Dobar dan poštovani slušaoci.

Moje ime je Maja Čolović Vasić, ovo je

vreme muzike, a u temu današnje misije uvešće vas jedna minijatura iz ciklusa
Godišnja doba Petra Iljiča Čajkovskog.
2.35
Ovako je muzikom dočarao mesec februar Petar Iljič Čajkovski u ciklusu
Godišnja doba. Ova minijatura nosi naziv Karnevali i upravo je to tema kojoj
ćemo danas posvetiti pažnju u emisiji Vreme muzike. Karneval, zato što je mesec
u kome upravo ova zima pokazuje svoje pravo lice, mesec februar, onaj koji se
obično naziva mesecom karnevala. Naravno sve to zato što su ovih dana među
najzanimljivijim recimo turističkim atrakcijama širom sveta upravo brojni
karnevali; Rio de Žaneiro, Nju Orleans, Karipska obala, Trinidad, kadaje reč o
egzotici, ili možda nešto bliže Nemačka i Italija, pre svega Venecija, neke su od
mogućih destinacija, doduše bile, jer ove godine karnevali su se desili nešto ranije
nego što je uobičajeno. Večina pomenutih, koji su ujedno i najpoznatiji, završeni
su pre dva dana.
O tradiciji održavanj karnevala u svetu biše reči nešto kasnije. Ovi dogašaji
se naravno razlikuju od mesta do mesta, ali dve stavri su uvek prisutne: buka i
maske. A ovako živopisni događaji morali su biti inspiracija i kompozitorima
među kojima su recimo Paganini, , ŠUman, Dvoržak, Berlioz, Kampra, MIjo,
Respigi ili recimo Berlioz. Kada je reč o ovom velikom predstavniku francuskog
romatnizma, pretpostavljete dea je reč o uvertiri Rimski karneval koju je izgradio
na tematskom materijalu preuzetom iz opere Benvenuto Čelini. Već sam početak,
kao i nekoliko drugih delova uvertire potiču upravo iz scene karnevala u operi. I
evo, kako ta karnevalska gužva zvuči propuštena kroz stvaralačku prizmu
Hektora Berlioza, dočaraće nam danas Berlinksa filharmonija kojom diriguje
Lorin MAzel.
8.38
tema dela inspirisana karnevalskim šarenilom
odjava
Prvi zabeleženi karneval bila je egipatska svečanost u slavu Ozirisa, događaj koji
je obeležavao povlačenje vode koja se izlila iz NILa. Svoj vrhunac karnevali su
dostigli (u smislu raskalašnoasti i sveopšte gužve) sa rimskim bahanalijama i
Saturnalijama. Tokom srednjeg veka crkva je pokušala da kontroliše proslave, ali
to nije uspela. Oni najgori, najneukusniji delovi karnevala su postepeno
eliminisani i kaarneval je postao poslednji festival pre aksetizma koji donosi post
koji sledi. Karnevalska tradicija cveta još uvek u zamljama kao što su Belgija,
Italija, Francuska i zapadni deo Nemačke. KAda je reč o vanevropskom području
najvašniji su oni koji se održavaju u Rio de ŽAneiru (započeti oko 1840), i Mardi
Gras u Nju Orleansu (osnovan 1857).
Prehrišćanski, srednjevekovni i moderni karnevali imaju iste tematske
odlike - oni slave pre svega kraj zime, odnosno ponovo rađanje prirode i oni
takođe dopuštaju parodiju na socijalne i religiozne obaveze.
Npr. Robovi su u Rimu bili izjednačeni sa svojim gazdama, u srednjem
veku je u okviru pvakvih svečanosti izvođena bogohulna misa, a tokom karnevala,
maskarada, seksulasni i socijalni tabui su ponekad bili privremeno zanemareni.
Ono što većina karnevala sadrži i kombinuje jesu parada, raskošne svečanosti,
sjaj, narodne drame i gozbe. To šarenilo, kao inspiracija za umetnička ostvarenja
naravno nije moglo promaći kompozitorima. Nikolo Paganiani je recimo 1805.
završio karnevalska divertimenta za dve violine i violončelo. Čak 21 minijaturu,
preciznije stilizovanu igru, sadrži ova kompozicija. Moj današnji izbor
čine ..................................................
Sviraće Stefan MIlenković
odjava Paganinija
A naravno kada govorimo o karnevalu moramo posebno istaći onaj koji se
održava u Veneciji, u internacionalnim okvirima najpoznatiji, a ujedno i
najstariji. Ovo okupljanje maskiranih ljudi datira još iz 15-og, ali se počeci naziru
već u prethodnom veku.
Jedan od prvih zakona u to vreme zabranjivao je nošenje maski u gradu u toku
noći, a ubrzo je karneval privukao i strance iz Evrope.
Ulice su bile pune ljudi sa maskama i nije se mogla videti razlika između
plemstva i običnih ljudi. Uobičajeni su bili dugi ogrtači i maske sa dugim
nosevima, ana trgovima su naravno bili u centru pažnje ulični zabavljači i pevači
koji su pevali i svirali. Istorijska tradicija Vencijanskog karnevala danas je
svakako zanemarena u komercijalne svrhe, ovaj je događaj namenjen uglavnom
turistima, potrebno je izdvojiti za taj događaj i dosta novca, ali oni koji su bili
kažu da je iskustvo neponovljivo. Ovogodišnji karneval završen je pre nekoliko
dana.
Tokom trajanja ovog festivala Venecija je nudila (i još uvek je tako, uverićete se
ukoliko recimo prokrstarije malo internetom) brojne mogućnosti za trošenje
novca. Izbor je bio eraličit: kockarske igre, pozorišta, kafei, prodavnice vina,
restorani, artisti na žici i žongleri ili recimo sajmovi na kojima su se mogle videti
egzotične životinje poput slonova, kengura, itome slično. Upravo takvu jednu
povorku, koju je pri tom nazvao velika zoološka fantazija naslikako je svojoj
muzikom Kamij Sen Sans kompoziciji Karneval životinja za dva klavira i
orkestar. Čini je 14 karakterističnih slika koje predstavljaju osim pomenutih i
životinje kao što su i lav, labud, kokoške i petlovi, antilope, kornjače, ribe, ali i
osobe sa dugim ušima, fosili, pa čak i pijanisti.

muzika Sen Sans

Pred vama su tokom proteklih ... minuta prošetali neki učesnioci karnevalske
povorke koju je svojom muzikom stvorio Sena SAns.
Bio je to još jedan primer transponovanja ideje karnevala, odnosno tog šarenila i
različitosti svake vrste uz muziku.
Pomenuti venecijanski karneval dočarao je u jednoj svojoj operi
kompozitor francusko italijanskog porekla Andre Kampra. Iz 1710 godine potiče
recimo njegova opera-balet Venecijanske svečanosti. Evo nekoliko živopisnih
igara iz ove kompozicije.-
muzika
odjava
podse'am vas da je današnja tema karneval, odnosno u želji da dmao doprinos
ovom karnevalskom mesecu, želea sma da vam predstavim deo i delove nekih
ostavrenja u kojima su atmosferu i neke suštinske odlike ovog veselog događaja
(široko rasprostranjenog već vekovima unazad) kompozitori preneli u svoja
ostvarenja. Neki od njih muzikom su slikali samo šarenilo, vatromet boja,
muzike, pravu kakofoniju vizuelnih i zvučnih utisaka, dok drugi iz karenvala
uzimaju (koriste) onaj deo koji ovu manifestaciju najbliže određuje (i koja
zapravo i predstavlj asinonima zakarneval) a to je paradaodn povorka koju čine
maskirani učesnici. Transponovanje maskirane povorke u muziku upravo je
zgodno za postavljanje dela koje čini više stavova, odnosno recimo ciklus
povezanih minijatura od kojih svaka ima izrazite "karakterne osobine" lika koji se
tim komadom predstavlja. Najbolji primoer za to, muzički naravno, koji se
preosto nameće kada govorimo o karnevalu, je bez sumnje Šumanova
kompozicija tog naziva , inače jedno od njegovih najpopularnijih dela.
Kompozicioni plan ovog ostavrenja za klavir iz 1835. pokllapa se sa odlikama
karnevala. U njoj se likovi iz KOmedije del Arte susreću sa članovima fiktivnog
društva Davidovih saveznika koje je Šuman osnosvao kao opoziciju Filistarima,
preciznije svima onima ograničenog duha. TAko se osim Pjeroa, Arlekina,
Pantalona i Kolombine u Šumanovoj povorci nalza i oni ljudi kojisu u njegovom
životu imali posebno mesto kao što su KLara Vik, Šopen, Paganini a tu su i
Euzebijus i Florestan iz kojih se krije sam kompozitor. Od ukupno 20 karakternih
sličica za današnju emisiju V.M. izabrala sam
.....................sviraće ............................

muzika

Karneval je zuapravo naziv za razna veselja, poklade, maškare, koje se održavaju

pred početak velikog posta, naročito u italiji. tako stoji npr u Vzujakliji, leksikonu
u kome ćete takođe nać
i objašnjenje da reč karneval potiče od italijanske složenice karne (meso) i vale
(zdravo ili zbogom), dakle zbogom meso, POstoji mešutim i drugo objašnjenje da
karus navalis na latinskom znači brod ludaka, što priznaćete može zvučati i
logično.
MNogi naučnici su tradiciju održavanja karnevala objašnjavali kao ostatke
predhrišćanskih, teutonskih ili keltskih običaja. Međutim, neka dublja
istraživanja pokazala su da se mnoge odlike mogu povezati sa festivalima za kraj
godine, koji su se proslavljali tokom zimske kratkodneice u čast rođenja boga
sunca. Ovakve proslave sreću se pdo različitim nazivima (među egišćanima,
sirijcima, grcima, i romanskim i nemačkim narodima). Naravno, kasnije je bilo
pokušaja od strane crkve da ove paganske ekscese potisne koji su ostali
bezuspešni, te su tako postepeno ovi događaji dobijali nove simbole i
prilagođavali se religioznom kalendaru. Tako je karne-vale postalo deo
rimokatoličke crkvene godine. Luckasti, poslednji zimski dani, posvećeni veselju i
zabavi, koji prehode velikom postu, danas su poznati pod nazivom karneval.