1.

POJAM I PODRUCJA PSIHICKOG RAZVOJA

Razvojna psihologija je grana psihologije koja se bavi opisom I objasnjenjem razvojnih promena u toku
celog zivotnog ciklusa, od zaceca do rodjenja I smrti. Razvojna psihologija je decja psihologija. Svojstva
razvojnih promena su trajnost, nepovratnost (ako dete jednom shvati da I nezivi objekti moraju da se
krecu, ted a kretanje objekata nije odlika samo zivih bica , nije moguce da se dostignuti uvid vrati na
predjasnje uverenje). Razvojne promene su progresivne jer vode visim oblicima prilagodjavanja. Razvoj
je neprestan process. Promene nisu ogranicene samo na period ranog detinjstva. Razvoj je kumulativan
(ono sto danas nastaje oslanja se na ono sto je ranije nastajalo). Razvoj je usmeren I vodi diferencijaciji I
organizaciji tj medjusobnom povezivanju I uskladjivanju razlicitih funkcija. Razvoj ima celovit karakter.
Promene u jednoj funkciji uslovljene su promenama u nekim drugim funkcijama I predstavljaju uslov
promenama u nekim trecim. Razvojna psihologija se cesto definise kao grana psihologije koja istrazuje
promene u ponasanju.

Podrucja psiholoskog razvoja : fizicki razvoj obuhvata promene u anatomiji I fizioloskim procesima koje
su sistematski povezane sa uzrastom, promene u zdravstvenom stanju I razvoj motorike. Kognitivni
razvoj obuhvata promene koje se odigravaju u opazanju, razumevanju jezika, govoru I pamcenju,
resavanju problema I misljenju. Psihosocijalno podrucje razvoja obuhvata promene u emocijama I
socijalnim odnosima pojednica.

2. PERIODIZACIJA PSIHICKOG RAZVOJA

1.antenatalni period: od zaceca do rodjenja. Deli se na: period ovuma (od zaceca do 2.nedelje),
embrionalni period (od 2.do 10.nedelje), period fetusa (od 10.nedelje do rodjenja).

2.detinjstvo I mladalastvo: od rodjenja do 18.godine, deli se na: period novorodjenceta (od rodjenja do
2.meseca), period odojceta (od 2.meseca do prve godine), rani uzrast (od 1.do 3.godine), predskolski
uzrast (od 3.do 7.godine), rani skolski uzrast (od 7.do 11.godine), srednjoskolski uzrast (od 11.do
15.godine), pozni skolski uzrast (od 15.do 18 godine). Period srednjeg I poznog skolskog uzrasta je
istovremeno I period mladalastva I adolescencije.

3.zrelost: od 18.do 65.godine. deli se na ranu zrelost (od 18.do 24.godine), srednju zrelost (od 25.do
49.godine), poznu zrelost (od 50.do 65.godine)

4.staracki period: od 66.godine do kraja zivota. Deli se na ranu starost (od 66.godine do 70.godine),
srednju starost (od 71.do 80.godine) I poznu starost (od 81.godine do karaj zivota).

Treminoloska razlikovanja>

*razvojni period- odnosi se arbitrarne podele zivotnog ciklusa preko hronoloskih godina starosti.

*razvojni stadijum- odnosi se na period u zivotu pojedinca koji obelezava neki specifican preplet crta.
Odredjivanje granica razvojnih stadijuma preko hronoloskh uzrasta nije fiksirano. Pojam stadijuma
implicira da postoje kvalitativne razlike u razvoju pojedine funkcije licnosti u celini (kod Pijazea
senzomotorni, preoperacioni, konkretno operacioni I formalnooperacioni stadijum misljenja, a kod
Frojda: oralni, analni, falusni I genitalni stadijum).

1
*razvojni uzrast- u opstem smislu je svaka procena dostignutog nivoa razvoja koja uzima u obzir razvojne
norme, odnosno tipicni uzrast na kome se postize odredjeni nivo razvoja. Po razvojnoj normi prva rec se u
razvoju deteta javlja oko 12.meseca.

3. NASTANAK RAZVOJNE PSIHOLOGIJE

Razvojna psihologija je u svojim pocecima bila skoro iskljucivo vezana za proucavanje decijeg perioda I
adolescencije. Tek od 50.ih godina 20.veka nesto vise paznje se obraca na period zrelosti I to najvise u
vezi sa pracenjem uticaja iskustava u detinjstvu na ponasanje odrasle osobe. U drugoj polovini 20.veka
razvojna psihologija se postupno okrece istrazivanju karakteristika svih zivotnih perioda.

Tideman je belezio promene u funkcionisanju cula I motorici, kao I jezicki I intelektualni razvoj svog
sina od rodjenja do trece godine.posto je primetio da njegov sin duze sisa nesto slatko nego guvernantin
prst zakljucio je da je sisanje naucena, a ne urodjena instinktivna aktivnost.

Darvin je objavio zabeleske o razvoju svoga sina u prvih 12 meseci zivota. Darvinova “biografska skica
jedne bebe” (ogled u ogledalu). Njegova studija je vise od svih ostalih doprinela da ovaj tip istrazivanja
pocne da se uvazava kao aktivnost dostojna naucnika.

Prajer objavljuje beleske o razvoju svog sina u toku prve cetiri godine zivota pod naslovom “Dusa
deteta”. Objavljivanje ove studije oznacava pocetak decije psihologije.

Hol je smatrao da je poznavanje decije psihologije neophodno za razvoj obrazovnog sistema . cesto je
isticao da nastavnik mora da poznaje predmet koji predaje I mogucnost uma ucenika da ta znanja primi.
Drugi cilj proucavanja deteta sastoji se u pomoci roditeljima . roditelji koji poznaju osobenosti decijeg
uma su bolje pripremljeni za roditeljstvo. Relativno brzo oko sebe okuplja veliki broj saradnika . tako
nastaje “Pokret za proucavanje deteta”, koji je imao veliki uticaj u Srbiji pa nastaje “Srpsko drustvo za
deciju psihologiju” I pokrenut je casopis. Holov pokret I njegovi doprinosi nisu bili visoko cenjeni u
strucnoj javnosti, pa se postavlja pitanje njihove objektivnosti, jer su glavni izvor informacija bili roditelji
koji su mogli biti pristrasni. Svoje studije adolescencije objavio je u 2 toma I time postavio temelj za
razvoj psihologije adolescencije I starenja.

Gezel se posvetio normiranju decijeg razvoja, posebno razvoja motorike.

Torndajk se bavio pedagoskim pitanjima I procesima ucenja kod zivotinja I dece koje je povezivao sa
problemima razvoja.

Bine je posebno istrazivao misljenje kod dece, cesto koristeci svoje kceri kao subjekte, zadavao im je
razlicite problemske zadatke I trazio od njih dag a obavestavaju o svim fazama svog razmisljanja o
problemu. 1905. Napravljena je Bine-Simonova skala koja predstavlja test inteligencije.

Borislav Stevanovic napravio je 1934. Reviziju Bine-Simonove skale, a 1967.izlazi “Nova beogradska
revizija Bine-Simonove skale”.

Terman objavljuje studije pracenja sudbine pojedinca koji su identifikovani kao vrlo inteligentni.
Njegova istrazivanja menjaju sliku o vrlo obdarenim osobama kao o bolesljivim pojedincima. Ova

2
studija je I bila jedna od prvih u kojima su pracene karakteristike intelektualnog, emocionalnog I
socijalnog funkcionisanja u zrelom dobu.

4. EKSPERIMENTALNA METODA

Je istrazivacji postupak koji se sprovodi s namerom da se odrede uzrocni uticaji na pojavu koja se ispituje.
Eksperimentator namerno I sistematski uvodi I menja neke uslove radi ispitivanja pojave koju zeli da
istrazi. Pojava koja se ispituje zove se zavisna varijabla jer se smatra da onazavisi od uslova koji joj
vremenski prethode. Sami uslovi nad cijom pojavom eksperimentator ima kontrolu zovu se nezavisne ili
eksperimentalne varijable. Kljucno obelezje eksperimenata je kontrola nad vremenskim seldom
nezavisne I zavisne varijable I strogo eliminisanje dejstva svih drugih uslova osim onih koji su
obuhvaceni skupom nezavisnih varijabli.

Eksperiment sa dve nezavisne grupe : u ovakvim istrazivanjima se subjekti svrstavaju u 2 grupe. Jedna
je eksperimentalna I ona se izlaze delovanju nezavisne varijable, druga je kontrolna I nju sacinjavaju
subjekti koji su po svojim obelezjima , koja mogu da uticu na pojavu koja se ispituje, slicni onima iz
eksperimentalne, ali se ne izlazu delovanju zavisne varijable.

Primer: da li igranje kompjuterskih igrica sa nasilnim sadrzajem dovodi do jacanja agresivnih sklonosti
kod dece?

Subjekti u eksperimentalnoj grupi bice u prilici da odredjeno vreme individualno igraju kompjuterske
igrice izuzetno nasilnog sadrzaja , dok ce subjekti kontrolne grupe isto vreme provesti u igranju neke
druge igre u kojoj nema nasilja. Sklonost ka agresiji ocenjivace se na osnovu spremnosti deteta da se
potuce, posvadja. Na kraju eksperimenta istrazivac uporedjuje ucestalost nasilnog ponasanja prema
vrsnjacima kod subjekta kontrolne I eksperimentalne grupe. Ako se pokaze das u subjekti eksperimentaln
grupe agresivniji prema vrsnjacima moze se zakljuciti da je postavljena hipoteza tacna I da igranje igrica
sa nasilnim sadrzajem izaziva agresivno ponasanje. Nezavisna vaijabla je nasilni sadrzaj igrice, a zavisna
je sklonost ka agresiji.

Da bi neki uslov mogao da se smatra uzokom neke pojave moraju se zadovoljiti 3 kriterijuma:

1.promena uslova mora da dovede do promene pojave koja se smatra posledicom

2.uslov koji se smatra uzrokom mora vremenski da prethodi pojavi

3.verovatnoca das u delovali drugi uzroci mora biti minimalna

Primer: da li dva razlicita nacina citanja slikovnica vrse uticaj na obim recnika deteta kome se slikovnica
cita?

U eksperimentalnoj grupi roditelji su deci citali slikovnice navodeci decu na dijalog, podsticujci njihova
pitanja I odgovarajuci na njih . u drugoj, kontrolnoj grupi, roditelji nisu bili toliko aktivni . posle mesec
dana izvrseno je testiranje dece I ustanovljeno da deca iz eksperimentalne grupe moraju imati znatno
bogatiji recnik od dece iz kontrolne grupe. U ovom istrazivanju zavisna varijabla je obim recnika, a
nezavisna nacin citanja.

3
Eksperiment sa ponovljenim merilima : u ovom slucaju ne koriste se nezavisne grupe vec se svaki
ispitanik poredi sam sa sobom, tj ispitanici ucestvuju u eksperimentalnim I u kontrolnim uslovima.

Primer: istrazivanje Ksenije Krstic I Aleksandra Baucela odnosi se na pojam konzervacije. Konzervacija
se odnosi na uvid da odredjena kvantitativna obelezja objekta ostaju nepromenjena kada se usled neke
transformacije promeni spoljni izgled objekta. Mladja deca (od 6 do 7 godina) veruju da se kolicina vode
u casi promeni kada se voda prespe u uzu I duzu casu. Dete kome se dva puta postavi isto pitanje moze da
zakljuci da je prvi put pogresno odgovorilo. Istrazivaci su postavili pitanje da li ce iste nelogicne
odgovore deca davati ako im pitanje postavi vrsnjak= rezultati u pokazali da kod tezih zadataka
postavljanje pitanja od strane odraslog dovodi do promene odgovora ispitanika, sto se ne desava kada je
ispitivac vrsnjak. Istrazivaci cesto daju prednost eksperimentima sa ponovljenim merilima nad
eksperimentima sa nezavisnim grupama jer se u prvima zahteva manji broj subjekata. Prednost
eksperimentalne metode smatra se da eksperiment ima mnogo prednosti nad drugim istrazivackim
metodama. Istrazivac-eksperimentator je potpuno pripremljen da vrsi tacna zapazanja o pojavi koja je
predmet istrazivanja jer je sam izaziva. Pored toga posto su poznati uslovi neophodni za javljanje pojave,
istrazivac moze da postavi istrazivanje. Koriscenje ove metode olaksava zakljucivanje o uzrocima pojave.

5. SPOLJASNJA I UNUTRASNJA VALJANOST

Bez obzira na to koju varijantu eksprimentalnog merenja koristi istrazivac mora da se potrudi da dobijeni
podaci imaju spoljasnju I unutrasnju valjanost.

Spoljasnja valjanost tice se stepena u kome se rezultati nekog istrazivanja mogu uopstiti tako da vaze I
za druge uzroke subjekata I u okolnostima koje se donekle razlikuju od konkretnih uslova u kojima su
podaci dobijeni. Ona se izmedju ostalog, postize time sto se do istih zakljucaka o nekoj pojavi dolazi
primenom razlicitih metoda. Ukoliko su rezultati slicniji utoliko je veca uvereost u spoljasnju valjanost.

Unutrasnja valjanost vezana je za stepen kontrole nad svim uslovima koji mogu da uticu na zavisnu
varijablu. Eksperimentator treba da tako planira istrazivanje da moze da bude siguran da jedino nezavisna
varijabla prouzrokuje posledice . to se postize time sto se subjekti slucajno rasporedjuju u
eksperimentalne grupe. Takodje treba voditi racuna da na zavisnu varijablu ne uticu neki spoljasnji uslovi
koji kovariraju sa nezavisnom varijablom.

Primer: ispitivanje uticaja buke na javljanje umora kod ispitanika.

6. METODA POSMATRANJA

Prednost nad drugim metodama: moze se izvoditi I bez znanja subjekta koji se posmatra (tako se
obezbedjuje spontanost I prirodnost ponasanja), jednostavnija je po tehnickim zahtevima I ne iziskuje
velika finansijska sredstva.

Anegdotska metoda- vrsta prirodnog posmatranja koji se sastoji u najobicnijem opisu posmatrane
pojave, onako kako je upamceno njeno odvijanje.

4
Metoda dnevnika- nesto sistematicniji oblik ponasanja koji se ranije cesto primenjivao u istrazivanju
decijeg razvoja . kod upotreba ove metode u decijoj psihologiji preuzima se belezenje promena u
ponasanju deteta u duzim vremenskim periodima. studije koje se zasnivaju na metodi dnevnika zovu se I
biografske studije.

Glavni nedostaci primene ove metode : studije uglavnom uklucujeu samo jedno dete pa je problematicno
svako uopstavanje; posmatraci su uglavnom emotivno vezani za dete koje se posmatra; opisi ponasanja
se daju naknadno a ne u trenutku u kom se dogadjaj zbiva; posmatra se spontano odvijanje pojave I
obicno posmatrac nije spreman da precizno opise sve aspekte dogadjaja; u metodi dnevnika cesto nije
moguce kontrolisati pojedine faktore koji deluju na dete.

Sistematsko ili kontrolisano posmatranje- ima znacajne prednosti u odnosu na prethodne metode. Iz
mnostva pojava koje se sistematski menjaju sa uzrastom, istrazivac izdvoji nekoliko I njihovo spontano
pojavljivanje sistematski belezi po nekom izabranom uzroku ispitanika.

Primer: posmatranje dece koja igraju razlicite kompjuterske igrice u internet klubovima.

Mada se postupci posmatranja prilicno razlikuju u zavisnosti od predmeta istrazivanja , smatra se da bi

oni mogli da zadovolje sledece zahteve:

1.treba tacno odrediti I jasno razgraniciti ono sto treba posmatrati

2.unapred se mora odrediti nacin belezenja rezultata posmatranja I posmatraci treba da budu upoznati sa
tim.

3.ako je to izvodljivo, treba pre glavnog posmatranja sprovesti probno istrazivanje

4.posmatranje treba da bude brizljivo I nepristrasno sprovedeno

Analiza sadrzaja :

Jedinica posmatranja nisu ljudi I njihovi postupci, vec razliciti ljudski proizvodi. Analiza sadrzaja bavi se
aalizom poruka. Ona se sastoji u sistematskom opisu I analizi nekog teksta, slikovnog ili auditivnog
materijala. Edinica analize je osnovna jedinca poruke koja ce biti klasifikovana. Najcese su to reci, fraze,
recenice, likovi ili ilustracije u nekoj knjizi. Kod analize teksta moze da se vrsi:

1.sintaksicko-leksicka analiza: primer su frekvencijske analize (liste reci koje sadrze sve reci iz nekog
teksta I frekvenciju njihovog javljanja), pomocu nje je moguce ustanoviti autorstvo nekog teksta.

2.semanticka analiza: analiza znacenja nekog teksta. Primer:analiza teksta u citankama za treci razred.

7. METODE ZASNOVANE NA SAMOIZVESTAJIMA

Intervju : razgovor koji podrazumeva da postoji neposredni kontakt izmedju bar jednog intervjuisanog I
jednog intervjuera . kao metod istrazivanja zahteva das u pitanja pazljivo odabrana I da se odgovori na
njih mogu prevesti u mere nekih svojstava pojave koja je predmet istrazivanja.

5
Podela:

1.nestandardizovani: istrazvac ima samo skup pojmova I tema koji mogu biti predmet razgovora, ali na
sam tok razgovora najvise utice ispitanik.

2.standardizovani:pitanja koja se postavljaju, njihov redosled su nepromenljivi I isti za sve ispitanike.

Upitnik : standardizovani intervju koji je prenet na papir. U upitnicima se postavljaju: A) otvorena

pitanja koja ispitanik sam ispisuje I konstruise odgovor; B) pitanja sa ponudjenim odgovorima kod kojih
ispitanik oznacava one koji vaze u njegovom slucaju. (primer: da lip o vasem misljenju professor predaje
dobro? Odgovor: uvek, cesto, retko, nikada).

Inventari licnosti : su podvrsta upitnika. Njihova upotreba je cesta u psihologiji I u razvojnoj psihologiji.
Primer: Novovic I saradnici su pokusali da ustanove razlike izmedju depresije kod starih lica I osoba
srednjih godina koji se klinicki lece od depresije.

Autobiografije I licni dnevnici : mnogo se redje koriste zbog ozbiljnih nedostataka. Autobiografije
mogu da se pisu sa vrlo razlicitim motivima – Gordon Olport navodi bar 13 razloga za pisanje
autobiografije (zelja za samoopravdanjem, egzibicionizam, katarza, literarno dokazivanje…).

Dnevnici, posebno oni koji se vode u duzem vremenskom periodu, mogu da budu odlican izvor za
istrazivanje kontinuiteta I promena u razvoju licnosti. U njima ima mnogo manje gresaka u pamcenju I
prikrivanja nego u autobiografijama, ali obicno preskacu neke detalje I opise jer autor pretpostavlja da se
o njima zna. Intervjiui I razliciti upitnici, mada se mnogo cesce koriste imaju razlicita ogranicenja. Njih
nije moguce primeniti na najmladjim uzrastima.

8. OSNOVNI ISTRAZIVACKI NACRTI

1.longitudalni I transverzalni nacrt

Longitudalni postupak: isti pojedinac ili ista grupa pojedinaca ispituju se u duzem vremenskom period.
Mane: skupi su, dugo traju, ispitanici vise puta prolaze kroz istu proceduru; usled bolesti, smrti ili
preseljenja smanjuje se broj pojedinaca ciji je razvoj moguce pratiti.

Transverzalni postupak: ispitivanje se vrsi na grupama subjekata koji se razlikuju po uzrastu. Razlike koje
se otkrivaju izmedju subjekata razlicitog uzrasta pomazu da se otkriju tendencije u procesu razvoja.
Prednosti: u srazmerno kratkom roku moze se ispitati veliki broj studenata, subjekti razlicitog uzrasta
ispituju se istovremeno. Mane: neki oblik ponasanja ili psihicke funkcije u toku razvoja javlja se I
iscezava na mahove.

2.sekvencijalni nacrt

Kombinacija longitudalnog I transverzalnog postupka. Grupe razlicitog uzrasta se prate u toku razlicitog
vremenskog perioda. Primer: ispitivanje razvojne promene u nekim intelektualnim sposobnostima u
period 8 I cetrnaeste godine.

6
3.mikrogeneticki nacrt

Daje dublji I detaljniji opis procesa koji dovode do promena. Osnovna ideja ovog procesa jeste da
pojedinci kod kojih neka vazna razvojna promena tek sto se nije javila, izlaze uslovima za koje se veruje
da dovode do promena I da se ponasanje intenzivno proucava dok se te promene desavaju. Primer:
istrazivanje o tome kako deca prepoznaju svoj lik u ogledalu.

Ovaj nacrt ima posebnu vrednost jer dozvoljava donosenje zakljucaka o tome kako se neki proces odvija I
koji su momenti u njemu kljucni. Omogucavaju uvid u individualne razlike tokom kratkog vremenskog
perioda ali ne I tokom duzeg. Stoga se koriste u slucajevima kada su vec u osnovi utvrdjeni tipovi
promena koje se javljaju na pojedinim uzrastima.

9. CETIRI VELIKE TEME RAZVOJNOPSIHOLOSKIH TEORIJA

1.Priroda ili vaspitanje

Krajem 19.veka psihologijom su dominirala shvatanja o presudnoj ulozi nasledja. Pocetkom 20.veka
javljaju se sasvim suprotna shvatanja o kojima presudnu ulogu u oblikovanju pojedinca imaju sredinski
cinioci.

Osnivac bihevioristicke skole, Dzon Votson tvrdi da procesi ucenja mogu u bilo kom pravcu oblikovati
neku jedinku bez obzira na nasledne faktore. Savremena genetika pokazala je da sve karakteristike nekog
organizma predstavljaju rezultat interakcije gena I zivotnih sredina u kojima se odigrava razvoj
organizma.

Primer: eksperiment sa pacovima

Da bi se objasnile interakcije nasledja I sredine poziva se na nekoliko principa. Najcesce se navodi jedan
koji je poznat kao norma reakcije. To je velicina fenotipske promene koju neki genotip moze da ostvari
pod razlicitim sredinskim uslovima (primer: potencijalno obdaren pojedinac ce inteligenciju razviti do
nizeg nivoa ako odrasta u nestimulativnoj sredini, I do vrlo visokih nivoa ako se razvija na stimulativnoj
sredini).

Tipovi korelacije genotipa I sredine:

A)Aktivan tip korelacije-javlja se kod osoba sa odredjenim genotipom, bira I modifikuje svoju sredinu u
skladu sa svojstvima svog genotipa.

B)Pasivna korelacija-nastaje usled toga sto roditelji obezbedjuju deci sredinu koja odgovara njihovom
genotipu.

V)Evokativna ili reaktivna korelacija-genetske sklonosti deteta uslovljavaju reakcije sredine koje mogu
dodatno da uticu na utvrdjivanje tih istih sklonosti.

Na osnovu ovih tipova odnosa moze da se obajsni zasto s uzrastom raste uticaj genotipa. U prvim
godinama zivota dete najveci deo vremena provodi u sredini koju mu roditelji odredjuju i decje ponasanje
uglavnom odrazava efekte pasivne korelacije. Sa uzrastom dete postaje nezavisnije I slobodnije da bira

7
sredinu I aktivnosti koje odgovaraju njegvoj prirodi I genetskim sklonostima. Tada su na delu aktivne I
evokativne interakcije.

2.Postupnost ili skokovitost

a.teoreticari kontinuiteta- smatraju da razvoj svake funkcije protice bez naglih promena I da je zapravo
rec o rastu, promenama u kojima se pocetna I krajnja tacka sistema koji se razvija razlikuju samo
kvantitativno,ali I kvalitativno- slico raste drvece u visinu I u sirinu.

b.teoreticari diskontinuiteta- smatraju da je u razvoju moguce ustanoviti kvalitativno razlicite stadijume.

Svaki stadijum predstavlja preplet ili preobrazaj saznajnih emotivnih ili motivacionih odlika (primer je
metamorfoza zabe).

3.Aktivno ili pasivno ucesce u sopstvenom razvoju?

Ovo pitanje ima filozofsko poreklo u shvatanjima Dzona Loka I Zan Zak Rusoa. Lok je isticao da su ljudi
kao tabula rasa (neispisana ploca). Lokovska koncepcija razvoja u psihologiji je zastupljena u nizu
mehanicistickih teorija razvoja po kojima pojedinac manje-vise pasivno reaguje na uticaje iz svoje
sredinei predstavlja odraz tih uticaja. U svojim spisima o vaspitanju , Ruso je izneo svoje ideje o deci kao
plemenitim divljacima koji se mogu razviti u zdrave, moralne I skladne licnosti na osnovu svojih prirodno
datih potncijala ako ih ne iskvare druatveni uticaji. Pojedinac je aktivni ucesnik u sopstvenom razvoju.

4.Holisticki ili modularni karakter razvoja?

Razvojnopsiholoske teorije se razlikuju prema tome da li smatraju da su izdvojive oblasti razvoja, kao sto
su saznajna I emotivna , medjusobno povezane ili je razvoj manje-vise nezavisan u svakoj od ovih oblasti.
Ako se smatra da su promene medjusobno povezane onda se prihvata holisticka koncepcija razvoja. Ako
se nasuprot tome misli da svaki aspect razvoja ima posebne I relativne tokove, onda se prihvata
modularna koncepcija razvoja.

10. PSIHODINAMSKE TEORIJE

Izraz psihodinamski ima 3 osnovna znacenja:

Kada se vezuje za neki process, onda se ovim terminom istice da je poces promenljiv; kada se vezuje za
teorijsku orijentaciju onda se obilno odnosi na teorije koje pripadaju psihoanalitickom krugu ili na svaku
teoriju koja nastoji da objasni ponasanje delovanjem razlicitih motiva ili nagona; ili je sinonim za teorije
koje se oslanjaju na Frojdovu analizu.

Frojdova teoija psihoseksualnog razvoja:

Razvijajuci svoju teoriju na proucavanju neurotskih poremecaja koji se javljaju kod odraslih osoba, Frojd
je dosao do uverenja da se u toku razvoja urodjeni bioloski nagoni sukobe sa zahtevima socijalne sredine.
Kao bioloska bica mi se radjamo sa odredjenim nagonima koji teze bezuslovnom zadovoljenju. U
Frojdovoj psihoanalizi postoje dve grupe nagona:

8
1.nagoni Erosa- odnose se na sve nagone samodrzanja ukljucujuci I seksualni nagon; o seksualnom
nagonu se moze govoriti jos u detinjstvu (sisanje prsta I urinacija)

2.nagoni smrti ili nagoni samounistenja I destrukcije- manifestuju se kao agresivnost, teznja da se unisti
ili nanese steta drugom. Ovi nagoni teze zadovoljenju, ali se pojedinac u toku razvoja srece sa brojnim
zahtevima socijalne sredine da suzbije svoje nagonske zelje.

* stadijumi psihoseksualnog razvoja

A) oralni stadijum- od rodjenja do prvog rodjendana ; usta kao glavna erogena zona- dete uziva u raznim
moralnim aktivnostima kao sto su sisanje, zvakanje ili grizenje.

B) analni stadijum- do trece godine ; seksualna zadovoljenja se vezuju za urinaciju I defekaciju ; posto
okolina zahteva da se te telesne funkcije stave pod kontrolu, dolazi do sukoba izmedju roditeljskih
zahteva I zelja deteta.

C) falusni stadijum-od trece do seste godine ; glavna erogena zona su genitalije; kod deteta se razvijaju
rodoskrvne erotske teznje ka roditelju suprotnog pola I neprijateljska osecanja prema drugom roditelju.

D) stadijum latencije- od 6 do 11 godine ; potiskuju se I postaju nesvesne sve teznje iz prethodne faze ;
dete kontrolise svoje nagonske potebe u pravcu ispunjavanja svojih skolskih obaveza I interesovanje za
seksualne aktivnosti nije evidentno.

E) genitalni stadijum- sa pojavom puberteta dolazi do obnavljanja seksualnih potreba ; adolescent mora
da nauci kako da svoje seksualne potrebe zadovolji na prihvatljiv nacin.

Tri komponente licnosti

nesvesni psihicki procesi imaju presudnu ulogu u determinisanju ljudskog ponasanja I ljudskih dozivljaja.
U psihickom aparatu mogu se uociti 3 izdvojene structure :

1.id- pripada podrucju nesvesnog I psihicka je reprezentacija bioloskoh, instiktivnih teznji- tezi
zadovoljstvu.tezi neposrednom I potpunom zadovoljenju svih boloskih impulsa I ne trpi odlaganja ili
frustracije.u svom funkcionisanju ne poznaje logiku, vrednosti, moral I ogranicenja koju postavlja fizicka
realnost.

2.ego- system koji se trudi da pomiri zahteve id-a sa zahtevima spoljasnje sredine I zahtevima superego.
Razlikuje fantaziju od stvarnosti.moze da blokira neposredno zadovoljenje impulsa iz id-a I da ih usmeri
u nekom drugom, prihvatljivijem pravcu. On je nosilac razlicitih kognitivnih funkcija.

3.superego- nosilac moralnih standarda; tezi savrsenosti. Zabrane I inhibicije uzrokovane su potrebom za
uvazavanjem moralnih normi, predstavljaju savest, a pozitivne aspiracije I idealni predstavljaju ego-ideal
(dve komponente superega).

Znacaj Frojdove psihoanalize za razvojnu psihologiju>

Frojdova tumacenja cesto su bila izraz njegovih licnih iskustava I zato ne mogu biti siroko prohvacena.
Tesko ih je empirijski proveravati. Skrece paznju na ulogu ranijih iskustava I na znacaj emotivnih

9
momenta za ukupan razvoj. Frojd je malo paznje posvetio egu I njegovom razvoju, polazeci od uverenja
da je samo id nosilac psihicke energije I da funkcionisanje ega zahteva energiju ida.

Eriksonova teorija psihosocijalnog razvoja

Erikson je nadogradio Frojdove ideje o razvoju. On razvoj posmatra kao javljanje novih svojstava koja
nisu sadrzana u prethodnoj etapi zivotne istorije. Istice da konflikti adolescenata ne mogu biti istovetni sa
konfliktima mladjeg deteta.

8 stadijuma:

Osnovno poverenje spram nepoverenja (od rodjenja do 1.godine);

autonomija sperm stida I sumnje (od 1.do 3.god)

inicijativa spram krivice (od 3.do 6.god)

marljivost spram inferiornosti (od 6.do 11.god)

identitet spram krize identiteta (adolescencija)

druzenje spram izolacije (rana zrelost)

stvaranje spram zastoja (srednje doba)

integritet spram ocajanja (starost)

11. BIHEVIORISTICKE TEORIJE

Biheviorizam je psiholoski system koji je u psihologiji imao bitnu ulogu u periodu izmedju 1920-1960
godina. Njegov uticaj je bio posebo izrazen u eksperimentalnoj psihologiji koja se razvijala u SAD.

Votsonov biheviorizam (Dzon Votson)

1913.izveo je prvu formulaciju dosledno bihevioristickog programa. Umesto bavljenjem subjektivnim

fenomenima svesti,Votson predlaze da se psihologija razvija kao nauka o ponasanju. Osnovne crte
Votsonovih teorijskoh pogleda:

Ponasanje je sastavni deo elementarnih reakcija I moze se uspesno analizirati objektivnim metodama
prirodih nauka: eksperimentom I spoljasnjim posmatranjem. Ponasanje je u osnovi svodivo na sekreciju
zlezda I sitne muskularne pokrete. Svako ponasanje u osnovi ima neku vrstu drazi. Reakcija je relativno
prosta aktivnost organizma koja se javlja kao odgovor na neku spoljasnju draz. Svesni procesi, ako I
postoje, ne mogu biti predmet naucnog bavljenja. Pojmovi koji odggovaraju pojavama iz psihickog zivota
najcesce su opisivani kao sklopovi skrivenih reakcija i drazi. Ponasanje je u najvecoj mogucoj meri
odredjeno iskustvom I procesima ucenja. Covek je na rodjenju tabula rasa na njega process ucenja
ostavlja trag. Ucenje se sastoji u jacanju veza izmedju drazi I reakcije. Kada se draz I reakcija jave u isto

10
vreme, jaca veza izmedju njih. Ucenje nije stvaranje potpuno novih veza, vec se ucenjem pobudjuju one
veze koje vec postoje.

Votson je posebno istrazivao klasicno uslovljavanje.

Prve studije klasicnog uslovljavanja izveo je Ivan Petrovich Pavlov. Osnovna operacija u tim
eksperimentima sastoji se u davanju u paru dve drazi. Jedna je neutralna draz,tzv bezuslovna koja na
osnovu urodjenog mehanizma pokrece reakciju:

Pavlovljev ogled sa psima: zvuk metronoma=neutralna draz, hrana=bezuslovna draz. Hrana izaziva
reakciju lucenja pljuvacke. Ako zvuk metronome u vise navrata prethodi davanju hrane, pas pocinje da
luci pljuvacku cim cuje metronome. Zvuk metronome sada ima ulogu uslovne drazi.

Skinerov radikalni biheviorizam

Jedan od najznacajnijih predstavnika biheviorizma u 20.veku bio je Skiner. Ispitivao je operantno ili
instrumentalno ucenje. Priznaje I klasicno uslovljavanje kao poseban vid ucenja I naziva ga respodentno
ucenje. Instrumentalno ucenje je takav vid ucenja u kome reakcija ili ponasanje koje se uci predstavlja
sredstvo, instrument za postizaje nekog cilja.kod operantnog ucenja je stimulus najcesce nepoznat;
organizam emituje reakciju od koje zavisi javljanje potkrepljenja.

Primer: eksperiment sa pacovom.

Vrste potkrepljenja:

1.pozitivno I negativno potkrepljenje: kod pozitivnog potkrepljenja operant je nagradjen necim sto ima
svojstva pozitivne drazi ili ishoda (pozitivno potkrepljenje za pacova u Skinerovoj kutiji je hrana).
Negativno potkrepljenje sastoji se u prekidu ili uklanjanju neke neprijatne drazi (ako pritisak poluge
dovodi do prekida bolnog udara struje, pacov ce lako nauciti da u Skinerovoj kutiji provede vreme u
blizini poluge I da je ucestalo pritiska).

2.primarna I sekundarna potkrepljenja: primarna su nenaucena potkrepljenja koja zadovoljavaju neku

biolosku potrebu (npr hrana). Sekundarna su one spoljne okolnosti koje potkrepljujucu ulogu sticu na
osnovu zajednickog javljanja sa primarnim potkrepljenjem. Kada pacov pritisne polugu upali se svetlo, a
kratko vreme nakon toga dobija I nagradu u vidu hrane. Posle razcitog broja ovakvih pokusaja pacovi se u
mraku stavljaju na rezim gasenja. U situaciji gasenja, pritiskanje poluge vise nije praceno dobijanjem
hrane.

* kaznjavanje

Kazna je neprijatna draz koja treba da dovede do eliminacije nekog ponasanja , tj do slabljenja operanta.
U osnovi se razlikuju 2 vrste kazne:

Jedna se sastoji u izlaganju neke neprijatne drazi, druga u povlacenju I skracivanju prijatne drazi.

Nezeljeni efekti kaznjavanja:

Supresija kaznjavanog moze biti samo privremena, samo dok je risutan onaj koji kaznjava. Kazna,
posebno fizicka moze izazvati negativne emocije koja se mogu vezati za osobu koja kaznjava I dovesti do
njenog izbegavanja. U slucajevima kada se moze opaziti sugestivan efekat, primecuje se da se on siri I na
drugi vid ponasanja , koja su slicna, ali nisu sama po sebi nepozeljna. Kaznjavanje, posebno fizicko jeste
agresivni akt.

11
*diskriminativa draz

Skinner kaze da adekvativna formula o uzajamnom dejstvu organizma I njegove sredine mora uvek da
sadrzi tri momenta:

Sam operant; priliku u kome dolazi do emitovanja operanta; potkrepljujuce posledice

(pacov ce nauciti da pritiska polugu samo kada je upaljena zelena,ali ne I onda kada je ukljucena crvena
svetlost-kaze se da je pacov naucio diferencijaciju-samo u preisustvu zelenog svetla operant se dovodi do
potkrepljenja; zeleno svetlo iz ovog primera ima ulogu diskriminativnog stimulusa).

Teorija socijalnog ucenja Alberta Bandure:

Pocetkom 60ih godina proslog veka Albert Bandura je zapoceo istrazivanje jednog novog oblika ucenja:
ucenje po modelu (ucenje ugledanjem na uzor); socijalno ucenje, ucenje posmatranjem.

Primer: lutka Bobo- posmatranje agresivnog modela utice na povecanje agresivnog ponasanja kod dece.

Bandura je opisao procese koji se desavaju izmedju ponasanja uzora (shvacenog kao draz-S) I imitativnog
ponasanja (reakcije-R).. na taj nacin je napustio stroge bihevioristicke principe koji su zabranjivali
pozivanje na neopozive mentalne procese.

3 moguca slucaja ugledanja na uzor

1.imitacija specificnih motornih radnji ili vrebalnih iskaza

2.imitacija viseg reda kada subjekti apstrahuju opsta svojstva I pravila ponasanja modela

3.stvaralacka imaginacija –selektivno ugledanje na veci broj uzora I kombinovanje karakteristika u novu
celinu

Da l ice jedna osoba imitirati ponasanje neke druge zavisi od veceg broja povezanih faktora koji se mogu
svrstati u 3 grupe:

1.karakteristike modela – imitiraju se osobe od socijalnog zancaja I ugleda, upadljive, kompetentne

2.karakteristike posmetraca- oponasanju su sklone osobe nizeg samopouzdanja , zavisne, manje

kompetentne

3.posledice ponasanja- nagradjivana ponasanja ce se cesce imitirati.

12. KOGNITIVNE TEORIJE

1.teorija Zana Pijazea

Pijazeov prevashodni cilj je bio da istrazi razvoj inteligencije, misljenja I saznanja o svetu. Postoje 4
stadijuma razvoja inteligencije:

Senzomotorni- (od rodjenja do 2.godine)- stadijum motornih akcija u kojima ne postoji unutrasnja misao.

Preoperacioni- (2-6.god)-dete je sposobno da u misloma prestavi objekat I dogadjaje, ali tesko pravi
razliku izmedju opsteg I posebnog.

12
Konkretne operacije- (6-11.god)-postize se koordinacioja predstava I postzu se osnovna pravili logickog
misljenja.

Formalne operacije- misao je u stanju da barata pretpostavkama I izrazima koji imaju apstraktan karakter
I da izvode zakljucke.

Postoje 2 principau razvoju bioloskih sistema:

1.organizacija-primer sa stapicima

2.adaptacija-urodjena tendencija da se prilagodimo zahtevima sredine; dva procesa: a) asimilacija-

uklanjanje novih saznanja u vec postojece saznajne strukture, prilagodjavanje sredie sebi; b)
akomodacija- menjanje I prilagodjavenje postojecih saznajnih struktura pod uticajem spoljasnje sredine.

2.sociokulturna teorija Lava Vigotskog

Vigotski tvrdi da se ljudske psiholoske moci oslanjanju na razlicita psiholoska orudja ili znakovne
sisteme. Pojedinacno najvaznje psiholosko orudje je govor. Najvisi nivoi misljenja zahtevaju
opismenjavanje, usvajanje brojcanog sistema I poducavanje razlicitim apstraktnim pojmovima. Vigotski
je isticao razliku izmedju naucnih pojmova I spontanih ili svakodnevnih pojmova. Naucni pojmovi
omogucavaju detetu da svoje svakodnevne pojmove smesti u adekvatniji okviri da ih shvati u punom
znacenju (pojam dede za mladje dete vezan je usko za njegovog dedu I kroz skolu dete postaje svesno
znacenja pojma u porodicnom sistemu veza).

Doprinosi sociokulturne teorije: Vigotski je smatrao da ni procesi sazrevanja ni procesi samostalnog

otkrica nisu dovoljni da objasne napredak koji dete ostvaruje u razumevanju sveta. Samo na osnovu
spostvenih otkrica dete ne bi bilo u stanju da razvije svoj um. Njemu je neophodno poducavanje , znanje I
pojmovi koji vec postoje u njegovoj kulturi.

3.teorija obrade informacija

Neki teoreticari obrade informacija uporedjuju ljudski um sa kompjuterom. Ulazne informacije su culni
utisci, ali reakcija ili ponasanje je izlaz ili autput. Njih zanima sta se odigrava u centralnom procesoru, u
umu, od momenta delovanja stimulusa do momenta reakcije. Ne razmatra coveka kao pasivno bice-
covek je aktivni mislilac, uvek zeljan stimulacije I pobudjivanja. Pristalice ove orijentacije sa Pijazeom
dele zanimanje za kognitivne procese I kognitivni razvoj, ali za razliku od njega odbacuju ideju o
postojanju razvojnih stadijuma. Danas su sve uocljivije prakticne primene ovog pristupa u testiranju,
dijagnozi I tretmanu problema sa ucenjem.

13. EVOLUCIONISTICKA RAZVOJNA PSIHOLOGIJA

Da li se oblici ponasanja I svojstava psihickih procesa savremenog coveka mogu objasniti polazeci od
njihove evolucione vrednosti?

Od 40ih godina 20.veka sve cesce se u razvojnoj psihologiji pominje etoloski pristup (etologija-naucna
disciplina koja se bavi instiktivnim ponasanjem zivotinja I posmetranjem zivotinjskog ponasanja u
prirodnim uslovima). Osnivac modern psihologije Konard Lorenc. Primetio je fenomen utiskivanja-
vezivanje urodjene reakcije pracenja za prvi pokretan objekat koji mladi vide. To je kritican period
ucenja. Poredeci ponasanja razlicitih vrsta , pokusavaju da se u njihovom ponasanju, na osnovu potrebe

13
svake od vrsta da se prilagodi posebnoj zivotnoj sredini I da razvije nove, savrsenije oblikeponasanja kroz
prirodnu selekciju. Ovaj pristup je primenjen I na ljudsko ponasanje, posebno na decije:

Ponasanje se posmatra u prirodnom okruzenju. Medjutim, javlja se problem- covekovi genotipski

potencijali razvijali su se tokom evolucije u uslovima koji su se bitno razlikovali od danasnjih. Pri opisu
ponasanja treba obratiti paznju na one obrasce ponasanja koji se javljaju kod svih ili bar kod vecine
jedinki. Ukoliko treba da se objasni zasto se kod nekog deteta javlja neki oblik ponasanja, odgovore
trazimo na nekoliko nivoa:

Pozivanje na trenutno stanje pojedinca, na njegovu proslost, na korist koju je ljudska vrsta imala u
proslosti I korist od takvog ponasanja u sadasnjosti.

Evolucionisticka teorija polazi od toga da um svake zivotinje I coveka predstavlja mentalnu gradjevinu sa
adaptivnom funkcijom. Svaka vrsta mora da se suoci sa razlicitim izazovima u fizickoj sredini I
izazovima koji imaju izvor u interakcijama sa jedinkama sopstevene vrste. Na osnovu mehanizma
prirodne selekcije zadrzavaju se ona resenja koja su uspesna I koja dovode do odrzanja vrste. Selekcija
nije nasumicna, ona uvek obezbedjuje bolje prilagodjavanje okolini.

Doprinosi evolucionisticke teorije:

Ilustracije za evolucionisticka objasnjenja su brojna I odnose se na alturizam, zrtvovanje, ljubav, pa cak I

na uspehe u resavanju logickih problema.

14. BIOEKOLOSKA TEORIJA

Ponekad se koristi I termn kontekstualna , a kao glavni predstavnik Bron fen Brener. On je osnivac tzv
bioloske teorije razvoja koja polazi od teze da se svaki sistemu kontekstu razlicitih ekoloskih sistema koji
podrzavaju I podsticu razvoj. Da bismo razumeli razvoj deteta neophodno je da uzmemo u obzir u kakvoj
su interakciji njegove karakteristike I sredina koja ga okruzuje.razvoj pojedinca je uslovljen razlicitim
kontekstima, ali tog delovanja pojedinac ne mora biti svestan.

Razlikuje se 5 medjusobno zavisnih ekosistema:

1.mikrosistem- aktivnosti I interakcije u detetovom neposrednom okruzenju (porodica,skola,vrsnjaci) ;

na karakteristike interakcije dva pojedinca u mikrosistemu moze da deluje treca strana (odnos oca prema
majci moze da utice na odnos majke prema detetu).

2.mezosistem- povezivanjem jednog ili 2 mikrosistema (porodica + skola kao preduslov za uspeh deteta)

3.egzosistem- ukljucuje spoj 2 ili vise okruzenja, ali bar u jednom od njih pojedinac ne ucestvuje
neposredno (radna okolina roditelja,lokalne vesti,mediji).

4.makrosistemi- najopstiji kulturni obrasci, dominantne vrednosti (u drustvu u kome se ceni nenasilje
porodicni odnosi bice takvi da ce deca vrlo retko biti zrtve porodicnog nasilja ).

5.hronosistem- stepen stabilnosti I promenljivosti I odnosi se kako na promene drustveno-istorijskih

uslova, tako I na promene u pojedincu (rat,krize,ali I rodjenje brata/sestre, razvod roditelja…)

Doprinosi bioekoloske perspektive:

14
Ova teorija navela je razvojne psihologe da u vecoj meri uvaze socijalne faktore razvoja, da u
istrazivanjima manje polaze od pojedinaca a vise od analize interaktivnih sistema : deteta I roditelja,
medjusobnih odnosa dece u porodici. Ona je takodje podsetila na nuznost da se oprezno pistupa
zakljuchcima koji se odnose na jednu grupu, pa da se ne prosiruju na sve grupe u istoj kulturi.

15. PIJAZEOVA TEORIJA RAZVOJA INTELIGENCIJE- SENZOMOMTORNI SATDIJUM

Prvi stadijum u razvoju inteligencije Pijaze naziva senzomotornim zato sto dete saznaje svet jedino kroz
svoju perceptive u motornu aktivnost. Ovaj stadijum zapocinje izvrsavanjem refleksnih reakcija a
zavrsava se pojavom jezika I drugih simbolickih nacina reprezentovanja stvarnosti. Inteligencija nastaje iz
prakticne delatnosti deteta . novorodjence zapocinje zivot u stanju radikalnog egocentrizma, kada ne
pravi jasnu razliku izmedju sebe I spoljasnjeg sveta I sebe dozivljava kao centar univerzuma. Beba ne
razlikuje jasno dozivljaj koji se javlja kao rezultat njenih sopstvenih akcija (iscezavanje majke kada ona
slucajno okrene glavu od njega) I dozivljaj koji je rezultat akcije drugih osoba (iscezavanje majke kada
ona izadje iz sobe). Nerazlikovanje sopstvenog ‘ja’ od spoljasnjeg sveta I usresredjenost na vlastito telo
posledica su nekoordiniranosti akcija. Beba postepeno kroz seriju stadijuma izgradjuje pojam o
postojanosti predmeta, tako sto se postojanost predmeta sve manje vezuje za akcije koje ona vrsi na
njemu. Takodje pominje da izdvaja sebe iz sredine koja je okruzuje I da shvata sebe kao jedan od
predmeta koji postoje u sredini.

Podstadijumi senzomotornog stadijuma:

Uvezbavanje refleksnih reakcija (0-2 meseca)- aktivnost bebe se uglavnom svodi na ponavljanje I
uvezbavanje refleksnih radnji koje ima na rodjenju (sisanje, hvatanje); ovi refleksi se menjaju, postaju
delotvorniji I vise pod uticajem volje- beba postepeno uci da kontrolise I koordinise.

Primarne cirkularne reakcije (2-4 meseci), beba stice svoje prve navike primarne, zato sto su usmerene na
sopstveno telo a cirkularne zato sto zavrsetak jednog odgovora predstavlja stimulus za njegovo
ponavljanje (npr sisanje palca).

Sekundarne cirkularne reakcije (4-8 meseci) beba postepeno usmerava paznju na spoljasnji svet, na
predmete I dogadjaje u njemu (beba slucajno udari igracku iznad svog krevetica, a pomeranje igracke kod
nje izaziva zadovoljstvo, tako da ona pokusava pa ponovi taj postupak). Zato sto ne postoji prava namera
ove reakcije nisu intelektualni postupak.

Koordinacija sekundarnih cirkularnih reakcija I njihova primena (8-12 meseci) beba uspeva da koordinise
dve ili vise postojecih shema od kojih jedna sluzi kao sredstvo, adruga kao cilj (npr uklanjanje prepreke
na putu do zeljenog predmeta ), intercentralno ponasanje – namera mora da prethodi akciji (beba prvo
opaza neki predmet, a potom pronalazi nacin kako da dodje do njega).

Tercijarne cirkularne reakcije- otkrivanje novih sredstava eksperimentisanjem (12-18 meseci), beba
ispituje odnos izmedju svoje akcije I predmeta – eksperimetise predmetima putem pokusaja I pogresaka,
cilj je izazivanje novih posledica (npr.izbacivanje igracke iz ogradice).

Pocetak reprezentacije- stvaranje novih sredstava mentalnim kombinovanjem (18-24 meseca)- dete
postaje kadro da se koristi mentalnim simbolima, da recima oznacava predmete ; isprobava svoje akcije u
glavi pre nego sto ih oproba na stvarima. Vrhunac ovog stadijuma je interiorizacija senzomotornih shema
I stvaranje novih sredstava za postizanje cilja.

15
Po Pijazeu o inteligenciji se moze govoriti kada se u ponasanju deteta otkrije da ono:

Razlikuje sredstva od cilja; postoji namera da se dodje do nekog cilja; koordinise vise prakticnih shema I
kombinuje ih na nov nacin. Primer- postojanost predmeta.

16. PREOPERACIONALNI STADIJUM

Javlja se oko 2.godine I traje tokom predskolskog uzrasta. Razlika u odnosu na stadijum razvoja
inteligencije je taj sto je dete bilo ograniceno na direktnu akciju sa sredinom, dok je sada kadro da
manipulise simbolima koji reprezentuju sredinu.

Razvoj simbolicke, tj semioticke funkcije je osnovna odlika ovog stadijuma. Po Pijazeu to je sposobnost
da se nesto sto nije prisutno reprezentuje pomocu oznake – stvari se simbolizuju. Ispoljavanje simbolike
krece se kroz crtez, govor, imitaciju.

Prednosti: brzo I efikasno- dete se ne koristi sistemom putem pokusaja I pogresaka, vec mora da isproba
“u glavi”; zahvaljujuci jeziku moze da prizove u secanje predmete I osobe koje trenutno ne opaza.

Kvalitativna ili genericka priroda necega se ne menja, ako se promeni njegov izgled ili strana I dete to
shvata. To je stabilnost identiteta. Konzervacija kvaliteta- u zadacima sa presipanjem vode iz sire u uzu
casu : dete od 6 godina ce tvrditi da je to “ista voda”, a da se promenila njena kolicina.

Eksperiment Rete de Vris sa mackom.

Misljenje dece predskolskog uzrasta je pod velikim uticajem percepcije sto dovodi do izvesnog
ogranicenja:

Egocentrizam – javlja se kao posledica nediferenciranosti u misljenju, dete ne moze da se stavi na mesto
druge osobe cija se perspektiva razlikuje od njegove (kada prepricava neku pricu, dete misli da slusalac
zna redosled dogadjanja). Takodje, dete je nesposobno da zamisli kako stvri zgledaju kada se posmetraju
iz razlicitih uglova (eksperiment sa tri planine). Pijaze kaze da je process kognitivnog razvoja process
gubljenja egocentricne perspective.

Stanje spram transformacija- dete vodi racuna o sukcesivnim stvarima onoga sto izlaze, a ne o
transformacijama u kojima se iz jednog stanja menja u drugo (prilikom ogleda sa stapicima deca nisu
uspela da srede slicice stapica po redosledu transformacija).

Centarcija- usresredjivanje na jedan upadljiv aspect predmeta ili situacije I zanemarivanje drugih,
vaznijih aspekata, jer dete nije u stanju da u isto vreme vodi racuna o 2 razlicita apekta problema (zadatak
konzervacije- ogled sa prsipanjem vode u 3.casu). da bi moglo da resi slican problem,dete mora da
decentrira (odvoji svoje egocentricne perspektive).

Ireverzibilnost- misljenje ide uvek samo u 1 smeru, u pravcu u kojima su se akcije odigrale . dete ne
moze da se vrati u mislima na polaznu tacku

“da li imas brata”-imam ; “kako se zove tvoj brat”- Srdjan ; “da li Srdjan ima brata”- nema

16
Transduktivno rezonovanje- dete ide od posebnog ka posebnom a pri tom ne vodi racuna o opstem
principu koji povezuje sve posebne dogadjaje ; ono povezuje bilo koja 2 susedna dogadjaja na osovu
onoga sto je tim individualnim slucajevima zajednicko (A lici na B po neemu> A lici na B po svemu).

Animizam- stvarima se pridaju svojstva zivih bica (papir boli kada ga seku)

Realizam- psihickim fenomenima se pripisuje postojanje u materijalnom smislu (san je stvaran I nalazi se
ispod kreveta).

Artificijelizam- dete veruje da se prirodne pojave ili predmete napravili ljudi ili da ih je bog stvorio
ljudima u svrhu (noc postoji da bi ljudi spavali).

Nominalni realizam- imena se shvataju kao inherentna svojsta koja se ne mogu menjati.

17. STADIJUM KONKRETNIH OPERACIJA

Omogucava detetu da uradi “u glavi” ono sto je nekada moglo da ucini samo manipulacijom predmeta.
Polazna tacka u misljenju deteta je uvek realno I postojece. Sve ove operacije su reverzibilne tj mogu da
se odvijaju u oba pravca.

Konzervacija- razumevanje da se kvantitativno svojstvo predmeta (kolicina, tezina, zapremina) ne

menjaju uprkos promenama u njihovom spoljasnjem izgledu. Na pocetku ispitivanja, Pijaze je deci
pokazao 2 predmeta, ista po nekoj kvantitativnoj dimenziji I po izgledu. Potom se jedna dimenzija menja
tako da predmet vise ne izgleda isto. Cini se kao da je odredjena dimenzija izmenjena, ali to je iluzija.
Primer- zadatak sa kruzicima.

Dete ima razvijene 3 mentalne operacije:

Negacija ili inverzija- vodi racuna o promeni koja se desila izmedju pocetnog I krajnjeg stanja I tako uci
da jedna akcija negira ili obrce drugu (“ako vratimo nazad, videcete da je isto”).

Operacija reciprociteta ili kompenzacije- dete shvata da je promena u jednoj dimenziji kompenzovana
promenom u drugoj dimenziji (“rad je duzi, ali ovde su kruzici zgusnutiji”).

Negacija I reciprocitet jesu samo 2 oblika reverzibilnosti misljenja. Reverzibilnost oznacava sposobnost
da se u mislima vratimo na pocetak, da zamislimo kako se situacija razvijala.

Operacija identiteta- dete shvata da velicina ostaje ista ako nista nije dodato niti oduzeto.

Dete na ovom stadijumu moze da grupise razlicite predmete u jednu klasu I istovremeno da ih razvrsta po
velicini od najmanjeg do najveceg I obrnuto- serijacija. Dete moze da razume da je odnos “veci od”
asimetrican zato sto: ako je A vece od B , onda B nije vece od A. ovaj asimetrican odnos je tranzitivan
ako je A vece od B, I B vece od V, onda je A vece od V. takvo razumevanje omogucava sredjivanje
predmeta po velicini. Ali ne moze da razume: Milica je visa od Ane, Jelena je niza od Ane. Ko je najvisi?

Ogranicenje konkretnih operacija:

Misljenje deteta vezano je uvek za konkretnu realnost. Primer: dete od 7 godina moze da pomnozi
5x6=30; ali ce tesko resiti: ako psi imaju 6 glava, a u dvoristu ima 5 pasa, koliko ce ukupno biti glava? “to
ne moze biti, psi nemaju 6 glava”. Dete ovog uzrasta ne moze da izracuna sva moguca resenja problema

17
sa kojima je suoceno. Egocenrizam u misljenju ispoljava se u nesposobosti razlikovanja misli o stvarnosti
od same stavrnosti.

18. STADIJUM FORMALNIH OPERACIJA

Nastaje oko 11-12 godine. Misao deteta se odvaja od onoga sto realno postoji I sve se vise bavi onim sto
bi moglo postojati. Polazna tacka ovog misljenja postaje mogucno I njegova veza sa realnoscu.

Ova nova orijentacija omogucava adolescent da:

Hipoteticki-deduktivno rezonuje; razmislja o verbalno iskazanim hipotezama; sistematski izoluje sve

relevante varijable I sve kombinacije.

Hipoteticko-deduktivno misljenje- polazna tacka jeste svet mogucnosti, realno je zamenjeno

apstraktnim I onim sto bi moglo da bude realno (“ako-onda”). Adolescent moze logicki da misli o
iskazima nezavisno od njihovog sadrzaja.

Propoziciono misljenje- adolescent je naucio da razmislja o idejama na razlicite I fleksibilne nacine I

razume da se one mogu klasifikovati, da se njima moze manipulisati na veliki broj nacina nego sa
stvarnim predmetima (prosiruje se shvatanje georafskog prostora, razumevanje metafore, algebra…)

Kombinatorika- sistemsko izolovanje svih relevantnih varijabli I svih kombinacija varijabli-

sistematicno I metodicno traganje za resenjem. Primer: brzina kretanja klatna.

Egocentrizam u misljenju- nesklad izmedju realnog I idealnog (buntovnistvo, nezadovljstvo samim

sobom, mit o licnoj nepobedivosti, ponasanje kao da je na sceni).

19. KRITIKA PIJAZEOVE TEORIJE RAZVOJA INTELIGENCIJE

1.da li su deca toliko egocentricna koliko Pijaze tvrdi?

Mnogi zameraju Pijazeu sto kao pokazatelj bebinog razumevanja uzima njeno motorno ponasanje. Ako se
kao pokazatelj razumevanja uzima pracenje predmeta pogledom I zadrzavanjem pogleda na mestu
njegovog nestanka, dobijaju se rezultati da beba vec sa 2-3 meseca pogledom prati predmet. Izvestan br
istrazivaca smatrao je da je Pijazeov zadatak sa 3 planine za ispitivanje prostorne perspective isuvise
apstraktan za dete, pa su postavljali zadatke sa vise smisla za dete I koje ono bolje razume (lutka “lopov”
ili policajac). Predskolska deca uspesnije resvaju zadatke ako su zanimljivi.

2.da li su stadijumi univerzalni?

Stadijum formalnih operacija ne dostizu svi adolescent, tako da on nije univerzalan. Dolaz da ne dostizu
svi ljui stadijum formalnih operacija pripisuje se kulturi I obrazovanju, a delom I intelektu.

3.doslednost fomalnih operacija?

Istrazivaci smatraju da Pijazeov model formalnih operacija opisuje optimalan nivo funkcinisanja jedne
osobe, a ne nuzno I njen uobicajeni nivo funkcionisanja. Sam Pijaze u kasnijim radovima kaze da vecina
osoba razvije formlne operacije, ali da ih primenjuje u razlicitim oblastima sadrzaja, zavisno od svojim
oblasti interesovanja.

18
 20. SOCIOKULTURNA TEORIJA VIGOTSKOG

Ruski psioholog Vigotski u svojoj teoriji psihickog razvoja istice znacaj socijalnih okolnosti na razvoj
misljenja I drugih psihickih funkcija. Razlikuje nize I vise mentalne funkcije:

Nize (prirodne,primitivne) metnalne funkcije: jednostavne funkcije ciji razvoj nije pod uticajem drugih
ljudi; nisu specificno ljudske, poseduju ih I zivotinje (elementarni oblici pamcenja, elementarna paznja)

Vise mentalne funkcije: odlikuju samo coveka, posredovane su znacima (logicko pamcenje, slozena
osecanja, voljna paznja, misljenje)

Razvoj predstavlja pretvaranje spoljnih socijalnih odnosa u mentalne funkcije. Opsti zakon nastanka
visementalnih funkcija: svaka funkcija se javlja dvaput, na dva plana- prvo na socijalnom planu, pa onda
na psihickom. Pretvaranje iz socijalnog odnosa u psihicku funkciju ostvaruje se posredstvom orudja I
znakova, medju kojima su simbolicki sistemi, kao sto je govor I imaju posebnu ulogu.

Egocentricni govor:

Pijaze: manifrstacija saznajne egocentricnosti deteta I nedovoljna socijalizovanost ; Vigotski: prelaz od

nivoa govora do nivoa misli, prelaz ka unutrasnjem govoru. Npr kada se deca posmatraju zabavljena
nekom aktivnoscu. Socijalni govor> unutrasnji govor> misljenje.

Zona narednog razvoja:

Je razlika izmedju ostvarenih nivoa razvoja koji se moze odrediti u pokusajima nekog deteta da
samostalno resi problem I potencijalno razvojnog nivoa koi je odredjen kad odresli trazi pomoc ili
saradjuje sa detetom u resavanju nekog problema. Ono sto dete sada ume da uradi u saradnji, sutra ce
moci da uradi samostalno.

Vigotski je isticao da je skolska nastava koja se odvija u zoni narednog razvoja ukoliko ide malo ispred
dotignutog nivoa razvoja, najefikasnija.

Ne moze da resi problem  resava problem uz pomoc odraslog resava problem samostalno

Vigotski se smatra kljucnim teoreticarem na koga ce se osloniti zastupnici kooperativnog ucenja. Oni
isticu pozitivnu ulogu interakcije I zajednicno resavanje problema za skolsko ucenje.

21. TEORIJA KOGNITIVNE OBRADE INFORMACIJA

Prema modelu obrade informacija Etkinsona I Shifrina moguce je razlikovati 3 odvojena sistema za
obradu informacija:

Senzorni ili culni registar- za neko kratko vreme u obliku naknadnih culnih slika cuvaju se informacije
koje su nasa cula registrovala; trajnost utisaka je veom kratka – oko pola sekunde u slucaju vizuelnog
utiska.

Kratkorocna memorija- sisitem za obradu informacija ciji je opseg daleko manji nego opseg culnog
registra , ali zato je duzina trajanja u njemu nesto duza- od jednog minuta.

19
Dugorocna memorija- komponenta sistema za obradu informacija koja je zaduzena za trajno
pothranjivanje naseg znanja o svetu.

 Promene u kapacitetu I I brzini obrad informacija:

Opseg karatkorocne memorije ispitivao se testovima neposrednog pamcenja u kojima se zahtevalo od

subjekta da ponovi isti redosled niz nepovezanih elemenata. Istrazivanja pokazuju da se u predskolskom I
ranom skolskom periodu kapacitet kretkorocne memorije razvija postepenim tempom. Podaci o
povecanju kapaciteta kratkorocne memorije u skolskom uzrastu u odnosu na predskolski uzrast sugerisu I
jednostavno obajsnjenje zasto predskolska deca nisu u stanju da rese Pijazeove zadatke konzervacije.
Istrazivanja pokazuju da se u ranom skolskom perodu povecava brzina obrade informacija. Te promene
su najverovatnije dovode se u vezu sa mijelinizacijom.

 Razvoj paznje:

Paznja je odrazvanje perceptive usmerenosti na jedan predmet ili dogadjaj I zanemarivanje svih drugih.
Napredak da se sa uzrastom moze deci odrzati veca paznja je povezan sa mijelinizacijom u centralnom
nervnom sistemu, posebno u obalsti koja se zove retikularna formacija.

Hiperaktivni poremecaj- naziv za skup simptoma od kojih je najupadljiviji teskoca da se odrzi paznja,
impulsivnost, mala tolerancija na frustracije I izuzetna motorna zivost.

 Dugorocno pamcenje:

Postoji sposobnost pamcenja nekih utisaka u period fetusa. Tehnike za ispitivanje pamcenja kod
novorodjencadi:

Habituacija- tj navikavanje ; gubljenje neke reakcije na odredjeni stimulus koji se javlja kao rezultat
ponavljanja tog stimulus.

Operantno ucenje- tehnika za koju su sposobna prevremeno rodjena deca ali im je potreban veliki broj
pokusaja da bi naucila neku radnju.

Odlozena imitacija- detetu se prikazuje neka radnja koja je za njega nova I posmatra se da li ce dete
imitirati ranije demonstriranu radnju. Neuroloska istrazivanja sugerisu da je za pamcenje nuzna
integrisana aktivnost hipokampusa, ceonog I slepoocnog reznja.

 Razvoj autobiografske memorije:

Infantilna amnezija- nedostupmost secanja na rano detinjstvo (vrlo mali broj secanja pre 4.godine,a
skoro bez ijednog secanja na period pre 2.godine).

Objasnjenja potiskuju se emocionalno bolne uspomene; mozdane strukture su nezrele; nedovoljno

secanje sopstvene licnosti; nerazvijene verbalne sposobosti.

 Promene u pamcenju- 4 faktora uzroka:

Povecanje kapaciteta pamcenja; razvoj strategija zapamcivanja (ponavljanje u sebi ili grupisanje
organizovanog u neke celine koje olaksavaju pamcenje); metamemorija (shvatanje da je neke stvari lakse

20
zapamtiti od drugih ); mora postojati znanje o sebi, o sopstvenim mogucnostima I ogranicenjima, kao I
znanje o zadatku. Takodje, mora postojati razvoj baze znanja kao osnove u kojoj se uklapaju nove
informacije.

 Autobiografska memorija kod odraslih:

Uspomene se gube relativno sporo; najbolje se pamte emocionalno zasiceni dogadjaji; najvise se pamte
dogadjaji izmedju 20-30 godine I neposredne proslosti.

22. EMOCIONALNI RAZVOJ

Emocija je unutrasnje stanje praceno odgovarajucim fizioloskim promenama, mislima I ekspresijama u

pokretima lica I tela  sadrze 3 komponenete:

Subjektivni dozivljaj- razlicite okolnosti ili postupci mogu pobuditi osecanja kao sto su sreca, tuga itd.

Fizioloske promene- ubrzan rad srca, promene krvnog pritiska I aktiviranje neke posebe zone u mozgu.

Razlicite akcione tendencije- npr kada smo uplaseni cinimo sve da se sklonimo ili uteknemo od situacije
koja je u nama probudila strah.

 Razvoj u 1.godini:

Kod novorodjencadi jedino pretrpljeno stanje je stanje difuzne uzbudjenosti ili uznemirenja.

Pozitivne emocije: 6-7 nedelja- socijalni osmeh izazvan drugom osobom; 3-4 meseca- glasno se smeje
(zadovoljstvo); 7 meseci- osmehom reaguje na pojavu poznatih osoba.

Negative emocije: oko 2.meseca- znaci ljutnje ili tuge; 7-8 mesec- strah od nepoznatih osoba; oko
8.meseca- separacioni strah (uznemirenost prilikom odvajanja od majke) u toku prve godine javljaju se
jasni znaci I drugih emocionalnih reakcija: iznenadjenje, gadjenje, tuga, ljutnja.

 Razvoj posle 1.godine:

Pojava sekundarnih emocija- povezane su sa razvojem svesti o sebi, to se posebno odnosilo na pojavu
zbunjenosti, ponosa, stida, krivice. Neka istazivanja govore da se o stidu I krivici moze govoriti vec na
uzrastu od dve godine. Primer je slucaj sa polomljenom lutkom. U toku razvoja menja se ucestalost
javljanja nekih emocija. Na predskolskom I ranom skolski uzrastu negativne emocije I raspolozenja su
sve redja. Kod adolescenata se mogu sresti nesto ucestalija ispoljavanja negativnih emocija, narocito u
odnosu prema roditeljima, takodje se javljaju I depresivna osecanja.

 Regulacija sopstvenih emocija I prepoznavanje tudjih

U toku ovog razvoja dete postaje sve sposobnije da kontrolise svoja emotivna ispoljavanja I prepozna
emotivne signale koje dobija od drugih osoba. Bolja kontrola emotivnog spoljavanja povezana je sa
napredovanjem u verbalnom izrazavanju. Roditelji mogu da odigraju vaznu ulogu u socijalizaciji

21
emotivnog reagovanja dece. Oni to postizu na posredan I neposredan nacin (upucuju dete na prikladne
nacine emocionalnog reagovanja ili kroz afektivi odnos sa detetom).

Razumevanje emotivnog ispoljavanja kod drugih osoba zavisi od stadijuma kognitivnog razvoja:
7.mesec- deca su sposobna da razlikuju ispoljavanje odredjenih emotivnih stanja drugih osoba; 12
meseci- oslanjaju se na emotivne signale koje zapazaju kod majki da bi protumacili situaciju u kojoj se
nalaze; 3 godine- deca su u stanju da neke situacije pravilno imenuju ili definisu; 5 godina- deca su u
stanju da kod drugih prepoznaju lazna ili iskrena osecanja.

 Ucenje izrazavanja emocija

Carls Darvin obajvio je studiju “Istrazivanje emocija kod ljudi I zivotinja” (1872). Emocije imaju veliku
ulogu u komunikaciji predstavnika iste vrste. Poredjenje deteta I mladunceta simpanze je slicno. Nemo I
gluvo dete od rodjenja na isti nacin od rodjenja polazuje gadjenje I zadovoljstvo. Posto slepe osobe nisu
imale priliku da ekspresiju uce posmatranjem, moze se govoriti da su nacini ekspresije nekih osecanja
urodjeni. Pol Ekerman govori o 6 emocija: ljutnja, strah, iznenadjenje, gadjenje, tuga I sreca javljaju se
vec tokom 1.godine zivota. Kasnije dolazi osecanje prezira.

23. TEMPERAMENT

Je karakteristicna emocionalna priroda neke osobe I smatra se zavisnim od naslednih faktora. Hipokrat I
Galen klasifikuju temperament na osnovu telesnih tecnosti koja preovladjuje: kolericni (preovladjuje zuta
zuc), sangvinicni (preovladjuje krv), melanholicni (preovladjuje crna zuc), flegmaticni (preovladjuje
sluz).

1.kolerik- pretezno neprijatna osecanja,jaka, brzo se I otvoreno ispoljavaju . cesto dolazi u sukob sa
okolinom.

2.sangvinik-pretezno vedra I optimisticna osoba,, osecanja joj se brzo smenjuju I otvoreno ispoljavaju;
intenzitet osecanja je slabiji nego kod kolerika.

3.melanholik- jaka, tmurna osecanja koja se sporo menjaju i ostaju skrivena za okolinu; takve osobe su
povucene I zabrinute.

4.flegmatik- apaticna osoba cija osecanja se slabo menjaju I malo ispoljavaju, njegove emocionalne
reakcije su spore, retke I slabe.

Novija istrazivanja temperamenta: kljucna pitanja 

Da li je razlike izmedju temperamenata najbolje opisati polazeci od ideje o posebnim tipovima, klasama,
odnosno kategorijama, ili polazna tacka opisa treba da sadrzi ideju o kontinuiranoj dimenziji? Da li treba
tragati za velikm brojem crta temperamenta ili za manjim brojem medjusobno povezanih svojstava
emotivne prirode licnosti? Da li se menjaju karakteri u razvoju menjanja pojedinca?

Njujorska longitudalna studija: Aleksandar Tomas I Stela Ches izdavajaju 9 dimenzija:

Nivo aktivnosti> visok I nizak

Ritmicnost> pravilna I nepravilna

22
Zainteresovanost>pozitivno I negativno

Adaptivnost>adaptivan I neadaptivan

Prag reagovanja>intenzivan I umeren

Iskazivanje raspolozenja> pozitivno I negativno

Skretanje paznje>lako I tesko

Trajanje paznje I istrajnost>dugo I kartko

 Postoje 3 grupe dece:

1.laka deca- (40%) bioloske funkcije se odvijaju u pravilnim ritmovima, lako se adaptiraju na promene,
iskazuju zainteresovanost za novine, obicno izrazavaju pozitivno raspolozenje.

2.teska deca- (10%) neredovni ritmovi odvijanja bioloskih funkcija, nisu adaptivna, povlace se pred
novim situacijama I okolnostima, obilno pokazuju intenzivna negativna raspolozenja.

3.deca koja se sporije adaptiraju- na pocetku pokazuju znake teskog temperamenta (neadaptivnost) ali
ako im se pruzi odgvarajuca sredinska podrska, vremenom pokazuju sve vise poziivnih karakteristika lake
dece.

6 osnovnih dimenzija temperamenta: strasljivost, srdljivost, nivo aktivnosti, istrajnost, cesto pokazivanje
pozitivnih emocija, ritmicnost telesnih funkcija.

24. RANO AFEKTIVNO VEZIVANJE

1.faza- od rodjenja do 6.nedelje; dete je manje-vise nedrustveno ; 2.faza- od 6.nedelje do 6-7.meseca:

dete pocinje da se osmehuje svima , sinhronizuje svoj ponasanje sa ponasanjem osoba iz okoline, trudi se
da obezbedi roditeljsku paznju. Dete prepoznaje I preferira drustvo osoba koje ga svakodnevno okruzuju.
3.faza- 7-9.meseca: javlja se strah od nepoznatih osoba I odvajanja. Sa 18 meseci vezuju se za vise od
jedne osobe.

Meri Ejnsvort ispitivala je afektivno vezivanje koristeci eksperiment gde neznanac pokusava da se
priblizi detetu ili dag a smiri ako je majka van sobe > dete je uznemireno.

U eksperimentima se posmatra:

Kako dete reaguje na odlazak majke, kako reaguje na pojavu neznanca, kako prihvata drustvo neznanc
kad majka nije tu, kako reaguje na povratak majke

 Tipovi afektivne vezanosti:

1.siguran tip- najveci broj dece; slobodno istrazuju nepoznatu sredinu u majcinom prisustvu, kad se
majka udalji mogu biti uznemirena ali je srdacno docekuju, imaju poverenja u majku.

23
2.abvivalentni tip- oko 10% dece. Nisu slobodna u ispitivanju nepoznate okoline, cak I kada je majka
prisutna, intenzivno su uznemirena kada se majka udalji. Umeju da pokazu ljutnju kad se majka vrati.

3.izbegavajuci tip- oko 25% dece.nisu uznemirena kada majka napusti prostoriju, ignorisu majku po
povratku, mogu da budu drustveni prema nepoznatima, ali I da ih ignorisu.

4.dezorganizovani tip- kombinacija ambivalentnog I izbegavajuceg tipa; pri ponovnom susretu sa

majkom ne mogu da se odluce da li da joj se priblize ili izbegavaju.

 Afektivna vezanost za oca

Obicno se javlja u 2.polovini 2.godine. novija istrazivanja su pokazala da postoje razlike u vezivanju za
oca I za majku, kao i to sto se drugacije gleda na vezivanje u razlicitim kulturama.

 Faktori koji uticu na afektivno vezivanje

Karakteristike deteta

ponasanje majke koje moze biti:

siguran tip:pokazuju osecajnost, igraju se sa decom ; ambivalentan tip: hirovite, mogu da budu
indiferentne prema deci I njihovim potrebama, a nekad I vrlo srdacne; izbegavajuci tip: nestrpljive,
neosetljive majke, koje se ne osecaju prijatno u detetovom prisustvu ili su to majke koje stalno traze
kontakt ali ih dete ne zeli; dezorganizovan tip: neukljucene, depresivne majke, moguce postojanje
zlostavljanja, zanemarivanja.

 Rano afektivno vezivanje I kasniji razvoj

1.majke koje podrzavaju detetovu samostalnost: pokazale su objektivnu I uravnotezenu sliku svog
detinjstva I o pozitivnim I o negativnim iskustvima.

2.odbacujuce majke: tvrdile su da imaju teskoce u prisecanju dogadjaja iz detinjstva I pridavale sui m
malo vaznosti.

3.zaokupljene majke: opsirno su govorile o svojim ranijim iskustvima, opisujuci ih na zbrkan ili emotivan
nacin.

 Rano afektivno vezivanje I ljubav u zrelom dobu

6 kategorija ljubavi: bezbrizna, lepljiva, cudljiva, nestalna, neobavezna, nezainteresovana. Dzon Bolbi je
izneo ideju da deca u ranoj interakciji sa majkom stvaraju jednu vrstu radnog modela koji koriste za
izgradnju svojih socijalnih ocekivanja I tumacenja ljudskih odnosa, ali I odnosa prema sebi. Odnos prema
drugima: poverenje ili nepoverenje. Odnos prema sebi : pozitivan ili negativan.

25. PRIJATELJSTVA

24
Socijabilnost je sklonost da se trazi drustvo drugih osoba. Prijateljstvo je odnos zasnovan na naklonosti I
sluzi da obezbedjivanje drustva I podrske (odanost, imtimnost, uzajamna naklonost).

 Interakcije sa vrsnjacima od rodjenja do ranog skolskog uzrasta

Oko 1.godine javlja se interesovanje za druge bebe, dvogodisnjaci se igraju jedno pored drugog, ne
zajedno. 2-3 godine imitiraju jedni druge , uce da koordiniraju zajednicke aktivnosti, 3.godina-zacetak
preijateljstva. Oko 4-5 godine izdvajaju nekog od svojih drugova u tri,kao najboljeg druga/drugaricu
(zajednicke aktivnosti, igracke, blizina stanovanja). Predskolski period- raste uloga prijateljstva. Vrlo
nedrustvena predskolska deca mogu, ako se druze sa mladjom decom da postanu drustvenija I da se
kasnije uspesnije ukljucuju u interakciju sa svojim vrsnjacima (Harlovljev eksperiment sa majmunima).

Istrazivanja pokazuju da su kvalitet odnosa sa decom u detinjstvu dobar pokazivacki indicator kvaliteta
socijalnog ponasanja I kvaliteta opste prilagodjenosti u adolescenciji I odraslom dobu.

 Interakcije sa vrsnjacima na skolskom uzrastu

Deca predskolskog uzrasta I deca nizih razreda I osnovne skole prijatelja shvataju kao druga sa kojim
vole da ucestvuju u zajednickim fizickim aktivnostima I sa kojim dele svoje igracke I druge materijalne
stvari. Za decu u starijim razredima prijatelj je neko ko je osetljiv na njihove potrebe I pruza pomoc I
podrsku kad su u nevolji , utehu kad su tuzni I sami I stiti ih kad ih neko drugi napada. U skolskom period
dolazi do posebnog interesovanja za druzenje sa vrsnjacima- socijalna ekspanzija. Najvecu socijalnu
ekspanziju pokazuju mladi izmedju 16 I 19 godine.

 Razvoj shvatanja o prijateljstvu

Smolar I Junis govore o shvatanju prijateljstva u detinjstvu I mladosti:

1.nivo: ukljucivanje prijatelja u svakodnevne aktivnosti, karakterise ga zajednicka aktivnost, glavne crte
prijateljstva su reciprocnost I saradnja

2.nivo: adolescencija- uvazavanje licnih kvaliteta osoba, blagonaklono prihvatanje I uzajamno

uvazavanje.

3.nivo: prihvatanja prijatelja kao osobe, glavne odlike su poveravanje I pruzanje podrske I pomoci.

Brajan Bigelou- govori o 3 stadijuma od 6 godina pa do kasne adolescencije:

1.egocentricni ili situacioni: od 7.godine: zajednicke, neposredne, blizina I fizicki izgled, posedovanje
materijalnih stvari…

2.sociocentricni ili normativni: od prijateljstva se traze duge, trajne, licne osobine, a ne konkretna
spoljna obelezja.

3.empatijski: bliskost I poverenje, kao I poveravanje I cuvanje licnih tajni.

Tomas Bernt: ispitivao je decu iz vrtica pa do 6.razreda istice da pojmovi sa mladjih uzrasta kada se
prijateljstvo povezuje sa igrom I zabavom idalje postoje sa pojmovima sa starijih uzrasta kada se
prijateljstvo shvata kao podrska I prisnost.

25
Porodicna klima I odnosi sa vrsnjacima u adolescenciji: za druzenje sa vrsnjacima bitna je prisna
porodicna klima; Jakob Moreno je istrazivao potupak zvani sociometrjska tehnika:

Odrediti pojedince koji cine neku grupu, od clanova grupe se zahteva da na osnovu nekog kriterijuma
naprave izbor medju ostalim clanovima grupe. Postoje pozitivni I negativni izbori. Moze se traziti da se
kod izbora rangiraju sve clanove grupe. sociogram je graficki prikaz strukture grupe, utvrdjuje se
popularnost u grupi. Odbaceno dete- negativni izbori; izolovano- ni pozitivno ni negativno; kontraverzno-
dota pozitivnih I negativnih izbora; prosecnog statusa- umeren broj pozitivnih I negativnoh izbora;
zvezde- popularna deca. Na popularnost dece utice dosta faktora: neke crte temperamenata, uspesnost u
skoli, kooperativnost…

26. INTERPERSONALNA PRIVLACNOST

1.fizicka blizina I ucestalost vidjanja – nuzan, ali ne I dovoljan uslov za blizinu medju ljudima; osobe sa
kojima uspostavljamo prijateljske veze obicno su one osobe koje cesto susrecemo.

2.socijalne norme- u drustvu postoji norma da se prijateljstva, ljubavni odnosi I brak zasnivaju medju
pojedincima koji su slicnog uzrasta, drustvenog polozaja, vere I slicno.

3.fizicki izgled- ukoliko je neka osoba fizicki privlacnija utoliko je veca sansa da ce se prema njoj javiti
naklonost.

4.medjusobna slicnost u stavovima I licnim osobinama : najvise volimo da budemo u vezi sa ljudima koji
su nam slicni po licnih osobinama; sa ljudima sa kojima se dopunjujemo; sa ljudima koji poseduju
osobine koje bismo mi zeleli da imamo, ali ih nemamo.

Ajzard govori o slicnosti licnosti na formiranje prijateljstva:

Kompetentnost- studije pokazuju da osobe koje imaju najbolje ideje I nisu najvoljenije.

Uzajamno samootkrivanje- pod samootkrivanjem se podrazumeva spremnost za otkrivanje sklonosti,

osobina I dozivljaja koji se mogu smatrati intimnim; kada se posmatra razvoj prijateljskih veza uocava se
da se produbljivanjem te veze povecava stepen otvaranja I da se na taj nacin povecava I naklonost medju
partnerima.

27. KOLBERGOVA TEORIJA MORALNOG RASUDJIVANJA

U svom radu Lorens Kolberg polazi od Pijazeove postavke da moralno misljenje predstavlja sustinu
moralnosti I da se oblici misljenja o moralnim problemima menjaju tokom uzrasta. Ispitivanja je vrsio na
dva nacina:

Transverzalnom metodom-ispitanici razlicitih uzrasta I iz razlicitih kulturnih sredina.

Longitudalnom metodom- 20 godina pratio je ispitanike na svake 3 godine.

Za ispitivanje moralnog rasudjivanja koristi se hipotetickim moralnim dilemama – kratkim pricama u

kojima su opisane razlicite situacije gde su sukobljena sva moralna pravila; junak price treba da izabere
kojeg ce se pridrzavati.

26
Hajncova dilemma

Ista moralna perspektiva moza da dovede do razicitih moralnih izbora I isti moralni izbor moze da bude
opravdan razlozima sa razlicitih stadijuma , odnosno ne mora nuzno da znaci I istu strukturu rezonovanja.
Izbor odredjenog resenja dileme cini sadrzinu moralnog sudjenja. Logicko rezonovanje o tome zasto treba
postupiti na izborni nacin odredjuje formu, odnosno strukturu moralnog rasudjivanja.

 Stadijumi moralnog rasudjivanja

Kolberg je otkrio 6 stadijuma moralnog rasudjivanja svrstanih u 3 nivoa: prekonvencionalni,

konvencionalni I postkonvencionalni. Svaki od ovih stadijuma ima karakteristicnu strukturu rezonovanja
koja dovodi do doslednosti u misljenju o razlicitim problemima I u razlicitim situacijama . stadijumi su
integrisani na hijerarhijski nacin- bez znanja na ranijem ne moze se preci na sledeci stadijum. Redosled
javljanja stradijuma je nepromenljiv, konstantan I univerzalan. Opis stadijuma:

1.prekonvencionalni nivo- individualisticka perspetkiva.

Stadijum 1 poslusnost I kazna: u svom rezonovanju deca se rukovode strahom od kazne I poslusnoscu
prema autoriitetu. Moralnost za dete dolazi spolja I nju namece mocni autoritet. Kazna I nagrada
odredjuju da l ice se jedan postupak smatrati ispravnim ili ne.rasudjivanje sa ovog stadijuma javlja se do
10 godine a potom naglo opada.

Stadijum 2 individualisticka instrumentalna razmena: deca shvataju da se na jednu istu stvar moze
gledati sa vise stanovista, a ne samo sa stanovista autoriteta. Pravda se vidi kao sistem razmene dogovora:
“ja tebi, ti meni”. Kazna je rizik koji dete zeli da izbegne.nema identifikacije sa vrednostima porodice I
zajednice.nema identifikcije sa vrednostima porodice I zajednice.

Stadijum 3uzajamna medjusobna ocekivanja: osoba treba da se ponasa u skladu sa ocekivanjima

porodice I bliskih prijatelja . uzajmna osecanja postaju vaznija od licnog interesa. “cini drugima ono sto bi
zeleo da ucine tebi”. Bliski uzajamni odnosi su u prvom planu. Ovaj tip rasudjivanja se najcesce srece
izmedju 13. I 16.godine. karakteristicna je za zene.

Stadijum 4 zakon I red:drustveni poredak sa svojim zakonima I pravilima postaje najvazniji ; ispravno
ponasanje se ogleda u postovanju zakona I odrzavanja socijalnog reda. Perspektiva pojedinca poistovecje
se sa perspektivom drustvenog sistema . karakteristicna je za muskarce.

Stadijum 5 drustveni dogovor I individualna prava: postuje se drustveni system,ali ne nuzno. Osoba
razlikuje moralne od legalnih aspekata. Zakoni su stvar drustvenog dogovora I doneti su zato da
uspostavljaju jednakost I slobodu ljudi.javlja se u kasnoj adolescenciji I ranom zrelom dobu.

Stadijum 6univerzalna moralna nacela: osoba naovom stadijumu veruje da postoje univerzalna
moralna nacela, kao sto su Pravda I postovanje ljudskog dostojanstva koja su iznad zakona.ljudski zivot
ima najvecu vrednost.moralno postupanje je stvar licnog izbora. Razvijenost moralnog misljenja zavisi od
razvijenosti logickog rezonovanja. Logicko misljenje je nuzan, ali ne I dovoljan uslov koji mora da
prethodi razvoju moralnog rasudjivanja.za razvoj moralnog misljenja potreban je razvoj empatije

Moralno rasudjivanje I morano ponasanje: moralno rezonovanje je nuzan, ali ne dovoljan uslov za
moralno ponasanje. Sto je osoba na visem stupnju moralnog razvoja, moze se ocekivati veca doslednost u
ponasanju.

27
 28. KRITIKA KOLBERGOVE TEORIJE

Kolbergova tvrdnja da je redosled javljanja stadijuma nezavistan od kulture, tj da je univerzalan, bila je

ostro kritikovana. Istrazivanja su pokazala da se neki od stadijuma ne razvijaju jasno u izolovanim,
nerazvijenim sredinama ili rodovskim zajednicama. Kritikovan je zbod tvrdnje da je svaki stadijum
razvijeniji od prethodnih, nizih stadijuma. Istrazivanja su pokazala da se razvoj ne ogleda samo u
pravilnom napredovanju ka visim stadijumima, vec da povremeno dolazi do regresije na nize. Kolberg je
u svojim istrazivanjima nasao da je dominantan stadijum moralnog rasudjivanja za zene stadijum
uzajamnih medjusobnih ocekivanja, a stadijum zakona I reda stadijum za muskarce.

Karol Giligen smatra da postoje 2 moralne orijentacije, odnosno 2 nacina rasudjivanja o moralnom
sukobu: moralnost pravde o kojoj govore Pijaze I Kolberg I koja je karakteristicna za muskarce I etika
brige I odgovornosti koja je karakteristicna za zene.

Novija istrazivanja pokazuju das u razlike u moralnom rasudjivanju zena I muskaraca mnogo manje nego
sto Giligenova tvrdi I das u skoro zanemarljive.

Primer: poredjenje moranosti brige I moralnosti pravde.

29. AGRESIJA

Agresija je ponasanje kojom se namerno ozlojedjuje neka druga osoba. Podela:

a.prema obliku:

fizicka: udaranje, ujedanje, sutiranje

verbalna: ismevanje, ogovaranje, ruganje

b.prema funkciji:

instrumentalna-usmerena na postizanje nekog konkretnog cilja, uglavnom je impersonalna.

Neprijateljska-izvrsava se sa namerom da se nanese bol ili ozleda drugoj osobi; uvek je personalna.

 Uzrasne I polne razlike u agresivnom ponasanju:

1.agresija definisana kao namerno ozledjivanje druge osobe I ne javlja se tokom prve godine zivota.

2.deca izmedju 1.i 2.god najcesce dolaze u sukobe oko posedovanja igracaka.

3.od 2.do5. godine ucestalost javljanja instrumentalne agresije postepeno opada, a povecava se broj
verbalnih napada; javlja se relaciona agresija (ogovaranje).

28
4.tokom osnovnoskolskog uzrasta opada ucestalost javljanja fizicke ali se intenzivira neprijateljska
agresija.

5.u adolescenciji fizicka agresija postepeno opada. Decaci su skloniji fizickoj agresiji, a devojcice
relacionoj.

 Determinante agresije

1.bioloski cinioci: nivo agrsivnosti je stabilan takom zivota:

Hormoni-nivo testosterone u krvi

Temperament-impulsivnost, razdrazljivost

Neuroloske smetnje, slaba paznja, hiperakcija: genetske, neuroloske I hormonalne karakteristike cine
sklonost agresivnom I antisocijalnom ponasanju ,ali da li ce ona odista postati agresivna zavisi od mnogih
drugih drustvenih I sredinskih cinilaca.

2.kognitivni cinioci: agresivna deca gledaju na svet “agresivnim ocima”. Sklona su da drugim osobama
pripisuju neprijateljske namere I motive u svim onim situacijama kada motive I namere te druge osobe
nisu sasvim jasni. Agresivno ponasanje procenjuju kao povoljnije I pozeljnije od neagresivnog. Moralno
rasudjivanje agresivne dece je na nizem stadijumu nego kod neagresivne.

3.drustveni I sredinski cinioci: mnogi psiholozi smatraju da je agresija prvenstveno naucena, bilo
posmetranjem, bilo neposredim I posrednim iskustvom.

 Istrazivanja na deci:

kod dece koja su bila nagradjena kada su se agresivno ponasala povecao se broj agresivnih oblika
ponasanja. Deca koja su samo posmatrala ako se neko agresivno ponasa I biva nagradjen zbog toga, cesce
su se agresivno ponasala.deca su naucila nove oblike agresivnog ponasanja samo sto su posmatrala da se
neko tako ponasa.

 Porodicni odnosi

Agresivna deca cesce dolaze iz porodica u kojima su roditelji grubi, hladni I emocionalno udaljeni.
Odbacena I nezeljena deca obicno su vrlo agresivna; vaspitni postupci roditelja (fizicko kaznjavanje).
Efekti zavise od doslednosti, trajanja, neposrednosti, karakteristike osobe koja kaznjava. Takvi efekti
imaju potpuno suprotne posledice- jacanje, a ne slabljenje agresivnog ponasanja. Odrasla osoba koja
kaznjava predstavlja za decu agresivni model; fizicko kaznjavanje dovodi do potiskivanja agresivnog
ponasanja. Kazna za nepozeljno ponasanje treba primenjivati zajedno sa negradama za pozeljno
ponasanje.

30. PROSOCIJALNO PONASANJE

Obicno se definise kao voljno, namerno ponasanje koje ima za cilj da doprinese dobrobiti drugih ljudi.
Cesto se koristi kao sinonim za altruisticko ponasanje (bez ocekivanja licne koristi, zahteva trud,nekad I
zrtvovanje). Iako je svako altruisticko ponasanje prosocijalno (cilj mu je povecanje dobrobiti drugih
ljudi), sva prosocijalna ponasanja nisu altruisticka (jer mogu da budu izvrsena iz egisticnih razloga). Ima

29
poreklo u empatiji. Deca vrlo rano, jos od 15.meseca, pokusavaju da pruze pomoc I utehu drugima,ali
cesto na neadekvatan nacin.

 Polne razlike:

Nadjeno je da neke vidove prosocijalnog ponasanja cesce ispoljavaju devojcice, dok su neki drugi
zastupljeniji kod decaka:

Devojcice cesce pruzaju psiholosku pomoc I podrsku, dok decaci cesto pruzaju fizicku pomoc.
Determinante prosocijalnog ponasanja:

1.kognitivni I afektivni cinioci:

a.stavljanje na tudje mesto- sposobnost jedne osobeda jednu situaciju sagleda sa stanovista druge osobe,
izuzetno je vazna za moralni razvoj.

b.prosocijalno moralno rasudjivanje- ispituje se pomocu dilemma u kojima junak price mora da izabere
hoce li pomoci osobi, cesto po cenu necega do cega mu je stalo.

v.empatija- po misljenju brojnih psihologa covek ima urodjenu sposobnost da posredno dozivi
emocionalna stanja druge osobe,sto predstavlja motiv za moralnu akciju.

g.crte licnosti- sigurnost, otvorenost, slobodno ispoljavanje emocija.

2.drustveni I sredinski cinioci

a.ucenje-nagradjivanjem, ugledanjem na uzor

b.disciplina I vaspitni potupci roditelja (kaznjavanje ili nagradjivanje)

v.indukovanje-roditelji skrecu panju deteta na posledice koje njegov postupak ima na druge; podsticu
dete da se stavi na mesto zrtava, pa da se empatijiski indentifikuje s njom.

d.autoritativni vaspitni stil-mesavina cvrste kontrole, atmosphere prihvatanja, ljubavi, osetljivosti na

potrebe deteta. Vilijam Damon objasnjava zasto je ovaj stil uspesan: autoritativni roditelji podsticu kod
dece empatijske tendencije,kao sto ih suocavaju sa posledicama njihovog postupka; oni ne samo da
postavljaju jasne standarde vec ih se I sami pridrzavaju I dosledno kaznjavaju dete ako ga prekrsi.daju na
znanje da ocekuju da ce se dete povinovati legitimnom autoritetu.postavljaju detetu realisticne zahteve
koji su u skladu sa njegovom sposonoscu.dobar su model uspesnog autoriteta.

dj.ugledanje na uzor

31. FAZE JEZICKOG RAZVOJA

1.prelingvisticka faza-od rodjenja do izgovaranja prve reci; placem beba izrazava razlcita
nezadovoljstva, od 2.meseca pocinje da oseca tugu;od 5.meseca izgovara vise glasova;od 6.meseca dete
brblja reci koje se sastoje od konsonanata I vokala; pojava prve reci; izmedju 8-10.meseca beba koristi
gestove I razlicite neverbalne nacine izrazavanja kao sto su facijalna ekspresija:

30
Deklarativni gestovi: pokazivanje prstom; imperativni gestovi: dete pokusava da natera drugoga na
akciju; konvencionalni socijalni gestovi: masu u znak pozdrava; simbolicki gestovi-npr.nabiranje nosa da
bi oznacio cvet.

2.faza prve reci- (holofraze). Prva rec se javlja negde oko prve godine, obicno se sastoji od jednog sloga;
prve reci imaju znacenje celog iskaza I zato se nazivaju holofaze. Ketrin Nelson je otkrila da postoje
individualne razlike prema vrsti reci:

Referencijalni stil-deca koriste reci da bi imenovala objekte

Ekspresivni stil-regulacija reci “molim,hvala…”

hiperekstenzija- pojava da jedna rec kod deteta dobija siri opseg primene od noga koji ta rec ima u
govoru odraslog. Javlja se izmedju prve I sredine druge godine.

hipoekstenzija- rec u detinjoj upotrebi dobija siri opseg primene (dete koristi rec maca da oznaci svoju
macku, pri tom ne misleci na druge macke).

3.faza telegrafskog govora- oko 18.meseca: faza recenice od dve reci; iskazi su cesto praceni
ispustanjem reci; dete mnogo vise razume nego sto govori.

4.jezicki razvoj izmedju 2-5 godine- deca savladavaju osnovnom morfologijom maternjeg jezika;dete je
sposobno da proizvodi daleko slozene recenice. Oko 3.godine dete koristi koordinirane, dopunske
recenice. Javljaju se teznje ka hipergeneralizaciji (nepravilno koriscenje gramatike). Krajem ovog
perioda deca vise nemaju teskoca sa razumevanjem relacionih reci koje odredjuju odnose medju
ljudima.tokom skolskog perioda deca se izveste u komunikaciji.

5.jezicki razvoj u period srednjeg detinjstva I adolescencije- napredak se ostvaruje u razumevanju I

upotrebi slozenih reci; reci su apstraktne cija su znacenja bila nedostupna mladjem, kognitivno nezrelom
detetu.

32. TEORIJE JEZICKOG RAZVOJA

Procesi koji su bitni za usvajanje jezika:

1.Shvatanja teoreticara ucenja- Skiner objavljuje u svojoj knjizi “Verbalno ponasanje” bihevioristicku
analizu jezickog razvoja. Jezik je nagomilan niz obrazaca naucen kroz veliki broj ponavljanja I
uvezbavanja. Objasnjava ga principima operantnog uslovljavanja: centralnu ulogu ima potkrepljenje.
Bihevioristi se bave samo govornim izvodjenjem-mala deca cesto znaju kako bi reci trabalo da zvuce ali
ne mogu da savladaju izgovor. U odredjenim fazama dolazi do hipergeneralizacije (npr. konjovi)

2.Nativisticka shvatanja- po pristalicama ovog shvatanja jezicka osobenost je svojstvo ljudske vrste.
Noam Chomski tvrdi das u svi jezici toliko slozeni da bi njihovo ucenje putem operantnog ucenja bilo
nemoguce za predskolsku decu ako ne bi postojao mehanizam za usvajanje jezika, tj neka vrsta urodjenog
lingvistickog procesora koga aktivira verbalna stimulacija iz detetove sredine. Ovaj mehanizam sadrzi
univerzalna gramaticka pravila. Dan Slobin smatra da se dete radja sa urodjenim skupom kognitivnih
sposobnosti koje su specijalizovane za usvajanje jezika.

31
Podaci koji se javljaju u prilog nativistickih shvatanja: nijedna vrsta nije razvila sistem komunikacije
zasnovan na koriscenju simbola I znakova po pravilima koje odgovaraju ljudskom jeziku. Od prvih dana
zivota levu mozdanu hemisferu aktiviraju glasovi koje dete cuje. Kod odraslih leva hemisfera je
odgovorna za obradu jezickih informacija, pa se ovaj podatak moze uzeti kao potvrda teze da je dete
predisponirano da opaza I analizira jezik koji cuje oko sebe.

Postojanje kritickog perioda za usvajanje jezika: urodjeni mehnizmi ponasanja mogu da se razviju
samo ako se u odredjenom vremenskom period steknu odgovarajuci spoljasnji uslovi I iskustva (npr.pile
koje u prvim satima nije videlo kvocku nece razviti normalni instikt pracenja).

Podaci o gluvonemoj deci: koja bez ikakve formalne obuke I uticaja odraslih spontano razvijaju
sopstveni jezik znakova sa ustaljenim pravilima.

Rezerve prema shvatanju nativisticke teorije: nisu najuspesniji u objasnjavanju kako pretpostavljeni
mehanizmi deluju; ne uvazavaju dovoljnu ulogu koju socijalna okolina deteta ima u olaksavanju jezickog
razvoja.

3.shvatanja interakcionista: usvajanje jezika moze se razumeti samo ako se uzme u obzir slozeni
medjuodnos kognitivnog razvoja, sazrevanje bioloskih mehanizama I ucenje kroz komunikaciju sa
kompetennim govornicima. Polaze od pretpostavke da moraju postojati odgovarajuci bioloski preduslovi
za pojavu jezicke komunikacije. Govor mora biti prilagodjen detetu (gramaticki jednostavne I kratke
recenice ,povisen ton, cesta ponavljanja…) funkcije ovakvog ponasanja:

Emotivna – produbljuje odnos izmedju deteta I govornika ; socijalna – dete se uci da komentarise tudje
iskaze I uci kada da odgovara ; jezicka – pomaze detetu da lako nauci nove reci I pravila.

33. KLASNA PRIPADNOST I JEZICKI RAZVOJ

Bazil Bemstajn je opisao jezik za koji tvrdi da ga koriste neobrazovani pojedinci u Engleskoj- javni
jezik. Njegova svojstva:

Recenice su gramaticki jednostavne, cesto nedovrsene sa siromasnom konstrukcijom; jednostavna

upotreba malog broja veza (I,jer,onda); ograniceno koriscenje prideva I priloga; cesce se koriste licne
zamenice nego bezlicne ; cesta su implicitna pitanja koja zahtevaju slaganje (“to je tako,zar ne?”); cesta je
upotreba kategorickih izraza (“postupi kako ti kazem”)-ovi iskazi imaju interpersonalne implikacije
(primeri govora zena koje pripadaju srednjoj I nizoj klasi); cesto koriscenje tradicionalnih izreka koje
imaju za cilj da istaknu emotivni,a ne logicki smisao nekog ponasanja; cesta je upotreba iskaza koji su
razumljivi samo ako se pozanje kontekst dogadjaja koji se opisuje (“on mi je to dao”); u komunikaciji je
cesta upotreba neverbalnih znakova.

Klasne razlike u govornim vestinama imaju sledece, realne implikacije za obrazovni proces:

Posto se u skoli koristi formalni govor , deca iz srednjih I visih slojeva treba samo da razviju postojece
govorne vestine, dok deca iz nizih slojeva moraju da ih korenito izmene. Deca koja su naviknuta na
formalni govor u porodici, u stanju su da pazljivo prate duge govore svojih nastavnika; s druge strane, dec
iz nizih slojeva teze da se koncentisu na duze verbalne iskaze. Komunikacija izmedju dece I roditelja iz
visih slojeva sadrzi puno podsticanja da se postavljaju pitanja. Sa druge strane, deca iz nizih drustvenih
slojeva razvijaju uverenje da nemaju mogucnost da saznaju svet, sto smanjuje motivaciju za skolsko
ucenje.

32
 34. RAZVOJ LICNOSTI

Termin licnosti odnosi se na celovitost specificnih osobina na osnovu kojih se jedna osoba razlikuje od
drugih. U razvoju licnosti preplicu se bioloski I socijalni uticaji, kao I genetski I sredinski uticaji. Licnost
je ono sto daje doslednost ponasanju neke osobe relativno stabilna psihicka struktura.

 Stadijumi u razvoju licnosti po koncepciji E.Eriksona:

On je izvrsio reviziju Frojdove teorije psihoseksualnog razvoja ukucujuci u bioloski nagon I potrebe I
konflikte koji se ponavljaju sa uzrastom. Licnost se formira na osnovu nacina na koji jedinka resave
razvojne zadatke na svakom razvojnom stadijum. Tih tadijuma ima 8 I u svakom postoje 2 stava-prema
sebi I drugima:

1.bazicno poverenje spram nepoverenja: period do 1.god, najbitniji je odnos sa majkom, osecanje moze
da utice na ono sto mu se desava,a moze da postoji I akutna depresija u odraslom periodu kao I paranoidni
poremecaj.

2.stadijum autonomije spram stida I sumnje: od 1-3godine,dete sebe dozivljava kao autonomno
bice,ima potebu da sve uradi samo I da istrazuje svet oko sebe; osecanje autonomije povecava detetovo
bazicno poverenje, dok u suprotnom moze da se razvije opsesivno-kompulsivni poremecaj, paranoidne
ideje.

3.stadijum inicijative spram krivice: javlja se izmedju 3-6 godine. Dete pokazuje teznju da utvrdi svoj
polni identitet, trazi naklonost raditelja suprotnog pola,a roditelja istog pola dozivljava kao suparnika.
Javlja se osecanje inicijative, u suprotnom trajno osecanje krivice-pasivnost, seksualna impotencija ili
frigidnost.

4.stadijum istrajnosti spram inferiornosti: izmedju 7-12 godine.razvijanje istrajnosti I marljivosti,

ukljucenost u formalno obrazovanje, uticaj vrsnjaka i nastavnika. Moze doci do osecanja kompetentnosti I
istrajnosti, ali u suprotnom do nekompetentnosti I inferiornosti.

5.stadijum identiteta spram konfuzije identiteta: od 12-18 godine.prelaz iz detinjstva u status zrele
osobe-adolescencija. Kofuzija identiteta: ko sam ja? Koliko vredim? Kakva mi je buducnost? Moze doci
do postizanja identiteta, a u suprotnom do konfuzije slike o sebi.

6.stadijum intimnosti spram odvojenosti: u ranim dvadesetim godinama. Glavni zadatak je postizanje
intimnosti, dok je alternativno osecanje izdvojenosti. U povoljnim uslovima dolazi do postizanja bliskih
veza u privatnom I drustvenom zivotu, dok u suprotnom dolazi do izolacije I promiskuiteta.

7.stadijum stvaralastva spram stagnacije: od kasnih dvadesetih do polovine sezdesetih. Rodteljstvo,

briga o buducim generacijama; u povoljnim uslovima dolazi do razvijanja empatije I osecanju
odgovornosti za druge; u nepovoljnim uslovima dolazi do okupiranosti sobom, dosadjivanju,
nezadovoljstvo.

8.stadijum integritet spram ocaja: posledanja etapa zivotnog ciklusa; svodjenje zivotnog bilansa; svest
o sopstvenim ogranicenjima.moze doci do dostizanja osecanja integriteta,ali I osecanju besmisla,zelja za
smrcu.

 Druga shvatanja o stadijumu razvoja licnosti, a nju je razvio Danijel Levinson.postoje 4 etape:

33
1.detinjstvo sa adolescencijom

2.rano odraslo doba

3.srednje odraslo doba

4.kasno odraslo doba

Svaka etapa traje priblizno 25 godina, I izmedju njih postoji delimicno preklapanje.svau od ovih faza
karakterise odredjena zivotna struktura I postoje 3 sloja: univerzalno ljudski, onaj koji je determinisan
scio-kulturnim okruzenjem, onaj po kojem se pojedinac razlikuje od svih ostalih.

Dzejn Levinger definise 4 glavne oblasti: fizicka, psihoseksualna, intelektualna, razvoj u sistemu ega.

Dzordz Vejlant je pedlozio 2 razvojna stadijuma koja se mogu dodati Eriksonovom stadijumu razvoju
licnosti- posle stadijuma intimnosti spram izolacije pojedinci se suocavaju sa pitanje karijere spram
obuzetosti sobom; posle stadijuma stvaralastva ljudi se suocavaju sa pitanjem prednosenja iskustva.

35. RAZVOJNE PROMENE U SAMOPOSTOVANJU I SAMOEFIKASNOSTI

Sa uzrastom se menja dozivljaj samopostovanja, uverenje o samoefikasnosti , mogucnost kontrole nad

sopstevim emocijama I ukupna slika o sebi.

1.promene u samopostovanju:

Samopostovanje je emotivna komponenta stave o sebi.

a.Samopostovanje kod predskolske I mladje skolske dece- nivo samopostovanja na pocetku razvoja je u
najvecoj meri odredjen roditeljskim postupcima I stavovima. Intimniji odnos roditelja prema deci dovodi
do izrazenijeg samopostovanja.primer je ispitivanje roditeljskog ponasanja prema deci-podrska I kontrola.

b.Somopostovanje u adolescentnom periodu- u vise studija je otkriveno da adolescenti koji imaju vecu
podsrsku porodice imaju I vece samopostovanje,ali pod uslovom da su emotivno vezani za porodicu.
Veliku ulogu igra I socialna sredina-skola I vrsnjaci. U pubertetskom periodu,praceni znacajnim fizickim
I emotivnim promenama dolazi do gubitka samopostovanja. Na uticaj samopostovanja utice I pripadnost
odredjenim grupama.

c.samopostovanje u kasnijim starosnim grupama- samopostovanje u kasnijem period nije varljivo kao u
periodu adolescencije, verovatno zbog jacim osecanjem identiteta.

2.samoefikasnost:

Albert Bandura govori o samoefikasnosti kao uverenju neke osobe na licno posedovanje sposobnosti
neophodnih za postizanje nekog odredjenog cilja. Osecanje samoefikasnosti moze da se uzem u obzir
kada se objasnjava motivacja dece u skolama (podrska nastavnika I roditelja, sposobnosti, prethodna
iskustva sa gradivom);

Nivo opazanja samoefikasnosti utice na to da li ce se neka aktivnost preduzeti ili ne, koliko truda ce se
ulagati u postizanje odredjenog cilja, kao I na to kako ce se reagovati kada se naleti na teskoce. Bandura
je pokazao da na nivo opazene samoefikasnosti uticu I uzori, tj modeli.

34