Dušan Cvetić OSKAR (OFF)

Polako! Polako, ljudi!... Spustite ga... Napravite

malo mesta da diše...
Priča o Džipsiju (Vrata se otvaraju i u svlačionicu upada Johan
praćen svojim trenerom. Oskar, dok Johan veselo
Trolmanu skakuće po prostoriji, pokušava da zatvori
vrata...)

drama
OSKAR
(govori ka napolju...)
Samo malo! Da se presvuče!
Bavarski zakon o suzbijanju Cigana, putnika
(Uspeva da ih zatvori i da se leđima nasloni na
i neradnika, 16. juli 1926.
njih.)
§ 1. Cigani i drugi koji skitaju kao Cigani - tzv.
Čoveče! Poludeli su...
putnici - smiju se kretati sa svojim kolima samo
ako imaju dozvolu nadležnog policijskog organa.
JOHAN
Takva dozvola se smije izdati samo na rok od po
Ako su! I treba da polude!... Jesi' video kakav
jedne godine i može se bilo kad oduzeti. (...)
sam bio, a!? Dva direkta, levi, desni...
§ 2. Cigani i putnici ne smiju se kretati s djecom
(Zamahuje kroz vazduh, pokazuje i prilazi polako
školskog uzrasta. Policijski organ može načiniti
vreći...)
izuzetak ako su obezbijeđeni dovoljni aranžmani
A onda kroše, vezano...
za školovanje djece. (...)
(Udara u vreću)
§ 9. Cigani i putnici iznad šesnaest godina
Samo sam obletao oko njega.
starosti, koji ne mogu dokazati da imaju trajno
nameštenje, mogu, radi održavanja javnog reda,
OSKAR
od strane policijskih organa biti upućeni u
(zamišljeno).
popravni zatvor u trajanju do dvije godine.
Da...

LIKOVI:
JOHAN
• Johan "Džipsi" Trolman, šampion u srednjoj
(okreće se prema njemu još uvek cupkajući...)
kategoriji
Šta ti je, matori!? Uspeli smo, čoveče! Uspeli! Ja
• Oskar, trener
sam šampion!
• Elza, Johanova devojka
• Reinhard Tristan, GEHEIME STAATSPOLIZEI
OSKAR
• Novinar Berthold
Bio je i Zeling[1].

SLIKA 1 - Veče šampiona (1933, leto)

JOHAN
Svlačionica. Duž zida red drvenih, lepo
Ja nisam Jevrejin...
oblikovanih "kaseta" sa klupama. Ima ih četiri
pet. Ispred svake, drveno postolje da se ne bi
OSKAR
stajalo na podu. Ispod sedišta prostor za cipele.
Ne... Ti si "Džipsi" Trolman!
Sve su prazne osim jedne gde stoji okačeno
Johanovo letnje odelo, sako, pantalone, košulja.
JOHAN
Tu je i zidna kaseta za prvu pomoć. Levo, prema
Ja sam Nemac!
vratima koja vode u kupatilo, maserski sto.
Metalne je konstrukcije, lepo tapaciran crnom
OSKAR
kožom odozgo. Iz kupatila se čuje kapanje vode.
Da, pravi arijevac.
Desno su vrata koja vode napolje u hodnik, pa u
salu. Okačena o plafon, visi i vreća za trening.
JOHAN
Stara, kožna, već oguljena od silnih udaraca.
(besno)
Negde iz daljine dopire žamor. Buka se čas
S tim njihovim arijevcem ja sam noćas obrisao
pojačava, čas utišava. Zatim zvižduci,
pod !
negodovanje. A onda aplauz, skandiranje
(Udari u vreću)
"šampion, šampion". Galama gomile se približava
Razbio sam ga! Deklasirao... Sudija ga je
vratima. čuje se glas trenera...
spasavao tri puta!
(Ponovo serija udaraca) Titula je moja!
Svaki put kad je trebao da padne, on je uletao!
OSKAR
OSKAR (iznerviran).
Bilo bi bolje da si izgubio. Okači je mačku o rep! O Bože, kakav si ti
tvrdoglavi magarac! Mnogo ti vredi ta lenta sa
JOHAN polomljenom kičmom...
(Okrene se prema njemu)
Šta je tebi?! Na čijoj si ti strani?! JOHAN
A ko će to da mi polomi kičmu?
OSKAR
Na čijoj bi strani pa bio. OSKAR
Polomiće ti je, a da nećeš ni znati. Ako ne danas
JOHAN ili sutra, onda za mesec, dva, godinu...
I? Publika me je donela na ramenima...
JOHAN
OSKAR Ko, ko? 'Ajde reci, ko?
(odmahne rukom)
Pusti ti publiku. Osvrni se i pogledaj gde živiš. OSKAR
Šta misliš, da su sudije bez veze proglasile meč Šta ja znam. Neko... Mirno, hladne glave. Po
nerešenim? službenoj dužnosti.

JOHAN JOHAN
A, ne! Nije tako! E to bih voleo da vidim!
(Pruža mu ruke sa rukavicama.)
Daj, pomozi mi da skinem... OSKAR
(Oskar prilazi i počinje da mu dreši rukavice.) Bolje da ne vidiš.
Videli su svi u sali šta se dešava. Videli su kako (Otvaraju se vrata od svlačionice i unutra ulazi
je, onaj njihov Adolf[2], popasao patos. Nisu novinar sa fotoaparatom, nakrivljenim šeširom i
ludi. Demolirali bi dvoranu da su se ovi usudili da karticom zadenutom u traku na obodu.)
me pokradu...
NOVINAR BERTHOLD
OSKAR Kako je teško doći do vas, gospodine Trolman...
Ljudi imaju kratko pamćenje Johane. Danas te
nose na ramenima, sutra te guraju u blato. OSKAR
(besno kreće prema njemu)
JOHAN Hej! Kuda!?
Šta hoćeš da kažeš?
NOVINAR BERTHOLD
OSKAR (povlači se unazad).
Ti što su te nosili na ramenima će sutra da sležu Ma samo jedan snimak! Za sutrašnje izdanje!
tim istim ramenima kad budu čitali u novinama
da su te našli u nekoj uličici razbijene glave. Ako OSKAR
pola njih i ume da čita. Eto to hoću da kažem. Kakvo izdanje, kakve budalaštine! Izlazi napolje!

JOHAN JOHAN
Čoveče, bilo je očigledno da sam bolji! Oskare, pusti čoveka! Može valjda da me slika za
novine... Novi šampion u srednjoj...
OSKAR
Ja sam te naučio neke stvari... NOVINAR BERTHOLD
Samo jedan snimak! Časnu reč!
JOHAN
(prekine ga). JOHAN
Jesi! I ja se držim toga! Govorio si: "Pobedi ali ne (brecne se na Oskara.)
ponizi"! Ja sam časno i pošteno dobio ovu borbu. Hoću jednu fotografiju za sebe!
 Šta da razgovaraš?
OSKAR
Radite šta hoćete! JOHAN
Tražiću njegov pristanak da se udaš za mene...
(Izađe žurno iz svlačionice zalupivši vrata.)
ELZA
NOVINAR BERTHOLD Ti stvarno hoćeš sve da upropastiš!
Izgleda da vaš trener nije zadovoljan.
JOHAN
JOHAN Sad sam šampion... Upisaću školu za trenere.
Plaši se. Stalno mu se po glavi motaju neke crne Pričao sam sa Oskarom. On će mi pomoći.
misli . Znate, ja sam sve o ovoj veštini naučio od Školovanje je dve godine. Posle bih trenirao
njega. On mi je kao drugi otac, i zato neki put mlađe uzraste. A onda...
preteruje. Stalno čita novine, sluša razne
gluposti... Misli da je politika u svemu, pa i u ELZA
sportu. (stavi mu ruku na usne.)
Prvo se istuširaj... Posle ćemo da pričamo.
NOVINAR BERTHOLD
Daćete mi i jednu kratku izjavu. Može? JOHAN
(zaiskre mu oči)
JOHAN Stvarno?
Hoću. Šta da vam kažem?
ELZA
NOVINAR BERTHOLD Stvarno... Ima li neka čaša ovde?
Vaš protivnik, gospodin Witt...
ELZA JOHAN
Šta je vama svima danas?! Oskar se šetka tu (pruža joj ruke u rukavicama)
ispred kao lav. Ispušta dim kao lokomotiva! Tebe Pomozi mi. Skini mi ovo...
zatičem iznerviranog sa ovim dosadnim
novinarom... I onda sam ja još kriva za sve. (Elza spusti flašu na pod, a onda mu brzo i
spretno skine rukavice. On počne da odmotava
JOHAN bandaže, ode do torbe, uzme peškir i sapun i
Odgovori mi! krene u kupatilo)

ELZA Pogledaj tu u ormarić... Mislim da ima tri, četiri

Jeste! Jesam tvoja devojka! Da li si sada čaše. Sipaj nam...
zadovoljan?
(Elza podigne flašu i priđe ormariću za prvu
(Johan je gleda i ćuti. Ona posle pauze pomoć. Izvuče dve čaše i stavi ih na sto za
nastavlja). masažu. Sipa piće. U tom trenutku se otvaraju
vrata i ulazi Oskar...)
Šta sam trebala da kažem pred ovim
piskaralom?! Da li želiš da me otac opet kazni i OSKAR
da se ne vidimo dve - tri nedelje? Samo ti kaži! Gde je?

JOHAN ELZA
(priđe i zagrli je). U kupatilu... Tušira se.
Ne želim... Hoću da si stalno tu... uz mene...
OSKAR
(poljubi je...) Traže ga!

Doći ću da razgovaram sa tvojim ocem... ELZA

Ko ga traži?
ELZA
(trgne se...) (Na vratima se pojavljuje čovek u crnoj
uniformi...)
REINHARD TRISTAN
Ja ga tražim, frojlajn... Reinhard, Geheime
Staatspolizei... A vi ste Elza, zar ne?
ELZA
(zbunjeno)
Otkud znate?
REINHARD TRISTAN
Mlade gospođice kao vi ne bi trebale da se
šetkaju okolo u ove kasne sate. Pogotovu ne u
lošem društvu.
ELZA
Šta vam to znači, u lošem društvu?
REINHARD TRISTAN
Vaše isprave, frojlajn!... Šta znači?
(osmehne se cinično. Ona izvadi svoje isprave i
pruži mu ih...)
Pitam se šta bi vaš otac rekao, kao istaknuti član
partije i SA[3], da mora da dođe večeras u
stanicu po vas... da vas vodi kući.
ELZA
Gospodine...
REINHARD TRISTAN
(gleda njena dokumenta.)
Reinhard...
ELZA
Gospodine Reinhard, ja vas molim...
REINHARD TRISTAN
(podigne ruku, ona zaćuti...)
Ja vas ne razumem... Zar pored toliko lepih
nemačkih mladića, vi se zabavljate sa ovim
Ciganinom. Šta je to tako posebno na njemu?
(ponovo podigne ruku. I dalje tišina, bez
odgovora. Čuje se samo šum vode iz kupatila...)
Vi ne poštujete zakon, gospođice. A to nije
dobro. Mi se ne možemo mešati sa poludivljim
varvarima i skitnicama koje imaju nešto snage u
pesnicama. Snaga je prolazna. Duh je večan.
Čist, neoskrnavljeni duh jednog Goethea,
Wagnera... Veličanstveno stvaralaštvo koje je
uzdiglo našu naciju. Zar nema dovoljno lepih
nemačkih mladića za vas...
ELZA
Ali i on je Nemac...
REINHARD TRISTAN
Gospođice, ako tako nastavite zaista ću morati
da vas privedem. Ako otac ne bude mogao da
vas obuzda, moraćemo mi. Možda ne bi bilo
zgoreg da provedete neko vreme u popravnom
domu... Rekao sam vam, zgodnih, lepih
nemačkih muževa, čistih, rasnih...
ELZA
Kao vi?...
REINHARD TRISTAN
(osmeh mu pređe preko lica.)
Recimo... Izađite i sačekajte me...
ELZA
Moje isprave...
REINHARD TRISTAN
Dobićete... Izađite i sačekajte.
(Elza lagano izađe is svlačionice. Dok je trajao
njen razgovor sa Reinhardom, Oskar je prišao
maserskom stolu i iskapio obe čaše pića, jednu
za drugom. Reinhard se okreće njemu...)
Je li prijalo?
(Oskar štucne... Reinhard ponovo razvuče lice u
ciničan osmeh...)
Polako da se ne zagrcnete. Sipajte vi još.
Slobodno.
(Oskar drhtavim rukama sipa u jednu čašu.
Reinhard nastavlja...)
Obe. Napunite obe. Do vrha... Taako! Čemu
štedeti?... To je dobro za cirkulaciju.
(Oskar ispija i kad završi ponovo štucne...)
Bravo! Nazdravlje! To štucate od stida, ne od
ljutine. Navikli ste vi na ljuto. Nije mi jasno
samo, kako da takav jedan čovek koji je krvario
za Vaterland u onom prvom ratu, može da
dresira ovog Zigeunera. Recite mi! Ćutite... Šta
je to tako zanimljivo na toj životinji?
OSKAR
(briše usta rukavom.)
Dobar je borac...
REINHARD TRISTAN
Znači, ne treba ga ubiti odmah. U nekoj uličici.
Može da posluži, ako naša otadžbina bude morala
ponovo da se brani...
OSKAR
Od koga da se brani? Ko nas to napada? Mir je...
REINHARD TRISTAN
To vam se samo čini. Mir je varljiva kategorija.
Napadaju nas. Iznutra. Rat je iznutra. Spolja,
neprijatelj čeka da domaća trulež uradi svoje, a
onda će on navaliti. Ali se ovaj put vara. Mi
znamo šta je bolesno u našoj državi i hirurški rez
će biti učinjen na vreme. To je kao kad pobijete
pse lutalice. Uklonite ih s ulica jednom za sva
vremena. Nešto sterilišete, nešto strada u lovu,
ostalo zatvorite u kalfileriju i kuvate od njih
sapun. Pseća koža je dobra za obuću. Zašto da
ne.
OSKAR
(razvuče lice u pijanu grimasu kaja treba da
bude osmeh)
A šta ćete od Jevreja da pravite? Sapun ili cipele?
A od Cigana, recimo takve crne kapute! Ha, ha,
ha...
REINHARD TRISTAN
Rakija čini svoje, je l' da? Idite kući i istreznite
se. Sutra ćete se javiti u dom naše omladine.
Dobićete desetak momčića. I imate sve vreme na
svetu da od njih napravite prave šampione. A
ovo...
(pokaže rukom put kupatila...)
Ovo ćemo zaboraviti. Ili možda želite...
OSKAR
(pogleda ga otsutno.)
Ne, ne želim.
REINHARD TRISTAN
(odmahne glavom pokazujući put vrata)
Gubite se!
(Ćutke, bez reči protesta, Oskar otetura do vrata
i izgubi se napolju. Reinhard stoji mirno, razgleda
prostoriju. Zvuk vode se utiša. Čuje se samo
kapanje i šmrkanje. Reinhard se okrene put
kupatila. Na vratima se zajedno sa parom
pojavljuje Johan u belom bade mantilu s
peškirom prebačenim preko glave koju je
spustio, i snažno trlja kosu...)
JOHAN
(bobonja ispod peškira dok trlja glavu ne videći
Reinharda.)
Elza, natoči jednu i za Oskara... Valjda se matori
ludak smirio. Prijaće mu jedna... Elza!
(podiže peškir s glave i iznenađeno gleda u
Reinharda...)
Ko ste vi? Gde je Elza?
REINHARD TRISTAN
Na osnovu zakona o suzbijanju Cigana, putnika i
neradnika bavarske republike od 16 jula. 1926
godine, po paragrafu jedan, dva i devet... Vaše
isprave, molim!
MRAK
SLIKA 2 - Titula nije tvoja (1933, nekoliko
meseci kasnije)
Sve je isto kao i u predhodnoj slici. Samo nema
odela na čiviluku "kasete". I tišina je. Grozna
tišina... Otvaraju se vrata i u svalačionicu ulazi
novinar. Ne nosi fotoaparat. Samo nešto pažljivo
savijenih novina. Nervozno lupka njima po
svojim urednim, lepo ispeglanim pantalonama.
Sako drži prebačen preko ruke. Šešir je zabačen
visoko na teme. Prilazi ormariću sa prvom
pomoći. Otvori ga, razgleda, gurne ruku unutra,
a zatim povuče nazad. Okrene se i ode do vrata
od kupatila. Nagne se, baci pogled unutra. Onda
se vrati nazad do sredine svlačionice. Vrata se
otvaraju i ulazi Oskar.
OSKAR
(spazi ga s vrata.)
Šta ćete vi ovde?! Došli ste da likujete!
NOVINAR BERTHOLD
Pustite te gluposti... I vi ste ga izdali. Više mu
niste trener.
OSKAR
Šta vi znate o tome, vi, vi...
NOVINAR BERTHOLD
Kažite slobodno: Gnjido, je l' da?! Ja sam gnjida.
Uš! Vaška!... A šta ste vi?
OSKAR
Ja nikad ne bih napisao nešto onako ogavno za
bilo koga! I još to i objavio, i hvalio se tim! I vi
ste neki novinar!
(Žustro mu priđe i gotovo otme novine iz ruke.
Otvori ih.)
Gde je?! A, da! Šta kažete, "boksovao je
neispravno i teatralno". Jedino što je sigurno u
toj ružnoj večeri koja nije zaista donela novog
šampiona našoj otadžbini je njegova ciganska
nepredvidivost...
(lupi šakom po novinama...)
Ciganska nepredvidivost! A šta biste vi hteli? Da
protivniku pošalje taksirano pismo i da mu javi:
E sad ću da te lemam pravo u zube! Šta vi
hoćete?!
NOVINAR BERTHOLD
Vas sam izostavio...
OSKAR
(pravi se da je prečuo.)
Kamo lepe sreće da ste napisali nešto u njegovu
odbranu, a ne da još citirate njegovu izjavu i da
je nazovete varvarskim napadom na rasnu
čistotu! I ona karikatura poludelog crnog bika
ispod njegove fotografije! Zašto!?
NOVINAR BERTHOLD
Kažem, vas nisam spomenuo nijednom reči...
OSKAR
(ublaži ton...)
Zar nema ništa ljudskog u vama?
NOVINAR BERTHOLD
Ne morališite! I vas je prepalo isto zlo. Zajedno
smo crtali đavola sve ove godine, a sad ne
znamo šta ćemo s njim! Nahranili smo ga našom
zlobom, odgajili na našem besu i zavisti,
porastao je, postao moćan i jak. Niko od nas ga
više ne može kontrolisati. Otrgao se i podivljao, a
mi sad saginjemo glave i tiho šapućemo kako
nam je žao. Nismo mislili... E pa da vam kažem, i
nismo. Sad je gotovo. Od zlog učenika postao je
gori gospodar! Sad on nama naređuje. A mi
ćutimo i izvršavamo svaku zapovest. Inače, ode
glava.
(Zavuče ruku u džep i izvadi paklo cigareta,
stavlja jednu u usta i nudi Oskara.)
Hoćete jednu?...
(Oskar uzima ćutke, drhtavim rukama. Novinar
pali šibicom i sebi i njemu. Odbijaju po dim
obojica, istovremeno. Novinar pljucne i
nastavlja.)
Ja ne verujem u zagrobni život. Ni drugi ne
veruju. Ni u Boga. I đavo to zna. Zato će mnoge
od nas povesti sa sobom. Umiraćemo u ime
interesa koji nije ni vaš ni moj. Ali će nam ON
objasniti da to jeste naš interes. I mi ćemo slepo
poći za njim. Za sada samo gegucamo, onda
ćemo početi da hodamo sigurnije, brže, najzad
da trčimo. E onda će to postati juriš uz
gromoglasno URAA! Krenućemo da iskalimo sav
bes i mržnju nagomilane nemoći, a on će sedeti
sa strane u svojoj loži i gledati kako nam lete
glave, padaju, gledaće bitku... Prokletu bitku
između naroda... Njemu nije važno da li ćemo
pobediti ili ne. Da li ćemo osvojiti i uspeti ili
propasti po ko zna koji put. Bitno je da se umire.
Što više... On je zavrteo svoj rulet. Kuglica
skakuće i udara o ivice...
OSKAR
(nervozno gleda okolo).
Prijao bi mi sad jedan gutljaj.
NOVINAR BERTHOLD
(gleda ga).
Imate li čaše?
OSKAR
Imam. Tu su...
(Nespretno otetura do ormarića sa prvom pomoći
i grozničavo izvuče dve čaše.)
Evo!
NOVINAR BERTHOLD
(zavuče ruku u džep pantalona i izvuče pljosku.)
Ja imam sredstvo za zaborav. Kad mi nestane
hrabrosti... kad se pogledam u ogledalo i zgadim
nad samim sobom, uzmem lek. Dobar je to lek.
(Pruža mu pljosku...)
Sipajte nam. Možda ćemo uspeti sve da
zaboravimo.
OSKAR
(uzima i grozničavo sipa.)
Ja bih voleo da prespavam. Sve da prespavam...
(uhvati jednu i iskapi je do dna, zatim ponovo
sipa... Novinar ga uhvati za ruku pre nego je
čašu prineo ustima...)
NOVINAR BERTHOLD
Stanite. Da nazdravimo.
OSKAR
Čemu?
NOVINAR BERTHOLD
Zaboravu! A posle ćemo otići negde i napiti se
kao ljudi...
NOVINAR BERTHOLD
OSKAR (spušta fotoaparat na maserski sto i vadi
Kao svinje... beležnicu.)
Dakle... Kako ocenjujete svog večerašnjeg
NOVINAR BERTHOLD protivnika? Mislim, njegov stil...
(osmehne se, gorko...)
Da, kao svinje. JOHAN
(podiže čašu...) Nije dovoljno biti plav pa dobiti borbu...
Za zaborav, za svinje, za očekivani delirijum Priznajem, srčan momak, ali sam ja bio bolji.
tremens! Više sam želeo ovu titulu. Prosto sam leteo oko
(Obojica ispijaju čaše. U tom trenutku dok njega i ubadao ga kao osica. Od moje taktike
iskapljuju na vratima se pojavljuje Johan. Drži večeras nije bilo odbrane. Mislim da sam
torbu sa opremom u ruci. U odelu je. Gleda ih...) zasluženo osvojio titulu. On ima još mnogo da
uči... Jeste li zapisali?
JOHAN
Popijte jednu i za moju dušu. Samo odaspite NOVINAR BERTHOLD
malo. Nek' kane na pod. (osmehne se preko volje).
(Obojica zastanu kao skamenjeni... On lagano Da... A sad fotografija.
spusti torbu na pod. Nastavlja...)
Baka, očeva majka mi je pričala. Dok smo još bili JOHAN
lutalice, slobodni... Kad neko umre, popiju mu za Hoćete da mi pomognete da stavim rukavice?
dušu i tek malo proliju iz čaše. Da i zemlja koja
je primila grešnika... Odaspite malo... (Novinar nemo klimne glavom, odloži beležnicu i
priđe da mu pomogne da ponovo stavi rukavice.
NOVINAR BERTHOLD Johan skine bademantil i ostane samo u šorcu.
(nakrene čašu i prolije par kapi...) Zauzme pozu.)
Je li ovako?
NOVINAR BERTHOLD
JOHAN Mislim da je bolje da stanete ovde kod zida. Zbog
Da, baš tako. pozadine...
(Obojica ispiju do kraja. Johan nastavlja...)
I kako vam se činim kao mrtvac gospodo? JOHAN
Obukao sam večeras svoje najbolje odelo za Dobro. Kako vi kažete... Je li u ovako u redu?
sahranu.
NOVINAR BERTHOLD
NOVINAR BERTHOLD (s aparatom u rukama.)
Došao sam da vam kaže, a izgleda da već to Da... Dobro je... Samo malo u stranu, nogu
znate... Bokserska federacije je odlučila da vam napred... tako. Da se vidi lenta... Odlično!
oduzme titulu u srednjoj kategoriji.
JOHAN
JOHAN Donećete mi jednu?...
Obavešten sam.
NOVINAR BERTHOLD
NOVINAR BERTHOLD Svakako. Hvala vam na vašem vremenu,
(klimne glavom. Izvuče koverat iz sakoa...) gospodine Trolman.
Doneo sam vam fotografiju...
(Pruža mu. Johan ne uzima. On lagano spusti na (Johan klimne glavom i zbunjeno ga gleda.
maserski sto. Klimne još jednom glavom i krene Novinar krene ka vratima, zastane.)
napolje. Otvori vrata, zastane...)
Žao mi je... Zbogom!
(izađe.) JOHAN
Šta da radim?!
JOHAN
Da?... NOVINAR BERTHOLD
Mislio sam...
NOVINAR BERTHOLD
JOHAN Izvinite, molim vas.
To arogantno nacionalsocijalističko kopile je
mislilo da ću napuniti gaće pred njim! Mahao je ELZA
kao pobesnela zver. Trebalo je ubiti smrdljivog U redu je, gospodine?...
Ciganina na ringu! Je l' da! Dokazati rasnu
superiornost! Skoro sam kijavicu dobio od NOVINAR BERTHOLD
promaje koju je pravio! Ali je njegove partijske (dotakne obod šešira rukom.)
drugove boleo svaki udarac koji je on dobio po Berthold...
labrnji. Tukao sam ga kao besnog psa! I šta? Kad
sve to nije pomoglo, onda su se snebivali pola JOHAN
sata da proglase moju pobedu. Biće nerešeno! Pa Gospodin je novinar iz "Boks - sporta".
nisu ljudi u publici bili slepi. Tek kad su videli da
će im sve biti porazbijano, i njihove gadne naci NOVINAR BERTHOLD
njuške i inventar, promenili su odluku! Kakvi A vi ste?
promenili! Odustali! I ja sad treba da ublažim
svoju izjavu! Ja sam "Džipsi" Trolman, ELZA
gospodine! Upamtite! "Džipsi" Trolman! (pruža mu ruku.)
Elza...
NOVINAR BERTHOLD
(bled, uplašen). JOHAN
Nisam hteo da vas uvredim... Moja...

JOHAN ELZA
Vi ste prvi koji to kaže... da nije hteo da me (brže - bolje)
uvredi. Svi ostali to stalno pokušavaju. Zar samo ... prijateljica. Prijateljica gospodina Trolmana.
zbog moje boje kože? Zar zato što sam rođen
slobodan pod vedrim nebom?! Zar samo zato što NOVINAR BERTHOLD
su moji preci i roditelji više voleli divlju slobodu i Drago mi je.
siromaštvo od bednog ropstva na nekoj njivi?!
Zar zato?! Zar zato što nikad niko nije mogao da ELZA
nam kaže kuda da idemo i kada da idemo, jer Hoćete da popijete jedno piće sa nama?
smo to sami uvek birali?! Zar zato?! Mene je
majka prvi put na potoku okupala, a otac NOVINAR BERTHOLD
podigao prema zvezdama. Onako golog i Hvala vam, ali žurim! Moram da predam za
uplakanog! I taj nebeski plašt mi je bio prvo sutrašnji broj... Hvala vam još jednom. Zbogom!
odelo! Bog me ogrnuo tamnim nebom i
zvezdama! Zato mi je koža tamna kao nebo u (Žurno izlazi.)
letnjoj noći, a oči sjajne žeravice, kao zvezde,
gospodine! Zato! JOHAN
Ja sam mislio da si ti moja devojka.
NOVINAR BERTHOLD
(oborene glave). ELZA
Moram da idem... Doneću vam fotografiju, Imaš li neku čašu ovde?
gospodine Trolman...
JOHAN
(Kreće nesigurnim korakom ka vratima dok ga Elza!
Johan prati pogledom. Otvara ih i gotovo se
sudari sa devojkom u lepoj letnjoj haljinici. Nosi ELZA
bocu u ruci. Skoro je ispusti...) Hoću da nazdravimo... Što me gledaš tako?

ELZA JOHAN
(prislanja ruku na grudi sa olakšanjem.) Hoćeš li da mi odgovoriš šta te pitam?
Kako ste me prepali!
ELZA
Šta da ti odgovorim? ELZA
(stavi mu ruku na usne.)
JOHAN Prvo se istuširaj... Posle ćemo da pričamo.
Da li si ti moja devojka?
JOHAN
ELZA (zaiskre mu oči)
Jesam... Normalno da jesam. Stvarno?

JOHAN ELZA
Zašto si mu onda rekla da si moja prijateljica? Stvarno... Ima li neka čaša ovde?

ELZA
Šta je vama svima danas?! Oskar se šetka tu
ispred kao lav. Ispušta dim kao lokomotiva! Tebe
zatičem iznerviranog sa ovim dosadnim
novinarom... I onda sam ja još kriva za sve.
JOHAN
Odgovori mi!
JOHAN
(pruža joj ruke u rukavicama)
Pomozi mi. Skini mi ovo...
(Elza spusti flašu na pod, a onda mu brzo i
spretno skine rukavice. On počne da odmotava
bandaže, ode do torbe, uzme peškir i sapun i
krene u kupatilo)

ELZA JOHAN
Jeste! Jesam tvoja devojka! Da li si sada Da?...
zadovoljan?
NOVINAR BERTHOLD
(Johan je gleda i ćuti. Ona posle pauze (spušta fotoaparat na maserski sto i vadi
nastavlja). beležnicu.)
Dakle... Kako ocenjujete svog večerašnjeg
Šta sam trebala da kažem pred ovim protivnika? Mislim, njegov stil...
piskaralom?! Da li želiš da me otac opet kazni i
da se ne vidimo dve - tri nedelje? Samo ti kaži! JOHAN
Nije dovoljno biti plav pa dobiti borbu...
JOHAN Priznajem, srčan momak, ali sam ja bio bolji.
(priđe i zagrli je). Više sam želeo ovu titulu. Prosto sam leteo oko
Ne želim... Hoću da si stalno tu... uz mene... njega i ubadao ga kao osica. Od moje taktike
večeras nije bilo odbrane. Mislim da sam
(poljubi je...) zasluženo osvojio titulu. On ima još mnogo da
uči... Jeste li zapisali?
Doći ću da razgovaram sa tvojim ocem...
NOVINAR BERTHOLD
ELZA (osmehne se preko volje).
(trgne se...) Da... A sad fotografija.
Šta da razgovaraš?
JOHAN
JOHAN Hoćete da mi pomognete da stavim rukavice?
Tražiću njegov pristanak da se udaš za mene...
(Novinar nemo klimne glavom, odloži beležnicu i
ELZA priđe da mu pomogne da ponovo stavi rukavice.
Ti stvarno hoćeš sve da upropastiš! Johan skine bademantil i ostane samo u šorcu.
Zauzme pozu.)
JOHAN
Sad sam šampion... Upisaću školu za trenere. NOVINAR BERTHOLD
Pričao sam sa Oskarom. On će mi pomoći. Mislim da je bolje da stanete ovde kod zida. Zbog
Školovanje je dve godine. Posle bih trenirao pozadine...
mlađe uzraste. A onda...
JOHAN nam kaže kuda da idemo i kada da idemo, jer
Dobro. Kako vi kažete... Je li u ovako u redu? smo to sami uvek birali?! Zar zato?! Mene je
majka prvi put na potoku okupala, a otac
NOVINAR BERTHOLD podigao prema zvezdama. Onako golog i
(s aparatom u rukama.) uplakanog! I taj nebeski plašt mi je bio prvo
Da... Dobro je... Samo malo u stranu, nogu odelo! Bog me ogrnuo tamnim nebom i
napred... tako. Da se vidi lenta... Odlično! zvezdama! Zato mi je koža tamna kao nebo u
letnjoj noći, a oči sjajne žeravice, kao zvezde,
JOHAN gospodine! Zato!
Donećete mi jednu?...
NOVINAR BERTHOLD
NOVINAR BERTHOLD (oborene glave).
Svakako. Hvala vam na vašem vremenu, Moram da idem... Doneću vam fotografiju,
gospodine Trolman. gospodine Trolman...

(Johan klimne glavom i zbunjeno ga gleda. (Kreće nesigurnim korakom ka vratima dok ga
Novinar krene ka vratima, zastane.) Johan prati pogledom. Otvara ih i gotovo se
sudari sa devojkom u lepoj letnjoj haljinici. Nosi
bocu u ruci. Skoro je ispusti...)
JOHAN
Šta da radim?! ELZA
(prislanja ruku na grudi sa olakšanjem.)
NOVINAR BERTHOLD Kako ste me prepali!
Mislio sam...
NOVINAR BERTHOLD
JOHAN Izvinite, molim vas.
To arogantno nacionalsocijalističko kopile je
mislilo da ću napuniti gaće pred njim! Mahao je ELZA
kao pobesnela zver. Trebalo je ubiti smrdljivog U redu je, gospodine?...
Ciganina na ringu! Je l' da! Dokazati rasnu
superiornost! Skoro sam kijavicu dobio od NOVINAR BERTHOLD
promaje koju je pravio! Ali je njegove partijske (dotakne obod šešira rukom.)
drugove boleo svaki udarac koji je on dobio po Berthold...
labrnji. Tukao sam ga kao besnog psa! I šta? Kad
sve to nije pomoglo, onda su se snebivali pola JOHAN
sata da proglase moju pobedu. Biće nerešeno! Pa Gospodin je novinar iz "Boks - sporta".
nisu ljudi u publici bili slepi. Tek kad su videli da
će im sve biti porazbijano, i njihove gadne naci NOVINAR BERTHOLD
njuške i inventar, promenili su odluku! Kakvi A vi ste?
promenili! Odustali! I ja sad treba da ublažim
svoju izjavu! Ja sam "Džipsi" Trolman, ELZA
gospodine! Upamtite! "Džipsi" Trolman! (pruža mu ruku.)
Elza...
NOVINAR BERTHOLD
(bled, uplašen). JOHAN
Nisam hteo da vas uvredim... Moja...

JOHAN ELZA
Vi ste prvi koji to kaže... da nije hteo da me (brže - bolje)
uvredi. Svi ostali to stalno pokušavaju. Zar samo ... prijateljica. Prijateljica gospodina Trolmana.
zbog moje boje kože? Zar zato što sam rođen
slobodan pod vedrim nebom?! Zar samo zato što NOVINAR BERTHOLD
su moji preci i roditelji više voleli divlju slobodu i Drago mi je.
siromaštvo od bednog ropstva na nekoj njivi?!
Zar zato?! Zar zato što nikad niko nije mogao da ELZA
Hoćete da popijete jedno piće sa nama? JOHAN
(priđe i zagrli je).
NOVINAR BERTHOLD Ne želim... Hoću da si stalno tu... uz mene...
Hvala vam, ali žurim! Moram da predam za
sutrašnji broj... Hvala vam još jednom. Zbogom! (poljubi je...)

(Žurno izlazi.) Doći ću da razgovaram sa tvojim ocem...

JOHAN ELZA
Ja sam mislio da si ti moja devojka. (trgne se...)
Šta da razgovaraš?
ELZA
Imaš li neku čašu ovde? JOHAN
Tražiću njegov pristanak da se udaš za mene...
JOHAN
Elza! ELZA
Ti stvarno hoćeš sve da upropastiš!
ELZA
Hoću da nazdravimo... Što me gledaš tako? JOHAN
Sad sam šampion... Upisaću školu za trenere.
JOHAN Pričao sam sa Oskarom. On će mi pomoći.
Hoćeš li da mi odgovoriš šta te pitam? Školovanje je dve godine. Posle bih trenirao
mlađe uzraste. A onda...
ELZA
Šta da ti odgovorim? ELZA
(stavi mu ruku na usne.)
JOHAN Prvo se istuširaj... Posle ćemo da pričamo.
Da li si ti moja devojka?
JOHAN
ELZA (zaiskre mu oči)
Jesam... Normalno da jesam. Stvarno?

JOHAN ELZA
Zašto si mu onda rekla da si moja prijateljica? Stvarno... Ima li neka čaša ovde?

ELZA
Šta je vama svima danas?! Oskar se šetka tu
ispred kao lav. Ispušta dim kao lokomotiva! Tebe
zatičem iznerviranog sa ovim dosadnim
novinarom... I onda sam ja još kriva za sve.
JOHAN
Odgovori mi!
JOHAN
(pruža joj ruke u rukavicama)
Pomozi mi. Skini mi ovo...
(Elza spusti flašu na pod, a onda mu brzo i
spretno skine rukavice. On počne da odmotava
bandaže, ode do torbe, uzme peškir i sapun i
krene u kupatilo)

ELZA Pogledaj tu u ormarić... Mislim da ima tri, četiri

Jeste! Jesam tvoja devojka! Da li si sada čaše. Sipaj nam...
zadovoljan?
(Elza podigne flašu i priđe ormariću za prvu
(Johan je gleda i ćuti. Ona posle pauze pomoć. Izvuče dve čaše i stavi ih na sto za
nastavlja). masažu. Sipa piće. U tom trenutku se otvaraju
vrata i ulazi Oskar...)
Šta sam trebala da kažem pred ovim
piskaralom?! Da li želiš da me otac opet kazni i OSKAR
da se ne vidimo dve - tri nedelje? Samo ti kaži! Gde je?
ELZA odgovora. Čuje se samo šum vode iz kupatila...)
U kupatilu... Tušira se.
Vi ne poštujete zakon, gospođice. A to nije
OSKAR dobro. Mi se ne možemo mešati sa poludivljim
Traže ga! varvarima i skitnicama koje imaju nešto snage u
pesnicama. Snaga je prolazna. Duh je večan.
ELZA Čist, neoskrnavljeni duh jednog Goethea,
Ko ga traži? Wagnera... Veličanstveno stvaralaštvo koje je
uzdiglo našu naciju. Zar nema dovoljno lepih
(Na vratima se pojavljuje čovek u crnoj nemačkih mladića za vas...
uniformi...)
ELZA
REINHARD TRISTAN Ali i on je Nemac...
Ja ga tražim, frojlajn... Reinhard, Geheime
Staatspolizei... A vi ste Elza, zar ne? REINHARD TRISTAN
Gospođice, ako tako nastavite zaista ću morati
ELZA da vas privedem. Ako otac ne bude mogao da
(zbunjeno) vas obuzda, moraćemo mi. Možda ne bi bilo
Otkud znate? zgoreg da provedete neko vreme u popravnom
domu... Rekao sam vam, zgodnih, lepih
REINHARD TRISTAN nemačkih muževa, čistih, rasnih...
Mlade gospođice kao vi ne bi trebale da se
šetkaju okolo u ove kasne sate. Pogotovu ne u ELZA
lošem društvu. Kao vi?...

ELZA REINHARD TRISTAN

Šta vam to znači, u lošem društvu? (osmeh mu pređe preko lica.)
Recimo... Izađite i sačekajte me...
REINHARD TRISTAN
Vaše isprave, frojlajn!... Šta znači? ELZA
Moje isprave...
(osmehne se cinično. Ona izvadi svoje isprave i
pruži mu ih...) REINHARD TRISTAN
Dobićete... Izađite i sačekajte.
Pitam se šta bi vaš otac rekao, kao istaknuti član
partije i SA[3], da mora da dođe večeras u (Elza lagano izađe is svlačionice. Dok je trajao
stanicu po vas... da vas vodi kući. njen razgovor sa Reinhardom, Oskar je prišao
maserskom stolu i iskapio obe čaše pića, jednu
ELZA za drugom. Reinhard se okreće njemu...)
Gospodine...
Je li prijalo?
REINHARD TRISTAN
(gleda njena dokumenta.) (Oskar štucne... Reinhard ponovo razvuče lice u
Reinhard... ciničan osmeh...)

ELZA Polako da se ne zagrcnete. Sipajte vi još.

Gospodine Reinhard, ja vas molim... Slobodno.

REINHARD TRISTAN (Oskar drhtavim rukama sipa u jednu čašu.

(podigne ruku, ona zaćuti...) Reinhard nastavlja...)
Ja vas ne razumem... Zar pored toliko lepih
nemačkih mladića, vi se zabavljate sa ovim Obe. Napunite obe. Do vrha... Taako! Čemu
Ciganinom. Šta je to tako posebno na njemu? štedeti?... To je dobro za cirkulaciju.

(ponovo podigne ruku. I dalje tišina, bez (Oskar ispija i kad završi ponovo štucne...)

Bravo! Nazdravlje! To štucate od stida, ne od
ljutine. Navikli ste vi na ljuto. Nije mi jasno
samo, kako da takav jedan čovek koji je krvario
za Vaterland u onom prvom ratu, može da
dresira ovog Zigeunera. Recite mi! Ćutite... Šta
je to tako zanimljivo na toj životinji?
OSKAR
(briše usta rukavom.)
Dobar je borac...
REINHARD TRISTAN
Znači, ne treba ga ubiti odmah. U nekoj uličici.
Može da posluži, ako naša otadžbina bude morala
ponovo da se brani...
OSKAR
Od koga da se brani? Ko nas to napada? Mir je...
REINHARD TRISTAN
To vam se samo čini. Mir je varljiva kategorija.
Napadaju nas. Iznutra. Rat je iznutra. Spolja,
neprijatelj čeka da domaća trulež uradi svoje, a
onda će on navaliti. Ali se ovaj put vara. Mi
znamo šta je bolesno u našoj državi i hirurški rez
će biti učinjen na vreme. To je kao kad pobijete
pse lutalice. Uklonite ih s ulica jednom za sva
vremena. Nešto sterilišete, nešto strada u lovu,
ostalo zatvorite u kalfileriju i kuvate od njih
sapun. Pseća koža je dobra za obuću. Zašto da
ne.
OSKAR
(razvuče lice u pijanu grimasu kaja treba da
bude osmeh)
A šta ćete od Jevreja da pravite? Sapun ili cipele?
A od Cigana, recimo takve crne kapute! Ha, ha,
ha...
REINHARD TRISTAN
Rakija čini svoje, je l' da? Idite kući i istreznite
se. Sutra ćete se javiti u dom naše omladine.
Dobićete desetak momčića. I imate sve vreme na
svetu da od njih napravite prave šampione. A
ovo...
(pokaže rukom put kupatila...)
Ovo ćemo zaboraviti. Ili možda želite...
OSKAR
(pogleda ga otsutno.)
Ne, ne želim.
REINHARD TRISTAN
(odmahne glavom pokazujući put vrata)
Gubite se!
(Ćutke, bez reči protesta, Oskar otetura do vrata
i izgubi se napolju. Reinhard stoji mirno, razgleda
prostoriju. Zvuk vode se utiša. Čuje se samo
kapanje i šmrkanje. Reinhard se okrene put
kupatila. Na vratima se zajedno sa parom
pojavljuje Johan u belom bade mantilu s
peškirom prebačenim preko glave koju je
spustio, i snažno trlja kosu...)
JOHAN
(bobonja ispod peškira dok trlja glavu ne videći
Reinharda.)
Elza, natoči jednu i za Oskara... Valjda se matori
ludak smirio. Prijaće mu jedna... Elza!
(podiže peškir s glave i iznenađeno gleda u
Reinharda...)
Ko ste vi? Gde je Elza?
REINHARD TRISTAN
Na osnovu zakona o suzbijanju Cigana, putnika i
neradnika bavarske republike od 16 jula. 1926
godine, po paragrafu jedan, dva i devet... Vaše
isprave, molim!
MRAK
SLIKA 2 - Titula nije tvoja (1933, nekoliko
meseci kasnije)
Sve je isto kao i u predhodnoj slici. Samo nema
odela na čiviluku "kasete". I tišina je. Grozna
tišina... Otvaraju se vrata i u svalačionicu ulazi
novinar. Ne nosi fotoaparat. Samo nešto pažljivo
savijenih novina. Nervozno lupka njima po
svojim urednim, lepo ispeglanim pantalonama.
Sako drži prebačen preko ruke. Šešir je zabačen
visoko na teme. Prilazi ormariću sa prvom
pomoći. Otvori ga, razgleda, gurne ruku unutra,
a zatim povuče nazad. Okrene se i ode do vrata
od kupatila. Nagne se, baci pogled unutra. Onda
se vrati nazad do sredine svlačionice. Vrata se
otvaraju i ulazi Oskar.
OSKAR
(spazi ga s vrata.)
Šta ćete vi ovde?! Došli ste da likujete!
NOVINAR BERTHOLD
Pustite te gluposti... I vi ste ga izdali. Više mu
niste trener.

OSKAR
Šta vi znate o tome, vi, vi...
NOVINAR BERTHOLD
Kažite slobodno: Gnjido, je l' da?! Ja sam gnjida.
Uš! Vaška!... A šta ste vi?
OSKAR
Ja nikad ne bih napisao nešto onako ogavno za
bilo koga! I još to i objavio, i hvalio se tim! I vi
ste neki novinar!
(Žustro mu priđe i gotovo otme novine iz ruke.
Otvori ih.)
Gde je?! A, da! Šta kažete, "boksovao je
neispravno i teatralno". Jedino što je sigurno u
toj ružnoj večeri koja nije zaista donela novog
šampiona našoj otadžbini je njegova ciganska
nepredvidivost...
(lupi šakom po novinama...)
Ciganska nepredvidivost! A šta biste vi hteli? Da
protivniku pošalje taksirano pismo i da mu javi:
E sad ću da te lemam pravo u zube! Šta vi
hoćete?!
NOVINAR BERTHOLD
Vas sam izostavio...
OSKAR
(pravi se da je prečuo.)
Kamo lepe sreće da ste napisali nešto u njegovu
odbranu, a ne da još citirate njegovu izjavu i da
je nazovete varvarskim napadom na rasnu
čistotu! I ona karikatura poludelog crnog bika
ispod njegove fotografije! Zašto!?
NOVINAR BERTHOLD
Kažem, vas nisam spomenuo nijednom reči...
OSKAR
(ublaži ton...)
Zar nema ništa ljudskog u vama?
NOVINAR BERTHOLD
Ne morališite! I vas je prepalo isto zlo. Zajedno
smo crtali đavola sve ove godine, a sad ne
znamo šta ćemo s njim! Nahranili smo ga našom
zlobom, odgajili na našem besu i zavisti,
porastao je, postao moćan i jak. Niko od nas ga
više ne može kontrolisati. Otrgao se i podivljao, a
mi sad saginjemo glave i tiho šapućemo kako
nam je žao. Nismo mislili... E pa da vam kažem, i
nismo. Sad je gotovo. Od zlog učenika postao je
gori gospodar! Sad on nama naređuje. A mi
ćutimo i izvršavamo svaku zapovest. Inače, ode
glava.
(Zavuče ruku u džep i izvadi paklo cigareta,
stavlja jednu u usta i nudi Oskara.)
Hoćete jednu?...
(Oskar uzima ćutke, drhtavim rukama. Novinar
pali šibicom i sebi i njemu. Odbijaju po dim
obojica, istovremeno. Novinar pljucne i
nastavlja.)
Ja ne verujem u zagrobni život. Ni drugi ne
veruju. Ni u Boga. I đavo to zna. Zato će mnoge
od nas povesti sa sobom. Umiraćemo u ime
interesa koji nije ni vaš ni moj. Ali će nam ON
objasniti da to jeste naš interes. I mi ćemo slepo
poći za njim. Za sada samo gegucamo, onda
ćemo početi da hodamo sigurnije, brže, najzad
da trčimo. E onda će to postati juriš uz
gromoglasno URAA! Krenućemo da iskalimo sav
bes i mržnju nagomilane nemoći, a on će sedeti
sa strane u svojoj loži i gledati kako nam lete
glave, padaju, gledaće bitku... Prokletu bitku
između naroda... Njemu nije važno da li ćemo
pobediti ili ne. Da li ćemo osvojiti i uspeti ili
propasti po ko zna koji put. Bitno je da se umire.
Što više... On je zavrteo svoj rulet. Kuglica
skakuće i udara o ivice...
OSKAR
(nervozno gleda okolo).
Prijao bi mi sad jedan gutljaj.
NOVINAR BERTHOLD
(gleda ga).
Imate li čaše?
OSKAR
Imam. Tu su...
(Nespretno otetura do ormarića sa prvom pomoći
i grozničavo izvuče dve čaše.)
Evo!
NOVINAR BERTHOLD
(zavuče ruku u džep pantalona i izvuče pljosku.)
Ja imam sredstvo za zaborav. Kad mi nestane
hrabrosti... kad se pogledam u ogledalo i zgadim
nad samim sobom, uzmem lek. Dobar je to lek.
(Pruža mu pljosku...)
Sipajte nam. Možda ćemo uspeti sve da
zaboravimo.
OSKAR
(uzima i grozničavo sipa.)
Ja bih voleo da prespavam. Sve da prespavam...
(uhvati jednu i iskapi je do dna, zatim ponovo
sipa... Novinar ga uhvati za ruku pre nego je
čašu prineo ustima...)
 NOVINAR BERTHOLD
NOVINAR BERTHOLD (klimne glavom. Izvuče koverat iz sakoa...)
Stanite. Da nazdravimo. Doneo sam vam fotografiju...
(Pruža mu. Johan ne uzima. On lagano spusti na
OSKAR maserski sto. Klimne još jednom glavom i krene
Čemu? napolje. Otvori vrata, zastane...)
Žao mi je... Zbogom!
NOVINAR BERTHOLD (izađe.)
Zaboravu! A posle ćemo otići negde i napiti se
kao ljudi... JOHAN
(gleda Oskara, a zatim pokaže glavom put
OSKAR vrata.)
Kao svinje... Idi, Oskare!

NOVINAR BERTHOLD OSKAR

(osmehne se, gorko...) Zašto si dolazio?! Šta ćeš više ovde?
Da, kao svinje.
(podiže čašu...) JOHAN
Za zaborav, za svinje, za očekivani delirijum Kažem ti, idi!
tremens!
OSKAR
Beži Johane! Beži odavde!
(Obojica ispijaju čaše. U tom trenutku dok
iskapljuju na vratima se pojavljuje Johan. Drži JOHAN
torbu sa opremom u ruci. U odelu je. Gleda ih...) A gde da bežim treneru? Gde?... Uostalom, imam
zakazan meč. Ti si ga zakazao, sećaš se?
JOHAN
Popijte jednu i za moju dušu. Samo odaspite OSKAR
malo. Nek' kane na pod. Kakav meč, kakve gluposti! Odlazi odavde! Titula
(Obojica zastanu kao skamenjeni... On lagano više nije tvoja!
spusti torbu na pod. Nastavlja...)
Baka, očeva majka mi je pričala. Dok smo još bili JOHAN
lutalice, slobodni... Kad neko umre, popiju mu za Ni ti nisi više moj trener! Odlazi Oskare! Idi napij
dušu i tek malo proliju iz čaše. Da i zemlja koja se sa onim... Idite napite se kao ljudi!
je primila grešnika... Odaspite malo...
OSKAR
NOVINAR BERTHOLD Kao svinje!
(nakrene čašu i prolije par kapi...)
Je li ovako? JOHAN
Svinje ne piju. Ja ih nikad nisam video pijane.
JOHAN
Da, baš tako. OSKAR
(Obojica ispiju do kraja. Johan nastavlja...) Znam da me mrziš. A rekao sam ti. Još ono veče
I kako vam se činim kao mrtvac gospodo? kad si osvojio titulu! Neće biti dobro! Neće!
Obukao sam večeras svoje najbolje odelo za (Prilazi mu i uhvati ga za ramena...)
sahranu. Poslušaj me. Jednom me bar poslušaj!

NOVINAR BERTHOLD JOHAN

Došao sam da vam kaže, a izgleda da već to
znate... Bokserska federacije je odlučila da vam
oduzme titulu u srednjoj kategoriji.
JOHAN
Obavešten sam.
(otrgne se.)
Odlazi, Oskare! Pijan si. Bazdiš!
OSKAR
Ako bazdim! Ako sam pijan! Jesam, pijan sam.
Neka! Ali me poslušaj! Molim te!
JOHAN REINHARD TRISTAN
Ne mogu, Oskare. (pruža mu neku kutiju).
Evo, ovde je boja za kosu. Rekli su mi u
OSKAR frizerskom salonu da odlično boji u plavo. Ima
Zašto ne možeš? Pusti sad priče o viteštvu, neku divlju nijansu. Možeš i obrve da ofarbaš. Ili
pravdi, ponosu... Titula! Pa šta! Proći će i ovo. bolje ne. Samo kosu. To će biti odličan kontrast.
Ničija nije do jutra gorela... Uzmi!
(Johan nemo prilazi i uzima kutiju s bojom za
JOHAN kosu. Reinhard nastavlja.)
(okrene se prema njemu). Dalje znaš šta treba da radiš. Ha, ha, ha... Ili
Uhapsili su mi braću. U zatvoru su. Drže ih... bolje rečeno, šta da ne radiš. Da vidim da li si
Sada će doći moj novi trener. Poznaješ ga. razumeo?
Upoznao si ga... Ja večeras moram da
boksujem. JOHAN
(stane u stav mirno.)
OSKAR Ofarbaću kosu u plavo. Izaći ću na ring deset
Braću!? minuta pre protivnika da bi publika mogla da me
gađa trulim voćem i pokvarenim jajima. Pet
JOHAN minuta. Onda ću pomoći redarima da počiste. Pet
Braću. minuta. To je ukupno deset minuta. Kada se
pojavi moj protivnik, ja ću sesti u ugao i čekati.
OSKAR Kad sudija bude dao znak za početak meča, ja ću
Bori se onda i za mene! Molim te! Udaraj i za izaći na sredinu ringa i podići ću ruke, ne više od
mene! Ja više ne mogu... pasa da ne bih zaklanjao glavu. Stajaću mirno
dok me protivnik bude tukao...
JOHAN
Hoću, Oskare. Hoću. Onako kako si me učio. REINHARD TRISTAN
Časno, otvoreno, pošteno. "Pobedi ali ne Ne, tukao! Pobeđivao! On će tebe pobediti, je l'
ponizi"... Idi sad. Moram da se spremim. jasno!?

OSKAR JOHAN
A ko će da ti bandažira ruke? Stajaću mirno dok me protivnik bude pobeđivao.
U dvanaestoj rundi, do koje moram izdržati na
JOHAN nogama makar mi i oko izbio, ja ću pasti na pod i
Sam ću. Idi... neću ustati dok mi sudija ne bude odbrojao do
deset, čak i ako budem pri svesti!
OSKAR
Kako ćeš sam? REINHARD TRISTAN
Odlično! Vrlo dobro! Samo, pašćeš polovinom
JOHAN pete runde da bi bilo ubedljivo. I zbog protivnika
Odlazi, molim te! i zbog publike. Polovinom pete. Hajde ponovi!
(Oskar klimne glavom. Pokuša da mu dodirne
obraz. Johan se izmakne. Oskar još jednom JOHAN
klimne glavom i krene put vrata. Otvori ih, Polovinom pete runde, do koje moram izdržati na
zastane...) nogama makar mi i oko izbio, ja ću pasti na pod i
neću ustati dok mi sudija ne bude odbrojao do
OSKAR deset, čak i ako budem pri svesti!
Bori se...
(...izađe. Johan ostane sam u svlačionici. Priđe REINHARD TRISTAN
polako maserskom stolu. Uzme fotografiju i Bravo! Iskreno, bravo! Eto, ja ću ti malo pomoći.
pogleda je. Uhvati i stavi je u unutrašnji džep Ja ću voditi računa o vremenu. Sešću tako da
sakoa. Podigne torbu i krene ka kaseti da ostavi možeš da me vidiš. I kad bude vreme, ja ću ti
stvari i da se presvuče. U tom trenutku se otvore ovako pokazati rukom, a ti ćeš onda da padneš.
vrata, i uđe Reinhard.) A ako ti bude teško, ili pomisliš, samo pomisliš
da treba da uradiš nešto drugo, seti se braće.
Zamisli kako će tek njima da bude teško. Šta su
jedne batine, je l' da?
(Johan nemo klimne glavom. Reinhard
nastavlja.)
Dobar si ti... Dobar. Samo vas treba čovek da
nauči da radite i da neskitate. Ako se noćas
dobro pokažeš, braću ćemo ti prebaciti u radni
logor. A ako budeš stvarno dobar, onako, znaš,
fenomenalno dobar, možda ako ti izbije jedno
oko ili ti polomi vilicu, ja ću ti lično srediti da
radiš ovde u centru! Da čistiš! Vidiš kako sam ja
fer! Hajde sad, spremi se!
MRAK
SLIKA 3 - Poziv (1939)...
Iz kupatila se čuju zvuci kao da neko pere pod.
Pljuskanje vode, udarci mokre krpe i čangrljanje
drvene drške metle koja udara o limenu kantu. U
svlačionici je polumrak. Otvaraju se vrata. Elza,
u kostimu, ofarbane kose, sa dugom muštiklom i
zapaljenom cigaretom. Ulazi. Osluškuje. Preko
ruke je mala, elegantna crna torbica. Zastane
negde na sredini i čeka. Čuje se snažan pljusak
kao kad neko prospe vedro, a zatim i zvuk
točenja. Zatim utihne. Na vratima kupatila se
nekoliko trenutaka kasnije pojavljuje Johan u
starom iscepanom džemperu, nosi kofu, metlu...
Zastane, pogleda je...
JOHAN
Elza?!
ELZA
Frau Tristan, molim!
JOHAN
Udala si se?
ELZA
Molim da se vodi računa kako mi se obraća! Mi
nismo na ti!...
(otrese pepeo).
Za sada verena...
(Istura ruku i pokazuje prsten.)
... a za vas, već frau Tristan! Dakle?...
JOHAN
(obori glavu).
Ja se izvinjavam, buduća gospođo Tristan.
ELZA
(oseti žaoku).
Ne budite bezobrazni! Ja sam ovde službeno.
JOHAN
Oprostite. Ja još nisam naučio da lažem, a da se
ne primeti.
ELZA
(okrene se i pogleda ga direktno).
Ja jesam.
(Johan polako spusti pribor na zemlju, uzme
krpu, priđe, sagne se i pokupi pepeo).
JOHAN
Znači, možete da slažete da me nikada niste
voleli?
ELZA
Ja nikada nisam volela Cigane.
JOHAN
A mene?
ELZA
Vi sebi suviše dopuštate! Vi ste Ciganin!
JOHAN
(Gleda je).
Pašće vam pepeo...
(Ona namerno otrese cigaretu i sivkasti prah
padne na pod. On se bez reči sagne i ponovo ga
pokupi. Ostane, međutim, dole na kolenima i
lagano priđe do njenih nogu. Polako dodirne
njene cipele. Ona kao da pokuša da se pomeri,
ali ostaje da stoji u mestu. On nastavlja dalje,
preko njenih listova, zavlači ruku pod suknju i
sve više i više... Nastavlja...)
Nekad ste voleli da jašete vetar! Bar ste tako
govorili...
ELZA
(sopće, hvata dah, ali se ne pomera).
Pustite... pustite me...
JOHAN
Bilo je lepo dole pored reke... Postelja trava...
ELZA
Izvucite ruku! To... to...
JOHAN
Prekrivač nebo... A govorili ste mi: "Sada je pet
po podne"...
ELZA
Nemoj!... Ne diraj me... molim te! Muti mi se...
(Ustaje, i dalje drži ruku ispod njene suknje,
obuhvati je s leđa, njenu dojku...)
JOHAN sakrije grudi. On ostane da leži, pružen,
A las cinco de la tarde[4]. nemoćan).
(Poljubi je u vrat, a ona zabaci glavu.)
Rekla si mi: "Uči ove reči. Uči ih napamet i ne JOHAN
pitaj šta znače... Ti si Ciganin, moj torero... i, ja Ubili su tvog pesnika...
volim Španiju...
ELZA
ELZA (drhti kao u groznici...)
(dahće). Kažu da je bila noć nad Granadom... i da je
Volim je... Republika umrla tu noć... Ubi me čežnja,
Ciganine! Za onim što nisam doživela, za onim
JOHAN što nisam videla. Htela sam da putujem... Moja
A ovoj je moja molitva... moj plač, jer moj torero mašta i tvoji poljupci mi otkriše ono što me
umire... "Eran las cinco en punto de la tarde" profesori nisu naučili... Sahranila sam Getea,
Šilera, Rilkea u maloj kartonskoj kutijici u pesku
ELZA kraj reke...
Beše tačno pet po podne... (Ustaje i namešta kosu...)
Imala sam samo osamnaest kada sam videla
JOHAN Andaluziju... Putovali smo danima, vozom.
Un nino trajo la blanca sábana. Hladno, sivo nebo moje Nemačke smenilo je
mekano nebo Francuske... A onda žar mesečine
ELZA sa neba iznad Španije.
Dete donese belu prostirku... (Dolazi i staje iznad njega).
(oboje lagano kleknu na pod...) I gledala sam krv u pesku... Matador je stajao
iznad probodenog bika. Niz sečivo je još tekla
JOHAN lepljiva krv... A onda onaj divlji zvuk struna i
a las cinco de la tarde. jauk... Tada sam prvi put čula da pesma zvuči
kao jauk divljega vuka. I dizala sam svoju gubicu
ELZA prema nebu i arlaukala. Čula sam njihov govor i
(grozničavo mu skida džemper, suze joj idu niz krv mi se u venama uzburkala... Taj jezik, grleni,
lice.) čudni...
... u pet po podne. (On pruži ruku i dodirne njene noge. Ona uhvati i
svom silinom je zabije pod suknju i gotovo
JOHAN klekne...)
Una espuerta de cal ya prevenida Podala sam se tada prvi put nekom pevaču! I
ostala je u meni moja Španija... Upisala sam
ELZA književnost, jezike, studirala... I počela sam da
Kotarica kreča već pripremljena... govorim njihove pesnike, da čitam njihove
pisce... Ali je sunce bilo daleko... Proklet bio,
JOHAN Ciganine! Prokleto bilo ono veče kada sam ušla u
(gubi dah i gotovo kida njenu bluzu...) salu i kada sam te videla. Stajao si tamo nag,
a las cinco de la tarde. crn...

ELZA JOHAN
(sama obnažuje grudi i prosto mu nudi, kao Pođi sa mnom...
dojilja detetu...)
Lo demás era muerte y sólo muerte[5] ELZA
Kuda, Ciganine?! Ko te je zvao, ko te je poslao
JOHAN da ponovo probudiš sve to u meni? Šta hoćeš?
Ti si moja smrt! Zaklela sam se tu noć kada je krv kapala po
ringu da ćeš biti moj. A nikad nisi bio. Divlji si... I
ELZA ne znaš gde je Španija... Ti si samo odblesak
(krikne.) moje mašte, želja za nečim davnim što ne
Volela sam Španiju, Ciganine! postoji... Ti si konačan Ciganine, a ja hoću
(Odgurne ga, otpuza od njega pokušavajući da večnost! Mladost, lepotu... Bogatstvo... Neću u
tvoju čergu... Ne sekiraj se! Imam ja, u rancu... Vodka,
originalna ruska.
JOHAN OSKAR
(klekne i uzme njenu glavu u svoje ruke, poljubi Cela?
je...)
Lo demás era muerte y sólo muerte... JOHAN
Skoro... Sačuvao sam više od pola...
ELZA (Osmehne se, sagne i pretura po rancu, a zatim
Jeste, Ciganine! Ostalo beše i jeste smrt i samo izvuče flašu...)
smrt... Mada je bilo teško! Teška borba!
(Ustane, dohvati svoju torbicu, otvori je i izvuče
koverat. Pruži mu i nastavlja...) OSKAR
Mobilisan si... Odlaziš na istočni front!... Kažu da (zadovoljno pljesne rukama).
su stepe beskrajne, kao more... Sad ću ja da donesem čaše...

MRAK JOHAN
Pusti to! Pićemo "pa ruski"! Iz flaše... Na
SLIKA 4 - Odsustvo (1942) zdorovlje!
Svlačionica. Kao da je vreme u njoj stalo. Sve je
isto, gotovo netaknuto. Oskar sedi na jednoj od OSKAR
klupa i brižljivo čisti par rukavica. Maže ih nekom Šta ti je to?
mašću. Okreće ih, zagleda, podiže prema svetlu.
Jedino je na čiviluku okačen njegov stari kaput. JOHAN
Jedno staro ćebe stoji uredno savijeno na Živeli!
maserskom stolu. Oskar zvižduće. Ustane,
navuče jednu rukavicu, priđe vreći za trening i OSKAR
kao da okušava snagu, udari. Vreća jedva da se A, to! E, pa živeli!
pomeri. On zamahne još jednom, snažnije. Opet (Johan potegne gutljaj i pruži flašu Oskaru. Ovaj
isto. U tom trenutku se vrata tiho otvore. Johan prihvati i otpije).
u uniformi. Šinjel, čizme, šlem na glavi i puška Uuuh, što je dobro!
preko ramena. Oskar, ne videći ga, zapne iz sve (Potegne još jednom.)
snage i raspali koliko god može. Vreća se malo
zanjiše. JOHAN
(gleda ga).
JOHAN Nisi se promenio...
Iz tela! Udaraj iz tela!
OSKAR
OSKAR (uzvraća pogled).
(skida rukavicu i baca je na pod). Ti jesi... Ostario si... Ogrubeo... Gluposti, šta ja
Johane! Sine! Ti si?! to pričam?! Eto, raznežio si me pa ti se udvaram
kao nekoj frajli! Gluposti!
JOHAN
(spusti ranac i pušku, skine šlem). JOHAN
Dođi, ti staro meketalo! Da me zagrliš, ako se ne (klimne glavom).
stidiš?... Jesam. Ostario sam. Izgubio sam snagu... Ona
ruska stepa ispija...
OSKAR
(prilazi mu i grli ga, tapše po leđima). OSKAR
Koga to moje oči vide! Ovo moramo da Kako je tamo?
nazdravimo!
(Odmakne se od njega, i dalje ga drži za ruke i JOHAN
osmehne se). Beskrajno prostranstvo...
Samo nemamo čime...
OSKAR
JOHAN Napredujemo li?

JOHAN
Mašina melje... Ide napred, guta zemlju i ljude.
Zastane, neki put. Kao da se umorila, a onda
dalje... Kilometar po kilometar, put po put, selo
po selo, grad po grad... Melje i ruši sve pred
sobom. Zveri smo mi, moj Oskare! Zveri...
(Izvuče cigarete iz džepa, pruža Oskaru. Ovaj
uzima i ćutke pale...)
OSKAR
Znači, Moskva će pasti?
JOHAN
Pašće. Mora da padne. Ako ne sad, jednom...
jednom će pasti.
OSKAR
Neki što su ranije dolazili sa fronta kažu da su
"crveni" pokušali kontraofanzivu? A novine pišu
da ih držimo u šaci i da smo ih razbucali.
JOHAN
Novine svašta pišu. Zimus je bilo gadno... To
novine sigurno nisu pisale. Gledao sam kako
ljudima otpadaju prsti. Stegnu cev po onoj zimi.
Ne osećaju ruke, a onda pokušaju da odvoje od
metala. Samo krcne, kao kad puca led i vidiš
kako čoveku odu prsti... Ostanu samo patrljci. O
tome niko ne piše. O tome se ne zna...
OSKAR
(obori glavu).
Znam...
JOHAN
Ne znaš. Zaboravio si... Ja, Ciganin, branio sam
čistotu arijevske rase. Ubijao sam u ime čistote.
OSKAR
Morao si... Vojnik si...
JOHAN
Jesam li? Opravdava me to što Her Himler misli
da i među Ciganima "još" ima čistih arijevaca!
Mada, kako on kaže, u većini smo inferiorni... A
ostalo je stvar rasne biologije da utvrdi ko će biti
ubijen, a ko ostati živ.
OSKAR
Pusti to! To je oveštala naci propaganda. Zar si
trebao da podmetneš vrat i da pogineš uludo?
Pucao si, dobro! Morao si. Branio si svoj život...
JOHAN
Tamo negde blizu Brjanska ušli smo u selo. Išli
smo iza jedne tenkovske jedinice. Kuće su još
gorele. Bila je tu i kolona zarobljenika. Rusa. Bilo
je i civila. Oni koji nisu uspeli da pobegnu. Među
njima i Cigani. Kod jednih prevrnutih kola, dvoje
malih musavih Cigančića je sedelo ispod točka.
Na kolima su bili njihovi otac, majka i braća,
sestre, šta li su?... Ručna granata ih je pobila.
Konjska lešina je ležala rasporene utrobe. S
druge strane, kao krpene lutke u jarku, ostali.
Ovo dvoje je valjda ispalo i Bog ih poštedeo. Nisu
plakali. Samo su šmrkali, brisali nosiće rukavom i
drhtali. Ostali Cigani su se plašili da im priđu. Ja
sam prišao. Seo sam pored njih. Izvukao sam
parče čokolade. Izgledalo je kao da danima nisu
ljudski jeli. Onda je došao oficir. Naredio je da
postrojimo Cigane, civile, decu, sve. Njih
dvadesetak. Ja sam ovo dvoje odneo na rukama i
stavio ih kod ostalih. Oficir je naredio da ih
streljamo. Stao sam u streljački vod. Njihove oči
su me gledale sa nevericom. Nišanio sam u onog
desno. U glavu. Njegova rukica je bila još lepljiva
od čokolade... Pucao sam...
(Uzme Oskaru flašu iz ruke).
Na zdorovlje, prijatelju!
(Snažno otpije veliki gutljaj. U trenutku dok
spušta flašu sa usana i rukavom druge ruke ih
briše, otvaraju se vrata od svlačionice i
nesigurnim, pijanim korakom, ulazi Elza
razmazane šminke i raščupane kose. Pokazuje
drhtavom rukom prema Johanu).
ELZA
Da li je to votka?!
OSKAR
(slomljen Johanovom pričom i njenom pojavom.
Iz duše...)
Gospode Bože!
ELZA
(prilazi nesigurnim korakom).
Molila bih jedan gutljaj...
(Na vratima, u crnoj SS-uniformi se pojavljuje
Reinhard. Elza uzima flašu i otpija. Kapa po njoj,
po bradi, bluzi... Drži flašu stisnutu, ne pušta.
Reinhard pogleda u Johana).
REINHARD TRISTAN
Vojniče Trolman, predaćete vaše lično
naoružanje i poći ćete samnom! Elza, oprosti se
sa svojim prijateljem!
OSKAR
Kuda ga vodite?
REINHARD TRISTAN
Kod braće. U Nojengame[6]...
(Johan ga fiksira i prati svaki njegov pokret, kao
borac koji procenjuje protivnika. Saginje se i
lagano podiže pušku. Repetira. Tišina je. Čuje se
samo metalni zvuk zatvarača. Oskar prebledi.
Reinhard mahinalno krene rukom za pojas.
Johan, brzo kao munja podigne pušku, prisloni je
uz obraz i nanišani u Reinharda.)
OSKAR
(panično).
Šta radiš to?!
JOHAN
Ovako sam nišanio Oskare!
REINHARD TRISTAN
Vojniče Trolman, spustite oružje!
OSKAR
Nemoj, sine! Nemoj... Ne gini uludo...
JOHAN
Časno i pošteno! Krv traži krv...
ELZA
(pijano, odsutno... a opet...)
Nisam ti rodila sina...
(Zakorači prema njemu, pa zastane. I dalje
čvrsto steže bocu.)
Osetila sam, znaš... A gore iznad mene nije bilo
nebo... Plafon, prljavi beli plafon. I svetlo. A onda
su mi zabili u utrobu blistava metalna klješta...
Ništa. Samo parče metala... I ubili su našu
bebu.
(Potegne još jedan gutlja iz flaše. Muk,a zatim
ona nastavlja...)
Pogledala sam u kantu... Ležala je tamo među...
Jadna...
(Tišina. Johan polako spusti pušku, povuče
zatvarač. Okrene je i meci se prospu po podu.
Polako je spusti i nasloni na ranac.)
REINHARD TRISTAN
Gotovo je šampione.
ELZA
(Pruža ruku prema Johanu).
Mi smo prijatelji, je l' da?
(Johan zavuče ruku u unutrašnji džep bluze i
izvadi fotografiju. Pogleda u Oskara i pruži mu je.
Oskar uzima. Johan pogleda u Elzinu pruženu
ruku. Dodirne je na tren, a zatim Oskaru).
JOHAN
Koliko je sati, prijatelju?
OSKAR
Ne znam... Kasno je po podne...
JOHAN
Pogledaj i reci mi. Baka mi je uvek govorila da se
čuvam večeri. U sumrak mi palimo sveće da gore
do jutra. Tamo gde ih nema dođe "čohano[7]". A
Cigani se plaše "čohanog"...
OSKAR
(Polako vadi džepni sat).
Tačno je... pet po podne...
ELZA
A las cinco de la tarde.
(Počinje histerično da se smeje, sve glasnije i
glasnije...)
MRAK
SLIKA 5 - Poslednja runda (1946)
Oskar, naslonjen potiljkom na drveni zid "kasete"
sedi zatvorenih očiju. U rukama, položenim na
kolena, drži Johanovu fotografiju. Kao da
osluškuje neke zvuke prošlosti. U svlačionicu
ulazi novinar u američkoj uniformi. Pogleda u
Oskara i zatvori vrata. Ovaj se trgne.
NOVINAR BERTHOLD
Dremate?!
OSKAR
(otvori oči i pogleda ga).
Vi?
NOVINAR BERTHOLD
Da, ja...
OSKAR
Ne, ne dremam. Samo prizivam uspomene.
Otkud vi?... I u toj uniformi?...
NOVINAR BERTHOLD
A, ovo! Tja, malo čudna priča... Moj brat je
otišao za Ameriku još polovinom dvadesetih.
Trbuhom za kruhom. I on je novinar. Porodična
tradicija. Uspeo je... Radio je i kao prevodilac, a
onda su ga poslali ovamo. Sa trupama. I mene je
povukao. Našli smo se pred kraj rata... Čudno,
gledao sam kako pada Berlin...
OSKAR
Čujem da će se naša okupaciona zona ujediniti
sa Francuskom i Britanskom. Hoće da spreče da
Rusi i dalje naplaćuju reparaciju...
NOVINAR BERTHOLD
Imali smo sreće da smo u američkoj zoni.
Zamislite kako je tek pod Rusima...
OSKAR
(odmahne rukom).
Neću da razmišljam. Meni je dosta svega...
OSKAR
Dobio je on i poslednju rundu... Mesecima su,
dok je još nešto snage bilo u njemu, igrali igru
"nemački prvak". Oblačili su mu džak mesto
gaća, vezivali žicom oko pojasa i terali ga da
boksuje. Trpeo je... Ćutao... Padao raskrvavljen
na prljavi pod barake. A onda, jednog dana,
kažu, uzvratio je. Pogodio je jednu od tih
životinja u vrh brade. Staklena. Ovaj je pao kao
pokošen... Onda su ga izveli i streljali. Smešio
se...

NOVINAR BERTHOLD NOVINAR BERTHOLD

Bojim se da tek počinje. Bio sam u Nirnbergu...

OSKAR OSKAR
Šta počinje? I?

NOVINAR BERTHOLD NOVINAR BERTHOLD

Sve iz početka... Ništa. Pobednici su sudili pobeđenima. Isto kao
(Oskar klimne glavom. Pogleda u fotografiju, nekad mi. Bez milosti. Krv se uvek mora
pre|e rukavom preko nje i krene da je stavi u opravdati... I Reinharda su uhvatili.
džep...)
OSKAR
NOVINAR BERTHOLD Obešen?
(pokaže rukom...)
Trolman? NOVINAR BERTHOLD
Da. Spomenuo je u iskazu i Trolmana. Onako,
OSKAR uzgred... Ali ga je spomenuo. Rekao je, eto, da
Da... je učinio sve da pomogne jednom eks-šampionu
koji nije bio arijevac, ali da nije mogao ništa...
NOVINAR BERTHOLD
Dajte mi da vidim... Molim vas. OSKAR
Da li su ga sudije pitale baš za Johana?
OSKAR
(pogleda u fotografiju i pruži mu je). NOVINAR BERTHOLD
Zato ste došli? Naveo je to kao primer. Nisu ga pitali za njega,
zvanično. On nije bio važan. Ciganin. Uglavnom
NOVINAR BERTHOLD su pričali o Jevrejima...
(osmehne se, pomalo gorko, pomalo setno.)
Ubica se vraća na mesto zločina... Znate, izgleda OSKAR
da imam savesti. Ili bar sebe tešim. Trebalo mi Da...
je dugo vremena da zaboravim ono veče. Nisam
previše sentimentalan. Nikad nisam ni bio. Ali mi NOVINAR BERTHOLD
je stajala knedla u grlu zbog tog momka. A šta je bilo sa njegovom devojkom?
(Prevrće fotografiju, a zatim pogleda u Oskara.)
Vi znate šta je bilo s' njim!? OSKAR
(napravi grimasu...)
OSKAR Devojkom? Čijom? Reinhardovom ili
Znam... Johanovom?

NOVINAR BERTHOLD NOVINAR BERTHOLD

(klima glavom.) Bila je prvo devojka šampiona...
Streljali su ga.
OSKAR
Elza...
(Uzdahne).
Radila je u kupleraju. Znate da su joj oca ubili
još u "Noći dugih noževa"... Pila je... Našli su je
jedno jutro u nekoj uličici razbijene glave... Neka
pijana mušterija, šta li? Nije pokrenuta istraga.
(Pogleda u novinara, a zatim pokaže rukom i
nastavi).
Skinite tu uniformu... Što pre...
[4] Llanto por Ignacio Sánchez Mejías - "Plač za
Ignasijem Sanćes Mehijasom" - Frederiko Garsija
Lorka
[5] Ostalo beše smrt i samo smrt
[6] Koncentracioni logor u Nemačkoj
[7] Zlo.

NOVINAR BERTHOLD
Zašto?

OSKAR
Podseća me... na nešto što je već jednom bilo...
A kao da ponovo dolazi.

NOVINAR BERTHOLD
Prijao bi mi jedan gutljaj... Imate li čaše?

OSKAR
Ne, nemam...

NOVINAR BERTHOLD
A da odemo negde na piće?

OSKAR
Što da ne!

NOVINAR BERTHOLD
Treba se napiti! Onako, pošteno! Kao svinje...

OSKAR
(ustane, ogrne sako).
Kao ljudi... Ne kao svinje. Ja svinje nikad nisam
video pijane...

MRAK
_______________________________________
_
[1] U martu 1933. godine bokseru Erihu Zelingu
(Erich Seeling) oduzeta je titula prvaka Nemačke
u srednjoj kategoriji. Razlog: bio je Jevrejin.
[2] Adolf Vit (Adolf Witt) bio je protivnik
Trolmana u borbi za šampionsku titulu koja je
održana 9. juna 1933. Trolman ga je deklasirao
ali su sudije pokušale da proglase meč
nerešenim. Publika se pobunila i uz pretnje da će
demolirati dvoranu, jer je Trolman bio njihov
ljubimac, sudije su ga ipak proglasile
pobednikom. Tako je postao zvnični šampion
Nemačke u srednjoj kategoriji.
[3] Sturmabteilung ili skraćeno SA (smeđe
kočulje). Jurišni odredi Ernesta Roehma.