Генитив с приједлогом ОД

1. Аблативно зн.: Бјежи од куће. Одвојио се од гомиле. Осјећао се дим од згаришта.

1.1. Значење отклањања, растављања, лишавања, ослобађања: Живи одвојено од
породице. Ослободили су град од Турака. Лијечена је од алергије.
1.2.Често озн. тип аблативности везан за поријекло: Она је од (рода) Павића.
Старином је од херцеговачких устаника.
1.3.Абл. је карактера и Г материје: кућа од камена, чаша од стакла, завјеса од дима
1.4. АОМ: Тај обичај проширио се од истока до запада. Риба смрди од главе.
Стајали смо на пушкомет од војника.
1.5. АОВ: Тако се ради од памтивијека. Чекају их од раног јутра. Ту је описан
живот једнога сликара од рођења до смрти.
2.АОН: од главе до пете, од немила до недрага, од случаја до случаја.
3.АОУ: Премрла је од страха. Пати од мигрене. Не види се од магле.
4.значење поређења: Гори је од туђина. Она се разликује од обичних жена.
6.у служби атрибута, обично с квалитативним значењем: људи од пера,
- за озн. подручја, земаља из којих неко потиче (арх.): дука од Млетака, Змај од Босне
-уз бројеве или колич. изразе (тад иза пр. од може доћи и акузатив мјере или непромјенљ.
ријеч): момак од 20 година, плата од хиљаду евра, провалија од неколико метара.
-атрибутског је карактера и објаснидбени Г: чудо од детјета, брдо од човјека,
7.Присвојни генитив, риједак је и не препоручује се: капетан од лађе.

Генитив с приједлогом ДО
1.АОМ: Дошли су до руба провалије. Бука се чула до стана. Лута од немила до недрага.
-антониман приједлогу од: Сједи до зида, *Сједи од зида.
- приједлошко-падежни изрази: Попели су се до на врх брда. Њихов смијех чуо
се до иза куће. Допратио их је до пред кафану.
2.АОВ: Нисмо заспали до јутра. Све ће бити готово до идуће године.
-приједлошко-падежни изрази: Чекали смо их до пред мрак. Имамо новца до
иза Божића. Остала је напољу до послије поноћи.
3.АОН: Томе смо се смијали до суза. Трчао је до изнемоглости.
4.Значење обухватања: Попили су све до посљедње капи. Потрошио је плату до посљ.
марке. Сумњиви су сви до једног.
5.Погодбено значење: Да је до твоје кћери, она би се већ била удала.
6.Особина усменог епског пјесништва јесу приједлошко-падежни изрази с приједлогом
до уз бројеве (обично два или три). У њима тај приједлог функционише као
интензификатор садржаја: Он понесе до три вреће блага. Сусрећу га до два побратима.
-Некад се приједлог до удвостручује: Па га чека до два до три дана.

Генитив с приједлогом ИЗ
1.примарно је аблативног карактера, АОМ: Изађе из куће. Из Уба ме звао брат.
1.1.АОВ: Та му је особина остала из дјетињства
-и у фразеологизмима: из дана у дан, из године у годину.
2.АОН: Све се из темеља промијенило. Трчи из све снаге. Труди се из петних жила.
3. АОУ: Радим то из убјеђења.
4. ПОРИЈЕКЛО: Србин из Хрватске, сељаци из околних села, јелен из царске шуме.
Неки гл. као допуну или додатак траже приједлошко-падежни израз с приједлогом из:
вирити (Само му је нос вирио из воде), расти (Расте као из воде), извући (извукли су
кола из блата), избити (Није то могао избити из главе).

1
Генитив с приједлогом с(а)
1.основно значење је аблативно, АОМ: Силазе с брода. Посматра нас с
балкона. Лишће пада са стабала. Још се нису вратили с мора.
2. алтернира с пр. из: То је цвијет с Велебита (али из баште). Она долази са
села (али из града). Професор иде с факултета (из школе).
3. АОВ: с прољећа, с јесени, с почетка вијека (нијанса социјативности)
4.Рјеђе АОН: Често говори с висине.
5.АОУ: Није мени са снијега зима, већ је мени с моје мајке зима.

Генитив с приједлозима испред и иза те изван (ван) и унутар

ИСПРЕД
1. АОМ: Окупили су се испред цркве. Аутобус је кренуо испред поште. Бјеже испред....
-у поређењу: У трчању је био испред Ивана. Из језика је испред других ученика.
-у админ. стилу, у значењу "у име": Поздравио их је испред свог предузећа. Испред
наше школе послана су на такмичење тројица.
ИЗА, антониман приједлогу испред
1.АОМ: Сједили смо иза куће. Иза нас иде цијела колона. Сакрио је нешто иза леђа.
2.ријетко у поређењу (рјеђе него Г с испред): Ивана је иза осталих у владању.
3.АОВ: Јавите се иза празника.
ИЗВАН (рјеђе ВАН)
- ван граница у просторном и временском смислу: Ана станује изван града.

Генитив с приједлозима изнад, испод, више (повише) и ниже

ИЗНАД
1.АОМ: Магла је изнад града. Соко лети изнад Сарајева. У граду је бучно.
2.чест је у поређењу: У свему је изнад просјека. Ради изнад својих могућности.
ВИШЕ
АОМ: Више куће је зденац. Имају и скакаоницу више града.
ИСПОД (антониман је приједлогу изнад)
1.АОМ: Нашли су поруку испод врата. Измиче му се тло испод ногу.
2.Чест је у поређењу: Прошли смо испод очекивања. Скаче испод два метра.
НИЖЕ
Приједлогу испод сличан је и пр. НИЖЕ, који је антониман пр. више и који
такође не долази у поређењу, АОМ: Ниже села су мочваре. Пуцао је ниже мете.

Генитив с приједлозима прије, уочи, послије, након, за и током

ПРИЈЕ
1. АОВ: Пробудили су се прије зоре. Прије повратка у отаџбину упознао је Ану.
2.Рјеђе у поређењу: Стигао је прије осталих. Он је у томе прије свих у разреду.
УОЧИ
АОВ: Ноћ уочи славе сви су били на окупу. Предомислио се дан уочи вјенчања.
Уочи одлучујуће битке ником се није спавало.
ПОСЛИЈЕ/ НАКОН
1. АОВ: Видјећемо се послије празника. Послије вјенчања отпутовали су на
море. Након вечере мало смо попричали.
2.И они се, посебно послије, користе и у поређењу: Он је први послије владике.
ЗА ријетко долази с генитивом.

2
 АОВ: За (вријеме) љетних киша честе су поплаве. Настојали смо доћи за дана.

ТОКОМ
АОВ: током вечери, током прошле год.
-Чест је, нарочито у адм. стилу: Током времена све се ипак поправило. Добро смо се
одморили током празника. Током прошлог вијека било је превише ратова.

Г с приједлозима дно (подно, надно, удно) и врх (поврх, наврх, уврх)

ДНО (подно, надно, удно)
АОМ: Паде дно пучине. То је село подно Копаоника. Сипај ми само надно чаше.
Удно душе осјећа олакшање.
ВРХ (поврх, наврх, уврх)
АОМ: Плови лађа поврх воде. Попео се наврх куће. Сједни уврх стола.
ПОВРХ и у зн. додавања, прибрајања нечега оном што озн. именица у Г: Он се, поврх
свега, није ни јавио.

Генитив с приједлозима чело, накрај, крајем и поткрај

ЧЕЛО, ријетко
АОМ: Домаћин је сјео чело стола. Чело главе копље ударише (нар. пјесма).
НАКРАЈ
АОМ: Стигли смо до накрај села. Сјео је накрај стола.
КРАЈЕМ
АОВ: Доћи ће крајем године. Крајем вијека...
ПОТКРАЈ
АОВ: Јавићу се поткрај године. Поткрај мјесеца понестане новца.

Генитив с приједлозима сред (насред, посред, усред)

АОМ: Били смо сред пучине. Ударио га је насред игралишта. Лупио ме посред чела. Човјек
се данас и усред града мора бојати.
УСРЕД, АОВ: То се догодило усред бијела дана. Ту је свјеже и усред љета. Прекинуо си нас
усред разговора.

Генитив с приједлогом око (около)

1.АОМ: Око стола су књиге. Трчи око ријеке. Свуда око нас осјећа се угодан мирис.
2.АОВ: Стигли су око Божића
3.Зн. приближности: Ана је висока око метар и осамдесет. До села има око пет км.
4.Као допуна уз гл. помагати (Помагао мује око узгоја стоке), бринути се (Нико се
не брине око школског инвентара), радити (Радили су неколико година око утемељења
странке).
-уз гл. и именице који озн. свађу, сукоб, борбу, рат, расправу
5.АОУ/АОЦ: Свађају се око имања. У сукобу су око стручних питања. Боре се око
права на пензију. Спремни су за рат око нуклеарке. Води се расправа око изборног закона.

Генитив с приједлозима близу, код, крај (покрај), поред, надомак, надохват, у и мимо
АОМ
Близу, код, (по)крај и поред: Школа је близу цркве. Састанак је заказан код
моста, Играли су се (по)крај шуме, У школи сам увијек сједио поред њега.

3
 НАДОМАК (примарно се слагао с Д, а данас је чешћи с Г): Стигли су надомак
села. Биоје већ надомак циља кад му се то догодило. Већ само били надомак рјешења.
НАДОХВАТ: Књига је била надохват руке.
МИМО (долази и с А): Већ су били прошли мимо наше куће/мимо нашу кућу.
АОВ

БЛИЗУ: Почели смо се састајати некако близу Јовандана. Дјед нам је био близу
смрти. Била је близу деведесете.
БЛИЗУ се уп. и уз бројеве и непромј. ријечи, посебно оне које зн. количину:
Јама је била дубока близу 5 м, Имала је близу 90 год.
У присвојном значењу:
-КОД: Код њих има чудних обичаја. Код нас је све у реду.
-У, неотуђива присвојност: Очи су му као у мачке. Била је јединица у мајке.)

-допусно значење:
КОД: Ни код толиких проблема они се не предају.
КРАЈ: Крај толиких дјевојака он се не жени.
ПОРЕД: Поред таквих сусједа треба сачувати живце и живјети нормално.

-ексклузивно значење:
мимо и поред: Данас је мимо обичаја разговорљив; Требало је поред свега
осталог прикупити сав материјал.

Генитив с приједлозима дуж (уздуж), широм

АОМ:
ДУЖ; УЗДУЖ: Шетали су дуж обале. Дунав је плован дуж цијелога свог
тока. Куповати се може уздуж главне улице.
ШИРОМ: Широм канала пловиле су барке, Постао је познат широм свијета.
Такве ношње има широм РС.

Генитив с приједлогом преко

АОМ
-транслокалност: Ваља нама преко ријеке. Управо прелазе преко улице. Преко
тјеснаца изграђен је мост.
- означ. да се предмет налази или креће изнад другога, у правилу издуженог, предмета
(с додиром или без њега): Преко неба се пружила дуга. На свадби бацају јабуке преко
куће. Пребацила је ногу преко ноге.
- правац кретања, обично путовања (насељено мјесто): Путују у Сарајево преко
Кнежева. У Америку се лети обично преко Франкфурта.
СРЕДСТВО
ПРЕКО (посредник): Преко Ане свашта се дозна. Роба се продаје преко посредника.
АОВ
ПРЕКО
-„током“: Ту борави преко љета. Преко зимских празника је на скијању. Преко дана
многи нису код куће.
- „прековременост“ („транстемпоралност“), арх.: Ради преко дана. Дјеца је посјећују
само преко године (у зн. ʼсваки други данʼ или ʼсваке друге годинеʼ).
АОК

4
ПРЕКО: Досад је радио преко својих могућности. Ископао је јаму дубоку преко пет метара.
- УСЛОВ (ријетко)
Преко: Не смије се предузети ништа преко његове воље, Не добијамо ништа
преко онога што зарадимо, То је могуће само преко мене мртва.

Генитив с приједлозима без и осим

БЕЗ, непостојање, одсутност, лишеност чега: човјек без мане, кошуља без рукава;
- услов: Тешко је живјети без пријатеља (= Тешко је живјети ако немаш пријатеља)
ОСИМ
- изузимање (ексцептивност): Одричу се свега осим куће.
-и с другим падежима, приједлошко-падежним изразима: Рекао си то свима осим
пријатељу. Уживају у свим спортовима осим у боксу. Радили смо сваки дан осим јуче.

Генитив с приједлозима мјесто (умјесто, намјесто)

- замјењивање/експективност (нпр. да ко обавља што у замјену за другога, да се
један објект замјењује другим, да се нешто догађа у замјену за нешто друго и сл.):
Умјесто мене ишао је брат. Умјесто одговора поставио је питање. Умјесто зиме
дочекало нас је прољеће.
Приједлог мјесто може се, као и осим, повезивати и с другим падежима.
приједлошко-падежним изразима и сл.: Мјесто мени, дао је њој. Умјесто црвеном
оловком, пише обичном; Намјесто у Ниш, отишао је у Љиг; Јавила се данас, умјесто
јуче; Мјесто да учи, он се игра.

Генитив с приједлозима путем, помоћу и посредством

ПУТЕМ
- кад као средство служи каква устаноб а или медиј саопштавања и најчешћи је у
админ. стилу: Тражите наплату путем суда. Одлуку ћете добити путем поште.
Честитао им је путем радија. Анкета је извршена путем телефона.
ПОМОЋУ
-предмет који не мора служити као директно средство, него као врста помоћи при
обављању какве радње: То је лакше објаснити помоћу цртежа. Запослио се помоћу веза и везица.
*У истом зн. и приједлошко-пад. израз уз помоћ: Побиједиће уз помоћ наших гласова.
ПОСРЕДСТВОМ
-кад нешто или неко служи као посредник у обављању какве радње: То смо добили
посредством наше амбасаде у Паризу.

Генитив с приједлогом између

АОМ (нужно је именовати предмете који се налазе с једне и друге стране предмета
означеног именицом у генитиву): Сједио је између стола и пећи. Прошли смо између
књижаре и пивнице. Између њега и његове жене нема већих неспоразума.
- ако је Г у множини, није потребно именовање предмета који окружују други
предмет: Између нас је све готово. Између тих предлога и нема разлике.
АОВ: То се догодило између Божића и Нове године. Окупили смо се између петка и суботе.

Г с приједлозима (на)спрам (и Д), пут, против, (у)насупрот (и Д)

(НА)СПРАМ, риједак и обиљежен, озн. окренутост према чему, усмјереност на нешто
или поређење предмета по некој особини: Чудно се односе спрам наших захтјева. Спрам
твојих проблема моји су занемариви.

5
ПУТ, усмјереност, али претпоставља кретање (врло често путовање) једног предмета
према другом: Напокон смо кренули пут села. Данас вам ваља пут Београда.
ПРОТИВ, супротност између два предмета или догађаја: Стално су се бунили против
послодавца. Пристали су против воље. Имате ли нешто против главобоље. Зашто
сте против путовања у Париз?

Генитив с приједлозима због, усљед и ради (заради, поради)

АОУ
ЗБОГ, УСЉЕД
- због је општеузрочни приједлог: Због тог неочекиваног успјеха био је ван себе од
радости. Више је говорио због нас него због себе.
- усљед углавном долази уз именице с негативном семантиком: Нису могли проћи
усљед магле. (*Сви су се добро осјећали усљед сунчаног времена.)
(поз. семантика, захваљујући + Д: Добио је посао захваљујући многим повољним
околностима.)

АО циља:
РАДИ, ЗАРАД(И), ПОРАД(И): Све би учинио ради напредовања у странци. Састали су
се прошле седмице ради договора о градњи позоришта.
*Дао је оставку ради сукоба у странци.
Узрок је шири од циља (намјере), па је циљ заправо само посебан тип узрока. У
реченици Састали су се ради договора договор није само циљ састанка него и узрок.

Генитив с приједлозима приликом и поводом

- означава истовременост двају догађаја, који могу бити само подударни у времену, а
може се из те подударности развити и узрочно-посљ. однос.
ПРИЛИКОМ
-може бити везано за било какав догађај: Приликом скупштинске расправе било је
бурно. Није се тужила на здравље приликом нашега посљедњег разговора. Приликом
прања суђа разбио сам тањир.
ПОВОДОМ
-временско-узрочно зн. (узрок повода): Дошао је кући поводом божићних празника
(бож. празници су и вријеме и повод доласка). Састају се поводом годишњице матуре.

ДАТИВ
МЈЕСТО У ПАДЕЖНОМ СИСТЕМУ
-припада групи периферних падежа јер у реченици не може заузети ниједну од
централних синтакс. позиција – позицију грам. субјекта или директног објекта
-посједује и обиљежје директивности (усмјерености, управљености).

СТРУКТУРНИ ЛИК
Датив се појављује само у два структурна лика:
а) као слободни падежни облик б) као падеж везан приједлогом

У поређењу с другим падежима, уз себе везује најмањи број приједлога, од којих сви,
осим једног (ПРЕМА), спадају у групу једновалентних приједлога – комбинују се
само с дативом.

6
Темељно значење Д је негранична директивност, а то значи однос између двају
предмета који претпоставља приближавање једног предмета другом, и то тако да један
предмет служи као оријентир другом.
Нпр. кад кажемо ићи кући/ ка кући, то не претп. да ће се у кућу заиста и доћи.
За разлику од акузативног значења: ићи у кућу.
Из овог значења развила су се зн. циља, давања, припадања, намјене и сл.

СУБЈЕКАТСКИ ДАТИВ
– датив личних замјеница, најчешће у енклитичком облику
(изузетак: Д носиоца једнакости)
1.1.Датив носиоца физиолошке потребе: Спава ми се. Једе ми се.
1.2.Датив носиоца физиолошког стања или процеса
• Крчи ми у стомаку # Крчи ми стомак. Зује ми уши.
1.3. Д. носиоца психофиз. процеса, осјећања или расположења
• Дозлогрдило ми је! Криво му је што је морао тако поступити.
1.4. Датив носиоца воље, жеље
• Иде ми се на море. Није ми до шале.
1.5. датив носиоца потребе, могућности, умијећа, сазнања
• Остаје ти само да будеш миран и стрпљив. Сад нам се ваља вратити...
• Потребно јој је да се одмори. Неопходно ми је...
1.6. Датив носиоца субјективног утиска или процјене
• Чини ми се да то није добро. Није то она – привиђа ти се (да је то она).
• Касно ми је да кренем тек у десет. Рано ти је да одеш већ у осам.
1.7. Д. носиоца година, особине: Десет јој је година. Нема јој равне!

2. ОБЈЕКАТСКИ ДАТИВ
• 2. 1. ДАТИВ ИНДИРЕКТНОГ ОБЈЕКТА
-уз гл. честитати, читати, даровати, дати, донијети, купити, лагати, нацртати...
Честитао је рођендан брату и поклонио му књигу.

2.2. ЕКСПЛИКАТИВНИ (допунски) Д.

• Бити допуна чему (допунити нешто), подршка некоме (подржати кога),
посјета некоме (п. кога), пратња некоме (п. кога): Ова салата је одлична
допуна јелима од кромпира. Постоји ли замјена овом лијеку?
• ПРЕМА+ Д уз гл. односити се, понашати се, уз присуство квалификативног
детерминатора: Односи се према њој веома лијепо.
* уз одговарајуће Ndev: Његов однос према њој је...
• КА + Д као семант. допуна уз непрелазне гл. у значењу ‘стремљење, жеља за
досезањем’: Стреми ка слободи и правди.
* уз одговарајуће Ndev: Одликовало га је стремљење ка слободи и правди.
• слободни Д у функцији семант. језгра копулативног предиката којим се именује
особина, осјећање, расположење, однос усмјерен према појму у дативу
• уз прид. типа: дужан, доступан, одан, покоран, потребан, приступачан,
привржен, сличан, склон, сродан, супротан
Он је одан и привржен родитељима/ склон пићу.

7
 • ПРЕМА+ Д као допуна придјеву, у функцији семант. језгра копулативног
предиката којим се именује особина, осјећање, расположење, однос усмјерен
према појму у Д
• с придј. типа: благ, дарежљив, добар, гњеван, немаран, равнодушан,
немилосрдан, неправедан, одбојан, пажљив, праведан, слаб, строг, суров
Он је добар и пажљив према.../ немилосрдан према.../ строг, али праведан према...
• Слободни Д уз им. крај, завршетак, почетак и уз непромј. им. стр. поријекла
стоп, посебно у насловима, графитима: Ту је крај невољама. Стоп пљачки и
безакоњу!
• *датив commodi (користи), incommodi (штете), уз гл. улагивати се, угађати,
штедјети, служити, украсти некоме нешто, нашкодити,
Опеваћу неправду која ми је учињена. Мене су послали да учим и држави и народу користим.

3. ПОСЕСИВНИ ДАТИВ
• разл. типови посесивног односа између посесора и посесума:
3.1. однос припадништва – посједништва, власништва: Обили су му гаражу.
3.2. однос дијела према цјелини: Срце јој је заиграло кад га је видјела.
3.3.однос сродства, пријатељства, сарадништва: Сестра ми се удала. Отац му је
добио на лоту.
3.4. однос ауторства: То му је нови роман.

4. ЕТИЧКИ ДАТИВ
• пос. дативу сродан је тзв. датив интересовања (етички датив), којим се изражава
истинска или тобожња наклоност и интересовање
4.1. интересовање, радост, одушевљење, изненађење: Како си ми? Шта ми радиш?
4.2. забринутост, саосјећање, сажаљење: Нешто си ми ублиједио – да ниси
болестан?
4.3. нег. став, потцењивање, иронија: И то ми је неки фудбалер – не може дати
гол из пенала!

5. ДАТИВ У ЗАКЛЕТВАМА – близак посесивном; њиме се озн. намјена у ужем

смислу. Овим обликом, у коме стоји име оног ко се заклиње, допуњава се генитив
појма којим се заклињемо: Није, закона ми.

6. СПАЦИЈАЛНИ/ ПРОСТОРНИ Д. (Д. ПРАВЦА)

• усмјереност објекта локализације ка циљу, без податка о томе да ли се циљ и
досеже
• 6.1. ДИНАМИЧКА ДИРЕКТИВНОСТ
• КА/ПРЕМА + Д: гл. кретања: Плива ка/према обали.
• слободни Д, уз гл. с преф. ПРИ-: Приближиo се... Приступио је... Примакао се...
• 6.2. СТАТИЧКА ДИРЕКТИВНОСТ
• А. уз гл. окренутости, управљености, нагнутости према циљу
• КА/ПРЕМА + Д (рјеђе слободни): Окреће главу према А. Нагнуо се ка М.
Окренуо се прозору.
• Б. НАСУПРОТ + датив
• два објекта су окренути један ка другом: Сједи за столом насупрот
предсједнику владе.

8
7. УЗРОЧНИ (КАУЗАЛНИ) Д. (ЗАХВАЉУЈУЋИ + Д.)
• именицом у Д именује се позитивна околност у својству узрока: Захв. знању
страних језика...

8. ДАТИВ ОСНОВА (КРИТЕРИЈУМА)

• уз прилошке облике у приједлошкој функцији типа сагласно, сходно, противно
Финансијска средства користе се сагласно одредбама Статута.
9. КОНЦЕСИВНИ Д. (УПРКОС/ ПРОТИВНО + Д.): Авион је полетио упркос магли.
Противно мојим жељама, обузима ме осјећање стида.

Акузатив

МЈЕСТО У ПАДЕЖНОМ СИСТЕМУ: Централни падеж, јер у реченици може заузети

позицију директног бесприједлошког објекта, једну од централних синтакс. позиција.
Посједује обиљежје директивности (усмјерености) и по томе се у систему пад. облика
повезује са дативом из групе периферних падежа.
СТРУКТУРНИ ЛИК: а) слободни падеж, б) праћен предлогом, ц) праћен обавезним
детерминатором

ФУНКЦИЈЕ И ЗНАЧЕЊА
АКУЗАТИВ БЕЗ ПРИЈЕДЛОГА
Акузатив дир. објекта је допуна прелазним гл. и у реченици озн. предмет који
је директно укључен у радњу, који по правилу мијења и саму нарав радње. Тако је
нпр. између правити ципеле и правити глупости велика разлика у природи радње.
-писати писмо, градити школу, носити пошту, тражити посао, причати вицеве...
Временски А сличан је вр. Г и често је замјењив њиме, нпр. ове ноћи и ову ноћ,
свакога мјесеца и сваки мјесец, прошлог љета и прошло љето. У свим тим
примјерима и с генитивом и с акузативом обавезна је придјевска ријеч уз именицу.
АЛИ врем. Г типа Било је то мјесеца маја није замјењив врем. А *Било је то мјесец
мај
Посебан тип вр. А имамо у поздравима (није замјењив временским Г): Лаку ноћ,
добар дан, добро јутро
Акуз. мјере означава количину чега, одговара на питање колико је чега.
Често је то мјера времена: каснити седам дана, ћутати неко вријеме, цијелу годину.
Ни такав акузатив није замјењив генитивом, уп.*каснити седмице дана и сл.
Међутим, А мјере помиње се и у вези с просторним односима и у вези с другим
предметима или материјама које се могу мјерити: (висок) стотину метара, једну миљу
(далеко), (попити) чашу млијека, (коштати) хиљаду динара, (купити) килограм хљеба.
Начински А долази у неким фразеолошким спојевима заједно с приједлошким
А: Иду руку под руку, Стајали су раме уз раме. Ходали смо ногу пред ногу.

АКУЗАТИВ С ПРИЈЕДЛОЗИМА
кроз + акузатив
• АОМ: Пролазе кроз град. Гледа кроз прозор шта се догађа. Дуго је возио кроз маглу.
• АОВ (уз наглашавање врем. трајања): Било је тог кроз цио средњи вијек.
-мјеру времена: Кроз два мјесеца стићи ће и писмо.
(нормативну предност има веза за + А: За два мјесеца...

9
 • АОН: Сјећа га се као кроз сан. Одговорила је кроз плач.
-чест у фразeол.: Све гледа кроз ружичасте наочари.
низ + акузатив
• АОМ, кретање или нека друга активност од горње стране неког предмета према
доњој: Шетали смо низ ријеку. Низ лице јој теку сузе.
уз + акузатив
• АОМ: Журио је уз степенице. Пењали смо се уз стијену.
-значење близине (слично зн. (ПО)КРАЈ/ ПОРЕД +Г): Ишли су уз вас без ријечи.
Стајао је уза зид. Уз нашу кућу саграђена је гаража.
• АО попратне околности:Наставићемо разговор уз кафу.
• АО услова: Можда би пристао на то уз добру новчану надокнаду.
• АОН: Увијек му идеш уз длаку. Борили су се раме уз раме.
• (НИЗ(А) има уже и конкретније значење од УЗ(А) па је ријетко у пренесеном
зн. Зато се може рећи и ићи коме уз/низ длаку.
АЛИ радити коме уз инат, *радити коме низ инат.
• АОВ (употреба УЗ у врем. значењу сматра се архаичном): Уз рат се намучио.
на + акузатив
• АОМ: Изишли смо на улицу. Сваки дан иде на извор.
• АО намјене: Њима је то више штету него на корист.
• АОН: Швајцарска је подијељена на кантоне. Купујем на кредит.
• атрибут: брод на једра, лежај на расклапање.
• АОВ: Доћи ће на Божић.
• мјера времена, уз бројеве и колич. ријечи: Отпутовала је на неколико данa.
• ДАЉИ ОБЈ.: допуна гл. мислити (Мисли на дјецу), љутити се (Не љутим се на
вас), пазити (Пазите на трамвај), одговарати (Одговара на сваки изазов)...
о + акузатив
• АОМ: Објесио је копачке о клин. Има обичај лупати шаком о сто. Ударио сам
главом о зид. Јесу ли се огријешили о закон?
• АОУ/АОЦ (слично око+ Г): Свађаju се о приход са земље.Отимају се о плијен.
по + А (чешће долази с Л)
• АОУ/АОЦ: Вечерас ће доћи по вас. Пошаљи Ану по хљеб и воће. Многи су јој
одлазили по савјет.
• АО мјере: Не дам кућу ни по коју цијену. Тамо се све продаје по стотину динара.
у + акузатив
• АОМ: Иде сваке недјеље у цркву. То треба ставити у књигу. Све им реци у лице.
• АОВ: Вратио се у сумрак. Креће у идућу суботу. Сије се у касну јесен. Можеш
ме звати у свако доба дана и ноћи.
• изражава и мјеру (количину) времена: Све је припремљено у годину и по дана.
• АОН, с већом или мањом фразеологизованошћу: Говорим ли ја у вјетар? Сви
вичу у један глас. Раде у длаку прецизно.
мимо + А (данас је обичнији с Г)
• АОМ: Управо су прошли мимо наш воћњак. Пројурио је мимо колону.
• А: Не можеш мимо друге људе/ мимо сав остали свијет.
међу + акузатив
• АОМ (озн. простор или предмет као циљ кретања окружен другим
предметима).

10
-акузатив је при том обично у множини: Сакрили смо се међу борове. Треба изићи
међу људе. Међу нас се увукла зебња.
-или у облику неке зб. именице (или је им. збирна по значењу): Сјео сам међу браћу.
Међу прасад се ушуњала и мачка. Сакрио се међу лишће. Треба отићи међу свијет.
над + акузатив
АОМ: Нагнуо се над провалију. Тешко је гледати нада се.
под + А (супротног је зн. од НАД)
• АОМ: Све ћемо ставити под бор. Турци су дошли до под Беч. Подвио је ноге пода се.
• АОВ (именује завршне, крајње дијелове врем. одсјечака): Под ноћ се све
смирило. Под јесен шума пожути. Под старост је нагло почео заборављати.
• *под дан, *под прољеће *под младост
• АОН: То треба избјећи под сваку цијену. Увијек сте ишли под руку с њима.
пред + акузатив
• АОМ: Сви дођите пред школу. Не бацај бисере пред свиње. Увијек гледа преда се.
• АОВ (непосредно претхођење): Пред мрак поче киша. Дошла је тек пред вечеру.
за + акузатив
• АОМ: Сунце залази за брдо. Мачка се завукла за ормар. Сјео је за врата.
• озн. дио предмета или тачку на којој се додирују, сударају или повезују два
предмета: Хвата се руком за џеп. Вукла га је за уши. Одавно му је запела за око.
• озн. и смјер, правац кретања, обично везан за путовања на веће удаљености
(обиљежје разг. стила): Сутра путујемо за Београд.
Најавили су лет за Лондон, воз за Ниш (н. атр.)
• АОВ : Свадба је заказана за другу суботу. Вјеројатно ће доћи тек за Васкрс.
• озн. и мјеру односно количину времена (уз бројеве и колич. изразе): За мјесец
дана/ неколико минута... долазим. Толико ниси зарадио за цијелу годину.
• АО мјере: Виши је од ње за главу. За милиметар је промашио. То је даље бар за
десет километара.
• АОК (озн. вриједност или цијену чега): Килограм пшенице могао се купити за
марку. Купио сам ауто за хиљаду евра.
• зн. замјене, које је по правилу повезано и с зн. циља: Замијенила је меду за зеку.
Дао бих све медаље за овај тренутак.
• АОЦ: Та орада послужиће за добар ручак. Мама шије за цијелу породицу.
• Неконгр. атр. с циљним значењем: Има дара за писање. То је машина за прање веша.
Хтио бих сто за четири особе.

11