FIHTE

Deklarisao se kao Kantov ucenik,on je nastavljac Kantove filozofije sa zeljom da je sprovodi i interpretira
bez pretenzije da bilo sta menja. Fihte je pozitivno i pohvalno govorio o Kantu u smislu da je konačno
izveo filozofiju na transcndentalni put. Hvali transcendentalizam u Kantovoj filozofiji. U tumacenju
Kantove filozofije Fihte je pokazao sustinu slobode pa smatra da je noumen u Kantovoj filozofiji ostatak
dogmatske filozofije i smatra da treba zadrzati samo fenomen. Fihte u delu Ucenje o nauci shvata
filozofiju kao strogu nauku. Filozofija treba da ima znacajnu javnu ulogu u cilju praktickog angazmana.
Fihte se prakticki angazovao. Bio je odusevljen francuskom burzoaskom revolucijom. Drzi govor
nemackom narodu da im probudi svest o potrebi za slobodom, da Nemacka tako izadje na put revolucije,
put slobode. On dalje kaze da, ako zele da budu slobodni moraju poci od pretpostavke da su slobodna
bica, jer ako u tom pravcu ne budu mislili, nece do slobode nikada doci. U noumenu vidi opasnost za
covekovu slobodu, ogranicenje i smatra da svet po coveku treba da bude njegovo delo. Kljucni pojam od
kojeg polazi Fihte je pojam ja (misli se na kolektivno ja). Ja stvara svet. Zeli da obezbedi slobodu subjektu
zato sto subjekat ima pravo na slobodu, sloboda je njegova sustina. Fihte ne dozvoljava da ga bilo sta
ogranici. Covek=covekov svet. Covekov svet nije gotov, zavrsen. Covek nije dat vec je zadat. Covek
delovanjem izgradjuje svoj svet, a taj svet nije kao metafizicki svet. Svet zavisi samo od nas, naseg ja.
Uvodi princip ljudske slobode. Sloboda je pretpostavka od koje se polazi.Covek polazi od pretpostavke da
je Slobodan. Fihte naglasava delatni karakter ja i daje prednost praktikom umu. Filozofija mora zapoceti
uvidjanjem da je ja delotvorna radnja, cin. Ono predstavlja samoostvarujuci spontani proces. Ja jeste
proces i to samoostvarujuci. Kao takvo, ja je slobodno. Covek je racionalno bice koje deluje. Mi
izgradjujemo nas svet koji je rezultat naseg delovanja i time potvrdjujemo sopstvenu slobodu.
Oblikujemo svet u skladu sa nasim ciljevima. Fihte kaze da ucinimo svet zavisnim od naseg dela. Postoji i
drugo ja i druga racionalna bica, druga sloboda, koja je granica i prepreka prve. Fihte tu vrstu slobode
naziva ne-ja i to je antiteza, za razliku od prve ja koja je teza. Otpor uvek postoji, otpor od strane drugih
racionalnih bica i njihovih sloboda. Treba da postujemo ta bica i njihove slobode. Fihte razvija dijalekticku
filozofiju i kaze da postoji borba izmedju onog ja i ne-ja i kao rezultat borbe se javlja novo ja i to je
sinteza.