Svi smo mi zatočenici prokletih avlija

Carigradski zatvor ili Prokleta avlija, predstavlja mesto na kojem

se nalaze raznorazni ljudi različitih kultura i jezika, namenjeno
prestupnicima, prevarantima, lopovima, kriminalcima i ljudima sličnih
njima, ali pored njih, u njoj se nalazimo svi mi, ne tačno u Carigradskoj
koja je samo manji oblik jedne mnogo veće i obilnije, već u našem
svetu, u jednoj svetskoj prokletoj avliji.
Na pitanja kako izgleda svetska prokleta avlija, ko se sve nalazi u
njoj i ko je kontroliše možemo dobiti odgovore u Andrićevom romanu.
Nema nekih velikih i primetnih razlika. Naša avlija nije ograničena
zidovima, ali kao da jeste, i mi danas samo vidimo nebo kao jedini način
da se dođe do slobode i sigurnosti, drugog načina skoro da nema. Ljudi
u njoj su različitih kultura, religija i jezika, ali je svima ista sudbina. I
Andrićevi likovi su imali puno muka i poteškoća, pa tako i mi danas, u
našoj prokletoj avliji. Mnogo nedužnih ljudi je zatvoreno, a prestupnici
lutaju po nečemu što oni zovu sloboda. Kako ne postoji sloboda, tako i
ne postoji istina. Današnji svet funkioniše na principu ko bolje laže, a
oni koji nisu ili se trude da ne budu pokvareni i zlonamerni, uvek izvuku
deblji kraj. Ljudi koji kontrolišu prokletu avliju kontrolišu ujedno i naše
živote, svakog trenutka mogu da dođu i da nam oduzmu sve što imamo,
jedino znanje neće moći nikad. Konstantno su pod strahom, zato i
zatvaraju nedužne ljude, samo ih oni mogu skinuti sa vlasti. Svi oni se
trude da ostanu što duže na vlasti i da grade svoj život preko tuđih leđa.
Prokleta avlija nije samo Carigradski zatvor, proklete avlije su
svuda oko nas. To je naš svet, naša zemlja, grad, naši životi, naši snovi i
nadanja.