1887. do ,m_·g~fne .. • narodne firma BRUSE. •· ··
LEDERER, trgovetkf putnlk od 1865. do 1868. godtne.
·
godlnl
KON Marico, vlaanlk ulogaonlca od 1897 godln~· 1912 prl,;f kao •. 1 . Joslfa
I Elonf1 Venera, ' . '. • o ompon one LENGENFELOER Jovon, vlasnlk trgovfne melovltom robom 1938 . . · •
lfNOEMAJER lulll, trgovac od 1907. godlnl. ·
152 o.:toll6
LIHTENTAl. trgOYK lz Melenac~~: pomlnfe ae 1868. oodlne.
UHTENTAL Borttanlt, tfliO'I.C lz A.-dca: umro 1169. od plutne bolestl II 60. . godllll
llvota.
LIHTENTAL Jown. trgavec:: umro 1865. u 68. godlnl 11-.
LUSTIG Martin. trgovac hr8nom; rodom lz Makoa, umro 1872. 11 Zrenfanlnu 11 40. godllll
!Not11.
MIIJ Albert, t'ljOVIC vlnsklm slrte1om 1869. ;odlne.
MAJE.R Jovan, manufaktuml ttgovac 1936. Qodlne.
MIIJER Jovan, trgovac vlnom lrakljom od 1921. ;odlne.
MAJER Hajnrlh, vlasnlk lfliO'IIne lltarlc:a, brrina, aoll I m.t.unatlh plod01111; rednfa je
reglsttovana 1889. godlne.
MIIJE.RHOF A¥rlm, optlbor; ublfen 1941.11 Beotlraclu.
MIIJE.RHOF Arenka, opt!Qr pred drug! avelslcl rat.
MIIJERHOF Flora, op11ear: umrla pred drug! avetskl rat.
MIIJNL Julio, fllljalu 011e veletrgovlna lzme4u dva avetska rata vodlo je Dregutln Hrupeljo
MAKS Ale~ar, lrvovac; neshlo 11 Beograclu 1941, godlne.
MAKS Bertold, trvovac ktetom I ugljem od 1870. do 1871. godlne.
MAKSAND Leopold, trgovac mdOYttom robom 1936. godlne.
MANGOLO lgnec:, ttgovec tivotnlm namlmleema 1864. godlne.
MANGOlD leopold, v!asn!k knjlhre koja fe poeela da radl )ol u vreme oko 1118darake
bune 11143. Posle nfegove -.nrt1 1877, radnlu I• vodlla Janka Mangold, redan~~ $1ezln1Jer.
• zatlnt Armand Robin od 1914: flnna J• pela pod at~af 1934. Aubin je ublfen 11
Beogl'8c!u 1941. godlne.
MANGOLD Marflus, trvanc: UITK"' 1865. od tifusau avojof 54. godinl.
MANGOLD Herman, trg<MIC gredevtnsklm drvetom od 1889. do 1902. godlne. U z,.
nllllln •• clotello lz Kleka gde I• umro 1903. u 62. godlnl bvota.
MACAS Joslf, vlesnlk manufalrtume radnle od 1930. godlne. Ub4Jen u Beowedu 194t.
godlne. ~
MENDEl Eugen, ttgovac: prei~ logor Auivlc, vratlo •• kutt zelfm ublo hnu 1
lzvrllo aamoublstvo. '
MENDEL Ljudev11, vlut~lk "*''lfaactume trgovlne pred ret 1941. godlne.
MENCER I HAKER, fltarskl lrgovcl kojl au lmaiJ trgavlnu 1906 godlne Ylnnlel au bill
Albert w- llgnac Haker. · •
MENCE.R IUirlo, vlean!k atav.,llte bralne aegedlnskov pemog mllne 111911. godlne.
MENCER H~ trgovtna nlmber!ke I kratke robe od 1914. do 1915: vlasnilt cJr lsldor Mencer.
MESINGEII Jakob, Ylaanlk lrVOYine llvotnlh nemlmlea 1 b,.ina 1119-1870. godlne.
MESINGER Tereza, vlunlea trgOYtne brs!nom od 1877. do 1889. godlne.
MESINGER Henrlh, vlasnlk ltOYarllta mu!ke od~e 1871. godlne.
MILER Malvine, vlasnlca trgovlne od 1892. do 1~. koju I• vodlo I ;nee Miler.
::.!oc~ lgnec, trvooneld putnll< lz Vel. Sv. Mildula; umro u Zrentanlnu 1873. 11 55. godlnl
MILER Mor, v!unlk drvare lz SKIIJa koju I• ..,.._ u Zranfenln 1891·, ....,11111 dJt ,...!1
1897. godlne. ...
MOOOSI Zolten, vlasntk agentln pred dnlal -let rat
MOlNAR Mor, trgovllc, ubljen 1941. godlna u Beogredu.
NAJBERGER Joalf, litarakl ltgOYec od 1101, do 1941, ked ja odwcfen 11 Beogred 1 ubljen.
NIIJGRESl Matlja, vlasnlk trgovlna lltarlea t ......,.. . robe od t867. c1o 11198. godlt>e.
D. Co116 153
NADINGE.R G. vodlo je fllljelno zutupnlltvo llvatlh mellna •Singer• poeev od 11184.
godlne.
NIIJER A!eksand.,, vlasnlk trgov!ne odela koja Je reglatnMne 1909. Rldnje je pale
pod ateeal 1914, all je posle rata ponoyo otvo/'8na 1920. fOCIIna.
N,6JZER lmre, trgOYaC; prad dru9! avetskl 1'81 llveo 11 Zagrebu.
NAJZER Koloman, flt.,skl tr;avec: od 1931; ubllen u Boograclu 1941, godlne.
NIIJMAN Adolf, trgcwtekl putnlk: umro tass. u avotol tl. goclll\l.
NAJMANA Mora euprup Regina, rodena Kon, trg""ac etpeclma od 1897. godlne.
NIIJMAN Herman, vlatnlk trgovlne kratka t nlmberlke robe: rtdnjl je reglstnwana 1892,
a preatela da red! 1902. godlna.
NAJMAN s.muel, tr;ovec:; U<nro 11194. u 31.pinlllvote.
NIIJFELD Ro.za. rodane Splc, vlunlca radnje me!OYttom rabom I •• lr.nefml)lvanje vreCa;
potela da radl 1910. godlne.
NAK Juliua. v ..snlk trgoylna lakova 11 kolu I podove od 18i7.plne.
NEGLER Filip, vlaanlk drvara II Budlmpelte: clrvaru je od 1897. vodlo Filip Kremet, •
prastale I• da rtdl 1902. godlne.
OPENHIIJMER R., vlasnlk ttgovlne alkoholnih pita I koler vlna: podacl o radn)l potlbl
1z 1&70. godlne.
0RN$T,6JN, trQOIIIC; pomln)l . . u dokumentima IZ 1899. godlne.
PERG£R Rudolf, v!asnlk trpllle nlmberlka robe od 1903. gocllna.
PERtER. trgovec; pomlnja •• 1901. godlne.
PERERA August, trgovac: umro u Zrenfanklu 1909. 11 avojOJ 45. godlnl,
PERLES Armin, trgovec: 1z Bekolfabe; pomlnfe sa 1895. godlne.
PillS, lrgovec; zabelelen je 1878. godtne ·
PillS. trgoVIC lz Eeka: pomln)e •• 1881.plne.
PillS Annln. trgavae tzme4u dva avetska rata: ubl)en u Beogradu 1941. pine. ·
PillS Zlgmond. vlatnlk trg011lne lellra od 1876. •b 1891. godlne.
PIUS Zogmond, lrgov.c lz Etka: umro 1905. u avojof 67. godlnl.
PIUS Joalf. 1rg0111C: ubl)en u Beogradu 1941. godlne.
PIUS Ede, lfliO'IIC: odll'olln je 1941. all mu je lt.lfl sudblna nepoznote. n~
PILlS Mavro 1 aln, vlosnlel trgovlne maltnsklh del0111 I llvltlh ma!lna od 1925. godl •
Posle deport.clfe 1941. godlne gub4 lm ae treg.
PLES Albert, trgavec: umro 1909. 11 evolOI 57. godlnl.
PLES Karl, aenzal: roden u Naj!tadtu, umro II Zrenfanlnu 1883. od r8kl u 413• godlnl
llvota.
PODVINEC. ataklar: pomlnfa •• u Zranlanlnu 1872. godlne.
7
PODYINEC lsldor, vfa1nlk prodavnk:e l,.,ltlh mballna 189tt· : : . : : do 1871 godlne.
POLAK ......., pomlnfa 1e 1870 godlne: avlo •• II 1111 ·
' """'ac,
POLAK Zoltan, !lt~kl fr110YK: pos •
· 1 deportaclte u Beograd 1941. lzgublo mu I I trag.
POLAK Jakob, vlasr>ik trgavlne nameltofl od 1908. pine.
POLAK Motto, pomlnje 11 kao nakupac 1008. godlna.
POLAK Oskar, vlasnlk prve vellka beekereeke ••III'Joonlca od 1882' godlne.
POLAK Sigmund. fltlrskl trgavac od 193l. godlne. liv 1 , umto t900. u 88. p tnl
POUCER Ga!par, trgov.c 11 Zrenjanlnu, rodom lz Tem ., •
~~~ER Samuel, kofarskl trgcv.c lz Bale: umr~ 1859. od tlfus~ u •vofoj 22. pint.
154 D. .Colle D.. Coll6 155

POLACEK Julius, ltgOVac meJovltom robom ocl 1925; 11laanlcJ radnje ocl 1939. godlne
bill au Joslf Pllill Lld011lce Regl.- Beld. Ubljen je u Beogradu 1941. godlne. • svetakog rata, lzgubfo mu •• avekl trag 1941. godrne. ,
POPER Mano lmao Ja trgovlnu pamuka od 19<16. godlne.
POLACEK Molle, trgovac, rodom lz Saav~~rola: umro 1887, ·u 34. gocllnf flvota.
PFAN Karlo, 11185nlk trgovlne ramova 1864. gocllne.
RAJNER Jovan, vlaanlk fltaraka agant ura: poeeo 1870. god1111. Rodom lz Segedlna: umro
11 Zranjanlnu 1883. u 49. godlnl !Jvota. . · ·
RAJNER Harman, trgovac od 1878; umro 1881. godlna.
RAJNIC Bela, vlasnlk trgovalke agenture od 1920. do 1941: godlne, kada J• ubljen u
Beograo'\1. · )e 1881. vocllla Rozafl)e Rotmlfer. roctana Glee, a 1890, godlna Teodor RotnUIIIf; ugaalla
RAJS Alekunder, opll!!er, fnovnl~r. zlatar I trgovac tehnlfkom robom. Ubljen u Beo-
gradu 1941. godlne. . · · • . ·
RAJS Vlktor. trgovac zemaljsklm prolzvocllma od 1891. do 1897. godlne.
RAJS Mlhailo, vla.snlk komlalone radnje zamaljaklh prolzvoda; pofeo da radl 1891, go.
dine. Umro 19<18. od tlJmora na mozgu 11 avojoj 54. godlnl. .
RAJS Mortc, trg011ac; nestao posle deportaclje u Beograd 1941. godlne:
RAJS Hugo, vlasnlk kn)lfare ocl 1927: ub!Jan u Beogradu 1941. godine.
RAJH Vlktor. fltarskl trgOVac ocl 19<12. do 1903. godlna.
RAJCER lgnac, ttgovac komlslonor: umro 1868. gqdlne.
RAJHENTAL Filip, trgovac; umro 11 Zren)lllllnu 1910, godlne,
RAUBINGER Jovan, vla5nlk trgovlflce aganture 1938. godlne.
REH Adolf, trgovafkl zastupnlk, rodom lz Kula; umro 1900. u ewjoj 67, godlnl.
REH Markus, poaedovao J• radn)u sefene robe, ogfedala 1 stlka 1906. godine,
RESLER Jakob, lrgovac, rodom lz Callce: umro u avojoj 91. godlnl, . .
REZENBERG Emanuel, kolarakl trgovac u perlodu pred drug! avetakf rat · Odvedon 11
Beog111d gde je ubljen 1941. godlne. . '
ROZfVASER, IrgOIIac, baz druglh podataka, pomlnje ae 1854. godlne, · SEKULES Samuel, aenzaf: dolao lz peltanslte fupanl)e. Umro 1887. 11 as. goclhtl llvota.
ROZENBERG Ferenc, lm~ je trgovlnu brdnom ko)a je reglatTovana 1876 1 ugaaila H
1897. godlne. · · . . •
ROZENTAL David, aenzaf; umrci u Zranjanlnu 1871, u 40. godlnl flvota.
ROZENTAL Edmund, vfnnlk drvare od 1897. do 1898. godlne: · .·
~~ZENFE~D !ijopofd, frgovec etekfom I vlasnlk kupa!lfa na Begeju; poe 80 trgovlnu
• I u~ o h P lvael<orn llcolom otvorfo 1855. Umro 1881 u 54 godlnl tJvota
Pos I" n)egove smrtl, poslovanje )a preuzeo kao ortak Jakob S!raaer. • .· · · SONENFEID · 1 BERGENTAL (Sonanleld VlfmoJ I Bergental Mlkla), vlaanlcl melovlte
R1801JZENodFELO 'Mij orllc.pltrgovac gortvlm I gradevinakJm matortjalom od 1865 do 1813 Umn~
. llpa en • uea u 42. vodlnl flvota. . ·. .
r~~r.N:~~e:r':fu~=~~!t':=.'" ltgovlne &tarim gvofcJem lzmectu dva rata. ~eden
ROZENSTOK Artur, ~fasnlk radnje nlmber5korn 1 k111tkom ro~m od 1894. d 1897
dine, kad ae ra"nJa uga51la. · · o · 110'
~~~~~~/;:\·nit=~ kojl Je dobo lz·. Aroda: posl~anje zapoee0 ok~ 18~1. Um~
ROT, trgovac, bez bllflh podataka, pomlnje ali l899. gOctlne.
~~~ . ~~~: roctena Bruder, ~rgovac, baz bfl!lh . podateka, pomlnje ae u zr:njenlnU od
ROT 21gmund, ltgovac kojf )o doho fz Novog Bofeja; umro 1896. u 44. godlnf l lvota.
~.To,! ~=A~~;!N;I<:•:! ~~=~~Pea::•••
1
t farbarske radnJe lz aredlne XIX veka;
..menake 'robe. • •• 1 prodajom 1armacautaklh prolzvoda I
ROT Marko,· todlar. bez druglh · podat.Jca, kojl Ia radio na ovom podrutju uofl drugog
.. ,.
ROT Salamon. tfliOY*:: oclveden 1941, u Beograd, all nama podatalca o. n)egovo) IUdblnl.
ROTENBERG Beman!, vlunlk taineraka radn)e pred drug! avetsiU ral Odveden 1 ubijen
u Beogradu 1941. godlne. ·
ROTER Oto, poarednlk u kupovlnu hrana I. zemaljsltlh prolzvoda od 1931. do 1941. go-
dine, ked J• odveden u Beograd I ubljen. : . . . . .
ROTMILER Armin. vlasnlk trgovlne ~om od 1888. do 1891. godlne. . . . ...
ROTMILER Major, vlaanlk trgovlne golovlh odofa tokom eefe druge polovlne XIX veka:
rednje •• nalazila u Fetorowl. kasnl)e Daunovo) kuet. Blo pod ateea]om 1864: radn]u
•• 1896. fOdlne. . ·
ROS Selemon. kohrskl trgov~ u decenljl pred drugl avetakl rat.
SAL Emanuel, vlaanlk trg011lne melo~ltom robom od 1893. do 1903. gocllne.
SALCBERGER Man:!, aenzal. rodom lz Papa: umro 1903. u 75. godlnl flvote. ·
SANDER Joalp. vfa5nlk agen:lue mdlne: rldn)a 11 u deeeniJI pred drugt avetakl rat
111iazila na danatnjoj Obafl Sonja Merlnltovlt . . · .
SEKEU BRACA, vta.sniCI trgovlne h111nom I zemel)sklm prolzvodlma kola )a osnovena
1923: va!tla 111 bo odlltna IZVOznlfka firma. Vlasnld au bill lgnac I Emil Sakal); oba
su deportovah fa!lstl u Beograd u ko)em au ubljanl k111)am 1941. godtne.
SEKEU war, flt..-.kl trgovac od 1931. do 1941 .. godlne. Po dofasku naclsuo. uh~aten I
oclveden u Beograd gda je ubljen.
SEKEU.SLEZINGER MOl", otac poznallh fllaraldh trgovaca, I aam 1e bavlo lrgovlnom.
Roden 1848, ubljen u Beogradu 1941. u 83. godlnlllvota.
SEKULES 1 HAJM. v!asnld ttgovefke radnje kratka I r>lmberlke robe: zapofefe 1864.
r radlfa preko 10 godlna. . . .
SEKULES Jofef, trgovac; u Zrenjenln dotao lz Feldvara; umro 1893. u 57. godlnl flvoUI.
SINGER, trgovec, bez drugfh podateka, pomlnJe H od 1903. do 1912. godlne. · ·
SINGER Janol. komfslonl zasltlpnlk od 1894. do 1902. godlne. · ·· ·
SINGER Janol t drug (Grosman Zlgmundl. ~lasnlc:l trgovafke radnl• od 1897. do 1898.
godlne. . .
SINGER Rudolf, trgovac vlnorn t rakljom od 1923. do 193S. godlne. .
SONENFUO Vlfmol vfasnlk melovlle trgovlne od 1899. do 19<12. godlna
trgovlne koja je radlfa od 1894. do 1899. god1ne.
SONENFELD Joelf, vfesnlk trgovlne flta I mflnsklh prolzvoda od 1931: ubijan 11 Bao-
gradu 1941. godlne. . .. .
S~BEII. ~ac. bez druglh ~ataka. pomlnje u 1893. godlne. ·
SAJNBERGERKarol), kofarakl.trgovac od 1886. do 1891. godlne.
SAJNBERGER Roza, roc!eN Ra)ner, atatlnar od 1897. godlna. .
SAJNBERGER Herman, trgovac: umro 1170. 11 evojo) 36. gocllnl. . , •
1879
SAJOVIC Samuel, vlasnlk trgoylne muJklh odela od . · gocllna. eelna od 1928; godiM.
SALGO dr Eugen, vlasnlk prodavnlce lekovllog biiJI, aemena z 1 .
Odvell ga naclatl 1941. god1ne u Beograd gde )a ublje';;.j do la&l . ;odlne. .
1879
SAFER Lujza, rodena HoroviC. trgovala Ia drvetom · odlnema. red drug! avelskl
SVARCER Adam, vfasnlk agenture I· Jnlormacfonog blroa II 9 . , . P.. . ..
rat.
 D. Coli¢ 157
158 D. Coli~
STAJNER Jakob I Born81. vtaanlcl trgov~ l ltarlCiml od 1880; od 1884. Ndlo ......,
SVARC Adolf, vtunlk trgovlna meiovttom robom od 1891: pao pod steeal 1903. godlne. Jekob 1 presteo 1909. gocUne.
SVARC Aleksandar, trgovac uool drugog evetskog me: ubiJen 1941, godlr!ll, STAJNER Mano, trgov~ posrednik poraklom ll Sentt, umro u Ztalljlnlnu 1901. vodtna
SVARC David, trgonc; ll1nfO 1878. u 88, godlnl ftvon. · .. od futiCI. .
SVARC Hermon, trgOII8C poreklom tz l'erleze, umro u Zron)anlnu 1908, godlr~e u 54. STAJNER Mlhallo. l ltlml trgov.c od 1876. do 1897. gocllne.
godlnl ftvota. ·· · STAJNER Martin, trpac tz pa11od1 prod drug! avetalcl rat. Odvall au ga Nemcl, pa ,...
SVARC, trgovee hrenom: pomlnje •• u Zrenjanlnu 1867. godlne. · 11 tzgublo avalcl trag. ·
SEKTMAN Adolf, trgovac u godlnltTII pred drugt avetskl rat. Ubljen u Beogredu 1941. STAJNICfR Gez.a, trgovec ugljem t drntom od 1896. do 1910, kad J• flnnu p<a~Zalo
godlne. trgova¢ko drultvo. · ·
SEN Jolef Bernat, trgovee vtoom I rakl)om od 1BU. do 1893. godlne. STARK Barnet. Jltanltl trgovac od 1895; P10 pod ltee.)1898 godlna.
SENI!ERGER, trgOYIC 11 atanom u Plvul; pomtn)e ae 1913. godlne. STAIIK Jalcob, Jltarskl trgov8C 1881. godlna.
SENK Herm811, vt.snlk kn)lhre od 1&70. do 1892. godlne. STERUNGER Manco,' vlasntk trgovlna meiovttom robom od 1904. godtna. I900. od nka
SENK Herman, trgovoc drvetom 1 ugl)em u decenl)l prod drugf 1wtakJ nt. ST£RN Zlgmond, t rp8C poralclorn lz Serdahelja; umro u Zran)entnu
SINDELAS Berta, vtasntCI trgovtn1 letlre od 1919. godlne. gr\1 u aYOJoj &II. godlnl.
Sl.EZINGER Aleb811der, trgcwec melovltom robom od 1892. do 1902; redn)ll ~ pot-.> ST£RN Jolof 1f'IJOYK gradevlnsklm materl)1lom od 1899. do 1901. godlna.
reglstrovoo 1910. godlne. $TERM l<ari~ trgOIIIC roc1om 11 Ptlta: umro u Ztenjanlnu t870. u 70. godlnl 11.-11.
SLEZJNGER Adolf, vlaanlk firma Garll I Slellnger od 1924. do 1831. godlne. $T£RM Solon:., '
tf'VOIIIC' umro 11103. od IUberkulol• u 3!1. godlnl Jlwtl.
' 1 -•--- Grot vlasnlce trgovtne loll. bralna I m•
SLEZINGER Ger1011, trgovac u Zrenjanlnu poreklom lz Balllda; IIITIIO 1899. od ,.q u sT£RNA G«sona aupruga He ena, """"'.. • s dorl Pres11l1 1898 a
62. godtnl Jtvota. Poala n)egove .mrti 1900, otvoren ~ 111¢81 1811 godtne, a rednja je hunaatlh biljaka od 1894; radn)a Ill 1897. \'odllaHnla Upost~j_ ~..~ I Mor; "9•;111
prestala cia postojl 1904. godtne. , _ o prondlla 1898, l<ad au je vodlll uc1ovtc1 • - · "'"""• .
SLEZINGER Davld, lllarskl trgovac od 1887. do 1897,godlno. •• 1901. Oodlna. · 1895 od antreksa u IVOjoJ
SLEZINGER Deboro, trgOIIIO meiOYitom robom od 1903. do IIllO. Oodlne. STERNFELD Rudolf, trgov.c. poreklom lz Estargoma: umro . ·
SLEZINGER lgne<:, trgcwac: umro 1BU, godlne od upaiJon)a pluta u &7, godlnl Jlvota. ~~~nl,lsldor, postedllllc za poljoprlvredne I m.Sinska prol_zvode od _IIIlo!; ubiju u
SLEZINGER Jakob, trvovec zemel)sklm prolrvodlma od 1869. do 1897. godlne.
SLEZINGER·NAJ Julfl811a, vlasnlk trgovlne me!ovttom robom od 1909. godlne. Boogredu 1_941, godina. od 1898 godtne.
SLEZINGER L. vfasnlk trgovtne melovltom robom od 1876. do 1886. godlne, STRASER Arplld. vfasnlk trgo-.lne mell'lllom robom lltJek · l lll 11 prolalrist u Zren)entnu
8TRASEA 1 KENIG, lttaraka flrmoda ~ :t..TJ!~e· ugaan: 11 i935. godlne.
12
1
SNICLER L. vlasnlk trvovtne ·Kod bela maeke•: prodav10 ave vrate koior·robe od 1869. bto Zlg.-.d Dal¢ od 1919, I · •

na=
do 1892. godlne.
SOSBI!RGER lgnec I sin (Marlrus), vlasnlct trgovlne )a)a, flvino 1 dlvl)atl od 1931. go- STRASER Makaa, trgovac, pomlnJe 11 1885· godlne. lltancarM: do 1111. Fenlu, zatllll
dine do 1941. lgnec je nast~ 1941, godlne. · STRASER Nell, vlii"ICI trgovlnakmdelovl)tom ktef Str»er 1 Reglna Hlrt; radnl•
SPIRA H~rman, vlasnlk trgovtn11 tlvKih mallna, bfelklla, naklta, satova 1 optlk11 od prella u Zran)anln, Umrll 11188. • IU •
1920. godrne. · . "111J8Sila 1902. godtna. mtnJ• se u ZrenJonlnu od 1887. do
SUL.MAN, trgovll¢lcl putnlk poreklom lz Perleza. po
SPIRA Kerolj, vlosnlk trgovlne atakla I porcufana od 1887. do 1902. godlne.
SPICER, trgovac baz druglh podataka, pomlnje 111 1910. godlne. 1193. oodlna. __,. dv1 r8ta
GLIKSMAN Malcsa, vfunlk eutobosa lz"""'U ·
sPICER Vlllm, trgovac '*! drugog avotskog rata: ubljen u Boograclu 1941, godlne. ROT Janot, lpediter 1893. godlne.
SPICER l<arlo, vlasnlk trgovlno melovttom robom od 1920; nastao 1941. godlne.
SPICER I FAHLER, trgovlna mo!ovltom robom: vlasnlcl Karlo Spicer 1 Peter Fehler od TAJHNER lgnee, trgovee: IIITIIO 1893. u Tl.godlnl f;=~odlne .
1921. godlne. . TAUBER. trgovac. baz bll.ltlr podat.U. pomlnje 11 M • dlvljatJ 1 Jekovttog billa oanovana
1
SPICER Leopold, flterakl trgovec od 1864. Umro 1813. od tubetkuloze u 53. godlnl Jtvota. TAUSIG Alfred, vl18111k lzvornl trgovlna 194 Jal~· od:;:'~. ·
SPICER Meks, trgovec uofl drugog avettkog rata. Ubljen u Boogradu 1941, godlna. 1933.1 tltarskl trgovac. Ubl]en • Beogradu • ll od IB79: prutala da r.dl 1st1 todlnl·
SPORER. trgovac, bez druglh podateka, pomlnje aa od 18911. godlna. TAIJSIG Ceclllja, vfunlca trgovlne krllltom robom kl rat. Ubljen u BoogA<iu 1841. godlna.
SPULER Leopold, trvov•c ogrovnlm I gradavlnsktm m81arljalom 1895; preateo da rlldl TEMER AJekaandar, li,.,..Jcl trOCWIC prod drug! : t s r8ll: ubl)en 11 ~eogradu 1941. todlna.
TEMEA Alfred. trgovac tnnom uotl dnlgog ~!rim !rtodlma; Hrnlll IU ()IIIO'olala .:~
1902. godlne. · 09
STAJN, trgovac, bez druglh podatlka, pomlnJ• n u Zran)anlnu 1902. godlne. TEMER BRACA, trgovcl elrov,l~:;a~~;:Jpfltn)a~IZVOII ••-:,.";."'~:~DansU·
STAJN Jovan, vlasnlk trgovlna melovltom robom u Dol)l pred df\191 avetald nt. OclveN David, IIAor 1 Samuel Tamer wM 1 perje firma 11 b..,lla tzvaz ~veta u .,nm mestlrM
au ga flltstl, PI mu aa daljl audblna na ma, . laze II Banatu, wiaiii!Oift=kol•,1 zeml)a' !mala te "'~ l o~/ 1901- z~. 11\2.
STAJN Makslm, trvovaelcl agent: ubl)en u Boogrsdu 1841. godlne. · · ~lovtau I clruga fl. au vodlll Sandor I ,_ '
STAJNBEROER Aleksandar, trgovaekl agent pred drug! avetakl rat. Sudblna mu je ne- u lrojlma 111 ~lovale. G tned1907• ~. 1 trgovlnom l l!erlca.
poznata posle 1941. godlno. 81m111l, 1940. 81ndor I Slgmun . 8 av111
 o. Colle 157
156 D. Coli6
STAJNER Jtkob I II«NNt. vletnlcl trplftt i ltlrlamt od 1880: od 1884. radio ...,.,
SVARC Adolf, vltenik trgovlne rnetoYftom robom oct 1891; PIO pod t*e) 1903. godlne. Jtkob 1 prntllo 1909. godlne.
SVARC Aleklll1Cier, trvowc uotl d~og evetslcov mt; ubl)en 1941. godlne. . STAJNER M1no, ~ posradnik poreldom ll Senta, umro u Ztenjtnlnu 1901. godlnl
SVARC David, trgovec; umro 1878. u 88. goctlnl flllota. · od lutlec!.
sVARC Hermlll, trgoVIC pontklom tz Perlez•. umro u Zren)enlnu 1908. godlne u 54. STAJNER Mlhallo, l lterskl trgovac oct 187&. do 1897. godlne. .
goctlni llvotll. STAJNEA Martin, trgovac lr period• prtd dn~QI avetskl rat. Odvelt au ga Nemcl, PI ""'
SVARC. trgoviiC hnooom; pomlnje •• u Zrenjenlnu 1881. (IOdine. · •• ugublo avtkl tng. · . .
SEKTMAN Adolf, trgovac u goctlnamt pred drugl avetskl rat. \Jbljen u Beogradu 1941. $TA.I'IICER Geu. trgovac ugljem 1 drvetom od 1896. do 1910, kad )e flrrnu fii*&Zalo
godine. ~ko drultvO.
SEN Jofef Bamtt, trgovac vlnom I rtkljom oct 1888. do 11!93. (IOdine. STARK Bernal. lltankl trgovtc oct 189S; pao pod ttteaj1898 godone.
SENBERGER, trgovec 11 attnom u Plvarl; pomtn)e 11 1913. goctlnt. STARK J.r<ob, lltlrakl trgo\IIC 1881. godlne.
SENK Herman, vlaonrk knJifare oct 1870. do 1892. godtne. STERUNGER Marko; vlunlk trgovlna metovltom rob om oct 1904. godtne.
SENK Herm1n, trgovec drvetom 1 ugljem u dec:tnlll prod dn~gl tvetlkl ret. STERN 21gmond, 1rgovK porekl- lz Serdllhel)t: umro u Zren(tnlnu 1900. od r~
SINDELAS Berta, vlasnlca trgovlne le§lra oct 1919. godtne. grla II IVO)oj 69. godini. · .
SLEZINGER Aleb~r. trgovec: melovltom robom od 1892. do 1902; radn)u je ponovo STERN Jo!ef trgovK grtdevlnaldm mllerl)alom od 1899. do 1901. godlna.
reglstnMio 1910. godlne. STERN K8ri~. trgcwac: rodom g PUla; umro u Zrenjlllllnu t870. 11 70. godlnl etlrOatl• .
SL£ZINGER Adolf, vltanlk flrme Garll 1 Slezlngtr oct 1924. do 11131. godlne. STERN S o l -, trgovtc; umro tll03. od tuberkuloll II 31. godlnllhlotl.
SLEZINGER Gereon, trgovac u Zrenjanlnu pontklom 1Z Btlllda; umro 1899. oct reke u STERNA Gersone auprug1 Halene, ro&na Grot, vlunlca trg0::,!ol~t:,~:0 1 Jg.~
62, godlnl IIvoti. P.,.l• n)egove amrtl 1900, otvor'" )I etetaj 1111 godlne, a radnJa )I tounastlll bUJak• od t894: rtdnJ• " 1897. vodlla ne UpostandorlS Sel...;.,. I Mor; ugulfa
prestal• da pollojl 1904. goctlne. . . ~ ptOr*llla 1898, bd .u )I vodill udovlel Hel~a, I • •
SLEZINGER David, lltarakl trgovac oct 1881. do 1897. god1ne.
SL£ZINGER Debora, trgCMK: melovitom robom od 1903. do 11110, godlne. ;~~'::;r~:"udotf, trgov~. poreklom rz Estarg~; umto 1895. od anlrW• u a.-oJoj
SLEZINGER lgnac, trgovec:; umro 1886. goctlne oct uptl)en)a plutt u ~. godlnl IIvoti. 78. eocfinl. · -•t k prolzvode od t93ol: ubljln u
SL£ZINGER Jakob, trvowc zemaljsklm prolzvodlmt od 1869. do 1897. godlne. STAJB£11 laldor, poartdnlk za pol)oprlvredna I m... ns • . .
SLEZINGER·NAJ Jui1)1111, vlasnlk trgovlne melovltom robom od 1909. godlne. Beogredu 1_941, godlne. od 1898 godtnt. .
SLEZINGER L. vlunlk 1rgovlne me!ovltom robom od 1876. do 1886. godlne. STRASER Arptd, vlnnok trgovtne mt!ell~= ~ 1 Rttek~ erN )e prolturlst 11 Zren)onfnU
SNICLER l.. vlunlk trgovlnt •Kod belt m.ek.. ; proctiYIO IYI vrttl koltr•roOI oct 1869. 24
STRASER I l<a.llG, fl~...... flrmocte t~ em":rc!~c· uglllil aa 1915. godlne.
do f892. goctlne. bio Ztgmond Daja oct 19t9, 1 · • .

SOSBI!RGER lgnec: I sin (Markus}, vlasnlcl trgovlne ja)l, flvone I dlvi)KI od 1931. vo-
dlne do 1941. lgntc je nestao 1941. godlne.
SPIRA Hermtn, vlasnlk trgovlne llvatlh mdlnt, blclkalt, naklte, satovt 1 optlke od
STRASER Makaa, trgovac, pomln]e. 11 1885· godlne.
STRASER Netl, vlatnlce trgovlnekmedtovttoml
prdla u Zrenjtntn. Umrta 1888. a au •
.,.=. 1
lltarlcama· do 1877. Fen!U, zatinl
Jofet St...~r 1 Regina HI..; rldn)l

1920. vocflnt. . 11 llgdlla 1902. godine. I p rt za pomlnje 11 u zren(anlnu od teaT. do

SULMAN, trgov.ekl putnlk porek om 1z • e •
SPIRA Karol), vlunlk trgovlne lttklt I porculant oct 1887. do 1902. goctlno.
11!93. 9)dlne. ....
SPICER, trgovtc bez druglh podataka, pomlnfe 11 1910. godine. GUKSMAN Mtksa, vlunlk eutobusa tzrn~u u•• ra11 '
SPICER Vlllm, 1rgCMIC uoe! druQog evetskog reta: ubl)en u Beogradu 1941, godtne. ROT JICIOI, lptdlter 11!93. godlne.
SPICER Karla, vlasnlk trgovlne me§ovltom robom od 1920: nasllo 1941. godlne.
SPICER l FAHLER, trgovlnt melovltom robom: vlunlcl Karlo &plc:er 1 Peter Flhlet od
1921. Oocflne. · TAUBER. trgovac. bet bllfih podtl.r<a, pomln)lll
..
TAJHNEft lgnac, trgovec:: umro 1893. II 78. godlni ~;:! odrn.. .
' gdlvll~ 1 tek0.1tog blljl -ana
SPICER Leopold, lltarakl trgovec oct 1864. Umro 1873. od tuberkuloZt u 63. godlnl tivota. TAUSIG Alfred. vlaanlk lzvoznt trgovlnt )ai~· ~~rn~. ·
SPICER Maks, IT'govtc uotr d~og avetlkog rill. Ubljen U 8eogrtdu 1941. godtne. 11133. 1 trtlrskl trgowc. Ubl]lfl u 8eogl'lldu 194 • g od 1879: p~~stala dl radl Isle godlnl.
SPORER, trgovac, bez druglh podattka, pomln]e •• oct 1890. godlne.
SPULER Ltopold, trgovac ogrevmm I gradevlnaklm materl)alom 1895; preeteo da rtdl
t902. goctlne. .
:ts
TAUSIG Ceclll]a, vlasniCI 1f11ovlne krttkom robom kl rel Ubljlfl u Beogradu 11141. godlne.
TEMER Alebend~r, iittrslc11r110YIIC pred dnlgl rMI' ubl)llfl u Beogradu 1941. godlna.
TEMER Alfred, trgovac htanDift uotl drugog ...,. 09 lzv~lma; flrmu .u _ .,, br~
STAJN, trgovac, bez druglh podetaks, pomln)a ae u Zrtn)anlnu 1902. godlne, TEMER BRACA. trgovel atrovlntml~~~;:;);~~~~rzvon alfOvlll prol~~0:...,,
STAJN Jovan, ¥1asnlk trgovlne melovltom robom u Dol]! pred drug! avetekl ret. Odvln OIIYid, Mor I Samual T'j.:i 1 ~ 1 ptrjl. Flrmt 11 bavtla =~• ~ av~n~' ~lmt
1
8
su ga lailttl, PI rnu ae dal)t audblne "' zna. taz. u Blnltu, ugitvnom k rarnl]l· trnala )I ~n~~~acltlt I I Josll t908 2tgmond, 1912.
STAJN Makslm, trgovKkl agent: ubl)tn u Beogredu 11141. goctlne. ~atlcu I druge _ . ' ~ fl;,.,., au vodlll Stndor ' ·
BTAJNBEROER Alekaandar, 1rgovtekl agent pred druol SVItak! rat. Sudblne mu )e n• u la>jlnul je poelovale. Godtned1 B-~U au 11 1 trgovlnorn f Jtark:a.
poznatl posle 11141. godlna. SamUel, 1940. $andor I Srgmun . "''
 D. Coli~ 159
158 D. Colif
VAJS Jovan, uol!l drvgog avetskog rata lmao Je trgcr11nu meiovlta robe. · ·
TEMER Mor, trvov.c, rodon u M. KomiGiu; umro 1910. u 67. vadlnf llvot.. VAJS JoJef, 1878. vadtne otvOtio rednju za prodaju peclva I bralna ko)u je vodlo IS
TEMER Sivmund. tr;ovac; ubiJen u Beovradu 1941.vadlne. vadlna: radnja 1• prestala da redl 1891, Umro 1892. godine 11 16. godlnl t•vota.
TEMER Hennon. trvovoc:, radom lz Ostema; umro 1902. u 53~ vadlnf llvot.. . . VAJS Judlta otvortla je r-.lnju meJovlta robe 1881. godina koJU je vodlfa do 1902, ked Ia
TREBIC BRACA (Jofot 1 Upot), v!asnlcl trgovlne blclkla, ilvatih mallna, vramof~ prestllla da 111 bavl trgovlnom.
tehnJae robe 1913. vodlne. · · · ·· · · • '. VAJS war zapoeeo ja trvov~nu kolom 1902. godlna, all Je zapao 11 lllkote I 1~. utraflo
TliEBIC Jovan, vlasnlk trgovlne kratke · I manufaktume robe, per proc:o,.: Treblt lJio, stetll]no poravnanre.
potala sa radom 1921. !iodine, pafa pod atataj 1929. godlna. ·· · • · VAJS Morlc, vlasnlk manufaktume trgovlne kola ae pomlnje 1169. godlne. .
TAEBIC uvoalav. trvovec manufaktumom I kratkom robom ad t920: vadlne, Ponrinanje VAJS Simon, trgov.ekl putnik I plljar; umro 1874. godlne ad tuberkuloze u ~. godlnl
zatrallo 1925. gadlne, kad " ..-dnja uvulfa. · ~~ . . .
TREB!C 1 $TAJN. v!asnlcl trgovlne konfekcljske robe· I krzna: vlasnlcl Em~~KMI Treblt I VAJCENHOFER ljudevlt, ~tlasnlk trgovlne mdinokth delovo, delova za blcllde I .i•vll!•h
Sima Stajn. Radnja se u;ulfa 1927. gadlne. · • ·• mailna: driao radnju Jzmedu dva avetska rata. Naclstt au ga odvelt 1941, 111 njegoya dolja
.• ... oudblna nl]e pozneta. · ·
'ULMAN, aenzal fz Torl<l, bez druglh podataka, pomln)e ae 1869. goldno. VAMBERGER, trgovao-eenzal; Jmao je porodlcu I obnljoo trgovlnsku delotn.ost ~ko 1870.
ULMAN Morlc, trvovac lz Nevlkii!Jsa u Cehos!cvafkoj. lzvrtfo 11moublstvo u Zrenjenlnu gadlna. all nile bllte poznat. · ·
1883. u 64. godlnlllvote. . ' VASEAMAN Mlhailo, trQOYetld putnlk rodom lz Sagedina: umro u ZrenjanlnU 1871. godlne
UlMAN I NAJZER•. v!asnlcl trgovlne koja Je prodavala petrole) I prolzvode od petroleja u 34. gadlnl llvota. · . ·:
od 1931. gadlne. Vlasnlcl au· bill Maksa Ulmen 1 Koloman Najzer, 1 od 1940. I Koloman VASERMAN Karolj, krojae; otvorlo trgovlnU za prodaju odaf1 1896. godlne; prestao d4i
Sank. Ulman I Najzerau.ubljenl u Beovradu 11141. gadlne .. · :. : radl 1902. godlne•.
VEKSLER 1 OAAVAS t rgovofka firma e111 IU auvlun1cf bill Samuel Veksler I Marcel•
VAGO u)C:.: trgovac . . ~ Vehkov Sib!~• • ·umro I• .r~ . 1897. u 26. 'gadlnl ! lvota. Lu)zl Oarval, rodeN Valdlnger; ttrma ja pofela de redl 1892. a preatlllo 1902. aodme.
VAJNBERGER Aleksandar, aenul, lz Beg. Sv. £lurda; umro je 1867. godlna u ~8. godinl VELTMAN Marton. vtasnlk trgovtne brllna 1 aemena; rodnja je pofela do red! 1895~. •
llvota. . . . . · . . . .. . ·· pnutaUI 1896. godlna · .
VAJNBERGER Armin, trvovlfkl posradnlk; tim posfom ae bavio do 1902, kad je umro u VENDEL Ntkola vlasnik kola.,ke trgovlne 11 decenlll pred drugl evetslll rat. od
1889
35. vadrnr lJvota. . . • •. . . .• . · VEHSLER S~l. prevomlk ipedlterom: obnl]ao tu trgovaaov poslovan~ .
""'tu ·
VAJNBEAGER Mor. trgOVIIC 1z Satmara; bavlo •• trgovlnom u Zrenjanlnu do 1913, ked je do \902. godlne. · dl 1921 · prestola 1923
umro u 45. godlnl Ilvot.. . . . . . · VELHELM Teodor, vlasnlk trgovatke rodnje koja I• pofela de rl : I . . . ·
VAJNFELD ,llrpad bevlo sa manufaktumom lrgovlnom u decenljf pred drugl ' avetskl ret.
godlne. •· · eel 878 tao 1902 godtne
Ubljen je u Beogre.clu 1941. godlne. · . • . . . . . · • VINTER J L. vlunlk trgov!ne f llortca; poteo do r I 1 • 1 pres · rvl ,.;, 1870
VAJNFELO, trgovac, pomlnje •• u dokumentlma klo trvovafkl putnlk, •• atanom u N• VOUIEAG.ER M.• vlosnlk trgovlne golovlh mulklh I dt!t)lh odela: pomlnJ• . sa P . . ·
mafkoj fetvrtl . · .
VAJNFELO. trgovac bez druvlh. padataka, pornln)a 11 u knjlgama opJtlne 1901. vadlne. gadlne. d dru 1 ovetslll rat blo • z,.
VW Aleksendar. trgovafkl event lz Melenaca kojl je pre g . .
VAJNHERC Roll, trgovac; poslovala je u Zrenjanlnu do 1900, bd. je umrla u . avo)ol 69. 11
njanlnu; ublll ga naclatt 194t.vad•ne Beovr-:'d """ · prestoo 1879. godlne.'
godlnl. . . . . , . . . . · · . . . . ., 0 1878 1
VOU:INGER s. vfasnlk trgovlne llterlc•m•:. zorn:• . • ·
VAJNHERC Regina !maloletna) poaedovala je trvcvlnu melovltom robom kola J• otvonlna
1885; vodlo Ju je Herman Vajnhen: do .1891, ked je rednja prestefa da radl.. : . I od I ad 1896· vlunlcl au bill lgnoc, Ede I Ervin Zamonek.
ZEMANEK I alnovl, trgov na a a • . ·
VAJNSTAJN Hart, trgovac u decenljl pred drug! avetskl rat; o njegovo) · audblnl. ne ·zna
ae nllta nakon Ito au ga odvell fellstl 1941. gadlne. · ·
VAJS Andor, fltorakl trgovoc: rodorn lz Sente, radio Je u Zren)anlnu pred druvt avetskl . PODAC; 0 TRGOVACKIM I DRUGIM . UDRU2ENJIMA .
rat, a ubljen I• 1941. godlne. · · · · ·· ·" · · ·• 1 DEONICARSKIM DRU&TVIMA . .
VAJS . David, komlsfonar za kupovtnu fltarlca, reglitrovao fa· r~n~ 1891 .. gcxlli11i.! .·: .•
VAJS IIlJa, vlasnlk trgovtne hranom I zemallsklm prolzvodlma; rednja je reglstrovana 11131. ·. .. · . ojedlnlh poslovnlh pOduhvata pr•
godlne. ·· · . Gda god au lnlcljatlvl I akclJa zl ostvar~njel~rede Jevrejl au · u takvlm sl!lfaj"'
VAJS Herman, otac l.aldora Va)aa; roden ~ mes1u Puho u sliwafkol 1815... 1 ·u Zr~n)a~in vazllazllf mo6 pojedlnca u bllo kojoJ gran pr d~llvanl• nenlh aposobnostl .1
doJao 1856, kad je Zlpotecr·lntenzlvnu delatnost na avlm ·poltlma prlvrednog · drultvenog vlma lmall v.nredan amlsao da krenu k::_u~:::~t~va u kojlml tu lzgledl za dobl!,
I kultumov _flvota. Blo je predsednlk Jevrelske op5tlne. Njegow .trgcvlnsku daletnost
posle n]egove emrtt 1879. nestavlll au mu alnovl. . . .. • ., n . ·:: kapltala, najfe!6e po prlnclpu deonlfa'~alenog kapltala. . · , . .. · •
VAJS· laldor, trgovac, )edan od nojlstaknutlllh predstavnlka prlvrednovllvota u Zrenlanlnu. Odnosno gubltak, bill ravnl srazmer 11 • · . ·
.Odlgrao v.llku ulogu I u druJtvenom I kultumom tlvotu· grada: blo Jedon od pi>kretlfl j 11 cll)u atvarenja tndustrljsklh prtt-
da •• .gsnuje trvoveaa lkola, )edan J•
od oenlvafa fabrlke teptha. Blo elan gradslno 1
tupanl)ske akup511ne; odllkovan je ·or enom rada .Franca Joalfa•. Roden 1848, unvo 1913.
Ostavlj~Jutl zasad po . atrenl takva udrvllvan ~avlju osvmueemo •• aamo na neka
'duze6a, 0 kojlma J!e bltl reel u posebnom pog •
gadlne. · . .;. , .. . ~ . .. . . .
 160 D. Coli~
podatke o nastanku deonlfarsklh druitlvl u trgovlnl I neklm druglm poduhvatlma.
Ovom prillkom treba ukazatl I na ve~ prufene podatke o udru!enlm kapftallma
komandltnlh dru§tavl (koje •mo lznell u poglavfju o lndlvldualnlm trgOVIfklm
radnJama), gde ae eesto ll/Srec!u flrme 81 naznakom •brec!a•, •drugovl•, •drug•
I sl., ito je prl osnlvanJu trgova~klh deonlfarsklh dru§tava, benaka, oslgur11V8Ju¢1h
dru§tava I lndustriJsklh preduze¢8 bllo prevazll1eno. • Ekltajn, a od 1920. godtne Iaale Fejet•
Konzorcljum u /cs/drmllllll/11 obllle Bege/e. Na ICIYoj obali B~geja u bllzl;,. nekadalnje
•Regale• Nlutlo •• u prollom veku pr1atanllte Parobrodsf<Oil drultve. Prevoz robe u
odredeno vreme, N~lto a prolet. I jesenl, nlje blo mogu~ zato Ito magaclnl prlatanl6t-.
• I aamo priaunllte, nlau biU povez.ru kaldrmlaanom cestom aa centrom grade. Zbog
IDga je PQtekla akclja da .. od M-'og mosta, pored danainja audska zgrada, do poiat.
nliU lzgradl put od bmena na bszl akclonarskOil udrullvenja r.rlh njegovlh korlanlka.
O..nu bj to verovatno bllo rehno aamodoprlnosom, pa )II •"~ tome Mdemd•HtUI
godlna XIX veka ,.. lnlcljetlw Samuela Ekitajna lzgraden kaldrmlswt put koll je nt 1878.
godlne blo amortlzovan, a novae vraten ula~lma.
V~lko BKI<e~«o D.D. u ~rno I kedno ku~lllo, drultvo rt~glatrowno 1878. tocline:
lnlcljatO<t au bill ne)Yetlm delom JtiVI'eJI, od kollh u upriYIIom odbotu MIIZimo lmen•:
dr leopold Binder, Hermlll\ Polak, &11muel Fnojnd, Mlhallo Stajner, kunlja Emanuel Vajs
I drugl. Samo clruitvo osncwano J• godlnu dana ranlja.. . • BaiWfako /zvozno 1 wozno D. D. OIIIOVano Je 1922: na)Veel bra! njegovlh nJkovodtlaca
Zavod za lanja "'lnerMnom vodom I lnMIIICJjom u M11rlfl D. D. liMo je aedllte u VeJI.
kom leekareku (deN!~ Zrenjanln). Ovo banjsko IKilllte koje •• aad• nalazt u ll4.oml.l>oJI,
~I gradanl IU mnogo korittlll, pi ja ovda potekla 1 lnlcljatlv• d1 •• oform1 1kaon..ko
druitvo za ure,enje I eksploauci)u banje. Pnltkom reglatraclje preduzeea nallazlmo na
veom1 veltk bro) akclonera Jevreja kojl au bill najaktlvnljl I po lnlcl)atlvl J po ulote-..
bpUa!u u taj poduhvet, Od mnoglh nevodlmo aledeta lmena: dr Mot Hofa.w.jh. lekar,
eJjl je ulolenl kapltal lznoslo •.ooo kru111. Herman Polak 3.000, H1rman Mengold 3..000,
Herman Ctajner 3.000, Mano Vaja 3.000, lgnac Ajzenlteter 500, J. L Vlnter 100, Gerson
$1ezlnger 200, Albert Kon 500, Vllmol Ekltajn 500, laldor Va)s 100, Mano Vaja aa Jo6 3.000
kruna 1882. godlne. Vllmoi Ekitajn aa novlh 500 kruna t883.·godlfla, Mlhallo $tajner aa
•.ooo kruna 1888. godma, Harman Polak 11 3.000 1889. godlna, Kon Albert ae 500 bune
1890.godlne. Praduzeta je ltkvldlrano 1892. godlne.
SorgertNO dNitvo u pOd/zan/a l>rana I n..l~ I u zemljorednju osnovano Je 1901. godine.
Akt1vnost druttve koje au vodlll I flnanelrlll .levn!jl blla Je veoma oblmila 1 l<anlmljlva
pa 110g1 uelu!uja poaebnu obradu. Oruitvo Je bllo aktlvno c1o potatka drull<lil evetab>a
rata, • medu njegovlm lstaknutlm rukovodloclma nelazlmo lmena: Harlnc Bd, Davia
Openhajmar, Arnold Grfnbauml dr f>eza Polak, Urban Fridel, Jovan Ekltajn, a pr1d aam
rat 1939. godlna dr Arpad Karla .
Srajn/cer G•••. vlunlk komandltnog drultva za trgovlnu Oilrtvnlm materljal0111 kate Je
oanovano 1892, 1 1910. pretvoreno u drultvenu flrmu. Oanlvafl au bill Gaza !ltajnlcar,
Lulo Hiler, dr flamu Mangold, dr E>eza Pol1k 1 alnovt S~mulla Fnojnda. Orvttvo a 1 bavllo
poaredovanjem prJ wozu uglja I kokaa, e takooSe I prodajom clom.o~eg ugljl 1 ogrevnog
drveta. Pred drug! avetakl rat, upravtjaCI druitva bill au Mano Gltk 1 alnovl Samulla
Frajnda od atrane Jevreja aem druglh Clanova kojl nlau bill Jevrejl,
TrflOtl-'!ko D•. D. za tfVovlnu ogrevnlm I gra,evlnaklm mlterljalom. Ovo · akclonarsko
drultvo osnov.o Je Edniund £>atfai, clugogodtinll pot;>redaednlk Trgovtnske lndui111J•ke
komore u lren)anlnu, zatim dr Lazar Handler. Godlne 1911 u upnavt ja Ge:H Groa
zatlm 1925. 6r Vlktor f>enei, advokat, e od 1921. u rukovods~ IU brec!a Ferenc 1 Janot
£l1rfal, elnovt Edmunda f>arfda. Kapital ovog drultv1 u llcc!ja1111 Jznosto Je mJIJon diiWII.
• rezervnl 1,750.000 dlnaq, · u~lnlll da postane Jedna od vode~lh lndustr • u a
Poljopr/vredno A. D. lmalo Je za oonlvaea prate!no jevrejska prlvrednlke me&. koJJma au
bill lmre Bak, dlrelctor banke, Jena HaJdulka, BerNit HJbl, Zlgmond Lattner, Auref Majer,
6r lejol Vag I drugl. Dnlitvo J• oonoveno 1917, a delovalo J• do 11141. pine.
D. eolt6 161
D. D. u Je/ca~~lto bi/Je osnovano J• 1917. godlna. lzmedu ostalih Clanov1 nalazlmo mnoge
javf'ejske prtvrednlka: Geza Groo, Mor Gutman, 1920. godlna Edo Oarial, Daniel J Bela
Gutman, 1932. pod nazlvom ·PI-ta•, a 1934. tu ., Alfred I Joslf Blum, Julile Volner 1
dr Ljudevtt Bortodl. Za vrama drut09 avetakOil r~ta, fltm1 J• nastavlla da radi pod
upravom Nemacl; llkvldlrana je telc 1946. godine.
Spedlterako A. D. osnovano Je 1918. godlna: upravljael au bill dr La.zar Handler 1 Samuel
•voir•· D. D. oanovano I• 1920. godlne 1 klt)lbolom od 250.000 dlnaq; blvllo •• trgovtnom
alektro-tehniCkog prlbora u upotrabu elektrl~ osvetljanfa I prenosa alektrlfne energljl,
radl04p11'11tl, obltnlh I motomlh biclkale, plaaCJh I ilvl~h mallna, automobila 1 eut~
delova. 1 poetavljalo J• I •lelctrlena lnstaloclje. Rukovod~l IJudl I osnlvael bill au jevrejskl
prtvrednlcl: lnve Bale, Aurel Majer, flo Derl, dr Mor lvanjl, David Heier I dr. Preduzete
au preuzeli Narncl •• vreme olcupaclje u drugom avetlkorn ratu, a posla oalobodenja
nattavtlo je da nadl kao do1avno preduzete.
Promelno D. D. ~• hranu, IMI&rl/111 •• gor/vo I gra4evlrtfl; prl osnlv1nju OVOil akctonankog
dru&tve. rukovodetu ulogu !mali IU javrejskl privrednlcl, a tako je ost1lo ave do potetlcl
II avebkOil nota. Medu osnlvac!lma 1921 . godlna bill au ludvlg Kerpner, dt Stevan Hejdutka,
Eduard Kerpner, Zlga Goldlmlt: u 1922. godlnl, novo Jme je Otkar Rollllc, 1923. godlne
Anclor Klllaj, utlrn 1931, godlne Armin Graf 1 lmra Voll, a 1937. fqnja £larfd I
Sima Dim.
blo je 1% reclove privrednllca JCIYrejl, od kojlh aa latleu Adolf Gusman, Aurel Majer, lmra
Bak I dru111. · ·
Jevna •«ledllta D. D. u Zemunu, r,raduze~e OSIKI'nn~» 1896. !malo Je magoclne I akladllne
proatorlje na oball Begeja n• fa ezniCkoj atenlcl u Zrenjanlnu. Prim-'o J• polJoprlvredna
mog10 je prlhvatltl 1.200 vagon1 robe. Preduzetem u Zranjanlnu uprevljao Je ,.._ 1
prolzvodtl n 1 lluvanje 1 manlpulaciJu. Magaclnsld prostor kojl •• usto)•o od 10 ~ln ~
avetslcl ret S.l...- Harcoe. ·
INDUSTIIIJA
U doba doseljevanja prvlh Jevrejsklh porodlce u Banet, u njemu nlje bllo nlk::-:
lnduatrljske prolzvodnje. Takvo stanja ja ostalo eve do posle revoluclje !84 •
godlne.
· 1 ala u Zrenjanlnu tradlclju od oko
I aama prolzvodnja plva, koja Ja u to vreme m tskl nlfln
100 godlna, obavljana J• u okvlru radlonlca za apravljenje ~ve n~ za;:
od dr!av~
18
Ked je Leopold Mencer do§ao I~ Vr§ca u Zrenjanln ~· g '':,rs':e prolzvodnje
u zakup plveru, on je vat tada dosta utlnfo •• unapr enje plvarsko 1 trufnjekl
u pogledu I kvellteta I kventltata. Slade¢& god~ne ~:::~~~ pu nasle~e evlm Q.
0
Brumela Majera, JBVreJina lz Ce§ke, flja Ja ': uslje razvlla u vellko lndustrljsko
an!jlm zakupclma 1 vlasn!clma plvara, kojakaa ~~~ bll! Javrejf. . .
preduze~e. ell je ono pre§lo u ruke IJudl o11 n s
· .. , · k druga polovlna XIX vaka, uoeavamo
U doba radanja banatske lndustrlje, poeat om jveeoj merf bill Jevrejl; onl au
i!lnjenlcu da eu plonlrl banatske lndustrljo IJu na taroj Jugoslavljl.
d Mencerovlh naslednlka, Mlhallo Menear,
Jot aradlnom proi!og vekl, Jedan
vlasnlk je vatranja na zapadno) atren 1 an
°
Zr janlne u bllzlnl Bege)e: ona Je poru-

Aena tek prlllkom lzgradnje feleznl~ke pruge; U. atvarl, vetrenja~a Je lmala sve
odllke mllna, jer je prolzvodlla razne vrste bra§na, a tim Ito je pogon blo na vetar.
Pedesetlh godlna XIX veka nallezlmo na podatke o fsbrlcf ul/• Jovana Uhtentela;
sem uljanog mllna 1 dve uljane prese. on )e lmao I ure4a)e za raflnerlju ul)a.
Kapacltet fabrlka kretao ae oko 200 akova ulja u jednoj aezonl. · · u flnanslranju nlje zaostala. U upravl fabriko od njenog osnlv..,l• nalaze se JevreJi lsldor
Fabrlka iw~sc:. 1 lllrh os~vana je 1862. godlne; ~nlv~ fa blo Samuel Gutman kojl ja
za prolzvodnju plvarskog kvasca, alr6ata, ltlrka, lepka I paste za clpele anga.fovao heml·
e&ra M. Openhajrnera, takoder Jevrejlna. Fabrlka je radila nalcollko godlna.
Fabrlka 1/btu heml]sku fabriku za lzradu l iblca I druoog matarl]ala za paljen]a a.novao
]e lsak Polak '• • ainom potkraj 1862. godlne u danain]oJ Ullcl Mole Pl]de: 61bica au pr•
vlJene baz upotreba aumpora. Nama podataka o daljem razvoju, odnoano prestanku ovog
preduzee.. · · · · · 5.000 hektollllralptrltusa. Prolzvodnja J8 obustavljena 1928. godina.
Fabrlka uiJ• za lampe koJu je osnov10 M1ksa Llhtental nalezila •• u dnrgol zgradl lsta
ullce gde je ranije blla fabrlka uiJa Jovana Uhtentala: name podataka u kelcvoj au vezi
bill Maksa 1 Jovan. Makstna fbrtka se pomlnja od t865. do 1869. godlne.
Pam/ mlln Lorence Bala upoho )e da radt 2. marta 1867. godlne. Blla )e to ·avakako
rani]a auvae& ko]u je praduzlmljivl Ba• prepravlo za pogon pomotu pame lokomoblle;
lokornoblle au u to vrame po~ele osva]atl taran prlllkom vrtidba plenlce I al. Adaptactju
mllna lzveo ]e Bet uz aarednju A. Eparjela, mllnakog Jlolara, a to Je u al\larl bio I
prvl paml mlln u Zranjanlnu. Po•to ae do tog vremana v gradu vat nalazllo dosta pr•
duze6a koja au ave vile dobljala karakter lndustrljsklh pogona, Mlhall Mencer, koge amo
ranlje pomenull, objavlo Je pozlv na osnivanje lndustrljskog udrufenja I donolenje pravlla
Ito lh je oval umnl Jevre] 11m aastavlo. . ~iJavala
Fabrlka kvuce Alberta Maja; godlne 1869. osnovao ~ Albert Maj i drugu febrlku plvskog
kvase. u Zranjaninu, Nlja pozn110 koliko je vremena radlla ova fabrlka, ali je avekako
blla onemogu~na u radu zbog vellkih koli~ina uvezenog takozvanog presovanog kvasca
kojl se dopremeo tz Budtmpeite I Segadlna.
Febrlku llkara, rume I esanclfa vlnskog a/r~ela osnovao je Jozef Hiler jol 1869. godlne:
fabrlka ae nalazlla u HllerovoJ ku61 u danaln]oj MlletlcevoJ ulicl, Preduzeca ae prollrllo
1891, ko]om prlllkom au kao ~ompanjonl I auvlasnlcl IIIII u upravu "legovt atnovt Arnold
1 Laslo: godine 1893, fabrlka Je prolzvodlla 1 lplrlt. Jofef, ln~a porek om lz Slav. Pofege,
umro je 1902. u avojoj 68. godinl. Fabrlku je 1912. preuzeo Alojz Svlrtllh u etjem ja vi•
anlll\lv ostala ave do naclonallzaclje posle oslobodenja 1946. godine.
Parn/ mlln Johana Billca u TomalevKI<om aokalw, danas Ullca Mole Pljade, osnovao )e
Bille 1871.'godlne u aopstvenoj kucl, . · . .· · .
Swala 1 0/aJntca u Tomdev~korn eokaku, danaa Mlletlceva ullca radlla ·au od polovlne
XIX veka. Matilda Engelsman lzlofila lh je proda)l u toku 1812. godine.
Fabrlke aod•voda, vlasnl!l\lo Donata Mora, radila Je I pre 1876, all ~ reglstrovana te
godlne: prastala da radl 1897. UQ!llne. . . . .
Parn/ mlln Jofefa Vajsa I M. Uhtantala nalazlo ie u Temllvarskom aokaku· 1 l1tnom frliU.
Mleo je za novae I ulur, a u leto 1878. objavlo je da krvpl jKanl I kukuru&.
Parnl mlln Vllhelma Wtanja pu!ten Ia u pogon 17. aeptembra 1881, a radl I danas:
nalazl sa na kraju Ullce K~e Kolarovt, odnosno Dosltaja Obradovle&. Godina 1899, mlln
le prebo u ruke Nemca Elmera, a zatlm 1906. u vlesnlll\lo Henlajna 1 Aneua, t8koder
Nemaca,· ·
Prva banatska heml}ska labrlka ltblu oanovana Jo 1882, a asnlvae je blo Dohanj Mor;
labrika je radlla 15 godlna da bi 111 ugaslla 1897. godlne.. . • .
Fabrlka a/r~ela, koju Je 1882. osnovao Adolf Finltellta/n.' prolzvodila je a lrca 1 · esenclju
po najmodemljem metodu u ro vreme, a nalazlla ee u Ml etl6evoj ullcl.
Psrna c/glsns •UJvsrl•, u dena!njoj Novosadskof ullcl, osnovana je 1889, a 1902, poeela
I• prolzvodnju ru~lh c lgala. Godine 19G4. lzgradena ]e kru!na pet, a 1927. dve mehenltke
D. Coll6 163
prese za lzradu presovanill clgela. Godilnja prolzvodn)a lznooila je oko 1,5 mlllon clgale
1 crepa. Od 1936, vlasnlk je blo_ Aloksandar Sarvat kojl )a ubijen 1941. godina,.
Parne pekere, koju je 1882. godlne osnovao Hermlfl Ekitajn u danalnjoj Karad!l6evol
ullcl pretia je 1897. u vlasniil\lo njegovog aina Samulla. Kapacltet pekare lmoslo je oko
&.ooO kg hleba dnevno I 8.000 komada paclva. Pehru je 1937. godlne l<uplo Nemac Ridal.
Febrlb teplhl nlje lzgra~e<1a na lnlcl)allvu Jevre)a, all njihovo pomo6 I u or;anlzociJI I
~aJs. dr LaJoi Veg, Geza Stajnlcer, dr Or!o Matal, a medu akclonarima je takode bllo
I Jevreja.
Parnu pJianu na oball Begeja u dln4!njoj SarajlljlnoJ ullcl osnovao je Samuilo Engel 1879.
godlne; dnevnl kapecltet )e blo oko 25 m' grade. Ptlana )e tzgorele 1894, a Aleta I• lznosila
80.000 knsna: obnovljena je 1895, I radlla do 1925, kad je pretia u ruka Trgovtekog D. D.
Febrlku lplrltu. . Lukae, Filer I dnsgovl podiglo jo 1888. godine akclanarsko dru!tvo u
korna 88 nalazlo vellki doo jevrejskog kapttalo. Kapacltet labrike lznosio )e godil nje oko
_
Prvu vellkobelkeratku labrlku hndlte I bonbon• osnovall au Simon Grin, Helena Rozem-
berg, rodena Grin, Johana Kon. rodena Grin I Lajoi Kon. Prestala da postojl 1894. posie
godinu dana rada.
Fabrlka bonbon• osnovana Je 1894. a osntv~ Ia bio Korolj Joktba Holender. Prella Je u
vlasnlltvo komanditnog drutl\le 1914, a od 1918. vodlo ju Je Marton Grlnvald. ·
Prva /U! nomadar#• fabrika molina oonovana je 1894. godine, a lnlcijlrorl N bill dr lazar
Stem. Aleksandar Fuks, Geza Stajnicer, Vilmol Ekltojn, Adolf Levinger. Fabnka I• prestala
de radl 1903. godine. · 1
T110m/ce kola Jovan EUteJn 1 sin osnovane Je kao kotarbskka ~L~rlc~ lt_:~~~~:,.'j.
1865 godlne a oantvat ]e bio Adolf Ekitoln. Dimenztja 1• rl a uuu • .- •
ioo rednika 1 proizvodll& ave vme kofe za unutralnje I lnootr- trflita. .
Febrlh f~ere, jedno od najvctih lnclustrljskt~ praduz~t~hu ~~~~~~ ~~~P~;! /'!~:
0
1
alaviJI pre II avetskog rato. Podlgnuta Je na on ocse n 1 Laiol Lonltajn lz ~
mulaclje klpltala, a glavnl ftnans1Jsk t B"~~od~i~::e:~. Jr.;,'~/ 'Fratnd 1z Prag1 1 drugl:
Mor E ek lz Budlmpelut, dr Moree1 e
Rukovodal\lo je ave do dolaska Nemoca 1 1• 9
S: uodine oaialo u jevraJSkim rukama.
. bill T ran
Or:onll!srako drultvo ze lzredu vune osnovanoGje 19llj fl!"~u~nnlv::,!odu ~ II
udova Jakoba Gutrnana rodena Sajber, Mor utman e ·
avetskl ret, fobrlkom je rukovodio Daniel Gutman. td Heier na kra/U Ullce cora
Benltakl umetnl mlln (Helerov) osnvao ]a 1912· godin~ u akolonarsko dNI!\10 ~
Oulan1: kepacltet mltna lznoslo je 3 va~a b~~~~ ~ mlln · demontlran, zgrada je praila
tvoran Je 1917, • preatao da radt 1d936 · II
u vlasnlitvo grade kojl ga )I pro 11 avo s
t":i rat ustuplo VOiscl za kasarnu: u njo) au
1 or ·
Nemcl za vreme okupaclje neprevilt zloglasnl koncentracloni og • avetakog ·.-.11 1917.
Banat8ko mlln8ko pteduzete Volf I dr. osnovell ,au K~J::;'.~.~- mlin Ja pntstao da
godlne 2tgmond Volf, Lajol Kerpner I Ill Fenjvoo.
radl. . enjanlnskl prtvrednlcl medu ~ajlma
Tvornlcu po/Jopr/vrednlh llrO/IIVI A. 0 . osnovalt au 1~8 lmre Bak 1 Hanrth Majer. Pr•
je blo znatan broj Jevreja, lzmel!u ost•: dr '4J"~ednl~a banke. til I• I tade u upravl
duzete fa 1924. pretlo u vlasnltl\lo S:J; ;,;m
ostalo Jevreja, npr. · Aleksandlf Fraj I • uz
J. )e palo pod at~aj 1929. godlne.
c! 1 mettle osnovana Ja 1911.
Toronta/ab /nduatrl/1 pol}oprivrednth atroJeva. ~i.::a~ Gr~nvald.
1
god ina, a osnlvael au bill Geza Groa. Ede tlerfal, na je 1919 godlne: u al\larl,
•Ambrozlf•• tvom/ce bonbona. keku I kontetvl A. 0 "r ~ft"j. znatno proiirone I reor?•
05
to je bio nastavak nekadolnJe fabrike Karla Holen;::,a, tznoslo 50 vagona robe godilnl~·
nlzovana tako da je UIJ(llljavala ato radnike. 1 k~r: ld ~mra Bak. Aural Majer, avl Jerve] ·
Glavnl akclonart au bill 2tpmond Samo. ~urtl~~ k;lze. ··
Rad Je obuatevljen 1928. godlne. na po6et u P
164 D. Coli~
.s.. 1 Kurlender•. tvomlca kofa manje; obltn1 oanovan.a Je 1920. godlne, all J• ve6 11122.
prestala da radl. Vlasnlcl au bill Jevrejl.
•B•n«>l•• febrlb bonboM 1 kekle A. D. osnovaNI je 1920. godlne, 1 osn!V11el au bill Jedan
Srbln 1 Jevrejl Geza Gras. Ede earfal 1 Rudolt Majer. Fabrilca je 1923. godlne preila M
vlasniltvol<arla Benete, a d'ola godlna kasnlje, 1925, prestela da radl.
Domovlnska lnduatriJ• mlln• A. D" njen glevnl pokra!K blla je veletrgovaeu flnna Struer
1 Kenlg, CIJI ja predallMIIk u Vojvodlnu blo Jevrejln II: ZrenjanlM Emil DajC bo direlctor.
Mlln je podlgnut Zl vreme prvog avetskog rata 1918, 1 radio I• do 1921; ni•IIOV bpecltet
lznoSio je aedam 1 po vagona bnolna dnevno. Demontiran je 1925, godlne.
D. D. za preradu kukur11za 1 fabrlb ul}a podlgnuta Je na desnoj oball Begeja 1918. a k•
pltalom ad 10 miiiOM kruna, 1921. podlgnut na 20 mlllona kruna, a 1922. na 10 miiiOM
dlnar8. Vradnost oba ob)ekt.a dostlgla Je 100 mlllona pradralnlh dlnara: objekll eu podlgo
nutl redl aMbdevanja Baikanskog front.a mulnslclm uljem I mllnslclm prolzvodlml. Tvor-
nlca ulla ll:radivala I• 4-S vagona ulja dnevno, Ito Je u to vreme blo avebkl rekord 11
kapacltetu. Glavnl rukovodlocl ekclonan~kog druttva bill au Adolf Mlllh, laldor Frtd, Artur
Lederer, llorcle Lederer, Hugo Elbogon, Vlklor Elek, a kunile dr lazar Handler I dr.
Oblekti su poale demontl..nja mallna postall avojiM Fabrlke le~ara, a danae au u njlme
defom Slloa. delom fabnka namelteja •Zarko Zrenjanln•.
A. D. u podlzenfe mllnove osnovano ja 1921. vodlna I bavllo ee lzradom avlh tehnleklh
delova za untdenle mllnova. Glevnl poknttael pntduze~a bill au Emil Celt 1 Steven Oaje,
zatfm 1922. godlne Peter Vals. 1936. godlne joi 1 Makae Ulman, dr Jlla Millh I dr.
Prv• b.nat•k• tvornlce m1kerone I leate A. D. podlgnut.a ja 1923. vodlne u dogradenoj
zgradl Helerovog mllna u Ulicl cera Ouiana, gde ja za vreme drugog evatakog rata blo
koncentraclonl logor. GIIVIII pokreteCI ave akclje bill eu David Heier, Monc Heier. Emil
Kevel. Adoll Gusman, Bemet H1bi, Nlkola Haler I drugl, Fabrlka je o1novana 1922. a
bpacltetom od 15 vagone testanlna, all je 1925, posle trt godine poatolanja, obuatavlla
rad polto nlja mogla de lzdril domatu I atranu konkuntnclju.
Vellkob«JcerKkl lzvoznt mlltt osnovall au Nemcl joi krajam protlog veka: 1923. godlne
pre!ao je u vlunlill/0 )ednog ekclonerakog drultva u komi au rukovode6u ulogu !mall
Oton Herceg, Samu Vajner, dr Alfntd Feiner, lmre Bak. Leo Bolgar I drvgl. Godina 1936,
mlln je ponovo preteo u ruke Jednog Nemca Nlkole Lenherta.
lnduatrlfa mrM~ore, grenlle, 11/enlta I veltKJcog kamena D. D. NIStele )I teko Ito je
radlonlcu Jakova Filla. kola je osnovana 1911. godlne preuzelo daonltarsko druitvo 1923.
• tfm Ito Ja poaao znatno prollren I nabavljena mahanluclja. Rukovodiocl druttve bill
au Jakob Fill, HU90 Gealer, Oto Gesler, Marglta Fill, zatlm Sigmund Polak 1937. godlne.
Preduze6a ja zapoillavalo ad IS do 20 raclnlka.
Febrlkil bbe/e D. D. zapotela Je rad 1925. vodlne pod rukovodstvom Vlktora Elelca. lnaC!e
dlreklora fabrtke Wer8: fabrleka postrolenJa blla au ..,altene u magaclne damontlrana
Fabrtka ulja. Medutlm, predLile6e •• zbog boljlh usi0Y11 reda preaelllo u Z.Vrab.
Prlkazaju61 na ova] na~ln ovlh nekollko desetlna prtmera osnlvanja I ga§enja 11)-
dustrljsklh preduze~a u Zrenjanlnu u najrazll~ltljlm granama tnduatrlje u ko]lma au
Jevrejt bill oanlva~l llfno Ill kao pokretaeka enaga u razntm deonlearsklm dru-
itvlma, daleko amo od pomlsll de au znafaj I lnlcl]atlva u razvo]u lnduetrlje
n)anlne prlkazanl potpuno. jar lma mnogo prlmera gde bl eamo za rad I utogu
Jevreja u aamo jednom preduze6u, na primer u Fabrlel ie6era, OomovlnskoJ lndu-
atrl]l mllna I druglma, bllo potrebno da ae o tome naplie eela knjlga. Sam toga,
za mnoga od ovth preduze6a nlemo bill u mogu6nostl da apomenamo 1 eve akelo-
nare Jevreje I njlhov ulofen kapttel; onl au ~eato ulagall novae u nelzveane po-
alove, • mnogo put~ u takve kojl au od poeetka nagove5tevall de ne6e uspetl.
D. Coll6 165
Rlzlk 1 samopouzdanje ;Jra6enl neogranleanlm naporom da bl ee konaeno uspelo
u bllo kojem od ovlh pomenutlh lndustrljskih poduhvata, lndlvldualnom Ill ko!ektiY.
nom. doprlnall eu najve61m d11lom uspehu lndustrlje Zren]anlna u cellnl. Jer J8
grad na Begeju, bar obzlnt na to Ito ae nalazl na perlfertjl Jugoslavlje, ve6 od
njenog postanka blo jedan od vode61h lnduatrljsklh centa.. u zem!]l.
IANKARSTVO I OSIGURANJE
Ako au lnleljatlva 1 red JovreJa na osnlvan]u lnduatr!]sklh preduze611, uz nabrajanja
tllko lmpountnog broja manjlh I ve61h fabrlb ko)a au onl u toku Jednog veka oanl-
valll Yodlll u Zrenjanlnu. pa I u osta!lm mestlma Banata, dovoljan razlog da •• onl
amatraju za glavne organlzatore, radntka I nosloca programa u prolzvodnjl dobara
1 de ae amatraju za osnlvKe ne bel nezMtne banatske lnduatrl]e, onda •• to lato.
a molda 1 pre, mole re61 l za njlhov doprlnos bankaretw I oslguranju.
Trgovlna 1 lndustrlja au oduvok u ve!lkoJ morl uvlslle od novl!lno-kntdltnlh uslova
u kojlma au ae razviJale, pa Je to bto alul!l) I al trgovlnom I lndustrljorn u ZrenJ•
nlnu 1 u Banatu, pa nljo alulajno da jo gotovo jednovremeno aa atupanjem prlvreda
na put razvoja 1 napretka, aredlnom pro5!og veka dollo do osnlvan]a I prvlh nov-
fano-kredltnlh ustanova u dana!njem amlslu, Ito ja mnogobro]nlm zren]anlnsklm
prlvradnlclma narotlto trgovelma I lndustrljalelma, omogu611o da u doma61m ~
eenlm usta~ama na(!u aredstva za lnvestlelona. robna I druga ulagM)I za rto 1
je bpltat lmao presudnu vafnoat. a to je ujedno pomoglo da potle putem b •11
clrkullaanja novce, obrtanja t vratanja aredstava.
ICao llustraclja toga perloda mofa ae nava~1~ko!n:~~ ~~~J:.!~'~~~~ ·k~~~
dakla oko aradlne XIX veu. u Zrenjanlnu : ~~~ poalovlrna oko protestlranja
ae kao takozvanl meniCnl advokatl ug!avnom : ' meniCna 1 ob!lgaclona po-
manlca 1 lzvrlenjem po ogromnom brol:r, ~resu ~~tno uz prodaju na •doboi•
1
trallvanja. Ova lzvrlenja v()(lena au bez z moadvokatl vaflll kao neu vrata •~
I pokretne 1 nepokratna lmovlne, zbog Uga su
lila za dulnlka.
d ZrenjanlNI vrllo je funkel)u kr•
U prvoJ polovlnl XIX veka, •m Maglstrat vra 1 lm radsklm fondovlm•. bo na
dllne ustanove. Nairne, novae ko)l Ja 1•: ~:null 111mnazlju u gradu, lefao ja
°
8 9
primer glmnazljskl fond lz kojeg l• tre 810 da davao ovaJ novae na korl§tan]e
z,. u blagajnl Magletrata, a on Je radl we::J:v~~orlatlll 111 avl onl ko)l eu po molb!
w. obllgae!ju, odnosno menleu. Novae l Jol danas ae u arhlvu euvaju splsl,
c!obll! zajam. a medu njlma Je bl!o I Jev~t od Magistrate zajam od 200 forlntl.
eznlee Matlja 1 Sollje A]zner, z~
0
odnosno melba Jozefa Rota ko]om I• tr
Jato tako au aaeuvane orlglnalne obllgaclje-obv 55 forlntl: aplsl datlraju lz
tim obveznlce Sail Polau I Salomone Bretnera n1 .
1830. god!na.

166 D. Coli~
U to vreme, Maglstrat je u stvarl blo I sudska vlast u pogledu raspravljanja po
menlfnlm zajmovlma. Sudovl nlsu postojall kao zasebna ustanove, nago je M•
glstrat, odnosno odredenl aenator, blo prvostepenl op§tlnskl audlja, dole ae u dru-
gom stepenu rasprtvljalo kod !upanljskog. odnosno vlastellnskog auda. U arhlvl
grade Zrenjanlna saeuvana je melba, odnosno tu~ba, lgnjata Majarl protlv Saba-
stljana Stasana radl prlnudne naplate 125 forint!; tulba potlfa lz 1818. godlne.
lste godlne Ja Samuel Frombah pokrenuo postupak protlv Joslpa labia zbog duga
od 816 forint!. . '
Na dan 1. januara 1860. zapofela je rad Gradska itedlonlca u Zrenjanlnu. Ito u
atvarl predstavlja nastavak poslovanja Magistrate u odnosu na· kredltlranje gr•
dana, s tim Jto je pravlllma koja je odobrllo ugarsko Mlnlstaratvo flnanslja data
ovom poslu forma novfana ustanove. Mads au aredstva ova Jtedlonlce blla ogr•
D • .Colle! 167
Na osnlvaekoJ akup§tlnl od 25. avgusta 1867. godlne ustanovl)ena fe da su umasto
600 predvldenlh prljavljene na upla 833 akclja. pa je vltak od 233 akcl)e morao
bltl recluclran. Ovo lstlfemo aamo kao llustracl}u zalnteresovanoatl prlvrednlka
8 rad jednog preduzec!a· takva vrate. Za upravnlka Torontalslca ltedlonlce lzabran
za Mihallo Mencer (Jevrej), za blagajnlkl lgnac Ajzonliteter (Jevrej), a za odbor·
~Ike Hadflc!, Polak (Jevrej), Vlmer (Jevrej), Blelek, Oblat. Botka, Mangold (Jevrej).
Mal (Jevrej), Vel!el, Najgebauer (JavreJ), Kelner, Husar I Araenovh~. Brojnost Je-
vrsja u upravl prvog novfanog zavoda u Zren)anlnu kojl je osnovan po prtvatnoj
lnlcljatlvt pokazuje na aamo poslovnost jevrajsklh prlvrednlka. upomost u tpro-
vodenju ove ldeje u delo (koja je avakako rezultat lnlcl)atlve Jevreja). nego I ho-
mogenoat ovlh ljudl kojl au tako masovno u§ll u rlzlk prJ osnlvanju jednog novog
. .
preduzeta bez perspektlve I lskustva.
.
·

zantml)lv podatak lz pofetnog perl oda poslovanja ova itedlonlce jeste taj da Je
nlfena. njeno poslovanje korlstlll au mnogl gradanl Zrenjanlna, a nar~lto trgovcl
dsednlk Mencer rasplsao konkurs za knflgovodu I blaga)nlka. Nalme, za knJI·
I zanatllje. Ko su bill korlsnlcl kredlta mote sa vldetl lz gruntovnlh aplsa kojl au
pre odu kojl je trebalo da obavlja 1 sekretarska poslove. blla je predvldena plate
safuvanl, lz eega prollfazl zakljufak da au zajmovl davanl uz hlpoteku I uknjilbu
na nekretnlna. Takode sa mole ustanovltl da je medu prlvrednlclma Jevrejlma
:vt oo0 forlntl 1 ze blagajnlka 800 forlntl godt5nje. Oba kendldata au aem atruene
e~e moral; do zna)u govoml 1 plsanl madarskl I nemaekl jazlk. • uz to Je
bllo mnogo korlsnlka kredlta: okolnost da su nekretnlna bile jemfevlns, jasno
govorl da su vlasnlcl zgrada u gradu !mall ualove da prvenstveno korlste Grad- :r:gajnlk morao da pololl kauclju u Jznosu svoje dvogodl5n]e plate. St~dtonlca 1:
ska iitedlonlce. Glavnl rukovodllac ova prve novfana uatanove u Zrenjanlnu blo otvorana 20. novembrl 1867. godlna u prospodtorl)ama Gr:!:~Jek~~r!,~k•~'u~zl
je lzvesnl Kegl, all nlje poznato kojoj Je naclonalnostl prlpadao., odvljao avakog dena od 9 do 12 easova pre na sam 1
su prlmenl aa 5 odsto, vrleno je eskontno poslovanje asklapu~jenl: ~e;:::suz
Ubrzo au ae poslovnl ljudl uverlll I u' korlsnast aamog poalovanja Stedlonlca, davanl au pradujmovl na vrednosne hartlje I predmete • ama om •
ko]oj au jedlno nedostajala aredstva da bl mogle zadovoljitl potralnju kredlta. Zbog zaraeunavanje 0,5 odsto provtzlje. ·
toga se u krugovlma Ijudi okupljenlh u drulitvu •Kaslna• (osnovano 1842) · pojavlle l )edna 1 uen1 navfan• ustsnova pod nazf.
IC:eja o osnlvanju prlvatne litedlonlce. Ova akclfa je pokrenuta na dan 30. aepo Pofetkom 1867. godlne osnovana Je Jo kredlt Osntvafka alcup5tlna ovog
vom Vellkobefkerel!ko udrufenje za lted~~~
7
1
tembra 1862, kad je odriana prva sednlca I na njoj lzabran osnlvafkl odbor. Me-
1
nje~ predsednlk 1 lnlcl)ator blo
C!utlm, ve6 prethadnl sastancl pokazuju na to kollko Je lnteresovanje pobudlla noveanog zavocla odria111 Ja tO. Januarl • lavale fe u manjem oblmu ad T~
ova akclja medu prlvrednlclma: Nairne, u toku rada nit lzradl statute I uplsa ak· je Males Najgebauer. ~· novfana us~n~v~ ~~t§njlh lzvdtafa o poslovanju za
clja, veoma brzo je blo lzvrlien upls 500 akclja, pa je na osnlvaekoj sednlcl odlu- rontaleke ltedlonlce; sto ae mofe v 8 z od kojlm je rukovodlo Mencer !mao
1868. godlnu. lz lzve!.taja ae vldl da Je/ ~ jo kojlm jo rukovodlo NaJgebauer
8
feno da osnovnl kapltal ove ilstanova;'koja c!e ae zvatl Torontalska litedlonlca
(Torontlil takarek penztoir), lznosl 40.000 forint! podeljenlh u 1.000 akclja po 40 promet ad 128.149,73 forlntl, dok Je u ru en
forint!. ·Odmah je bllo predvldeno da aa kapltal mole povec!atl sa joli 500 akclfa, !malo promat od 21.012.87 forlntl.
kao I delokrug radl ltedlonlce koja )a na prlmljena ltadne uloge odobravala k• . . . ·. menuti da fa 1868. godlne u Paneovu
matu ocl 5 odsto, dok je novae na zajam davala uz kamatu od 6 odsto. Radl . uporedenja, ovde temo samo napo lsatl kad bude reel o Jevrajlma prl·
osnovana •Pufka banka o fljem c!emo rakdu ~atu)emo paralelan rad banatsklh prl·
Ovde fellmo lsta61 da je medu osnlvaflma bl/o .ljudl raznlh naclonalnostl. a mee!u vrednlclma tz Paneeva, dok sada samo ens .
njlma I .fetfrl Jevraja: Simon Berger, Herman Gutman, Mlhallo Mencer I· Herman vrednlka u bankarako-noveanlm poslovlme. '
Polak; medu akclonarlma lh je avakako bllo vile, aiJ. njlhov splsak nlje ueuvan. : .. _... . .. .. . rol~c!a 1869: godlne u Beogradu oko
·l~to tako, ovde se mole pomenull I akcl~ !~·! au oanlvanjo kao ekspertl bill P~>'
Zamlsao o osnlvanju litedlonlca nlj~ sa ,;,a~la j~dno~tav~o spro~estl u · delo lz osnlvanja Narodne banka u Beogradu. z I
rnzloga ito au driavne vlastl odugovlal!lla da daju odobrenje. Trabalo je da prode zvanl 1 nekl Jevrajl lz Ugarske (Hercell.
punlh pet godlna da bl statuti bill odobrenl I da bl sa mogla odriatl akup§tlna
. . ., •. . : : · ,aznajemo da su u upravl Torontalska
akclonara kako bl posao mogao konafno zapol!etl. Pravlla koja ja odobrllo m• 69
.lz akupltlnskog Jzve!taJ• od .10. aprlla ~ru • Jevrefl: Henrlh Oa)ksner kao rukov~>'
darsko Mlnlstarstvo flnanslja pretrpela au lzmena tako Ito ja moglo bttl uplsano ltedlonlce eem Mlhalla Mancera bill I 9 1
600 akcija ad po 100 forint!.

168 D. Coli~
de~l dlrektor, zatlm Hannan Da)e, Henrlh Engolsman, Samuel Engel, Mor Svlmor,
Ferdinand Clmerer, M. J. VaJs I drugl.
Sradlnom 1869. godlna poeala ja da posluje I Vellkoklklndaka itadlonle. o l!IJem
c!emo radu plsatl naknadno. · bert Vaja, Armin Polak I Albert Kon. Zatlm )e kao flan uprava uplsan Emanuel
Poslovanje Torontalska !itedlonlca u meduvremenu sa vaoma prollrflo: tako lz
polugodl!in)e!l lzve!itaja za 1869. godlnu aaznajemo da ja ulaz u gotovom novcu od
1. januara do 30. )una lznoslo 1,331.530,37 forint!. Aktlva I paslva ove ustanova
za 1869. godlnu IZllOslle au prema bllansu 814.227,79, a l!lata doblt blla je 25.871,78
forlntf. Ovako uspe§an I razgranat posao ove novl!ano ustanova doveo ja do pro-
mana pravlla, pova~anja kapltala za novlh 400 akclja I do promena lmana zavoda,
tako da je on poeav od 1871. godlna poslovao pod lmenom Torontalska ltedlonlc.
I kredltna banka.
Na dan 20. septambra 1869. godlna umro ja u 48.' godlnl 21vota dlraktor Vallko-
beekarel!kog udrufanja zo ltednju I predujam Maks Najgebauer, gradavlnskl ln-
2enjor, rodom lz Ce§ka.
Made au oba ova prlvstne novl!ana ustanova bile aastavljane od avlh naclonal-
nostl lcoja au 21vela u gradu, lpak au one amatrane za jevrejska lnstltuclje, jar
au lm dlrektorl I rukovodlocl bill Jevrejl.
Srpskl prlvrednlcl au amatrall da I onl mogu ~~novetl svoju novfanu u.sta~ovu,
pa Je tako u apr!lu 1871. do§lo do osnlvanja •Banatskog arpskog udru2enja za
§tednju I predujam•, sa flsto arpsklm l!lanatvom u rukovodstvu.
U toku 1872. godlne vr§ene 'au prlpreme za osnlvanja I fetvrta prlvatna novl!ana
ustanova u Zrenjanlnu u kojoj au I lnlcljatlva I kapltal Jevraja odlgrall valnu ulogu.
Nairne, blla ja rae o osnlvanju koncaslonlrana •VeUkobel!kerel!ka §tadlonlca•, a
osnlvae je bllo Mlnlstarstvo. Ova novl!ana ustanova ja bazlrana na akcljskom
kapltalu u lznosu od 200.000 forlntl podeljenlh na 2.00G akclja od po 100 forlntl.
Saml osnlv~l. mectu lroJima su bill I elnovl Samulla Frajnda, Morlc Varman, K.
Ajzenitetar, Samuel Ekltajn, K. Ulman (svl Jevrejl), pored ostallh oanlval!a uplsall
au aaml 88 o~ predvldenlh akclja. Osnlval!ka ekupltlna Vellkob~kerel!ke Jtedlonlca
odriana je 12. maja 1872. Mofe sa ra~l da ae Javrejskl utica) u ovom novl!anom
zavodu zedrfao punlh 70 godlna tokom poslovanja ovog poznatog preduza6a, od-
nosno ave do 1941. godlna . . · . . . vremena blla vdna poluga u funkctonlsanJu
Pojavom ovog fetvrtog novl!anog zavoda u Zrenjanlnu blo ja ekumullran vellkl
deo gotovog novca gradsklh l aeosklh lted!§a. pa aa pojavlla konkurencl)a ko)a
ja dovala do davan)a lzvesnlh povlastlca ltedllama kod Vellkobefkarel!kog udru-
fen)a za itednju I predujam u cllju da aa prlvufa ito vec!l broj novlh Jtadl§a.
lz lzve!itaja o bllansu Banatska srpska zadruga za ltednju 1 pradujam za 1872.
godlnu vldl ee da sa odstupllo od zatvaranja kruga 1 ogranU!enja aamo na arpsko
l!lanstvo ta ustanova. jer sa u upravl pojavljuju I Javrajl kao l!lanovl.
D. Coli~ 169
u daljam radu Valkob~karaekog udru!enja za itedn)u I pradujam kao akclonarskog
dru§tva pojevl)u)u ae ave nova lmena javrejsklh prlvra~nlka kao rukovodllaca I CJ•
nova njene uprava. Tako au za 1876. godlnu kao odgovoma IICI raglstrovenl kod
auda Samuel Ek!ita)n, lgnac Levi, Morlc Bllva)a, Leopold Mangold, lgnac OaJC, Al-
Vajs 1877, Jakob Slazlnger 1881, Garman Slezlngar 1889, M. Stll)nar 1884, Alak-
asndar Vaja 1887, Armin Mangold I lgnac Levi 19114. l drugl.
u uprevl T~rontalske ltedlonlca I kredltna banka u 1876. god!nl nalaza •• kao
l!lanovl dlrekclja lgnac Ajzenlteter, Annln Vsjs I lgnsc Levi, 1 u docnljlm godl-
nama saznajemo Jz Jzve§taja o obnavljanju kadrova ds au u upravl nova lmena
Jevreja: lsldor Va)s 1880, 21gmond DaJC 1881, Samuel Frajnd I Armin Polek 1882,
J L AJzan§tatar 1883 Gaze Stajnar. Mano Vajs I J. L Kon, 1884, Armin Mangold
1Ba6, Gaze Sta)nlcar 1887, Mlhajto Svarc I Alaksandar Here! 1891, Salamon En;el
1894. Jsldor Vaja 1895, Hanrlh Majer 1900, Leopold Vlnter 1905. I drugl.
u upravl Vallkobel!keral!ke Jtedlonlca I u poslovanju ovog zavoda nalazlmo u
toku daljlh so godlna sladee. valnlja !mana Jevreja kao l!lanova uprava, odge>
voma za rad ovog odllfno uredenog noveanog zavoda: MaJer Rotmller I W.
Fra)nd 1877, Frldje§ Hlr§lar. 21gmond Oaje 1882. lgnac A)zon§tatar 1885, 1u
Levi 1891, Samuel Svarc 1893. dr Lejol Vag 1900. Salamon Tamer 1908, 1• 1 r
r;:
Volflnger 191t, Ervin Kalman 1912, Lao Bolger 1920. godlna.
o posloven)u ovlh preduzae. od njlhovog osnlvanja do ~;·~·n:':':~~ 1 :::~
1
jan}a, uglavnom au aal!uvana dokumenta lz kojlh Je :~no ~tozl javre)skog deJa
tak~ar ae lz mnoglh I!Jnjenlca mole zakljutltl 0 u~lh za~a 1 baneka. Njlhovo
l!lenatva I Clanova uprava u poslova~ju ~I razv~~lnllo ja de je bez obzlra na to
enga2ovanja u rukovodanju ovlm pre uze ma lnostl u nerodu ostalo uvarenje
ito au lmall ulogu I prlvrednlcl druglhdtna;:'on':tomlt; snag• banatske prlvreds.
da eu Jevrejl bill lnlcljatorl I rukovo oc
. · radu pojavllo •• Jedno prlv8tno
Ooata rano u odnosu ne razvoj bankaratva u 9 Bllo je to 1879. godlne kada )a
praduzacle koja se bavllo menjatklm poslo~~:~ Kadalsburgara. otvortl1 menjai>
Laura Kadelaburger, rodena Dajl!, au~rugadaj u flnansljerstvu grade Clme Je na
nlcu u Zrenjanlnu. Blo je to vafadn °~ t lh poslova nego Ja ova flnna tokom
8
aamo popunjena praznlna u pogfe u va u n vlzno-v•lutnog poslovanja I razvol•
t•e leu pod lmenom L Kadelsburger
banatakog novl!aratva. Od 1922. godlna, men 8 " dok ja prokurlst !Irma blo dr
vodtla 1e Regina Goldman, rod ana Kad els~~~t~';.1 to Je blla Amallja Klajn.
1
Joalf Goldman, a u godtnama pred drug 111
, osnovala je 1 Prvo vellkobeek•
1
Godina 1879, jedna grupa )evrojsk!h prlvredn,: 8 • zalagaonlca je devala zajmova
t•
reeko udru!anje za davanja zajme na bazl zl:t~ arebro 1 vrednosna paplra. lz
uz kamatu a tim ito je kao zalogu uzlma a a ~eglstrovao Annln Polak 1882.
audaklh aplaa vldl aa da Je zalagaontcu r"'1~~0 ja ttrrna doblla nezlv •Prvl veiT·
a lsta godlna ja reglstracl)a tzmenjena 1 1 m
 110 o:·Coll6 D. Coll6 171

kobe~kerel!kl zalofnl zavod Herman Polak I drugovl•: komandltnl i!lanovl bill 111
u atvarl Armin I Oskar Polak. Po!to drugs dokumenta o ovoj zalagaonlcl koja
je tadlla do 1902. godlne nlsu sal!uvana, to nlje jasno da II je to ona lsta zal•
gaonlca koja ae u dokumentlma pomlnje 1879, godlne. . • ..
. .
lnlcljatlvom nekollclne jevrejskih privrednlka osnovana )a 1882; jail jedna nov~na
ustanova u Zrenjanlnu: · Vellkobel!kereeka zadruga za Atednju I aamopomot. Kao
osnlval!l lzme"u ostallh pojavljuju sa Herman Mangold I Mlhallo Stajner, kao
predstavnlcl pr11duzeea pomlnju se 1884. godlne Morlc Klajn I G«trson· Slezlnger,
a·1885. god. Filip Ek§tajn ·f J. L. Ajzenliteter. Ova novl!ena ustanova llkvldlrana
je 1887. godine. a tim lito je prlllkom llkvldaclone akupiltlne umesto dotada!njeg
Vellkobeekerel!kog udruzenja za litednju I samopomot osnovana nova noveana
ustanova u · vldu Oeonlfarskog drulitva pod nazlvom Vellkobaekerefka nerodna
(pllfka) banka 0 . D. Kao predstavnlcl ova nove ustanove zavedanl au u · audskl
register lzme"u ostallh I Jevrejl Filip Ekiltatn. Gerson Slezlnger. a 1890. godlna
blo je medu eranovlma uprave I Mlhallo Stajner.
.- . . .
Sedml novl!enl zavod u gradu oanovan 1902. godlne blla je Op!ta prlvredna banka,
kasnlje u narodu poznata kao Majerova banka. Osnovana je kao akclonarsko
drulitvo sa akcljsklm . kapltalom - od 200.000 kruna, a njenl osnlvael au mahom
Jevrajl; Rlhard Mol!enjl.· Eugen Hajdulika. Hajnrlh Majer. Aural Majer, %1gmond
lelitner, dr Jullje Najman, all je u rukovodstvu bllo I druglh kojl nlau bill Jevrejl,
npr. dr lmre Varadl. ~r Para Erdeljan.
stuplla u lnteresnu za]ednlcu 1 Prvom hrvatskom itedionlcom u Zagrebu. Post•
dlca ovog udi'UZivanja blo )a ·nag1o uspon I :razvoj bank• tako da Ja daonlfke
glavnlca .u 1925. godlnl lznoslla 4.800.000· kruna, odnosno ·1.200.000 dlnar1; 1 re-
zervnl fond 607.000 dlnar1. Banka sa 1926. fuzlonlsalli a Prvom hrvatskom it•
dlonlcom 1 nastavlle rad kao njena fllljala pod upravom dlrektora Gaze Grosa.
s·tlm ito· au kao clanovl upra~e fllijale I d~ll• ostall . mnogl jevrajskl plrvre~ntc~.
Vellkobel!kerel!ka ltedlonlca, koja je oduvek vallla kao banke a domlnacljom· I•
\lre)sklh prlvrednllui, pove¢avala )a avo) osnovnl kapltal nekollko pula. 1 poslednjl
put 1922. godlne ked )a deonlckl kapltal dostlgao 1.000.000 predratnlh dlnara.
Jedan od atubova njene uprava blo je dr lsak Podvlnec, a veoma atrueno vodlo
)a banku dlrektDf Leo Bolger. takoder Jevrel. kojl je u bancl ostao do pocetkl
drugog avetskog rata. t). punlh 36 godlna. ave do avoje poglbl)e. Ovo Ia )edna
od retl<lh banaka kojl u doba prlvredne krlze .nlje treilla za§lltu koja Je bankam1
blla obezbedena zakononi. . · · · ·
1 oplita prtvred.na. Majerova banka, koja je na eelu I u upravl lmala uglavnom
Jevreje poslovala ]a 1 vanrednlm uspehom: lmala j1 1 svo)u men)afnlcu. ~)en
dlrekto; Aural Majer prellveo je godlna fa!lstiCke okupaclje .u drugo~ ~vets om
·ratu I umro posle oslobodenja.

i'ojedlnl jevrejskl prlvrednlcl au poku&all da osnuju aamostalne benkarske Ill

.
. .. ~ • . . . . . k oslguravaju~~ drultvo." all au jol
zastupnlfke radnje; to ja blo sluCaj Jofefa Lederer& 1907. godlna 1 MIUe ~tajnera U Zrenjanlnu nita nlkad bllo osnovano na ~Atva 1 fllljale vellklh oslgurava)ucih
kojl sa pored bankarskih poslova bavlo I poslovlma oslguranja; me"utlm, ·on je od polovlne XIX vek1 pocela nlcatl zast~:n otvlranje )edna agenture oslgu-
taj posao obavljao samo od 1909. do 1912. godlne. Hugo Djenal je zapoceo tekav zavoda, poznatlh ilrom Evrope. Prva mo 8 za da Zrenjanllll )ol 1843. godlne.
rad 1909,"all je lste godlne I presteo. revaju~eg drultva. blla je podneta M':1'1 :~· ~· poslovl u vezl sa oslguran)em
lpek )e trebalo mnogo upornostl I r 1 oeetku obracall vile pa.inje oslgu-
lzmenjene prlllke u prlvrednlm I novl!enim odnoslm1 koje au naatale posle z• llvota I lmovlne postall popularnl. Ljud~ au u Pltvolnom oslguran]u. Uop§te uzev,
vr§etke prvog svetskog rata nalagale su postoje~lm noveanlm zavodlma opreznost ranju lmovlne I dobara nego llfnom, :sno poslovanja prvenstvo prlpadalo I•
u poslovan]u I prllagol!avanje nastaflm prlllkama•. U vrtlogu posleratne konjukture mole ae reel da je I ovoj vrstl trgova 09 . . .; . . .
nlkao je joil ceo nlz novlh novl!enlh uatanova 1 z1voda od ko]lh au nekl napredovall J!rejsklm prlvrednlcJma. . .
I radlll ave do pocetka drugog svetskog rata, dok au drugl poslovall kratko vreme ... .. .· · . nG~t~n za clja poslov1n]e lmamo
Jedan od plonlra te delatnostl blo Ja ~ ~ rvlh zastupnlka Ugarskog oslgura-
I prastall. · ·· · . · . . · 8

podatke od 1854. godlne. On je blo I~ an /au rouzrokovane gradom, vetrorn

:ol
. • • I

Torontalska iltedionlca I kredltna banka kao najstarl]a novcana· ustanova u Zr• vajuceg drulitva protlv 6teta na usev•~a N:maca· ko)l ae u to vreme flO"
8 1 1
njlnu (osnovana 1867) stuplla ]a jot u perlodu pre prvog avetskog rata,· 1907. 1 olujom. Pored lzvesnog broja Srba, 8 ~ Budlmpe§te Befa I Kluil, zn&tajne
godfne, u ufu lntereanu vezu a Prvom peAtanskom dornovlnskom itedlonlcom koja Javljulu keo agent! oslguravaju¢1h dru~ta~: v~lll Jovan R~jner od 1866. I Leopold
ja za dlrektora banke delegirala Gezu Grosa. po nerodnostl Jevreje; on je poatao su akcl]e agentura za oslgurante Ito ~~ all jevre)skl trgovcl. Tako"e 1 euvenl
Mencer od 1870. godlna, a kojl su bl po~
generalnl dlrektor I predsednlk upravnog odbor1 1916. godlne. lstovremeno aa
atupanjem u ovu lnteresnu· zajodnlcu pove~ana je I deonll!ka . glavnlca banke na zrenjanlnskl trgovac Adolf Fajn otvorlo Je
862
. godlnit zastupnllitvo Trilcanskog
koia ae bavllo oslguren]em lmovlne
800.000 kruna, ·dok su rezervnl fondovl lznoslll "740.000 kruna •. Ze vreme prvog 11
ostguravaju~eg drultva Aslkuraclonl "enera 1 tim poslavlma bavlo ae I trgovac
.svetskcilt .rata 1916, deonll!ka glavnlca ae pove~ava . na 1.500.000 kruna, a 1922• od vatre;.vode 1- grade I llvotnlm ~slguranjem. a . . . . :. . .
.godlne banks Je rasklnula uiu zajednlcu a Pe§tanskom itedlonlcom I· fatovremeno J. G. Ernst od 1864. do 1868. godme. ·
 112 o; toud
Z.stupnUitvo Prvog ugarskog oplteg oslguravaju6eg drultva u Budlmpe§tl otvorlo
l• 18&4. godlna tTgovac Frtdrlh Maj 1 vellklm zalaganjem I aktlvnol~u u oblasti
oslguranja USIVII od leda, zatlm od lteta naatallh od pobra 1 voda. Tragovt ovog
poslovanja postoja do 1868. godfne. . ·, · . · Kraiem XVIII I u prvoj polovlnl XIX veka, Jevre)lma Je 1z raznlh razloga bllo
Jakob Hlri Je 1865. otvorto agenturu oslguravajuteg smart koiu )a vodlo dugo
godlna (umro Ie 1900}; vodlo )e zastupnlltvo Oplteg oslguravajuteg dru!itva u
Trstu u tvlm vldovlma oslguranja !lvota I lmovhlll. lata godlne, zastupnfltvo z.
oslguranja Peltanskog oslgurava)u~ag z.voda prauzela eu trl poznata zran)anlnau
b'govca Jevreia: J. G. A)hom, Mlhallo Mencer I S. Mac.
Pored uvoznlh Poslova, trgovac lsldor Jakob ae od 1965. aktlvno bavlo poalovlma
oelgurenia bo agent •Azljenda Aslhratrls• lz Trtta.
U eprllu 1871. godlna, trgovcl Jevrejl A. I V. Eklta)n osnovall tu agenturu osl-
gurava)uteg dru!tva •Evropa• koje )a narolllto forslralo oslguran)e protlv grida.
Met!utlm, zastupnlltvo ovog oslguravaiufeg drultva preuzeo )a 1872. godlna zr•
.n)anlnakl trgovac Samuel Va)s.
Trgovallkl firma Sekules I Hajm prauzela )a 1874. zeatupnlltvo poznatog otlgu-
lllvaiufeg zavoda ·Aiunlone adrlatlka dl algurta•. · I prodao, on Je za eebe zadr1ao tollenja u Piver!.
Sve do kraia prvog avetskog rata, kao agente I zastupnlke auatrougarsklh 1
atranlh oslgur~vaiu61h dru§tava nalazlmo Iol na desetlne jevrejsklh lmena 1
to Ia ntstavlja I u tazdoblju lzmet!u dva avetsu rata. Taka zastupnlltva 1 tllliale
vellklh atranlh oslguravaju61h zavoda lmaju mahom na llalu Jsku- )evrejake
trgovca I atrullnjake ave do polletka drugog avetskog rata, zbog llega 1u u narodu
ttekll poveranie I populamoat. To sa narolllto odnoal na fllljalu Orultva za osJ.
guranie I reoslguranje •Rosi)H'onalar• kojlm ja tva do drugog avettkog rata
upravljao Mavro Hegedll. . .
lsto taka vellku popularnoat I razgranate oslguravajute poalove !malo )e 1 G•
neralno zastupniAtvo Jadranskog oslgurava)u6eg drultva o. D. u Zagrebu koja
Je vodlo Jane Sege, poznatl ttrulln)ak u poslovlma oslguranja. Generalno a-
stupnlltvo Op§teg oslguravajufeg drultva •Sava• koie 11 bavllo avlm granama
oalgura.n ia vocllo ja lskuanl ttrullnjak Oskar Kemenel.
Met!utlm, I u unutralnjlm atruentm alufbama oslguravajuflh drult~ atjlm ftiJ.
jalama nlsu rukovodlll Jtvt~)l radlll au mnogl atruenjacl Jevrejl kao alu!be lcf
I organlzatorl poalova. n
. JEVREJI U UGOSTITWBlVU ZRENJAHINA
Made Je ullei~e Jevr~Ia u organlzacljl I unapreelanju .ugostltelistva u Zrenjanlnu
I druglm mestlma Banata daleko lza znaeaja ko)l lmaju u organlzaciii trgovlne,
D. Colle! 173
lndustrlja i bankarstva, lpak ae ne mole prenebregnutl nJihova uloga nl u ovoJ
prlvrednoj gran': .
zabrenjeno da sa bave ugostlteljsklm poalovlma. Vlaatl u gradu nlsu 1m lzdsvale
dozvole za tu vntu delatnoatl, a u na)manju ruku etnjene au 1m ametnja prl n•
bevel takve dozvole. Maelutim, Jevrejl au tokom vremena lpak dobtll mogutnoat da
111 bave ugostlteljstvom I tollen)am plfa. pa I da ullestvuju na llcltacljama prlllkom
prodaj& zakupa tollarlnsklh prava druglm !Ieima. Nairne, grad fe avake godlne
za neklh 40 ugostlteljsklh rednJI, kollko lh je aredlnom prollog veka bllo u
gradu, lzdavao u zakup tollarlnsko pravo preduzlmaelma na llcltaciJI, a ant au
ovo pravo dalje prodavall poj&dlnlm ugostlteljlma, Ito )a avakako blo rlzlk pre-
duzlmalla.
Javre)l au rado ulazlll u takve rlzlke bk I onda kad Je altuaclja u ugoatlteiJstvu
blla tetka 1 kad altuaclja u avo) prtvrednoj gran! nl)a blla dovoljno poznata.
Prlllkom rasplaane llcltaclje dolazlll au I Javrejl aa 1trane lz daleklh maata, pa
bez poznavanja prlllka kupovall ovo pravo na llcltaciJI da bl ga zatlm dalja pr•
ptodall. To J• donosllo doblt, all eesto I gubltak. Jadan ad poznatlh zakupaca tak·
vog prava blo I• Simon Berger; aam c:elokupnog prava tollen)a ko)a Ja kuplo
U toku druga polovlne XIX veka nalazlmo mnoga lmena jevrejsklh prlvrednlka
ko)l 18 javljaju 1cao zakupcl 1 vlasnlcl najpoznatljlh ugostlteljsklh objekata u Zre-
njanlnu kao Ito au nekad bile euvene kafane ·Stat Pest•, •Mat!arskl kraiJ•,
•Kiosk•. oJankovlteva kafana•, •Kruna•, •Central•, ·Roia• I druga gostlonlce I
reatoranl na !eleznlllklm atanlcama.
Veoma uspelan 1 poznat u gradu 1 okollnl blo J• ugostltel) Emanua: Fl~:' :~~~
ktoz razdoblja od 1858. do 1891. godlna nahulmo keo zak~~~~~:~~ ~ga)anl
odllllno organtzovanlh ugostltaljsklh objekata. P;d ~~·~,o:r':'rmaciJI zren)anlnskog
au ugoatlteljakl kadrovl ko)l 111 kasnl)a mnogo opr na
ugostlteljatva.
k Jl razvljao u ugostlteljsklm objektlma
Treba lmatl na umu da Je notnl 1lvot 0 1~ ka u gradu blo veoma rezvljen,
u toku druge polovlna XIX I prvlh decen!Ja ":rtodlma tokom godlne, u kaf•
da )e tokom zlmska aazone, kao I u osta11m ~I bez rograma, gde au organl-
nama prlreellvano mnogo balova I lgrankl, 11 :rnaea~ Nl]a to blla jednostavna
zaclja poala 1 ugostlteljske u1luga lmall prl"':ran u ostlt~ljskl objekat kao Ito Ja
organlzaclona apoaobnost dr1atl na vlalnl je ~ g kultuml ! !vat Jrenjanlnskog
8
101
blla •l<ulna• u kojoj 111 pored zabavnogk frazv koje au aa meelusobno takmlelle
dru§tva. To lato vall za ostala vellkl a ane
u prulanju razonoda avo)lm posatloclma.
k t 8 pertoda blla au: Lesner kao
Najpoznatlja !mana Javreja ugostltelja u to ~fa: .stat Pest•, lgnac Rajhental,
zakupac •Kaalne•. Aron Kon kao zakupec .
 174 o;·Coll6 D. Coil~ 175

zakupac •Kioska•, E. Buksaum, vlasnlk kafane •NJujork•, Leopold Frajesleben, Ito je put do lznelatenja podataka o njlhovom ufolt;u u pojedlnlm zanatlma
veoma teiek, zbog eega su ovl podac:l daleko od kompletnostH potpunostl. · •·:'
Jakob Polak, zakupac •Koska• I kafane •Ma(!arskl kraiJ•, Matilda Engelsman, vfa.
snlca gostlonlce od 1B73, hotelljer Radvanjl od 1874, Filip Fajn, zakupac ugo.
. ·. .. . .. . . .
Prema podaclma do kojlh amo do§ll u toku lstraflvanja ufeit;a Jevreja u pojedfnlm
stlteljsklh. objekata od 1B76, Rozallja Kon od 18i6. do 1891. godlne, I drug!. Na- vrs.tama zanata vldl ae da au u njihovlm zanimanjlma zastupljenl veoma razlleltl
pomlnjemo da je Filip Fajn blo jedna od nejpoznatljlh IIOnostl zrenjanlnskog zanatl, 1 to na aamo elltnl .I unosnl kako ae to oblfno zaml§l)a Ill tvrdl, all bez
ugostlteljstve sredlnom druge polovlne XIX veka. On je dr.fao u zakup urbarljalno dokumentaclje I dokaza. Ovde smo, kollko Je to bllo mogu~no. poredall zanate
pravo na 26 ugostlteljsklh objekata u trajanju od 1B81. do 1BB5. godlne, a aam po azbufnom redu po§to sa tako najlak§e mole pokazatl tei ltte prl opredel]lvanju
je driao kafanu u Jankovlt;ovoj kut;l koja je kasnlje blla Narodnl muzej, aada u lzboru zanata u perlodu ko]l smo lstrailvall. ·
zgrada lnvestlclone banke· kod mosta. Tako(!e su veoma poznata aledefa lme111
ugostlteljstva Jevreja u daljem perlodu: Jakob Kraus od 18B4, David Glauber Ab6dll/a: OY&! unat avakako nlje tlplean Zl Jevreje zato ito au •• llvenjem auknenlh
od 1B85, David Sonenfeld od 1885, Filip Kanlza od 1886•. Jovan Klajn od 18BB, odela najvlle bavlla abadllje arpska narodnosll. lpak lz dokumenata nldenlh 11 lstor1)skom
Samuel Here!, zakupnlk hotela od 1B91, Karolj Hercer, vlasnlk kafane od 1B92, amlvu u Zren)anlnu vldl " da I• Ill do 1898. godina kao abadliJa radio lzvunl. Najman
kafedflja Slezlnger od 1B96, Herman Hauzer od 1B99, I mnogl drugl. . •, rudom lz S.Je, a 1901. pom1n11 •• I nekl Kon. .. . . . .
8.-.ver~ au bill Lalol Kon od 1918, Mllkla Gllksman llme<lu elva avetska rata, David Dd
U perlodu lzmedu dva svetska rata ostalo je u rukama Jevreja aamo nekollko 1896, Aleltsandar Golditajn, Laslo Donat pred drugt avetskl rat, Laderar izme<lu elva
ugostlteljsklh objekata-. Medu njlma su kafana ·Beograd•, fiJI Je vlasnlk bio Martin avetaka rata.
Gros (ublll au ga fa§lstl u Beogradu 1941), I reprezentatlvnl hotel .•Vojvodlna•. Vlasnlcl vrla//c.: jevre)akl prlvredn~l bill au prvl kojl au uloflll novae: ~~dlnu u v~e~~
Hotel je · 1921. godlne preuzeo David Kon kojl ga je modernlzovao na evropskl llta Bilo Je to onda bel au Simon Berger I drugovl donell u ~r-"'7.:'"~)"" da radl
nal!ln: u aobama je sproveo toplu I hladnu vodu I c:entralno grejanje, napravlo ja mltwu koja Je dnevno mogla da ovrie 300 merlca. Prva vrt Cl ,. 8 ~
~:S... godine, 1 blla je marke •lutlevort•. Za njlma 11 poveo I Lorenc Bd, 111'111r po
aalu za prlredbe, salu za bloskop, podrum je adaptlrao za potrebe modemog bara, unalll, kojl J• avoju vrtelic:u kasnl)e preradlo re pogon mllna.
kafanu preuredlo I sl. Kasnlje je hotel preuzeo njegov sin Hlnko, kojl je kao
I otac blo tragll!na !rtva failsta. Grwerl: L Stem, grever u kemenu I metelu, poeeo I• da radt Jot last. gDdlne: poeev
,· ·~ . od 1848. radio je nekollko decenlja graver E. Gallcljaner. . .
~nl~ v~ta b~II:Dd-rnene:o~:s::'~1~~;;"'!'ro ;
11
I ovl, naoko oakudnl podacl o ugostlteljskoj delatnostl Jevreja u Zrenjanlnu blt;a Gettandll/e; lzradlvanjem gajt-:;::.
Zll. prlvredne atrullnjaka dovoljna orljentaclja o lnlcljatlvl I ul!e§t;u ovlh ljudl u poslom od IS.C3. bavlo aode Kak r o T e ncer 1Pobavljao I• 1 lZvesnl Komblau, t lja ae rodnta
organfzacl)l ugostlteljstva:.. ono predstavl)a speclfll!nu granu u trgovlnl za ko)u 1873. u avojoJ 52. godlnJ ap1• e1 una . . .
su potrebnl posebnl naporl na putevlma uspeha. pomlnje 1871. godlne. ·
d m<Wima 1 nadle!tvlma vrie poltanskl
/nstsler,. le/efona: danu lnstalacltu Ztelefjaon~ ~ ~I posao Je obavltao 1tn~tnJak u nlska
aluJ:benlcl. U dobe poteve telefona u ren n n • .
ZANATSTVO atruje Jevre)ln lgnac Gajduhk. . . · -~ 1mee ........0
. · F jndt kojl J8 koo gradevlnskl p....uz ,.......
Zlderakl pteduvm«l: lead I• Ferdinand ra • 10 Adolf Ujvarl, usniJI osnivat clglane.
UfeA~e Jevre)a u vel! · prlkazanlm oblastlma prlvrede, kroz c:eo period razvoja da radf 1878, obu3tavlo rad 1891, tel posao l• nastav ilvall vellkl
zrenjanlnske I banetske prlvreda u c:ellnl lzgledalo je daleko masovnlje nego I l< I aaJdliJskom unalll, Jevre11 Ill u ttu 11
Zl.terl 1 aa/dll/•: u zlatarsko-]uve ~~r m Odilkovall au •• precimoUu I aoll~
iito je bllo n)lhovo ul!e§~e I anga.Zovanja u zanatatvu bllo da je ref o uslu!nlm ugled kroz t ltavo etogodelnJe raz 1
•· ovlm elltnlm 1111atlma koll au easto 111::.J:i
bllo· o· prolzvodnfm zanatlma. Metlutfm, ostaje efnjenfca da su pojedlnl Javreji poalu, pa au u nerodu uflvall poitovan)e uledu prod•J• fobriWh naktta tako I u P S:S
jo§ u vreme avoga doseljavan)a u ove kra)eve ·obavljall poslove lz razlll!ltlh z• vezan1 1 11 trvovel!klm poslom, kako II pog vrste bill au M. Tot od I •
tesovnlka· 1 druge alll!ne robe. NaJpoznetiJe unat11J• 0~!,n Helmbold, rodom lr Vajmara.
Ferdinand Berger od 1858, Fardlnandk CJm er~'m~ ~~~'o)oj 37. gDdlnl od zapbl/enja :~~~~
1
natsklh struka I da su to produ!lll kroz ceo XIX vek I u prve fetlrl decenlje XX
veka, dakle do pocetka drugog svetskog rata. Ono iito Je umanjlvalo znal!aj ove koJI Je radio u razdobl)u pre 1860, I 1 tto I• oko 1864. godlne I o u
prlvredne grana, pa sledstyeno tome I zanata koJima au ae Jevrajl bavlll, odra!• Aclolt lngllkhofer ae btovlo pozla~lvanJem 11118~1 • godlne zlttar Kart Heimbold. Dell• ·~
valo ·sa u tome da Je samostalnf zanatll)a, bllo da je radio sam Ill a pomo~nom modi Posao Len• Helmbolda nestavlo l• k )e poeeo 1890 1 prestaO 1902, Henri
redo~: Alekslndar Poltk od 1816, Karol) ~;1• ~~lnl oc1 upaljen)~ pluta. S~o:J~t:
radnom snagom, poslovao sa deleko manjlm aredstvfma, aa man)lm rlzlkom I
manjlm utica] em . nli trif§te, l!lme 'SU snoge ' Jevra)a zanatllja ' bile svedene na
Grlncva)g, poteo 1890, umro 1909. u avo ~ t894 umro 1409. u svo)o
od 1891, do )898. Houzer od 1893, Hofmanlz Polske: poi!eo 11 1898. I vDdlo odul~l1,
1 ·radnJ ve
znal!a) svfh druglh zanatllja. . .' .. · ortane· mene, Mlhallo Goldbefll, poreklom ,..\u 941, Ale~sandar Genclnger bl trag

tnaee. brof zanatll)a Jevreja ·I u prolzvodnlm I u ·uslufnlm zanatlma u perlodu eel lltvan Undemajer ·oc1 1906. Sal"::'.onE uf'::3
1
do dolasica fallat1 kojl au ga atrell•~ u er~ 1910 lVI do 1941, tl "": ~':tt~d Aron
1911. do. t921, Henlllllclobll ralzme<IU elva rata
poa!e oc:fvo<1enJ• u Beograd. laJ tier ~ ...,,18kog rar.. U raz u
1B4B/49. do poeetka drugog avetskog rata nl]a blo bezn&<!a]an. Nevol)a je u tome od 1915, Herman Blbel posle zavr!e • P• ....
17& o: cotr~ D. Collt. 177

pomln]u . . :unatll]e 1% ove atruke: nbor Grlnfeld, Defe Kon (atreljan 1941), Alekaend~~t otvorlo aalon za deme 1862. gocllna, 1 lata godlna ~~ )I avoj dugogoclllnJI rad
I•
1 tenskl kroJ~ Marie Gutman kojl I• hnao aalon na Glavnom trgu; aalon )I poslovao
Rajh, Zlgmund Revea (strel]an 1941), Andrlja Sonenberg (poglnuo prlllkom bomblrdo- dugo godlna. Markus Berver je pofao OVIJ una1 1868; aedamdeseuh goclll"lll poeela ..,
vanja Beogtlde 1941) I Svab Albert. rad poznate krojaelce Johana Keplh (umrla 1911, u avo]oJ 67. godlnl) I Ilona Rajh (umrla
Zubn/ tehnl~rl: w.dom velt.fklh zuba 1 vtllca bavlll 111.1 •• dr Jlkob GU1m111 od 1885. 1910. u avo)ol 60. gocllnl). Albert Klajn J• blo Jedan Dd veoma ranlh kroJaea za lane;
I Salamon Plcile od 1893. godlne. umro je 1884. u 75. godlnl llvota. Oalje 11 redaju: hrlota Sajovle, rod. Sta)ner, ocl 1686,
Helena Kla)n od 1888, Jozelina Gedeon, rod. Kagl, od 1689, Marl)& Da)~ od 1890, Irma N•l
/zrll<flvK kllobrena: dugo godlna tokom druge polovlne XIX veka, ovlm :unatom 11 bevlo od 1899. mi. Terellja Simona Grin, rod. Gutman. od 1899. SlgiiOO.Helana A)zler, rod.
Adolf Kla]n ko)t je umro 1893. u evo]oj 72. godlnl od tuberkuloze. Merica Polafek upo. Klajn. od 1899, Role Markus, a pGeetlcom oko 1900 (umrla 1908. ocl arc!ane bolestl u
fela ]e eve] zanet 18116, 1 Ela Trebl~ Je nwllla u poalednjoj decenljl pred drug! tvetlkl avo]oj 34 godlnl), Johana Honrlha Mestnger od 1900. Sarlota Sekules ocl 1901, Berta LIJoh
rat, do 1941. ked au ]e ubill fallatiW okup8torl. Markus, rod. Kon. od 190t, Samuel Va]a kao fensld krorae ocl t902, Berta Some Adler,
rod. Krlshablr, od 1903, Malvine Bander ocl t904 (umrla od tuberlruloze t907. u avo]ol 24.
aem grevere kojl eu ae btvlll t rezanjem alove u bmenu, ~m
KamenottJZJH:: godinl) Tereza Slezlngar od 1908. Helena Spicer. rod. Naiman, od 1910, I druge. Posla
zenttom btvlo •• 1911. godlne jed1n Jevrej po lmenu Beron, bez bllllh podataka. prvog ;vetskog rata. pazna11 kroJaflca Jevrejke bile au Jullja Kon, Malvll"lll Handelsmen,
Janka 1<l1)n 1 Julka Mlkallfkl rod. Spicer. .
Kov•S I pot/(lv.S: u cwom :unatu pomatl au Adolf Bart, koll I• peale bune doleo lz
Peetre, all ga J• pokoella kolera 1855. u 'J:t. godlnl tlvota. Jakob Frej pofeo J• dll radl Umerl: u ovom zanatu u drugo} palovlnl XIX veka I vrema pred PNI IVetskl rat na!ulmo
1896, • Mor SekaiJ od 1919. do 1920. godlna. sledeta !mona Jevre(a: S. FISer oko 1860, Jakob Svaro oko t868. I dal)a, Jolef Feldman
Kolar: u poclaclma o :unlltll]ama ntllfl amo 111110 na Jednog Jevreja kojl 11 btvlo Ltnwlom
od 1885, Jakob Gllksman od 1902, Horovlc od 1912.1Jodlne. ·
kola: to I• blo Emil Eldtajn ko)lle upofeo pasao 1899. godlna. tot~Ur: l~lm zenatom poeeo I• 1894. godlna da H bavl Jotef Faler.
Kn/lgovew: knllgovezae I fz~lvef galanterlje Herman Sank nwllo Je avakako I pra , .
voluclle 1848--49, I to ugiiMiom za knJibru 1 lzdeveeku kuCu Betelhalm ko]a I• u z,... lzredlvl~/ lui• bill au Samuel Rozenbaum od 1888. I Bohuslev Andel oc1 1894, Zl kojega
njanlnu otvorena 1843. Tragove o Senkovom radu nalazlmo (ol 11167. godlne. leopold nile jesnO da II Je b io Jevr•l·
Mal/nbravar/: vK amo govorlll o neklm mdlnskim bravarlma kao o tora"f' ~!utu~!'
Mangold radio je ova( posoo pedeseuh godina XIX veka (1858), a u fato vreme redlo
I• I kn(lgovezac Jozef Kon. Oleo 1873. zapofeo Je Jakob Dtlf, a talcQ4a latovremeno I l• avo)u vrtallcu preredlo u pogon 11 mlln. Medutlm, ova) zanat 1• nov 1eg • •
Marie Brukner (umro 188t). Za nlega •• ma da I• blo knllgovez.eld pornotnlk 1 da I• dakle 1z poslednja tetvrttne XIX veka. Tu nalazlmo aledel!a lmena: Karol! EUtajn I~
~~~~l uov~,:,:~:..~~ ~.
umro u 37. gocllnl flvolll od bolestl pluc!a. . 1
laldor Svarc 1891, Kovart 1902, Oul ad KrVol-fkt]l91!;_ 12.
Kro}KI: prflleln broj Jtvrela u Zrenjanlnu uprafnjeveo je v prollostt krojefld zenet. Sem mallnlata Benda oleo 1907. I Leopo1 o ,. •·-~·
onlh ko)e amo pomenull u perloclu do pred bvnu, od 1848. paznat je klo kroj~ 1 Otvld 1 umro )I 1912. u avojoj 7&. godinl.
Fa/"· U to vreme. kro)aeklm unatom bavlo ae I Samuel Blrlncer: on le umro 1855. od
ko ere u 30. gocllnl llvobl; late godlne umro I• kroj.eld pom~lk Salamon Taub od tltuae.
I II1 1% 1848 mesarsklm I kobuJearsklm zanatom
Me. .rl I lco/Msl~rl: diM'O pre revo uc d levi iodom 1z Bavanke umro u ZranJanlnu
1z ovog perloda paetole pod-.:1 u Vilhelma Grlnbaum.a mladeg (t858), utlm Herrnana PQeell au ae blvltl aledetl Jevrell - Devl • aek1 T 11 ~ro ta&l od tlfusa
Grose, ko)l J• umro 1860, od tuberkuloze u avo)of 55. godlnl. 1 Jalcoba Kaufmena, radom 1861. od zapellenJ• plvc!a: HamMill Kla)n, rodom lz 8 ~~nt 'Jovllll Slezl,;gor, dos•
1z Bonjhocla, koJI je umro 1862. v evojoJ 28. gocllnt od tublrkuloze. Simon Stajner redlo u 88. godlnl llvota; Simon Fain. umro 1869. II svojoj ~ o,....O godlf1i· Jallob Kon t ile
J• kao elitnl kro!lf u trgOVIekoj radnll M. Rotmiler8; rad Je zapol!eo 1860, 1 umro Je lje>nlk 11 Neuzlne, umro 1868. od laplodl]on\:..m':fgai:?O~ ~a/nar · kobasliar 11 Ftrfclfdlna,
1902. od kepi u evoJol 72. godlnl. Krojaf Filip Felzen1t.Jn pofeo je da radl pre 1868. lme nalazlmo u aplskovlma zanatllja 1 · 0 • bavl rMsarsklm zanatom t Jtkob
• umro Je 1907. od kapt u 711. gocllnl llvota. Mor!c Bllva(l pofeo Je :unat 1862; tth godlna radio od 1868. do 1873. U to vrerna upofeo Je d~~nl llvoll. lz 1870. godtne postoP
Knua koll J• umro 1908. od bolestl area 11 H ~., Eklta(na, 11 1871. ne!ll amo po.
7
.<apoteo Je krojatl!i poaao I Benhard Veberger ko)l 1e dolao lz Palanke, all (I 1870. umra
u 30. godlnl llvota. Godina 1870. nalazlmo kro)aea \la)sa, a 18711. 1 Zamaneke koll J• blo podatak 11 ovlal6enog rnasarekog majstora • 1
Parlesu koJI (I c1o110 1z Sekula. Ko-
rodom lz Ceilce. Samuela Grlnbluma nalazlmo u podaclme 1z 1871. god!ne, 1 Sa]ovlca datlce o lahteru Na)manu, 1 lz t874. O k~aal~je l887 lahter S1•l-· koJI je do4aod.
1888. godlne. Tlh godina zapofeo I• I'1IC! kro(le Bernat Vartmojmer, ko]l Je umro 1913, I basic!ar Goldltajn pofeo )I da radl 1884. gn-.: Anton Frri t895, mesar Henrlh Gol
od 1881; Jakob EkAtaJn upoeeo Je zanet 18116, Armin Rotmiler 1888, Julljana EkA1a)n m Baje, upofeo Ja 1894, meser Fajn 1893, meter _..,.,. (I patiO 1899. U vreme pred
kojl je umro 1901. od raka u 65. godlnl 11~1.;JTtko mesanklh 1 kobulfankih zanat-
10
Adolf Nelhut, koll J• tekode umro late gocllne. Mofda neito tanlje od njlh pofeo I• da
reciJ Mor Spicer, poreklom lz Komama, ko)l )e umro 1898, od kiiPI u avo)o) 57. goolnl. Pn<l avalsld rat I izn*!u dva rata pazntto ,. Ill ~II leopold, Globu!IC Marko I clrugl.
Teoclor Rotmller pofeo J• rad 1890, Simon Br8un 1891. Samuel Adler 1894, lgnac E.Uta(n lila Jevre(a 14 ZranJanlnv, od ko(lh au narpaz.nat radl uofl
1895, Moral Holender 1896, Mano Meslnger 1898, Helena Jlkobt Eklta)n, rod. Najman, jedan zanatiiJI Jevrel ko)l (I o
od 1897. do 1898. Ferenc Felzenltaln od 1897. do 1908, kad je urnro u 42. godlnl atarostl.
Sofl(e Jakob• Eklt.)n, rod. Kn1111, 1899, Samuel Ekltaln 1900, Karlo Vaerman 1900, lhm od
Meta/onrugar: u ovom :unatll pamatk
drugog evettkog tate. To )e blo S av o 1 I•K:!n"1:
1, tl]a je audblnt nepoznata polto au ga
.
1901 (prelao lz rfmokatollfke vare u mojal]avaku klo odraat.o). Jovan Frajnd 1902, K• odvell okupatort. k""' mogfl da

•=
tlrfna Hermana Da)e. rod. Holcer, od 1903. Arnold 1 Frtdal Grlrnbeurn 1905 Filip Grl,.. rsku radnju 11 Zren)anlnu za ~... 11110
baLm 1908, Alekaander Nl)zer 11109, leopold Golcltmlt 11115, Zolten Dubovie,' f ila J• .u~ Mehan/~· najrenl(u jevrelsku mehlnl e• h 1 stl 1886 godlne jedna tena pa 1menu
11
blna nepazna1a od 1941, radio lelzmedu dva evetaka rete. dobl)erno Podatke reglstroYala (e kod nadle!nl • RoziiiJa, udova Ede Gutman•. roo
1890
9
Marlja Holender. Zatlm IU aledlli' FerL..'j;,,O~~II• t i3. udova Jekova Gu~~~
Kro}«l~ I llro}«l u zane: rnada ~ u Zrenlanlnu oc!uvek poatofao prfll~ broJ krojaelca dena Frank, 1893, Armin Braun ~~nll!arf [Vnedu elva avetska rata biU au •
ramlh narodnottl, Jevrajl krojael u ~- 1 Jevre)ke kro)lflce bill IMI vvelc tnfenl zbog 11118. godlne. Najpoznatl)l Jevre]l """~
tolldno.tl u redu I ukuaa kojl le u ovom paslu naroflto Ylbn. Po:matl krojae 0. Hamburger Anton Herman 1 Vllmot Sekelj. .
178 0.: Coll6 D. Coll6 179

slostleamlcu, pa je radnju premesula u Zmlj!ku ullcu (danas Uloca 29. november).

MOd;u utoni: sam bro]nlh krojal!lca koje ~ navell, I koje. au mahom lr,;ale 1 modne
salona, prave modlstlclnje sredlnom XIX veka bile IU A. Goldita]n od 1856, Fanl Ctkler
od 1867, Cecillja Klajn od 1868. 1 Cellllja Horovlc od 186~ godlne. .
Moler/, lobosllklrl I lerluu/: u tim zanotlma bllo ]e ongalovano nekollko Jevreja Jol u
doba pred bunu koJI au nestavlll rad I klsnlje. Tako ]e aobosllkar Adolf Polak poteo da
radl eetrdesetlh godlna XIX veka, a umro je 1858. od rapal]en/a mozga u 37. godlnl
tivota; on Je radio u tekorvanom opovaekom kra)u. Sobosllkar S •Jslg pomln]e ae 1858,
a lz 1858. postoje podac:l o radu Antona Braune, dekoratlvnog molera I lzrodivaea nad-
grnbnth spomenlka. U to vreme poeeo je da radl I aobe•llkar Adolf Klajn kojl Je doteo
lz Makoa; umro J• 1873. od tuberkulore u 38. godlnl llvota. lgnac Brumal, larbar, poeeo
Je do so bavl zanatom 1861; ked je rarvlo posao, preureo )e I larbarsku radtonlcu Jednoy
drugog Jevreja, Leopolda Splcera, kojl mu je prlleo 1872. godlne. Jakob Grlnbaum, kojl
je oko 1878. malao ku~e I crkve, avakako ae bavlo I allkarsklm radom, all on nlje poznat.
Aleksandar Splc, molar. doleo )e Lz Cegledo 1 zapoeeo red 1883: umro Je 1911. od z•
paljenja pluCa u 52. godlnl llvo1a. leopold Rozenberg regl•troveo J• kod vlestl poeetalt
molersko11 rada 1895. U to vrame, ovaj posao vK J• obaviJeo I lsldor Buhbillder, kojl Je
umro 1914. od areane mane u 58, godlnl llvota. late godlne umro Je Jol )eden Jevref
molar koJI )e zapo<leo molerakl zanat 1904. godlne; stanovao je udanunjo) Ullcl Karla
Marba br. 26, a umro je u evojoj 66. godlnl od zapaljenja plu~a. lajol HaJduika )e poeeo
molerskl zanat 1910. I obavljao 111 sve do 1941, kad je odveden u Beograd I atrel)an.
lz:medu dva avatska rata radtll au )o6 I Mlkb Gros keo farber (umro 1933. u 61. godlnl
flvota) I Pavia Reh kao moler (straljan u Beogradu 1941).
f::ober Gustav poeeo je ovaj zanat 18116. godlne. Mlhallo Spla sa bavlo apravl)anjem olve
koju 1 u alvarl raznoalll po ullcama grade I po selima. Simon Gnn MI. 1 Helena, rod.
Rozenberg. tmell au reglstrovanu radionlcu za lzradu bonbona od 1893, a Regina Kon ae
bavlla 1 prav1Janjem boze takode od 1893. godine. Zanatska radlonlca za tzradu bonbon~
Karla Holendera roglstrovana te '916, all Je na kra)u rata 1919. pretvorena u labrlku
bombena ·Ambrozli.. koju smo VK pomenull. lgnJIII Holendera, poslutll!llra, ko~ Je
radio prad drugl avetskl rat. odvell au la61s11 1941. I njogova dalja audblna n lja pomata.
Rut~~tltar: umo jadne redlonlca ko)a Je blla vlunlltvo Jevreja bavlle ee lzr-.lom ruk•
vlca 1 pojaseva; to je redlonlca More Eklelda ko)l J• poteo da radl 1891. I bovlo H tim
zaNtom tokom vl5e decenlja.
s1 pundll}e: 1 pravl)anjam 1 prodajom sapuna bavllo •• nekollko sepundllja Javre)a me<!u
koJima au naJpoznatl)i: Simon Slezlnger koJI )a ova] zanat radoo jot kTII)em prve polovlne
XIX veka: umro )e 1865. od tuberkuloze u evojo) 56. godlnl, a nuledlo oa je njeg~ aln,
ko)l )a tekode radio jot dugo godlna. Samuel Noa te blo rodom II Vartave; aapundlolsklm
tom bevlo ee mnogo decenl)a a umro )a 1894. 11 78. godlnl llvota. NJegov sin blo
~":, Jotal Noa, audlja u Zrenja~lnu 1 Novom Sadu, nal niJve~l lahl•ta u XIX veku.
Mor Heier Je lmao upundiiJ•ku radlonlcu potev od 1900. ~odlne. .
oct Jevre)a aareea 1 remenara nojpoznetl/1 au btl! Franc llh1eg, kojl )e ova) zanat
Sa at/·
~~)evao ered'lnom XIX veh, 1 njegov drug po nnatu Simon Esterajher, ko~/ . umro
1872. od tuberkuloze u so. godlnl llvota. Od 1893. do 1934. radio J• Jakob F,. •

Obu~rl-clpelsr/: za vreme koje avldentlramo na!ll 11110 podatke I o radu nekollko Je. S«• drva: dozvolu za aeeu drvata Jmao /e Adolf GG~n':rger ~~~~9l~~~~~~::llkr;:
vreja obu~ra. Tako ae u dokumentlma od 1859. do 1867. pomlnje clpelar Simon FogelaJn a prvom clrkularu za testerlaanle drveta. Ut to /8 n rger ·
od 1866. do 1909. obuc!ar Volt kojl je radio u Glmnazljskoj ullcl, zatlm od 1868. do 1909. pllvanja 1 hladno kupatllo na Bege)U. .
clpelar Sigmund V1js, a od 1879. clpelar Na)man. Svo)e obu~arske zanetake rednje ragl· Slreetar: por~ fabrlke slrteta, apraviJanJem slr~ele na tanat•kl n.eln bavlo 18 David
atrovall au I alade~l Jevre)l: Henrlh Stajn 1866, Vllmo4 Herclold 1891. (redlo jol Jzmedu Grubl: ~mro je 1a69. od tuberkuloza u 43. godlnl !lvota. od
dva avetska rata), Flora Ekita)n kao herlhterka (Jzradlval! gom)ag deJa clpela) od 1891,
Simon Grin 1890, Armin $tajn lcao clpalorskl m1)ator od 1903. do 1935, Svarc 1902, Davod Sodar/• od spravl]aea aod•vode u l lfonlma pomlnju II u dokumentlma F. Eklta)n
OajC kao herlhter od 1909, Mano Franlc od 1919. godlne pa dalje. 1874, dote je Mor Najmon reglstrovao svo)u r-.!lontcu 1891. godlne.
ro!lostl dvoJica zanotll)a. I to Poci-
Optl~rl: optll!arskl zanat pomenull amo kod flioval!klh · radnjl po!to je u rsdlonlc:ama Srak/oreacl: eraklorez.Ckkn zanatorn bavlla • uk: ~t,strlma pomlnja od 1892. godtna.
optl~ra preovladavala prodaja nooCara I druge robe, dok au lzrade I popravke dolazlle vlnec oko 1864. 1 Filip Flier kojl sa u zana1111s rad
na drugo mBSto. Ovde aamo dodajemo da je I pomenutl zlatar Albert Svab I prodsvao I n Adolf Podvlnec, reglstrovao
Stoler/: u atolarskof etrucl nallllmo aled eCa '";~; Geza Kraus od 1903, do 1935. 8e •
"I"
popravljao aptleke predmate. . . ,
1886, Adolf De)e 1889, Herman Oaje 1902 · 1 ·
Pebrl:' videII amo de au ae pojedlnl Jevrall bsvlli pekarsklm zanatom ·)01 u prvoj pol~
vlnl XIX veka. U avo) prlvrednoj grsnl lmafl IU vellkog uspeha, all ne tollko po rniSO'I- Fridman od 1918. godine. Markut Spicer od 1861. godine pa dalja.
nostl zanatllja kollko u pogledu kvallteta I kvantltata pekarsklh prolzvoda. Jeden od dug~ Toklr: tokal'\9ko-drekslersklrn unatom bavlo '" · ld ok 854 nodlne
· · dl XIX veka B. Sen18 0 1 ' •
godlinjlh anabdeval!a gradana Zrenjanlna dobrlm peclvom blo je Adolt Kon: on ja radio Tlpeterl: tapetal'\9kl zanat U!'ralnjevall eu are~ Kunl)e me<!u zonatll j•ma ove atruka
tokom cele druge polovlne prollog XIX veka, a umro Je 1907. od kapl u 12. godlnl IJ.
vota. lz 1867, lmamo podatke o radu pekara Blilca, a lz 1869. za Johana Hlrta kojl )e jot
I Fajn, ko/1 je dotao lz Novog ltebeaJ;· :~~ra Masinge,. od 1900. pa da Je. .
u to vreme prlbavlo nejmodernlju ma!lnu za prolrvodnju macesa. Godina 1870. nelazlmo I nalazlmo tapetara Zemaneka od 1 • k ) ·ponlkla lz nrdlonlca
J Ekitajna. oja • 1
lme pekara Jozela Vajsa kojl je do!ao lz Buhova, lupanl)a Tranl!ln: umro je 1866. u 62.
godlnl tlvata. Veoma poulat je blo 1 pekar Martin Kanlta kojl Ja z~eo rad 1878, a za ltavljen)e kola Adolla Ekitejna I · 865
Cultl}e 1 ltav/Js~/ /cole: pored labrlke ko:~vtje~':m ko!o na turttJ•k1 ndofodln b
od 1865, S011en1• 1
a;U
1 ·
~d~~
91
radio Je nlz decenl)a. Najve~l uspeh u ovom zanatu postlgao je Herman Ekltajn, kojl )a od Javreja Jo5 1 Mihallo Blncberger od J~·a1 u':Jern lellra 1 be)entam. ntlm turtl)a
p~eo ova) zanat 1882; njegova pekarska zanataka radlonlca prerula }e docniJe u fabrlku Holender ocJ 1867 ko)f "" bavlo I hemll m dru 1
hleba koja I darwo radl, a pomenull amo Je u odeljku o lnduatrljl. Herman je umro 1898. 1886 1 0
Polak od 1868, Ber'od 1884, Zlgmond Ptlll od · · J Heier od 1B10. I Bee
od bolestl area u 58. godlnl llvota; nas[edlo ga )a aln Samuel kojl je pro!lrto poaao. 1
Ovde temo pomenutl I apravljal!e kv..ca za hlob: Mora Brodera kojl je zap~eo posao Ularl: u utarekom ;unatu nelazlmo dva jevrejska lmena - oze
1887, I Sldonlju Sosborger od 1888. godlne. lalol Ekttajn zapoteo je pekarskl zenat 1900, od 1897. godlne. . Zren)entn· desatak godlna
Fologrel/ 1 allkerl: fotografskl zan at Je ;!:~~tuiu'~ t~=~fl uko)l au llrtil Je:J~~~Iu !'!~:k~
Robert Elcitajn 1902, a Vllmoi Stajner od 1905. godtne, . . . . ·
P<> pronalasku lotograflje po)avltl au •~ 1 ~ fotogralima. kojl au u ova~graredlne XIX veka.
Posieslltar/: poslastiCa..,;krm zanatom, lz.:.dom bonbena, elva 1 pravl)enje;, beze · bovllo
aa nekollko Jevre)a. Tako je )ol oko 1850. godlne, a molda 1 ranlje, poolutll!amlcu u 1
Degera 1 Talbota. Medu prvlm putu uA. OeJC 1 s1okman; u vrem• o 1
pozorllnoj zgradl drtela Katarlna Brlkelmajer; 1854. tzgublla je na llcltacljl za pozorl!nu Jot pre bune 11 1848, bill au Jevre11
180 D. eollc D. eolle 181

onl su dolezlll vlla puta u ovaf grad. Od nflh fa u domoYlma atarlh ZranjanlllloCII aaew- . &AOBRAC.U
rnnogo fotogrellja koje nl poale 12D godlna nlsu lzgublle evoj prvobltnt lzgled. DajC I l . jd
Stokrnan. kojl su avakako bill lx BeCa, radlll au avaka godlna u kutl ovddnjeg .levreja
Prlkelrnajere. Fotogralolru tehnllru I loto-aparata au poala njlh donell u grad I Srbon Jevrejl au u najveto) marl posredno utlcall na razvo) I rast aaobre6aja u Banatu I u
Kne2evl~. Ma~ar St. Oldal I Jevre)l Jozat I A. Vlplar. Vlpler I Oldal au •• uz to bavill I ledu auvozamnlh t vod811lh eaobratajnlh vozlla, kao i aaobrat.oja u au§tlnl. S
alikllrstvom 1 i.zradom portreta, a to je blo aluCa) I aa ostallm lotogreflrna. Jozaf Vlpler =lrom na to da )a trgovlna najvetlm delom, bar ito 111 t1fe prehrembenlh prolz·
J• umro 1867. u 74. godinl llvota. a n)egov red na allkllratvu ~ba tek JapltaU. lgnac Raja veda 1 gradevlnskog 1 ogrevnog materljala, blla u nJihovlm rukama, normalno tunk-
)a kao fotograt takoder radio u Vlplerovoj ku61, u kojoj ae lzgleda nalazlo pogodan atelje;
blo je takode 1 alikar, ln&te rodom 1z Novog Sada. Nelto katnlje ovlm zanalom poteo clonlnn)e aaobretaja btla je jedna od njlhovlh glavnlh briga. Nalme, onl au lte-
ae bovill lgnac nonk. rodom 1z NemaCke Palanke: blo Je veoma praduzJmljlv, putovao )a lcako bill zalnteresovanl da ae lzvoz I uvoz robe 11 ovog I na avo podrufje obavf
kao totcgref po Bosnl I druglm kra)avlrna I donoslo novltete. On I• u Zren)anln doneo ne vreme ' bez smetnjl, uz to nanovno §to I• rnogu~no brie I jevtlnlje. U pltanju .Je
prvl fonograt 1 ne aamo da I• foiCHOparatorn anlmao llkove nego je fonogralom anlmao blo promat od oko 300.000 tona robe u proseku godl§nje, uzev§l u obzlr posladnJih
njihova glasove. Umro je 1886. od upaljenja pluea u 51. godlnl llvota. Od fotografa
Jevreja kojl au radlll u Zren)anlnu lzmedu dva avetskll rata, vaoma au poznatl Steven 10 godlna prad drugl avetskl ret. ito nlkako nlje malo. I za elju )a reallzaclju tre-
Kranu:er, MlkJa Goldman (atreljan 1941. u Beogradu) I Leo Zlherman kojl je zavrtlo llvot balo lmat4 mnogo umdnoatl I utrotltl mnogo nepora. Nalme, promet ovom robom
kao I Goldman. Ja atlmullsao driavno raeno brodanotvo I driiiVne ialeznlce da na ovom podruf)u do
Frlzerl: lzrnec1u elva avetska rata poatofala au nekollke fevre)ake frtzarska ,..!nje; poznata ne ve<:e mogufe mere unaprade mrahl saobrat&Jnlh putava, obazbede dovoljan
au Ladlalava Bergera, kofl )II etreljan u Beogradu 1941, Marlje Stsjnar, •• lalom IUdblnom, b~l vagonakog 1 brodskog prostora 1 zapoale dovoljan bro) transportnlh radnlka.
I Inne Knebl koja je joi llvl u Zran)anlnu.
Cementna rot»: lzradom predmeta od cementa bavtll au aa od 1896. naalldnld Jov- Medutlm nlje za potcenjlvanja nl dlrektno UC.§~e Jevreja u saobrataJnlm podu-
Gutmana ave do danunjlh dana. . hvatlma 'Jevre)ska ipedltarske firma u Zren)anlnu kao ito au na prtmer bile firma
Cetkerl: porodlca Ta)ner, pre avega lmra 1 Ferdinand, od 1902. godlne vode unatsku L- Eki.tajn
radnju u lzradu Cetaka; oba au poatall lrtve fulzma 1941. godlna. Fu..... 1 Bergental ' prctule au ae akspedltlvnlm I aolldnlm poslovanjembna
u pogledu modemlzaclje sao ,..
aamo I'll naliem podrufju nego 1 u lnoatranstvu. nabavke najmoder-
Cll6ttnje, farb.n/e I peg/enje ode/11: ova] unat upralnjavall au pojedlnl jevre)skl pred<to
zetnocl odmah poala 1~9. godlne. Za Clltenje, pranje 1 peglenJ• odela, Ito •• am• tajnlb veza onl eu uvek bill apremnl na investtclja u ~gledu tOO!U kamlonsku
nljlh vozlla: kao ito Je blo alue&J pri-~relasktul ~!on1;, ~~~~;.' dll ja 'tpadltertka
1
0
1
0
!nolo eiiCnlm zanatskoj delatnoatl, nl)e blo potreban nekl laplt I atranatvovanje kao kod
ostullh zanata, nego ]a bllo dovoljno da ae nabavl paml kezan I dozvola za obllvl)an]a vubJ, Ill jol ranlje, na primer prl uv....en u a 8 •
posla. Medu prvlm Clatlonlc;arna odela blla je tlsttonlc;a Karla Krfshabera; on ¥K 1858. firma Fuka blla prve koja I• 1895. godlna uvela tela1on.
godlne lma uhodanu radnju. late godlne nalazlmo flnnu Morfc;a Taubera: ta radnfa jl
postojala ve6 ranl]e I zvala " •Kod zlatno~ )elena•. Jozef Polak, rodom lz BeCke Topole,
otvorlo je tlstoonlcu odela 1859. I vodlo J• do 1871, bd je umro u avo]oj 60. godlnl
od tuberl<uloze pluCL PoCev od 1867. godlna aflnnlsao ae R. Holender kao tlstaC evlh JEVREJI U POUOPRIVREDI
vrsta 6etlra. Noll OajC Jll prestala da sa bllvl Clltenjem, odnosno pran)em veAio 1869;
Ede Gutman raglatrovao t• avofu elatlonlcu 1885: to )II u)edno 1 prva Clatlonlea ko,. ae
reldomlra da tlatl hemlja lm aredstvlma. Gustav Haberlek •• bavt pran]em 1 tlleenjem
ulem .arnlslu nlje u pro!loatl
Ktd au u pltanju Jevre)l, poljoprlvredna ~:':~~~~~stva u ·kupovlnu zemljl!nlh po-
odela od 1897, a Kunlgundo Mezel, rod. Bergental, od 1899. godlne. tmala n~ltog znaeaja. Onl au ne~ukr~z eJtavo razdoblje njlhovog prlvre~lva­
Sel/tdlJJe: u ovom zanatu nalazlmo lrna J. Kana od 1872. 1 Belu SlndelaJa od 188e: aeda, pa njihova ueeice u tom pog e
ovf lellrdlljsld rna)atorf lmall au prodavnlca lellra u glavnoj ullcl u Zrenjanlnu. nja ne lgra gotovo nlkalcvu ulogu.
Stem,.r/: ltampar leopold Jokll dolao je lz Klklnde 1883. I ·o~rfo llt~parlju koju J• dine XIX vekt, vldl •• da I• zemlju
kasnlje prodao. lgn.c Sajnberger je blo drugl Jevrej 1z Kiklnda kojl je blo vt.unlk i!JIIno lz podataka za 1652. godlnu. dakla sa aame ~re Take J• posed Benjamlna Rajsa Jz.
parlje u Zrenjanlnu,l to od 1887. godlne.
.. posedovalo aamo nekollko Jevreja u Zrenjan "t !mao ne§to preko 3 JuiB. • Rot
noafo oko 14 jutara oranlce, Venderot S~mue 1: Herrnto Gutman !mao oko 30 Ju-
Zanatstvo Zrenjanlna u cellnl bl!o je u XIX vaku neobleno nozvljeno. Broj zanat· Jolef 3 jutra pod vinogredom na Mull)!. amo 1d 1863 godlnu utvrdeno )a cia
sklh radtonlca kretao se od 600 do BOD, pa navo(fenjem ovlh nekollko atotlna tara zemlje, oranlca I Milo vlnograda. ~ ~~~~~ .:~: peto;lca bill JavreJI; od njlh
zanatsklh nodnjl eljl au vlasnlcl bill Jevrejl, a kojl je aplsak kako amo to vet je ukupno bllo 849 zamljoposednlka od o d 2D Jedlln clo 75 ~ jedan clo 100
naglaslll, daleko od pomlsli da bl mogao bit! deflnltlven 1 polpun, govorl o tome je jedan posedovao do 5, jedan do 10• jadan tbro)zernljoposednlke sa pove-
da au Jevrejl I u zanatstw tmall vldnu ulogu, pogotow ked ae zna da au Jutara zamlja. Godina 1937, dakle posle 74 ~~~ bill vlasnlcl J~mljllta. Samlm
zanatllja Jevrejl uvek obavljafl zanate aolldno l promllljeno, tefetl unapre(fenju fao na 1.957 od fag• au Nmo daaetorlca item broju vlasnlkt. NaJve6l.
avoje radlnostl po avaku cenu, uvodeel mehanlzaclju 1 novltete bez obzlno na
rl%1k, a ito je u atvarl podjednako doprlnelo I progresu u zanatskoj prlvredl I
tlm amanjen ie odnos broja vrasnlka JrreJP P;•:',!n~:nlnu bill su Jovan £l~k
odnoano najkrupnljl zamljoposednlc~k:;"J~ jutTom zemlje. U peri u
0
'p
dru§tvu u cellnl. 8 111 161
35, Alfred Tauslg aa 24 I Herman
 D. Colle 183
182 D. Col!6
da je to kupovlna flta na •zelenoo, odakla I potl~e re~ zelene§en]e. Medutlm,
obuhvata 90 godlna, u Zrenjanlnu se aret!emo ea v!!e Jevreja kojl au ae bavlll ek~ u poslovlma kupovanja flta na zeleno morala je poslojatl ral!unlca I za kupca
nomljom, zemlloradnjom Ill poslovlma vezanlm za poljoprlvredu; od njlh temo n• ko]l )e uz ogroman rlzlk davao gotov novae jol u toku zlmsklh I proletnjlh mesecl
·vest! nekollko: 1 . 1 : . • : • 1 .' • • , .. • • •• •
za plenlcu 1 drugs tlta koja te ae lsporueltl tek u toku leta I )esenl. naravno
A/benllc Ge~e vodl se u 11W11m splskovl,;a kao ekonom na prelaw XIX I XX veka; umro ukollko lh bude bllo, l•r ae moglo dogodltl da elementarne nepogode unl!te lettnu
je 1910, od iet!erne bolestt u avojoj S4. godlnl. .... · . ' · ... · · · · · koja je vet prodata. Trgovcl hranom vrttll au u to vreme I dlrektan otkup posle
Sal Lorenc je u ovom prllogu vet! pomenut kao vtasnlk pamog mllna; medutlm, on sa letve 1 tako obavljall posao kojl sada rada zemljoradnleke zadruge. Onl su za
bavlo I ekonomljom: posedovao je krunjatu koju ja udaslo na pogon aa pamom lokD- 1 raeun u ogromnoj konkurencljl na ovom polju plaeall najvl!e moguca cene
mobllom. Umro je dosta rano 1872. od zapaljenja p u~a u 44. godlnl !lvota. . ~v~nosu na mogut!nostl plosmana na svetskom tril!tu. lsto taka su obavljall I
Berger Simon, radom I• Arada, bavlo aa ekonomljom I poljoprtvredom ~etkom druga poslove litarsklh agentura za raeun vellklh evropsklh I svetsklh flrml.
polovlna XIX vaka; gajlo ja atoku. Umro ja 1874. od tubarkuloza u 58. godlnl flvota.
8/au Berhard vodlo ae kao ratar u aplsku gra<1ana llt 1888. godlne. · · De bl ova poslove u nvrlnom delu poljoprlvredne prolzvodnje mogll da obava
Vlnter Filip, poreklom lz Made, dosello aa u Zrenjanln I bavlo aa zemljoradnjom. Umro spehom onl su morall da te pobrlnu I za skladllnl prostor I za struenu
je 1914. u svojoj 49. godlnl. ·. . '
Volflnger Vlktor, )eden od Jevreja zemljoposednlka na prelaw elva veka. Umro J• 1906.
:~~~ otkupll~nlh lltarlca, ito I• ponekad trajalo po vl§e mesecl. Naroflto fe blla
u avojoJ 40 godlnl. · ., kompllkovana nega 1 manlpulaclja otkupiJenlh kolletna kukuruza tlje Je nepozna-
Gutman Herman, koJega amo vet! pomenull bo zemljoposadnlka I kojl je umro 1872, lmao m lo nanetl ogromnu itetu. U tu avrhu bile su u Zrenjanlnu podlgnuta
ja ,loi I auvaeu, zlmsku baitu n gajenje cveta I maqacln za eo. ~:~~~IkeO:u§lone za kukuruz koje su bile mahom u rukama Jevreja I ameltene
Gutmen Samuel I Pav/e Fllkovl~. kao nasladnlcl Hermana Gutmana, u jadnom avom oglasu u okvlru skladl§ta za otkupljenl kukuruz. Pred ~rugl svetskt rat postojale su ova
o prodajl lmovlne daju objelnjenja da posed lma 2 I po ulje zemlje, da je auvata Sol suAionlce kukuruza 1!1)1 su vlasnlcl bill Jevrejl .
dva bmena, da lmaju vellku lcorebu I cia aa solana nalazl na oball Begaja. .
·artri Simon, l&ldor I Henrlh reglslrovall au 1898. godlna poslovanje u vezl 11 gajanjem Fenivel ilo, Mtletlteva br. 49, kapacltet 4 vagona dnavno.
svlnja. · · . . . , .. . . . ... . . FriJ 1 drug, Mlletlt8VII br. 25. kapacltet 4 vagona dnavno. ·
Eklta}n Samuel, ekonom, eem oranlce posedovao je I 200 jutara patnjaka na Mu!IU I na I•Aoh D•J~ 1 drupl Mtletl~eva t-11, kapecltet 4 vegona dnevno. d
·svofOJ ekonomljl je lmao volove za wtu I konje. Oko 1867, prodao Je vlnograd l~ojl J• Udov/ca Jekot.. Gu;mana I •lnovl, Begejskl red, bpacltet 2 vagona nevno,
posedovao u tada jol nelzgra<1enom kvartu •Amerlka•), 1 1874. prodao Ja I pelnjak.
Enge/aman Matilda lmala )a u lsto vrome olajnlcu I auvatu, all Ja obe prodala 1879. oodlne. Fill Jel<ob 1 clr. Ruvarteva 18. kapecltat 2 vagona d~evna.
/Can/Ia I.Jiopold, polfoprlvradnlk u drugoj polovlnl XIX veka. Umro je 1909. od let!ama ICe/a/ Eugen, Oantettava 34, kapacltet 8 vegone dnevno.
bolastt kad je lmao 70 godlna, Vel• Andrlla, Vojvoda Mlllta 4, kepacltel 2 vagona dnevno.
ICon Jakob je ...:r.lo •ladenlcu• u kojoj je 1867. godlne konzervlaao led lz llegera I obi stl prlvredlvanja Jevreja u Zrenf•
/::.n Iota ga p avao kMarlma I kafanama, po§to u to vreme joi nlje bllo fabnke Ovl brojnl, mada ne I potpunl podacl lz ~~~ ovogl veka, dovoljno jasno PD'
nlnu kojl su prlkupljenl u toku aedme ~~ec u l lh Jevrefl lmall u razvolu zrenJ•
1
Kon I.Jiopold ae bsvlo ekonomljom od 1881. do 1897. godlne na zanatakl natln. . kazuju nlvo lncljatlve, ueeAt!a I uloge 0 1 orl
Lang je blo jedan od mladlh posednlka oka 1912. godlna. . .. ·, , . , , .. , .. . nlnske 1 benatske prlvrede u vreme 0 kolcm se gov ·
ungenleldttr Pav/e po~eo 1B bavltl ekonornljom kao ·:mtaci fovek,' all ae lz nepoznatlh
rozlega otroveo 1895. u 24. godlnl !lvota. ' . · · '·
Mencer Mlhallo, o korne je u ovom prllegu ve~ bllo r~l j' kojl )I;' blo vl~s~lk vetrenjate. PAIVAEDNICI JEVAEJI U
DRUGIM MESnMA .IANATA
,
.1866. godlna bavlo ae I prodajom vallklh koll~lna trs_ke aa t11111na kojl Ja zakuplo.
•Polak Jakob bavlo aa prodajom leda lz ledenlce koju je drho u nkupu 1870. godlile. . d~nlm selima Banata au dosta oskudnl
Polak Harman I Mencer Leopold, oko 1869. godlne bavlll au ae petenjem cigle na aeljatkl Podacl o jevrejsklm porodlcama u pojen na u najveto) merl. To sa naroi!lto
budut!l da )e dokumenteclja o n)lma un ; ~
~&tin uz upotrebu aleme. · ·: . • .. 1
1
. 1
Senbarger A. ja 1869. godlna aa alnovlma krunro kukuruz vlastltom krunjafom.• .
• ••. . :
odnosl na mesta koja au kolonlzovana 1 ·
taka da su potpuno lzgu~
4 1 1946'prtanjlma. Blce potrebno Jol
1
ljene veze se proAioAcu ovlh mesla u v:zl ~~~~~~ru 1 da se rekoMiruiAe stvamo
Ovde t~o Jo!l pomenutl posednlka Spicere oko 1912• . giK!Ine 1 'ze~ljoradnlka mnogo vremen1 I rada da sa t1 podac_l :~~ bata 18 dalja lstrailvan)a b ko bl
,flulu Stajna ko)l je streljan 1941. godlne u Beogredu.
. .
· · ·.
.
·. '
. . .
· . ·
·I. stanje. Ovo ito I• ovde ul!lnjeno aluzlc
0 · ·
U ilrem amlslu, Jevrejl au lmall ogroman utica) na razvoj poljoprlvr~de . u Bi- ae do§lo do konaenog cllja. I u pro§lostl
.natu na drugl nal!ln. Nalme, onl au u svola vreme, neroclto u godlname koje au kl I Slov&ekl Aradac ko a su I
Arlldac. Podrazumevaju se mesta Srps okazuju da su tu llve\1 I tadlll trgo'":
bile te§ke za zemlloposednlke I zemljoradnlke, tako ret!l flnanslrall radove
obradl zemljl§ta davanjem akontaclje .I predujmovlma .u .toku godlne, . s tim
ne
da postojala kao posebne op§tlne. Podaol
mdovltom robom Fraj§berger od 1865· 9
1
i
nac Grot od 1886. godlne. ' ·
lm' ae kredlt' vtatl u fltu Ill u druglm poljoprlvrednlm prolzvodlma. ' Govorllo se
 184 D. Colli:
BsnBtskl Dvor. To je ranlje mesto Banatskl Du!lanovac u kojem eu od 1876.
godlne lmall reglstro11ane radnje me!lovlte robe Leopold PolaCek, kojl je pao pod
·stella) 1888, I Morlc S11arc od 1883. godlne.
I do 1902, 1 late trgovlna lmall au joi Ketl Klajn od 1878. do 1913, Jozef Najhaua
BsnBtskl Despatovsc. To ja bllo Clsto nemaCko mesto, pa nlje jasno da II eu
Jovan Vldeman. kojl Je lmao trgo11fnu me§ollltom robom 1876. I prestao da radl
1902, I Mlhallo Mang, kojl je poeeo da radl 1878, a praatao 1886, bill po narocJ.
nostl Jevrejl. ·
Segefcl. Nekada au ·ovo meato aaefnja11afe dva op§tlne pod lmenom V~llkl I Mall
Torak. Tu au u pro§lostl postojale jevrejske trgo11aeke radnje me!o11lte robe kale
au vodfll: Salamo11 Kasovfc od 1876, a prestso da radl 1902, Morlc Kon od 1876.
do 1891, Roza!lja Nemetf od 1878. do 1894, Herman Fl§er od 1878. do 1894, lgnac
Koh od 1881. do 1894, Adolf Stajner od 1886. do 1894, Mor Kasovfc od 1900
(presello ae u Zrenjanfn 1919), Erne Vldeman od 1900, Otlllja Kaso11lc od 1904.
godlne.
Boks. Podacl ae odnosa na mes1a Srpska I Hrvatska Boka koja au nakad blla
odvojena. Tu au vodfll trgo11lne me§ovlte robe Bernhart Blau od 1878. do 1891,
udova Jozeffns Brukner od 1878. do 1891, David Slezlnger od 1878. do 1891,
Ema VorviC od 1878. do 1891, lgnac Brukner od 1888, Artur Safar od 1893,
Jo11an Slezlnger od 1899. do 1902, Samullo Kon od 1909. godlne.
Elemlr. Pod 011fm mastom ae podratumevaju nekada§njl ·Srpskl 1 NemaCkl Elemlr
u kojlma au drfall radnje: Grin, mesar I kobasfe&r od 1869, Simon Grin, trgo11lna
me§ovtte robe od 1876, Mangold I Lang od 1878. do 1884, Mor Lang od 1884.
do 1901, Simon Naj od 1910. godlne. .
Etka. Ovde au a11rstane je11rejske radnje lz Rumunske 1 Nemaeke Eeke koje eu
drull Herman Tajhner, !iahter, umro 1871. od plu~ne bolestl u avojoj 10 godfnl;
Mark Bergental, trgo11lna me§ovlte robe od 1876. do 1902: Andrej Laj, trgo11tna
drvetom od 1876. do 1902; lgnac Holender, trgovlna me§ovlte robe od 1876.
do 1902; Katarlna Najler, trgo11lna melc11lte robe od 1876. do 1902; Armin Le-
derer, trgc11lna mesovlte robe od 1876: August Grundman, trgovlna me5ovlta robe
od 1878. do 1902; Amalfja Lederer, rollena Klajn, trgo11lna meio11lte robe od
1883. do 1902; B. Kon, trgo11lna me!o11lte robe od 1893: Samu Holendar, trgo11ina
me§olllte robe od 1894. do 1911. Samuel Ganci, 21taraka trgovlna od 1900;
lsldor Kon, trgo11lna melo11lte robe od 1902; Re2a Polak, trgo11lna meio11lte robe
od 1911. godlne. U 011om mestu au nadalje poznetl prl11rednlcl Je11rejl Jz porodlca
Pllli I Braun; brats Braun au bill aopstvenlcl mllna 1 !ltsrskl trgovcl.
Hsfdu~ICII.' Postoje podacl da su u o11om mastu radlle trgo11fne melolllte robe
i!:IJI au vlasnlcl bill Jevrejl, I to: lgnac Klajn od 1876. do 1891, Jozet Klajn od
.1878. do 1891, 2anet Klajn od 1882. do 1891. godlne.
HrvBtska Neuzlns. Ovde je postojala trgo11lna mdovlte robe Samuela. Bruknera
od 1889. do 1908. godlne. . ·
o. oeont 18s
hebe/. Kao prtvrednlke Jevreje u ltebeju na11eltemo obrtnlke 1z Srpakog 1 neka-
dainjeg Madarskog, a danas Novog ltebeja: Leopold Sner )e !mao trgovlnu meio-
lllte robe I mesnlcu od 1876, Anton Miler trgoveo melovltom robcm od 1878.
od 1876, Markus Abeles od 1878. do 1891, Herman Abeles od 1878. do 1902,
Merle Najman od 1878. do 1902, Salt Vajzner od 1878. do 1902, Jozef Grlnvald
oc1 1878. do 1891, Janka Sner od 1878. do 1891, Jullua Frsjnd od 1879. do 1894.
godlne. Jakob Deli!: je lmao manufakturnu trgovlnu od 1880. do 1902, Aleksandar
Flier trgovlnu melovlte robe od 1894. do 1900, Sigmund Grln11ald je posedovao
mlln 1 mdlnu za aeeu drveta od 1900. do 1912, 1 1914. Je otvorlo I drvaru, dok
je Ketarln~ Klajn poeela da trguje melovltom robom od 1908. godlne.
Jsnkav Most. U ovom i!:lsto rumunskom mestu radio je kao ataklar Brumel od
1870, 1 Simon Vajs je trgovao me!o11ftom robom od 1894. godlne.
Ida Tamil!. Kao ito amo nevell, jevrejska kolonlja u Ja!l Tomltu blla )e prlllfno
brojna: 1870. godlne !mala je 84 lltelja, 1900. broj ae popeo na 142, a 1910.
godlna blo je 101 !ltelj. Ranljlm podaclma ne raspolalemo, ta potlnjemo od
1876 kad su trgo11fne molovlte robe lmell: Leopold Vejs do 1894, Leopold I
Nandor Oaje do 1907, Markus Stajner do 1895, Adolf Svarc do 1891. Zetlm te
Emlllja Lust§tojn zepoeela trgo11etl me!ovltom robom 1878, 1 nastavlo )e n)~n
aln Markus kojl je 1908. godlne madarlzovto 1110)11 prezlme u Laslo. O~l~e .:
Vllmol Satolea vodlo trgovlnu od 1878. do 1891, Perslda Najman od 18 d
1894 Tarnai Fajndler od 1879. do 1891, Ladlale11 Vajs od 1879. do 1902, ove ::ae
Fan! ' Kraus od 1882. do 1891. godlne. Leonard RaJter Je kao itallll:a:!:e ro:
da Tad! 1882 a prestao je 1910; Etelka Umlauf vodlla je trgovt~u 1889 do 1891
od 1888. do • 1902, Mor Later ae bavlo prolzvodnjom alrteta t!ta n .kao Laal~
188~· ~:k~od~Je l l drvaru. Her·
Albert Fuka otvorlo je trgovlnu me§ovlte robe
1 9 9
!mao je trgovlnu od 1906, • u perlodu ~ : ;:~ Fani Levi trgovfnu me!o11fte
men Dajl! je lmao trgovlnu alkoholnfh pi & Dula Spicer od 1891. do
1 92
robe od 1890. do 1902, Harman Kon od 1 ~ • ~ 1891'. do 1893, Andrl)a Slllnger
91
1894, Jekob Tl!lnger je trgo11ao kratk~ ~ :~ od 1893. do 1894, Laura Kon od
trgovao me!io11ltom robom od 1891, av "' Fendler od 1896. do 1902,
1893. do 1925, Alekaandar Kaudera od ~~ • :gFerderler od 1897, Aleksandar
93 0
supruga Adolfa Kona od 1896. do 1902, gmuod 1. do 1903. Oalja eu lmall
190
Kraus Je !mao trgo11lnu jeje, il11lne I aapuna t 01180 me§ovltom robom od
svoje radnje slade~! trgovcl: Jotef Landg~f )eod r~
902
do 1918 Steven Jakob
1901. do 1906, Herman Dajl! alkoholnlm pi em d1 radiJ .Ioven Stajn atokom 1
alkoholnlm plfem do 1912 (lste godlne prastllo • .
zamaljsklm prolzvodlma od 1927. godlne.
tr ovlne melovlte robe I!IJI au vi•
Jermenavc/. U ovorn meatu radile su ated~e ~ac Polak od 1878, Soil Vlg od
enlcl bill: lgnac Springer od 1878. do
189
~ 1~891 Mar Holender od 1888. Jo-
1882. do 1891, Leopold Ho!ender od
hans Helander, rodena S1111rc, od 18 •
a':
84
do ~891, Marku• Grlnbarger od 1889.
 1116 D •..Cofl~ o.. eoue 187

do 1890,. Jakob Vajs od 1891. godlna. Lajol Hiler ja zapolao mllnarskl posao 1883. godlne. . Bernat Keplh fe !mao radnju mdovlte robe I u Zrenjanlnu, 1 u
1894, all ja lsta godlna I prastao. Melenclma od 1876. do 1891. Trgovlna metovlta robe !mall au joi Jolef Rajnlc
od 1888. do 1891, Morlc Llhtantal od 1888. Roza Rainie od 1890. do 1896, Jofef
Knicanln. U ovo;. Cis to name<'lkom·mastu .Imao je trgovinu ITllllovlte robe Jo~ef Heier od 1891, lzak llel od 1903, Jofef Ta]hner od 1905. do 1906, Jovan Fridman
Sonenfeld od 1894. godlne• . · od 1920. 21tarsku agenturu otvorlo je 1903. godlne Harman Ta]hnar, a Mlhallo
Kisler zapoleo prolzvodnju alra I mle¢nlh prolzvoda 1918. godlna. ·
Konak. Kao trgovcl melovltorn robom ovda au radlll:· Adolf FUier od 1876. do
1890, Aleksendar Fl§er od 1876. do 1906, Jakob Flier .od 1906. godlna. Novl Sai!e/. U drugoj polovlnl XIX I pofatkom XX veka. u Novom Befeju llvelo
je proae¢no oko 200 du§a jevrejske narodnostl. Sledstveno tome blo je I prlllfan
Kra}l§nlk. · Ovo rnesto ae nekada zvelo l!tvanfeld, a kasnlje Supljaja. U njemu broj raznlh trgovlnsklh preduzetnlka I prlvrednlka rz durglh grana. U ovom radu
ja nekollko Jevreja lrnalo trgovlna me!ovlte robe: Lujza Singer od 1876. do 1898, prlkupljenl au podacl o slede~lm Jevrejlma prlvrednlclma: .
Edvard Valder od 1878. do 1902, Frldrlh Miler od 1893. do 1898, Eva Mllarod od
1898, Eva Bohner od 1898, Adam Or§o I Hllel Majer od 1902. godlna. Julo Hlr§ blo je regl strovanl trgovac od 1876. do 1902, Bodog Berenjl drtao [a
. . gvofdarsku radnju od 1876, all ae 1883. presello u Zrenjanln I tu nastavlo lstu
Krlvs Bars. Do sada je -~ ovorn mesiu poznat kao 1rgovac me§ovltom robom delatnost. David Adolf drtao je trgovlnu metovlte robe od 1876. do 1891, Georg
samo Moric Koper od 1878. do 1894. godlna. lukseder fltarsku trgovlnu od 1876. do 1902. Plnkas Klajn, trgovlnu metovlte
., . :. ~·. ' robe od 1876. do 1902, J. L. Brajtner I sin od 1876. do 1884. Prvl Novobefejskl
-Kumane. U Kumanlma au svoje trgovaCko radnjo me!ovlto robe lmall slede~l kredltnl zavod Oljl IU osnlvaCI bill Jofof Rozenberg, Bodog Berenjl, Jofef Brajtner
Jevrejl trgovcl: Natan Klajn od 1876. do 1892, Salamon Rajner od 1876. do 1894. 1 drugl postojao je 1 radio od 1877. do 1894. Manufaktuma trgovlna Adama Slmo-
Morlc Rajner od 1876. do 1892, lsldor Sll od 1876. do 1902, Herman SJI od 1876. 1 slovala Ja od 1878. do 1882, 8 tgnaca Rajtnera od 1878. do 1882. Specerafske
do 1902. Julius Rozenberg od 1878. do 1902, Regina Kanlc, udata Lajtnlker, od ~~e lmall au Edo Hafner od 1878. do 1891, Stefanlja Kajzer od 1878. do 18~1,
1884, lsldor Klajn od 1887. do 1892, Helena Rozenberg od 1889. godlna. Trgovlnu Ellz Hajman od 1880. do 1891 . U tom perlodu radlle au manufaktume ~ na
manufaktume I kratka robe lmao je lsldor Vajs od 1921.· do 1925, kad ja radnja ludvlga Krause od 1879. do 1902. I Jakoba Splcera od 1881. do 1891. ne.
_pale pod stella). : · . . · dl snovana je takozvana Vranjevafk~
U evrhu kradltlranja prlvrednlka, 1882. go na °CIJ m eu telu takoder bill Jevre]l.
Lazsrevo. U ovom Cislo nemaCkom mestu radlla su trgovlne melovlte robe Leo- -betejska zajednlca za Atednju I predu)am. "; e koga smo ve6 pomenull. , .
. . .
polda Kanlze od 1876. do 1894. I Alberta Bergontala od 1891. do 1908. godlna. npr. gvoldar Bodog Berenjl I drugl. Adam lmon,
1883 1
prestao 1892. godlne.
atavlo Je da ae bavl manufakturnom trgovino~doo;! Slezingera od 1884. do 1919.
Luklcevo. U dana§njem Luklllevu koje se nekad nazlvalo Martlnlea. ~ jol ranlje 11
Oalje au poslovale trgovlne me!ovlto r~b ~' manufaktuma trgovlna Markusa
21gmondfalva Ill Slgmundfeld, bile au ova jevrejske radnfe: krfma Jofefa Kohli gvo1dara Aleksandra Dekera od 1885. h
0 1 02
de~lna 1 pomodne rol:MI lgnaca Raj-
1
od 1876, zatlm trgovrne me§ovlta robe Nine Hajdulka od 1876. do 1891, Hermana Biaua od 1885. do 1902. trgovlna rutnl zr~ a naca Blaua od 1886. do 1891,
Bergentala od 1882. do 1902, Urbana Rozanfelda od 1893, Rozallfa Bergental od tera od 1885. do 1895. manufaktuma trgo~n
1
19 6
Jl do 1891 trgovlna me!iovlte
1904•. godlne. · . ' · · . .. trgovlna mdovlte robe Katl Rozenberg od ja ~ltlleta Ack,lfa Vlksa od 1888.
1
Med~. Med~ fa 'n~k~d
bl;a sre.sko ~esto kao sedl!ta pa~danisko~ araza: ~ njof
robe Marlja Klajn od 1886. do 1902. pro zv n od 1888 manufaktume trgovlne
do-1903, trgovlna me!ovlte robe lgn81:8 B~me~:. Leopolda Rozenberga od 1891.
au postojale slede~e jevrejske radnje: trgovlna Dralle Rausberger (Samuela 1 Hermana Spieera od 1889, trgovlna me§ov ~r • do 1902. trgovina me!ovlta
Adolfo) od 1876, trgovlna me!ovlte robe Simona Stajnera od 1876. do 1889, zatlm 1891
do 1902 vlnarska trgovlne Adolfa Lorslja mdovlte rol:MI Armina Splcera
Pardanjska ited~onlca koju su ·vodUI Adolf Rausberger 1 drugovl od 1877. do 1902. 1
robe -Jofefa Sterbeca od 1892. do 8 • :~::r": od 1895. do 1896. -trgovlna me-
1 93
trgovlna me!ov1te robe Rozallfe Fokler. od 1892. do 1894, trgovlna drvetom Jovana od 1892, prozlvodnja sapuna Danljela Roz :Vozdare Ana Grosman od 1900,
902
Marksa od 1894. do 1902, trgovlna me!ovlte robe Jofefa Lajthalma od 1894. do iovlte robe Netl Svajer od 1899. do 1 Johane Adler od 1901. manufak·
1900. godlne. . . · .•.·. . , .. : ·:. 1900 1
trgovlne melovlte robe Arona Va]sa odd do 1910 irtarska agentura lfoa
1005
tuma trgovlna lgnaca Rajtera I alna o r~be Geze 'vajsa od 1914, trgovlllll
Me/encl. Melencl· su bill dl!trlk1no mesto za koje nema podataka o broju jevraJ· Garalja od 1912. do 1921, trgovlna pomod~a alame Jakoba Oran!tajna od 1917•
aklh atanovnlka i1 ranl)em perlodu. lpak ·ve¢ lezdesetlh godlna XIX veka are~emo festoklh pl~a £lui a Sarona od 1916, trgov ~:fa Kanlca-Rele od 1918. bakalnlca
ovde lme Mora Uhtentala kao posednlka 32 ]utra zemlfa kojl je 1871" godlna trgovlna atoka, llvlne I jafa udova dra G Slozlngera od 1919, trgovlna
lzloflo posed prodaJI: on je blo I vlasnlk trgovlne metovlta robe koju ]a zatvorlo Marc~la Brumera od 1919, fltarska trgovtn• ezo
188 D. Coli~
kratke tekstllne I ko!ne robe Dele Klejna oci 1920, trgovlna meiovlte robe trine
Naftall od 1920, drvera Petra Velda od 1921, trgovlna hrane 1 vlna Jakoba ()m.
ltajna od 1921, trgovlna me!ovfte robe Bemata Nllja ad 1921, trgovfna aetene,
kratke I pomodne robe Karolja Ajzenberga od 1921, ujdflnlca I draguljamlca
Bele Hafnara od 1922, fltarska trgovlna Garalja I Slezlngara ad 1924, prehram-
bena trgovlna Jane Neja od 1929, drvara I prehrambena trgovlna Joslpa Slezln-
gera od 1931, prahrambana trgovlna lfoa Garlja od 1933, komlalona trgovlna
po!jopnvrednlh prolzvoda I vune Jane Vajsa od 1937, prehrambana trgovlna Joslfa
Slezlngera od 1938. godlne.
Made naoko vellk. splsak lpak nlje potpun, jer u njemu nama Jevreja aa madarf.
zovanlm lmenlma lz l'llzloga ito ne postojl dokurnentaclja lz koje bl ae mogla
utvrdltl taena prlpadnost t lh prlvrednlka. · ·
Novo MJ/olevo. Ova masto koja je u pocetku druge polovlne XIX veka nasta-
njlvalo preko atotlnu jevrejsklh duia, a fiJI je broj kasnlja opao zbog napultanja
mesta, dao je lap broj vradnlh prlvradnlka o kojlma lmamo podatke eemo od
1876. godlne. Od tada pe nadalja, ovde au poslovale trgovlna meiovlte robe
Marlcusa Blaua od 1876. do 1891, Morlca Bergentala od 1876. do 1902, Jaaka
Polaeeka od 1876. do 1902, Leonore Svlmer od 1876. do 1902, Jozefa Bergentale
od 1878, Simona Naja od 1878. do 1902, Natl Svlmer od 1878. do 1891, CUI Bruner
udove Mora, rodene Hojman, od 1879. do 1902, monufaktuma trgovlna Vllhelma
Sporera od 1883. do 1891, trgovlna me§ovlte robe Samuela Sajnbergere od 1886
do 1891, Leopolda Blaua od 1886. do 1891, Slgmunda Stama ad 1887 do 1888.
(Etel filar od 1689. do 1902, Flore Blau od 1890, Ignace Splcera od 1891, Sarlo~
Bergental od 1891. do 1902, More Brumera od 1892, do 1903, fltarske trgovlne
Klltalln Spicer od 1916. I Ede Bergental od 1933, aula111 Ladlsleva Gulovlca od
1934. godlne.
Novo Se/o. Medu trgovclma u Novom Selu bill su I Jevrejl kojl au drfall trgovlne
meiovlte robe: F111ncl§ka Kuterer od 1892. do 1902. 1 Markus Demblc od 1894
godlne. ·
Pfsndllte. Za avo masto prlkupljenl au podacl o aleda~lm trg;,clma Jevrejlma·
trgovlne me!ovlte robe Lszara Kla)na od 1876. do 1891, Leopolda Stajnara ad
1877. do 1891, Patera Slngere od 1877. do 1878, Julljuea Klajna od 1884 do 1902
Jakoba Klajna od 1885. do 1894, trgovlna drvetom Lsjola Flliere od 1897, tr9ovln~
melovl~ robe I poljoprhlrednlh prolzvoda Berte ,KlaJn od 1903. godlne.
S~n/. U ovom mestu Je Jovan Fl!er blo vlasnlk vetrenj&ee 1 ~amog mllna ad
1886. do 1903, 1 Mor Miler vfasnlk trgovlne J atovarlita drvet od 1891 d
1897. godlna. · . a • o
seaenovo. Ovde Je vodlo trgovlnu me!ovlte robe Vllmol Vaja od 1892, 1894.
8
presello ae u Statf Lee. . · .
D. toll6 189
St11rl Lee. Sam pomenutog Vllmo§a Vajsa, za ova mesto znamo da ja u njemu
!mala trgovlnu maiovlte robe I Regina SVllrc od 1909. godlne. .
Sutfeska. Pod ovlm rnestom podrezumaVll •• nekaddnja Nemltka 1 Rumunska
Saretl. Tu au lmall trgovlne me!ovlte robe sled~! Jevrejl: Frldrlh Plan od 1878.
do 1902, Jakob Stajner od 1878. do 1902, Ludvlg Najhaus ad 1878. c1o 1892, Otlllja
Kasovlc, koja Je potela da radl 1889, a 1892. pre!la u Tordu u ko)oj ja radlla
do 1902, Jofef Balgrem ad 1901. do 1905, Marl)a Belgram ad 1902. do 1904.
goc!lne.
Sur{lln. Marie Levi je vodlo trgovlnu me§ovlte robe u Sur)anu od 1876. do 1902.
god!ne.
TlfiJJ. Sam Jednog kobaaleara po !menu Grlnbarger kojl je u Taraiu 111dlo od
1871. godlne, u ovom mestu au !mall trgovlne mdovlte robe Lajoi Kon ad 1878.
do 1891. I Bernat Kon od 1891. godlne.
Torda. U Tordl, koja je prete!no madarsko mesto, !mall au trvovlna meiovlte
robe ovl JevreJI: Adolf Polaeek od 1876. do 1882, Hajnrlh Polaeek od 1878. do
1882, Marie Pol&eek od 1876. do 1891, lgnac Kon od 1878. do 1892, Filip Berger
1 Gergelj Ajben!lc od 1880. do 1891, Filip Berger od 1883. do 1902, Helena Pol•
tak od 1888. do 1902, Aleksandar Flei od 1869. Marlja Erenbarger ad 1891. do
1902. Martin Augltajn od 1892. do 1902. Filip Klajn od 1902. gadlna.
Velika Greds. U ovom mestu lmall au trgovlne me!ovlta reba Mlhallo Lipman
od 1818. do 1891, Jovan Rajter ad 1878. do 1891, Katarlna Miler od 1881. do
1894, lgnec Blau od 1887. do 1891, 21gmond Miler od 1894. godl~.
Velika M11rglt11. Trgovlne metovlte reba u ovom aalu !mall au lgnac Lager od
1876. 1 Salamon Springer od 1876. do 1891. godlne.
Vel/kl Ga{. Ovde au !mall trgovlne me!lovlta robe: Franc Hlbl ~h1878~V~~~~I
AJzler od 1881. do 1893, Regina l<on od 1881. do 1 :'~· Fere:S :~ar do 19a2'
111
do 1902, Vllmol Sumer od 1892. do 1911. Anton 8 9 m • 1 111~
Magnus J<arg od 1897. do 1900, Agolton Belgrem ad 1901. do 1903, Jovan Be 9
od 1901. do 1902. godlne.
·. ·· ' · ; drfall au trgoveeke 111dnje ovf
Vran{evo. U vellkom arpskom mestu Vra~ 1 od
1877 do 1891· Leopold Rajzer,
Jevrejt: Salamon Veber, tr11ovfnu me!ovlte !dot R8 jza; trgovln~ kole od 1878.
1891 15
trgovlnu kola I ktemu od 1878. do ; Veber rodena Sejnberger,
do 1891; Jozef Hartl, trgovlnu drvetcm od ~ :: B=~~eld ~tiona od 1899. do
87
manufaktumu trgovfnu od 1881. do 189 l; 0 end 1890 'do 1902• Jull)ane Nef-
1894; Salemon Rajh, trgovlnu mdovlle '° ~ F rdlnand. Gerber, ~tovarl§te plve
1909
8 0
8
·Siezlnger, trgovlnu melovlte robe od •
od 1928. godlna.
 190 D. eol!6
D. Coli~ 191
Zltlite. Bra] Jevreja u 21UAtu blo Je za poslednjlh 100 godlna, do 1941, u proseku Summary
oko 20 du§a. Kao sopstvenlcl trgovacklh radnJI, tu se pomln]u: Karl Adler, trgOo
vac mdovltom reborn od 1876. do 1892, a u lstom razdoblju takotle I Filip Orsgoljub D. COLIC
Grlnfeld. Trecu tr9ov1nu mdovlte robe lmao Je Bernhart Stajner od 1876. do
1891, • zatlm Samuel Svarc od 1876. do 1902, godlne. U lsto vreme ae bavlo
trgovlnom nlmber!ke robe Samull Kon. Nadalje su Samuel Kun I 21gmond Gold CONTRIBUTION OF THE JEWS TO BANATS ECONOMIC PROGRESS
zapocell trgovlnom ~ltarlcama 1876, a prestall 1891. godlne. Potom aledo vla-
anlcl trgovlna me!ovlte robe: lgnac Llntlel od 1882. do 1886, Stefan Adler od At the beginning of the 18th century whe11 the Turks wlthdrew .from the acarcely
1886. do 1891, Rozallja Koh od 1886. do 1887, kad je pre!la u Vellkl Torak, za- populated Banat area which they were holding as occupiers lor 166 years, they
tlm sa 1894. odsellla u Ja!u Tomlc, a 1902. prestala da radl, Emanuel Tajhner have left behind numeroua empty villages end abandoned fields. No sooner have
od 1887. do 189t, Elura Strasr od 1891. godlne. Simon Hlrten§ta]n je lmao agen- the Turks left, the Austrlana were fund everywhere In Europe In aearch of col0o
turu za flterlce koja je radlla od 1892. do 1902, Julius Sal je vodlo trgovlnu nlsts. urging Germans, Frunchmen, Spaniards and othera to settle In Banat. In
me!ovlte robe od 1893, Laslo Hajdu~ka je trgovao drvenom 1 gvozdenom robom this backward and neglected area there was hardly any qualified labour or enter·
od 1902. do 1917, kada mu je trgovlne pretvorena u akclonarsko dru!tvo, Erfebet preneurlal talent to organize anything new or to revitalize whatever existed of tha
Majer Je !mala trgovlnu me§ovlte robe od 1905. godlne. economy. And yet, these circumstances notwithstanding and In spite of the fact
that the enterprlzlng and hardworking Jews were badly needed In Banat, the process
Navodeci podatke kojlma zavrhvamo prvl deo ove knjlge }ellmo jol Jednom da of Jewish migration to this aree was rather alow and no ettempt wee made to
ukaiemo na ogroman znacaj lncljatlve I uce!Ca Jevreja u razvoju prlvrade Banata. IIIJProach It on eny organized way. No Jew waa allowed to aottle In e given foe•
bez kojlh ana ne bl mogla postlcl onaj nlvo na kojl je blla podl9nuta. Trgovlna llty without the grent of both the civil and military authorities. But more tha11 that,
I lndustrlja, oblasti u kojlma su jevrejskl prlvrednlcl !mall najvlie udela, otvOo lor such approval often high taxes were levied and even If tha settling was granted
rile su puteve razvoja I ostallm prlvrednlm granama, naroelto poljoprlvredl 1 the right of Jewa was limited with regard to aelectlon of profession. scope of
aaobraeaju u avim n)e9ovlm vldovlma. Jevre)l trgovcl au bill plonlrl u povezlvanju operation and otherwise.
Banata sa evropsklm trfl§tem I prekomorsklm zemljama 1 u po9ledu lzvoza 1 u
pogledu uvoza. Njihova je zasluga Ate su svake, pa 1 najrodnl]e godlne bile ot· For all the aame, with patience, hard work and unswerving persistency the Jewish
kupljene sve kollclne poljoprlvrednlh prolzvoda I tranaportovane na avetsko aettlera succeeded to overcome many obstacles and difficulties. They were all very
tril§te. Takode je zahvalju]ucl vrednocl I preduzlmljlvostl Jevreja postlgnut uvo- well aware of the Important role commerce has to play In the general aconomlc
zom takav asortlman robe avlh vrsta da je to gotovo neverovatno ako ae uzme development. They knew, as well, that commerce was the basis of capital for·
u obzlr tada§njl tehnlekl napredak u odnosu na dana§njl. matlon, of the development of banking and of the monetary system, which again
was to be made use of for the advance of all forms of transport, Industry. craft, egrl·
Ukupn.o uzev§l; lnlcljatlva Jevreja· u razvoju prlvrede Banata ujedno Je blla 1 jedan culture and all the rest. The listing by name In thls writing of many J~wlsh craft•
od glavnlh faktora u podlzanju standards stanovnl§tva Banata na zavldan ared- me11, traders, manufacturers end others Is prompted by the author • desire to
njo~vropskl . nl~o; point to the amount of work and effort which was necessary to Invest In order
offer this material.
IZVORI :
Ujvllrl P6ter, MBfiYllt Zsld6 lexlkon, Budapest, 1929; Staju! Vasa. Vellkoklklndskl dWrlkt
Novl Sad, 1950.; Pokrajlnslca komlslja za utvrdlvanje zlo.'llna okupatora, Zlotinl olru~tor.
I n/lhavllr pomsgst. u Vofvodlnl prot/v Jevr•J• (rukopls); Mlleker S...ato, Jatorl}a grllda
Ponceva, Paneevo. 1925, Mlleker Sre~ko. PcwesniCIJ s/obodna ltra/Jevske v•roll VrJec 1 1
II, Psnfevo, 1886; Mllechr Felix, Gesclr/clrte dar Stlldt Vellkl Bei!kerek· Stanojlovlt
Alaksandar, PetrD¥grlld, Almenah. 1938; Sleng lgnJat JevreJ/ u Beogrlldu Beograd 1926·
u
Dlml6 Sr. Rlota, Jevre/1 u Jugoslr~IJI. Beograd, 1938: ' Kosljer St. Ljubomlr: Jevre}/ JugO.
e/IIVI/1 I BugsrakoJ. Beograd-Zagrat>--4-jubljana, 19JO: Torontet godllta od 1874 do 1935
godlne: Gro,.betslrkerflker Wochenblstt, godlita od t854. do 1918. godlne: poplsl 11.;
novnlltv;a Ugaralce od 1869. do 1910. godlne; aplsl I knjlge Jstorljskog arhlva u Zrenjanlnv
.
(Maglstrst); aplsl l knjlge Okrufnog euda u Zrenjanlnu (lrg. reglsltl}.
. . . . . .
D111goljub D. COLIC

JEVREJI U GRAFICKOJ INOUSTRIJI ZRENJANINA

MEDUNACIONALNI ODNOSI U PLAJCOVO.I 8TAMPARUI

JOS 1846. GODINE, kada je Franc Pavia Plajc podneo molbu carskoj kanceltrljl
da mu ee dozvoll prlvlleglja osnlvanja Atamparlja u Vellkom Beekereku (danes
Zrenjanlnu) I kad je poteo uredlvatl lokal avoje budute §tamparlje, on je blo
potpuno ra§i!!stlo po)om o tome kakvl medun3clonalnl odnosl moraju vladatl u
njegovom budutem preduzecu. Nalme. on je znao da aaradnja sa svlm naclonal·
nostlma. a naroflto sa onlm najbrojnljlm I nojvainljlm, mora bltl na najvecoj
vlslnl u cllju uspe!nog poslovanjo. Takvl odnosl su bill jedlna garancl)a 1 uslov
u opstanak bllo kakvog prlvrodnog. posebno trgovatkog Ill zanatlljskog pred~t­
zeca, lz fega je Plajc morao lzvucl potrebnu pouku.
Razradu)utl planove o tome. Plojc ja u fasu kad je prlvlleglja prlspela. u avojlm
pultovlma za slova lmao prlpremljena alovo svlh dlmenzija I to kako latlnlcu.
gotlcu I clrlllcu. tako I staroalovenska. hebrejska I grfka slova. Oruglm reflma,
on sa opredollo da svojlm lltamparsklm uslugama slu!l potrebama svlh onddnjlh
naclonalnostl, ito je jedlno I bllo probltatno I lspravno.

GRAFICARI POUGLOn

Ovakva koncepclja je aama po sebl relavala I pltanje zapoMjavanje u preduzecu

u koma au zaposlenl radnlcl obavezno morall znaU sva trl glavna jezlka kojlma
se u gradu u to vreme govorilo 1 plsalo, !to sa u oajvaeem broju alufajeva
nametalo kao us!ov 1 prl pr!jemu ueenlka na lzueavanje graflfkog zanata I prl
izboru vee! lzufenlh grafifklh radnlka. Ovo je bllo potpuno u skladu aa mesnlm
prtllkama koje 811 vladale 11 ovom gradu od potetka rada ttamparl)e 1847. godlne
pa do naclonallzaclje svlh Atamparlja 1946. dakle u razdobiJu od Jednog veka.
Kako bl se drugaflje 1 moglo ostvorltl §tampanje bezbrojnlh edlclja u ovom
stogodl!njem perlodu na madarskom. nemaekom 1 srpskom. gde )e eesto dolazllo
do upotrebe jevrejsklh 1 grtklh slova 1 gde je Magistral obavezno lzdavao tro-
jezlfne 1 v!Aejezle!ne objave grodanstvu u vldu oglasa u lokalnom llstu na ne-
maekom jezlku 111 u vldu posebnlh plakata.
Kao najvalnljl Atamparskl radnlcl 1 noslocl Atamparskog posla na ovom podrueju,
slovoslagafl au moral! bltl vl¢nl tltanju rukoplsa plsanlh rukom I slaganju tek·
t94 D. eoll¢
stova ne samo na jednom nego na najmanje trf jezlka. !to u to doba, ked plsac!e
ma!lne nlsu postojale. nlje bllo nl lako nl Jednostavno. Bllo )a u ovom pogledu
Jzuzetaka, kad se zbog nedostatka takve •unlverzalna• radne anage prlbegavalo
angelovanju I slagaea sa znanjem samo Jednog jezlka, najfeite za slaganje m•
da1'8klh I nemafklh tekstova. Takvl graflfarl au dovodanl lz Budlmpe!le, Bee.,
Ill lz druglh austrljsklh I ugarsklh gradova.
ODNOS BROJA tTAMPARSKIH RADNIKA PO NACIONALNOSn
KOD PAVLA PWCA
Radetl na Spomenlcl povodom 125-godllnjlce Atamparstva u Zrenjanlnu (1972},
postavllo sa pltanja I ukupnog broja radnlke kojl au u ovom razdoblju bill zapo-
slenl u grafifkoj granl. Najteil problem! u tom pogledu nastall su za period
osnlvanja litamparlje I prve dv&-lrl dacenlje njenog postojanja, a takode I za p•
rlod pred drug! avetskl rat, pa I za poslaratnl period.
Na uzlmaJutl u obzlr ueenlke do~lo se do dellmlfnlh podataka lz kojlh ae moglo
zakljufltl da je ltampariJa Pavia Plajca, koja je za sto godlna avoga postojanja
blla ne aamo najstarlja nego I najveta ltampartja u Banatu, zapoiljavala preko
1.000 graflfklh radnlka. Rekonstrukcljom splska ovlh radnlka bllo je mogutno
utvrdltl !mana I neke podatke aamo za 752 radnlka, ad ko]lh ae za oko 300 odnosl
na Madara. lsto tollko na Nemce, vlie ad 70 bill au radnlcl JevreJI, 35 Srbl, dok
au ostall bill radnlcl ramlh druglh naclonalnostl. Pada u ~~ arazmerno vellk
broj graflfara Jevreja. za koje se mole retl da au ae do prvog avetskog rata
rado odavall graflekom zanatu, prvenstveno kao alageel, I to kako ruenl lako I
ma!llnskl.
Graflfarl Jevrajl bill au poznatl kao lzuzetnl poznavaocl ne aamo ma<!arskog,
nemaekog I alovaekog jezlka nego I srpskog. bez obzlra na to lz kojlh au krajeva
dolazlll u ovaj grad. Stoga au bill pogodnl za sve Atamparska poslova kad je
ree o slaganju tekstova na tim jezlclma. Naraelto mnogo au bill angafovanl na
slaganju srpsklh tekstova, jer su se Srbl po pravllu u proJiostl tela odluCivall
na rad u Atamparetw, pa au praznlna u tom pogladu popunjavall slagael druglh
naclonalnostl, a pre svega Jevrajl.
0 GRAReARIMA JEVREJJMA U ZRENJANINU
Najstarlje podatka o llfnostlma jevrejsklh graflCara lmamo najpre o !lgmondu
Kauhnanu, roe!enom u Beau 1842. godlne. On je 15. maja 1855. do§ao u Zranjanln
I kao trlnaestogodl§nJI daeak poeeo de uel itamparskl zanat kod Plajca. Kako
ja to ugovorom bllo predvldeno, Kaufman ja 1. aeptembra 1859. zavrilo ueenlekl
ataf I postao kvallflkovanl rufnl alovoslagae. Odmah po zavrienom atalu, on
je aa dotada§njlm poslodavcem skloplo ugovor ho slagal! u ltamparljl I na
tom poslu je ostao do 31. jula 1870, radetl za nedeljnu platu od 6, 7 1 8 forlntt.
D. Coll6 195
Kaufman ja lz nepoznatih razloga kraJem jula 1870. godlne otkazao posao kod
Plajca nakon ito je u tOJ atampariJl proveo IS godlna. Svakako da )e Plajcu
tesKo pao Kaufmanov Odlazak, Jar au se raznovrsn1 poalovi u 6tamparijl mnotlll
a dana u dan. Nemackl neael]m llst Wocnenb/stt poveeao .. dvostruko 1
gobro)nim vl!ejezl¢nlm tekstovlma, a u to vreme sa planlralo lzdavanJB '1 je~:
madarskog ned&IJnog IISta. £bag toga je Kaulman polovlnom aprlla 1871. ponovo
aosao kOd I'IDJC8 I ostao koa njega na poslu ave do avoja amrtl 1903. godlna.
L8 vreme avog 4~oduinJeg rMaa ateuo J8 g1aa J&dnog od najsposobniJih 11,..
ncklh radm~ ova alampan)e 1zmaou hiiJadu graheara. kohko ih ja lokom 100
gocuna biiO ovaa zapoelano.
Orugl od lstaknulih Jovreja itampara bio je Oula Hare, radom lz Oonjeg Mlholjca.
roden 1865. godlne; u Zrenjanln je do§ao krajem 1891. U anallma Plajcovog pr•
duzeta I radnlfkog pokreta u ovom gradu, Here je zabeleisn kao jedan od vo<!a
itrajka grafleara u Jato 1894. godlne. Zbag nepovoljnlh radnlh t materljalnlh
· uslova, Here je poveo alagoce u itrajk, a kad zahtevl radnlka nlsu usvajent, 21
slagae je deflnltlvno napustlo posao, usled eega se Plajcovo preduzete dugo nlje
moglo konsolldovatl.
U daljem vellkom nlzu zrenjanlnsklh itamparsklh I grafleklh 111dnlka Jevraja, u
splsku lzmedu ostallh nalazlmo I aledeta lmena:
Florljan Afarka, alagat. roden 1865. u Zemunu: u Zren)anln doteo 1894. godlne. Agolton
Kot1, alagat. roden 1871. u Komamu; u Zren)anlnu ad 1894. Mot Stem. tllgK. roclen 11
lludlffi!I8Stl. dotao kod Pla)ca 1894. Alb<Jrt Rot. alagat. roden 1873. 11 LugoJu clolto 1894.
DIIV/d Grlnberger. alagat, rvden u BudlmpeJII. doteo u Zrenjanln 1894. SlrnotJ Ptlller.
slagat, roclen 1877. u Jdotu dobo 1894. Mor Goldftflgflf'. korektot ltampa<lje, roclon 1872.
u lurdoslnu, dolao 1894. fda Gutmen, slagat. rodon 1871. u Nldva...OU. doteo u z,.
"/anln 1894. Artur Ga/endeuer, alag.e. rvden 1875. u Subotlcl, dotao 1895. Leopold Slln'Jflt
a a~.e. rvden u Vrtcu 1875. doho 1895. HoJntlh Bthelbeuer. alagae, rvdon IBn. u Klklncll,
u Zren)enlnu od 1895. Merkua Ve/sbergor. alagat, rvden 1877. 11 Nadveradu. doJeo 1896.
Alehandar Sla/n, elegae, rollen 1878. u Feldveru, u Zrenjanlnu od 1896. Janke Unc:majer.
maJinoka radnlca, rodena 1882. u Zntn)anlnu, stuplla na posao 1897. U/ol Augonjfl/n.
lfllov.elcl putnlk Atamparlje, roclen u Zrenjanmu. na poslu od 1898. Alehar>dar 'lefl, kn)l·
govezac, roden 1880. u Tlllverienju. doJao 1898. Ferenc Koh. alagat. rvden 1879. u Uncu.
dotao 1899. /gnec Svarc. rvden 1879. u rumunokom eelu G'ti 1
1901. do 1903. Martin Gllk. alag.e, rvden tan. u Budlmpe t • 0 10 u
bJo alag.eZ~~~~:~c~90't
do
Jene Berger, alagat, rollen 1862. u Zaleegersegu. u ZrenJanln doJao 11:l·l,d~Golt#-
1904. Herman Kenlgakneht, alagae, roclen 1879. u B.ekob ~ala;:~;f~~gOIIoda ltampariJe.
lla/n, alagaC. roden 1885. u Budlmpeitl, dono !904. ot~"ttamp~rskl r11dnlk, rvdon 1873.
roclen 1882. u Somollu, doho 1904. Ede VaJsman. pom adn k rod IB&I u Zrenjonlnu
u Kalru, do!ao 1904. Filip Ne!m•J•r. pomo¢ol ltamljsld,;.,0 ~ •1890""., Z,.;,janlnu 1 tupll~
oa poslu od 1906. Jul/4b Kreul, alutbenlk ltamplt Je. 889 u' Zrenjonlnu atuplo 11
u alutbu 1907. Bttla Kan/11, alulbenlk u ltamporljl. roclen 1892· u Zrenjonlnu • stuplla u
7
slu!bu 1907. 1/onka Bergental. slutbenlk lt~ariJ~8 ~":'.:,~ 1
u ·oluibu 1901. Mtno Bek.
alutbu 1907. Gu•tw Koh. alag.W Jz Unca. rvuon · kod PI•Jc:• 1909. Gttza Borger.
knjlgovoda itamparl)e. roclen 1890. u Budlm"A~~ d!:ao Ehretti,.Jnd, alagat, rvden 1878.
slag.e. ~en 1881. u Kesthel)u. dolao 1910. u "' 1111 1885 11 Aradu, dono 1914.
lu.llci, doho 1!110. Afeno UrutK, matlosdk~ •1•~·5 ~.,o// Ttwier, alog.e, rvdan 1878.
0 •Jt; Ar,.,J. alagae, roden 1896. u Lugotu. 10 · e roclen u Zrenjanlnu. atuplo na
u Budlmpe!U, do!ao 1916. Mano Stem. matln:~ alog~reelnu. atuplo n1 posao 1917.
P<>Fsao 1918. Mlkle Gtlnvald. ala gee. rvden 1 9D:,!'ndl IIIJPIO ,.. posao 1910, 1 drugl.
1 Spicer, mallnlat ltamplrije, roden 1896• u -
lip •
 196 D. Coll6
Madarlzovana lmena neklh od grafleklh radnlka Jevreja onemogu6avaju ldentlfl·
kacllu njihova nacfonalne prfpadnostl. all I oval nepolpun splsak zrenjanlnsklh
grefl~klh radnlka Jevreja dovoljno potvrduje nale navada koje amo u pDeetku
navell. ·•
t • ' ' l t I ' ,
. . ' ,.
Mofa ae konstatovatl da Jevrejl alagal!l ne dolaze u :rrenjanlnske ltamparlje
poste 1920. godlne aem Ito sa u ovoj gran! :rapo§ljava poneka kancelarljska
slulbenlca. Uzrok tome su svakako lzmanjene prlllka posla prvog avetakog rata,
klo 1 presecanje llnlja kojlma su grafleart Jevrajl nekada dolazlll u ove krajeve,
novlm drhvnlm granlcama. Sam toga, nastajanjem Jugoslavlja I novlh odnosa
u dru!tvu stvorene au 1 nove prlllke koje au omogu6lle druga korlsnlja, lak!a
1 bezopasnlja zanlmanja nego Ito je to blo Atamparakl :ranat.
ARTUR CALANDAUER, BORAC ZA AADN!CKA PRAVA
·,
Made au od navedenlh grafll!klh radnlka Jevreja bill mnogl zaslulnl za poatlgnute
rezultate koje au postlgll radnlcl u Vel. Befkereku tokom borbe za radnlfka
prave, narDelto krajem XIX I pol!etkom XX veka, lpak 1111 l:rnad evlh lzdvsje lme
Artura Galandauera, jedne od najlataknutljlh Uenostl Socl)aldamokratake partlje
Vel. Be?:kereka I Banale na prelazu dva veka, dakle u doba nK!anja I bujanja
radnl?:kog pokrata u na§lm krajevlma. Roden je u Subotlcl 1875. godlne, a u
Zrenjanln je do§ao 1895, u doba osnlvanja Socljaldemokratske partlje. Kao jedan
od najsposobnljlh I najlntellgentnljlh radnlka u gradu, znalac mnoglh jezlka, pozn•
valse atanja u Austro-Ugarskoj I avetu, on ae avlm larom predao borbl za rad-
nlfka prava, pre avega za op§te pravo glasa, za skra(!anje radnog vremena, :ra
bolje nagradlvanja I za drugs radnleke slobode. U toj borbl ja kao jedan od voda
locljaldamokrata u Banatu odi'Zao na raznlm jezlclma viAe atotlna polltlekih
govora na raznlm skupovlma, konferencljama, zborovlma, proalavama, kongreslma
I allfnlm manllestacljame. Prv1 svetskl rat je preklnuo pollll?:ku karljeru ovog
odlltnog govomlka.
JEVRE'JI VLASNICI ITAMPARUA
Potkra) XIX veka bllo je I nekollko Jevreje vlasnlka ltamperlja u Zrenjanlnu. To
aa pre avaga odnosl na ltampara Leopolda Jokllja kojl je ro4en 1829. u Perest&-
lju u Madarskoj. lmao je ltamparl)u u Klklndl koju je 1883. godlne premestlo u
Zrenjanln, tako da je ona u to vreme pored Plajcove I Grel~eve blla tree. ltam-
parl)a u ovom gradu. Rukovodanja ltamparljom preuzeo je 1884. njegov eln
Zlgmond Jokll: (fitamparlja )e pod Zlgmondovlm lmenom radlla 1ve do 1891.
godlne. Leopold Jokll Llpot llveo je I dalje u Zren)anlnu u dandnjo) Ullcl Borin
Kldrl(;a do 1911. godlne, kad je umro u dubokoj starostl u 82. godlnl !lvote od
raka na jezlku.
D. Coll6 197
U ovo) ltamparl)l Je ltampan list Siidungarlscher Grenzbote 1 u njoj au ugledala
avetlo mnogobrojna lzdanja knjlga tlja blbllograflja jol nlje zavr!ena. Stamparlja
je po prestanku rada prodata I presetjena lz Zrenjanlna.
Godina 1887. osnovao Je svoju itamparlju jol Jedan Jevrej, lgnac $alnberger,
kojl je kao I Jokll do!iao lz Klklnde; itamparlja je postojala 1 radlla u Zrenjanlnu
ave do 1895. godlne.
Mada ovaj oavrt na ufeA6e Jevreja u graflekoj strucl u Zren)enlnu .p;.ed;i.vt~
dao atremljenja I razvoja prlvrede ovoga grada, on 6e, dopun)en bibllografljama
knjlga, broiura, llstova I publlkaclja na raznlm jezlclma klko u Plalcovoj !tam-
parljl tako I u iltamparljama Jokllja l Sajnberga111, dobltt avo) znaeaj u odnosu
na razvoj kulturnlk prlllka u ovom gradu.
Na kraju ta~ dodall aamo jot nakollko podataka o Jednoj' itampa;JJI k~Ja Ja,
kao eetvrta, osnovana 1905. godlne. Ona je radlla pod lmenom •Libertas• 1 lmala
karakter madarske itamparlja, pre evaga zato Ito je u n)ol itempan list madarske
opozlclone nezevlsne partlja Ddlvlddkl ufs6g. Medullm, akclonarsko dru!tvo koje
je bllo vlasnlk ove ltamparlja lmalo je u avojlm redovlma 1 medu skclonerlma
nakollko lmene lstaknutlh Jevreja lz Zrenjanlna. Madu njlma eu ae u upravnom
odboru akclonarskog drultva 1906. godlne nalazlll Aural Mojer, potonjl dlrektor
benke, zallm advokat dr lio Grin, David Rajner, edvokat dr Bela Bille, pored
nekollclne Madara. Stamparlja I• 1911. godlne poatala vlasnlltvo dva (;oveke:
Andrlja Osusklja I Zlgmonda Elake; oval drugl ja blo Javrej lz Temllvara. Stam-
parlja je prastale de radl 1914. godlne zbog rete.
IZVOAl :
Aevlster tlrml Oknr!nog eude u Vellkom Betkereku: Mettene knjfge ltiii!IPirtJ• F. P. PI•Jce:
Arlllvaka grede 1 1111terfjlll lstortpkog erlllvll 11 Zrenj..,lnu; Torontll, godftll 181..._1935:
Groub«:akerek., Wochenbllltl, godi611 1854-1915; Zren/lnln, monog,.ffja, 1966; A. St•
nojiOYit, Almeneh Petrovgred, 1938.
198 D. C:oll~
Summary
0.-.goljub D. COLI¢
JEWS IN ZRENJANIN PRINTING INDUSTRY
Tha first printing ahop In Vellkl Beekerek was established 1847 by Franc Pavia Pajc.
As the city had multl·natlonal population the printing shop also had to use varloua
types, Latin, Cyrillic, Gothic, Old Church Slavic, Hebrew and Greek. The workers
In this printing shop were also of various nationalities. This was In fact the largest
printing establishment In Banat employing about 1,000 workers, many of whome
had to command three languages. The best known Jewish typographers In Zrenjanln
were Sigmund Kaufman, Julius Harz and Arthur Galandauer. The last one was an
ardent fighter for workers' rights. About 30 more Jews were typographers. Jewish
owners of printing shops In Zrenjanln were leopold Jokli and his aon Sigmund and
lgnac Schelnberger.
Dfegoljub D. COU¢
SINAGOGA U ZRENJANINU
PUNIH 45 godlna postojala Je jevrejska slnagoga u Zren)anlnu, jedno od najvred-
nljlh arhltektonaklh dela u gradu na Begeju, delo Leopolda Baumhoma, Jednog
od najpoznatljlh avetsklh majstora I gradltelja zdan)a ova vrste. Vetelepna gr•
devine, tlja )a organlzaclja lzgradnja, kao I aama lzgradn)a, trajala gotovo tetlrl
godlne, slutlla je ne aamo za potrebe lspovedanja prastara mo)sljevske vera
nego Je to blo 1 pravl arhltektonskl ukras grada kojl je upotpunjavao njegow
celokupnu lepotu I vrednoat. Kupola slnagoge vellkog raspona podse~la je na
erhltektonaka dela slavnlh gradltelja lz doba renesanse, • kao )edina gradevlna
sa alamentlma mavarskog atlla na celom podrutju Benata predstavtjala Ja ujadno
I vanrednu turlstlfku ratkost.
Ked au naclstl u aprllu 1941. godlne pasta ulaska nematklh okupaclonlh trupa
prlgrablll vlast u Zrenjonlnu, ubrzo aa u nekoj od njlhovlh glava rodlla ldeja
de ovu velelepnu grac!evlnu treba poru!ltl, Jor sa poverovalo u prltanju da ae
u njenlm tameljlma I zldovlma nala.re skrlveno zlato I dragocenostl Jevreja koJI
au u to vreme vat bill pohap!enl I oteranl u Iogar.
Ra.rume ae da od toga nlja bUo nl§ta, pa au razbasnell rullocl hrama naAII u
zldovlma 1 tamaljlma crkve aamo motalna kutlja a poveljama koja au bile uzldane
prlllkom pofetka gradnja alnagoge kao poruke daleklm pokolenjlma I za koje ••
u kulturnlm krugovlma Zrenjanlna znalo da au tamo postavljene. ·.
Povelja Je ujedno blla avedok )edna claloko povoljnlje I ano§ljlvlje atmosfera
koja ja vladala u doba lzgradnje ova bogomolje u odnosu na medunaclonalnu
trpeljlvost 1 aarednJu, jar au na njoj bill potplsl prlpadnlka avlh nactonalnostl
koja au u to vreme u ve~em broju ilvele u gradu, pa naravno I Nemaca. dadove
1 oeava onlh prlmltlvnlh zanesanjaka koJI au krampovlma razvaljlvall Jednu
avetlnju I lopotu.
NASEUAVANJE JEVREJA U ZRENJANIN
Naseljavanja Jevraja u Zranjanln nlje bllo organlzovano po grupama, nago 18
ono odvljalo kroz dug vremenskl period prema poJedlnafno dobljenlm dozvo-
lama za nastanjlvanje jevrajsklh porodica Ill pojedlnaca u ovom gradu. Oriavne
1 opAtlnska mlgraclona odredbe manjale au ae testo, Ito Je zavlsllo od nastallh
okolnostl 1 pojedlnlh !judi kojl au bill na vlastl. ··
200 D. eolre
Prema podatku koJI je naveden u almanahu Petrovgrad, objavljenom 1938. go.
dine u redakcljl AI. Stanojlovlc!a, a prema podatku dobljenom od lokalnog lat~
rlfare 21vana Jankahldca, prvobltno su sa nasellle dve jevrejake porodlce 1747.
godlne. Blla au to domac!lnstva Joakima Gold!tajna I Mojslja Abrahama. Trebalo
je, dakle, da proc1a punlh 30 godlna od odlaska Turaka lz ovlh krajeva. kojl au
ostall mahom opusto!enl I nenaseljenl, de bl ae u Zrenjanlnu, taddnjem Vellkom
Beekereku, pojavlll prvl jevrejskl naseljenlcl.
Tokom aledec!lh petnaest godlna dobllo je dozvolu za neseljavanje I nestanjlv•
nje u Zrenjanlnu jo! nekollko jevrejsklh porodlca. Teko au polako aazrevall uslovl
za atvaranja jevrojske opltlna koje je, prema Hugu Blhleru, ueltelju I aaradnlku
MIJdarskog fevre/skog lekslkon11 litampanog 1929. u Budlmpeltl, blla osnovana
1760. godlne. lz Blhlarovlh podataka vldl sa dalje da je Jevrejska veraka opltlna
u tada§njem Beekereku lmala ukupno 30 jevrejsklh porodlca u 1762. godlnl. Z.
petnaest godlna kollko je proteklo od potetka naseljavanja prvlh Jevreja u ovaj
grad, broj jevrejsklh porodlca proseeno ia rastao za dve porodlce godlinje.
U daljem perlodu formlra sa po jedna nova jevrejska porodlca godllnje bllo da
je rei! o naseljavanju novlh Ill lzdvajanju lz vee! postojec!lh porodlca. Tako 111
1835. godlne, za koju so u lstorljskom arhlvu euvaju dokumentl I aplskovf poplsa
Jevre)a u gradu, bile uvadena u popls 74 javrejska domac!lnstva 11 334 dule.
Broj l!lanova domac!lnstva u tada postojec!lm jevrejsklm porodlcama blo je neAto
vec!l od l!etlrl I po u avakoj porodlcl proseeno. Povec!anje broja jevrejsklh et•
novnlka u gredu tokom atedec!th 10 godlna bllo je ne§to lzrultlje; 1846. godlna.
njlhov broj je lznoslo 507 du§a u olprlllke 110 domac!lnstava.
Me(!Ullm, u godlnama bune, odnosno do 1650, broj jevrejskog atanovnl§tva u
Zrenjanlnu ee amanjlo; posle revoluclje, dakle 1850. godlne, mec1u popls1nlma
au bile aemo 434 du5e, 6to je u odnosu na popls lz 1846. manje za 74 osobe.
Ova amanjenje je nastalo kao posledlca angafovan)a neklh Javreja u bunt protlv
Austrlja, pa su paste ugu§en)a bune morall da ae uklone lz grade.
Povec!anje broja Jevreja u Zrenjanlnu bllo je veoma osetno za slede~lh 20 godlna.
U razdoblju od ettava dva veka, te dva decenlje au znal!lle period najlntem:lvnljeg
naseljavln)a, tako da se jevrejsko atanovnl§tvo vl§e nago udvoatruello. pa Je
1870. godlna u gradu bllo poplsano 1.089 Jevreja.
Kako je teklo dalja po11e~anje Ill smanjen)e bro)a Jevraja u Zrenjanlnu vldl sa
lz rezultata zvanlfnlh poplsa. Nairne, 1890. godlne bllo je poplsano 1.210 prl·
padnfka mojsljevske vera, 1900. poplsano je 1.335, 1910. broj ae amanjlo na
1232, a godlne 1921. poplsano je 1.328 Jevreja. Ovaj podatak lstovrameno pok•
zuje da ae njlhov broj povec!ao uprkos godlnama prvog svotskog rata I prlllkame
koje au vledala neposredno po zavrliatku rata. Mec1utlm, u narednoj decenljl
do§!o je ponovno do smanjenja broja jevrajskog stanovnl§tva. pa je on u 1931.
godlnl fznoslo S~mo 1.127. Nejzad, uotl same okupaclje 1940. godlne, broJ Jev-
reja je lznoslo oko 1260 Ilea. Tafan broj je blo ne§to vec!f s obzlrom na to da
o. eouc! 201
je bllo lzvesnlh Jevrejaklh porodlca koje nlsu bile mojsljevcl zato Ito au pre51e
u katolleku Ill llf&voslavnu veru.
U atvarl, ova podetke lz zvaniCnlh popls1 mogll amo prlkupltl jedlno zahvalju-
Ju~lClnjenlcl da au bill poplslvanl prlpadnlcl pojedlnlh verolspovestf, po§to IU
podacl prema broju prlpadnlka pojedlnlm naclonalnostlma drugaCIJI; nalme, za
vreme austrougarskog rellma. Jevrejl su mahom avrsta11anl u mac1eraku naclo-
nalnost mojsljevska vera.
AAD JEVREJSKE VERSKE OP$TINE
Jevrejslca verska op§!lna, za lcoju smo vee! navell da je osnovana 1760, vodlla je
brlgu o versklm potrebama svojlh prlpadnlka u vezl 1 veneBnjlma, aahranama I
slleno. Tako je za sahranu premlnullh etano111 obezbec1eno posebno zemljl§te
koje je aluftlo za groblje, a nalozllo ae na desnoj atranl ECanskog drume. To tako-
zveno Staro jevrejsko groblje posto)alo je ave do lza prvog svetskog rata, a
potom au spomenlcl lzvac1anl I prenetl u prvl deo Novog groblja.
U doba nastajenja Jevrejsko verske op!tlna u Zrenjanlnu. one je avakako bill u
aastavu nekog nadrablnata, ell o tome nama pouzdanlh tragova do 1789. godlne.
Mec1utlm, poznato je da je zrenjanlnsko jevrejstvo stajalo pod duhovnlm VO(!stvom
aradskog nadrablnata posle lzbora Horlna za aradskog nadrablna. lz )adnog doku-
menta kojl navodl nadrobln dr Nlderman, takvo atanje Je potrajalo do trldesetlh
godlna XIX veka, kada je zrenjanlnsko (tada beCkereeko) )avre)stvo pre!lo u ••
slav temllvarakog nadrablna. U to vrama je poznatl David Hlrl Openhajm blo lme-
novan za rablnera taml!ke !upanlje I vojne krajlne, a ae tom tltulom doblo Je I
lskljul!lvo pravo ve~avanja Jev1eja na ovom tarenu.
Na dan 31. maja 1811. godlne. Jevrejsko verska op~tlna u BeCkereku skl~pll1 Je
ugovor 18 rablnororn drom Pinkasom (Medre5) o oballljsnju dulnostl jevrejskog
ave§tenlka na podrueju oplitlne. Original toga ugovora euva sa u lstorljskom arhl·
vu u Zrenjanlnu, 1 tz n)ega se ujedno mole vldetl I ko au bill flanovl uprava
Jevrejske verske op§tlno. potplsnlcl ugovora. To su bill: lsak Majnc kao sudlja
(predsednlk), zatlm erano11t Abraham Kanlfa. Samuel Polak, Mojsej Kon. lsak Ja~o~,
Bernard Drekser. Majer Kampfen. Mojzel Slezlnger, Samuel Glazer, Natan Po a •
Adam Gutman, Mojze.l Dajl!, Abraham Tirnau, Majer Kon. lsak Kuterer, Lazar
Esterajher, Hfr§l Fl§er, Samuel Rozenfeld. Majer Brumel, Mojzell Svarc, Pmkas
Kon 1 Fabl Svajcer kao belelnlk; dakle ukupno 21 elan.
Polto je dr Pinkas do§ao u sukob sa op.ltlnom u pogledu otprlllka 8 teeaka sklojp-
ljeno u ovora ovaj ugovor Je augoo pred Maglstrat u vldu falbe kojom o
Plnka~ t~ulo ~trlktno lzvr§avanjo oba11aza, prlkljuCujuc!l uz to I ov~rek~ prep:•
ugovore. %alba je podnata Moglstratu n1 dan 17. jula 1812. godlne, a e pas e
gotovo 14 mesecl od dana potplslvanja ugovora.
202 D. Ooll6
lz prvlh decenlja XIX veka, u Zrenjanlnu au na atarom javrejskom groblju oatala
dva nadgrobna spomenlka. Natpls na jadnom potli!a lz 1828, a ovakovaelo ja lm11
)ednog zneCajnog eoveka - M111ra Stamps. Natpls na drugom spomentku potli!a
lz 1832; spomenlk 111 nalazlo na grobu Jovana llhtantala. Natpls kala da ja
on blo osntvae Jevrejske varske opstlne u Zrenjanlnu, lako ae zna da je blo I
predsednlk 1 reorganlzator opitlnll. Nairne, ova vorska za)ednlca )e upravo u
Llhtentalovo vrema pretvorena u aamostalnu verolspovednu opltlnu I kao takva
potpala je pod rablnat u Teml!varu.
lz prvlh godlna XIX veka postojl u lstortjskom arhlvu jol jadan dokumenat kojl
je u vezl sa Jevrejskom verskom zajednlcom u Zrenjanlnu. To je dokumenat bro)
128. od 14. novembra 1812. a odnosl sa na lzbor )evrejskog opAtlnskog audlje -
predsednlka. Prllikom lzbora, jednoglasno je za prvog predsednlka lzabran luk
Mencer. Poznato je lz druglh saeuvenlh dokumenata da je on sa avojom porodlc:om
do!ao lz Vr§c:a 1801. godine I da sa bavro ugostltaljsklm poslom. Za prvog pot-
predsednlka blo ja lzabran Avram Gutman, a za drugog Mojsl)e Oaji!. Postojt 1
podatak da )a predsednlk u 1811. godlnl blo Avram Gutman, potomak prvlh nase-
ljenlh Jevreja u ovom gradu.
lzbor predsedf!lka I potpredsednlka vrlen )a avake tre~e godlne. Prtllkom ovog
lzbora 1812. godlne, lsak Mencer, Avram Gutman t Mojslje Oaji! lzvestllt au M•
glstrat o svojo) feljl da Majer Rtzenberg za vreme n)lhovog mandata zadrfl ponovo
svoje zvan)11 staratelja Jevre)skll opstlna I u ovom lzbornom perlodu, mada )e
tu dufnost vr!lo I za vreme prethodnog mandata. Maglstret ae aaglaslo aa ovlm
predlogom.
lz druglh dokumenata koji sa tlcu rada Jevrejske verska opstlne u prvo) polovlnl
XIX veka, a kojl su sacuvanl u lstorl)skom arhlvu, vldl 111 1 to da je dollo do
nesuglaslca medu Javrejlma u pogledu doprlnosa za •Gabelu•, Ito )a oznaeeno
u dokumentu br. 447 lz 1840. godlne.
Kad )a u gradu pokrenuto pltanje o potrebl nabavke mrtvaeklh kola, Jevrejska
verska op~tlna je aktom pod brojem 972. rz 1846. godlne mollla da se prl nabavcl
ovlh kola racuna I na usluge sahran11 aa ovlm kollma 1 u alueajevlma amrtl jev-
rejskth fltelja.
IZGRADNJA PRVE SINAGOGE
Po!to su se bogosluzenja I druga verske radnje moral! obavljatl po versklm pro-
plslma, za tu svrhu au postojale I odredene prostorlja )ol od osnlvanja varaka
zajednlce. Medutlm, trebalo )11 da produ mnog11 decenlje da bl sa moglo poml-
lljatl I na lzgradnju posebne zgrada za bogomolju. Za to je postojalo v ile razloga.
Poznato je kakav su atav zauzlmalll vlastl 1 pofadlne kategorlje gradana u pogledu
nastanjlvanja u gradu I de au Jevrejlma prJ tome ernjane bezbro)ne ametnje. Za
lzgradnju bogomolje trebalo je dobltt odobren)ll za kupovlnu zamljiAta, 1 posebno
o. Colle 203
je bllo teAko podl¢1 zgradu lz razloga Ito je Jevrajska verska op§tlna blla al·
romaine.
Tek 1831. godlne ukazala sa prlllka I nabaviJana au aredstva da sa u centru
grade kupl odgovara)u~e zemljllta za alnagogu u lntevllanu grade pod top. broj11m
855 grada Bei!kllreka. Kollko Ja I kakvlh ja av11 te§ko¢a bllo vldl 111 lz i!lnjenlca
da fa lzgradnja bogomolje, takozvane prve alnagoge. poeela tek 1845. godlnll,
dakle punlh 14 godlna posla kupovlne zemljl§ta. Medutlm, I hda )II poeela,
gradn)a )II blla lzvesno vre meobustavl)llne ualed nedostatka aredstava, pa tak ked
fa Oanllll Elereanfl, kraljevskl namesnlk za Banat, prltekao u pomo¢ avo)om po-
dr!kom I flnansljskom aubvencl)om, lzgradnja prva j11vra)ske bogomolje u Zre-
njanlnu mogla je bltl prlvedena kra)u. Tako su 111 prastarl Oavldovl psalm! mogll
pevetl u novolzgradenoj bogomoljl tok od 1847. godlne.
IZCL£0 PRVE SINAGOGE U ZRENJANINU
Prva arnagoga je blla jednospratna zgrada na uglu danalnflh utica Saraj!ljlna I
Dura Salaja. Ouflna zgrad11 lznoslla )a oko 18-20 m, u prlzemnom delu bllo je
lest v11~lh prozora, a na spratnom delu aedam. lznad ulaznlh vrata. koja au blla
na levoj atranl zgrade, nalazlla ae lestokraka Davldova zvezda.
Prostrana sala za bogoslulanje nalazlla se na spratu. Planovl, lmena arhltekata I
preduzlmata radova ova zgrade nlsu setuvanl nltl zabeleienl. Nlje nlgdll satuvana
nl fotograftja zgrade. Pa lpak, u vreme kad smo pre nekollko godlna poeell da
prlkupl)amo podatke o JevrajskoJ bogomoljl u na§em gradu, blo je Jlv jedan covek
kofl Je zapamtlo njan lzgled 1 mogao da po sa~anju otprlllke nacrta njen lzgled.
Blo )e to Teodosljll Tuner, poznatl gradanln Zrenjanlna I vlasnlk kamenorezaeke
radlonlce.
Tuner je roden u Novom Sadu 1875, au Zrenjanln Je doAeo aa ocem 1881. godlne
kao lestogodlsnjl deeak. 1 njagov otac )e lmao radlonlcu I zgradu nedaleko od
ova zgrade, zbog eega mu je 1 mogla ostatl u aeC.nju. Nairne, u doba keda Ja
ta prvobltna alnagoglna zgrada poru§ena 1893-94. godlne, Tuner je blo ve6 odra-
stao osamnaestogodi!njl momak. Njegova c:rtsi!ka sposobnost kao dlplomlranog
kamenorezaekog tehnleara uvarava nas I u eutentlenost· lzgleda stare alnagog11
na· njegovom crtelu: Tuner je umro u prolec!a 1972. u duboko) atarostl. U radio-
nic! red~l na rezanju 1 c:rtanJu slova 1 motlva na nadgrobnlm spomemcl ma, ostao
je ~ve do svoje smrtl. Sklcu koju Jll , naelnlo nastala je u prole~~ 1968. godtne
(sl'• 1)• t · ··, ' ·· · · . I , 11. • , · i i · '• •· ·· · •·
1 I > "
za pr~k~ ~~ ~~dina" pos,.oja~jaova zgrade. koja ja sam toga slu~l~a I u druga
avrha, nalma lmala je I prostranll podrum~ u ~ojlm~::p:::b~\~~ :a : 8: ;~~:
11 1
vrsnu robu ona )e veoma oronula I posta 1 go ovo od 11 I
i!anl)e sku~ove. Zgrada fa renovlrana aamo jednom. I to 1882. 9 Ina, a a ~·
alede¢1h 12-13 godlna blla Jol u gOfllm stanju nego pre renovlranja.
204 o; tout
Po§to ja zgn~da do§la u tekvo stanja de sa mogla tak I same aru§ltl, jar su joj
nakl zldovl zbog napuklostl morall bltl poduprtl, nadla!nl au uvldall da u takvoj
zgn~dl na mogu dalja dr1atl bogosluianja I da ja potrabno lzgradltl novu bog()o
molju.
U vrama posla lzgradnja ova bogomolje polovlnom XIX veka, eamostalnl rabin
u njoj blo ie Melr Fain kojl sa nazlvao •rablner I propovednlk•. Ovo je bllo zapl·
sano u dokumentu kojl je nestao za vreme drugog avetskog rate, all ga je dr
Mor Nlderman, ovdainjl predratnl rabin, cltlrao u jednom avom Clanku. Oval d()o
kumenat je potlcao lz 1852. godlne, e 1:1! njega ae moglo vldatl da je predsednlk
Javrejske op!ltlne u to vrame blo Leopold Mangold, po zanlmanju knjl!ar I jedan
od nosllaca kulturnlh nasto)anja I kultumog napratka na5eg grada. Malr Fain ja
blo rablner u Zranjanlnu do 1857. godlne.
DYA UMNA IIABINEAA
Posle Melra Fajna, na njegovo mesto je 1857. godlna dolao uman rablnar David
Openhajm (sl. 2). On je tokom avoga rada uCinlo mnogo na aamo u pogledu podl·
zanja svog uglada I utlcaja kod vlastl. nago je atvorlo I pogodnostl I mogu~nostl
za pro§lrenje I poveeanja jevrejska kolonlje u Zrenjaninu, Ito se najbolja mofa
vldetl I potvrdftl Clnjanlcom da je upravo u vreme njogovog rabfnovanja u Zr•
njanlnu bllo naseljeno viiie Jevre)a nego u bflo kom perlodu pre 1 posle njega.
Openhajm je ba§ na osnovu znatnog broja jevrajske ikolska dece, kao predsednlk
Jevrejskog Akolskog odbora. uCinlo mnogo de dode do pro§lrenja lkola 1 da
ae stvore sredstva I mogu~nostl da ae u flvot provede plan o lzgradnjl zgrade
Jevrejske ikole koja Ja u gradu radlla jol od prvlh decenlja XIX veka. NaroCito
Je znatajno to da sa u doba podr1avljan)a §kola, ked je pretlla madarlzaclja Cleka,
Openhajm odupro vlastlma I svojlm protlvnlclma m11Ciu eamlm Jevrejlma I, lsto
onako kako su to uradlll Srbl, nastavlo da flnanslra iikolu lz aredstava v11rska
opitlne, pa je lkola jol dugl nlz godlna ostala verolspovadna. Ova atara alnagoge
u kojoj ja Openhajm slullo 19 godlna ostala je posle njegove amrtl baz rablnere
puna 4 godlna.
Stara alnagoga o kojoj smo ovda govorlll, a koja je pod!gnuta krajem prva polovlne
XIX veka, poru§ena je I lzgradena nova za vrame rablna, odnosno nadrablna dra
Mora Klajna, za koga poznavaocl prollostl Zrenjanlna kafu da je blo jedna od naJ-
umnlj!h glava koje au lkad !lvale u Zrenjanlnu (sl. 3).
Kad je 1880. tzabran Za rablna u Zrenjanlnu, ova] lzvrsnl mlslllac, plaac brojnlh
fllozofsklh dala I vallkl oretor, flje ja lme zabale!eno u evlm vellklm jevrajsklm
avetaklm enclklopedljama, zatekao Ja steru stnagogu vaoma rulnlranu, pa je ona
ve~ 1882. blla renovlrana ~ adaptlrana. Tako ja na njegovo zauzfmanje 1 zalaganje
blo produ2en llvot ataroj, eko aa tako mofe re~l prlvremenoj elnagogJ, poito jl
one u atvarl blla bogomolja, all nl)a lmala dostojan lzglad 1 obllk hrama kakav eu
!male crkve I hramovl druglh verolspoveatl u gradu.
o: Colle! 205
Madutlm, za dra Klajna to ja bllo aamo prlvremeno rdenje. On je odmah doho
na tdejU I zapoCeo akclju za bud~u lzgradnju nove reprezentatlvna alnagoga polto
je bllo oBgledno da atara zgrada I pored renovlranja ne mofe jol dugo alufltl
svojoj namenl. Ostvaranje avoja zamlsll, njanu reatlzaclju, dr Klajn Ja dollveo tek
posle 18 godlna aluibovanja u Zrenjanlnu I lsto tollko bdenja nad novlm probl•
mom kid ja 1896. blla osvetena I predata upotrebl valalepna I sjajna zgrada nove
alnagoga u Zranjanlnu. , .: •
Ka~ nedrabln' Jevrejsk~ varske opJtlna, dr Klajn ja alullo u Zrenjanlnu' 35 godlna.
Umro je 1915. za vreme prvog avetskog rata u ta•u kad 111 apremao de proslaVI
pedeaatogodllnjlcu avoje aveitenl~ka slufbe.
1
AKCIJA ZA IZGRADNJU NOVE &INAGOGE . ... '
Pr~s~dna godlna zalzg~adnju nove' alnagoga blla Ja 1892, kad au avl faktorl u okvl·
N Jevrejske verake zajednlce, od vrhovnog nadrablnata do poslednjeg Clana ova
varske opiitlne, zatlm 1 najemlnentnljl predstavnlcl vlastt u fupanljl I gradu, bill
aaglunl da ae porull atara 1 podlgna nova alnagoga I da prl tom avt daju udao za
ostvaranje ta zemlsll. Podlzanje ova slnugoga nlje, u stvarl, blla Jedlno stvar ¢1•
nova Jevrejska opJtlne; to Ja pre§lo u ataranje na samo faktora u vlastl nego I
druitvanlh Jnatltuclja 1 pojedlnaca. Bl~e potrebno Jol doste vremana I rada uko-
llko aa buda felelo da ae jol ndto viAe aazna. all ml temo u prllogu ovom rsdu
pN!ltl aplsak prllofnlka za lzgradnju bogomolje, odnosno za njano dovrlan)a. Jer
aplaak potlea ~ vramena ked au radovl na lzgradnJI bill prlll¢no poodmakll. Ovaj
aplaak nlje allkl vlalne tro!lkova za podlzanje ainagoga, jar za njlh, na falost, n•
mamo podatakl u razloga Ito au kn)lge verske op§tlna unl§tana. all tej splsak
predatavlja allku aolldarnostl greelena Zrenjanlne u to vrame, kao I pre I posl~
toga tzuzev vrema okupaclja kad je vellkl broj fa§lste podlvljao. Meelutlm, od'rjt
18
~ora retl da 18 to ne moza generall1811 zato Ito je bllo I dosta Nemaca o
au ostall veml tradlclonalnom prtjateljstvu I tolerantnostl meclu avlm neclona1no-
stlma tak 1 onda ked su Nemcl bill pod Moskvom I Staljlngradom. To •• mole
potkn:pltl 1 61njenlcom da je jedan Nemac lz na§eg grade, Mihael Servo,;,:rogl•
len 1 za Narodnog huroja narodnooslobodlla¢ke borbe jugoslovensklh na a. .
•. 'I
PRIPAEME ZA IZGRADNJU IINAGOGE
1 trebalo je praduzatl nlz atverl, na)pre
U akciJI oko prlprama za tzgr::nju 1 ~agc:l:eje tek trabelo prlkupltl, zatlm prona~l
u vezl aa obezbden)am are tava, r ~1 1 ra svega zavtsllo od
0
najbolJa ralen)e u odnos~ na Jlzg!edb:~d~~n~~~·~:'tek ~ :r: toga usaglasltl ate·
1
arhltekte I praduzlmata o • 1
'
1
,;dstava 1 u odnosu na druga okol-
vove gradltalja a mogu~noatlmab I u toglei~u ~e u tom celokupnom poslu trebalo
noatl. Ova ae taik~e lstleu z og ~ ~ avlh Ito 111 danaa pr1 1 nenlm ektl.,.
otaklvatl dobrovoljan I samopregoran . • , , . .
noatlml ne mole nl nmlalltl. · · :- ' · ..
206 D. Coll6
Predsednlk Jevrejske verske op§tlna u to vrame blo je advokat dr Mlhal!o Svarc
koj! je tu duznost vr§lo lz pol!astl. Sem toga, on je usled op§tedruAtvenlh poslova
gublo dosta avoga kancelarljskog prlvatnog vremena, a uz to je I putovanja u vezl
..
sa ostvarenjem ova zamlsll vr§kJ o eopstvenom tro!ku• .··'· . ' 1 . •
Prema tome. mofe ae refl da je pored dra Mora Klajna, koj! je u!lvao vellk ugled
kod v!astl I blo jedan od nosllaca tezlne posla u organluoljl lzgradnje alnagoge,
pun udeo u ovoj akcljl dao i dr Svarc. On je odulevljeno I a puno pofrtvovllll)a
prl§ao ovom poslu. Tokom 1892.· I 1893. godlne, on nlja fallo truda da lleno prlvoll
1 angafuje za atvar alnagoge llfno Leopolda Baumhorna, euvenog arhltektu I ¥86
proslavljenog gredltelja alnagoga lz Budlmpe§te, eemu je trebafo .frtvovatl mnogo
truda da bl sa do§lo do konafnog uspeha. Or Svarc Je u to vrema lmao 48 g~>
dina, pa bl sa moglo re¢1 da je blo relatlvno mlad t da mu to avakako nlje te§ko
palo. Met!utlm, ovej entuzljast za atvarl Zrenjanlna ~ njegovog Jepleg lzgleda, nje-
govog prlvrednog I kulturnog napretka, blo je u lstl mah I tefak bolesnlk dljabe-
tlfar, pa se nJegove .frtve moraju centtl I sa tog aspekte. ···
lpak~ dr SvarC je u svom neumornom zaleganju' uspao da a~h. Leopold Baumhom
saeinl planove kojl su Jzazvalf op§te zadovoljstvo, takode je doeekao da redovl
na lzgradnjl nove alnagoge zapol!nu 1. aprlla 1894, a optlmlstlfke prognoze au bile
de c!e radovl tec!l tako brzo I takvlm tempom da c!e elnagoga bltl gotova do 1. ok·
tobra lste godlne. Medutlm, atvarl au uzele traglean obrt u odnosu na dra Svarca:
on Je umro 14. oktobra 1894. ne dofekav§l da vldl zavrleno ono ito je bilo zaml&-
ljeno I gotovo aamo na planovlma. Uostalom, trebalo Je da prode jol mnogo vre-
mena od smrtl dra Svarca da sa lzgradl velelepnl hram 4 da ae ave druge atvarl u
vezt . sa njlm dovedu u red tako da bl slnagoga mogla bitt predana avojoj namenl.
, I .'
,,. ' LEOPOLD BAUMHORN
_, , . :• .. ,:
S obzlrom na to da I~ gradltelj alnagoge, arhltekt Leopold Baumhom · lz Budlm-
pe§te, u toku pregovora sa drom Svarcom blo ve¢ aflrmlsana 1 cenjena llfnost u
avom poslu, to Je samlm tlm stvar doblla u znafaju u upuc!enim krugovlma, pa 1 u
elenu da se postavljenl planovl oatvare. Radl boljeg ahvafanja ovlh nevada date-
mo ovde nekoliko podataka o ovom znaeajnom .,hltektl.
Roden je 28. decembra 1860. u Kliberu, !upanlja Komarno (danaa eahoslovafka),
a realnu glmnazlju je zavrilo u fleru. Arhltekturu je diplomirao u Be~u kod prD-
fesore Forstera, Kenlga I Weyra. Vratlv§l ae zatlm u Budlmpeltu, t2 godlna je
r~dlo kod arhltekata Edena Lehnere I £>ule Parto§a. 1 to u vreme kad au t1 euvenl
arhltektl gradlli latorijsko delo- zgradu lupanlje (danas zgreda Skup§tlne opltlno
u Zrenjanlnu), Ito le dovelo do mogutnostl da Baumhorn sudeluja 1 u koncepciJI
lzgleda I ova nale gradevlne, kao I da je jol u to vreme moralo bltl reel o bu-
duc!oj alnagogl, da au atvorena prljeteljstva koja ae kasnlje nlsu mogla prenebrec!l.
o: Colle! 207
U godlnama 1893. I 1899, Baumhom je putovao u ltall)u, a 1904. proputovao I•
arednjuEvropu radl usavr5avanja u atruct.
., ,,
Svoje prvo arhltektonsko delo aa elamantlma mavarskog atlla - slnagogu u m•
darskom gredu Estergonu - zavrilo Ia 1888. godlna. Posta ovog dela, lma mu je
postalo alavno. Od tog vremena apecljallzovao ae za lzgradnju alnagoga 1 postao
najpoznaHJI gradltell te vrste gradevlna u Ugarskoj. lzgradlo je ukupno 22 alnagoge
ilrom Ugarske, od ko)lh ja najpoznatlja u Segedlnu; nju je gradlo 1903. godlna, a
blla Je I najvec!a u Ugarskoj: !mala je 1.340 aedllta. 740 za mulkarca 1 600 zalena.
Oalje au mu poznate alnagoge u Novom Sadu, Zranjanlnu (koju je zavrllo 1996),
zatlm na Rljecl, u Bra§ovu, Taml!varu, Solnoku. Cegledu, Egaru, Loloncu, Llpto-
aentmlklo6u, £>endelu, kao I ~etlri slnagoge u Budlmpeltl: na Arana-putu 1 u uJI.
came Pave, eakl I £>erda Oofa.
Od oatallh Baumhornovlh gradevlna poznate au zgrade auda u Ceru (1990), zgrada
Fabrlke atakla u Salgotarjanu (1893), Pavll)on za hartiju na mllenamoj lzlofbl 1896,
zgrada Centralne vodna zadruga u Temllvaru, zgrsda Orfavna vile devojaeka ikola
u Temllvaru, zgrada SagedlnskG-c!onogradske ltadlonlce u Segedlnu (1893), zgrada
Novosadske ltedlontca. zgrada Stedlonlca u Bajl, zgrada •Loyda• I Produktne berze
u Teml§varu (191G-12) I druge. Zgrade ko]e amo navell gradena au u tzv. •ma<lar·
akom• atllu, dok au ave alnagoge ra<!ena u •mavarskom• atilu.
Baumhom je po narodnoatl blo JevreJ: umro je 8. januara 1932. godlna u avom
rodnom mastu Kilberu.
IZGLEO SINAGOGE
Jedln~ ito Ia, aaeuv~~o ~d ova a'lnagoge koju )e progutao vlhor drugog avetskog
rata jesu fotograllje, od koJih je jedna u bojl (sl. 4), I orgul)a koje sa nalaze u
reformatskoj c:rkvl 1.1 Zrenjanfnu. Fotograflje tu aafuvale lzgled tlnagoge I I Julne
atrane, dok u Jevre1skom muzeju u Beogradu postojl Jedna na kojoJ Je aaeuvan
lzgled fasade 11 ulazne, zapadne at,.ne (sl. 5).
Preduzlmai! za lzgradnju alnagoge po Baumhornovtm planovfma blo Je gradevlnar
Metod Ku~era; podacl o njemu au zaaad nepoznatl, all te pratpOstavlja da Ja blo
bllzak saradnik arhltekte 1 da Je poreklom •lz Cehoslov~ke bo I Baumhom.
Materljal za alnagogu nabavljen Je u raznlm mestlma po Baumhornovoj preporucl.
Tako je za aokfu 1 atepenlce upotrabiJen prlrodnl kamen-pe!ear lz kamenoloma
Sit6 kod Estergona kojf Je 1naea blo vlasnl&tYO rlmokatolleklh lnstltuclja. Obo)ene
clgle nabavljene au' u Segedlnu. dok je vellkl deo drugog potrebnog materl]ala b~f
premljen lz Nadv.,ada (aada Oradea Mara u Rumunljt). Struooa radna snagarl •
je aa atrene, 8 ostall radnlcl au bill domael. Znatan deo oblenog grubog mate Ja1~
nabavljen je takode preko doma~h snabdevafa. ·
208 D. Coli~

Treba nepomenutl joi I ijjnjanlcu dlli au orgulje kao valan deo unutrainja opreme
bile jedlnl predmet kojl ja pr-t lz stllre slnagoge u now. OVe orgulje, koj e se 1
dllinas nalaze u Zrenjanlnu, bile au joi u doba nabavke oko 1870, kad au donate lz
lieU, atver doetojna da sa ugradl I u jednu tllkvu gradevlnu kekva je blla nova
al~ . Stoga u tom pogledu nlje nl bilo dileme.

OTVAIIANJE SINAGOGE

StliVIjanje zavrinog kamena prlllkom lzgradnje alnagoge lzvrieno ja 17. avgusta

1896. godlne, ito je UJedno trenutak vredan spomena u lstorljl Jevrejska varsko
opitlne u Zrenjllllnu.

Same alnagoga je okupljanom vallkom broju gradanstva lzgladala kao ku~ lz

bajke I o6l svlh prisutnlh su se sjajile dok su gledall vanredne pojedlnostl ova
grac:levlne koje su sa stllpale u divnu efektlvnu callnu. Unutrainjost je bllstala
u faro elaktrlfnlh svetlljake, ito je tada bila novost, jar je elektrlfno svetlo bllo
u to vreme tek stiglo u grad, a slnagoga je blla prva od avlh bogomolja u gradu
u kojoj je blla aprovedana elektrlfna struja. Osvetljenje je upotpunjavalo utlsai<
kojl je ostliVIjala ova •storljske I stllske gradevlna koja ja objedlnjavala umetnost
prollostl sa zlvom savremenolcu.

Akt osvetenja slnagoga blo ja veoma svefan. Sva meata u njoj blla su popunjena
a sa galerije su prelepo odevene zene pratlle tok flna. Po§to su lzvonredan po
vafkl hor I kantor levin nanadmainog glass otpevall psalm, slnagoga ja otvorena
a zatim je advokat dr Samuel Mangold, predsednlk Jevrejske verske op§tlne, odrtao
produhovljen govor kojlm je dao pefat ovom jedlnstvenom aktu osvotenja. Or
Mangold. kojl je nasledlo pok. dra Svarca 1 nastavlo njogovo dolo u pogledu lz
gradnje slnagoge, joi jednom se u svom govoru osvrnuo na lstorlju verskc opltl·
nc. pri tom uveravajucl prlsutne da ce vera I ljubav prema otadzblnl I sloga medu
ljudlma bltl negovane I u novom hramu Jato onako keko je to bllo 1 u starom.

POVEUA

Tadlli ae prlatupllo zavrinom flnu, to jest konafnom zavrtetku lzgradnje bogomolje

uzldlvanju prlpremljene povelje u zld hrarna. Sekretar ja profltao prlsutnlma sa-
drfej povelje na koju au atllvlll svoje potplse predsednlk dr Mangold, zatlm velikl
tupan Jene Ronal , podlupsn dr Dellmanlc, tupanljskl vellkl beieznlk baron Ber
told Fajllc, u lme gradlli dr Zoltan Perlilc, ikolakl lnspektor Stajnbah, u lme vojsko
major Matlgajke, u lme domobrMa major Olhvarl, zatlm A. Kovaf, dr Pal Demko.
dr Geza Pap, Franc lang u lme fin. dlrekclje, reformlstlfkf pastor Salal, rabin dr
Klajn, St. Vefei, dr Hadfl, arhitekt Baumhorn, preduzlma¢ Metod Kucera 1 M. Vinter
Povelja je atllvlj- u kesetu IEnweloppe), koja je zatlm zatvorena 1 smeltena u
udubljenje u zldu gde au je prlfvratlll vellkl !upen Fon Ronal, dr Klajn, L Baum-
hom, M. Kufera, dr Mangold I lslclor Vaja. Time ja avefanoat blla zavrlena.
~ uavod Openhajm, rabin u Vellkom l . Dr Mor Klajn, nadrabln u Velikom
Beekereku od 1857. do 1876. godlne B~koreku (1841-1915), pesnlk I
(sllka jo s~uvana u lstor1Jskom folozof, za eljo Je vreme lzgradena • Slnagoga u Zrenjanlnu, lzgled sa jufne strane
muzeju u Zrenjanlnu) nova slnogoga
 Slnagoga u Zrenjunlnu, uluzna tu.
soda

D. Colle 20!J

RUUNJE SINAGOGE 1941. GODINE

K8d au Jevrejl, kojl su po ulasku nemafkah trupa u Banat bill stevljenl u koncen·
treclonl logor, u toku leta 1941. transPOrtovanl u Beograd. onl su ostavlli slnagogu
njenoj sudblni. Nedugo utlm. slnagoga je blla mlnlrana 1 sruiena (sl. 6). lnsplratora
toga ruienja bill su najpre Wagner. S$.major lz Rajha, kojl Je po ulasku Nemaca
u Zrenjartln postao krajskomandant I tokom svoga boravka u njemu lntenzlvno ra-
dio na tome da se ll!e slobode svl Jevrejl I da se sru§l jevrc)ska bogomolja slna·
gaga, zatlm predsednlk op!tlne Jozef Gion I dr Janko Sep, vo<la nemafke narod-
noane grupe u Banatu, dok su glavnl rukovodlocl prl samom ru§enju bill Jovan
Ehrenreich, Jovan Weber, !ef gradskog tehnlfkog odeljen)a, 1 pailr Peter Bon, o
Cemu je Anketna komlslja za utvr<llvanje zloclna okupatora 1 njlhovlh pomagaea u
&.natu poaedovala orlglnalan dokumenat br. 843 kojl so fuva u Novom Sadu.

6. Ru5enjo slnagogo u Zrenjanlnu 1941
godlno
lz toga dokumenta vldl so de je nekl Haas, kojl je lzvesno vreme blo I komandam
u Petrovgradu (Zrenjanlnu), uzeo jedan deo materljala od sruiene slnagoge 1 sa·
ddao kucu u Beogradskoj uilcl (donas Kolarova). Drugl dco clgalja 1 gvozdona
konstrukclja upotrebljenl su u pro!lrenje I dogradnju Vajterhnovo fabrlke !a·
tapa, a manjl deo je odnet u Cootikarsku ullcu u kojoj je jedan Nemac sazldao
svlnjac.

Nomcl su prf ru!enju lzbaclll skupoceno orgulje na ulifnl kolovoz, pa su rukovo-

dloel roformatsko crkve umollll nernafke vlastl da lm to orgulje prodaju. Polto
tu lm vlastJ prodalo orgulje uz proplsan rafun. one su lnstallrano u relormatekoj
crkvi u kojoj se nalaze I danas.

Ovi prllozJ, aastavljenl 11 kratklh zabele!aka, daleko su od pretenzlje da predstav·

ljaju potpun materljal 1 lstorlju slnagogo u Zrenjanlnu. To bl trebalo da bude semo
osnova, a tek kad se prona<lu planovl L Baumhoma (mofda u Me<larskoj), ugovorl
lzme<lu Jevrejske verske op§tlne sa arhltektom I preduzlmafem, kao I drugl vafnl
I zanimljivl podacl, moglo bl se prlstupltl lzradl konatne verzlje za lstorlju ovog
objekta kojl je lmao tako nesrecnu sudblnu.

Na podaclma kojl su ovde dati radeno je nekoilko godlna, mada ne lntenzavno

Autor ovlh prlloga je svostan da ostaje jo! dosta da se uradl I da gra<le lma, ali
re lsto atko svestan 1 fln)enlce da bl se I ova) materljal mogao lzgubltl ukollko
ae bar I na ovaj naOin ne napl!e.

DODATAK

Joi prillkom otvarenja 1 osvecenja slnagoge na dan 17. avgusta 1896. rGeeno JO
da Z81iuga ito jo stvorono jedno takvo gra<levlnsko umetnlfko delo no prlpada sa.
mo jednom lieu nego jo to zasluga svlh ~lanova Jevrejske versko opitlno, kao
bezbroJ ljudi prlpadnlka druglh verolspovestl kojl su neseblfno doprlnell ovom
ciiJu.
210 D. Colle
D. Colle 211
Postojl znatan broj splskova prilo~nika I javnlh zahvalnlca koji mogu pos!~lti da
Kad je na dan 11. januara 1896. godlne, U· vreme kad au radavr oko lzgradnje
sa vldl ne samo vlslna prlkupljenlh sredstava za lzgradnju alnagoge nego da budu
slnagoge bill u zavrinaj fazl, prlraden bel u Zrenjanlnu da bl ae prlbavlla aredstva
dokaz o solldarnostl gradana svlh nacionalnostl u gradu u proslostl,. jer su Srbl.
za njeno dovrienje, aamo na tom balu oatvaren je i!ist prlhod od t.260 forint!, §to
Madarl 1 Nemcl prltekll u pomoc svojlm pr!lozlma u tom trenutku lsto onaka kako prevadeno na dana§nju vrednast lznosl 2.320JKIQ atarlh dlnara. Dekle, korlat je
au 1 Jevrejl nesebli!no otvarall novi!anlke kad je blla rea o lzgradnjl katollfke crk· bila dvojaka.: posetrocl au se prljatno zabavlll I prlkupljena je ovako lepa aum&
ve, Ill za neku stvar koja ae tlcala napretka srpskog 21vlja. Molda bl sa u borbl novca.
protlv §ovlnlzma trebalo ugladatl ba§ na. ova evetle prlmere• .-. ·
Tom prlllkom dill au elede~e prlloge:
Spisak prllo!nlka na dan 10. aprlla 1869. za izgradnju orgulja u Javrejskoj crkvl;
25 forlntl: grof Fehks Hamonkurt, lsldor Vajs, udova dra Mlhatla Svarc;a ·;
Pevaeko dru!tvo 25 for. Henrlh oarkaner 1 for 20 forlntl: Torontalskl kredltne banka I itedlonlca, Veilkobetkeretkl zavod za 6todnju I
precluram .
Jgnac OaJ<'! t Simon Berger 2 •
J. GaJdu~ek 1 .. · M. Bluvajs · 1 15 forlntl: dr Mor Holonder
M. Levi . 1 M Eduard Keiner 1 12 forlntl: lgn.c: levi
Filip Fajn 1 M Jakob Stlgel · 1 M 10' forint!: Jane Ronal, dr Oellmanft, baron Bertold Fajllt, Bola Poroshl, Putk.o banka,
Leopold Rozenfeld 1 .. Amold Frldrlh ·. ·1 VII~ Frajnd, Simon Ajzentleter I drug, I. L Ajzen!teter I drug, Bela Bille, dr Somu
Majer Vajs 1 .. R. Bergl 1 Mangold, Llpot Mangold, N. N.. Samu Engel, aupruga Davida Ra)nora lz Podejo. Sartnsk.o
Maks Vars 1 J. Gutman
Vllhelm E~taJn
lsldor Materas
t
1
Annln Daj<'!
Johan !<Iaski .
'
2
1
zakupna ekonoml1a, Zogmond DajC, Lazar Dunderskl, dr Deza Polak, Milko Vilmat 1 sin
!Segedln), £lord Hajcman (Segadln), dr Lazar Stem, Leopold Mesnlk, Sandor Straur
IBudlmpe!tl), Bola 'truer (Bet), Allred Straser (lludlmpaSta), Rudolf Straser (Be<'!), Eme
Emanuel Eisner t Joz. Ekltajn 3 Struer (Bet) • ·
lgnac Arzen!tetor 3 .. N. N. 2 7 forlntl: Sandor Fuks. dr Samuel l<erdol, De!e Lovinger
Lorenc Bal . 4 •• Sam. Frajnd 2
Henrl Vajs '5 Joh Cinar 1 S forlnll: Marko 1 Antal Maj (Pantevo), Janoi Bille, Janol Stagellmlt, J. L. Franc. dr
Leopold Mangold . ' 1 Yilhelm FraJnd 2 lajol OroJdl, dr Ferenc Stallk, dr Laslo Dub. Gedtan l<ove<'!, Mor lang (Eiemlr), S.
N. N. · 2 Daniel Marar 2 Sajovlc, Filip Fein, Morton Erdedl, A. Bard (Hamburg), Jolef Hiler I alnovl, supruga Mora
Ula Slozlnger t M. Rotmller. 2 Rajtera, Komel Stergervald, lmre Kurlander, aupruga Upota OajCI, Antal Oldal, lmre Koval,
Somullo Gutman 1 aupruga M1n011 Huberta. Upot Dajk.oner, H. Stem. Gera Ajbenllc. Rot I Baher, Salamon
Tamer, Jakob Slezlnger, Erne Smuenka, Jane Marfcoan, Amor l<anedl (BeC), Artur Lorand
(Bet), Dula DaJC, dr Jakob GUimon, dr Mliol £lordeviC, Malvtna Grosman, Sandor Rozen-
Na dan 24. februara 1894. godlna prlredena je u gradu zabav11 u organlzacljl jev· baum !Bet), dr Mor Hofenrarh (Budlmpelto), Slozlnger I ~lokoviC IBudlmpelta), Wonkler,
rejskog dru§tva •Maskll le dol• kojom prllikom su prlmenl I prllozl za lzgradnju dlrektor dobara u E~l. Joslm Seko!an. V. Torak. llpot Snlcler. Allred DajC, dr Mar Hlrt,
sinagoga u Zrenjanlnu. Medu prllofnlclma zabale!ena au { 8lade~a lmena I lznoaL Etelko Splgel. Mor 1<0¥16 (Tomllvor),. Belo Bing (Arod), Upol DajC, Geze Sta)nlelr, Geza
Frar. Sandor Engel (Budlmpelte), Arnold Braun (Budlmpelta), mu.zJCka kapela Mllana
Mojse, l<erolj Helmbol
Eriierth Onnodl 10 for. J. Sen 0.50 for.
lsl<lor Vajs 5 E. Hubert 0,50 4 forfnta: dr Mlklo Ajbellc, dr lmre Varadl, Adolf Kraus, Metod l<u<'!era. DeU Mockovlak,
Daun Elula dr Upot Pejov, Oskor Starner, Upot Ajzler, Vlktor Volllnger, R. Rozenfeld
Osksr Starner
4 J. L .Kiriner o.so " 3 forlnte: dr J811ol Kll, dr lajol Veh. dr Jofef Goldman, dr Sandor Polgar, dr Johf
Mlh. Svarc
3
2,50 ..
Rozner
M. Ulman
o.so - Grontan Mlll41, dr Pal Demko. dr lgnac Nagy (Oobrlca), Rozallro lanq. Gros I Miler. Moklo
Sam. l<on 0.50 - Straser, laldor Klajn, 2igmond Polalcovlt (Budlmpelte), JaJcob DajC, Mlkta Jul. Jo!ef Kainer,
2.50 .. Adolf Svan 0,50 N
lmre Kurlander 2 Gedeon Kovae 0,50 Oskar Rajter, Armin Rotmller, suprugo Nokole LuCitl, aupruga dra Kalmana Mllaslna, Fam
Robert lmre 1 dr Polak . o.so klajn, aupruga Bemate Abelesa, auprugo Jo!ofa Grlnvalds, Sarnu Tomer, aupruga lajol.a
A. Rot!ajn 0,50 N
21rola, Llpot Spuler. Mlkta Hajnrlh, Emil Nagel (Budlmpe!ta), Laslo Ylt
2 forlnte: aupruga Upota Filera, Regina Denel. Berta Kadelsburver. aupruga Ferenc•
Vlnglera. Netalljo Grosman. J .L Baden, Simon Grin, uro1 Orosi, Marton Weltman, dr
Pri rzno§enju ovlh podataka mogao bl sa steel utlsak kojl ne bl odgovarao stvar· Ito Kovat, Emlllra Muntlt, Herman Nejman, Herman Starfc, Helena Flnkelltajn-Svarc, J. L
nostl u pogledu vrednostJ forlnte u to vrema. Nairne, potrebno Je znatJ kollko bl Vlnter, l<arolln Klajn, supruga Bamota Klajno, Mor Gle1ger, Armin l<lajn. lfo D. Grtn. Anhll
to lznosilo danas, pa smo smatrall da ae to najprlblifnlje moia ui!lnltl ako ka!emo Zamberl, Irma 1 Teraza Temzor. auprugo Zl1iJmunda Pollia. Pauline Frailberger, Haupbnln
dr. sa u to vreme za jednu forlntu maglo kupltJ 20 kg kukuruza. Prevedeno na da- libet, Leonora VeCol, Adolf E.lcltajn, aupruga dra Eda MlholoviCI, Antal Stra)tman, Mano
Gajger, l<ellc:a Polak, dr Jofef Stajn, Matilda Franc, Johona Svlmer. aupruga Mora Fe,..
na~nje usrove, to bl zna~llo de je jedna forlnta !mala kupovnu mot od oko 20 no- c!ra. Vllmoi Wtajn, Mor Temer, N. N.. Matilda Hafdager, Antal Sefar, Hugo Ajzonlteter,
vlh, odnosno 2.000 starrh dinara. U toj svetlostJ ae mogu sagledatl 1 vrednostl da· Bemat Stajnor, frldei Vaja (Curug), Jo.ll I Emil Da]C. Ede Hofendar, H. Grlnva d, Katalln
tih prlloga. Bllvela, Alador Erei, Petronalo He..e, Horman Ek~tarn. Antal Pee, Bottalan Jonas, litvan
212 D. Colle D. Coil~ 213

Tolvet. lgniiC Levi. Akoi Kaler, Vllmol VIrag, Kalman Satmarl, Ya1a Talapkovlt, dlrektor Summary
glmniLllje Balafl, dr H. Me.olnger, eupruga Sallnta S.uera, Upot Flier (Perlez), Mlhalj Rela,
dr Sllard Piehl, dr ujol Srajer, dr Zohan PeriiiC, dr Ladlslav Opolcer, dr Elmer Stajner,
N. N.• Emlllja Hajdeger (UjVIIry). Jozaflna Mangold. OuAan Jankovic! (Oobrlca), 0, Stem,
oragoiJub D. eoue
lnf. lz o.,., N. N~ Vllmol Grlnbaum, Fridel Grtnbaum, Oula Oaun, Jozeflna Fllkovle,
Amallja Ekfeld, fl<Jia Brumer, H. Kon, Lajol Fra)nd, dr Oula Sv.n:, Upot Mencer, Refe
Sobotka, Erne Ylncehldl, Sandor Kll, Ferenc La119. eudlja Benedek, faldor Menear, Oerd THE ZRENJANIN SYNAGOGUE
Wudl, lgnec: Role, l!tven Tolvat, eudlja Vueetle, N. N., Matico Ulman, Roza Relnlc: (Pool•
lencl}, Uhtental (Melencl}, aupruga lgneca Klrlnara (Ban. Sv. Ourad), dr Mlkla Frankl
(Modol), Elisa Klajn, Fracllka Lewin, R. Pergar, Denllo P""lc!, litvan Pohut, Jovan Krhnlt, Among the thirteen aynagogues which the German fascists htve demolished during
Boa Oeje, Sandor Parlee (Padej), Sandor Filar (ltebej), aupruga drll Mlkle Frankie (Modoll WWII In various cities and townships of the Banal erea the one which stood In
t.SO forlnta: A. F. Koklt, Etel Najman, Simon Hlrtenltajn, I. S~ Teodor Tauber (Vrtac) Vellkl Beekerek, or In the city of Zrenjanln n It Is called today, was a particularly
t fortnta: 2111 Ilea naznlh naclonalnostl I polo!aja outstanding and aucceeaful architectural achievement of Leopold Baumhom. The
0,50 fortnte: 31 prtlo!nlk raznlh naclonalnoetl, Zrenjanln aynagogue was one of the twentytwo thla talented creator designed and
was Indeed an architectural pearl of the city on the River Begej.
Ukupan prlhod na ovom balu blo je 1.489 for. I 85 krajcart, trolkovt bala IZIIOalll The first aynagogue In this city was built as back as 1847 to be In use until the
au 230 for. 4 t5 krajcara, tako da je oatao tlst prlhod cd 1.259,70 fer• . beginning of 1894 when It was found so delapldated that Ita demollshlon became
unavoidable. Actualy, that building waa 1 nonnal two story house In which a great
Kao lito ae vldl, najvec!e priloge dall au I onl kojl nlau bill Jevrej( zajec!no 1 Jevre- htll on the upper floor was used for religious aarvtcas.
jlma, a medu vetlm prllo~nlclma lma katoli~klh I pravoalavnlh 11/elten!ka, Ito ,..
~Ito govort da prillkom podlzanja alnagoga nlje bllo veraka netrpaljlvostf. Of> the alta of the demolished old aynagogue the construction of a new one.
designed by L Baumhorn, started on April 1,1894 to be completed on August
17',1896 when 1 ceremonial dedication opened Ita doors to the beUever11.
IZVORI:, . ' . ·. ' ' I, . i
Thla magnificent edifice wee demolished at the beginning of the second part of
I :• •. l , • ' . ~. • • , • '
Anketna komlelja za utvnllvanje ratnlh zloelna. Zlot/nl protlv J~tvre}a u Vo/VOdlnl od 19ft. 1!.141. The fascist authorities did not mlas to Include In their order 1 apaclel
do 1944. aod/ne; letoriJald amlv Zren)anln, Splal I .Jcta od 1812. do 1896; Gro..becueteicel' Instruction that the material gained by demollshlon ahould be uead for construction
Wochenlilatt, godlilll od 1854. do 1915; Torrrt81, ;odltta od 1874. do 1900; Oragol)ub of certain buildings to be owned by Gennana.
Coile, Utel~e Jevre{e u rezvo{u prlvrede Senate: Aleklandar Stanojlovlt, A/menall P..
lrOvgrad, 1938; Magyar 4/ttlf8/zl /exlkon, Budlmpelta, 1967; Magyar zaldo lexlkon, Budlm-
pelta, 1929; Zren}anln, godllta od 195Z. do 1972; lzjiiVa Teodoslja Tunera. The ayn1gogue·a organ. which was thrown out 1nd left on the street during the
' • :t ' demollahlon works, was purchaeed from the Germans by the functlo1111rlea of the
Reformed Church. They Installed It In their own Church where It atlll can be •een•
., .
I'

..

..
1 . • \

'I
 ... ::

Mr Mlla11 JEVTIC ;

JEVREJSKA SKOLA U SAPCU U XIX VEKU

·.i .
. ;
SABAC je grad bogata kultume I prosvetne tradlclja, Olma sa posabno lstlcao
me<Su ostallm gradovlma Srblja u XIX vaku; u Sapcu je radl!a osnovna ikola jot
za vrema ustanka. U gradu ja vee! 1826. godlna postojala dvorazradna osnovna
lkola, a lstovremeno je radlla I gltke lkola. Prosvetne prtllke u tab&ekom kraju
brzo au napradovela - u eetvrtoj decenljl otvara aa ve61 broj osnovnlh lkola po
selima, 1 1837. godlne, Sabac doblja 1 glmnazlju.

Kao grad ·~~ veoma ra.rvljanom trgovlnom I zanatstvom, Sabac je vee! od prve po·
Iovine XIX veka prlvlaOio mnoga at111nca, a posebno onlh zantmanja u kojlma je
Srblja tada oskudevala. lz toga vremene nama mnogo podataka o Jevrejlma, ne
~ ' \
ito lh admlnlatraclja nlje belollla, nago Ito lh atvamo tada nlja nl bllo. lspravnl·
eestvo okrullja lab&ekog neelnllo je krajem 1836. godlna Spisak tvlh esnofa lea/co
:· I
unroll Sspcu tsko I u celom okrull/u lsbslkom.1 U tom Splsku, 11 32 naznaeena
-; . esnafa I 426 poplsanlh zanat!Jja I trgovaca, pomlnja 111 aamo jedan Javrajln u
· .· .-, eanafu boltadtljskom, I to •MuJike Solom lz grade•.• Sledata godlne obavljan je
..
., · pop/s lorova I placava u Sspcu. all maelu fltaljlma I vlasnlclma nepokretna lmo-
vlne nlje blo nljedan Jevrajln.• Tek u drugoj polovlnl XIX veka, varovatno pod utl-

. .,•
.. ·. .. cejem opitedrultvanlh kratanja I jae&nje kapitallstiCklh odnoaa, doseljave se ave
ve61 broj Javreja. Ve61ne njlh ja blle prlvrameno naatanjene u Sapcu, mnogl au
,, kao atranl drbvljanf produlavall pasola, ell niko od njlh nlja lmao kutu Ill du6an u
avom vfasnlltvu. 0 tome najbolja govorl Popl• llte/ja I njihova lmovlne u $1pcu
1862. gOdfne; meelu njlma au I jevrejska porodlce:•
. . :

93. BOKOR CAOIK•, aaraf, 44 godlne. lena 81]1 35 godlna, aln Helin ne anatU 17 god!na,
kterl: Venezljana 14 godlna, Merjama 5 godlna, Oona 2 god!ne. lmanje - nama. Meuenl
prlhod od aaralluka 15. tal!ra. Po prlhodu epada u Ill k!..u.
6.f9. JOS!F ALMUl. JevreJ, trgovac 37 godlna, fine Ester 32 god!ne, a!novl: Solomon 16
godlna, Jovan 8 godlna, l<alml 5 godlna, Leon 2 godlna, k~! Reklla 12 god!na, Plnloans
Mun, kllfa 18 god!ne. Prfmedba: Joslf Almul Jrancuskl podajnok I avalce god!ne pasol
menja. P!nhana austrljskl podajnlk I avake godlne pNot men)a.

"'::.Jelrt:::- ,r:: :n -:r.=JuOMiro

T.,._.nt (PIMa), TaJttecM
~~~ :..:-/~me!.:~=- -:o.:,.~,:-rA=.
£TtJt.c:ak~"ltntn (llnl~mln a.nj~~~nlr~J,
Ill . .loti (&.loml, Stw (Eittlr), Ml·
· . .,.., .........). Cl- IS'""'"l· 51- 151-l. -~ (-ho)), - (&o""'l· Alb (AI.too). AI_ ,
(Ait.nct.rl). ltiJ• (8J.-jtf. lllllr (lulrur)~ V1,..,.1af* (VIntert&IJn) I ahtiW. ze ~ liniN M .....
M vtvrdUI Utco IV tat._ glulle, 1'111~ c1e t• tu ~tee JevrtltU (ptlm. ,_..kclj41). . • ·
,_,,.., ""'• o ' - - , _ , . . . ollnlllle &oblt041. lor. 2114 ool a . ot1...,.. 11:11 f"dlno.
r:::IJ~i ~rfll\' u l~ltutYO
• Or.,..,..
a.oc..
Ill
r.runrt~e.
IY. tV, V.
&IPC'U -
l'otll• IJt~J•
eltfutlla iab.tllog, at 114 ol 71. I 1131 fCidr....
' .
. •
lllllltOIIe Utlt~Nine" ~,.,_ _ pl-. ~llnJ* ,,.....tla.tot trt11va
 216 M. Jevtl~ M. Jevtrc 211

650. DAVID TAJSTACAK, k1lf1, 26 godln1. lm1nje - nem1. Meael!nl prlhod od 1lutbe 1828. AVRAM MilAS. kall1 15 godlnt. lrnan)e - nemt. Meaetnl prlhod od 1lufbe I
13 talltao. Po prlhodu aplda u Ill kluu. tallr1. Po prlhodu 1pad1 u I klasu. ·
654. BINJAMIN MINANOIL, JevreJ, kolf1, 37 godlnl, fen1 Sart 23 godJne, kc!J Anul1 5 1870.• , JOZEF MISUN, clgl)ar •s godln1, lana Marl)a 39 godlnl, oinovl: Unrad 22 god•no,
godlnt. lmanje: u varo!l Beogrldu t kute 1 pl1cem - 250 dukata ceae,..klh. Meael!nl Adam 1 god1na, kcerl: MariJ• 19 godlnl, N~nlka • godlne. OANILO MILER, elgiJtr 35 go.
prlhod od alufue 14 tallr11. Po lmanje aplda u II klasu, po prlhodu u Ill kl11u. dlnl, foRI lice 22 godlne. lin Pavia 8 god1n1. DAVID VINDERSTAJN 36 godlna, lon1 K•
676. MOSO FINC. J....,.j, trgovac 23 godine, brat JakOY 15 godln1. lmlnJe - nem1. M• torlna 48 god1na. aln Av111m 11 godlnt. kc!l M1gdalen1 20 godln1 . ..• . , .. . .·
••bll prlhod od radnje 31 tallr. po prlhodu apad1 u VI kluu.
677. LEON DZERAS, trgovac 25 godln1, ten1 Sumh1n 20 godln1. lmanj1 - nem1. Meeel!nl Poptsnl materljal pruza mno&tvo dragocenlh podatoka o Jevrejlma u Sapcu toga
prihod od radnje 55 talira. Po prlfiodu 1pld1 u VI klasu. . .
678. ISAI< Al.KALIN, JevreJ, utltelj 50 godlnl, 11n Aron 14 godlna, kc!ert: l<lart 20 godinl.
Merjam t7 godlnl. lmlnje - nem1. Mesel!nt prlhod keo utlteiJ 10 telin~. Po prlhodu
vremena. all )e ovom prlllkom naroclto vatno da ae podvuee da Je medu ovlm
Jevre)lma blo 1 lsak Alkalaj: uclteiJ, s moseenom platom od 10 tallrl, ito Jasno
.-
govorl da )e u to vreme redovno radlla ikola za Jevrejsku decu.
spadl u II kl1su;· ·· ·
679. HAIM ALKAlAIN, JevreJ. kotllal 23 godine. lmenje - nom•. Mesel!nl prlhod od
kotljl!luka 10 lalirt. Po prihoclu spec/• u II klasu. · · . · Mada lma dosta lzvora o prosvetnlm zblvanjlma u Sapcu u XIX veku, od kojlh
698. AMER FERMA, Javrej, trgovac 23 godlne, mall Rahall 45 godlnt, t<alml levi, tegl't mnogl nlsu potpuno prou~enl, mole se •• algurno!cu reel da Jevrejska &kola u
•15 godlnl. lm1nje - nem1. Prlmedba:, Amer IUStrijskl pod1nlk I m1n)1 puot 1V1k1 Sapcu nlje blla redovna 1 da nlje radlla u na)povoljnl)lm uslovlma. Polovlnom 1872.
godlne. . . . . . , godina, u Sabac )e lz Br¢kog doiao nekl Mob Attjas, aveitenlk, pa Je Ul aagl...
724. MUSLEKA SALON, hah1m SO godln1, ten• Doni 38 godlnt, lin Presjldon 5 godlnt. noat Jevrejske crkvene op!tlne otvorlo lkotu. Krajem teptembra lste godlne, All·
kcleri: Jester 14 godlnl. Han• 7 godlnl. lmanje - nem1. Mesebll prthod od •lu2be 10 Ja$ J• ulollo lalbu Mlnlstarstvu prosveta na re!enje Natelstva okruga labltkog
tallra. Po prthodu 1pada u II klasu. ' ··· •ko)e mu. zabrenjuje da u¢1 decu jevre)sku I natale da sa ltell•.' Sarno dva dana
. 758. HAIM NAHMIJAS, altnltlr 38 godrn1. ten1 Ster 30 godlna, 1ln GoV11Iilco 3 godlne,
kc!erl: Mlrkedikl B godlnt, UJ•Ik• 2 godlne. lm1n)e - nemL Me~eenl pr1hod od r1<11 t$ kesnlje, 1 Jevrejskl opitlna lz Sapca ulollla je aiU!nu lelbu Mlnlatarstvu prosvete.
talir11. Po prthodu •Pad• u Ill kl11u• .· . 1 , . 1 . : · • . • ..: ,1. ,, Mlnlstarstvo Je obrazlo!llo relenje time da Moil Atljas nlja lmao dozvolu z• use·
759. DANIL NAHMIJAS. 1ltnltlr 35 godlnt, tan1 l.un1 30 godlnt, 1lnovl· Gavr111ko 4 ljen)a u Srbl)u, pa je naeelatvo atoga 1 donelo re!enje o njegovom lsaljenju It
godina, MuJiko 1 godlnt, kc!erl: Bohor1 12 godina, Kltrlkl 1 godlnl. lma~J• - nem1. SrbiJe.' · , .. ,.. ·
MeseC!nl prlhod od rodo 21 tallr, Po prlhodu apedl 11 IV kluu, .
821. ISAK MISULAN, kotar 51 godln1, fen1 Regln1 <10 godlnl, 1ln~: R~fail i.e godlnt, Na po~etku 1880. godlne. Avram Koen 1 BIIJa Mandil podnell au u 1me Jevrejsko ; "'\..:._
AYr11m II godlna, Solomon 5 godlnl, kc!l Clmk1 · 17 godlnt. lmanje - name. Mesetnl crkvene opltlne u Sapcu molbu Mlnlstarstw prosvete u kojoj IU trallll da II za
prthod od n~de 7 talirL Po prihodu ap1d1 u II klasu. .. . , • . .
n)lhovu decu otvorl poaebna ikola. U molbl te navedeno kako ae Javrejskoj decl
822. JAKOV AlKALAJ, lrgOYIC 28 godlne, lone Mer)arn 28 godln1: alnovt: Mord•l I
godln~, lsak 5 godln1, Merjam Papu, alroee, I godlna. lm•nJe - nemt, Mesebll prlhod •oduzfma 1 prlllka 1 mogu~noat ne aamo de ~e. vee I ds ZRI/U tvoj matemJI
od trgovlne 55 talln~. Po prlhodu apad1 u VI kluu. . Jezlk•.' Delta je predloleno da jevrejska deca I dalje pohatlaju postojetu osnovnu
823. I.SAK ADANJA, kalfa 18 godlna: lman)e ~ .;e;,~. Me·~~~~ prlhod od 1lutbe 5 tllirl. lkolu, 1 da u avo)o) ikoll uee jevrejskl jezlk, kao t ·d• •• za pokaztnu eel) dade
Po pr1hodu spad1 u I klasu. bllo driavna 111 opltlnska pomot, kako bl mogll 1 ~ltelja za jevrejakl Jezlk nale
830. JAKOV IZRAIL. lnajder 30 godlna, len• Simk1 22 godlne, 1ln Avrtm 5 godlnL lmtn)l u~ace ae dace, a 1 1tan 1 ostale ikolake potrebe plafllti•.' Mtnlttarstvo prosvete
- nema. Meseenl prlhod od krpnje 7 tallre. Po prthodu aped• u II klasu. · . 1• naknadno trtlllo od Okrulnog natafatva podatke o broju jevrejske dace, •koUko
1391. KONORTA BARCH, Jevrej, trgovec 28 godlna, lena Aika 18 godlnt, aln Dtvld 2 tma dace koja au navrilla Jestu godlnu melfu tamo!njlm Jevrejlma I kollko n0118ca
godlne, kc!l Oukaa 8 godlnt, lman)e - nemt. Meseenl prtt>od od trgOYine 35 talir11. Po
prthodu spada u V klasu. · ·. . · . ,. . . .. mole dati opttlna za pomenutu lkolu I d1 II maze opitlna jol ffme pomotl takvu
1392. ASlAN I<ATAlA, kalfa 2<1 godlne. lman)e - nema. Mesel!nl prlhoi od slufbe 7 !kolu• .•• Prema naknadnom lzvelta)u Okrulnog natelstva vldl •• da Je u to doba
talln~. Po prlhodu epad1 u II klasu. . .. . u Sapcu bllo eetmaestoro zenske dace od 7 do 12 godlna 4 dvadesat lestoro mut.
' 1747. NATAN BARCH, lpekulant 28 godlnl, fenl Reina 20 godlna, 11n J~lf a godln1, ktl ke dace od a do 15 godlna. Verovatno lz razloga da bl lzveltaf blo ~~ IJbedlllvi.JI
Slmh 2 godlne. lm1nja - nama. Meseenl prlhod od r1d1 13 talln~ Po prthodu spada u prllozen ja 1 aplsak ave deca koja bl pohalfala budu~u Jevre)sku ikolu. ·
Ill kl1au. · · · •
, . _ - - . , . - te IIIIo ,._... t. otltoll I , - I.-~-~.:;!""J..\a.!::"':::~1i
1822. JAKOV AVRAMOVIC, Jevre(, lrgOYIC 23 godlna. lrNnJe - nama. Meseenl prlhod
od trgOYine 25 t111ir11. Po prthodu epada u IV klaau.
1823. MOSO AVRAMOVIC, Jevre), trgovec 20 godlna. lrnan(e - nema. Mesel!nl prlhod
,
bla ~ u 11 u-u. a •&atlh .. po , .._,... .. •
r
cit~ 2, Mdnltar 1. kaltl 1, ~ ' · ~~~· 11 ld!i 'J'. 111 ~~... 1. IV " . . 2.
tllniter 1,
• . .
od trgovlne 13 tallr11. Po prlhodu IPICI• u Ill kluu.
1824. ISAK LEVI, trgovtc 28 godln1, fen1 Areja 20 godlna, k61 Rlvka 2 godlne. lmanje - . •
'
V ki<IN a. VI
Aololy i1&111te -
Arfl\y M!Jo - -
01- a.
-
I -
U l o J - - ·· .... llliT od rt. II lo•• -
Ulftlo-t¥0 , _, .... IHII od 21. tX 1112 -
•
r IX. ~rt/
tm .
p Ul ..../ 1112

nem1. Maseenl prlhod od trgovtne 35 tallra. Po prihodu apada u v klasu, .1 . • Mil• ~<~~~te _ - ,.,.,,.,_ _ , . , r w- ..tnJ••·
1110
1825. NISIM ALVADARI. kolfa f5 godlna. lman)e - nema. Meaeenl prlhod od alu!bo 9 •
I

1010
talln~ . Po prlhodu aped• u U kl11u.
218 M: Jevtl~ M. Jevtlc! 219

Zenska deca 4. Mola J. AYnimovle. 12 godlna ikoll dolaze ovde radl avoje vera. Uspeh je blo slab. Sad je opltlna na!la aprem
5. Nahman J. AYnlmovre. 8 I!Odina nljeg ~tel)a.• ..
1•. Zlata N. Blruh, tO godlna 8. Mallr J. Avramovte, 8 godtna
. 2. Ana J. Avremovl~. tO godlna . 7. Solomon L Derasl, 12 godlna
3. Salelka A. Koen, 12 goaina 8. Rtfall A. Koen. 6 godlna Sam poaebne lkola,jevrejska deca au lila I u glmnazlju, pa ne bl bllo naodmet n•
4. Lenke A. Koen, 9 godlna 9. Rlfall M. Ftncl, 10 godlna vestl 1 ueenlke koJI eu u Sapcu zavrilll fatlrl, lest Ill oaam razreda glmnazlje, k•
5. Zanelll B. Almull. 8 godlna tO. Hlsklla M. Albaharl, t2 godlna
6. Bela Tajtacak, 8 godlna .. 11. Oanllo M. Albahari, 8 godlna ko je u koje vrema blla ustrojana laballka glmnazlja: :.
7. Rlvka D. NahmiJas t2. Lazar M. Albaharl, 7 godina
8. Gospava D. Nahmias. 9 godlna 13. Jostf Almull, tO aodlna $Jcolska 1869/70. Bohor MaciiJih Skobka 1905/08. Joslf Abinun ·
· 9. Raklla D. Nahmlu, 7 godlna t4. lsak Alrnull, 8 goCI1na 1878/19. Avram Maclljlh 1906/ 07. Stan11lav Vlnaver
tO. Bullsa B. Albala; tO godlna 15. Joslf MaciiJah, 10 godlna l11k Maclljah Jakov Maclljeh
11. Klare Muntfas t6. Satl MaciiJah. 8 godlna Nlslm Tartacak 1907/08. . Pavia Vlnterttajn
12. Vez~ M. Flncl, 8 godlna t7. Blklr Testa, 14 godlna . 1884/ 85. Rafallo Fine 1908/ 09. Natan Baruh
13. Rlvka Benbasa, t2 godlna 18. Jakov Testa. 10 godlna 1891/92. .I<Mn Mandl! · DIVld Jeulua
leon Papo
14. Raklla Benbasa, tO godlna
... 19.
20.
21.
Avram Teslll, 12 godlna
Halm Testa, 8 godlna
lzrall Taftacak. g godlna
1893/ 94. . Menahel AlkalaJ
1897/98. Bukle PIJade
1898/99. Emile Alhlnger
1909/ 10.
1910/ 11.
1911/12.
lzrallj Alfandarl
Aler Papo ·
Samullo Javoljev16
Muika deca 22. David Muntlu, 8 godlna 1900/01. Mo!a Av,.,ovte 1912/13.
23. Jelua David. 15 godlna 1902/ 03. Emllo Roaenberg lsalc Etkenazl
' t.'Johanan B. Mandl!, 8 godlna 24. Jakov David. 13 godlna 1903/04. ZMo Pl)ade 1913/ 14. Leon Alkalal
2. Mol8 N. Baruh, 9 gOdlna 25. Bltl Albasa, 15 godlna 21vko Baruh Nlslm Salom
·. 3. Avram J. Avremovlc, t4 godlna 26. Avrem Benarlja, 14 godlna" 1905/08 Alka Papo Juk Alfandarl"

I pored leplh reel Mlnlstarstva prosvete, na kraju ae ave na tome I zavrAIIo. Kon-
cem 1880. godlne, Mlnlstarstvo, odnosno mlnlstar prosvete lzveetlo je Okrutno
naeelstvo u Sapcu da •Minlstarstvo nama niAta protlv toga da jevrefska deca,
pored .srpske Akole, ldu I u Jevrejsku ikolu, rad uecnja svog motcrnfeg fezlkl.
Zato aam potrdlo od op!itlne iabaeke da ona nade potreban lokal, u kome bl se
deca lslrupljala rad pomenute potrebe. No op!tlna fe odgovorlla, kao Ito Je Naeel-
stvu pomato, · da ona nlje u atanju ullinIt! za aada nlkakvu pomoo Zl otvaranje
jevrejske ikole u Sapcu•••. Naeelstvo te posavetovatl pomenute molloce da lllfu
svoju decu I od sad redovno u srpsku lkolu• • • Kad laballka op!tlna bude u sta
nju da podlgne likolu. za jevrejsku decu, onda te Ill I od atrane Mlnlstarstva uel·
nltl ave ito sa mofe u ovoj stvari ulllnltl•.12
' :• ·.' . .
Dvadesetak godlna kasnlja,. krajem 1901. godlne, Jevrejska erkvena op!tlna upu·
tlla je Sudu opstlne §aballke, odnosno Mlnlstarstvu prosvate, molbu da sa u Sapo
cu otvorl lkola za Jevrejslru decu, jar lma preko trldesetoro dace, a takode da se
poatavl I ueJtelj. Posle nelito vile od mesec dana, Mlnlatarstvo prosveta je do-
nelo reAenje da se za ueltelja postavl •G. Joalf levi, a pravlma na platu I stan Ito
lmaju I drugl ullltel)I•.'J •. ..

Verovatno da Je JevreJska !kola neprekldno radlla do prvog svetakog rata. jer je

§kolskl nadzomlk za okrug iiab&ekl dao veoma kratak opls povodom obllaska Jev-
rejske lkole na kraju ikolske 1903/04. godlne: ·Skole crkveno jevrejske op!tlne
osnovana je 1894. godlne. lmala je 17 daka. kofl posle easova u na!oJ redovnoJ
'' lila
" 1610
tt Athlv $rl)ljt: - Fond a.tlnlshu·s tv• prowete. F l&, r·M/1105.
220 M. Jevtle
I ,

..,, ·: ., ·, ..
THE SABAC JI!WISH SCHOOL IN 19TH CENTURY

In the Sabac and vicinity craftsmen'& reglstr for the year 1836 only one Jew Is
listed. In the "register of the lnhabltans of Sabac and their property fur the year
1862" about 25 Jewish families are listed. lsac Alkala], a teacher, Ia emong them.
which feet allows the conclusion that 1 school for Jewish children was operated MEMOARSKI TEKSTOVI
In Sabac those days. It would appear from the documents that the school waa
not 1 regular one and that tha condit ions for Ita operation were not very favourable.
In 1872 Rabbi Moshe Atlas came to Sabac from BJtko. He started 1 school but
It turned out very soon that he had no permission to enter the country and had.
therefore, to leave. After many appeals by which the representatives of the Jewish
Religious Community approached the competent authorities, the JeWish thool
was opened again In 1901. According to tha register of population for that year
over 30 Jewish children were listed. Joseph levi was appointed teacher.
 Wid CENOIC

SARAJEVSKI JEVREJI

CNim hzlvln/em lollm de •• prldrullm uteanlclma NOR 1 druglm .uto-

nme ko/1 au pl••ll o doprlnoau uraJevlklh ltwreje 11 />orb/ u progre•
I o n/lhottom 1tredenj11 u tolu.1 dru(/Ofl wjetakog rete, Clnlm to 11 telnJI
de f1118/ teklt doprlne.. da •• INI zeborev/ latina o lrtveme koJ• au
onJ 11 Zlfednicl ae prlpednlclma ottellh n..:lonelnoatl, • pod rukovod·
•t•ont KPJ. doll u po•lednjem fJ<Iflot/11 woje cjela./11 egt/Jiencije
ltmed11 tlve rote I u tolcu rtwoluclje• .

Svjeaten um da I• fiiiO bzlv•nJ• nepotpuno • obzlrom ne v~8menrko

odatoja"/8 ko/8 "'" dijoll od pomeootih dogtldeje, ne oakuden tloku-
meMeclonJ meterl/•1 lz tog• period• I ne nedovoljoo pouzdlfflOit ~
njenice koje •• z•snlv•/11 ne /Judakont pemeenju.

GENOCID Ito au ga okupatorl I uataAa lzvrllll nad jevrejaklm atanovnlltvom Sar•

Java predstavlja ,ledltn od najdramatlfnljlh 1 naJpotresniJih doga4aja u c:Jelokupo
noj latoriJI Bosne 1 Hen:egovlne.

Prlja vita od htirl vljakl, povlaeafl aa lsprad lpanska lnkvizlc:lja, Jevreji..Safllrdl

au ae zauatavill na krajnjoj parlferiJI Otomanska lmperlje, u MakedoniJI, SrbiJI 1,
najzad, u Boanl I Herc:agovlnll. Ve¢1 broj ovlh Jevreja nastanlo aa u aamom S•
rajevu. Grupac:lja JevraJ•Atkenaza iz arednje I lstOI!na Evrope dolla Ja u Sarajevo
nakon auatrljaka okupaclja Bosna I Hercegovina. U ovom gradu rullfltlh vjera I
nac:lonalnoatl, Jevrejl au flvjell u mlru I priJaleiJstvU, a avojlm marljlvlm radom
vldno au doprlnoaill njegovom napretku 1 ljepotl ljudskog flvljenja. Tu au onl raz·
viii nove privredne I druga dJalatnostl koje au do nJihovog dolaska blla gotovo
nepoznata. ljubomomo euvaju¢1 avoj Apanskl jezlk, ant su usvojlll jezlk, kulturu I
oblfaJa ataroajedllaCkog atanovnl§tva; lstovremeno au osnovah avoje humanl·
tame, proavjatna, kultume. vjerska I druge lnatltuclja, me4u kojlma ae progre-
aivnom 1 humanom ulogom posebno latleu druitva •Matatlja• I •lA benavolanc:lja• •
. ·.·· . '
S obztr;,.;, na to da je atradanja ogromna vaflne Jevrajskog at~~novnt§tva nantjelo
trajan oz1ljak Sara1evu, ukazuje ae potreba da ae pobllia osvljetll polotaj I do-
prtnos nrajavsklh Jevreja lzma4u dva rata 1 u toku NOR I da sa potrall odgovor
na alljade¢1 pltenja: ·

Keko se moglo desltl da pratl oelma gra4ana Sarajeva ostallh naclonalnostl, a ko-
jima au Jovrejl fiVJeh u prl9nim odnoslma, kao I nao~lgted revoluclonamog po-
lcreta bl.lda odvedeno u zatvore 1 logore, a potom ubrjeno davet hiiJada aaru-
224 E. Cengl~

Jevalah Jevreja? KaQ\1 je blo 1 kaUv je mogao bill otpor aamog jevrejakog st•
novniilvll polltlcl genoc1da u u1lovlma naclatlfke okupaclje, I u kojoj marl je lz-
•a!- ljuclaka aolldarnoat prlp8dmka druglh naclonalnoatl za vrijeme na1llja ned
jevrejaklm atanovnlitvom u Sarajevu? rakva pltanja au, vjerovatno, postaviJ&Ii I
at8110Vnlcl druglh gredova I zemalja koje au Nljemcl okuplrall, I u kojlma je naci-
atleko uniitav811je Jevreja tmalo veta 111 manje razrnjere. Kakve au bile podr!ka
1 pomoc aarajevake pertljake organlzaclje jevrej1kom stanovnlitvu u nJegovlm
n11110janjlma da 1e suprotatavl naclonalnom ponllenju I flzlfkom unlitenju? Kakav
je blo cloprlnos 11rajevaklh Jevreja ilegalnoj borbl NOP-a u gradu I u jedlnlcama
..,· :.~.

Naroclnooalobodllaeke vojske? Da II je njlhovo ueeite u NOR moglo bltl masov- ·-·

nlje, 1 od e.g. je to zavlsllo? Potpun odgovor na vetlnu ovlh pltanja nlje mogutno
detl, jer devedeaet odato Jevreja, koJI au bill u larlitu tlh zblvanja, nlje prczlvjelo
rat, a mnoge bltne Clnjenlce o atradanju aarajevsklh Jevreja I o njlhovoj borbl .lavrajl ne prlnudnom radu u Voj-
protlv olcupetora joi nlsu naueno latralene. Polazetl od u1lova pod kojlma su l lv nltkom logoru u SaraJovu t 94 t go-
jell •rajevakl Jevrejl do rata 4 u toku okupacije, I lmajutl u vldu polltlfka I ldejna dins
atrujanja unut8r jevrejske zajednlce u Sarajevu, 01taje da 11 potrafl odgovor na
ova . . . pit8nja.
•
Ol'tn POLOW .IEVIWA IZMEDU DVA RATA

Sft do 1939. godlne, Jevrejl au u Jugoslavljl bill pravno lzjednaeenl a gradanlma

druglh naclonalnostl. Medutlm, ve6ina blviilh jugoslovenaklh vlada tolerlsala je,
a neke 111 I podstlcale, antlaemltlzam kojl su ilrill najreakclonarniJI krugovl u mno-
glm zemljama, PI I kod nas, naroelto posllje Hltlerovog dolaaka na vlast . lzme<lu
*
OBOJ KYnH liHilA
MJEWTEHA WTA"
elva rata u Jugosi8VIJI au legalno djelovall antlaamltakl orljentlsanl lls tovl Nsf put,
organ Ljotlclevog pokreta, zatlm llat ko)l au lzdavall folkadojfarl , pa list Bslkon
ito ga je pred rat djellmlfno flnanalrao njemaekl presblro u Beogradu, list Svo/
HJA M.l(ftK.n. ~~ '3
svome ko)l au nakon pryog av)etakog rata podrlavall reakclonaml poslovnl kru· LfiTABO oPHJEt1E
Otl1~~3 fOLlHHE
govl u Sara)evu, zatlm dnevnl llat Vreme, organ Jugosloven1ke radlkalne zojed-
nlce, odnosno vlade Mil- Stojadlnovlta.

Najzed, ~ltlzam kao lzraz drlavna polltlke ozakonjen je I uredbom vlade Cvet-
loovi6-Maeek u olctobru HMO. godlne pod nazlvom •0 uplau Ilea Jevre)akog porf-
,qo o~nor;ot,EI-bA
jelda za polaznlke unlverzlteta, vlaoklh ikola u rangu unlverzlteta, vli lh, arednjlh.
uetteljaklh I druglh ikol... takozvanl •numerus klauzul• kojlm Je ogranleen upls
daka )evre)ake nacl-lnoatl I llieno prava na dalje i kolovanje dvlje tretlne jaY·
re)ake ikolake omladlne. Drugom uredbom, ·0 mjerama ko)e se odnoae na Jev-
rafe u pogladu obevljanja radnje predrnetlma ljudake lahrane•, revldlrene s u vet
lzdate dozvole I Jevrejlma uakreteno lzdavanje novlh dozvola za rad na tom pod·
rufju privradlvanja.

8 tim u vul trebe 181861 da aa nai!ln !lvljenja 1 drultvenog ponaianja Jevreja u 2. l!lomen-uiote na ku~l Joslpa Fohta
predretnoJ Jugoei8VIJI, PI aamlm tim I aarajevake Jevrejake zajednlce, nl po eemu I ·Bare 6zmo-Foht u Sarejevu
niiU razllkovall od poneianja I nai!lna llvota gredana oatallh nec:lonalnoatl oslm
3. Sara Ozmo-Foht 1 Joslp Foht.
snomak lz 1943 godlne

5 Sofardska slnagoga u Sorajevu.

snlmljena pre drvgog svotskog rota

4. Spomenlk Dnnlelu Ozmu u SoraJc-

~ie rad akad vajara Predraga Hur

Narodnl heroj Povle Stajnor Goranln 6. Rulevme sefardske slnogoge u Sa-

(191S-1944) rajevo

7 Sefardska slnagoga u Sara)evu, posle demoloranja 1941 . godlne
8. SpomeiHIIenora u predvor)u Narodnog unlverzltela ·Duro Oakovlt• u Sara)evu n•
kadalnjo) sefardsko) slnagogl
E. Cengfc 225
l8llika kDje su avojstvene avakoj nacljl u poredenju sa svakom drugom nacljom
To je amo po sebl razotkrlvalo svu neosnovanost 1 apsurdnost vladlne polltik~
, . _ Jevrejlma u godlnama pred rat.
lllortjlkll Je latina de au modeml r.~dnl~kl pokret I KPJ od samog ~etka avog
poatDjenja mjall na felu borbe protlv svlh vldova raslzma 1 naclonalne lskljuflvo-
atl. Tlkode treba naglasltl I ro da stanovnl§tvo ostallh naclonalnostl nlje prlhvatalo
llljere Mtlaemltlzma I da lm so suprotstavljalo. Vrljedan )o pa!n)e blo 1 stav grupe
gre41naklh lntelektualaca Jugoslavlje ko)a Je 1940. godlno posebnom publlkacljom
o.dlla polltlku antlsemltlzma tado§nje vlade. Karaktorlstlfan Je odgovor kojl jo u
CMij publlkacljl tlh sudbonosnlh dana dao Dervl! Korkut, uglednl gradanln Sara·
,leva. kusros Zemaljskog muzoja. Pored ostalog, on u ovom odgovoru kaio: ·Po.
laalej de ae nailm osjoeanjlmo nakaleml antlsemltlz.am troba osu)etltl, jer je to
- atrano. Antlsemftlzom o kome se ovdje govorl unesen Je sa strane. Kod nas,
ukollkD poatojl neko antlsemltskl orljcntlsan, to je on slgumo taksv lz razloga
poslovne konkurenclje. Njihova povlks na Jovejo treba da odvratl pain)u od njlh
aamlh. To je flsto faril)skl antlsemltlzam kojl s momentalnlm nema nlfeg z.ajed-
nltkog. Po svemu je tome jasno do antlsemltfzam kod nas noma korl)ona 1 da on
kod nas nl)e samonlkao . . Spocljolno za bosanske Jevrejo se mole reel da su
onl postall vile doma¢1 negoll ito saml mlsle. Na§ svljot njlh ne osjeea kso neko
1trano tljelo. U druglm zemljama jo antlsemltlz.am festo samo gromobran kojlm
N narodu svraea pozomost a vainljlh problema. All, lpak, moram da lstaknem da
je potrebno da se o jevrejskoj slrotlnjl u Sorajevu I Bltolju vodl vile brlgo negoli
je ro do sada blo slueaj. To slrotlnja flvl vrlo bljedno I lma je vt!e nego 5ro se to
obleno mlsll.• (Na§/ JttVre/1, Zbomlk ml§ljenja na§lh javnlh radnlka, knj lga I, B~
.,.ad. 1940, str. 53-54.)
0 UnCAJU KOMUNI5nC::KE PARnJE MEDU JEVREJIMA
~jlln ekonornakl polofaj narodnlh masa lzmodu dva rata I pojava failztml u
Evropl, kojt je avoje prlatallce stlcao I no tlu Jugoslavlje, doprlnljell su )ai!an)u
utlcajll Partije uopite, pe i na jevrejsko stanovnl§tvo, posobno na jevrejske rad-
nlke, -ladlnu 1 lntellgenclju. No druitvona kretanja u ovom pravcu utlcall su
-ell ruvoj kapltallzma 1 sve veea socljalna doferenclja, kojl su razorlll i tradlclo-
Mine odnoae unutar same jevrejske zajednlce. Dlnamlcl ovog procesa doprlnljela
je I ~ de au ae Jevrejl lzmedu dva rata bavlll gradsklm radlnostimll, da su
tiv)ell gotCMI laklju6ivo u gradu u kome su klasno raslojavanje I, na roj osnovl,
ldeolollca 1 poUtltka deferencljacoja dobljall o§tre razmjere klasne borbe. U tak-
vlm olllllnoetm... peralelno sa utlcajem Komunlatlfke partlje I gra<lansklh polltt6-
ldh l*tlja, blo je prlsutan 1 uttcaj clonlstl~kog pokreta kojl Je, lmajutl u vldu
81redanja Jevreja kroz lsroro)u, kao I praustvo antlsemltlzma u mnoglm zemJjama,
a ~lro pojavu naclonelsocljallzma, svojom ldejom o stvaranju naclonalne Jev·
rejake drfave naatojao de stvorl §to §Ire uporllte medu jovrejsklm masama, PD'
aebno me<lu jevrejlllcom omladlnom. Medutlm, clonlzam nlje mogao postatl tllrnaf
~ 1 aveukupnlh lnteresa Jevreja zato !ro au onl vldjell oatvarenje avojlh cl-
226 E. Cengl6
Jjeva u zajednl~koj borbl sa ostallm nerodlma Jugoslavl)8 na l!ljem 88 l!elu nata
zlla Komunlstll!ka partlja. Narooito znal!ajnu utogu u tom pogledu !mala je jevrel·
aka tntallgenclja koja aa ~kolovata u Zagrebu, Beogradu, Pragu I Bel!u, I u ve61nl
etajala na pozlcijama Komunlstll!ke partija. U tome eu posebno mjesto lmall lstak·
null lntelektualcl kao Ito su dr Marcel Snajder I dr Kalml Baruh, a takode • lsak
Samokovllja kojl je u avom llterarnom djelu oplsao eocljelnu bljadu jevrejske si-
rotin)e. Znal!a)an je blo I ~de)nl utica) stikara Oanl)ala Ozme l!lje )e llkovno atva·
rala~tvo najve6tm dljelom posvefeno teJkom !!vatu iumsklh radnlke u uslovlma
'o!tre kapltallstll!ke eksploatacl)e, kao I utica! druglh jevrejsklh Jntelektuataca,
inedu kojlma au Pavia Gorantn, Oskar Oanon, Jahlel Finer, Emerlk Blum, Sujlca
Salom; bra6a Engel .- ~Jtjas, Slavko I Jo~e,.. ' I
Kao. rezultat naprtjed pomenutih klasnlh, polltll!klh I ldejnlh atru)anja unutar jev-
rejske zajednlce u Sarajevu prlje rata, broj Jevreja rukovode6lh aktlvlsta Partlje 1
Skoja, kao 1 komunlsta koje je Sud za za§tltu d~ave osudlvao na dugogodl!nju ro-
blju, blo je vet! u poredenju a brojem ovlh kadrova unutar ostallh naclonalnostl. Is·
to taka, od dvadeset htlrl gradana Sara)eva ko)J au ueestvovalt kao dobrovoljcl u
!panskom gradanskom ratu bllo je osam Jevreja. · ·
I, I ' , j !1 ' I ' .d j ." -. . '· . i~ .I , . . ,v
·:·!· ·: ' ' ZABLUDE 0 SU!TINI .POLmKE NACIONALsOCIJAUSllCKE NJEMACKE
Prt)e ' ,;_pada· Njemal!ke : ~~- Jugoslavtju, u _svl)estu aa ave vtle 1aznavato atr•
danju·Jevre)a u Njemal!koj, Austrljt I druglm zemljama koje st.i 'Nljemcl okuplrali.
o brojnlm samoublatvlma pojedinaca I cljellh porodlca, u masovnoj emtgracljl
Jevreja lz Evropa u Amerlku I druge prekomorske zeml)e pred najezdom NIJ•
maca. Zabal!ena bosanska provlnctja u c)ellnl, pa I vetlna sara)evsklh Jevre)a, nlsu
mogll pretpostavltl kakva lm atvama opasnost prt)etl od dolaska NJ)emoca. Apoll·
tll!nost I nedovoljna obavlje!tenost u odnosu na njema~kr fa§lzam bile su uool)lve
naroclto kod onlh Jevreja kojl nlsu pratlll nl ita sa zblva u zemljl, nl ita 18 zblva
·u svljetu, I kojl au bill van neposrednog utlcaja naprednog pokreta. Polltll!ko) d•
zorl)entacljl I nedovoljnoj opreznostl l)udl prema au§tlnl hlllerlzrna doprlnl)ell au I
vodetl driavnlcl predratne Jugoslavlje ko)l au ostvarlvall ave tjeln)u aaradnju •
Njemal!kOJ:n, I putem §tampa, radfja I na druge na~fne lskazlvall nak!onost I uva-
!avan)e prema Tre6am Rajhu I samom Hltlaru. Prl tom, gotovo nlko nl)e oi!eklvao
da ~a Jugoslavlja tako lznenadno bltl napadnuta I da ~a njene orubne anage k•
pltullratl za avega nekollko dana. I pored uznemlru)u6Jh vljestl ko)e au a vremena
ria·vrijeme etlzale u Sarajevo da bl dolazak Nljemaca ugrozlo ne aamo ekonomskl
·nego mozda I flzll!kl opstanak Jevre)a. prosjefan sara)evskl gradanln Jevrej smat·
·rao je da mu nlko ne mofe otetl ono ito je po!lteno stekao, a ukollko bl ae I de·
silo da pojedfnca odvadu u Iogar, v)arovao je da ~a ae vratltl, kao ito je blo alui!aj
za vrljeme Austrt)e od 1914. do 1918. godlne.
,' ' 1: • 'H f •' . . .. . ·'
Pvre potpunlje lnformact)e o postupku Nl)emaca prama Jevrejlma u N)emal!koJ,
Austrljl, Cehoslovaekoj f Poljakoj etlgle eu preko grupe Jevreja kojl au emlgrlrall u
E. Cengl6 227
Jugoslavlju I od kojlh Ia )eden broj, ausretljlvo!6u aarajevske jevrejske op§tlne
bfo smjaiten u )evre)ske porodlce. I pored lnformaclja ovlh autentll!nlh avjedoka'
nl prlbllfno ae n11u mogle naslutltl razmjere docnljlh zloolna nad jevrejalkm ata:
novnlltvom. .. .
' '
Poslovnt, bogatljl, bolje obavlje§tenl Jevrejtn nlja vjerovatno lm~ mnogo 11~11~ u
odnosu na ave ono do eega mofe doel ako Nljemac prodre. All, n1 on nlje mogao
slutltl, kao ito nlko pol!etkom 1941. nlje pretpostavljao, kakav monatrouzan plan
unlitenja naroda donosl njemal!kl fdlzam. . . ,, .. , :
PRVI PERIOD OKUPACIJE
Kada IU njemal!ke trupe ulle u Sarajevo I zavale kvlsllniku vlast, za Jevreje je
nmalo atraino stanje, neuporedlvo gore od svlh predvlc!anja. Mec!utlm, tada ae
gotovo vise nlita nlje moglo uclnltl. Sarajevo je preko not! poatalo za Jevreje ko·
tao lz kojeg 18 nlje moglo lz!tl, nltl u njemu itvjetl. .. , ·
U jednom naredenju lz toga vremena, datlranom 24. )una 1941, Cetvrta oru!nl~
pukovntja pile avojim podrul!nlm organlma I ovo: oStanovnlcl Sarajeva mogu p~Jo
Iovatt 1amo sa propuanlcom koju je lzdalo Redarstvano ravnateljstvo u Sarajew.
Zldovl ne amt)u uopste da putuju 1 ako sa kojeg zatal!e sa propusnlcom, treba ga
o odmah uhapsltl, propusnJcu zapll)enltl I predatl javnoj vlastl.• Sez pollclj3k& pro
pusnlce nlje sa, dakle, mogfo nlgdje putovati, a Jevre)l nlsu mogU dobltl takvu pro-
pusnlcu. Malo sa ita moglo poetf61 novcem, jer je predratnl asstav iHnovntCkog
aparata poiJclje blo lzmenjen gotovo preko noel, pa je I najvetl dlo vode~eg poo
llcljakog ~novnlitva dolao aa ltrane. Odlazak u Srblju nlje dolazlo u obzlr po!to
au Nl)emcl I na tom podrul!ju lmaiJ lsi! odnoa prema Jevrejtma kakav je postojao
na podrueju tzv. Nezavlena OrZave Hrvatske (NOH). U okolna srpska eela ntje ao
takode moglo 1~1 zato ito je I srpsko atanovnlitvo bllo lztofono teroru usta!a. Je-
dlnl pravac u kojl au asra)evskl Jevrejl do pol!etka ustanka uplrall avoje poglede
bllo ja podrueja Oalmaclja t Crne Gore, gdJ& ltalljanl ntsu vrtlll genocld nad Jav-
re)lma. Medutlm, ukollko se ponekad I ukazala mogu~noat da ae na llegalan n•
ern nabavl propusnica za odlazak u ltalljansku okupaclonu zonu, odmah 1e name-
tala pltan)e: kako sa restatl od djece, od braenog druga, kako ostavltl stare I bo-
lesne rodltelje, rastatl sa od svega ito je l!ovjek stvarao c ljelog !lvota I po61 u
potpunu netzvjesnoat. All, uprkoa avemu toma, mnogl IU pokuliavall da apa3u saba
I svoju porodlcu po avaku cljenu. Sarno neklm pojedlnclma uspjelo je da sa uz
nebroj- telkoea prebace na podrufje ko)e eu driall ltaiiJ&nl, all su prt tom bill
mnogl uhap5ent. Bllo je 1 poku!a)a po!Jclja de organlzuja takva •b)ekstva•, prl
eemu eu ljudl prl asmom polasku haplenl, oduzrmana lm lmovlna I po skracenom
poatupku transportovanl u logore. Medutim, matertjalnl polofaj ogromne ve61ne
asrajavskth Jevreja nlje dozvoljavao da dodu do propuanlca kojom ae moglo otltl
na podruf)e leola au okuplrall ltall)anl, Jar eu za takav, ee,to problematll!an pap!·
rl6 _t rafena ogromna flnensljska aredstva. . . . : .,. : • ; · , , .· ,
 228 E." Cengi6 E. Cengl6 229

Nakon doleska Nljemaca u Sarajevo, komunlstl I ostall ~trlotl postatl au glavna
metlt udars okupatora 1 njegovlh pomagata. Partlja jll blla u dubokoj Jlegalnoatl;
komunlstJ au radlll ne pripreml orufanog ustanka, m su bill u zatvorlma. U takvlm
uslovlma, Partl)a nija !mala mogu¢nostl da ilrlm 1ngalovanjam masa na pod.
rui!)u grads auzbl)ll gonocld nad Jevrejlma I Srblma. U allenom poloiaju ndll au
all 1 naprednl pokretl avlh druglh zemalja ko)a au Nl)emcl okuplrall lznenadno, na
prepad, I gdje ae takode nlje mogao prufltl eflkasnljl otpor progonu Jevreja.
/11 n : • ; , . ~· · . t \ " , : • tni •· . ; P o · •. •
Vrl)ome od poi!etka okupaclja do potetka ustanl<a predstavljalo ja period ne)vete
nolzv)esnostl, I to ne 118mo za Jevroja nego I za atanovnl§tvo ostallh naclonalnostl.
Ta nelzv)esnost je proklnuta Proglasom CK KPJ u julu 1941. godlne kojlm au n•
rodl Jugoslavl)e pozvanl na orufanl uatanak. kao I Proglasom Pokrajlnskog komi·
tota narodlma Bosne I Hercegovina ko)lm je pozvan I jevrejskl narod u borlxl
protlv za)odnlckog noprljatolja. Modutlm, dok je orublnl ustanak za ave druge
naclonalnostl predstavl)ao. pol!otak orufane borbe protlv okupatore, takve mogUC.
nostl blla je ll!ona /edna tretlna jevrejskog atanovniAtva u Saro)evu: do poeotka
ustanka, i!otlrl hll)ade aarojevsklll Jovreja bllo ja .vet transportovano u logor.
olakbla je Nljemclma da preduprljede eventualan otpor Jevreja 1 prlpadnlka dru-
glh naclonalnostl u vDZJ aa progonom jevrojskog atanovnl§tva. To Je takode omo-
gu¢llo Nljemclma da u neuporadlvo kra6am perlodu f na avlrepiJI nafln nego ito
au to ~nlll na Zapadu eprovedu unlitanje jugoalovenskl h Jevreja, a time i Jev~
ja u Sarsjavu. Dok au aa naclsU u okuplranlm zapadnoevropaklm zemljama barem
djellmleno prldriavall medunarodnlll prsvnlh klauzula o postupanju aa atanovnJ.
ltvom, dotle au na lstoku I na jugolatoku Evrope, narol!lto u elovensklm zemlj ama,
. t, t . • u potpunostl prenebregll pomenut11 pravne norm11 I pctell aprovodltl polltlku potpu-
nog unlttavanja neroda, Te razllke u tretmanu nacl)a na lstoku u odnosu na nacl)e
ne Zapadu nejupeatljlvlje au ae odrazlla u politic! genocide prema Jevrajlma. U
Poljskoj, Jugoalavljl I u okuplranom dijelu SSSR, od eamog pocetka au aprovo-
dene najradlkalnljll mjere protlv Jevreja, a te mjere su 111 avodlle na totalno unl·
iltenje jevrejskog atanovnlttva. Cak je I llkvidaclja Jevreja 118 Z&pada lzvliena u
logorlma na latoku. Najzad, dok au na Zapadu gotovo c)elokupan postupak oko
llkvldacljll Jevreja vrtlle apecljalne jedlnlce Vermahta u aaradnjl 118 Gestapoom,
llkvldaclja Jevreja na lstoku ~zvr!ena je angazovanjem folksdojcara 1 doma¢1h lcvl-
slinga. · . .. · . · , ' . ·· · . · · ·· · ·
' f ,•I • , ." 1 , 1 ~ ' • ,

Zakonske odredbe ko)e je lzdala ustdka vlada au lormalno-pravno legalizovale

: .• ' ;. •) :" . '. SPROVODENJE GENOCIDA NAD JEVREJIMA SARAJEVA progon jevrejskog stanovnl§tva, a mjero pollcljsklh I drugih lokalnlh organa usta!ke
I • otl • • . • . , •• ' •• • ' '. ' ·. • · ' , .. ... .. ' • • ·, • t •,
drfave uclnllll au da flvot Jevreja, do fljlhovog upu6Jvanja u Iegore, bude 1111-
Ocjenjuju¢1 prlllks u ko)lma · )a zapcteo njem&ekl genocld ned Jevre)lma trebo podno!ljlv. . · . , . ' , , . · .. , ' .. " :.. ··. ·. , , , '" "
lmatl u vldu i!lnjenlcu da je blv§a jugoslovenska vlada, u uslovlma postojanja le- ' ' 1 . , .. I ' ' ,1 1 . • , ' ' ) ·l , , ' 111 i

ga!nog ustavnog porotka, uapostavlla logore za komunlste, antffailste 1 neke drugo
protlvnlke reflma. Takode je donljola proplsa na osnovu kojlh au Jevrejl dovedanl
u neravnopravan polo!aj. To je omogu¢llo Nljemclma da ae nJihova polltlka geno-
clda nad Jevrajlma ked nedovoljno obavljeitenog atanovnlitva ahvatl kao produ-
fetak polltlke kakvu ja aprovodlla jugoslovenska vlada u prodrotnom perlodu, a da
njemafka orufana alia sprovodl tu poll!lku u jafoj mjerl uslljed rstnlh uslova. Jato
o
tako, zakljul51vanja pakta nenapadnju lzmedu SSSR I Njemafke lzazvalo [luzlju da
¢a u politic! Tre¢eg Rajha nastatf preokret I u odnosu na Jevreje. Zabunu u tom
poglodu lzazvalo }e I aaveznllitvo Hltlerove Njemafke aa ltalljanlma kojl nad Jell·
rejlma nlsu sprovodlli gonocld. Medutlm, tvrdnja koju je lanslrao sam Hitler, nalma
da au Jevrejl prouzrokovall drug! svjotskf' rot, poslullla je Nljemclma kao povod
da ae, ne. osnovu takve zvanli!ne polltli!ke kvallflkaclje o ulozl Jevreja, prlmljena
sva mogucna nasllja nad jevrejsklm atanovnl!tvom. Ako aa lma u vldu flnjanlca da
je odnos Hltlerove Njemai!ke prema Jevrojlma prolzlazlo lz naclonalsocljallstlfke
ldeologlja na osnovu. koje au Nljamcl rjebvall •Jevrejsko pltanJe• u aopstvenoj
zemljl, onda sa mole potpunlja ahvattll i polo!aj Jevroja u Sarajovu nakon dolaska
.N!J~mac::a. ·.;.;:;: ~ ·· . · ..... ·! ~ · , . :;- .'}. : ·· ' · • .
PosHje kapltuaclje Jugoslavl)e, do koje je do§lo za avega nekollko dana, njena te-
r!torija )a nspari!ana na man)ll podrui!ja I uspostavljenl au kvlsllnikl reflml. U
akladu aa lzvrlonom podjelom · jugaalovenske terltor!je lzmedu okupatora 1 njl-
hovlh lcvlsllnga povui!ene au I nove dr1avna granlce. Ta okolnost, kao f zavodenje
terora I uspostavljanje totalne kontrole ned stanovnlltvom, poaebno nad Jevrejlma,
Plan llkvldacl)e Jevreja u Sarajevu sproveden je u okvlru globalnog plana njlhovog
unl6tenja na podrui!ju Jugoelavlje, odnoano NOH. Unlitavanje j11 aprovodeno u dva
vida: a) ekonomsklm mjarama eva do lisavanja osnovnlll usleva za 11vot; b) putem
tlzleke lllcvldacl)ll. Nai!ln na kojl au ov11 mjera nad Jevrejlrna prlm)enjlvans navodJ
na zakljuiSak da au vrlana prvenstveno aa clljem da se posebnom vrstom nasllja
poWe moo okupatorakll vlastl. Na to ukazuju I postupcl kojl nlsu usmjersnl na
ekonomako I flzli!ko unl§ten/11 Jevreja, kao Ito )e uprezan)e ljudl da bl vukll valjak
od doset tona, Ill poatupc:l prema uglednlm Javrejlma u Pani!evu - da vuku fl.
Iaker u kome au se nalazlll folkadojcarl. Slifan primjar predstavlja 1 skmavljenje
Jevrejskog groblja u Sarajevu koje je jedan od najvrljednljrh apomenlka atar11 jav-
rejska kulture u Evropl, demollrenje jevre)sklh hramova u Sara)evu, Zagrebu, Vln-
kovclma, Beogradu, Splltu, Zamunu I mnoglm druglm mjestlma, kao I raznl vldovl
podstlcanja drultvenog oloia na pl)aCku 1ziOCin. •.. • .. i • ' · • 1 •
I I.. ·: · . . ..... , I•. ,: ,1 ; , • . · ,, · .. I I "
Jevrejl su bill polloljskl evldentlranl odmah po okupacljl. Prema njlma au prlm)ll·
njlvana uvl)ek nova nasll)a ko)a sa nlsu mogla predvldjotl da bl 111 I blagovremano
!: ·.·, . ~ ··•. ..: · · lzbjegla, e koja au aprovodena prema krlterljlma u koJima sa nlko nlja mogao
sna¢1. Oblljelenl znaclma cljl )e obllk, llkovni lzgled, cljenu 1 vellclnu odre<llvalo
pollclja, akonomskl potpuno un!Stenl preko tzv. povjerenlka koje j11 usta!ka vlast
PDstavljala u njihova radnja, a potom prlslljenl da ae aaml lzdriavaju za cljelo vri-
Jeme trajanjn progona u Sarajevu. od aprlla 1941. do aeptambra 1942. Jevrejl au,
latovremeno, ho zajednlca bill lllenl prava ne zaradu po osnovu avoje profeslje I
avoga rada. Nad nJima je zaveden reflm totalna gradanske podredenostl; onl au
 230 E. Cengl~
preko nocl pretvorenl u besplatnu radnu snagu l& najtefe I najprljavlje poslove;
stalno au bill f;zvrgnutl premetaflnama atanova, pljafkl I odvoilenju u logore; nlsu
lmall pravo da ietaju trotoarlma, da borave u parku, da ae kupeju u jevnlm kupatl·
lima, da posje~uju bloskope, javne lokale, odlue na lzlete. Bill IU 116enl prava ne
drl!avljanstvo I druglh elementamlh gradansklh prava. Takoile au bill llienl ~
gu~nostl da sa lljefe u bolnlcama, a kad au odlulll da sahrane avoje najbllze, hap-
ten! au na grobljlma I u~lvanl u Iegore. ··
, I I' :. ' .. •' I oslobodll&ekog pokreta. Medu preilvjellma nalul ae I 120 jevrejsklh gradana
Prl takvlm okolnosWma, za Nljemce I uatasku odrlavu• Jevrejl au flvjell joi )edina
u protlvjevrejsklm fllmovlma I ustekoj itampi koja je objavljlvala antlaemltske
romane u nastavclma, podrugijlve humorlstlfke crtlce, karlkature I tekstove pre-
ntjete lz njemaeke itampa, lskljui!lvo nemljenjene ponllenju ljudskog dostojanatva
Jevreja. ' cfju 1 kojl a duboklm pattlotlzmom I ljubavlju, ujedno sa atasalom ganeracljom
Od aedamdes~t pet hlljada Jevrej~. kollko lh je bllo u predrotnoj Jugoalavljl, 1 ne-
kollko hlljada Jevreja lzbjegllca kojl au lzmedu 1933. I 1939. godlne do!ll (l NJe·
maeke, Auatrljll, Poljske I Cehoslov&eke da bl 111 u5tlt1H od uniA!enja, attadalo /II
leldeset I f11Ur1 hlljade. odnosno 82 odsto. Medu njlma bllo Je od tek rodene djece
do ljudl I ~ene u najdubljoj starostl. Od oko i!etrdesat hlljada Jevreja ne terltorljl
NOH, u usta§klm logortme je stradalo dvadeset lest hlljada, a fetrnaest hlljada u
njemei!kom logoru Ausvlc. Od iesnaest hlljada gradana jevrejake neclonelnostl.
kolfko lh je bllo na podrui!ju Bosne I Hercegovina prlje rata, dvanaest hlljada. oil
nosno 75 odsto, ~lvjelo j11 u Sarajevu, a od ovog broja attadalo je oko devet hiljada.
Jevrejl Sarajeva atradall au u logorlma •Danica• kod Koprlvnlce, u GospiCu, u (().
gortma Kru§i!lcl I na otoku Pagu, u Jadovnu, Jasenovcu, Staroj Gradlscl, Dakovu,
loborgradu, Au~vfcu, Bergen-Belzenu I u mnoglm druglm. Pored aarajevsklh Jev·
reja, u ovlm logorlma atradalo je preko trl 4 po hiljad11 Jevreja aa podrueja ea.
rajevske oblasti I il unutra.§njostl Bosne 1 Hercegovina.
' li ' . ' . .
Cjelokupan postupak oko •rjdavanja jevrejskog pltan)a• u njemaekoj okupaclonoj
zonl NOH tekao je po lnatrukcljama nj amal!kog SS kapetana Franc;a Abromajta
(lskal Slgfrida fen Ka§ea, njem&ekog poslanlka u NOH, ne audenju u Zagrebu).
.·. r · · J : ·i·· . · . . njen amrtu avako ko poma!e Zldove u bjegstw Ill lh akrtva.• Ova naradba usll·
Jedan broj ugladnlh gradana i vjersklh predatavnfka Jevrejske zajednlce uhapsill
au Nfjemcl odmah po okupacfjl Sarajeva; avf au llkvldlranl. Jevrejl tu atrljeljanf
kao taocl I povodom poku§aja da ae flYede dlverzlja 111 aarajevsku leljeznlt:ku
lozlonlcu I prlllkom neklh druglll akclja koje au llVell partizan!. Strljllijanl au 1 avl
Jevrejl komunlstf, skojevcl, almpatlzerl Partlje 1 drugl jevrejakl patrlot1 kojl 111
bill uhap!enf mog aktlvnog rada za NOP; medu njlma au ubljenl Elljezer Perera.
Salam Alballarl I Mer Canon. Po!to au ustaie uputlle cz Sarajeva dvadeset osam
grupa Jevreja u Iegore, Usta!ka nadzorna alulba, Za!titno redaratvo u grad Sa·
rajevo, obavljestlla Je avoje pretpostavljane u Zagrebu, 23. avgusta 1942, Infer·
macljom koja glasl: •Jui!e po podna u 17 aatl otpremljenl au preostall :tldovl sa
podrul!ja grada Sarajeva u aablml logor Loborgrad.• Tim datumom ae formalno
zatvara doslje hronlke o zfol:Jnlma njemal!kill naclsta 1 ·njlhovlh pomagaea ned
aarajavsklm Jevrejlma.
E. Cengl6 231
U zfvotu au ostall onl aarajevskl Jevrejl kojl au prlje dofaska Nljemaca nepustllf
Jugoslavlju I onl kojl au uspjell prBCI na ltalljansko okupaclono podrul!je I n•
stavlli da llegalno deluju, ·a nakon kapltulacfje ltallje nlsu pall u ruke Nljemaca;
utlm Jevrejl ui!esnlcl NOR kolf au dozlvjell oslobodenje, kao I i!ettdesat Javreja
kojl su preilvjell naclstlfke logore. Takeda je prellvjelo okupaclju 150 Jevreja
oficlra I vojnlka stare jugoslovenske vojske kojl au ae nelullf u ratnom zaroblje-
nl!tw gde au aa prlpadnlclma druglh nactonalnostl djelovall u korlst narodno-
kojl au sa tokorn rata odrl!all u Sarajevu I na podrui!ju Bosne I Hercegovina kao
atru6njacl, Ill kojl au !lvjell llegalno. ' · · · , ·.-
Oanes u Saraj~vu boravf oko 1.500 Jevreja kojl au prellvjefl naclstleku okupa·
mladlh, doprlnose ralVOjU Sarajeva I aamouprevnog aocljallstlfkog dru!tva. · · ·
60UOARNOST PRJPADNIKA DRUGIH NACIONALNOSTI
SA JEVREJIMA TOKOM RATA
Solldamost prlpadnlka druglh naclonalnostl aa jevrejsklm atanovnl!tvom do.§la
je uoCI rata do lualaja pri otklanjanju negatlvnlh posljedlca povodom uradbe
vlad11 Cvetkovf6· Maeek o ogranli!enju prava jevrejske djace na upls u arednje I
vile ikole. Zbog toga au naprednl profesorl formlrall poseban prvf razred glm-
nulje u te!njl da ornoguCe jevrejskoJ omladlnl da 11astavl lkolovanje. U prulanju
ova pomocl anguovao ae vellkl broj profesora, medu kojlma: Vojln Gllgll~. Ante
8abl6, ljerka CvltkoviC, Vera I Marcel Snaj~er I Marlja Ken. .
Ta ae pomoC u vrljeme okupaclje manlfastovala u najrull61tljlm vldovlma, baz
obzirl na vaoma atrog11 prljetnje kunama atanovnlitvu druglh naclonalnostl. 0
tome govorl 1 alljede~ naredb• Velika fupe Vrhbosna u Sarejevu koja Je bile
lzlljepljena po gradu 1 objavljena u Sarafevskom novom llstu 14. novembra 1941,
1 u kojoj se pored ostalog kale: ·Bit ¢a predat pokretnom prljekom audu I kill·
jedlla je od pollclje nakon mnogobrojnlh upozorenja nejevrejskom stanovnl§tvu.
Medu ost11frne je i neredba pollcljske uprave od 14. maja 1941. u kojoj ae kala:
•Ntko od gra!lana ne amlje Zldove prlmatl ne konaeenje Ill na duff borav~k u ~vo-
rne~n~ · ·· •
U ~lm mjas~clma okupaclje, u radnjama au aa mogll anabdijavatl avl gradanl
oslm Jevreja, kojl au mogll da kupuju aamo u javrejsklm radnjame I aamo do 10
eotl. Meelutlm, jevrejsklm trgovclma je bllo onemogu¢eno da kupuju robu za evoja
radnje. Uz to. Jevrejl nlsu mogll kupovatl namlmlce nl ne pljacama, nltl ne nekl
drugl naf.ln. Ako bl ae jevrejskl gradanln uhvallo da kupuje hranu n~ zabranjan
notln·, vlastl au mu oduzlmale kupljene namlmlce. U takvlm okolnosturn~,. Jevre-
Jima au prltlcall u pomoC komllje I prljateljl, pa au kupovall z• 11jlh, mada Je lo
bile etrogo zabranjeno. ' ··· · '· · ··
232 E. Cenglt
Partljaq organlmclja Sarajeva pru.fala je raznovrsnu pomo6 jevtejsklm porodl·
cama 1 pojedlnclma kojl au ostajall bez atanova, bez r~ervne odjete I obual, bez
ikakvlh aredstava za flvot. Ta sa pcmo6 ogledala I u aklanjanju pojedlnaca I tit•
vlh porodlca lspred pollcljsklh raclja; u nabavcl propusnlca radl prelaska na I~
Jljansko okupaclono podrufje; u aklanjanju pojedlnaca I grupa aktlvlata pred
prebaclvanje u partlzanske jedlnlca: u alanju pakota jevrejsklm grac!anlma kojl
su sa nalaziU u zatvorlma I logortma. Pojedlnl etanovl Mjesnog komlteta Partlje,
takode au ostvarlvaU saradnju a predstavnlclma aefardska I dkanaake Javrejska
op§tlne radl eflkasnlje zdtlte jevrejakog atanovnl§tva I radl lzvr§avanja druglh
zadataka kojl au lmall cp§U znae&j za NOP Sarajeva. Prt tome au mnogo doprlnl·
jell partljskl ektlvl atl Jevrejl.
u gninlcama uskra~~lh pr~va,' aefardsk8 I uker:uka opiUM au naatojale do
pruie pomo4 Jevrejlma tokom njlhovog boravka u Sarajevu, prt odvoc!enju u to-
gore I za vrljeme njlhovog boravka u logorlma. 0 tome gcvorl praplska aarajev·
sklh javrejsklh op!itiml sa neklm jevrejsklm op§Unema na podrutju NOH. a n•
roflto sa Jevrejskom op§t!nom u Slavonskom Brodu preko tlje au terltorije pro-
lezlll transport! Jevreje za Iegore.
U plsmu Jevrejskoj opWnJ Sarajevo od 27. XII 1941. Jevrasjka op!tlna Slavonakl
Brod plie: •Dvadeset treteg decembra 1941. oko 2D aau aUgao ja jedan mj•
§ovltl transport od 160 mu§karaca I 64D fona I djece. Nafalost. zatoeenJoi au oa-
tall zatvorenl u nezagrljanim uskotr~nlm marvenlm vagonJma. Mu§karcl au ot·
premjenl U Jasenovac, I lena U Elakovo. eekale au do 24. XII do podna na ov•
da!njem kolodvoru. Mi Jm nljesmo mogll nllta dati, jar pratnja to nlja dozvolila.•
Povodom ovog obja§njenja, Jevrejska opitlna Sarajevo odgovara: •Javlte nam po-
tanje o brofu polaznlka aa posljednjlm tranaportcm. Ja II broj od 800 lena I mui-
karaca provjeran, m
ate ga navell po podaclma pratn]e. Po ndem ratunu bllo je
prlblllno oko 1.000 oaoba.• , . · , . ,,. . . .
,.f; ~~ ~ r 1 ., • ! f' , I :' · ( ; " ; j •0
_Jevrejska opitlna Slavonskl Brod .na dan 29. XII 1941, o ovom· tranap9rtu ponovo
pl§a Javrejskoj op~Unl Sarajevo: aPrama lzjavi pratnje, koju uvljek pltamo o bro-
Ju zatotenika, u transportu ja bllo SOD du§a, od eega 160 mu§karaca. No, mui-
.karcl koJI au bill pomljesanl u pojedlnlm vagonlma zajedno aa !enema I djecom,
Jzjavlll au da u transportu. lma oko 1.200 zatotanlka.• • . · .u l
. q . ' : '·
U plamu od 19. XII 1941, Jevrejska op5tlna Slavonakl Brod )llvlja JevrajskoJ op-
!ltlnl Sarajevo: •Za f ldovska zatoeenlka u Jasenovcu, kojl au zlml zeposlanl na
vanjskom radu. na5a omladina lzraduje kapulface, koje . narotlto dobra zastu:uju
ui l, I tople rukavlce. Da bl I vi mogll od raznlh restlova tzradlvatl takva kapu-
ljaee I rukavlce, koje mogu nositl lena, mu§karcl I dfeca, ialj emo vam kroj (§nit)
~o
Jst:lh.• l ":' ' i '·.
' o rr >'.. • 11 · 0
Plsmom od 1. XII 1941, Jevrejska opitlna Sarajevo plie Jevrejskoj op§tlnl Osljek
alijedete: •lvanlfno amo obavlfeJtenl da te 1.300 do 1AOO fen a I djeca, kojl au
bill lntemlranl u Sarajevu u fetlrl zgrade, bill uputenl u Osljek. N!su nam po-
£. Cenglt 233
mate pojadlnoatl • •• Jed1no znamo da je to akup boleanlh, starlh I lznamogllh
1a1111, a naZalost 1 zareza nemlnovno priJ&tl usl)ed te§kJh flvotnih uslova pod
kojlma one flv. ~ 16 dana. Apellramo na vaa da lntemlrlulma poklon!ta punu
p.:tnju. Qel tlh. nesretnlca I bljednfca au uputana . na vas, ka~ na )edina ap•
altlllje.• .. '. a ·:o.. . . • . • ' . .
•.. .·.• i'! ' · 1,-J. ·: .
U avom odgovON, Jevrejska opiitlna Osljek dana 6. XII 1941, javlja JevrejakoJ op-
itlnl Sarajevo: • Trensoprt je atlgao aa 25 bolesnlka. lma dva alueaja upala pluta I
jedan alucaj poremetenog uma . ..~ · ·' : · · '
U pls~u Jevrajake 'apitlna Sarajevo od 22. XI 1941, koje je uputeoo Jevrefskoj
op!itlnl Zagreb, oplsuje sa telak pololaf lntemlraca na alljedetl n~ln: •Inter·
nlrcl o kojlma ae ataramo predstavljaju galerfju bljede ~ nevolje. lma lh na ato-
tlnB aakatlh, uzetlh, alljeplh, dojentadl, ataraca preko 70 godlna. Kratko recenc.
to au lakljuclvo ljudl 1 tene. koje bl trebalo I u normalnlm vremenlma njegovatl.
0n1 lela po podovlma 1 !Iva u tetk1m I nemogutlm hfgljansklm prilikama. N•
lalost, n1 najtela alutajeva boleaU ne molemo za aada Jzdvojltl lz grupe Inter·
nlraca 1 poslat.l lh ku¢ama Ill u bolnlcu.•
Saraj~vska .Jevrejska op§tlne pile 26. XI1941. godlne Jevrejskoj opitlnl Zagreb:
•Saljemo vam ova) posljednjl pozlv za pomo4, jar je u protlvnom katastrofa narnl-
novna. la Uustraclju atan)a napomln)emo da je transport od 600 lena. kojl ae
vratio u Sarajevo. proveo u vagonlma bez kretanja, bez umlvanja, a uglavnom
J bez hrana punlh 7 dana. Kakvo je njlhovo atanja, na traba poaabno oplslvati.•
lake vo4ena u uslovlma cenzura uatdklh vlastl, ova prepiska rjef lto govorl o at·
moaferl u kojoJ au jevrejskl gradanl, dok au jol bill na alobodl, lskezlvall soli·
damoat prema avojlm aunarodnlclma frtvama usta!kog progona. Plsma lstovre·
meno predstavljaju potresan dokument o patnjama, atredanjlma I plemenltostl
, "
1
' , • .. .
1
, 1 , , ,
jevrejskog eovjeq u najte£em trenutku njegove lstorlje.
Naj~d . treba ukazati t na prlmjora aolldamostl koju au NOP I atanovnlltvo hrvat·
aklh k;.jeva lakazlvall Jevre)lma 1 dru!Jim zatotenlctma u logorlma prlllkom b]ek·
atva pojedlnaca 1 grupa logora§a. Posebno treba lstacl uspjeh u vojnom pogledu
rlskantne operaclje prebacfvanja na oslobodenu teritor1ju morsklm putem aa
... , . . ··, . . atoka Raba 3.50D logora§a Jevrefa kojlma je prljetlle neposredna opasnost od nfe·
matkog desanta, a koja je Jzvedena po nalogu Glavnog ltaba NOV I POJ Hrvat·
ske. SpaaiMII'Ija zatotenlh Jevre)a 1 drugl prlmjerl pomott Partlje ugrofenom Jev·
rejskom atanovnlltvu. ueeJ~e JevreJ• u jedlnlcama NOV f u llagalnom radu pred-
stavljaju lz~ bratstva, aolldamostl I trajna povezanostl )ugosroven_sklh Javref:J
sa oatellm narodlma JugoslaviJe. ·
.Svl o,;;· 1 m~gl. drugl vldovt nesebltne pomll41 koju ja atanovnl!itvo druglh na-
i :· : .' : . , 1• •
i ' . I : 1 • , ,:
clonafnostl pru.falo sarajevsklm Jevrejlma, zetlm ilroka alldamost unutar same
Jevrejske zojednlca, te porno4 koju au pru.fall partljska organlzaclja I partlzanskf
odredl, natoelto na podrufju Hrvatske. 1 kcja sa nastavljala kroz rad komunlsta,
 234 E.· Cengl~
skojavaca I slmpatlzera Partlja u logorlma, nlsu na falost bill dovoljnl da H aprt.
Jefe zlo6inl ned jevrejsklm narodom. f:(ad ae ima u vldu okoinost da au aa upo-
rado a progonlma Jevraja na malom gradskom podrufju aprovocllll f progonl ne-
uporedlvo brojnijeg arpskog atanovnlstva, I da au na tlu Sarajeva na udaru oku-
patora I ustda bill avi rodoijubf bez obzira na neclonainost, onda H mofe pot·
punlje shvatltl zbog tega solldamost a Jevrejima nlje dale joi v~a rezultate.
Kad je ave bllo gotovo, kada au poga§ene vatre u krematorljima, kada je blo ubi-
len gotovo I posljedn}l zatofenik JevreJ na tlu NOH, ta kada ja Narodnooaiobodl-
lafka vojska Jugoslavlje osioba<!ala I posljednja prostore nasa zemlje koje je
dliao okupator, deset dana prlje nego ito ta ganerall naclatifke Njernatka pot-
plsatl bezuvjetnu kapltulaclju kojom te bltl okonfan drugl avjetskl rat, vlada
NOH, povlafe~ ae u panic!, donljela je 5. maja 1945. godlne zakonsku odredbu o
lzjednae.vanju u pravrma avlh gradana NOH bez obzlra na rasnu prlpednoat.
Prema ovoj odredbi •prestaje me<!u prlpadnlclma NOH avako razllkovanja prema
rasl. Sva zakonske odredbe kojim ae prlpadnlol NOH razllkuju 1 obzlrom na nt-
anu prlpadnost, kao I avl ostall proplsl lzdanl na temelju tih zakonsklh odredbl,
gube pravnu mot•. To je VJerovatno jedlnl zakonskl alet u tstorljl modemih dr-
~ava kojim jedna vlada •still• prava svojlh gradana koje Je prethodno potpuno obe-
spravlla, 1 potom tlzickl uni§tlla. · . .. . .-
DOPRINOS SI\RAJEVSKIH JEVREJI\ U BORBI PROTIY OKUPATORI\
I NJEGOVIH POMAGAeA U TOKU PROSLOG RATA
Jevrejl komunlstl, skojevcl I elmpatizerl Komunlstlfka partlja predstavljall au zna-
fajan dlo sllnljevsklh kadrova na koje ae Partlja oslanjala odmah po okupacljl
zemlje, u borbl protlv okupatora I njegovih pomagaea, 1 a kojlma je organlzovale
I vodlla oruzanl ustanak.
Ovl kadrovl nestavill au liegalnt rad kao flanovl partljsklh 1 akojavskih rukoiiOd-
. stava, Cianovl Odbora narodne pomott, Clano\'1 1 sekretarl osnovnlh partljsklh I
akojevsklh organlzaclja I aktlva almpatlzera I kao aktivtatl na raznlm druglm zada-
clrna ave dok nlau bill uhap!enl, m po dlrektlvt Partlje upu6enl na oslobocfenu te·
rltorlju. . . . . . . g! llstovl I ~soplsl ko)l au preko slndlkalnlh I partijsklh aktivlsta prodavanl radnl-
Vellkl broj jevrejsklh porodlca stevljao ja svoje atanove na raspolaganje Partljl
I pr\Uao pomot u raznlm druglm vldovlma. Mnogi Jevrejl, ~esto neovtsno od
svoje klasna pr1padnosti, davail su narodnu pomot. U jevrejaklm ku~ma blo je
smjelten Jedan broj ueesnlka ipanskog gracfanskog rata koja je CK KPJ pos!ao
potkraj 1941. godln~ u Sarajevo radl pomotl prl organlzovanju ustanka. Najvetl
dlo zadataka oko nJthovog prljema, smjeltaja 1 boravka u Serajevu, te prelaskt
na oslobocfenu terltorlju, pored ostailh obavljao je ~ian Partlje Monl Flncl. U
kutl Sare Ozmo-Foht, aestre akademskog alikara Danljela Ozma, 1 njenog sup-
ruga Joslpa Fohta, u aeptembru 1941. posllja bjekstva lz zatvora blo ja skrlven
lao Jovanovlt, aekretar PK Partlre z1 BIH.
E.: Cengl~ 235
Kada aam 1943. ponovno dolao ne duznost aekretara Mjesnog komlteta Partlje
u Sarajevo, u kutl porod!ca Foht, zajedno a Cllikom Hajnrlh, atarom aarajevskom
komunlstklnjom, Hrvatlcom, or9anizoveo sam tehnlku Mjesnog komlteta u kojoj
au radlll aaml ukutanl: Joalp I Sara I njlhovl alnovl Vlatko, star It godlna I lvlca
star 14 godlne, kao I njihova rodlca Hanlka Flncl.
PoCelo sa sa lzdavanjem V//asl/ koje au lzlazlle, po pravllu. dva puta nedeljno n1
nekollko atranlca. Glevnl lzvorl lnformaclja bile au emlslje ·Radlo-stanlce Slo-
bodna JugoslaviJa• . I emlslje aavaznlfklh radlo-stanlca na arpskohrvatskom jezl-
ku. U Vljaatlma Je redovno pisano f o doga<!ajlma u aamom Sarajavu. Slu!anle
atranlh radlo-stanlca, blljezenja znae&jnlh vijestl I njlhovo avodenja na konae&n
tekst vrilll amo u prvo vrljema Foht I ja. Kasnlje je ave poslova oko lzdavanja
Vljeatl 1 druglh materljala obavijao Joslp Foht uz po~ Hanlke Fincf kao I ata-
rljeg alna Ivana. Prl lzvlaeanju Vljestl na lapirogratu I prl pakovanju pomagail su
Fohtova aupruga I mladl sin Vlatko, koJI Je povremeno obavljao I pojedlne kurlr·
aka zadatka u gradu. Sara I Joslp Foht prenoslll au ltampana materllaie do dalja
veza, u etan Stjepana Vondraka, krojafa.
Pored Vljeatl, u partljskoJ tehnlcl au ltampanl !eel povodom zavr!etke peta
ofanzlve I oslobodenja neklh gradova od strane jedlnlca NOV, pojedlnl proglasl
Vrhovnog ltaba I AVNOJ.. kao I dokumenti rukovodstva NOP·I kojl eu !mall lllrl
poiltlfkl znae&J.
Ova partljska tehnlka ostala je neotkrlvena eve. do 17. Januara 1945. kad je po-
llclja aaznala za llegalnl red porodlca Foht. lade au uhap§enl I atreljanl Sara I
Josip, njlhov mlacfl aln Vlatko je ubljen u Jasenovcu, dok je atariJI aln lvlcl usplo
u toku pollcljske lstrage da pobegne partljsklm kanallma na oslobodenu terlto-
rlju. Ova porodlca dala ja deset avojlh fienova u revoluciJI, medu njlma I ak•
demskog allkarl Oanljela Ozmu, njegovog brats tau, koJI je kao partizan poglnuo
na Romanljl, I aestru Hanu, uhapiena kao rukovodliac narodne pomotf I i!lan Mjo-
anog komltete. 1 potom atreljana u logoru•
U kutu tlane Partija grafli!kog radnlka Morde Altarca dostavljana Ja pred rat ne-
predna &tampa u vellklm tlrailma: Radn/k, Radn/Cka n011/ne, lena dsnas, kao I dru-
ciml f drugim naprednlm gradanlma. U ovoj ku61 ja Mordo Altarac zajedno ••
avojlm drugom grafil!arom Salamonom Romanom, takoda komunlstom, sada gene-
ralom JNA, 1941. god\ne lzradlo vallk broj kll§ea za tada tlf aktuelne parole:
•2ivjela Crvana armlja•, •2lvjeli na§l partizan!•, •Oolje okupatorl•. U kutl ro-
dltelfa Lonlke I Rudija Musafi)a, ur pomoe avlh i!lanova ova porodlca, lzradlvanl
au lte.nl umetafl ze unlitavanje neprljeteljsklh automobile. U ku61 Mente, Estero
I Albarta Eikemtzlja akrlvao ae krajem aeptembra 1941. godlne Mllutln £lura§ko-
vlt, i!ian Mjesnog komltate Partlje, kojl je pobjegao lz usta§kog zatvora, a potom
1z ova kuea prebafen na oslobodenu terltorlfu. Bllo ja I mnogo druglh jevrejsklh
porodlca koje au pruzale dragocjenu pomot Partljl, medu kojlma I porodlce Erlh.1
Ko§a,. Jaklca Gaona, njegove majka 1 sestre Merica Montrlja, Elljezera, Blanke
 236 E. Ceoglcl
I Jaklce Perera, Monlja Flnclja, Salamone Ramana. Roze, Estere I Hilde Papo,
Aleksandra Albaharlja, Raze Papa, Danke Kablljo, lng. Herberta Krause, Zore 1
Blanke Danltl, Mlrka Tembaha,. Jo1e Engels, lsaka Ozme.- Pavia I Sretka Stajnera-
-Goranina, Nlslma Albaharlja, Mojslja-MIIana Zona, Paule lzrael, Tlnlke I Betlke
Romano, Zore Ser-Aako!il. .·•• ., • : .
Paseban doprlnos dell su Jevrejl komunlstl prl organlzovanju oru1ane borbe u s•
rajevskaj oblasti. Pavle Stajner-Goranin blo ja komasar Romanljakog odreda, o
potom komesar dlvlzlje: nafelnlk ltaba Romanljskog odreda blo je Marie Fllker,
a njegov brat Leon bia je kamesar u Ozrenskam odredu, dok mu je drug! brat,
l'ero, blo komandlr I udame fete Romanljskog bataljona. Sakretar partljske c!ellje
u Romanljskaj eetl 1941--42. godlne bio je Salamon Romano, a jedan od rukovo-
dilaca svlh radlonlca Romanljskag odreda bio je omladlnakl aktlvlst Samuel Kamhl,
sada pukovnlk JNA. Komandantl odreda ·Zvljezda• u odgovarajutlm perlodlma bill
au Ervin Salcberger, sada general JNA, I Oskar Oanon, kompozltor 1 dlrlgent, flan
Savjeta Republlke BIH. Na lstom podrufju, aekretar Okru1nog komlteta Partlje blo
je Nlslm Albaharl, Narodnl hero), sada elan Savjeta Faderaclje, f lja au dva brattt
. I sestra takolfe bill u partlzartlma. ·
U sastavu Romanljskog odreda nalazlla se Sarajevaka eeta u kojoj IU pretelno bill
omladincl Jevrejl Jz Sarajava. U lsto vrijeme, 1941. godlne, Elljas Engel, Narodnl
heroj, ufesnik 'panskog gra<lanskog rata, blo je elan, a neAto docnije 1 naCelnlk
Glavnog iitaba partlzansklh odreda Hrvatske. Na odgovomlm funkcljama u hrvat·
skim partizansklm jedlnlcama nalazila au ae jo!i fetlrl njegava brata: Villm, !gnac.
Mavro I Miea. Jedan od organlzatOfa ustanka u Bosanskoj krajlnl bio ja Samuel
Lerer (Voja Todorovic!), tako<le ufesnlk §panskog gralfanskog rata, komandanl dl·
vlzlje, general-pukovnlk I Narodnl heroj. Moo! Fine! Je blo zamjanlk politlfkog ko-
mesara Osamnaeste hrvatske brigade. Rukovodllac tehnike Pokrajlnskog komlteta
,I Glavncg 'taba za BiH blo je Sujlca Salam, aada pradstavnlk na§e zemlje u lp&-
cfjalizovanlm t ljellma Organlzaclje ujedlrtjenlh nacl)a. Arhltekt 1 ln!enjer Jahlel
Fine! bio je nacelnik Staba VIII korpusa, a Ml§a Danon, 1ada general u penzljl, blo
je naeelnlk Staba I proleterskog korpusa. ·
PrJ org~nlzovanju ustanka ' n11 podrufju Kalinovik bill au vodnlel, ~sno komesari
Ceta, Mento E4kenazl I Sretko Stajner-Goranln, dok au prl organl~ovanju sanitate
u oblasti Han-Pijeska, Majevlce, Okrugliee, Ozrena 1 Kallnovlka, znafajnu ulogu
!mall Oanka Kablljo, Hanlka Altarac, Blanke Oanlti, Markus Ablnun, dr Roza Papo 1
Blanklca Perera. Prvl lntelektualac Sarajlija kojl je atradao prl organl~ovanju us-
tanka na vlsoekom podrucju bto je Slavko Engel, jedan od eetvorfce brac!e Engel
kojl au poglnull u NOB. · · · · ·
ZnaaBjan ia bio doprlnos aarajevsklh aktlvlsta Jevreja 1 u 10liorima,' prt. ~emu
treba ukazatl na uspjelo bjekatvo Emerlka Blume, Morlca Montllja, Jalclce Flnclja I
druglh. Jevrejl kojl nisu uspjell da sa prebaee na oslobolfenu terltorfju earajevske
oblasti, nego lm je pella za rukom da pre<lu u ltalijansku okupaclonu zonu, poallje
e!lga su odvedenl u ltalljanske logore, bill su veoma aktlvnl u polltlfkom organ!·
zovanju logora§a. Kakav je sadriojlmao pollttCkl rad na oatrvu Rabu, 1 u kojoj mjerl
E.~ Cengi6 237
18 rezllkovao llvot Jevreja u ovom logoru od onog u naclstlfklm I ·usta§klm logo-
rima u kojlma au ljudl masovno ubljanl, kao llustraclja moie da posluii Jzvod lz
Jzvjelt1ja Ito ga je partljekl komltet Rapskog logora poslao Komltetu oslobo<!o-
ne terftorlja Blokova 1943, 1 u kame ae pored ostalog ke!a: ·•Aed je organlzovan po
grup9111111 od tr1 do pet Ilea. Popularl!e ae ldeologija NOP-e I partlzanska borba.
LJudl se obavjelitavaju o dnavnlm dogadajlma I lzdajnifkoj ulozl Jondonske vlade.
Vrtl ee akupljanje narodne pomoc!l. Sedmlfno ae ltampaju komantarl o politlfkoJ
altuacljl, a Narodnl odbor rukovodl javnlm flvotom u logoru.• · · ~ · · · ·
Partl)ska organlzacfja jevrejskog logore na Aabu odr1evala )e atalnu polltlfku vezn
ae tntemirolme 1z Slovenlje kojl I U bill zatofenl u poaebnom logoru · na Aabu.
S obzlrom na to da au u logoru Slovenaca postojall znatno nepovoljnl)l uslovl fl·
wta nego u jevrejskom logoru I da IU ltalljenske vlastl sprovodll11 ned SlovencJ.
me razne vidove terore, ' partl)ska organlzaclja Jevrejskog logora dostavljala je
pomoc! u lljekovfml, hranl I od)e61 sl ovena~kl m logora§lma, a tako<le je arganlzo-
vala I akclje aolldamo1tl 1a Slovenclma pred logorskom lleom; te akclfe au 10
lzrafavala u nljemom demonltrlran)u protesta Ill pjavanju revaluclonamlh pjasa-
ma. PoliO ae pretpolrtiVIjalo da 6e ltallja uskoro kapltullrat1, partljs ka I akojevska
Ofglnlzeclja u logoru orgenl~ovale IU kurteve prve pomoc!l koje su pohll<lale omla-
dlnke 1 mla<le fane, a predavaOI IU bill ljekarl logora§l. Ked )e ltallje kapltullrala,
PQiaznlce kursa prve pomoc!l 1tuplle au u portlzanske jedinice kao bolnlaBrke,
a medu njima Je bllo aedamnaest Sarajkl.
Medu Sarajlijama 1 Sarajkema, flanovlma KPJ I SKOJ-a I llmpatizerlma Partlje kojl
au doprlnoslll polltlekom djelovanju u logoru I kajl su nakon respu!tanja logora
oti51J u razne plrtlzanske jedlnlce bill 111 Josip Albaharl t uc!o, Mortc-Moca Kam-
pos, R~a Papa. Ela 1 Babe Samokovllja, Vlado Saleberger, Hajlm levi, lsldor Levi
Kudrci, Anlca Raman~>-Draee, Paula lzraai-Ristlc, Erne Koen-Knezevlt, Lila Levi-C&-
rin, Artlca Flnci-Monttljo, Regina Flnci-Konforti, Mirjana Kort-Papo, Milo Kon,.-lng.
Branko & Ill!, Slda Oanon-Levl, Beba Oanon-Levlnger, Duro Se lel, FIOfa Tolentino ,
Regina Papo.Binonfeld, Regina Ajhen§tajn-Aietanovlc, Marl Kablljo, Regina Aksen·
-Rosanovlt. Sarika Bajnhokar, Alta Majeen-Papo Nede, Vjeko Flncl, Herta Nojmart.
Hanika KAmpos, Luna Papo-Majstarovic, Glzela Klr§nor-Trank, Bjanka Levi-Vagn)al,
Klara Maeoro-Stekovl6, Garda Druker~o1emjakin, Sida Brazii·L81otl. Od logorah ll
logora n1 Rabu oanovan je 1 posaban Jevrejskl partizenakl bataljon u fljl ae sa-
ltilY dob~oljno javllo 107 Sara)lljl. · · ·: ·· · : ,· .•
1
Ked Je dlo ~novnll~ ~rebaCen ~ alobodnu. terlt~rlju u El Sat (Eglpat), mladic!l
Jevrejl lz Sarejeva atuplll au u 1 prekomorsku partlzansku brlgadu. S obzlrom na
to cia IU )edlnlce 1 prekomorske brigade u pocetku fo!11llrane po naclonalnoj prl·
pednoau boraca, to eu t mladi61 Jevrejl f lnlll Jevrejslcl vod Crnogonskog bataljona
ow brigade.. Jevrejskam vodu prlstupUa 1u I dva ltalljanska atudenta Jevreje. Vod-
nlk ovog voda blo je David Stern kojl aada f lvl u Sara)evu. Pored ostallh Sarajllja,
u ovom vodu 1u bill 1 S.mual Altarac Bucl,• Samuel Abinun, Hejlm I Joslf Papo,
•Braco• Alkalaj, Mlrko Fell61 Minco Haler. ·' '·' ' : " · . · " ··: •:•· I • '' 1 · : •·

238 E. Cengl6
Polltl~kl nlvo boraca ovoga voda moia ae nazretl lz okolnostl da au pojedlnl prl-
padnlcl ova formaclje postavljenl na rukovoda¢e duinostl u druge partizansko jedl·
nlca, kao ito je alufaj aa Sa5om Demajom. Posllja kratkog vrame01 nakon Ito je
vod blo formlran, Demajo je postavljen za ZIJT1janlka komesara fete u jednom
alovellKkom bataljonu. Vefina boraca ovoga voda uila je u aaatav I proleterske
brigade. Neld od njlh au poglnull u borbama koje je ova jedlnlca vodlla u perlodu
1943-1945, a ostall au d~ekall oslobo<lenje zemlje na I'UkOVodeflm pololajlma u
Jugoslovenskoj narodnoj armljl•.
Treba lata61 I doprlnoa Mojslja·MIIana Zona, vetera01 radnl~kog pokreta Bosne I
Herc:egovlne, uglednog ljekara 4 javnog radnlka, humanlste, kojl je u Splltu sa
avojom kferkom Paulom, ~lanom Partlje, I auprugom Nadom, u uslovlma ltalljanske
okupaclje organlzovao zdravstvenu atanlcu u kojoj 1u ae pored Jevreja Uagalno
lljeCIII ranjenl I bolesnl partizan! I ueesnlcl NOP u Splltu. Sesnaest aarajevsklh lje-
kara Jevreja koje au zdravstvene vlastl NOH admlnlatratlvno rasporedlle da lljeCe
endemskl alfllls u BIH, takot1e au stuplli u NOV. . . . . , , .. i .
U ,;~,g~I~~J borbi'.
koJu ~~ u ~~robljenltkl~ ~Jnl~klm 1'oflcirsklm lo~ri~ vodili
jugoslovenskf vojnlcl I oflclrl Jevrejl, valno mjeato tmall su aarajevskl komunlstl
lsak Ozmo, Jola Engel, Jaklca Gaon, Marko Srajber I Leon Atljas.
TUKO~E PRI UPU~IVANJU JEVREJSKIH KADROVA
NA OSLOBODENU TERITORIJU
. ., . . . . . . tlvjell u Sarafew mole ae pretpostavltl da bl njlhov odlazak u partizane blo m•
Upuflvanje razervnlh oflclra I lskusnljlh partljsklh radnlka na oslobodenu terlto-
rlju, kao I komunlsta za kojlma je tragale pollcije, poatao je najdellkatntjl prob-
lem od fljeg je rjelenja zavlsila audblne ustanka u aamom p~etku. Pa 1 tl kad·
rovl, mel1u kojfma I lstaknutf komunlstf I rezervnl oficlrl Jevreji, ponekad au da-
nlma morall ~ekatl dok ae ne amanjl vojna 1 pollcljska blokada ne odrec:lenlm
pravclma za prebaclvanje ljudl. TeAko~e oko prebaclvanja na osloboc:lenu terltorlju
postajale au ave vece a razvo)em ustanka, jar au se okupaton 1 ustale ave vile
atabllizovall, upoznaval( lokelne prlllke grads i poja~avali pollcljskl nedzor, tako
da je bllo ave teze napustltl u~e gradsko podrufje. Prebeclvanje jevrejsklh kadro-
va bllo Je neuporedlvo opssnlje zato ito se odlazak u lumu po pravllu obavljao
nocu, kada je za Jevreje poOlnjao pollcljskl Cas. S tim u vezf, vee 14. maja 1941.
objavljenaje naredba Upreve pollclje koja glasl: •Ustanovljano je da veflna Zldova
I 21dovkl, narotlto mlac:llh ljudl, bjefl avakog dana reno ujutro lzvan grade. Mnogl
od njlh, poznato je, pod lzgovorom da odlaze na lzlet, odnose hranu 21dovlma I
Zldovkama akrlvenlm po aellma, kojl au pobjegll ~spred potjere redaratvenlh or-
gana. Ustanovljeno je da 21dovl I Zldovke odnose hranu ~ munlclju akrlvenlm od-
metnlclma. Za veclnu Zldova I Zldovkl zna ae de au promjenlll 1 atan 1 da avoje
novo boravl6ta nlsu prljavlll Prljavnom uredu Redarstvenog ravnateljatva.• U po-
menutom tekatu akrefe ae palnja ostallm grac:lanlma 1 prfjetl atroglm kaznama
avlma onlma kojl pru~e ma kakvu pomo6 Jevrejlma. . . ,, .. ..·
E. Cengl6 239
u toj op§toj hajcl na Jevreje, u uslovlma kad au mnogl aktivlstl NOP-a zadrf•
vsnl u Sarajew zato ito ae ~ekivao nepad partlzansklh jedlnlca na grad, nepr•
lddno au 1 uvljek lznenadno hap§enl ~ odvodenl u Iegore Jevrejl komunistl, sko-
jevcl 1 almpatlzerl, Ito je atvaralo mnogobrojne problema u tekufem radu partij-
ake 1 druglh organlzaclja koflma je Partlja rukovodlla. Kao avjedok tlh dogat1aja
obavezan aam de konstatujem kako mnogobrojna hap!ienja na§ih drugova Jevreja
.po jevrejskojllniJI• nlsu nl u jednom slutaju uzrokovala provatu u partljskoj or-
ganlzacljl. Svl au onl odlazlll u logore I smrt euvajue! tajnu pokreta za flje au se
ciljeve nesebl~no 1 easno borill. Tako je bllo I aa Hanom, Morlcom I Danljelom
Ozmom, aa Elljezarom Pererom, a Bertom Papo t Zorom Ser-Rako§l, teko Je bllo
I aa avlma ostallma. ·
Zbog nepovoljne altuaclje za NOP 1 preovladavanja eetnl~kog utlcaja krajem 1!141.
1 1942." godlna u nekfm jedlnlcama, polltffkl polo~aJ boraca NOV li grade blo je
otelan, pa je, auprotno zvanlenom stavu rukovodstva ustanka, IZ odreda ·Zvljezda•
•RomaniJ•• 1 ·Kallnovlk• vrafen u Sarajevo lzvjestan broj Jevreja I prlpadnlka
druglh neclonalnostl kojl au dljelom pall u neprljateljske I'Uke I stradall. Takoda
treba konstatovatt da su u ~etnlfklm pufevlma prlllkom kojlh au llkvldlranl pofe-
dlnl komesarl partlzansklh Jedlnlca, flanovl Partlje, aktlvlstl ~ partljskl slmpatlzerl,
Jevrejl komunlstl gotovo po pravllu bill na udaru I zbog svofe naclonalne prlpad-
noatl.
lz raspolotlvlh podataka mote se zakljufltl da je lz Sarajeva otlilo u partlzansk~
Jadlnlce oko fetlrl stotlne Jovreja. lmajuel u vidu op§te uslove u kojlma su Jevr&Ji
aovnljl da odmah po okupacljl nlsu otpremanl u logore, da su postojall povoljnlfl
uslovl za upuclvanja ljudl lz greda 01 oslobodenu terltor~ju ~ da ~etnlfkl utlcaj
klajem 1!141. 1 pofetkom 1!142. godlne nlje otazao normalan _razvoj ustanka.
IJ:
' ' •
UMJESTO ZAKUUCKA
·~ . . ' ' . ' , . .
Na pltanja poatavljena na ~etku ovoga teksta bllo je mogueno dati jedlno_one
odgovora kojl au aadrfanl u prethodnlm poglavljlma. Najzad, na kraju, umtesto
ponavljanja neprljed lznljetlh konstataclja, obavezan aam da kao Jedan od ufesnl·
u NOR kojl ae borlo 1 di'Ugovao sa graelanlma Sarafeva Jevrejlma, t anima kojl su
bill komunlstl 1 onlma kojl to nlsu bill, zavrJim avoje kazlvanje slljedeelm rl-
jeflma: ko god se bude odlu~lo da ozblljno prou~ava bllo koja podi'Ufje ljud-
akog atvarala§tva 01 tlu Bosne 1 Herc:egovlne za posljednja fetlri vljaka, on
ne mole mimoicl rezultate vltalnog I nelmarskog duha Jevreja. ne maze a da
nc zakiJ~I da au tl rezultatl bill velikl I da lmaju trajnu vrljednost. Medutlm,
najnezaboravnlje vrljeme prlaustva jevrejskog stanovnl§tva na ovom tlu ostafe
perkld u kojem au njemafkl fa§lstl osudlll na smrt sve Jevreje avljeta, a
time I Jevreje Sarajeva. 1 kada au tl na amrt osuelenl ljudl, ne prlznajucl amrt,
kao flanovl KPJ, kao Clanovl llegalnog NOP, kao partlzanskl vojnlcl, kao ko-

240 E. Cengl6
mandantl I komandirl, kao polltU~kl komesarl partlzaneklh jedlnlca, neaabitno
davall IVOj doprlnos naporlma alobodoljublvog tovjel!anstva prf konatnom ale-
manju njematkog fdlzma. A onl koJI nlsu lmall tu eretu da ee aretnu na
bojnom polju a vojnlclrM neclstltke Njematka I vojnlclrM njanlh pomagal!a,
borbu au nastllvljall u logorlma kako au mogll I dokla au mogll. Pa I kada
eu bill lllenl I posljednjlh uelova za bllo kakvu borbu, onl au neetajall u kre-
matorljlma Aldvlca, Trebllnke I ko zna u kojlm ava fabrlkama amrtl okuplrMe
Evrope. Onl au ubljanl u Jasenovcu, u Jadovnu, na beogradskom Sajml!tu, u Jajln-
clma kod Beograda, u Loborgradu I u raznlm druglm mjestlma masovnog ltrade-
nja I umlranja na podrutju poroblj- Jugoslavlje. Onl au poatall dlo monumental·
nog spomanlka lest miHona Jevreja Evropljana kojl au avo}om 1mrtu, zajedno sa
avlrna kojl au pall u borbl protlv falizma u drugom lvjatskom ratu, doprlnljell da
111 do kraja razotkrlje najva61 I najstralnljl zlotln avlh vremena Ito ga )e potlnJo
njemai!ld fa!lzam, I time aaddnjlm I buduClm gen11111cljema ostlvlll trljno up!>
zorenja da mje na branllcu ljudska 1loboda I doltojanatvtl. '.
. ·.· I·
Summary
fud CENGIC
' I t '
.•
,:
·' ..
THE SARAJEVO JEWS
The author ·of this writing wu Secretary of the Sarajevo Local Committee of the
Communist Party of Yugoslavia In 1941 and again In 1943. Ha had many Jews
among his friends and It Ia tMrefore that ha volunteered to contribute to the
efforts aiming at keeping alive the memories of tha membera of the Sarajevo
Jewish Community who, although made to perish during the war, have lett behind
what will remain a permanent Imprint of thelra In the fabric of the city's aocial
life. Ha also wishes to bring back to memory the contribution of the Sarajevo Jews
to both the victory over the Invaders end their accompllcea end the stnrggle for
social progress. ·.. .. ,
Having been expelled from Spain nearly five centuries ago a gre~t number of the
Sephardi Jewa found shelter In the Ottoman Empire. Quite a few of them settled
In the Balkan• and aome In tha city of Sarajevo. Although tMy ramalned attached
to their Spanish language, to their old custom end culture, by tMir jovial m1nners,
franknesa and human approach thay did succeed very aoon to be accepted by the
local population and made many frlenda In no time. Hardwori<lng u they wera
they earned en honest living, but more then that they considerably contributed to
the development of the city. ,... .
II
I
I
I
~
I
E. CengiC 241
I
I
Although, aa far as their legal atatua was concerned, they enjoyed the aame rights
u ell the other ethnic groupe between the two world wars, when Hitler came
to power In Germany the Yugoslav Government, too, started to Introduce dlscrl·
minatory legal measures against the Jews. . · .
I
The powerful process of social differentiation which under the Impact of c:epltallat
development gained wide ground In the world between the two wars, did not by·
pass the small Sarajevo Jewish community either. Small es It was, the community
I had In Its ranks a considerable number of progressive minded activists and mem-
l
[
bers of the Communist Party as wall. When the Nazis came to rule the city,
members of the Communist Party, together with all the other progressive minded
activists, Including the Jewish group, created In tha city the nucleus of a wld&-
I spread underground network. On July 4,1941 when the Communist Party of Yugl>
slavla Issued Ita historic appeal calling upon the people to start the uprising the
Jewish party members. Communist Youth members and all the other Jews Imbued
I\ with patriotism, readily responded to this appeal, bore their share In the organl·
zatlon of uprising. joined the fighting partisan units and took upon themselves
rneny responsibilities 11'1 the liberation Army and In the new people's administra-
tion In the liberated areas. In 1941 five hundred Sarajevo Jews joined the
Peoples' Liberation Army.
£afore the start of the uprising a number of Jews succeeded to reach the areas
occupied by the Italians, the many obstacles of auch Illegal movement notwlth·
atandlng. After the capitulation of Italy these Jews, too, joined the units of the
Peoples· liberation Army.
lhe Nazi policy of genocide took the life of 80.000 Yugoslav Jews. Of these 9.000
were from Sarajevo. From the very day the Nazis eat foot In Sarajevo the Jewish
population of the city was deprived of all civil rights, They were denied any chance
to earn a living by work, they could not own property, they were not allowed to
get proper housing, to move around In the city, to buy food and otMr necessities
of life on the market, to make use of the health aervlce, etc. Moreover, they were
forced to do the most difficult physical work without any pay.
Laws and bylaws were enacted which exposed to severs punishments, Including
the capital punishment, all those who would dare to offer any help to the Jewish
population. And yet, the Sarajevo citizens of all nationalities, Including the Serbs
who themselves were victims of the Nazi genocide policy, and particularly the
S11tajevo Party organization, did not hesitate to offer such help as was possible
alevlatlng thereby the hard destiny of the Sarajevo Jews. Also during thosa difficult
days the solidarity of Sarajevo Jews mari<edly demonstrated Itself, as did the
solidarity of all the other Jewish communities on the territory of what then
pretended to be tha Independent State of Croatia. This deserves special emphasis .
IS the Jewish communities In Sarajevo, Zenlca, Travnlk, Mostar, Slavonskl Brod,
Zagreb, Split and the other smaller communities were practically without financial
242 E. Cengl~

m..ns and hsd. therefore, to Invest great efforts to be able to help those In great
need. Moreover, German and Ustashl commissars supervised the activity of Jewish
communities which made It nearly Impossible to be of help to anybody.

Mo•t of the Sarajevo Jews who have left the city In good time and joined the
Liberation Army. and those, too, who did so after having reached the territory
occupied by the ltallens did survive WWII. Fortunate were those, too, who found
themselves In countries outside the reach of Germens, as were those. mostly phy·
slcans, who were engaged In a project Initiated to errsdlcate endemic syphilis and
other contagious diseases from the territory of Bosnia and Herzegovina. When e
chance offered Itself these Jews, too, joined the Liberation Army Some of tho
Sarajevo Jews spent the war years In Germany as prisoners of war. After the
war they returned to their liberated country.

Today about 1,300 Jews live In Sarajevo. They are active In all walks of the city's
soclel life and their contribution to the development of Sarajevo and of the Yu·
goslev community as a whole Is being rewarded by high appreciation.
Mtrl JOVANOVIC

•WIR PAC KEN, WIR AUSPACKEN • , .•

TRAGICNA SUDBINA JEVREJA IZBEGLICA U SAPCU 1941 • .

Senfm• onfh lco/f au d•lf .vo}e llvote u nedl!av.Un•koJ borbl alobodt>-

/Jublvfh naroda prorlv l•lfzm•. n.}vet!eg neptiJIIe/f• ~Otlttannv• I
e/obode /Judske /f~alf.

SILO JE LETO 1939. godine. Mlln je vef devet godlna pun korova, krh od clgala
I fiVO!<!a. U utrobu mu je atlgla I krovna konstrukclja od koje ae zar<!allllmenl pleh
uvlja na vetru I luitanjem unosl atrah u ljude. A sad po ceo dug! letn)l dan, maj-
atorl popravljaju davno lzgorell I napulitenl mlln, vlasnl§tvo pokojnog Jakova Vuko-
aavljevlfa, vlnerakog trgovca, u ullcl Janka Vesellnovlfa broj 7 (sl. 1). Uzldan je I
poljskl klozet sa eetlrl kablne.

P111a kufa do mllna je dom pokojnog Vase •Andollje•, muzl~ara, a do nje )a kufa
gazda-Ou§ana Lesklfa, trgovca.

Prrea ae kako u mlln treba de se usell )edna grupa Jevreja, lzbegllca lz Befa. No-
vast koja je lzazvala vellku radoznalost. Majstorl rade, a prlfe o predsednlku cp-
!tlne krufe uflcom, pa I cellm gradom. 0 novom predsednlku pronase sa najpro-
tlvrafnljl glasovl. Gospodln doktor prava Mlodrag PetroviC! mnogo vall Jevreje, pa
hOCe da lh nasefl u nat grad. Drugl sa opet pltaju zar mu je malo §abafklh Jevraja,
pa mu trebaju jol I ovl koje nlko nlje hteo de prlml u Jugoslavljl, jar au sa ljudl
bojall reprasallja Hltlerovlh prlstallca. Trafl au prlfall da on dobro pozna)e Jev-
reje kao ljude, l§ao je zajedno a njlma u lkolu, pa lh cenl, a naroerto dcktora AI·
fred•Batu Koena, I ne mofe da lh ne prlml. ·

Grattan! au oaudlvafl, a nekl I odobravafl oval Petrovlfev postupak, 1 opltlnskl

odbomrcr au ae !allll Oragl§l Cvetkovlc!u, tade!njam predsednlku vlade Kraljevlne
Jugoalevlje, na 811movolju koja C!e ae odrazltl na gradane I grad. Kao p111o latlcall
su akonomskl trenutak. Cane flvotnlh namlrnlca skcCIC!e kad ae tollkl !judi ko)l
lmaju pare alagnu u grad kojl ja tada !mao oko 16.000 stanovnlka, a naJieftlnlju pt-
jacu u zemljll .. . . .

Zatlm kru!e prree da tl nesretnl ljudl mogu donetl zarezne bolestl, jet onl ~ee
dule vreme u Kladovu i:ekaju na llepovlma tralllltnu vlzu od Rumuntje kako bl
P•!lko Cmog mora atlgll u Palastlnu. Od Engleza nlsu doblll dozvolu za useljanje
u Palestlnu, po§to Je ona u to vreme blla pod protektoratom Engleske.

246 M. Jovanovl~
Posla prlpajanja, anlilusa. Austrlja Nemal!koj 1939. godlne. negde pol!etkom jesenl
prlspell au llepovl na dumruk. Reka od 1.300 ljudl, !ada povljenlh pod teretom,
gazl po pra&lnl pored rabadfljsklh kola natovaranlh ranclma I dobro upakovanlm
balama. Na balama aeda deca, a pored kola ldu ljudl I fene, prldrfavajutl decu da
ne spadnu a kola koja au snazno truckala po turskoj kaldrml, Iagana ae kre~ull
prema Balru. Oblak praline aa obavlo oko njlh. Jzme§all au sa !judi, konjl I kola.
ljudl beze od oluje, klla, bela od sunca, beze od dulmana. od zla, beia od zverl
koje su atavlle okrvavljene llapa na veelta atradalnlke jol od Starog zaveta. Dolfi
au bel!kl Javrejl u Sabec.
Stenovnllltvo na!ie male ullce u to vrema bllo je uglavnom dvojako: Srbl I Slovencl,
a bllo je I Clgana I Ruse amlgranata. Nab ullca je alromalna, all u poltenju ovde
nema alroma§nlh. Ove-trl kula Slovenaca podlgle au sebl bogomolju. Svl pod·
jednako radoznall: atarl I mladl, vellkl I mall, lzl§ll au na ullcu I, ledlma oslonjenl
o tarabe, razrogal!enlh oeJju posmatrall grupe ljudl praplanullh I znojavlh Ilea.
lzgledaju kao da ae nl na koga ne !jute. Ill ae to tako tlnl nallm dobrooudnlm 1
prostodu§nlm fenama koje au odevene u clcane haljlna prako kojlh au prlpasala
dobro u§tlrkane I Jspeglane kecelje. Na glavl povezane marama: boje prema godl·
nama. Starlje fane au noslle marame koje au !mala crna polja a bellm cvetlllma
Ill boblcama, a mlada su lmele kosu oee!ljanu u pundu.
Pred mllnom va§ar. lzme§ala sa bela I erna bosonoga deca. Radoznalo gladaju kako
masa ljudi avlh doba, od odojCadl u majelnom narue)u do atarljlh, mlmo, u redu.
bez galame, sa avojlm prtljagom Iagana ulazl kroz: kaplju u prostrano dvorl§te
mllna, umorno sada na ranee I ndto Ceka.
..: , 1 .
Cudno ja bllo pona!anje tlh ljudJ ~· ave one ko)l au lh posmatrall kroz flpkanu
fli!anu ogradu. Svak ja blo spreman da ukafe gostoprlmatvo stranclma. Pelto 1u
pro!JI mlln, neko od posmatraea glasno uplta jednog atarljeg brkatog rabadll)u:
oGde ~ete?• On je odgovorlo Jjutlto de ovu grupu vozl u Oonjl lor u !ltarake m•
gaclne Drage To§kovll I magaclne Pra§ke banke. Banke Je !mala fllljalu u Sapcu.
pa lh Ja prodala ! Jtarskom trgovcu, Rlhardu Frellhu Jadnom od naJjaflh akclonara
banke kojl ja u to vrama !lveo u Baogradu. Ovl magaclnl sa nalaze na kraju Popo
-luklna ullca I val au bill prlpremljenl ~a ameltaj. ; . · U mllnu I magaelnim•prlhvatlll!itlma nlja bllo dovoljno flvotnog prostora, pa su
Oobrodrie~l Covek u kratklm pantalonama I gojzerlcama atajao je u dvorl!tu mllnl
I proz:lvao cele ponodlce, brafne parove, aterlj11 !jude, fane, mladlla 1 devojka. Na
drvenlm atapenlcema na ulaz:u u mlln lz dvorl!ta atajao je razvodnlk 1 na nemaekom
objalnjavao kojl apret I kojl krevet lm je odreden. U amlraj aeptembarskog 1unca,
u aavtianom redu, smelteno je oko 500 duia, a potom je dvorllte opustalo.
Eto. tako au Jevrajl. emigrant! atlgll u Sabae, nezapaienl 1 nezabelel~nl i!ak nl u
aplsku lzbegllce, nl uvezena robe groslatleke firma •Ristlt 1 Mllolevl~· u Skull·
~avo) kull, dakla nl kao lice nl kao atvarl. 21vl, a nlsu ilvl.
U prlzemlju, koje ja u stvarl vlsokl parter, nalazlll au sa drvanl krevetl na sprat
Sredlnom duga I avella proatorlje nalazlll au ae atolovl. Garderoba Jzbegllca blla
M. Jovanovl6 247
ja' uglavnom spakovana u koferlma kojl au atajall Jspod krevata. Na latoenom zldu
bllo Je nelto naplsano na habrejskom jezlku. Nakollko pajzaza Jspod toga naplsa
pnedstavljall au glavnl ukras. Odmah bllzu glavnog ulaza u ovu prostorlju nalazlla
sa vellka pet napravljena od plahanog burata. eunak je blo proturen kroz prozor.
Clm ae retko ked lzvljao aem kad je bllo veoma hladno. Drvenlm 11tepenlcama lllo
sa na prvl I drug! sprat. Patoa ja uvek blo orlban I Ctst. U caloj zgradl ae nlja
Jo!llo. Jednom 11am pita!a mladl~a koga 11mo zvall Pupa zatto 11e prostorlje ne greju.
Odgovorlo je da ja kod njlh lepo. Pltala sam 11e kako mofe bltl lepo kad je unutra
hladno. U faljl da ml objasnl njihova uslova flvota dodao je da je ovo dobra, jar
mole bltl I gore. Covek mora da ae naueJ I prlpraml za ono najteze. Menl je to
njegovo objalnjenje bllo nashvatljlvo, jer sam blla devo)i!lca I nlsam poznavala
surovoatl !lvota. Tek kasnlje ml je bllo jasno za!ito tl vrednl ljudl nlau napravlll
nljadan dimn)ak na mllnu.
..:a aradint dvorl!ita nalazlla 111 iltela koju su Javrajl kasnlje adaptlrall ia malu
ambulantu. levo I desno u praveu kaplja bill su naalonl pod ko)Jme au sa nalazlle
vallke kace za tljlva. Na kraju dvorl§ta nalezlla ae pecara aa rakljsklm kazanlma.
Pocara ja aeda alullla kao atolarska radlonlca. Nasred dvorllta blla je pumpa, a
pored nje faloana vrba.
Mlln je' za mene blo ogromno flvo allkarsko platno na kome je avakl fltelj. be~
palata 1 kltlce, sllkao deo ravoluclja protlv neljudskog. Ovo llroko platno revel"'
clje prldobllo me je tufnom ljubavlju ~~~ Covek1 kojl ae borl I atrada.
Magaclnl na kraju Popoluklne ullce podlgnutl su pre prvog avetskog rata. Prve
zgrada duga oko 15 metara, sa crnlm gvozdanlm ulaznlm vratlma. povazana je a
drugom sagradenom na alovo •g•. koja ja Is to tako !mala ulaz sa ullce. Zgrada
au apojane jadnlm prolazom. Na avaklh tetlrl·pet matara bill su prozorolll 1
gvozdenlm kapelma kojl au otvarenl da bl se p!enlca bolje au§Jia. Magaclnl su n•
menskl koriltanl ave do 1939. godlna. a tada au u njlh 1maAtene lzbagllce. Ove
vellke prostorlje, alabo osvatl)ene, 1 drvenlm nosaeJma kroz sredlnu, povazane su
drvenlm stapanlcama ae meduspratom I potkrovljem (sl. 2).
ljud! postapeno potell da napuliteju nulnl ameltaj I da sa nastanjuju po prlvatnlm
kulama u gradu. Nekl su odlazlll u okolna sela. u Vellku Vranjsku I Javremovae.
Uglednf domalln Dragll Adamovlt, zamljoradnlk 1z: Javramovce, prlhvatlo ja sad-
more atranaca I amestlo Jh u jednu sobu u avojoj ku6!. Ovo gostoprlmstvo u rod·
blnskoj zadruzl govorllo je o vellkom poverenju prama napoznatlm ljudlma. Onl au
to poveronje opravdall avojlm drfanjem 1 odnosom prame domalfnu I njegovlma.
Za Vreme dok au flvall u Adamovllevoj kull nastojall au de lm svojlm radom poo
mognu u poljsklm poslovlma, zbog taga au Jh domalln I njagovl ukulanl volell I
canlll. Jedan od ovlh Javraja blo je Slm krojae. Oomafln mu je dao na poslugu
avoju ma§lnu I time mu omogutlo da zaradl z:a flvot. Do!ljacl au govortiJ nematkl:
all Jezik nlje blo prepraka za uapoBtavljanje prlsnlh meduljudsklh odnoaa,,Onl· kojl
au Oti§IJ u Vellku Vranjsku bill au ame§tenl u vtll predsadnlka opitlnB•h~>o·or.l ~ ~ o!
 248 M. Jovanovl~
Jnaee u prlhvatlllitlma, Jevrejl au aa hranlll ko/ektlvno na kazanu. Danl au prol•
zlll, a llvot I tad fludl u mllnu, u vellkoj mnogoljudnojjevrejskoJ porodlcl, odvljao
ae u aavtienom redu kao u ko!nlcl, mada lh je bllo lz Namaeke, Poljske, Cehoslo-
vaeke I Austrlje. U njlh au kom!ilje gledale aa l!udenjem. Medu njlma ae ne zna
ko ja profesor, ko trgovac, ko atolar, lekar: kod njlh aa znalo Ita, kad I gde ko
radl.
U dvorlltu, u blv!ilm malilnsklm prostorljama mllna, blla ja ameltena kuhlnja, Hrana
je spremana I deljena avakog dana. Onl kojl au atanovall u mllnu: mladlfl, devojke
I bral!nl parovl bez dace, bill au zaduzenl da donoae flvotne namlrnlca sa pi/ace,
da l!!ste vofe I povrfe, prlpremaju hranu, peru kazana I betonskl patoa u kuhlnjl.
Sve ta poslove radlll au zajednlfkl mu§karcl I fane.
Ealr ja llZiveo. Sa avlh atrana llapca - lz Donjeg iota, aa Kamleka, lz Rabad!lluka,
Sanlnog lora - Jevrejl au do!azlll u mlln po hrenu. Po kill, anegu, auncu, vetru,
kako bl ko prfstlgeo, atao bl u red, uzlmao hlab I hranu, odlazlo u trpezarlju, aedao
za atolova, jao bez rel!l, j&r au ae grupa atalno amenjlval&. Nekl au odnoslll hranu
u avoja preblvall~ta u gradu.
Jasen ja poodmakla, drva ponestalo. Nekollko dana, prolaznlcl sa vra~aju lz mllna
sa hlebom u torblcl I praznlm porcljama. Jednog dana vldesmo puno dvorl!ita konj-
aklh I volovsklh zaprega natovarenlh drvlma. Red kola otegao ae lspred mllna ave
do naie ku~e. · sam znala davojku koja ja veoma lepo pevala I avlrala na glterl. Na ovoj prlredbl
.:_ Oda.kle vueeta ta drva? - upltah jednog aeljaka.
- lz Dr8Zine lume."
Nlsam ga ruumela, ~ on ,;1 objasnl: ·
- 1z Vranjske. Drafln aln Mile, predsednlk opltlna, pogodlo je ljude lz aela kojl
au poaekll oko hektar lume, a ml e~ dovukll. Jesu II ovo Jevrejl?
.:._ Jesu __: ~dgovorlh.
- Znafl, on je ~jlma prodao, Drva au bukova, all elrova, pa dok aa na osu!ia tel~
fa goretl. . · Uveea au mladlcl I devojke !ietall na korzou I sklapall nov's poznanstva. Odlazlll
Svakodnevnl ausretl na ullcl aa Javrejlma uslovlll su medusobno pozdravljanja,
bez obzlra na godlne etaroatl I poznanstvo. U pol!atku amo sa pozdravljall kllma-
njem glave, a kasnlje na nemefkom, Kako je vrama odmlcalo, taka au 1 nala kom-
llja nauelle da pozdrave Ill odpozdrave ne nasam jezlku, a posebnlm naglaskom
. kojl Ja uvek blo proprafen sme!lkom, jar su bar ne!ito naul!lll od dobrlh suseda,
kako au kesnlje l!esto govorlfl. U na§oj ullcl, avak lm je aa lstom ljubazno5~u otpoo
zdravljao. Vldelo aa da au zadovoljnl, )er au uspall da uspostava prve kontakte
aa atarosedeoclma. · . · ·
M . Jovanovl~ 249
_ VI gee? - u prolazu me je bojailjlvo zapltala omanja crnomanjasta devojka.
Zvala sa Edlta. · ·
- Gut - odgovorila sam samo tollko, jar gotovo viAe nlsam nl znala. Bllo ml je
lao §to sa Edltom nlsam duie rlu:govarala. Te§lla sam aamu sebe da ne znam ne-
mafkl, A mofda je ona ielela da uel arpskohrvatskl.
U toku oktobre I novembra, mnogl Javrejl ve~ au se bill amestlll po prlvatnlm
kuUina u g,.du. 21vot ea smlrlvao u mllnu. lzbegllce au sklapala poznanstva I
prljoteljstva. Sefam ae )edna vltke mlode lena koja je davala e&sova halala mojoj
lkolskoj drugarlcl. Sa njom ja Olga Call~ spremlla jadnu baletsku tacku za aveto-
savsku ikolsku prlredbu. Neke gospode Jevrejke odlazlle su u takozvane bolje ku~a
u kojlma ja neko govorlo nemal!kl I vezla su goblane. Pril!alo ae da ja pat·Aest
vezllja lzvezlo Tajnu ve~eru za dva maseca.
Starlja fluda aretala aam na ullcl a knjlgama koje au uzimall lz llabacke l!ltaonlca;
uzlmall su knjlga na francuskom I nemackom. Nekl au obavezno odlazlll u blbllo-
teku da i!ltaju ltampu na stranom jezlku kako bl bill u toku dogadaja.
Jevrejskl mladl~l 1 davojke apramlll au u februaru lepu prlredbu u prostorl)ama
ollclrske menza u hotatu oParlz•. Na prlredbu au bill pozvanl I mnogl uglednl
Sapfanl, a pr1l!alo ae da )a prlsustvoveo I predsednlk opltlne 81 suprugom. LIC!no
lmalo je aolo-taeku. Jevrejl su lmall mall orkestar u koma su uglavnom svlrell
mladl~l. Na programu je bile 1 baletska taeka. (Za ovu prlredbu komponovana ja
pesma: •Wir packen, wlr auspackan• koja )a postala popularna u Sapcu.)
Jevrajln vaja·r tzvajao je blstu predsednlka op!tlna u znak zahvalnostl za brlgu I
naklonost koju lm ja pokazao posle dolaska u llabac. Danes sa ta blsta i!uva u
predsednlkovo) porod tel .
Mladlfl au u jesan 1 prolete odlazlll na •Mefvlno• fudbalsko lgrall!ita na trenlnga;
tro)lca au lgrala u prvom tlmu •Ma~va•. Jedan od njlh je blo Kurt Hllkovee. •stre-
lac kojl ja dao Zamorf pet golova•, kako pl!ie sportskl novlnar LJubomlr Vukadlnovl6
u svome i!lanku tz 1967. godlne •Sa~anja na jednog fudbalara lzuzetna klase•· '
au novlm prljateljlma ku~l. Cesto su mladl bill gostl u •Grandu•, tada hatelu do
Okrufnog suds, Tu au sa hranlll onl kojl su !mall novece. Odlazlll su I u bloskop.
U toku 1941}.41, godlna, Jevrejl su uzall pod zakup preko 20 arl zemlje od pokojnog
Poplke Rumla, meseta, 1 na njoJ zasadlll povrtnjek. U njemu su mnogo radlll. Na
to au sa odlui!IIJ zato ito sa zemi]IJta nalazllo u bllzlnl. Trebalo je da predu samo
preko Ba~e da bl atlgll do njega. . . ,. , . • . •. _ ,
... I.1 1· , · ' . .
1 .
U to vrama, u arednjo) Evropl, Jevrajl su jedlno u Jugaslavljl mogll nesmetano de
"\'II I rade, a u Sapcu ave do pol!otka mala 1941. godlna. · · ·. ·
 250 M. JovanoviC
Ju sam l~fa u llkolu, a Mu§a Je fzueJ!vala krojaekr zanat. Ona je blla drugo data I!
prvog braka fefeznleJ!ra Mllorada Stapanovlu, zvanog Jarda, lz Janka Vesellnovl~a
uflce. Devojelca povlsoka, mr!ava. plavokosa, bledunjavog flea I topflh zelenlh
oeiJu. Ako su oer prozorl dub, onda sa za nju moglo rec!f da Je dobrodullna. uvek
tfha. nasmejana I zadovoljna. Tog prole6a Je Mu§a stavlfa na desnu nogu bokvicu.
zefen llst kojf raste u svakoj avlfjl. Zapltala sam Je za!to Je stavlfa bokvfcu. 1 ona
mf je odgovorlfa: •Zabolela me noga nazdravo.•
Kad Je sklnula list lmala sam lite da vidlm. NIJe to blfa ranfca nego prava rana.
Me<lutfm, ona mf je rekfa da Je na boll. Sedefe amo na klupf fspred moje kuce 1
prfeafe. Tada Je lz mflna naf!ao stariJI gospodln. Blo Je uredno odeven pod!l!an
obrljan, I nosfo naoeare. Pozdravfo nas Je na nemaekom, a mf amo otpozdravlle:
Zastao je prf§ao Mu!f, skfnuo bokvlcu, pogledao ranu I zavrteo glovom. Rekao ja
da sutra do<le u Ullcu popa Karana da joJ prevfle nogu. Ja sam mu se zahvallla
Nlje mf bllo lako da ga razumem I prevedem Mu!U, ell sam ae nekako sna!la. Kad
je produflo u vsro!, ml smo sa pllafe da II Je stvarno Iaker. Name su se avf mogll
predstavltl kako au zefell. Otkud da znam llta au radlll u Beeu. Mula se boj~lo.
pa sam morals da je ube<lujem rekav!l joj: •Zar ne osec!al da mlrl!e na bolnfcu'•
Sutradan Je Muh sa svojom mac!ehom An<lom, koja je bllo retko dobra lena
otl~la da potrafl lekara u naznaecnoj uflcl; lnaee, ta uflca se 1 eada nafazl bllz~
bolnlce. An<la se I danas sec!a tog jevrejskog lekara 1 sa puno zahvalnostl prlfa o
njemu. Stanovao Je sam u jednoJ soblcf kod neke starfje ~ena. Gotovo dva meseca
vodlll srno Mu!u svakl dan na prevljanje. Anda ml Je kasnlje prreala: •Znal, Mara.
nlja mf nf dlnara naplatlol Tollko sa taj Jadnl eovek zauzeo de spase Mu!u, nikad
niU ne mogu zaboravltl. Da nlje njega bllo, ona bl sfgumo ostafa bez noge. Hvala
~u I mrtvom od neba do zamlje. Prokletf bill Nemer §to pobl!e tollka IJude nl krive
ne dul!nel•
~mbulanta lm Je radlla prema potrebama. Slul!lla Ja 1 kao neka vrsta karantlna da
8
~ suz~lla eventualna epldemlja, a tako<le au u njoj vr!ene 1 oparaclje Tu je
oper san Edo, pa smo Mu!a I Ja otlllle da ga obl<lamo. Tamo smo na!la· na!eg
poznanlka sa naoeJ!rlma, aada u belom mantllu. Od euda nlsam mogla da verujem
=~ojlm Delma ita au ovl vrednl l)udl napravlll od Atale: unutra hlrur!kl sto 1 orman
fn_strumEdentep. U drugoJ prostorljl trf kreveta sa belom postaljlnom. Na Jednom
I8 1ezao 0 · od obojen, sve tlsto, ave se alja.
~~~~oiJ~~a~n~~~p~:~:ll ~n1ude, pof~lela sam da pltam lekara Ita je radio u Be~u.
ualovlma N ° a 8 hlrurg, a sad feel samo svoja sunarodnlke u tdklm
Starljl al~ l:~~~~~:e~e ~~~eu 0 s;ojoj porodlcl. lena I jedan sin au stlglf u Palestlnu
Je zacutao. Ml smo s~v ~~ ud vajcersku, all od njega nema nlkakvlh vestl. Potom
8 e a treba da ldemo, a on nas Je fspratfo do vrata.
Doktor Berkverk je blo eovek k .
da Je zraella neka rna uve spraman da pomogne. lz njegove Uenostf kao
znance m d gfOna moe!. Ostala sam opl!lnjena; doeekao nas je kao stare
1
• a amo 1111 vldell svega nekollko puta. Znalo sa da Je on JzleOio Mu~l
M. Jovanovf6 251
nogu, pa ae u ulfcl prll!alo aemo o jevrejskem doktoru. LJudl postaju jednl dru.
glme najbllfl rod u nevoljl. Kad god je nekome blla potrebna fekarske pomoc! mo-
glf smo je dobltf od njega. A on Je blo uvek u poslu. Mada mu ja buducnost blla
nelzvesna kao I egzfstenclja, on ae 8111lno dnuflo a knjlgom 1 usavr!avao avoje zn•
nje fz medicine da bl Ito bolje mogao pornoc!f (Judlma. fmao je Jlroko poznavanje
aveta I flvota, a lelfm dodatf I to da Je znao trl jezlka: nemaeld, englaskf 1 francu-
skl. Onlfo mf ae da mu Je u to vreme pltanJe njegovog nenog ~lvota bllo na po-
sladnjem mestu. 2allm da latina o tome Coveku I avlma onlma s kojlma je dello
lstu eudblnu prodre I do pojedlnoena avestf eovekove t do kolektlvne avestf eo-
e&nstva. Doktor ml Je postao vrlo bllzak. Volela sam njegev mlr kojlm prllazf lju-
dlma I lfvotu, I njegovo vellko I reCfto c!utanje I debru ree kazanu za eoveka.
Tokom 1940. I 1941. godlne otllla au dva transporta Javreja u Palastfnu. U prvom
su blla deca I majke. a lspracen )e sa falaznleke stanlce. Prlsustvovala sam lspra-
uju, all ne znam da It bolnljem I tefem Ill srecnljem 1 radosnljam. Secam se da
au kroz prozor putniCkog vagona Ill klase virile glavfce I ruelce, ma!ucl onlms kojf
ostaju. Okamanjena gomlfa eveta stajala je zanemela, 1 voz Ja polako promlcao.
Pored m - je atajao eovek I brlsao suze. Pltafa sam ee da II fall za avojlme Ill
fall aebe ito oetaja?
Posle nekollko dana, u mlln su prfstlzall Jevrajl kojl au atanovall u gredu prlvatno.
tlvot se I dalje odvljao baz vellklh potresa. mada su bel I tuga bill prlsutnl. To-
kom februara je Jot jedan transport otlho za PalesUnu. To au uglavnom bill ato-
riJI ljudl I bolasnl, ps je postojala bojazan da mnogt nec!e !zdrfatf put. Za prvl
transport 111 efgurno znalo da je atfgao. 1 drugl, keJI ja krenuo preko Bugerske.
ukrcao ae u brod na Cmom moru, elf au ga torpedevalf Nemcl.
Medutlm, bllo Je alueJ!jeva da su nekl pojedlnaeno napuAtalf prlhvetfiiAte u mllnu.
To je na primer ui!lnlo doktor Jozef Vlnter, fe!kl Jevrejln negde lz Julna Mora\lo
eke, kojl Ja atudlrao provo na Karfovom unlverzltetu I blo advokat u Mjelnjtku. U
~apcu ae upoznao a pokojnlm allkarom Oalfcem I njegovom auprugom Oahlnjom.
Blo Je veoma obrazovan t kulturan. 1 kako je perfektno govorlo ee§kl, i!esto Je po-
aetlvao porodlcu Oallc! po!to Je nerado govorlo nemai!kl. Plav, grgurava kosa, onl-
leg rasta, noafo je naotare, lnai!e veoma tlh, odmeren.
0 njegovom bekstvu priCala mf Ja Olga. On Je Jedlnl uspao da llegalno ode lz mil·
na. Jadnog jesenjeg dana 1940. go dine, doktor Vlnter do§ao Je kod Oallcevlh I
na!ao profesora aamog ked kuce. Zamollo Je pozajmlcu veee sume novca. &to do-
tad nlje nlkad Clnlo. U to vrema Je profasor 1 sllklll' Stavan Calle dobro etajao m•
terijalno jar je radio lkonostas u crkvt eela Ktanka. U dogovoru sa suprugom dao
l1t Vlnteru veeu aumu nove• ne znajucl za!to mu Je potreban, all ja posumnjao
da doktor lma moguc!noatt da pobegne u Palestlnu.
Kasnlje ae fspostavtlo da Je Vlnter preko rablna u Rumf stuplo u vezu • neklm
monahom lz jednog fru5kogorskog manasttra, pa dalje preko arpsklh manastfr1 atl·
 252 M. Jovanovic
gao u Grtku, odakle aa prebaclo u Tursku. Odatla ee javlo prljatelju kojl Je .flveo
u ml!nu, a taj prljatelj je potom obavaatlo porodlcu Calif. Poale lzvesnog vremena.
nakollko pr!jatelja doktora Vlntera, kojl au znall ze njegovo drugovanja 1 profeso-
rom eallcem. obratlll su sa eallcu da I njlma pomogne u bekatvu. Me4utlm. Pt'O.
fesor lm sam novca nlje mogao pruzltl drugu pomoc!, po!to nlje znao kojlm ja
kana rom doktor Vlnter uspeo da pobegne. . .· .
I l : ;
Prlllkom odlaslca, doktor Vintar ja ostavlo svoj kofer aa atvarlma kod 111blna lz
Rume uz obja§njenje da ce ae uskoro vratftf po njega. Kad je prollo nekol!ko
dana a on ae nlkako IIlJa vraeao, .rabin je dobo u iabacku policlju I prljavlo njegov
nestanak. Desllo sa puklm aluetjem da je Jarmlla Call~ blla prlautna kad ja iel
pollclje Kujundilc u razgovoru 1 Jednlm agentom o •lucaju doktora Vlntera rekao
da Vlntera ne treba vile trazltl. JarmJia Calle blla je arec!na ito je 111 mufem
uspela da pomogne bar jednom od mnoglh jadnlh I nesre~nlh ljudl.
Dovoljno je aamo zapocetl prlfu o befklm Jevrejlma, pa ce ae 1vakl atarfjl Sap-
fanln prlaetltl one altuaclje u kojoj je prvl put upoznao !jude pune vera u ono Ito
dolazl, u avetllja jutre, u propast tlranlje I zla bez obzl111 na to kako sa ono zove:
fa§lzsm, antlsemltlzam, naclzam.
Kad je 27. marta 1941. godlne reka glmnazljalaca u znak protasta formlrala povor·
ku, demonstrentl su krenull prema fabr!cl •Zorke•. PrJ kraju Donjeg lora, lsprad
magaclna u ko]lma au flvell Jevrejl, u povorku au s8 ukljuflll njlhovf mladlcl 1 de-
vojke. Zs tren oka Je napadnuta febrlfka atembana zgrada u kojoj au !Jvell 13
svojlm porodlcama strul!njaoJ Nemcl, zaposlenl u fabrlcl. Gotovo avt prozorl au
porazbljanl. Neke dame au kroz prozor mahale bellm maramlcama. Kad je atlgla
poU.clja, damonstrantl au 118 razb8Zall po donjo§orskom groblju.
KucJ aam ee vratll~ preko groblja I feleznll!ke pruge. Pred mllnom aam vldel1 gru-
pu Javrejsklh mlad1~a f devo)aka. Encl Oojl!, koga amo zvaiJ Zoran, prl~eo ml je I
festltao; on .Je lnaee aaavlm lepo govorlo srpskohrvatskl. . DO<:nlje amo ae dogovorlle koja te lcll da oblde ku~u. pa je odluka pale da to bu-
..:..'Bravo I Ne dajte ~el Sad je jasn~ otk~da ml ~vdel
Zatim Jol nakolllco koraka I blla earn u avome dvorl§tu. Moja majka prebledela od
streha, samo rel!e: .. ' ne •Parlz•. lzlog razbljon. Ovo je propast, pomlsllh, pa brzo pofurlh kucll. Balr nem,
- D1 nlal I tl lupala prozore7 Dobro da te neko niJe p~godlo kamenlcom u glavu!
Eto rata. kuku men!, zar I tree! da dofiVIm?l Dokle cu kucltl 1 rasku~lvatl?l
Ruetla sam, oprala sudova I brzo lzl6l1 na uHcu. Pred mllnom one jeta grup1. Jl
ae amejem, 1 onl zamllljenl.
- ~~ va.m Je? $t1! ~te 4!1 ok~menlll? Jeate 11 rul!all?
M. Jovanovic! 253
Nlko ml nllta ne odgovorl. Junal!ecl 111 kao pravl borac, rekoh lm da ldu na rucak
1 da na 1trahuju nl od fega. U to ugledah moga oca, pa brzo natreg u dvorlite.
K.ad je atlgao ma]ka ga uplta:
- Cml Du§ana, Ita Je ovo?
- Zlol- odgovort moj otac tufno I zamllljeno, pa ae obrlltl manl:- Ako nemaii
posle, ne ldl u varoll Moblllzaclja, vojska ne zna kuda c!e. Evo, lzlilo vanredno
lzdanje PrBVde. U celoj zemljl nezadovoljatvo, Beograd je na nogama, avl protes·
tuju. U ovlm te~klm 1 pret8Aklm trenuclma l!lnl ml ae da au Jevrejl najbolje ahva-
tlll it1 nam 111 aprema.
Code f nedelja 8. aprlla 1941. godlne. Moj otac pustl po oble&]u radio rano ujutru.
•Pa.fnja. pa.fnjal Nemafkl avlonl bombarduju Beograd!• z.aeuh obave!tenje. Sko-
erh Jz kreveta. Prosto ne verujem evo]lm utima. Glas eplkera podrhtava. Mol otac.
reklo bl ••· mlmo I hladnokrvno reee majcl:
- Sta temo aa decem? - I odmah predloll da kollko sutra n8pustlmo k~u I po.
vueemo ae kod prljatelja u selo, u Vranjsku, kod elks Alekslc!a. - Nec!e ovo dugo
trajatl. Nemaek• je jako naorulana. a kod nas je rasulo u zemljl.
Potom aam lzl§la na ullcu 1 vldela da ae okuplja avet lspod prozora Branka Petro.
vlc!a; on otvorl prozor 1 pustl radio da 111 euje na ullcl. Svaklh pet mlnuta, aplkar
Jo javljao o bombardovenfu Beograda. Neko rel!e da je Beograd otvoren grad, pa
ga Nemcl zato tako dugo bomberduju. Na!l Jovrejl, uglavnom mladl~l. us odu u
mlln, eaa ae opet vrate. Svl cute, reklo bl •• do nlko I ne dl§e. Negde oko podne,
avet ae povukao, a vee! pred veea poce§e tltave porodlce da napu!taju avoja og·
njl!ta 1 da odlaze u be!an!ju. 1 nekJ mladlcl lz mllna au otl!li nekuda. Uplta!a
jednoga kuda c!e, a on reee da fa a natom vojskom, pa dokle a~lgn~. I mam.a I Ja
smo kranule u be!antju.
dem Ja. Nlkad naclu zaboravltl 13. april 1941. godlnal Clm aam u~la u g111d ugle-
dala aam Nemce na motoclkllmo, u zelenlm unlformama I ilamov1ma. Bojala aam
ae da lh pogledam, aamo pru.flh korak. pa u canter varoll. Nlgde five duh. Od
buke motors zeglunu!e ml u§l. Kod •Minjona•, prodavnlce obuc!e preko puta kaf•
clutl kao okovan, nlgde nlkog .flvog. Odahnula aam tek kad aam atlgla u nliu ullcu.
Pred C!Jca.Brankovom ku~orn aedl 61ka Jove Radoaavljevlc!, Invalid lz prvog avet-
akog rata.
Brzo _,;, ~~ia u .na!e dvorl§ta, ~atlm u ku6u. Sve je na avome mastu. Zatlm aam
lzllla na teraau 1 vldela neku vellku gufvu na feleznlfkoj atanlcl. lzl!la aam po-
novo na ullcu 1 arela Jednu fenu u d1akom na ledlma. Pozovem )e • upltam ita
ae delava, a ona m1 refe da svl pljatkaju: CJganl, eeljaol, tlrotlnja, etk I gazde.
 254 M. Jovanovl~
Neka odem na stanlcu da vldlm sama. Prldem bllfe. Nepoznat avet promlea po.
red vagona, lspred vagona, penje sa u vagona. Op!ta gurnjava. Nekako sam us-
pela da ae probljem do magaclna. Cu)a aa samo vlka I psovka. Po zamljl, lspred 1
lspod vagona prosutl plrln~. p!enlca, kukuruz. Malo dalja razbacana clpele, tru-
ba laranog materl)ala, na znam !!ega I koga tu ave nlja bllo. Op§tl grabez. Ne zn!l
ae ita ko grabl I trpa u dzakova. lz jednog bureta ad zejtlna vlre neka deeja noge.
Pofurlm prema naslonu pored koga )a atajalo bura, kad neka devo)c!lca a loncem
grab! za)tln sa dna burets. Povufem ja za noga I jedva nekako lzvufem. Ko zna ita
bl sa aa njom desllo da jo) nlsam prltekla u ~.
Vratlla .s.am sa ku61. Nekollko mfadf6a Jevreja stajalo je I posrnatralo preko z:;.
e&ne ograde ndu propast I sramotu. Upltala sam lh ze§to I onl na odu 1 ne uzmu
plrfnae fz prvlh vagona. Onl au me tako prazrlvo I ponoano pogledall da sam po-
crvenela od stlda, U tom trenutku je lz mene progovorlla mrfnja prema Nemclma.
pa lm rekoh: •Bolja uzmlta vi nago Namcl.• Kao po komandl odmahnu§e rukom.
Mada u te§koj altuacljl, lpak nlsu htall da prlsvo)a tude, c!lme au pokazall svoje
ljudslro dostojanstvo. Ma ita ae pravlte vaznll - pomlsllm u aebl. Okrenem 511 1
adam prema vagonu u kame au bile vraca aa plrJneam. Popnem ae u vagon 1 lzba.
elm dve vrece, pa Jednu po jednu, vuku61 lh po zemljl, jedva nekako dovufem
pred njlh I ostavlm. Ljuta ito ml nlsu pomogli, okrenem ae 1 odem kucl. Jo§ jed-
nom pogledam zgrede po dvoriltu I od!uflm da ae vratlm u aelo po mejku. Onl 1
dalje etoje naslonjenl na ogradu. Gledaju bled! 1 lzgubljenl, ail dlakova nema.
Prodoh pored njlh kad me neko viknu po lmenu. Okrenem ae. Stolar, flka Joslf,
Jevrejln, aamo reee: •Mara, dankel•
. Uz put sam aratala Sap~oe lz Llvada k~k~ vuku puna vre~e. Savill aa pod tare-
tom do erne zemlje. Nlkog nitta ne pitam, jar znam Ita vuku 1 odakla.
Mama )e )edva dooekala da ae vratlm. lspne&h 'Joj o avemu, 0 Nemclrna da su
atlgil u Sabac, o onome ito sam vldela. Ona nato rafe da Je to uvek tako -
nekom rat, nekom brat.
Taj ratnt vlhor danese I 10. maj 1941. godlne, lz belanlje smo sa vratlli kuc!ama. U
mllnu mnogo rnan)a mledlh ljudl. Nije pro!lo vile od 15 do 20 dana od uleska Ne-
meca u grad I uspostavl)an)a okupaclone vlastl, a za pradsednlka opltfne je po-
atavljen Branko Petrovic!, fltelj neie ullce I dotle l!lnovnlk u iabafko) bancl •Ko§·
nlca•• · · · lshrane, Jar za novae 1 onako nisu !mall Ita da kupe nl u radnjama nltl na piJacl.
Dekle toga 1D. maJa atfgao je u mlln nemaekJ oflclr u pratnjl dva vojnlka. Svt smo
88
upla§lll ita ~e bltl. Posmatrala sam Jz dvorlita. Ubrzo su Jzl§ll zajedno sa avlm
JevreJima lz mllno. Postrojfll au lh u vrstu, okrenute ledlma prema menl. Nematkl
ofl~lr Jek stao pred stroj I ne§to govorlo. Posta nekollko minute vo)nlk Je predao
ne l pa et atarl)em Jevrejlnu, a ova) ga razmotao 1 pofeo lz ~)ega delltl avirna
~~~ trake. Kad Je I poslednjl u stroju prlmlo traku, oflcir Je otl§ao 1z mllna sa svo-
pratnJom. erm au zamakli, otreala sam u dvor!Sta 1 zbunjeno bez ~~ gledala
u !jude. Prlila mt Je )edna grupa prfjatelja ~ pokazela trake na 'kojlma je plsalo
M. Jovanovl~ 255
.Jude•. Jedva sam nekako uspela da upltam ita Je to. Onl au c!utail, oborene gla-
ve, bez refl ulazlll u mlln. Mladlc koga amo zvall Zoran bacl traku na zemiJu 1
pooa je gazltl s besom I auzame. Gotovo avl au ae povukll u mlln. Suoc!ana sa
stvarno!6u, zanemela sam I otl§la. Sec!am ae dobro da ae Zoran vl§a nlkad nlje
pojavlo na ullcl ea trakom, nltl je lztazlo u varoi. Blo je festo f gladan, ail nlja
hteo da ode nl do prljatelja kod kojlh je stanovao ne Kamleku. .
Oko mene sa okupl§e Clganl, moje kom!ije, laprlfah lm o tom atra§nom prlzoru
I onaka, vl!e za sebe rekoh: •Hitler je poludeo, all ga svl alepo atu!aju.• Clgan-
flca Milke, lepa devojclca aamouvereno refe: •Nas ee illlltl nal flka Brankol On
je pradsednlk op!tlne. Ne bojlmo sa ml Nemacal• Medutlm, posla mnac dana, i
Clganl au bill pozvanl u opillnu. Kad au sa vratlll kucama, prle&ll au kroz auza
da lm je nakl flnovnlk proeltao nemafku naredbu kojom lm se ogranle&va kreta.
nje po gradu. Poilcljskl c!as za njlh I Jevreje krac!l Je nego za ostale gradane. Sa
trakama na rukarna mogu ae kretatl po gradu od 7 do 18 fasova. Na pljacf mogu
pazarltl posle t1 easova. Odrnah nekako posle toga, po gradu au lzlepljena plaM-
te-obavestonja sa gotovo lstlm tekstom. Pradvldene au I kazne za nepoitovanja
naredbe: prlnudan red.
Ciganl I Jevrejl au bill podjednako obeapravljenl. Clganlma ja 19. )una zabranjeno
da avlraju po ia~klm kafanama, a lekarlma I zanatlljama Javrejlma naredeno je
da prestanu da rade. Takva naredba blla je IZiepiJena I na kapl.tJ mllna na nemaf..
kom I arpskohrvatskam jezlku.
U mllnu ae fnaee ne pull dlmnjak. Ono malo zallha nlje dugo trajalo, pa au Jev-
rejl vlte gladnl nego altl. Ona dva dlaka plrlnfa koja sam pranela lz vagona, sad
su fm dobrodo!la. Poc!lnju da prodaju naklt I odecu da bl sa prehranlll. Nlkad ne
mogu zaboravltl ovo: )edna Jevrejka Je lakorlstlla prillku da ml preko ograde mllna
pokafa oc!uvanu, gotovo novu bundu I da me zapita znam II nekoga kame mole da
)a proda. Nlsam znala nl vrednost bunde, nl kome bl je mogla prodatl, all aam Joj
na njeno navaljlvanje preporu¢1la neke uglednlje I bogatlje porodlce. Sad sa go-
tovo avako snalazlo kako je znao I umeo da bl se prehranlo. Stolar Joslf Je pravlo
dlvne drvene aandale aa c!etlrl kal§a - •apostalke•. On lh Je taka ve§to pravlo da
ae drvenl don gotovo nlje c!uo prl hodu. Mnoge au lena Isla po kucama da §lju.
Plaeanje Je blfo uglavnom u naturl 1 ne!to u novcu. Za njlh je bllo vafno da sa
Nemcl au po radnjama sve pokupovall za svoj novae I u paketlma poslall u Ne-
maeku. Onl su gotovo odmah zavell itednju, u prvom redu !lvotnlh namlmlca:
hle6a, mesa, soli 1 lecera. U pekarama se prodavao hleb od bra§na koja 111 za·
taklo; u kasapnlcama nlje bllo mesa. Sefjacl su retko dolazlll ne pljacu I prodavall
nelto malo voea 1 povrc!a. Za lshranu lnternlraca 1tarao se, kao I ranlje, nJihov
odbor. Vrstu 1 kalll!lnu namlmlca nabevljall au 1aml kollko au uspavall da kupe na
pljacl posle 11 c!asova. Ukoilko su ndto nabllvljall u radnjama, r~una su lm ove-
TIMIII Nemcl, pa Ja tek tada vriena lsplata. 0 Jevrejlma 111 uglavnom atarao Se-
vez Jevrejsklh op§tlna sa sedi§tem u Ruml. • 1
 256 M. Jovenovlf

"-"'JI . , IZ pear. dovozlll 1111 kollcl11111 proju u duglm plehovlma; blla je ava Is.
pca1a, nlblcvL lz)ltra 111 prll'lllll po jeclnu lcutl8eu nedovoljno zasla<Senog faja, a
za rul!llc 1Wi5lru oko i!etvrt litre neblcve 111pe • poneklm llatom kupusa Ill malo
~cramp~..., 111 puuiJ alcuvln 1111 vocl bez aprlke • po nekollko zma. Hrana je blla
1o1e, ell • on1 niMI nlkld 111111: eut.ll au I trpell. Ponelcld nm nekom od njlh
prullle ~ hlebl, lolju mlekl Ill komld alra. Nudlll au de plate, all moja maj·
kl nlje htlll n1 dl i!uje. V11011111 11111 lm eeato kupovala hleb za n)lhov novae. Bill
111 neobNino ahvalnl • ualuge lcoje 11111 lm ~nlla.

P1ofe61 mlrlle. Mlldl lntemlrcl naglo atare. Svakl dan na lieu )edna bora vl!e. A
aroe mlldo. R&e Je o JednoJ nefnoj I)Ublvl dvoje mlldlh. Ont ae are~u u fasu kojl
abli!no 11111v1mo .U.neHm, kid IZa Olt8je tako mnogo, a lapred je tako malo.
..._,. je dllde nemiOOVIII. All medl je odluten razumom, ualedl~e posle jed-
nog tNglenag dine. Prlbllllva H din kid u nail Jevrejl napustltl dosada§nje
prebivllllta. Vll.ldl J• to klzna • ulcrldene trenutke nenadane sre~e. Ona ~e ne.
mlncMio ltl6l clvuje Zlljubljenlh. Swlco od n.Jih dvoje nastavl~e da fivi, all s jed·
nom r11111m vile, I'W10III kDjl ae nlkld n8U z.cellti. Sentlmentalna ljubavna prlfa
ell ne plli!IJiva lcllcve au onda bile u modi. Pre bl ae reklo - jednostavna I potre
- . u kojoJ lllrOi!lto Rudl lepol)lva nzumevenje. Na ogradl je osvanulo olovkom
IIIGI'tlnO IICI probodeno ltrellcom, 1 u njemu elva alova: RD, klo potvrda nado-
1"1161n1 ljubevl•••

IWJ )uti. .lemtjlau H apllcovall. Sutra u

lh Nemc:i lz mllna I magaclna prebac1U
klmlonlml u Iogar ne Sew. Mlldost ullce dogovortla ae da prlredl avojlm prlja
t.IJJ- lllllu vmu oproitiJI, f to dl rutlnlk bude bez au.. Letnje vee. tlho I
mlmo, puno lleeldvanjl. Ako zllkovol Nemcl nalelu, pow~l C!emo ae svl u dvorl!ta

Sval!eno odlwnl Zl ovu prllllcu I ovo vrema, mlldl~l. devojke 1 deca neff C!e se
pred mojom klpljom ne klupl. Dlvojke lade, mlldl~ atoje. Tu au Laze I Nlkola so
vlollllllnl: tlho IVI..ju, I rukllm drhte. Zvulc vlollna razle2e ae kroz nemu I pustu
ullcu. Rlzle!e le letnl Plllll8 Telko ml /8 zaborlllllt t8be. Peva Spomenka, a svl
~ ml tlho pl'ltlmo. e1tev hor. Redeju ae aentlrnentalne 1 rodoljublve pesme Krete
le We frllltCUa/ca, T11110 dale/to • •• I Veaal'mo ae, drugovl, uz tu i!s§u vlns, ov11
f/vOt ne ftl/8 hii/Bdu got/Ina. Krpe dogorevaju, dim gull, a komarci bele

Vellkll potteenl dotlldeJI poneeu ljude. Olcuplcl)l koja je tu, oknduje 1 nas I njih,
IIIIa poetuplce, oatavl)l nam u preaudnlm trenuclme veoma malo izbora.
IIIII I8VetoVala Zoranu dl m!MieJ pobegnu u iumu 1 da se bore sa na~l·
1Wf« ad njlh JeiPOIOIIIn cia noel pullcu.

·G1l'l!!.ll'!l.._ 11M 1!1 IIIIa llrlljatl ukollko .. ne zateknemo avi na broju, a Name!
t8llno kalllcD nlllml,
 nuwe: Jby6oHup ByKaguHobuh

CO.A..E HA IEAHOr IDJA&AAEPA

H3J3ETHE HAACE -o ==

CIPWQ HOJH IE AA
3AIOPH DEl JOAOB
MIKo J• liMo HljdoAtll •YAIIIIIIP y HtMI'IKOj, Kypr XHnKOBIL4 HHje Hrpao y
....
c
"'....
npaeHTII.411jll liTO WTO j1 liMO J18pejHH

..~
c
0

..
c

~:I

T•• ....... Me- •• Jt.POM rpc•••rlf 1139. rO.tHHt.. 'lnaprH c.uaa ua .ucuo l<l
Xll.lll08ello tpell., •
llfPII"' - IC •oJ• •••l.l
••Je «c•ao unc11y c.1aay
JIBE CMPTH Clf lf Clloje apne lf36lfAK.Ie 41lfA6uc:xH nn.
MuaJIC C...uep, I~Uanje RMI llfCTPJijCKOf 41lfA0Ua, HD~CH )e MPIU
_. JlftJia lf CJIMlf ceoJe ..,..... JeapeJ•e, JIBlfiPI MtCtlll 1939. rO.:lltlft. Orpooa.r•
ca , _ aa OCIIIt-.
Knr Xu-• crpu.11 Je u
11J11Ua INI. fOAIII lf CUlf 3aca8. . 80&
••••'l•u IDaauu c7 u cn3lniTNJuu np•ocu"'n
h:r'lllat . , II•Ma'lltl It A YC'1'PMJt. AM~l•H t
Doap._ MlltpOIQI. ~· lpJe cuaaa _.,.KM GvoJ npa.Jart..'l.a.
. . . . C'nt'fl •oaa DOJNaKCTU K :)6"1MNl) Je ~
Oeo Je Ju.. O.l ••Jrr•••JII!C 41l!'J.6u· •••• Jt 7 TO •PeMe ,.,.._,a •p.:to '41U;t ,.,.
t'IIRX npna, 111.10 003HITI, UK
npH'II 0 )UHOII IC.1RIIOII l!llf.l6Uepy KOjN
..tHP...HII ::•:,.c~~~~L,:O:lc".o•..:~.~~~~~;.!•!.4J::.o~:;::.
...ID.:Ia Jeaaa re••P&&U~Ja a oja Je ohhu:a.
U)e CTtiiiO IIPOIICI<Y l!llf.l6L1Cielf C.Uilf H .alauo• •niL'1y no•paTM cnpy cu•.r
DOPI.l TOri artO je no CIIO)RII C110Co6HOCTB• lluaoee" Je npunaruo rtOlllll ,11 • .,l.A '!
Ill 6RO .IDPICTIO RI)ICTIICII)'TR)•JI ICOIII~I o IU"--OM 'ftnQ' Wli•tee. ou Je Guo nDpcn
1119. ua J• tc o,,IIM'fHO wrpan, lla.:tll Je W)&l
U JICI))'IIIPO.:IIIO) $)'.\6L1CIIOj apt. .. ro;tua. flpot.r;~aa_ Dp., 0 rtVT10fJ.CUCettra1' · lf
XMC. Het1~1M.atf OU Cf' ttcntu•o ,:;M611t '4

~H~~novtQ, obJeytjen 1181. godlne u •Eicapnta pollt;cl• o fudbaleru .Matv•

 5. Sakupljan1c !rtava sa iabatkoh ulica 1941 god•ne

3 Barake u logoru na Savl kod Sa

snlmak lz 1944 godone 6 Jevrejl I Clgano prod SlrOIJ&nJo u Zasavoco

4. Dr Helm Koen. obo!cn o clokl•

stub lspred zgrade Narodne ban•e
Sapcu 20. avgusta 1941 godona
~rupa jevrojaklh lzbegllca snlmljena na
rodu u Kllldovu 1939. godlne.

Ekshumaclja f rtava lz Zasavlce 1959 godlne. Molitvu eua haz•n

Zoltan Belnhauer
 M. Jovanovic 257

)lvrejslul uprava. Zna!, Maro, ml smo se svl u ovoj sltuacljl opredellll za

kojl je jedlno lspravan. Ko po<le tim putem, posta]e junak.

blo I ostao zlvotnl put beeklh Jevreja: students Encla. prerano uozbllje-
leljnog znanja; trgovca Eda, obdarenog I ose~ajnog: fabrlfkog radnlka
• vedrog. a lpak romantlfarskl zanesenog. Na rastanku sa ovlm
od kojlh je svakl na svoj nafln blo jednostavan, spontan 1 srdae.Jn,
bl malo ko od nos osetto u n)ima )o! I herojske kvalltete. A ko bl jo!
I cl8 naslutl kollko se ]una!tva. snage I pozrtvovanja krlje u starljlm Jju-
1 a-me lz mllna?

ujutro ltlglo je pred mlln nekollko kamlono so naorufanlm Nemclma.

hltro lskoclie lz komlona. a ]edan. valjda nekl podollclr, odsefnlm kora·
UCie u mlln. Ne potraja dugo. a Jevre]l poee!e da lznose slomarlce I krevete
towre u lulmlone. No posletku. mladl I snainl]l mu§karcl utovarl!e stolove
u posledn]t lulmlon. 2ene I l]udl. okomenjenl. sa rancJma na ledlma. stoje
....,_. cl8 krenu pe§ke u logor. Stlsak ruku. Suze same teku To ]e ne§to !to
.. JD od nas, kom!lja. Svl smo potl§tenl. Sada Je 500 l]udl manje u ullcl. Nemcl
llleMiu. Nelul gledaju. Nlko od nas nlje se na to osvrtao•
.tevr.JI au ~ek napustill mlln. Ostalo je oplakano zdan]e do dan-danas. a na
lljlmu nama obelel]a da su u n]emu zlvoll I radlll beekl Jevrejl.
Beogradu
U lltam danu. 1.107 Jevre]a postado§e prvl logora§l u logoru na Savl. A tal logor
.. fannlrM na deanoj oball Save, tamo gde su pre rata bile vojne barake. lnter-
.lllrcl 111 uredlll lest drvenlh baraka da bl se nekako smestlll u njlh. Pod u bara·
.... blo je od zeml]e, e prozorska stokla polupana, pa su Jovrejl prlkucall daske.
Ceo proator na kome au ae nalazlle barake ograden je bodl]lkavom zlcom.
;llnb au bile duge eetrdeset pet. a §lroke deset motara. Svaka je lmalo dvo
. . . ulua: )edan na aeverolstoenoj, drugl na jugozapadnoj stronl. Spolja se ula·
'IIIIo u mall hodnlk, lz n]ego u dve vellke sobe. I na drugoj stranl je blo lstl raspo-
- Pored giiiVIIih ulaza, svaka borako je lmala 1 dva sporedna sa boenlh strano.
Ml arecllnl baralul, pred ulazlma. podlgnuta Je mala nastre!nlca. Stepenlcama se
,...._, na tram, a Jz njega se na dvoja vrata ulazllo u dve sobe koje medusobno
niiU bile povezane. Svaka baraka ]e lmala svo]u nenaplsanu oznaku: prva. druga,
freal, eetvrta. pete, testa. u eetlrl barake bill su sme§tenl beekl Jevrejl, a u dve
M.elcl, I to poaebno mulkarcl. posebno zane sa decom.
owe barake su poru§ene, kao 1 most na jugolstoenoj stranl. Nestall su neml
i-."t:.-..-DCI. Ostala je samo fesma. arterskl bunar. na sredlnl blv!eg logora.

Iogar ae ulazllo sa dve strane. sa jugozapadne I sa jugolstoene. Prvl most

KamJeka alullo je za prelaz nemaeklh oflclra I vozlla, a drugl, drvenl PD-
.,_,, za prelaz logorala. Pored oba mosta stajala je nemKka straia. Kroz
logora vodlo je put do logorske uprave. S druge strane pula, bllle Savl.
 258 M. Jovanovl~
nelazllo se vl!a zgrada u ko]lma au pre rata bill ama§tenl pontonskl camel. U prvoj
zgradl do re~lce Kamltak, Nemcl su driall opl]a~kane Javre]ske atvarl. U zgradl
do nja blla je sme§tena kuhlnja u ko]oj au Jevre]ke apremale oskudnu hranu.
U tre~o] zgradl bile su ve!emlca I radlonlca u ko]oj au radlll Jevrejl zanatllja.
S deane strane pula od drvenog pokretnog mosta, Jevrejl au po nareden]u uprave
logora prekopall zeml]u • zasadlll jasenje povrte (sf. 3).
lna~e. Javre]l su u grupama odlazlll na prlnudnl rad u gradu. u lnternatu uer-
teljske §kole, zaduzblnl Slane M. Mllovanovl~. Nemcl su lmall avo]u bolnlcu.
U bolnleklm prostorljama, u Krajskomandl (koja je blla ame§tena u hotelu •Z&-
Ienl venae•), u Feldkomandl (zgrada dana§njeg Sekratarljata za unutra§nje po-
. &love), u nema~koJ kasarnl ame!teno] u •Zalenoj ikoll•, po prlvatnlm kutama u
kojlma su stanovall nema~kl oflclrl, Jevrejke au radlle no]grublje poslove: rlbale
podove, brlsale prozore ~ odriavale aanltarne ureda]e. Mu§karcl au prevla¢111 n•
me§taj lz Jednog u drugo nemaeko nadle§tvo, I to ave rufno. Jednog dana arela
tom tlk•Joslfa, stolera. Tvrdo radnltko lice lzbrezdano duboklm borama, all hr•
bro I plemenlto. l§ao je po gradu u sva nematka nadleltva, sa trakom na rucl
I prskallcom na leellma, I hlomlm krefom dezlnflkovao klozete. Srell smo sa kad
sa vratao lz varo§l preko feleznl~ke atanlce u Iogar. Neopaleno 1 na brzlnu. na
Jo§em srpskohrvatskom jezlku, Jsprltao ml je de mu je lena bolesna I da le!i
u logoru. Cuinula sam mu u ruku paklo clgareta I llblcu, jer nlsam nl§ta drugo
!mala uza se.
Bespomo~nost Jevreja u sprovodenju naclstlckog genocide ostavlla je nelzbrl·
siva seeanja. ldu~l ullcama porobl]enog grads, u grupama, sa futlm trakama, ~z
. straiara, Jevrejl su noslll ljubav za taj grad, drvorede, proleznlka kojl ea usuc!uju
da lm gledaju u ofl ne pla§e¢1 se fa§lsta u zelenlm unlformama na ¢1jlm je op•
aaclma plsalo •Bog je a nama•, all umesto area !mall eu kamen u grudlma.
Kupala sam sa u bl!zlnl logora lza •Matvlnog• kupatlla koja ja bllo odredeno samo
za Nemes I folksdoj~ere. Kako au bill gadnll Crvena koza sa futlm pegama po
rukama I ledlma, ride kosa, zle ofl, uhran]enl, a svl oko njlh gledaju. Svakl je
noslo oko vrata lan¢16 sa metalnom ploflcom koja je dostlzala do grudl. Jednl
se kupaju I rashladuju u vodl, a drugl sede pod tremom za atolovlma 1 plju hladne
ilprlcere. Peva]u, all ne razumem refl; sec!am ae jo! samo refrena - Ull Marlen.
Nlsam mogla nl da lh gledam, nl da lh slu§am. · · .
Ne potraje dugo, a lz vode lzlclo5a mojl drugovl Jevrejl, moja kom51ja 1 prljatel)l.
Stra!no sam sa obradovala. A kako I ne blh: ovo je blo prvl ausret posla njlhovog
odlaska lz mllna. Na moje pltanja otkuda ani, Encl ml je rekao da toga dana nlsu
1§11 na red, pa su se njlh trojlca dogovorlll da krljuc!l dopllvaju do nas, mlsletl da
su do§ll I ostall ndl drugovl I drugarlce. Morell au da sa krtju zato Ato lm Je
zabranjeno da sa kupaju. 0 boravku u mllnu govorlll su kao 0 Jeplm 1 aratnlm
danlma, a sada lm je stra§no. Hrana uzasna, nl proje nama evakog dana. Mnogo
rade. Po celu no(! pretovaraju te§ke dzakove. Dalje kaze: •Narecleno nam Je da
nlko ne arne pestl sa dzakom u vodu. Ko to •namemo• utlnl blc!e atreljan na lieu
M. Jovanovl6 259
mesta, jar ako sa vlazna p~entca naspe u Alep proklijaca do Nema~ke, a to Je
onda otvorena aabotaza. Za ]ednu noc tspraznlll amo ave rezerve koje au ea z•
tekle u mllnu. Sad zna§ kako nam jel•
Ndto kasnlje etlgil su I ostall: Mu!a, Vera, Laze I Nlkola. Svlma je bllo drago
ked au ugledall avo)e prljatelje. Ml smo sa kupall svakog lepog dana, a onl au
rctko ked lmall prlllku da pobegnu lz logora I da nam ae prldrula. A nlje lm
bllo lako da sa krl~om vrate u logor.
Pucnji u noel lzmedu 20. I 21. avgusta stravlcno au odjeknull. Skol!lla sam lz
postelja I otvorlla prozor da bolje tujem odakle dolezl pucnjava. Majka ja vee blla
budna. Ona me potera natrag u krevat reclma: •Hajda lezll Ko zna ko je nofas
platlo glavom. Molda su taocl? Zar jcdan Nemec vredl vt§a od sto Srba? ¢1Ja II
~~ majka zakukatl? Ko zna7 U ratu ave majke crnu vunu predu. Du!manl au to•
- zavr§t majka avoj monolog, a potom je uhvatl nako fudno drhtan]a.
Pre zore bill amo avl budnl: otac, majka I ja. Nikud ne smemo lz dvorl~ta jer
je jo§ mrak. Nlkad da svane. Najzad ae na kaplfl oglasl Joka. Pozurlvala me je
da ldemo po hleb, !nate te se razgrabltl ako zakasnlmo.
Joke, MuAa 1 ja brzo krenemo preko Bare I jevrejske bdta pravo u pekaru Ou-
!ana Lesklta. Noge nam mokra od rose, a pred zoru je padala I kl!a. 2urlmo I ne
osetamo hladnofu. Hleb je prodavan u dvorl§tu pred radlonlcom. Dok smo st•
]ale u redu za hleb, ]edna .fena Je lsprtllala da su Nemcl notes lzvell lz kute dok·
tora Boru Tlrlta 1 ubill ga a leda kod arterskog bunara, na Malo] pljacl (danas Je
tu aollter fobrlka •Zorka•). Ntsmo mogle verovatl u takvu grozotu, all kad smo
se na!le na ullcl, vldole smo da jedan tovek leil u lcrvl na kockastoj kaldrml,
1 molo dalja jol jedan. '
rolurlla smo ea kucl stravillno upla§ene. Nekako po lnercljl smo kranule prema
centru grada. A tamo nova strahote. Ked Narodna banks dvojlca atarljlh Jevreja
lntemlraca vuku ubljenog 1 krvavog eoveka po trotoaru prema elektrlcnom gvo-
zdenom stubu kra] kojega su stajala druga dva Jevreja I oko stubs vezlvala debao
konopac. Okrenule smo glavu, jar nlsmo viAe mogle da gledamo. Medutrm, preko
puta Zemljoradnlllke zadruga letao ja u krvl nekl mladl6 u koporanu I e&kitrama.
!demo dalje. Opet ~rtvl 1 opet Je~rej; stoje kr~J nflh. Kao :da se sa uzasom P~
taju: kako lzvriltl taj stra!nl ern? Kako obesltl ubl]enog, I ko ta smotl snags
da to ulllnl? Jednoj !rtvl atavljana ja omta oko vrata, a ostatak konopca lezl u
krvl. Prolaznlcl :ture oborene glave, a fane brl!u auze kao I nas trl. Svuda samo
ulaa. Nema refl kojlma bl sa to vtdenja moglo lsprltatl. Toj dan Ja blo dan
op§ta falostl I nemog protests u gradu.
Vet oko podna tal!no 8~ z~alo ko ja ubtjen 1 obe§en: doktor Bora Tlrlc! I abadzlja
Mllutln Jovanovic lzvedenl notu lz kute; doktor Alfred-Bata Koen, lz vile Mlodrega
Petrovlca u Vranjskoj doteran u Okru!nl zatvor, a odatla lzveden I ubljen (sl. 4);
 260 M. Jovanovl~
2ltarskl trgovac Rlsta Ukroplne lzveden lz ku~e: ne Balru su platlll glavom zemljo-
nldnlcl Mllutfn Petrovl~. Mllut!n Mlsojet~. Mllorad Mlsojer~. Nlkola Peri~. Drago-
ljub Cable! I Vallmlr Dukl6.
Sutradan, 22. avgusta JevreJI su on'e Isle la§eve koje su aamo dan ranfJe vehli
moral! da pokupe aa iabaeklh ullca I da utovare na op!tlnska kola kojlma se
vuklo dubra (sl. 5], Kola au pro§la na§om ullcom, a lz njlh au virile bosa luta
atopala, e&klilre, koporan, Ill 2uta stegnuta pesnlca atreljanog mladl~. Kola su
l§la polako kao prava pogrebna kola, aamo za kollma nama uplakanlh I u crno
zaviJenlh maJkl, oeeva, lena, bra~e. sestara I dece, nego lh prate JevreJI aa ro-
patama. Nlje bllo 21ve du§e koJa nlja oplakala I mrtve u kollma I five ze kollma
Ubljene su sahranlll u zajednleku raku na donjo§orskom groblju.
lstog dana posle podne okuplll smo Ia ponovo na piiiZI. Preprleavall amo ono 11o
se desllo u toku dana. NaJpotrasniJI Je razgovor sa Zoranom, kojl aav oeaJan ka.!e
za seba da je jo§ flv, all ae posle krvavog prlnudnog rada oseta kao mrtav. On Je
jo§ pod stra§nlm utrskom onaga Ito je morao da radl - da ve§a mrtva ljude
Tollko Je blo uzrujan I nesrefan de se umalo nlje aru§lo; prldr2ala sam ga u
poslednjem trenutku. Kad SB nejzad malo prlbrao, poeeo je neito smlrenlje da
prll:a o dolasku hbaeklh Jevreja u Iogar: •lma lh Aezdesat trl. Name! au lh sme·
&till u petu baraku, po§to su lh prethodno pretresll I oduzell lm ave Ito fe !malo
vrednost: novae, postal/no rublje, garderobu I hranu. Krojoe Melamed Je vet prve
notl oslepeo od bola I nalezl sa u te!kom duievnom stanju. Doktor Ruso 1 na§•
lekarl Berkverk I Markus pru!lll au mu pomot kollko au mogll. Svl eu oeajnl. Ne
mogu da shvate I da ae pomlre sa tim da au moral! u Iogar 1 pored toga Ito lm
je lmovlr•a opljaekana I Ito au Nemclma dall jo§ oko pola mlllona dlnara. Sto sc
tlfe zena, Nemer lm ne daju mira. Ako ne peru vojnreko rubiJe, onda ga krpe.
prl~lvaju dugmad, Ill peru posteljnl vel lz bolnlce. Ne vade ruke lz korlta. Za dan
operu po sto e&rliaval Sve au sa mnogo promenlle 1 omr§avale.•
To Je bllo na§e poslednje vldenje. Junaku sa granlce ilvota pofelela sam da ga
sunce greje..
21vot Je_Iurlo lzmedu zlokobnlh 21ca u logoru, u prlsustvu im~jsera nabljenlh me-
elms brzlm od svakog begs. U tom beznedu, lpak lh je grejala nuda da ta ukoliko
prellve bltl trl puta vl§e sunea .u slobodl koju svl oeekujamo.
Poeetak septembra. Govorl so da su partizan! nadomak grada. Nemel nlgde ne
mrdaju, ne prave lzlete u okolna sela I ne vrataju se sa opljaekanlm guskama I
patkama. Voz Sabao-Kovlljaea nB aaobra~. 2eleznl6arl prleaju da au partlzanl
zauzell loznleu I Banjo Kovlljaeu. Ne Cuje ae plsak lokomotlve menl tako drag.
2eleznlfka stanlca opustela; samo Je nekollko •klase• postav'ljeno ns kolosek
lzvan atanlc~•• prema fabrlel •Zorka•. Belogardejcl euvaju atrafu.
Napad partizans oeeklvan Ja svakog da~. ·Zelena §kola• puna je Nemsce umesto
da Ia puna deee, kako Je feleo doktot Andra Jovanovl~ u svome zave§tanju. Ne·
M. Jovanovl~ 261
matkl stralarf pred lkolom na dozvoljevaju vodonoJama da se zadriavaju na ar-
terskom bunaru. . .• • ·. : ' :· ··· :; r. . "l; .. ·.,.._ .. ,f c: i". 'l,! ~ ~ .• . ~.}:·. ,,:_ ..
Uoal 21. septembra sedell smo ~~· klupl prad mojom ku~~m· ~~;etat'r'~~· kak~ I'
su seljacl prolle godlne terall atoku nailm sokakom na va!ar. · •Gospojlnskl va.
~r· u Sapcu blo je nadaleko euven. Uoel Mala Gospode, gotovo u avakoj kutl
prsvljena Ja vellka gozba. A aada nema nlita. Ovce ne bleje, goveda ne . rll!u,
pmcl ne sklee u kollma. Sabac opasen .flcom. Na evlm prllazlma gradu bunker!,
vellkl kolutovl bodlflkave 21ce, nemaekl atmarl. Nlko ne mole nl u grad nl lz
grada. Blokada. Ceka se eea. Mlsll sa na partlzane, na oslobodenje, na puna pe-
kare hleba, bakalnlce prepune eokolade I bombona, na pltu I itrudlu. na atolu,
na pasuiJ a rebrlma u loncu. Sve to predstaviJa samo pro~lost. . ., , :-
• • ' •• -! · , . : . I ,· · , ':' t ·,
Okupaclonl dnevnl llst Novo vrame pl~e samo o tome kako Nemcl napreduju
prema Moskvl. lafu. Sve ito pl§e u novlnama je elsta laf. Po gradu lzlepljene
ogromne plakate: •Ko prokale komunlste doblte ato hiiJada Nedltavlh para na.
grade•.
Majka·me Po~a ukutu I Ja sa moradoh pokorltl preko.vo.lje} ~Ko' d~ lag~a· s k~
1
~o!kamal• pomlsllh, all posle veeere moradoh u krevet. ern! ml se da sam tek
zaspata kad se pnoloml§e pucnJI kroz tlhu septembarsku not. Poeelo je. Ve~ oko
ponotl nestalo je avella. Zauzeta elektrlfna eBntrala. Nemcl brana most.
Ulutru naSI av.lnfel oavanu§e punl eetnlka. Sad n~m Ja bllo Jasno da · od fabrlke
•Lorka•, preko Dudore, feleznleke atanlee 1 Bare napadaju eetnlel. Tako dva dana
potovo ae nlja nl jelo, nl plio, nl spavalo. Borba sa smlrlla druga no~l pred zoru,
Jer Je. Nemelma atlglo po)aeanje lz Klenka. Borba je jenjovala. Tre~eg dana full
au ae Jol samo pojedlnaenr pucnjl. Ustanlcl au opkoljenl. Slobodarskl hlcl za.
mukll au 23. septembra. Sloboda je joi daleko. .:. ,.
Ne potraja dugo, a Nemcl naorulanl do zuba pofa§e upadatl u dvorl!ta," u ku~e.
I lsterlvatl mu§karce na ullcu. Kad au lh ave pokuplll, potarde lh u dvorl§te •Z&o
lane lkole•• Tak negde oko podna, cp!ltlnskl dobo!lar erka Bosko poee lupatl na
to~ku kod Kolenca. Svl potreasmo da lluJemo, On etta aaopitenje: •Svl mullkl gra.
c:lanl od lletmaest do eedamdeset godlna mora)u napustltl svoje domove 1 po-
::;'tl I I sobom hranu za dva dana. Ko ae posle Jednog easa na(le u ku~l prlkrlven
81 ~8 atrelj8lll• Sve fane povlka!e da au na§l mu!lkarcl ve~ lsteranl lz kreveta
ik:l Ia I tekvlh koJI au otaranl u go~ma I pld1amama. Ml nekako otreaamo d~
N e, 8 nail IIBde. Zapltam oca gda je elka Branko, a on ml odgovorl da au g11
emcl Jo! Jutras odvall verovatno u opitlnu. Nlsmo mogll dalje rezgovaratl jar
naa 1e oterao Namac strabr. . , ~. .
~medu ~2 I f6 llasova, Balreanl. au bill oterani n~ Mlhallovac ~ ve6 negde ~ko ·17
caS:~• ogov~rlmo 11 nas nekollko da zamolimo jadnog nem'aekog vojnlka kojl je
., patro lrao naiom ullcom da nam dozvoll da na§fma odnesamo hranu On
Je pogledao na sat t rekao nam de ta ga za pole aata smenltl drug! vojnlk, pa
 262 M. Jovanovl6
aka mofemo stl61 do ku6a f vratltl ae za to vreme, onda l:e nam dozvolltl. u
trku stlgnemo ku61 po vee spremljen h!eb, lerpleu, ka§Jku I ndto od ode6e, pe
opet pohltamo do valarllta. A tamo, ae6am se, kako 111 ude a leva strane - na!r,
a sa desne- Jevrejl. Svl sede. Odjednom 111 podlfe ne stotlna ruku. Ne mogu da
sa anadem. lzvadlh jedan hleb I prullh ga jednoJ Jevrejel, all me nema~kl vojnlk
odbl vltul:l los, los! Potom ugledah oca kako me zove rukom. Zumo mu pru.flh
vrel:u. Svl mojr, otac, brat I zatovl, bill su zajadno. U tom trenutku ml abadzlja
Ivan Gajll:, pru!l klju~eve t zamoll de lh odnesem njegovlma.
Opet trkom ku61. Majka au nervozno fekale, jar ae bllfllo vreme amana strefe. NJ.
/edna od nas nlje lmala anage da progovorl od ellnog umora 1 uzbudenja. Tek po.
ale predaha lsprl~ala sam majel da sam na!la oce. Nlko ne zna Ita c!e bitt aa lju.
dlma koje au Nemcf pokuplll. Jednl tvrde da c!e lh 1treljatl, drug! 111 nadaju da
ne6e. Ugledasmo Branka Petrovlc!a, predsednlka op§tlne, j pofurlsmo mu u sus·
ret Najsmellja medu nama uplta ga: •Cika Branko, Ita c!e bltl 1a na§lma7• na Ita
on, malo govorljlv I uvek flnovnlfkl gospodstven, odreza bez trunke aaosel:anja:
•Ne znam.• Ml ae skamenlsmo. Ako on ne zna. ko c!e onda znatl? Streljac!e lh'
VIle ad pet hlljada ljudl de poblju?l Stra§na mlsao koja zauatavl dah I sled! krv u
!llama.
Kaznena ekspedfclja stlze preko Save 25. aeptembra fak aa Lamanla lz Francuske.
Reno ujutru, nemafkl vojnlcl po~e!e beano razvaljlvatl kundaelma vellku kaplju
na mojoj avlljl u koju S8 sjurl nema~ka komora. Jedna atarlja vojnll:lna ml naredi
de lzvedem stoku lz !tale. Potom kom§lje Jsprego§a itajerce 1 uvedo§e u ttafu.
Na malu kaplju stlgo§e namr§tenl I besnl esesovel. Zatretllie aobu za prenoc!l§te.
Ja sam c!utk8 otkljufala kueu. potom sam lzl§la na terasu 1 pogledala u pravcu
Dudara. U~lnllo ml sa da u logoru na Savl vldlm fenske figure. Na mogu jasno da
razaznam, Jer sa magla sporo dlze. Uto stile I Mu!a, pa pocesmo zajedno gledatl.
Ona potvrdl de su ono Jevrejke. Slgumo su lh Nemel slnoc! vratlll aa Mlhallovca.
Radosno strfasmo nlz atopenlce da to ka~emo mojo) ma)cl. Ona zavrte glavom 1
refe: •Svabe su to, decor Zena vratlll, a !jude ee strel)atll•
Oko podne dopre odnekud mlrls paljevlne. Sta II gorl? Nlko na :rna. Pred ve~e
l1.ldem na ullcu. Joke vll:a: •Maro, brfel Nemel tereju !ene 1 decul• Lepo ae vldf:
~ane vuku deeu I nose bo!~e u rukama I zaml~u za kafanu •Zlatna alavina•.
Sapatom sa prlfa, jar I zldovl ulil lmaju, de au se partizan! junal:kl borlll za svaku
kuc!u, Nolzvesnost I strah au stalno prlsutnl. Sutradan ja kaznena ekspedfclja m•·
pustlla na!e dvorl§te I krenula da aeje pusto§ 1 amrt llrom Podrlnja. u toku trl-te-
!'~~dana, u Bar! Je atalno itektao mltraljez. Streljall su seljake 1z Mofve. Ot:evldac
stralinlh prlzora. Pronase se vest da je Crvanl krst nekako uspeo da se prl·
preme paketl I za nasa kojl au oteranl I za Jevreje. Tek teda smo aaznall da su
!lvl I da au u Jarku. Majka }e odmah na brzlnu apremlla paket 1 ja kranuh da ga
odnesem. Kod zelene pfj&e8 vecl stoje kola natovarena paketlma. Otegao sa red
kola ocl cplitlne do kafane •21rovnl venae•, pa 1 dalja. Sapfanke kol:ljde, 1 od
mulkaraea au ostall pakarl, elektrffarf, po~ercl, polleajcl 1 folksdoj~erl sa emlm
M. Jovanovl6 4!63
kukastlm krstovlma na beloj tracl oko ruke. Na felu tuznog karavana sedl na ko-
flma Manda Sandie!.
Pred vefe au se sve Sa~anke vrat!la flva I zdrave. Odmah ae profulo da au Nemcl
terall nde trkom 23 kilometre do Jarka. Na tom krvavom putu ostalo je, kako
kaiu, 800 Sapl:ana. Kesnlje sa aaznalo da je bllo 5.000 nallh kojlma su Nemcl prJ.
kljul:lll 1.100 Jevreja lntemlraea I domac!lh lz koncentraelonog logora na Savl.
~utradan au Nemcl I usta§e naterall kundaelma I batlnama masu ad preko 6.000
!Judi da trfl. De bl lh lito viAe namul:lll, Jevrejlma kojl au se nalazlll na zafelju
kotone naredill su de u trku a jednom zaprefnom kuhlnjom lzblju na felo kolone.
U tom krvavom mar§u ostalo je zanavek pet Jevreja lnternlraea I trl domac!a.
Sapfanke opet krec!u 30. septembra u Jarak po nde lznemogle, stare I bolesne.
Sa )edna atrana arec!a, a aa druge - u Barf ae opet fuje mltraljez. Krvava fetva
pljanlh Nemaca no preataje. Posta podne toga 30. septembra nail au sa vratlll.
Na ullcama nlgde five du§e. Nemafko naradenje. RoblJa )8 pamatnlje od zavoje-
vaea. lza zavesa na prozorlma vlre ma)ke, sestre, aupruge I deca. Svl napregll ofl de
bl u kolonl koja se jedva lcrec!a Ill u kollma prepoznall avoje. Medutlm, kalona je
otlila dalje, u kasarne na Senjaku, Ito znal!l opet lza flea.
Tada Je nastalo krvoprollc!e. Nemcl aamo atreljaju. Jeaen plafe, plal!u fane. Uz
pomoc! lzdajnlka. Nemcl u logoru oclvajaju grupu po grupu I atreljaju u Vellkom I
Malam zabranu, u aamom kasarnskom krugu, na avlm atranama. Kud god ee me-
knel - groblje. Sabac krvlju plac!a alobodu, veran avojoj tradleljl lz mlnullh r•
tova. .
Ujutro, Nemel teraju bel:ke I iabal:ke Jevreje da ljude kojl au pobljenl u podrumu
Knefavlfeve lcuc!e, zato Ito nlsu po§tovall nemaeku naredbu, lzvuku na ulleu I uto-
vare u kola. Letevl frtava au vee! zaudarall, raspadall ae. Za tlh nekollko dana kollko
au JaVTejl provell u logoru, Nemel au lh atralno mu¢111. Tukll au lh, pa onaka
gladne I lscrpena terall na najteze flzll:ke radove, mads au lmall radne snage
napretek. Prl)ateljl I poznanlcl jedva au uspevall da Jevr8jlma doture ne§to hrane.
Onda au lh pred vefe 6. oktobra sprovell u Iogar na Savu.
.. .' . . . . •··- . ··' : .. . .· .
Ne znam de II je to bile noel t2. Ill 13. oktobra f94t. godlne, all bllo je vetrovlto,
a cmt debell cblacl premetall aa )eden preko drugog kao pomahnltall. Kao da sa
sprame potop. Vetar )e zavljao kao usred groblJa. Sutradan amo dcblll erne vestl
kao ito )a blla erne prolla noel. Nemcl au oterall Lazu, Nlkolu, Prodana, Gagu, Buju,
Sv8tu, Vltu I Jovu u grupl od preko stotlnu IJudl - slgurno na atreljanje. I opet
lelek I jaucl bespomoclnlh porodfea. Kuc!a u emo zavljene. Svec!e dogorevaju na
pragu, }er mrtvae nlje u kuc!l. lpak u dull postojl zrafak nede: molda su lh oterall
u Nemal:ku na prrnudnl rad. Nada sa eas bud!, fas gas!, all sa sa atrahom pretpo-
atavlJa de su lh Nemel atrel)all zajadno sa Jevrejlma emlgrantlma 1 domac!lma. •Sve
u avemu - govorlo je na§ narod u to krvavo vrame - kako god ae okrene! leda
au tl lspred pu§aka, ravolvera, lmajsera 1 mltraljeza•. '
 264 M. Jovanovf~
Tragedljl 11 Zasavlcl prlsuatvovalo je oko fetrdeset ljudl lz grade I okollne kojl au
lz lagera na Senjaku oteranl prako Save 11 Klanak, potrpanl u marvena vagone 1
otaranl u Sramsku Mltrovlcu. Zbljanl, gladnl I .fadnl, onl au aamo mlsllll na sudnjl
eas, jer jo to vreme bllo vrema smrtl. · Nemcf au fotograllsall !rtva pred atrel(anje kako opkoraeuju kol!eve, nae kako noslmo
U zsseoku Poloj kojl so nalazlo lzmedu Save I puta Ma'~vanska Mllrovlc._Zasavlca
lskopall su jamu dugu 202, §lroku 2-2,50 I duboku oko 2 metra. Nlsu znall kame
kopaju raku, po svomu neobl~nu, koja ja blla udaljena od Save oko 150, a od puta
200 metara. Svuda unaokolo mokrl neobranl kukuruzl I poneka ku~ bez ~el)ldl.
Sef/acl au pobegll lz sela pred kaznenorn ekspodlcljorn, a u dvorl§tlrna gladnl psi
zavljaju kao da slute najstra§nlje. Nemcl pobljaju pedest koceva kojl lmaju lsto
rastojanje jedan od drugoga, a udaljenl au oko 3 metra od gomlle zemlje lzbaeene
lz rake • .
Obalom Save ukaza se duga kalona lzmu~enlh I lsprebljanlh ljudl (sl. 6). Jake ne·
maek8 strafa tara Javrejo f Clgane kojl su doteranl vozom lz Sapca. lz ketone
lzvedote partlju starljlh !judi. Svakl je morae da opkora~l keel~ da mu bude Jz.
medu nogu, a lice okronuto prama jam!. lzs njlhovlh leda, udaljana oko desetak
metara, nalazlla sa srnrt- dva nemafka vojnlka 1 puikom na gotova. Dve amrti
uparene u jedan .flvot. Vucjl po~nlkov pogled zasjao je metalnlm sjajem kada je
oaudenlrna na srnrt naredlo da stavo u <leba ave dragocenostl koja lmaju kod
saba. A clebe su noslll nl§ta manjl zllkovcl, golobradl vojnlcl, prlpadnlcl Hltlor·
jugenda. "
Komenda: plotun. Stroj se kao poko§eno flto svallo na mokru 1 blatnjovu zomlju.
~flclrl prllaze frtvarna I revolversklm hlclma ubljaju one kojl su jo§ davall znake
zlvo~a. Starljl ljudl au, puiecll clgaratu napravljanu od duvansklh otpadaka lstresenlh
lz dzepova, lzlazlli lz stroja rnlmo na strell§ta kao da ldu u posatu prljatolju rodne
Poljske, ¢ehos!ova~ke, Austrl)a I Nemacke. Verovall su da te smrt bar mladost
po§tedetl, produzltl Joj flvot, nadu. a ne hod po mukama dck gleda smrtl u otl.
Prvcg dana su streljanl bel!kl I §abaekl Jevrejl, a drugog Clganl. Mllorad Jelesl~.
zernljoradnlk lz Majurs, ofavldac I avedok ovlh ll!lol!lna, blo je doveden lz labal!kog
!agora da ll!akopa streljane, pa je o svemu lsprl~ao s!edecle:
~:ro!f" Mloljdan lzvell au mane •• grupom ad fetrdeaet ljudl, prevail u M~ansku
na savu~· !,:!,~~~Uu ~:cu~yz put amo mlsllll da clemo bill atreljanl. Oteralf au nas
n I! n m a....nemo. 2 em1Jllte )II bllo barovlto pa amo lh molilf cia n..s
n:S ~ee~' ~~~ d~ naa dodmah poblju. Jedan Nemac, ko)l je go~orlo arpslcl, rekao ja cb
mel!k cle • ego 1 smo potrebnl kao radnlcl. U tom trenutlcu doila Je Jedna ne-
je lz ~rav::! ~t=c! priV:Ika. ~~ Jo Nemclma doteran ruclek 1 avt au rutall. Potom
50
88m d8 bll J v ana a • grupa od oko 50 ljudl u graclemkom odelu· poznao
Nemcr 1~uih !u:J~~li.J~to '':J.'~•I:J tebe valjda
au nom Nemcl naredi lt d 1 ~ 0 m
novae t d"'ge atvlrl od .,;ednostl.
o"!], priAII I poubltona baclll u raku, a pre togo
aklnomo 1 rat I k • m prett~tsemo w;epove I ave lzvadlmo 1z njlh. Takocla da lm
JciJelta p en °;,_.~ 0 10 praten kod mnoglh nlje mogao sklnutl, Nemcl eu ml dall
Nemcl' pa b..m " 0 pratenja I davao lm. Jot pre baCIInja u raku video aam kako au
10 lh ~ul~~n~m~;r~all zlatne zube, kad nekoma na bl mogll de lh lzvade. odvaiJIVIII
udalJill opal 1._ · atrelj1 l!t 11 prvom partl)om atraljanlh bilo gotovo, mf 11m0 ae trkom
og atmja, a lz kukui'Ulll je privoclena druga partlja I a njom Je
M. Jovanovl~ 265
postvpak blo lstf. U umo vecle vratlll au nas natrag u Sremaku Mltrovlcu I evu fetrd&o
aetorlcu zatvortll u jadan vegan. Sutraden erne ponovo odvedenl na fato meato u Z.
savlcu. 1 streljanJe je pol!elo kao I prethodnog dana. Dok au prvog dana etreljall aamo
JeV111je, drugog dane bllo je vlla natlh Clgene nego Javreje, Za ave vreme streljan]a,
lrieve u rake. streljatkl atroj I druga trenutke u vezl u etreljanjam. Prve veearl ostavtll
smo raku a ldavlma nezatrpanu, pa smo autradan zatekll vl6e kerova kako nagrlzatu
leteve. Jedan Nemac ublo je Jednog kara I rekao da au onl ko)l au pobljenl takode
karovl, a ova( pravl kar kojega je ublo jaste ubljenlma brat.• . .
Tetka Ana je !!vela aamo · za tlklhloslfa. Posle .n)egova smrti, ona sa naprosto
skarnenlle. Osuillo sa sitno neino lice, u besanlm nocllmai se lzgubllo nakuda. Bllo
jo gotovo namoguc!e prepoznotl nekad lepe I plemanlte crte !ena koje au sa jedva
kretale. life au na prtnudnl rad u Krajskomandu, tozok ponlfavajucll rad, all su sa
tu mogle barem ogrejotl. Jodnlcel Talo lm boluja od stud! I glad! u drvenlm bare·
k31118, a duia lm posrcle I pada kao da Ia pljona od muks. Ookla cle lzdriatl? Ookle
~~~ lh mueltl? Sve Je lzgubljeno I pokopano. ¢aka sa smrtnl tas. Zlma, srca puca.
Oko 10 ~asova 20. januara t942. godlne, u dotrajaloj ode~l I obucll krec!e grupa ! ena
I dace preko Save u Klenok ~ u susret smrtl. U marvenlm vagcnlma, promrzle.
Ncmcl lh prebacuju do Rume. ·
Peale au klenack! !eleznlforl so uzosom prlt all da su Jevrcjke, gotovo potpuno
promrzllh ruku. ubacllo dccu u vogone, a nekollko defjlh kollca ubaclll su lm onl,
feleznleerl, uz udarce kundoka nemo~klh vojnlka -1 vecl davno poznat: los, los. Ka-
snlja au razne prl~e krullle o Golgot l koju su do!lvela Jcvrejke I njihova deca na
putu amrtl. Od Rums do Zcmuno moral! su peilce. Zlma je blla ljuta, put dug, pa
su rnanja deca podala u dubok aneg. Bela smrt je koslla. Oeca au ae smrzavala u
naruc!ju majkl koja su pokubvala da lh ll!agreju svojlm grudlmo. Majke su sahranjl·
vale arnrznutu decu na brzlnu, u sneg, verujucll de te lh ljudl pokopatl kad grana
prole~e. · ; , : ."
1
Supruga Kurta Hllkoveca lzgublla je putem svoje troje dece. Najrnlade, koja je l"()o
dena u Sapcu, smrzlo jo) se na grudlma. Majka su od bola za avojom decom gubfle
pamet. Pvstlm smrznutlm putem razlegao ae jauk. U bolu su eupale kosu, grabala
lice, tukle se rukama u prsa. Na putu amrtl ostala au srnrznute I starlje !ene. One
koje au bile rnlode I ana.fnlje stlgle su u logor na Sajmlstu. All su flvele samo do
meja - ave au poubl)ana.· · . . 1 ! : •. • . · ·,
• •1
Nerncl au lzgublll';,.t.Zavojevael su postal! zarobljenicl. ltltorskl m~gacinl . Pro§ke
banke u ko)lma su flvell Jevre)l emigrant! postal! au lager ll!a zarobljene Nemce.
Kad su ubl)al! nedufne !jude, onl nlsu nl alutlll de ~e sopstvanlm rukama preblratl
njihova kostl I atavljotl lh u humko koje su postale svetlli§ta. . .
Zloelne naclzma prema Ja~;ejlma vreme brl§e lz svesti I se~an)a .tiudl. Kad je ree
o najrnasovnljlm, nojhladnokrvnljlm I najmonstruoll!nlj lm. zloclnlma u lstorljl ~ova.
fanstva, sarno jadan zlo~ln maze lmatl lzull!etnu tezinu: to Ja zlofln svesnog za·
borava amrtf !est mlllona Jevreja. , .
266 M. Jovanovl~
SPISAK IABAeKJH JEVREJA I JEVREJA IZBEGUCA
KOJI SU UBIJ£NI U ZASAVICI OKTOBRA 1N1. GODIN£
1. Ablnun Josef, ahdbenilc, 35 god., If
!Iapea
2. Ablnun Samuilo, student. 19 god1
lz Sapca
3. Ablnun Alfred, student 17 god., ''
Sapc:a
4. Abrahamovle Berti, rod. 2. VI 1894.
s. Abrahamovle Salomon, rod 1. X
1893. u Nemlfkoj
6. Adlltta Rabiner, 56 god., lz Sapc:a
7. Ad/tea Soli/a, domltlc., 40 god., 1z
Sapea
8. Ad1l"s Amada, utenlca, 20 god~ 12
!Iapea
9. Ad/tea Margareta, ueenlca, 18 god.,
lz Sapc:a
10. Adlta. Rachela, kroJK:Ica, 25 god.,
lz Sapc:a
11. Ad!fes Reina, dete, 13 god., lz
!lapca
12, Ad/lea Sarah, domatlca, 23 god~ 1z
!lapce
13. Albshsrl Salomon, trgovac, 73 god.
If Sepca
14. Albahar/ 8 ukas, domltlca, 63 god.
lz !lapca
15. Aleksendet Herbert, rod. 8. IX 1904.
16. Al"lcsllnder Ruth, rod. 14. Ill 1911.
17, Altman leo, 1'011. 8. II f9f9
18. Altman Makslmlllan, rol!. 13. I 1907.
19. Amzanowsky Aron, rolf. 6. VIII f893.
u Danclngu
20. Amllltwwsky S ima, rod. 15. X 1892.
21. Antserl Rosa, 1'011. 18. VIII 1908.
22. Antserl Osklr, 1'011 2. V 1897.
23. Aschenbrenner Margarete roct. 24.
Xl1915. ' 68, Bertfny/ Ilona, rod. 24. VII f900, 1%
24. Aufrlchtlg Egan, rod. 7. II 1907.
25, Austerer Moses, rod. 25. VIII 1896.
26. Avramov/f: Ascher, zubni tehnl~ar,
20 god., lz Sapca
27. Avramov/(: Jakob, trgovaekJ alufb&-
nilc, 27 god., 1z !lapc:a
28. Bat1cha dr Albert, 1'011. 3. X 1885.
29, Ball&oMa/ka Mader, rolf. 13, X 1891.
30. Bader lydia, 1'011. 11. XII 1921.
31. Bader Pavel, rod. 15. VII 1920. u
Slovaekoj
32. Beck Arped, roct. 21. II 1909.
33. Bane Moses, 1'011. 21 . IV 1897,
34. BBner Halm, roel. 17. X 1885.
35. Bararon Jakob, llmer, 49 god., lz
6 apca
36. Bar1ron Rosa, domat lca, 50 god1 1z
Sapca
37. 8 araron Eugenia, date, fO god., 1z
6apc:a
38. Bauchbat dr laraei·H•ns, rod. 13. 1
1894.
39. Ber•al Ester, 1'011. 2. X 1892.
~0. B11rtz Margot, rod. 26. II 1913.
41 . Biron Elias, rod. tO. VII 1697.
42. Barbe Alfred, rod. 19. V 1907,
43. Blr Walter, rod. 5. Ill 1911.
44. Bllllll Mehta, rod. 18. VII 1899.
45. Bar11n Heinrich, rod. 18. Ill 1891.
46. Baul.t Otto, rod. 8. IX 1911.
47. Beulst Berta, rod. 19. I 1914.
48. Bat111 Bfeotca, rod. 23. VII f894.
49. Bszm11n Otto, profesor
SO. B•uber G., prolesor
51. Bauer Allee, rod. 16. XII 19t9.
52. B•uar Rolf, roct. 25. V 1920.
53. Beuar Walter, rod. 25. XII 1909.
54. Bauer Walter, rod. 19. Ill 1920.
55. Bauman~~ Paul, rod. 5. II 1922.
58. Baumgarten Irma, rod. f. VI 1887.
57. Baumgarten Josef, rod. 21. IX 1900.
58. Bsumwo/1 Simon, rod. 21. IX 1900.
59. Baumfefd FrtedrlcM'gon, 1'011. fl.
IX 1915.
60. Beer Anna, rod. 27. X 1884.
61. Beer Berthold, ro~. 5. IV 1923.
62. Be er Frieda, rod. 22. VI 1911.
63. Bennet HaJ•. rod. 17. V 1888.
64. Becbmenn Alfred, rod. 10. IV f9t2.
65. Bandit David-Karl, 1'011. 18. VII 1891.
· Francuake
67. Bargar Edith, rod. 25. VI 1921.
68. Berger Helene, rod. 14. Ill 1884.
69. Batgeld Adam
70. Bargmann dr Herbert. rod. e. X
1918.
71. Bargmann Emilie, rod. 8. V 1895.
72. Bergmenll Otto, rol!. 30. I 1885, I%
Nema~e
73. Barnb11eh Adolf, rol!. 11. Ill 1893, lz
Poljske
74. Bernstein Rachel, rol!. 7. VII 1889.
lz Nemal!ka
75. Be rnstein Thea, rol!. 4. VIII 1922.
76. Barkmenn Julius, rod. 15. IV 1866.
lz N111T11~ke
77 Bergwer/t Felicia, rod. 20. V 1898.
78: Bergw"rk dr Salo, rod. 17. I 1896.
79. Blatt Kaja , rod. 2. X 1897, lz Poljs ke
60. 81aus1aln Edmund, rol!. 22. JX 1915.
81. 8//tz Rosalie, rol!. 28. XII f860,
82. Bloch Eugen, rol!. 31. 111 1893.
83. Bloch Margot, rol!. 4. X 19f9.
84. Bloch Herm11nn, rod. 2. IX 1914.
as. Blumenthal Judith, rolf. 12. X 1909,
Jz Nemaeke
86. Blumanthe/ Ulll, rol!." 13. VIII 1918,
lz NIIITl&eke
87. B6hm dr Oskar, rod. 25. I 1891.
86. Bohrer Max. rod. 18. VII 1922.
89. Bo/ezk Minna, rod. 12. II 1900.
90. Bolazk Noeh. rol!. 23. IX 1905,
91. Boschkav/(: Karl, rol!. 14. X 1906.
92. Bres/ew•ky Margarete, reel. 8. X
1893.
93. Sleloo-•lry Herteh, rod. 20. V
1919.
N . Bl•lostozky Max. rolf. f. IV f893.
95. Blndanleld Robert, rod. 16. Ill 1921.
96. Bichler Wilhelm, rod. 27. II 1915.
97. Breier Sigmund, roct. 29. IX f884,
lz Be~
98. Breier Guslaw, rod. G. Ill f893.
99. Breier Hilda, rod. 14. VII 1904.
fOO. Bralter Abraham, rod. 1. VIII 1903.
101. Brenner UIIJ, rod. 8. VI 192f.
102. Brennat Anne-Edith, rod. 28. V 1921,
lz Maelarske
103. Braatlkar Jakob, rod. 27. XI f9f8.
1!14. Brettholz NO<bert, rod. 17. IV 1920.
105, Brings Uesa, rod. 11. XII 192f, lz
Nem•~•
108. Brad AJekaandar, lng. (protokol)
107. Brod•kl Flora, rod. 22. IV 1901.
106. Brocaky lng. Alekaendar, rod. 7.
1900.
109. Broner Rachele , rod. Speiser, lz
luke Mala (Poljaka)
ItO. Bronet Rose, rod. 12. XI 1921.
fit. Broner Jakob, rod. 11. XI 1932.
112. Brunner Leono111, rod. 13. XI 1921.
113. Brunner Eve, rod. 1. V f904.
114. Brunner Hugo, roeS. 20. XII 1893.
115. Brunner Rosa, rod. 4. IX 1898.
116. Brunner Emil, rod. 2. VJ 1893.
117. Burnstein Rlfka, rod. 13. Ill 1900.
118. Burnataln Wolf, rod. 27. V!ll 1901.
119. Buchelav/(: Robert, 8~ (protokoll
120. Buckavt{; Norbert, rod. 7. V 1912.
121. Batte/ Rena, rod. 28, VII 1920.
122. Demit Joachim, rod. f7. V 1903,
123. DanzJger Eugen, rod. e. VI 1921.
M. Jovanovl~ 267
f24. Banker Fredo, roct. 21. II f900.
125. Denemark Abraham, rod. 23. VIII
1887.
128. Dasche Hermann, ro(!, 23. II 1910.
f27. Daska/av/6 Elizabeth, · rol!. 18. XI
1941.
128. Desh/avl~ Samuel, rod. 28. I f902.
129. Datz Sarah, toeS. 2. XII 1902.
130. Datz Herma11n, rod. 28. XI f896.
131. Devld Ma rcel, rod. 16. Ill 1920.
132, David Otto, rod. 18. IX 1904.
133. DIIV/d Werner, rod. 27. VI 1904.
134. DIIVId Marthe, rod. 15. I 1921,
135. DIIVId Grete, rol!. 6. VII 1897.
138. DIIV/d Wilhelm, rod. f9. IX 1909.
137. David lulse, rod. B. XI f921 .
138. Dermer Abraham, rolf. 4. VI 1897.
f39. Dresner Bernhard, rod. 29. IX 1905.
140. D11U1ach Bernhard, rod. 3. Ill 1911.
141. Deutsch Johann, rod. 3. V 1912.
. 142. Deutsch Edith, ro(!. 22. X 1921.
143. Dautach Bano, rod. 14. Ill 1884, lz
1!
Beea
144. Deutach Fritz. roeS. 26. XII f923.
145. Deutsch Emst. roeS. 22. IX 1920.
!
148. Deutsch Heinrich, rod. 24. I 1922.
147. Deutsch Ignatz, roct. 27. IV f911.
148. Dlament Adolf, 1'011. 8. X 1913.
!
149. Dodaf Rlfka, rei!. 20. V 1918.
150. Donsko/ Me~. roeS. 13. V 1900.
151. Dorlmann Jakob, rod. 14. VII 1884.
152. Dorlmann Rebeka, roeS. lB. Jl f919.
153. Dar/mann Adolf, rod. 16. II 1919.
154. Dornrelch Hans. rod. 26. I 1892.
155. Dernre/ch Marianne, rei!, 5, VI
1898.
156. Dortort Halm-Flschel, reel. 26. Ill
1897.
157, Drucker Gertrude, ro(!. 13. VI 1918.
158. Drucker Emst, rod. 3. VII 1913.
159. Dvor/ansky Vera, rod. 25. XII 1897.
160. Dvor/snsky Daisy, rod. 14. Ill 1919.
161. Dvorlensky Wa lter, rol!. 21. X f919.
162. Eckstein Heinrich, roct. 19. V 1920.
163. £de/ dr Jakob, rod. 20. V 1887.
164. £de/ Glsa, rod. 24.· XII 1892.
165. Egar Fritz, rod. 23. XI 1904.
166. Egat Moses, rod. 11. XI 1905.
167. Eger Gertrud, 1'011. 11. XI 1905.
168. Egert Ulll, rod. 29. II 1920.
169. Ehtankrenz Heinrich, rod. 13. Ill
1905.
170. Ehrlich Es ter, rolf. 17. Ill 1892.
171. Ehrlich Erwin, roct. 1. V 1913.
172. Ehrlich Kurt, 6. II 1912.
173. Ehrlich Bruno, rod. 25. VII 1910.
 M. Jovanovl6. 269
268 M.· Jovanovl~
275. GeiMrd Arle-lelb, rod. 16. VIII 316. Grebler Sabse Sigmund, rod. 12. V
174. EhrfMnn Max, rod. 24. VII 1906. . 226. Flschttr Serena, rod. 19. V 1903
?21. Flu:her Saul. rod. 18. VI 1896. . 1889. ; ' 1899.
. 175. E/senMtrlmer Robert. rod. 10. X 317. Grllfll AIITad, rod. 24. VII 1908.
1895. , 228. Fl1cher Gisela, rod. 13. IX 1917 278. Gelbberger Theodor, rod. 23. II
229. Flacher Ed1111rd, rod. 6. XII 1911: 1921 . 318. Grolner Kurt. roeS. 21. XII 1921.
176. Elslarul Etel, ro4. 31. X 1897. 319. Grllnlger Ida, rod. 27. Ill 1887.
177. Ellbogen Lotflar, rod. 19. VI 1900. 230. F/scka lucy. rod. 30. VI 1921 277. Geller Allred, rod. 20. IX 1926, Bee
231. F/scka Stella, rod. 1. \II 1900: 278. Ger/ Heinrich, rod. 18. 1 1912. 320. Grosale/d Sarul, 1'04. 24. I 1900.
178. Elelant Rlfka, rod. to. X 1913, lz 321, Gruber GWite. rod. 19. V 1895.
· Madarske · 232. flscka Ignatz, rod. 17. XI 1893. 279. Gorachen Gerhard, roll. 1. VII 1920.
233. F/aschner Egan, rod. 23. XI 1890. 280. Gerson MlnM, roeS. 21. IX 1920. 322. Grubsr Moses. 1'04. 28. XII 1688.
179. Elelant Udlsleus, rod. 17. Ill 1916. 323. Griinberger Herbert, rod. 17. X 1920.
ISO. Eisner ~n (protokol) 234. Flesch Leopold, rod. I. XII 1920. 281. Geri!Cht Elseg. rod. 11. II 1887.
235. Flus. Erich, roeS. 16. II 1922. 282. Gerecht Rosa, rod. 16. XII 1886• 32-t, GnJn•leld Wilhelmina, rod. 23. II
111. Ellenberg Gerson, rod. 2. Ill 1879.
182. Ella11 Edmund, rod. 24. VI 1884. . 236. Fote/ Hannt, 1'04. 29. X 1913. 283. Gidl~ Gedalje, domatlca, 20 godlna, 1921.
237, Fors tenzer Margarete, rod. 30. X lz Sapca 325. GriJnleld Regina, rod. 23. II 1921.
183. Ellu Irma. rod. 28. V 1890. 326. Griinlteln Tlbor, rod. 25. I 1915.
184. Ertgel Edith, rod. 20. VI 1904. lz 1893. 284. Gldl~ Naum~ trgovec, 49 godlna, lz
238. Foratonzer Paul, 1'04. 16. IX 11191 . 327. Giinsberger Julius, trgovac, 73 god~
. Nemaeka Sa pea lz Sapca
185. Engel Blanka, rod. 21. IV 1915. 239. Frankleldor Josef, rod. 30. XI 1920. 285. Gldlt Dellsla, domatlca, 20 godlna,
186. Engel Oskar, rod. 1. XI 1896. 240. Frsnklurter Sophie, rod. 5. Ill 1919 lz Sapc:a 328. Gutate/n Leo, rod. 20. IX 1922.
187. Engel Gnote. rod. 23. VI 1884. 2-tl. Frankfurter Heinrich, 1'04. 3. I 1919. 329. Guttmann Fretdle, rod. 16. IV 1905,
· 242. Frankfurt lng. Sigmund, rod. 15. 1\1
286. Gldl~ Samullo, date, 7 godlna, lz lz Poljske
188. Engelmenn Moses, rod. 7. XII 1889. Sapca
189. Engelmann Lea, rod. 30. IX 1891. 1889. 330. GuttmaM Blr, 1'04. 19. II 1907.
287. Gldlf: Fatima, domatlca, 43 godlne,
190. ErtgelfMntt Cllll, rod. 1. IV 1912. 2-tl. FreuJ dr Erich. rod. 25. IX 1896.
244. Freud Frederika. rod. 7. XI 1896. 1z Sapca
191. Enge/menn Mlr1anna. rod. 1. IV 1912. 288. Glgulsky Wolf, rod. I. XII 1898, 1z 331 . HaDI Hana, ro<f. 1. I 1912.
192. Engler Edith, rod. 20. VI 1904. 2-'5. Freud Hana, rod. 8. IX 1907. 332. Haber Joseflne, rolf, 11. VI 1921.
. 248. Freund Margarete. rod. 23. X 1908 Rusl(e
193. Engler Alfred, rod. 16. VIII 1900. 333. Haber MaK, rod. 10. II 1919.
194. Eppler Felli(, rod. 10. II 1922, 247. Fried dr Kurt, 1'04. 21. I 1911. 289. Gieser Maz, lz Befa (protokol)
290. Gl.,er Walter, rod. 28. XII 1912. ll.t. Hecker Alfred, rol!. 1 . XI 1914.
195. Epateln Perf, rod. 7. V 1895. 248. Fried Arnold, rod. 15. IX 1916. 335. Hecker Helene, rod. 5. VIII 1892.
196. Epstein Vlktor, rod. 12. I 1893. 249, Fried Gotthold, rod. II. V 1881 291. Glauabauer Joaef, rod. 13. XI 1921.
292. GliJck Erich, 1'04. 26. XI 1918. 336. Hacker Josef, rod, 23. I 1690.
197. EpsteJn Erich, rod. 19. VI 1919. (Ephraim) 337. Hecker Hilde, rod. 16. IX 1913.
198. Ereltner Robert. rod. 13. Xl 1887. 250. Fried Hans, 1'04. 11. II 1902. 293. GliJck lotte, rod. 3. VI 1925.
294. GliJckmann Hanna, 1'04. 14. XII 1893. 338. Hecker Samuel, rod. 6. VI f9UII.
199. Erlbaum Hanl Moritz, rod. 14. XII 251 J Friedel Ernst, rod. 1903. 1z Nematke 339. Hacker Malvine. rod. 12. IX 189ti.
1889. 252. Friedland louise, rod. 8. V 1920. 295. Glilclrmann Adolf, rod. 25. XI 1888.
296. GIOckaellg Hugo, rod. 6. I 1914. 340. Hecker Siegfried, rolf. 11. XII 1912,
200. Eugen Juda, rod. 31. X 1899. 253. Frledlertlg Abraham, rod. 13. Ill lz Nemallke
1900. Ill 1909. 297. Goldberg Richard. roc!. 4. IV 1914.
298. Goldenberg Gut.tav, rod. 28. II 341. · Hecker Amold. rod. 14. V1 1882.
201. Fabian Max, rod. 24. VIII 1916. 25-t. Fr/edm•nn Aron, rod. 15. Ill 11182. 342. Hecker Johanna. ro<f. 23. VIII 1889.
.- 2SS. 'Friedmann Vera, rol!. 19. X 1921. 1913.
202. Feder Tommy, rod. 30. Ill 1910. 256. Friedmann lsak, rod. 13. VII 1913.
343. Hollmann Leopold, 1'04. 17. VII 1908.
203. F~er Hermann, roc!. 20. X 1906. 299. Goldberg Berta, rod. 15. V 1895. 344. Hahn Fanny, 1'04. 9. V 1889.
204. Felgl Erfch, rod. 2. IV 1908. 257. Friedmann Emil, rod. 24. X 1895. 300. Goldberg David, 1'04. 30. IV 1895. 345. Hehn Berthold, 1'04. 11. IX 1891.
Felntuch Paul, ro.S. 2-t. XI 1911. 258. Frlemot Simon, rod. 2. VII 1913. 301. Goldachmldt Eduard, 1'04, 2. IX 1914.
205.
259. Fromm lelb, roeS. 14. IV 1907. 346. Hahn Robert, rod. 18. VII 1910.
206. Feldmann Hilda, rod. 21 . 1 1890. 302. Goldschmidt Wilhelm, rod. 13. XII 347. Hombach Fedor
207. Fenlchtel Otto, rod. 23. XII 1920. ' 260. Fromm Anna, rod. 20. XI t9tl. 1899.
261. Fuchs Heinrich, rod. 16. Ill 1905. 348. Hel~n Rosa. roll. 17. I 1909.
208. Feral Bruno, ro.S. 9. VI 1920. 303. Goldschmidt Anna, rod. 27. VII 349. Halbkran Frenz, roc!, 10. XI 1913.
209. Ferri Otto. roc!. 23. XII 1920. 262. Fuchs Aurelia, rod. 27. I 1909. 1908.
263. Fuchs Erwin, 1'04. 21. XII 1919. 304. Go/d$chmldt Rosa, rol!. 27. X 1897. 350. Hemm Joseflne, roeS. 7. I 1902.
210. Ferschko Rosa, rod. 12. V 1921. 351. Hember Antonia, rod. 15. IV 1696.
211. Ferschko Edith, rod. 27. VII 1915. 264. Fuchs Leo, rod. 27. VI 1882. 305. Goldschmidt David rod. IS XI
265. Fuchs Gertrude, rod. 25. I 1921 . 1889. • • 352. Hamber Hugo, 1'04. 23. Ill 1889.
212. Ferachko Erwin, rod. 5. \II 1915. 353. Hemmer11teln Gerda, rod. 21, IV
213. Feuemeln Wolf, roc!. 4. VII 1893. 266. Fuhrmann Alfred, rod. 16. II 1921 306. Gottetmann Halm (Henmann), roc!.
267. FiJrat Edith, rod. 1. VII 189-t. 1914.
214. Feuerstein Jetty, rod. 30. X 1983. 3. XII 1885, 1z Befe · 354. Hammertte/n Fritz, rod. 12. IX
215. F/eae/60#1 l..k. rod. 14. VIII 1893. 268. FOrstenberg Marian, rod. 17. XI 307. Gote.smann Sima, rol!. 14. VI 1896.
1917. 1906. .
216. Flgdor Elsa. rod. 20. VI 1908. . • 308. Gotresmalll'l Plnlcas ro4 25 Ill 355. Hana Rechela, rod. 15. Ill 1896.
217. Flgdor Reglll8, ro.S. 16. II 1890. · 269, Filrlltenborg Martha. rod. 19. II 1897. . • • . .
1924.. . ' 356. Handler Heinrich, rod. 29. V 1920.
218. Flgdor Ernst. rod. 2.4. VII 191&. 309. Gottlleber Chalm Kurt rod 25 . V 357. Hand Margarete, rod. 2-t. VIII 1902.
219. Finder lisa, roeS. 2. IX 1921. 1921. Bel! . • • •
358. Hand dr Richard, rod. 2. I 1891,
220. Fingerhut Salomon, rabin lz Ruma 310. Gottlieb Greta, rod. 19. VII 1908. 359. Hartmann Hans, 1'04. 19. XII 1913.
221. Fink Josef Moses, roeS. 12. VI 1906. 270. ·G~na Osker, rod. · 19. XI 1896. 311. Gottlieb Alexander, rod. 29. XII 1904 360. Hermann Marfa, rod. 29. XII 1891.
222. Fink Walter, roeS. 17. VI 1909 271. Gena Fradella, rod. 18. XII 1898. 312. Goldring Eduard, ro.S. 2. IX 1914, · 361. HtJrmann Juda, roeS. 19. XI 1888.
223. Fink Faita, ro.S. 13. XII 1900. • 272, Glnser dr Moses, rol!. 21. XII 18&9- 313. Gorlltzer Alter, rod. 7. X 1902•. 362. Heaa Greta, 1'04. 5. VIII 1922.
224. Flacher Paul, rod. 1. 1 1922. 273. Gintflf' Rechela, rol!. 5. V 1902. 314· Grat Grete, 1'04. 5. Ill 1897. 363, Hauerf Rosa, rod. 2-t. IX 1890,
225. Flacher Gideon, rod. 5. X 1918. 274. Go/bard Batja, roll. 1. VII 1896. 315. Granelc Slmon, 1'04. 15. V 1911. 364. Ho. . Moritz, rod. 20. II 1879,

270 M. Jovanovl6
'· 365. H.uaer Geo'IJ, 18. X 1913, Bet
366. Heuser Gn~ta, Nl4. 7. VI 1912.
367. H.user Oskllr, Nl4. 14. X 1901.
368. H.uaer Cilly, Nl4. 9. V 1901.
369. Hauser Oswald, ro~. a. I 1919.
370. Heu• er Barta, ro4. 18. V 1892.
371. Heuaer Gottfried, Nl4. 26. Ill 1882.
372. Hecht Siegfried, rod. 3. Ill 1905.
374. Helmbllchar Ell
375. HellbrtJnn Kurt, reef. 24. VII 1913.
376. Helmrlch Herilert, N!4. 13. I 1922.
377. Heller Heinrich, rod. 8. X 1919.
371. Held HeinZ, Nl4. 10. VI 1922.
379. Held Allee. N!4. 8. XII 1921.
380. Held Siegfried, rod. 20. XII 1900.
381. Hlinlg Hana, Nl4. 29. XII 1914.
382. HDnlg Livia, rod. 11. V 1888.
383. Hlinlg Mat/a, N!4. 25. XI 1888.
384. Herschenbaum Naftall, reef. 4. IX
1921.
385. Hermann Kurt, reef. 26. I 1920.
386. Hermenn Paul, lz Pedeborna IP~
1okoll
387. Hertz Manfred, N!4. 26. II 1923.
388. Heu Ott~aml, reef. 22. II 1923.
389. Heu Selma, Nl4. 14. 111 1919.
390. Hea1 Ban&, Nl4. 19. IX 1914.
391. Hertza Nelly, reef. 21. X 1917.
392. Hertza Hans, reef. 14. IV 1907.
393. Harachm111111 leonora, roll. 4. XI
1920.
394. Har~chmenn Georg, reef. 22. V 1918.
395. Het~chel Siegfried, N!4. 29. V 1918.
396. Herschel Josef, reef. B. V 1905.
397. Holmalater Kla,. (?)
398. Hochheu1 Allred, Nl4. 19. XII 1909.
399. Hofmann Clpolea, rod. 16. IX 1888.
-400. Hofmenn Wolf, rod. 15. VIII 1885.
401. Hollenberg Mordko, ro4. 8. II 1909.
402. Holz Gertrude, rod. 3. XI 1920.
-403. Holz Johanna. reef. 27. V 1912.
404. Horowitz Israel, ro4. 8. XII 1895.
-405. Huraerl Mersel, ro4. 21. VIII 1889.
HllkiNI~ Wilhelm, ro4. 1-4. V 1912.
-406.
-407. HI/kiN/~ Irma, ro4. 24. VIII 1914. 11
3 dace, dvoje je dollo, a trKe Ja
rodeno u !:apcu . 549. I.Jickenbecher Anna, rod. 18. VIII
-408. HllkiNI~ Kurt, ro4. 25. XI 1911.
-409. Hl11chenheuser Eugenia, Nl4. 15. II
1922. ·
410. Hlrechhorn Bernherd, rod. 1. Ill
1920.
411. Hlr.ch Fritz, ro4. 27. VII 1920.
412. Hlr.chl Mar1Jarata, rod. 28. IX 1916.
413, Hlrach/ Samuel, ro4. 27. X 1909.
414. Hlrach Hlldeglfd, ro4. 2. Ill 1919.
415. H/rach Martin, reef. 10. VI 1915.
416. Hlr1ch Mayer, rod. 28. IX 1889.
417. Hvat (Chwat) Mardo, reef. 28. IX
1894.
418. lmmergut Herta, rod. 12. IX 1921.
-419.Jlgar Ignatz, rod. 8. XI 1916.
420. Jakob lin, rod. 31 . XII 1922.
421. Jakob/ Rachel, rod. 28. VI 1901.
422. Jakob Jack, lnduatrljalac, 60 god •
lz Sepca
423. Jakob Sarine, clome~lca, 53 god .
lz Sapca
424. Jekubltz Nathan, rod. a.
IV 1915.
425. Jad/lnaky Walter, rod. 7. IV 191 ...
426. Jakobowltach Mtkulas, rod. 8. lUI
1920, lz Nematka
427. Jolla Manfred. rod. 3. I 1921.
428. Jac/~ (Jetzltach) Taube, rod. 3. IX
1889.
429. Joachlmaon Agnes, rod. 28. VII 1908
430. Joachlmaorr Franz, rod. 3 1. XII 1912
431 . JuiiUa dr leopold
432. Junglelb Elka, rod. 4. XII 1917.
433. Kachana Wolf, rod. 23. I 1895.
434. Keehan Moacha, rod. 27. I 1919. "
Ma~rske
435. Kahn Eve, rod. 31 . VII 1920.
436. Kshn Helmut, reef. 25. XII 1913. iz
Nemafke
437. Kahn Wolfgang
438. Kagan leon, rod. 19. IX 1903.
439. Kaiser Barthold, rod. 12. IV 1921
440. Ka//sky Hana, f'Od. 18. IX 1919.
441. Kamlot Fanny, rod. 26. VI 1886.
442. Kand/lor Halm lsalc, rod. 25. V 1909
443. Kand/for Mall, rod. 10. IV 1890.
444. Kendal Ptnkaa. rod. I S. II 1907.
445. Karpefea Marla, rod. 29. XI 1896
446. K•rpela. Otto, rod. 8. IX 1886.
447. Ksr pelea Frla. rod. 3. II 1881 .
448. Karl Otto, rod. a. I 1921.
449. Kiser Herman, N!4. 28. Ill 1914.
45(). K..alerer Heinz, reef. 10. II 1918
451. Kaatner kart, rod. 12. II 1911.
452. Ka&tner Otto, rod. 2. X 1917.
453. Kestner Sallka, rod. 23. IX 1912.
454. Katz Blanke, ro4. 11. Ill 1913.
:~: :~~=~~.~·,!;. ~~. ~m· 1888
1 508.
457. Kerner Israel, rod. 15. XI 1878.
458. Karner Ester, rod. 24. VIII 1884.
459. Keesler Ernst, rod. tt. I 1913 . •
460. Keasler Walter, rod. 23. V 191•·
461. Kleier Eme1t, rod. 4 . IX 1920.
M; Jovanovl6 271
462. Klnberg lsldor, Berlin, 513. Kornfeln Walter, rod. 5. XII 1920.
514. IC/Jrner Max, rod. 2. Ill 1912.
463 Klapp Melanie, rod. 23, VII 1921.
454. Klepp Rudolf, rod. 23. Ill 1921. 515. Korn Hanna, rod. 8. IV 1891.
516. IC/Jrner Elka, rod. 15. Ill 1909.
-465. Klawon Erna. rod. 13. XI 1893.
466. Kleinberg Sofia, 5. Ill 1903. 517. Kornblut G&rtrude, rod. 12. VIII
467. Klalnbergar Ignatz, rod. 26. X 1908. 1921.
Kormann.Gabel Rosa, rod. 29. IX
468: Klein lsldor, rod. 5. VI 1878. 518.
469. Klain Iaaie 1897. •
470. Klein Karl, rod. 5 . X 1891. 519. Kormann.Gabe/ Joaaf, rod. If. I
471. Klein Otto, rod. 3. I 1920. 1889.
472. Klein Walter, rod. 13. IX 1913. 520. Kozmlnaky Martin, rod. 21. IV 1921 .
473. K/alntw Heinz, rod. 13. XII 1920. 521. Kozmlnsky Friedrich, roc!. 12. VIII
474. /Climb Mlkulas, rod. 27. IV 1919, 1888.
lr Slov&¢ke 522. Krahl Kurt, rod. 26. VIII 1922.
475. Klug Mari<us, rod. 12. Ill 1878, lz 523. Kralner Artur, rod. 5. VI 1884.
Beta 524. Kreiner Zlata, rod. 3. X 1891 .
476. Klug Theresa, rod. 29. VI 1878. 525. Kreft Josef. roc!. 18. VIII 1898.
477. Knesbach Oalfas, rod. 10. XU 1888. 526. Kraft Aurelia, roc!. 24. V 1905.
478. Knesbech Jattl, rod. 21. V 1892. 527. Kramar Helm, rod. ff . II 1896.
479. Knobel Barnhard, rocf. 26. VI 1885, 528. Kramer Nikolaus, reef. 9. IX 1896.
lz PoiJska 529. Krem&r Rosa, rod. 3. VII 1899.
480. Koen lucl, det&, 4 god. It l:apca 530. KramM Robart, rod. 12. X 1889.
481 . Koen Elsa, udovtca, 29 god. lz 531. Kreutner Wilhelm, rod. 17. IV 1918 .
Sapca 532. Krebs, Heinz, roc!. 16. IV 1922.
482. Kolin Siegfried, reef. ft . XII 1899. 533. Krisa kart, roc!. 26. VI 1922.
483. Kolin Sidonia, rod. 6. I 1895. 534. Krl. . Raglne, rod. 1. IX 1903.
484. Kohn Josef, rod. 5. IV 1911. 535. Krla1 Allred, roc!. 22. IV 1899.
485. Kohn Ella. rod. fl. XII 1916. 536. Krlegsmantt Kart, rod. 19. VI 1914.
488. t<ohn Wollg8fl9, rod. 4 . XI 1920. 537. Krl&gsmann Frieda, rod. 4. Ill 1912.
487. /Cohn HlldHiuth, rod. 3. VII 1914. 538. Krlshabar dr Lazo, zobar, 29 god.,
488. Kohn Anna. rod. ft. VIII 1919. lz Sepca '
489. Kolin frladrlcl1, lnlanjar, rod. 25. 539. Krlahabar Rlkl, doma~lca, 22 god.,
VI 1901, I~ Sapca
490. Kolin Hermina, rod. 3. VIII 1920. 540. Kuh Vlktor; rod. 25. XI 1917.
491. Kolin /sldor, drOQSrlst 541. Kulk11 Lilli, rod. 28. IX 1924.
492, Kolin lea, reef. 4. V 1920. 542. Kulka Olga, rod. 5. IV 1896.
493. Kolin Oakar, rod. 28. V 1918, lz 543. Kummelhelm Leon, rod. 18. XII 1902.
Namatka 544. Kupfermenn Karpel, rod. 25. XII
494. Kolin kurt, reef. 11. Ill 1910.
1892.
495. /Cohn fr811Z, reef. 3. XU 1899. 545. Kuptermann Sara, rod. 18. IX 1895.
496. Kohn Friedrich, rod. 23. II 1917.
548. Kuttner Cveta. reef. 15. V 1912.
497. Kohn friedrich. rod. 14. V 1918. 547. KuttrtM lsak, rod. 27. VII 1920.
498. Kolin kurt, rod. 27. I 1922.
548. Kutscher Simon, roc!. 25. VIII 1907.
499. Kolin Maxlmllt.n. rod. 11 V. 1919
500. /Cohn Rudolf, rod. 23. VI 1921.
501, /Cohn Sigmund, rod. 28. IX 1918.
502. Kolin Wilhelm, rod. 28. 1 1910. 1863.
503. Kolfler Ester, rod. 27. XU 1895. 550. I.Jigsteln Paul, rod. 21. I 1920.
504. Kolfler J okob, reef. 17. XI 1892.
551. Lagstaln Moses, rod. 21. I 1920.
505. Ko/nlk Benzlon, rod. 4. IV 1893. 552. Lamp GeoriJ, rod. 20. XII 1921.
=·K= ~z~~1.;.:o"rJ: ~~18~ 1.
Kolnlk Edith, rod. 19. XII 1901 ,
553. Lamp/ Rudolf, rod. 4. IV 1909.
507. Kolb Gertrude, rod. 7. XI 1919, 554. I.Jimpl Margarete, rod. 17. XII 1912.
:opp&teln Afeqndar, reef. 5. X 1897.
555, Landau lelbiS, rod. 2. II 1886.
1 92 556, I.Jitrdsbarg Jakob, rod. 3. Ill 1922.
510: 557. I.Jindskronar Hersch, rod. 18. VII
511, Koppe/ Klan~, rod. 14. I 1921. 1897. .
512. Komornlk Silvia, rod. 29. VI 1921. 558. Lang Theodot
272 M. Jovanovl6
559. 18ngum Aron, rod. t. VIII 1902.
B~
560. lAngenb«h Womer. rod. 21. XII
1919.
561. IAssmann leo, rod. 23. V 1922.
562. lAurlnger Moritz, rod. 18. X 1914.
563. lAutner Dora, rod. 21. XI 1893.
564. l.ltutner Klara, rod. 5. XI 1920.
565. Ledenhe/m Alexander, rod. 2. Ill
1912.
566. Lelhkr•m Glselo, rod. 4. XI 1924.
567. Le/nwender Bonno, rod. 12. V 1885.
568. Lelnwender Emlllja, rod. 28. IX 1885.
569. Lelnkram Paula. rod. 27. VII 1899.
570. Lemb Karl, rod. 3. VI 1917.
571. Lemberg Slla, rod. 30. IX 1897.
572. Lemberger Erich, roc!. 10. II 1914.
573. Umberger Antonio, rod. 2. VIII
1889.
574. Lempel dr Oslulr, rod. 28. IX 1909.
575. Leozlsky Brandlo, rod. 4. XI 1892.
576. Lerch dr Markus, rod. 16. VI 1898.
577. Lerch Anni-Eugente, rod. 15. XII
1903.
578. l..ewlnson Kart.FIIIp
579. l..ewnlow•ky Malvino, rod. 14. Ill
1910.
580, l..ewn/uwsky Minna, rod. 28. I 1912.
581. Uebllng Friedrich, rod. 19. XII 1915.
582. Uebert Heinz, rod. 7. X 1920.
583. Uebrelch Ignatz, rod. 15. XII 1903.
584. Ueuck Ma)loch, rod. 9. II 1921.
585. Undttr Kurt, rod. 25. ll 1922.
588. Unsen Paul, rod. 24. IV 1909.
587. Unker leon. rod. 18. II 1907.
588. Unkttr Hedwig, rod. 3. VII 1917.
589.. Uon Margarete, rod. 15. XII 1909.
590. Utwltz LJaae, roc!. 13. Ill 1893.
591. Lob Max. rod. 26. 111 1922.
592. LObi lucie, roc!. 16. VI 1880.
593. LObi Agnes R•chal, roc!. 10. VI
1916.
594. LOfllttr Emil, ro~t 25. VI I 898.
595. La•er&te/n Gertrude, rod. 4. XI 1924.
596. LOw/ Sandor, rod. 14. IV 1914.
597. Lc5wy Sigmund Moritz, rod. 12. IX
1885.
598. L6wy Ulll, rod. 3. V 1920.
599. Lc5wy Hermann, rod. 28. I 1918.
600. Lc5wy Irma. rod. 18. VII 1914.
601. Lc5wy Gu•tsv, rod. 31. Ill 1921.
602. Lustig Grete, rod. 17. Ill 1917.
603.' Lustig Max. rod. 10. Ill 1908.
604. Milder Belle Malke, zvane Berta
Mader, rod. Nazlssenfeld. rod. 7 .
X 1891.
M. Jov8novlo 273
605. Meyer Kala, rod. 27. VIII 1919. 847. Melamfld Nlaslm, dote, 5 god., 1z
609. Mayer Slegbert, rod. 27. VIII 1919. 694. Papo D1nko, 39 vocl. zubnt tehnltar
Sapc8 · lz Sapca . .
607. Mayer Benno, rod. 5. IV 1885. 848. Melur Susanne, rod. 3. VIII 1920. 695. l'eachke• Rosita, rod. 1. IV 1919.
608. Mrter Aron, rod. 28. XI 1892. 649. Mendelsohn Genter, rod. 4. IV 1913. 696, l'aachkea Wa lter, rod. 18. I 1914.
609. Mayer AMa, rod. 18. XI 1895. 650. Mendelaohn Lilli. roc!. 6. I 1930, 697. Paul Sorel Baslo, rod. 10. IV 1889.
610. Makawaky Hell, rod. 10. VII 1907. 651. Mezle• Klara, rod. 27. IV 1910. 698. Paul lsldor Jakob, roc!. 26. Ill 1897.
611. Mamber Ottilie, rod. 19. X 1910 . 652. Ml/c/Mky Harll, rod. 20. VII 1905. 699. Pt.nner Glttol, rod. 2. X 1892.
612. Mandl Emmer ich, rod. 22. X 1880. 653. Mllcln•ky P...line, rod. e. IV 1918. 700. Penner Simon, roc!. 28. IV 1890.
613. Mandl Elsa, rod. 18. IV 1891. 654. Mlttelmann Samuel, rod. 16. V 1892. 701. l'er/menn Moritz, rod. 4. 1 1908.
614. Mandl Rosa. rod. 14. I 1916. 655. Mlttelmann Regina. rod. 17. X 1875. 702. l'etachenllr Abtalwn Hirsch, rod. 11.
615. Mandl Marla, rod. 2. IV 1888. 658. Moorbergar Rudolf, rod. 5. IX 1888. Vlll1892.
618. Mandl Ernst. rod. 5. II 1920. 657. M 611or Josef Hirsch, rod. 28. XII 703. Plttffe Heinrich, rod. 30. I 1908.
617. Mtmdl lelb-lgnatz, rod. 27. VII 1916. 1894. 704. P/effar Slfllllr1ed, rod. 18. IV 1909, ~
-1
618. Mandel lelb, rod. 4. X 1889. 658. Moreno Moritz, 39 god., trgovac lz lz Nornetke
619.
620.
Mandel Theodor, rod. &. XII 1912.
Mentwlrth Friedrich, rod. 26. I 1918. 659.
Sapca
Morganatern Ester, rod. e. VIII 1892.
705. P/eller Anna, roc!. 15. I 1907. j
706. Picker Rachel, rod. 2. IX 1913. ·
621, Mantler Kurt, rod. 18. IV 1909. 660. Morgen•tern Fritz, rod. 13. XI 1910. 707. Plnk•schevl~ Theod<N', rod. 28. XI
622. MDntler Grete, rod. 21. I 1911. 661. Morgenatam Nett! Sara, rod. 27. Ill 1921.
623. Mllrchleld Welter, rod. 18. II 1917. 1921. 708. 1'/nkua Kurt, rod. 28. I 1912.
624. Msrbahn Karl, rod. 22. IX 1897. 662. Mondscheln Re~e. rod. 21 . V 1912. 709. Plstachek Slegfrlrtd, rod. 28. XI 1921.
625. Mllrgulla Felicia, rod. 7. II 1890. 663. MU/er Bet11lold, rod. 2. VI 1910. 710. Plaut Herm111, rod. 5. XII 1909.
628. Mergul/a Mosel, rod. 15. IV 1890. 664. MOler Henry, rod. 4. X 1922. 711. Polllschet Eugen, rod. 21. Ill 1921.
627. Merkbrelter Ignatz, rod. 30. IV 1911. 665. MOler Sul1mlth, rod. 12. VIII 1919. 712. Pollak Helnrlch, rod. 11. II 1909.
628. Markala/n Emst, rod. 4. IX 1895. 668. Munzer Felga, rod. 24. IX 1896. 713. Pollsk Arana. rod. 20. X 1888.
629. Merku• Ida, rod. 2. Ill 1889. 667. Munzer Moses. rod. 18. IV 1891. 714, Po/lelc Jullua, rod. 24. XII 1882.
630. Marku• Kurt, rod. 13. X 1921. 668. Munz AMy, rod. 2. I 1907. 715. Polon1ky &use. rod. 12. XII 1910.
631. Markua Frieda, rod. 1. VII 1898. 669. MiJnz Adolf, rod. 29. VI 1911. 71&. Polonsky Gerhltd, rod. e. V 1905.
632. Medina Buchora, 71 vod~ domKICD 717. l'omarant Ell, rod. 26. IIIII 1893.
lz Sapc:a 718. Pomeran Mu, fOCI. 26. VIII 1893.
670. Nachmamt Samuel (protokol) 719. PotnPMI J okob, rod. 2. V 1884.
633. Medina Blnja, 73 gad~ trgovac 'r 671. Nnlmw Felix, rod. 14. VI 1922.
Sapca 720. Pompen Reglne, rod. 25. IX 1891.
872. Neiger Karl, rod. 15. VIII 1917. 721. Preg1n Rudolf, rod. 30. Ill 1920.
634. Medin. Salomon, renlljar, 50. god.. 673. Ndmet Jakob, rod. 12. X 1894.
lr Sapca 722. Pte/a Gisela, rod. 15. XI 1919.
674. N6rnet Berta, rod. 25. V 1900. 723. Pre/a Otto. roc!. 15. XI 19t9.
635. Medina Rebelca, 42 gad., clometlc:a 675, Nauberger Ignatz. rod. 24. X 1907.
lr Sapca · 724. l'rela Friedel, rod. 1. I 1923.
678. Neufeld Ulll, rod. 9. V 1905. 725. Pre/a Walter, roc!. 14. IV 1920.
636. Medina Senna, 20 god., tlnovnlk lr &n. Neuhauser Leopold. roc!. I . V 1909. 726. Premlnger Hudll, roc!. 14. Ill 1906.
Sai>C8 678. Neumann Bomhlfd, rod. 9. Ill 1906. 727. Pram/nger Emil, rod. 19. XI 1899.
637. Medina Ignatz, 17 god.• atolarskl 879. Neu,., Rlch8fd, rod. 16. VI 1921. 728. l'remlnger Mete, roc!. 13. II 1890.
pomoc!nlk 1z Sapca
660. Neumenn Rudolf, roc!. 11. II 1911. 729. Pram/ngor Helnrlch, rod. 10. Ill
639. Melamed Samullo, obu~r. 60 god., 681. Nt!umann dr Hudll, rod. 7. VI 1893.
730. ~~tlr Frtrtdal. rod. 14. X 1920.
IZ Sapca
682. Neumann dr Paul, rod. 23. XI 1876.
639. Melamed Jakob, 54 god~ trgovtc 683. Neumenn Julius. rod. 8. II 1889. 731. Pulgram Hermllllll, roc!. II. XII 1908.
LZ Sapca .
684. Neumenn Katherine, rod. 2. VI 1885. 732. Purotz Serah, roc!. Schanh.tls Lea,
840. Malamed Uka, 35 110d., dom.tlc:a 685. Neumann Gertrude, ro<!. 19. XII I . IV 1893.
lz Sapc8 1884.
841. Melamed Nlaslm. 25 gad .. trgovatkl 688. Nawelc Siegfried, rod. 12. V 1921.
pomoc!nlk lz Sapca
733. Rat Elu, roc!. 25. IX 1920.
· 734. Rechnitzor Hrtdw)9. rod. 15. X 1900.
642. Me/amfld lsak, 22 god~ krojlt IZ 687. Ochshorn rod. 8. VII 1913.
G~. 735 Rachnlller Jakob, roc!. 3. X 1908.
Sai>C8 688. Ohrenateln leopold, rod. 27. IX 736. Rehberger Rlch1rd, roc!. I . XI 1908.
643. Malamed Sultana, 17 god~ domttl· 1922. 737: Reinhold Hennlnl, roc!. 20. XII 1920
ca lr Sapc8 738 Re/n/ger Martha. rod. 19. IV 1928.
644. Melamed Samuel. trgovetkl n.em,. 739: Re/!1 Ulll, rod. 12. VIII 1915.
l tenlk, 15 god., 1z Sapca · 689. Pachtmann Haje, rod. 23. IX 1886.
740. Rela Friedrich. rod. 11. VII 1914.
845. Melamed Silva, date, 12 god~ It 690. Pachtmenn Marcel, 10d. ft. IX 1913.
741. Rela Stmchl, rod. 19. X 1909.
691. Pel• Mosaic, rod. 14. V 1886.
848. ~=ect
Sapc.
Jeanine, dete, 10 god.• lz 692.
693.
Pa/a Eme, ro<!. 21 . VIII 1923.
P•J• ltta, roc!. 31. VIIJ 1896.
742
743:
Re/nr Molo, rod. 15. X 1896.
Relaer Lemol, rod. 19. II 1892.
274 M. Jovanovl~
744. Relsmenn Elsa, rod. 4. VI 1914.
745. Relsmsnn Julian, rod. 7. Ill 1909.
746. Renhold Adolf, rod. 20. XII 19!6.
747. Repstttfn Nita, ro~. 20. XII 19!5.
748. Rewe/alcy Hennann, rod. 22. VI !910.
749. Richter Hens, ro«. 30. VI 1920.
750. Riegler Elsa, ro4. 23. V 1900.
75t . Riegler Leopold, ro4. 2t. IV 1895.
752. Riegler Julie. rod. 3. XI 1685.
753. Riegler Julius, rod. 28. XII 1680.
754. Riese Karl, rod. 23. VI 1922.
755. Rosenbaum Kurt, rod. 22. IX 1922.
756. Rosenbaum Ludwig, rod. 14. V 1910.
757. Rosenberg Paula, rod. 26. X 1908.
758. Rosenberg Rudolf (Rudolf.VIktor),
rod. 7. IX 1921. . 852. Spitzer Allee, rod. 20. X 1910.
759. Rosenberg Herbert, rod, 2. VI 1922.
760. Rosenberg Irma, rod. 17. XI 1910.
761. Rosenberg Karl, ro4. 13. VI 1898.
762. Rosenblum Moritz, ro4. 3. XI 1920.
763. Rosenblum Traute, ro4. 3. I 1916.
764. Rosenblum Wolf, rod. 21. VIII 1918.
765. Rosenstr~ruch Adelheld ro(f 20 V
1905. • • . 807. Samuel/ Regina. ro(f, 15. 1 1893.
766. Rosenstr~JUch J. Abraham ro4 29
Ill 1892. : .
767. Rotenstrelch Rachels rod 29 V
1900. • • . 810. Slufer Amjaram-Naftall ro(f 26 IX
768. Rotenstrelch Karl. rod. 13. VI 1893,
lz Kolomena (protokol)
769. Rosenstlngl Gyula, rod. 12. XII 1920,
lz MIK!arake (Julius)
770. Rosenths/ Leltzer, ro(f, 6. VI 1906,
lz Polfske
771. Rosenthal GOnthar, rod. 31. V 1920.
772. Rosenthal Karl, ro4. 10. VI 1913 lz
Neme~e ' 818. Seidner Hermine, rod. 1.
773. Rossmenn Rosa, rod. 28. V 1895.
774. Roumsnn Josef, rod. 26. IV 1889.
775. RoBner Edlta, ro4. 1. 11 1909.
776. Rosner Cicllle, rod. 19. XJI 1909.
777. :~ner Friedrich, rod. 15. IV 1870,
778. Rosner Else, rod. 9. IV 1932,
779. Rosner Walter, ro4. 17. 1 1912,
780. Rotberg Eva, ro4. 15. VIII 1921.
781. Roth Giser Elisa. rod. 6. 11 1921.
782. Roth Giser LDthar, rod. 4. XI 1912.
783. Roth Marglt (Margarete) - • 26
IV 1909. . ' ruu. '
764. Roth Aleksander, rod. 30. VII 1904 ,
765. Rothstein felga, ro(f. 19. VIII 1911.
786. Rothstein Aslg, rod. 10. 11 1913.
787. Rotter Ernestine, rod. 27. Ill 1902.
768. Rottmann Sara, rod. 5. 11 1898.
789. Rottmann Jakob, ro(f. 22• IV 1898
790. Ruchhelter Amalie, ro4. 14. 1 1 922.
791. Rubensohn Werner, rod. 25. IV 1921
792. Rubner Alfred, rod. 18, VII 1906 J%
Nema~ke · '
793. Ruff Artur, ro(f. · 16. VII 1906.
794. RSusae Avram, 17 god., ueenlk 1z
apca . 842.
795. Russe David, 25 god., alufbenllc fz
tapca ..
798. Ruuo Jeanne, 53 god. domatfca 1z
tapca . . . 846. Spielberger Albert, rod. 21. VII 1916.
797. Russo dr Helm, 65 godfna, Iaker 1z
. Sapca .
798. Sacha Adam-Adolf, rod. 9. IX 1921.
799. Salomon Ella, ro(f, 14. X 1921.
800. Setomon Hermann, rod. 24. XI 1868.
801. Safomort Laura, ro(f, 27. VI 1897
802. Salomon Judith, ro4. 22. IX 1m.
803. Salter Solle-Giaela, ro(f, 25. IV 1897,
804. SeTter Erwin, ro4. 6. IV 1892.
805. Semor/ Eduard, ro(f, 1. I 1893.
806. Samuo/t Nacman, ro4. 16. V 1892.
808. Ssphtor Erwin-Robert ro4. 21. VII
. 1921. • 911. Schwanblattel Jennet (Jenny, rod.
809. Ssphferatstn Arthur. ro(f, 31. I 1921.
1692, • • •
811. Siiu/er Hanna, ro(f, 24. VIII 1892.
812, Sechler Emil, ro(f. 31. 111 1903.
813. Seefeld lrme. ro4. 15. 1 1914.
814. Seelinger Slegbert, ro(f, 10. I 1914.
815. Settllnger lotte, ro4. 10. XI 1914.
816. Seidler Lewek, ro4. 11. V 1868.
817. Setdfer Sabine, ro4. 15. 1 1898.
v1892.
819. Seidner Stella, ro(f, 28. Ill 1922.
820. Sell Abraham, rod. 5. II 1897.
821. Self Frieda, rod. 23. XII 1897.
822. Selnb/Oth Josef·Mosko rod 1 II
1882, • . • .
823. . Selnb/Oth Feige, rod. 5. VII 1687.
824. Se/nmenn Josef, rod. 25. VI 1909.
825. Se/nmann Xenia, ro(f, 11. X 1912.
826. Selsae Wolf, ro(f, 13. XII 1904.
827. Selwsch Regina, ro(f, 1. v 1921.
828. Stege/ Bertsch, ro4. 24. IV 1909.
829. Silber Haja, rod. 27. VIII 1897.
830. Sllbermann Emil, ro(f, 12. VII 1909.
831. Slfbermenn Joseflne, ro(f. 8. IV 1912.
832. Stmonovti! Raklla, 12 god. udov~
lz Sapca
833. Singer AbrahenHlalm, rod. 2. II
1682. . 688. Schmetterttng Malle., · rod. 19. VII
834. Stngor Salim, ro(f. 12. I 1891.
835. Singer Karl, ro(f, 1. IV 1917.
836. Sklarelr Georg, ro4. 3. IV 1890.
837. Sk/erelc Else, rod. 20. XII 1892.
838. Smefen:rlcy Ester, ro4. 4. IV 1885.
839. Sonnteg Hertha, ro4. lB. 11 · 1922.
640. Spiegel Johann. ro4. 11. VII 1921 .
841 . Spiegel Max, rod. 22. XII 1918. ·
Spiegel Emest. ro4. 2. Ill 1908.
843. Spiegel Elsa, rod. 7. XII 1922.
844. Spiegler Erich, ro4. 31. Ill 1911.
845. Spiegler Allee, ro4. 11. IX 1902.
647. Spielberger Paul. ro(f. 10, V 1920.
848. Spitz Klthe, rod. 19. V 1920.
849. Spitz Kurt. ro4. 2. IV 1915.
650. Spitz El\sabet. ro4. tl. IX 1902.
851. Spitz Emanuel. rod. 20. I 1894.
853. Spitzer Emeat, ro(f. 4. V 1897.
854. Spltzttr Jane, ro(f. 29. IX 1915,
8>5. Spitzer Ottn, ro(f. 12. I 1906.
856. Spira Moses, ro(f, 19. IV 1913, lz
Poljske • 907. Schwalbe lnge, rod. 21. I 1919.
857. Springer Klthe. rod. 29. XII 1911.
858. Sprong Gusts, ro(f, 4, II 1893.
859. Suffer Rudolf, ro4. 8. IX 1906.
860. Sullce Max-Herman, rod. 25. V 1921.
861. Sclumertn l<ari, rod. 5. VI 1891,
862. Scl.,mann Therese, ro4. 19. VII
1891. . • . . .
863. Sclaamann Max, ro4. 13. XI 1921.
864. Sprung Mandel. rod. 20. II/ 1893.
865. Swlnt.talcy Helm. rod. 22. VIII 1899.
866. Subo Vlktor, ro(f, 30. IX 1894.
867. Schlehter Rlfka. rod. 23. VII 1878.
866. Schlchter Josef, ro(f. 27. VII 1908.
869. Schlchter Anna, ro(f, 15. X 1909.
870, Schaner Franzlalc., ro4. 19. I 1902.
871 . Schap/re Ignatz. ro(f, 13. XI 1902.
87'2. Scheplre MIMI, ro4. 4 . VII 1894.
873. Schatzker Jette. rod. 1. IV 1900.
874. Schein lsak Levi, red. 21. VII 1891.
875. Schein Herner Rllka, ro(f, 10. X
1893. '
878. Schenk dr Nathan-Aron, rod. ' 2. I
1913. . .
877. Schenk AMa, rod. 13. XI 1912.
878. Scherf Salomon, rod. 27. VII 1898.
879. Scherf Gusta, ro4. 14. Ill 1898.
680. Schlmper Schari Stella, ro(f. 29. IX
1910. ' . ·. . 928: Steinberg Leo, rod. 28. VIII 1918.
881 . Schindler Walter, rod. 8. IX 1911 .
882. Schleifer Erwin, rod. 5, X 1911.
883. Schlesinger Elk a, rod. 19, VII 111• •
864. Scht/mper Robert, rod. 17. XII 1918.
885. Schmetterllng Kari, rod. 20. I 1898.
887. Schmlttmayer Kala. ""'· 23. VI 1921.
688. Schmitz Ernst, rod. 11. I 1919. · ·
M. Jovanovl6 275
689. Schneider Robert, ro4. 22. XII 1918.
890. Schneider Albert, rod. 14, IX 1914.
891, Schneider Helm Plnkas, rod. 11. VI
1904. . ; J • • • '
892. Schober Ernst. rod. 8. IX 1914,
893. Schober Gisela, rod. 30. V 1914.
894. Schober Josef, rod. 11. X 1912.
895. Sch6nfe/d Stella, rod. 24. VIII 1897.
898. Scharter Thaodor, rod. 22. VIII 1897,
897. Schram Simon, ro~. 19. VIII 1897.
898. Schram Joseflna, rod. 22. I 1900.
899. Schreiber Leib, rod. 20, VII 1891.
900. Schreiber Max, rod. 25. VI 1922.
901. Schrdter Anna, rod. 18. VIII 1902.
· 902. Schrdter Leo, rod. 11. X 1908.
903. Schutemann Walter, rod. 28. XII
1909. . •
904. Schw.chter !gnat%, rod. 2. VI 1907.
905. Schwsdron Moses, rod. 10. XI 1688.
906. Schwadron Oskar, rol!. 24. X 1917.
908. Schwamm Otto, rod. 29. XI 19118.
909. Schwamm Kl~ra. rod. 4. IV 1911.
910. Schwanblattel Otto, rod• . t3. Ill
. . 1905. . . .
, Dickmann), 18. VI 1914.
812. Sdlwan Ego!Kugen, rod. ; 11. IX
1894. .. .
913.• Schwan Paula. rod. 1. IV 1897.
· 914•. Schwarz Gustav, rod. 5. II 1909.
915, Schwtrz Marcel, rod. 31. X 1921.
918. Schwarz Stefanle. rod. 26. XII 1687.
917. Schwarzer Kurt, rod. 30. XII 1687.
918. · Sclrwsber Sa,., rod. 9. VIII 188S.
919. Schweber Maricus, · rod. 13. VIII
1886,· . ; • . . I
920. Schwerger Malvine, rod. 18. IX
1922.
• 921." Stag/ Fritz, ro4. 7. XII 1905. X
1 922. Steratl/er Jonas-Jakob. ro~. 4.
1868.
923 . Stein Leo. rod. 30. I 1894.•
· · 924:: Stein Allee, ro4. 3. XI 1898. Zuavl-
. · Ca · 1 I I '.
825.' Stelrt Barich Leo, rod. 17. VII 1913.
926. Stein Mo<la-Martlo. rod. 23. II/
1907.
927 Stein Kurt, rod. 2. XI 1919.
929 Stetner Paul, rod. 10. II 1921 . ..
92
; 930: ' Steiner Edith, rod. 20. XII 18 ·
931. Steiner Otto. ~~ 22• 1~ ~ 1
1
932. Stetner Franz. rvu. 22• •
1904
933 Steiner Artur, rod. 22. IX •
934; Steiner Hanna~~ rod• '~ill~~~~·
935. Stetner Julia, rvu, 25·
 276 M. Jovanovl~
I M. JovanovJ6 277

1032. Wohl Karl-Heinz, rod. 4. VI 1922. 1044. ZwlckM Joseflna, rod. 21. XI 1893.
936. Ste/IUlr Hans, ro<!. 1. IX 1920. 981 ,. We/nata/n Sendor, rod. 7. VI 1921 1045. Zwicker Suzanne. rod. tO, IV 1925.
937. Ste/per Kurt, rod. 11. X 1913. 982. Weingarten Betty, rod. 23. VI t92i 1033. Wollsohn Ester-Emma, rod. 20. IX
1046. Zwicker Siegfried, rod. 1. V 1885.
963. Welnatock Haja Ides, rod. · 10. v
938. Stern Josef, rod. 15. VII t893, Bee
939. Stern Emil, rod. 28. VIII 1903.· 1895. 1034. :V880
otlisch dr Friedrich, rod. 16. I 1047. Zwicker
1048. Zwicker
Robert, rod. 29. VI 1909.
Ilona, rod. 23. VII 1909.
940. Stern Else, ro<!. 19. Ill 1899. 984. Wel.. Eva. rod. 10. XI 1925 1903. .
1035. Wollmann Juliette, rod. 7. VII 1895. 1050. Zwicker Julius, rod. 1898, fz Baea
941. Stem Mathies, ro<!. t . IV 1915. 985. W&l.. Ruth, rod. 25, VIII 192:.. 1051 . Zwlc/ce. Franz, rod. 19. VIII 1919.
942. Stern Rudolf, ro<!. 20. VI 1908. 986. Wei•• Uaabeth, rod. 29. 1 1922. t036. Wilnachbencher Erich, rod. 18. VI
1052. Zwiebel Solie, rod. S. V 1901.
943. Stem Allder, rod. 27. VIII 1908. 987. We/aa Alexander, rod. 9. XII t92t 1922. 1053. Zwiebel Susskind, rod. IS. VIII
11'4. Sternbdrg Bossie, rod. 17. XI 1889. 988. We/.. Frsnz, rod. 19. IV 1920. 1900. .
945. Sternberg Fabian, roe. 5. V 1889. 989. We/u Fritz, rod. 14. VII 19 18. !037. ZMrtoly Manfred, rot!. 19. Vll1 1924.
1G38. Zimmermann Lydia, rod." 6. IV 1888. · 1054. Zwlm Egon, rod. 7. I 1919.
946. Sto/~ Helm, 1'04. 22. V 1900. 990. We/11 Gerold, rod. II. Ill 1915. 1055. Zelgllnger Benjsmln, rod. 16. V
947. Strau!Jdr dr Solomon, ro<t. · 23. II 991 . We/61 Karoline, rod. 14. X 1910. 1039. Zimmermann Samuel, rod. 19. Ill
992. Wei,. Adelberg, rod. 8. IV 1902. 1881. . . 1900. . '
1912. · 1058. Zenner Rosa, rod. 26. IV 1890, lz
948. Straubdr Frsnzls~. ro<!. 9 . X 1914. 993. We/sa Ester, rOd. 28. XI 1909. 1040. Zewltzger llobdtf (protokoll .
949. Strnsnu1nn Wolf.J..elb, ro<t. 5, ttl 994. We/11 Frieda, rod. I . VIII 1914. 1041. Zucker/Jdrfl Zittel, rod. 21. Ill 1880. Beea · .
995. Welu Rudolf, rod, 15. IX 1901. 1042. Zucketberg AMI, rod. tO. XII 1908. t057. Zennw C halm, rod. 28. VI 1887, lz
1898. Beea . . ..
950. Stressmenn leak, ro<!. 23. X 1908. 996. Welaer Helena, rod. 27. IV 1907. 1043. Zwicker Berta, rod. 1897, Zasevlca
SSt. Strell/er lo!t11, ro<!. 23. X 1908. 997. We/aer Georg, rod. 2. VI 1902. (protokol) 1
_ II~ •· f :r i '· :
952. Stilbel Herbert, ro<!. 18. VIII 1921. 998. Wel.,berg Mordko. rod. 21 . IX 1898 . II , ·,'',•.'
999. We/u/Jdrg Bulin, rod. 23. IX 1905.
953.' Ta/ert Egon, ro<! • .c. VI 1910. .. · 1000. Wel.,bttrg Siegfried, rod. 1. VI 1921
954. TeniUlnbdum Herman, roe.12. VIII tOOl. Weltz Angell, rod. 11. II 1863.
Beograd, 24, XII 1945.
I ' .

1922. 1002. Weltz dr Ignatz, rod. 24. VI 1889.

955. Tennenbaum Emst; ro<!. 2. XI 1919, 1003. We//wahr Elwlre, rod. 4. IX t914
956. Tennenbaum Robert, rod. 4. X 1909. 1004. We/lwahr EmU, rod. 7. Ill 1915.
957, Tltllbdr Salomon, rod. 25. V 1911. 1005. Weii/Jch Melanie, rod. 3. I t907.
958. Twbdr Josef, rod. 26. IX 1913. . 1008. Well16ch Ernst, rod. 10. V 1908. , 1; ' ' t , I I : '" · ' ~I

959. T.ubdnrchlag Wemer, rod, 26. Ill 1007. Wenig Hensl, rod. 19. VII 1900. l . ·, · : . . .•, ••
1921.. . 1008. Wettendorler Bernat. 70 god. per>
9611. Trebltsch Herta, ro<!. 8. I 1921 . · zloner lzS~
961. Tuchfe/d Herbert, ro<!. 19. VII 1923. 1009. Wettendor/er Alexander, 35 god.. ·.·1 . - . . ,·,

962. Tuller HeinriCh, ro<t. 27. II 1920. lz lapca J : -1 ' o \, ~ :

0
: : • ~ , ' ' I !'
963, Tutter Jettl, rod. 20. X 1920• . 1010. Wettendorler Frenz, 32 god. lz I r ti• · ~J 1• : -1 : , ,

' Sapc~~
. 964. Ullmann Kurt, ro<!. 17. XI 1921. 1011. Werthlm Alfred, rod. 11. VI 1920.
965. Urban Eduerd. ro<!. 7. ttl 1912. · 1012.· Werdlhelm Karl, rod. 31 . X 1921.
968. Urban Ella, ro<!, 14, XI 1912. 1013. Weael Fetga, rod. 19. IV 1918. : ·. :"' ' . , j ! :: ; ! •.• .•

967, Vernlndfg Moses, ro<!. '1 2. VI 1901.

1014. Wesel Paul, rod. 12. VII 1912. ,. ., .
lOt S. W!ckelholz Ella, rod. 5. XI 1918.
. 968. Vera!lndlg Maika, . ro<!, 20. VIII 1018. Widder Eugen, rod. 30. IX 1911, 1z
1904. . · Sloval!ke , ~ :. '
·, ..:
. 969.
970.
Waldmann Malvina, ,;,.,, t9. 1 1901.
Weidmann Emst, rod. 21. VII 1878.
1017. Wlelelberg Mlooa, rod. 3. IV 1920.
· 1018. Wleaelberg Artur, rod. tO. V 1916. •i
. .- i.
· ..
1019. W/eoelmann Max, rod. 4. IX 1922. '• j • • : :-,-.. ·I J.,', · · II
, 971. Walltuch Fritz, rod. 7. X 1917. 1020. W/eaner Amalia.- rod. II. I 1892.
: 972. wa..ermann Rilb, ro<t. ts. X 1897. 1021. Wlelner Daniel, lntenjer, ro<f, 7.
·· 973. · Wauermann Slmche ro<!. 20 1 VIII 1881. ·
1897. ' • 1022. Wlatemltz Han a. ro<t. 7. Ill 1921. · . .; :: I ; . ,,. ) -:~1 ·. :>
974. Wsaaermenn Friedel; ro<!. 20. XII
1901. . ., . '
1023. Wld-aky Mordko, rod. 13. IV 1918
1024. Willner Wilhelmine, rod. 31. Ill 1899.
.' ., ;' .
. . ...., {,o

1175, Weigel Walter, ro<!. 27. II 1907.
978. Weinberger
1860 Emanuel• · rod ' tS• · 1
977. We/,;bttrger Martha: rod: 2. Ill 1898.
978. Weltrwb Sara, rod. 10. XI 1909.
979. We/ttaub Moau, rod. 10. 1 1899.
980, Welnate/n Sabina, ro<!. 8. VII 1894.
1025. : Wimmer Gottlieb, rod. 12. VIII 1896.
1026. Wimmer Rachel, rot!. 8. Ill 1900.
1027. Wimmer Helm. rod. 19. II 1910.
1028. · Winkler Alexander, rod. 24. IX 1918.
1029. Wltachea Sofie, rod. 8. XII 1889.
· 1030. Wltachea Salomon, rod. 8. XI 1895. ·.·. ,l '•. . . .... \
1031, Wles/nger Emat, rot!. t7. IX 1917. :·,: .'! : ·.; ·-·.j .•• , · , • ._•-1
 M. Jovanovlt 279

278 M; Jovanovl6
the gro.u p was taken back to Sabac to be _put In concen-
kllled. on September 30• ; •
· ·· · Summary 1 1
. I tratlon camp 19<1ln. ·· . . ·· . ·· ·
. .I h I reea as well as all the Sabac Jews
Mara JOVANOVIe . . On October 12th end 13th all thze Je~ s r:~eg eKec~ted, as one eyewitness stated,
' .. and the Gipsies were taken to . asav ca. . . . . .
with no one left alive. . · . .· ·.
"WIR PACKEN, WIR AUSPACKEN ••• " . d I the Sabac camp after these eKecutlons.
Only the women and children remalne ot" the coldest winter days. the Germans
. The tragic fate of Jews-refugees I~ $abac 194L On January 26,1942, w~IC~ ~ n ~~awalk as far as Klenk wherefrom transported
1
18

. . forced these women an c reR to Zemun they had to walk again leaving
A group of 1,300 Jewish emlgrees has reached the City of Sabac In September, them to Ruma by d~ln. tr~~oseu'!~o could not stand the cold and got frozen.
1940. They were actually emigrees from Austria, Germany and Czechoslovakia behind on the roads he aS l lxta camp were put to death there and so by May
trying to reach Palestine by making use of the Danube waterway. In October 1939 Those who reaehe t a a m "
the transport was stopped at Kladovo as some difficulties had .to be bridged In 1942 no one of them was any more alive.
finding 8 ahlp which would take them to Palastlne. Moreover. the Bulgarian author-
Ities were unwilling to grant transit visas. The group had, therefore, to spend the
winter months In Kladovo onboard the ships. However, when these ahlps had to
leave Kladovo to resume their normal commercial operation the group was given
shelter on barges. Sometime In the Summer these barges were towed upstream
as far as Sebec.

In Sabac the emlgrees were housed In an old mill and a warehouse which were
somwhow made usable for the purpose.

Until the arrival of Germans the emlgrees could move freely In the city. Some of
them, as physicians and carpenters, for Instance, were given a chance to work.
Some others, quite 8 few of them, made themselves useful by their active particl·
patron In social and cultural life. In the Officers's Club which had Its catering
premises In the "Paris" Hotel, the boys and girls belonging to the group of ami·
grees entertained the citizens of Sabac by giving a show. One of the songs ot
the show was titled "Wir packen, wlr auspacken • •••

At the end of Jun11 all these Jewish emlgrees, numbering 1,107 were trensported
by the Germans to the camp near the River Save. On August 2.1941 the Sabae
Jews, numbering 63, WBre also taken to this camp. Thi s was the time when tra-
QIIdles followed tragedies affecting both the Jews and all the other citizens of
Sabac.

The first what the Germans have done was to kill Individuals Indiscriminately and
to force the Jews afterwards to collect the corps and to hang the already dead
bodies on the street poles. .

On September 24, the Germans made 5,000 clt lz11ns of Sabac and 1,100 Jews to
run as far as Klenke where they all were left without any food for two days and
two nights. On September 26, the victims were forced to run another 23 kilo-
meters, as far the township of Jarak. Those who fell during this run ware elmp!y
. •·. ,·

.. •.... .:

....
2. Prlzemna kuea u ul Vojvodo Slepo Stepanovl~a br 6 u Plrotu - )edina zgrado na terenu
gde su nekada bile I zgrade slnagoge. )ovre)ske ikole I )evrejske opAline

3. Deo nekada!nje jevrejske mahale u Plrolu u Sara)evsko) ullci (sada ul . Svetozara

Markov•c!a)

&. Mermerne plate na latotnom ztdu at•r<~~~ rilualnog
kupatlla u Plrotu
Or Mllutln VEUMIROVIC
JEVREJI U PIROTU
0 DOSEUAVANJU Jevreja u Pirot nema plsanlh dokumenata Verovatno je da su se
poi!ell cloaelj.vatl tokom XVII veka, kad su se posle proteriVanja fz Spanlfe rsstu-
rlll po Evropl, pa u XVI I XVff veku potell stlzatl f na Balkansko poluostrvo. Jev
rejll doaeljenlh fz Spanlje bflo je u mnogim mestlma na Bafkanu, pretelno u grsdo
vtm. tacldnJe Turake Carevine, jer su Turcl prema nj lma bfff tolerantnl kao prema
lllhrtUanlma I obrezanlma.
JevnJI au doill u Pfrot a Juga, tz SoHje f Carlgrada. Na nekfm ploeama starog jav.
,.jakog groblja moglo ae ustanovftl da su stare oko 200 godfna. Neke od tfh
ploea, potpuno pokrlvenfh ffiajem, bile su svakako f starije f na njlma se natpfst
Ill., mogl} razaznatl. Godlne f natpfsa na pfoc!ama protu ma~fo mf je za vreme
prvog 8Vetakog rata dr Stampalbarg, poljskf Jevrajln, kofl je kao lekar radio u
plrvtlklm vojnlm bolnfcama. On je umro od pagavog tifusa u februaru 1915. godl·
ne u Plrotv I bfo aahranjan na jevrejal<om grobfju .
....,..,, neatanjenl u Pfrotu blfi su Sefardi f govorllf au ! pansklm jezfkom (judeo-
..,..)ol) kofl au etaroeedaocf hrlitani nazfvall jevrejskfm.
IC8o IQipe)d8rl upraviJ~i. Turci ae nfsu bavfll lzvesnfm posfovlma I zanatlma, pa
lh uatupell hrfltanfma, Cfganfma f Javrejfma. Hrl!tanf Srbf blff su rsja, Ciganf
IIID muallrnanf, smatranl nffom rasom, dok su JevreJI bill u mnogo povoljnfjem
I od Jednlh i od druglh, pa su mof da bi ll fak f povla§~ enl lz razloga I to
dobrl trgovcl davall Turclma lzvesne procente od svoje zarade.
MlhaJiovlt, fuvanl srpakf drfavnfk fz doba knjaza Mllola, kojl je kao mlad
u Turaku na panaclure opfsuje u svojfm memoarlma kako Je oko dvadese-
XIX veka dva puta posetlo Plrot. Pri prvoj posatf umafo nfje nastradao
je jeclnom Jevrejlnu pokvarlo kupovlnu nakog starog srebrnog novca od
MI• • Kacl mu Je Steves pokvario kupovfnu, Jevrejfn je otr~ao turskom
fent.gl I pofaHo mu aa. Ferataga mu Je odmah dao dva gavaza da mu
pa ae on morao brzo akfonftf i cefu noc provestf u podrumu nakog
l!llliiiiiiii-Nel41. aakrlvan meclu burad, a sutradan ja krfiom napustfo PIrot.
~IDIIIIIkl I kultumo, JevraJI au do oaloboclenja Plrota od Turske 1877. godlna bill
od an., a u kulturnom pogladu f od Turaka.
282 M. Veflmlrovl~ M. Vellmlrovl6 283

Govo.re61 o osva]anju Plrota dr Mlhajlo Markovl6 u svojlm uspomenama pomlnje te- au a Turskom, Grckom I Eglptom. a docnlje,' posle oslobodenja, 1 aa zapadnlm
dan fntarasentan detalj. Nairne, nekl Turcl I Javrejl pobeglt au fz Pirate pe-e ulaska zemljama, pa cak I sa Amerlkom u ko)u au lzvozlll kate lislcs, ]azavacs, tvorova,
· Srba a me!Su njlma 1 jevrejskl rabin. Prvl komandant oslobodenog Plrota blo je vldrl I kuna.
majdr Jevram Markovl6 kojl je, kako navodl dr Mike Markovl6, 4z napu§tenog rabl· \ ', ,. ' o ' •I f '1 ' •' ' ': i ' ,· I ,1'

novog stana pokuplo 1 odneo nekollko kola dragocenlh atvarl, a me!Su njlma I pravl Jedan veoma bogat Jevrejln lz Carlgrada. po lmenu Papa, lmao je atalna poslovne
beekr klavlr. To je avakako blo prvl klavlr u Plrotu. . v11ze a Plrotom I sa trgovclma Jevre)1ma I Srblma. Ponekad ia otkupltlvao avu
godl§nju prolzvodn]u kaekaval]a I masla I lzvozlo u Tursku I Eglpat. Povremeno ja
Posle oslobodenja, nekl Jevre)l su napustlll Plrot I odsellll sa u evropskl deo Tur· dolazlo u PI rot, pa kid bi sa po)avlo, to Ja blo nar<ltlt dogadaj za grad. Papa je blo
ske: u Skoplje 4 Sohm, a nekl I u Soflju. malog rasta I neugledan, all veoma l]ubazan eovek. Noslo )a neko dugacko dzube,
· a kako je blo dosta gluv lmao je dugu trubu za slu5an]ll. Pored prlhoda ko)l je Papa

~I
U Plro~ ~u Jevrejl lmall avoju mahalu koja sa naiazlla Pazaru, odmah lza glavne
· ullce, na prostoru ad kalane ·Makedonl)a•, pa prema severu do ullce gde 88 8ada
u donoslo prolzvo!Saelma kallkavalja l masta pr<calo sa da je uvak prl dolasku davao
op§tinl prlloge za plrotsku alrotln]u.
nalazl Antltuberkuloznl dlspanzer. Mahala je blla taka re61 u centru grada, pa lpak
a
izdvojena kao zasebno naselje," mallm troug!astlm trgom oko kojeg au ae na· Me~ su Je~rejl liven 'povueeno I ~~Pite biU ·mlrnl + dobroduinl IJudl. lpak au
lazlle zgrade tlje au dvorl§ta na zapadno) atranl prelazlla u u balta I Uvade kii hrlllanska dace osecala nekl atrah od n]lh I zazlrala od njihova mahale. Me!Sutlm,
rftu ·Barje•. kao dacl, arpska deca eu 88 lepo slagala sa avojlm vr§njaolma Javrejima. Onl au
u Plrotu bill potpuno ravnopravnl gratlanl, 1 aebe au po naclonalnostl smatrall za
Posle oslobodenja ad Turek~· 1877; godlna, gotovo do poe11tka ovog veka, na po- Srba mojsi]evcll. Tako su I u 6koll lz]avljlvall kao dacl, a jedan od njlh )e lmao I
menutom trgu se sakupljala mlade! nedeljom I tu sa lgralo kola. ·, srpsko prezlme ....:... Jakov Zlvanov16. , . · ·
• •· . , • ·! ' • ' ; ;o • I ' 1,

Jevrejl au u avo]~) mahall' flvell lzdvo]eno, 'patrljarhalnlm !tvotom. Mnogl atarljl Odrasll Jevrejl .~ ·, . Srbl.ma !!vall prfjatel)ski, tr9ovall a n)lm~. p~ hk •• neklme
mu§karcl au jo!i do poeetka XX veka nosl!t duga §arena d!ubeta, pu§tall au dugll radlll I kao ortacl• .lnaee au ae uzajamno poseflvall I bill veoma gostol)ubhlll. JIIV·
brade, a udate fene su noslle male kaplce, naUk na fnduske. Jevrejke, narotlto ata- rejak11 devojke au· ae zabavljal11 aa eprsklm mladl61rna, all do bracnlh veza nljll
rlje, slabo au govorile sprskl, a ukollko au neke nelto ~ znale, govorlle au lskv• dolazllo aem jednog alutaja, t to odmah posle prvog evetskog rata kad Je )edna
runo. Me!SIIIIm, docnlje su devo]tlce prolazile kroz srpsk11 lkole, nauelle srpskl jo- Jaiii"Bjka odbagla za Srblna. To je blo veoma uzbudl)lv doga!Saj n11 aemo za Jevr&JI
zlk, all ae uvek u govoru ose6alo nelito spe01fleno nJihova. Mu§karcl au avl gave- nego I za celu varo!i, pa zasluJuje da ee posebno oplle.
rill 8rpskl, all tako!Se sa svo]lm speclflllnlm nljansama. Nekl stariJI au za vr11me I '• • ' '! . · , : '1 '• :
1
_ ; , ', , , • 1, , '
1
• _ ,, : •, • ' ~ , I • • ·, " '

Turaka znall I turskl.
l · .· . . · · •·. ~·-· . . . ·· ~ ·. _; ~ : ,. -. . .. ··':' ~· ·-!i'-; _, , , . 1· .
Made u Plrotu nlje bllo taka mnogo Jevreja - raeuna aa da lh ]11 atalno bllo ne§to
preko trldeset parodies - bill au utlcsjnl1 za vreme Turaka, a paste oslobodenja
canlll au lh I Srbl ~ sa njlma aaraelivall. Kad au ptrotskt Srbl posle osloboc1en]a od
Turaka uzeH subotu za pazaml dan, JevreJI au traflll· od vlastl da ae taj dan pro-
men! po§to je to njlhov pramlk. To lsto trallll su 1 nl§kl Jevre]l, all tim zahtevlma
nlje udovoljeno. ..: ' ~ · , : : ,.,., .. , .'· •.·. : .•. ,. .. _. ·.,·. . . ..
Oo potetka ovog veka, fane Javrejke sa gotovo nlsu vldale na ullcsma grada, dok
au mu!ika~l lmall nekollko trgoYina I plljarnfca sa .vo~em, povr6em I druglm .,.
mlrnlclma, ave u Pazaru I u neposrednoj bllzlnl avo]e mahale. Jedan od tfh pll]ara,
lzvesnl Samullo, drfao ]e o~kl radnju 1 ]ednlm Srblnom. Blo )a vellkl lzvoznlk.
naroelto ja]a I masla u lnostranstvo, a I uvomlk juznog vo6a 4z Groke 1 Turske •.
.. '· . . , '
' ..
'',· ,;; ·-·1 .... -· .. , ' .
Javrejl au !mall I dva aarafa I jednu banku koju Je dli30 na]bogatlji medu njlme.
MaJir Baraha. Silo ]e I nekoliko fzvoznlka kojl au u svojlm du6anlma nallk na ma
gaclne sakupljall koze, flto, kukuruz, pasuiJ I orahe. Jo5 za vreme Turai<a trgovah
Nekl Jevrejl au pohadall glmnazl)u, celu Ill dellmleno, pa ]e me!Su plrotsklm Jev·
rcjlma bllo poltara, poreznlka, apotekara, pravnlka, lekara I druglh zanlman)a. Doc·
nlja au lkolu pohatral11 1 jevrejska devojke. Dact Jevre)l lz moje genaraclje nlsu
111 ·u ikoll narol!lto lstlcall, all u neklm druglm razredlma glmnulja bllo Je I od·
· llfnlh daka. • · · ·· · ·
'
Plrotskl Jevre)l dall su srpskoj vojscl l dvo aktlvna oflclra, od kojlh Je Avram B•
rah dospeo do tina pukovnlka 1 blo komandant puke, a u ratovlma spr11man I hr•
bar oflclr. . • .
f •• J • •:~ . ·; • :1 • .'- .1 t:;lt.,: ·. • . . I• · • :r ~od , • · J ~ : 1: ··. · ' · ' .. .;, • · '
lako amo klo deca ponekad nazivall Jevreje pogrdno Clvutlma (Ito sa docnlja ked
amo odrastl nlje delavalo), neklh eukoba lzmedu Srba I Jevre)a nlje bllo. jer su sa
I onlamatrall za Srbe. Bugare nlkako nlsu volell: nrsu lm mogll zaboravltl plja~ke I
nasllja za vreme srpsko-bugarskog rata 1885. godlne. Bugarl au tada uill u Plrot
I dliall ga oko trl maseca. Tom prllikom au opljackatl lVII ]evrejska ku~e. kao I
mnoge srpske, ellovall· mnoge Jevre]ke, a jednog od ortaka Rabenove katana, bo-
gatog Jevrejlna Boru, ublll au . u podrumu aame katana po&to au mu prethodno
uzell lest stotlna dukata. Rabanova katana, kako au je obltno nazlvall, lnafe ZVI·
284 M. Vellmlrovl6
nlfno •Gostlonlca kod aprskog krllja• koju au driala dva ortaka - Raben Bara 1
i
Bora - jaste lsta zgrada u kojoj su sad hotel •SrbiJa• I redakclja llsta Slolxxia
.~
Prl ulasku Bugara 1885. godlne, u podrumu gostlonlce nalazlll au ae sakrlvenl Jev·
rejl 1 Jevrejkl, a 1 nekl Srbl. Tamo au •armlje•, kako Gopeevlc nazfva dobrovljce
u bugarskoj vojscr, pored kafadilje Bore ublfl I jednu hrllcansku devojeicu od trl-
noest godlna. Sam gazda Raben spasao sa tako ito ae presvukao u rite. PIJ~kanje
Plrota, na koja ae zgrazavao I aam bugarskl knez Batemberg, podrobno je opisao
publicist I fstorle&r Splrldon Gopeevlc.
Jevrejl. au u svojoj mahall lmall ·alnag~gu, a 'pored n)e je blla I njihova 6kola u
kojoj au jevrejska deca povremeno pohadala nastavu na avom jezlku, naroetto
Vflronauku. Obufavao lh je rabin I na dianovlma lm lsplsivao jevrejska afova koja
au njlhovf drugovl u arpskoj 6koll radoznalo posmatrala. Ta jevrejska slova na§lo
su lzvesnu prtmenu na plrotsklm clllmlma. jer au tkalje P1rocanke neke lore na·
.
zlvale jevrejsklm alovlma. Ta lara dolsta nee 1111 neka jevrejska alova.
. .
Jevr'eJI au verovatno lmall rablna od aamog dolaska u Plrot. Bill au atrogo rail
gloznl, a rabin je vrllo I rltualno klanje krupne atoka. Svlnjsko meso nlsu jell, kar-
nl zadnje delove (butove) krupne atoka. Sva avoje praznlke atriktno au alavlll kao
I aubotu. Tada au u njlhovlm kueama gorela vellka kandlla sa mnogo fifaka. !malt
au I svoje groblje lzvan varo!l, na zapadnoj padlnl Sarlaka lznod Banjice. na zem·
IJI!tu' odakle pGelnju vlnogradl. To groblje je kod dace rzazvalo lzvesno osecanj<J
straha, a ciefja uobrazllja je atvarala o njemu avakojake tajanstvene prlfe.
Jedan neoblean dogadoj lzazvao je razne prlfe I pojae&o .,;lstlku oko jevrejskog
groblja. Desllo ae da je jedne no61 otkopan grob nedavno premlnulog rablna 1 ll
groba Je neatao njegov leA. Prlealo ae kako Je atralar na bedemu kod Gradlea VI·
deo nocu nekakvu avetlost na jevrejskom groblju 1 fuo udaranje budakom. To je
blo uzbudljlv dogal1aj o kome ae mnogo govorllo. a aumnjalo ae da au to uradill
aeiJecl lz aela Gnjllana usled aujeverja. U aelu Je vladala neka defja eptdemlja, pa
au aujeveml aeljacl protumaelll da je umlranje dace nastalo posle rablnove smrtl
I da ae on to avetl hrl§6anlma. Nikad ae nlje doznalo Ita ae deallo a rabinovim
lelom.
Jevrejl au lna~a medu aobom flvell drufeljublvo 1 pomagall jedan drugog. Kod njlh
nlje bllo te§ke airotlnje. Ako bl neko propao u poslu 1 do§ao u tezak pololaj, avl su
ga usrdno pomagall da lspllva lz teAkoca. !mall au rnnogo amlala za praktteno.
Menje au bolovaH od Srba, I u proseku au dufe flvell. . be found In the Plrot Jewish cemetery.
Za vreme toplih letnjlh dana, Jevrejka au ponekad zajedno 461e na Nihvu na ku·
panje, I to obleno oko podne, kroz tzv. Bakludzansku mahalu. Na oball Nilave lm•·
le au evoj lzdvojen deo za avlaeenje, all au 111 kupale zajedno aa Srpklnjama 1 tada
je dolazllo do uzajamnog prljateljskog caskanja. Nekad au, takode u grupl, Jev·
rejke odlazlle u alvadilnlcu kod alvadzlje Apostola, uvek aa avojlm neoblenlm ka·
plcama •tukado•. . · the Hebrew language as well.
M . Velimirovlf 285
1\ao praktlenl • preduzlmljtvl ljudi, mnogl Javr&jl au ae iz Pirota alii! u druga mesta,
na primer u Nti I Beograd, I uspevall da 111 tamo probtju I atvore sebl dobar f lvot.
.
Za vreme drugog avetskog rata, dok joi nlsu biU ugrofenl, mnogl lmu¢nljl Jevrejl
pomagall au avoje augradane Srbe. dajucl lm pozajmlce I ostavlja)uci da lm se to
vratl posle rata. Na bloat, do toga niJII do!lo, jar je audblna plrotskih Jevreja bila
lata kao 1 avlh ostallh u Srbljl. Kao &to je poz1111to, bugarskl okupatori au jednoy
dana pokuplll Jevreje u Plrotu, opljaekall lh, oterall u Bugarsku i predall 1h Nem-
clma kojl au lh preboclll u Austnju 4 ave poblll. Spasll au ae aamo onl kojt su Ml
pre toga ukljueili u NOB, m ae aklonill na nekl drug! nafln. A Bugari su u odnosu
na Nemce bill u takvom polobju da lm nlau moral! predavatl Jevreje I lmall su
mogutnostl da lh apasu.
Sada u Plrotu nama vl§e nlkog od Jevreja. U njlhovoj blv§oj mahall stojl jot po-
neka ku6a koja je postojala jol onda kad amo ml bill deca. Name vt§e nl onog me·
log trga u njlhovoj mahall gde 111 pofetkom ovog veka aakupljala sprska I jevrej·
aka omladlna nedeljom.
Sve Je sad drukfl)e. novo, lzgrodeno. Pa lpak. kad eovek oblde ta mesta poznata iZ
detlnjstva 1 kad u mlsllma prode kroz etvarnost mnogih zblvanja lz bliske prot-
lost!, navlru u njemu raz1111 pltanja o te!koj audblnl t lh nesre~nth !judi.
Summary
Dr. Mllutln VELIMIROVIC
THE JEWS OF PiAOT
The first Jews who settled In Plrot came there most probably from Sofia and
Constantinople tn the 17th century. They were Sephardim and spoke Spanish
(Judeo-Espegnol). Two hundred years old tombstones with Hebrew letter can etlll
Aa Turkish citizen• the Plrot Jew• enjoyed all freedoms Including the right to be
engaged In trade.
They had their own aynagogue In the city, they had their rabbi and their own
school In which the children attended classes of religious Instruction and learned
·
 286 M. Vellmlrovlt

The Jews lived In their own quarter In the city but their clothing did not differ SARAONICI
from that of the rest of the population. Man would usually have a long beard while
the woman would wear a special cap called "tokado". The older women could Mllenko BEUANSKI, publlclsta, Sombor
not apeak Serbian but the men and the young generation, which attended school
In the city, mastered the language. ' · , •· Esad CENGIC, elan Saveta republlke Bosne I Hercegovina, Beograd
. . Oragoljub D. COLIC, publlclsta, Zrenjaoln
After the withdrawal of the Turks, those Jews who chose to remain In PI rot, were
all respected citizens and many of them were partners of Serbs ., joint owners Mr Milan JEVTIC, kustos Narodnog muzeja u $apcu
of trading or other business operations. . .
Mara JOVANOVIC, ul:lteljlca Osnovne lkola Mileva Koaovac, Sabec
By profession the Jews of PIrot were mostly traders. postmen, chemists. physicians, Dr Laontlje PAVLOVIC, VIII nauen1 savetnlk Muzeja u Smederevu, Smederevo
bankers. They maintained good and friendly relations with the Serbian population
Particular warm friendship has developed among the youth as they grew up and l Mllutln dr VELIMIROVIC, llckar, Beograd
attended school together. ...
Eugen VERSER, judalsta t knjlfevnl prevodllac, Beograd
. During WWII the Bulgarians who occupied PIrot arrested all the Jews they could
lay hands on In the city. First they subjected them to plunder and then transported Prof. dr Zdenko ZLATAR, docent na sveuelll!tu drfave Illinois, Chicago, USA
them to Bulgaria proper to hand them over to Germans who killed them all ao
that no one survived.

·,,