• ALERGIJSKE REAKCIJE U USTIMA

ALERGIJA – svi fenomeni koji se ispoljavaju posle ponovnog unošenja u organizam stranih materija

ANTIGENI ili ALERGENI – materije koje mogu da izazovu promenu reaktivnosti

ANTITELA – supstance koje nastaju kao specifičan odgovor na unošenje antigena u organizam

Reakcije između alergena i antigena - ALERGIJA

• Antigene materije

Antigen je materija koja uneta u čovekov organizam dovodi o stvatanja antitela.

Antigena svojstva imaju u prvom redu belančevine koje

predstavljaju velike i složene molekule, veoma velike

molekulske težine. I hemijski prostiji proteini, pa i druge

materije kao lipoidi, polisaharidi i drugi, mogu imati antigenu

moć, ali tek pošto se vežu za proteine koji se nalaze u krvi,

gradeći makromolekule velike molekulske težine

Sve antigene materije koje izazivaju alergijske reakcije u ustima mogu se podeliti u 5 grupa:

• Medikamenti koji se koriste u lečenju oralnih oboljenja (antibiotici, salicilati, jod, sulfopreparati)
i lečenju zuba (Chlorphenol, Eugenol,Tricresol formalin i dr)

• Materijali koji se koriste za punjenje zuba (živa, srebrni amalgam, cement i plastični materijali) i
u protetičkom zbrinjavanju (metali – hrom, kobalt, nikl, molibden i paladijum; akrilat – prašak
(polymethyl methakrilat) ili tečni monomer (methyl methakrilat)

• Kozmetički preparati (ruž za usne) i preparati za održavanje oralne higijene (paste za zube)

• Nutritivni alergeni (riblje meso, jaja, jagode, oranžade, limunade, sastojci želea, dražeja i dr)

• Alergeni poreklom iz dentalnog plaka (mikroorganizmi dentalnog plaka i njihovi produkti)

• Nespecifična i specifična zaštita

Kada jedna antigena materija dospe u organizam onda se pokreće niz zaštitnih mehanizama u vidu
odbrambenih reakcija. Cilj je da antigene materije budu uništene, a organizam zaštićen.
Zaštitne reakcije koje su uspešne i u toku kojih antigene materije budu uništene, tako da se nikakve
kliničke reakcije ne ispolje, označavaju se kao imunitet.

Ukoliko su pak zaštitne reakcije neuspešne i u toku kojih

antigene materije ne budu uništene, tako da se jave vidljive

kliničke reakcije, onda ove reakcije predstavljaju alergiju.

Imunitet označava uspešnu odbrambenu reakciju,

dok je alergija neuspešna odbrana nekog organizma

protiv stranih materija.

Te zaštitne reakcije su nespecifične (fagocitoza) i specifične (učešće antitela)

• Nespecifični vid zaštite

FAGOCITOZA

Na mestu prodora antigene materije pojavljuju se fagocitne ćelije - ćelije bele loze -

neutrofilni granulociti i monociti

odnosno fagociti koji razgrađuju sve organizmu strane

materije i mikroorganizme, bez obzira na vrstu materije, sastav,

prirodu i poreklo.

Pošto je zaštitni potencijal fagocitnih ćelija ograničen, to sve antigene

materije ne budu uništene.

To naročito važi u slučajevima kada je u pitanju nagao prodor velike

količine antigena.

Neki mikroorganizmi su vrlo otporni na fagocitozu.

Pojedini mikroorganizmi se čak i razmnožavaju u neutrofilnim granulocitima i stvaranjem nekih

materija (leukocidin) deluju i destruktivno, što dovodi do smrti fagocita. Posle njihove lize fermenti iz
vakuola i lizozoma se izlučuju u okolno tkivo. Na tom mestu sada pod dejstvom enzima nastaje
digestija sopstvenog tkiva. Pa, umesto da eliminiše antigenu materiju i zaštiti organizam, on izaziva
nove patološke fenomene u vidu oštećenja i pogoršanja bolesti.

Ukoliko nespecifična zaštita ostaje bez efekta i fagocitne ćelije nisu u stanju da neutrališu sve
organizmu strane materije, onda se pokreće novi vid zaštite
 • Specifični vid zaštite

LIMFOCITI

Specifična zaštita može biti u vidu reakcija ranog i reakcija poznog senzibiliteta. Tako se i pojavljuju dve
populacije limfocita: takozvani B limfociti, koji se u kontaktu sa antigenima transformišu u plazmocite i
odgovorni su za reakciju ranog senzibiliteta, i takozvani T limfociti poznati kao mali senzibilisani
limfociti, odgovorni za pozni senzibilitert.

Sve alergijske reakcije koje odgovaraju specifičnom vidu zaštite podeljene su u četiri grupe. Prva tri tipa
pripadaju reakcijama ranog senzibiliteta (do 24 časa), dok četvrti tip pripada reakcijama poznog
senzibiliteta (24-48 časova).

• Prvi tip alergijskih reakcija

ANAFILAKTIČKI

Na prodor antigenog materijala plazmociti stvaraju udgovarajuća antitela. Antitela se nazivaju i

imunoglobulini. To su materije koje pripadaju frakciji gama globulina. Imunoglobulina ima 5 vrsta: IgG,
IgM, IgA, IgD i IgE.

U prvom tipu alergijskih reakcija stvaraju se IgE koji su poznati kao reagini. Slobodni su u cirkulaciji i
vezuju se za opnu bazofilnih granulocita. Bazofili u svojoj citoplazmi imaju brojne granule koje sadrže
farmakološki veoma aktivne materije: histamin, serotonin, bradikinin i heparin.

Kada antigeni ponovo dospeju u krv onda nastaje njihovo vezivanje za IgE.

Ta reakcija vezivanja antigena za već stvorene IgE odvija se na ćelijskoj opni

bazofila, koji se tom prilikom oštećuju i oslobađaju histamin i druge materije.

Oslobođeni histamin povećava parmeabilnost krvnih sudova i dolazi

do edema. Tako se u tkivu javlja inflamacija eksudativno degenerativnog tipa.

• Drugi tip alergijskih reakcija

CITOTOKSIČNI

U ovoj reakciji učestvuju antitela klase IgG i IgM. Tu se antigeni vezuju za pojedine krvne
elemente – eritrocite, trombocite. Tako ovi krvni elementi postaju strani sopstvenom organizmu. U
alergijskim reakcijama pri vezivanju sa odgovarajućim imunoglobulinima klase IgM dolazi do njihovog
oštećenja. Na taj način, kao posledica alergijskih reakcija nastaje smanjenje ukupnog broja eritrocita
odnosno trombocita.

• Treći tip alergijskih reakcija

Ovaj tip alergijskih reakcija se odvija uz učešće IgG, IgA i IgM. Reakcija vezivanja ovih imunoglobulina i
odgovarajućih antigena se odvija na endotelu kapilara.

Posledica ovih reakcija je vaskulitis i poremećaj u cirkulaciji.

Primer ove reakcije je Artus-ov fenomen.

• Četvrti tip alergijskih reakcija

Pozni hipersenzibilitet

Mali senzibilisani limfociti, kao reakciju na antigene, produkuju antitela koja ostaju vezana za
opnu limfocita. Odvija se sukob antigena i malih senzibilisanih limfocita (T limfocita). U reakciju stupa
ceo limfocit pa je ovaj tip alergijskih reakcija poznat i kao celularni hipersenzibilitet.

Posledica je oslobađanje limfotoksina i drugih

materija. Limfotoksin je materija sa izrazito

toksičnim dejstvom.

On izaziva lizu i oštećenje susednih ćelija

tkiva na mestu gde se te reakcije odvijaju.

Iz razorenih ćelija se oslobađaju proteolitički

i drugi enzimi koji dovode do nekroze i

oštećenja tkiva gde se te reakcije događaju.

Na ovaj način, izrazito odbrambena zaštitna reakcija, koja je pokrenuta da bi zaštitila organizam od
stranih materija, pretvara se u svoju suprotnost. Umesto da doprinese uspostavljanju integriteta i
zaustavi inicijalno oštećenje organizma i odbrani organizma od antigenih materija, ova reakcija
produbljuje oštećenja i pogoršava inflamaciju.

• Oralna alergija

U usnoj duplji mogu se odvijati svi tipovi alergijskih reakcija

Rane i pozne reakcije

Generalizovane Lokalizovane Specifične

Stomatitis alergica Cheilitis allergica Oedema Quinque

Glossitis allergica Enanthema

fixum
 • Stomatitis allergica

Generalizovane promene i zahvataju sve delove usne usne duplje. Izražen je polimorfizam promena:

enantem, edem, makule, papule, vezikule, bule, erozije, deskvamacije, ulceracije pa čak i nekroza
tkiva.

Kliničke promene zavise od stepena senzibilizacije. Pri manje izraženoj senzibilizaciji integritet oralnog
epitela ostaje očuvan.

Na sluzokoži se odvija inflamacija eksudativno-degenerativnog tipa sa izraženim crvenilom i otokom.

Kod izraženije hipersenzibilizacije sa burnom eksudacijom

nastaje odizanje pojedinih slojeva epitela. Javljaju se vezikule i bule.

Prskanjem stvaraju se lezije epitela. U najtežim slučajevima

nastaje i nekroza epitela i dubljih oralnih tkiva. Utvrđeno je da

kliničke promene ne zavise od vrste antigena. Različiti antigeni

izazivaju potpuno iste promene u ustima i obratno, isti antigen

može izazvati različite eflorescence.

Subjektivne tegobe zavise od kliničkih promena. Sa pojavom otoka

i crvenila, subjektivnih tegoba nema ili oboleli osećaju svrab.

Mogu se javiti tegobe u vidu žarenja i pečenja. Kada je epitel oštećen

usled prskanja vezikula, onda su tegobe manifestnije.

Bolesnici imaju jake bolove koji se pojačavaju prilikom jela i govora.

Ako otok zahvati ždrelo, a naročito larinks mogu se javiti smetnje

pri gutanju i disanju

• Cheilitis allergica

Promene su ograničene na usne

Nastaje najčešće posle kontaktne alergija na kozmetičke preparate. Zato su češće kod žena.

Klinička slika: promene nastaju naglo sa izrazitim crvenilom i otokom usana. Javljaju se i bule, koje
ostavljaju lezije na epitelu. Na vermilionu se formira krusta. Promene su iztaženije na donjoj usni.

Subjektivne tegobe: napetost, svrab, smanjena pokretljivost, bol

Lečenje: etiološko

• Glossitis allergica

Alergijska reakcija jezika

Nutritivni alergeni

Češće kod dece (1-4. godine)

Klinička slika: ograničene deskvamacije na dorzalnoj površini

i bočnim ivicama jezika. Deskvamacija ide od centra

ka periferiji. Ako se pojave novi krugovi, mogu konfluirati.

Tako podseća na geografsku kartu (Lingua geographica).

Ivice oko obolelih mesta su jasne, žućkaste, nešto uzdignute

og okoline. Na deskvamiranim mestima nema filiformnih

papila, a fungiformne papile su uvećane u vidu crvenih čvorića.

Promene kod ovog glositisa javljaju se u naletima.

Razmk između naleta je četiri do pet nedelja. Karakteristično

je da promene u toku bolesti menjaju mesto (migrirajući glositis).

Subjektivne tegobe: slabo izražene

Lečenje: etiološko

• Enanthema fixum

Alergijske reakcije se odvijaju uvek na jednom istom mestu, bez obzira kojim putem dospevaju alergeni.

Izazivaju ga najčešće neki medikamenti ili njihovi metaboliti (sulfonamidi, penicilin, baralgin,
hloramfenikol i dr)

Klinička slika: lezija na sluzokoži tvrdog nepca i dorzalnoj površini jezika. Klinička slika je polimorfna:
crvenilo pravilnog oblika, jasno ograničeno od okoline, konfluirajuće vezikule, bule, hemoragične erozije
pokrivene krpama nekrotičnog epitela.

Subjektivne tegobe: zavise od veličine i dubine oštećenja oralne sluzokože. Zbog otoka jezika nastaju
smetnje pri jelu i govoru. Oštećenja, naročito na bočnim stranama, mogu biti veoma duboka, i zahvatiti
muskularni sloj. Bolovi su jaki, a epitalizacija traje dugo.
 • Oedema quinque

Alergijska manifestacija koja obično počinje van usne duplje u predelu kože lica, a zatim se prenosi preko
usana na oralnu sluzokožu.

Klinička slika: Otok koji nastaje naglo i traje vrlo kratko, traje oko 30-tak sekundi, pa se izgubi. Otok sa
kože lica prelazi na unutrašnji deo usana, jezik, bukalnu sluzokožu i sluzokožu ždrela. Zahvaćena
sluzokoža otiče i postaje svetloružičasta. Bolesnici osećaju napetost. Drugih tegoba nema. Ukoliko otok
zahvati ždrelo i larinks, može se javiti osećaj gušenja. Otok može zahvatiti sluzokožu digestivnog trakta

• Dijagnoza oralnih alergijskih oboljenja

Zbog polimorfizma oralnih promena koje se javljaju kao posledica alergijskih zbivanja, vrlo često se
javljaju velike dijagnostičke dileme i problemi!

Ni jedna oralna promena izražena u toku alergijskih reakcija nije patognomonična za alergije i ne može
se uzeti kao siguran znak hipersenzibiliteta. Zbog toga se dijagnoza alergije teško postavlja i definitivni
zaključak se donosi na osnovu više činjenica:

• Anamneza

• Isključenje alergogenih materija

• Kliničke promene

• Postojanje opštih simptoma alergije i ekstraoralnih promena koje prate oralnu alergiju

• Korporalni testovi

• Ekstrakorporalni testovi

Anamneza:

• Bolesnici sami primete da su oralne promene nastale posle upotrebe nekog leka, neke hrane i sl

• Nasleđe (predispozicija)

Isključenje alergogenih materijala:

• I dijagnostička i terapijska mera

Kliničke promene:

• Najčešće reakcije ranog senzibiliteta prvog tipa alergijskih reakcija (promene su rezultat
histaminskog delovanja i odražavaju se vaskularnim reakcijama i promenama od strane krvnih
sudova)

Ekstraoralni znaci alergije:

 • Promene u predelu kože, lokomotornog sistema i hematopoetičnog sistema

• Digestivni trakt (muka, povraćanje, dijareja)

• Respiratorne smetnje (gušenje)

• Glavobolje, febrilne reakcije i lokomotorni sistem

• Promene u krvnoj slici (anemija, trombocitopenija, leukopenija (neutropenija, bazopenija i

eozinofilija)), ubrzana sedimentacija eritrocita.

Korporalni testovi:

• Kutane probe – ispitivani antigen se aplikuje preko kože leđa ili podlaktice. Crvenilo i otok
dokazuju alergiju. Time se utvrđuje ne samo alergija već i uzročni agens. Opasnost od težih
alergijskih reakcija.

Ekstrakorporalni testovi:

• Citološke probe – u laboratorijskim uslovima se izvode na ćelijama bele loze, tako što se imitiraju
alergijske reakcije. To su:

Test degranulacije bezofilnih granulocita - Schelly test (30%)

Test transformacije limfocita – limfocitarni test (5%)

• Šelijev test

• Polazi se od činjenice da ako je bolesnik alergičan onda on u krvi ima stvorena antitela (reagine)
koji su vezani za opnu bazofilnih granulocita. Ako se u laboratorijskim uslovima serum ispitivane
osobe dovede u kontakt sa ispitivanim antigenom doći će do vezivanja antigena i
imunoglobulina.

• To vezivanje se odvija na opni bazofilnih granulocita. Posledica te reakcije je degranulacija, a

potom i liza bazofilnih granulocita. Na ovaj način se dokazuje alergija. Test je specifičan. Smatra
se da je test pozitivan ukoliko se nađe više od 30% degranuliranih bazofilnih granulocita. Pošto
krv čoveka sadrži malo bazofilnih granulocita (0,5%), to se pri ispitivanju koristi krv zeca.

• Terapija oralne alergije

Kauzalna:

• Isključenje alergogenih materijala koje su izazvale alergiju

Simptomatska:

• Antihistaminici – sprečavaju delovanje histamina koji je oslobođen u reakciji Ag-At, ne sprečava

reakciju Ag-At, pa im je dejstvo simptomatsko i prolazno. Antihistaminici se vezuju za receptore
 endotela kapilara i ćelije glatke muskulature – znači – vezuju se za iste receptore za koje se
vezuje sam histamin. Na taj način antihistaminici blokiraju ćelije efektornih organa, a histamin,
iako se nalazi slobodan u krvi, ostaje neaktivan.

Phenergan 25mg 2-6 dražeja, u hitnim slučajevima – intramuskularno i intravenozno.

• Terapija oralne alergije

• Kortikosteroidi povoljno utiču na alergijske reakcije:

– Smanjuju permeabilnost krvnih sudova i tako smanjuju transudaciju i edem

– Sprečavaju stvaranje histamina, jer inhibiraju pretvaranje inaktivnog histidina u aktivni

histamin. Stabilizuju opnu bazofila i mastocita i onemogućavaju lizu ovih ćelija u
reakcijama Ag-At

– Sprečavaju pojavu alergijskih reakcija tako što uništavaju limfocite u krvi

Veoma su efikasni i uspešno deluju na simptome alergije. Ali, pri većim koncentracijama, može nastupiti
tkz. inverzija dejstva, pa se ispoljavaju i neka negativna svojstva (poremećaj u metabolizmu ugljenih
hidrata – gojaznost, poremećaj u mertabolizmu vode i elektrolita – otok. Zbog toga je primena
kortikosteroida ograničena!!!

Iz kortizona su polusintetskim putem dobijeni prednizon (Pronizon)

Iz hidrokortizona ............................................. Prednizolon

- Imaju manje izražena sporedna dejstva, i 4-5 puta su efikasniji od kortizona

Iz kortizona uvođenjem jedne metil grupe ............. Metilprednizolon (Urbazon)

U kombinaciji sa fluorom .................. Triamcinolon (Kenalog)

Deksametazon (Dexametason)

INSTRUMENTI U PARODONTOLOGIJI

Instrumenti u parodontologiji dizajnirani su u zavisnosti od namene i specifične svrhe

Prema nameni instrumenti su klasifikovani na sledeći način:

Instrumenti za dijagnostiku oboljenja parodoncijuma

Instrumenti za uklanjanje mekih naslaga i poliranje zuba

Instrumenti za uklanjanje supragingivalnog zubnog kamenca

Instrumenti za obradu parodontalnog džepa

Instrumenti za hiruršku terapiju obolelog parodoncijuma

Instrumenti za utvrđivanje stanja okluzije i artikulacije (dijagnozu traumatske okluzije)

Instrumenti za profilaksu oboljenja parodoncijuma

Instrumenti mogu biti:

Ručni

Mašinski

Parodontalni instrumenti su uglavnom izrađeni od visokokvalitetnog nerđajućeg čelika

Instrumenti za dijagnostiku oboljenja parodoncijuma

Stomatološka sonda

Parodontalna sonda

Stomatološko ogledalo

Parodontalna sonda služi za dijagnostiku i ispitivanje gingivalnog sulkusa,merenje dubine džepa,

utvrđivanje lokalizacije i konfiguracije džepa, određivanje nivoa pripojnog epitela

Najčešće se koriste parodontalne sonde po Williamsu i Michigen sonda, kao i sonda sa zakrivljenim i
tupim vrhom po Nabersu koja služi za sondiranje džepova u predelu furkacije molara.

Stomatološko ogledalo služi za ekartiranje, indirektno posmatranje i osvetljenje radnog polja

Instrumenti za uklanjanje mekih naslaga i poliranje zuba

rotirajuće četkice i gumice

abrazivna pasta (kalcijum-karbonat, kalcijum-fosfat, aluminijum-oksid)

Air-powder sistem za poliranje zuba (profi džet)

Instrumenti za uklanjanje supragingivalnog zubnog kamenca

Ručni instrumenti

Ultrazvučni instrumenti

Ručni instrumenti za uklanjanje supragingivalnog kamenca su:

srpasti instrument
instrument oblika povijenog mirtinog lista

trapezasti instrument

dleto

Instrumenti za obradu parodontalnih džepova

srpasti instrument

univerzalne i specijalne kirete

specijalne turpije

grtala

ultrazvučni instrument

Dentalni endoskop

Koristi se za subgingivalnu dijagnostiku i terapiju parodontalnih oboljenja.

Fiberoptik endoskop se priključuje na video kameru i izvor svetla tako da se na monitoru dobije slika
prostora parodontalnog džepa

Omogućava detekciju i prikazuje lokaciju subgingivalnih konkremenata

Instrumenti za profilaksu obolelog parodoncijuma

EVA sistem predstavlja mašinski profilaktički instrument koji se sastoji od specijalnog kolenjaka i
posebno dizajniranih dijamantskih turpija

Uz najmanji traumatizam moguće je korigovati i ukloniti prominirajuće delove ispuna u zoni gingivalnog
stepenika ali i minimalnih odstupanja završnog ruba krunice u zoni demarkacije

Instrumenti za hiruršku terapiju obolelog parodoncijuma

2 stomatološka ogledala

parodontalna sonda

Karpo brizgalica

2 držača noža

Orbanov nož

Kirklandov nož

kirete
srpasti hirurški instrument

makaze

krivi pean (Moskito)

Krilvud iglodržač

raspatorijum

kanila za aspiraciju

čelična posudica od nerđajućeg čelika

noževi za gingivektomiju

Instrumenti u implantologiji

fiziodispenzer

specijalni implantološki kolenjak za fiziodispenzer

implantološki set instrumenata

instrumenti za koštanu hirurgiju

instrumenti za augmentaciju maksilarnog sinusa

piezohirurški aparat

• LEKOVI U TERAPIJI ORALNIH OBOLJENJA

• Zlata Brkić

• TERMINOLOGIJA

Hemoterapeutici

Antibiotici

Antimikrobni (antiinfektivni) lek

ANTIBIOTIK = ANTIMIKROBNI LEK

• PRIMENA ANTIBIOTIKA

• Humana medicina
 Antiinfektivni lekovi

Gljivične infekcije

Terapija neoplazmi

• Veterinarska medicina

• Primena kod biljaka (fitofarmacija)

• ISTORIJAT

Pre 2500 godina Kinezi koriste plesnivo mleko za lečenje gnojnih procesa

Pre 1000 godina Maje koriste gljivicu cuxum sa pečenog zelenog kukuruza za lečenje rana i crevnih
bolesti

XIX i XX vek, zapisi o upotrebi melema od buđi za lečenje rana u narodnoj medicini

• 1928. Aleksandar Fleming, inhibicija kulture stafilokokusa zagadjene gljivicama, rodjen penicilin.
Odbijen zahtev za 100 USD potrebnih za nastavak istraživanja.

1940. Hauard Flori i Ernest Čejn rešavaju problem izdvajanja penicilina u čistom obliku
spremnom za praktičnu primenu

1945. Fleming, Flori i Čejn dobijaju Nobelovu nagradu

Danas poznato oko 5000 antibiotika,

oko 1000 je dobro ispitano,
samo 100 u kliničkoj primeni

• Dobijanje

• Antibiotici se industrijski najčešće dobijaju mikrobiološkim putem koji obuhvata gajenje različitih
bakterija, gljivica ili aktinomiceta na specifičnim podlogama, a potom izolaciju odredjenog
antibiotika. Ovaj proces se naziva fermentacija.

• Neki antibiotici se dobijaju polusintetskim putem, a samo mali broj sintetskim putem. Sintetski
antibiotici imaju širi spektar antimikrobnog dejstva i bolju podnošljivost.

• Prema načinu dejstva, antibiotici se dele na:

• 30% HOSPITALIZOVANIH PACIJENATA PRIMA 1 DO 2 ANTIBIOTIKA

15 – 30% TROŠKOVA ZDRAVSTVENE ZAŠTITE

 • RACIONALNI TERAPIJSKI PRISTUP

• izbor leka

• doziranje

• dužina primene terapije

• kombinacije antibiotika

• antibiotska profilaksa

• najčešće greške

SAMOMEDIKACIJA

• Antibiotici se primenjuju ako se:

• ispolje znaci širenja infekcije

• ako su prisutni opšti simptomi infekcije

• kod pacijenata visokog rizika

• U terapiji parodontopatije indikacije za primenu antibiotika su:

• Agresivna parodontopatija

• Anaerobna infekcija

• Heitz-Mayfield, L. (2009), Systemic antibiotics in periodontal therapy. Australian Dental Journal,

54: S96–S101. doi: 10.1111/j.1834-7819.2009.

• NAJČEŠĆE KORIŠĆENI ANTIBIOTICI

• Penicillin

• Tetraciklin

• Makrolidi (eritromicin)

U slučaju gljivičnih infekcija – Amphotericin-B

ili Fluconasol

• KOMBINACIJA

• AMPICILINA (Amoksicilin 500mg, Pentrexyl 500mg, Sinacilin 250 i 500mg)

 • METRONIDAZOLA (Orvagyl, Orvagyl D, Efloran, Flagyl 400mg)

3 x 1tabl.

5 do 7 dana

• Winkel EG, Van Winkelhoff AJ, Timmerman MF, Van der Velden U, Van der Weijden
GA. Amoxicillin plus metronidazole in the treatment of adult periodontitis patients. A double-
blind placebo-controlled study. J Clin Periodontol 2001;28:296–305.

• Guerrero A, Griffiths GS, Nibali L, et al. Adjunctive benefits of systemic amoxicillin and
metronidazole in non-surgical treatment of generalized aggressive periodontitis: a randomized
placebo-controlled clinical trial. J Clin Periodontol 2005;32:1096–1107.

• MELOKSIKAM

• Nesteroidni antireumatik u dozi od 15mg dnevno, dva dana pre kiretaže i na sam dan kiretaže
parodontalnih džepova, a nakon toga koncentracija leka ostaje ista

• Zašto Meloksikam

• selektivan inhibitor

• lako se dozira

• relativno malo neželjenih efekata

• INTERAKCIJE LEKOVA

Interakcije lekova se definišu kao promena dejstva leka zbog istovremene ili prethodne primene
drugog leka, hrane, pušenja, alkohola ili zbog onečišćenja životne sredine.

Antibiotici se ne smeju kombinovati sa alkoholom, preparatima litijuma (psihoterapeutici) i uz

antikoagulante.

• INTERAKCIJE “in vivo”

• FARMAKOKINETIČKE

• ADME sistem

• Interakcije preko membranskih transportera-p glikoproteina

• FARMAKODINAMSKE

• Aditivno/sinergističko dejstvo

• Antagonističko dejstvo
 • Elektrolitni disbalans

• Indirektne interakcije

•
Metronidazol je baktericidni hemioterapeutik

• INTERAKCIJE ANTIBIOTIKA

Istovremena primena supstanci ili lekova koji sadrže Al, Ca, Mg može da smanji resorpciju nekih
antibiotika

ANTACIDI, PREPARATI GVOŽĐA, MLEČNI PROIZVODI mogu da smanje efikasnost tetraciklina,

fluorohinolona i nekih penicilina

• Vitamin C povećava eliminaciju tetraciklina

• Amikacin povećava renalnu eliminaciju K, Ca, Mg

• Hinoloni smanjuju eliminaciju kofeina i teofilina

• Žive vakcine + antibiotici → smanjen efekat vakcine

MAKROLIDNI ANTIBIOTICI (ERITROMICIN, KLINDAMICIN) + DIGOKSIN = TOKSIČNE MANIFESTACIJE KOD

SRČANIH BOLESNIKA

POLUSINTETSKI PENICILINI (AMPICILIN), TETRACIKLIN, CEFTAZIDIM + ORALNI KONTRACEPTIVI →

SMANJEN KONTRACEPTIVNI EFEKAT. Preporuka – dodatne (nehormonske) mere kontracepcije za vreme
i 7 dana nakon lečenja

SULFONAMIDI + ANTIDIJABETICI → PAD NIVOA ŠEĆERA

♦ ANTIBIOTICI I ALKOHOL - brži metabolizam i otežana apsorpcija antibiotika

♦ antibiotici uništavaju crevnu floru → dijareja,smanjena apsorpcija, kandidijaza

Preporuka: uzimanje probiotika!

• ANTIBIOTICI I HRANA

Kafa + penicilin → OPREZ! → smanjen efekat

Tetraciklini + mleko → diskoloracija zuba (formiranje helata između kalcijuma i tetraciklina)

AMPICILIN, AMOKSICILIN, FLUCLOXACILLIN I PHENOKSYMETHYL PENICILLIN – 1 sat pre jela, ili 2 sata
posle obroka
 • NEŽELJENA DEJSTVA ANTIBIOTIKA

GIT – muka, povraćanje, bolovi u abdomenu, dijareja

SUPERINFEKCIJE – monilijaza u ustima i na sluznicama genitalija i pseudomembranozni kolitis

ALERGIJSKE REAKCIJE – svrab, osip,otok, anafilaksa

I. O. Fadeyibi, F. O. Ajose,P. I. Jewo et al.Severe idiosyncratic drug reactions with epidermal

necrolysis: A 5-year study Indian J Plast Surg. 2011 Sep-Dec; 44(3): 467–473.

• TOKSIČNOST ANTIBIOTIKA

• Direktna toksičnost (dozno zavisna):

- gentamicin i drugi aminoglikozidi-oštećuju bubrege, sluh i ravnotežu, smanjuju kontraktilnost skeletne

muskulature

- tetraciklini kod dece oštećuju razvoj zuba

- hloramfenikol – mijelotoksičan

- fluorohinoloni kod dece i adolescenata oštećuju tetive i zglobne hrskavice

• Antibiotik se može ordinirati

1. Sistemski

2. Direktno u parodontalni džep:

- irigacijom

- athezivni filmovi-Elyzol (25% dentalni gel koncentrovanog metronidazola)

- trake i vlakna-Actisite konac ili gaza

- čipovi, ljuspice-Periočip hlorheksidina, Hexoral (heksetidin)

• U terapiji usne duplje koriste se i sledeći antibiotici:

♦ Eritromicin film tablete 250 i 500mg

♦ Panklav 375mg;625mg i 1000mg
♦ Amoksiklav 375mg;625mg i 1000mg
♦ Sinacilin 250mg;500mg
 ♦ Palitrex 250mg;500mg
♦ Cefaleksin 250mg;500mg

Haffajee AD, Socransky SS, Gunsolley JC. Systemic anti-infective periodontal therapy. A
systematic review. Ann Periodontol2003;8:115–181

• TETRACIKLINI

• antiinflamatorno

• bakteriostatsko

• baktericidno na Actinobacillusactinomycetemcomitans

• stvaranje depoa

• vezuju se za koštano tkivo

• deluju inhibitorno na kolagenazu

• Tetraciklini

• su lek izbora kod agresivne (juvenilne) parodontopatije i to Doksiciklin caps. Ili film tabl. jedna
dnevno (neutrališe enzime) kao i Dovicin, Vibramycin u toku dve nedelje.

• Clindamycin može biti lek izbora 600mg na 12 sati

• PERIOSTAT

• Subantimikrobna doza doksiciklin hiklata tabl 20mg deluju kao jak inhibitor kolagenaze koju
produkuju neutrofilni granulociti. Uzima se 2x20mg dnevno 9 meseci (270 dana)

• Femiano, F., Lanza, A., Buonaiuto, C., Gombos, F., Rullo, R., Festa, V. and Cirillo, N. (2008), Oral
manifestations of adverse drug reactions: guidelines. Journal of the European Academy of
Dermatology and Venereology, 22: 681–691.

• ANTIVIROTICI

• Aciklovir mast; krem 5mg; 5% ili tablete 200mg na 4 sata tokom 5 dana

• Zeffix film tabl 100mg

• Zovirax mast

• KORTIKOSTEROIDI

• antiflogističko dejstvo

• antiinflamatorno dejstvo
• imunosupresivno dejstvo

• metaboličko dejstvo

• inhibiraju reparatorne procese

• Lo Russo, Lucio; Guida, Laura; Di Masi, Maria; Buccelli, Claudio; Giannatempo, Giovanni; Di
Fede, Olga; Di Lorenzo, Pierpaolo; Lo Muzio, LorenzoAdverse Drug Reactions in the Oral
Cavity Current Pharmaceutical Design, Volume 18, Number 34, November 2012 , pp. 5481-
5496(16)

• Antiflogističko dejstvo

• smanjuje se hiperemija

• nestaju subjektivne tegobe

• aktiviraju hijalorunidazu

• pojačavaju antibakterijsko dejstvo

• smanjuju iritativno dejstvo antiseptika

• Antiinflamatorno dejstvo

• smanjuju propustljivost krvnih sudova

• stabilizuju opnu bazofilnih granulocita

• sprečavaju pretvaranje inaktivnog histidina u histamin

• Imunosupresivno dejstvo

• liziraju B limfocite

• liziraju T male senzibilisane limfocite

• MA González-Moles, C Scully, Management with Topical Corticosteroids: (1) Fundamental

Principles and Specific Agents Available, Journal of dental research, 2005 vol. 84 no. 4 294-301

• Metaboličko dejstvo

• omogućuju produkciju glukoze iz proteina i regulišu njen tranzit

• utiču na izlučivanje kalcijuma i retenciju natrijuma

• Inhibiraju reparatorne procese

• supresija limfocita
 • supresija multiplikacije vezivnih ćelija

• inhibicija fibroblasta

• usporavaju epitelizaciju rane

• Tokom cele trudnoće mogu se ordinirati penicilini i cefalosporini

• Nepoželjni su: Tokom dojenja:

Eritromicin Ampicilin

Tetraciklini Metronidazol

Aminoglikozidi Klindamicin

• Polusintetski kortikoidi

• Pronizon (1c=2c)

• Urbazon (6c-metil grupa)

• Kenalog- sa fluorom

• Nyripan 4mg; 8mg

• Pronizon 20mg Prednizon 5mg; 20mg

• Afloderm krem 20mg ili mast 0,5mg/g

• Beloderm

• Elocom krem 15mg, mast 0,1% jednom dnevno

• Esperson krem ili mast o,25%

• Sinoderm krem ili mast 0,025%

• Hydrocortison ung 5mg; 2,5%

• Solcoseryl gel,mast ili pasta za usnu sluznicu sa polidokanolom, tuba 5g

• Dyprophos inj.

• Nirypan inj. 20mg; 40mg

Glukokortikoid

• Dexason tabl 0,5mg

 • Lemod 4mg

• SKLEROTICI

Kaustična i sklerogena sredstva

• Albothyl

• Stomatovis

• Gingisan

• Aphtaplus

• Solcoseryl kao proizvod deproteinizovane teleće krvi

• ANTACIDI

• Alfogel oralni gel

• Altacid tablete za žvakanje ili oralna suspenzija

• VITAMINI

• Vitamin AD – Vigantol ulje

• Vitamin B12 – Folnak 5mg Folacin

• Vitamin B6 i B12 - Beviplex

• PREVENCIJA KARIJESA

• Fluorogal tabl.

• Paste za zube sa fluorom – Sensodine, Colgate sensitive, Thermodent

• ANTIMIKOTICI

• Flukonazol tabl.50mg; 150mg

• Diflukan tabl. 50mg; 150mg

• Nystatin sol 3x35 kapi; ung

• Daktanol gel; krem 40mg; 2%

• Kanazol caps 100mg terapija 100-200mg dnevno tokom 15 dana

• ORALNI ANTISEPTICI
 • Vodonik peroksid 1,5-3%

• Hlorheksidin diglukonat: Hibideks DAP ili Curasept 0,2%; 0,12% i 2%

• Heksetidin: Hexoral 0,1%

• Organske boje: Gentiana violet 1%, Eritrozin 6%, Metilen plavo 1%

• Povidon jod – sol. Betadine

• Lysobact 3x2 oriblete dnevno ili Lyso B

• Gingisept, Gingisan ili Stomatovis

• ANALGETICI

• Kofan

• Caffetin

• Brufen

• Diklofen

• Nymulid

Ali,

postoji i “druga strana medalje”

• Šta bi još moglo da se kaže?

Već dugo se antibiotici smatraju nekom vrstom panaceje, leka za lečenje svih bolesti.

Ipak, tokom niza godina mnogi izazivači bolesti izgradili su prema njima rezistentnost.

Osim toga, ljudski organizam sve češće alergijom reaguje na antibiotike.

• Da li će imunomodulatori istisnuti iz apoteka antibiotike??? A možda i sve druge lekove?

•
Da li će se čovečanstvo jednom i za svagda izbaviti od infektivnih, alergijskih, autoimunih i
onkoloških bolesti?
• Bliska budućnost treba da pokaže da li će se ove prognoze... od kojih se vrti u glavi...i ispuniti.

 Medikamenti u terapiji obolelih od parodontopatije

 Uvod i podela medikamenata

 Parodontopatija je hronično inflamatorno oboljenje potpornog aparata zuba

 Terapija može biti konzervativna i hiruška

 U sklopu konzervativne terapije ,ali kao i dodtak hiruškoj ,primenjuju se lokalno i sistemski
različiti medikamenti

 U lečenju se primenjuju

 Antimikrobni lekovi (antiseptici i antibiotici)

 Antiinflamatorni lekovi

 Sredstva za smanjivanje osetljivosti korena zuba

 Anestetici

 Analgetici

 Drugi medikamenti

 Antiseptična sredstva

 Hlorkesidini diglukonat

 Mehanizam dejstva

 (pozitivno naelektrisan)

 Terapijske indikacije

 Rastvor u koncentraciji 0.12 %

 Rastvor u koncentraciji 0.20 %

 Način primene

 Ispiranje sa 15 ml rastvora 1minut,2x dnevno

 Prehiruška priprema - 15 ml ,1 minut pre hiruškog zahvata

 Neželjeni efekti Hloreksidin diglukonata

 Prebojenost zuba
 Obloženost dorzalne površine jezika

 Disgeuzija

 Utrnulost jezika

 Pojava bolnih ulceracija i erozija

 Inhibicija osteogeneze (zato se ne preporučuje nakon ekstrakcije zube i neposredno nakon

primene regenerativnih terapijskih procedura

 Neželjeni efekti primene nestaju nakon prestanka primene hlorheksidina

 Vodonik peroksid

 Hydrogenii peroxidi solutio dilute 2,8- 3,2 %

 Mehanizam dejstva

 Terapijske indikacije

 Neželjeni efekti

 Ostala antiseptična sredstva

 Borna kiselina 5 %

 Hexoral

 Triklosan (Fenolni preparat)

 Gencijana violet 1 %,Eritrozin 6 % ,Metilen palvo 1%

 Betadine

 Lysobact (orbitele)

 Gingisept (gel)

 Antiinflamatorni lekovi

 Analgetici blagog dejstva koji imaju i antiinflamatorni efekat

 Inhibicija produkcije prostaglandina E2

 Brufen,Ibobrufen,Nimulid,Diklofen

 Meloksikam

 Porphyromonas gingivalis ,Reumatoidni artritis

  Kortikosteroidi

 Hormonski preparati na bazi kortikosteroida

 Imaju višestruko dejstvo

 Topikalna i sistemska primena

 Kenalog,Dexametazon (sintetski dobijeni kortikosteroidi)

 Dontisolon,Dexametazon neomicin (kombinacija kortikosteroida i antibiotika)

 Sredstva za smanjivanje osetljivosti korena zuba

Osetljivost korenova zuba kao posledica

 Uspešno sprovedene terapije pardonotopatije

 Parafunkcija,Erozija

 Terapijske procedure

 5 % rastvor natrijum fluorida

 Hiruške tehnike

 Savet pacijentu

 Anestetici

 Hemijska struktura,podela

 Mehanizam dejstva

 Koncentracije adrenalina,posebna ,predostrožnost kod kardiovaskularnih bolesnika

 Maksimalne doze adrenalina za intraoralnu anesteziju

 Felipresin

Maksimalne doze :

o U obliku spreja 200 mg (20 sprej doza)

o 2 % lidokain bez vazokonstriktora za ubrizgavanje 300 mg

o 2 % lidokain sa adrenalinom 500 mg (1 : 80 000)

 Neželjena dejstva
  Lokalna,sistemska

 Alergijske rekacije

 Akutno trovanje

 Terapija ,primena antikonvulziva dijazepama 5 mg intravenski i kiseonika

 Analgetici

 Mehanizam dejstva

 Inhibicija medijatora bola

( Prostaglandini,Histamin,Serotonin,Bradikinin),H + i K+ joni,supstanca P

 Ordniraju se kod komplikacija parodontopatije i nakon hiruških zahvata

 Koriste se

 Analgetici koji nisu na bazi acetlisalicilne kiseline (Analgin,Cafetin,Cofan )

 Nesteroidni antiinflmatorici sa analgetiskim dejstvom (Brufen,Ibobrufen,Diklofen,Nimulid)

 Biomimetički preparati i bistimulatori

 Regenerativne procedure

 Amelogenin (Emdogain )

 Mehanička instrumentacija ogoljenog korena,kondicioniranje rastvorom EDTA i nanošenje

preparata ,koronarno repozicioniranje i fiksiranje režnja u nivou ili koronarnije od gleđno –
cemente granice

 Faktor rasta poreklom iz trombocita (PDGF)

 PRP I PRF ,uzimanje krvi iz vene pacijenta na ruci i centrifugiranje pod posebnim parametrima
vremena ,brzine i ugla obrtanja

 Antibiotici
Uvod,Istorijat

 U nastanku parodontopatije učestvuje veliki broj patogenih mikroorganizama i neminovno se

nameće potreba primene antibiotika u terapiji parodontopatije

 1928. Fleming je iz gljive penicilium notatum izolovao prvi antibiotik primetivši da gljiva stvara
zonu u kojoj ne dolazi do razvića bakterija-zona inhibicije
 1940. Hauard Flori i Ernest Čejn rešavaju problem izdvajanja penicilina u čistom obliku
spremnom za praktičnu primenu

 1945.Fleming ,Flor i Čejn dobijaju Nobelovu nagradu

 Način dobijanja

 Antibiotici se najčešće dobijaju mikrobiološkim putem koji obuhvata gajenje različitih

bakterija,gljivica,aktinomiceta na različitim podlogoma,a potom izolaciju određenog antibiotika -
fermentacija

 Neki antibiotici se dobijaju polusintetskim putem,a samo mali broj sintetskim putem (imaju širi
spektar dejstva i bolju podnošljivost )

 Antibiotici u terapiji parodontopatije se koriste za

 Redukciju stvaranja dentalnog plaka

 Usporavanje procesa napredovanja gingivita u parodontopatiju

 Stišavanje inflamacije gingive

 Favorizovanje ozdravljenja parodontalnih lezija

 Poboljšanje i ubrzavanje efekta lečenja

 Pozitivno delovanje u toku zarastanja oštećenog parodoncijuma,posbeno posle primene

transplantata i implantata

 Indikacije za primenu antibiotika

 Komplikacije parodontopatije

 Opšti simptomi širenja infekcije

 Pacijenti visokog rizika

 Agresivna parodontopatija

 Anaerobna infekcija

 Najčešće korišćeni antibiotici

 Penicilini

 Tetraciklini

 Klindamicin
 Metronidazol

 Makrolidi (Eritromicin )

 Peniclini

 Polusintetski penicilini

 B laktami,antibiotici proširenog dejstva

 dodaju im se klavulonska kiselina i sulbaktam kao inhibitori B laktamaze ,na taj način je
povečana efikasnost leka i isključena mogućnost postojanja rezistentnih sojeva

 Amoksiciln u dozama 250 ili 500 mg na 8 h i kod osoba sa medicinskim rizikom

 Ampicilin kapsule od 250 ili 500 mg na 6h

 Panklav (sa dodatkom klavulonske kiseline ) u obliku film tableta od 375 ili 625 mg na 6h

 Bipeniclin

 Kod pacijenta sa teškim infekcijama i komplikacijama parodontopatije

 U obliku svojih soli (100.000 IJ benzil penicilin kalijuma i 300.000 IJ prokain penicilina )u
pojedinačnoj dozi od 400.000 IJ ,intamuskularno na 24h

 Savremeni bipenicilin (Pancilin ) ,odnos komponenti je 200.000 IJ i 600.000 IJ,u pojedinačnoj dozi
od 800.000 IJ

 Kristalni penicilin ,aplikovan elektroforezom,za jednu aplikaciju 50 000.IJ

 Tetraciklini

 Inhibitori sinteze proteina,širokog spektra delovanja

 Lek izbora kod agresivne (juvenilne parodontopatije)

 Deluje baktericidno na Actinobacilusactinomicetemcomitans

 Sistemska primena

 Najčešće se koriste

 Doksicilin,Dovicin,Vibramycin

 Capsula ili film tableta,1g dnevno u toku 2 nedelje uz hirušku terapiju

 Koncentracija u gingivi 2 do 10 puta veća nego u serumu

 SUBANTIMIKROBNA DOZA

 Doksicilin hiklat tablete od 20 mg ,2 x 20 mg dnevno 9 meseci

 Deluju kao jak inhibitor kolagenaze

 Pojačavaju vezivanje fibroblasta za površinu korena

 Dnevna doza doksicilina u plazmi je niža od antimikrobne i kada se dozira na ovakav način ne
izaziva efekat na stvaranje rezistencije bakterija

 Lokalna primena

 u obliku preparata sa kontrolisanim oslobađanjem

 Actisite ,postavlja se u gingivalni sulkus,7 – 10 dana,6 meseci nakon javlja se postantibiotski

efekat

 Minociklin,u obliku gela, 3-4 x u toku 8 nedelja,6 meseci nakon terapije javlja se postantibiotski
efekat

 Kontraindikovani su tokom trudnoće jer nemaju placentalnu barijeru,prodiru dobro u fetalni

krvotok

 Tokom mineralizacije kosti i zuba vezuju se za slobodni Ca ++ i ostaju u kostima i zubima

dovodeći do sindroma prebojenih zuba

 Klindamicin

 Bakteriostatski efekat,širok spektar dejstva

 Efikasno prodire u koštano tkivo gde su koncentracije iste kao u plazmi

 Zbog dobrog prodiranja u kost može se koristiti

 Kod komplikacija parodontopatije

 Kod težih formi parodontopatije (juvenilna )

 Kao profilaksa od infektivnog endokarditisa kod pacijenata alergičnih na penicilin

 Ordinira se 600 mg na 12 sati

 Metronidazol

 Hemioterapeutik,snažno baktericidno dejstvo na anaerobne mikroorganizme

 Efikasan u lečenju :
 Brzonapredujuće parodontopatije,parodontapije odraslih,ulceronekroznih formi gingivita i
parodontopatije

 Ordinira se u obliku tableta od 400 mg ,3 x dnevno po 1 tableta,dnevna doza 1 -1,2g

 Kod rezistentih formi komibinovanje metronidazola (Orvagyl,Orvagyl D,Efloran) 400mg i

ampicilina (Amoxicilin 500 mg,Pentrexyl 500 mg,Sinacilin 250 i 500 mg )

 Makrolidni antibiotici

 Eritomicin ,Spyramicin,Azitrhomycin

 Prva su zamena za peniciline (razlikuju se samo po strukturi )

 Eritromicin se dozira u koncentraciji 250 ili 500 mg

 Azitromicin na 12h ,imaju različit način metabolisanja

 Izbor antibiotika

 Subgingivalna flora sadrži nekoliko različitih vrsta patogenih mikroorganizama sa različitom

osetljivošću na antibiotike

 Određeni antibiotici deluju na određene bakterije

 Sa primenom antibiotika se počinje nakon završetka debridmana ,debridman treba da se završi

u kratkom vremenskom roku ne duže od 7 dana

 Doza dovoljno velika da obezbedi efikasnost i svede na minimum rizik od rezistencije,dovoljno

mala da svede na minimum toksičnost vezano za tu dozu.

 Interakcije antibiotika

 Promene dejstva leka zbog istovremene ili prethodne primene drugog leka,hrane,pušenja
alkoloha ili onečišćenja životne sredine

 Antibiotici se ne smeju kombinovati sa

 Alkoholom

 akutno pijanstvo – smanjena razgradnja AB

 alkoholizam – smanjena efikasnost AB

 Litijumom

 Antikoagulantima
  Istovremena primena supstanci ili lekova koji sadže Ca,Al,Mg može da smanji resoprciju nekih
antibiotika

 Antacidi,preparati gvožđa ,mlečni proizvodi mogu da smanje efikasnost

tetraciklina,fluorohinolona i nekih penicilina

 Kafa i penicilin – smanjen efekat penicilina

 Tetraciklini i mleko – diskoloracija zuba

 Amoksicilin,Ampicilin,Phenoksymethyl peniclin – 1 sat pre jela ili 2 sata posle obroka

 Interakcije sa drugim lekovima

 Makrolidni antibiotici (Eritromicin,Klindamicin) mogu potencirati efekat drugih lekova :

• Digoskin (kardiotonik) ,Vafarin(antikoagulant) ,Karbamazepin (antiepileptik) ,Teofilin (u

terapiji astme)

• Polusintetski penicilin (Ampicilin) i Tetraciklini sa oralnim kontraceptivima - smanjenja

kontraceptivnih efekata

• Sulfnoamidi i antidijabetici – pad nivoa šećera

 Neželjena dejstva antibiotika

 GIT trakt – muka,povraćanje, bolovi u abdomenu, dijareja

 SUPERINFEKCIJE - monoilijaaza na ustima i na sluznima genitalija,pseudomembranozni kolitis

 ALERGIJSKE REAKCIJE – svrab,osip,otok,anafilaksa

 Toksičnost antibiotika

DIREKTNA TOKSIČNOT – DOZNO ZAVISNA

 Tetraciklini – fototoksičnost

 Hloramfenikol – mijelotoksičan

 Gentamicin i drugi aminoglikozidi oštećuju bubrege,sluh i ravnotežu ,smanjuju kontraktilnost

skeletne muskulature

 Fluorohinoli kod dece i adolscenata oštećuju tetive i zglobne hrskavice

 Antibiotska rezistencija

 Rezistencija –otpornost bakterija na antibiotike

 Rastući problem

 Može biti urođena i stečena

 Neophodan racionalan terapijski pristup

 Smanjenja rezistencija – smanjiti posledice zloupotrebe antibiotika

 Zlouptreba od strane lekara,farmaceuta,pacijenta

 Najčešća greška SAMOMEDIKACIJA

 Imunomodulatori

 Krajem XX veka eru antibiotika počinje da smenjuje epoha imunoterapije

 U stomatologiji to su preparati na bazi tanina,flavonoida i etarskih ulja

 Ispitivanja farmakoloških karakteristika biljnih imunostimulatora pokazala su da aktivni principi

lekovitog bilja mogu rešiti brojne probleme iz oblasti imunologije

 Ova ispitivanja otvaraju niz pitanja

 Da li će imunomodulatori istisnuti iz apoteke antibiotike,a možda i druge lekove

• PATOGENEZA OBOLJENJA MEKIH ORALNIH TKIVA

• ZDRAVLJE predstavlja potpuni sklad između čovekovih funkcija i okoline.

• HOMEOSTAZA podrazumeva održavanje različitih fizioloških funkcija koje obezbeđuju normalnu

termoregulaciju, cirkulaciju, acido-baznu ravnotežu, hormonalnu ravnotežu idr.

• Svaki poremećaj te usklađenosti vodi u bolest, odnosno u stanje gde postoji prekoračenje
adaptivnih reakcija organizma.

• PATOLOGIJA je nauka koja se bavi bolešću, njenim uzrokom (etiologija), razvojem (patogeneza) i
posledicama (prognozom).

• Na nastanak oboljenja oralne sluzokože utiču različiti etiološki faktori. Etiološke faktore možemo
podeliti u dve grupe:

• - egzogene i

• - endogene

• EGZOGENI etiološki faktori su: trauma, lekovi, temperatura, zračenje, mikroorganizmi (bakterije,
virusi, gljivice, paraziti), ishrana, loše navike (alkohol, duvan, droga), stres i dr.
 • ENDOGENI etiološki faktori su: genetske i nasledne bolesti, bolesti nastale genetskim
malformacijama koje se prenose na sledeću generaciju.

Mogući odgovor domaćina na dejstvo različitih etioloških faktora je:

• -malformacija (nasledno ili stečeno odstupanje)

• -degeneracija

• -poremećaj cirkulacije

• -inflamacija

• -tumorski rast ili

• -pojava tumora

Organizam se prodoru štetnih noksi suprotstavlja nativnim i stečenim imunitetom.

• Nativni imunitet (nespecifični) postoji od rođenja i reaguje na prvi kontakt sa štetnim agensom.

• Stečeni imunitet je sporiji, naročito pri prvom kontaktu sa štetnim agensom.

Svaki novopridošli antigen može izazvati dve vrste reakcije domaćina:

• - imuni odgovor ili

• - toleranciju

• Ako antigen pokrene IMUNSKE PROCESE, odgovarajuće imuno kompetentne ćelije proliferišu i
produkuju, različitim mehanizmima, odgovor koji za rezultat treba da ima eliminaciju specifičnog
antigena.

• TOLERANCIJA označava odsustvo imunog odgovora na pridošli antigen. Ona može biti prirodna
(na sopstvene antigene) i stečena ( kada strani antigen ne izazove očekivani odgovor, što za
posledicu može imati oštećenje tkiva domaćina).

• Kada jedna antigena materija dospe u organizam, onda se pokreće niz zaštitnih mehanizama u
vidu odbrambenih reakcija.

• Cilj je da antigene materije budu uništene, a organizam zaštićen.

U odbrani i zaštiti oralne mukoze učestvuju sledeći elementi:

• - normalna anatomska barijera

• - nespecifični faktori odbrane

• - specifični faktori odbrane

Normalnu anatomsku barijeru čine:

• - sluzokoža

• - pljuvačka

• - gingivalna tečnost

• Zaštitne reakcije su nespecifične i specifične.

• Nespecifične zaštitne reakcije se sastoje u fagocitozi, dok se specifične zaštitne reakcije odvijaju
uz učešće antitela.

• Sve zaštitne reakcije (nespecifične i specifične), odvijaju se uz učešće ćelija bele loze – leukocita.

• U nespecifičnoj odbrani usne duplje glavnu ulogu imaju polimorfonuklearni leukociti (netrofilni
granulociti i monociti) i komplement.

• Nespecifične zaštitne reakcije

• NEUTROFILNI GRANULOCITI imaju važnu ulogu u odbrani usne duplje.Na mesto inflamacije
dospevaju iz krvi posredstvom hemotakse. Njihova najvažnija funkcija je fagocitoza.

• Neutrofilni granulociti su ćelije sa jedrom podeljenim u veliki broj segmenata koji su

međusobno povezani hromatinskim mostićima. Jedra su veoma različitog oblika i zato se ove
ćelije nazivaju polimorfonukleari.

• Citoplazma ovih ćelija bogata je granulama koje sadrže proteolitičke enzime (tripsin i drugi), koji
igraju ulogu u fagocitozi jer svaruju fagocitovani materijal (digestija).

• Monociti su krupne ćelije sa bubrežastim jedrom. Oni fagocituju i krupne čestice.

• MAKROFAGI su velike ćelije koje učestvuju u fagocitozi i čija fagocitna aktivnost se pojačava
prisustvom fagocitnih receptora IgG na njihovoj površini. Na mesto inflamacije makrofagi su
privučeni od strane limfokina i nekih komponenti komplementa.

• Makrofagi vrše fagocitozu i digestiju mikrorganizama u sadejstvu sa drugim leukocitima,

elemntima imunog sistema i komplementom.

Makrofagi luče sledeće enzime:

• - interleukin 1, IL6, IL8, IL10

• - tumor nekrozis faktor

• - interferon

• - faktor inhibicije i stimulacije rasta

 • - insulin zavisni faktor rasta

• - prostaglandine

• - kolagenaze

• KOMPLEMENT je belančevinski kompleks koji se sastoji od najmanje 11 proteina i glikoproteina i

čini 10% proteina normalnog seruma.

• Komponente komplementa sintetiše jetra, tanko crevo, makrofagi i neke mononuklearne ćelije.

• Kada se sistem komplementa aktivira, uništava mikroorganizme izazivajući njihovu lizu i

funkcionalno oštećenje.

• Kada nespecifična zaštita nije efikasna i kad fagociti nisu u stanju da eliminišu sve one materije
koje su strane organizmu, pokreće se specifični vid zaštite ili zaštita antitelima.

• Kada antigen uđe u organizam mogu nastati dve vrste reakcija. Jedna nastaje tako što se
stvaraju antitela koja cirkulišu u krvi i drugim telesnim tečnostima i stupaju u reakciju sa
antigenima. Ta reakcija se naziva REAKCIJA HUMORALNOG IMUNITETA.

• Druga reakcija nastaje ulaskom antigena u organizam kada se stvaraju specifični T limfociti koji
stupaju u reakciju sa antigenima i ta reakcija se zove REAKCIJA CELULARNOG IMUNITETA

• Specifični vid zaštite

se odvija na nivou limfocita.

• B limfociti koji se u kontaktu sa antigenom materijom transformišu u plazmocite i odgovorni su

za reakcije ranog senzibiliteta i

• T limfociti, poznati kao mali senzibilisani limfociti, odgovorni za pozni senzibilitet

• Humoralni imunitet predstavlja antitela koja su serumski proteini i poznati su kao

imunoglobulini.

• Plazma ćelije produkuju imunoglobuline: IgG,IgE,IgA, IgD i IgM.

• Imunoglobulin A (IgA) se najčešće nalaze u sekretima kao što su pljuvačka i suze, te tako štiti
sluzokožu od mikroorganizama. IgA može da utiče na aktivaciju komplementa. U serumu čoveka
ima od 1,4 do 4mg/ml.

• Imuniglobulin G (IgG) je imunoglobulin unutrašnjih tečnosti. IgG inaktivira mikroorganizme i

njihove toksine, aktivira komplement, prolazi kroz placentu i predstavlja glavnu odbranu od
infekcije u prvim danima života novoređenčeta. U serumu ga ima od 8 do 16mg/ml
• Imunoglobulin M (IgM) ima veliku molekulsku težinu, pa se zbog toga zove i makroglobulin.
Predstavlja prvu liniju odbrane od bakterija i virusa. Aktivira komplement i inaktivira bakterijske
toksine. Koncentracija u normalnom serumu mu je od 0,5 do 2mg/ml

• Imunoglobilin D (IgD) nalazi se na membrani B-limfocita i ima ulogu u početnoj sintezi antitela. U
serumu se nalazi u koncentraciji od 0,01 do 0,04mg/ml

• Imunoglobulin E (IgE) veže se za mastocite i izaziva njihovu degranulaciju, pri čemu se

oslobađaju vazoaktivni amini, koji mogu izazvati razne reakcije u tkivu, posebno na krvnim
sudovima

• Stvaranje imunoglobulina događa se u prvom tipu alergijskih reakcija. Tu na prodor antigenih

materijala plazmociti stvaraju odgovarajuća antitela, odnosno imunoglobuline. Tako stvoreni
imunoglobulini klase E (poznati kao reagini) vezuju se za opnu bazofilnih granulocita. Bazofilni
granulociti u svojoj citoplazmi imaju brojne granule koje sadrže veoma aktivne
materije:histamin, serotonin, bradikinin i heparin.

• Kada antigen ponovo dospe u krv onda nastaje njegovo vezivanje za IgE. Ta reakcija vezivanja
antigena za već stvoren imunoglobulin E odvija se na ćelijskoj opni bazofilnih granulocita. Usled
toga dolazi do oštećenja opne ćelija (bazofilnih granulocitia) i oslobađanja histamina i drugih
materija.

• Oslobođeni histamin izaziva reakciju krvnih sudova i povećava njihovu propustljivost što dovodi
do otoka i crvenila.

• Nosioci CELULARNOG IMUNITETA su mali senzibilisani T limfociti. Oni su odgovorni za pozni

senzibilitet. Mali senzibilisani limfociti su okrugle male ćelije sa velikim jedrom i malom
citoplazmom. Oni neprestano cirkulišu u krvi i limfi. Poseduju receptore za antitela kao i B
limfociti.

• Mali senzibilisani T limfociti imaju više funkcija:

• - učestvuju u produkciji antitela

• - vrše kontrolu imunog odgovora

• - učestvuju u reakcijama celularnog imuniteta

• Limfociti luče citokine – proteine male molekulske težine koji učestvuju u interakcijama
limfocita, inflamatornih ćelija i drugih ćelijskih elemenata u tkivu.

• Novo ime za citokine je interleukini, koji se označavaju od 1 do 10. Njihov osnovni zadatak je da
unište mikroorganizme.

• T limfociti mogu dovesti do uništenja ćelija i direktnim kontaktom bez prisustva citokina. Te
vrste limfocita nazivaju se citotoksični T limfociti.
 • Postoji još jedna vrsta T limfocita, takozvane „ćelije prirodne ubice“, koje mogu da unište stranu
materiju u prvom kontaktu sa njom.

Patogeneza izučava mehanizme nastanka strukturnih i funkcionalnoh poremećaja koji su prouzrokovani

dejstvom etioloških faktora.

Osnovni cilj izučavanja patogeneze u oralnoj medicini jeste da se utvrdi uzročna veza između promena
koje su nastale pod dejstvom etioloških faktora i povezanosti lokalnih i sistemskih promena koje nastaju
u toku određene bolesti.

• Sistemske bolesti i oralna sluzokoža

Promene na oralnoj sluzokoži mogu se javiti i u sklopu nekih sistemskih bolesti. Veza između sistemskih
bolesti i oralnih promena koje ih mogu pratiti je kompleksna, pa ih možemo kategorisati u četiri grupe:

• U prvu grupu svrstavamo promene na oralnoj sluzokoži slične etiologije kao i sistemske bolesti,
ali čiji klinički oblik diktiraju uslovi usne duplje (kožne bolesti, gastrointestinalne bolesti)

• Drugu grupu sačinjavaju oralne promene koje su nastale kao posledica promena u metabolizmu,
poremećaja ishrane, malapsorpcije ili endokrinih poremećaja

• Promene na oralnoj sluzokoži u trećoj grupi nastale su kao rezultat sistemskih abnormalnosti
(autoimune bolesti)

• Četvrta grupa se odnosi na prisustvo specifičnih genskih markera u organizmu, što može dovesti
do pojave sistemskih bolesti i promena na oralnoj sluzokoži (lichen planus, rekurentne oralne
ulceracije, Behčetov sindrom i dr)

• Histopatološke promene oralne mukoze

Na oralnoj sluzokoži možemo razlikovati više oblika patohistoloških promena:

• Hiperkeratoza – zadebljanje keratinskog sloja (prisutna jedra ćelija) na mestima na kojima to ne

očekujemo

• Akantoza – kidanje međućelijskih mostića sa

ili bez hiperkeratoze

• Akantoliza - kidanje međućelijskih mostića sa intercelularnim edemom (bula)

• Edem – povećanje količine tečnosti između ćelija, u ćelijama ili između epitela i krzna

• Atopija - promene u stepenu sazrevanja ćelija, koje mogu označiti malignitet ili predmaligno
stanje

• Atrofija – smanjenje debljine epitela, često sa nepotpunom keratinizacijom

 • Hipertrofija – povećanje veličine ćelije

• Hiperplazija – povećanje broja ćelija

• Inflamatorni infiltrat – pojava zapaljenskog infiltrata (PMNL, B-limfociti, T-limfociti,

plazma.ćelije i dr)

• Kliničke manifestacije

Pod dejstvom različitih etioloških faktora, pokrenuti patološki procesi dovode ne samo do histoloških
promena već i do pojave simptoma (kliničkih) i znakova bolesti (morfoloških promena na oralnim
tkivima).

• Klinički simptomi bolesti

• Anestezija, hipo ili parestezija

• Paraliza

• Žarenje i pečenje

• Bol

• Gubitak elasticiteta oralnih tkiva

• Uvećanje ili oticanje

• Oticanje pljuvačnih žlezda

• Ptijalizmus

• Kserostomia

• Zadah iz usta

• Klinički znaci bolesti

• Vidljive patološke promene na oralnim tkivima EFLORESCENCE

• - primarne i sekundarne

• - u nivou, ispod i iznad nivoa oralne sluzokože

•
PREVENTIVA PARODONTOPATIJE
 • Dokazano je da je parodontopatija oboljenje izazvano uglavnom lokalnim faktorima, pre svega
dentalnim plakom.

• Za etiologiju ovog oboljenja značajna je sklonost ka parodontopatiji i genetska predispozicija.

Pod preventivom parodontopatije podrazumevaju se mere koje imaju za cilj da spreče nastanak
parodontopatije, odnosno da zaustave dalje razaranje parodoncijuma ukoliko se već javila
parodontopatija

• Osnovna prevntivna mera oboljenja parodoncijuma je uklanjanje dentalnog plaka i lokalnih

iritacija

Prema preporukama Svetske zdravstvene organizacije program preventivnih mera koje se

odnose na parodontopatije deli se na:

1. primarnu

2. sekundarnu

3. tercijarnu preventivu

• Primarna preventiva

PRIMARNA PREVENTIVA OBUHVATA:

- Zdravstveno prosvećivanje bolesnika,

- Motivaciju u održavanju oralne higijene

- Uputstva i obuku bolesnika pravilnom održavanju oralne higijene,

• Uputstva o pravilnoj ishrani

• Sistematske, kontrolne preglede

• Zdravstvenim prosvećivanjem pacijenata se vrši edukacija o oralnom zdravlju i njegovom uticaju

na celokupno zdravlje organizma

• Ono obuhvata upoznavanje dece, njihovih roditelja i nastavnika sa značajem oralne higijene za
zdravlje zuba, potpornog aparata zuba i opšte zdravlje.

• Posebno je značajno da deca steknu naviku pranja zuba. Jednom na vreme stečena takva navika,
ostaje kao ugrađen mehanizam za ceo život

• Zdravstveno prosvećivanje se najefikasnije izvodi kroz edukativne filmove u školama, javnim

medijima i plakatima.Predavanja deci organizuju vaspitači i nastavnici u saradnji sa
stomatolozima.
Motivacija u održavanju oralne higijene sadrži mere:

• - identifikacije dentalnog plaka

• - određivanje plak indeksa

• - profesionalno uklanjanje dentalnog plaka

• Uputstva i obuka bolesnika pravilnom održavanju oralne higijene podrazumeva:

• procenu problema i potreba pacijenta

• dijagnozu oralnog zdravlja

• plan mera koje treba preduzeti u očuvanju oralnog zdravlja

• primena raznih oralnohigijenskih procedura

• evaluacija efikasnosti primenjenih mera

• Adekvatna oralna higijena obezbeđuje zdravlje prodoncijuma i zuba, a podrazumeva redovno i

potpuno uklanjanje supra i subgingivalnog dentalnog plaka

Obučavanje u održavanju adekvatne oralne higijena obuhvata:

• - izbor sredstava

• - pravilnu tehniku upotrebe

• - dužinu trajanja pranja zuba

• - potreban broj pranja zuba u toku jednog dana

• Zubna četkicaa

je osnovno sredstvo za održavanje oralne higijene.

• Kvalitet četkice zavisi od veličine oblika radnog dela, kvaliteta (tvrdoće) materijala od čega su
sačinjena vlakna, kao i oblika njihovih vrhova. Ovome treba dodati i ergonomski dizajn ručice

Dužina zubne četkice (radni deo i drška) najčešće je oko 16cm.

Radni deo, glava četkice dugačka je oko 3cm, a široka oko 1cm.

Dužina vlakana u radnom delu četkice su 10-12mm.

• Vlakna su raspoređena u snopove kojih ima 3-4 po širini, a 8-10 po dužini.U snopiću se nalazi
obično do 30 vlakana.

• Prema tvrdoći vlakna postoje: tvrde, srednje, meke i ultra meke četkice.
 • Površina radnog dela četkice najčešće je ravna. Ovakva forma obezbeđuje ravnomeran pritisak
svih vlakana u snopićima na zube i gingivu.

• Vlakna četkice izrađena su od sintetičkog materijala sa fabrički zaobljenim vrhom.

• Postoje i električne četkice za zube, koje nisu ni manje ni više efikasne od onih za ručnu
upotrebu. One se preporučuju osobama koje su fizički ili mentalno hendikepirane.

• Zube treba prati posle svakog jela, a najmanje dva puta dnevno.

• Prosečno vreme koje se utroši na pranje zuba je tri do četiri minuta.

• Pasta za zube

• Pasta za zube predstavlja pomoćno sredstvo za održavanje oralne higijene.

• Njena osnovna uloga jeste da poveća efekat mehaničkog uklanjanja dentalnog plaka.

• Zubne paste su sastavljene od abrazivnih čestica, sapuna i drugih alkalija sa dodatkom

aromatičnih i antiseptičkih materija.

• Paste pene, tako da pomažu da se lakše odstranjuju delovi dentalnog plaka i ostalih mekih
naslaga sa zuba tokom četkanja.

• Od abrazivnih materija paste sadrže kalcijum-karbonat, kalcijum-fosfat, magnezijum, silikate,

aluminijum oksid i sl.

• Svaka pasta sadrži aromatične materije koje koriguju njihov ukus.

• Mogu biti dodati fluoridi, antiflogistici, adstrigensi, hlorheksidini, soda bikarbona i kalijumhlorid
koji zatvara dentinske tubule

• Zubni konac

služi za uklanjanje dentalnog plaka sa aproksimalnih površina zuba kod punog zubnog niza.

Koristi se kao navošten i nenavošten konac.

Može se koristiti namotavanjem na kažiprste obe ruke ili pomoću posebnih držača.Mogu se koristiti i
trake.

• Posebna vrsta konca za zube je Super floss.

• Od standardnog konca koji je namotan na kolutu i koji se otkida u željenoj dužini razlikuje se po
tome što je Super floss zapakovan u nitima standardizovane dužine (oko 40cm).

• Trake za uklanjanje dentalnog plaka takođe služe i za uklanjanje dentalnog plaka sa

aproksimalnih površina prednjih zuba
 • Interdentalne četkice

Primenjuju se za uklanjanje dentalnog plaka sa aproksimalnih površina zuba između kojih postoje
dijasteme.

Postoje sortirane aproksimalne četkice raznih veličina, koje su prilagođene veličini interdentalnih
prostora.

Razlikuju se po obliku, veličini, prečniku i tvrdoći.

• Izrađuju se u obliku valjka i kupe.

• Odabir interdentalne četkice zavisi od veličine interdentalnog prostora

• Interdentalni stimulatori

• Koriste se za masažu interdentalne gingive, a istovremeno i za uklanjanje dentalnog plaka sa

aproksimalnih površina zuba.

• Mogu biti gumeni, plastični, fiksirani i montirani.

• Oblika su kupe.

• Čačkalice

se preporučuju za eliminaciju dentalnog plaka sa aproksimalnih površina zuba, eliminaciju ostataka

hrane iz interdentalnih prostora prisutnih usled impakcije i za masažu interdentalne gingive

• Izrađuju se od mekog drveta, dužine od 5-7mm, poprečnog preseka ravnostranog trougla.

• Hemijska sredstva

Antiplak sredstva deluju:

• sprečavaju pripajanje bakterija na površinu zuba

• sprečavaju rast bakterija

• uklanjaju nakupljen plak

• narušavaju patogenost bakterija plaka

• Hlorheksidin

• u obliku diglukonata

• acetatnom

• hidrohloridnom
 • Hlorheksidin je najčešće u alkoholnom rasvoru od 0,1 do 0,4% u Evropi. U Americi se koristi
rastvor od 0,12% (Listerin).

• Koristi se u vidu irigacije parodontalnih džepova ili ubacivanjem u parodontalne džepove u

raznim oblicima (cevčice, trake, čipovi, gelovi)

• Ishrana

• Stanje zdravlja parodoncijuma zavisi i od ishrane.

• Ona podrazumeva hranu koja nije bogata ugljenim hidratima i koja je abrazivna.

• Sistematski pregledi

• kontroliše se stanje oralne higijene

• utvrđuje se stanje gingive

• uvodi se remotivacija i davanje dodatnih uputstava u pogledu pravilnog održavanja oralne

higijene

• Sekundarna preventiva

SEKUNDARNA PREVENTIVA

• Uklanjanje dentalnog plaka i drugih zubnih naslaga kao kauzalnih agenasa u nastajanju
inflamacije gingive

• Delovanje na znake i simptome nastale u toku patološkog procesa

• Preduzimanje mera u cilju stabilizovanja postignutih terapijskih rezultata i sprečavanje recidiva

• Uklanjanje svih faktora koji dovode do stvaranja dentalnog plaka

• Obučavanje bolesnika u održavanju oralne higijene

• Stalna kontrola bolesnika

• Tehnike pranja zuba

• Bassova tehnika pranja zuba

• Gottlieb-Orban-Kurer metoda pranja zuba

• Tercijarna preventiva

• Sprovodi se kad je parodontopatija već razvijena i podrazumeva mere kojima se želi očuvati deo
neoštećenog parodoncijuma, sprečiti napredovanje bolesti i stabilizovati remisije
 •

PROGNOZA PARODONTOPATIJE

• Pod pojmom prognoze podrazumeva se predviđanje trajanja bolesti, njenog toka i krajnjeg
ishoda, kao i sagledavanje šta se može očekivati od primenjene terapije.

• Donosi se posle postavljanja dijagnoze, a pre utvrđivanja plana terapije

Utvrđivanje prognoze parodontopatije:

• za pojedine zube

• za sve zube

Utvrđivanje prognoze za pojedine zube u osoba sa parodontopatijom:

• Količina izgubljene kosti

• Tip destrukcije kosti

• Brzina koštane razgradnje

• Oblik i dužina korena zuba

• Odnos dužine dela zuba u kosti i dela van nje

• Ugroženost susednih zuba

• Položaj i značaj zuba u zubnom nizu i funkcionalni zahtevi

• Opšte zdravlje bolesnika i starost

• Saradnja bolesnika

• Labavljenje zuba

• Stanje parodontalnih džepova

Utvrđivanje prognoze za sve zube u osoba sa parodontopatijom:

 • faktori lokalne prirode

• faktori opšte prirode

• U lokalne faktore spadaju:

1. Stanje obolelog parodoncijuma

2. Brzina razaranja parodoncijuma

3. Prisustvo anatomskih anomalija

4. Stanje okluzije

5. Funkcionalni zahtevi

6. Stanje oralne higijene

U opšte faktore spadaju:

• starost bolesnika

• zanimanje bolesnika

• sistemska oboljenja

• Antibiotska terapija

• Pronalazak i primena antibiotika u lečenju infekcija predstavlja jedan od najvećih uspeha terapije
dvadesetog veka.

• Godine 1929. Aleksandar Fleming otkrio penicilin.

• Godine 1935. otkriveni sulfonamidi.

• Godine 1939. Chain i Florey su pročistili penicilin i utvrdili njegovu delotvornost.

• Godine 1940. penicilin prvi put korišćen kao terapijski agens.

• Era antibiotske terapije

• Superbakterije

• ANTIBIOTICI

• Antibiotici (AB)

• • Više od 4.000 AB je izolovano iz mikrobnih izvora.

• Plesni iz rodova Penicillium Cephalosporium su glavni izvor beta-laktamskih antibiotika

• •Actinomycesi Streptomyces vrste izlučuju aminoglikozide, makrolide i tetracikline

• •Bacillus vrste izlučuju polipeptidne AB –polimiksine i bacitracin.

• •Više od 30.000 sintetskih/polusintetskih AB

• •U kliničkoj praksi koristi se oko 100 raznih AB.

• Antibiotici (AB)

• Približno 10% ukupne potrošnje antibiotika-bolnice, 90% antibiotika-u izvanbolničkom lečenju.

• 95% poseta lekaru završi propisivanjem leka

• U analizi 28.000 lekarskih pregleda, više od 50% bolesnika sa dijagnozom prehlade ili infekcije
gornjih disajnih puteva je dobilo antibiotik.

• U zemljama južne i istočne Evrope građani lako dolaze do antibiotika iako se u većini zemalja
antibiotik izdaje isključivo na lekarski recept.

• Podela antibiotika

• PODELA ANTIBIOTIKA – prema hemijskoj strukturi

• 1. BETA-LAKTAMSKI ANTIBIOTICI

• 2. GLIKOPEPTIDI

• 3. AMINOGLIKOZIDI

• 4. MAKROLIDI

• 5. KINOLONI

• 6. TETRACIKLINI

• 7. SULFONAMIDI

• 8. KETOLIDI

• 9. STREPTOGRAMINI

• 10. OKSAZOLIDINONI

• PODELA ANTIBIOTIKA – prema mehanizmu delovanja

• Mehanizmi delovanja antibiotika u bakterijskoj ćeliji

• Antibiotska farmakodinamika
• Odnos između koncentracije antibiotika i njegove sposobnosti da inhibira vitalne procese
mikroorganizama.

• Ova grana farmakodinamike je veza između koncentracije antiinfektivnog agensa sa njegovim

antimikrobnim dejstvom.

• Indikatori antimikrobne potentnosti:

• MIC i MBC

• Metode određivanja antimikrobnog dejstva

• Antibiotska terapija

• Veoma je štetna samostalna, kratkotrajna upotreba antibiotika, jer daje negativne efekte.

• Veliku većinu (75-90%) svakodnevnih akutnih infekcija izazivaju virusi na koje antibiotici ne
deluju, tako da svaka nestručna i nekontrolisana upotreba antibiotika ima višestruko negativne
posledice.

• Osnovni principi antibiotske terapije

• „Racionalna farmakoterapija podrazumeva pravi lek u pravoj dozi, za pravog pacijenta, tokom
potrebnog razdoblja i uz najniži trošak za pojedinca i zajednicu.“

• Osnovni principi antibiotske terapije

• Izbor antibiotika zavisi od:

• Prirode bolesti (težina i mesto infekcije)

• Kliničkog stanja bolesnika

• Uzročnika infekcije

• Empirijska antibiotska terapija

• Antibiotik za ciljanog uzročnika

• (literatura, internet, mišljenje starijih kolega, sugestija farmaceutskih predstavnika, lično

iskustvo, randomizirane kliničke studije, protokoli lečenja)

• Obično širokog spektra ili kombinacija antimikrobnih lekova

• Ukoliko je klinički odgovor dobar-ne menjati antibiotik

• Ako unutar 72 sata nema kliničkog odgovora treba razmotriti izbor antibiotika

• Dati antibiotik kroz najkraće vreme delovanja

• Revidirati trajanje antimikrobne terapije nakon 5 dana

• Ciljana antimikrobna terapija

• Identifikacija uzročnika

• Određivanje osetljivosti

• Primena LEKA IZBORA

• Principi racionalne upotrebe antibiotika

• Odlučiti da li je zaista potrebno ordinirati antibiotik ili ne

• Izolacija i identifikacija uzročnika, testovi osetljivosti

• Antimikrobni spektar-najuži koji pokriva poznatog ili verovatnog patogena ili patogene.

• MIK –Minimalna inhibicijska koncentracija(eng.MIC): najmanja koncentracija antibiotika koji

inhibira rast mikroorganizama (in vitro)

• Doza dovoljno velika da obezbedi efikasnost i svede na minimum rizi k od rezistencije, te

dovoljno mala da svede na minimum toksičnost vezanu za dozu.

• Profilaktička primena

• Preoperativna profilaksa

• Za hiruršku profilaksu, započeti davanje antibiotika za vreme indukcije u anesteziju i nastaviti još
najduže 24 sata

• Principi racionalne upotrebe antibiotika

• Cilj

• Jednostavan, najbolji izbor u liječenju uobičajenih infekcija

• Sigurno, efikasno i ekonomično korišćenje antibiotika

• Smanjiti pojavu bakterijske rezistencije

• Principi racionalne upotrebe antibiotika

• Poznavati:

• Farmakokinetiku i farmakodinamiku leka

• Interakcije (aditivno, sinergizam, antagonizam), nus efekte, toksičnost

• Cenu leka
• Bolesti bolesnika(komorbiditet, polipragmazija)

• Monoterapija ili kombinovana terapija

• Oralna ili parentralna terapija

• Zloupotreba antibiotika

• Posledica bilo kog događaja koji se može izbeći a koji uzrokuje ili vodi do neodgovarajuće
upotrebe leka ili do štete za pacijenta (medikacijska greška)

• Najčešća zloupotreba antibiotika:

• Upotreba antibiotika kao: antipiretika, analgetika i antivirotika

• U profilaksi bakterijske superinfekcije

• Subdoziranost, skraćenje dužine lečenja

• Neprepoznavanje nus pojava

• Neprepoznavanje rezistencije

• Zloupotreba antibiotika od strane:

• Lekara

• Farmaceuta

• Pacijenta

• Zloupotreba antibiotika od strane lekara

• Nema etiološke dijagnoze

• Pogrešan izbor antibiotika

• Pravi lek sa pogrešnom dozom, načinom ili dužinom uzimanja

• Interakcija sa drugim lekovima ili hranom

• Nus efekti i komplikacije lečenja

• Greške u komunikaciji lekar-pacijent

• Zloupotreba antibiotika od strane farmaceuta

• Prodaja leka bez lekarsog recepta

• Automatsko izdavanje leka

• Pogrešno izdat antibiotik

• Slaba komunikacija sa pacijentom

• Zloupotreba antibiotika od strane pacijenta

• Samoinicijativno uzimanje antibiotika

• Nepravilno uzimanje pravog leka–nepridržavanje uputstva lekara ili farmaceuta

• Nekontrolisano uzimanje više lekova

• Posledice zloupotrebe antibiotika

• Šteta za pacijenta

• (toksičnost, neadekvatno lečenje, neprepoznavanje nus efekata, subdoziranje,

neprepoznavanje superinfekcije i rezistencije); Antibiotici ne razlikuju patogene od ne patogenih
bakterija normalne flore

• Šteta za društvo

• (razvoj rezistencije, troškovi lečenja i razvoja novih antibiotika).

• Neracionalna i neopravdana upotreba antibiotika jedan je od faktora koji uzrokuje rezistenciju

na antibiotike.

• Od 2008. godine evropske zemlje organizuju nacionalne aktivnosti za obeležavanje EAAD-a bilo
na sam dan ili oko 18. 11. Evropski dan za svesnost o antibioticima (EAAD), evropska zdravstvena
inicijativa koju koordinira ECDC radi podizanja svesti o opreznom korišćenju antibiotika, pruža
podršku i platformu nacionalnim kampanjama za Svetske nedelje svesti o antibioticima.

• Uzimajte antibiotike ispravno

•
1. Antibiotike uzimajte tačno onako kako Vas je lekar savetovao.

•
2. Ne preskačite doze.

•
3. Ne delite Vaš lek sa drugima.

•
4. Antibiotik se pije onoliko dugo koliko Vam je lekar rekao. Ne prestaje se sa uzimanjem ako se
poboljšaju simptomi.
•
5. Ne čuvajte antibiotik za kasnije.

• Hvala na pažnji !

• TERAPIJA OBOLELIH OD PARODONTOPATIJE

• Osnovni cilj lečenja parodontopatije je zaustavljanje destruktivnih procesa u parodoncijumu i

vraćanje narušenog funkcionalnog i anatomskog integriteta obolelog parodoncijuma, u meri u
kojoj je moguće,a zavisno od stepena oštećenja tkiva

• U kompleksnoj terapiji parodontopatije treba primeniti moderni multidisciplinarni koncept, koji

podrazumeva uključivanje skoro svih stomatoloških disciplina

• Cilj terapije obolelih od parodontopatije

• Odstranjivanje subjektivnih simptoma

• Odstranjivanje inflamacije parodoncijuma

• Odstranjivanje parodontalnih džepova i stvaranje uslova za održavanje adekvatne oralne

higijene kao i korekcija mukogingivalnih anomalija

• Uspostavljanje okluzo-artikulacione ravnoteže

• Održavanje postignutih rezultata lečenja

• Sprečavanje recidiva bolesti

• Plan terapije parodontopatije određuje se posle postavljanja dijagnoze i utvrđivanja prognoze

oboljenja.

• Planom terapije parodontopatije utvđuje se vrsta i dinamika izvođenja terapijskih zahvata u

lečenju obolelih.

• Pre nego što se započne sa kompleksnom terapijom parodontopatije, potrebno je sanirati

urgentna stanja, kao i grube poremećaje okluzije i artikulacije

• Planom terapije parodontopatije utvrđuje se vrsta i dinamika izvođenja terapiskih zahvata u

lečenju obolelih od parodontopatije.

• Planom terapije parodontopatije određuje se:

• - šta treba preduzeti u cilju suzbijanja akutnih komplikacija bolesti

• - da li treba ordinirati određene grupe antibiotika ili hemioterapeutika

• - koje zube treba ekstrahovati pre početka terapije

• - koje terapijske zahvate treba primeniti u cilju smirivanja simptoma inflamacije u
parodoncijumu

• - koje terapijske zahvate treba primeniti u lečenju parodontalnih džepova

• - koje vrste mukogingivalnih hirurških zahvata treba koristiti za korekciju urođenih ili stečenih
mukogingivalnih anomalija

• - koje terapijske zahvate treba primeniti u cilju uspostavljanja dobre okluzije

• - koje zube treba brusiti da bi se eliminisao rani kontakt

• - koje vrste protetskih radova su neophodne da bi se nadoknadili izgubljeni zubi

• - koje zube koristiti kao zube nosače ili retencione zube

• - koje vrste šina ili udlaga treba primeniti

• - koje zube u ekstremnoj okluzalnoj poziciji treba ekstrahovati da bi se uspostavili povoljni

okluzalni odnosi

• - kada i kako sprovesti kontrolne preglede bolesnika

• Prema planu terapije parodontopatije, terapija se sprovodi u četiri faze:

• 1. kauzalna faza terapije

• 2. hirurška faza terapije

• 3. faza uspostavljanja povoljnih okluzalnih odnosa

• 4. faza održavanja postignutih terapijskih rezultata, ranog otkrivanja i terapije recidiva bolesti

• Kod bolesnika sa ispoljenim komplikacijama parodontopatije i izraženim akutnim simptomima

(bol), pre kauzalne faze primenjuje se preliminarna faza terapije parodontopatije

• Preliminarne mere se koriste u sanaciji:

• - prisutnih komplikacija parodontopatije koje su praćene bolom ( akutnih parodontalnih apscesa,

retrogradnog pulpitisa, flegmone poda usne duplje, maksilarnog sinuzitisa i ulceronekroznih
procesa)

• - loše prognoze pojedinih zuba (ekstrakcija)

• - kod juvenilne parodontopatije, u preliminarnoj fazi se ordiniraju antibiotici iz grupe tetraciklina

(dve nedelje)

• - kod refraktorne , kao i brzonapredujuće parodontopatije (antibiotici)

• - kod pacijenata rizika

• Često je u ovoj fazi potrebno ukloniti grube poremećaje okluzije i artikulacije

• KAUZALNA TERAPIJA

• HIRURŠKO LEČENJE OBOLELIH OD PARODONTOPATIJE

• USPOSTAVLJANJE DOBRIH OKLUZALNIH ODNOSA

• ODRŽAVANJE POSTIGNUTIH REZULTATA LEČENJA