Predmet:Restauracija i konzervacija tekstila i odeće

TEMA: Restauracija i konzervacija knjiga

 1. UVOD
Najvažniji faktori koji utiču na potrošnju energije u zgradama za grejanje, hlađenje,
ventilaciju, pripremu sanitarne tople vode i osvetljenje mogu se podeliti u pet grupa:
- klimatski faktori, koji su određeni lokacijom na kojoj se zgrada nalazi;
- termički omotač i geometrija zgrade;
- karakteristike sistema grejanja, hlađenja i ventilacije, izvora energije i nivoa
automatske regulacije;
- režim korišćenja i održavanja zgrade i tehničkih sistema i
- eksploatacioni troškovi, odnosno cene energenata i energije.
Klimatski faktori, kao što je godišnje kretanje temperature vazduha i relativne vlažnosti,
insolacija i dozračeni intenzitet sunčevog zračenja, vetrovitost, i drugo, odlika su lokacije na
kojoj se zgrada nalazi. Prema tome, prilikom projektovanja zgrade i tehničkih sistema u njoj,
neophodno je poznavati klimatske karakteristike podneblja, koje se, na određen način, uzimaju
kao ulazni podaci za proračune. Kada su u pitanju sistemi grejanja, hlađenja i ventilacije,
neophodni ulazni podaci su: podaci o termičkom omotaču (koeficijenti prolaza toplote
građevinskih elemenata, zaptivenost prozora i vrata), spoljna projektna temperatura za zimu i
leto, dužina perioda grejanja i hlađenja, vetrovitost predela, položaj i orijentacija zgrade, itd.
Zgrade iste namene, a koje se nalaze u bitno različitim klimatskim podnebljima, veoma se
razlikuju, kako po arhitekturi i primenjenim materijalima, tako i po tehničkim rešenjima
instalacija u njima.
Termički omotač, geomerija zgrade, njen položaj u odnosu na izloženost Suncu i vetrovima
direktno utiču na energetske potrebe zgrade. Što je bolja termička izolacija i zaptivenost prozora i
vrata, a manji faktor oblika, potrebna instalirana snaga sistema za grejanje će biti manja. Dobra
zaptivenost prozora može značajno umanjiti ventilacione gubitke toplote. Podatak o specifičnom
potrebnom instaliranom kapacitetu grejnih tela q [W/m2] govori o tome koja vrsta sistema za
grejanje se može primeniti u zgradi. Način postavljanja termičke izolacije i korišćenje toplotne
izolacije zgrade takođe je važan podatak. Veličina prozora i korišćenje dnevnog svetla utiče na
veštačko osvetljenje, potrošnju električne energije i dobitke toplote od unutrašnjih izvora. Načini
zaštite od Sunčevog zračenja tokom leta u velikoj meri mogu sniziti toplotno opterećenje zgrade,
kao i instalirani kapacitet rashladnog postrojenja. Raspored prostorija unutar zgrade, atrijumski
prostori i galerije mogu imati značajan uticaj prilikom korišćenja prirodnog provetravanja zgrade
Pažljivim i stručnim izborom sistema grejanja, hlađenja i ventilacije, izvora snabdevanja
energijom i nivoa automatske regulacije moguće je ostvariti značajne uštede energije koju ovi
sistemi troše tokom godine. Dve zgrade „bliznakinje“, koje su identične po nameni, geometriji i
energetskim potrebama, mogu imati značajno različitu potrošnju energije u zavisnosti od vrste
izvedenih tehničkih sistema u njima. Samo prilikom formiranja konceptualnog rešenja
neophodno je uzeti veliki broj ulaznih podataka u razmatranje. Namena, režim korišćenja,
geomerija, termička zaštita zgrade, kao i klimatski podaci samo su deo ulaznih parametara.
Potrebno je razmotriti prostor za smeštaj uređaja i opreme, načine vođenja instalacija kroz zgradu
i uklapanje u enterijer, raspoložive načine snabdevanja energijom, primenu obnovljivih izvora
energije, integraciju rada različitih sistema, kao i potreban nivo nadzora i upravljanja sistemima u
zgradi. Kod složenih i velikih zgrada, velikih investicionih vrednosti, često se razmatraju
varijantna rešenja, na kojima rade multidisciplinarni timovi – arhitekte, mašinski i inženjeri
elektrotehnike.
Kako bi zgrada, tokom svog životnog veka, imala zadovoljavajuće energetske performanse,
potrebno je redovno i pravilno održavanje zgrade i tehničkih sistema u njoj. Ukoliko izostane
redovno održavanje, a ne naruši se u potpunosti funkcionalnost sistema, gotovo redovno se javlja
slučaj neracionalne potrošnje energije. Osnovni primeri su: oštećena ili potpuno uklonjena
termička izolacija uređaja, cevovoda i kanala za vazduh, što za posledicu ima povećane gubitke
toplote sistema, kondenzaciju vlage iz vazduha i oštećenja uređaja i enterijera; zaprljanje
distributivne mreže i elemenata opreme, što rezultuje povećanim naporima pumpi i ventilatora, a
dovodi do veće potrošnje električne energije za njihov pogon; uklanjanje zaprljanih filtera za
vazduh umesto njihove zamene dovodi do lošeg kvaliteta vazduha; prestanak funkcije
regulacione armature ili opreme, osim pogoršanja termičkih parametara sredine (pregrevanja zimi
ili pothlađivanja leti) neminovno utiče na povećanu potrošnju energije, dok u ekstremnim
slučajevima može izazvati havarijska oštećenja sistema i velike štete, a ponekad ugroziti i ljudske
živote. Koliko je važno dobro projektovati i izvesti sisteme u zgradi isto tako je važno njihovo
održavanje i pravilno korišćenje, kako bi mogli da pruže svoj maksimum.
Prilikom projektovanja novih sistema, a češće prilikom izvođenja projekata rekonstrukcije
postojećih, sastavni deo procedura je sprovođenje tehno-ekonomske analize, odnosno
sagledavanja investicionih i eksploatacionih troškova kroz životni vek projekta. Međutim, ne
može se uvek sa dovoljnom preciznošću predvideti na duži rok kretanje cena energije i
energenata. Ukoliko postoji disparitet cena na tržištu, doći će do pojave neracionalne potrošnje
energije. Osnovna motivacija korisnika jeste cena koju plaćaju za grejanje, odnosno
klimatizaciju. Ekstremni primer je paušalna naplata troškova grejanja zgrada koje se toplotom
snabdevaju iz sistema daljinskog grejanja. Fiksni mesečni trošak za grejanje nije uslovljen
potrošenom energijom, pa samim tim ne postoji motiv korisnika da se racionalno odnosi prema
potrošnji energije. Isto važi za ponašanje korisnika poslovnih zgrada u kojima sam korisnik ne
plaća račune, već to čini vlasnik. Niska cena pojedinog energenta usloviće neracionalnu
potrošnju, jer je ona jeftinija nego sprovođenje mera koje bi doprinele uštedama.
 2. UŠTEDA ENERGIJE I TERMIČKA UGODNOST
Prema našim iskustvima, većina graditelja i onih koji obnavljaju svoj stan su u nedoumici
kada treba izabrati uređaje za tehniku grejanja, a i kada se radi o funkcionisanju već postojeće
mreže grejanja. Na žalost, u specijalizovanim radnjama nema uvek mogućnosti da se dobiju
detaljne informacije. Voleli bismo da smanjimo i da otklonimo nedoumice i nesigurnost i
smatramo važnim da vam predstavimo i upoznamo vas sa sledećim terminima i uređajima iz
oblasti tehnike grejanja.

2.1 OD ČEGA ZAVISI TOPLOTNI GUBITAK JEDNE PROSTORIJE

ILI ZGRADE
Toplotni gubitak jedne prostorije ili zgrade zavisi od veličine graničnih zidova [A (m²)],
od faktora propuštanja toplote graničnih zidova [K (W/m²K)], odnosno od razlike između spoljne
i unutrašnje temperature [ΔT (ºK)]. Toplotni gubitak je rezultat umnožka ovih vrednosti, a
jedinica mere je W (vati). Budući da se fizički parametri granične konstrukcije tokom korišćenja
ne menjaju, trenutni toplotni gubitak (toplotno-grejne potrebe) neke prostorije ili zgrade zavisi od
kretanja spoljne temperature i unutrašnje temperature, koju je potrošač podesio. Iz gore
navedenog, jednostavno se može izračunati, da, ako uz istu spoljnu temperaturu neku prostoriju
ili zgradu zagrejemo na temperaturu veću za 1ºC, tada će ona, u datom trenutku, povećati toplotni
gubitak grejanja za 6%. Dakle, kod toplotne potrebe ne igra nikakvu ulogu ni tip radiatora, ni tip
kotla, ni termostat, već na to isključivo utiče konstrukcija zgrade i razlika između spoljne i
unutrašnje temperature. Ako je konstrukcija zgrade data, tada toplotni gubitak možemo da
smanjimo grejanjem podešenim na nižu unutrašnju prosečnu temperaturu.

2.2 ŠTA UTIČE NA POTROŠNJU GASA (ENERGENATA) NEKE

PROSTORIJE ILI ZGRADE
Kod grejanja neke prostorije ili zgrade, na korišćenje toplotne energije i potrošnju gasa
(energenata), osim grejno-toplotnih zahteva, utiče još nekoliko drugih faktora. Od ovih najvažniji
su:

 Vrsta kotla, stepen efikasnosti i okolnosti rada kotla:

Savremeni kotlovi, pod idealnim radnim uslovima, proizvode toplotnu energiju

sagorevanjem energenata sa dobrim, 90%-nim stepenom efikasnosti. Radi povećanja efikasnosti,
kondenzacioni kotlovi koriste čak i deo toplotne energije dimnog gasa, te zbog toga u toplijim
periodima grejne sezone, rade sa efikasnošću većom za 10-15% nego tradicionalni kotlovi. Na
količinu toplotne energije proizvedene od izvesne količine goriva, osim vrste kotla, znatno utiču i
okolnosti pod kojima kotao radi. Proizvođači kotlova obično navode koji su idealni uslovi za rad
kotla, ali uopšteno važi ta konstatacija, da stepen efikasnosti kotlova je dobar uz duži kontinualni
rad, dok česta uključenja i isključenja nepovoljno utiču na njegovu efikasnost. Kondenzacioni
kotlovi su tada najefikasniji, kada je temperatura proizvedene vode za grejanje niska, jer ona tada
bolje hladi dimni gas. Ovaj isti princip se ne može primeniti kod tradicionalnih kotlova, jer
niskotemperaturna voda za grejanje u kotlu može da dovede do kondenzacije dimnog gasa koji
sadrži sumpornu kiselinu. Da bi se izbegla kondenzacija, treba izbeći česta uključenja kotla i
treba da se održi minimalna temperatura koju je proizvođač naznačio, odnosno, da se temperatura
vode za grejanje podesi spoljnoj temperaturi. Neki savremeni kotlovi sa regulatorom toka već su
podešeni da prate vremenske prilike i u njih su ugrađeni spoljni senzori temperature, potrebna
temperatura vode za grejanje se podešava elektronski u zavisnosti od spoljne temperature. Kod
jednostavnijih, jeftinijih tipova to treba da urade sami korisnici shodno promenama spoljne
temperature, da bi obezbedili dobar stepen efikasnosti i ugodnosti. U slučaju pada spoljne
temperature – da vreme zagrevanja ne bude suviše dugačko – prenos toplote sa radijatora
možemo da povećamo povećanjem temperature vode za grejanje, a kada je vreme toplije,
temperaturu vode za grejanje treba smanjiti, kako bi se izbeglo da suviše topla voda za grejanje
prouzrokuje pregrejavanje prostorija. Naime, grejna voda koja je toplija od potrebne učiniće
sistem grejanja predimenzioniranim, a to vodi do čestog isključenja i uključenja kotla (a time
upravlja termostat kotla) i može da prouzrokuje velike promene. Da bi se to izbeglo, kod
tradicionalnih sistema grejanja sa 90/70ºC, u slučaju da je spoljna temperatura viša (oko 0ºC)
najefikasnije je, da se temperatura grejne vode podesi na 55- 60ºC ili na 75-80ºC u slučaju da je
spoljna temperatura niža (oko -10ºC)

 Tehnički podaci, podešavanja i potreban broj sobnih termostata unutar zgrade:

Kolika će biti unutrašnja temperatura u zgradi i njenim prostorijama određuje korisnik. Za

podešavanje temperature i za održavanje podešene vrednosti služi/e sobni termostat/i. Budući da
podešena vrednost na termostatu i prosečna temperatura koja se stvara u prostorijama znatno
utiču na toplotni gubitak i na količinu toplotne energije potrebne za nadoknadu toplotnog gubitka,
pre ugradnje sistema grejanja valja dobro proceniti koliko i kakve termostate je nabolje koristiti i
kako je najbolje da se oni podešavaju. Ako su nam poznati faktori koji utiču na toplotne potrebe i
upotrebu goriva, lako ćemo uvideti da pored današnjih cena energenata, isplati se da se greju
samo one prostorije i samo toliko dugo koliko su te prostorije u upotrebi. Jedan od određujućih
faktora za količinu upotrebljenog goriva je prosečna unutrašnja temperatura, stvorena u zgradi
(prostorijama) tokom grejne sezone. (Ni grejanje jedne zgrade sa lošom toplotnom izolacijom,
nesavremenim grejanjem ne košta puno, ako se ona greje na nisku temperaturu i samo retko). Uz
obezbeđenje termičke ugodnosti, grejanje neke zgrade će biti najjeftinije, ako mrežu grejanja
podelimo na više zona uzimajući u obzir funkcije prostorija, pa svaku zonu grejemo samo kada je
ona u upotrebi i na onu temperaturu koja je potrebna. To može da obezbedi montiranje termostata
po zonama. Pošto svaka prostorija ima svoj red korišćenja, da bismo izbegli da ručno
podešavamo aktuelnu temperaturu na termostatu, u većini slučajeva vredi izabrati programabilni
termostat i na njemu podesiti grejne potrebe koje se stalno ponavljaju. Uključni sobni termostati
znaju samo da uključe i isključe kotao, ne može se reći ni za bilo koji tip, da je jedan termostat
ekonomičniji od drugog. Razlike se nalaze u pruženim uslugama i u stepenu komfora. Štedeti
može korisnik sa pravilnim podešavanjem, a termostat će sa odgovarajućom preciznošću i shodno
svojim tehničkim parametrima, obezbediti termičku ugodnost. Promene temperature, manje od
0,5ºC (temperaturno odstupanje od ±0,25ºC u poređenju sa podešenom temperaturom) obično ne
utiču ili u maloj meri utiču na osećaj ugodnosti kod ljudi, te termostati sa osetljivošću regulacije
od ±0,25ºC ili blizu ovome obično ispunjavaju zahteve. Ako je osetljivost uključenja termostata
veća (recimo, da je ± 1ºC u poređenju sa podešenom vrednošću), tada će kod podešavanja iste
temperature, promene temperature biti veće u stanu, smanjiće se termička ugodnost, jer se od
toga u prostoriji ili zgradi ne menja prosečna temperatura, ne povećava se toplotni gubitak, a ni
potrošnja goriva. Neki proizvođači termostata su, u interesu povećanja termičke ugodnosti razvili
termostate sa samo-učećim softverom. Ovi softveri imaju zadatak da, uz softversku intervenciju,
smanje prevelike promene temperature nakon što kotao prestaje sa radom posle postignute
temperature grejanja. U najvećem broju slučajeva, vrši se fazno grejanje unutar temperaturnog
opsega koji je blizu podešene temperature. Kotao se uključujeisključuje, te tako se smanjuje obim
promena temperature (prejako grejanje, previsoka temperatura). Na žalost, na osnovu iskustava iz
korišćenja tog softvera, obično se ne postiže smanjenje u korišćenju energenata, koje su obećali
proizvođači ovih samo-učećih termostata. Česta uključivanja i isključivanja povećavaju gubitke
kotla i pogoršavaju stepen efikasnosti. Iskustva iz prakse potkrepljuju teoriju, po čemu potrošnju
goriva u već postojećoj zgradi možemo smanjiti, na nju možemo značajnije uticati tako da
unutrašnju temperaturu koja se stvara u prostoriji održavamo na niskim vrednostima. Posebne
usluge termostata povećavaju samo ugodnost, ali to delom znači i rast potrošnje goriva.
Kratkotrajne temperaturne promene posle zaustavljanja kotla (npr. 0,5-1o C) nekoliko puta
dnevno samo u minimalnoj meri utiču na godišnju potrošnju goriva.

 Formiranje sistema grejanja:

Budući da korišćenu toplotnu energiju u nekoj zgradi ili prostoriji (prostorijama) možemo
ograničiti samo sa vrednošću prosečne temperature tokom grejne sezone, najefikasnije je da se
posebno regulišu unutrašnje temperature u nekoj prostoriji ili grupi prostorija. Svaku prostoriju
treba zagrejati samo u onim vremenskim periodima na unutrašnju temperaturu koja pruža
termičku ugodnost, kada su te prostorije u upotrebi. Kada se te prostorije ne koriste, efikasno je
da se temperatura u njima održava na rezervnoj vrednosti (od 17-18 o C), zbog prevelike
termalne inercije (dugo vreme zagrevanja), da vreme do zagrevanja ne bude suviše dugo. U
žargonu tehnike grejanja, grupu zajedno regulisanih prostorija nazivamo "grejnim zonama". U
interesu štednje i ugodnosti, one prostorije treba grupisati u jednu grejnu zonu i regulisati ih
jednim sobnim termostatom, koje se na osnovu njihovih funkcija zajedno koriste (unutar jednog
stana npr. dnevna soba i kuhinja mogu biti jedna zona, a spavaće sobe druga). Sistem grejanja,
opremljen sa programabilnim sobnim termostatom i podeljen na više grejnih zona, uz istu
termičku ugodnost, može da rezultira uštedu u gorivu od čak 20-25% u poređenju sa
tradicionalno izrađenim sistemom grejanja.
 3. UNAPREĐENJE ENERGETSKE EFIKASNOSTI
ZGRADA
Dugoročno posmatrano, s očekivanim poskupljenjem energenata, usklađivanjem
zakonske regulative s evropskom i uvođenjem propisa sa strožijim kriterijumima iz područja
toplotne zaštite i uštede energije u zgradama, te razvojem svesti o uštedi energije i zaštiti okoline,
povećanje energetske efikasnosti zgrada trebalo bi postati ustaljena praksa kod održavanja i
sanacija postojećih, kao i kod izgradnje novih zgrada. Znači, smanjenje potrošnje energije
moguće je ostvariti građenjem novih energetski efikasnih zgrada (povećanjem obavezne toplotne
zaštite novih zgrada), ali i energetskim sanacijama i rekonstrukcijama postojećih zgrada [41].
Najznačajnije mere kojima se može poboljšati energetska efikasnost zgrada, bilo da se grade nove
ili energetski saniraju postojeće i tako smanjiti potrošnja neobnovljive primarne energije (čvrstog,
tečnog i gasovitog goriva), a samim doprineti zaštiti životne sredine i održivom razvoju
čovečanstva, su:
- unapređenje energetskih performansi omotača zgrade;
- unapređenje energetskih performansi sistema za grejanja, hlađenje, ventilaciju,
pripremu sanitarne tople vode i osvetljenje;
- upravljanje i regulacija sistema za grejanja, hlađenje, ventilaciju i klimatizaciju,
pripremu sanitarne tople vode i osvetljenja;
- korišćenje obnovljivih izvora energije i otpadne toplote;
- domaćinsko korišćenje energije itd.
Pod pojmom zgrada podrazumeva se prostor namenjen za kraći ili duži boravak,
obavljanje neindustrijskih usluga, kulturnih i sportskih manifestacija, obrazovanja itd
 3.1 IZGRADNJA ENERGETSKIH EFIKASNIH NOVIH ZGRADA
Izgradnji energetski efikasnih zgrada treba pristupiti u fazi projektovanja zgrade, kako bi
se sagledale potrebe zgrada, kao i uslovi koji karakterišu okolinu u kojoj će se one nalaziti. U toj
fazi neophodno je analizirati uticaje spoljašnje sredine na buduće zgradu, a energetsku strategiju
dovesti do ekonomske opravdanosti. Projektovanje energetski efikasne zgrade podrazumeva
optimizaciju svih parametara koji utiču na smanjenje potrošnje energije u zgradi, optimalno
pozicioniranje zgrade u zavisnosti od lokalnih klimatskih uslova, projektovanje toplotnog
opterećenja zgrade, izbor svih planiranih sistema (grejanja, ventilacije, klimatizacije, osvetljenja,
električnih instalacija i sl.), izbor građevinskih materijala, izbor i ugradnju zahtevanog nivoa
toplotne zaštite, uz obezbeđenje neophodnih uslova komfora u eksploataciji [92].
Poboljšanje energetske efikasnosti zgrada podrazumeva unapređenje njihovih energetskih
performansi, upotrebu obnovljivih izvora energije, upotrebu energetski efikasnih uređaja,
izvođenje energetski efikasnih tehničkih sistema, odnosno primenu skupa mera kojima je krajnji
cilj smanjenje potrošnje svih oblika energije uz iste ili bolje uslove u objektu. Ovo se postiže
sledećim merama [92]:
- orijentaciju i funkcionalni koncept zgrade projektovati tako da se maksimalno iskoriste
prirodni i stvoreni uslovi lokacije (sunce, vetar, zelenilo);
- zgradu projektovati tako da prostorije u kojima se boravi tokom dana budu orijentisane
prema jugu u meri u kojoj urbanistički uslovi to dozvoljavaju;
- projektovati takav oblik zgrade koji obezbeđuje energetski najefikasniji odnos
površine i zapremine omotača zgrade u odnosu na klimatske faktore lokacije,
okruženje (prirodno i stvoreno) i namenu zgrade;
- projektovati toplotno zoniranu zgradu, odnosno, grupisati prostorije u zgradi u skladu
sa njihovim temperaturnim zahtevima; zone sa višim temperaturnim zahtevima
projektovati tako da mogu maksimalno da iskoriste prirodne potencijale lokacije
(sunce, vetar, zelenilo);
- maksimizirati upotrebu prirodnog osvetljenja uz omogućavanje pasivnih dobitaka
toplotne energije (osunčanja) zimi odnosno zaštite od pregrevanja leti adekvatnim
zasenčenjem (forma objekta ili sistemi zasenčenja);
- toplotna energija koja kroz zastakljene površine ulazi u prostoriju treba da se ograniči u
letnjem danu (kada osim difuznog postoji i direktno sunčevo zračenje);
- otvore na zgradi, kao što su prozori, vrata, kanali za ventilaciju, projektovati tako da
gubici toplote u zimskom periodu i toplotno opterećenje u letnjem periodu budu što
manji;
- kada god je to moguće, otvore koncipirati tako da se maksimizira pasivno (prirodno)
noćno hlađenje u letnjem periodu (optimizirati sistem prirodne ventilacije);
- optimizirati strukturu zgrade:
 prema potrebama i nameni zgrade koristiti termičku masu za
ostvarivanje toplotnog komfora u zimskom i letnjem periodu; termička masa treba
da povećava termičku inerciju objekta, osim za objekte sa kratkotrajnim
korišćenjem;
  uraditi visoko kvalitetnu toplotnu izolaciju celokupnog termičkog omotača;
 izbegavati toplotne mostove;
 izborom vrste materijala i boje materijala minimizirati pojavu toplotnih ostrva.
- strukturu i omotač koncipirati tako da se maksimalno koriste pasivni i aktivni solarni
sistemi i obezbedi zaštita od pregrevanja;
- analizirati mogućnost korišćenja padavina, podzemne i otpadne vode za potrebe
zalivanja, spoljnih pranja i dr., kao i za grejanje i hlađenje zgrade, tehničke prostorije
(rezervoar i pumpno postrojenje) koje se koriste u gore navedene svrhe, ukoliko su
ukopane, ne uračunavaju se u indeks zauzetosti parcele itd.
Znači, najvažniji faktori o kojima treba voditi računa da bi se izgradila energetski efikasna zgrada
su:
- lokacija zgrade,
- položaj zgrade,
- orijentacija zgrade,
- oblik zgrade,
- prostorno oblikovanje zgrade i njene okoline,
- odnos površine otvora i neto površine zgrade,
- omotač zgrade,
- korišćenje energetski efikasnih tehničkih sistema u zgradi (sa mogućnošću upravljanja
i regulacije),
- korišćenje obnovljivih izvora energije (solarne energije, energije okoline, energije
biomase, energije vetra i sl.) itd.
Samo izborom optimalnih vrednosti navedenih faktora i njihovom međusobnom usklađenošću
moguće je u velikoj meri postići značajne uštede energije (izgraditi energetski efikasnu zgradu).
Za pasivan standard gradnje primenjuju se još bolje karakteristike svih konstruktivnih elemenata i
još neki aktivni sistemi kao npr. rekuperacija [39].
Pozitivni efekti koji se postižu izgradnjom energetski efikasnih zgrada su:
- niži troškovi grejanja,
- osiguranje od porasta troškova energije,
- zaštita energetskih resursa,
- državni podsticaj,
- veća udobnost stanovanja,
- privlačan dizajn,
- zaštita čovekove okoline itd.
 4. ZAKLJUČAK
Zgrade se mogu prepoznati kao relativno veliki potrošači energije. Smanjenje potrošnje
energije moguće je građenjem novih energetski efikasnih zgrada ali i energetskim sanacijama
postojećih zgrada. Energetska efikasnost u zgradarstvu podrazumeva efikasno korištenje energije
uz primenu optimalnih mera čiji je cilj: smanjenje potrošnje energije uz finansijsku uštedu za
krajnjeg korisnika, ugodniji i kvalitetniji boravak u zgradi, smanjenje troškova održavanja i
produženje životnog veka zgrada, doprinos zaštiti okoline i smanjenju emisija štetnih gasova kao
i globalnim klimatskim promenama.5 Merenje potrošnje energije u zgradama, odnosno
prikazivanje energetskih svojstava zgrade izradom energetskog pasoša, ima za cilj trajno
smanjenje energetskih potreba zgrada pri projektovanju, izgradnji i korišćenju novih zgrada,
odnosno sanaciji i rekonstrukciji postojećih.6 Energetska efikasnost zgrada treba da se izračunava
na bazi jedinstvene i dovoljno primenljive metodologije, koja se može razlikovati na regionalnom
nivou. Metodologija, pored toplotne izolacije, treba da uključi i druge faktore koji igraju sve
značajniju ulogu, kao što su instalacije za grejanje i klimatizaciju, primenu obnovljivih izvora
energije. Zgrade će imati uticaj na dugoročnu potrošnju energije i nove zgrade stoga treba da
zadovolje minimalne zahteve u pogledu energetske efikasnosti prilagođenih lokalnom podneblju.

Nа potrošnju energije u zgrаdаmа bilo koje vrste, uključujući i stаmbene, ide ukupno
procentuаlno nаjviše energije od ukupne potrošnje energije u mnogim zemljаmа, а prosečno i do
60 %, a u Srbiji 39-42 %. Stogа je unаpređenju energetske efikаsnosti u zgrаdаmа potrebno
pokloniti izuzetnu pаžnju. U nacionalnim akcionim planovima energetska efikasnost u svetu se
danas, odnosno potreba za smanjenjem potrošnje energije u zgrаdаma, nаlazi u žiži pаžnje i
predmet su brojnih istrаživаčko rаzvojnih, demonstrаcionih, strаteških, regulаtorno finаnsijsko
podsticаjnih i drugih progrаmа, merа, izrаde prаvilnikа i merodavnih stаndаrdа.

Aktuelna tema današnjice u svetu, a sve više i kod nas su održivi razvoj, ekologija i energetska
efikasnost. Energija i ekologija predstavljaju dva velika, uzročno-posledično povezana problema
budućnosti čovečanstva. Najznačajnije svetske organizacije suočile su se sa ozbiljnošću po
pitanju ekologije i održivog razvoja.
Zbog velike potrošnje energije u zgradama, a istovremeno i najvećeg potencijala
energetskih i ekoloških ušteda, energetska efikasnost i održiva gradnja danas postaju prioriteti
savremene arhitekture i energetike. Zgrade su najveći pojedinačni potrošač energije, a time i
veliki zagađivač okoline. Zbog dugog životnog veka zgrada, njihov je uticaj na okolinu u kojoj
živimo dug i kontinuiran i ne može se zanemari. Zadovoljavanje 3 E (energija, ekonomija,
ekologija) novi je zahtevni zadatak koji se postavlja pred projektante i graditelje. Susrećemo se s
jedne strane s problemom nove izgradnje usklađene sa savremenim standardom života i održivim
razvojem, a sa druge strane s problemom osavremenjivanja postojeće izgradnje koja u velikom
postotku ne zadovoljava današnji standard, troši enormno puno energije i preko noći postaje
veliki problem i veliki zagađivač okoline.
 5. LITERATURA
1. Milutinović, S. (2004). Urbanizacija i održivi razvoj. Niš: Fakultet zaštite na radu
2. Nacionalna strategija održivog razvoja Republike Srbije 2008 - 2017
3. Nacionalna strategija održivog razvoja RS
4. Nacionalni program za integraciju u Evropsku uniju, Republika Srbija, 2008, str. 80.
http://www.seio.gov.rs/code/navigate. asp?Id=414
5. Najam, A., D. Runnalls, M. Halle (2007). Environment and Globalization: Five Propositions.
IISD
6.Pešić, R. (2002). Ekonomija prirodnih resursa i životne sredine. Beograd: Poljoprivredni
fakultet. Poglavlje1: ‘Održivi razvoj’
7. dr Ljubiša Josimović, prof, prof, dr Živoslav Adamović, Mr Božo Ilić, Energetska efikasnost
toplotnih procesa