Akademsko Pisanje DR Milenko Kundačina DR Veljko Banđur PDF

adu
Dr Milenko Kundačina
Dr Veljko Banđur
AKADEMSKO PISANJE
bliku niti ikakvim

tijem u bilo kojem
ik a prava.
ta Globalizacija i
lovnih istraživanja Učiteljski fakultet
Užice, 2007.
M. Kundačina —V. Banđur
Čitaj me da se suprotstavljaš i raspra\>ljaš, ne da

^êrujes i uzimaš zdravo za goto^ô, ne da nađeš temu za
razgovor i raspravu, ^êć da odmeriš i razmotriš.
Bekon
S A D R Ž A J
Predgovor ...........................................................................................................................................................................9
1..Pristup naučnim inform acijam a .........................................................................................................11
1.1. Naučne informacije ............................................................................................................................11
1.2. Nosioci naučnih informacija ........................................................................................................13
1.3. Štampani nosioci informacija .....................................................................................................15
1.3.1. Primcime publikcLcije...........................................................................................................16
1.3.2. Sekundarne publikacije .....................................................................................................20
1.3.3. Tercijarne publikacije ........................................................................................................35
1.4. Klasifikacija nauka i naučnih disciplina..............................................................................36
1.4.1. Opšta klasifikacija područja nauka ........................................................................36
1.4.2. Univerzalna decimalna klasifikacija .....................................................................37
1.5. Elektronski pristup digitalnim informacijama ................................................................40
1.5.1. Pristup digitalnim informacijama posredstvom računara ....................40
1.5.2. Pristup digitalnim informacijama posredstvom Intem eta......................41
1.5.3. Elektronski izvori informacija ......................................................................................44
1.6. Specijalne baze podataka ..............................................................................................................51
1.6.1. ISI-jeve baze podataka ......................................................................................................52
1.6.2. Baze podataka koje prate nauke o obrazovanju ..........................................62
1.7. Pristup informacijama u bibliotekama .................................................................................59
1.7.1. Bibliotečki katalozi...............................................................................................................60
1.7.2. Bibliotečki fondovi ............................................................................................................... 63
1.8. Elektronski pristup informacijama u bibliotekama ....................................................64
1.8.1. Načini pretraživanja ...........................................................................................................66
1.5.2. Elektronske zbirke kataloga i bibliografija ........................................................74
1.8.3. Pristup časopisima i bazama preko KoBSON servisa...............................76
1.8.4. Pretraži'vanje po parametrima URL. adrese ......................................................79
1.8.5. Elektronske publikacije .....................................................................................................80
1.8.6. Prezentacije ................................................................................................................................83
2. Naučna i stručna dela ....................................................................................................................................85

2.1. Pojam i pódela .........................................................................................................................................85
2.2. Naučna dela ................................................................................................................................................87
2.2.1. Naučna monografija ...........................................................................................................87
2.2.2. Naučna studija .........................................................................................................................88
2.2.3. Naučni članak .........................................................................................................................89
2.2.4. Izveštaj naučnog istraživanja .......................................................................................92
2.2.5. Doktorska disertacija ......................................................................................................... 93
2.2.6. Ostali naučni radovi.............................................................................................................94
2.3. Stručni radovi ...........................................................................................................................................95
2.3.1. Udžbenici i priručnici ........................................................................................................95
2.3.2. Stručne monografije i članci .........................................................................................97
2.3.3. Završni rad na osnovnim studijama ........................................................................98
2.3.4. Završni rad na master studijama ..............................................................................99
2.3.5. Ostali stručni radovi ........................................................................................................lOO
M. Kundačina —V. Banđur
2.4. Izlaganja na naučnim skupovima ..........................................................................................107

2.4.1. Saopštenje................................................................................................................................ 108
2.4.2. P oster........................................................................................................................................... 1IO
2.4.3. Simpozijum.............................................................................................................................. IIO
2.4.4. Ostale vrste izlaganja ..................................................................................................... 111
3. S tru k tu ra naučnog dela ..........................................................................................................................113

3.1. Uvodni delovi naučnog dela .....................................................................................................113
3.1.1. Podaci o autorima ............................................................................................................ 113
3.1.2. Naslov ......................................................................................................................................... 115
3.1.3. Moto .............................................................................................................................................. 117
3.1.4. TLahvalnost .............................................................................................................................. 118
3.1.5. Posveta ...................................................................................................................................... 119
3.1.6. Predgovor ................................................................................................................................ 120
3.1.7. R ezim e......................................................................................................................................... 122
3.1.8. Ključne reči............................................................................................................................. 125
3.1.9. Uvod ............................................................................................................................................ 125
3.2. Osnovni deo naučnog dela .........................................................................................................127
3.2.1. Dejïnisanje osnovnih pojm ova................................................................................. 128
3.2.2. Teorijski pristup problemu ......................................................................................... 130
3.2.3. Prethodna istraživanja................................................................................................... 134
3.3. Metodološki okvir istraživanja ...............................................................................................135
3.3.1. Problem istraživanja........................................................................................................ 137
3.3.2. Predmet istraživanja ........................................................................................................ 137
3.3.3. Cilj i karakter istraživanja .......................................................................................... 138
3.3.4. Zadaci istraživanja ........................................................................................................... 139
3.3.5. Hipoteze istraživanja ...................................................................................................... 140
3.3.6. Varijable istraživanja ..................................................................................................... 140
3.3.7. Metode i tehnike istraživanja ................................................................................... 141
3.3.8. Populacija i uzorak istraživanja.............................................................................. 143
3.3.9. Statistička metoda ............................................................................................................ 143
3.3.10. Organizacija istraživanja ......................................................................................... 144
3.3.11. Metodološke teškoće u istraživanju .................................................................. 145
3.4. Analiza i interpretacija rezultata ............................................................................................146
3.4.1. Brojčano iskazivanje rezultata ................................................................................ 149
3.4.2. Tabelamo iskazivanje rezultata .............................................................................. 151
3.4.3. Iskazivanje rezultata statističkim merama ...................................................... 157
3.4.4. Grafičko iskazivanje rezultata ................................................................................. 161
3.4.5. Interpretacija i diskusija rezultata........................................................................ 164
3.5. Završni delovi naučnog dela .....................................................................................................169
3.5.1. Zaključci ................................................................................................................................... 169
3.5.2. Pogovor ..................................................................................................................................... 171
4. Jezik i stil naučnog dela ........................................................................................................................... 173

4.1. Naučni stil pisanja.............................................................................................................................173
4.1.1. Strukturisanost naučnog dela ................................................................................... 175
4.1.2. Izbor reči i formulacija rečenica ........................................................................... 177
Akcidemsko piscinje
4.1.3. Formiranje pasusa ...........................................................................................................180

4.1.4. Isticanje delova teksta .....................................................................................................181
4.1.5. Čitljivost teksta.....................................................................................................................183
4.2. Naučni jezik pisanja ........................................................................................................................184
4.2.1. Upotreba glagolskih vremena, oblika i zamenica .....................................184
4.2.2. Upotreba i pisanje skraćenica .................................................................................185
4.2.3. Upotreba sinonima ............................................................................................................187
4.2.4. Pisanje imena i stranih izraza ...................................................................................188
4.2.5. Pisanje brojeva ....................................................................................................................190
4.2.6. Upotreba interpunkcijskih znakova......................................................................193
Dokumentovanj e naučnili izvora .....................................................................................................199

5.1. Upućivanje na izvore .......................................................................................................................199
5.1.1. Napomene prema mestu javljanja ......................................................................... 199
5.1.2. Napomene prema junkciji .....................................................................................—201
5.2. Citiranje .....................................................................................................................................................204
5.2.1. Funkcija citiranja ...............................................................................................................204
5.2.2. Stilovi citiranja.....................................................................................................................207
5.2.3. Opšti principi citiranja..................................................................................................230
5.3. Parafraziranje ........................................................................................................................................240
Organizacija rukopisa za štampu ...................................................................................................243

6.1. Oblikovanje osnovnog teksta ...................................................................................................243
6.2. Međunarodne standardne oznake publikacija .............................................................247
6.2.1. ISBN oznake ...........................................................................................................................248
6.2.2. ISSN oznake ...........................................................................................................................248
6.2.3. Bar k o d ........................................................................................................................................248
6.2.4. BIBLID ......................................................................................................................................249
6.2.5. CIP zapis ...................................................................................................................................249
6.3. Formiranje osnovnih delova publikacije .........................................................................251
6.3.1. Formiranje i pisanje naslova .................................................................................. 251
6.3.2. Formiranje impresuma ..................................................................................................255
6.3.3. Formiranje sadržaja ......................................................................................................256
6.3.4. Formiranje spiska literature ....................................................................................260
6.3.5. Formiranje spiska ilustracija, tabela i skraćenica...................................262
6.4. Formiranje indeksa ...........................................................................................................................263
6.4.1. Iruleks imena ..........................................................................................................................264
6.4.2. Iruleks pojmova .............................................................................................................— 264
6.5. Formiranje priloga .............................................................................................................................265
6.6. Formiranje ostalih delova publikacije.................................................................................267
6.7. Pregledanje teksta .............................................................................................................................. 268
6.8. Objavljivanje naučnih radova...................................................................................................272
6.8.1. Dostavljanje rukopisa .....................................................................................................272
6.8.2. Izdanja publikacije ............................................................................................................273
6.9. Autorsko i izdavačko pravo........................................................................................................274
8_______________________________________________________________________]M. Kundačina —V. Banđur
7. Evaluacija naučnog radla .....................................................................................................................277

7.1.Vrste evaluacije .................................................................................................................................280
7.1.1. Procesna, evaluacija........................................................................................................280
7.1.2. Finalna evaluacija ............................................................................................................281
7.2..Evaluacioni postupci .......................................................................................................................281
7.2.1. Ekspertski postupak .........................................................................................................281
7.2.2. Scientometrijski postupak ............................................................................................282
7.3. Oblici evaluacije ................................................................................................................................282
7.3.1. Recenzija..................................................................................................................................282
7.3.2. Prikaz naučne publikacije............................................................................................286
7.3.3. Naučna kritika ......................................................................................................................289
7.4. Evaluacija naučnih radova .........................................................................................................290
7.4.1. Evaluacija projekta istraživanja..............................................................................290
7.4.2. Evaluacija izveštaja istraživanja ...........................................................................291
7.4.3. Evaluacija monografije ..............................................................................................294
7.4.4. Evaluacija časopisa .........................................................................................................295
7.4.5. Evaluacija naučnih skupova ......................................................................................299
7.4.6. Evaluacija članaka ...........................................................................................................301
7.4.7. Evaluacija završnih radova studenata ...............................................................302
7.5. Pokazatelji naučne uspešnosti istraživača ......................................................................304
8. Naučna etika .......................................................................................................................................................307

8.1. Pretpostavke izgrađivanja naučnoistraživačke etike ..............................................307
8.2. Etičnost naučnoistraživačkog ra d a ......................................................................................309
L iteratu ra ...................................................................................................................................................................319
PrUozi ..............................................................................................................................................................................341
1. Sinonimi u metodologiji naučnog rada ................................................................................341
2. Primeri započinjanja rečenica i pasusa .................................................................................347
3. Vrste i kvantifikacija individualnih naučnoistraživačkih rezultata .................351
4. Skraćenice u pisanju naučnih radova ......................................................................................355
Indeksi ............................................................................................................................................................................361
Indeks pojmova ..............................................................................................................................................361
Indeks imena ....................................................................................................................................................369
PREDGOVOR
Nauka je intelektualna delatnost u kojoj naučni stvaraoci svoje radove objavljuju

u nacionalnim i međunarodnim časopisima, koji tako postaju dostupni čitaocima širom
planete. I samo pisanje izveštaja deo je naučnog istraživanja, čiji su kriterijumi, standar
di i norme veoma strogi. IVIeđutim, te norme pisanja nisu potpuno univerzalne i unifici
rane. Sa dosta posebnosti i nejasnoća egzistiraju u naučnoj komunikaciji. Iz tih razloga
je i postojala potreba za sagledavanjem ovog naučnog područja na nivou monografskog
dela. Opravdanje za to se nalazi u stalnoj potrebi upoznavanja mladih naučnih radnika s
pravilima pisanja i pripremom rukopisa za objavljivanje, koja se poštuju u
međunarodnoj naučnoj zajednici, da bi ih se u naučnoj komunikaciji (pisanoj i govor
noj) pridržavali.
IJ tehnici naučnog rada u mnogim domenima ostaje neprevaziđena studija Kako
nastaje naučno djelo IVIidhata Šamića. IVIeđutim, način pripreme rukopisa na novim teh
nikama —kompjuter, uloga Intemeta i sama štampa publikacija —toliko su uznapredova
li da ta knjiga, koja je bila ,,bukvar“ tehnike naučnog rada, danas zahteva nove dopune i
drugačije uglove gledanja.
Monografska studija pod naslonom. Akademsko pisanje rađena je u okviru naučnog
projekta Globalizacija i metateorijske koncepcije pedagoške metodologije, broj 149049A,
iz Programa osnovnih istraživanja Ministarstva za nauku Republike Srbije za period
2006— 2010. godina. Sadržaji studije su razvrstani u osam poglavlja osnovnog teksta i u
dobroj meri mogu zadovoljiti potrebe naučnih radnika, pre svega studenata master i dok
torskih studija i saradnika na univerzitetima i naučnim institutima u području društvenih
nauka —i obezbediti izgradnju stila pisanja k«ji se neguje u naučnim radovima.
Monografiju Akademsko pisanje čine poglavlja: Pristup naučnim informacijama;
Naučna i stručna dela; Struktura naučnog dela; Jezik i stil naučnog dela; Dokumento-
vanje naučnih izvora; Organizacija rukopisa za štampu; Evaluacija naučnog rada i Na
učna etika.
Mônografija, pored obaveznih odeljaka: Literatura i Indeksi, sadrži i priloge: Si
nonimi u metodologiji naučnog rada; Primeri započinjanja rečenica i pasusa; Vrste i
kvantifikacija individualnih naučnoistraživačkih rezultata i Skraćenice u pisanju nauč
nih radova.
Sadržaji monografije su oblikovani tako da mlađe naučne radnike upoznaju s
osnovnim karakteristikama i procesom izrade naučnog i stručnog dela u naukama o vas
pitanju i obrazovanju prema metodološkim standardima i pravilima koji važe u međuna
rodnoj naučnoj zajednici, sve radi vežbanja i usavršavanja akademskog stila pisanja.
Monografija može poslužiti i iskusnijim naučnim radnicima kao kriterijum za preispiti
vanje primene vlastitih standarda u ovoj intelektualnoj delatnosti.
Autori nemaju nameru da iznete postavke o pisanju postanu recepti za mlađe na
učne radnike, nego ih saopštavaju radi lakšeg uklapanja u naučnu komunikaciju. Nada
mo se da će sadržaji monografije doprineti da naučni stvaraoci ujednače norme i kriteri
jume prema svetskim standardima u pisanju naučnih i stručnih dela, te da primene ste-
IO_____________________________________________________________________ ]VI. Kundačina —V. Banđur
čena znanja o tom problemu u vlastitoj naučnoistraživačkoj praksi. Verujemo da će ovo

delo doprineti lakšim pristupima znanju, boljem naučnom stilu pisanja, posebno višem
nivou standardizacije u oblasti naučne metodologije, pre svega u izboru naučnih izvora i
izgrađivanju niza sposobnosti naučnih stvaralaca.
Ovako koncipirana monografska studija Akademsko pisanje, čiji se sadržaj odno
si na metodologiju izrade naučnog i stručnog dela, sa dovoljno posvećene pažnje upo
trebi elektrofiskih izvora i razvoju sposobnosti akademskog pisanja, može poslužiti i ši
roj akademskoj zajednici, pre svega kao metodolt>ški orijentir za sve one koji se bave
naukom i nameravaju objaviti rezultate vlastitih istraživanja i kao osnovna literatura u
pripremanju ispita iz studijskog predmeta Metodologija naučnoistrtzživačkog rada.
Monografskom studijom se daje podrška uključivanju mladih naučnih stvaralaca
u internacionalnu akademsku zajednicu, omogućuje se da sistemski pristupe pisanju
tekstova, analitički čitaju tekstove, argumentovano pišu radove i pravilno ih opremaju
naučnim aparatom. Monografija može dobro doći i svima onima kojima su metodološka
znanja o izradi naučnih i stručnih radova neophodna u proučavanjima vaspitanja i obra
zovanja, pre svega istraživačima, profesorima i saradnicima univerziteta i naučnih insti
tuta, školskim pedagozima, nastavnicima, direktorima škola, asistentima i ostalim entu
zijastima u pedagoškoj i drugim naukama.
Autori su svesni da je napredak nauke i tehnike toliko veliki da mnoge ,,inovaci
je “ brzo zastarevaju. Zato ovu knjigu treba shvatiti kao podsticaj za stalno praćenje svih
dostignuća u domenu nauke u svetu. S te strane, ostajemo otvoreni za svaki dijalog ili
primedbu za rešenja u oblasti Metodologije naučnoistraživačkog rada.
Autori koriste i priliku da najsrdačnije zahvale recenzentima ove monografije:
akademik prof. dr Grozdanki Gojkov, Univerzitet u Beogradu; prof. dr Milanu Matije
viću, Sveučilište u Zagrebu i prof. dr Viđanu Nikoliću, Univerzitet u Kragujevcu. Imali
smo posebnu čast da upravo oni pre objavljivanja pročitaju i ocene ovu monografiju.
Njihove primedbe i sugestije su nam bile od izuzetno velike koristi.
Beograd, decembar 2007. Autori

1. PRISTUP NAUČNIM INFORMACIJAMA
Onaj koji zna gde se može naći

nauka, srodan je onome ko je već ima.
Latinska sentencija
1.1. NAUČNE INFORMACIJE
U procesu proučavanja i istraživanja pojava u oblasti društvenih nauka dolazi se

do velikog broja podataka, koji treba da se sistematizuju, obrađuju i analiziraju. Na taj
način, prikupljeni podaci se pretvaraju u naučno relevantne informacije koje odražavaju
pojedinačne zakonitosti objektivne stvarnosti. One predstavljaju proizvode naučnoistra
živačkog rada i novi kvalitet u naučnom stvaralaštvu pojedinaca i grupa. Smatra se da
naučno relevantnu informaciju čini bilo koji skup podataka koji su prošli rigoroznu pro
veru naučnog metoda.
Naučne informacije su osnovni sadržaj akademske komunikacije koje su usmere
ne ka određenoj naučnoj svrsi, objašnjavanju pojava i procesa. Međutim, ma koliko in
formacije bile valjane i pouzdane, atribut naučnosti dobijaju tek kad postanu javne, tj.
dostupne članovima akademske zajednice, kada za njih one predstavljaju novost. U
ukupnoj naučnoj produkciji egzistira preko 99,00% javnih informacija, koje su postale
svojina celog čovečanstva. Zato je obaveza naučnih stvaralaca da naučnu i stručnu jav
nost redovno upoznaju sa svogim ostvarenjima.
Naučne informacije čine uopšteno iskustvo i organizovano znanje, nastalo izvo
đenjem zaključaka u istraživačkim procesima i sadržano u naučnoj produkciji pojedina
ca ili grupa. To može biti korektan i koncizan opis pojava, procesa i sistema ili karakte
ristika modela koji ih objašnjavaju, važnih za nauku. Svako naučno delo trebalo bi da
sadrži optimalnu količinu informacija, neophodnu za donošenje sudova i formiranje sta
vova i za naknadno proveravanje ili utvrđivanje da li su oni istiniti ili neistiniti. Naučno
saznanje karakteriše: empirizam i racionalnost, podložnost promenama i kompleksnost,
metodološka utemeljenost i mogućnost testiranja, opšti značaj i mogućnost vrednovanja
(Bordens i Abbot 1991: 3— 4).
Naučne informacije nastaju kao rezultati istraživačke delatnosti naučnih radnika,
istraživačkih timova i naučnih institucija i u daljim istraživačkim procesima egzistiraju
kao fundamentalna znanja. ,,Znanstvene se informacije pišu zato da ih se čita i razumije,
jer je to način komuniciranja među znanstvenicima, način razmjenjivanja informacija
među njima“ (Silobrčić 2003: 39). Da bi informacije postale naučne, treba da ispunjava
ju određene usiove: da se do njih došlo uz punu objektivnost istraživača, da su pouzda
ne, precizne i sistematski prikupljer^,e. Za Iv-Fransoa Le Koadika (20C^) informacije su
zapisana (registrovana) saznanja u pisanoj (štampanoj ili digitalnoj), usmenoj ili audio-
vizuelnoj formi na nekom mediju.
12 ___________________________________________________________________]VI. Kundačina —V. Banđur
U naučnoj produkciji, broj naučnih informacija raste eksponencijalno, što dovodi

do kumulacije znanja. Prikupljanje informacija je ključni deo procesa naučnog stvara
nja. Međutim, najveća poteškoća u procesu naučnog stvaranja i korišćenja znanja jeste
pretraživanje i pronalaženje postojeće literature iz odgovarajuće oblasti u formi obja
vljenih tekstova. Taj proces prati disproporcija između, sjedne strane, stalno rastuće ko
ličine informacija i implozije vremena, neophodnog za njihovo pronalaženje i, s druge
strane, nedovoljne kompetencije i sposobnosti pojedinaca u pronalaženju odgovarajuće
literature, posebno u pristupu digitalnim informacijama. U nemogućnosti da uspešno
prate porast novih informacija, znanje pojedinaca ne dostiže potreban nivo. U naučnoj
komunikaciji u pojedinim slučajevima informacije mogu biti nepotrebne, nerazumljive,
preopširne, dosadne i ukalupljene.
Povećanje količine naučnog saznanja, sjedne strane, uslovilo je potrebu nastan
ka novih naučnih disciplina i podelu svake nauke na uže specijalizovane oblasti, s dru
ge, omogućilo je stvaraocima da problemima proučavanja i istraživanja pristupaju s raz
ličitih naučnih aspekta. Takva tendencija omogućila je korisnicima naučne misli da lak
še prate naučna dostignuća i nova saznanja. U tom smislu, nauka briše granice ne samo
između naučnih disciplina, već i država, pa sve veći broj autora svoje radove objavljuje
u drugim zendjama. Gete kaže: „Nema patriotske umetnosti niti patriotske nauke“.
Prva faza stvaralačkog procesa u pisanju naučnog dela je priprema za intelektual
ni rad, koja ima svoje specifičnosti. S tim u vezi, Muhamed Filipović naglašava: „inte
lektualni rad danas se odvija na način koji ga čini industrijskim, tj. skupnim i poveza
nim, a ne individualnim, kao i d a je rad svakog pojedinca usko povezan s radom svih
drugih naučnika koji rade u istoj nauci u svijetu, a d a je veza među njima danas daleko
jednostavnija i moguća na temelju razvoja modernih komunikacijskih sistema“
(Filipović 2004: 136). Prva faza istraživačkog procesa u stvaranju naučnog dela —pri
prema za intelektualni rad obuhvata, pre svega, pretraživanje i evidentiranje potrebne
literature, u kogoj se mogu pronaći odgovarajuće naučne informacije.
Budući da sama istraživačka delatnost zahteva organizovani pristup informacija
ma, ona podrazumeva složenu intelektualnu aktivnost stvaralaca, u kojoj do izražaja do
laze intelektualne sposobnosti i smisao za istraživanje. Sam proces pristupa znanju, po
sebno pristupa digitalnim informacijama (pronalaženje, evidentiranje, obrada, analiza,
čuvanje, zaštita i korišćenje činjeničnog materijala, tj. naučnih informacija), smatra se
dimenzijom istraživačke umešnosti, tj. istraživačko-komunikacione kompetencije. Ovu
kompetenciju obeležava više karakteristika. To su: (1) motivacija istraživača (kakva im
je naučna radoznalost, koliko su zaokupljeni naučnim interesima, da li poseduju istraži
vačku orijentaciju, koliko su spremni da svoje potrebe za naučnim izvorima izraze kroz
konkretne oblike razmene informacija i primenu informacionih tehnologija i koliko su
zadovoljni kao njihovi korisnici u istraživanjima, kakva im je lična motivacija u vezi s
naučnom i stručnom karijerom); (2) sposobnosti istraživača (specifične sposobnosti u
pogledu upotrebe informacionih tehnologija, izrada anotacija, pronalaženje informacija,
preuzimanje podataka sa Intemeta, prezentacija podataka, prenos i razmena informacija
o istraživanjima koja su u toku, skladištenje informacija) i (3) kompetentnost istraživača
(šta znaju o bibliotečkim katalozima, Intemet lokacijama —bazama podataka, kakva im
je veština i navike istraživanja na Intemetu —pronalaženju sajtova koji vrede, o kojim
naučnim delima su informisani i kakvo im je istraživačko iskustvo u tom pogledu). Oči
gledno je da istraživačko interesovanje i komunikaciona veština primene informacionih
Akademsko pisanje_____________________________________ __________________________________________13
tehnologija naučnika postaje značajan činilac u pronalaženju informacija i preduslov i

nezamenljiva etapa u procesu naučnog stvaralaštva. Očekivati je da su češće prisutni
među mlađim istraživačima u organizovanijim akademskim zajednicama.
1.2. NOSIOCI NAUČNIH INFORMACIJA
Budući da naučne informacije egzistiraju u objavljenim naučnim delima i pred

stavljaju zajedničku svojinu akademske zajednice —deo međunarodnog fonda znanja, to
je istraživanje svakog naučnog problema vezano za njihovo pronalaženje. U procesu na
učnog stvaralaštva, do informacija se dolazi preko mnogobrojnih i raznovrsnih izvora, a
u određenim slučajevima i neposrednim kontaktima sa njihovim stvaraocima. Zbog toga
prikupljanje, obrada i sređivanje informacija, značajnih za određeni problem proučava
nja i istraživanja, započinje pronalaženjem naučnih izvora (saznavanjem da li postoje,
gde se nalaze i koje informacije sadrže) i njihovim sistematskim korišćenjem.
Problemom organizovanja i prenosa naučnih informacija bavi se više naučnih
disciplina. U tom pogledu, Iv-Fransoa Le Koadik (2005) razrađuje tehnologiju informa
cija i nove paradigme o nauci o informacijama. Ilejn Svenonijus (2007) daje značajan
doprinos sagledavanju intelektualne osnove organizovanja informacija, sa ciljem da us
postavi uopštavajući sistem koji objedinjuje usitnjene pristupe realizacije, date u razra
đenim pravilima, sadržanim u različitim izvorima. Autorka usvaja i sledi takav koncep
tualni okvir, koji organizovanje informacija posmatra kao upotrebu specijalnog opisnog
jezika, nazvanog bibliografski jezik.
Nosioci informacija su dokumenti. Prema Ilejn Svenonijus (2007), dokumenti su
najmanji, osnovi entiteti bibliografskog univerzuma. Informacije mogu biti zabeležene
na različitim medijima (fizičkim oblicima): hartija (štampani materijali —knjige, crteži,
napisi, rukopisi, fotografije, ilustracije, mape), filmske trake, video i nosači zvuka, mi
krofilmovi, kartice, magnetne trake, mikrofiše, kompakt diskovi, optički diskovi i si. Na
nekim nosiocima informacije su dostupne čulima, a na nekim je potreban posredni me
hanizam. Nosioci naučnih informacija se mogu svrstati u dve grupe: (1) štampani doku
menti (monografske i periodične publikacije) i (2) elektronski mediji (CD-ROM i DVD-
ROM i Internet). Naučne informacije se mogu saopštiti i direktnim kontaktima, kao lič
na saopštenja naučnih stvaralaca.
U procesu naučnog stvaranja potrebno je razlikovati pojmove informacija, doku
ment i naučno delo. Prema Ilejn Svenonijus (2007), delo izražava intelektualne misli
naučnika, u vidu određenog nematerijalnog informacionog sadržaja, dok dokument nosi
zapisanu poruku, koja nosi informaciju i predstavlja materijalizovanu misao, kao mate-
rijalizovani oblik informacije. Naučno delo se sastoji od određene količine zaokruženih
informacija i predstavlja jedinicu intelektualnog ili umetničkog sadržaja. Dokument se
pojavljuje u materijalnom obliku, predstavlja fizički izraz naučnog dela i prenosi ga ko
risnicima. Neko naučno delo može da se prenosi preko više dokumenata. Dva ili više
dokumenta mogu da predstavljaju isto delo, u slučaju da je sačuvan njegov identitet,
ako nose iste informacije, npr. prerađeno izdanje, ažurirano izdanje, skraćeno izdanje,
prošireno izdanje, prevod i si.
14_____________________________________________________________________ M. Kundačina —V. Banđur
Svako novo naučno istraživanje ima za cilj pisanje izveštaja ili naučnog dela, na
menjenog objavljivanju. Započinje proučavanjem već objavljenih naučnih dela i rezul
tata prethodnih istraživanja, p a je svrha pronalaženja dokumenata, kao nosilaca naučnih
informacija, u funkciji ostvarivanja uvida u intelektualno stvaralaštvo pojedinaca i gru
pa, odnosno njihova dela. Naučni časopisi su važni pojedinačni prenosioci informacija.
Proces intelektualnog stvaranja uslovljen je i ostalim činiocima: iskustvom naučnog
radnika, poznavanjem intelektualnih izvora u tretiranoj naučnoj oblasti, posedo vanj em
veštine najefikasnijeg dolaženja do saznanja o nekom određenom problemu, pravovre
menim praćenjem rada drugih istraživača i naučnih kretanja uopšte, objašnjavanjem či
njenica do kojih se dolazi u vlastitom istraživanju i izvođenjem komparativnih analiza
sopstvenih rezultata i rezultata istraživanja drugih autora.
U naučnoistraživačkoj delatnosti, kao i u pojedinačnim naučnim ostvarenjima,
naučne informacije se kreću od izvora do korisnika, imaju slobodan protok koji podra
zumeva besplatnu dostupnost i upotrebu uz jasno navođenje njihovog autora. Za tu svr
hu, informacije se organizuju prema ustaljenim svetskim standardima, tako da omogu
ćuju korisnicima brzo i pravovremeno pronalaženje. Korišćenje digitalnih informacija
zavisi, prevashodno, od poznavanja bibliografskog jezika i umeća korišćenja informaci
onih tehnologija. Zahvaljujući tim tehnologijama, pojedinci i naučne institucije imaju
mogućnosti i šansu da se aktivno uključe u svetske tokove naučne misli. Svaka promena
u informacionim tehnologijama, u elektronskom dobu, u kome egzistiraju razne infor
macije, odražava se na intelektualno stvaralaštvo pojedinaca, istraživačkih timova i na
učnih institucija. Međutim, primećuje se da taj proces još uvek sputava neke naučne
stvaraoce, pre svega zbog nedovoljne komunikacione kompetencije.
Pored formalnog procesa naučne komunikacije, u okviru akademske zajednice
egzistira i neformalni proces. Javlja se kao organizovan i spontan. Prvi se javlja u ra
znim oblicima visokoškolske nastave, a drugi u svakodnevnoj usmenoj, neposrednoj
razmeni ideja i iskustvenih nalaza među naučnicima. Njihova prepiska poprima obelež
ja mešovitog oblika komunikacije, po formi pisana, a spontana po načinu uspostavlja
nja. Taj proces obuhvata: neposredne rasprave sa saradnicima u toku istraživanja, ras
prave sa istraživačima iz drugih institucija na formalnim i neformalnim susretima, na
sastancima i konferencijama, naučnu razmenu istraživača i istraživačkih timova, pósete
naučnim institucijama, usmena saopštenja pred auditorij umom, privatnu korespodenci-
ju, neformalno upoznavanje sa tokom istraživanja ili njihovim rezultatima na nivou vla
stite institucije i izvan nje, razmenu radova u elektronskom obliku pre objavljivanja, te
lefonske razgovore, formiranje ličnih kartoteka i si. Prema Olgi Popović-Kalember
(1974), karakteristike neformalnog procesa prenošenja informacija su sledeće: brže pre
nošenje u odnosu na tekst, upravljanje informacijama od strane relevantnih korisnika,
dobijanje potpunijih odgovora na tražena pitanja koja su već procenjena i sintetizovana,
dobijanje detaljnih podataka o pronalascima koje očekuje publikovanje, prenošenje,
uglavnom novih informacija i slobodno biranje od strane diseminatora. Proučavanje na
učne komunikacije usmereno je, uglavnom, na pisane oblike, dok se usmeni gotovo za
postavljaju.
Pri izboru informacija potrebno je izvršiti procenu njihove podobnosti. Jelena Fi
lipović i sar. (2002) izdvajaju četiri osnovna principa, koje je potrebno uvažavati pri iz
boru materijala koji će poslužiti kao izvori informisanja u izradi naučnog dela. To su:
(1) relevantnost (materijal mora biti direktno vezan za temu i ciljeve istraživanja); (2)
Akademsko pisanje 15
ažuriranost (podaci ne smeju biti zastare li, da se mogu koristiti); (3) pouzdanost (da
sadrže objektivne činjenice koje se mogu proveriti i potvrditi) i (4) dostupnost (da su iz
vori na raspolaganju istraživaču).
Iz navedenih razloga postoje potrebe da se u ovoj studiji sagledaju: postojeći si
stemi u kojima su organizovane naučne informacije, načini kojima korisnici pronalaze
informacije, korišćenje informacionih tehnologija u organizovanju i korišćenju informa
cija i druga pitanja, vezana za pronalaženje naučnih izvora.
1.3. ŠTAMPANI NOSIOCI INFORMACIJA
Naučni i stručni tekstovi. —U naučnoj produkciji pojedinaca i grupa stvara se

veliki broj dokumenata, prezentovanih u vidu različitih vrsta tekstova. Za Lihačova
(1966), tekst je jezički izraz misli njegovog tvorca i rezultat svesnog odnosa autora pre
ma njemu. Tekstovi objavljeni u publikacijama čine osnovni izvor naučnih i stručnih in
formacija. Autori tekstova se razlikuju prema nauci kojoj pripadaju, naučnom iskustvu,
načinu mišljenja, metodološkoj orijentaciji i kulturi, umeću istraživanja, stilu i jeziku
pisanja i si. Od ovih i sličnih svojstava naučnih stvaralaca zavisi kvalitet naučnih teksto
va. IVIeđutim, sami tekstovi, kao rezultat naučnog stvaralaštva pojedinaca i timova razli
kuju se po svojoj nameni, ali i po mestu, načinu i medijima objavljivanja. Naučnoj i
stručnoj javnosti mogu biti dostupni kao knjige, članci u časopisima, radovi saopšteni
na naučnim skupovima i radovi prezen tovani na Intemetu.
r>. Ivanić ističe: ,,U tekst ne ulazi samo jezik, raslojen na fonološki i gramatički
nivo, već i ono što pripada 'grafičkom jeziku', naslovi, podnaslovi, pasusi, poglavlja,
početak, kraj, način obeležavanja delova (kurziv, navodnici, interpunkcija)“ (Ivanić
2001: 30). Proučavanjem istorije tekstova i njegovih činilaca bavi se naučna disciplina —
tekstologija (teorija izučavanja teksta), čiji je cilj istraživanje teksta sredstvima naučno
utemeljene metodologije. Kao naučna disciplina, tekstologija se razvila u okviru knji
ževnosti. Međutim, tekstološka istraživanja su prisutna i u okviru drugih nauka. Reč je
o multidisciplinamom karakteru tekstologije. U društvenim naukama veoma je širok
obim metodoloških i esejističkih izvora, u kojima se razmatraju problemi naučne pro
dukcije, tj. izrade naučnih i stručnih tekstova i njihovog objavljivanja (Lihačov, V. Gud
—P. Het, S. A. Rajnberg, L. Kuba —Dž. Koking, M. Šamić, Ž. Finci, U. Eko, D. Ivanić, S.
Milosavljević, R. Zelenika, V. Silobrčić, M. Sakan, Z. Popović, J. Savić, Z. Ivanović, A.
Vraneš i dr.). Među tekstolozima koji proučavaju različite naučne oblasti, postoje i neka
neslaganja, koja u izvesnoj meri potiču od razlike u sadržajima i predmetima nauka.
Budući da izrada i organizo vanje naučnih i stručnih tekstova podrazumeva i uva
žavanje metodoloških kriterijuma, to je evaluacija svih finalnih rezultata (proizvoda)
naučnog i stručnog stvaralaštva istovremeno i metodološko pitanje. Međutim, intereso
vanje za naučnu produkciju u dosadašnjoj istraživačkoj praksi društvenih nauka bilo je
nedovoljno. Rasprava je uglavnom bila usmerena na: predmet proučavanja, autore tek
stova i metodologiju izveštavanja. Ali, takvo interesovanje za naučne i stručne radove
proširuje se sa njihovog poslednjeg razvojnog oblika, tj. objavljenog rukopisa na pret
hodne oblike (ranije redakcije, izmene, dopune, verzije, strukturu, kritike, tehničko ure
đivanje teksta), što predstavlja istoriju teksta. Iz tog ugla, D. Ivanić (2001) tekst definiše
16 __________________________________________________________________M. Kundačiiia —V. Banđur
kao sumu svih pojedinačnih stanja kroz koja je prošao na putu svoga razvoja. Međutim,
ovo određenje teksta bilo bi nepotpuno, ukoliko se ne bi proširilo na naučne izvore na
kojima je nastao, pre svega na njihovo pronalaženje, što i čini prvu fazu stvaralačkog
procesa, tj. dolaženja do naučnih informacija. U tom smislu, u ovoj studiji razmatramo
oblike tekstova, kao izraze naučnog i stručnog stvaralaštva u naukama o obrazovanju i
vaspitanju.
Proizvod naučnog stvaralaštva, kao delatnosti koja se naziva naučni rad, izražen
tekstom, naziva se naučno delo. Izbegava se termin „naučni rad“. S tekstološke tačke
gledišta, prema Lihačovu (1966), delom se naziva tekst koji je objedinjen jednom zami
sli (kako po sadržaju, tako i po formi) i koji se menja kao jedna celina. Delo ima svoje
redakcije, oblike teksta, recenzije, kada se nalazi u prepisanom ili samostalnom obliku i
može se odvojiti od tekstova među kojima se nalazi. Namena naučnog dela opredeljuje
pristupe njegove izrade, metodološku aparaturu, jezik i stil i forme evaluacije. U dru
štvenim natikama, u pogledu metodološke aparature, u osnovi postoje isti metodološki
zahtevi za sva naučna déla. Naučna dela se objavljuju u naučnim publikacijama. Izraz
publikacija, prema Vlatku Silobrčiću (2003), koristi se u značenju „štampano delo, knji
ga, časopis“. U naukama o obrazovanju i vaspitanju skoro da nema analiza naučnih tek
stova u obliku stručnih i naučnih radova. Metaanalizom kao metodološkim postupkom
samo je delimično zahvaćeno ovo područje.
U naučnoj literaturi i praksi postoji više kriterijuma o podeli publikacija kao no
silaca naučnih informacija. Izdiferencirali su se i egzistiraju sledeći kriterijumi pódele:
(1) prema obliku (konvencionalne i nekonvencionalne), (2) prema formalnom stanovi
štu (vremenski ograničene publikacije, vremenski neograničene publikacije i posebni
oblici) i (3) prema sadržaju (primame publikacije, sekundarne publikacije i tercijame
publikacije). Izdavači naučnih publikacija su naučne, nastavne i razvojne institucije,
stručna udruženja, specijalizovane kompanije i preduzeća i si.
1.3.1. Primame publikacije
Primame publikacije sadrže informacije iz „prve ruke“, tj. radove .u obliku u ko
jem su ih autori napisali. U ovu kategoriju publikacija se svrstavaju: monografije, studi
je, članci u časopisima i zbomicima i izveštaji o istraživanjima. Pojavljuju se kao: (1)
originalni objavljeni radovi i (2) originalni neobjavljeni radovi (izveštaji, referati, saop
štenja, doktorske disertacije, magistarske teze itd.). Predstavljaju polaznu literaturu za
teorijske rasprave i istraživanja.
Zavisno od toga koliko se pojedinačnih naučnih i stručnih tekstova objavljuje u
jednoj publikaciji, može se govoriti o (1) pojedinačnim i (2) zbirnim publikacijama. U
pojedinačne publikacije spadaju knjige, brošure, separati, sveske, dok u zbime publika
cije spadaju časopisi, zbomici institucija, tematski zbomici, godišnjaci i si. Zbime pu
blikacije se pojavljuju u formi: (1) više pojedinačnih publikacija koje su same za sebe
uređene (zbirke publikacija, edicije) ili svrstane u određenu kategoriju, nakon izlaska iz
štampe, (zavičajne zbirke, legati) i (2) publikacije koje sadrže više naučnih i stmčnih
članaka, koje je uredio jedan ili više urednika (časopisi, zbomici naučnih institucija,
tematski zbomici radova, godišnjaci, almanasi, listovi i si.). Najčešće su to serijske pu
blikacije koje predstavljaju p>eriodična izdanja, koja izlaze u sukcesivnim sveskama
(brojevima), imaju brojčanu i hronološku numeraciju i jednoobrazno dizajnirane
Ækcidemsko pisanje________________________________________________________________________________VI
naslovne stranice. Zbirke publikacija mogu da sadrže: (1) određen broj publikacija ra
znih autora, (2) publikacije o jednom predmetu, (3) publikacije jednog autora i (4) pu
blikacije sa jednog geografskog prostora.
Knjige. —Primarne štampane publikacije koje sadrže 49 i više stranica teksta
nazivaju se knjige. Objavljuju se u vidu studija, monografija, udžbenika, priručnika i si.
Knjige mogu nastati kao: (1) autorske (rezultat intelektualnog stvaralaštva jednog auto
ra), (2) uredničke (knjige sa više autora, od kojih jedan ima ulogu urednika) i‘(3) knjige
za koje se institucija pojavljuje kao autor i izdavač. Jedna knjiga naučnog dela, objavlje
nog u više knjiga, ili jedna knjiga serijske publikacije naziva se sveska. Štampane publi
kacije od 5 do 49 stranica teksta, s mekim povezom,, nazivaju se brošure (fran. brochure
od broche —‘igla’).
Bilteni. —Posebni štampani oblici obaveštavanja naučne! stručne javnosti o toku
neke stručne ili naučne aktivnosti, npr. toka realizacije naučnog projekta, toka vaspitno-
obrazovnih aktivnosti škole u prirodi, toka akademske godine u naučno-obrazovnoj in
stitucija i si., nazivaju se bilteni. Po potrebi se objavljuju u izdanju naučnih i stručnih
institucija i udruženja i imaju zvanični karakter.
Letopisi. —Oni predstavljaju vrstu pisanih dokumenata, u kojima su hronološkim
redom zabeleženi značajni događaju u nekoj instituciji, ustanovi, organizaciji i si. Sadr
žaji letopisa mogu se koristiti kao naučni izvori za potrebe empirijskih istraživanja i iz
radu monografskih publikacija o institucijama u kojima se vode.
Pregledi. —To je vrsta primamih publikacija koja sadrži obimnije i najnovije
preglede o specifičnim temama sa naučnim i stručnim informacijama.
Sve pomenute publikacije predstavljaju zasebne celine i objavljuju se (štampaju,
publikuju) kao posebna dela. Reč je o publikacijama u kojima se piše, uglavnom o jed
nom problemu.
U periodične publikacije spadaju časopisi, serije i kontinuacije. U njima se obja
vljuju radovi koji tretiraju više naučnih problema i od više autora. Obezbeđuju najefika
sniju akademsku komu nik ac ij u.
Časopisi. —Serijske publikacije namenjene određenoj ciljnoj populaciji, koje sa
drže pouzdane informacije i omogućuju najefikasniji proces njihove razmene nazivaju
se časopisi. Izdaju se kao primarni i sekundarni. Primami časopisi sadrže članke o re
zultatima proučavanja i istraživanja u prvom javnom objavljivanju. Omogućuju konti
nuirano informisanje naučne i stručne javnosti i obezbeđuju napredovanje pojedinaca u
akademskoj karijeri. Časopisi imaju svoju programsku orijentaciju i koncej>ciju i izlaze
periodično i kontinuirano u određenim vremenskim intervalima (mesečno, dvomesečno,
tromesečno, polugodišnje ili godišnje), u štampanom i/ili digitalnom obliku. U njima se
objavljuju naučni i stručni radovi različitog oblika, pre svega recenzirani članci, i to na
srpskom jeziku, drugim slovenskim jezicima i svetskim jezicima. Radovi u časopisima
nisu ni u kakvoj vezi, izuzev u slučaju ako su u pitanju tematski brojevi koji objavljuju
radove sa naučnih skupova (kongresa, simpozijuma, konferencija, okruglih stolova). U
časopisima se, pored naučnih i stručnih članaka objavljuju i prevedeni radovi i radovi
koji ne podležu recenzentskom postupku (informacije o stručnim i naučnim skupovima,
izveštaji sa naučnih skupova, kraći komentari, recenzije i prikazi knjiga domaćih i stra
nih autora koji nisu stariji od dve godine, informacije o radu stmčnih udruženja, rekla
me objavljenih publikacija, nekrolozi, tematske bibliografije, autorske bibliografije.
18_____________________________________________________________________M. Kundačina —V. Banđur
sadržaji novih brojeva časopisa, vesti iz strukovne delatnosti, lične vesti i si.) i to obima
do pet stranica. Sadržaji primamih časopisa se rezimiraju u časopisima rezimea, indek-
siraju u časopisima indeksa, prikazuju u sažetom obliku, u vidu apstrakata u časopisi
ma apstrakata, časopisima sinteza. Takvi časopisi se svrstavaju u kategoriju sekundar
nih časopisa.
Časopisi imaju zvanično pismo, jezik i narečje jezika, ono koje su koristili autori
radova. Radovi od posebnog značaja mogu da se objavljuju dvojezično (npr. jedan stu-
bac na srpskom jeziku, drugi na engleskom jeziku). Za tako organizovane radove naslov
je dvojezičan, dok su ilustracije zajedničke (s legendama na oba jezika).
Prema sadržajnoj orijentaciji, primami časopisi mogu biti: (1) teorijski i naučni,
(2) časopisi orijentisani na praktičnu delatnost i (3) časopisi orijentisani na najnovije in
formacije i si. Primami časopisi mogu biti opšti (objavljuju radove iz oblasti jedne i više
nauka) i specijalizovani (objavljuju radove iz jedne naučne discipline).
Prema Iv-Fransoa Le Koadiku, članci objavljeni u časopisima su ,,osnovne jedi
nice informacionog procesa, odabrani prema njihovim naučnim zaslugama, što znači da
su istraživanja o kojima se u njima izveštava zaista sprovedena, da njihovi rezultati
predstavljaju napredak, to jest da oni poboljšavaju prethodni rezultat i da otvaraju nove
perspektive istraživanja“ (2005: 94).
Objavljivanje u naučnim časopisima, prema Goranu Milasu (2005), obezbeđuje:
potvrdu kvaliteta članka, razmenu informacija i ubrzavanje naučne komunikacije, uspo
stavljanje standarda kvaliteta, razvijanje pojedinih naučnih područja, pohranjivanje po
dataka i prepoznavanje vrednosti individualnih autora.
Popisom literature uz članak obezbeđuju se informacije o najnovijim izvorima
(knjigama i člancima) iz odgovarajuće oblasti znanja. Time se ispunjava jedna od
osnovnih namena časopisa. Komunikacija autora članaka i izdavača časopisa i slanje ru
kopisa obavlja se u elektronskom obliku. Članci —dostavljeni u klasičnoj formi —ne
vraćaju se autorima.
Časopis uređuje redakcija (uredništvo), pod rukovodstvom glavnog i odgovomog
urednika. Redakcija časopisa određuje programsku orijentaciju časopisa, propisuje
uputstvo za izradu članaka, kojim se određuje struktura, obim radova i primena naučne
aparature (objavljuje se u svakom broju časopisa), vrši izbor članaka za objavljivanje,
bez poštovanja redosleda pristizanja, obavlja uredničko čitanje članaka (ne stavlja u
proceduru članke koji po formi, sadržaju, stilu i metodološkom nivou ne zadovoljavaju
osnovne standarde), određuje recenzente članaka, prilagođava rukopis propozicijama
časopisa i standardima jezika na kome se pišu radovi, obavlja kategorizaciju radova,
uređuje i priprema časopis za štampu. Budući da časopisi pretenduju da prate tempo
razvoja svetske nauke, uglavnom objavljuju radove na engleskom jeziku.
Zbornici radova sadrže naučne i stručne članke koji se mogu odnositi na više te
ma (uređeni po koncepciji urednika) ili zbomici čiji se članci odnose na jednu temu. Eg
zistiraju kao zbomici radova nastavnika visokoškolskih ustanova i zbomici naučnih in
stituta, koji izlaze kao serijske publikacije jednom do dva puta godišnje. U zbomicima
radova se uglavnom objavljuju stručno recenzirani originalni naučni radovi istraživača,
zaposlenih u ustanovi koja je izdavač. Pored naučnih i stručnih radova objavljuju i neke
druge informacije (izvodi iz letopisa fakulteta, biografije i bibliografije nastavnika, tok
A-kademsko piscinje_______________________________________________________________________________19
naučnih aktivnosti na fakultetu i si.)- Zbomici radova se nazivaju i godišnjacima (npr.

Godišnjak za psihologiju Filozofskog fakulteta u Nišu).
IJ tematskim zbornicima objavljuju se radovi različitog naučnog i stmčnog nivoa,
različitih autora, koji se odnose na zajedničku užu ili šim temu, odnosno naučni pro
blem. Takvi zbomici se izdaju nakon održanih naučnih skupova, a u određenim slučaje
vima i pre, kako bi učesnici bili upoznati sa sadržajem radova i o njima mogli voditi
raspravu. Saopštenja sa naučnog skupa mogu da se objave u celini u zborniku saopšte
nja, ili u izvodu u zborniku rezimea. Ukoliko je obim priloga kraći od tri autorske stra
nice vrednuju se kao radovi u izvodu, bez obzira na karakter publikacije.
Radovi u zbomicima sa naučnih skupova po stmkturi odgovaraju naučnim član
cima koji se objavljuju u naučnim časopisima. Zbomici radova mogu biti posvećeni ži
votu i delu ličnosti pojedinih naučnika ili nekoj jubilamoj godišnjici naučne institucije.
Tematski zbomici radova, u odnosu na monografije, ne zahvataju problem proučavanja
i istraživanja u svim njegovim aspektima. Radovi u tematskim zbomicima ne mogu biti
kraći od jednog autorskog tabaka.
Praktikuje se da zbomici sadrže popis autora radova sa adresama, radi dalje ko
munikacije korisnika. Almanasi (arap. al-manakh —‘kalendar’) su tematske serijske pu
blikacije koje izlaze godišnje i u kojima se objavljuju naučni i stmčni radovi različitog
oblika (npr. Almanah Učiteljskog jakulteta u Somboru).
Prevodli. —Veoma važni izvori informacija su prevodi, s pretpostavkom da za tu
namenu redakcije časopisa biraju najvrednije radove, koji su najpotrebniji čitaocima.
Uglavnom su to članci u časopisima i manje monografije.
Edicije. —Zajednički naziv edicije (lat. edito —‘izdavanje’) (jserije ili biblioteke)
obuhvata jednoobrazne, likovno-grafički opremljene, ali zasebne publikacije, koje su
izašle po izdavačkom planu jednog ili više izdavača i koje uređuje isti urednik, koje se
odnose na istu ili srodnu temu, imaju zajednički nadnaslov i poseduju numeraciju po re
dosledu objavljivanja. Primer: Edicija Savremeni pedagozi (Pedagoški fakultet, Osijek),
Edicija Pedagoške staze (Učiteljski fakultet, Užice).
Stručni listovi. —To su periodična izdanja, koja imaju ulogu da informišu zapo
slene u određenoj stmčnoj delatnosti. Pretežno su usmereni na aktuelna teorijska i prak
tična pitanja. Stmčni listovi objavljuju: stmčne članke, komentare, stalne mbrike, inter
vjue, pisma uredniku, prikaze monografskih, periodičnih publikacija i udžbenika, sinop
sise nastavnih jedinica, izvode iz kataloga izdavača, tematske bibliografije, konkurse,
nekrologe, različite vrste reklama i si. U izveštajima primenjenih istraživanja, koji se
objavljuju u listovima, jezik i stil se pojednostavljuju, tako da je razumljiv za čitaoce
(bez manje poznatih naučnih izraza i kolokvijalnih termina), a pozivanje na naučne
izvore se svodi na minimum. Stmčni listovi izlaze sedmično ili petnaestodnevno. U de
latnosti obrazovanja egzistiraju: Prosvetni pregled (Beograd), Alisao (Novi Sad), Pro
svjetni rad (Podgorca), Školske novine (Zagreb), Prosvjetni list (Sarajevo), Prosvetni
rabotnik (Skoplje).
Posebni oblici publikacija. —U posebne oblike publikacija svrstavaju se: (1)
pretpublikacije (tekstovi koji cirkulišu pre štampanja u časopisima, npr. u okviru katedri
na fakultetima), (2) posebni otisci —separati (otisci koji stoje na raspolaganju autorima
po objavljivanju članaka u časopisu) i (3) deponovani mkopisi —radovi, koji nisu publi
kovani u celosti, već skraćeno, neobjavljeni i nepublikovani dokumenti —mkopisi.
f
20_____________________________________________________________________NI. Kundačina —V. Banđur
slike, laboratorijski i naučnoistraživački izveštaji, zapisnici, neobjavljene magistarske

teze i doktorske disertacije i si. (Frančić 1990: 159). Separati su posebni otisci stručnih
ili naučnih članaka, objavljenih u naučnim časopisima ili zbomicima radova. Separati se
dostavljaju autorima u više primeraka, kako bi mogli sa njima samostalno da raspolažu,
da ih razmenjuju sa kolegama i šalju istraživačima koji to zahtevaju. Ukoliko su članci
referirani u sekundamim i tercijamim publikacijama, očekivati je, na osnovu
informacija, zahteve naučnika koji se bave sličnim problemima za dostavljanje
pojedinačnih separata. U slučajevima kad su časopisi nedostupni korisnicima, separati
se mogu namčivati od izdavača. U praksi nekih naučnih radnika je da prikupljaju sve
članke u vidu separata ili kopija iz uže naučne oblasti kojom se bave. Razmena separata
postaje novi oblik komunikacije među naučnicima. Separati ne poseduju CIP zapis, ali
imaju sve ostale prateće elemente.
1.3.2. Sekundarne publikacije
Sefe:undame publikacije se bave sadržajima i informacijama k^je se nalaze u

primamim publikacijama. One popisuju, opisuju, sažimaju ili raščlanjuju objavljene in
formacije u primamim publikacijama, bez donošenja novih znanja. Nastaju iz potrebe
naučnih radnika za sažetim informacijama u i o primamim publikacijama čiji broj stal
no raste. U podeli sekundamih publikacija Danrijana Frančić je pošla od kriterijuma koji
je uspostavio B. Johnson „Dve su vrste znanja —jedno je znanje o samom predmetu, a
dmgo gde možemo pronaći informacije o tom predmetu“ (Frančić 1990: 162). Prema
nameni, odnosno prema tome kako tretiraju primame izvore, spkundame publikacije eg
zistiraju u tri oblika, kao: (1) referentna literatura (enciklopedije, rečnici, leksikoni, pri-
mčnici, statistički pregledi, adresari i vodiči, kritiaki pregledi literature), (2) referentni
časopisi (časopisi rezimea, indeksni časopisi, apstraktni časopisi, citatni indeksi, časopi
si sinteza, signalne informacije) i (3) bibliografije.
1.3.2.1. Referentna literatura.
Referentna literatura (opšti primčnici) prerađuje, kritički razmatra i popisuje in

formacije iz primamih publikacija i omogućuje korisnicima traženje, brži i lakši pristup.
Postoje dve osnovne gmpe referentne literature: publikacije koje sadrže sažete nauč
ne informacije, ali istovremeno upućuju i na dmge nosioce informacija (enciklopedije,
leksikoni, rečnici, primčnici i almanasi) i (2) publikacije koje upućuju korisnike na iz
vor gde se tražene informacije mogu pronaći (adresari, kalendari i vodiči).
Svaka nauka raspolaže određenim brojem primčnika —leksikografskih dela (en
ciklopedija, leksikona i rečnika), koji irriaju specijalnu namenu u projektovanju i teorij
skom pristupu problemima naučnih istraživanja. Ova literatura pmža obaveštenja
zasnovana na najnovijim saznanjma, faktografski je pouzdana, izložena koncizno i neo
phodna je u definisanju naučnih pojmova. Piše se akadeinskim stilom i jezikom nauke.
Stmkturalni elementi leksikografskih dela su odrednice, kojima se donose sistematični
pregledi i prikazi određenih tema, problema, predmeta, reči, ličnosti ili događaja. U iz
radi leksikografskih dela učestvuju timovi naučnika i to autoriteti u dotičnoj nauci. Ova
vrsta izdanja se objavljuje, osim u štampanom obliku i u elektronskom formatu na CD-u
ili Intemetu.
Enciklopedije. —Kao referentne publikacije, enciklopedije na sažet, sistema

tičan i jasan način, alfabetskim redom (âlfabetska enciklopedija) ili po predmetima
koji su u određenoj logičkoj vezi (^sistematska enciklopedija), definišu i obrazlažu
naučne pojmove u vidu odrednica. Enciklopedijske odrednice sadrže istorijat pro
blema, najvažnije podatke i najnovija tumačenja, uz objektivan prikaz i dokumenta
ciju o literaturi.
Enciklopedijska odrednica
AKCIONO ISTRAŽIVANJE (action research; la recherche en action; For-

chung in der Aktion; akcionnoe issledovanie, formirujušćij eksperiment) spoj dve
komponente: istraživanja i akcije, pri čemu se istovremeno proveravaju naučne hi
poteze i unose promene, s ciljem unapređivanja vaspitno-obrazovne prakse. U
ovom istraživanju ravnopravno učestvuju istraživači i nastavnici, kao članovi je
dinstvenog tima.
Projektovanje ovakvih istraživanja i njihovo izvršenje, metodološki, ni u čemu
se ne razlikuje od ostalih istraživanja. Uloga nastavnika je dvojaka: neposredno
organizuje nastavni rad i vrši određene istraživačke dužnosti (izrada instrumenata,
njihova primena i poštovanje istraživačke discipline u razredu). Dvojnost njegove
uloge je, u osnovi, protivurečna: naučna objektivnost nasuprot profesionalnoj sklo
nosti nastavnika da pomogne „svojim“ učenicima.
Prvi veliki pedagoški eksperiment, tipa „action research“ organizovan je u
SAD pedesetih godina, a kasnije i u Velikoj Britaniji (1968— 1972), gde je znatan
broj nastavnika srednjih škola učestvovao u istraživanju efekata nastavnih metoda,
grupnog oblika rada, ocenjivanja i proveravanj a. I u našoj zemlji postoji intereso
vanje za ovakva istraživanja.
Osnovna prednost ovog tipa istraživanja je u efektnom načinu spajanja nauke i
pedagoške prakse i u osposobljavanju nastavnika da vrše odgovarajuća istraživa
nja u razredu. Osim toga brži je protok ideja i rezultata nauke prema nastavnoj
praksi i obratno.
Lit.: Good, V. C., Introduction in Educational Research, New York, 1959;
Butcher, H. J. and Pont, H. B., Educational Research in Britain, London, 1980.
(T. N.)
Prema sadržaju, enciklopedije egzistiraju kao opšte, posebne i pojedinačne. Op

šte enciklopedije sadrže opšte pojmove i znanja koja su zajednička za sve nauke. Poseb
ne enciklopedije sadrže znanja iz grupe nauka, a pojedinačne enciklopedije iz jedne na
uke ili naučne discipline. Prema strukturi, enciklopedije se objavljuju kao: priručne (do
četiri sveske), male (do 18 svezaka) i velike (nekoliko desetina svezaka). Enciklopedije
pišu grupe autora —eksperata za pojedine naučne oblasti, a izdaju ih nacionalne institu
cije. U naučnoistraživačkom radu potrebno je koristiti najnovija izdanja enciklopedija,
jer ona sadrže nove odrednice. Iz područja nauka o obrazovanju, objavljeno je više enci
klopedija.
22 M. Kundačina —V. Banđur
Opšte i stručne enciklopedije
Adams, R. J. Rowe, K. J. (1969): Enciclopedia o f Educational Research. New

York: Macmillan.
Airasian, P. W. Terrasi (1960): Enciclopedia o f Educational Research. New York:
Macmillan.
Ball (1960): Enciclopedia o f Educational research. New York: Macmillan.
E o j i b t u o H c o e e m c K O H 3 H i f U K J i o n e d u H , 30 k h . — MocKBa: CoBeTCKaa 3 H i f U K J i o n e d i 4 M .
Bruno, F. (1986): A E>ictionary of Key Words in Psychology. London: Routledge.
Collires Encyclopedia, 24 vol. —New York.
E>er Grosse Brockhaus, 20. vol. Atlas, Vol. 22— 25: Supl. 1966— 1976.
Encyclopedia Britanica (1965) London.
Enciklopedija Jugoslavije. Gl. urednik Miroslav Krleža, knj 1— 8, Zagreb: Leksiko
grafski zavod FNRJ, 1971.
Encyclopedia Americana, 30. vol. —New York: American corporation, 1968.
Encyclopedia o f Comparative Edcation and National Systems o f Education,
Encyclopedia o f Educational Research (1960).
Encyclopedia Universalis, 20 vol. Paris, 1968— 1976.
Furunovic, D. (1996): Enciklopedija štamparstva 1— III. Novi Beograd: Samostal
no izdanje autora.
Hegel Friedrich G. W. (1987): Enciklopedija filozofskih znanosti. Sarajevo: ,,Ve-
selin Masleša“.
Ilustrovana enciklopedija tradicionalnih simbola. Beograd: Prosveta — Nolit,
1986.
International Encyclopedia o f Teaching and Teacher Education.
Jovanović, V.; Popović, E.; Stojanović, M!. (1988): Mcilci jugoslovenska enciklope
dija bibliotekarstva. Beograd: Nova knjiga.
Kuper, S. F. (1975): Ilustrovana enciklopedija simbola. Beograd: Prosveta.
La grand encyclopedic. 20. vol. Paris: Larousse, 1971— 1978.
Mala enciklopedija I— III. Beograd: Prosveta, 1986.
Mesaroš, F. (1971): Grafička enciklopedija. Zagreb: Tehnička knjiga.
Opća enciklopedija jugoslovenskog leksikografskog zavoda (1977), 8 sv. —Za
greb: JLZ.
Opšta enciklopedija. Beograd: Prosveta, 1978.
T I e d a a o e u H e c K c m 3 H t f U K j i o n e d i i H , CoBexcKan 3 m f U K j i o n e d i c f i , MocKBa, 1965.
Tledazotuica eH%iUKJionediija, 3arpe6, 1895—1916.
Pedagoška enciklopedija, tom I i II, uredili N. Potkonjak i P. Šimleša. Zavod za
udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, „Školska knjiga“, Zagreb,
„Svjetlost“, Sarajevo, Republički zavod za unapređivanje vaspitanja i obrazo
vanja, Titograd, Zavod za izdavanje udžbenika. Novi Sad, 1989.
The International Encyclopedia o f the Social Sciences (1968). New York: Free
Press.
Da bi bile dostupne široj javnosti, enciklopedije se objavljuju u obliku skraćenih

izdanja. Uz enciklopedije se izdaju i godišnjaci enciklopedija, da bi se postojeća znanja
dopunila i osavremenila najnovijim naučnim informacijama.
Rečnici. —Vrsta referentskih publikacija, u kojima se alfabetskim redom preci
zno definišu i objašnjavaju značenja pojmova iz oblasti jedne stmke ili iz oblasti jednog
aspekta, s poreklom i uputstvima za njihovo korišćenje nazivaju se rečnici. Definicije
pojmova u rečnicima su sažetije od enciklopedijskih.
Rečnici
Antić, S. (2002): Rječnik savremenog obrazovanja. Zagreb: HPKZ.
Bakovljev, M. (2000): Rečnik metodologije pedagoških istraživanja. Beograd:
Učiteljski fakultet.
Bakovljev, M. (1999): Rečnik didaktike, Beograd: Učiteljski fakultet.
Blekbum, S. (1999): Oksfordski filozofski rečnik. Novi Sad: Svetovi.
Enciklopedijski rječnik pedagogije (1963): Urednici D. Franko vić, Z. Pregrad i P.
Šimleša. Zagreb: Matica hrvatska.
Filozofski rječnik. (1984): Zagreb: Nakladni zavod Matice hrvatske.
Ingliš, H. B.; Ingliš, A. C. (1972): Obuhvatni rečnik psiholoških i psihoanalitičkih
pojmova. Beograd: Savremena administracija.
Klajn, 1. (2004): Rečnik jezičkih nedoumica. Šesto dopunjeno i izmenjeno izdanje.
Beograd: Srpska školska knjiga.
Kolesarići V. i Petz, B. (1999): Statistički rječnik. Jastrebarsko: Naklada Slap.
Krstić, D. (1^91): Psihološki rečnik. Beograd: Savremena administracija.
Lalović, M. (T.974): Sinonimi i srodne reči srpskohrvatskog jezika. Beograd: Lek
sikografski zavod.
Marić S. (1991): Filozofski rečnik. Beograd: Dereta.
Pavlović, B. (1997): Filozofski rečnik. Beograd: Plato.
Pedagoški rečnik, tom I i II, uredio R. Teodosić. Institut za pedagoška istraživanja
u Beogradu, Zavod za izdavanje udžbenika SR Srbije, Beograd, 1967.
Pet^, B. (1992): Psihologijski rječnik. Zagreb: Prosvjeta.
Potkonjak N. (1997): Pedagoški tezaurus. Beograd: Zavod za udžbenike i nastav
na sredstva.
Randić, S. i Radojičić P. M. (1999): Kompjuterski pojmovnik. Viša tehnička škola,
Kruševac.
Reber, A. S. (1986): Penguin Dictionary of Psychology. Hermondsworth: Penguin.
Stortini, K. R. (1996): Borhesov rečnik. Beograd: SKZ.
Thompson, A. (1965): Rječnik bibliotekarskih izraza. Englesko-hrvatsko-srpski.
Preveli: D. Čučković i Š. Jurić. Zagreb: Školska knjiga.
Trebješanin, Ž. (2004) Rečnik psihologije. Treće pregledano izdanje. Beograd:
Stubovi kulture.
Volter (1990): Filozofski rečnik. Novi Sad: Matica srpska.
Vraneš, A. (2006): Od rukopisa do biblioteke —Pojmovnik. Beograd: Filološki fa
kultet.
'Websters New dictionary o f Synonyms (1986): Springfield: G. and C. Merriam Co.
24_____________________________________________________________________ IVI. Kundačina —V. Banđur
Rečnici mogu da se klasifikuju s obzirom na: (1) broj jezika koji obrađuju: jedno
jezični, dvojezični i višejezični', (2) namenu: školski, priručni, akademski i dr.; (3) vre
mensku projekciju: etimološki, istorijski i savremeni', (4) obuhvat: opšti i specijalizova
ni', (5) izbor i način tumačenja: jezički i enciklopedijski', (6) deo jezika koji obrađuju: or-
tograf ski, akcentološki i drugi. U upotrebi su i stručni i terminološki rečnici (terminolo
gije, tezaurusi, nomenklature), koji se bave zapisivanjem, sređivanjem i tumačenjem re
či jednog ili više jezika.
Frekvencijski rečnici pokazuju relativni broj javljanja pojedinih reči i njihovih
oblika u nekom jeziku. Izrađuju se na osnovu analize tekstova različitog sadržaja. U ta
kvim rečnicima reči, pojmovi i leksičke jedinice su poredane alfabetskim redom, ili su
grupisane po predmetnim grupama. Istraživači koriste i druge rečnike: rečnik jezičkih
nedoumica, rečnik sinonima, rečnik stranih reči i izraza, frazeološki rečnik.
Leksikoni. —Rečnici koji obrađuju pojmove iz jedne nauke ili struke sa nominal
nim definicijama, sa objašnjenjima porekla i upotrebe sa alfabetskim (azbučnim ili abe
cednim) redosledom nazivaju se leksikoni i enciklopedijski rečnici. Leksikoni mogu biti
opšteg karaktera ili posvećeni jednoj naučnoj oblasti (pedagogija, psihologija, filozofija
i dr.). Leksikoni mogu biti terminološki, realni-predmetni i biografski. Realni leksikoni
sadrže sređene pojmove jednog stvarnog, realnog područja ljudskog znanja (pedagogija,
psihologija, filozofija), dok personalni leksikoni sadrže podatke o pojedinim ličnostima
(naučnicima, književnicima, prosvetnim radnicima, itd.), i to: godinu i mesto rođenja,
obrazovanje, zasluge, delovanje i si.
Leksikoni
Bibliografski leksikon (1984): Beograd: Nolit.
Bubanja, P. (1995): Filozofski leksikon. Kruševac: Istorijski arhiv.
Enciklopedijski leksikon (1973): Filozofija. Beograd: Interpres.
Gojkov, G.; Krulj, R.; Kundačina, M. (2005): Leksikon pedagoške metodologije.
Predgovor N. Potkonjak. Vršac: Viša škola za obrazovanje vaspitača.
Grlić, E>. (1983): Leksikon filozofa. Zagreb: Naprijed.
Grubačić, K. (1964): Enciklopedijski leksikon bibliotekarstva. Sarajevo: Zavod za
izdavanje udžbenika.
Hudolin, V. (1963): Psihijatrijsko-psihološki leksikon. Zagreb: Privreda.
Jovanović, V.; Kalender, F.; Popović, E. i Stojanović, M. (1984): Bibliotekarski
leksikon. Beograd: Nolit.
Klajn, H. (1979): Mali leksikon štamparstva i grafike. Beograd: Jugoslavija.
Kolarić, I. (2000): Filozofsko-teološki leksikon. Učiteljski fakultet.
Leksikon Jugoslovenskog leksikografskog zavoda. (1974). Zagreb: JLZ
Pedagogijski leksikon. Zagreb: Minerva nakladna knjižara.
Pedagoški leksikon. Red. N. Potkonjak, Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna
sredstva, 1996.
Srpski biografski leksikon. Novi Sad: Matica srpska
Sveznanje. Opšti enciklopedijski leksikon (1937): Beograd: Narodno delo.
Trebješanin, Ž. (1996): Leksikon psihoanalize. Beograd: Matica srpska.
Vujaklija, M. (2006): Leksikon stranih reči i izraza. Deveto izdanje. Beograd:
Prosveta.
Akcidemsko piscinje_______________________________________________________________________________ 25
Od terminoloških leksikona u procesu izrade naučnih i stručnih dela koriste se

leksikoni stranih reči i izraza i leksikoni sinonima i uporednih termina. Biografski
leksikoni (Ko je ko?) sadrže podatke o životu, radu i delima naučnika, kao i ličnostima
iz umetničkog i javnog života. Pored osnovnih pojmova, rečnici definišu i sinonime, an-
tonime, simbole, skraćenice i uputstva za izvore geografskih i biografskih imena.
Statistički pregledi. —Vrsta sekundamih publikacija koja sadrži statističke po

datke iz privrednog i društvenog života jedne zemlje, koje su prikupili statistički zavodi
kao nacionalne institucije naziva se: statistički pregled. Podatke donose sa zakašnje
njem od dve do tri godine. Statistički godišnjaci iz područja delatnosti obrazovanja sa
drže podatke o: zaposlenima, učenicima i studentima, obrazovnim institucijama, (broju
upisanih i diplomiranih studenata, platama zaposlenih, troškovima po studentu, novča
nim izdvajanjima za nauku i obrazovanje i sL).
Vodiči. —To su referentne publikacije koje sadrže obaveštenja o nekim relevant
nim izvorima informacija, o institucijama (univerzitetima, bibliotekama, muzejima, na
učnim institucijama, školama, fakultetima, studentskim domovima, kulturnim instituci
jama) u nekom gradu ili regiji (npr. Vodič za srednjoškolce za upis na fakultete).
Imenici. —Referentne publikacije koje popisuju i sadrže podatke potrebne za
identifikaciju naučnih i obrazovnih institucija, arhiva, muzeja, naučnika, prosvetnih rad
nika i si. nazivaju se imenici ili adresari. Podaci se odnose na nazive institucija i organi
zacija, njihove adrese, brojeve telefona i telefaxa, naziv sajta, e-mail adrese, imena kon
takt osoba, delatnost institucija, godine osnivanja, broj zaposlenih. Imaju karakteristike
bibliografskih informativnih publikacija. U imenicima se mogu dobiti opšte i specifične
informacije o naučnim stvaraocima i njihovom naučnom opusu, kao i saznanja šta su i
kako uradili u nekoj oblasti nauke ili u nekom konkretnom istraživačkom polju. Imenici
mogu da budu tipa: ,,Ko je koT''. S obzirom na stalne promene podataka koje prikazuju,
pogodnije je da se imenici objavljuju u elektronskoj formi.
Imenici
Imenik srpskih pedagoga (N. Potkonjak, 2006) obuhvata oko 500 pedagoga,
poredanih abecednim redom prema prezimenima, sa osnovnim podacima o godini
i mestu rođenja, periodu života, temama magistarskih teza i doktorskih disertacija,
naučnom stvaralaštvu i radnim aktivnostima.
Prosvetni adresar (Beograd, 2006) osnovnih, srednjih i viših škola, fakulteta i
predškolskih ustanova, domova učenika i studenata u Srbiji, Cmoj Gori i Republici
Srpskoj, sa najvažnijim podacima (vrsta i naziv škole/fakulteta, mesto sa poštanskim
brojem, ulica i broj, telefoni, ime direktora/dekana i sekretara).
Adresar Internet sajtova Fakulteti i visoke škole u Srbiji (Beograd, 2007)
namenjen je maturantima srednjih škola pri upisu na fakultet.
Kjritički pregledi literature. —Sistematizovan kritički pregled najnovije literatu

re, prema temama za određeni vremenski period sadrže kritički pregledi literature. Pre
ma Giljarevskom (1959), kritički pregledi literature mogu biti: (1) analitički pregledi,
kada sadrže argumentovanu ocenu primamih naučnih publikacija i (2) referentni pre
gledi, sa manjom dubinom analize, sa izvučenim podacima iz primarnih publikacija.
26 ________________________ -____________________IVI. Kundačina —V. Banđur
1.3.2.2. Referentni časopisi
Referentni časopisi su yrsta sekundamih periodičnih pubhkacija, koja u sažetom i

sistematizovanom obliku prati i objavljuje informacije o primamim publikacijama u vi
du: anotacija (kratko saopštenje o temi primarnog dokumenta), apstrakata (kratko izlo
žen sadržaj primamih publikacija, sa ukazivanjem na njegov karakter, metode, rezulta
te), rezimea, indeksa i sinteza. Omogućuju kontinuirano informisanje istraživača u svo
joj i graničnim naučnim oblastima i racionalizuju vreme pronalaženja. Prema E.
Kujundžiću (2004), u svetu postoji četiri hiljade servisa za indeksiranje i apstrahovanje.
Proizvodi apstrahovanja razlikuju se od indeksa po tome što sadrže sažetke indeksira-
nog materijala i ograničeni su na usko predmetno područje.
Referentni ¿asopisi omogućuju kontinuirano informisanje naučnika u svojoj na
učnoj disciplini i graničnim oblastima. Racionalizuju vreme pronalaženja informacija u
naučnim izvorima. Nlogu biti opšti i specijmlni. Vrednuju se po tome kojom brzinom
donose informacije o primamim publikacijama, koliko i koje primame publikacije refe
rišu. Izlaze i pod nazivima referentni bilteni i to po serijama koje odgovaraju određenim
naučnim disciplinama. Ova vrsta časopisa informacije donosi sa zakašnjenjem u odnosu
na vreme objavljivanja primamih publikacija. Poznati referentni časopisi su: Bulletin
Signaletique (Pariz), Referativnij žurnal (Nloskva), Bulletin Scientifigue (Zagreb).
Apstraktni časopisi. —Ova vrsta referentnih časopisa sadrži bibliografske podat
ke i kraće izvode iz primamih publikacija u vidu kratkih apstrakata, uglavnom be^ vred-
nosne ocene, važnih za pretraživanje i izbor naučnih izvora. Pre upotrebe Intemeta u na
učnoj komunikaciji bili su više zastupljeni. Funkcija apstrakata, objavljenih u apstrakt
nim časopisima je da se korisnici nakon informisanja o njihovom sadržaju opredele za
čitanje članaka. Apstrakti se pojavljuju kao: (1) citati naslova ili proširenih naslova ra
dova, ukoliko naslovi nisu dovoljno informativni, (2) indikativni rezimei (rezimirani
prikazi sa osnovnim podacima o karakteru radova, namenjeni da korisnicima pomognu
pri odlučivanju da li će čitati originale, (3) sinopsisi (kratki faktografski izvodi sadržaja
i zaključaka radova, što ih daju sami autori), (4) informativni apstrakti (izvodi glavnih
argumenata i podataka, sadržanih u člancima —osim metoda, tehnika, materijala, koji
do određene mere mogu zameniti čitanje originala) i (5) kritički apstrakti. Informacije u
apstraktnim časopisima, radi lakšeg pretraživanja, podeljene su po naučnim oblastima.
Indeksni časopisi. —Bibliografska sredstva referentnog karaktera, koja objavlju
ju sadržaje primamih publikacija, neposredno nakon izlaska iz štampe nazivaju se
indeksni časopisi. Sastoje se od pojedinačnih indeksa, koji omogućavaju da se pronađu
primame naučne informacije i istraživanja o temi koja zanima istraživača i oceni rele
vantnost sadržaja nekog članka. Indeksi se sastoje od sređenog niza ključnih reči, tj. od
rednica (osoba, pojmova, naziva, citata) sa uputnicama koje se odnose na brojeve strani
ca u publikacijama (časopisi, monografije, studije), koje omogućuju pronalaženje infor
macija u njima. Sadrže najnovija istraživanja i prezentiraju najnovije radove, iz perioda
od nekoliko godina unazad. U indeksnim časopisima građa se klasifikuje na osnovu ori
ginalnog članka. Indeksi se formiraju kao: (1) indeksi izvora, (2) permutacioni indeksi i
(3) indeksi citata. Ključne reči za neko naučno delo dobijaju se automatskim indeksira-
njem pomoću računara.
Akademsko pisanje ’'2n
Indeksi izvora daju samo bibliografske podatke o autoru, naslovu rada, nazivu
nosioca informacije, mestu, godini izlaženja, broju i stranici. Dostupni su u štampa
noj i elektronskoj formi (on-line pretraživanje baza podataka i CD ROM-ovi).
Štampane verzije najčešće izlaze u redovnim intervalima tokom kalendarske godine,
kvartalno ili dvomesečno, a zatim se kumuliraju u godišnjem izdanju. Svako izdanje
pokriva objavljene publikacije, u okviru određenog vremenskog perioda. Indeksni
časopisi na CD ROlVI-ovima pokrivaju period objavljivanja publikacija duži od go
dinu dana.
Permutacioni indeksi nastaju iz reči naslova članka, tako da se iz naslova auto
matski prvo odbacuju sve nepotrebne reči (zamenice, brojevi, predloži, pomoćni gla
goli, kao i imenice i pridevi opšteg karaktera, npr. pitanje, problem, istraživanje, pro
učavanje, metoda). Ostale reči iz naslova se koriste kao predmetne odrednice, tj.
ključne reči. U indeksima se navode u kontekstu naslova iz koga*su uzete. TJ permuto-
vanju svaka reč u naslovu postavlja se jedn.om na prvo mesto.
Proces indeksiranja naučnih radova odvija se postupkom utvrđivanja ključnih
pojmova u tekstovima radova. Ključne reči (deskriptori) se mogu izvesti prema naslo
vu (paratekstualni indeksi) ili prema celokupnom tekstu naučnog rada (tekstualni
indeksi*).
Prosečan broj karakterističnih reči (od IO do 15), izdvojen u nekom naučnom
radu naziva se dubina indeksiranja. Indeksiranje je najpouzdanije ako ga obavljaju
autori publikacija, jer oni najbolje poznaju sadržaj svog objavljenog dela. Od izbora
reči zavisi kvalitet informacija, neophodnih za kasnije pretraživanje literature. Radi se
0 smislenim rečima koje je moguće koristiti u toj nameni. U indeksiranju se izuzima
ju: predloži, veznici i reči koje se nepotrebno često pojavljuju u naslovima ili u rezi
meima radova, kao npr. analiza, istraživanje i si. U svakoj naučnoj disciplini, za po
trebe indeksiranja publikacija koristi se abecedni popis deskriptora. U nekim tezaur
usima pojmovi su organ izo van i od opštih ka posebnim. Ako se pri pretraži vanj u kori -
ste specifičniji izrazi, dobije se manji broj nevažnih a veći broj važnih članaka, u od*-
nosu na predmet istraživanja.
Citatni indeksi. —Pretraživanje stručne literature započinje jednim relevant-
nim člankom. Iz popisa literature tog članka se biraju izvori. Indeksiranje je postu
pak po Ve z i Va nj a vlastitog rada sa drugim izvorima koji sadrže srodne informacije,
te direktno ukazuje na relevantne dokumente koje je potrebno pročitati. Najpoznatiji
je SCI (Science Citation Index), koji citira periodične publikacije, a funkcioniše u
elektronskom obliku.
Zbornici rezimea. —Publikacije koje objavljuju rezimee članaka pre ili nakon
održanih stručnih ili naučnih skupova (kongresi, konferencije, okrugli stolovi, stručni
sastanci, sekcije) nazivaju se zbornicima rezimea. Rezimei članaka objavljeni u zbor
nicima rezimea ne mogu se svrstati u naučna ostvarenja. Predstavljaju bibliografsko
sredstvo referentnog karaktera, koje omogućuje istraživačima da pronađu istraživanja
1 načelno upoznaju probleme koji ih interesuju. Zbornici rezimea prikazuju najnovija
istraživanja i prezentiraju najnovije radove.
*
Rezime
E>r Milenko Kundačina
Učiteljski fakultet Užice
PRIMENA KVALITATIVNE METODE U ISTRAŽIVANJU DAROVITIH

UČENIKA
Rezime
U praksi otkrivanja, identifikovanja, praćenja i istraživanja darovitih učenika u
okviru empirijsko-analitičkog pristupa, pojavljuje se više modela, metoda, postupaka
i instrumenata. Autor čini nap>or da izdvoji, sistematizuje i analizira istraživačke po
stupke, karakteristične za kvalitativnu metodu i time doprinese celovitom usposta
vljanju naučne metodologije u toj oblasti. Taj proces identifikovanja teče kroz tri
osnovna područja: (1) procenjivanje razvijenosti osobina učenika, (2) merenje stepe
na razvijenosti osobina učenika i (3) procenjivanje vrednosti učeničkih proizvoda.
Izdvojeni modeli identifikovanja darovitih učenika razlikuju se, upravo po operacio
nalizovanim postupcima u pojedinim fazama, na čije prednosti i nedostatke autor
ukazuje, i to sa aspekta kvalitativne naučne paradigme. U zaključcima rada nude se
predloži u pogledu poboljšanja metodologije identifikovanja darovitih učenika.
Ključne reči: daroviti učenici, kvalitativna paradigma, istraživački postupci,
kvalitativna metoda.
Zbornik rezimea za naučni skup
Darovitost, interakcija i individualizacija u nastavi, Vršac, 2004
Pregledi sadržaja časopisa. —Registri ili pregledi sadržaja časopisa su posebna

forma signalnih informacija koji sadrže sadržaje tek izašlih brojeva glavnih časopisa u
nekoj naučnoj oblasti. Omogućuju brzo operativno naučno obaveštavanje korisnika in
formacija o naučnim radovima koji su im potrebni. Sastoje se od popisa logički raspore
đenih delova sadržaja, tj. naslova poglavlja naučnih izvora (monografskih publikacija) i
naslova članaka u periodičnim publikacijama sa stranicama. Najpoznatiji je Current
Contents. Koriste se u fazi inicijalnog pretraživanja u procesu selekcije naučnih radova.
U funkciji informisanja naučnih radnika o najnovijim objavljenim publikacijama
su: informativni naučni pregledi, liste časopisa, izdavački katalozi. Informativnim nauč
nim pregledima se veoma kratko (do dvadesetak redova teksta), međusobno obavešta
vaju naučnici o tome koje probleme i pitanja u tom momentu proučavaju i istražuju, od
nosno koja proučavanja i istraživanja su završena u okviru istraživačkih timova i insti
tucija. Imaju međunarodni značaj i štampaju se najednom ili više svetskih jezika.
Liste časopisa sadrže naslove časopisa, poredane alfabetskim redosledom ili po
oblastima predmeta, sa informacijama o imenima urednika, adresama izdavača, broju go
dišnjeg izdanja, tiražu i pretplatničkim cenama. Izdavački katalozi su popisi svih publika
cija, objavljenih u toku jedne godine od strane jedne ili više izdavačkih kuća. Pojavljuju
se na početku kalendarske godine ili u povodu organizacije sajmova knjiga i to kao celo
I
vita izdanja ili u delovima. Objavljuju se u izvodima u stručnim listovima i dnevnoj i ne
deljnoj štampi. Izrađuju se uglavnom u komercijalne svrhe. U katalozima izdavačkih kuća
poj aviju se i perspektivne bibliografije koje sadrže izdanja u štampi i pripremi.
Akudemsko pisanje 29
1.3.2.3. Bibliografije
Bibliografije, kao sekundarne publikacije, sadrže popis izdanja posebnih i svih

drugih publikacija i imaju zadatak da pruže osnovne i potpune informacije o izvorima
naučnih informacija, tj. primarnim publikacijama. Predstavljaju sredstvo naučne
komunikacije i služe za pretraživanje i dopunjavanje literature. Nastaju kao rezultat ra
da autora koji poznaju odgovarajuća naučna područja. Nastaju kroz procedure istraživa
nja, popisivanja, opisivanja i razvrstavanja bibliografskih jedinica po utvrđenim princi
pima. Francuski autor L. N. Malacles razvija mišljenje koje E. Kujundžić (2004) preno
si u svojoj knjizi Ađet&di bibliografskih pristupa znanju i umijeće citiranja: „Bibliogra
fija je stručno-znanstv®na djelatnost koja sabira, vrednuje, odabira, sadržinski analizira i
opisuje štampane ili na drugi način umnožene, javnosti namijenjene tekstove —biblio
grafske jedinice, pa te opise klasificira, uređuje i, obično u obliku uređenih popisa, pu
blicira s narnjenom da pruži informacije o literaturi, a time i pomagala za stručni rad“
(Kujundžić 2004: 24). Da bi ispunile svoju nameciu, bibliografije treba da zadovolje
određene kriterijume, da su: po obuhvatu potpune, ali i selektivne, po tačnosti precizne,
po formi celovite (da sadrže sve elemente bibliografskog opisa neophodne za identifika
ciju bibliografskih jedinica), da su lako upotrebljive (da sadrže indekse i uputnice). Mo
gu biti dostupne u štampanoj formi, CD-ROM-u i on lajn obliku. Formiraju se u nacio
nalnim bibliotekama.
Bibliografije predstavljaju nezamenljivu bazu identifikovanja i izbora naučnih
izvora u početnoj etapi naučnog rada. Koriste ih istraživači, univerzitetski nastavnici,
studenti, bibliotekari, knjižarski radnici i svi ostali kojima su potrebne. ,3 e z praktične
veze sa naučnim istraživanjem i problemom, bibliografija bi bila samo puki zbir ispisa
nih naslova raznih tekstova, sa osnovnim podacima sa njima, bila bi samo jedan pisani
oblik koji je sam sebi svrha“ (Maksimović 2003: 118).
Bibliografske jedinice. Strukturalni elementi bibliografija su bibliografske jedini
ce. Odnose se na objavljene samostalne publikacije (studije, knjige, članke, rasprave,
prikaze, beleške, kritike, arhivske dokumente, CD romove i si.), ili njihove sastavne de
love, koji se mogu koristiti u naučnom i stručnom radu. Nazivaju se i reference, refe
rentske jedinice ili bibliografske reference. Podaci o bibliografskim jedinicama navode
se u katalozima, bibliografijama i spiskovima literature u stručnim ili naučnim delima.
Opis bibliografske jedinice sadrži standardne informacije, izražene u vidu bibliograf
skih elemenata (ime autora, godina izdanja, naziv dela, mesto, izdavača, stranice), koji
treba da su potpuni i jasni. Bibliografski elementi ne navode se prema koricama knjige
već prema naslovnoj stranici publikacije, prema CIP-u ili prema impresumu. Potrebno
je razlikovati redosled elemenata u bibliografskoj jedinici i endnoti. Endnote predsta
vljaju napomene na kraju teksta, numerisane redosledom pojavljivanja i ukazuju na do
datnu informaciju. Sadrže ime i prezime autora, podatke o autoru i naznake stranica. U
bibliografskim jedinicama ispisuje se prvo prezime, ime autora, godina izdanja, podaci
o izdanju. Bibliografske jedinice za potrebe sastavljanja radne bibliografije ispisuju se
na posebnim bibliografskim listićima. Pored navedenih elemenata na listićima se
ispisuju naziv biblioteke, UDK broj i signatura. Raspored bibliografskih jedinica u bi
bliografijama može biti po autorima ili predmetima, alfabetskim ili hronološkim redom.
Bibliografije ne sadrže nepublikovane radove, a ukoliko je to neophodno, potrebno je za
sve bibliografske jedinice navoditi što potpunije podatke.
Od više klasifikacija bibliografija, K. Grubačić, (1964), V. Maksimović (2003),

E. Kujundžić (2004) i A. Vraneš (2006), opredelili smo se za najnoviju koja je zasnova
na na devet kriterija sastavljanja i to: (1) po sadržaju obuhvaćene građe —opšte i speci
jalne; (2) po obuhvatu građe —iscrpne (sadrže sve što je napisao jedan autor) i selektiv
ne (sadrže izbor najznačajnijih bibliografskih jedinica); (3) po vrsti obuhvaćenih publi
kacija —bibliografije monografija, bibliografije periodike, bibliografije sastavnih delo
va publikacija, bibliografije svakog tipa neknjižne građe posebno; (4) po obliku —sa
mostalne, skrivene, bibliografije drugog stepena i bibliografije trećeg stepena', (5) po
vrsti izvora —primarne i sekundarne', (6) po hronološkom kriterijumu —tekuće (perio
dične), retrospektivne (iz. nekog ranijeg razdoblja) i perspektivne', (7) po geografsko-je-
zičkoj pripadnosti —zavičajne, regionalne, nacionalne, međunarodne, univerzalne', (8)
po predmetu obrade, kao i po načinu rasporeda bibliografskih jedinica —autorske, hro
nološke, stručne, predmetne, unakrsne i (9) po karakteru opisa —registracione, anotira-
ne (deskriptivne, rekomandirane, referativne i kritičke). U upotrebi su i druge bibliogra
fije: oficijelne (popis službenih publikacija), analitičke, hronološke, indikativne, infor
mativne, kritičke. Po sadržaju, bibliografije egzistiraju kao: bibliografije doktorskih di
sertacija, bibliografije enciklopedija, bibliografije rukopisa, bibliografije starih i retkih
knjiga, bibliografije bibliografija.
Bibliografije
Međunarodna bibliografija društvenih nauka: www.Ise.ac.uk/ibiss/ The Inter
national Bibliography of the Social Sciences —(Baza sadrži 1.500.000 zapisa o pu
blikacijama koje su izdate od 1951. godine iz više od lOO zemalja sveta i na više
od 95 jezika).
www.biblint.de/datenbanken.html Bibliographien und Literaturdatenbanken
zu den Geisteswissenschaften. —(Bibliografija i baze podataka iz humanističkih
disciplina).
www.biblint.de/ClasPhil/SAURPRET.HTM SAURS World Bibliographies
on CD-ROM (Svetska bibliografija na CD-ROM-u izdavača SAUR iz Minhena).
UNBISnet —UN Bibliographic Information System. (Bibliografski sistem
Ujedinjenih nacija).
University of Chicago: Bibliographic Resources. (Bibliografski resursi
Univerziteta u Čikagu).
www.unsko.org/culture/xtrans/html Index Translationum — (Međunarodna
bibliografija prevedenih dela iz niza područja ljudskog znanja pa i obrazovanja)
Anotirana bibliografija. —Sadrži bibliografske opise posebnih knjiga, naučnih i

stručnih članaka, objavljenih u zbomicima i časopisima i to u vidu podataka o: autoru
rada, naslovu rada, sadržaju rada, kvalitetu, doprinosu autora tumačenju predmeta o ko
jem piše, informacijama o recenzijama, prilikama u kojima su se pojavili, prikazima,
polemikama koje je izazvala, nagradama, izdavaču, godini izdanja, tiražu, obliku pove
za, prevodiocu i si. Objavljuje se u referentnim časopisima. Bibliografski opisi u anoti-
ranim bibliografijama se rade prema međunarodnim standardima za bibliografske opise
ISBD, koji razrađuju tipove i redosled napomena. Očigledno je da se radi o napomenama
formalnog tipa, ali i o kvalitativnim ocenama radova. Sastavljači bibliografskih opisa
Ahademsko pisanje 31
moraju da poznaju dotične oblasti, da se dosledno pridržavaju principa u izboru građe, da

su u procenjivanju kvaliteta radova i doprinosa autora nauci objektivni i odmereni.
Praksa je da referentni časopisi stručnoj i naučnoj javnosti pružaju osnovne i
koncizno formulisane informacije o sadržaju knjiga ili članaka, u obliku anotacija, obi
ma do 300 reči ili pola stranice teksta.
Anotacija monografije
37.033:502/504
ANDEVSKI MILICA
Kkološko obrazovanje : od brige za okolinu do održivog razvoja / Milica
Andevski, Milenko Kundačina. —Užice : Učiteljski fakultet u Užicu, 2004. —223
str. ; 25 cm. —Na spor. nasl. str. Ekological education : from the care of surroun
dings to the sustainable development. —NapOmene i bibliografske beleške uz
tekst. —Bibliografija: str. 193— 209. —Registri. —Beleške o autorima na koricama
knjige. —Summary ; Zusammenfassung. —Tiraž 300. —ISBN 86-80695-37-8
EKOLOŠKO OBRAZOVANJE;
EKOLOGIJA —Pedagogija
Zbirka ranije objavljenih radova autora o problemima okoline, prvenstveno
njene zaštite. Studija o ciljevima, mogućnostima i pravcima ,,obrazovanja za odr
živi razvoj“. Globalna isprepletenost ekologije i privrede. Socijalna ekologija i bi-
oetika. Ekološka kultura i ekološka svest kao novi životni stil. B. Bmjoš.
R. br. 187. RB 1/2006. K6SR02142451
Referentni bilten članaka i knjiga
Centra za vojnonaučnu dokumentaciju i informacije, Beograd, 1, 2006.
Analitička bibliografija. —Obuhvata bibliografske jedinice monografskih i se

rijskih publikacija (časopisa, novina i listova), naučnih skupova, antologija koje se od
nose na jednu naučnu disciplinu ili stručnu oblast, čime čitalac dobija kompletne i naj-
savremenije informacije.
Tekuća bibliografija. —Sadrži popis novih knjiga i članaka. Naziva se i infor
mativna bibliografija. Sastavlja se prema podacima iz kataloga izdavača, revija, prospe-
kata i si. Objavljuje se u časopisima, stručnim listovima, biltenima i \Veb stranicama. U
tekućoj bibliografiji prati se domaća i inostrana literatura.
Personalna bibliografíja. —Sadrži bibliografske jedinice (naučne i stručne rado
ve) jednog autora i literaturu o tom autoru, poredanu hronološki. Koristi se u izboru na
stavnika u nastavnonaučna zvanja i izboru istraživača na konkursima za naučno istraži
vačke projekte. Ažurira je autor, po objavljivanju novih radova. Objavljuje se povodom
jubileja autora, smrti autora, jubileja naučne institucije i to: u periodičnim publikacija
ma, na intemetskim stranicama, monografskim publikacijama autora, ili kao posebno
izdanje uz biografiju autora. Na kraju svake bibliografske jedinice, u zagradama se ispi
suju imena autora, redosledom kako su navođena na samim radovima. Pri navođenju bi
bliografskih jedinica u personalnim bibliografijama ne dozvoljava se korišćenje sintag
mi: kolektiv autora, koautor NN, timski rad, sa koautorima i si. Svako novo izdanje
publikacije označava se godinom objavljivanja i sa jednom od sintagmi: dopunjeno,
prošireno, prerađeno, izmenjeno i si.
i
32_____________________________________________________________________ M. Kundačina —V. Banđur
Izvod iz personalne bibliografije

1. Leksikon pedagoške metodologije; Vršac: Viša škola za obrazovanje vaspi
tača, treće dopunjeno izdanje (Autori: Grozdanka Gojkov, Radenko Krulj, Milen
ko Kundačina) 384 str. tiraž 300. Recenzenti: prof. dr Nikola Potkonjak, prof. dr
Jovan Đordević, prof. dr Veljko Banđur, Predgovor: dr Nikola Potkonjak; (YU
ISBN 86-7372-007-9; tJDK 37.01(031); COBISS-ID 95997196.
2. Umijeće ocjenjivanja-, Mostar: Fakultet humanističkih nauka Univerziteta
,JDžemal Bijedić“ u Mostaru, 2005, 186 str.; tiraž 500; (Autori Sait Kačapor, Mla
den Vilotijević i Milenko Kundačina). Recenzenti: prof. dr Hašim Muminović
Univerzitet u Sarajevu, prof. dr Marjan Blažič Univerzitet u Ljubljani i prof. dr
Radivoje Kulić Univerzitet u Prištini; jezik rezimea: nemački i engleski; (ISBN
9958-604-15-9; UDK 371.26; COBISS.BH -ID 13966598.
3. Naučno metodološko stvaralaštvo prof. dr Nikole Filipovića, (Autor: Mi
lenko Kundačina); U: Nikola Filipović i njegovo djelo; Filozofski fakultet Univer
ziteta u Sarajevu, Sarajevo, 2005, str. 81— 92; [ISBN 9958-625-09-1; UDK
38:929; 37:229(063)(082); COBISS BiH 14264582].
4. Perspektive u proučavanju obrazovnovaspitnih fenomena akcionim istraži
vanjem, (Autor; Milenko Kundačina); U: Pedagogija na početku 21. veka; Učitelj
ski fakultet Užice, 2005, str. 65— 80. Recenzenti: prof. dr Novak Laketa i prof. dr
Radmila Nikolić; jezik rezimea: ruski; [ISBN 86-80695-48-3; UDK: 37.012].
5. Stvaralaštvo prof. dr Jovana Đorđevića iz ugla naučnih paradigmi. (Autor:
Milenko Kundačina i Radenko Krulj); Zbornik radova sa Međunarodnog naučnog
skupa „Savremene koncepcije, shvatanja i inovativni postupci u vaspitnoobrazov-
nom i nastavnom radu i mogućnosti primene u savremenoj školi“; Savez pedago
ških društava Vojvodine, Novi Sad, 2005, str. 447— 253; [ISBN 86-84-367-17-8;
UDK 37.0 929:37].
6. Istraživačka etika naučnog radnika, (Autor: Milenko Kundačina); Pedago
gija, Beograd, 3, Vol. 50, 2005, str. 340-349; [ISSN 0031-3807; UDK: 37.012].
7. Interkulturalno vopspituvanje pomegu potrebite i realnosta stvarnosti,
Interkulturalno vaspitanje izjneđu zahteva i potreba (Autori; Milica Andevski i
Milenko Kundačina)/ Prosvetno delo, Skopje, 3, 2005, str. 3— 9; [ISSN 0350-
6711].
8. Propusti u primeni statističke metode u pedagoškom istraživanju, (Autor;
Milenko Kundačina); Pedagoška stvarnost. Novi Sad, 5— 6; 2005, str. 363—374;
[ISSN 0553-4569; UDK 37.012; 378.662].
9. Primena kvalitativne metodologije u istraživanju udžbenika (Snežana Ma
rinković: Dečja prava i udžbenik. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beo
grad, 2004), prikaz, (Autor: Milenko Kundačina) Zbornik radova, br, 6, Učiteljski
fakultet, Užice, 2005, str. 446-448. [ISSN 0553-4569].
IO. Mišljenja i stavovi studenata postdiplomaca učiteljskih fakulteta o postdi
plomskim studijama (Autori; Milenko Kundačina i Krsti voje Špijunović); U: Zbor
nik radova sa međunarodnog naučnog skupa „Savremeni tokovi u obrazovanju na
stavnika“ (20— 21 juni 2003, Učiteljski fakultet, Vranje 2003, Univerzitet u Nišu,
Učiteljski fakultet u Vranju, Savez pedagoških društava SCG, Vranje 2005, str.
203-216. [ISBN 86-82695-21-9; UDK 371.14; 497.11 (082)].
Iz Personalne bibliografije M. Kundačine za 2005. U: Katalog knjiga i biblio
grafija radova nastavnika i saradnika Učiteljskog fakulteta u Užicu, 2006, str.
46-59.
Bibliografske jedinice u personalnim bibliografijama se mogu navesti hronološki

pa vremenu objavljivanja ili klasifikovati na: (1) monografska dela, (2) članci u perio
dičnim publikacijama, (3) priređivački radovi, (4) prevodilački radovi, (5) ostali radovi
i (JS) literatura o autoru.
Komentarisana bibliografija. —To je posebna vrsta pregleda literature koja sa
drži pregled najvažnijih dela iz određene naučne oblasti. Piše je eminentni stručnjak u
cilju ispunjavanja potreba određenog predmeta na visokoškolskoj ustanovi. Sastoji se
od detaljnih kritičkih prikaza naučnih i stručnih dela za koje se autor opredelio, obliko
vanih u vidu poglavlja, sa kompletnim bibliografskim podacima.
Tematska bibliografija. —To je selektivna bibliografija radova za određeno na
učno područje ili temii u određenom vremenskom periodu. Objavljuje se kao posebno
izdanje ili kao prilog u naučnim Časopisima. Naziva se i specijalna bibliografija.
Tematska bibliografija
Savremeni udžbenik —bibliografija radova, Užice: Učiteljski fakultet, 1996,
166 str., tiraž: 500, (M. Kundačina, N. Laketa). Recenzenti prof. dr Aleksa Brko
vić i prof. dr Milenko Pikula, Univerzitet u Kragujevcu; UDK 016:371.671;
COBIS-ID 50550284)
Bibliografija je rađena za potrebe realizacije naučnoistraživačkog projekta,
pod nazivom Vrednosti savremenog udžbenika iz Programa osnovnih istraživanja
Ministarstva za nauku i tehnologiju Republike Srbije, realizovanog na Učiteljskom
fakultetu u Užicu, u periodu 1996— 2000. godina. Bibliografija obuhvata oko 2000
bibliografskih jedinica koje na naučnim osnovama označavaju puteve stvaranja
modernog udžbenika. Korisno može poslužiti ne samo istraživačima udžbenika,
već i studentima fakulteta i nastavnicima praktičarima koji udžbenik koriste kao
osnovno nastavno sredstvo.
Radna bibliografija. —Ova vrsta bibliografije predstavlja spisak referentskih je

dinica, koji je autor sastavio pri izradi naučnog projekta ili pre i u toku pisanja naučnog
rada. Reč je, u stvari, o tematskoj bibliografiji, u kojoj se radovi odnose na određeni
problem proučavanja i istraživanja, tj. jednu temu, jedan problem istraživanja. U radnoj
bibliografiji se evidentiraju svi radovi o kojima je autor došao do informacija da postoje
kao pisani dokumenti, a ne samo oni koje je autor do tog vremena imao na raspolaga
nju. Za svaki naučni ili stručni rad („bibliografsku jedinicu“) koji ulazi u radnu biblio
grafiju navode se svi potrebni bibliografski podaci. U njoj se mogu naći i druga
obaveštenja: kratak sadržaj, ocena, procena koristi za temu, upućivanje na vezu sa
drugim bibliografskim jedinicama, signatura biblioteke, lokacija na kojoj se publikacija
nalazi (privatno vlasništvo ili vlasništvo kolege). Beleške o sadržini nastaju nakon uvida
u knjigu i stavljaju se u uglaste zagrade. Konkretno, radna bibliografija predstavlja ori-
jentacioni spisak bibliografskih jedinica (naučnih izvora) koje istraživač treba da kon
sultuje prilikom priprema za istraživanje, u toku istraživanja i u pisanju izveštaja istraži
vanja, odnosno naučnog dela. Radna bibliografija se izrađuje i prilaže uz projekat istra
živanja, za ocenu pogodnosti teme i kandidata za izradu završnih radova (diplomski rad,
master rad, doktorska disertacija).
34___________________________________________________________________ IM. Kundačina —V. Banđur
Izrada radne bibliografije je prva faza u pisanju naučnog dela. Za tu potrebu pro
učava se literatura iz naučne oblasti kojoj pripada izabrana tema (problem istraživanja),
i to od novije literature unazad, kao i postojeće tematske bibliografije. Pri tome se mora
imati u vidu da svi izvori nisu iste vrednosti, da su najvredniji od priznatih autora, izvori
iz prve ruke i najnoviji izvori. Pri sastavljanju bibliografije formiraju se bibliografske
kartice (fiše, bibliografski listići), veličine jedne četvrtine formata A-4, sa preciziranim
podacima o izvorima. Na karticama je potrebno ostaviti mesta za podatke koji nedostaju
i koji će biti uneti naknadno. Bibliografske kartice se odlažu u radni dosije istraživača
koji se formira za naučno delo čija je izrada u toku. Radna bibliografija, izrađena za
proučavanje izabrane teme, dopunjuje se u toku procesa istraživanja.
Redosled bibliografskih referenci u radnoj i drugim vrstama bibliografija može
se formirati na više načina: (1) svi radovi se navode alfabetskim (azbučnim ili abeced
nim) redom po prezimenima, autora; radovi kod kojih nije naznačen autor (primer: Pe
dagoška enciklopedija^ navode se na onim mestima gde dolaze po alfabetskom redu, s
tim što prva reč („Pedagoška“) služi kao odrednica pri sređivanju; (2) grupisanjem po
vrstama, tako da se najpre navode leksikografska dela (enciklopedije, rečnici, leksikoni,
posebna dela (monografske publikacije), a zatim članci, separati i si. (i to sređeno po
grupama po alfabetskom redu); zvanična dokumenta, na kraju se navode internetske lo
kacije i si., koji se celovito koriste; (3) hronološki, tj. po godini objavljivanja radova
(ako to ima značaja za rad u kome se daje tako sređena bibliografija); (4) po poglavlji
ma (delovima) rada i istraživanja koje je projektovano, odnosno po problematici (ako je
ona u radu jasno naznačena). Moguće su i određene kombinacije navedenih mogućno
sti. Bez obzira na to koji se redosled navođenja bibliografskih jedinica u bibliografiji
prihvati kao najpogodniji za njeno sastavljanje, on mora biti dosledno poštovan. Princip
po kome su navedene i sređene bibliografske jedinice navodi se na njenom početku. U
formiranju redosleda bibliografskih jedinica ne dopušta se davanje prednosti pojedinci
ma (mentorima, članovima komisija), mimo odabranog principa, niti ostavljanje
nesređene bibliografije. Bibliografske jedinice se pišu na jeziku i pismu na kome je
publikacija objavljena, sa svim potrebnim elementima i interpunkcijskim znakovima,
prihvaćenim redosledom.
Pri sastavljanju radne bibliografije autorima nije teško navesti bibliografske po
datke za objavljena dela, pošto se po zakonu za svako takvo delo mora izvršiti katalogi
zacija u jednoj od nacionalnih biblioteka. Za kreiranje interne bibliografske baze koristi
se ProCite bibliografski softver. Pomoću njega internu bazu popunjava sam korisnik
koji može da „skida“ reference sa Intemeta, kao i da obezbedi priključenje „on line“ na
neki Intemet bibliotečki servis. U ProCite bibliografskoj bazi pronalazi se literatura za
vlastite radove, koja se može ubaciti u tekst rada. Ovaj bibliografski softver može da
kreira bibliografiju po nekoj od primenjivih konvencija.
Jugoslovenski bibliografski informacioni institut u Beogradu, neprekidno od
1950. godine izdavao je bibliografske publikacije o tekućoj izdavačkoj produkciji, pu
tem izdavanja dvomesečne bibliografije knjiga i članaka i godišnje bibliografije svih se
rijskih publikacija. Tu delatnost je preuzela Narodna biblioteka Srbije.
Izvod iz radne bibliografije

1. AftHMOBHh, K aha (1988): UporpaMHpaifce cxpy^H or ycaapmaBaKba HacraB-
HHKa, EKOHOJvtuhca oSpasoeahba, 2, Beorpaji,, CTp. 46.
2. Alibabić, Šefika (1987): Samoobrazovanje nastavnika i spremnost za inovi
ranje nastave. Nastava i vaspitanje, 1— 2, Beograd, str. 43—47.
3. Ančin, Vasilije (1974): Motivacija i društveno vrednovanje stručnog usavr
šavanja, Bilten, 3— 4, Novi Sad, str. 164—166.
4. Andelić, Anđelko (1957: O dopunskom stručnom obrazovanju srednjoškol
skih nastavnika ekonomske struke. Pedagoška stvarnost, 5, Novi Sad, str. 361—
368.
5. Aranđelović, Dragomir (1979): Permanentno obrazovanje nastavnika i nji
hova uloga u prihvatanju i primeni inovacija. Obrazovanje i rad, 5, Zagreb, str.
58-68.
6. Aranđelović, Dragomir (1981): Permanentno obrazovanje nastavnika i osa-
vremenjavanje nastave. Ekonomika škole, 3, Beograd, str. 34— 39.
7. Aranđelović, Dragomir (1982): Osposobljavanje nastavnika za prihvatanje i
primenu inovacija. Nastava i vaspitanje, 5, Beograd, str. 989— 1002.
8. Aranđelović, Dragomir (1983): Mesto i uloga Republičkog centra za inova
cije i usavršavanje nastavnika. Inovacije u nastavi, 3— 4, Beograd, str. 237—240.
9. ApanêjiOBuh, ,HparoMnp (1986): ^npeKTop uiKOJie h o 6j i h u h ocnoco6ji»a-
Ban>a sa n>eroB ycnemau paji, V^Mumerb, 17, Beorpaji., cxp. 47— 52.
IO. Aranđelović, Dragomir (1986): Organizacija usavršavanja nastavnika za
obrazovnu tehnologiju —iskustvo Socijalističke Republike Srbije, Revija obrazo
vanja, 4, Beograd, str. 9— 16.
Izvod iz radne bibliografije Stručno usavršavanje nastavnika rađene za potre
be Naučno istraživačkog projekta Obrazovanje i usavršavanje nastavnika u skladu
sa evropskom orijentacijom Učiteljskog fakulteta u Užicu, iz programa Ministar
stva za nauku Republike Srbije, (broj: 149054).
1.3.3. Tercijame publikacije
Tercijarnom publikacijom smatra se bibliografija bibliografija. Ona predstavlja

popis objavljenih bibliografija, omogućava posredne informacije i upućuje na njih. Bilo
bi poželjno da naučni radnici vode evidenciju objavljenih bibliografija iz oblasti kojom
se bave i da ih poseduju. Moguće je sastavljati popis tematskih bibliografija, popis per
sonalnih bibliografija i si. Neki autori udžbenike svrstavaju u grupu tercijarnih izvora u
posebnim serijama i mesečnim sveskama.
1.4. KLASIFIKACIJA NAUKA I NAUČNIH DISCIPLINA
Svaka nauka je određena predmetom proučavanja, raspolaže fondom saznanja

razvrstanih u naučne discipline, ima izgrađenu metodologiju proučavanja svog predme
ta i raspolaže sistemom osnovnih pojmova, tj. terminološkom aparaturom koja čini jezik
nauke.
Zbog stalnog širenja naučnog saznanja do kojeg se dolazi istraživanjem proble
ma, nastaju nove naučne discipline. Mnoge od njih imaju isti predmet proučavanja sa
raznih aspekata, pa mogu, ali i ne moraju da pripadaju istom naučnom području. Da bi
se znanju pristupilo, ono mora biti klasifikovano, pa su nastale različite klasifikacije. S
obzirom na veliki broj raznih naučnih disciplina i njihove povezanosti, nastala je potre
ba njihovog strukturiranja u konzistentan naučni sistem. Jedna od klasifikacija nauka je
prema predmetu proučavanja.
1.4.1. Opšta klasifikacija područja nauke
Ovom klasifikacijom utvrđuju se: (1) naučna područja (opšte), (2) naučna polja
(posebno) i (3) naučne grane (pojedinačno). Pojedine naučne grane, po pravilu imaju i
po nekoliko disciplina, koje proučavaju određene, uže probleme, uža područja nauke
koja čine naučni ogranak —specijalnost u naučnoj grani (Milat 2005: 37).
Naučno podfučje označava se (okruglim stotinama) trocifrenim brojevima.
OzJâča^vat^je naučnih područja

lOO Prirodne nauke (Natural Sciences)
200 Tehničko-tehnološke nauke (Enginering and Technology Sciences)
300 Medicinske nauke (Medical Scie^nees)
400 Biotehničke nauke ((Agricultural Sciences)
500 Društvene nauke (Social Sciences)
600 Humanističke nauke (Humanities)
Naučna, polja označavaju se celim trocifrenim brojevima i redom od osnOvne

stotine. Označavanje naučnih polja za naučno područje 500 —Društvene nauke iz
vodi se po sledećem principu.
Označavanje naučnih polja

501 Antropologija
506 Sociologija
507 Psihologija
509 Vaspitne nauke (pedagogija)
Iza brojeva naučnog polja slede naučne grane i naučni ogranci koji se označa
vaju decimalnim brojevima.
Ahademsko pisanje_________________________________________________ ______________ _______________37
Označavanje naučnih grana i ogranaha

509. Pedagogija (naučno polje)
509.1. Didaktika (naučna grana - disciplina)
509.2.1. Medijska didaktika (naučni ogranak)
509.2.1.1. Elektronski mediji (specijalnost naučnog ogranka)
1.4.2. Univerzalna decimalna klasifikacija
Klasifikacija nauka, prema preporuci OECD-a, zasniva se na sistemu Univerzal

ne decimalne klasifikacije (UDK). To je hijerarhijski numerički sistem arapskih broje
va, u obliku decimala, po kome se sistematizuju i sređuju različiti izvori (knjige u bibli
otekama, dokumenti u arhivima, slike u fototekama, kataloški listî i si.). Sistem je
ustanovio Djuij (Melvil Dewyy), 1873. godine u SAD, a upotrebio 1905. godine. Naziva
se univerzalna jer obuhvata sve oblike ljudske delatnosti, a decimalna, zato što se na sva
kom nivou može deliti na najviše deset podgrupa. Po ovoj klasifikaciji, naučna područja
(grane, polja i ogranci) su podeljena na: (1) osnovne grupe, (2) grupe i (3) podgrupe.
Operacionalizovani plan decimalne klasifikacije knjiga i dokumenata iz područja
obrazovanja i vaspitanja, prema Djuijevom sistemu izradio je i objavio Međunarodni bi
ro za vaspitanje u !ênevi. Taj plan u bivšoj Jugoslaviji je prvi počeo da primenjuje Sa
vezni zavod za proučavanje školskih i prosvetnih pitanja u Beogradu, a zatim i sve bi
blioteke.
Celokupno ljudsko saznanje se grupiše, prema unapred postavljenim kategorija
ma stručne grupe, sa numeričkim ili slovnim sistemom označavanja. Prema Univerzal
noj decimalnoj klasifikaciji, izvori su razvrstani u deset osnovnih grupa (klasa), obele-
ženih od Odo 9.
Osnovne grupe Univerzalne decimalne hlasijrhacije

0. Opšta dela. Bibliografije. Bibliotekarstvo.
1. Filozofija. Psihologija.
2. Religija. Teologija.
3. Društvene nauke.
4. Nepopunjena od 1964.
5. Matematika. Prirodne nauke.
6. Primenjene nauke. Medicina. Tehnika.
7. Umetnost. Arhitektura. Fotografija. Muzika. Razonoda. Sport.
8. Jezici. Književnost. Lingvistika.
9. Arheologija. Geografija. Istorija. Biografije.
Dalje pódele su izvršene proširivanjem decimala, idući, pri tome, od opšteg ka

posebnom. Svaka od osnovnih grupa deli se na 9 ili IO. Tako npr. osnovna grupa 3 —
Društvene nauhe ima deset grupa, od kojih se jedna odnosi na vaspitanje, obrazovanje,
nastavu i korišćenje slobodnog vremena i označeava se brojem 37.
38 M. Kundačina - V. Banđur
Pódela osnovne grupe 3 —Društvene nauke

30. Teorije. Metodologija i metode društvenih nauka uopšte. Sociografija.
31. Demografija. Sociologija.
32. Politologija.
33. Privreda. Ekonomske nauke.
34. Pravo. Pravne nauke. Zakonodavstvo.
35. Javna uprava. Ratna veština.
36. Socijalna zaštita i pomoć. Osiguranje.
37. Vaspitanje. Obrazovanje. Nastava. Slobodno vreme.
39. Etnologija. Etnografija. Narodni običaji. Folklor.
Svaka podgrupa je podeljena na deset novih oblasti, oz;načenih trocifrenim broje-

vima.
Podela grupe 37 —Vaspitanje. Obrazovanje. Nastava. Slobodno vreme.

370 Opšta pitanja vaspitanja, obrazovanja i nastave.
371 Organizacija vaspitanja, obrazovanja i školstva.
372 Nastava, problemi nastave svih predmeta, tipova škola, stepena osim nastave
u predškolskom vaspitanju.
373 Opšte obrazovne škole.
374 Obrazovanje i vaspitanje van škole.
376 Obrazovanje, vaspitanje i obučavanje posebnih grupa osoba. Specijalne škole.
377 Stručna nastava. Tehnička, stručna, profesionalna obuka. Stručni koledži, in
stituti. Politehničke škole.
378 Visoko obrazovanje. Univerziteti. Akademske studije.
379 Slobodno vreme.
Prema Univerzalnoj decimalnoj klasifikaciji, svaki stručni i naučni rad treba da

ima u zaglavlju jednu ili više potrebnih klasifikacionih oznaka po sistemu Univerzalne
decimalne klasifikacije (UDK).
Označavanje UDK brojevima

Knjiga Adama Grubora: Didaktički model Panonija u funkciji diferencirane i
individualizovane nastave ima tri UDK broja.
371.214 : 373.3
371.311.
Pojedine cifre u prvom broju znače:
3. Društvene nauke
37. Vaspitanje, obrazovanje, nastava
371. Organizacija vaspitanja i obrazovanja i organizacija škole
_____371.214 Nastavni programi, raspored časova. Plan časova. Periodični plan.
Akademsko pisanje _______________________________________________________- __________39
U pojedinim slučajevima, kada publikacija obrađuje više oblasti, daje se i alter

nativni UDK broj. Obaveza urednika časopisa je da svaki članak klasifikuje po UDK si
stemu i da UDK broj unese na početnu stranicu članka, iznad naslova. Stručna klasifika
cija radova po UDK sistemu se obavlja u Narodnoj biblioteci Srbije (Beograd) i Biblio
teci Matice srpske (Novi Sad). Za te potrebe, biblioteci se na uvid dostavljaju kopije
monografskih publikacija i članaka, sa sažecima i ključnim rečima u periodičnim publi
kacijama.
Časopisi koji uvažavaju međunarodne standarde, pored oznake po UDK (Univer
zalna decimalna klasifikacija —za pedagogiju to je broj 37, a u tom sklopu se označava i
uža oblast kojoj rad pripada: 371.3, 370.42 itd.), donose i odrednicu rada (npr. „origi
nalni naučni članak“, ,,pregledni članak“, „stručni članak“ i si.). To je mišljenje redakci
je časopisa. Nedostatak Univerzalne decimalne klasifikacije je u predugom i kompliko-
vanom obeležavanju kataloških listića. Sajt sa Djuijevom decimalnom klasifikacijom
nalazi se na adresi: (http://www.tnrdlib.bc.ca/dewey.html).
Tezaurusi (grč. thesaurus —blago) su rečnici termina prihvaćenih pojmova u jed
noj naučnoj oblasti. Smatraju se terminološkim rečnicima. Sadrže iscrpne, sistematske
popise ključnih reči (deskriptora) za pojedine naučne oblasti, tematsko područja neke
naučne discipline. Koriste se u izboru ključnih reči za: (1) indeksiranje naučnih doku
menata i (2) u postavljanju zahteva (upita) u pretraživanju odgovarajućih baza podata
ka. Iz tezaurusa se izdvajaju oni deskriptori koji će na najbolji način opisati sadržaj do
kumenta, odnosno sadržaj korišćenja zahteva. Termin u tezaurusu obuhvata sve sinoni
me nekog pojma i nudi vezu s užim, srodnim i širim pojmovima. Uz svaki termin posto
ji kraći opis. Tezaurusi se pojavljuju kao višejezični rečnici termina i sintagmi.
U pedagoškoj nauci koriste se: UNESCO-ov pedagoški tezaurus, dostupan na mre
ži www.ulcc.ac.uk/UNESKO, Evropski pedagoški tezaurus (European Educational The-
zaurus, 1991) koji sadrži uporedno prevedenu pedagošku terminologiju na devet jezika.
Tezaurus OECD Macrothesaurus na adresi: (http://info.uibk.ac.at/info/oecd-macroth/es/) i
Pedagoški tezaurus, srpsko-englesko-francusko-nemačko-ruski (N. Potkonjak, 1997).
Izvod iz tezaurusa
INFORMATIVNA VREDNOST ZNANJA - Informative value of knowled

ge; Baleur informative de savoir; Informativer wert des wissens; PlHt|>opMaTHBHaH
n eX H O C t. 3H aH H 3I
INCIDENTNO UČENJE —Incident learning; Acquisition mnemnique occasi-

onelle; Inzidentales / unabsichtliches Lernen; MHUHAeHxajiBHoe yMCHHe.
ISKAZI DETETA —Childs utterances; Enonces de lenfant; Kinderaussagen;
CjioaeaH H e BHCKaaaHHH peôëHKa.
N. Potkonjak Pedagoški tezaurus, 1997, str. 63.
40_____
_ ^
___^____________________
^
______^______
^
_______________
^
_________^_____NI._ Kundačina —V. Banđur
1.5. ELEKTRONSKI PRISTUP DIGITALNIM INFORMACIJAMA
Elektronski nosioci infomoacija su nnediji koje koristi računar (CD, DVD) i Inter
net. Po svojim osobinama to su multimedijalna i dinamična sredstva za skladištenje i
prenos naučnih informacija.
1.5.1. Pristup digitalnim informacijama posredstvom računara
Računar u značajnoj meri menja klasično utvrđene etape naučnoistraživačkog ra

da, u korist stvaralaštva istraživača i povećava efikasnost naučnih istraživanja. Utiče na
smanjenje vremena realizacije istraživanja i ubrzava pristup digitalnim informacijama.
U fazi pronalaženja naučnih izvora, računar se koristi u prikupljanju, pretraživanju i
memorisanju naučnih informacija, omogućuje pristup izvorima znanja, pristup podaci
ma i brzo i sistematsko dolaženje do strukturalnih i nestrukturisanih naučnih informaci
ja. Računar omogućuje upotrebu softverskih paketa i aplikacija za formiranje i pretraži
vanje baze podataka, posebno digitalnih bibliografskih baza, ekstrakciju apstrakata i in
deksiranje naučnih radova, pristup bibliotečkim katalozima i referentnoj literaturi (bibli
ografijama, enciklopedijama i rečnicima) i referentnim časopisima, kao i njihovo štam
panje. Koristi se u lociranju i pretraživanju elektronskih časopisa i za ostvarenje uvida u
stanje publikacija u bibliotekama, u pretraživanju po imenima autora, ključnim rečima,
godinama izdanja, ili po nekim drugim kriterijumima. U fazi projektovanja istraživanja,
uz primenu računara, smanjuje se broj neposrednih izvršilaca i vreme realizacije. Raču
nar se koristi u procesu fundiranja problema istraživanja kao instrument istraživanja i u
pripremanju rukopisa za štampanje i to velikom brzinom u poželjnom broju primeraka.
U samom izvođenju istraživanja računar povećava brzinu dolaženja do podataka
i informacija, njihovo pronalaženje i memorisanje, čuvanje, ažuriranje, pretraživanje i
analizu. U izvođenju naučnih eksperimenata računar se koristi u formiranju i pregledu
banaka podataka, stavki potrebnih za izradu memih instmmenata i adaptaciju postojećih
istraživačkih instrumenata iz odgovarajućih istraživačkih područja. U pedagoškom eks
perimentu računar omogućuje visok stepen kontrole u toku praćenja procesa usvajanja
vaspitno-obrazovnih sadržaja. Koristi se u procesu izvođenja misaonih eksperimenata,
gde je simulacijom moguće pratiti delovanje nezavisnih varijabli i njihovu interakciju
na zavisne varijable. Razlozi za primenu računara pri simulaciji istraživačkih postupaka
su, pre svega, etičke ili finansijske prirode, kao i potrebna brzina dolaženja do podataka.
U primeni statističke metode računar se koristi za: pristup izvorima podataka,
memorisanje podataka, prenošenje podataka, sprovođenje brojčanih operacija na poda
cima uz primenu statističkih paketa, poznatih u oblasti istraživanja vaspitanja i obrazo
vanja (npr. SPSS), omogućuje izračunavanje mera deskriptivne i inferencijalne statisti
ke. Računar obezbeđuje logičku i matematičku manipulaciju velikog broja podataka u
raznim kombinacijama i to neograničen broj puta, njihovo prikazivanje, prenošenje i
primenu u svim fazama istraživanja i čini rezultate istraživanja pouzdanijim i tačnijim.
Uz primenu MSWôrd-a —programa za obradu teksta, računar povećava čitljivost
rukopisa, omogućuje jednostavnu i brzu doradii teksta, umetanje novih pasusa, većih
celina i grafičkih elemenata (grafikona, tabela i slika). Otklanjanje primedbi koje su da
te u recenziranju naučnih radova uz pomoć računara se Ostvamje brže. Uz primenu
Akcidemsko pisanje_______________________________________________________________________________ 4JL
MSExcel-a, računar omogućuje izradu tabelarnih proračuna i grafičku prezentaciju

podataka.
U računaru se postepeno pretvaraju sve radne verzije naučnog dela u završnu. U
oblikovanju radova na računaru moguće je pretvarati tekst iz jednog u drugo pismo za
srpski jezik (ćirilica i latinica), formatirati stranice, primenjivati programe za korekciju
teksta (otkrivanje pogrešno napisanih reči) i hifemaciju (prelamanje reči na slogove).
Uz pomoć računara, korišćenjem elektronske pošte dostavljaju se tekstovi orga
nizatorima naučnih skupova, redakcijama časopisa i mentorima izrade završnih radova.
Računar se uz pomoć MSPovverPoint —programa koristi i u prezentaciji projekata, re
zultata istraživanja i radova na naučnim skupovima. U etapi evaluacije naučnog stvara
laštva, računar se koristi za merenje produktivnosti, citiranosti i faktora uticajnosti. Ra
čunar doprinosi novoj organizaciji rada biblioteka i pronalaženju štampanih i elektron
skih informacija.
Primena računara dolazi do izražaja u međusobnoj komunikaciji korisnika, izme
đu dva ili više članova istraživačkog tima, više naučnih radnika, mentora i studenata i
omogućuje razmenu informacija o bibliografskim jedinicama i rezultatima istraživanja i
sve vrste konsultacija, čak i u realnom vremenu
Računar skraćuje vreme od objavljivanja naučnih članaka do njihovog pojavlji
vanja u apstraktnim i indeksnim časopisima. Sve navedene mogućnosti i odlike računa
ra povećavaju efikasnost naučnih istraživanja, posebno istraživanja u bibliotekama i či
ne ga podesnim sredstvom za primenu u nizu postupaka i faza istraživačkog procesa, za
veliki broj varijabli i za veliki broj ispitanika.
I pored navedenih mogućnosti, mali je broj istraživača koji koriste računar u ob
radi podataka. Razlozi za takav odnos su: sklonost istraživača klasičnim tehnikama ana
lize podataka, nedostatak računara u ličnom vlasništvu istraživača, specifičnost primene
programskih paketa, potreba logike u primeni statističkih postupaka, pretežna orijenta
cija na samostalna i neinstitucionalna istraživanja, nedovoljno informatičko obrazovanje
istraživača i dr.
Računari se ne mogu podjednako koristiti u svim manipulativnim i idejnim aktiv
nostima i fazama procesa naučnog istraživanja. U idejnim aktivnostima, u kojim se lo
gički misli, zaključuje, otkriva novo i si., manje su primenjivi. U takvim aktivnostima
misaoni proces istraživača ostaje nezamenjiv.
1.5.2. Pristop digitalnim informacijama posredstvom Interneta
Programi za komunikaciju sa Intemetom prošimju ulogu računara u naučnom ra

du. Intemet čini mreža stranica (Web pages) koje se nalaze širom sveta na različitim ra
čunarima, koji se nazivaju poslužitelji (eng. servers). Akademski obrazovani građani u
prošeku provedu pet sati nedeljno na Intemetu. Akademska zajednica u svetu priznaje
Intemet kao svoje zajedničko sredstvo komunikacije. Prema podacima Milice Gačić
(2001), u svetu se prosečno dnevno proizvede tri miliona novih dokumenata. Intemet-
sku mrežu dnevno koristi 400 miliona korisnika, koja im nudi oko četiri milijarde Web
stranica, najrazličitijeg sadržaja. Smatra se da 6,00% Web sajtova sadrži naučne i/ili
obrazovne sadržaje. Za korišćenje Intemeta nije potrebno informatičko znanje veće od
onoga koje se može steći za najviše jedan sat obuke rada na personalnom računam.
Za pristupanje Intemetu i korišćenje dokumenata koji se nalaze na raznim mre

žnim stranicama potrebni su programi za pretraživanje, od kojih jedan mora biti instali
ran na računam. U 75,00% slučajeva to su Ađicrosoft Intemet Explorer pretraživač ili u
25,00% slučajeva Netscape Navigator. Koriste se još i Ađodzilla Firefox, Opera i dmgi.
Postoje pretraživački programi koji omogućuju pretraživanje Intemeta pomoću glasa,
ako je instalirano glasovno upravljanje računarom umesto rada tasterom i mišem.
Svaki Web dokument ima URL (Uniform resource Locator) adresu. Ta adresa je
jedinstvena, pripada samo tom servem i veoma lako se može locirati. Adresa se piše
malim slovima, bez tačke na kraju i bez prelamanja na kraju reda, ako se navodi u
tekstu.
Struktura URL,-adrese
Adresa poznatog programa za pretraživanja sadržaja Interneta:
http://www.altavista.com
Adresu čine: protokol ://naziv sajta/domen
—Protokol/adresa servera —ime dokumenta/staza dokumenta/dokument
Protokoli su metode razmene podataka na Internetu.
http:// (HyperText Transfer Protokol) je standardna metoda prenosa podataka
između mrežnog poslužitelja i mrežnog pretraživača.
ftp:// (File Transfer Protocol) omogućuje da se datoteke s jednog udaljenog
računara prenesu na drugi računar.
gopher:// metoda ponude samo teksta preko Interneta.
telnet:// metoda koja omogućuje da se jedan računar locira na drugi.
www: oznaka za World Wide Web
altavista je naziv web sajta
_____Domen pokazuje kakvog je sadržaja izvor na sajtu: .com (komercijalni).
Kodovi za ocenu namene sajtova

.com (komercijalni)
.edu (edukativni)
.mil (vojni)
-int (međunarodna organizacija)
.gov (vladina organizacija)
-org (neakademska, nevladina i neprofitna organizacija)
.net (mrežna administracija)
Ostali najčešći kodovi su: .aero, .biz, .cop, .info, .museum, .name , .pro.
Domen može da označava i zemlju u kojoj je sajt registrovan: .ru (Rusija), .fr
(Francuska), .de (Njemačka), .it (Italija), .jp (Japan), .rs (Srbija), .hr (Hrvatska),
.ba (Bosna i Hercegovina), .si (Slovenija). Može da se koristi dva ili više kodova
za domene koji se odvajaju tačkama. Ime koje se nalazi levo je najspecifičnije, a
desno je najopštije i naziva se domenskim kodom.
AJcademsko piscinje________________________________________________________________________________43
Da bi istraživač koristio Intemet, neophodno je da poseduje više povezanih vešti

na, d aje informaciono kompetentan, tj. d aje obučen za korišćenje programa za pregled
Intemeta, pre svega da pravilno proceni izbor odgovarajućeg sistema za pretraživanje i
korisnost pojedinih sajtova, njihovu autentičnost i valjanost. Udmženje visokoškolskih i
naučnoistraživačkih biblioteka u Americi donelo je 2000. godine standarde za utvrđiva
nje informacione kompetencije u informacionoj pismenosti, po čemu ona predstavlja
skup sposobnosti kojima pojedinac prepoznaje informacione potrebe, pronalazi infor
macije, vrednuje ih i efikasno koristi. „Informaciono pismena osoba je u stanju da: od
redi obim informacione potrebe; pristupa potrebnim informacijama efikasno i delotvor-
no; kritički ocenjuje informacije i njihove izvore; izabrane informacije ugrađuje u bazu
znanja; svrsishodno koristi informacije za postizanje određenog cilja; poznaje ekonom
ska, pravna i dmštvena pitanja u vezi sa korišćenjem informacija, zna da im pristupi i
koristi etički i legalno” (Matić 2003: 205). A. Vraneš (2006) pod informacionom pisme
nosti podrazumeva ,,sposobnost da se locira, evaluira i efektivno koristi tražena infor
macija“. U funkciji informacionog opismenjavanja naučnih radnika već deset godina izla
zi naučni časopis za informatiku i bibliotekarstvo INFOteka (Beograd). Organizovanje na-
učnostručnog skupa Korišćenje elektronskih izvora informacija, u Narodnoj biblioteci Sr
bije u Beogradu (2002), doprinelo je podizanju informacione komj>etencije naučnih
radnika. Jedan od preduslova pristupanja internacionalnoj mreži kompjuterskih informaci
ja je poznavanje engleskog jezika. Iako postoje tekstovi na izvomim jezicima, skoro po
pravilu, engleski jezik je prisutan kao altemativa, a često i kao jedina mogućnost.
Pogodnosti primene Intemeta u naučnoistraživačkom radu su višestruke: pristup
naučnim informacijama u bilo koje vreme —24 sata dnevno, pristup bazama j>odataka,
sajtovima i linkovima sa bilo kog mesta, jeftine usluge, velika brzina dolaska do infor
macija, jednostavnost pristupa naučnim informacijama.
Intemet pmža mogućnost istraživačima da budu u toku s najnovijim naučnim do
stignućima u svetu, da razmenjuju informacije kao preduslov za izradu naučnih radova,
da ubrzavaju i podižu na veći nivo procedum i tok naučnog istraživanja, da iskoriste po
vezivanje u računarske mreže više računara, radi obrade i pregleda podataka od više ko
risni ka istovremeno, te da na osnovu pristupa podacima mogu utvrditi konstmktnu i sa
držajnu valjanost svojih istraživanja. Intemet omogućuje veliki broj istovremenih kori
šćenja i razmena naučnih informacija u svim etapama naučnoistraživačkog procesa, da
se sagleda šta donose najnoviji radovi, kako da se dođe do tih radova i kako da se uspo
stave kontakti s autorima.
Budući d aje upotreba Intemeta nezaobilazna, nivo primene u pojedinim etapama
naučnog istraživanja je različit, što zavisi od predmeta i cilja istraživanja i kompetencija
istraživača da ga koristi. U fazi projektovanja istraživanja pomoću Intemeta istraživači
imaju mogućnost da se u svako vreme uključe u određene tokove naučne misli u svetu.
Na taj način, oni su u mogućnosti da dobiju informacije o objavljenim člancima, njiho
vom naučnom nivou, da ih koriste u naučnim istraživanjima, da pregledaju kataloge
knjižara i biblioteka, liste elektronskih publikacija, pretražuju objavljene knjige, dobiju
informacije o novim izdanjima u pojedinim naučnim oblastima, da se upoznaju sa izda
vačkim planovima naučnih ustanova, pretražuju sadržaje časopisa, da dobiju informaci
je o mogućnostima i načinu namčivanja časopisa, imaju mogućnost da pregledaju nauč
ne i stmčne članke koji imaju posebnu vrednost za određenu naučnu oblast i si. Pomoću
Intemeta u bibliotekama se brže dolazi do: elektronskih baza bibliografija, kataloga.
44-_____________________________________________________________________ NI. Kundačina —V. Banđur
indeksa, apstrakata, sadržaja monografskih i periodičnih publikacija, uvoda, predgovo

ra, citata i si., do štampanih materijala, tekstova, slika, grafikona, tabela, memih instru
menata, video zapisa, slajdova, leksikografskih odrednica i dmgih elektronskih infor
macija, kao što su tekuća istraživanja, njihovi autori i institucije koje ih realizuju.
Osavremenjavanjem procesa dolaženja do naučnih informacija tradicionalne bi
bliotečke aktivnosti, npr. pozajmice, čuvanje dokumenata, katalogizacija, ni u kom slu
čaju ne ostaju zapostavljene. Naprotiv, njihov kvalitet primenom računara i Intemeta se
podiže na viši nivo. Pretraživanje bibliografskih, kataloških i indeksnih baza u kompju-
terizovanim bibliotekama (univerzitetskim i nacionalnim) postalo je sastavni deo istra
živačkog procesa. Intemet omogućuje upotrebu kompjuterskih enciklopedija i sistema
elektronskih oglasnih tabli. Anketiranje posredstvom Intemeta jedna je od istraživačkih
tehnika, kojonn se najbrže dolazi do povratnih informacija o predmetu istraživanja.
U završnoj fazi naučnog istraživanja, tj. izradi izveštaja istraživanja, Intemet se
koristi u: obezbeđivanju najnovijih sadržaja za izdvajanje velike količine citata, prezen
taciji rezultata istraživanja, razmeni elektronske pošte, pregledu naučnih prezentacija,
formiranju privremenih i stalnih diskusionih gmpa, pristupu usko orijentisanim diskusi-
onim gmpama (fommima), razmeni podataka i radova u elektronskom obliku pre obja
vljivanja i si. Dostavljanje tekstova redakcijama naučnih časopisa, održavanje veze iz
davač —štamparija i slično ubrzava proces upoznavanja korisnika sa informacijama.
Intemet omogućuje razmenu podataka između članova unutar istraživačkih ti
mova, između studenata i mentora, korigovanje mkopisa seminarskih radova, master
radova i doktorskih disertacija, ubrzava i olakšava diseminaciju naučnih informacija.
Očigledno je da na osnovu ovih mogućnosti Intemet u naučnoj delatnosti, u značajnoj
meri, kao i računar, utiče na menjanje klasično utvrđenih etapa procesa naučnog istraži
vanja i to u korist stvaralaštva istraživača.
Primenu Intemeta u naučnoistraživačkom radu prate i neki nedostaci: nesistema-
tična lociranost najrazličitijih vrsta informacija; ostvarivanje kontakata sa ostalim nauč
nim radnicima članovima istraživačkih timova, mentorima, bibliotekama i sL, bez fizič
kog kontakta; veliki broj podataka koji se dobiju pretraživanjem umanjuje kvalitet dobi
jenih informacija; nepotpunost bibliografskih zapisa, koji pored naslova i opisa ili rezi
mea rada ne sadrže rad u celini; pronalaženje informacija o istraživanjima obavlja se
metodom pokušaja i pogrešaka, kao i slučajnim otkrivanjem i identifikovanjem kûčnih
reči; postojanje veće mogućnosti zloupotrebe i plagiranja radova u odnosu na štampane
izvore; nemogućnost pronalaženja naučnih informacija starijih od 15 godina; limitiran
pretplatnički pristup časopisima i dmgo.
Postoji određeni broj usluga Intemeta koji se kontroliše preko ID broja i lozinke,
za pojedine kategorije naučnih radnika, posebno u katalozima i bazama podataka koje
su licencirane, da određene informacije ne bi bile dostupne nestmčnim licima, zbog
moguće zloupotrebe (npr. korišćenje testova inteligencije).
1.5.3. Klektronski izvori informacija
Elektronski izvori informacija čine građu kojom se upravlja posredstvom računa

ra. Postoje dva tipa izvora naučnih informacija na Web-u. To su: (1) sajtovi koji sadrže
primame naučne informacije i (2) primama mesta sa linkovima. Istraživači (doktoranti.
Akademsko pisanje ___________________________________________________________________________45
naučni radnici, univerzitetski saradnici) koji žele da saznaju i istraže naučne probleme
koji pripadaju naučnoj oblasti njihovog interesovanja, moraju imati u vidu da su moguć
nosti Interneta u tom pogledu veoma velike i značajne. U vrednovanju naučnih izvora
koje Intemet nudi, potencijalno potrebnih istraživaču, uzimaju se u obzir opšti kriteriju
mi, prema kojima se ocenjuje upotrebljivost i relevantnost rezultata pretraživanja. Pre
ma D. Basari (2003), to su: (1) autorstvo, (2) sadržaj, (3) stmktura i (4) mogućnost pre
traživanja. Autorstvo kao kriterijum u vrednovanju naučnih izvora na Intemetu podrazu
meva odgovore na pitanja: da li je autor naveden, postoje li podaci o njegovom zanima
nju, iskustvu, stmčnosti, da li je stmčno kvalifikovan da piše o toj temi, da li je naveo
izvore ili formirao spisak literature, da li je naveden neki kontakt podatak uz pomoć ko
ga se može obratiti autom. Sadržaj kao kriterijum za ocenu upotrebljivosti i relevantno
sti -rezultata pretraživanja podrazumeva odgovor na pitanje —da li Intemet stranica ima
obrazovni ili promotivni karakter, nudi li linkove za dalje čitanje, da li su u tekstu nave
deni korišćeni izvori ili literatura, da li je namenjena nekoj određenoj ciljnoj gmpi čita
laca (studentima, učenicima), ili naučnoj ili opštoj publici i si. Struktura kao kriterijum
za ocenu upotrebljivosti i relevantnosti rezultata pretraživanja podrazumeva —da li je
stranica pregledna i lako čitljiva. Mogućnost pretraživanja u svojstvu kriterijuma odnosi
se na procenu da li se nudi mogućnost pretraživanja i da li postoji opcija „help”.
Dve mogućnosti pronalaženja informacija na Web-u su: (1) preko pretraživača i
(2) preko direktorij uma. Informacije o svim vrstama sistema za pretraživanje se mogu
dobiti .preko adresa: (http://www.searchenginewatch.com/links/), a linkovi za dalja pre
traživanja, na adresi: (http://www.hw.ac.uk/libwww.im/prinakes/html). Postoje pretraži
vali i di^ktorijumi specifični za određene naučne oblasti.
1.5.3.1. Pretraživači
Pretraživači (pretraživački alati) su posebno koncipirani sajtovi (portali koji

cfunkcionišu i kao programi), koji omogućuju da se na Web-u pronađu web stranice i do-
byu informacije, podaci, fajlovi (video, grafički, audio), e-mail adrese i si. i koji obez
beđuju da se na računam uspostave direktne veze sa sajtovima koji se često koriste, Pre
traživači su organizovani različito i na različite načine indeksiraju Web-stranice. Direk
torijutni skx formirane liste sajtova dopunjene opisima i klasifikacijama. Ako se traže po
sebni, manje poznati pojmovi tada je bolje koristiti pretraživače.
Osnovni delovi pretraživača su: polje za upis izraza koje korisnik želi naći, pull
down meni za odrpđivanje obima pretraživanja i dugme za početak pretraživanja. Pri
pretraživanju različitih vrsta informacija prepomčuje se korišćenje više vrsta pretraživa
ča iz razloga što kvalitet pretraživanja može značajno da varira. Ni jedan pretraživač
pojedinačno ne pokriva ceo Web. Sa istim upitima, pretraživanje na nekom drugom pre
traživaču može da bude uspešnije ili lošije.
Suština postupka pretraživanja Intemeta pomoću Web pretraživača svodi se na to
da se u polje za unos teksta, koje se uglavnom nalazi u vrhu naslovne stranice pretraži
vača, unesu ključne reči ili fraze, na osnovu kojih će se vršiti pretraživanje intemet sa
držaja. Pretraživači funkcionišu tako što na Web stranicama pomoću ključnih reči traže
navedene reči u tekstu, naslovima stranica i linkovima. Web pretraživači prikazuju re
zultate pretraživanja i stvaraju liste dokumenata (po naslovu i adresi mrežne stanice —
URL) i prikazuju njihov kratak sadržaj. Rezultati pretraživanja se prikazuju na takozva
nim rezultatskim stranicama. Na efekat pretraživanja utiče količina podataka, brzina

promene, gašenje linkova i dr. Pretraživač daje ocene o nivou poklapanja. Ocena se
svodi na broj ponavljanja zadatih reči u pretraženom dokumentu. Što je veći broj pona
vljanja reči, rezultat će biti bolje rangiran na listi. Na osnovu dužine liste rezultata i oce
na mogu da se pregledaju svi pronađeni dokumenti ili se upit menja (optimizuje), dok se
ne dođe do razumljivo kratkog spiska.
Pretraživači se mogu razvrstati u pet grupa: (1) opšti pretraživači, (2) metapretra-
živački alati, (3) predmetni katalozi, (4) predmetni vodiči i (5) specijalizovane baze po
dataka.
Opšti pretraživači. —Opšti pretraživači se koriste za pretraživanje punog teksta
mrežnih stranica, po ključnim rečima.
Opšti pretraživači
AltaVista (http ://www.altavista .com)
All The Web (http://www.alltheweb.com)
Aol (http.//www.search.aol.com)
About (http://www.about.com)
Ask Jeeves (http://www.ask.jeeves.com)
AllTheWeb.com (http://www.alltheweb.com)
Direct Search (http: //www.freepint.com/gary/direct.htm)
Google (http://www.google.com)
Gigablast (http:www.gigablast.com)
Gigablost (http://www.gigablost.com)
HotBot (http://www.hotbot.com)
Excite (http://www.excite.com)
InfoSeek (http://www.infoseek.com)
Lycos (http://www.lycos.com)
Looks mart (http://www.looksmart, com)
Overture (http://www.overture.com)
Open Directory (http://www.dmoz.com)
Search engine watch (http://www.searchenginewatch.com)
Teoma (http://www.teoma.com)
Pretraživač za naučnu i stručnu literaturu:
GoogleScholar (http://scholar.google.com)
Scirus (www.scirus.com)
Pretraživači po regijama i državama:
Evropa: EuroFerret (http://www.euroferret.com/)
Francuska: (http://www.voila. fr. i http://www.francite.fr)
Nemačka: (http://www.suchen.com)
Nacionalni pretraživači u Srbiji:
BeoCity (http://www.beocitu.com)
Infomap (http://www.rs)
Katalog domaćih web lokacija (http://www.webadresar.com)

Krstarica (http://www.krstarica.co.rs)
Podlupom (http://www.podlupom.com)
Pogodak (http://www.pogodak.co.rs)
SerbianPortal (http://www.serbianportal.net)
Srpko (http://www.srpko.com)
Šerlok (http://www.rsstart.co.rs)
Yuhoo (http://www. serbiancafe.com/rshoo/)
YuSearch (http://www.rssearch.com)
AltaVista. —To je jedna od najvećih i najstarijih baza Web lokacija, koja sadrži
linkove više milijardi Wêb stranica, izvora informacija i multimedijalnih datoteka. U
pretraživanju koristi ključne reči (može više od jedne) ili fraze (specifični izrazi koji se
sastoje od dve i više reči) koje se stavljaju u navodnike. Po stranici pokazuje dvadeset
naslova dokumenata i njihove adrese i omogućuje brzo listanje narednih stranica. Kori
sti i kategorizovani indeksar koji omogućuje dolaženje do tražene teme. Omogućuje
specijalizovanu pretragu slika, audio zapisa, video datoteka i direktorij uma. Da bi se fo-
kusirale pretrage koristi se Advanced Web Search ili Special. W&za. Translate omoguću
je prevod Wêb stranica na devet jezika. Related Pages pronalazi Wêb stranice koje su
slične stranici koja je rezultat pretraživanja. Pretraživač je moguće lokalno ograničiti na
pojedine državne domene, npr. .de (za Nemačku), .fr (za Francusku).
lofoseek. —To je opšti pretraživač, koji služi za pretraživanje baza srednje veliči
ne. Grupiše stranice sa istog sajta i omogućuje njihovu identifikaciju. Excite kao opšti
pretraživač, traži informacije pored tačnog izraza i na osnovu koncepta. Razvija se pre
ma predmetnom katalogu. Lycos je opšti pretraživač koji se, kao i ostali, može ograni
čiti na pretraživanje slika, audiodatoteka itd. Crawlers se koristi za neprekidno pretraži
vanje mreže i traženje novih stranica i to za tačno određene informacije i stvaranje lin
kova između različitih stranica. Beleži URL svake posećene stranice. Pogodan je za tra
ženje informacija o određenoj temi unošenjem ključnih reči i fraza.
Gk>ogle. —Najpopularniji i najveći svetski opšti Web pretraživač za širu upotrebu
je Google. Koristi rezultate sa preko četiri milijarde stranica, rangiranih prema poseb
nom logaritmu. Omogućuje da se pretraživanjem, na osnovu zadatog upita dođe do naj
većeg broja najrelevantnijih rezultata. Google posvećuje veliku pažnju sajtovima nauč
nih institucija, pri čemu klasifikuje naučne sajtove prema oblastima kojima se bave. Pri
menjuje se u slučajevima kada se nije sigurno koje ključne reči da se koriste. Sajtovi su
rangirani po stepenu posećenosti i po ukupnom broju linkova na Wêb-u, koji ukazuje na
te sajtove. Sadrži adrese instituta i servisa za pretraživanje baza podataka. Deo baze po
dataka najvećeg svetskog pretraživača, koji obuhvata sadržaje naučnog i stručnog ka
raktera iz svih oblasti naziva se Google Scholar (http://www.scholar.google.com).
Sadrži i linkove ka punim tekstovima.
Google omogućuje istraživačima pretraživanje na matemj em jeziku. Među ponu
đenim jezicima nalazi se i srpski. Stranice na kojima osnovni jezik nije engleski mogu
se, pomoću specijalnog servisa ovog pretraživača prevesti na engleski. Pomoću ovog
pretraživača moguće je pretraživanje sadržaja koji su vezani za određene geografske re-
gione, države i si. Google funkcioniše tako što se ključna reč ili fraza za kojom pretraži-
_
48_____________________________________________________________________ Ivi. Kundačina —V. Banđur
vač treba da traga unose u prazno polje, koje se obično nalazi pri vrhu stranice. Napred
no pretraživanje se ostvaruje preko Advanced Search, koji omogućuje uvođenje većeg
broja ograničenja u pretraživanju (isključivanje određenih reči, filter koji odstranjuje
linkove sa nepoželjnim sadržajima, slike određenih dimenzija, itd). Ukoliko se unese
nepravilna reč ili fraza, dobije se na vrhu.rezultata istraživanja preporuka za pravilno
upisivanje date reči ili fraze, što je veoma korisno za one koji slabije poznaju engleski
jezik.
Krstarica. —Najposećenija Web lokacija u Republici Srbiji je Krstarica. Sadrži
raznovrsnu i ažuriranu ponudu linkova (katalog sajtova) sa 30000 adresa domaćih i
svetskih Web lokacya, grupisanih po tematskim oblastima. Pretraživanje se vrši pomo
ću upita za upis ključnih reči ili pomoću kategorija u katalogu (direktorijumu). Upit
može da prosledi na jedan od svetskih pretraživača. Poseduje dva rečnika: englesko-srp-
ski i nemačko-srpski, s mogućnošću prevođenja reči u oba smera. Nalazi se na adresi:
(http://www.krstarica.co.rs). Na jednoj stranici prikazuje deset linkova.
Rs S ^ r c li. — Pretraživač Rs Search je specijalizovan za rs web sajtove. Funkci
oniše po principu pretraživanja adresa Web lokacija, koje se pronalaze preko ključnih
reči, fraza ili se adrese koje su potrebne nalaze pretraživanjem kategorija kojih ima 12.
Svaka kategorija sadrži četiri ili pet potkategorija koje su tematski razvrstane po različi
tim oblastima, koje su date na indeksnoj stranici u vidu direktorij uma. U okviru ovog
pretraživača postoji i e-mail adresar. Prijavljivanje nove adrese i pronalaženje adrese,
npr. naučnog radnika, obavlja se preko „kutije“ koja se nalazi pored web-pretraživača.
Za te potrebe je dovoljno znati ime, prezime ili ime dobavljača, na kome se tražena
adresa nalazi. Jedini je pretraživač u kome se može podešavati broj nađenih linkova po
stranici. Nedostatak ovog pretraživača je što ne prepoznaje srpska slova. Nalazi se na
adresi: (http://www.rssearch.com).
Pogodak. —Najveći pretraživač Intemeta za korisnike u Srbiji, kompletno prila
gođen srpskom jeziku. Pogodak omogućuje pretraživanje slika, audio i video materijala,
kao i adresa e-pošte.
Posebna pogodnost Pogotka, koja ga izdvaja od ostalih pretraživača je u tome što
na njemu nema sadržaja van domaćeg Intemeta, što može da olakša posao pretraživa
nja, jer ne dolazi do mešanja sa sadržajima iz susednih zemalja i što je pretraživač u
potpunosti prilagođen, odnosno podržava pretragu po padežima, rodu i broju, kao i upo
redno pretraživanje u ćirilici i latinici. Pored pretrage wéba. Pogodak pretražuje i sve
blogove na srpskom jeziku. Nalazi se na adresi: (http://www.pogodak.co.rs).
Budući da se Intemet razvija, pojavljuju se razni Web portali kojima se nalaze
linkovi ka različitim Wêb lokacijama, razvrstani po iSategorijama i potkategorijama, a te
linkove predlažu sami posetioci ili vlasnici sajtova. Takav je SerbianPortal sa
mnoštvom linkova, informacija, oglasa, foruma na adresi: (http://serbianportal.net).
1.5.3.2. JMetapretraživači
Budući da su pretraživači pojedinačne pretraživačke mašine nijedan od njih ne

pokriva ceo Web. Metapretraživači omogućuju simultano postavljanje uputa mnogim
pojedinačnim pretraživačima. To znači da su metapretraživači alati posrednici, koji pre
tražuju nekoliko pretraživačkih alata istovremeno. Metapretraživači (nadpretraživači)
Akademsko piscinje_______________________________________________________________________________ 49
vrše i dodatno pretraživanje rezultata, čime se prevazilaze nedostaci pojedinačnih siste

ma pretraživanja. Razlikuju se po tome koje pojedinačne pretraživače koriste, šta poka
zuju i da li vremenski ograničavaju pretraživanje. Nude izbor mrežnih stranica na koji
ma se mogu naći druge mrežne stranice i baze podataka. Metapretraživači nemaju vla
stite kataloge ili indekse Web strana, već na zahtev pretražuju druge Web pretraživače,
„pozajmljujući“ njihove rezultate. Funkcionišu tako da automatski prosleđuju upit na
veći broj drugih Web pretraživača, zatim od njih preuzimaju rezultate tamošnjih pretra
ga i sintetizuju potpuno nov —zbimi izveštaj, a izbegavaju eliminisanje duplih rezultata
ili stranica koje više ne postoje.
Metapretraživanje je za istraživača korisno jer može da eliminiše iste ili pono
vljene rezultate, koji bi se dobili ponavljanjem iste pretrage na različitim pretraživači
ma, ali i zato što uvodi novi nivo rangiranja na osnovu zbimih rezultata, uzetih sa ma
tičnih pretraživača. S dmge strane, rezultati metapretraži vanj a zavise od tačnosti pojedi
nih pretraživača, pa su zato metapretraživači dobri onoliko koliko su prosečno dobri
pretraživači na koje se oslanjaju.
Metapretraživači
MetaCrawler (http://www.metacrawler.com)
Copernic (http ://www.copemic.com)
ProFusion (http://www.profusion.com)
Chubba (http://www.chubba.com)
AskJeeves (http://www.askjeeves.com)
WebFerret (http://www.ferretsoft.com/netferret)
Mamma (http://www,mamma.com)
Dogpile (http:www.dogpile.com)
Vivisimo (http://www.vivisimo.com)
Kartoo (http://www.karto.com)
DogpUe je metapretraživač koji daje zajedničku listu rezultata istovremenog pre

traživanja najvećih pretraživača i podatak iz koje baze je povučen neki dokument. Vivi
simo je metapretraživač koji daje klasifikovanu listu rezultata iz baza podataka svih
glavnih pretraživača. ICartoe je pretraživač koji rezultate pretraživanja prikazuje vizuel
no sa linkovima između sajtova na osnovu ključnih reči.
1.5.3.3. Predmetni katalozi
Predmetni katalozi predstavljaju sajtove koje uređuju urednici za pojedina pod-

mčja po hijerarhijski organizovanim predmetnim odrednicama. Nazivaju se i direktori
jumi. Praktični su za započinjanje pretraživanja, ako se traži opšta informacija. Pred
metni katalozi se ne prave automatizo vano, već ih sastavljaju urednici. Web katalozi su
spiskovi i popisi probranih Web sajtova i stranica, razvrstanih u gmpe i podgmpe unu
tar hijerarhije ljudskog znanja i delatnosti, a na osnovu posebno utvrđenih kriterijuma,
koji se mogu razlikovati od kataloga do kataloga. Zbog „mčnog rada“, katalozi pokrivaju
relativno mali deo 'Weba, u odnosu na mašine za pretraživanje. Obim postojećih kataloga
iznosi tek 1,00% ukupnog broja \Veb stranica na Intemetu, ali je po pravilu to i najbolji
deo Weba.
Veliki katalozi imaju kvalifikovane urednike i posebno obučeno osoblje koje pri
ma sugestije od korisnika, razvrstava Web stranice po kategorijama i dodaje ih u cen
tralni katalog. Ponekad, urednici Web lokacijama dodeljuju odgovarajući broj bodova,
kojima se vrši njihovo rangiranje. S obzirom na to da su korisnici mnogo bolji u ocenji
vanju sadržaja stranica od mašina za pretraživanje, Web pretraživači zasnovani na kata
lozima prikazuju manji broj pronađenih rezultata nego mašine, ali ti rezultati po pravilu
više odgovaraju onome što korisnik traži. Međutim, njihovi rezultati nisu baš najsvežiji.
Pošto su ljudi sporiji od mašina za indeksiranje, potrebno im je znatno više vremena da
bi se jedno mesto na Intemetu uvrstilo u katalog. Pretraživanje preko direktorijuma je
pogodnije u slučajevima kada su pojmovi koji se traže opšteg karaktera ili su populami.
Predmetni katalozi
Alpha Search (http://www.calvin.edu/library/searreso/internet/as/)
Britannicas „"Webs best sites“ (http://www.britannica.com) omogućuje pristup —
Encyclopediji Britannici
BUBL link (http://www.bubl.ac.uk/link/) (pokriva akademske teme)
Galaxy (http://www.galaxy.com)
Infomine (http:www://.infomine.edu)
Librarians Index to the Intemet (http:www.lii.org)
Looksmart (http://looksmart.com)
Open Directory Project (http://www.dmoz.org)
Yahoo (http://www.yahoo.com)
Wikipedija (http://www.wikipedia.org) Interent encikopedija koja je i na
srpskom jeziku.
Yahoo. —Dmgi po veličini predmetni katalog, koji organizuje mrežne stranice

svrstavajući ih u teme i podteme na bazi kataloga, jeste Yahoo. To je, zapravo, direkto
rijum sa indeksiranim temama. Radi se o pokušaju katalogizacije celokupnog Web-a.
Pomoću ovog pretraživača pretraživanje se obavlja po predmetu ili temi. Ukoliko
Yahoo ne može dati odgovor, on korisnika automatski preusmerava ka Google-u. Pred
stavlja najposećenije mesto na Web-u. Obuhvata preko milion sajtova. Oko 40,00%
svih lokacija na mreži je u bazi ovog pretraživača. Ima oko deset milijardi posetilaca
mesečno. Linkovi se pre stavljanja u bazu analiziraju, potom ranguju ili odbacuju. Sami
korisnici predlažu formiranje novih kategorija, tako što prijavljuju svoje sajtove u kate
gorije koje do tada nisu postojale. Pri pretraživanju podaci se dobijaju sledećim redom:
kategorije, Web lokacije, Wêb stranice, novosti, događaji. Ukoliko se unese reč koja
može da obuhvata više kategorija, najpre se dobiju kategorije, pa se tek onda biraju saj
tovi i konkretni sadržaji. Za kvalitetnije pretraživanje potrebno je koristiti fraze ili više
ključnih reči u jednom pretraživanju. Yahoo ne prihvata logičke operatore za pretraživa
nje, a fraze (višečlane izraze) je potrebno stavljati u navodnike. Na Intemetu postoji neko
liko desetina nacionalnih verzija ovog kataloga.
___
Akademsko pisanje______________________________________________________________________________ 51
1.5,3.4. Predmetni vodiči
Predmetni vodiči su mrežne stranice na kojima se nalaze zbirke hipertekst veza

(linkova) na web stranicama, na kojima se obrađuje određena tema. Sakupljaju ih eks
perti. Poznati su: Argus Clearinghouse (http://www.clearinghouse.net) i Vitual Library
(http://www.conbio.rice.edu/vl/database/).
1.6. SPECIJALNE BAZE PODATAKA.
Na Intemetu postoji više baza podataka u kojima su pristupačni radovi iz različi

tih naučnih područja. To mogu biti bibliografski podaci, indeksi, apstrakti, katalozi. U
tim bazama dostupni su i celokupni radovi iz velikog broja časopisa, sve češće u PDF —
formatu (gde su radovi dostupni samo za čitanje, ne mogu se menjati, a izgledaju kao u
časopisu —prelom strane i si.).
Elektronske baze podataka se formiraju u specijalnim korporacijama, naučnim in
stitutima i bibliotekama za organizaciju bibliotečkog fonda. Baze čine i zbirke automati-
zovanih kartoteka koje se, na zahtev korisnika mogu pretražiti, kopirati i štampati. Njima
se mogu dodavati novi podaci, a zastareli uklanjati. Neki imaju čak i p>etnaestominutno
ažuriranje podataka. Međutim, troškovi pristupanja bazama podataka umanjuju stepen ko
rišćenja, jer većina komercijalno funkcioniše. Za potrebe formiranja baze podaci se pret
hodno klasifikuju i šifriraju. Biblioteke u svojim bankama podataka poseduju sve infor
macije o sopstvenom knjižnom fondu. Povezivanjem baza podataka u računarsku mrežu
moguće je veoma lako ustanoviti da li neka od biblioteka poseduje traženi dokument. Pre
ma vrstama informacija, baze podataka se formiraju kao: (1) referentne (sadrže skraćene i
sažete informacije) i (2) izvorne (sadrže podatke o samim činjenicama).
Referentne baze podataka se dele na bibliografske i na referentne u užem smislu.
Bibliografske baze podataka su vrsta elektronskih referentnih baza, koje sadrže osnovne
podatke o objavljenim radovima. Pored imena autora, godine izdanja, naziva publikaci
je, naziva članka, godišta, broja sveske, stranica, sadrže: afilijacije autora (naziv ustano
va u kojima autori rade), ključne reči i rezime rada, jezik na kome je rad objavljen i spi
sak literature koji pripada svakom radu. Neke bibliografske baze imaju i hiperveze pre
ma delovima radova. Nazivaju se citatne baze, jer omogućuju izračunavanje indeksa ci
tiranosti, kojim se utvrđuje koliko su pojedini istraživači, istraživački timovi, naučne in
stitucije i naučne oblasti citirane. Da bi neki naučnik ušao u citatnu bazu podataka po
trebno je da ispuni određene usiove: (1) pripadnost naučnom polju, (2) naučnu original
nost, (3) citiranost u drugim izvorima. Neke elektronske bibliotečke baze raspolažu sa
apstraktima, pa čak i sa punim tekstovima radova i to u dva oblika: (1) čistom tekstu
bez grafikona, formula, slika, tabela, istaknutih delova i fusnota i (2) originalnom tekstu
sa svim strukturalnim delovima.
Referentne baze podataka u užem smislu sadrže samo podatke o lokacijama tra
ženih izvora. Tu spadaju adresari, poslovni vodiči o institucijama, bibliotekama, knjiža
rama, sajmovima knjiga. Ove baze sadrže identifikacione podatke o naslovima publika
cija s linkovima ka popisima biblioteka u kojima se taj naslov nalazi. Preko nekih od
52_____________________________________________________________________M. Kundačina —V. Banđur
njih je moguće direktnom vezom naručiti kopije članaka. Ne mogu se pretraživati preko
ključnih reči.
Izvorne baze podataka, obuhvataju: (1) baze podataka s kompletnim tekstovima, (2)
baze podataka s numeričkim podacima, (3) baze podataka s tekstualno-numeričkim poda
cima, (4) baze podataka s kompjuterskim programima i (5) baze podataka sa slikom.
Postoji više baza podataka koje prate nauke o obrazovanju kako u opštim, tako i
u užim dimenzijama. U bazama podataka se nalazi uglavnom literatura objavljena posle
1960. godine. Države Evrope su povezale svoje informacione centre u mrežu EURO-
NET sa oko 150 baza podataka.
1.6.1. ISI-jeve baze podataka
ISI-Jevi citatni Indeksi. —Institut za naučne informacije —(Institute for Scienti

fic Information) (http://www.isinet.com), u sastavu je informacione komercijalne kor
poracije Thomson (Filadelfija, SAD). Omogućuje selekcioniranje naučnih informacija u
multidisciplinamim bazama podataka, od 1962. godine. Korporacija je vlasnik više seri
ja bibliografskih baza o objavljenim radovima u odabranim časopisima. Baze su komer
cijalne prirode i pojavljuju se u više verzija: papirnoj, CD-ROM, i \Veb verziji. U 2007.
godini sadrži više od 20 miliona radova, iz više od 9321 časopisa. Po jednom CD-RO-
JMU omogućuje pristup na oko 630 OOO objavljenih članaka, koji imaju više od IO mili
ona citatnih referenci. Ove baze se mogu pronaći na adresi: (http://www.webofscien-
ce.com).
ISI-jevi citatni indeksi su: SCI —Science Citation Index, SCIe —Science Citation
Index Expandend, SSCI —Social Science Citation Index, AHCI —Arts and Humanities
Citation Index-e, WoS —Web of Science.
Science Citation Index (SCI). —Spisak naučnih navoda je citatni indeks ISI-je-
ve baze podataka, u web verziji, koja obrađuje za 2007. godinu 3729 časopisa i pokriva
sve grane nauke —150 naučnih disciplina, kroz bibliografske informacije, autorske sa
žetke i citirane reference. SCI omogućuje: pronalaženje relevantnih članaka i mesta u
publikacijama na kojima se može pronaći delo nekog autora ili informacija o nekom
poblemu. Pruža pristup tekućim i retrospektivnim bibliografijama, omogućuje praćenje
stvaralaštva pojedinih autora, merenje učestalosti i uticaja citiranih naučnih publikacija,
određivanje međusobnog citiranja pojedinih autora i praćenje istraživačkog rada pojedi
nih institucija. Baza omogućuje da se u izabranoj periodici sistematski utvrde veze iz
među objavljenih radova i na osnovu njih otkrivaju i mere najopštiji tokovi kretanja in
formacija u nauci. Ova baza pokriva samo pet do sedam procenata ukupne svetske na
učne produkcije. Podaci su dostupni preko sedmično ažuriranih web stranica, CD-
ROM-ova, kroz baze podataka SciSearch i on line, preko institucija koje funkcionišu
kao partneri u distribuciji.
SCI baza raspolaže sa tri međusobno povezana indeksa: (1) Indeks izvora (Sour
ce Index), (2) Indeks permutacija (Permuterm Subject Index) i (3) Indeks citata (Cita
tion Index). Indeks izvora {Source Index) predstavlja spisak objavljenih radova, sa na
slovom i podacima o publikaciji naznačenim u SCI-u, u obuhvaćenim periodičnim izda
njima u toku godine po autorima. U njegovom sastavu se nalazi Corporate Index (na
značava i geografsku pripadnost i filijaciju autora), koji sve podatke o navedenim rado
Akademsko pisanje_______________________________________________________________________________ 53
vima pojedinačnih autora koji pripadaju nekoj instituciji (fakultet, institut, univerzitet)
grupiše i sređuje prema abecednom redu.
Indeks permutacija {Permuterm Subject Index) je predmetni registar nastao isti
canjem najvažnijih izraza iz obrađenih članaka (sadrži značajne reči iz naslova sparene
s drugim značenjskim rečima, poredane prema glavnim i užim pojmovima i ime prvog
autora). Koristi se kad istraživač nema ključni članak, ili kad članak koji istraživač po
znaje nije citiran u Citatnom indeksu.
Indeks citata {Citation Index) sadrži abecednu listu autora koji se pojavljuju u
popisima literature ili podnožnim napomenama svih radova navedenih u Indeksu izvora,
pri čemu je za svako citiranje navedeno prezime prvog autora, godina objavljivanja, na
slov publikacije, svezak i stranice. Pretraživanjem ovog indeksa mogu se identifikovati
članci u kojima su citirani ili u kojima su preporučeni poznati izvori. U citatnom indek
su moguće je pogledati rad koji je autoru već poznat, sa namerom da bi se otkrili novi
naučni radovi koji su u njemu citirani. Indeks omogućuje da se pronađu članci u kojima
je citirana ista referentna literatura i time pripadaju sličnoj oblasti istraživanja. Ovaj po
stupak se naziva unakrsno pronalaženje referentnih radova. Značajni radovi su citirani u
velikom broju članaka, pa će kao takvi biti značajni za problem istraživanja.
Nedostatak SCI-baze je: ograničenost na naučnu periodiku i neznatan broj knjiga,
izostavljanje ostalih monografskih dela, stručne periodike, visokoškolskih udžbenika i
značajnih naučno-populamh radova, kao i zasnovanost isključivo na engleskom jeziku.
Science Citation Index Kxpandend (SCIe). —To je multidisciplinarna baza po
dataka iz oblasti prirodnih, biomedicinskih i tehničkih nauka. Za 2007. godinu obuhvata
6700 vodećih svetskih časopisa iz 150 naučnih disciplina. Postoji razlika između CD-
ROM i on line izdanja. Sadrži više za 2100 časopisa od štampane i verzije na kompakt
disku. Ti naslovi se nalaze u Web of Science-u (on line verzija, sva tri citatna indeksa:
SCI, SSCI i AHCI). Na osnovu tih naslova se računa impakt faktor. Ova baza podataka
uključuje sve citatne reference iz indeksiranih članaka. Nedeljni priraštaj u ovoj bazi je
oko 20000 novih referenci i 423000 novih citatnih referenci.
Social Science Citation Index (SSCI). —Indeks citata u društvenim naukama je
ISI-jeva multidisciplinarna baza podataka, koja obuhvata časopise iz oblasti društvenih
nauka. Formirana je sedamdesetih godina prošlog veka. Za 2007. godinu obrađuje 1986
časopisa, pokrivajući više od 50 društvenih naučnih disciplina i relevantne članke iz vi
še od 3300 vodećih svetskih naučnih časopisa. Od 1992. godine sadrži sažetke na engle
skom jeziku, za više od 60,00% radova. Naslovi radova se nalaze na Wêb of Science-u i
ulaze u skup onih na kojima se računa impakt faktor. Citatni indeksi se sastoje od citira
nih referenci iz priloga u časopisima, objavljenih tokom određenog vremenskog perio
da. Sastoji se od: indeksa permutacija (navodi radove po ključnim rečima), indeksa iz
vora (navodi članke složene po autoru) i Indeksa citata. Dostupan je preko Dialog-a,
BRS-a i DIMDI-a, kao i na CD ROM-u. Ne postoji razlika između CD-ROM i on line
izdanja.
Arts and Humanities Citation Index (AHCI). —To je ISI-jeva baza podataka,
nastala 1975. godine. Za 2007. godinu obrađuje 1160 vodećih svetskih časopisa i rele
vantne teme iz 6800 ostalih časopisa iz područja umetnosti i humanističkih nauka. Ti
naslovi se nalaze na Wêb of Science-u, i ulaze u skup onih na kojima se računa impakt
faktor. Ne postoji razlika između CD-ROM i on line izdanja.
54 _________________________________________________________________M. Kundačina —V. Banđur
Web of Science (V^ôS). —To je ISI-jev servis podataka, koji objedinjuje navede
ne tri citatne baze podataka (SCIe, SSCI i AHCI), koje se mogu istovremeno ili zasebno
pretraživati, sa više od 20 miliona radova iz više od 9320 časopisa. Donosi podatke za
vrednovanje časopisa i podatke za otkrivanje istraživanja koja su uticala na nastanak ne
čijeg publikovanog rada. Pretraživanje se izvodi prema prezimenu i inicijalima svih
autora, adresi autora, prvom autoru citiranih radova, naslovima časopisa, svim rečima iz
naslova i sažecima na engleskom jeziku, od 1992. godine i ključnim rečima koje su iza
brali autori članaka.
Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković“ u Beogradu ima on line pristup
citatnim indeksima i izrađuje bibliografije citiranih radova za naučne radnike u
Republici Srbiji, prema bazi podataka Science Citation Index, odnosno prema ISI Web
of Science koje priznaje Ministarstvo nauke. Za to je potrebna kompletna bibliografija
istraživača, hronološki sređena, koja se predaje u Odeljenju za informacije i razvoj bi
bliotečkog sistema Biblioteke, lično ili elektronskom poštom. Pretraživanje citiranosti
radova pojedinih autora se izvodi tako što se svaki rad iz bibliografije autora posebno
pretražuje, i to prema prvom autoru. Istraživač, uz bibliografiju citiranosti na memoran
dumu Biblioteke dobija zvanični dokument o broju citata. Bibliografski zapis sadrži
autore koji su citirali rad, naslov rada u kome je citiran, naziv časopisa, godište, broj,
stranice i koji rad je citiran.
Bibliografski zapis o citiranosti

Record 1 of 7
Author(s): Chang, WH; Shoback, D.
Title: Extracellular Ca2+-sensing receptoris —an overview
Source: CELL CALCIUM, 35 (3): 183-196 mar 2004
Cited References:
Zivadinovic D, 2002, Endocrinology, V143, P445.
Kontakt: citiranost@unilib.ac.yu.
Adresa: (http://www.unilib.bg.ac.yu/usluge/citiranost/index.php).
Pristup bazama Instituta za naučne informacije Thomson (Filadelfija), i to punim
tekstovima naučnih radova i publikacija, realizuje se preko mrežne platforme ISI Web o f
Knowledge (httpwww.isiwebofknowledgecomoboutwork2.html). Ovlašćeni korisnici
imaju potpun pristup. Namena ISI-baza je dvojaka: (1) omogućuju istraživačima upo
znavanje sa naučnom literaturom i (2) koriste se u scijentome trij skim istraživanjima.
Imati članak evidentiran u ISI-jevim bazama podataka znači imati objavljen čla
nak u časopisu koji ta baza podataka obrađuje. Biti citiran prema citatnim ISI-jevim ba
zama podataka znači da se na određen rad neko od istraživača poziva, nezavisno od
toga gde je rad objavljen i kakvog je kvaliteta. To može biti i sam autor čiji se rad nalazi
u korpusu časopisa koje obrađuju ISI-jeve baze podataka. Iz tih razloga, pre odluke o
mestu objavljivanja naučnog članka potrebno je proveriti da lije časopis pokriven u ISI-
jevim bazama podataka, tj. nalazi li se u listi naslova časopisa.
Akademsko pisanje________________________________________________________________________________5^
ISI-jeve baze imaju propisane usiove za uvrštavanje nekog časopisa u bazu. Ti

uslovi su: kvalitet sadržaja objavljenih članaka, redovnost izlaženja (na uvid se uredni
ku dostavljaju tri sukcesivna broja), pridržavanje međunarodnih standarda u oblikova
nju časopisa, informativnost naslova, sadržajna preciznost naslova priloga i apstrakata,
kompletnost bibliografskih informacija za citirane reference i pune adrese autora, zatim
naslove članka, apstrakte i ključne reči na engleskom jeziku, međunarodnu raznolikost
po autorima izvomih i citiranih članaka (Kujundžić 2004: 1IO).
ISI-jevi sajtovi i adrese

www.isinet.com/isi/journals/ —proveravanje da lije časopis u ISI-jevim baza
ma podataka
— postupci uključivanja časopisa u ISI-jeve citatne baze. http://isiknowledge.com
Publication Processing Department, ISI, 3501 Market Stret, Philadelphia, PA
19104, USA —Adresa za dostavljanje časopisa za evaluaciju.
Current Contents (CC). —To je jedna od ISI-jevih bibliografskih izvora i multi-

disciplinamih baza pregleda sadržaja periodičnih publikacija, ali i originalnih naučnih
dela na engleskom jeziku s međunarodnom recenzijom. Nazvana je Tekući sadržaj, jer
pruža podatke o toku objavljenih naučnih informacija i omogućuje pristup bibliograf
skim zapisima više od 8000 međunarodnih časopisa i knjiga. Omogućuje pristup sadr
žajima i bibliografskim podacima tekućih brojeva vodećih međunarodnih časopisa iz
svih podnačja nauke. Current Contents nalazi se na adresi: (http://scientific.
thomsonreuters.com/products/cc/). Štampa se u džepnom izdanju, u sedam serija sed
mično, iz sedam područja ljudskog znanja. Tromesečno izdaje kumulativne indekse s
adresama izdavača publikacija. Svaki broj, između ostalog, sadrži na početku popis na
slova publikacija, a na kraju indeks autora sa popisom adresa. Za razliku od drugih se
kundamih publikacija, pored bibliografskih podataka, donosi snimljen sadržaj periodič
nih publikacija, koje tek treba da izađu iz štampe. Za približno 85,00% referiranih pu
blikacija pruža autorske apstrakte i označava koji radovi mogu biti naručeni i ko ih je
objavio. Pretraživanje se izvodi po sadržajima i bibliografskim podacima (autorskom
apstraktu, autoru, kategoriji, ISBN broju, instituciji, časopisu, ključnim rečima, jeziku,
naslovu, ISSN broju, godini i nizu publikacije itd). Svaki istraživač u ovoj bazi može
pronaći časopise i naučna područja koji ga interesuju, u grupi najkvalitetnijih svetskih
časopisa. Baza je korisnicima dostupna u štampanoj, CD-ROM i on line verziji. CC je
moguće pretraživati kao jedinstvenu bazu (CCALL), ili po pojedinačnim bazama.
Journal Citation Report (JCR). —To je posebna ISI-jeva baza podataka, čiji je
proizvođač ISI W'eb of Science, koja sadrži statističke podatke o faktoru uticaja časopi
sa, podatke o stručnoj kategoriji časopisa, kao i podatke o relativnoj vrednosti časopisa
u određenoj kategoriji, sve na osnovu merenog faktora uticaja (Impact Factor —IF) i još
nekim indikatorima o strukturi citiranja. Jumal Citation Report je dostupan na adresi:
(http://scientific.thomsonrent.ers.com/ products/jcr). Omogućuje rangiranje, evaluaciju,
kategorizaciju i uporednu analizu časopisa. Svake godine donosi pregled citiranosti po
jedinih časopisa. Dostupan je u obliku dva izdanja JCR Science Edition, koji obraduje
oko 5700 časopisa i JCR Social Sciences Edition, koji obuhvata oko 1700 časopisa koji
su preuzeti iz citatnih baza podataka ili iz Current Contentsa.
56_____________________________________________________________________ M. Kundačina —V. Bandur
1.6.2. Baze podataka koje prate nauke o obrazovanju
Baze podataka koje prate obrazovanje su: Educational Resources Informatin

Center (ERIC), British Education Index (BEI), Psychological Abstracts (PsycINFO),
PsycARTICUES, Education Abstracts, Social Science Research Netvi'ork Electronic Li
brary, Physical Education Index, Sociogical Abstracts, Criminal Justice Periodicals
Index, Disertation Abstracts, the Philosophers Indeex, ArtBibliographies Modem.
Podatke o bazama koje prate nauke o obrazovanju iznose Milan Matijeviić i sar. (2003).
ER.IC. — Education Resources Informaton Center je baza koja pokriva sve
aspekte obrazovanja i vaspitanja. Formirana je u okviru Informacionog centra za resurse
u obrazovanju, u sastavu američke vlade. ERIC se nalazi na adresi:
(http://www.eric.ed.gov). Široj naučnoj javnosti omogućen je pristup bez materijalne
nadoknade u kompjuterizovanim univerzitetskim bibliografskim bazama, dok se teksto
vi dobijaju uz nadoknadu. Sastoji se od dva štampana dela indeksa: CIJE (Current
Index to Journals in Education) koji prati više od 750 časopisa i RIE (Resources in Edu-
catuion) koja obrađuje naučne izveštaje, konferencije, nastavne programe, bibliografije,
zakonska akta, doktorske disertacije i si. Ova baza donosi tezaurus ili kontrolisani reč
nik, koji sadrži ključne reči za područje vaspitanja i obrazovanja.
ASSIA. —Applied Social Science Index and Abstracts je vrsta baze podataka koja
sadrži indekse i apstrakte članaka u časopisima primenjenih društvenih nauka, među ko
jima je i obrazovanje. Pokriva više od 500 časopisa iz Velike Britanije i Amerike. Može
da se koristi na Data-Star, a dostupna je i preko CD ROM-a, pod nazivom ASSIA plus.
LISA (Library and Information Acience Abstracts) i ISA (Information Science
Abstracts) su baze podataka u kojima se nalaze apstrakti raznih naučnih dela. Na hostu
se nalaze pod nazivom DIALOG. To je međunarodni host u kojem je moguće
pretraživanje preko 400 najvažnijih baza podataka u svetu.
BEI. —British Education Index je deo baze ERIC International sa područja Veli
ke Britanije, Kanade i Australije, a koja sadrži bibliografske zapise područja predškol
skog i školskog vaspitanja, profesionalne orijentacije i doživotnog učenja.
PsycHSTFO. —Psychological Abstracts je baza psiholoških apstrakata i članaka sa
punim tekstom iz područja psihologije i obrazovanja, iz 1700 časopisa, čiji se članci ob
javljuju na 25 jezika. Na raspolaganju je i baza PsycARTICL.ES koja sadrži i članke sa
punim tekstovima. Za izbor ključnih reči, pomoću kojih se pretražuju bibliografske re
ference uz bazu se koristi Thesaurus o f Psychological Index Terms.
Education Abstracts. —To je baza koja sadži bibliografske reference za 400 ča
sopisa s engleskog govornog područja, prikaze knjiga i druga teorijska i metodološka
pitanja. Social Science Research Network. Electronic Library obuhvata Abstract Data
base (sa 25000 rezimea naučnih radova iz područja društvenih nauka) i Electronic Pa
per Collection.
EINTJS baza. —Elektronski izveštaj o naučnom učinku u Srbiji omogućuje uvid
u naučni učinak pojedinaca, časopisa, ustanova, projekata, istraživačkih timova. Infor
mativni Web sajt za obrazovanje, može se pronaći na adresi; (http://www.info-
stud.com).
EBSCO-baza se pojavljuje kao citatna baza, baza punog teksta i kao „full page
image“ baza. U njoj se mogu naći radovi iz velikog broja naučnih i stmčnih časopisa.
A-kademsko pisanje 57
organizovanih po pojedinim područjima. Researcli-Iiidlex je bibliotečka baza koja, po

red ostalog, zahvata oblast psihološkog i pedagoškog testiranja. Besplatna je i nalazi se
na adresi: (http://citeseer.psu.edu).
Baze apstrakata i baze periodičnih tekstova izrađuju se u elektronskoj formi i do
stupne su na CD-ROM-ovima i na Intemetu. Baze se pretražuju preko ključnih reči.
Pretraživanje baza se zasniva na principu ključnog članka, koga istraživač prepoznaje
kao najvažnijeg za svoje istraživanje. Na osnovu referenci iz tog članka istraživač lan
čano nalazi ostale naučne radove.
Ako autor želi da njegov članak pročita neko u svetu, potrebno je obezbediti da
se nalazi u postojećim konvencionalnim sekundamim izvorima. Od zastupljen osti ne
kog časopisa u svetskim bazama podataka, koji je selektivan, ceni se njegova vrednost i
vrednost članaka objavljenih u njemu.
Web stranice pristupa literaturi i najnovijim dostignućima u obrazovanju

http://www.area.net (web stranica American Educational Research Association),
http://www.lalc.kl2.ca.us/catalog/providers/185.html (web stranica American
Educational Research Association),
http://www.acer.edu.au/index2.html (web stranica Australian Council for Educati
onal Research),
http://www.bera.ac.uk (vêb stranica British Educational Research Association),
http://scre.ac.uk (web stranica Scottish Council for Research in Education),
http://www.eera.ac.uk/index.html (web stranica European Educational Research
Association),
http://www.cem.dur.ac.uk (web stranica Curriculum Evaluation and Management
Centre, verovatno najvećeg centra na svetu za opažanje ove vrste),
http://www.nfer.ac.uk (web stranica National Foundation for Educational Rese
arch u Velikoj Britaniji),
http://www.fed.cuhk.edu.hk/~hkera (web stranica Hong Kong Educational Rese
arch Association),
http://www2.hawaii.edu.hera (web stranica Hawaii Educational Research Associa
tion),
http://www.wera-web.org/index.html (web stranica Washington Educational Rese
arch Association),
http://www.ttu.eedu/—edupsy/regis.html (web stranica Chinese American Educati
onal Research Association),
http://www.msstate.edu/org/msera/msera.html (web stranica Mid-South Educatio
nal Research Association, vrlo velikog regionalnog udruženja= iz SAD-a),
http://www.ersc.ac.uk (web stranica Economic and Social Research Council u Ve
likoj Britaniji),
http://www.asanet.org (web stranica American Sociological Association).
SocioFakt. —Citatna elektronska baza, formirana na Filozofskom fakultetu Uni

verziteta u Novom Sadu, pod rukovodstvom Pere Šipke. Pristup ovoj bazi ostvaruje se
preko SocioFakt Open Access, koji je instaliran u Narodnoj biblioteci Srbije. Raspolaže
58 M . K u n d a č in a — V . B a n đ u r
sa p o d a c im a č a s o p is a iz dru štven ih nauka, o d 1991. g o d in e . P rate j e p o m o ć n e b a z e k o je

sa d rže p o d a tk e starijih č aso p isa, k n jig a , a i ad resare i serv isn e in fo rm a c ije . Iz o v e b a z e
m o g u se saznati p o d a c i o n a s lo v u rada, autorim a, a filija c iji autora, iz v o ru , sažetku,
k lju č n im re č im a , sp isk u referen ci, o sn o v n im p o d a c im a o č a so p isim a . U p u n o m tekstu
m o ž e se p reu zeti o d re đ e n b ro j ra d o v a. A d r e s a : ( h ttp :/ / w w w .c e o n . o rg.y u /rad ovi/socio -
fak t.h tm ).
Specijalne baze podataka. — F o rm ira ju se p o o d a b ra n im tem am a. N a m reži se
p ro n a la z e p o k lju č n im re č im a ili n e k o m o d k a ta lo g a , n a jč e šć e u Y a h o o k a ta lo gu . D o b a
z a n au čn ih p ro je k a ta i d o k to rsk ih disertacija d o la z i se p re k o p o s e b n ih sajto va:
S p eciju ln e baze podataka

B eaucoup ( http://w w w .b eau co u p .co m )
D irect Search ( http://www.gwis-2.cire.gwu.edu/gprice/direct.htm )
L ibrarian s In d ex to the internet ( http://www.lii.org)
Search .com ( http://www.search.cnet.com)
Y a h o o ( http://www.yahoo.com )
D is s e r t a t io n s A b s t r a c t s In te n a tio n a l — A p s tr a k t d o k to rsk ih d ise rta c ija , k o ji j e u

o b lik u b ilte n a apstrakata d isertacija o d b ra n je n ih n a u n iverzitetim a u S A D i K a n a d i i n e
k im d r u g im u n iv erzitetim a u svetu. S a d rži in d ek se autora i k lju č n ih reči. Iz la z i m e s e č
n o u d v e serije A i B . S e rija A o b u h v ata h u m an ističk e i d ru štv en e n au ke. Iz d a v a č j e
U n iv e r s it y M ic r o f ilm s In tern ation al u S A D .
In d e k si, apstrakti i b ib lio te č k e b a z e d ok to rsk ih d isertacija: In d e x to T h e se s w ith
A b s tra c ts A c c e p t e d fo r H ig e h e r D e g r e e s b y the U n iv e rs itie s o f G re a t B rita in an d Ire
lan d. D is s e r t a t io n s A b s t r a c t s In te n a tio n a l S e rija C sad rži re z im e e d o k to rsk ih d isertaci
j a o d b ra n je n ih u E v r o p i (E u ro p e a n A b s tra c ts). Iz la z i četiri p u ta g o d iš n je . Š ta m p a se u
Londonu.
V o d ič i za p isa n je doktorskih d isertacija

V o d ič i za pisanje doktorskih disertacija na adresam a:
http://www.em s.uq.au/phdweb/phhom e.htm l i
http://sce.carleton.ca/fraculty/chinneck/thesis.html
B ib lio g ra fs k i standardi na adresi: http://portia.dk/musea/relatedsitesbib.htm
C o m p r e h e n s iv e D isserta tion In d e x koje izdaju A n n A rb e ru — ichigan.
Q ^ ^ stia bibliotečka b aza sa punim tekstom i besplatnim pristupom za izradu
teza i disertacija, na adresi http://www.questia.com
D is s erta tio n s A bstra cts In tena tion al
http://sce.carleton.ca/fraculty/chinneck/thesis.ht
Interne elektronske baze. — Istraživači fo rm ira ju vlastite b a z e nau čnih in fo rm a

cija, u k o je se u n o se p o d a c i o re fe re n c a m a iz o bla sti k o jim a se b a v e i re fe re n c a m a v e z a
n im z a p r o b le m istraživan ja. Istraživ ači fo rm ira ju b a z e zn a č a jn ih p o jm o v a i b a z e p o sto
je ć ih istra ž iv a č k ih instrum enata iz o d g o v a ra ju ć ih istraživ ač k ih p o d ru č ja . T a k v e b a z e
A k a d e m s k o p is a n je 59
o m o g u ć u ju b r z o i la k o sn a la že n je istraživača u m n o štv u in fo rm a c ija , p o n a v lja n je p o

trebnih in fo rm a c ija i si. R a d n a p ro je k tim a nau čnih istraživ an ja, k o ji se p la n ira n a d u že
vrem e, n e z a m is liv j e b e z o v a k v ih b a z a .
P o z n a ti b ib lio g r a fs k i so ftv eri z a fo rm ira n je elek tron sk ih b a z a p o d a ta k a su T h o m -
s o n o v i R e fe re n c e M a n a g e r ( h ttp :/ / w w w .refm a n .c o m ) i P r o C it e ( h ttp :/ / w w w .p ro -
cite .c o m ). P o m o ć u o v ih so ftvera, b a z e p o d atak a m o ž e p o p u n ja v a ti s a m k o ris n ik i m o ž e
d a „sk id a “ re fe re n c e sa Intem eta.
U J u g o sla v iji su d e lo v a li J u g o slo v e n sk i b ib lio g r a fs k i institut (B e o g r a d ), o d 1948.
g o d in e i J u g o s lo v e n s k i cen tar z a nau čnu i tehničku dok um en taciju^.
Baze podataka na CD-ROlVI-u. — C D i D V D - R O M - o v i p re d s ta v lja ju n o sa če
p o d a ta k a n a k o jim a se m o g u snim iti p o d a c i, u k o jim a su in tegrisan i slik a, z v u k (g o v o r i
m u z ik a ). P o g o d n i su z a p ren o s referen tn ih p riru čn ik a (e n c ik lo p e d ije , re čn ici, le k sik o n i).
U o d n o su n a on line p re traž iv an ja, ne zah tevaju ve ć e n o v č a n e izdatke, m o g u se koristiti
n e o g ra n ič e n o vre m e, štede v re m e p retraživan ja, v rlo su iz d r ž ljiv i, z a u z im a ju m an ji p r o
stor u o d n o su na štam p an e m e d ije , im a ju n a jm a n je g re š a k a o d svih m e d ija u sp rem an ju
i p re n o še n ju in fo rm a c ija , p o g o d n i su za p o h ra n jiv a n je v e lik ih b a z a p o d atak a. N a j e d
n o m C D - R O M - u m o ž e d a stane i p o 30 to m o v a n ek e e n c ik lo p e d ije sa p o tp u n im g r a fič
kim , to n sk im i v id e o za p isim a , u k o m p o n o v a n im u je d in s tv e n sistem . N a n jim a se m o g u
sm estiti sa d rž a ji o d v iš e stotina k n jig a . Im a ju p rik la d n u cen u. U č u v a n ju p o d a ta k a C D -
R O M - o v e z a m e n ju ju m ik ro film o v i i m ik ro fiše (1 0 ,5 x 14 ,8 ), k o je m o g u d a sad rže 4 0 0
stranica u m a n je n ih se d a m d e se t puta, ili ultrafiše (u m a n je n je 9 0 ,0 0 % ). N a la z e se u b ib li
otekam a. Z a čitan je se k o rist^ p o s e b n i u ređ aji k o ji se n a z iv a ju m ik ro čitači. N a C D -
R O M - u se n a la z i je d n o o d n ajp o zn atijih d ela. H a z a r s k i r e č n ik M ilo r a d a P a v ić a . D V D -
ro m o v i su zn atn o v e ć e g kapaciteta. C D - r o m j e kapaciteta 7 0 0 M B , d o k su D V D - r o m o v i
4-,7 G B ili 8,5 G B , što j e zn atn o v iš e i d o z v o lja v a d a se m u ltim e d ija ln i m aterijali distri
b u ira ju u v is o k o m kvalitetu. P o ja v ili su se i B L U R A Y d is k o v i k o ji su k apaciteta 25 G B ,
ali j o š n isu ušli u širu p rim en u .
1.7. PRISTUP INFORIMACIJAMA U BIBLIOTEKAIMA
V e ć sm o istakli d a j e p rv a fa z a u p isa n ju n a u č n o g ra d a p ristu p a n je iz v o rim a z n a

nja, tj. p r e t r a ž iv a n je i e v id e n tir a n je p o t r e b n e litera tu re iz n au čn e o b la sti k o jo j p rip a d a
o d a b ra n a tem a. Z b o g to g a j e k o rišć e n je b ib lio te k e sastavn i d e o iz ra d e p ro je k ta istraži
van ja, s a m o g p ro c e s a istra ž iv a n ja i p isa n ja n a u č n o g izv eštaja, o d n o s n o n a u č n o g d ela.
M e đ u tim , ra z v o j In tem eta u s lo v io j e p re o b ra ž a j b ib lio te k a u m u ltim e d ija ln e centre, k o ji
za h tev aju o d is tra ž iv a č a o d re đ e n e veštin e p re traž iv an ja b ib lio te č k ih fo n d o v a . U b ib lio
tekam a v iš e nisu s a m o n a ra s p o la g a n ju štam p an e p u b lik a c ije , v e ć i ele k tro n sk e (o n la jn )
k n jig e , e n c ik lo p e d ije i č a so p isi, C D ro m o v i i Intem et. Istra živ a č i se sa m i o d lu č u ju za
o b lik e iz v o ra u k o jim a će p ro n a ć i o d g o v o r e n a k on kretn a p ita n ja k a o i p o tre b n e p o d a t-
B ib lio g ra fs k u b a z u sa 150 h ilja d a b ib lio g ra fs k ih je d in ic a iz oblasti n ^ k a o o b ra z o v a n ju , za p e rio d

o d 50 g o d in a (1 9 4 6 —2 0 0 7 ), sa p>odručja b iv ših ju g o s lo v e n s k ih rep u blik a, o d n o sn o n o v o fo rm ira n ih
država, fo rm ira o j e autor o v e studije M ile n k o K u n d ačin a.
■
60________________________ ________________________________________________ IVI. K u n d a č in a - V . B a n đ u r
ke. S ig u rn o st i ko m p eten tn ost istraživ ača u o b a v lja n ju istra ž iv a n ja u b ib lio te c i o s ig u ra

v a u sp ešn o st istra ž iv a n ja i iz ra d u n a u č n o g dela.
B ib lio t e k e se o rg a n iz u ju k a o šk o lsk e, gra d sk e , un iverzitetsk e i n acio n aln e.
N a c io n a ln e b ib lio te k e p rik u p lja ju i č u v a ju c e lo k u p n u iz d a v a č k u p ro d u k c iju k o ja se
o d n o si na je d n u nacijij. P rik u p lja n je se ostvaru je d o s ta v lja n je m o b a v e z n o g p rim erka.
Status n a c io n a ln e b ib lio te k e u S r b iji im aju : N a r o d n a b ib lio te k a S r b ije u B e o g r a d u i
B ib lio t e k a M a t ic e srp sk e u N o v o m S a d u » K a ta lo z im a o b e n a c io n a ln e b ib lio te k e u S rb iji
i U n iv e rz ite tsk e b ib lio te k e ,,S v e to z a r M a r k o v ić “ i k a ta lo z im a n ek ih v is o k o š k o ls k ih
b ib lio te k a m o g u ć e j e pristupiti p u tem Intem eta.
W eh sa jto vi bibliotek a u S rb iji

N a ro d n a biblioteka Srbije: http://www.nbs.bg.ac.yu
B ib lio te k a M atice srpske: http://www.bm s.ns.ac.yu
U niverzitetska biblioteka „Svetozar M a rk o v ić “ : http://w w w .unilib.bg.ac.yu
V irtu eln a biblioteka Srbij,©: http://vbs.bg.ac.yu/cobiss
D igita ln a biblioteka: w w w .d ig ita l.n b s.b g ,ac .y u
U b ib lio t e k a m a se p ro n a la z e v e lik e količim e stnjkturisanih in fo rm a c ija . T in

U je v i ć k a že : „ B ib lio t e k e dcm ose svetlost n a še m d u h u , a o d u z im a ju ja k o s t n a šim
o č im a .“ Z a L i K u b u i D ž o n K o k i n j ^ ,,Bil?lioteke n ije su s a m o sk la d išta k n jig a , časo p isa
i n o v in a ; o n e su k a p ije k ro z k o je se pristupa in fo rm a c ija m a i m re ž a m a van n jih o v o g se-
dišta i in d iv id u a ln ih z b ir k i“ . Isti autori iz d v a ja ju pet p ostu p ak a’ u ra z v ija n ju b ib lio te k a r
skih v eštin a u p ro c e s u istraž iv an ja u b ib lio te c i: ( 1 ) k re ira n je i p la n ira n je ra sp o re d a rada
u b ib lio te c i i p rid rž a v a n je isto g ; ( 2 ) o d v a ja n je d o v o ljn o v re m e n a z a ra d u b ib lio te c i; ( 3 )
ra z v ija n je uraviK >teženog p ristu p a k o rišć e n ja v re m e n a u p rik u p lja n ju iz v o ra , a n a liz ira
n ja p ro č ita n o g i p is a n ja ra d a ; ( 4 ) v o đ e n je p ro to k o la o is tra ž iv a n ju u b ib lio te c i (b e le š k e o
s a d rž a jim a i rfefereh cam asizvo ra) i ( 5 ) B azvijanje istraživačk-e te rm in o lo g ije (2 0 0 3 : 4 3 ).
Z a h v a lju ju ć i raču n aru i Intem etu, u b ib lio te k a m a se d o la z i n a sasV im n o v i način d o
štam p an ih i elek tro n sk ih in fo rm a c ija , in dek sa, apstrakata i celih tekstova u ča so p isim a,
in terak tivn o o n lin e i p o s re d stv o m C D - R O M - o v a . M e đ u tim , u p ro n a la ž e n ju naučnih
iz v o ra istraž iv ači m o ra ju d a im a ju selektivan pristup.
P ro n a đ e n e b ib lio g r a fs k e (re fe re n ts k e ) je d in ic e m o g u d a se koriste: ( 1 ) n e p o s re d
n o u b ib lio te k a m a , ( 2 ) p o z a jm ljiv a n je m u bilDliotekam a z a k u ć n o k o rišćen je , ( 3 ) p re k o
m e đ u b ib lio te č k ih p o z a jm ic a i ( 4 ) p re k o Intem eta.
1.7.1. Bibliotečki katalozi
K a t a lo z i čin e p re g le d e naučnih zb irk i, k n jig a u ja v n im ili p riv a tn im b ib lio t e k a

m a, a n tik v a m ic a m a i iz d a v a č k im p re d u z ećim a. Is tra ž iv a č im a p ru ž a ju p rv u in fo rm a c iju
z a k o m u n ik a c iju sa b ib lio t e č k im fo n d o m i d o la ž e n je d o k o n k retn ih n au čn ih iz v o ra . K a
talo zi su o s n o v n i n o sio c i p o d atak a o iz d a n jim a p u b lik a c ije i p o je d in a č n o m sm eštaju u
b ib lio te k a m a . S a sto je se o d k atalošk ih listića, n a k o jim a j e u p isa n a p o je d n a k atalo šk a
je d in ic a .
K a t a lo z i se fo rm ira ju u b ib lio te k a m a . M o g u biti: ( 1 ) štam p an i (u fo rm i k n jig e ),
( 2 ) lisni (n a k a ta lo šk im listić im a d im e n z ija 7,5 c m x 12,5 c m ), (3> m ik ro fo rm a (m ik r o fi-
še i m ik r o film ) i ( 4 ) o n lin e — au to m atizo van i (e le k tro n sk i). M o g u d a ih štam p aju i sp e

c ija ln i iz d a v a č i. U iz ra d i k atalo šk ih listića p rim e n ju ju se stan dardi z a b ib lio g r a fs k o i k a -
ta lo šk o o p is iv a n je svih tip o v a b ib lio g r a fs k e g ra đ e I S B D (In te rn a tio n al S ta n d ard B i b l i o -
g ra p h ic D e s c r ip tio n ).
Š tam p an i k a talo šk i listići su razvrstan i p o je d n o j o d k arak teristika p u b lik a c ije :
n au čn o j o blasti, au to rim a, n a s lo v im a i k lju č n im p o jm o v im a . P r e m a n am e n i, k atalo šk i
listići m o g u biti: g la v n i, je d in s tv e n i i p o m o ć n i, opšti (u p u ć u ju sa j e d n o g o b lik a im e n a
na d u g i) i un akrsn i, z a je d n ič k i, p re g le d n i, d o p u n sk i (z a d r u g o g , tre ć e g i ostale autore
k o le k tiv n o g d e la ), an alitičk i (z a z b o rn ik e ra d o v a , o d n o sn o p u b lik a c ije k o je im a ju v iše
au to ra), orijen tacio n i, uputni (k o ji u p u ć u ju n a g la v n i k a talo šk i listić ), tu m ačn i, z b im i.
P o s e b n i listići u p u ć u ju n a o d re đ e n u k n jig u , u z o b ja šn je n je vrste sa ra d n je u izrad i (p r e
v o d ila c , redak tor, p is a c p r e d g o v o r a ). G ra n ič n i k a talo šk i listići o d v a ja ju g ru p e listića o
je d n o m p red m etu .
K a ta lo š k a je d in ic a , b e z o b z ira n a fo rm u , sastoji se o d k a ta lo šk e o d re d n ic e , kata
lo š k o g o p is a i sign atu re. K a ta lo š k a o d r e d n ic a n o si p o d atk e k a o i b ib lio g r a fs k a je d in ic a ,
k o ji se u n o se i u k o n a č n u b ib lio g r a fiju , ali i d ru g e , k a o što j e sign atu ra p o d k o jo m se n a
la zi k o n su lto v a n o d e lo u o d re đ e n o j b ib lio te c i i in v en ta m i b ro j. P o d a c i o k n jiz i o b u h v a
taju: p re z im e i im e au tora (s a s v im d o d a c im a , s re d n jim s lo v o m , d o d a tn im im e n im a , n a
d im c im a , n a z iv im a — o n a k o k a k o j e to n a p isa n o n a n a s lo v n o j stranici; k a d a j e v iš e auto
ra, o n i se n a v o d e o n a k o k a k o j e n a p isa n o n a n a slo v n o j stran ici), g o d in u iz d a n ja , n a s lo v
rada, m esto iz d a n ja , n a z iv iz d a v a č a , d od atn e p od atk e, re d n i b ro j iz d a n ja , vrstu iz d a n ja ,
b ro j stranica, p ism o , b ro j g ra fič k ih i d ru g ih p r ilo g a (n a z iv , z b irk e , serije, ed ic ije , b ro j
z b irk e , b ro j s v e s k e ). O s ta li p o d a c i o k atalo šk o j je d in ic i su n a z iv i a d re sa in stitucije u
k o jo j j e au to r ra d a z a p o s le n , p o d n a s lo v i, p rilo z i (ta b e le , in stru m en ti), vrsta ra d a (iz v e
štaj o ek sp erim en tu , u č ešće u ek sp erim en tu ), u z o ra k istra ž iv a n ja i si. U k a talo šk o j j e d i
nici se u p isu ju n a p o m e n e o d elu , zn a č a jn e z a o n o g a k o ih isp isu je. K a ta lo š k u o d re d n ic u
čini je d n a ili v iš e reči, k o jim a se id e n tifik u je d o tičn a p u b lik a c ija . S ig n a tu ra p re d sta v lja
o zn a k u k o ja se sta v lja n a b ib lio te č k i m aterijal, rad i n je g o v e id e n tifik a c ije i lo k a c ije u
skladištu. S a sto ji se o d b r o je v a (a ra p sk ih i rim sk ih ), s lo v a ili n jih o v e k o m b in a c ije .
S ig n a tu ra m o ž e d a se p o s ta v lja n a p rv o j stranici, k a o i pri d n u s v a k o g ta b ak a k n jig e .
N e k e m a n je b ib lio te k e k oriste U D K b ro j za sign atu ru p a n a taj n ač in o b e z b e đ u ju d a sv e
k n jig e iz je d n e o b la sti b u d u g ru p is a n e n a je d n o m m estu. P ri p re tra ž iv a n ju k a ta lo g a ,
čitalac z a s v o je p o tre b e fo rm ira b ib lio g r a fs k e listiće v e lič in e je d n e četvrtine fo rm a ta A -
4, sa o s n o v n im p o d a c im a o b ib lio g r a fs k im je d in ic a m a . B ib lio g r a fs k i listići se o d la ž u u
p o s e b a n d o sije , ra d i iz ra d e ra d n e b ib lio g r a fije .
P re m a p o s to je ć e m stanju b ib lio t e č k o g fo n d a , k a talo zi su p o d e lje n i p re m a n am en i
(ja v n i i in te m i), p re m a o b im u (o p š ti i p o s e b n i) i p re m a n a č in u o b ra d e n au čn e i stručne
g ra đ e (a lfa b e ts k i, stručni i p re d m e tn i).
A u t o r s k i k a ta lo g ra sp o re đ u je k atalo šk e je d in ic e p re m a a lfa b e ts k o m re d u p o č et
n o g s lo v a p re z im e n a autora (in d iv id u a ln a o d re d n ic a ), k o le k tiv n o m au toru (k o le k tiv n a
o d re d n ic a ). N a z i v a ju se i im en sk im k a ta lo g o m .
P r e d m e t n i k a ta lo g ra z v rsta v a b ib lio te č k i fo n d p re m a n ek o j reči, k o ja n a jp o tp u n i
j e iz ra ž a v a sa d rž a j, tj. p red m et p u b lik a c ije . O v a j k a ta lo g n e p o s re d n o o b a v e š ta v a k o ri
snike k o jo m literatu ro m ra s p o la ž e b ib lio te k a o o d re đ e n o m p red m etu , b e z o b z ira n a to
k o jo j gra n i p rip ad a. S a sto ji se o d k atalošk ih listića p o red a n ih a lfa b e ts k im re d o m , p re m a
p re d m e tn im o d re d n ic a m a , o d n o s n o p re m a o n oj k lju č n o j reči k o ja n a jp o tp u n ije i n a jje d -
n o sta v n ije iz ra ž a v a sad ržaj p u b lik a c ije . U k lju čn e reči ne u la z e p re d lo ž i, p rilo z i, b r o je

vi, v e z n ic i, g la g o li, p rid e v i, opšte im e n ice (n p r. ra sp ra va, studija, iz v e š ta j). O v a j k a ta lo g
se koristi u fa z i p ro je k to v a n ja n a u č n o g istraživan ja, k a d a istra ž iv a č i n e ra sp o la ž u p o d a
c im a o au to rim a ili n a s lo v im a dela.
U s tr u č n o m k a ta lo g u d e la b ib lio t e č k o g fo n d a se ra z v rs ta v a ju u o d g o v a ra ju ć e
k la s ifik a c io n e g r u p e p rih v a ć e n o g k la s ifik a c io n o g sistem a, u g la v n o m U D K (U n iv e r z a l
ne d e c im a ln e k la s ifik a c ije ). P red m etn i i stručni k a talo zi m o g u d a o b u h v a ta ju sam o d e
lo v e b ib lio t e č k o g fo n d a . S a d rža j k a ta lo šk o g listića iz stru č n o g k a ta lo g a i a u to rsk o g
k a ta lo g a j e s k o ro identičan. P o lje p retraživ an ja u stru čn om k a ta lo g u o g ra n ič e n o j e sam o
n a ra d o v e z a n au čn u o b la st k o ja se p rik azu je.
N a s l o v n i k a ta lo g razvrstava, a lfa b e ts k im re d o s le d o m , k a ta lo šk e listiće p rem a
z v a n ič n im n a s lo v im a p u b lik a c ija b ib lio t e č k o g fo n d a. M e đ u tim , n a s lo v i n ik a d a ne p rik a
z u ju p ra v i sad rža j p u b lik a c ije , p a se iz to g ra z lo g a , u b ib lio g r a fs k im istra ž iv a n jim a b o lje
o slo n iti n a p red m etn i ili stručni k atalo g.
K ataloška je d in ic a leksikografskog dela

P E D A G O Š K A enciklopedija / u redakciji N ik o le Potkonjaka i Petra Š im leše ;
< p re v o d io c i Ivan Furlan ... <et al.>. - B e o g ra d : Z a v o d za udžbenike i nastavna
sredstva ; Z a g r e b : Šk olsk a knjiga ; Sarajevo : Svjetlost ; T ito grad : R ep u bličk i za
vod za un apređivanje vaspitanja i obrazovan ja ; N o v i Sad : Z a v o d za izdavanje
udžbenika, 1989. - 2 knj. ( X V , 444; 535 str.) ; 30 cm
I S B N 8 6 - 17-00977-2
3 7 .0 1 (0 3 )
03:37.01
C O B I S S . S R - I D 24830977
Z a p is nije p ovezan sa uzajam nom bazo m podataka C O B I B . S R !
P O S T A V K A / S IG N A T U R A :
III 101714
Kataloška je d in ic a serijske p u b lik a c ije

P E D A G O G I J A : časopis S a v eza pedagoških društava Jugoslavije. - G o d .
1(18), br. 1 (1 9 6 3 )- . - B e o g ra d : S avez pedagoških društava
Jugoslavije, 1963-. - 24 cm
U red n ištvo: o d b ro ja 4/1968. od govorn i urednik N ik o la Potkonjak; od
br.3/1978. o d g o v o rn i urednik V lad eta Tešić; od b ro ja 2-1-3/1983. o d go v o rn i
urednik M la d e n V ilo tijev ić; o d bro ja 2/1998. o d go vorn i urednik V e ljk o
B an đ u r; o d br. 1/2004. glavni urednik R aden k o K ru lj, o d go v orn i urednik B o šk o
V la h o v ić . - Štam pa: od broja 1/1969. "Savrem en a adm inistracija" p o go n
"B ran k o D o n o v ić "; od broja 1/1981. Š IR O Srbija, B e o g ra d ; od bro ja 2/1981.
K o sm o s, B e o g ra d ; od bro ja 1+4/1995. Stručna knjiga, B e o g ra d ; od bro ja
1/2001. "D ragan Sm ić", Šabac; Želnid, B eograd (od br. 1/2006.). - Trom esečno
I S S N 0031-3807 = P e d a g o g ija
C O B I S S . S R - I D 2966786
Postavka/Signatura: 8738/p
Z alih a: 1963-1990, 1995, 1997-
N ap o m en a: trenutno naručena serijska publikacija
A k a d e m s k o p isc in je ___________________________________________________________________________________ 63
K a t a lo g se rijsk ih p u b lik a c ija se fo rm ira p o časo p isim a. U o v o m k a ta lo g u k a ta lo

ški listići n isu za k lju č e n i. N o v o iz a š li b ro je v i č a so p isa s u k c e s iv n o se d o p isu ju . K a o
in ven tarska je d in ic a tretira se je d n o go d ište časo p isa. Iz b o r k a ta lo g a z a v is i o d p o d ata k a
o p u b lik a c iji sa k o jim a čitalac ra sp o la že .
C e n t r a ln i k a ta lo g a lfa b e tsk i k a ta lo g k o ji sad rži p o p is i o p is p u b lik a c ija iz v iše
b ib lio te k a n e k o g p o d ru č ja . O b a v e z n o se fo rm ira u n a c io n a ln im b ib lio te k a m a , n a o s n o v u
c e n tra lizo v a n e k a ta lo g iz a c ije , tj. fo rm ira n ja je d in stv e n ih k a talo šk ih listića sa o d re d n ic a
m a z a im e n sk i, p red m etn i i stručni k a ta lo g i upitnih k atalo šk ih listića, fo rm ira n ih p o
o sn o v u o b a v e z n ih p rim e ra k a štam pan ih iz v o ra , k o je su iz d a v a č i d u žn i dostaviti n a c io
n aln oj b ib lio te c i. C e n tra ln i k a ta lo g u S rb iji v o d io j e J u g o s lo v e n s k i b ib lio g r a fs k i in fo r
m a cijsk i institut u B e o g r a d u , n e p re k id n o o d 1950. g o d in e . T e aktivn osti j e n a sta v ila N a
ro d n a b ib lio te k a S rb ije .
1.7.2. Bibliotečki fondovi
N e p o s r e d n o k o r iš ć e n je iz v o r a u b ib lio te k a m a . — Iz u z im a n je p u b lik a c ija z a n e p o

sred n o k o riš ć e n je u b ib lio te k a m a o d v ija se p o p ra v ilim a ra d a čitaon ica, k o je m o g u biti
n a m e n je n e za p e rio d ič n a i ostala izd an ja. Z a k o rišćen je v an b ib lio te k e n e iz d a ju se le k
s ik o g ra fs k a literatura, časo p isi, retke i sk u p o ce n e k n jig e , k n jig e z a v ič a jn ih o d e lje n ja i
k n jig e iz le gata (p o k lo n a p ozn atih au tora). U n a c io n a ln im b ib lio t e k a m a sa v b ib lio te č k i
fo n d se koristi u b ib lio te č k o j čitaonici.
A i e đ u b i b l i o t e č k a p o z a jm i c a . — P o z a jm ljiv a n je p u b lik a c ija ili n jih o v ih k o p ija
iz m e đ u b ib lio t e k a , n a z a h te v k o r is n ik a n a z iv a se m e đ u b ib lio t e č k a p o z a jm ic a . P o
z a jm lju ju se, u g la v n o m , m o n o g r a fs k e p u b lik a c ije , d o k se n e m o g u p o z a jm ljiv a t i p u
b lik a c ije k o je se n e iz d a ju n a č ita n je v a n b ib lio t e k e , p u b lik a c ije č ija j e c e n a d o s t u p
na, p u b lik a c ije k o je se m o g u d o b iti u k n již a r a m a , re tk e p u b lik a c ije , p u b lik a c ije
o b ja v lje n e d o o d r e đ e n e g o d in e , m u z e js k i p rim e rc i, te k u ć a p e r io d ik a . K o p i j a č la n a k a
iz č a s o p is a m o ž e se d o b it i m e đ u b ib lio t e č k o m p o z a jm ic o m . B r o j p o z a jm lje n ih p u b l i
k a c ija j e d n o m k o r is n ik u j e o g r a n ič e n , k a o i v re m e k o r iš ć e n ja , n a jd u ž e n a 30 d an a.
P o z a jm lje n e p u b lik a c ije se is k lju č iv o k o riste u b ib lio t e k a m a k o je su ih n a ru č ile . P o
z a jm ic a p u b lik a c ija o d in o stra n ih b ib lio t e k a o b a v l ja se p r e k o n a c io n a ln ih b ib lio t e
ka. P r e k o N a r o d n e b i b l i o t e k e S r b i je m e đ u b ib lio t e č k o m p o z a jm ic o m m o g u ć e j e p o
z a jm iti ili o tk u p iti fo t o k o p ije p u b lik a c ija iz d r u g ih b ib lio t e k a u S r b iji i u in o s tra n
stvu . Z a r e a liz a c iju p o z a jm ljiv a n ja p u b lik a c ija p o t re b n o j e r a s p o la g a t i sa n jih o v im
ta č n im b i b l i o g r a f s k i m p o d a c im a . U s l u g e p o z a jm ljiv a n ja se ne n a p la ć u ju , s e m p o š t a
rin e i t r o š k o v a k o p ir a n ja . K o r is t e se i p re d n o s ti on lin e b ib lio t e č k o g c e n tra ( O C L C ) .
N e d o s t a t a k o v o g n a č in a d o la ž e n ja d o n a u č n ih iz v o r a j e u d u ž in i v r e m e n a č e k a n ja ,
k o je m o ž e d a traje i n e k o lik o n e d e lja .
1.7.2.1. Korišćenje posebnih zbirki
U b ib lio t e k a m a se fo rm ira ju z a v ič a jn e zbirk e, legati, rariteti i z b irk e sitn o g m ate

rijala. U zavičajne zbirke u la z e sv e p u b lik a c ije i d o k u m e n ti k o je se o d n o s e n a g e o g r a f
sk o p o d ru č je n a k o m e j e b ib lio te k a sm eštena i n a p u b lik a c ije čiji su autori sa to g p o d
■
I
6-4 3VI. K u n d a č in a — V . B a n đ u r
ru čja, b e z o b z ir a n a m esto g d e su o b ja v lje n e . O b u h v a ta ju , p o r e d o s ta lo g , i isečk e iz

d n e v n e i n e d e ljn e štam pe. S taln o se d o p u n ju ju , u z o b a v e z u iz d a v a č a i au tora sa to g g e o
g r a fs k o g p o d ru č ja d a d o s ta v lja ju s v o ja iz d a n ja p o iz la sk u iz štam p e. tak ve z b irk e iz
ra đ u ju se re tro sp ek tivn e b ib lio g r a fije .
Legati. — B ib lio t e k e n au čn ih i stručnih d e la čiji j e v la s n ik je d n a o s o b a , o sta v lje
ne u n a s le d stv o lic im a ili in stitucijam a k o je p o z a k o n u n e m a ju p ra v o n a to, n a z iv a ju se
legati (lat. le g a tu rn ). L e g a t i su o b ič n o sm ešteni u b ib lio te k a m a , m u z e jim a , n a u č n im i
o b r a z o v n im institucijam a. Rariteti su retka iz d a n ja n ek e p u b lik a c ije (lat. raritas — ret-
k o st). R a rite to m m o g u postati p u b lik a c ije čiji j e tiraž iz b e g a o c en zu ru un ištavan ja, k o je
su štam p an e u m a lo m b r o ju p rim e rak a, ili su tajn o štam pan e, ili p re d s ta v lja ju je d in stv e n
p rim e ra k v a ž n o g sa d rž a ja ili istakn u tog autora. K a t a lo g iz ira ju se u b ib lio te k a m a i ne
p o d le ž u m e đ u b ib lio te č k o j razm en i. N a b ib lio te č k im k a ta lo z im a o z n a č a v a ju se s lo v n o m
oznakom R.
Sitni materijali. — P o d sitnim m a te rija lo m p o d ra z u m e v a ju se: ra z g le d n ic e , d o p i
snice, karte, p a m fle ti, fla je ri, leci, fiše i d ru g o . K a o b ib lio t e č k e je d in ic e z a s e b n o se o b
rađ u ju .
Referensne zbirke. -— T o je -v rs ta z b irk i k o ja sad rži n a jz n a č a jn ije n a s lo v e opštih,
n a c io n a ln ih i stručnih e n c ik lo p e d ija , lek sik o n a, p riru čn ik a, b io g r a fs k ih i je z ič k ih re č n i
ka, n a c io n a ln ih i stručnih tekućih i retrospektivn ih b ib lio g r a fija , štam pan ih k a ta lo g a ,
v o d ič a , ad resara. P re m a A le k s a n d r i V ra n e š (2 0 0 6 ), m e đ u n a ro d n i stan dardi z a n aro d n e
b ib lio te k e p re c iz ira ju d a u u k u p n o m b r o ju p u b lik a c ija d o stu p n ih ja v n o s ti 2 0 ,0 0 % treba
d a čin e o p šte in fo rm a tiv n a , n au čn a i stručna literatura (b ib lio g r a fije , štam p an i k atalo zi,
p o p is i s a d rž a ja č a so p isa , opšte i sp e c ija ln e e n c ik lo p e d ije , b io -b ib lio g r a fs k i z b o m ic i,
re čn ic i i d ru g i s e k u n d a m i i te rc ija m i iz v o ri in fo rm a c ija ). Z a te p o treb e , u b ib lio te k a m a
se fo rm ira ju re fe re n sn e z b irk e k o je o b je d in ju ju tri g r u p e p u b lik a c ija : ( 1 ) trad icion aln e
b ib lio g r a fs k e iz v o re , in d ik a tiv n o g karaktera; ( 2 ) e n c ik lo p e d ijs k e , le k s ik o g ra fs k e i b io b i-
b lio g r a fs k e iz v o re , a d resare i d ru g e sistem atizo van e p re g le d e p o d a ta k a ; ( 3 ) h restom atije
n au čn ih i stručnih tekstova, d e la o opštoj i n a c io n a ln o j istoriji, isto rijsk e p re g le d e k n ji
že v n o sti i p o je d in ih g ra n a um etnosti, m o n o g r a fije o g e o g r a fs k im r e g ija m a i d ru g e p ri
m arn e iz v o r e in fo rm a c ija o d ak tu e ln o g zn a č a ja z a čitaoce.
1.8. ELEKTRONSKI PRISTUP INFORMACIJAMA U

BIBLIOTEKAMA
V ir tu e ln e referen tn e b ib lio te k e o m o g u ć u ju p re tra ž iv a n je p u b lik a c ija p rek o

In tem eta sa b ilo k o je tačke pristupa, k o rišć e n je rečn ik a, p riru čn ik a , im e n ik a, in deksa,
k a o i p u b lik a c ija i o stalih b ib lio te č k ih z b irk i u o b lik u p o tp u n o g teksta, On lin e k a talo
šk im p ristu p o m . S v e j e v e ć i b ro j p u b lik a c ija iz v o m ih tekstova u elek tro n sk oj fo rm i k o
jim a ra s p o la ž u b ib lio te k e . V irtu e ln a b ib lio te k a S r b ije o m o g u ć u je u z ajam n u
k a ta lo g iz a c iju sa cen tra ln im e lek tro n sk im k a ta lo g o m i m re ž o m b ib lio t e k a u S rb iji.
K o m p ju t e rs k o p re tra ž iv a n je b a z a p o d atak a o s tv a m je se p re k o p o sta v lje n ih term i
n a la u fak u ltetsk im , u n iverzitetsk im , g ra d s k im i n a c io n a ln im b ib lio te k a m a . K a o n a jv a
ž n ije m o g u ć n o sti u p o g le d u p ro n a la ž e n ja iz v o ra n a In tem etu , Z o r a n Iv a n o v ić (1 9 9 6 )
iz d v a ja : ( 1 ) p re tra ž iv a n je n e k o lik o m ilio n a in fo rm a c ijsk ih je d in ic a za v rlo kratko v re

m e; (2 ) p re tra ž iv a n je n e k o lik o stotina b a z a p od atak a n a j e d n o m m estu; ( 3 ) isto v re m e n o
p re traž iv an je v iš e b a z a p o d a ta k a n a istu tem u; ( 4 ) p re tra ž iv a n je p o s v im p o ljim a i re č i
m a in fo rm a c ijs k e je d in ic e , ( 5 ) p retraživan je, b e z ru č n o g p re p is iv a n ja rezultata n a litera-
tu m e kartice; ( 6 ) la k o sortiranje, č u v a n je i isp is iv a n je p rib a v lje n ih in fo rm a c ija ; ( 7 ) b rz
p ristup n a jn o v ijim in fo rm a c ija m a i (8 ) p retraživ an je on ih b a z a p o d a ta k a k o je nisu štam
p an e u tekstualnoj fo rm i.
Jedan o d p re d u s lo v a z a p retraživ an je p u b lik a c ija u z p o m o ć ra č u n a ra j e d e jr n is a -
n je istra živa čk ih izraza, što o b a v e z u je istraživača d a p reth o d n o izrad i s p isa k k lju čn ih
reči. T o su reči k o je d e fin iš u i o b u h v a ta ju p red m et istraživan ja. U spisal? se u k lju č u ju
sin o n im i i širi i uži p o jm o v i. P ri tom e se m o ž e koristiti i tezaurus, k o ji sad rži p rih v a ć e n e
p o jm o v e u d o tičn o j n au ci. P o m o ć u d efin isan ih k lju čn ih reči ra č u n a r m o ž e d a p retražu je
o d re đ e n e d e lo v e teksta, n a s lo v , apstrakt, a i sa m tekst.
U z z a d a v a n je im e n a autora i k lju čn ih reči m o g u ć e j e p retraživati m o n o g r a fs k e i
p e rio d ič n e p u b lik a c ije . N a s lo v ra d a p rid ru žen j e sažetku rada, a k n jiz i sad ržaj. N e k e b a
ze n u d e i p re g le d a n je c e lo v itih ra d o v a p o h ran jen ih u e le k tro n s k o m o b im u , što o la k š a v a
istraživan je.
E le k tro n sk i k a ta lo g N a r o d n e b ib lio te k e S r b ije sad rži o k o 5 9 9 .0 0 0 b ib lio g r a fs k ih
zap isa, tj. d o k u m e n ata , u o k o 4 0 zb irk i (m art 2 0 0 7 ). E le k tro n sk i k a ta lo g u sin o n im n o m
zn ačen ju n a z iv a se: d ig ita ln i, virtuelni, h ibrid n i, u n iv e rza ln i, svep risu tn i, b ib lio te k a b e z
z id o v a . N u d i d ig ita ln e z b irk e d o k u m e n ata iz srpske kulture, um etnosti i nau k e. O r g a n i
z o v a n a j e p o vrsti g r a đ e i tip o v im a dok u m en ata. B r o j ,,v irtu eln ih “ k o ris n ik a p re m a š io j e
b ro j fiz ič k ih k o ris n ik a u z g ra d i N a r o d n e b ib lio te k e S rb ije .
S e r ijs k e p u b lik a c ije su c e lo v it o o b u h v a ć e n e u e le k t ro n s k o m k a ta lo g u . O s ta la
g r a đ a iz te k u ć e g p r iliv a p re 1989. g o d in e , m o ž e se p ro n a ć i j e d i n o u šta m p a n im i li
sn im k a ta lo z im a , ili u d ig it a liz o v a n im k a ta lo z im a i b ib lio g r a f ija m a . A k o traže n u g r a
đ u n ije m o g u ć e p ro n a ć i u k a ta lo z im a , o n a se m o ž e p otražiti u U z a ja t n n o m k a ta lo g u
b ib lio t e k a S r b i je C O B I B . S R . C O B I B . S R ( w w w .n b s .b g .a c .y u / c o b o s s / ) j e b i b li o g r a f -
s k o -k a ta lo š k a b a z a p o d a ta k a , sa v e lik im b r o je m z a p is a o b je d in je n ih in fo r m a c ija o
fo n d o v im a b ib lio t e k a u S r b iji.
U S r b iji j e n a jb o lje pristupiti p rezen taciji N a r o d n e b ib lio te k e S r b jje , n a adresi:
( h ttp :/ / w w w .n b s.b g .ac .y ti) i p ro veriti m o g u ć n o st pristupna n je n im i stran im resu rsim a.
Z a p re tra ž iv a n je d ig ita ln e z b irk e N a r o d n e b ib lio te k e S r b ije forrniraKia j e b a z a p o
dataka. O b ja v lje n j e i V o d i č k ro z d ig ita ln e z b irk e N a r o d n e b ib lio te k e - S t b ije . Prerrâ
U p u ts tv u z a p re traž iv an je, iz b o r p u b lik a c ija j e m o g u ć : p o ć e lo m z a p isu , p o n a slo v u ,
autoru, g o d in i i z e m lji iz d a n ja . P o sto ji p o s e b n a stranica z a p retcažiV anje sv ih z b irk i z a
je d n o , a n a p ristu p n im stran icam a z a sv a k u z b irk u p o je d in a č n o . U pit,,se m o ž e uneti na
ć irilič n o m ili la tin ič n o m p ism u s rp s k o g je z ik a . D o svih rezultata iz -je d n e z b irk e d o la z i
se p re k o lin k a p r e t r a ž i zb irk u . S v a k i rezultat sadrži o s n o v n e p o d a tk e o ^ r a đ i, n a z iv z b ir
k e k o jo j d o k u m e n t p rip a d a , lin k n a b ib lio g r a fs k i za p is u b a z i p o d a ta k a N a r o d n e
b ib lio te k e S r b ije , k a o i m in ijatu rn u slik u k o ja v o d i d irek tn o d o d ig ita ln o g d ok u m en ta.
O d re d n ic e iz rezultata p re tra ž iv a n ja u je d n o su lin k o v i k o ji v o d e do. svih. z a p isa sa tim
o d re d n ic a m a . K o n tak ti n a ad resam a : ( d ig i t a l@ n b s .b g .ac.rs).
D a b i se p ro n a š la tražena p u b lik a c ija , p o p u n i se b a r je d n o , a p o m o g u ć n o sti d v a
ili v iš e p o lja p retrage.
..m p f r n m r n 'C C ^ I I ustallranai t i teibiiateci-.

tehnike pretrairivania
A i i t 0 r :
= , , . 1 . .......................................
N a s l o v :
............... p
G m i i n m '
1
K iJ u Č T i e reci: i
r '
Jezik: svi jezici

V f ^ t a g r m # e : ' sve vrste građe | t a r a ž t
□
I
I
•■i
M e đ u n a r o d n a b ib lio te č k a elektron sk a m re ža C O B I S S (C o p e r a t iv e O n lin e B ib li- ■
g ra p h ic S y s te m & S e r v ic e ). C O B I B . S R j e fo rm ira n o d lo k a ln ih elek tro n sk ih k a ta lo g a
N a r o d n e b ib lio t e k e S r b ije (B e o g r a d ), B ib lio te k e M a t ic e srp sk e ( N o v i S a d ), U n iv e rz ite t
ske b ib lio t e k e „ S v e t o z a r M a r k o v ić “ (B e o g r a d ) i J u g o s lo v e n s k o g b ib lio g r a fs k o g in fo r
m a c io n o g instituta (B e o g r a d ). O n sad rži o k o 1.720.000 b ib lio g r a fs k ih za p isa (m art
2 0 0 7 ), k o ji se o d n o s e n a sv e tip o ve b ib lio te č k e građ e. ■
Š ir o k o m k ru g u k o risn ik a j e o m o g u ć e n o d a o b a v lja ju \ V E B O P A C p retraživ an ja ■

p o u z a ja m n o j, k a o i p o lo k a ln im b a z a m a b ib lio g r a fs k ih z a p is a svih b ib lio te k a k o je su ■
u k lju č e n e u sistem . A k o v rše p retraživ an je p o u z a ja m n o m k a ta lo g u , p o re d traženih z a
p isa d o b ije se i sp isa k b ib lio te k a u k o jim a se tražena p u b lik a c ija n a lazi, sa n a v e d e n im
b r o je m d o stu p n ih p rim e ra k a i o d g o v a ra ju ć im sign atu ram a.
1.8.1. Načini pretraživanja baza podataka
P r ilik o m p re tra ž iv a n ja b a z a p o d atak a d ostup n ih p re k o C O B I S S / O P A C - a m o ž e

se birati je d a n o d tri n a č in a p retraživan ja: (1 ) o s n o v n o p re traž iv an je, ( 2 ) iz b o rn o pretra
ž iv a n je i ( 3 ) k o m a n d n o p retraživan je.
1.8.1.1. Osnovni način pretraživanja
O s n o v n i n ačin n am e n je n j e k o risn ic im a k o ji ne p o z n a ju strukturu z a p isa i za h tev -

n ije n a č in e p re tra ž iv a n ja b a z a p od ataka. S h o d n o iz a b ra n o j b a z i p o d atak a , o v a j način
p re tra ž iv a n ja o m o g u ć u je p re traž iv an je p o pet o sn o v n ih p o lja za p re tra ž iv a n je (p o au to
ru, n a s lo v u , g o d in i iz d a v a n ja , k lju č n im re č im a i iz d a v a č u ), u z k o riš ć e n je z v e z d ic e ( * ) ,
k a o d ž o k e r z n a k a i u z m o g u ć n o s t o g ra n ič a v a n ja p re tra ž iv a n ja n a je z ik , i/ili vrstu građ e ,
i/ili m o g u ć n o s t e le k tro n s k o g pristupa.
U p ro z o ru z a p re tra ž iv a n je „ K lju č n e re č i“ m o ž e d a se p retražu je, a k o se d o n e k le

p o z n a ju sad rža ji (n p r. p red m etn e o d re d n ic e ), ili a k o se n e zn a p o u z d a n o g d e se u za p isu
n ek a reč n alazi.
U n a p r e d d e fin isa n način p retraživan ja, u sv im p ro z o rim a z a p re tra ž iv a n je je ste
p re traž iv an je p re m a re čim a, a u p o je d in im p ro z o rim a m o ž e d a se p retražu je i p re m a fr a
zam a. F r a z n o p re tra ž iv a n je p o la z i o d n ap isan e fra z e u n a v o d n ic im a .
P o jm o v i za p re tra ž iv a n je m o g u se m e đ u s o b n o k o m b in o v a ti, tako što se u p isu ju u
p o je d in e p ro z o re z a p retraživan je. U o s n o v n o m n ačin u p re traživ an ja, iz m e đ u p o je d in ih
p ro z o ra za p re tra ž iv a n je (o d n o s n o in d e k sa ) p ostoji lo g ič k i o d n o s.
U p it za o s n o v n i način p retra živa n ja

( D BMSjiMOTeBia Joia He jcojpwCTW..ffiipi’jP'aia«;igw.eiBi'iA y';CMCTeMy COOISSv.',' .'
f OCHOBHO nperpa?K. MsSopHO riperpaac Y|'^^M.aH,s(Ho~n]peTp ■... v^ fipeTpa>kM&awba
Ayrop: Banđur
Hacnos: A k c i o n o istraživan je u školi
roAHHa M3AaH>a:
Kn>yHHe pesM:
orpsHMMaBaijbe
J g 3Hk: : cpncKM M ’'
Bpcrra rpalje: i»:
flH C M O : c e a HMCMa
E-npucrTyn:
R e z u lta t p r e tr a ž iv a n ja
M^TBW ^2 mw^m , Mmmmmatcm — ai.yii»ci]p ' , ^ .

OJOpmJBCIJPMCICT 's BfBJguggci — \
m L C J IO B . s JU ccJ,om o, S .ast^ ira ži.'ira m je m S lc o ii. s n a « t a p rili. c ± M ao
3.»-ti:aižJLir€i6S. ^
KimC»£EME O 31. izil.; ' ^ ‘ ’
mmmmcim. . . . . . . . . . . . . . . . s llž:±c?e . 2 lfa3Lt;eXJ*lcA f aMi30Lt;et; ^ SOO# \
«£3Jrc£KM OUMC. 2JL2 cm ^
IS B II. - e 6 -e o e 9 5 -# *7 ~ 5
pCTJiJIMI M k C J tO B Ii. s. Ac1:JLoiu . R e » e m r c l m . . , ^
IDPEJIPIETIBB O ^ n p P E J p C M H E 2 IIejâi:*'<Muuoica. — 'MmwQW^ . . ^> \
sgooK.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . s 3-7.o is . . ' ' _ ^ -'^vyj
mwCTM, rBA*WS. . . . . . . . . . . . . MOKtirâBiiciscm , »cacc»yajM«i ^
Mmmmm . , ^
C O B IS S . - . . . . . . . . . . . : 3.1.94H1S90IS v::
68________________________________________________________________________ M . K u n d a č in a — V . B a n d u r
1.8.1.2. Izborno pretraživanje
Iz b o r n o p re tra ž iv a n je n a m e n je n o j e k o risn ic im a k o ji su d o n e k le za h tev n iji o d k o

risn ik a o s n o v n o g n a č in a p retraživan ja. Iz b o r n o p retraživ an je iz v o d i se.po* 28 elernenata,
u z k o riš ć e n je z v e z d ic e ( * ) k a o d ž o k e r zn ak a i lo g ič k ih o p e rato ra I, HJl, N E ( A N D , O R ,
N O T ) uz m o g u ć n o s t p re g le d a n ja unesenih p o d atak a p o s v a k o m o d elem en ata. P retraži
v a n je se m o ž e o gra n ičiti n a je z ik i/ili m o g u ć n o st e le k tro n s k o g pristupa.
Iz a p ro z o ra u k o ji se upisu ju p o jm o v i za p retraživan je sle d e p ro zo ri „tm iži u “ . U
tim p ro z o rim a o d re đ u ju se indeksi p o k o jim a želi d a se pretražuje. U p ro z o rim a se n alaze
u n ap red d efin isan e vrednosti in dek sa koje, p o želji, m o g u d a se m enjaju, tako što se iz
spu šten og m en ija (d r o p -d o w n m e n u ) b ira ju n o ve vrednosti.
U n a p r e d d e fin isa n i način p retraživan ja, u s v im p ro z o rim a z a p retraživ an je, je ste
p re tra ž iv a n je p re m a re čim a, a u p o je d in im p ro z o rim a m o ž e d a se p retražu je i p rem a fra
zam a. F r a z n o p r e t r a ž iv a n je o tp o čin je a k o se fra z a n ap iše u n a v o d n ic im a .
U iz b o r n o m n a č in u p retraživan ja, p rilik o m o b lik o v a n ja za h tev a za p retraživ an je
k o ji se u n o se u p ro z o re z a p retraživan je, k a o p o m o ć m o ž e se koristiti fu n k c ija p r e g l e d
p o jm o v a . O v a fu n k c ija se koristi k o d fr a z n o g n ačin a p re traž iv a n ja, k a d a j e sig u rn o d a će
se fr a z a p ra v iln o napisati. Č e s to se, m eđutim , koristi i k a o p o m o ć p r ilik o m u n o sa raznih
k o d iran ih , o d n o s n o n u m eričk ih p o jm o v a z a p re traž iv an je iz š ifr a m ik a (n p r. k o d ,,s p a ”
zsL špan sk i je z ik ).
U p it za iz b o rn o p re tra ž iva n je
I
y i-ff I MsSopMo npOTpaac^'pfflwaHMHO ' TexMtii<e'-rtP^nteê*cHgai-fe.a- ■
y«fec:M fiojMoisežâ fi|ieTpaxcHsaH»e: ■
jakciono , Tpö?kii Hacjioe m
M i str eiž iv a n j e H a c jio B m
200* Irpwmwy < ToAMHa
■
L.J
M H E M l id id a k tik a ! rpnmm y ^
.................................................. ............ . .....
[M legil • K u n d a č in a i rpa>KM y 1A v r o p - o c o 6 a ... ■ "■ l e ! ©
orpa»«<iM«iBäHse
0
Bpirra rpat| : j MOHorpacficKe nyOjiMKaqMje ' :; • j
IIm c m o : c e a OMCiuia i;,,'"..., ,■
E-npMirvy^:'^^^ O ;^ ■/ .
P o jm o v i z a p re tra ž iv a n je u in d e k s in la p r e g le d a ju se ta k o što se u p ra z a n p r o z o r
u p is u je p o č e ta k z a h te v a z a p re tra ž iv a n je (n p r. p o č e ta k a u t o r o v o g im e n a , n a s lo v a , o d
r e đ e n o g k o d ir a n o g p o d a tk a itd .), te u p ro z o ru „ tr a ž i u “ , p o m o ć u s p u š te n o g m e n ija b i
ra se p rik la d a n in d e k s. P o t o m se k lik n e d u g m e liO (p r e g le d p o jm o v a ). Iz p r e g le d a k o ji
se is p iš e , k lik o m m iš a b ir a se o d g o v a r a ju ć i o b lik k o ji se a u to m atsk i p re n o s i u p r o z o r
z a p re tra ž iv a n je . A k o se to ž e li, o d g o v a r a ju ć i o b lik m o ž e i d a se u p iš e u p r o z o r za
p re tra ž i v a n j e .
A k u d e m s h o p is a n je 69
K a d a se ne z n a p o č e tak p o jm a z a p retraživan je, p r o z o r z a p re tra ž iv a n je se ostavi

p raz an i k lik n e d u g m e ( S (p r e g le d p o jm o v a ). P o b i j e se p o č e ta k p r e g le d a p o k o je m se
pregled poj nmby a
k reće n a p re d tako što se k lik n e d u g m e n a d n u stranice.
P r ilik o m p re tra ž iv a n ja p o p o ljim a s k o d ira n im p o d a c im a (n p r. je z ik teksta, d rž a
v a iz d a v a n ja , U D K z a p retraživ an je, tip o lo g ija itd .) iz v o d i se p re tra ž iv a n je p o ra zre še -
n jim a k o d o v a iz šifra m ik a , n a taj način što ^ e npr. u p r o z o r z a p re tra ž iv a n je un ese reč
b e z n a v o d n ik a (n p r. srp sk i). R e č m o ž e d a se skrati z n a k o m A k o u p is a n o m p o jm u
za p re tra ž iv a n je o d g o v a r a v iš e k o d o v a iz š ifra m ik a , isp isu je se lista k o d o v a , iz k o je se
p o to m b ir a ju o n i k o d o v i k o ji se u z im a ju u «o b z ir p rilik o m p retraž iv an ja.
P o jm o v i z a p re tra ž iv a n je k o ji su uneti u p o je d in e p ro z o re z a p re tra ž iv a n je m o g u
se m e đ u s o b n o k o m b in o v a ti p o m o ć u lo g ič k ih o p erato ra I, I L I , i I N E .
1.8.1.3, Komandni način pretraživanja
N a m e n je n j e z a h te v n ijim k o risn ic im a k o ji p o z n a ju strukturu z a p isa u b a z a m a p o

d ataka u sistem u C O B I S S . S R , a tak o đ e v la d a ju tehnik am a p re tra ž iv a n ja b a z a p od atak a.
K o m a n d n o p re tra ž iv a n je se iz v o d i p o s v im e lem en tim a k o ji su p o n u đ e n i u p re g le d u
p re fik s a i su fik sa , u z k o rišć e n je z v e z d ic e ( * ) k a o d ž o k e r zn ak a, lo g ič k ih o p e rato ra I,
ELI, N E ( A N D , O R , N O T ) , k a o i o p eratora b liz in e ( W I T H , N E A R ) . P re tra ž iv a n je se
m o ž e o gra n ičiti n a vrstu g r a d iv a i/ili m o g u ć n o st e le k tro n s k o g pristupa.
U p it za kom andni način p retra živa n ja
-■— ■--■7 ;-------------- ---------------------
jpgi^tra;?. 1 tehnike pretraž
J sve vrste grskte ■

X
■ pregfed prefiksa i sufiksa
P r ilik o m o b lik o v a n ja za h tev a z a p retraživan je, u k o m a n d n o m n ač in u p re tra ž iv a

n ja k a o p o m o ć m o ž e d a se koristi fu n k c ija p r e g l e d p o jm o v a .
P o jm o v i z a p re tra ž iv a n je u in d e k sim a z a p re tra ž iv a n je p re g le d a ju se tako što se
iz a p re fik s a z a p re tra ž iv a n je un ese p o četak zah teva z a p re tra ž iv a n je (n p r. p o č e ta k auto
r o v o g im en a, n a s lo v a , o d re đ e n o g k o d ira n o g p o d atk a itd.). P o t o m se k lik n e d u g m e O S
(p r e g le d p o jm o v a ). Iz sp isk a k o ji se isp iše b ira se zatim o d g o v a r a ju ć i o b lik k o ji se au to
m atski p re n o si u p r o z o r z a p retraživan je. A k o se to želi, o d g o v a r a ju ć i o b lik se m o ž e i
upisati u p r o z o r z a p retraživan je.
A k o se zahtev z a p retraživan je sastoji o d više p refik sa z a pretraživan je, fu n k cija
p r e g l e d p o jm o v a iz v e š ć e se sam o za p rvi prefiks. P rilik o m au to m atsk o g prenosa, izabrani
o b lik se d o d a je iza p r v o g p re fik sa za pretraživanje, a isto v rem en o se b rišu svi d m g i p re
fiksi i zahtevi z a p retraživan je k o ji su prethodn o uneti.
70 ________________________________________________________________________ M . K u n d a č in a — V . B a n đ u r
U slu č a ju d a se ne zn a p o četak p o jm a z a p retraživ an je, u n o s i se sam o p re fik s za

p re tra ž iv a n je i z n a k je d n a k o s ti ,,= “ , a p o to m se k lik n e d u g m e H l (p r e g le d p o jm o v a ).
D o b ić e se p o č e ta k sp isk a p o k o je m se m o ž e kretati n ap re d , tako što se k lik n e d u g m e
d n u stranice.
U p ro z o ru z a p re traž iv an je se m o ž e pretraživati r e č im a ili fr a z a m a .
P r e t r a ž i v a n je r e č im a se u v o d i tako d a se koriste k lju č n e reči, k o je se n alaze b ilo
g d e u z a p isu ili u n a slo v u , im e n u autora, iz d a v a č a itd. Iz m e đ u d v e reči m o ž e d a se upiše
b ilo k o ji z n a k in terp u n k cije (o s im u z v ič n ik a ) ili d a se u sp o stav i ra zm ak . R e d o s le d reči
k o d n a č in a p re tra ž iv a n ja re č im a m o ž e d a b u d e p ro iz v o lja n .
F r a z n o p r e t r a ž iv a n je s p ro v o d i se p rem a celo j fra zi k o ja se p iše u n a v o d n ic im a .
A k o n ije n a p isa n a u n a v o d n ic im a , autom atski će se izvesti p re tra ž iv a n je rečim a. R e z u l
tat p re tra ž iv a n ja j e i n a slo v .
Z n a k o m z v e z d ic a m o g u se skratiti p o je d in e reči ili fra z e . R e č i i fra z e m o g u
d a se skrate n a p o č etk u ili n a kraju, a ne i na p očetk u i n a k ra ju isto v rem en o .
P r ilik o m u p is iv a n ja zah teva z a p retraživ an je m o g u se koristiti v e lik a i m a la s lo
va. (P r im e r k lju č n e reči „ N o v i B e o g r a d “ , o d n o sn o ,,novi b e o g r a d “ ).
L ič n a im e n a u p o ljim a z a autorstvo, o d n o s n o u p o ljim a z a im e k a o predm etn u
o d re d n ic u o b ič n o su in v erto v a n a, što zn ači d a j e p re z im e n a p r v o m m estu, a z a n jim s le
d e je d n o ili v iš e im en a. Iz m e đ u p re z im e n a i im e n a n a la z e se zap eta i razm ak . Z a t o j e
k o d fr a z n o g n a č in a p re tra ž iv a n ja v a ž n o d a se im e u p iše u o b lik u : P re z im e , Im e. B u d u ć i
d a su n e k im im e n im a u p o ljim a z a autorstvo, o d n o s n o u p o ljim a z a im e k a o predm etn u
o d re d n ic u d o d a te i g o d in e ro đ e n ja i/odnosno sm rti, p re p o ru č u je se d a se fr a z a u v e k z a
k lju č u je z v e z d ic o m tj. z n a k o m z a sk raćivan je.
A k o se n ije s ig u rn o k a k a v j e p ra v i o b lik im en a, u iz b o rn o m n ač in u p retraživ an ja,
k a o p o m o ć m o ž e m o d a k o ristim o p re g le d p o jm o v a u in d e k s im a za p retraživ an je. U n e s e
se p o č e ta k a u to ro v o g im e n a i k lik n e d u g m e t&l (p r e g le d p o jm o v a ). D o b ić e se spisak
im e n a iz k o je g se b ira o d g o v a ra ju ć i o b lik im ena. Im e će se au tom atsk i preneti u p ro z o r
za p retraživ an je. A k o se želi, o d g o v a ra ju ć i o b lik im e n a m o ž e d a se u n ese u p ro z o r za
pretraži v an j e .
K o d fr a z n o g p retraživ an ja, fra z a m o ra d a se u p iše sa s v im in terp u k cijam a, a p o
strofim a, crtic am a itd. (n p r. „m ladost, g r a d o v i i Iju b a v i“).
Iz u z e ta k su zn a c i „ ( “ , „ ) “ , „ [“ , „ ]“ , „ < “, „ > “ , „ = “ , A k o se neki o d
tih z n a k o v a p o ja v lju je u sredin i reči, um esto b ilo k o je g o d njih n a p ra v i se ra zm a k ; a ak o
se p o ja v lju je n a p o č etk u ili n a k raju reči, s lo b o d n o g a iz o sta v lja m o .
Z n a k „ ( “ p o ja v lju je se u sredin i reči, a zn ak ,,)“ ja v lja se n a k ra ju reči m e đ u re z u l
tatim a p re tra ž iv a n ja .
M o g u ć e j e p re traž iv an je sa s v im d ija k ritič k im z n acim a , a ta k o đ e b e z njih. B e z
d ijak ritičk ih z n a k o v a p retražu je se tako što se un esu s a m o o s n o v n a s lo v a . P r ilik o m p re
tra živ a n ja u isto m p ro z o ru z a p retraživan je, v a ž n o j e biti d o s le d a n u p o g le d u k o rišćen ja
d ijak ritičk ih z n a k o v a , o d n o sn o n jih o v o g iz o sta v lja n ja .
K o d fr a z n o g n a č in a p retraživan ja, na p očetk u n a s lo v a m o g u se izostaviti č la n o v i
,,a“ , „th e“ , ,,d ie“ , „1“ , ,,le“ , ,,la“ itd.
P r ilik o m p re tra ž iv a n ja , u p ro z o ru „ K lju č n e re č i“ m o ž e se p retraživati k a k o p re m a

re čim a tako i p re m a fr a z a m a ili k o m b in o v a n o p rem a re č im a i fra z a m a . F ra z e se p išu u
n a v o d n ic im a .
(R e z u lta t p re tra ž iv a n ja su za p isi u k o jim a se n a la z i reč A n d r i ć i sv e reči k o je p o
čin ju sa ig ra , npr. za p isi s n a s lo v o m Š ah — ig ra m ilio n a i im e n o m D r a g o s l a v A n d r i ć ).
1.8.1.4. Pretraživanje u okviru vremenskog intervala
O v a j način m o ž e d a se koristi u iz b o rn o m p retraž iv an ju za p re tra ž iv a n je u o k v iru

v re m e n s k o g o b im a iz d a v a n ja n ek e p u b lik a c ije i p rilik o m n u m e rič k o g p re tra ž iv a
nja. P re tra žu je se tako što se u p iše p rv a (d o n ja ) vredn ost, a za tim d v o ta č k a i d ru g a (g o r
n ja ) vredn ost.
U p it za p re tra ž iva n je u okviru vrem en sk og in tervala
focHOBHo nperpapK;^} M36opHo nperpa>K.^fKdMaH^rio npetpa?K.^ TiexHi^Ke npeTPa>KHBaHsa

VHecti nojMOBe aa npeTpa>KHBa|Hbe:
2004: 2003 Tpa>KM y ; FoAMHa MSâi-ba
K un dačina, - rpa>KM y 1A v ro p - o co 6 a
irpmmm y ^ ToAMHa n /|aH>a 3
; Tpa>K« y Krh>yHHe p&nm
?Tpa>KM y A y r o p - K o p n o p a i^ M ja ‘B io
OfpOHl4 MaB
B pcrra r p a l je : M0 H0 rp a 4>cKe ny 6 /inKai4Hje
riMCMo: c e a oMCMa
E -n p w C T y n : ¡~1
R e z u lta t p r e t r a ž iv a n ja u o k v iru v r e m e n s k o g in te rv a la 2 0 0 4 —2006,

LJ 'i •
€J ±s p e#
. '3 . Efe€j"losico: oca to r:!# 2 00^
LJ ‘ -''i'' ^
i 1 S . ' AJcci i o mO''' jl &t>icai-ž er ~ tj. X± ' '.acio% «70 CE#^' ^
a ' ^WmM0
n
o f '‘V
'L J eKLOJioiuKor* soic:nMT?aifc^ m#
j 1-^ „ 310 •
P re tra ž iv a n je m o ž e d a se o g ra n ič i u p o g le d u n a je z ik (o s n o v n o p re tra ž iv a n je ) i na
tip g ra đ e (o s n o v n o i iz b o rn o p re tra ž iv a n je ). U p ro z o rim a z a o g ra n ič a v a n je u n ap re d se
d e fin išu vredn osti k o je se m e n ja ju , tako što se iz sp u šte n o g sp isk a b ir a n o v a vrednost.
P re tra živ a n je m o ž e d a se o g ra n ič i i n a elek tron sk e iz v o re . A k o se o zn a či k v a d ra t ,,E -p ri-
stup“ , rezultat p re tra ž iv a n ja b ić e sam o oni za p isi k o ji u p o lju 856 im a ju unetu U R L
adresu. O g r a n ič a v a n je n ije m o g u ć e u s v im b a z a m a p od atak a.
P r ilik o m p re tra ž iv a n ja m o ra ju se u va žav a ti o d re đ e n e s m e m ic e .
T
M o ž e se p retraživati p o m o ć u p refik sa, o d n o s n o su fik sa z a p retraživ an je. N a k o n

k lik a n a d u g m e isp iše se sp isa k k o ji sad rži sa m o iz b o r
n a jk o risn ijih in d ek sa, k o ji su n av e d e n i i u sp u šten o m sp isk u u iz b o rn o m n ačin u pretra
ž iv a n ja . U k o m a n d n o m n ačin u p retraživ an ja m o ž e d a se p retražu je i p re m a s v im osta
lim p o ljim a i p o d p o ljim a , k o ja su in d ek siran a u b a z a m a p o d atak a. K o m p le ta n spisak
p re fik s a i s u fik s a z a p re traž iv an je n a v e d e n j e u p riru čn ik u C O B I S S /K a t a lo g iz a c ija .
K a d a se p retražu je p re m a k lju č n im rečim a, p re fik s, o d n o s n o su fik s K W (k e y
w o r d s — k lju č n e reči^, m o ž e d a se izostavi. U s v im d r u g im s lu č a je v im a , p refik s, o d n o
sn o su fik s, m o ra d a se upiše.
P r ilik o m p re tra ž iv a n ja p re m a k lju č n im rečim a, iz m e đ u p o je d in ih p o jm o v a m o ra
j u d a se k o riste lo g ič k i, o d n o sn o kontekstualni operatori. A k o se koristi p re fik s z a p re
tra živ a n je K W , zah tev z a p re traž iv an je se u p isu je u z a g ra d a m a .
1.8.1.5. Pretraživanje bez adrese stranice
Z a p re tra ž iv a n je o b ič n im p re tra ž iv a č im a i m e ta p re tra živ a č im a koriste se k lju čn e

reči ili iz ra z i (fr a z e ), k o je j e p o tre b n o d o d atn o defin isati. D o d a t n o d e fin is a n je o stvaru je
se u z p o m o ć o p e ra to ra i u p o tre b o m o d ređ en ih zn a k o v a .
P re tra ž iv a n ja b e z ad rese stranice re a lizu ju se u s p o s ta v lja n je m v e z e iz m e đ u k lju
čnih reči, p o m o ć u lo g ič k ih operatera, k o je p re d sta v lja ju e n g le s k e rije či A N D , O R i -
N O T . U p it i se p re c iz ira ju lo g ič k im op erato rim a, k o ji se p išu v e lik im s lo v im a . N a jč e š ć e
II
■
se k oristi o p e ra to r I. P o m o ć u lo g ič k ih operatora, zah tevi z a p re tra ž iv a n je m o g u se d o

d atn o o g ra n ič iti ili proširiti.
L o g ič k i o p e ra to ri
AND (I — pretraživaču se naređuje da traži dokum ente sa svim navedenim
ključnim rečim a, I
O R (E LI — pretraživaču se naređuje da traži dokum ente s b ilo kojim o d nave
denih reči),
N O T ( N E — isključuje određene reči iz niza),
______N E A R ( B L I Z U — definiše koliko reči termin m ože biti udaljen, npr 12).
K o r iš ć e n je logičkih o p era to ra
Predm et istraživanja: Školski uspeh darovitih učenika
M o g u ć e ključne riječi: daroviti učenici; školski uspeh
U sp o sta v lja n je veze izm eđu odabranih ključnih reči:
1. postupak: pronalaženje referentnih radova koji se o dn ose sam o na jed n u od
ključnih reči — d a ro viti u čen ici I L I školski uspeh
Postupak proširuje o bim generisanih referentnih.
2. postupak: pronalaženje radova u kojim a se traže stavke u k ojim a se nalaze
o b e reči — d a ro viti u čen ici I školski uspeh
Postupak sužava o bim referentnih radova.
3. postupak: ograničava obim referentnih radova — daroviti učenici N E školski
uspeh
Z n a č e n je logičkih o p e ra to ra :
O R — Rezultat pretraživanja su zapisi koji sadrže b a re m je d a n od navedenih
p o jm o v a za pretraživanje.
A N D — R ezultat pretraživanja su zapisi koji sadrže o b a pojm a, odn osn o s v e
p o jm o v e k o je sm o p o v e zali sa operatorom A N D .
N O T — R ezultat pretraživanja su zapisi koji sadrže prvi p ojam , a ne sadrže
p o jam koji sledi iza operatora N O T .
U p o tr e b a logičkih o p era tora
iii
■r*
rOAHHa H3A3»â ¡¿£m
M M Pedagoška, 1H a c jio B m |£d
MJIM B is t r a ž iv a n ja |H acjiO B m irJ
M HE SĐ orđević 1Kru^HHm p&Hm sa B
M 1Ajnrop - K op n op ai4Mja IM
orpaMMHabaH>e
B pcra rpa | 1 0:1 M0 H0 rpa4>cKe ny6jiMKaL(Mje m
flM G M O : . c e a HM CMa m -
E-npMcnryn:
R ezultat p retra živa n ja
'*'<■1(
3^ ^muiM^
¡SSx>
agM illlllllilillw M liiiM liM «i ^ M W W I i i H M ^ M
u, ----------- ...... -------- - „
'M
...........
^ Onpmntmm.ft^-...II....................
ia»M»w»«>. nw«ni.»^, :s f
^ ‘ ' 'r ~ ^ ... C'.-' .
Vm
ochnojMoBo3» r»F
1 I I VKtv a m
7 4 ________________________________________________________________________ M . K u n d a č in a — V . B a n đ u r
1.8.2. Klektronske zbirke kataloga i bibllogranja
V o d i č k ro z N a r o d n u b ib lio te k u S r b ije (2 0 0 6 ) sad rži, p o re d o sta lo g , i p o p is

k a ta lo g a i b ib lio g r a fija . T e k u ć a b ib lio g r a f ija S r b ije se sastoji o d p o p is a svih vrsta g ra đ e
i p u b lik a c ija , k o je se to k o m g o d in e o b ja v e n a teritoriji R e p u b lik e S rb ije . O v a
b ib lio g r a fija j e d o 2005. g o d in e o b ja v ljiv a n a k a o štam p an o iz d a n je , a n ak o n to ga sam o
k a o ele k tro n sk o iz d a n je , d o stu p n o on lajn. K a o d ig ita ln a z b irk a o b u h v a ta sv a iz d a n ja i
sv e serije tekuće b ib lio g r a fije , o d 2003. g o d in e , i to: m o n o g r a fs k e p u b lik a c ije (četiri
s v e sk e g o d iš n je ), p re v o d i (g o d iš n je ), zv a n ičn e p u b lik a c ije — m o n o g r a fs k e (g o d iš n je ),
n e k n již n a g r a đ a (g o d iš n je ), serijsk e p u b lik a c ije (g o d iš n je ), z v a n ič n e p u b lik a c ije — serij
ske (g o d iš n je ), član ci i p rilo z i u se rijsk im p u b lik a c ija m a (g o d iš n je ). Iz la z i u serijam a.
S e rija A : d ru štv en e nau ke. S e rija B : p riro d n e, p rim e n je n e , m e d ic in s k e i tehničke n auke
i S e rija C : um etnost, spc-rt, filo lo g ija i k n jiževn ost. T e k u ć a b ib lio g r a fija se p retražu je p o
p o s e b n o m s o ftv e ru k o ji o m o g u ć u je p o je d in a č n o p re tra ž iv a n je p o se rija m a i go d ištim a, i
to p o autoru, n a s lo v u , U D K b ro ju , predm etn oj o d red n ic i, I S B N ili I S S N b ro ju .
K a t a lo g k n jig a n a je z i c i m a j u g o slo ve n sk ih n a r o d a 1 5 1 9 —1867. sad rži o k o 3000
b ib lio g r a fs k ih z a p isa z a k n jig e , n a je z ic im a ju g o s lo v e n s k ih n a ro d a o b ja v lje n im u tretira
n o m p e rio d u , n a je z ic im a ju g o s lo v e n s k ih n a ro d a k o je se n a la z e u fo n d o v im a N a r o d n e
b ib lio te k e S rb ije . P re tra ž iv a n je k a ta lo g a se o b a v lja sa m o p o autorim a.
K a t a lo g k n jig a n a je z i c i m a ju g o s lo v e n s k ih n a r o d a 1 8 6 8 —1972. sad rži 3 5 0 .0 0 0 b i
b lio g r a fs k ih z a p is a z a k n jig e u tretiran om p e rio d u , n a je z ic im a ju g o s lo v e n s k ih n a ro d a
k o je se n a la z e u fo n d o v im a N a r o d n e b ib lio te k e S rb ije . P re tra žu je se p o au to rim a i to
m o v im a .
S rp sk a b ib lio g r a f ija — k n jig e 18 6 8 —1944. sad rži k n jig e k o je se n a la z e u b ib lio t e
k a m a u svetu, a k o je p rip a d a ju srpskoj pisan o j kulturnoj baštin i, sa o k o 90 .0 0 0 b ib lio
g ra fs k ih zap isa . P retražu je se p o to m o v im a i autorim a.
T e k u ć a b i b l i o g r a f i ja „ S e r b i k a “ iz la z i o d 20 0 5 . u d v e s v e s k e g o d iš n je : M o n o
g r a fs k e p u b lik a c ije i n e k n již n a g r a đ a i S e rijs k e p u b lik a c ije . O b u h v a t a : s v e p u b lik a c ije
S r b a k o ji ž iv e iz v a n g r a n ic a terito rije S r b ije o b ja v lje n e n a stran im je z ic im a , s v e p u b li
k a c ije o b ja v lje n e n a s rp s k o m je z i k u b ilo g d e u svetu v a n g r a n ic a terito rije S r b ije , sv e
p r e v o d e d e la srp sk ih au to ra o b ja v lje n e n a b ilo k o m je z ik u i b i lo g d e u svetu van g r a
n ic a te rito rije S r b ije , s v e p u b lik a c ije o S rb im a , srp sk o j k u ltu ri, n a u c i, isto riji, u m e tn o
sti o b ja v lje n e n a b i l o k o m je z ik u i b ilo g d e u svetu van g r a n ic a terito rije S r b ije . M o ž e
se p re tra ž iv a ti p o a u to rim a, n a s lo v im a , p re d m e tn im o d re d n ic a m a , z e m lja m a o b ja v lj i
v a n ja , U D K b r o je v im a , p o je z ic im a n a k o ja su p re v e d e n a d e la sa s rp s k o g je z ik a ,
I S B N ili I S S N b r o je v im a .
P o s to ji j a k o m n o g o b ib lio te k a k o je n u d e b e sp la ta n p ristu p s v o jim elek tro n sk im
k a ta lo z im a p re k o Interneta (č e s to p o d a k ro n im o m O P A C — o n la jn ja v n i k a ta lo g ). O v d e
su s a k u p lje n e a d rese W e b k a ta lo g a zn ačajn ijih b ib lio te k a u svetu, u k lju č u ju ć i i b ib lio t e
k e u n a še m n a jb liž e m o k ru ž e n ju , k a o i n e k o lik o direktorij u m a o v ih k a ta lo g a .
A -k a d em sk o p is a n je 75
E -k a ta lo zi
N a c io n a ln a biblioteka K anade:
A m ic u s ( http://www.nlc-bnc.ca/7/2/)
N acio n a ln a bibliotek a Španije:
A ria d n a ( http://www.bne.es/ingles/cat-fra.htm)
D an sk i nacionalni centralni katalog:
B ib lio te k ( http://www.library.dk/)
Centralni katalog N o rv e š k e (p rek o 6 m iliona zapisa):
B IB S Y S (http ://wgate.bibsys.no/search/pub?lang=E)
K atalozi Britanske biblioteke:
British L ib ra ry C atalogu es ( http://www.bl.uk/catalogues/toppage.htm l)
K atalozi Francuske nacionalne biblioteke:
C atalogu es et R essources Electroniques
( http://www.bnf.fr/pages/zNavigat/fram e/catalog.htm )
E -k atalo zi biblioteka u B iH :
C O B IS S / O P A C B IH
( http://w w w .cobiss.ba/scripts/cobiss? uk az=getid& lang=w in& lani=ba)
E -k atalozi biblioteka C rn e G o re :
C O B I S S / O P A C C G ( http://cnbct.cnb.cg.ac.yu/cobiss/)
E -k atalo zi biblioteka M ak ed o n ije:
C O B I S S / O P A C M K ( http://www.nubsk.edu.mk/scripts/cobiss)
E -k atalo zi N a c io n a ln e i univerzitetske biblioteke u Z a g re b u :
( http://www.nsk.hr/D igitalLib.asp x? id =8 )
E -k atalo zi Švajcarsk e nacionalne biblioteke:
H elviticat ( http://www.helveticat.ch/)—
Elektronski katalozi N a ro d n e i univerzitetske biblioteke u L ju b lja n i:
( http://www.nuk.uni-lj.si/vstop.cgi) —
Elektronski katalozi N a c io n a ln e biblioteke H olan dije:
( http://www.kb.nl/kb/resources/fram eset_catalogi-en.htm l) —
Elektronski katalozi K o n gresn e biblioteke:
L ib ra ry o f C on gress O n lin e C atalogue ( http://catalog.loc.gov/)
Elektronski katalozi N a c io n a ln e biblioteke Australije:
( http://www.nla.gov.au/webpac/)
E -k atalo zi N a c io n a ln e biblioteke Švedske:
R e g in a ( http://unow.kb.Se/ALEPH/-/con-lng/eng)
E -k atalo zi K ra lje v sk e biblioteke D anske:
R E X ( https://rex.kb.dk/F/)
D ire k to riju m i
D irek toriju m elektronskih kataloga biblioteka p od C O B I S S platform om :
C O B I S S ( http://www.cobiss.net/default_scr.htm)
D irek toriju m elektronskih kataloga nacionalnih biblioteka (U n iv erzitet u
K vi n sle n d u ):
http://www.library.uq.edu.au/ssah/jeast/)
E v ro p sk a digitalna biblioteka
E D L ( http://www.edlproject.eu/)
D irek toriju m bibliotečkih i knjižarskih kataloga:
http://w w w .ubka. uni-karlsruhe.de/kvk.htm l)
D irek to riju m w e b prezentacija velik og b ro ja biblioteka i njihovih elektronskih ka
taloga L ib D e x
( http://www.libdex.com /)
D irek toriju m biblioteka iz preko 115 zem alja:
L I B W E B (http: Vsunsite.berkeley.edu/Libweb/)
E v ro p sk a biblioteka:
T E L ( http://www.theeuropeanlibrary.org/portal/index.htm )
1.8.3. Pristup časopisima i bazama podataka preko KoBSOlV servisa
K o B S O N (K o n z o r c iju m b ib lio te k a S r b ije z a o b je d in je n u n a b a v k u ) u k lju č u je 150

b ib lio te k a u S rb iji. F o r m i r a n je sa c ilje m d a b i se b rž e , lak še i je ftin ije p ristu p ilo stranim
n a u č n im č a s o p is im a i b a z a m a p od atak a. O b e z b e đ u je se on lin e p ristu p z a o k o 16000
in ostran ih n au čn ih č a s o p is a u p u n o m tekstu, d o k isto v re m e n o b ib lio te k e u S rb iji, p re k o
o v o g k o n z o rc ij u m a, d o b ija ju 3 0 0 n a s lo v a č a so p isa u p a p irn o j fo rm i. Istra živ a č i z a p o s le
ni u d rž a v n im o b r a z o v n im i n a u č n im in stitucijam a S r b ije , o d n o s n o sv i k o ji su p rik lju č e
ni n a A k a d e m s k u m re ž u m o g u b e sp la tn o koristiti svetsk e b ib lio te č k e b a z e p re k o o v o g
servisa. K o B S O N lista p re d sta v lja sp isa k svih č a s o p is a k o ji su n a n ek i n ač in dostupn i u
b ib lio te k a m a , b i lo elek tron sk i, b ilo u p apirn o j fo r m i, i to z a s v e g o d in e o d 1984, u k lju
ču ju ći i n a s lo v e č a s o p is a k o ji iz la z e u S rb iji i im a ju elek tro n sk u fo rm u . P risu stv o č a s o ■
p is a n a o v o j listi j e sa m o p ok azatelj dostupnosti, a n ik a k o kvaliteta. U s lu g e K o B S O N - a
m o g u se koristiti u z m aterijaln u n a d o k n a d u u: N a r o d n o j b ib lio t e c i S r b ije u B e o g r a d u ,
za tim u B ib lio t e c i M a t ic e srp sk e u N o v o m S a d u i U n iv e rz ite ts k o j b ib lio te c i „ S v e to z a r
M a r k o v i ć “ u B e o g r a d u ( h ttp ://w w w .un ilib.bg.yu/u slu ge/cen e/in tem et.p h p ).
P o d e š a v a n je K o B S O N servisa p re k o raču na ra A k a d em sk e m reže

(1 ) Podesiti u Internet E x p lo re r-u P ro x y server univerziteta.
(2 ) O dabrati: T o o ls — Internet O ptions — Connections — L A N Settings.
(3 ) M ark irati p o lje „ U s e a prohy server“ .
(4 ) U pisati u p o lje „ A d re s a “ jed n u od dozvoljenih IP adresa (slo v n u ili brojčanu).
— Proxy-2.rcu b.bg.ac.yu ili (147.91.1.45) — Univerziteti u B eo grad u i — K ragujevcu.
— P ro x y .ftn.ns.ac.yu ili (147.91.173.31) — Univerzitet u N o v o m Sadu.
— P r o x y .junis.ni.ac.yu ili (16 0.99 .1 .9 ) Univerzitet u N išu .
(5 ) U p isati u p o lje ,J*ort“ „8080“ .
Pristup K o B S O N servisim a p rek o računara van A k a d e m s k e m re že m o g u ć j e uz

prethodnu registraciju, o d n o sn o potpisanu licencu (preuzetu sa K o B S O N Internet strani
ce), k o ju im a ju p ra v o d a d o b iju svi zap o slen i u institucijam a čiji j e o sn iv ač R e p u b lik a S r
b ija i to besplatn o. L ic e n c a sadrži d o d e lje n o k orisn ičko im e i šifru, nakon č e g a se p rija
v ljiv a n je o b a v lja n a adresi: ( http://nainfo.nbs.bg.ac.yu) ili p rek o g la v n e stranice K o B S O N .
R egistracija p o d ra z u m e v a pristup in fo rm acija m a na K o B S O N stranici (im p a k t fak tor ča
sopisa, detaljne in fo rm a c ije o č a so p isim a ) i p reu zim an je ra d o v a d o n iv o a sažetka.
P ostu p a k registra cije

(1 ) Izabrati „R egistracija“ iz gla v n o g padaju ćeg m enija i popuniti podatke u p on u
đenom form ularu. (P o lja označena zvezd icom su obavezn a).
(2 ) Izabrati i upisati korisničko im e i šifru (koriste se pri svakom p rijav ljiv an ju na
K o B S O N ).
(3 ) Izabrati „R egistruj se“ d olazi poruka o potvrdi registracije.
(4 ) A ktivirati n alo g je d n im klikom na „link“ u prim ljenoj E -m a il poruci.
N a k o n registracije, u s lu g e K o B S O N - a se koriste tako d a se u p re d v iđ e n a p o lja

unese k o ris n ič k o im e i lo zin k a.
O P A C katalozi. — (O n lin e P u b lic A c c e s s C a t a lo g ) — F o rm ira n i su u sv e tsk im i
d o m a ć im b ib lio te k a m a , p re k o k o jih se u z u p otrebu lo z in k e m o g u pretražiti b ib lio te č k i
fo n d o v i i to p o in d e k su autora, n a slo v a , k lju čn ih reči i d ru g o g .
Pristup „Evropskoj biblioteci“ . — N a Internet ad re si N a r o d n e b ib lio te k e S r b ije
m o g u se izvršiti s le d e ć e u s lu g e : p retraživ an je elek tron sk ih k a ta lo g a b ib lio te k a je d a n a e s t
z e m a lja (F in sk a , F ra n c u sk a , H o la n d ija , H rv a tsk a , Italija, N e m a č k a , P o rtu g a l, S lo v e n ija ,
S rb ija , Š v a jc a rs k a , V e lik a B rita n ija ); p re g le d a ti i pretražiti p re k o stotinu zb irk i, d ig ita l
nih d o k u m e n a ta n a v e d e n ih n a c io n a ln ih b ib lio te k a ; p ristu p p o rtalu e v ro p s k ih b ib lio te k a
sa o s n o v n im in fo rm a c ija m a o 43 n a c io n a ln e b ib lio te k e E v r o p e i d ig ita ln im fo n d o v im a
iz 43 n a c io n a ln e b ib lio te k e E v ro p e .
V e o m a j e tešk o uskladiti za h tev e č u v a n ja elek tro n sk ih izd a n ja . P o r e d b ib lio te k a ,
to ra d e iz d a v a č i k o ji a rh iv ira ju s v o ja izd a n ja , ili „ a g re g a to r s e rv is i“ k o ji sk lad ište iz d a
n ja različitih iz d a v a č a . A le k s a n d r a V ra n e š (2 0 0 6 ) n a v o d i i n e k e o te ž a v a ju ć e o k o ln o sti
ra d a virtu eln ih v is o k o š k o ls k ih b ib lio te k a : p ro b le m i v ez an i z a au to rsk a p ra v a , p orast tro
šk o v a, n ed o statak k o m p a tib iln o sti m e đ u iz d a v a č im a , za h tev n a o b u k a z a k o rišć e n je , k o
rišćen je s p e c ija ln e o p re m e , tešk oće pri p o z a jm ljiv a n ju , n e d o v o ljn a p o k riv e n o s t intere
so v a n ja k o risn ik a d ig ita ln o m p e rio d ik o m , tešk oće p o v e z iv a n ja d ig ita ln o g i šta m p a n o g
o b lik a , k o m p le k s n o s t licen cn ih sp o razu m a, konstantna p ro m e n ljiv o s t iz v o ra , što o n e
m o g u ć u je p o u z d a n o s t pri citiranju.
Pretraživanje publikacija na Internetu. — Z a h v a lju ju ć i Intem etu , m o gu ć n o sti
p ro n a la ž e n ja in fo rm a c ija su v e o m a p o v e ć a n e . A k a k o sv i iz v o ri n isu je d n a k o v a ž n i ni
je d n a k o p o zn ati z a n au čn i ra d k o ji se p iše, isto tako nisu je d n a k o p o u z d a n i z a p o treb e
izrad e a k a d e m sk ih i n au čn ih ra d o v a , p o tre b n o j e u fu n k c iji b ib lio g r a fs k o g istraživ an ja
koristiti v iš e strategija p re tra ž iv a n ja Interneta.
V a ž n o s t i p o u z d a n o s t iz v o ra se p ro c e n ju je n a o s n o v u p o re k la (k o g a j e n a p is a o ),
k a d a j e stranica ažu riran a, ra d i li se o p ro m o tiv n o m , p ro d a jn o m ili s p o n z o ris a n o m m ate
rija lu , je s u li p o d a c i d o k u m e n to v an i. A k o se u U R L adresi n a la z i s lo v o č, to u k a z u je da
j e to lič n a stranica autora. Stran ice registro van ih d o m e n a se m o g u p ro v eriti k o d a g e n c i
j e z a re g istro v a n je : ( h ttp ://w w w .rip e.n et/cgi-bin /w h ois).
In fo r m is a n o s t o tem i p o d ra z u m e v a p o z n a v a n je im e n a istakn utih au tora n a o d r e
đ e n o j terito riji i p o z n a tih sajto va. O tim a d re s a m a p o t re b n o j e v o d iti b e le š k e .
P re tr a ž iv a n je se m o ž e re a liz o v a ti: ( I ) b e z p o z n a v a n ja a d re s e stran ice i ( 2 ) p o m o ć u
U R L ad re se .
K o riš ć e n je znakova
N a v o d n ic i „ pretraživaču naređuju da traži sam o stranice koje sadrže reči koje
su upisane i to tačno istim redosledom , npr. na upit ,,opisno ocen jivan je“ d o b iju se
sve stranice na k ojim a se sintagm a o p isn o o c e n jiv a n je p o ja v lju je isključivo tim -
redosledom ;
Z n ak + pretraživaču naređuje da traži sve stranice koje sadrže te reči ili fraze
bez o bzira na poredak, npr. na upit o c e n jiv a n je + o p is n o d o b iju se sve stranice
k oje sadrže o v e d ve reči;
Z n a k — pretraživaču naređuje da isključi stranice koje sadrže navedene reči ili
fraze, npr. na upit o c e n jiv a n je — o p isn o d obiju se sve stranice k o je sadrže reč —
o c e n jiv a n je , a ne sadrže reč opisno-.
Z n a k * upisuje se sam o kao deo neke reči a ostalo se zam eni znakom , npr.
upit p e d * d o b iće sve stranice koje sadrže reči p ed a go g, p e d a g o g ija , pedagoška,
p edagoški, pedagošk o, pedijatar;
U p itn ik ? zam enjuje bilo koji znak ili slo vo u izrazu koji se traži, npr. upit
?aza d o b iće se stranice koje sadrže reči: baza, oaza, faza, m aza i si.
V la s tita im e n a i fra z e (d v e i v iše re č i) se stav ljaju p o d zn ak e n a v o d a (n p r. ,,V la d o

S m it“ ). Z n a k o v i + i — se sta v lja ju b e z ra zm a k a u z reč n a k o ju se o d n o se , a k o d fra z a
isp re d n a v o d n ik a .
Z a p re t ra ž iv a n je iz v o r a p o tre b n o j e p o z n a v a ti k o jim a la to m se m o g u koristiti
p o je d in i o p e ra to ri. A k o se p r ilik o m p re tra ž iv a n ja , p ri p o s t a v lja n ju z a h te v a ko riste
je d n a ili d v e k lju č n e re či, za h te v n a jč e š ć e n ije p re c iz a n , p a ni p re tra ž iv a n je n e ć e biti
k v a litetn o .
K o r iš ć e n je ključnih reči
„U ticaj nasilja na televiziji na d ecu“ tražimo kao:
children AJSTD television A N D violence
ili-t- children-f- television-f- violence
ocenj i v a n je+ v lad an je
D o d a v a n je m prethodnoj reči jo š jed n e ključne reči
opisno o cen jiv a n je + v la d an je d obiće se precizniji izbor.
N e k i p retraživ ači ra n g ira ju rezultate p retraživ an ja p o tom e k o lik o se puta traženi

term in (k lju č n a re č ) s p o m in je u dok um entu , d a li se n alazi u n a slo v u , k o lik o j e b liz u
p očetk u teksta ili k o lik o se u čestalo d ok u m en t koristi.
Ahuderrisho p is a n je 79
A k o ž e lim o d a se in fo rm iš e m o o v e o m a s p e c ifič n im te m a m a iz d o m e n a , npr.

m ik ro p e d a g o g ije , d o v o ljn o j e d a tražim o p o k lju č n im re č im a sv a o n a d o k u m e n ta g d e se
one n alaze. T a k o ć e m o d o biti m n o g e va ž n e član k e iz razn ih priznatih č a s o p is a k o ji se
tiču n a š e g in tereso v a n ja, ali i p o datu m u o b ja v ljiv a n ja (k o ji sm o , takođe, m o g li u n ap re d
d a o d re d im o — u v id u o b im a : o d —d o ; p isaće u je d n o m o d d o b ije n ih r e d o v a na ek ran u
ad resa servera: ( h ttp ://w w w .n ejm .org/size 2 k -2 4 F e b 9 7 .), g d e j e m a n jim s lo v im a o z n a
čen a i v e lič in a član k a, u slu čaju d a ž e lim o zaista d a p o g le d a m o dati tekst i, even tu a ln o ,
k o p ira m o , n a svo j ra č u n a r ili n a sp o ljn u m em oriju^.
1.8.4. Pretraživanje po parametrima U R L adrese
U slu č a ju p re tra ž iv a n ja o b ič n im p re tra ž iv a č im a i m etap retraživ ačim a, a k o se z a

traži ad resa ( http://oup.co.uk), d o b ije se p o p is svih U R U a d resa k o je sa d rž e taj d o m e n . -
Iz ra z n ap isan m a lim s lo v im a p ro n a la z i iz ra z e k o ji su n ap isa n i m a lim , v e lik im ili sa m o
p o č e tn im v e lik im s lo v im a , a iz ra z n apisan v e lik im s lo v im a traži s a m o za d an i o b lik .
N a k o n što se d o š lo d o stranice k o ja sad rži p retraživač, u p o lje za un os p o stu p ak j e
sled eći: ( 1 ) u p išu se k lju č n e reči k o je će p retraživač d a p ro n a đ e ; ( 2 ) k lik n e se na d u g m e
S E A R C H i d o b iju se lin k o v i; ( 3 ) o d lu č u je se o tom e koji će se lin k o v i slediti; ( 4 ) p r e g l
ed aju se stranice k o je se d o b iju i kon statu je d a li se p ro n a š lo o n o što j e traženo. L in k o v i
su g la v n o sred stv o k retan ja p o Intem etu. M o g u biti p re d sta v lje n i tekstom , slik o m ,
m e n ije m ili a n im a c ijo m .
U sp isk u k o ji se n a z iv a H is t o r y v o d i se autom atski p re c iz n a e v id e n c ija o s v im
W e b stran icam a i W e b sa jto v im a k o ji su p re g le d a n i, sa v re m e n o m i d a tu m o m k a d a su
p o seć en i i k o lik o puta su stranice p re g le d a n e .
Pretraživanje kataloga i vodiča. — U k o li k o j e n e p o zn ata a d re sa ili w e b stranica
već j e p o z n a to sa m o p o d ru č je ili tem a k o ja istraživ ača za n im a, tada se k oriste p redm etn i
v o d ič i i k a ta lo zi (im e n ic i) u k o jim a se m o ž e naći o d g o v a r a ju ć a tem a, a p re k o n je d oć i
d o stranica k o je su v a ž n e za istraživan je.
Elektronska pošta. — O m o g u ć u je ra zm en u tj. k o riš ć e n je i s la n je nestrukturisanih
naučnih p o d a ta k a (projek atri istraživan ja, tekstova, statističkih p o d atak a , m e m ih instru
m enata, tabela, g r a fik o n a , iz v e šta ja istraživan ja, n a ru d ž b e n ic a z a m e đ u b ib lio te č k e p o
z a jm ic e p u b lik a c ija i s i), n a m d ž b e n ic a k n jig a u k n jižarsk o j m re ži ili n e p o s re d n o o d iz
d av ača . P r e k o elek tro n sk e pošte, na e -m a il ad rese n au čn ih ra d n ik a šalju se o b a v e š te n ja
o n a u č n im s k u p o v im a , d a ju uputstva i p ro p isu ju u slo v i z a teh n ičk o o b lik o v a n je n aučnih
ra d o v a. N a u č n i i stručni ra d o v i m o g u se dostaviti e le k tro n s k o m p o š to m n a e -m a il a d re
se o rg a n iz a c io n ih o d b o r a n au čn ih sk u p o v a i k o n fe re n c ija , re d a k c ija č a s o p is a i sličn o.
D a je se m o g u ć n o s t d ire k tn o g o b ra ć a n ja d ru g im n a u č n im ra d n icim a , čim e se d o b ija n e
p o sred n a p o m o ć u n e p o s re d n o m n a u č n o m stvaralaštvu. U z p o m o ć In tem eta m o g u se
predstaviti rezultati istra ž iv a n ja u v id u stacioniranih ili d in a m ič k ih p rezen tacija.
V iš e o načinu p o sta v lja n ja upita — sintaksi u procesu pretraživan ja videti u radu: L jilja n a K m e ta
(2 0 0 4 ): „ P ro b le m i p re tra živ a n ja i p rezen tovan ja n a Intem etu u z osvrt n a sm ernice u W e b d iz a jn u ” .
P e d a g o š k a stva rn o st. N o v i S ad , L , 1—2, str. 101—110.
80________________________________________________________________________ ]VI. K u n d a č in a — V . B a n đ u r
1.8.5. Elektronske publikacije
P u b lik a c ije k o je čini skup zap isa u o b lik u teksta, slika, g ra fik o n a , prikaza, an im aci
ja , z v u k a i si. k o jo j se m o ž e pristupiti p o m o ć u računara n a z iv a ju se E -p u b lik a c ije . Ziapisi
su m e đ u s o b n o p o v e z a n i tzv. lin k ovim a, p a se m o že istraživač usm eriti naostalu građu.
E lek tro n sk e k n jig e m o g u biti prikazane na Intem etu u P D F form atu (p o rtab l digital fo r
m at) k o ji se m o ž e čitati ali ne i m enjati, m o že biti form atiran k a o u štam panoj p u b lik a ciji
sa stranam a, n u m eracijam a, en d i fusn otam a i si., ali i u H T M L , H T M , D H T M L i d ru g im
form atim a, k o d k o jih p rik az nije identičan štam pan om izdanju. P o ja v lju ju se n a m ed ijim a
k o ji su čitljivi na račun aru d v a o sn o v n a vida: ( I ) k a o statične elektronske p u b lik a c ije u
fo rm i diskete, C D - R O M - a , k a o zasebn e p o o b lik u i sad ržaju i fik siran e je d in ic e i (2 ) on li
ne baz;e p od atak a (instaliran e na n e k o m m re žn o m m estu ) k a o elektronski časo p isi i e lek
tronske k n jige. O v e m ogu ćn o sti su više p o g o d n e za člank e a m an je za k n jige. U v o d i se
au ditivn a kom ponenta. Im a početnu stranicu na ko jo j j e sadržaj, sa k o je se m o ž e doći na
svak i n aslo v , o d n o sn o p o d n a slo v . O stali d e lo v i k n jig e p relim in am i, tekstualni i referentni,
o rga »iizo v an i su k a o k o d štam panih izdanja. O m o g u ć a v a se p ro n a la žen je b ilo k o je reči ili
p od atk a u tekstu, p o v e z u je čitaoca sa b ilo k o jim citiranim iz v o ro m on lajn na Intem etu ili
n a lo k aln oj m reži. M o ž e se dospeti u s v a k o m trenutku d o b ilo k o je g d e la k n jige. U m e s to
n a p o m e n a i in d ek sa koriste se p ogo d n o sti hiperteksta (lin k o v a ).
■
l.S.S.l. Elektronske enciklopedije i rečnici
E le k tro n sk e e n c ik lo p e d ije i rečn ici altem a tiv a su In tem etu i im a ju sle d e ć e p re d

nosti: ( I ) im a ju o rg a n iz o v a n i razvrstan m aterijal p a se p o d a c i la k o n ala z e ; ( 2 ) m aterijal
j e p re d sta v lje n u sa že to m o b lik u , la k o g a j e p re gled ati i p ro cen iti d a se m o ž e koristiti i
( 3 ) p o d a c i su autentični, istiniti i staln o se u p o tre b lja v a ju .
Elektronske en cik lop ed ije i rečn ici

E n cy clo p e d ia.c o m ( http://v^ww.encyclopedia.com )
E n cy clo p e d ia R esources ( http://www.refdesk.com/myency.htrrjl)
E n cy clo p e d ia Sm ithsonian ( http://www.si.edu/resource/fag)
O n line rečnik ( http://www.vokabular.org)
W ik ip e d ia , the free encyclopedia ( http://w w w .w ikpedia.org)
W ik ip e d ia na srpskom jezik u ( http://sr.wikipedia.org/wiki/Srbija)
Wikipedia. — T c j e s lo b o d n a In tem et e n c ik lo p e d ija k o ju , p o d o d g o v a ra ju ć im

u s lo v im a , m o g u i p o setio ci d a d o p u n ja v a ju i u re đ u ju s la n je m č la n a k a i p od ataka. W i k i
p e d ia j e o tv o re n a e n c ik lo p e d ija , za p o č e ta 2001. g o d in e . S a d rž i o k o 1400000 č la n a k a na
e n g le s k o m je z ik u . N a la z i se n a adresi ( w w w .w i k i p e d ia .o r g ). W îkipedia n a s rp sk o m j e
zik u ( h ttp ://sr.w ik ip ed ia.org/w iki/S rbija). P o zn ate su i e n c ik lo p e d ije : E n c y c lo p e d ia R e
s o u r c e s ( w w w .r e fd e s k .c o m ) i E n c iy c lo p e d ia S m ith s o n ia n ( w w w .s i.e d u / re s o u rc e / fa g ),
B r ita n ic a , E n c a r ta .
O d re d n ic e se p ro n a la z e tako što se u p o lje z a p retragu u n ese n a z iv e n c ik lo p e d ije .
T im e se d o b iju lin k o v i, m e đ u k o jim a se n alazi i lin k k a o d a b ra n o j e n c ik lo p e d iji. I z b o
ro m o d g o v a r a ju ć e g lin k a d o b ije se p rv a stranica e n c ik lo p e d ije . T im e su p o n u đ e n a ra z li-
A k a d e m s k o p is a n je _______________________________________________________________________ ___________ ^
čita p o d ru č ja z a p ro n a la ž e n je en c ik lo p e d ijsk ih o d red n ic a. M o ž e se koristiti i p retraži

vač, pri čem u se p o m o ć u o d g o v a ra ju ć ih k lju čn ih reči d o la z i d o o d g o v a r a ju ć e strariice.
Encycloped[ia.coin. — P re d sta v lja p rv u be sp la tn u In tem et e n c ik lo p e d iju , k o ja
sad rži 5 7 0 0 0 č la n a k a iz E n c ik lo p e d ije C o lu m b ia (6 . iz d a n je ), k o ji se re d o v n o d o p u n
ju ju . S v i član ci su p o v e z a n i sa slik am a, m a p a m a i n o v in s k im č la n c im a k o je o b e z b e đ u je
,,e lib ra ry “ . E n c y c lo p e d ia .c o m se n alazi n a adresi: ( http://v^ww.e n c y c lo p e d ia .c o m ).
Encarta. — M ic r o s o it -o v a e n c ik lo p e d ija n a C D - u , k o ja se p ro d a je <îše o d e n c i
k lo p e d ije u p isan o j v e rziji. M o ž e d a detektuje k a d j e ra č u n a r n a v e z i s In te m e to m i
autom atski p o z iv a o d re đ e n i sajt i sk id a n a jn o v ije stvari, sn im a ju ć i ih nđi h a rd d isk k o ri
snika. S a d rž i i p re tra ž iv a č e k o ji p retražu ju ne sam o p o n a s lo v im a , v e ć i pso, sa m im č la n
cim a, č im e se d o b ije m n o g o v iš e in fo rm a c ija . P re tra živ a č o m o g u ć u je i tražSnje p o slič
n im p o jm o v im a .
Britanica. — N a jp o u z d a n iji iz v o r in fo rm a c ija u svetu , k o ja iz la z i V iše o d 2 3 0
g o d in a j e B rita n ic a . P o z n a ta j e p o s v o jo j v e ro d o s to jn o sti i p o u z d a n o s ti p o d atak a .
O b u h v a t a s v e o b la s ti lju d s k o g zn a n ja , o d p o d a ta k a iz d a v n e p ro š lo s ti d o n a jn o v ijih
s a z n a n ja iz o b la s ti p riro d n ih i d ru štv e n ih n au k a. U s p o s t a v ila j e ta k v e sta n d a rd e , d a se
p re m a n jim a v re d n u ju s v a le k s ik o g r a fs k a d e la u svetu. I z d a je se u s v im v e r z ija m a :
šta m p a n o j, n a In te m e tu , C D - r o m u ili D V D - u . N a k o m p a k t d is k o v im a j e sa zn atn o
p ris tu p a č n o m c e n o m o d 7 0 eu ra, u to m o v im a n a štam p an o j v e r z iji o d n e k o lik o h ilja d a
eura.
Srpski elektronski rečnik. — S a d rž i 3 0 0 .0 0 0 reči i o k o 1.50 0.00 0 zn ačen ja. T o j e
p rv i i n a jv e ć i elek tro n sk i re čn ik u S rb iji u iz d a n ju A g e n c ije z a s o ftv e r i in telektualne
u s lu g e S -r b o s o f au tora M ilo r a d a S im ić^. B ib lio te k a rsk i te rm in o lo šk i re č n ik e n g le s k o -
srpski / s rp s k o -e n g le s k i. P o s to je i rečn ici e n g le sk o -s rp s k i, n e m a č k o -s rp s k i k o ji im a ju
fu n k c iju translatora (p r e v o d io c a ). M o g u d a p re v o d e H E L P - o v e i in tem et stranice, ali
g ra m a tič k a p ra v ila n e m o g u ispoštovati.
W okabular.org. — N a ad resi w w w .w o k a b u la r .o r g n a la z i se o n la jn rečn ik
s rp s k o g je z ik a , k o ji j e u fa z i testiranja i ra z v o ja .
1.8,5.2. Elektronski časopisi
P o sto ji v e lik i b ro j n au čn ih i stručnih č a s o p is a k o ji im a ju tzv. ele k tro n sk a izd an ja ,

tj. čiji se član ci m o g u d o b iti n a Intem etu. E le k tro n sk i č a so p isi m o g u biti loc ira n i: ( I ) na
stranicam a iz d a v a č a , ( 2 ) nt. W e b stranicam a p o s re d n ik a i (3 > sa lin k o v a , k o ji d o d atn o
p ra v e p o s re d n ic i. P o s re d n ic i im a ju v e lik i b ro j član ak a u s v o jim b a z a m a p o d ata k a , nu de
p retragp k ro z č aso p ise, p r e k » autora i n a s lo v a ili čak p re k o p u n o g teksta. A . V ra n e š
(2 0 0 6 ) iz d v a ja n ek e p red n osti elek tro n sk ih časo p isa: ( I ) o b e z b je đ u ju p ra v o v re m e n i p ri
stup, b e z o b z ira n a u d a lje n o st k o risn ik a; ( 2 ) m o ž e ih isto v re m e n o koristiti v iš e čitalaca;
( 3 ) p o d rž a v a ju p o tre b e p re tra ž iv a n ja ; ( 4 ) o b e z b e đ u ju m e đ u s p b n o p o v e z iv a n je , ( S ) n u de
m u ltim e d ija ln e in fo rm a c ije ; ( 6 ) štede p ro sto r z a sm eštaj g r a đ e i ( 7 ) ne za h te v a ju p o v e z i-
varye i k o rič e n je u to m o v e, O s ta le prednosti: p o v e ć a v a ju b i^ in u o b ja v ljiv a n ja ra d o v a ,
k o risn ic im a j e o la k š a n p ristu p č a so p isim a , h ipertek stovn i o b lic i p o v e ć a v a ju m o g u ć n o s t
p re tra ž iv a n ja ra d o v a j e r su p o v e z a n i s d ru g im tekstovim a, slik a m a , z v u č n im zap isim a.
N e d o s ta c i elek tro n sk ih č a s o p is a su: pristup j e m o g u ć sa m o u z pretplatu, m e n ja n je sadr*
žaj a sajtova.
Š ta m p a n a i elek tro n sk a v e rz ija č a so p isa ne m o ra ju se is to v re m e n o p o ja v iti, a ne

m o ra ju im ati ni identičan sad ržaj. E le k tro n sk a v e rzija m o ž e im ati p ro šire n je , neku ani
m a c iju , tro d im e n z io n a ln i p rik a z i sličn o. N e k i časo p isi iz la z e s a m o u e le k tro n s k o m o b
liku. Jedan b ro j č a so p isa , iz u sk o s p e c ija liz o v a n ih n au čn ih p o d ru č ja , iz d a je se u m ik ro -
fo rm a m a — m ik ro fiš a m a , npr. W ild ife D is e a s e s ( S A D ) .
Pristu p elek tro n sk im časo p isim a m o že se ostvariti p rek o : ( 1 ) k atalo ga, (2 ) p o s e b
n o g seta W e b stranica i (3 ) b a z e podataka. U elek tron sk om o b lik u su dostupne i liste č a
so p isa . Pristup p o je d in im časo p isim a o m o g u ć u je se p o m o ć u lo zin k i, k o je d o b ija ju naučni
radnici n a lični zahtev, a na o sn o v u p ro v ere stm čn og ili n a u č n o g identiteta. U p is o m lo zin
ke pristupa se časopisu, tako što se klik n uvši na n a slo v m o ž e pristupiti član cim a sad rža
n im u p o je d in im g o d ištim a i b ro jev im a . Pristup ce lim tekstovim a n ajčešć e n ije besplatan.
O s tv a m je se p re k o b ib lio te k a i naučnih institucija k o je im a ju u g o v o r o pristupu.
B ib lio te k e ra sp o la ž u sa apstraktim a i in dek sim a u štam p an om , C D - R O M - u ili on
line o b lik u , k o ji o m o g u ć u ju d a se pretraže članci u č a so p isim a i p re g le d i k n jig a p o p red
m etu in teresovanja, p o au tom ili n aslo v u i to iz m n o g o v e ć e g b ro ja č a so p isa n e g o što ras
p o la ž u u s v o jim fo n d o v im a . N e k i autori n u de zbirk e ra d o v a u elektron sk oj fo rm i na o d re
đene tem e z a on e istraživače k o jim a su potrebni.
E le k tro n sk i č a s o p is i u n au k a m a o o b ra z o v a n ju su: T r ia n g le , E U R O D L (E u ro p e a n
J o u m a l o f O p e n , D is ta n c e an d E - L e a m i n g ) i A J D E (T h e A m e r ic a n J u m a l o f D ista n c e
E d u c a tio n ).
P ristu p elektronskim verzija m a ča sop isa

http://www.leeds.ac.uk/bei (z a pristup British E ducation In d e x ),
http://www.routledge.com:9996/routledge/journal/er.htm l (w e b stranica m eđuna
ro d n o g izdavača koji daje inform acije o svim svo jim istraživačkim člancim a),
http://www.carfax.co.uk (servis koji jedan britanski izdavač nudi za pristup S c o -
lary A rticles R esearch A lertin g m reži u V e lik o j B ritan iji),
http://www.tandf.co.uk/era (w e b stranica za sažetke edukacijskih istraživanja),
http://www.leeds.ac.uk/educol/index.html (w e b stranica E du cation -lin e, servisa za
elektronske tekstove iz p odručja o brazo van ja),
http://bubl.ac.zu (nacionalni inform acijski servis V e lik e B ritan ije koji se nudi za
jed n ici v iso k o g obrazovanja),
http://w w w .soosig.ac.uk (T h e Social Science Inform ation G a te w a y , koji pruža p ri
stup izvo rim a in form acija u svetu),
http://www.carfay.co.uk/ber-ad.htm (w e b stranica British E ducational Research
Journal),
http://wos.mimas.ac.uk (w e b stranica T h e W e b o f Sicence, k o ja izm eđu ostalih
fu n kcija im a u lo gu o m ogu ćavan ja pristupa Social Scien ce Citation Index-u,
S cien ce Citation Index i Arts and Hum anities Citation In d e x ),
(w e b stranica Educational Research Abstrakt O n lin e ),
http://w w w .socresonline.org.uk (w e b stranica S o c io lo g ic a l R esearch O n lin e ).
Triangle. — T o su britan sk i časo p isi m e đ u n a ro d n o g z n a č a ja , k o ji o b ja v lju ju re

zultate is tra ž iv a n ja iz d m štv e n ih nauka, sa fo k u s o m n a o b r a z o v a n je . U p re k o deset
I
č a s o p is a n je g o v o g iz d a n ja n a la z e se: P e d a g o g ija i o b ra z o v a n je . U s a v r š a v a n je n astav n i

ka, T e h n o lo g ija , E -u č e n je i d ru gi. D a ti su rezultati istraživ an ja. Č a s o p is i su P D F fo r m a
ta i besp latn i.
E U R O D L . — E u ro p e a n J o u m al o f O p e n , D ista n c e an d E - L e a m i n g je s te e v ro p s k i
časo p is za o tv o re n o učen je, u č en je n a d aljin u i elek tro n sk o u č en je, u k o m e se m o g u
p ro n aći svi član ci o d 1997. g o d in e .
U m n o g im d rž a v a m a p o sto je k o m p a n ije k o je k o risn ik e s n a b d e v a ju p retp lato m na
štam pan e č a s o p ise i k o je o m o g u ć u ju pristup elek tro n sk im č a so p isim a . U p o je d in im slu
č a je v im a , iz d a v a č i elek tro n sk e č a so p ise čine b e sp la tn o d o s tu p n im b ib lio t e k a m a k o je
k u p u ju štam pan i p rim e rak .
P r e k o K o n z o r c iju m a b ib lio te k a S rb ije ( K o B S O N ) m o g u ć e j e d o ć i d o stranih č a
so p isa u e le k tro n s k o m o b lik u , k a o i b a z a m a p u n o g teksta i b a z a m a sažetak a i to za
12000 časo p isa.
U R J^ a d rese elek tro n sk ih v e rz ija č a so p isa n ala z e se n a In tem etu i lin k o v im a datih
č aso p isa, k a o i u štam p an oj v e rziji. N a u č n i radn ici, n astav n ici i studenti se m o g u pret
platiti n a e le k tro n sk o iz d a n je č a s o p is a i na m ail listu. T im e o b e z b e đ u ju d a o d institucije
d o b ija ju n o v o sti u datoj o blasti, p re iz la sk a n o v ih b r o je v a časo p isa.
M o g u se p retraživati sa d rža ji v iše o d 1700 časo p isa, apstrakti z a p re k o tri m ilio n a
č lan ak a i pun i tekstovi p r ilo g a u p erio d ic i, na k o je j e k o risn ik p retp laćen . K o ris n ic im a
m o g u biti d ostu p n i i č la n c i k o ji su recen ziran i i p rih v a ć e n i z a o b ja v ljiv a n je . P r e k o p ro
g ra m a S c ir u s m o g u ć e j e pretražiti v iše o d IO m ilio n a stranica sa n a u č n im sa d rža je m .
1.8.6. Prezentacije
Naučne video konferencije. — P re d sta v lja ju je d n u o d m o g u ć n o s ti u p o tre b e In ter

neta u n a u č n o m ra d u , pri čem u u česn ici, u toku v id e o fo n s k o g ra z g o v o ra , is to v re m e n o
ču ju i v id e , s a o p š ta v a ju rezultate sopstven ih istraživ an ja i čitaju n a u č n a sao pšten ja, m e
đ u s o b n o k o m u n ic ira ju . In te m e to m se, u z p o m o ć F T P (F ile tran sfer P r o t o c o l) sistem a,
m o g u ra z m e n jiv a ti (slati i koristiti) datoteke sa b ib lio g r a fs k im , citatnim i statističkim
p o d a c im a , tek sto vim a, m err.im instrum entim a, tabelam a, g ra fik o n im a , b a z a m a p o d a ta k a
i si., što p re d s ta v lja v e o m a ra c io n a la n i ek o n o m ič a n p o stu p a k u n a u č n im istra ž iv a n jim a .
K o riš ć e n je m ra ču n arsk e i k o m u n ik a c ijsk e te h n o lo g ije v id e o k o n fe re n c ija o m o g u ć a v a
istraž iv ačim a n a ra z lič itim lo k a c ija m a d a se m e đ u s o b n o v id e i čuju.
Jedan o d m o g u ć ih n a č in a iz v o đ e n ja v id e o k o n fe re n c ije p u te m In tem eta b io b i d a
s v a k o k o že li u č estvo vati u k o n fe re n c iji p o z o v e o d g o v a ra ju ć u U R L a d re su i tim e p o sta
j e u č e s n ik o m k o n fe re n c ije . N a strani W e b serv e ra b i tada m o ra o p ostojati n e k o k o z a p o
čin je c e lu v id e o k o n fe re n c iju (n p r. a k o se ra d i o u č en ju n a d a ljin u , tada b i to b io p r o fe
so r k o ji ž e li održati p re d a v a n je ). U to m slu čaju , sv a v id e o k o n fe re n c ijs k a o p re m a k o ju
koristi u č e sn ik n a strani s e rv e ra m o ra la b i biti sp o je n a n a server.
On-line naučne diskusione grupe. — O m o g u ć u ju u sp o s ta v lja n je k on tak ata i s a
rad n ju p o je d in a c a i in stitucija p re k o N e w s g r o u p s . Z a to p o sto je s p e c ija liz o v a n i sajto v i:
Liszt ( w w w .lis z t .c o m ) i Deja.com ( http://htp://www.d e ja .c o m ). A lt a V is t a im a s v o ju
b a z u p o d a ta k a z a te g ru p e (n e w s g r u p e ). LISTERVlists o m o g u ć u je d a n ak o n u č la n je n ja
n au čn ik a u g ru p u , p re k o e -rn aila d o b ija o b avešten ja.
m
-------------------- ----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
D is k u s io n e g ru p e fu n k c io n išu tako d a je d a n o d istra ž iv a č a p o k re n e n ek u tem u, a
za tim d ru g i istra ž iv a č i iz n o s e s v o ja m išlje n ja o toj tem i, npr. Šta m islite o p r im e n i e v a -
lu a o ije z n a n ja stu d en a ta p o B o lo n js k im p rin c ip im a . P o se tio c i d is k u sio n e g ru p e o d g o v a
raju n a p o s ta v lje n a p itan ja i tako se ra z v ija d isk u sija n a tu tem u. S v a k i istraživ ač u d i-
sk u sio n o j g ru p i im a s v o je je d in s tv e n o k o risn ič k o im e, p o k o m e se m o ž e p rep o zn ati u
d isk u siji. O n o se n a v o d i n a k raju s v a k o g kom en tara, u o k v iru n ek e d isk u sije .
Kupovina knjiga preko Interneta. — K u p o v in u k n jig a p re k o Interneta m o g u ć e
j č ostvariti p re k o : ( 1 ) sa jto v a k o ji su s p e c ija liz o v a n i z a p ro d a ju p re k o In tem eta i ( 2 ) s a j
to v a iz d a v a č a ili distributera. O k o 3 1 ,0 0 % k o risn ik a In tem eta u svetu n a ru č u je ili k u
p u je k n jig e . P r e k o sajta In t e r n e t k n již a re ( h ttp :/ / w w w .k n již a ra .c o m ) m o g u ć e j e p retraži
vati p u b lik a c ije p re m a o bla sti, n a s lo v u ili au to m v iše o d 30 OOO n a s lo v a i iz a b ra n e n a m -
čiti. S a jt n u d i i p r e g le d n a jz a n im ljiv ijih p rik aza, čla n a k a i in terv ju a o n o v im izd a n jim a,
lič n o stim a i d o g a đ a jim a . Č la n o v i k n jiža re e le k tro n sk o m p o š to m m o g u d obiti liste n a j
n o v ijih iz d a n ja p o o b la stim a. P re k o o v o g sajta se m o g u p oru čiti strane i a n tik v a m e k n ji
g e , V H S i D V D iz d a n ja i strani časo p isi.
P o s tu p a k k u p o v in e j e d a se p ro n a đ e k n jig a , a za tim p o p u n i elek tro n sk i o b ra z a c —
n a ru d ž b e n ic a . U d ru g o j fa z i vrši se p ro v e ra identiteta p o m č io c a , n a jč e šć e te le fo n o m , j e r
j e e -b a n k a rs tv o u S r b iji d o stu p n o za p o je d in a p re d u z e ć a d o k p la ć a n je p la tn o m k a rtico m
p o s re d s tv o m In te m e ta z a g ra đ a n e j o š n ije m o g u ć e .
2. NAUČNA I STRUČNA DELA
2.1. POJAM I PODELA
N a u č n i ra d o v i su je d n o lič n o im e n o v a n i in d iv id u a ln i ili tim ski p ro iz v o d i n a u č n o g

stvaralaštva, rezultati o r ig in a ln o g p ro u č a v a n ja i istraživ an ja, k o ji se s a o p š ta v a ju na n a
u č n im s k u p o v im a i/ili o b ja v lju ju u n au čn im p u b lik a c ija m a . T o su, z a p ra v o , „ o n a d ela , u
k o jim a j e p rez en tiran o zn an je, p o stign u to p u tem sistem atski p rik u p lje n ih sazn an ja, k ro z
o rg a n iz ira n o sticanje isk u stv a i m e to d o lo šk i u ra đ e n o p ro m a tran je p o ja v a i ek sp e rim e n ti-
san je s n jim a, te e g z a k tn o , ili v e o m a p re c iz n o v e rb a ln o , iz lo ž e n ih n a la z a i sazn an ja o
p red m etu k o ji nas in teresira“ (F ilip o v ić 2004: 121).
S v rh a n au čn ih r a d o v a je s te d a se n au čn a z a je d n ic a i stručn a ja v n o s t u p o z n a ju s
o rig in a ln im is tra ž iv a n jim a i rezultatim a istraživan ja u o k v iru ja s n o d e fin is a n e tem e, u
o k v iru o d re đ e n e n au čn e oblasti. N a u č n i ra d o v i se p išu n a o s n o v u u tv rđ e n o g istra ž iv a č
k o g c ilja k o jim se re š a v a ju lau čn i p ro b le m i ili s a g le d a v a ju v e ć rešen i p ro b le m i n a o r ig i
nalan n ačin , n o v o m n a u č n o m m e t o d o lo g ijo m i n a o s n o v u n o v ih iz v o ra . T a k v i ra d o v i
m o g u d a ra zm a tra ju i m e t o d o lo g iju istraživan ja, p o s e b n o v a lja n o st i p rim e n ljiv o s t istra
ž iv a č k ih m e to d a i p o stu p ak a. T e k s tu a ln o se o b lik u ju p o z a h te v im a opšte i p o s e b n e n a
učne m e to d o lo g ije , s p re c iz ira n o m n a u č n o m aparatu rom , u z n e o p h o d a n n iv o k o n su lta c i
j a s o d g o v a r a ju ć im stru čn jacim a. N a u č n i ra d o v i sad rže an a lize, sinteze, g e n e ra liz a c ije i
s u č e lja v a n ja s n a u č n im iz v o rim a i autorim a. S m is a o n jih o v o g p is a n ja je s te d a se re z u l
tati o rig in a ln ih istra ž iv a n ja u čin e d o stu p n im n au čn oj i stručnoj ja v n o s ti iz v iš e ra z lo g a .
T a k v i ra d o v i, p o re d to g a što u p o z n a ju n au čn u i stručnu ja v n o s t s re zu lta tim a n e k o g is
traživan ja, d a ju n a u v id istraž iv ačk e hipoteze, m etod e ra d a i z a k lju č k e , p ru ž a ju m o g u ć
nost k ritič k o g osvrta, p ro v e re i iz v o đ e n ja dodatnih istraživ an ja. B e z o b ja v ljiv a n ja n a u č
nih ra d o v a a k a d e m s k a k o m u n ik a c ija b i b ila usporen a.
R a d o v i k o ji n e sa d rže n o v a ili o rig in a ln a n au čn a p ro u č a v a n ja i n a u čn e rezultate
n e g o o b ra đ u ju v e ć p o z n a te č in je n ic e i o d n o se sm atraju se s tru č n im r a d o v im a . O n i im a ju
u lo g u širen ja i p o p u la r iz a c ije n au čn ih sazn an ja i isk ustava. M o g u biti v e o m a k o risn i, ali
se z b o g to g a n e m o g u svrstati u n au čn e ra d o v e.
U m e to d o lo š k o j literaturi d ruštven ih n au k a p osto ji v iš e k la s ifik a c ija stručnih i
n au čn ih ra d o v a . U to m p o g le d u , m e đ u au torim a n em a p o tp u n e saglasn o sti. O s n o v n a p ó
d e la n au čn ih i stručnih ra d o v a j e na p rim a m e i seku n darn e. U p r i m a m e r a d o v e , p re s v e
ga, s p a d a ju m o n o g r a fije , čla n c i i istraživačk i izveštaji, u k o jim a se s a o p š ta v a ju rezultati
so p stven ih p ro u č a v a n ja i istraživan ja. S e k u n d a rn i r a d o v i p rik a z u ju , su m ira ju i in terpre
tiraju rezultate o b ja v lje n ih istraž iv an ja d ru g ih autora.
S o b z ir o m n a s r e d s tv a p r e n o š e n ja , ra d o v i se d e le na: ( 1 ) u sm en e, ( 2 ) p isan e, (3 )
ra d io fo n sk e , ( 4 ) te le v izijsk e , ( 5 ) film s k e i ( 6 ) n o v in sk e. P re m a c ilje v im a b a v lje n ja tek
stovim a, fo rm ira n e su ra zličite n au k e i n au čn e d iscip lin e. P o r e d te k sto lo g ije (k ritik e tek
sta), kon stitu isan a j e m o d e m a n au k a o tekstu, na v rlo širo k o j m e to d o lo š k o j o s n o v i — f e
n o m e n o lo g ija , strukturalizam , sem io tik a, d ek o n stru k cija (Iv a n ić 20 01 : 3 0 ).
K a o p o la z iš te u k la s ifik a c iji naučnih ra d o v a N o v a k M ilo š e v ić (2<X)2) u zim a:

p red m et istra ž iv a n ja , hipotetički o k vir, vrstu i k o lič in u p o d atak a , n au čn i cilj, n iv o n a u č
n o g s a z n a n ja i p o to m o s n o v u n au čn a d e la ra zv rsta v a u: m o n o g r a fije , studije, sintetičke
studije, n a u č n a sao p šten ja i iz v e šta je istraživan ja.
P r o iz v o d e n a u č n o g stvaralaštva Đ o r đ e L e k ić (1 9 7 9 ) sv rsta v a u četiri g ru p e : (1 )
in fo r m a tiv n i r a d o v i ( i z ”>êštaj, referat, k o re fe ra t); ( 2 ) v e r ifik a tiv n i r a d o v i (sao p šte n je ,
e k sp o z e , p le d o a je i p re d a v a n je ); (3 ) stru č n i r a d o v i (stru čn i član ak , stručna m o n o g ra fija ,
u d ž b e n ik , p riru č n ik ); ( 4 ) n a u č n i r a d o v i (n au čn i član ak , n a u č n a m o n o g r a fija , m a g ista r
ski ra d i d o k to rsk a d ise rta c ija ).
H o r s t B e lk e (1 9 8 9 ) u p o tr e b n im tek sto vim a sm atra o n e tekstove k o ji su p rim a m o
o d re đ e n i sv rh o m , iz v a n n jih sam ih. U s m e re n i su n a o d re đ e n u p o p u la c iju k o risn ik a, a
n a m e ra im j e d a in fo rm iš u , p o u č a v a ju , kritikuju, u b e đ u ju , n a g o v a ra ju , a g itu ju ili z a b a
v lja ju . S o b z ir o m n a o b la st p red m eta, o d n o sn o k o rišćen ja, iz d v a ja četiri v e ć e g ru p e tek
stova: ( 1 ) te k sto v i za p r iv a tn u u p o tr e b u (p is m o , d n ev n ik , a u to b io g ra fija , m e m o a ri); ( 2 )
n a u č n i u p o t r e b n i te k s to v i (traktat, ra sp ra va, o g le d , esej, m o n o g r a fija , b io g r a fija , recen
zija, k o m en tar, p ro to k o l); ( 3 ) d ida k tičk i u p o tr e b n i te k sto v i (g o v o r , p ro p o v e d , iz la g a n je ,
p re d a v a n je , referat, stručna k n jig a , u d žb en ik , o b lic i šk o lsk ih s a s ta v a ); ( 4 ) p u b lic is tič k i
u p o t r e b n i te k sto v i (v e st, bilten , h ron ik a, izveštaj, repo rtaža, in tervju , u v o d n i član ak , an -
trfile, g lo s a , k o lu m n a , feljto n , letak, p am flet, o g la s , p o litič k i i k o m e rc ija ln i re k lam n i
te k sto vi).
P r e m a Ž a k u F in c iju (1 9 9 2 ), u n a u č n a d e la sv rsta v a ju se: n a u č n a studija, n au čn a
m o n o g r a fija , d o k to rsk a d isertacija, univerzitetsk i u d ž b e n ik , esej, p r ilo g u n a u č n o m č a
so p isu , k o n g re s n i referat, p r ilo g u en c ik lo p e d iji, m e to d sk a ra sp ra v a , p reth o d n o saopšte
n je, re c e n z ija n a u č n o g dela. N a p r e la z u izm eđ u stru ke i n a u k e n a la z e se; k o m p le k sa n
p ro jek at, stu dijsk i elab o rat, m agistarsk i rad, d o k u stru č n a d e la sp a d a ju : stručna k n jig a ,
stručni u d ž b e n ik , p riru čn ik (p ra k tik u m ), projekat, elabo rat, e k sp ertiza, p r ilo g u struč
n o m č a so p is u , referat, d ip lo m s k i rad, p rik a z stru čn o g d ela.
Z o r a n Iv a n o v ić (2 0 0 2 ) p ro iz v o d e n a u č n o g i stru čn o g in te le k tu a ln o g stvaralaštva
d e li na: ( 1 ) n a u č n e r a d o v e , ( 2 ) stru č n e r a d o v e , ( 3 ) n a u č n o -s t r u č n e r a d o v e i ( 4 ) r a d o v e u
v is o k o š k o ls k o m o b r a z o v a n ju .
P re m a B o ja n i P etrić (2 0 0 5 ) svrh a p isa n ja a k a d e m sk ih r a d o v a m o ž e biti: ( 1 ) P is a
n je u sv rh u u č e šć a u široj a k a d e m sk o j za je d n ic i (n a u č n o is tra ž iv a č k i ra d o v i, p re g le d n i
član ci, m o n o g r a fije , apstrakti iz la g a n ja n a k o n fe re n c ija m a ); ( 2 ) P is a n je u o k v iru studira
n ja n a fak u ltetu (s e m in a rs k i ra d o v i, p rik azi, p re g le d i literature, m aster teze, d ok to rsk e
d is e rta c ije ) i ( 3 ) P is a n je z a p o treb e ak a d e m sk e k a rije re (p r ija v e z a stipen dije, p re d lo g
n a u č n o is tra ž iv a č k o g p ro jek ta, k o re sp o n d e n c ija sa u re d n ic im a č a so p isa , C V , p re p o ru k e ).
N e o s p o ra v a ju ć i isp rav n o st k la s ifik o v a n ih re še n ja d m g ih au tora i o b ra z lo ž e n ja
k o ja su d a li z a p o je d in e k la s ifik a c ije n au čn ih i stručnih ra d o v a , o p re d e lili sm o se z a p o
d e lu i o b ra d u u s le d e ć im k a te g o rija m a : ( 1 ) n au čn i ra d o v i, ( 2 ) stručni ra d o v i i ( 3 ) ostali
ra d o v i. S v e tri k a te g o rije ra d o v a im a ju istu stm kturu, d o k u m e n ta c io n u o s n o v u , tehnička
i g r a fič k a rešen ja.
A h a d e m s k o p is a n je 87
2.2. NAUČNA DELA
N a u č n i ra d o v i sa d rže in fo rm a c ije i čin jen ice k o je a k a d e m sk o j z a je d n ic i n isu p o

znate, siste m a tiz o v a n o i n a u č n o p ro v e re n o n o v o sazn an je, rezultate n a u č n o g istra ž iv a
nja, n o v a re še n ja , n o v e m eto d e i tehnike za pristup o d re đ e n im p ro b le m im a o d zn a č a ja
za o d re đ e n u n au čn u oblast, p retp ostavk e za d e fin isa n je teorijsk ih m o d e la ili p o tv rd u
istih, d a ju n a u v id k o rišć e n u istraživačk u m e to d o lo g iju i z a k lju č k e i p ru ž a ju m o g u ć n o st
k ritič k o g osvrta, p ro v e re i d o d a tn o g istraživan ja. N a u č n i ra d treba ,,da n u d i n o v i p o g le d
na p r o b le m k o ji tretira, b ilo d a se rad i o sistem atizaciji p o sto je ć ih sazn an ja, b ilo d a se
radi o ‘z r n c u ’ istine k o je p re d sta v lja n o v o sa z n a n je “ (S u z ić 20 0 7 : 115). F u n k c ija n a u č
nih ra d o v a j e d a o b ja v ljiv a n je m šire n au čn u in fo rm a c iju p ro sto rn o i v re m e n sk i i p o staju
d e o svetsk e n au k e i d a o m o g u ć e d a lja istraživan ja. O s n o v n i k riteriju m i n jih o v e n a u č n o
sti su o rig in a ln o s t u n a č in u o b ra d e ili p rik a z iv a n ja već p o z n a to g p r o b le m a i m o g u ć n o s t
p ro v e re o p isa n ih rezultata. O rig in a ln o s t se d o k a z u je n a v o đ e n je m n a jn o v ijih i n a jre le
van tn ijih ra d o v a . P re m a n iv o u n a u č n o g sa zn a n ja , n au čn i ra d o v i m o g u se p o d e li ti u d v e
g ru p e : ( 1 ) d e s k r ip tiv n i r a d o v i, čiji j e n au čn i cilj o p is i k la s ifik a c ija i ( 2 ) eh sp lih a tivn i r a
d o v i, čiji j e n au čn i cilj o b ja š n je n je i p re d v iđ a n je .
M id h a t Š a m ić (1 9 9 0 ) n au čn e ra d o v e d eli na: k n jig e , č la n k e u č a s o p is im a i n o v i
n am a i č la n k e u p riru č n ic im a i a n to lo gijam a . V e l jk o B a n đ u r i N i k o l a P o tk o n ja k (1 9 9 9 )
sm atraju d a su o s n o v n e vrste n au čn ih ra d o v a u p e d a g o š k o j n au ci: iz v e šta ji o p e d a g o
šk im p ro u č a v a n jim a i istraž iv an jim a , n au čn e studije, m a gistarsk e teze i d o k to rsk e d is e r
tacije, n au čn a sao p šten ja i n ek e o c e n e i prikazi.
S o b z ir o m n a ra zličita p o la z išta u k la sifik a c iji n au čn ih ra d o v a i n e o sp o rn u lo g ič
nost s v a k e n a v e d e n e p ó d e le , teško j e go v o riti o p red n o stim a ili sla b o s tim a p o je d in ih
pristu p a i k la s ifik a c io n ih rešen ja. Z a t o ćem o g o v o riti o n a u č n im r a d o v im a b e z u la ž e n ja
u to k o jo j k la s ifik a c io n o j g ru p i p rip a d a ju i k o ji j e n au čn ik d a o ta k v o ili s lič n o rešenje.
2.2.1. Naučna monografija
N a u č n a m o n o g r a fija (g rč . m ó n o s , g r a p h ia — ‘p is a n je ’ ) p re d s ta v lja iscrp n o , siste

m atičn o i d e ta ljn o naučrio d e lo v e ć e g o b im a , u k o m e se c e lo v ito ra sp ra v lja
p d g o v a r a ju ć im m e to d o lo š k im p o stu p c im a o je d n o m u ž e m ili š ire m n a u č n o m p ro b le m u
ili pitanju. P iš e je , p o u n a p re d iz ra đ e n o m p ro jek tu istraživ an ja, je d a n ili v iš e autora.
M o n o g r a fija razm atra n ek i n o v i n au čn i p r o b le m ili n a u č n o tu m ači p o z n a te čin jen ice, uz
p re c izn u in terpretaciju i d isk u siju . O b ja v lju je se u fo rm i k n jig e (o b im a p e d e se t i v iše
stranica teksta p o a u to ru ), u je d n o m ili v iše s v e z a k a (n a s ta v a k a ), k o ji se o b ja v lju ju isto
v re m e n o ili u u n a p re d o d re đ e n o m v re m e n s k o m p erio d u . M o ž e d a se o b ja v lju je i u č a s o
p isim a i to u n astav cim a . GJ.avni d e o m o n o g ra fije se strukturira iz v iš e lo g ič k i z a o k ru ž e
nih c e lin a (g l a v a i p o g la v lja ). U z g la v n i d e o m o n o g r a fija sa d rži i p o s e b n e o d e ljk e , u v o d
i z a k lju č k e . U v e k j e d o k u m e n to v a n a n a u č n o m ap ara tu ro m (citati, p o d n o ž n e n a p o m e n e ,
literatura). K a o p o s e b n e celine, m o n o g ra fija im a p r e lim i n a m i d e o ( I S B N , im resum , n a
slo v n a stranica, p osveta, m oto, sadržaj, spisak ilustracija, sp isak tabela, p re d g o v o r, z a
hvalnost, sp isak skraćenica, apstrakt) i re fe re n tn i d e o (p rilo z i, p o d b e le š k e i n apom en e,
spisak literature, in deks im en a i p o jm o v a i k o lo fo n ). U m o n o g ra fije sp a d a ju m agistarske
teze i d ok to rsk e d is e rta c je , ali tek nakon o b ja v ljiv a n ja . M o n o g r a fiju recenzira
recenzentska k o m isija o d tri člana iz naučne oblasti k o jo j p rip a d a m o n o g ra fija , o d ko jih

d v o je trebaju d a su izvan ustanove.
P o g la v lje u m o n o g r a fiji j e d e lo je d n o g autora, im a slič n u strukturu k a o član ak u
časo p isu , a l i j e o b im n ije i p o s v e ć e n o j e tem atici k o jo m se m o n o g r a fija b a v i. D u ž in a p o
g la v lja m o n o g r a fije j e n a jm a n je d v a autorska tabaka.
2.2.2. Naučna studija
N a u č n a stu dija je -d e lo u k o m e se c e lo v ito o b ra đ u je je d n a n au č n a tem a, o d n o sn o

p ro b le m . N a s t a je k a o rezultat tim ske ili p o je d in a č n e re a liz a c ije n a u č n o g p ro je k ta u n a-
u č n o is tra ž iv a č k im in stitucijam a. Iz ra đ u je se u g la v n o m z a p o tre b e p o z n a to g n aru čio ca.
O s n o v n e k arak teristike n au čn e studije je s u : „ r a s p r a v lja n je (ra z m a tra n je , d is k u s ija ) o
n e k o m p ro b le m u i p itan ju , otu da z a o v a k v e ra d o v e i n a z iv r a s p r a v e ; c e lo v it o s t u ra sp ra
v lja n ju o p re d m e tu stu d ije i n astojan je d a se taj p red m et o sv etli, iz što v e ć e g b r o ja m o
g u ć ih asp ek ata; k ritičk o p r e is p it iv a n je i o c e n jiv a n je d o tad ašn jih s a z n a n ja o to m p itan ju i
p ro b le m u ; p od veziva n je s /ih ra s p o lo ž iv ih sazn an ja o p red m e tu stu d ije u n o v i k o h e re n ta n
sistem sa z n a n ja o p red m etu stu d ije“ (B a n đ u r i P o tk o n ja k 1999: 3 1 6 ).
P r e la z iz m e đ u n au čn e m o n o g ra fije i n au čn e stu dije j e n e o d re đ e n . M e đ u tim , v e ć i
n a au tora (F in c i, B a n đ u r , P o tk o n ja k i d r.) sm atra d a se n a u č n a stu d ija ra z lik u je o d m o
n o g r a f ije p o tom e s t o j e m an je iscrp n a i in terd iscip lin arn a i što o b u h v a ta u ži h o rizo n t
re le v a n tn o g p ro b le m a . N a u č n a stu dija se ra z lik u je i o d iz v e š ta ja istra ž iva n ja , u k o m e se
o b ja š n ja v a i o p is u je c e o p ro ces je d n o g n a u č n o g p ro u č a v a n ja i istra ž iv a n ja i iz n o se re
zultati d o k o jih se d o šlo . N e k i iz v e šta ji o o b a v lje n im n a u č n im p ro u č a v a n jim a m o g u
is to v re m e n o biti i n a u č n e studije. P rv e n stv e n o se to o d n o si n a n ek e izv e šta je o teorij
skim , is to rijs k im i fu tu ro lo š k im p ro u č a v a n jim a n au čn ih p ro b le m a . M a n je j e to m o g u ć e
k a d a j e reč o iz v e š ta jim a o e m p irijsk im istra ž iv a n jim a (e k sp e rim e n ta ln a , p rim en jen a,
ra z v o jn a , so c io m e trijsk a , m a la i s L ).
N a u č n a stu d ija se u v e k o s la n ja n a v eći b ro j iz v o ra : n a iz v e š ta je o p ro u č a v a n ji
m a i is tra ž iv a n jim a i n a v e ć o b ja v lje n e studije (r a s p r a v e ) o p red m etu k o ji tretira. S v e či
n je n ice, p o d a c i, stav o v i, m išlje n ja , k o ji su sad ržan i u a n a liz ira n im iz v e š ta jim a i k o riš ć e -
n im n a u č n im stu d ija m a se p reisp ituju, kritički o c en ju ju , d o v o d e u n o v e v e z e i o d n o se,
s a g le d a v a ju u n o v o m svetlu , iz aspekta n o v ih p o lazišta, p a ra d ig m i, te orijsk ih k o n c e p c i
ja , n o v ih e m p irijsk ih i d ru g ih sazn an ja, sv e u sk lo p u n o v ih p o tre b a , u n o v im o k o ln o sti
m a i si. S v e e la b o ra c ije u studiji m o ra ju biti a rg u m e n to v a n e i z a sn o v a n e n a čv rstim i
p r o v e r ljiv im d o k a z im a .
U n au čn oj studiji nastoji se razjasniti i osvetliti p riro d a n a u č n o g p ro b le m a, a to
zn ači d a se nastoje p re v a z ić i p ó d e le i suprotstavljanja kvan titativn og i kvalitativn og, teo
rijs k o g i e m p irijsk o g , in d u k tivn o g i d edu k tivn o g, p ro š lo g , sa d a šn je g i b u d u ć e g i si. U p r a
v o z b o g tako v iso k ih naučnih zahteva u p o g le d u o d re đ iv a n ja n aučnih c iljev a, a u to ri (je
dan ili v iš e ) n au čn e studije treba d a su iskusni naučnici i istraživači, vrsni teoretičari,
stručnjaci k o ji v e o m a d o b r o i svestrano p ozn aju predm et o k o m e ra sp ra v lja ju , k o ji su s p o
so b n i i sprem n i d a s a g le d a ju i p re d lo ž e n o ve p ersp ektivn e puteve ra z v o ja o d ređ en e nauke.
P red m et naiiŽSne studije m o že biti svaki zn ačajniji p ro b le m . O n m o ra biti u naučnoj
studiji ja s n o i p re c izn o određ en i om eđen . Struktura n au čn e studije, p o sv o jo j prirodi, ne
p o d le ž e n ik a k v im šem a m a i šablon im a. N a p ro tiv , svak i autor n au čn e studije o p red elju je
se za o n u strukturu i re d o sle d iz la g a n ja k oji mu n ajv iše o m o g u ć a v a ju d a c e lo v ito rasp ravi

— iz lo ž i i o b ra z lo ž i, argu m en tu je i d o k a ž e sv o je stavo ve o predm etu n au čn e studije. N a u č
na stu dija sad rži n e o p h o d n u n au čn u d ok u m e n tac iju n a k o ju se au to r o s la n ja o u ra sp ra
v lja n ju p re d m e ta stu d ije (literaturu, n e o p h o d n e p rilo g e i d r.). R e a liz u je se u d u ž e m
v re m e n s k o m p e rio d u o d pet d o deset g o d in a .
Z b o g šire g z n a č a ja k o ji m o ž e im ati, k a o i z b o g v e ć e dostupn osti d r u g im n a u č n i
cim a, n a u č n a stu d ija sad rži re z im e na je d n o m ili više svetskih je z ik a . Č e s to se i sad ržaj
studije p re v o d i n a je d a n o d svetsk ih je z ik a . K a d a p o sto je m o g u ć n o sti i c e la stu dija se
o b ja v lju je n a je d n o m o d svetsk ih je z ik a . T im e se o la k š a v a k o m u n ik a c ija n a u č n ik a na
m e đ u n a ro d n o m n iv o u .
P o s e b a n o b lik n au čn e stu dije j e m o n o g ra fs k a studija. P o d m o n o g r a fs k o m
stu d ijo m se p o d ra z u m e v a n au čn i ra d o b ja v lje n u ča so p isu ili z b o rn ik u ra d o v a k o ji
sad rži n a jm a n je d v a štam p arsk a tabak a au torsk g teksta. R e c e n ze n tsk u k o m isiju za
m o n o g ra fs k u stu diju čin e d ’ â č la n a iz n au čn e oblasti k o jo j p rip a d a tem a studije.
2.2.3. Naučni članak
N a u č n i č la n a k j e n a jč e šć i rezultat n au čn e delatnosti p o je d in c a ili g ru p e , n ap isan

n a n a u č n im č in je n ic a m a i o rig in a ln im rezultatim a istra ž iv a n ja i p o s v e ć e n p o z n a v a n ju i
ra z u m e v a n ju n e k o g asp ek ta u ž e g n a u č n o g pitanja, p ro b le m a i p rv i put o b ja v lje n . P o
trebn o j e d a sad rži n au čn e in fo rm a c ije o p ro b le m u i c ilju istraživ a n ja , o m e to d a m a k o je
su se u istra ž iv a n ju koristile, rezultatim a i n jih o v o j in terpretaciji. In fo r m a c ije u n au č
n o m č la n k u se iz la ž u n a je d in s tv e n i p ristu p ačan način, tako d a p re d s ta v lja ju „sre d stv o
u v e ra v a n ja , g ra đ e n o n a a rgu m en tim a i d o k a z im a , tj. koh eren tn i n iz č in je n ica , ra z lo g a i
iz ja v a k o jim a j e s v rh a p o d rž a ti n e k o m iš lje n je ili iz lo ž iti s a s v im n o v o .“ (M a r u š ić i sar.
20 04 : 13 7). R a d i se u s k la d u sa za h tev im a n au čn e m e t o d o lo g ije k o ja se u č la n k u p rik a
zu je, k a k o b i se n a la z i m o g li p o n o v iti. Strukturu n a u č n o g č la n k a čine: im e (n a ) autora,
n a slo v , re zim e , k lju č n e reči, u v o d i p ro b le m , m etod a, rezultati i in terpretacija, z a k lju č a k
i literatura.
P re m a u p u tstvim a k o ja se tem elje na U N E S C O - v i m d o k u m e n tim a Pra^îla is
p r a v n o g p o s tu p k a k o d p is a n ja n a u č n ih p u b lik a c ija (1 9 6 9 ) i U p u ts tv a za p r ip r e m u n a u č
nih rado^â za o b ja v l ji v a n je (1 9 7 1 ), p rem a n a u č n o m d o p rin o su , n au čn i čla n c i m o g u se
razvrstati u: ( 1 ) o r ig in a ln e n a u č n e č la n k e, (2 ) p r e th o d n a s a o p š te n ja , ( 3 ) p r e g l e d n e č la n
ke i ( 4 ) iz la g a n ja n a n a u č n o m skupu.
Originalni naučni članak. — O rig in a ln i n au čn i č la n a k (iz v o r n i n au čn i č la n a k ) j e
p rim a rn i iz v o r n au čn ih in fo rm a c ija k o ji p re d sta v lja n e o b ja v lje n e rezultate o rig in a ln o g
n a u č n o g istraživan ja, sa d o p rin o s o m n au ci. S a d rž i n o v e n au čn e čin je n ice , id eje, otkrića,
sa zn a n ja (rezu ltate i p ra v c e d a lje g istra ž iv a n ja ) i teorije, d o k o jih se d o š lo u te o rijsk o m
ili e m p irijs k o m istraživan ju , n a rep rezen tativn o m u z o rk u i u z p rim e n u o d g o v a ra ju ć e na
učne m e to d o lo g ije . T a k v o istraživan je se iz v o d i p re m a u n a p re d s a č in je n o m p ro je k tu i
sa v a lja n im is tra ž iv a č k im m e to d a m a i p ostu p cim a. T o p re tp o sta v lja a d e k v a tn o s re đ iv a
nje, o b ra d u i a n a liz u p rik u p lje n ih p od ataka. N a u č n e in fo rm a c ije o b ja v lje n e u o rig in a l
n o m n a u č n o m č la n k u m o g u biti o b ra đ e n e i iz lo ž e n e tako d a o m o g u ć u ju s a g le d a v a n je
p o n u đ e n ih d o k a z a , d a se m o g u p ro veriti au to ro v a z a p a ž a n ja i teorijsk i n a v o d i, a n a liz e i
z a k lju č c i p o n a v lja n je m istra ž iv a n ja i d a se n a o sn o v u njih m o g u p ro cen iti iz v e d e n i
z a k lju č c i. S a d rž a j o r ig in a ln o g n a u č n o g član k a sledi tok r e a liz o v a n o g istraživan ja. N j e

g o v a n a u č n a v re d n o st z a v is i i o d p u b lik a c ije u k o jo j se o b ja v lju je i autoriteta re c e n z e n a
ta k o ji su g a re cen zira li. O n o što o rig in a ln i nau čni č lan ak b itn o ra z lik u je o d p ozn atih ra
d o v a i sazn an ja, o n o što m o ž e biti p r ilo g fo n d u n au čn ih s a z n a n ja su: n o v e teorije, n o v e
k la s ifik a c ije , n o v e d e fin ic ije , n o v a n au čn a o b ja š n je n a z a s n o v a n a n a rezu ltatim a istraži
van ja, o rig in a la n m e to d o lo š k i pristup, v e rifik a c ija n e k o g n o v o g m e t o d o lo š k o g instru
m enta, p o v e z a n o s t n o v ih sazn an ja s p reth o d n im istraž iv an jim a , citiran je n a jv re d n ijih i
n a jn o v ijih ra d o v a iz d o tič n o g p o d ru č ja u z e m lji i in ostranstvu i si.
O r ig in a ln i n au čn i č la n a k o b ja v lju je se u n a u č n o m č a s o p is u sa recen zen tsk im si
stem o m p rih v a ta n ja ra d o v a . O b a v e š te n je o re c e n z e n tsk o m sistem u j e in tegraln i d e o
uputstva z a au tore ra d o v a . P re m a n a v e d e n im k riteriju m im a, o rig in a ln im n a u č n im č la n
k o m se n e sm atra iz la g a n je sa n a u č n o g sk u p a k o je j e o b ja v lje n o u z b o rn ik u ra d o v a sa
to g sk u p a, u z b o rn ik u k o ji j e iz a š a o k a o re d o v n i ili p o s e b n i b ro j ili u n a u č n o m časo p isu .
T a k a v ra d sv rsta v a se u k a te g o riju o b ja v l je n o iz la g a n je sa n a u č n o g skupa.
Prethodno saopštenje. — P reth o d n o sao pšten je j e p rv o k ra tk o o b a v e šte n je k o je
p rik a z u je n a u č n a sazn an ja, o d n o sn o rezultate o d re đ e n o g d e la š ire g n a u č n o g istraž iv a
n ja, je d a n ili v iš e n o v ih n au čn ih p od atak a, n au čn ih in fo rm a c ija k o je p re d s ta v lja ju d o p ri
n o s n a u č n o m tretm anu o d re đ e n e m aterije. P iše se k a d a j e n au čn o j z a je d n ic i p o tre b n o
hitno o b a v e š te n je o p re lim in a rn im rezultatim a i istraž iv an je k o je n ije o k o n č a n o . R a d i se
0 re zu ltatim a k o ji su n a u č n o -e m p irijs k i tj. o sa zn a n jim a d o k o jih se d o š lo , o b ja š n ja v a
p ro c e s istra ž iv a n ja k o ji j e u toku i sao p štav aju p reth odn i z a k lju č c i, p re za v ršetk a z a p o
čete studije. S a d r ž i n o v e n au čn e in fo rm a c ije , ali u m an jo j k o lič in i, b e z d e ta ljn o g o p isa
m e to d a i o b r a z la g a n ja rezultata i d o v o ljn o p o jed in o sti z a n jih o v u p ro v e ru istra ž iv a n je m
1 b e z o pšte in terpretacije n ala z a , n e g o sam o p re lim in a rn e n a la z e . N e m o ra d a o m o g u ć i
p ro v e ru i p o n a v lja n je izn esen ih rezultata. T o g a i ra z lik u je o d o r ig in a ln o g n a u č n o g č lan
ka. A l i , i p o r e d to g a u b r z a v a n au čn u k o m u n ik aciju . U s v o jo j fo rm i n e m o ra d a sad rži
s v e e lem en te k o ji čin e o rig in a ln i n au čn i član ak . P re th o d n o sao p šten je p re d sta v lja p re li
m in a m i izveštaj istraživ an ja, a sle d i g a o rig in a la n n au čn i rad.
R e č j e o k ra ć e m n a u č n o m radu , k o ji sad rži sv e b itn e d e lo v e k a o i o rig in a ln i n a u č
ni č la n a k ali u s k ra ć e n o m o b lik u , u k o je m se v e o m a sažeto iz n o s e pred m et, p o lazišta,
m e t o d o lo g ija i rezultati o b a v lje n ih n au čn ih p ro u č a v a n ja i istra ž iv an ja, npr. ek sp e rim e n
talnih, č a k i on ih k o ja su u toku, a čiji rezultati z b o g aktueln osti traže b r z o o b ja v ljiv a
nje. S a d rž a j i stm k tu ra p re th o d n o g sao pšten ja z a v is e o d p riro d e p ro b le m a i a u d ito riju m a
k o m e se sao p šten je p o d n o si. N a č e ln o j e p ra ć e n o n a u č n o m ap ara tu ro m , a m o ž e im ati i
p rilo g e , k a o i n a g o v e š ta je n o v ih istraživan ja. S v rh a sao p šten ja j e d a se p ro v e ri is p ra v
nost don etih z a k lju č a k a n a u č n o g istraživan ja. U p rip rem i z a štam p u sao p šten je se p ro š i
ru je p o d a c im a i ra z m iš lja n jim a n astalim u toku n au čn e ra sp ra v e sa n a u č n o g skupa. I
o v a k a v ra d im a re z im e n a je d n o m ili d v a svetsk a je z ik a . O b a v e z n o p ro la z i k ro z p ro ces
re cen z ira n ja . O v o m v rsto m n a u č n o g ra d a n a g o v e š ta v a se p o ja v ljiv a n je n o v o g ra d a n a
k o n s p r o v e d e n o g istraži'ânja (z a v rš n e studije, m o n o g r a fije ili o r ig in a ln o g č la n k a ).
Pregledni naučni članak. — T o j e naučni ra d k o ji d a je p re g le d , sad rži iz v o m i,
sažeti i k ritičk i p rik a z o sn o v n ih p o stav k i j e d n o g n a u č n o g p o d ru č ja ili n au čn e oblasti
p ro b le m a , ili p r e g le d v iš e prethodn ih istraživan ja, u k o jim a au to r m o ž e i s a m d a u č e
stvu je i k o ji p rip a d a to m n a u č n o m p o d ru čju , ali v e ć p u b lik o v a n ih . P r ik a z u je se način na
k o ji j e u d e lim a tretirana tem a, n iv o istraćenosti g ra đ e i n u d e te o rijsk a ish o d išta za d a lja
istrađ ivan ja. P r e g le d n i nau čn i č la n a k za n au čn u z a je d n ic u p re d sta v lja v red an iz v o r
r A k a d e m s k o p is a n je 91
in fo rm a c ija . P iš e g a u g la v n o m n au čn ik o d autoriteta. N e k a d se p is a n je n a u č n o g č lan k a

n a ru č u je o d re d a k c ije č aso p isa. P r e g le d n i nau čn i č lan a k se z a s n iv a n a rezu ltatim a n a u č
nih istra ž iv a n ja d ru g ih istraživ ača , an a lizi i d isk u siji o b ja v lje n ih n au čn ih ra d o v a , k o ji su
sak u p ljen i, an a liz ira n i i ra sp ra v lja n i. S m atra se d a taj b ro j treb a d a d o stig n e o d 12 d o 16
i v iš e re p rezen tativn ih n a slo v a , o d k o jih n ek i treba d a su o b ja v lje n i n a b a r je d n o m svet
s k o m je z ik u . R a d i se o p re g le d u n a jn o v ijih ra d o v a o o d re đ e n o j n au čn o j o b lasti, ra d o v a
p o je d in o g istra ž iv a č a ili g r u p e istraživača, sa c ilje m d a se s a g le d a stanje d o tič n o g n a u č
n o g p o d ru č ja i d a se v e ć p u b lik o v a n e in fo rm a c ije sažm u , a n a liziraju , e v a lu ira ju ili sinte-
tizu ju i iz v e d u o b ja š n ja v a n ja i p re d v iđ a n ja . P re g le d n i n au čn i č la n a k sad rži g e n e ra liz a c i
j u i ta k so n o m iju p reth o d n ih sazn an ja, d o n o si n o v e sinteze k o je u k lju č u ju i rezultate is
tra živ a n ja autora, n je g o v e o b ja v lje n e i n e o b ja v lje n e ra d o v e . U p r e g le d n o m č la n k u m o ra
biti n a g la š e n a u to ro v stav, tj. n je g o v o rig in a ln i d o p rin o s o d re đ e n o j n au čn o j o b la sti u o d
n o su n a v e ć o b ja v lje n e ra d o v e . P re g le d n i n au čn i član ci o b ja v lju je se u n a u č n im č a s o p i
sim a sa re c e n z e n tsk im s is te m o m p rih v atan ja član ak a. O b a v e š t e n je o re c e n z e n tsk o m si
stem u m o ra d a b u d e sastavn i d e o uputstava z a p isa n je ra d o v a u časo p isu . S a o p šte n ja sa
n a u č n o g sk u p a, k o ja se o b ja v lju ju u z b o rn ik u ra d o v a sa to g sk u p a, u re d o v n o m ili te
m a tsk o m b r o ju n a u č n o g č a so p is a n e sp a d a u o v u k a te g o riju n a u č n o g rada, v e ć u k a te g o
riju o b ja v l je n o s a o p š te n je sa. n a u č n o g skupa.
LJ p r e g le d n o m n a u č n o m č la n k u se o rig in a ln o m i k ritič k o m a n a liz o m o tk riv a ju
n o v i o d n o si i in fo rm a c ije , p rik u p lje n i n a n o v n ačin , p re g le d n o i kritički an a lizira ju , si-
stem atizuju, k o m en tarišu , o c e n ju ju i n a naučni n ačin p rezen tiraju . T a k a v č la n a k o d s li-
k a v a stan je u d o tič n o m n a u č n o m p o d ru č ju u o d re đ e n o m v re m e n s k o m p e rio d u , p ru ž a
m o g u ć n o s t z a p o s ta v lja n je n o v ih n au čn ih h ip o te za i u k a z u je n a p ra v c e d a ljih istra ž iv a
nja. S p o s o b n o s t p is a n ja p re g le d n ih član ak a raste sa n a u č n im is k u s tv o m autora.
Struktura p re g le d n o g član k a se razlik u je o d ostalih vrsta naučnih članaka. O b a v e
zni n je g o v i d e lo v i su: u v o d , p ostup ak i diskusija. Im a više p o d n a slo v a , što za v isi o d p ro
b le m a k o ji se analizira. N e m o ra d a sadrži origin aln e rezultate istraživanja. U ta k v im ra
d o v im a treba d a su o rigin a ln i i n ovi: analiza, sinteza, utvrđeni o d n o si m eđ u p o ja v a m a , p o
stavljen e h ipoteze i si. U v o d n i d e o p re g le d n o g člank a je d u ži i u n jem u se p o sta v lja pita
nje n a k o je se u član k u p o k u ša v a d obiti o d g o v o r. U d elu ra d a n a z v a n o m p o s tu p c i d efin išu
se o sn o vn i p o jm o v i i način n a k o ji su ocen jen i p regled an i ra d o v i, o p isu je način p retraživa
nja literature, b ib lio g ra fs k ih in dek sa i b a z a podataka, k lju čn e reči z a pretraživan je, p rim e
njene statističke m etode, n az n ač av a vrem en sk o ra z d o b lje k o je j e o b u h v a ć e n o istraživa
njem . D is k u s ija j e o b im n ija i sveobuh vatn a. U njoj se ko n fro n tiraju m išlje n ja različitih
autora, u k az u je se n a sličnosti i ra zlik e u n jih o v im m išljen jim a, sta v o v im a i za k lju čcim a,
m e to d o lo g iji istraživan ja i d ru g o m . Z a k lju č c i p re g le d n o g član k a su u sm eren i n a sa žim a
nje, p o je d n o s ta v ljiv a n je i sistem atizovanje analiziranih sadržaja.
U p re g le d n i član ak , u p o je d in im slu č a je v im a , m o g u ć e j e uneti i n e o b ja v lje n e re
zultate vlastitih istraž iv an ja, s tim d a su oni s lič n o g ili is to g ra n g a , te d a z a u z im a ju m a
nji p ro sto r u tekstu, k a k o p o o b im u ne b i p re fe rira li autora. P ri tom e j e p o tre b n o opisati
i p o stu p a k p o m o ć u k o g a se d o š lo d o vlastitih rezultata. U z p re g le d n i č la n a k se n a v o d e
svi k o rišć e n i iz v o ri, k o ji m o g u doprineti d a lje m s a g le d a v a n ju i ra zm atran ju p re d m e ta
p ro u č a v a n ja .
92_________________________________________________________ M . K u n d a č in a — V . B a n đ u r
2.2.4. Izveštaj naučnog istraživanja
N a u č n i izveštaj j e n a z iv p rv e v e rzije teksta o n a u č n o m istraživ an ju , o d n o sn o z a

vršn i d o k u m e n t r e a liz o v a n o g p ro je k ta istraživan ja, k o jim se stručnoj i n au čn o j ja v n o s ti
p re d s ta v lja ju rezultati p ro je k to v a n o g i re a liz o v a n o g (t im s k o g ) istraživ an ja, u z p reze n to
v a n je n e o p h o d n ih in fo rm a c ija o istra ž iv a č k o m p ro c e su i sistem u d o k a z a . Izveštaj istra
ž iv a n ja j e m o d e l in fo rm a tiv n o g n a u č n o g rada. S m atra se p r v im o b lik o m p re d sta v lja n ja
rezultata ja v n o s ti i m a te rija lo m sa o s n o v n im p o d a c im a i z a k lju č c im a istraživ an ja, k o ji
m o ž e p o slu ž iti z a iz ra d u ostalih fo rm i n a u č n o g stvaralaštva istraživ ača. K o lik o će iz v e
štaj biti d etaljan , tj. k o lik i m u j e o b im i k a k a v sad ržaj z a v is i o d to ga z a k o g a se sasta
v lja, g d e će biti o b ja v lje n , k o g a sastavlja, k o lik o puta će se p o d n o siti, k a o i o d statusa
istra ž iv a n ja (ja v n o , p rivatn o, fo rm a ln o , n e fo rm a ln o ), o d vrste o d a b r a n o g iz v e šta ja k o jim
se že le p u b lik o v a ti istraživ ačk i rezultati i si. Izveštaj e m se n aru č ila c istra ž iv a n ja o b a v e -
štava o o b im u i d u b in i za vršetk a istraživačk ih zadataka. Izv eštaj istra ž iv a n ja p re d sta v lja
s iste m atizo v an i tekst, k o jim se n aru č ila c istraživ an ja in fo rm iš e o rezu ltatim a istra ž iv a
n ja. M e đ u tim , p o s to je i ta k v a sh vatan ja p o k o jim a se s v a k i ra d k o ji se p iše n a o s n o v u
r e a liz o v a n o g istra ž iv a n ja sm atra izveštaj e m o rezultatim a istra ž iv an ja. P o d istraž iv ač
k im izveštaj e m p o d ra z u m e v a se i sintetički i kritički o svrt n a s v e p u b lik a c ije k o je su se
p o ja v ile p o v o d o m je d n e tem e.
S o b z ir o m n a stepen o brađ en osti m aterije, o d n o s n o d o v rše n o sti iz v e šta ja i fa z u
re a liz a c ije p ro je k ta istraživan ja, izveštaj m o ž e biti: p re lim in a m i, fa z n i (e ta p n i), p ro sto r
n o d e fin is a n izveštaj, p ro b le m s k i, o d n o sn o tem atski d e fin is a n izveštaj, m e to d o lo š k o -
m e to d sk i d e fin is a n izveštaj i k o n ačn i, sv o d n i i za v ršn i izveštaj istraživ an ja. Izveštaj o
n a u č n o m p ro u č a v a n ju i istraživ an ju izn o si se u p i s a n o j f o r m i . M e đ u tim , rezultati se m o
g u iz lo ž iti i u s m e n o n a n a u č n im i stručnim s k u p o v im a (s a o p š te n je ), o d n o s n o m o g u se (u
c e lin i ili d e lim ič n o ) p r a k t ič n o d e m o n s tr ir a ti k o risn ic im a. N a v e d e n e o b lik e sa o p štav a n ja
rezultata n au čn ih p ro u č a v a n ja i istraživan ja j e m o g u ć e i k o m b in o v a ti. Iz v e šta ji se m o g u
štam pati u v id u p o s e b n o g iz d a n ja (k n jig a , studija, m o n o g r a fija ), u v id u m a n je stu d ije (u
p e rio d ič n im p u b lik a c ija m a , re d o v n im i tem atskim z b o m ic im a sa n au čn ih s k u p o v a i si.),
k a o p o s e b a n o tisa k (sep arat, iz v e ć e stu d ije) i k a o č la n a k (sažeti p rik a z rezultata p ro u
č a v a n ja i istraž iv an ja; b ilo u celin i, b ilo sam o n e k o g d e la ) u p e d a g o š k im (n a u č n im i
stru čn im ) č a s o p is im a i listo vim a .
B u d u ć i d a p o sto ji v iše vrsta p e d a g o š k ih p ro u č a v a n ja i istra ž iv a n ja k o je se m e đ u
s o b n o ra z lik u ju , te ra z lik e n u žn o d o la z e d o iz ra ž a ja i u sad rža ju , strukturi i n ačin u p is a
n ja izv eštaja. N e m o g u se n a isti način pisati iz v e šta ji o isto rijs k o m i e m p irijs k o m istra
ž iv a n ju , o a k c io n o m i k o m p a ra tiv n o m istraživan ju , o te o rijs k o m p ro u č a v a n ju i s o c io m e -
trijsk o m istra ž iv a n ju i si. T o zn ači d a n em a u n iv e rz a ln e šem e z a p isa n je iz v e šta ja o o b a
v lje n o m p ro u č a v a n ju i istraživan ju . M e đ u tim , p o sto je n ek i o p š ti z a h te v i u p o g le d u sa d r
ž a ja iz v e š ta ja k o ji se m o ra ju u v a žav a ti p rilik o m n je g o v o g p isa n ja , b e z o b z ira na k o ju
vrstu p ro u č a v a n ja i istraž iv an ja se taj izveštaj o d n o si. Č ita o c im a iz v e š ta ja tre b a lo b i d a
b u d e ja s a n p r e d m e t, zatim c i l j i za d a ci, h ip o te z e i v a r ija b le , z n a č a j i p o t r e b a o b a v lje n o g
p ro u č a v a n ja i istraživan ja. Č ita o c im a , isto tako, m o ra biti ja s n o iz lo ž e n o o d k o jih t e o r ij
skih p o la z iš ta (o k v ir a , o s n o v a ) j e istraživač u s v o m ra d u p o la z io . U izveštaj u se m o ra
saopštiti k ak o j e v r š e n o p ro u č a v a n je , o d n o sn o istraživan je o d a b r a n o g pred m eta. M o r a ju
se o b jasn iti m etod e, tehnike i instm m enti k o ji su k o rišćen i u p ro u č a v a n ju i istraživan ju,
tj. m o ra ju se o b ra z lo ž iti sve m e to d o lo š k e k o m p o n e n te i p r o c e d u r e k o je su u radu k o ri
šćene. N a p o k o n , izveštaj m o ra d a sadrži p rik a z s r e đ iv a n ja i o b r a d e p rik u p lje n ih č in je n i
ca, k a o i a n a lizu i in te r p r e ta c iju tih čin je n ica i f o r m u lis a n je za k lju ča k a (re z u lta ta ) p ro u
č a v a n ja i istraživ an ja. N a k raju s v a k o g izv eštaja n a v o d i se lite ra tu ra k o jo m se istraživ ač
u ra d u k o ristio (n e s a m o o n a k o ju j e d irek tn o n a v e o i p o m e n u o u izv eštaju , v eć i s v a
ostala k o ja se o d n o si n a p red m et p ro u č a v a n ja i istraživ an ja, a k o ju j e istraživ ač k o ri
stio). Izveštaj se z a v rš a v a p r ilo z im a (d e o k o ji sad rži p rim e rk e instrum enata, tabele, k la -
sere, p re g le d e , p o stu p k e o b ra d e čin jen ica, statistička iz ra č u n a v a n ja , ek sp erim en taln e i
d ru g e p ro g ra m e , slik e, fa k s im ile itd.; u tekstu izv e šta ja čitalac se u p u ć u je n a p rilo g e , n a
v o d i se b ro j p r ilo g a ).
K a o što se m o ž e zapaziti, s v e te opšte zah teve k o je treba d a sad rže izv eštaji o p e
d a g o š k o m n a u č n o m p ro u č a v a n ju i istraživan ju istraživač j e m o ra o d a re ša v a p rilik o m
p r o je k t o v a n ja s v o g ra d a. E le m e n ti izv e šta ja o k o jim a j e b ilo reči, a k o j e p ro je k to v a n je
b ilo d o b ro , v e ć su sad ržan i u id e jn o m i stu d ijsk o m n a u č n o -is tra ž iv a č k o m p rojek tu . O tu
d a j e d o b r o p ro je k to v a n je ne sa m o o s n o v a za u sp e šn o p ro u č a v a n je i istra ž iv a n je o d a b ra
n o g p red m eta, v e ć i o s n o v a za p isa n je izveštaja o p ro u č a v a n ju i istraživ an ju . D u ž in u iz
veštaja o d re đ u je ru k o v o d ila c projekta, uredn ik p u b lik a c ije i si. K a d a izveštaj istra ž iv a
nja d o b ije p o z itiv n u o cen u o d recen zen ata i b u d e p rih v a ć e n z a o b ja v ljiv a n je ili k a d a j e
ja v n o o d b ra n je n (d o k to rs k a d ise rta c ija ) n a z iv a se n au čn i ra d ili n a u č n o d elo .
2.2.5. Doktorska disertacija
D o k t o rs k a d isertacija j e za v ršn i rad doktoranta, k o ji se sm atra a k a d e m s k im i

n a u č n im ra d o m . P re d sta v lja o rig in a ln o i sam o staln o n au č n o o stv aren je, k o je se iz ra đ u je
i bra n i n a k raju d o k to rsk ih stu dija i k o jim se stiče stepen d o k to ra n au ka.
N a u č n i cilj d o k to rsk e d isertacije n e ostaje n a n iv o u d e s k rip c ije i k la s ifik a c ije ,
k a o k o d m a g is ta rs k o g rada, v e ć se p ro širu je n a n iv o otkrića, o b ja š n je n ja p a i p re d v iđ a
nja. D o k t o r s k o m d is e rta c ijo m „ je p o tre b n o sa m o sta ln im istra ž iv a n je m , d o ć i d o n o v ih
naučnih sazn an ja, k o ja će biti tako ad ek vatn o o b lik o v a n a i u vršten a u sistem o d g o v a r a
ju ć e n a u k e “ (V u j e v i ć 20 02 : 181). T a j d o p rin o s se o č e k u je u re ša v a n ju n e k o g k on k ret-
«p ro ble m a, u n a p re đ iv a n ju teorije i m e to d o lo g ije n au ke. U r a đ e n a i o d b ra n je n a d o k
torska d isertacija p o k a z u je sp o s o b n o s t i o s p o s o b lje n o s t dok toran ta z a b a v lje n je n a u č n im
i n a u č n o istra ž iv a č k im ra d o m . P o m e to d o lo š k o m p ristupu d isertacija m o ž e biti: e k sp e ri-
pien talna studija, m e to d o lo š k a studija, d esk rip tivn a studija, an a litič k a studija, istorijska,
b ib lio g r a fs k a i k o m b in o v a n a studija.
K o n k re tn o , d o k to rsk a d isertacija sadrži teorijsk a u o p šta v a n ja i n ala ze, otkrića n o
vi h č in je n ica , k a o i tu m ačen ja zn ačajn ih nau čnih p ro b le m a , n o v e z a k lju č k e , te p red sta
v lja z n a č a ja n o rig in a ln i d o p rin o s p reth o d n im n a u č n im zn an jim a. D o k t o r s k a d isertacija
treba d a p o k a ž e d a k a n d id at v la d a m e t o d o lo g ijo m i te h n ik o m n a u č n o g rada, d a p o z n a je
p ro b le m a tik u iz o bla sti k o jo m se b a v i, d a j e z a p o treb e n jen e iz ra d e p ro u č io sv u p o tre b
nu d o stu p n u literaturu. R a d n a d ok to rsk o j d isertaciji k a n d id atu o m o g u ć u je svestran o
p ro d u b ljiv a n je z n a n ja i o s p o s o b lja v a n je z a sam ostalan n au čn i rad.
T e m a d o k to rsk e d isertacije se d o g o v a r a i fo rm u liš e sa p o te n c ija ln im m en torom .
Už: p rija v u d o k to rsk e d isertacije iz ra đ u je se p ro je k at istraž iv a n ja k o ji treba d a sadrži:
tem u, teorijsk i p ristu p p ro b le m u (te o rijsk o uporište u k o n su lto v a n o j literaturi), cilj
istraživan ja, r^ d n e h ip o teze, o p is n au čn ih m etod a, način iz b o ra , v e lič in u i k o n strk ciju
uzo rk a, k o n c e p c iju p rim e n e statističke m etode, p ro g ra m istraživ an ja, ra d n u b ib lio g r a fiju
94 ______________________________________________]V1. tû n d ačin a — V . B a n đ u r
i p r e d lo g m entora. K o m is ija k o ju im e n u je n a sta v n o -n a u č n o v e ć e fak ulteta sastav lja

izveštaj o p o d o b n o s ti tem e i kandidata, d o k senat u n iverziteta na p r e d lo g n au čn o -
n a s ta v n o g v e ć a u n iverziteta d o n o si k o n ačn u o d lu k u o p rih v ata n ju p o d o b n o s ti tem e,
k a n d id ata i m entora. P re d v iđ e n i p e rio d za izrad u d isertacije j e tri g o d in e o d d an a
o d o b ra v a n j a.
D o k t o rs k a d isertacija se p rija v lju je , o d o b ra v a , ra d i i b ra n i n a fakultetu, o d n o sn o
u n iverzitetu k o ji j e m atičan za o b la st iz k o je j e k an d id at stek ao a k a d e m sk i n a z iv u struci
i z a v rš io d o k to rsk e studije. O d kan d id ata se zah tev a d a im a z a p a ž e n e rezultate u n a u č
noj o bla sti k o jo j d isertacija p rip ad a, tj. o b ja v lje n o d ređ en b ro j n au čn ih ra d o v a . U izradi
d o k to rsk e d isertacije m en to r m o ž e biti sam o n au čn ik k o ji j e autoritet u o d ređ en o j o b la
sti, p r o fe s o r un iverziteta k o ji p o z n a je o d ređ en u p ro b le m a tik u i im a v e ć i b ro j o b ja v lje n ih
r a d o v a iz d o tičn e n a u č n e d iscip lin e. M e n to ra im e n u je stru čn o -n au č n i o rg a n fakulteta.
K o d o d o b r a v a n ja d o k to rsk e d isertacije p ro c e n ju je se p o d o b n o s t tem e, Tcandidatci i m e n
to ra . D o k t o rs k a d isertacija se b ra n i p red k o m is ijo m k o ju čin e tri ili pet č la n o v a , u k o jo j
n ije o b a v e z n o d a b u d e m entor.
F o r m a d o k to rsk e d isertacije j e ustaljena. R a d i se sa m o o fo rm a ln im ra z lik a m a u
o d n o su n a „ re d o v n e “ iz v e šta je o istraživ an ju i u o d n o su n a n au čn e studije. N je n a k o m
p o z ic ija j e s lič n a k o m p o z ic iji n a u č n o g rada. O b im d o k to rsk e d isertacije z a v is i o d k a ra k
tera istra ž iv a n ja i n iv o a n a u č n o g sazn an ja i u d ru štv en im n a u k a m a u g la v n o m izn o si o d
150 d o 2 5 0 stranica teksta, sa p ro re d o m , n a listo v im a fo rm a ta A - 4 (2 1 0 x 2 9 7 ). A d m in i
strativni p o stu p c i p ro c e d u re o d b ra n e d isertacije su različiti. N e k i fakulteti o d k an d id ata
za h te v a ju da, u z tekst d ok to rsk e disertacije, u p rilo g u , p rilo ž i i re z im e n a stran o m j e z i
ku, k lju č n e p o jm o v e , p r ilo g sa im e n im a m en tora i č la n o v a k o m is ije p re d k o jim a će teza
biti b ra n je n a i si. O strukturi, o p štem p ristupu i m e t o d o lo g iji iz ra d e teze i d isertacije
m o ž e se n aći n a sa jto v im a fakulteta. B u d u ć i d a n a u n iverzitetim a n e p o s to je je d in stv e n i
pristupi z a p is a n je za v ršn ih ra d o v a , S ta n isla v F a jg e lj (2 0 0 5 ) p re d la ž e d a s v a k a n au čn a
d is c ip lin a , u o k v iru je d n o g univerziteta, im a d e fin is a n e stan darde, sk ice ra d o v a p raćen e
u p u tstvo m , k o je b i b ile ja v n o dostupne. Z a sad a ostaje d a se u p isa n ju za v ršn ih ra d o v a
p o g le d a ju v e ć o d b ra n je n i ra d o v i.
2.2.6. Ostali naučni radovi
U ostale n au čn e ra d o v e se sv rsta v aju h a b ilita c io n i rad, patent, traktat. Habilitaci-

oni rad j e n a u č n o d e lo k o je se p iše p o s le o d b ra n e doktorata. R a d i se u fu n k c iji p ro v e ra -
v a n ja k a n d id a to v ih sp o so b n o sti z a iz v o đ e n je n astave n a un iverzitetu. T e m u z a iz ra d u
h a b ilita c ió n o g ra d a o d re đ u je k o m is ija i to iz n au čn e d is c ip lin e z a k o ju k an d id at k o n k u -
riše za iz b o r u n a sta v n ič k o zva n je . N a tu tem u k an d id at p rip re m a i d rži p ristu p n o p re
d a v a n je . Patent j e d o k u m e n t k o jim se p u b lik u je n o v a id e ja ili n o v i izu m . T e k s t o p aten
tu se o b ja v lju je u o p štim sek u n d arn im ili p o s e b n im p u b lik a c ija m a . Č e s to n em a status
iz v o r n o g n a u č n o g rada. O b ja v ljiv a n je m i p ra ć e n je m patenata s p re č a v a se d u p lira n je iz u
m a. Traktat j e vrsta n a u č n o g ra d a k o jim se p ro b le m i kritički d e fin iš u i s a g le d a v a ju ,
iz la ž u u v e ć e m o b im u i istražuje d a li j e zn an je o n jim a d o v o ljn o d o b r o i d a li j e m o g u
će i p o tre b n o to zn a n je upotpuniti i n a k o ji način to učiniti. O v a vrsta ra d a d o p rin o si p o
v e ć a n ju b r o ja n au čn ih h ipoteza.
2.3. STRUČNI RADOVI
Stručni ra d o v i su v e z a n i z a o d ređ en u p ro fe siju . S a d rž e n o v e tren d o v e i d o s tig n u

ća, sa c ilje m d a u n a p re d e p o sto je ć e stanje i u v e d u n o ve tehnike i m eto d e i o m o g u ć e p o
b o ljš a n je u s lo v a i rezultata ra d a u o b a v lja n ju o d ređ en e delatnosti. Z a s n iv a ju su na o d re
đ e n im te o rijsk im d o stig n u ć im a . O s la n ja ju se, p re s v e g a , na p o je d in a č n e in terpretacije i
sazn an ja i n a id e je k o je se p re u z im a ju iz d ru gih iz v o ra . U stručne ra d o v e se sv rstav aju :
stručne m o n o g r a fije , stručni član ci, stručni p rik azi, stručni e lab o rati, stručne ek spertize,
stručni izv eštaji, m ed itacijo i re cen zije. U stručne ra d o v e se u b ra ja ju i iz la g a n ja n a
stručnim s k u p o v im a , ra d o v i o b ja v lje n i u p u blicistici, u d ž b e n ic i i p riru čn ici, k a o i le k si
k o g ra fs k a d ela.
2.3.1. Udžbenici i priručnici
U d ž b e n ic i i p riru č n ic i se o b ja v lju ju sa s p e c ija ln o m n a m e n o m . U n jim a se na

stručn om n iv o u sa o p šta v a ju in fo rm a c ije o stepenu ra zv ije n o sti o d re đ e n e n au k e i iz n o se
n a jv a ž n iji rezultati i d o s tig n u ć a te nauke. R e z im ira se o n o što j e trajn o i što j e o n e k o m
pitanju ili o b la sti sa z n a n ja p o stign u to u o d ređ en o j nauci. U u d ž b e n ic im a i p riru č n ic im a
se sistem atski iz la ž u n au čn i sad ržaji, ali b e z n a v o đ e n ja iz v o ra . T o su sa d rža ji n a k o jim a
se g ra d e n o v a s a z n a n ja i istraživan ja, k o ja u p u ć u ju k o risn ik e z a d a lja s a z n a v a n ja u toj
nauci. U stručnoj i n au čn o j ja v n o s ti ostali su u trajn o m se ć a n ju u d ž b e n ic i: P e d a g o š k a
p s ih o l o g ija B o r is la v a S te v a n o v ić a , T e o r ijs k a jez ik a Iv a n a S u p e k a , O s n o v i b i o l o g i je S i-
niše S ta n k o v ić a , M a te m a t ik a Đ u r a K u re p e , Statistika za n e m a te m a tič a r e B o r is a Petza,
M e t o d o l o g i ja p e d a g o š k ih is tra ž iv a n ja V la d im ir a M u ž ić a i d ru g i, k o ji se u p o tre b lja v a ju
d e c e n ija m a i sm atraju n e d o stiž n im u n a u k a m a k o jim a p rip a d a ju .
Udžbenici. — T o su o s n o v n a sred stva u nastavi, u k o jim a se n astavn i sa d rža ji j e d
n o g n a s ta v n o g p re d m e ta o b ra đ u ju u celin i. P iš u se p o p la n u i p ro g ra m u n astavn ih p re d
m eta, pri č e m u se n a u č n i sa d rža ji tran sfo rm išu u n astavn e sa d rža je , u s k la d u sa p s ih o lo
škim , p e d a g o š k im , d id a k tič k im i m e to d ič k im n a č e lim a i te h n ič k o -e stetsk im za h tev im a.
U im p re su m u u d ž b e n ik a n a m e n je n ih z a o sn o v n u i sred n ju š k o lu n a v o d i se b ro j i d atu m
o d lu k e n a c io n a ln o g m in istarstva z a o b ra z o v a n je , k o jo m j e o d o b r e n o k o riš ć e n je u d ž b e
n ika u nastavi.
P o m iš lje n ju Z o r a n a Iv a n o v ić a (2 0 0 2 ), u d žb e n ic i se sv rsta v a ju u n au čn o -stru č n a
dela, j e r sa d rž e p o d je d n a k u k o lič in u elem en ata n a u č n o g d e la (k o ji su m e rljiv i ili p r o -
v e rljiv i, u p o tre b o m o d g o v a r a ju ć e g n a u č n o -m e to d o lo š k o g in stru m en tarija) i elem en te
s tr u č n o g d e la (o p is e , a n a lize i p re d lo g e u vezi s v e ć ra n ije steč en im s a z n a n jim a ).
M e đ u tim , o v a k v a k o n statacija m o ž e se odnositi sa m o n a u n iv erzitetsk e u d žb e n ik e .
Univerzitetski udžbenik. — T o j e n au čn o utem eljen rad, n a p isa n je z ič k i k o rek tn o
i ja s n o , u z o d g o v a r a ju ć u o rig in a ln o s t u iz b o ru i o b ra d i sad ržaja, p re m a p ro g ra m u stu d ij
s k o g p red m eta. S a d rž i o d m e re n a i p re c iz n o fo rm u lisa n a p ozn ata, d o k a z a n a i u s v o je n a
n au čn a sazn an ja, b e z p o stu p k a iz v o đ e n ja , d o k a z iv a n ja , kritike i p o le m isa n ja . T e k sto v i
un iverzitetskih u d ž b e n ik a treba d a su n a n iv o u r a z v o ja n au čn e m isli u d otičn o j n au ci u
trenutku iz ra d e i u sk la đ e n i sa za h tev im a p ro g ra m a , iz d a v a č a , u re d n ik a i recenzenata.
M o g u p o slu ž iti k a o p rv i iz v o r u p o z n a v a n ja sa o s n o v n im p o jm o v im a u p rv o j fa z i izrad e
n a u č n o g rada. Z a iz d a v a n je i u p o trebu u n iverzitetsk o g u d ž b e n ik a p o tre b n a j e o d lu k a
96________________________________________________________________________ ]VI. K u n d a č in a — V . B a n đ u r
stru čn o g o rg a n a fakulteta, o d n o sn o univerziteta, n a jč e šć e n a u č n o n a sta v n o g veća. B ro j i

d atu m o d lu k e se n a v o d i u im p re su m u u d žb en ik a.
Priručnici. — T o su p u b lik a c ije u k o jim a su kratko, p re g le d n o i na n au čn oj o s n o
vi o b ra đ e n e sa d rža jn e c e lin e i p rik a za n a praktična uputstva i p o d a c i za rešen je n e k o g
p ro b le m a . P re m a Z o r a n u Iv a n o v ić u (2 0 0 2 ), priru čn ici p re d s ta v lja ju opšte iz v o re in fo r
m acija , re feren tn e p u b lik a c ije , k ap italn a i fu n d a m en taln a d ela , u k o jim a su lo g ič k im re
d o s le d o m siste m a tizo v a n e i sintetizirane in fo rm a c ije o o d re đ e n im č in je n ic a m a , d e fin ic i
je , tekstualni i b ro jč a n i p o d ac i. U n jim a se d o sintetiziranih in fo rm a c ija d o la z i za što
k raće vrem e. U p riru čn ik e se svrstavaju : e n c ik lo p e d ije , b ib lio g r a fije , rečn ici, lek sik on i,
prak tik u m i, g o d iš n ja c i, v o d ič i i si.
strukturi sa držaja, priručnici m o g u biti urađeni u vidu: (1 ) k o m p e d iju m a (iz
lo ž e n o g r a d iv o n ek e n au čn e d isciplin e u sažetom o b lik u ), (2 ) r e p e tito riju m a —franc.
r é p é te r — p on o viti (kratak p rik az n e k o g p o d ru čja sa p rim erim a k o rišćen ja i si., prven stve
n o n am en jen za p o n a v lja n je g lav n ih p o jm o v a , zak o n a o d g o v a ra ju ć e n aučne o b la sti) i (3 )
v o d ič a (k ro z o d ređ en u naučnu ili stručnu oblast, sa p o d a c im a zn a č a jn im za p rim en u ).
In fo r m a c ije o o d re đ e n im p ro b le m im a n au čn e d isc ip lin e , o b ra đ e n e u priručn iku ,
sk raću ju v re m e tra g a n ja p o literaturi. T a k v im se p u b lik a c ija m a n a p re g le d a n način sa
o p šta v a ju sa d rža ji, p a n ije u o b ič a je n o d a im a ju n au čn u aparaturu. P o stilu p isan ja, p ri
ru čn ici su sličn i u d ž b e n ic im a , ali nisu p ro g ra m sk i u sk lađ en i. U n astavn om p rocesu
priručnici im a ju fu n k c iju p o m o ć n e literature, d o p u n ju ju u d žb en ik , služe k a o podsetnici ili
u v o d u detaljn ije iz u ča v an je naučnih p ro blem a. U didaktičkoj literaturi, u priručn ike se
svrstavaju praktikum i, tablice, atlasi i si.
Hrestomatija. — T o j e z b irk a o d a b ran ih tipičnih i sistem atizo v an ih tekstova u c e
lini, ili p o o d lo m c im a k o ji p re d sta v lja ju stvaralaštvo p rizn atih n au čn ik a. K o risti se k a o
d o p u n a u d ž b e n ic im a . U z tekstove k o ji se n alaze u h restom atiji d a ju se kratke b e le š k e o
au torim a, v re m e n u nastanka d ok u m en ta, n je g o v o m z n a č a ju k a o i d ru g i relevan tn i k o
m entari. U p e d a g o š k o j n auci, m e đ u n a jz n a č a jn ijim su: Z b ir k a tek sto va p e d a g o š k ih k la
sika (B e o g r a d , 19 60), M e t o d o l o g i ja e m p ir ijs k o g n a u č n o g is tra ž iv a n ja (u re d . B . P e jč ić,
19 95). H re sto m a tije o b u h v a ta ju i iz b o r k n jižev n ih d e la iz p ro g ra m a šk o lsk e lektire, ili
su u v id u z b irk e tekstova z a u čen je svetskih je z ik a .
Z birk a zadataka. — T o j e vrsta p riru čn ik a k o g a čin e p rik u p lje n i i sređen i zad ac i
sa re še n jim a ili b e z re še n ja iz nek e n au čn o -p red m e tn e d isc ip lin e . N je n a n am e n a j e u v e -
ž b a v a n je p o stu p a k a u re ša v a n ju zadataka. U im p re su m u z b irk e zad atak a n a v o d i se o d lu
k a stru čn o g o rg a n a šk o le ili fakulteta, k o jo m se o d o b r a v a n a k o rišć e n je u nastavi. Prak-
tikumi su instruktivni radn i priru čn ici, k o jim a se iz n o se relev an tn i p ostu p ci i re d o sle d
n e k o g p ro c e s a u re ša v a n ju k o n k re tn o g p ro b le m a . K o riste se u n astavi p o je d in ih p re d
m eta. U M e t o d o l o š k o m p ra k tik u m u (K u n d a č in a i B a n đ u r 2 0 0 6 ) ra z la ž e se c e lo k u p n a
p ro c e d u ra n a u č n o g istra ž iv a n ja n a o d g o v a ra ju ć e p ostu p k e i rad n je, o d iz b o ra istraž iv ač
k o g p ro b le m a , d o p isa n ja iz v e šta ja istraživan ja. U im p re su m u p ra k tik u m a n a v o d i se o d
lu k a stru č n o g o rg a n a fak ulteta — n a u č n o n a sta v n o g veća, k o jim se o d o b r a v a n je g o v o k o
rišćen je u nastavi.
Radne sveske su sred stva u k o jim a se nastavn i s a d rž a ji o b lik u ju d id a k tič k o -m e -
todički, p o n a sta v n o m p lan u i p ro g ra m u , sa o d g o v a ra ju ć im u p u tam a i o d re d n ic a m a , radi
d o b ija n ja p o vratn ih in fo rm a c ija o d korisn ik a, u p isa n o iji o b lik u . M o g u biti sastavni ili
o d v o je n i d e o u d žb e n ik a . Skripte su vrste u d ž b e n ič k e p o m o ć n e literature, k o jo m se u
nastavi o b ra đ u je g r a d iv o d e la n a sta v n o g p red m eta ili p red m eta u celin i, u o b lik u p r o fe

so ro v ih p re d a v a n ja . S lu ž e u p rip re m a n ju ispita, k a o z a m e n a z a u d ž b e n ik u v is o k o š k o l
skoj nastavi. U p o t r e b o m u n a sta v n o -n a u č n o m p ro c e su p ro v e ra v a im se m e to d ič k o -s a d r-
ž a jn a vredn ost, p a k a o takve p reth o d e p isan ju u d žb e n ik a . N e p o d le ž u k a ta lo g iz a c iji i re
cen ziran ju .
Autorizovano predavanje j e vrsta p o m o ć n e n a s ta v n o -o b r a z o v n e literature, u
k o je m se o b ra đ u je sad rža j je d n e tem e n a sta v n o g p ro g ra m a s tu d ijs k o g p red m eta. K o riste
se u v is o k o š k o ls k o j nastavi. Stručni izveštaji su vrsta tekstova k o jim a se o p is u je n e k a
p o ja v a , p ro c e s, stanje i si. T o m o g u biti: za p isn ici o n e k o m d o g a đ a ju u o b la sti o b r a z o
van ja, izv eštaji sa k o n fe re n c ija , g o d iš n ji izveštaji o rad u o b ra z o v n ih u stan o va, izv eštaji
o u p isu studenata, iz v e šta ji o iz b o ru n astavn ik a u n a u č n o -n a sta v n a z v a n ja , izv eštaji o
o cen i p o d o b n o s ti tem e i k a n d id ata z a iz ra d u m aster teze ili d o k to rsk e d isertacije.
2.3.2. Stručne monografije i članci
Stručne monografije. — T o su o b im n ija d e la u k o jim a se c e lo v ito i stručno sa

g le d a v a p rim e n a rezultata istraživan ja, je d a n p ro b le m , ličnost, sa d rža j, d o g a đ a j, institu
cija i si. (n p r. m o n o g r a fija v a s p itn o -o b ra z o v n e institucije, m o n o g r a fija stru č n o g u d ru ž e
n ja i s i.). O b ja v lju ju se u je d n o m ili v iše sv e za k a , isto v re m e n o ili p o u n a p re d u tv rđ e n o m
re d o sle d u . U stru čn im m o n o g r a fija m a se razm atraju različiti asp ekti n e k o g te o rijs k o g ili
p ra k tič n o g p ro b le m a . A u t o r i se u stručnoj m o n o g r a fiji k o riste s a m o d e lim ič n o d is k u si
jo m , a d o p o d a ta k a d o la z e u g la v n o m n a o s n o v u a n a liz e d o k u m e n ta c ije i ra s p o lo ž iv e
literature.
Stručni članci. — P re d s ta v lja ju vrstu stručnih ra d o v a u k o jim se s a o p š ta v a ju p o
znate č in je n ice , in fo rm a c ije i p o z n a ta sazn an ja i rezultati e m p irijsk ih istraž iv an ja; s a ž i
m aju i siste m atizu ju z n a n ja iz v iš e ra d o v a iz struke o p ro b le m u k o ji j e p re d m e t ra sp ra
ve. Iz la ž u se n a p ristu p ačan n ačin i čin e d o stu p n im ja v n o s ti u s m is lu šire n ja zn an ja, p re
n o še n ja isk u stava , p r ila g o đ a v a n ja iz v o m ih istraživ an ja p o tre b a m a p rak se. I u stru čn o m
član k u j e p o tre b n o ra sp ra v u d o v e sti u v e z i s p o z n a tim sa z n a n jim a iz istorije, sm estiti j e
u ja s a n teorijsk i k on tek st te istaći v až n o st p oru k e. S tm č n i član ak , p re m a K r it e r iju m im a
A iin is ta rs tv a n a u k e R e p u b lik e S r b ije (2007) j e p rik a z v e ć p o z n a to g , sa n a g la s k o m n a
u p o tre b ljiv o st rezultata iz v o m ih istraživ an ja i širen ja zn an ja, p ri č e m u j e tekst p r ila g o
đen p o tre b a m a k o ris n ik a i čitalaca stru čn og ili n a u č n o g č a s o p is a u k o m e j e o b ja v lje n .
S tm čn i č la n a k ne sad rži o rig in a ln a tu m ačen ja i rezultate fu n d a m e n ta ln ih i p rim e n je n ih
istraživan ja. M o ž e d a nastane, p re s v e g a , k a o rezultat a k c io n o g istra ž iv a n ja i na o s n o v u
p ro u č a v a n ja d ru g ih o b ja v lje n ih ra d o v a . P iše se sa n a m e ro m šire n ja in fo rm a c ija i sa z n a
n ja i n jih o v e p rim e n e u p raksi. T a k a v č lan ak ne sad rži izveštaj o istra živ an ju , n em a d e
fin isan u h ip o te zu z a re ša v a n je n e k o g p ro b le m a , n e m a d e ta ljn o o p is a n e m eto d e i tehnike
rada, rezultati se o p is u ju o n a k o k a k o su kon statovan i, b e z d o k a z iv a n ja , k ritičk e ra sp ra
ve, n e m a n o v ih p ristu p a i n e n u d i n o v e p ra v c e d a lje g istraživ an ja, v e ć p re n o si lič n a za
p a ž a n ja i iskustva. P o m o ć u n je g a se p rik a z u je ilu stracija rezultata p rim e n e n ek e m etode.
S tm č n i č la n c i se o b lik u ju p o za h tev im a n au čn e m e to d o lo g ije , u z s v a p ra v ila k o ri
šćen ja n au čn ih iz v o ra , o s la n ja n ja n a sazn an ja iz p re th o d n o g v re m e n a i n a sa zn a n ja n a
učnih autoriteta. P o stm kturi se ne ra zlik u ju o d nau čnih ra d o v a . P re d s ta v lja ju istra ž iv a
nja k o ja se z a d o v o lja v a ju s a z n a n jim a m a n je g b ro ja čin jen ica. M o g u se o b ja v ljiv a t i k a o
p re g le d n i član ci u k o jim a se sistem atizu ju već o b ja v lje n i p o d a c i, p ri č e m u se p red n o st
98_________________________________________________________________________]VI. K u n d a č in a — V . B a n đ u r
d a je sistem atičnosti i m etod ičn o sti u o d n o su n a kreativnost. S tru čn i član ci se o b ja v lju ju

u č a so p is im a , z b o m ic im a , e n c ik lo p e d ija m a , d n e v n im ili n e d e ljn im listo v im a , ili u v id u
sao p šten ja n a n a u č n im s k u p o v im a (k o n g re s u , sim p o z iju m u , sem in aru , k o n fe re n c iji).
U k o li k o se o b ja v lju ju u stručnim listo vim a, p išu se n a u č n o p o p u la m im stilom . Stručni
čla n c i ne m o ra ju biti recen ziran i. Č la n c i sa stručnih s k u p o v a (k o n g re s a , k o n fe re n c ija ,
s e k c ija ) p u b lik u ju se u z b o m ic im a re zim e a, tretiraju se u g la v n o m k a o stručni članci. S a
o p šten ja sa stručnih s k u p o v a k o ja su o b ja v lje n a u z b o m ic im a s k u p o v a i u slu čaju d a j e
z b o rn ik iz a š a o k a o re d o v n i ili p o se b n i b ro j n a u č n o g č a s o p is a ne s p a d a ju u o v u k a te g o ri
ju , v e ć se ra s p o re đ u ju u k a te g o riju o b ja v l je n o s tru č n o s a o p š te n je sa skupa.
U stručne čla n k e se svrstava i s tru č n i p r e g l e d n i čla n a k . O n ostaje n a n iv o u stru
ke, za to što n e a n a liz ira o rig in a ln e rezultate istraž iv an ja i kritički ih ne s a g le d a v a , iz o
staje a n a liz a sličn o sti i ra zlik a , ne u k a z u je n a m o g u ć e h ip o te ze n o v ih istraživ an ja. K o r i
stan j e što č la n o v e n a u č n e za je d n ic e u p o zn a je sa s a v re m e n o m literatu ro m i što su u n je
m u iz lo ž e n i rezultati d ru g ih autora sa k o jim a se čitaoci u p o z n a ju .
2.3.3. Završili rad na osnovnim studijama

Z a v r š n i ra d n a o s n o v n im stu d ijam a j e ra d u k o m e student, n ak o n izv rše n ih o b a
v e z a p ro p isa n ih n a sta v n im p la n o m i p ro g ra m o m o s n o v n ih stu d ija o b ra đ u je o d re đ e n u
stručnu tem u, u z p rim e n u o d g o v a ra ju ć ih m e to d o lo šk ih p o stu p ak a , k o jim a d o k a z u je s p o
so b n o st re š a v a n ja p ro b le m a , d o n e k le o rig in a ln im p ristu p o m . Studen t z a za v ršn i ra d na
o s n o v n im stu d ija m a b ir a tem u, z a k o ju iz ra đ u je id ejn i p ro je k a t u k o m e se o b ra z la ž e iz
b o r tem e, n ač in n je n e o b ra d e i n a v o d i literatura. T e m a z a v r š n o g ra d a n a o s n o v n im
stu d ija m a se o d o b r a v a o d lu k o m n au čn o -n astavn o g v e ć a fakulteta, a n a p re d lo g o d g o v a ra
ju ć e katedre, k a d a se o d re đ u je i m entor. K a d a j e sastavni d e o ra d a em ip irijsk o -a n alitičk o
istraživanje, p reth o d n o se izrađ u je iz v e d b e n i projekat, k o ji o d o b ra v a m entor.
Z a v r š n i ra d n a o s n o v n im stu d ijam a je , u p rin cip u , in terd iscip lin aran . Im a o s n o v
n e k arak teristik e o p e ra tiv n o g istraživan ja, u s m e re n o g n a re š a v a n je p o je d in ih praktičnih
o b ra z o v n o -v a s p it n ih p ro b le m a . K a n d id a t n a o sn o v u is tra ž iv a n ja treba d a n ap iše k v a lite
tan, c e lo v it tekst d ip lo r r s k o g ra d a iz k o g se m o ž e sa gled ati p ism e n o st i o s p o s o b lje n o s t
za ra d u struci. Z a v r š n i ra d n a o s n o v n im stu d ijam a m o ž e biti i p re g le d n i ra d iz o d re đ e
n o g p o d ru č ja . U z a v rš n o m ra d u k an d id at s p e c ifik u je k lju č n e p o jm o v e , s v o ja teorijsk a
p o la z iš ta z a s n iv a n a k o n fro n ta c iji sa p o la z ištim a d ru g ih autora, p rik a z u je p reth o dn a is
tra živ a n ja k o ja su v e z a n a z a n je g o v o istraživan je. P o tre b n o j e d a ra d z a d o v o lja v a m eto
d o lo š k e zah teve, d a se z a sv e tvrdn je p ro n a la z e i n a v o d e d o k a z i, d a se p rik a z u je način
ra d a k o jim se d o š lo d o o d ređ en ih sazn an ja, d a se u p u ć u je n a d ru g e n ač in e re ša v a n ja
p ro b le m a , n a p rim e n u o d re đ e n ih p rin c ip a i re še n ja i n a d ru g e sa d rž a je i situacije, d a su
p o d a c i tačni, ru k o p is je z ič k i korektan i tehnički o b lik o v a n .
Z a v r š n i ra d n a o s n o v n im stu d ijam a se radi u z p o m o ć i uputstva n astav n ik a —
m entora. K a d a m en to r p ro c e n i d a j e ra d z a d o v o ljio stručne i m e to d o lo š k e kriteriju m e,
d a je s a g la s n o st d a se stavi u d a lju p ro c e d u ru z a ocen u i o d b ra n u . R a d treba d a p o k a ž e
d a j e student stek ao o d re đ e n i n iv o opštih i p o se b n ih stručnih zn a n ja iz p e d a g o g ije , d i
dak tik e, p s ih o lo g ije i p o s e b n ih m e to d ik a nastave, u m e šn o st u re š a v a n ju p ro b le m a iz
struke, s p o s o b n o s t p is a r e o b ra d e n au čn ih sad ržaja, m e to d o lo š k e veštin e i kulturu istra
ž iv a n ja , a n a o d b ra n i i s p o s o b n o s t u s m e n o g iz n o š e n ja č in je n ica , g e n e ra liz a c ija , z a k lju
čak a. Z a v r š n im r a d o m n a o s n o v n im stu d ijam a se p ro v e ra v a k a n d id a to v a o s p o s o b lje n o s t
A h a d e m s h o p is a n je 99
za sam o stalan ra d u p rak si. O b i m z a v rš n o g ra d a n a o s n o v n im stu d ija m a j e o d 50 d o lOO

stranica teksta, što z a v is i o d vrste ra d a (d a l i j e em p irij s k o -a n a li ti čki ili te o rijs k i) i b r o ja
p rilo g a . R a d i se u pet p rim e rak a. B ra n i se p o p ro p isa n o j p ro c e d u ri p re d stru čn o m k o m i
sijo m , u k o jo j su m e n to r i d v a član a. O d b r a n o m z a v rš n o g ra d a n a o s n o v n im stu dijam a,
k an d id at stiče o d re đ e n i p ro fe s io n a ln i stepen, stručno zv a n je . O d n o s p re m a z a v rš n o m
ra d u n a o s n o v n im stu d ija m a z a v is i o d trad icije u stan o v e p re m a to m pitan ju , a i o d sa
m o g m entora. Studenti često u iz ra d i z a v rš n o g ra d a n a o s n o v n im stu d ija m a p ra v e p r o
puste, tekst p išu b e z p ro re d a , sitn im ili k ru p n im s lo v im a , n e o d v a ja ju p o je d in e o d e ljk e ,
fo rm ira ju p a s u s e o d je d n e re čen ice, p ra v e in terp u n k c ijsk e g re šk e , p re u z im a ju p a su se
b e z n a v o đ e n ja iz v o ra , o s ta v lja ju n ep o tp u n e b ib lio g r a fs k e je d in ic e . D a b i student im a o
osećaj d u b in e teorije n a k o jo j se z a s n iv a p r o b le m istra ž iv a n ja i n je g o v o b im p o tre b n o j e
d a p ro čita v iše za v ršn ih ra d o v a n a o s n o v n im stu dijam a.
P o tre b n o j e d a fak ultet fo rm ira b a z u p o d atak a v e z a n u z a tem e z a v r š n o g ra d a na
o s n o v n im stu d ija m a p o n a u č n im o b la stim a i literaturu z a o b ra d u p o je d in ih tem a.
2.3.4. Završni rad na master studijama
Z a v r š n i ra d n a m aster stu d ijam a d o n o si au torim a a k a d e m s k i stepen d ip lo m ir a n g

studenta — m astera struke. M a s t e r ra d j e za v ršn i ra d studenta d ip lo m s k ih studija, s a m o
stalno p isan , k o ji im a o b e le ž ja stru čn o g rada, sa elem e n tim a n a u č n e m e t o d o lo g ije , k o
j i m se u n a p re đ u ju stručna zn an ja, o tk riv a ju sav ršen iji postup>ci u o b a v lja n ju struke i
s a z n a v a n ju stvarnosti. T o j e sam o staln i stručni rad, k o jim se siste m atizu ju p o sto je ć a
zn an ja i tim e d a je d o p rin o s struci, a k o ji se rad i u z p o m o ć m en to ra, iz o b la sti k o jo j p ri
p a d a tem a m aste r rada.
C ilj m aster ra d a m o ž e biti n a n iv o u d e sk rip c ije , k la s ifik a c ije , o b ja š n ja v a n ja i si
stem atizacije. R a d p re d s ta v lja sv o je v rsta n iz v e š ta j o o b a v lje n o m istraživ an ju . N a jč e š ć e
se radi o e m p ir ijs k o m istraživan ju . O v a vrsta stru čn o g ra d a m o ra , z b o g to ga , z a d o v o ljiti
sve za h tev e k o ji se p o s ta v lja ju iz v e šta jim a svih vrsta istra ž iv an ja. M a s t e r ra d se p rip re
m a u toku d v o g o d iš n jih ili je d n o g o d iš n jih d ip lo m s k ih studija, k ro z iz ra d u sem in arsk ih
ra d o v a.
N a s lo v tem e m aste r ra d a p re d la ž e k an d id at u d o g o v o r u se b u d u ć im m en to ro m ,
o d o b r a v a n a u č n o -n a s ta v n o v e ć e fakulteta, p o p ro c e d u ri p ro p is a n o j z a k o n o m i statutom
un iverziteta i fak ulteta.
M e n t o r studentu p o m a ž e savetim a, uputstvim a, k o n su lta c ija m a i si., u s v im fa z a
m a iz ra d e m aster ra d a (p ri iz b o ru p ro b le m a , pri o rg a n iz o v a n ju i iz v o đ e n ju istraživ an ja,
k a o i pri p is a n ju iz v e š ta ja o is tra ž iv a n ju ). Iz v o ri na k o je se k a n d id at u p u ć u je m o ra ju biti
dostupni. O b i m m aster ra d a z a v is i o d karaktera istraživan ja. U d ru štv e n im n a u k a m a iz
n osi o d lOO stranica teksta sa p ro re d o m . R a d i se o b ič n o u pet p rim e ra k a i to s a m o na
je d n o j stranici p a p ira fo rm a ta A - 4 .
S tu d en t u m aster ra d u treba d a p o k a ž e : o s p o s o b lje n o s t z a p ro n a la ž e n je n aučnih
iz v o ra (šta m p a n ih i e le k tro n sk ih ); p o z n a v a n je iz v o ra k o ji se o d n o s e n a n je g o v u tem u,
te o rijsk o zn a n je i o se tljiv o st z a p ro b le m e struke; o s p o s o b lje n o s t z a k o riš ć e n je m e to d o
lo g ije n a u č n o g istra ž iv a n ja u n jih o v o m re ša v a n ju , tj. d a p o z n a je iz ra d u p ro jek ta, o rg a n i
za c iju i re a liz a c iju istraživ an ja, tehnike n a u č n o g rada; s p o s o b n o s t z a p ro n a la ž e n je ,
p rik u p lja n je i o d a b ira n je g ra đ e , su m iran je i p rim en u utvrđen ih naučnih č in je n ic a u p is a
lO O M . K u n d a č in a — V . B a n đ u r
n ju ra d a; s p o s o b n o s t d a v a n ja o c e n a i p rezen tiran ja o rig in a ln ih p o d a ta k a ili d o n o še n je

o rig in a ln ih z a k lju č a k a u p isa n ju teksta. U celin i o d b ra n je n m aste r ra d p o d ra z u m e v a
o s p o s o b lje n o s t d ip lo m ir a n o g studenta z a re ša v a n je p ro b le m a struke.
N a n e k im fa k u lte tim a se z a izrad u m aster ra d a p re d v iđ a p o s e b a n sem estar. P o s ta
v lja ju se i fo rm a ln i zah tevi z a iz ra d u m aster rada, k o ji ih ra z lik u ju o d „ re d o v n ih “ iz v e
štaja o is tra ž iv a n jim a (d a , n a p rim er, sad rže re zim e n a stran o m je z ik u , d a se n azn ače
„ k lju č n i p o jm o v i“ , im e m en to ra i si.).
2.3.5. Ostali stručni radovi
U o stale stručne r a d o v e s p a d a ju završn i ra d o v i — ra d o v i p riz n a n ja (sem in a rsk i

rad, sp e c ija listič k i ra d ), p rik a z d ela , elaborat, ek sp ertiza, b io g r a fija , an o tacija, rasp rava,
p o le m ik a , kritika, p r ilo g , esej, interpretacija, b e le š k a , d n e v n ik , p am flet, m ed itacija,
a p o lo g ija , p e d a g o š k i ro m an , m e m o a ri, p u b licističk i ra d o v i, p is m a u red n ik u , intervjui
ja v n o s ti i dr.
Naučne prezent£.cije. — N a se rv e r raču n arim a se m o g u p ostaviti n au čn e p re z e n
tacije. M o g u biti stacio n iran e i d in a m ič k e , a p o vlasn ištv u to m o g u biti lič n e p rezen taci
j e i p re z e n ta c ije n au čn ih institucija.
L.ičn e p r e z e n t a c ije p re d s ta v lja ju sajtove autora, k o ji sa d rž e n je g o v o n au č n o stva
ra laštv o , re z im e e ra d o v a , re c e n z ije , p rik aze , b io g r a fije i b ib lio g r a fije . F o rm u lis a n e su
p re c iz n o i d irek tn o, d iz a jn ira n e sk lad n o , tako d a se d o svih stranica stign e sa d v a d o tri
k lik a. R a d i b r ž e g u č ita v a n ja ne sa d rže v e ć e fo to g ra fije , p o g o t o v o u p o z a d in i, niti v eći
b ro j m a n jih fo to g ra fija .
P r e z e n t a c ije n a u č n ih in stitu cija (reso rn ih m in istarstava, un iverziteta, fak u lteta)
sa d rže o s n o v n e in fo rm a c ije o tim u stan o vam a, n jih o v u o s n o v n u i strukturalnu p o d e lu
delatn osti, o b a v e š te n ja o n a u č n im sk u p o v im a , sa d rž a je z b o r n ik a n au čn ih ra d o v a , re
k la m n e p o n u d e n au čn ih iz d a n ja , za k o n sk u re g u la tiv u o n a u č n o is tra ž iv a č k o m radu , k o n
k u rse o is tra ž iv a č k im p ro je k tim a i stipen dijam a, o b a v e š te n ja o stu d ijsk im b o ra v c im a u
in ostranstvu, iz v e š ta je o iz b o ru u n au čn o -n astav n a zv a n ja . E v id e n c ije n au čn ih rad n ik a
m o g u ć e j e p ro n a ć i u n a c io n a ln im b a z a m a p o d atak a, sa k o e fic ije n tim a k o m p e te n c ije k o ji
p o k a z u ju n au čn u usp ešn ost, k a o p retp o stavk u za n o v e istra ž iv a č k e projekte. N a p rv o j
stranici p re z e n ta c ije p o s ta v lja se zn ak ( l o g o ) n au čn e u stan o v e k o jo j p rip a d a .
P re z e n ta c ije se p r ija v lju ju n a serv e re za p retragu . P re th o d n o j e p o tre b n o p ro c e n i
ti k o je k lju č n e reči p o te n c ija ln i p o setio ci koriste pri p re tra g a m a i k o ja su to m esta k o ja
on i p o s e ć u ju , k o je su to d isk u sio n e g ru p e i g d e se s n jim a m o ž e stupiti u kontakt, k o je
in fo rm a c ije o n i traže na Intem etu . P r ija v ljiv a n je se o d v ija u fa z a m a : ( 1 ) p rija v ljiv a n je
p re z e n ta c ije n a s p isa k p ro v a jd e ra , o d k o g a se z a k u p lju je W W W p rostor; ( 2 ) p r ija v ljiv a
n je n a p re tra ž iv a č e Y u W e b A d r e s a r ili Y u S earch ; ( 3 ) p ro n a la ž e n je o n e In tem et adrese
k o ja o d g o v a r a tem atici sajta, g d e se m o ž e postaviti lin k d o p la n ira n e p rezen tacije, i to:
a ) a d rese z a p o s ta v lja n je lin k a k o je p rim a ju sve vrste p re z e n ta c ija i b ) ad rese k o je su p o
v e z a n e sa tem atik om , a k o jo j m o ž e d a p rip a d a i p rip re m lje n a p re z e n ta c ija i ( 4 ) ra zm e n a
ad resa. K o m e r c ija ln e p rezen tacije im a ju stranice n a k o jim a se m o ž e postaviti link. L in k
će biti d o stu p an o n o lik o v re m e n a k o lik o se uplati.
A k a d e m s k o p is a n je lO l
S p e c ija lis t ič k i r a d (lat. s p e c ia lis — ‘u savršavati se u g ra n i n e k e n a u k e ’ ) j e z a v r

šni stručni ra d studenta sp e cijaliza n ta, č ijo m se o d b r a n o m stiče stručni n a z iv sp e cijaliste
z a o d re đ e n u g ra n u struke. S p e c ija listič k e studije su p rete žn o u sm e re n e p ro fe s io n a ln o k a
sticanju vrh u n sk ih z n a n ja iz o d re đ e n e u že stručne oblasti. S p e c ija listič k i ra d se b ra n i
n ak o n p o lo ž e n ih isp ita n a sp e c ija lis tič k o m studiju.
S e m i n a r s k i r a d j e vrsta a k a d e m s k o g rada, sam o staln o p is a n o g , u o k v iru o b r a
z o v n o g p ro c e sa , č ija j e iz ra d a p ro p isa n a n astavn im p r o g r a m o m p o je d in ih n a u č n o -n a -
stavnih d is c ip lin a n a o s n o v n o m ili d ip lo m s k o m studiju, k o jim student d o k a z u je n iv o
o s p o s o b lje n o s ti z a sa m o sta ln o slu že n je ak tu e ln o m d o m a ć o m i stran o m literaturom ,
s p o s o b n o s t u o č a v a n ja p rak tičn ih i teorijskih p ro b le m a iz o d re đ e n ih n astav n ih p red m eta
i veštin u s a m o s ta ln o g istraživan ja. N a o sn o v n im , d ip lo m s k im i d o k to rsk im stu d ijam a
studenti sam i b ir a ju tem e sem in arsk ih ra d o v a u s k la d u sa s v o jim interes o van j em , k a k o
b i im se r a z v ija la o se tljiv o st z a p ro b le m e istraživan ja i p ro u č a v a n ja , a m o g u im b iti i z a
date. S e m in a rs k i ra d o v i m o g u biti u v id u : ( 1 ) k raćih istra živ ačk ih p ro jek ata, u z p rim e n u
je d n e istra ž iv a č k e tehnike i ( 2 ) a k c io n o g istraživan ja.
P is a n je m se m in a rsk ih ra d o v a stiču se p rv a isk u stv a u p isa n ju stručnih ra d o v a .
S v rh a iz ra d e i o d b ra n e sem in arsk ih ra d o v a je s te d a studenti s a m o sta ln o u p o z n a ju n a u č
ne sa d rža je , kritičk i ih b ira ju , k oristeći literaturu i a rh iv sk u g ra đ u iz d o tičn e n au čn e
o b lasti, d a s a v la d a ju o sn o v n u te rm in o lo g iju struke, d a o b ra đ e n e č in je n ic e ra šč la n ju ju i
lo g ič k i sređ u ju , sistem atizu ju i ja s n o p re d sta v lja ju u p is a n o m o b lik u n a p re g le d a n i in
fo rm a tiv a n n ačin , p re m a m e đ u n a ro d n im n o rm a m a a k a d e m s k o g p isa n ja, te d a sa s v o jim
p ro u č a v a n jim a i istra ž iv a n jim a u p o z n a ju ostale studente.
S tru ktu raln i elem en ti se m in a rsk o g ra d a su: n a s lo v n a strana, sad rža j, p o p is ilustra
cija, tekst (u v o d , o s n o v n i tekst, z a k lju č a k ), lista re fe re n c i i p rilo z i. U u v o d u sem in ar
s k o g ra d a n a z n a č a v a se tem a o k o jo j će se pisati i st^v k o ji će se za u zim a ti to k o m p is a
nja. T e z a se iz n o s i u je d n o j fra z i u p r v o m licu (n p r. Ž e li m d a o b ja s n im ra z lik e u e k o lo
š k im n a v ik a m a u č e n ik a k a o rezultat d e lo v a n ja p o ro d ic e i š k o le .), d o k se u o s ta lo m d e lu
p re p o ru č u je p is a n je u trećem licu . U razrad i s e m in a rs k o g ra d a se d isk u tu je o a rgu m en ti
m a k o ji su p re d s ta v lje n i, iz n o s e se vlastiti sta v o v i i in terpretacije v e z a n e z a p ro b le m . U
s e m in a rs k o m ra d u studenti s a v la đ u ju istraživ ačk e tehnike, k o riš ć e n je b ib lio g r a fs k ih b a
z a p o d atak a , b ib lio g r a fs k u p rip re m u rada, p ro n a la ž e n je p o d a ta k a , k o d ira n je p od atak a ,
v e ž b a ju se p r e c iz n o m is k a z iv a n ju s v o g m išlje n ja , citiranju, p a ra fra z ira n ju , k la s ifik a c iji
k o rišć e n e literature, te h n ič k o m o b lik o v a n ju ra d o v a i dr.
N a sp e c ija listič k o m , m aster i d o k to rsk im studiju sem in arsk i ra d o v i su slo ž e n iji, u
p o g le d u p rim e n e m e t o d o lo g ije i tehnike n a u č n o g rada. O d studenta se za h tev a o d re đ e n a
veštin a is tra ž iv a n ja i s a o p š ta v a n ja rezultata. P ro je k tu ju i iz v o d e istraž iv a n ja, u z p o m o ć
p re d m e tn o g n a sta v n ik a — m entora. P is a n je m sem in arsk ih ra d o v a studenti n a
d o k to rs k o m stu d iju stiču p rv a n a u č n o istra ž iv a č k a iskustva. N a to m n iv o u , u ta k v im se
m in a rsk im ra d o v im a se p ro v e ra v a : p rim e n a n au čn ih m e to d a i p o stu p a k a n a u č n o g istra
ž iv a n ja , p rim e n a teo rijsk ih i p rak tičn ih zn an ja, sp o s o b n o s t o b lik o v a n ja n a u čn ih sa z n a
n ja d o k o jih se d o š lo istraživ an jem . O iz ra đ e n im se m in a rsk im r a d o v im a v o d e se ra sp ra
v e u stu d ijsk oj g ru p i ili sa m e n to ro m (n a s ta v n ik o m i s a ra d n ik o m ), a n a d o k tors k o m stu
d iju se m in a rsk i ra d o v i se b ra n e p re d stručn om k o m is ijo m , pri č e m u se k ritičk i o c e n ju je
n jih o v a vredn ost. O b i m s e m in a rs k o g ra d a izn o si o d d eset d o p e d e se t stranica teksta, o d
n o s n o o d j e d n o g d o tri au torsk a tabaka. Iz ra đ u je se u d v a p rim e rk a . S tran ice se p a g in i
raju o d p rv e stranice p o s le sa d rža ja . Student p o tp isu je sem in arsk i ra d n a kraju teksta.
102______________________________________ ________________________________ M . K u n d a č in a — V . B a n d u r
U p rak si j e p risu tn a i p o ja v a im p ro v iz a c ije izrad e sem in arsk ih ra d o v a , u k o jim a

se istra ž iv a n je sim u lira b e z stv arn o g p rik uplj anj a p o d a ta k a i p o š to v a n ja re d o s le d a fa z a
re a liz a c ije . M e đ u tim , istra ž iv a n ja u o k v iru sem in arskih ra d o v a m o g u ć e j e sp ro v o d iti uz
u č e šće g r u p a studenata, g d e č la n o v i svih g ru p a p re u z im a ju o d re đ e n e u lo g e u p o je d in im
fa z a m a istraživ an ja.
E l a b o r a t j e vrsta stru čn o g rada, u k o m e se c e lo v ito na m eto d o lo šk i ustaljen
n ačin ra z ra đ u je n e k a p o ja v a ili p ro ces, a k o ji nastaje k a o rezultat istraživ an ja. Im a sp e
c ifič a n o b lik , fo rm u i sad ržaj. Prate g a tabelarni p rik azi i g ra fik o n i. (P rim e ri: E la b o r a t o
p o b o l jš a n ju o r g a n iz a c ije ra d a u j e d n o j s m e n i u o s n o v n o j šk o li ili E la b o r a t o o tv a r a n ju
n o v o g s tu d ijs k o g o d s e k a n a fa k u lte tu ). E k s p e r t i z a j e o cen a i m iš lje n je ek sp erata o d re
đ en e o b la sti o n ač in u re ša v a n ja n e k o g p rak tič n o g p ro b le m a . O c e n u n a jč e šć e d a je tim
ek sperata, k o ji se fo rm ira u zavisn o sti o d is tra ž iv a č k o g zad atk a i n je g o v o g in terd iscip li
n a rn o g karaktera. P r e v o d i n a u č n o g ra d ia se p iše z a p o tre b e o b ja v ljiv a n ja u časo p isu .
O b ja v lju je se n a k o n p ro c e n e ured n ištva č a s o p is a d a z a n au čn u i stručnu ja v n o s t m o ž e
biti ak tu eln i i zn a č a ja n . U z p re v o d se n a v o d i o rig in a la n n a s lo v d e la , iz d a v a ć , m esto i
v re m e o b ja v ljiv a n ja .
A u t o b i o g r a f i j a j e vrsta ra d a u k o m e n au čn ik p rik a z u je s v o j živo t, n au čn o istraž i
v a č k i o p u s i v re m e u k o m e j e ž iv e o . U p isan ju a u to b io g ra fije p o tre b n o j e iz b e g a v a ti su
b je k tiv n i pristup. P o d a c i u a u to b io g ra fiji im a ju in d iv id u a ln i karakter. A k o a u to b io g ra fi
j a d a je s a m o p re s e k je d n o g ž iv o tn o g p e rio d a p o je d in c a , o n d a j e to sa žeta a u t o b io g r a fi
j a . M e đ u tim , o p s e ž n ija a u t o b io g r a fija d aje p re g le d p o d a ta k a to k o m č ita v o g ž iv o tn o g
v e k a p o je d in c a . P o d a c i iz a u to b io g ra fije m o g u d a se o d n o se n a p ro šlo st, sad ašn jo st i b u
d u ćn o st ž iv o ta autora. P iš e se u trećem licu. Č ita se p rilik o m o d b ra n e za v ršn ih ra d o v a
(d ip lo m s k i, m a g ista rsk a teza, d o k to rsk a d ise rta c ija ) i p rilik o m p ro m o v is a n ja k an d id ata
u n a u č n a z v a n ja . M o ž e p red stavljati iz v o r za n au čn a istraživ an ja. U an a liz i a u to b io g ra
fije n ek e ličn o sti istra ž iv a č u sm e ra v a p a ž n ju n a karakteristične č in je n ic e (o p is a n e i iz o
s ta v lje n e ).
B i o g r a f i j a (g rč . b io g r a p h ia — ‘o p is iv a n je živo ta, ž iv o t o p is ’ ) je^ vrsta n a u č n o g
iz v o ra k o ji sa d rž i re lev a n tn e p od atk e o ličnosti zn a č a jn o j z a n au k u i struku. Iz v o ri z a p i
san je b io g r a fije m o g u biti arh ivsk i d ok um en ti, a u to b io g ra fije , d n e v n ic i, m e m o ari, p re p i
ske, iz v e š ta ji i si. S a d r ž i i p o d a tk e o vrem en u , sredini i d ru štv e n im o k o ln o stim a u k o ji
m a j e lič n o st ž iv e la i ra d ila. B io g r a fija autora n a u č n o g d e la sad rži: g o d in u i m esto ro đ e
n ja, š k o lo v a n je , k retan je u p ro fe siji, n au čn a z v a n ja i titule, stv a rala čk i o p u s, g la v n a d e
la, n a g ra d e , p riz n a n ja i dr. M o ž e se o b ja v iti u p rilo g u n a k raju p u b lik a c ije . U k o li k o se
z a s n iv a n a k ritič k o -e g z a k tn im p o d a c im a , m o ž e im ati n au č n u vredn ost. B io g r a fija se
m o ž e saopštiti i u v id u n e k r o lo g a — p o sth u m n o g o d a v a n ja pošte p re m in u lo m n a u č n o m
rad n ik u . K r o z n e k r o lo g se ističu z a s lu g e p o k o jn ik a u živ o tu uop šte, p o s tig n u ć a u struci i
n a u č n a o stv a re n ja u n auci. M o ž e d a se isk aže g o v o r o m ili č ita n je m teksta na
k o m e m o ra tiv n o j sed n ici ili n a s a m o m p o g re b u , ili o b ja v ljiv a n je m u č a so p isu , zb o rn ik u
ra d o v a , stru č n o m listu i d n e v n o j i n e d eljn o j štam pi.
B io g r a f ije n au čn ih i stručnih stvaralaca n ajčešće se o b ja v lju ju p o v o d o m n e k o g
ju b ile ja u m o n o g r a fiji un iverziteta, fakulteta, šk o le i si. M e đ u tim , a k o se b io g r a fija p iše
u s k la d u sa in teresim a i o č e k iv a n jim a čitalaca, o n a p o p rim a b eletrističk i karakter.
B io g ra fija
V O J I S L A V B A K I Ć (1 8 4 7 -1 9 2 9 ), profesor i direktor U čiteljske škole u K ra
gujevcu, prvi profesor i osnivač Katedre za pedagogiju na F ilozofsk om fakultetu V e
like škole u B e o g ra d u (o d 1892. god.). Jedan od najpoznatijih, najplodnijih i najo
brazovanijih p ed a go ga u Srbiji druge polovine X I X veka. Z a v ršio j e R ealk u u K a r
lovcu i Srpsku preparandiju u Som boru. Studirao pedagogiju kod H erbartovca K . F.
Stoja u N em ačk oj (1870—1874). Doktorat iz p edagogije stekao 1874. god. odbranivši
tezu pod naslovom Rusovljeva. p eda gogik a s gledišta filozofsk e peda gogike.
Z a vrem e rada u S rbiji, u koju je došao pošto nije m o gao da se zaposli u H r
vatskoj (A u s t r o -U g a r s k c j), bio j e veom a aktivan i predan p edagošk i radnik, ne sa
m o u školam a u k o jim a j e radio, već i van njih. U č e stv o v a o j e u izradi skoro svih
zakonskih i drugih norm ativnih dokum enata, kojim a su „uređivane“ školske insti
tucije — od predškolskih ustanova do p red lo ga za osnivan je univerziteta, um esto
V e lik e škole. B io j e član U č e n o g društva. Srpske književne zadruge, član i pred-
sednik G la v n o g prosvetn og saveta, pisac i recenzent m nogih udžbenika, član P e -
d a g o šk o -k n jiže v n o g zbo ra H rvatske itd.
P o o sn ovn im p ed ago šk im shvatanjim a ostao j e H erbartovac, ali um erenog, a
ne ortodoksnog pravca. G o v o rio j e više stranih je z ik a (nem ački, francuski, e n g le
ski, latinski; slu žio se sten ografijom ) i čitao savrem enu psihološku, sociološku, an
tropološku i filo zo fsk u literaturu u originalu.
U svoja umerena herbartovska pedagoška shvatanja, ugrađivao j e m noge nove
pedagoške ideje. N ije se ustezao da prihvati nova saznanja i shvatanja korisna za pe
dagogiju. M eđutim , nikada se nije odrekao osnovnih i polaznih ideja H erbartovaca.
Z b o g svojih političkih opredeljen ja (b io j e pripadnik L ib e ra ln e političke stran
k e), z b o g sv o je vezanosti za dinastiju O bren o vića (k ao Prečanin i K rajišn ik, rođen
isp od Petrove gore, b io j e uvek odan Kruni i D in astiji), im ao j e dosta p ro b lem a u
životu u Srbiji. Z b o g toga nije izabran u K raljevsk u akadem iju nauka kada j e ona
nasledila U č e n o društvo, nije izabran za red o vn o g p rofesora n o v o o sn o v an o g U n i
verziteta u B e o g ra d u 1905. god., iako je to zvanje im ao na V e lik o j školi i b io R e k
tor te škole d va puta.
B a v io se raznovrsn om p edago šk o m problem atikom ; opštim i teorijskim pita
njim a p ed a go šk e nauke, m etodičkim pitanjim a nastave u osnovnoj i srednjoj školi,
nacionalnim i patriotskim vaspitanjem , m oralnim vaspitanjem , vaspitanjem d ece u
porodici. O b ja v io j e oko 200 većih i m anjih radova. N a jz n a č a jn iji su; O p šta nauka
o vaspitanju i P r im e n je n a nauka o vaspitanju (B e o g r a d , 1 8 7 8 ); O p šta p e d a g o g ik a
(B e o g r a d , 1 8 9 7 ); P o u k e o vaspitanju d ece u rod iteljsk oj kući (B e o g r a d , 1 8 8 0 ); O
va sp itn om p rila g o d a v a n ju (B e o g r a d , 1 8 9 3 ); P e d a g o š k o iskustvo (B e o g r a d , 1 9 1 0 );
S a m o u p ra va p r i školskom vaspitanju (B e o g r a d , 1 9 1 1 );
P o seban značaj im a D n evn ik , koji j e V . B ak ić v o d io sv ak o g dana tokom p e
deset godina. U njem u nisu opisana sam o pedagoška zb iv an ja u S rbiji, već i naj
značajniji kulturni i istorijski d ogađ aji u Srbiji druge p o lo v in e 19. i prve d ve d ece
nije 20. veka, čiji j e svedok, a često i učesnik bio V . B ak ić. D n e v n ik j e ostao u ru
kopisu i original se ču va na K atedri za p ed a go giju F ilo z o fs k o g fakulteta u B e o g r a
du. O V o jis la v u B a k ić u pisano j e m n ogo i za života i p osle n je g o v e smrti. P o d aci
o tome, kao i celovita b io g ra fija i b ib lio grafija, nalaze se u studiji koju j e o V o j i
slavu B a k ić u napisao dr N ik o la Potkonjak, P e d a g o šk i p o g le d i V o jis la v a B akića,
B e o g ra d , U čiteljsk i fa k u ’tet, 2001. god.
(N ik o la Potkonjak (2 0 0 6 ); Im enik srpskih p e d a g o g a . B eo g ra d ;
Srpska akadem ija obrazovan ja, str. 18—2 2 )
Ourriculum Vitae. — (JCratka b i o g r a f i ja ) P re d sta v lja k ratak o p is živ o tn ih ak tiv

nosti p o je d in c a , datih p o p a su sim a — ličn i p o d a c i, p o d a c i o o b ra z o v a n ju , p o d a c i o ra d
n o m isk u stvu , n a g ra d e i p riz n a n ja , zn an ju je z ik a i raču n ara, ak tivn osti u s lo b o d n o m v re
m en u , h o b ije i si. P iš e se k o n c iz n o u o b im u je d n e stranice. U p a ra g ra fu L i č n i p o d a c i na
v o d i se im e i p re z im e (n a p is a n o v e lik im s lo v im a ), d atu m i m esto ro đ e n ja , ad resa stano
v a n ja , e -m a il ad resa, te lefo n i n acion aln ost, bra čn i status, b ro j d ece, im e n a ro d itelja i
n jih o v o za n im a n je . C ilj p isa n ja C V j e p red stav lja n je p ro je k c ije vlastite k arijere.
C u rric u lu m V ita e
Z O R IC A V E IN O V IĆ
L u k e V o jv o d ić a 3, B e o g ra d
tel. 011/3561-331
064/198-65-72
e/mail: zorica.vein ović @ u f.b g .ac.yu
O b r a z o v a n je
O sn o v n u školu i gim n aziju završila j e u B eo grad u . N a U č iteljsk o m fakultetu
u B e o g ra d u d ip lo m iia la j e u septem bru 1998. godine sa prosečnom ocen om 9,35.
D ip lo m sk i rad iz M eto d ik e nastave prirode i društva. S a d rža ji na sta ve p r ir o d e i
dru štva u jiin k c iji ra z vo ja ekološke svesti učenika o dbran ila j e sa ocen om IO. Post
d ip lo m sk e studije na U čiteljsk o m fakultetu u B e o g ra d u — smer: M eto d ik a nastave
prirode i društva, završila j e sa prosečnom ocen om IO. M agistarsk i rad N a sta va
p r ir o d e i dru štva u ju n k c iji o d rž iv o g razvoja, odbran ila j e 2006. god in e na U č ite lj
skom fakultetu u B e o g ra d u i stekla zvan je m agistra didaktičko-m etodičkih nauka —
smer: M e to d ik a nastrve prirode i društva.
R a d n o iskustvo
P o završen om fakultetu, u periodu od septem bra 1998. god in e do ju n a 2000.
godine, radila j e kao p rofesor razredne nastave u O sn ovn o j školi „ G a v rilo P rin cip “
u Z em u n u . O d ju n a 2000. god in e radi na U čiteljsk o m fakultetu u B e o g ra d u , p rvo
kao m ladi istraživač — m ladi saradnik, u okviru projekta M inistarstva za nauku i
teh n ologiju R e p u b lik e Srbije, a zatim kao asistent — pripravnik, odnosno, stručni
saradnik na predmetiT Praktikum iz p r ir o d e i društva. U zim skom semestru školske
2006/07. godine, an gažovan a je na predm etu M eto d ik a nastave prirode i društva, u
radu sa studentima treće godine i u radu u vežbaonici sa studentima četvrte godine.
N a u č n a i stručna delatnost
O b ja v ila j e do sada više stručnih i naučnih rado va u časopisim a P e d a g o g ija ,
M e to d ič k a praksa. O b r a z o v n a tehnologija . In o v a c ije u nastavi i U čitelj. U č e s tv o
vala j e u izradi je d n o g priručnika za učitelje. P isala j e i recenzije udžbenika i p ri
ručnika za učitelje k oje j e p u blik ovao Z a v o d za udžbenike i nastavna sredstva. A n
gažo v an a j e u o k viru naučnoistraživačkog projekta P r o m e n e u osn ovn ošk olsk om
o b r a z o v a n ju — p ro b le m i, ciljevi, stra tegije (br. 149055), U č ite ljsk o g fakulteta U n i
verziteta u B eo grad u .
O sta la zna nja i veštine
U p o tre b a računara;
— operativni sistem W in d o w s
— program sk i paket M S O ffic e (W o r d , E xcel, P o w e rP o in t)
— Internet, O u tlo o k E xpress
P o z n a v a n je stranih je z ik a :
— engleski — viši n ivo
U o d e ljk u O b r a z o v a n je n a v o d e se ak ad em sk a zv a n ja , k a d a i g d e su stečena, k a o i
p ro š e k o cen a, a k o j e iz ra z ito v iso k . U p a ra g ra fu N a g r a d e n a v o d e se stipen dije, n a g ra d e,
k o n k u rsi n a k o jim a j e u zeto u č ešće u toku a k a d e m s k o g š k o lo v a n ja (n a z iv , g o d in a , m e
sto i o p is o n o g a što j e b itn o ). P a r a g r a f R a d n o isk u stvo sad rži ra d n a a n g a ž o v a n ja (m e sto ,
k a d a i k o lik o ), o d g o v o rn o s ti u toku a n g a ž o v a n ja , stečene veštin e i n a u č e n a zn an ja. P a
r a g r a f O s t a le a k tiv n o sti o b u h v a ta u č ešće n a k o n fe re n c ija m a i s e m in a rim a u z e m lji i in o
stranstvu, n iv o p o z n a v a n ja stranih je z ik a i ra d a n a račun aru , p o z n a v a n je In tem eta i e d i
tiranje tekstova i m e đ u n a ro d n o priznate d ip lo m e.
E v ro p s k a k o m isija ( E C ) j e d efin isala i p u b lik o v a la standardni p rim e r fo rm u la ra za
C V , tzv. E u ro p e a n C V . Zla p isan je C V - a postoji softver, p o d n a z iv o m R e s u m e M a k e r , koji
ovaj p ro ces v o d i k o ra k p o k o rak i p ru ža p o m o ć pri p isan ju sopstvene b io g ra fije , p o sed u je
m o gu ć n o st im p o rto v a n ja postojećih b io g r a fija i v elik i bro j p rip rem ljen ih fraza. N a k o n za
vršetka, C V p ostaje form atiran a i kom pletiran a od strane p ro g ra m a i sp rem n a za štam pu.
A n o t a c i j a (lat. annot.:itio — ‘n ap om en a, p rim ed ba, b e le šk a , o b ja š n je n je ’) j e kratak
sintetički p rik az, b e le š k a (p o d se tn ik ) sad ržaja k n jige, n a u č n o g rad a ili n e k o g d ru g o g p ri-
m a m o g dok um enta, u k o m e se izn osi n je g o v a aktuelnost i usm erenost, najhitniji rezultati i
n o v a istraživanja. P iš e se k a o deskriptivna, a n o ta c ija k a d a izn o si sadržaj rada, čin jen ice i
neke d ru g e detalje, ili k a o kritička (p r e p o r u č n d ) a n ota cija , u k o jo j se izn o si p isan a ocen a
rada i n je g o v a korist z a od ređ en u p op u laciju . D e lo v i anotacije m o g u biti iskazan i autoro
v im rečim a, citiran jem d e lo v a k n jig e i p rep isiv a n je m re zim ea (d o s lo v n o ili u d e lo v im a ).
O b im anotacije j e n e k o lik o rečen ica teksta. B ib lio g ra fs k a aru>tacija sadrži b ib lio g r a fs k e
podatke i kratak sadržaj o radu. M o ž e se objaviti u an ot i ranoj b ib lio g ra fiji.
A n o ta c ija
A u to r rasp ravlja o bibliom etrijskim tehnikam a vredn ovan ja časopisa i
naučnih članaka. Postupkom analize sadržaja analizira izvorne rad o v e (b e z
redakcijskih p rilo ga, prikaza publikacija i diskusija na o k ru glim stolovim a) u
časopisim a P e d a g o g ija i N a sta va va spitanje za period 1981-2000. godina. P rv i
nivo analize izved en j e na 1992 izvorna članaka sa i b e z priključnih zapisa o
b ib lio g ra fsk im jedin icam a. D ru g i nivo analize obuhvatio j e 351 em pirijski članak,
d ok j e treći nivo analize o b a v lje n na 222 em pirijska članka koji su im ali zapise o
bib lio g ra fsk im jedin icam a. B ibliom etrij ska analiza o b a v ljen a j e prem a: bro ju
o bim u em pirijskih članaka sa i b e z reference i citata; titulama i zvan jim a autora;
bro ju koautora; ustanovi autora, pripadnosti članaka p ed ago šk im disciplinam a po
o s n o v u U n iv e rza ln e decim alne klasifikacije; je zik u članka i rezim ea; bro ju
ključnih reči i b ro ju bib lio grafsk ih jedin ica; uredničkoj klasifikaciji radova; vrsti i
starosti citiranih izvora.
Istraživanjem j e utvrđena prosečna učestalost citiranja u kategoriji em pirijskih
članaka statističke razlike izm eđu tretiranih časopisa u p o g lrd u b ro ja em pirijskih i
teorijskih ra d o va i b ro ja em pirijskih radova sa i b ez b ib lio grafsk ih zapisa. O d n o s
em pirijskih članaka sa i b e z referenci i citata j e izrazito n ep o vo ljan (1,72 : 1) u
korist članaka sa b ib lio g i afskim zapisim a.
M ilen k o Kundačina: Iz ve šta j istraživanja, 2001.
106 IM. K u n d a č in a — V . B a n đ u r
Rasprava p re d s ta v lja u sm en i tem atski ra z g o v o r, u k o m e se sv estran o razm atra

n ek a o p širn a tem a. M o ž e se o b ja v iti k a o p o je d in a č n a p u b lik a c ija k o ja se p o ja v lju je sa
m o staln o . M o ž e biti an alitičk a i sintetička. Im a cilj d a se u njoj ra z m e n e m iš lje n ja u če
sn ik a o n e k o j ak tu eln oj tem i. S a sto ji se o d tri dela: ( 1 ) p o s ta v lja n je h ip o te ze, (2 ) d o k a z i
v a n je teze i ( 3 ) p o tv rđ iv a n je ili o d b a c iv a n je h ipoteze. N a k ra ju ra sp ra v e se d o la z i d o z a
je d n ič k ih stavo va . U to m slu čaju , n jen e karakteristike su: „m e to d ič k i pristup, sistem a
tično ra šč la n ja v a n je , lo g ič k i sled, o b je k tiv n a i p otp u n a a rg u m e n ta c ija p o m o ć u čin jen ica,
o rije n ta c ija n a p red m et, o bje k tivn o st, nedostatak u k ra sa “ (B e lk e 1989: 2 0 7 ). Ogled j e
vrsta teksta k o ji se koristi z a p rik a z iv a n je p o je d in ih p ro b le m a . K ra ć i j e u o d n o su na ra s
p ra v u i im a isti n ačin o b u h v a ta n ja i p rik a z iv a n ja p redm eta. O b ja v lju je se u stručnim č a
so p isim a , p e rio d ic i, ju b ila r n im izd a n jim a.
Polemika j e p isa n a ili u sm en a ra sp ra v a o o d re đ e n o m p ro b le m u . U n joj au tor n a
stoji d a d o k a ž e isp ra v n o st s o p s tv e n o g m išljen ja, k riteriju m a i utvrđ en ih č in je n ica i o p o
v rg n e k o n statacije i m iš lje n ja d ru g ih autora. U p o le m ic i se iz n o se d ru g a č ije id e je i n o v e
istine o p red m etu ra sp ra v lja n ja . R a z v ija se n ek a za o k ru ž e n a m is a o i re ša v a n e k o pitanje
iz ra zličitih n au čn ih p o d ru č ja . P o tre b n o j e d a j e o b je k tiv n a i a rg u m e n to v a n a. P red m et
ra sp ra v e j e o b ič n o n e k a sp o rn a tvrdn ja ili teza k o ja se o p o v r g a v a ili d o k a z u je n o v im ar
g u m e n tim a ili d r u g a č ijim tu m a č e n je m p o sto jećih čin jen ica. D o k a z i se n a jč e šć e z a s n iv a
j u n a b r o jn im n a v o d im a , p o d a c im a , čin jen icam a, a prati ih b o g a t a n a u č n a aparatura (c i
tati, p o d n o ž n e n a p o m e n e , literatura). Iz la g a n je j e p o stu p n o i lo g ič n o , o rg a n iz o v a n o
u z ro č n o -p o s le d ič n im re d o s le d o m . R a s p ra v a u s lo v lja v a trostepen u strukturu: p o s ta v lja
n je teze, d o k a z iv a n je teze, p o tv rđ iv a n je ili o d b a c iv a n je teze (D e le t ić 2 0 0 2 ).
Prilog j e k raći č la n a k u k o je m se d a ju in fo rm a c ije , s a o p š ta v a ju čin jen ice, ili se
u k a z u je n a n ek e p ro b le m e , d o p u n ja v a se neki d ru g i ra d i si. P iš e se u z m a n je m e to d o lo
ške zah teve. Esej j e vrsta p is a n o g ra d a k o jim se ra s p ra v lja ili o n a u č n o m p ro b le m u ili o
p itanju , p re s v e g a o k n již e v n o m ili ku lturn om , n a u m etn ičk i n ačin , in tuitivn o upotre
b o m stilskih sred stava, s lo b o d n ih m isli, k valitativn ih iz ra z a , p o re đ e n jim a , kon trastim a i
si. N e p rid rž a v a se n au čn ih kriteriju m a, pre s v e g a o b je k tiv n o sti, p a s p a d a u u m e tn ičk o -
k n již e v n o ostvaren je. E s e jis ta teži „ zo rn o m , fra g m e n ta m o -o tv o re n o m , p o d s tic a jn o -p ro -
v o k a tiv n o m , u s m e re n o m n a interesantne asp ekte“ (B e lk e 1989: 2 0 7 ).
Interpretacija j e p isan i k o m en tar ili tu m ačen je n ek e p o ja v e , u k o m e autor o b ja
šn ja v a s v o je p o sta v k e , ili ih izla že. Beleška j e kratak tekst, in fo rm a t iv n o g karaktera, o
n ek o j ličnosti, n o v o j k n jizi, n o v o m b ro ju n e k o g časo p isa , n a u č n o m sk u pu , sajm u k n ji
g a , n ek oj p o ja v i. O b ja v lju je se u k n jizi (b e le š k a o p is c u ), d n e v n o j štam pi, časo p isu ili li
stu (b e le š k a o n o v o j k n jiz i). Dnevnik j e p u b lik a c ija u k o ju se s v a k o d n e v n o u n o se v a
žn iji d o ž iv lja ji p o je d in c a . M o ž e biti za v ršen i o b ja v lje n . S a d rž a j d n e v n ik a z a v isi o d n a-
m en e. S v a k a b e le š k a u d n e v n ik u im a dan, m esec, g o d in u , čas i m esto g d e j e nastala.
V o d i se u p r v o m lic u sa iz ra ž e n o m su bjek tivn o šću . U delatnosti o b r a z o v a n ja i v a sp ita
n ja p o zn ati su: šk o lsk i d n e v n ik o radu nastavn ik a n a č a s o v im a i p o h a đ a n ju n astave,
d n e v n ik b ib lio t e k e o pos'iti čitalaca, iz d a v a n ju i p rim a n ju k n jig a , d n e v n ik n a u č n o g istra
ž iv a n ja , u k o m e se v o d e p ostu p ci i p ro ced u re istraživan ja, u č e n ič k i d n evn ik , u k o m e se
v o d e s v a k o d n e v n e o b a v e z e i d o ž iv lja ji, intim ni sad ržaji i si., zatim d n e v n ik p is c a , u k o
m e se prati n astaja n je n e k o g k n již e v n o g dela.
Pamfleti su d o k u m e n ti k o jim a se re g u liš e rad o b ra z o v n e ustan ove. T u se svrsta
v a ju : tekstovi z a k o n a o o b ra z o v a n ju , kućni red o b ra z o v n ih u stan o va, p ra v iln ic i o ra sp o -
d eU ličnih d o h o d a k a i si. Meditacija j e stručno d e lo u k o m e se iz la ž u d u b o k a ra z m iš lja
n ja autora, pri č e m u se o staje n a n iv o u e m o tiv n o g i m is a o n o g u d u b ljiv a n ja u ra z ja š n ja

v a n ju p o jm o v a i p o ja v a . M e d it a c ijo m se ne sao p štav aju n o v i rezultati. Apologija j e d e
lo (u s m e n o ili p is a n o ) u k o m e au tor bran i, o p ra v d a v a ili p o h v a lju je n e k o sh vatan je, u če
nje, sistem ra d a ili ličnost.
Pedagoški roman j e vrsta ro m a n a u k o m e se p rik a z u je tok i n ačin v asp ita n ja
g la v n o g ju n a k a , o d d etin jstva d o d o b a k a d n je g o v a ličn ost d o s tig n e o d re đ e n o o b r a z o v a
n je i o s p o s o b i se d a is p u n ja v a m o ra ln e o b a v e z e p re m a se b i i d ru štv u i to p u te m ž iv o t
n o g isk u stva u p o r o d ic i i u žo j d m štv e n o j zajed n ici. S a d rž i, u g la v n o m , p rak tičn e ilustra
cije. U E m ilu Ž a n Ž a k R u s o (1 7 6 2 ) iz la ž e s v o je vasp itn e p rin c ip e , sa c ilje m d a detetu
o m o g u ć i p riro d n o i s lo b o d n o ra z v ija n je i p o d stican je n je g o v ih d o b rih o s o b in a i s p o s o b
nosti. R o m a n E in h a r d i G e r t r u d a J. H . P e sta lo c ija (1 7 9 1 ) p o č iv a n a sh v atan ju k o je isti
če u lo g u i v a ž n o st p o r o d ic e u vasp itan ju , n aročito n e g o v a n ju ra d n e d is c ip lin e i r a z v ija
n ju o s e ć a n ja z a ž iv o t u z a je d n ic i. IVIemoari p re d sta v lja ju p u b lik a c iju čiji autori p iš u o
v re m e n u i d o g a đ a jim a k a o u česn ic i i sv ed o ci. U m e m o a rim a se iz n o si s u b je k tiv n a slika.
P iš u ih d rž a v n ic i, n au čn ici, k n již e v n ic i.
Publicistički radovi su ra d o v i k o ji se p o n ačin u izrad e, n au čn o j utem eljen osti i
d o k u m e n to v an o sti, p o u z d a n o sti za k lju č a k a , stilu iz la g a n ja , stru čn im k la s ifik a c ija m a
autora n e m o g u uvrstiti u n au čn u i stručnu literaturu. R a d e se b e z n au č n e aparatu re i
im a ju p o p u la ra n i p o je d n o s ta v lje n stil i je z ik iz la g a n ja , tj. ja s n o i slik o v ito , b e z p retera-
ne u p o treb e stručnih iz ra z a , b e z v u lg a riz a c ije i b e z z a n e m a riv a n ja istinitosti. N e koriste
se u p isa n ju n au čn ih i ak a d e m sk ih ra d o v a. S a d ržaj p u b lic istič k ih ra d o v a se iz la ž e tako
d a se čitaoci ak tiv n o u k lju č u ju u p ro ces sazn avan ja. N a teoriju se p o z iv a ju s a m o u k o li
k o j e to p o tre b n o u z d o d atn a o b ja šn je n ja . Z b o g to ga što su n a m e n je n i široj ja v n o s ti n ji
h o v a fu n k c ija j e in fo rm a tiv n a . O d ilu stracija d o n o se crteže i fo t o g r a fije um esto ta b e la i
g ra fik o n a . P o r u k a k o ju n o se m o ra d a j e ja s n a . M o g u p o slu žiti k a o p o d sticaj z a o tv aran je
n au čn ih p ro b le m a , ili u tra g a n ju z a literaturom . O b ja v lju ju se u stru čn im listo v im a ,
š k o ls k im listo v im a , d n e v n o j i n e d e ljn o j štam pi. N e sa d rže sp isa k literature. P u b lic is tič
k im r a d o v im a se sm atraju p r i g o d n i tekstovi, g o v o r i n a p ro sla -va m a , ju b il e ji m a , p r o m o
cija m a , k o m e m o r a c ija m a , za tim f e ljt o n i, p o le m ik e i si. Pisiirio uredniku j e kratko, ^ ž e -
to i ja s n o is k a z iv a n je vlastitih m išlje n ja i sta v o v a stručnoj i n a u čn o j ja v n o s ti o n e k o m
p ro b le m u . P iš e se sa s v rh o m sao p šta v a n ja rezultata n a u č n o g istraživ an ja, k o m en tarisa-
n ja (p o d r ž a v a n ja ili n e g ira n ja ) n e k o g p reth o d n o o b ja v lje n o g ; ra đ a u č a so p isu , prezentíTa-
n ja in teresan tn o g slu č a ja iz so p stv e n e prak se, p rik a z a n e k o g istraživ an ja, iz n o š e n ja ko
m entara u p o g le d u sa d rž a ja č a s o p is a ili n je g o v e fo rm e . V e lič in a teksta p is m a u red n ik u
se o g ra n ič a v a n a 50 0 reči. Intervju javnosti j e n au čn i ili stručn o re le v a n tn i ra z g o v o r,
n am en jen šire m k ru g u čitalaca. K r o z d ija lo g sa in tervju i san o m o s o b o m p re d sta v lja se
n je g o v a ličn o st i p rik a z u ju n je g o v a ra z m išlja n ja , stavo v i, p o g le d i i si. O b ja v lju je se u
n a u č n o m ili stru čn o m časo p isu , stručnom , n e d e ljn o m ili d n e v n o m listu, ili s a o p šta v a n a
ra d iju ili te le v iziji. In fo rm a tiv n a v red n ost in tervju a z a v is i o d spretnosti isp itiv ača.
2.4. IZLAGANJA NA NAUČNIM SKUPOVIMA
P r e m a M i l k u M e jo v š e k u (2 0 0 5 ), iz la g a n ja rezultata istra ž iv a n ja n a n a u č n im sk u
p o v im a m o g u se re a liz o v a ti u o b lik u : ( 1 ) u s m e n o g iz la g a n ja (s a o p š te n ja ), ( 2 ) p ostera i
( 3 ) s im p o z iju m a .
2.4.1. S a o p š t e n je
S a o p šte n je n a n a u č n o m sku pu j e vrsta izlagan ja, k o jim se n a k o n gresu , sim p o z iju

m u, o k r u g lo m stolu, saveto v an ju i si. p rv i put saopštavaju in fo rm a c ije o rezultatim a istra
ž iv a n ja i to kratko, sa d o v o ljn o pojedinosti i sistem atičnosti. N a z i v a se i referativn o iz la
g a n je ili k o n fe re n c ijsk o saopštenje. U principu, u sm en o iz la g a n je saopštenja j e način p re
zentacije rezultata naučnih istraživanja na n au čn o m skupu i to u o k v iru sek cije p o sro d
n im tem am a. S v rh a saopštenja j e p o b u đ iv a n je in teresovan ja z a nau čn i p ro b le m k o ji se
razm atra i in iciran je d isku sije, p o tvrđ ivan je iznesenih za k lju č a k a istraživan ja i u sm era v a-
n je istraživača u n o v e p ra v c e d aljih istraživanja. D u ž in a iz la g a n ja se o g ra n ič a v a n a 15 m i
nuta, o d č e g a 12 m inuta za iz la g a n je i tri m inuta na disku siju . Iz la ž e se u z p o m o ć p au er
pointa čim e se o b je d in ju je sliku, g o v o r i tekst. N a ekranu se prezentuje o n o što se rečim a
ne m o ž e iskazati (struktura rada, tabele, grafik o n i, slike, crteži). T e k st n a ekran u treba d a
p o slu ž i u č e sn ic im a skupa, a ne autoru za čitanje. S v e o n o što v a ž i za p ra v ila n a u č n o g p i
san ja u p o g le d u stila i je z ik a vredi i za n jih o v o saopštavan je. Isk azan i sadržaji u
saopštenju n e n o se sam o in fo rm aciju , već se p>ercipiraju sluhom . O stro v sk i n aglašav a:
„ R e č iz g o v o re n a s p o z o rn ic e m n o g o j e d e lo tv o m ija o d o n e pročitane u k n jiz i“ . Stil je z ič
k o g iz ra ž a v a n ja p o d n o s ila c a saopštenja treba d a p o se d u je p o s e b n a o b e le ž ja i to: u p o g le d u
artikulacije g la s o m i m elo d ijsk ih elem enata, intonacije i akcenta, sa tipičn im i p ra v iln im
ak cen tskim iz g o v o r o m reči, sa n eispresecan im i lo g ič n im rečen icam a, p riro d n o m d ik c i
jo m , b e z p re b r z o g i s p o ro g g o v o ra . Saopštenje treba d a im a sv o j kontinuitet sa v e ć im
b r o je m m isao n ih celin a k o je m o raju biti p ovezan e. S a m o izn o še n je čin jen ica i d o k az a
m o ra d a j e o b ra z lo ž e n o i argum en tovan o. U to m sm islu p o treb n o j e d a su konstrukcije re
čen ica p o d n o s ila c a saopštenja sintaksički i sm isao n o spretne, b e z p au zira n ja i suvišn ih re
či i je z ič k ih p oštap alica, b e z upotrebe k o lo k v ija ln o efem ern ih reči i fraza.
D o s tu p n o s t sao p šten ja p od n etih n a n a u č n im s k u p o v im a n a u čn o j i stručnoj ja v n o
sti j e o g ra n ič e n a . Iz r a z lo g a što ne sad rže sv e p o d atk e p o tre b n e rad i p o n a v lja n ja istraži
v a n ja i što se n a jč e šć e n e re cen ziraju , što se takvi ra d o v i n e e v id e n tira ju u in d e k sim a i
b a z a m a i n e p o d le ž u n au čn o j k a te g o riza c iji, o s p o ra v a im se atribut n au čn ih član ak a.
M e đ u tim , n e k a sao p šten ja sa n a u č n o g sku pa se m o g u svrstati u iz v o rn e n au čn e člank e.
T o su sao p šten ja p o p o z iv u , u v o d n a i z a k lju č n a sao p šten ja o b ja v lje n a sa d o tič n o g sk u
p a, k a d a se tretiraju k a o član ak . D a b i saopšten je sa n a u č n o g sk u p a im a lo o b e le ž je n a
u č n o g rada, p o tre b n o j e d a j e re cen z ira n o i p rih v a ć e n o o d u re d n ič k o g ili re d a k c ijs k o g
o d b o r a n a u č n o g sku pa. U k o li k o to n ije, ostaje k a o stručni rad. S a o p š te n je m o ž e d a b u d e
citirano, ia k o n ije tretirano k a o nau čn i rad.
S a o p š te n je se m o ž e p u b lik o v a ti k ao: ( 1 ) o b ja v lje n o sao p šten je sa n a u č n o g sk u p a
— p re d a v a n je p o p o z iv u ; ( 2 ) o b ja v lje n o saopšten je sa n a u č n o g sk u p a: p re d a v a n je , r e fe
rat; ( 3 ) o b ja v lje n re z im e sao p šten ja sa n a u č n o g skupa. S a o p š te n ja se o b ja v lju ju u celin i
ili sk ra ć e n o u z b o m ic im a s k u p o v a i n a w e b sajtu n au čn ih s k u p o v a , o d n o s n o n jih o v ih
A k a d em slco p is a n je __________________________________________________________________________________109
o rga n iz ato ra, ili u p e r io d i č n im p u b lik a c ija m a i to ak o su p rerađ en a, d o p u n je n a ili iz m e -

n jen a u o d n o su n a saopšten i tekst. Z a tu n am en u sao pšten je m o ra d a b u d e , b a r e m u n a
čelu, o r g a n iz o v a n o k a o n au čn i član ak . S a o p šte n ja sa n a u č n o g sk u p a m o g u biti o b ja v lje
n a i u v id u sin o p sisa i o b im n ijih re zim ea. R e z im e sao p šten ja sa n a u č n o g sk u p a m o ž e b i
ti u o b lik u o b ič n o g re z im e a ili p ro š ire n o g re zim e a saopštenja.
Iz la g a n je n a n a u č n o m sk u p u m o ž e biti i p o p o z iv u o rg a n iz a to ra sku pa. T a k v e p o
n u d e d o b ija ju ek sperti z a p o je d in e n au čn e oblasti. O n o je , p o p ra v ilu , u v o d n o ili z a
k lju č n o p le n a rn o p re d a v a n je . P o tre b n o j e d a o d g o v a ra k riteriju m im a o d re đ e n im za o b ja
v lje n o sao p šten je sa n a u č n o g skupa.
Uvodni referat j e vrsta p is a n o g n a u č n o g rad a u k o m e se o d re đ e n o m a u d ito riju -
m u (k o n g r e s u , sim p o z iju m u , sa v e to v a n ju ) sao p štav aju in fo rm a c ije i rezultati istra ž iv a
n ja o fe n o m e n im a k o ji su p re d m e t sk u p a, radi u p o z n a v a n ja i u s m e ra v a n ja u č e šć a u ras
p rav i. P o d n o s i g a je d a n o d la u č n ih autoriteta. P re d sta v lja d a lju o rijen ta ciju p o d n o š e n ja
sao p šten ja i u č e šć a u d isk u siji n a n a u č n o m skupu.
U referatu se, p o m e to d o lo š k im k riteriju m im a, iz v e š ta v a o n e k o m p ro b le m u , d a ju
ocen e, p re d lo ž i i z a k lju č c i k o ji će g a osvetliti n o v im aspektim a. P re d m e t referata m o g u
biti ra zn i n au čn i p ro b le m i. N je g o v a struktura z a v isi o d au d ito riju m a. N e m o ra biti p ra
ćen n a u č n o m a p a ra tu ro m i n e m o ra biti is tra ž iv a č k o g karaktera. N a jč e š ć e sad rži: p re d
met, iz v e š ta v a n je o p red m etu , k o m en tarisan je predm eta, rešen ja , p r ilo g e i za k lju čk e .
R e fe ra to m se n e d o k a z u je isp ra v n o st ili n eisp ravn o st n e k o g tvrđen ja, v e ć se u tvrđ en a
sazn an ja o n e k o m p ro b le m u p ro š iru ju n o v im isk u stvim a, što g a ra z lik u je o d rasp rav e.
R e ferati, sao p šten i n a n a u č n o m sk u p u g d e se u g la v n o m čitaju, p u b lik u ju se u p o s e b n o m
z b o rn ik u ra d o v a sa to g skupa.
Koreferat j e sastavn i d e o tem e u v o d n o g referata. P iš e se u situ aciji a k o j e o b la st
n a u č n o g sk u p a su v iše širok a. C ilj m u j e d a v a n je in fo rm a c ija o fe n o m e n im a z a h v a ć e n im
g la v n im u v o d n im referato m . P iš u g a saradn ici autora referata, k om p eten tn i z a o d re đ e n o
n a u č n o p o d ru č je i to n ak o n u p o z n a v a n ja s a m o g referata, p o je d in a č n o ili u tim u. U p o
g le d u sa d rž a ja i v re m e n a , stro g o j e o g ra n ič e n i ne m o ž e d a p o n a v lja sa d rž a je referata.
Ekspoze j e vrsta ra d a u k o m e se u sm en o, u z k o rišć e n je tehničkih sred stava na
n a u č n o m s k u p u p re d s ta v lja n ek i n au čn i p r o b le m (fra n . e x s p o s é — ‘izv eštaj, iz la g a n je ,
p rik a z iv a n je n e k o g sta n ja ’ ). Iz la ž e se k o n cizn o , ja s n o i g la s n o sa u m e re n o m b rz in o m u
p re d v iđ e n o m v re m e n u . Iz la g a n je treba d a sadrži notu p o le m ič n o sti. E k s p o z e m o ž e d a
p re d sta v lja iz la g a n je ili p rik a z iv a n je n e k o g stanja o n e k o m v a ž n o m pitanju.
E k s p o z e se p o d n o s i n a o d b ra n i završn ih ra d o v a i d o k to rsk e disertacije. T r e b a d a
j e u sm eren n a o b ra z lo ž e n je za k lju č a k a , iz v e d e n ih k o m p le tn im p ro u č a v a n je m istra ž iv a č
k o g p ro b le m a . U e k s p o z e u se ra d p rik a z u je n a d ru g a č iji n ačin o d o n o g k a k o j e isk azan
u p ism e n o j fo rm i, tako d a iz la g a n je b u d e z a n im ljiv o i ra z u m ljiv o p risu tn im a. P re ze n ta
cija treba d a p o s lu ž i v iš e č la n o v im a k o m isije i p risu tn im a n e g o k a o p o d setn ik p o d n o s io
cu e k sp o z e a .
Pledoaje (fra n . p l a i d o y e r ) j e vrsta istra ž iv a č k o g ra d a k o ji p re d s ta v lja z a v rš n o tu
m a č e n je istra ž iv a č a u o k v iru o rg a n iz o v a n e d isk u sije n a n a u č n o m sk u pu , ili n e k o m n a
u č n o m ili stru č n o m fo ru m u . P o d n o s i se nakon to g a što se sta v o v i i p re d lo ž i u č esn ik a sa
slu šaju i u g ra d e u z a k lju č k e n a u č n o g skupa, pri čem u au to r p le d o a je a in sistira d a b u d u
u sv o je n i k a o k o m p eten tn i stru čn o -n au čn i p red lo ž i.
1 IO N I. K u n d a č in a — V . B a n đ u r
D is k u s ija u č e sn ik a n a n a u č n im s k u p o v im a se v o d i p o s le p o d n etih saopšten ja. U

d isk u siji se ra s p ra v lja u n e p o s re d n o m kontaktu sa au torim a ra d a i u k a z u je n a n je g o v e
m an e, m o g u ć n o s t p ro š ire n ja tem e i n ed o staju ću literaturu. D is k u s ijo m se m o g u dati
p re d lo ž i p o d n o s io c im a sao p šten ja z a n ared n a istraživan ja. D is k u s ija u č e sn ik a m o ž e se
au to rizo vati i o b ja v iti u o b lik u p rilo g a sa o stalim d is k u s ija m a u z b o rn ik u ra d o v a sa
n a u č n o g skupa.
S la v o K u k ić i B r a n o M a r k ić (2 0 0 6 ) u k a z u ju n a g re šk e k o je se p o ja v lju ju pri
p o d n o š e n ju sao p šten ja n a n a u č n im sk u p o v im a. T o su: d iktatorski o d n o s p o d n o s io c a
s ao p šten ja (u v e r e n je d a j e u konkretnoj situaciji n a jv a ž n ija o s o b a ), p re n a g la še n a
u k o čen o st, p reteran a šetnja, p reteran a ležernost, p o z ic ija g lu m e , ig ra n je sa p red m etim a
to k o m iz la g a n ja i si. Iz tih r a z lo g a p o treb n o j e k o d m lađ ih u č esn ik a nau čnih sk u p o v a
ra zv ija ti o se ć a j o d g o v o rn o s ti z a sv a k u ja v n o iz g o v o re n u reč i p ra v iln o d rž a n je u toku
p o d n o š e n ja sao pšten ja.
2.4.2. P o s t e r
P o ster j e o b lik p red stavljan ja ideja, projekata, p ro g ra m a, n aučnih d ostign u ća i re

zultata istraživan ja na n au čn im sk u p o vim a, u sažeto m o b lik u n a p a n o u ili k a o m u ltim ed i
ja ln a p rezen tacija radi disk u sije sa k o legam a . N a z iv a se i plakat. P o s e d u je sve elem ente
n a u č n o g članka, m eđutim , n e p o d le ž e naučnoj katego rizaciji. P o ster se p rip re m a p rem a
uputstvim a, standardim a, sm e m ic a m a i d ru g im tehničkim d etaljim a o rgan izato ra n au čn o g
skupa. P o s e b n o se utvrđ uju o sn o vn i iz g le d i d im en zije postera (u je d n o m k o m ad u , u b o ji).
Struktura p ostera j e takva d a o d raža v a suštinu rezultata istraživanja. P oster sadrži
o p tim aln u k o lič in u in fo rm acija: o sn o v n e podatke (n a s lo v — v eličin e 80 pt, im e i p rezim e
autora, n a z iv u stan o v e) tekstualni d e o izlo žen lo g ič k im re d o s le d o m — o k o 500 reči (re z i
m e, u v o d , p ro b le m , cilj i hipoteze, m etode rada, rezultate, d isk u siju i z a k lju č k e ), g ra fič k e
ilustracije (ta b e le , slike, fo to g ra fije , g ra fik o n e ). P oster sadrži o n e in fo rm a c ije k o je se na
n a u č n o m sk u p u že le predstaviti. K o riste se kratke rečenice i o b e z b e đ u je p regled n o st i či
tljivost teksta. F o n t s lo v a postera treba d a j e takav d a se m o g u v id n o čitati sa udaljenosti
o d je d n o g m etra. P o ste r se iz la že u prostorijam a u k o jim a se k reće n ajv iše učesnika. Z a
svaki p oster se o d re đ u je vrem e prisustva autora d a b i se m o g li voditi ra z g o v o ri i davati
dod atn a o bja šn jen ja. A u t o r uz poster d on osi i d ru g e o sn o v n e pod atk e i zak lju čk e u p isa
n o m o b lik u , k o ji se m o g u staviti na u v id zain teresovan im u česn icim a skupa.
N a m a n jim s k u p o v im a n a p le n u m u se m o g u izlo žiti o s n o v n e id e je s v a k o g postera
u trajan ju 2—3 m inuta. Z a p rija v ljiv a n je p ostera za nau čn i sk u p p rip re m a se n je g o v re z i
m e. Iz n o š e n je rezultata istra ž iv a n ja n a n au čn im s k u p o v im a u v id u p ostera j a v i l o se k a o
p o s le d ic a v e lik o g in te re so v a n ja istraživ ača d a p rezen tiraju n a la z e , o d n o sn o z b o g n e m o
gu ćn o sti d a se s v im a o m o g u ć i n e p o sre d n o iz la g a n je .
2.4.3. S i m p o z i j u m
S im p o z iju m (g rč . s y m p o s io n ) j e način p rezen tacije rezultata n au čn ih istraživ an ja

n a n a u č n o m sk u p u u o k v iru u ž e g p ro b le m a . N a u č n i rad n ici iz la ž u s v o je n a jn o v ije n au č
ne rezultate o k o jim a se disku tu je. S im p o z iju m d o g o v a r a g r u p a n a u č n ik a na o d ređ en u
tem u pre o d r ž a v a n ja n a u č n o g skupa. T o j e sastanak u ž e g k ru g a stručnjak a, n ajistaknuti
jih p re d sta v n ik a je d n e nauke, n a k o m e se stro g o n au čn o ra s p ra v lja sa m o o je d n o m p ita

nju, iz d o m e n a z a k o ji su kom petentn i. Z a to se s im p o z iju m sm atra n a u č n im o b lik o m iz
lagan ja. R a d i se o ra sp ra v i n o v ih nau čnih pitanja, o d n o sn o m e to d o lo g iji n jih o v ih istraži
vanja. V o d it e lji s im p o z iju m a p rija v lju ju se o rga n izato ru s o d re đ e n o m te m o m i p re d la ž u
ostale u česn ik e s im p o z iju m a i n jih o v e p od tem e u o k v iru zadate tem e s im p o z iju m a . R a d
s im p o z iju m a se o g ra n ič a v a n a jč e šć e na je d a n sat, ia k o v re m e m o ž e d a b u d e i d uže, uz
p auze. T o k o d v ija n ja s im p o z iju m a j e d in am ičan i u n ap red u igran .
2.4.4. O s t a le v r s t e i z l a g a n j a
P r e d a v a n je j e vrsta ra d a u k o je m se rezultati n a u č n o g istraž iv an ja p rezen tiraju

stručnoj ja v n o s ti p o m o ć u p rip re m ljen ih podataka, sa c ilje m m e n ja n ja i u s a v rš a v a n ja p e
d a g o š k e p ra k se i p o d iz a n ja p ro fe s io n a ln e k o m p eten cije u česn ik a. P r e d a v a n je se n a jč e
šće k o m p o n u je p ism e n o , a na stručn om sku pu interpretira u sm en o , pri čem u se m o ra
im ati u v id u p re d z n a n je učesnik a. Javn o p re d a v a n je p o p o z iv u , p o z n a to g d o m a ć e g ili
stranog p re d a v a č a (n a u č n ik a , um etnika, u n iverzitetsk o g p ro fe s o ra ), re a liz u je se često u
o rg a n iz a c iji un iverziteta, fakulteta, instituta, katedre, šk o le i si.
R e fe ra to m se n a z iv a ju i p r e d a v a n ja n a s e m in a rim a ili iz la g a n ja n a s v e č a n o s tim a
i ju b il e ji m a , čiji cilj n ije d a se o d g o v o r i na istraž iv ačk o pitanje, v e ć d a se su m ira to što
je p ozn ato , što j e p o sa d rža ju i iz la g a n ju za sn o v a n o n a n auci, ali cilj i p o stu p a k su istra
živ ačk i. T a k v i su u v o d n i referati ili za v ršn a iz la g a n ja , u k o jim a se re z im ira ju rezultati.
R e fe ra t (iz v e š t a j) p re d sta v lja i stru čn u &cenu k o m isije, p r i iz b o r u k a n d id a ta u n a -
u č n o -n a s ta v n a zva n ja ', o č e n u te m e m a s te r ra d a i d o k to rsk e d is e r ta c ije i k a n d id a ta ; o c e
nu d o k to rsk e d is e r ta c ije i m a s te r teze. U tom slu čaju, referat p re d s ta v lja o b je k tiv n u n a
učnu kritiku ra d o v a i u k u p n ih naučnih d om eta kandidata. S ta v lja se n a u v id ja v n o s ti na
sa jto v im a o b ra z o v n ih institucija. P o d re fera to m se p o d ra z u m e v a i u v o d n o iz la g a n je za
n a u č n u i stru č n u tem u, k o ja se o b r a đ u je n a p o s td ip lm s k o m u s a v rš a v a n ju .
P o d re fe ra to m se p o d ra z u m e v a i n a je le m e n ta m ija k a te g o rija p is a n o g ra d a studen
ta, k o jim se on u v o d i u stručni rad, a k o jim se re ša v a neki teorijski ili prak tični zadatak
iz n a sta v n o g p ro g ra m a n e k o g predm eta. T a k a v rad im a strukturu stru čn o g rada: n aslo v ,
u v o d , iz la g a n je sad rža ja, za k lju č a k , fusnote, p o p is literature i p rilo g e .
3. STRUKTURA NAUČNOG DELA
N a u č n i ra d im a o d re đ e n u strukturu i d e lo v e k o ji su ta k o m e đ u s o b n o lo g ič k i p o
v eza n i d a p ru ž a ju o k v ir, un utar k o g a se o m o g u ć u je čitaocu d a sle d i tok m isli i p ro c e sa
istra ž iv a n ja i ra z u m e v a n je p ro b le m a , k o ji j e o b ra đ e n i iz lo ž e n . S v a k i d e o ra d a treba d a
b u d e d o v o ljn o o b ja šn je n k a k o b i o m o g u ć io p ro v eru , p o n a v lja n je i n a sta v lja n je p ro u č a
v a n ja i istraživ an ja, u z k o rišć e n je n av e d e n ih iz v o ra i z a k lju č a k a . O d n a m e n e i vrste n a
u č n o g ra d a z a v is i n je g o v sad ržaj. V a ž n o j e k o ja k a te g o rija č italaca će g a koristiti.
N a u č n a m o n o g r a fija n a jč e šć e im a sle d e ć e strukturalne elem en te: im e i p re z im e autora,
n aslo v , p o d n a s lo v , m o to , p re d g o v o r, sad ržaj, u v o d , o sn o v n i tekst m o n o g r a fije (te o rijsk i
pristup, m e t o d o lo g ija istraživan ja, rezultati istra ž iv a n ja ), z a k lju č a k , re zim e , zah v aln o st,
p o p is literature, p rilo g e . U s t a lje n a struktura p o je d in ih vrsta ra d o v a o la k š a v a k o m u n ik a
ciju au tora i čitalaca.
U o v o j studiji ra z ra đ u je se struktura m o n o g ra fs k e p u b lik a c ije , pri č e m u se n a k ra
j u s v a k o g d e la d a je o svrt i n a strukturu članka, k o ji se o b ja v lju je u č a s o p is im a i z b o m i
cim a ra d o v a . K o m p o z ic ija ra d a u k a z u je na m e đ u s o b n i o d n o s d e lo v a un utar teksta. M i d
hat Š a m ić (1 9 9 0 ) ističe d a s v a k o n a u č n o d e lo o b ič n o im a sle d e ć e d e lo v e : ( 1 ) n a s lo v , ( 2 )
p re d g o v o r, ( 3 ) u v o d , (-4) ra zra d u p ro b le m a , ( 5 ) za k lju ča k , ( 6 ) b ib lio g r a fiju , ( 7 ) rezim e,
( 8 ) d o d a ta k i ( 9 ) sad rža j. M e đ u tim , u n a u č n o m d e lu m o g u se n aći i sle d e ć i d e lo v i: (1 )
m oto, ( 2 ) p o sv e ta, ( 3 ) p o p is ta b e la i ilu stracija i ( 4 ) in dek s p o jm o v a i im en a.
K o d n a u č n o g čla n k a i b ro j i re d o s le d stm kturalnih elem en a ta j e nešto d ru g a č iji.
O n z a v is i o d vrste ra d a i n au čn e o bla sti k o jo j p rip ad a, n au čn e d isc ip lin e , k arak tera istra
ž iv a n ja i o b im a . N a u č n i č la n a k se o rg a n iz u je k ro z s v o je kon stitu tivne elem en te: n a slo v ,
rezim e, k lju č n e reči, u v o d u p ro b le m , m etod a, rezultati istraživ an ja, z a k lju č a k , literatura
i su m m ary . D e lo v i n a u č n o g rada: reči, rečen ice, p asusi, o d e ljc i, treba d a b u d u in terak
cijsk i p o v e z a n i tako d a čine n a u č n o d e lo h o m o g e n o m celin o m .
3.1. UVODNI DELOVI NAUČNOG DELA
U u v o d n o m (p r e lim in a m o m ) d e lu n au čn e m o n o g r a fije n a la z e se: p o d a c i o au tori

m a, n a s lo v d ela , m o to , zah valn o st, p osveta, p re d g o v o r, sad rža j, re zim e , k lju č n e reči i
u v o d . U u v o d n o m d e lu n a u č n o g član k a n ala z e se: p o d a c i o autoru, n a s lo v d e la , m oto,
re zim e, k lju č n e reči i u v o d .
3 .1 .1 . P o d a c i o a o t o r u
Im e i p re z im e au tora j e o b a v e z a n elem en t strukture n a u č n o g d ela . A u t o r (lat.

a u g e r e — ‘tvorac, z a č e tn ik ’ ) j e stvaralac p is a n o g ili š ta m p a n o g d e la (m o n o g r a fije , u d ž
b e n ik a , rečn ik a, e n c ik lo p e d ije , le k s ik o n a i s L ). A u t o r d e la m o ž e biti je d n a ili v iš e o so b a .
G m p u au tora čin e v iš e o d tri autora. j e je d a n o d d v o jic e ili v iš e p isa c a k o ji su
zajednički napisali naučno delo. Delovi teksta monografije se pišu prema unapred utvr
đenom dogovoru koautora, samostalno po poglavljima ili kolektivno. Rad grupe autora
koordinira urednik, koji može biti član grupe. Ime i prezime, jednog ili više autora, na
lazi se na naslovnoj korici monografske publikacije iznad naslova, u impresumu, na na
slovnoj stranici publikacije iznad naslova i to bez naučne titule i zvanja, u CIP zapisu, a
u pojedinim slučajevima i na svakoj pamoj stranici publikacije u hederu. Podaci o auto-
m u vidu beleške nalaze se na kraju publikacije.
Kod članaka koji se objavljuju u časopisima i zbomicima radova ime i prezime
autora, jednog ili više njih, piše se centrirano ispod naslova, a u nekim levo ili centrira
no iznad naslova, s tim da se prezime ističe tipografski. Kod prikaza ime i prezime
autora se stavlja na kraju teksta. Stavljanje inicijala imena umesto punog imena nije
preporučljivo, jer može da dovede do zabune. Uobičajeno je da se ispred imena i prezi
mena na naslovnoj korici, na omotu i rikni publikacije ne stavljaju akademske titule i
naučno-nastavna zvanja autora. Od toga se odstupa kad su u pitanju univerzitetski udž
benici. Nleđutim, na naslovnoj stranici knjige, uz ime i prezime autora koje se piše iz
nad naslova, upisuje se naučno-nastavno zvanje i akademska titula, i to: ( 1 ) ispred ime
na i prezimena autora naučno-nastavno zvanje i akademska titula (prof. dr Jovan Đorđe-
vić); (2) ispred imena i orezimena samo akademski stepen (dr Jovan Đordević); (3) is
pred imena i prezimena akademski stepen, a iza prezimena naučno-nastavno zvanje
autora (dr Jovan Đordević, redovni profesor). U navedenim slučajevima to se radi po
pravopisnim pravilima jezika na kome je delo napisano. U naučnim delima na srpskom
jeziku, akademska titula se uvek piše ispred imena autora, dok se u delima anglosakson
skog govornog područja akademski stepen autora piše iza prezimena, odvojen zapetom.
U društvenim naukama upotrebljava se anglosaksonska skraćenica PhD, što znači Psilo-
sophy Doctor (doktor filozofije), koja označava svaki tip doktora humanističkih nauka. Za
doktore ostalih nauka koriste se druge skraćenice, npr.: (MdD) Medicine Doctor, a u pri
rodnim naukama (PhM). Ime i prezime autora se navodi u prvom padežu. Uvek se piše
prvo ime, izuzev, ako su autori radova poredani abecedno ili azbučno, kao npr. u biblio
grafiji i spisku literature. Ukoliko je autoru poznato da ima više naučnih radnika sa istim
imenom i prezimenom, da ne bi došlo do zabune, između imena i prezimena stavlja počet
no slovo imena jednog roditelja, obično oca (npr. Danilo Ž. Marković).
Kod naučnih člaraka uz ime (napisano u punom obliku) i prezime (istaknuto ti
pografski) autora, koje se piše uz naslov naučnog članka, navode se radno mesto i naziv
institucije u kojoj autor radi (fakultet, institut, neka druga naučna ili stručna ustanova),
što se zove afilijacija autora. Afilijacija se navodi za sve autore rada zbog bibliografske
i scijentometrijske obrade. Ukoliko autori ne rade u istoj ustanovi, tada se indeksi u ob
liku brojeva stavljaju iznad prezimena, a u podnaslovu se sa istim indeksima navode
ustanove. One se mogu navesti i u podnožnim napomenama. Nije preporučljivo gmpu
autora nekog naučnog »*ada zamenjivati institucijom (katedra, odsek, fakultet), jer to
umanjuje njihovu odgovomost. U podnožnoj napomeni može da se navede i e-mail
adresa autora za eventualnu buduću komunikaciju čitalaca. Ako je u pitanju više autora
daje se samo adresa jednog koji je određen za komunikaciju. Kod serijskih publikacija
adrese autora mogu da se nađu u posebnom prilogu, a kod monografskih publikacija u
beleškama o autorima.
Koautorstvo je više zastupljeno u pisanju empirijskih istraživačkih naučnih rado
va, a manje kod teorijskih, umetničkih i književnih. Neki urednici časopisa ograničava
ju broj koautora naučnog članka i zahtevaju od autora da navedu svoj pojedinačni dopri
nos u radu, što se i može na /esti u fusnoti.
Redosled autora određuje se pre pisanja dela i poštuje se od strane urednika. Prvi
autor je nosilac rada. To je onaj autor koji je u grupi najviše dao doprinos izboru i for-
mulisanju problema istraživanja, stvaranju koncepta (projekta) rada, postigao najveću
kreativnost i napisao rukopis dela u većem obimu. Samo učešće pojedinih koautora mo
že da bude različito. Njihov redosled se uspostavlja zavisno od doprinosa u istraživanju
(prikupljanju literature, postavljanju zadataka, operacionalizaciji varijabli, formiranju
uzorka, organizaciji istraživanja, merenju, obradi podataka i si.). U praksi se često od
stupa od ovog zahteva, da se prvo mesto ustupa rukovodiocima odseka, pa se autori re
daju prema zvanjima, ili se mlađi autor stavlja na prvo mesto radi pružanja podrške i
njegove afirmacije, autori se redaju po abecedi prezimena, te da se redosled autora na
prvom mestu izmenjuje ako grupa zajednički piše više naučnih dela. Pre konačnog obli
kovanja teksta naučnog rada svi koautori su u obavezi da ga pročitaju. Koautori nauč
nog rada ne mogu biti osobe koje su davale savete u projektovanju i izvođenju istraživa
nja, konstruisale instrument.^ i učestvovale u prikupljanju i obradi podataka.
Kada je autor članka kolektivno telo, njegovo zvanično ime ili skraćeni oblik
imena potrebno je navesti u zaglavlju, a adresu u podnožnoj napomeni ili na kraju
članka. Naučna i stručna dela se ne potpisuju. Izuzetak su završni radovi na univerzitetu
(diplomski radovi, magistarske teze, doktorske disertacije), što se čini na kraju zaključ
ka, s njegove desne strane.
3.1.2. Naslov
Svaki naučni rad ili rukopis naslovom označava temu i predstavlja formulaciju
predmeta istraživanja. Naslov sadrži pojmove koji opisuju temeljnu ideju i sadržaj rada.
Pojmovi koje sadrži naslov treba da omoguće da se rad može lako naći prilikom on line
pretraživanja. To su uglavnom ključne reči —nazivi varijabli u istraživanju, i to zavi
snih. Naslov treba da je jasan, informativan i istovremeno koncizan, kratak, da obuhvata
i odražava predmet naučnog dela, tj. posebnost sadržaja istraživanja, povezanost varija
bli i da se lako pamti. Publikacije i članci se na osnovu naslova razvrstavaju u odgova
rajuće naučno područje i potpodručje. Na početku procesa izrade publikacije ili članka
formuliše se radni naslov, koji može da se menja više puta, dok ne dobije konačnu for
mu. To znači da se naslov formuliše kada je tekst završen.
Slavo Kukić i Brano Markić (2006) prave razliku između teme i naslova.
Istraživač sa temom ulazi u istraživanje i pisanje naučnog dela. Ona je okvir za izbor
naslova. Može da se poklapa sa naslovom ali ne mora. Tema je šira od naslova naučnog
dela. (primer: Tema: Ekološko vasitanje u porodici; Naslov: Uticaj porodice na
ekološke navike dece). Najčešći oblici naslova su: oblik naslovne sintagme, tvrdnje iz
opšteg iskustva i objašnjavajući oblik. U izboru naslova koriste se imenice, a izbegavaju
glagolski oblici. Naslovi ne počinju infinitivom, niti brojem. ,,Ono što je adresa za pi
smo, to za knjigu treba da bude njen naslov. Dakle, naslov treba da približi knjigu onom
delu publike, kome njena sadržina može da bude interesantna“ (Šopenhauer 1982: 9).
Desrocke naziva delo robom, a naslov etiketom. Etiketa mora verno „svedočiti o robi“,
u protivnom obmanut je kupac, tj. čitalac (prema: Zakić 2000: 35).
116 NI. Kundačina —V. Banđur
Formulacija naslova treba da je takva da sadrži većinu ključnih reči i time odra
žava suštinu, sadržaj i rezultate proučavanja i istraživanja, da bude monogram sadržaja.
To je potrebno pre svega zbog obrade rada za potrebe kompjuterskog sistema pretraži
vanja literature i za potrebe unošenja u baze podataka, u sekundarne publikacije, indek
se i rezimee. Naslov može biti indikativan i informativan. Predstavlja osnovno oba
veštenje o objavljenom naučnom delu. Naslov naučnog rada ne može da bude previše
uopšten, nerazumljiv, neodređen, dvosmislen, predugačak, lažan, metaforičan kao u be
letristici, niti da sadrži specifične stručne termine, skraćenice, specijalne oznake, stati
stičke izraze, žargonske izraze, fraze. Naslov ne sme da sadrži sintagme koje ne ukazuju
na predmet istraživanja, sintagme koje preferiraju pretencioznost autora, metodološke
postupke koji se podrazumevaju sami po sebi. Postupak lektorisanja naslova primenjuje
se kod odobravanja izrade završnih radova (diplomskih radova, master teza i doktorskih
disertacija) i naučnoistraživačkih projekata.
Formulisani i odobreni naslov obavezuje kandidata i istraživački tim na takav sa
držaj dela koji odražava naslov. Funkciju naslova i podnaslova u naučnom radu može
da ima: ( 1 ) tema i (2 ) specifična varijabla istraživanja, a funkciju podnaslova: ( 1 ) hipo
teza, (2) zavisna varijabla, (3) pitanje nastalo iz hipoteze i (4) deo sadržaja na koji se
odnosi zavisna varijabla. Naslov eksperimentalnih istraživanja sadrži zavisnu i nezavi
snu varijablu i to uticaj nezavisne varijable na zavisnu (npr. Održavanje školskog pro
stora u izgrađivanju ekoloških navika učenika).
Reči i sintagme koje se izostavljaju u naslovima

Naša iskustva.... Naš doprinos.... Neka naša iskustva.... Studija o.... Naša za
pažanja..., Neka zapažanja.... Neki aspekti..., O nekim aspektima.... Prilog proble
mu..., Prilog raspravi.... Prilog proučavanju.... Prilog istraživanju.... Ispitivanje
mogućnosti primjene.... Istraživanja..., Proučavanja..., Moj način merenja.... Kom
parativno istraživanje.... Nešto iz problematike..., Mesto i uloga.... Funkcija u vas
pitno-obrazovnoj teoriji u praksi..., Uticaj raznih.... Doprinos metodologiji..., Pri
mena metodologije.... Značaj...
Kao naslov ne treba stavljati određenja koja su sama po sebi razumljiva, npr.:
Monografija o.... Studija o.... Istraživanje o.... Ispitivanje..., Analiza..., Objašnje
nja__Od ovog se izuzima slučaj kada hoće da se označi metoda koja se primenju
je u istraživanjima, npr.: Primena metode eksperimenta..., Faktorska analiza...,
Multivarijantna analiza—
U naslovu je pc-trebno izbegavati neodređena i dvosmislena određenja, kao
npr. ,, Rezultati merenja stavova “.
U nekim časopisima dužina naslova se ograničava do 12 reči, odnosno do jednog

reda, formata A-4, do lOO slovnih mesta, uključujući i prazna mesta između reči. Primer
dugog naslova: Rezultati istraživanja izostanaka sa nastave učenika u Osnovnoj školi
„Aleksa Šantić“ u Beogradu u školskoj 2005/06. godini. U ovom primeru, 5-uvišni delo
vi naslova su sintagma rezultati istraživanja i sintagma koja označava školu, mesto i
vreme istraživanja. Prva je nepotrebna, a druga se locira u naučnom radu, na mestu gde
se opisuje populacija i uzorak istraživanja. Umesto tog naslova, mnogo primereniji na
slov je Izostajanje učenika sa nastave u osnovnoj školi. Primer uopštenog naslova (Pri
log problemu delikvencije učenika) u kome nedostaju određenja delikvencije —na kom
uzrastu, koji aspekt delikvencije (sprečavanje, otklanjanje i sL)- Radovi koji se pišu u
funkciji sticanja nekog akademskog zvanja treba da imaju precizne naslove.
Odstupanje od metodološkog zahteva da naslov predstavlja formulaciju predme
ta istraživanja je moguće kada se daje u kraćoj formulaciji (što je veoma poželjno) od
formulacije predmeta istraživanja sadržane u projektu istraživanja. IVIeđutim, i u tom
slučaju, formulacija naslova mora biti veoma jasna i precizna.
Nekada se naslovu na koricama knjige, češće na naslovnoj stranici, da bi se
smanjila njegova dužina i upotpunilo ono što nije moglo u njemu da se kaže, dodaje
podnaslov koji je više informativan i kojim se skreće pažnja čitaocima na sadržaj, isti
čući bitne delove sadržaja, njegovo težište. Time se izbegava i duga formulacija na
slova. U tom slučaju, naslov se odnosi na problem, a podnaslov na predmet istraživa
nja. Jedinstven iskaz naslova zamenjen je naslovom iz dva dela. U naučnoj praksi ne
dovoljno se koristi mogućnost izdvajanja podnaslova. Podnaslov se od naslova odvaja
pomoću dvotačke ili crte.
Naslov rada se prevodi na jedan od svetskih jezika, uglavnom engleski. Uobiča
jeno je da se cela naslovna strana naučne monografije ispisuje i najednom svetskom je
ziku. Naslov članka u naučnom časopisu i zborniku radova se takođe, u osnovnom tek
stu i sadržaju, ispisuje najednom svetskom jeziku. Naslov je zaštićen zakonom o autor
skom pravu. Piše se i u rezimeu publikacije, kao i u njegovom prevodu. Ukoliko je na
slov rada dostavljen uredništvu časopisa neprikladan, ono može da ga preformuliše ili
da ga vrati autom i predloži njegovu promenu. U publicističkim radovima se koristi i
nadncLslov, koji upućuje na širi kontekst teksta koji pobliže objašnjava glavni naslov
članka. Uglavnom ga osmišljava urednik izdanja. Međunaslovi se odnose na manje de-
iove teksta. Oni su posebno potrebni u udžbenicima, da bi olakšali pronalaženje odgo
varajućih sadržaja.
Naslov knjige je onaj koji se nalazi na naslovnoj stranici. Sa njim ne mora da se
poklapa naslov na koricama. Za naučne članke, koji se dostavljaju za objavljivanje u ča
sopisima, formira se naslovna stranica koja sadrži ime i prezime autora i naslov članka.
Time se, u pripremi za objavljivanje osnovnog teksta članka, privremeno izostavlja ime
i prezime autora, što obezbeđuje anonimnost u procesu recenziranja. Neka uredništva
časopisa zahtevaju i određenje tzv. kratkog naslova, do 50 slovnih mesta, koji se ispisu
je na vrhu desnih stranica članka.
Na kraju naslova naučnih radova i njihovih podnaslova ne stavlja se tačka. Izuze
tak je kraj podnaslova iza koga u produžetku reda sledi tekst. Takav podnaslov se
uglavnom boldira. Ukoliko je naučni članak rađen u sklopu naučnog projekta na kome
se zasniva tema ili predstavlja ekspoze doktorske disertacije ili prevod, tada se uz
naslov članka superskriptom naznačava podnožna napomena sa rednim brojem jedan, a
na dnu stranice se navodi poreklo rada. Prevedeno delo u podnožnoj napomeni treba da
sadrži izvomi naslov sa svim bibliografskim podacima.
3.1.3. IVIoto
Prigodna, kratka, sažeta misao, izreka, fi*aza, citat ili poslovica, iskazana u stihu ili
prozi naziva se moto (epigraf, geslo, lozinka) —(ital. motto —'reč, deviza, izreka'). U pred-
govom Misli velikih ljudi (2(X)7) stoji: „Izreke su ukras govora, izvor mislima i valjan
vcxiič ka dobrim delima“. Moto svojim oblikom i sadržajem predstavlja poruku autora i
nagoveštava smisao, karakter, svrhu i sadržaj teme i teksta na koji se odnosi, obogaćuje
tekst i uklapa se u tematiku dela, omogućujući dopunski umetnički doživljaj. Seneka kaže:
„Pouke i maksime od velikog su značaja; nekoliko korisnih, pri ruci, čine više za srećan
život nego tomovi i tomovi knjiga, koje ne znamo ni gde bismo našli“. Džon Morli, engle
ski publicista i političar, kaže: ,JMaksime ili aforizmi: sétimo se da su one mudrost života,
prava so literature i da su najdragocenije one knjige koje su ispunjene njima, da su one
ono glavno što čovek treba da traži čitajući knjigu“ (iz predgovora Enciklopedija citata
2<X)6: 6 ). Najčešće su to citati velikih mislilaca, izraženi kao maksime, aforizmi, mudrosti,
apoftegme, setencije, ali bez dodatnih objašnjenja. Ako su takve misli potrebne stavljaju
se u predgovor. Moto se koristi pri pisanju monografija i studija, prigodnih knjiga, a ma
nje kod objavljivanja naučnih članaka u časopisima i zbomicima. Ne treba preterivati i te
žiti da se nađu na početku svakog poglavlja monografije.
Kod monografskih publikacija moto se ispisuje iza rezimea sa desnim ravna-
njem, kod članaka u zaglavlju iza naslova i kod poglavlja monografije između naslo
va poglavlja i početka teksta na koji se odnosi. Izvor misli izraženih motom navodi se
u narednom redu teksta, ako je u pitanju poznata ličnost navodi se samo prezime, a u
ostalim slučajevima i naslov teksta iz koga je preuzet citat. Nije preporučljivo da se
moto koristi kod završnih radova i u udžbenicima. Ispisuje se kurzivom bez navodni
ka, ili običnim slovima bez navodnika. Gabrijel Laub, češki aforističar, kaže: „Istin
ska vrednost poruke saopštava se u dva reda. Ostalo je objašnjenje onoga koji je poru
ku nejasno formulisao“.
Moto
(1) Moto u knjizi M. Šamić (1990): Kako nastaje naučno delo, Sarajevo: Svjetlost.
„Raditi, završiti, objaviti.''’' (Faraday)
(2) Moto u knjizi: Đ. Šušnjić (1999): Metodologija, Beograd: Čigoja štampa.
„Nauka počinje sa problemima i završava sa problemima.’'’' (Karl Poper)
(3) Moto u knjizi G. Gojkov (2005): Uvod u pedagošku metodologiju. Vršac: Viša
škola za obrazovanje vaspitača.
„ Taština nad taštinama, veli propovednik, taština nad taštinama, sve je taština... “
(Priče Solomonove, Sveto pismo) istaknut na prvoj naslovnoj korici.
(4) Moto u knjizi: R. Zelenika (1988): Metodologija i tehnologija izrade znanstve
nog i stručnog djela. Beograd: Savremeno pakovanje.
„ Znanost služi samo tome da nam predoči kako je golemo naše neznanje. “
(Félicité Lamennais)
3.1.4. Zahvalnost
Zahvalnost je tekst koji se unosi u monografsku publikaciju u kome autor zahva

ljuje pojedincima i ustanovama koji su na neki način pomogli u njenoj izradi i objavlji
vanju. Ruso ističe: „Zahvalnost je obaveza koju treba izvršiti, ali koju niko nema pravo
da očekuje“. Autor dela može da se zahvali na: (1) generalnoj podršci, npr. katedri, od
seku, pojedincu; (2) doprinosu u intelektualnom pogledu; (3) tehničkoj pomoći i (4) fi-
nansijskoj i materijalnoj pomoći. Zlahvalnost može biti upućena i recenzentima, uredni
Akademslco pisanje 119
ku, mentoru i članovima komisije, ako je u pitanju master rad ili doktorska disertacija,
lektoru, kolegama, saradnicima u istraživanju, roditeljima, bračnom drugu, rođacima,
prijateljima i drugima koji su dali podršku u izradi dela i si. Zahvalnost upućujemo sa
mo onima čija je pomoć bila suštinska i to redosledom, u zavisnosti od značaja i veliči
ne doprinosa.
Za one koji su dali doprinos u intelektualnom pogledu, navode se njihove funkci
je i opis doprinosa, (npr. N. N., naučni savetnik, dao doprinos u kritičkom razmatranju
predloga studije; S. A., direktor škole, omogućio prikupljanje podataka.). Sa tekstom
zahvalnice autor upoznaje osobe na koje se odnosi zahvalnost i traži njihovu saglasnost.
Tekst zahvalnosti se može smestiti: (1) u preliminamom delu monografije u predgovoru
dela, (2) u podnožnoj napomeni na prvoj stranici teksta i (3) u referentnom delu
monografije između kraja osnovnog teksta i literature. Reči zahvalnosti moraju biti od-
merene, jednostavne i iskrene.
Zahvalnost
Autori koriste i ovu priliku da najsrdačnije zahvale recenzentima ove mono
grafije: dr Girozdanki Gojkov, redovnom profesoru Univerziteta u Novom Sadu, dr
Milanu Matijeviću, redovnom profesoru Sveučilišta u Zagrebu i dr Dragu Branko-
viću, redovnom profesoru Univerziteta u Banja Luci. Imali smo posebnu čast da
upravo oni pre objavljivanja pročitaju i ocene ovu monografiju. Njihove primedbe
i sugestije su nam bile od izuzetno velike koristi.
Iz Predgovora: Milenko Kundačina i Veljko Banđur (2CXM): Akciono istraživanje
u školi —nastavnici kao istraživači, Užice: Učiteljski fakultet
U završnim radovima ne treba da se koriste reči kojima se nastoji pridobiti naklo

nost članova komisije, prilikom odbrane rada. Isto tako, na odbrani završnih radova,
članovima komisije i mentoru nije se umesno zahvaljivati u usmenom obliku, posebno
pre završetka odbrane rada. 2 ^hvalnost se ne upućuje bibliotekarima, operaterima na ra
čunaru, statističarima, onima koji su pripremili crteže ili obavili korekturu i si. Stranica
sa tekstom zahvalnosti liči na prvu stranicu poglavlja. Tekst zahvalnosti kod članaka se
piše na kraju, pre popisa literature, i to na odvojenoj stranici.
3.1.5. Posveta
Posveta je tekst koji nastaje iz lične potrebe autora naučnog dela da se zahvali
pojedincima na inspiraciji, podršci, pomoći, razumevanju i si. u toku izrade. Radovi se
najčešće posvećuju roditeljima, bračnom drugu, deci, a nekad i istaknutom naučniku čiji
je doprinos bio presudan za autora da se bavi naučnim radom. Posveta treba da bude
kratka, bez upotrebe reči posvećuje se. Nikad nije samo u vidu imena. Može da se piše:
(1) na posebnoj stranici na prvom listu, posle naslovne stranice, 7— 8 cm od vrha, (2) is
pred uvoda naučnog dela, (3) u zadnjem pasusu predgovora i (4) na stranici ispred
predgovora. U završnim radovima posveta se ne iskazuje, jer bi se time dao veći značaj
radu nego što to on jeste. Stranica sa posvetom ne nalazi se u sadržaju rada, s obzirom
na to da se nalazi pre sadržaja, niti se na njoj ispisuje broj stranice, ali ulazi u numeraci
ju preliminarnog dela rada.
120__________________________________________________________________________.M. Kundačina —V. Bandur
Posveta
Olji, koja se tako dobro odomaćila u mom svetu,
koji više nije siguran u svoje temelje.
__________________________Đuro ŠuSnjić (1999): Metodologija, Beograd, Čigoja štampa
3.1.6. Predgovor
Predgovor je tekst opšteg karaktera koji se nalazi na početku publikacije (mono

grafije, studije, udžbenika, priručnika). XJ predgovoru koga piše autor iznose se razlozi
nastanka rada (sklonost prema temi, podrška određenih osoba) i pružaju prve informa
cije o celokupnom delu, istorijatu njegovog nastanka. U predgovoru se daju informaci
je o predmetu i toku istraživanja, njegovoj širini i dubini (poreklo, cilj, svrha, namena
dela), zašto je preduzetc baš u tom momentu, okolnosti pod kojima je nastalo, u čemu
je značaj i aktuelnost, kakav značaj ima za naučnu teoriju, a kakav za obrazovnu i vas
pitnu praksu, u kojim uslovima je obavljeno istraživanje i si. U predgovoru se prezenti
raju objašnjenja, napomene u vezi razumevanja i iznose podaci o zadacima istraživa
nja, opštim karakteristikama dela i njegovoj lociranosti u okviru određene nauke i na
učnog područja, kao i povezanost sa graničnim disciplinama, nameni, sadržaju, kvalite
tu i vrednostima dela i o teškoćama (metodološkim i drugim) na koje je u istraživanju i
pisanju nailazio autor (neistraženost naučnog područja, nedostatak literature i sL).
Ovim autor iznosi obrazloženje zašto je u stvaranju dela ostao na dostignutom nauč
nom nivou.
Predgovor ima zadatak da uvede čitaoca i u predmet (problematiku) i u celo is
traživanje, da ukaže na njegovu širinu i dubinu, kako bi se shvatio sadržaj dela, da
olakša čitanje i razumevanje. Zbog toga se često umesto „predgovor“ stavlja naslov
„uvod“, „uvodne napomene“ i si. Kakav će naslov ovom delu naučnog rada autor dati,
zavisi od onoga što se u tekstu saopštava i kakav karakter svemu tome on daje. Važno
je da predgovor sadrži samo ono najbitnije, i to u veoma sažetoj formi. U predgovoru
je potrebno naznačiti da lije delo teorijske, praktične ili empirijske prirode, posebno da
li je eksperiment, zatim od koliko se delova delo sastoji, koje vrste informacija sadrži i
kako su izložene (tekstualno, grafički, statističkim merama), originalne ili su iz nekog
drugog izvora. Karakteristike dela se daju po poglavljima. Na kraju se naznačava nje
gova namena i navode potencijalni korisnici. Predgovor se ne piše u člancima i zavr
šnim radovima (diplomski radovi, master teze i doktorske disertacije).
Pored autora, predgovor može da piše neki drugi naučnik koji poznaje naučno-
stvaralački opus autora, a najčešće mentor, član komisije za doktorsku disertaciju, član
komisije za izbor u zvanje, recenzent, stručni urednik. U tom slučaju se daje produblje-
nija kritička analiza dela, ukazuje na naučnu vrednost dela, iznose se pozitivne i nega
tivne strane dela, govori o autoru i njegovom naučnom stvaralaštvu, stavljajući to delo u
njegov kontekst i daju preporuke naučnoj javnosti. U pojedinim slučajevima predgovor
piše i izdavač. Pisanje px*edgovora je poslednja etapa u izradi naučnog rada. U pogledu
mesta gde se nalazi, predgovor može da: (1) prethodi uvodu, (2) zamenjuje uvod, (3)
da se ne piše, (4) da se spaja sa uvodom u jednu celinu, (5) da se izostavlja zajedno sa
uvodom, pri čemu se zamenjuje napomenama autora, koje sadrže nekoliko rečenica
teksta.
L
Novo izdanje knjige, poreci postojećeg predgovora sadrži i predgovor novom iz
danju, gde se ističe razlog objavljivanja novog izdanja i ukazuje na razlike u odnosu na
prethodno izdanje. U prevedenom delu, iza predgovora autora, daje se i predgovor afir-
misanog naučnika iz oblasti kojoj delo pripada, u kome se govori o autoru dela, poseb
no njegovim naučnim ostvarenjima, iskazuju se neka obeležja dela. Nekad i prevodilac
može da piše predgovor, ukoliko poznaje naučnu oblast. Obim predgovora je dve do tri
stranice teksta. Kraći je i opštiji od uvoda. Stranice na kojima se nalazi predgovor nu
merišu se rimskim brojevima, i to malim, npr. i, ii, iii i ne računaju se u ukupan broj
stranica. Na predgovor i njegovu paginaciju ukazuje se posebno u CIP zapisu dela.
U predgovoru mogu da se navedu osnovni principi kojima se autor služio teksto
vima drugih autora, upotrebljenih u radu. Za nova izdanja publikacije prezentuju se oce
ne i prihvaćenost u naučnoj javnosti. Daju se odgovori na pitanja koja su se postavljala
u kritikama i nivo ispoštovanosti primedbi. U predgovoru se analiziraju objavljeni
prikazi i pisma upućena autoru.
Na kraju predgovora, što smo već istakli, autor se obično zahvaljuje saradnicima,
institucijama, finansijerima i svima onima koji su pomogli i doprineli da istraživanje
bude uspešno realizovano. Na kraju predgovora naznačava se i njegov pisac, navodi se
da je to autor ili neko drugi, navodi se ime i prezime sa titulom i naučno-nastavnim
zvanjem.
Predgovor
Sve je više raznovrsne literature iz Metodologije pedagogije kod nas —studija
i monografija o pojedinim pitanjima udžbenika i priručnika, zbirki instrumenata i
zadataka, radnih svezaka i bibliografija. To je svojevrstan dokaz, s jedne strane
određenog, relativno visokog razvojnog nivoa i zrelosti naše pedagogije, a s druge
strane, to je dokaz zainteresovanosti brojnih stručnjaka za ovu vrstu literature.
Za metodološku literaturu, uključujući, razumljivo, i statističku, interesuje se
danas kod nas sve veći broj istraživača pedagoške problematike: profesionalni is
traživači (pretežno zaposleni u naučnim institutima), profesori fakulteta koji obra
zuju nastavnike, stručni saradnici i mnogi nastavnici u predškolskim, osnovno
školskim i srednjoškolskim institucijama. Za ovu literaturu su zainteresovani i svi
oni nastavnici koji žele da unapređuju svoj vaspitno-obrazovni rad. To oni mogu
da čine samo ako se sistemski upoznaju sa rezultatima pedagoških proučavanja i
istraživanja i ako ih stvaralački primenjuju u svom svakodnevnom radu. Za to im
je potrebno odgovarajuće metodološko obrazovanje iz oblasti pedagogije. Za ovu
vrstu literature zainteresovani su i studenti nastavničkih fakulteta, od kojih mnogi
posebno izučavaju kao studijsku disciplinu Metodologiju pedagogije.
Ovaj Leksikon pedagoške metodologije sadrži oko 850 obrađenih pojmova iz
Metodologije pedagogije i Pedagoške statistike, a to je upravo onaj fond znanja
koji je potreban svima kao pretpostavka, bilo da se bave proučavanjem i istraživa
njem vaspitanja i obrazovanja, bilo da se koriste literaturom u kojoj su saopšteni
rezultati pedagoških proučavanja i istraživanja. U tome je prvi zadatak ovog dela
iz Metodologije pedagogije.
Drugi zadatak odnosi se na pojmovno-terminološku aparaturu, odnosno na je
zik Metodologije pedagogije. Dela ove vrste u svakoj nauci, pa i pedagogiji, mogu
značajno doprineti preciznosti i standardizaciji pojmova i termina, odnosno simbo
la i znakova u oblasti Metodologije pedagogije i Pedagoške statistike. Jezik nauke
je veoma živ. U okviru savremene pedagogije to posebno važi za njen gnoseolo-

ško-epistemološko-metodološki deo. Stalno se dolazi do novih istraživačkih pro
cedura, postupaka i instrumenata. Njihovo pojmovno-terminološko i simboličko
označavanje (posebno kada je reč o pedagoškoj statistici) je veoma različito i neu
jednačeno. Ovakva specijalna dela iz Metodologije pedagogije i pedagoške stati
stike mogu u velikoj meri pomoći da se stručnjaci dogovore (naučni jezik je stvar
konvencije) i opredele za ujednačenije i istoznačnije korišćenje jezika metodologi
je i statistike.
Leksikon pedagoške metodologije, kao specifično delo, ima znatne prednosti
u odnosu na udžbeničko-priručnu i opštu enciklopedijskoleksikonsku pedagošku
literaturu. Ovde su svi osnovni pojmovi iz Metodologije pedagogije i Pedagoške
statistike dati na jednom mestu i tako da se Leksikon može veoma lako koristiti.
Odabrani pojmovi su, naime, obrađeni sažeto, sistematično i pregledno, i svi su
poređaAi abecednim redom. To, kao i niz upitnih termina, omogućava brzo snala
ženje i nalaženje odgovora na svako pitanje koje se postavi u datom trenutku.
U rečenom vidimo i teorijsku i praktičnu korisnost Leksikona pedagoške me
todologije koji je pred nama. To je prvo delo te vrste kod nas —u našoj pedagoškoj
literaturi. Autori, zbog toga, zaslužuju svako priznanje.
Želimo da ovaj Leksikon pedagoške metodologije što uspešnije ispunjava tu
svoju, nimalo laku teorijsko-praktičnu misiju.
Beograd, jula 1999. godine Nikola M. Potkonjak
Predgovor Leksikonu pedagoške metodologije

autora: G. Gojkov, R. Krulj i M. Kundačina
3.1.7. Rezime
Rezime je kratko, koncizno, jezgrovito i dovoljno informativno, tačno, koheren-

mo i vrednosno neutralno prikazan i organizovan sadržaj celog dela, u skraćenom obli
ku, čiji je cilj da pokaže kako je istraživanje rađeno i šta je njime dobijeno (eng. Sum
mary; nem. Zusammenfassung\ fran. Resume', rus. PesiOMe). Naziva se i sažetak jer sa
žeto prikazuje glavni sadržaj dela. Rezime se za publikacije i dokumentaciju piše se po
standardu ISO 214/1976 (Abstracts for publications and documentation).
Rezime se piše na jeziku na kome je pisan rad i prevodi na jedan ili dva svetska
jezika, ona na kojima su korišćene bibliografske jedinice u teorijskom zasnivanju rada
(najčešće je to engleski). Rezime na drugom jeziku mora da sadrži naslov, ključne reči i
adresu autora na istom j eziku. Rezime treba da prevodi stručni prevodilac, koji poznaje
struku, naučno područje iz koga je rad pisan.
Rezime se piše za sve stručne i naučne radove. U naučnim monografijama
pozicionira se na na kraju. Može biti strukturiran i nestrukturiran. Cilj mu je da najbrže i
najefikasnije informiše čitaoca o problemu istraživanja u originalnom radu. Potrebno je
da sadrži šest obaveznih elemenata: značaj i kontekst problema, ciljeve, metode, popu
laciju iz koje je odabran uzorak, rezultate do kojih se došlo analizom i interpretacijom i
implikacije za praksu. Ii- rezimea se saznaje se da li je problem kojim se članak bavi u
domenu interesovanja čitaoca. Na osnovu upoznavanja sa rezimeom, čitalac donosi od

luku da li će čitati rad.
U naučnim člancima koji se objavljuju u časopisima i zbomicima radova rezime
se najčešće nalazi na početku (između naslova i osnovnog teksta), dok se njegov prevod
na jednom ili dva svetska jezika daje na kraju (iza literature). U monografijama se rezi
me (i njegov prevod na jedan ili dva svetska jezika) najčešće nalazi nakon zaključaka, a
rede između predgovora i sadržaja. U nekim publikacijama rezime se piše iza svakog
poglavlja. To je jedini dio êksta koji može egzistirati samostalno, uz naslov rada, bez
ostalih delova. Vlatko Silobrčić (2003) predlaže da se rezime piše na početku rada. Me
đutim, uglavnom se piše na kraju rada.
Na početku rezimea nalazi se ime autora i naslov rada kao što je to u tekstu dela.
Rezime predstavlja skraćeni oblik svih strukturalnih elemenata kategorisanog članka,
osnovni sadržaj rada. Takav rezime je strukturisan, ističe problem, cilj, svrhu istraživa
nja, pitanja koja su postavljena (hipoteze), primenjene metode prikupljanja podataka
(kvantitativne ili kvalitativre) i to kratko i precizno, meme instrumente i način priku
pljanja podataka, mesto, vreme i uzorak sprovedenog istraživanja, rezultate koji su do
bijeni iz ugla postavljenih hipoteza, raspravu, osnovne zaključke istraživanja, njihove
implikacije i predloge za dalja istraživanja. Najveći deo rezimea zauzima prikaz rezulta
ta. Zaključci treba da sadrže glavnu poruku i hipotezu. Optimalno je da obim rezimea za
kratke naučne priloge bude do lOO reči (1400 znakova sa praznim mestima) u jednom
pasusu, za nešto duže članke do 150— 200 reči, odnosno 250 do lOOO znakova, a za mo
nografije do dve stranice teksta s proredom, a nekada i nekoliko stranica, što zavisi od
obima publikacije i njene problematike. Rezime sastavlja autor, a može i priređivač.
Ukoliko je u pitanju rad na jednom od svetskih jezika potreban je duži rezime na srp
skom jeziku, do dve stranice.
Rezime se piše u trećem licu u prošlom vremenu, u pasivu (radi lakše kompjuter
ske obrade), manjim slovima, italikom, proredom i užom širinom sloga u odnosu na
osnovni tekst. Koriste se izrazi: Mereno je..., zatim bezlični izrazi: Autor(i) j e zaklju
čio..., Zaključeno je ..., U zal'ljučku— Rezime članka oblikuje se tako da se može presni
miti na bibliografski listić formata 7,5 x 12,5 cm. Rezime ne treba da sadrži grafikone,
tabele, beleške, formule, skraćenice, žargonske izraze, posebna uputstva i citate, kao ni
prepričavanje naslova članka, opisivanje nepotrebnih pojedinosti, literaturu. Rezime ne
treba da sadrži ništa što ne postoji u osnovnom tekstu. Na o s m o v u čitanja rezimea čitalac
donosi odluku hoće li rad čitati.
Prema obimu, pored osnovnog rezimea u praksi akademskog pisanja koriste se
kraći i prošireni rezime. Kraći rezime naziva se ekstrakt. Zamenjuje rezime i u njemu se
navode samo karakteristični delovi dela iz uvoda i zaključaka, koji treba da su koncizno
napisani i lako razumljivi.
Prošireni rezime naziva se sinopsis (grč. synopsis —‘pregled, nacrt, skica’), di
gest, extended abstract. To je skraćeni oblik članka, a ne njegov rezime. Omogućuje
autoru da na više prostora sažme svoj rad, apstrahuje bitno od sporednog, da iskaže ono
što je najvrednije, a čitaocu da bolje shvati sažeti tekst. U sinopsisu se mogu ponoviti i
neke misli napisane u tekstu rukopisa i istim rečenicama prikazati rezultati. Sinopsis sa
drži osnovne naučne rezultate. U strukturu sinopsisa ulaze: problem, cilj, metodologija,
značajnije ilustracije, tabele, formule, citirana literatura. Postoje časopisi u kojima se
124 IVE. Kundačina —V. Banđur
objavljuju samo sinopsisi članaka. Sinopsis piše autor, pa se naziva autorski sinopsis.
Obim sinopsisa zavisi od vrste i obima rada, najčešće je dve do šest stranica.
Prema sadržaju Vlatko Silobrčić (1983) rezlikuje informativni i induktivni
rezime. Informativni rezime pruža informacije o strukturi članka, predstavlja „članak u
malom“ i sadrži sve informacije o cilju, metodama, rezultatima i zaključcima istraživa
nja. Ova vrsta rezimea se piše tako da se bez preradi vanj a može objaviti u primarnim i
sekundarnim publikacijama (odvojeno od naučnog rada). Integralni je deo svih naučnih
članaka, izuzev preglednih. U praksi akademskog pisanja sve češće se rezimei pišu i za
neke stručne radove.
Indikativni rezime je skraćen prikaz sadržaja članka. XJ njemu se ne navode in
formacije o cilju, metodama, rezultatima i zaključcima. Takav rezime ne može da bude
zamena za ceo rad. Obično se piše za pregledne članke i saopštenja sa stručnih i nauč
nih skupova. Na osnovu ovog rezimea, čitalac ocenjuje da li rad spada u sferu njegovog
stručnog i naučnog interesovanja i donosi odluku da li će ga čitati ili neće. Indikativni
apstrakt se piše na kraju rada.
Rezime
MJERENJE MOTIVACIJE
Kako mjeriti motivaciju? Kako vanjsku i unutrašnju, ili u kontinuumu od ne-
motivisanosti do intenzivne motivacije? nakon odgovora na ova teorijska pitanja,
autor se bavi konceptom motivacije postignuća koji je razradio Pol Pintrič (2003)
te na osnovu Pintričevih postavki razvija vlastiti instrument Veliki inventar moti
vacije postignuća (VIMP). Ovaj instrument ima 128 pitanja na koja se odgovara sa
DA ili NE, a pitanja su raspoređena u sljedeće suhtestove: 1) samoefikasnost i
kompetencija: a) samoefikasnost IO ajtema. b) performativna samoefikasnost —
očekivanje uspjeha —IO ajtema. v) percepcija kompetencije —rekognicija —5 ajte
ma, g) samocijenjenje —2 0 ajtema, d) samodeterminacija —akademska kontrola —
IO ajtema; 2) atribucija i uvjerenje o sposobnosti kontrole: a) angažovanost —7 aj
tema, b) izazov —8 ajtema, v) kontrola 8 ajtema; 3) zainteresovanost učenika za
nastavu i percepcija kompetencije —IO ajtema; 4) novo vrednovanja akademskog
postignuća —IO ajtema; 5) ciljevi, a) masteru, ovladavanje —IO ajtema, b) perfor-
mativni ciljevi —IO ajtema i v) nonkonformizam —IO ajtema. Instrument je bažda-
ren na dva načina Alfa-Birombah testom za unutrašnju konzistentnost i Pirsono-
vom korelacijom sa dva poznata instrumenta motivacije postignuća: Harterovom
Skalom unutrašnje i vanjske motivacije (Motivational Orientation, Harter, 1981) i
Velerandovom Skalom akademske motivacije (Academic Motivation Scale, Valle-
rand i saradnici, 1992). Rezultati baždarenja pokazuju da smo dobili jedan vrlo
vrijedan i visoko pouzdan instrument za mjerenje motivacije postignuća.
Ključne riječi: motivacija postignuća, samodeterminacija, samoefikasnost,
kompetencija, zainteresovanost za nastavu, izazov, ciljevi
Nenad Suzić (2006), Mjerenje motivacije. Naša škola. Banja Luka, 3—4, 8 8 .
Rezimei radova se dostavljaju u postupku prijavljivanja za učešće na naučnim

skupovima, čiji obim i formu određuje organizacioni odbor naučnog skupa. Na osnovu
rezimea, organizator skupa uvrštava učesnike u program skupa.
U anglosaksonskom jezičkom području pravi se izvesna razlika između značenja

summary i apstrakta. Po tom kriterijumu, summary bi trebalo da sadrži samo zaključke
za čitaoce koji su pročitali ceo članak, a apstrakt, kao što smo već kazali, sažet prikaz
članka, razumljiv i bez čitanja preostalog teksta (Silobrčić 1983: 32).
Rezimei naučnih radova mogu se naći u bazama podataka, na Internetu ili u knji
gama rezimea. Prenose informacije o naučnim radovima bez osnovnog teksta. U elek
tronskim bazama podataka rezimei se razvrstavaju po oblastima, temama ili ključnim
rečima. Redakcije naučnih časopisa propisuju podrobne kriterijume o obimu, sadržaju,
načinu pisanja i tipografskom oblikovanju rezimea.
3.1.8. Ključne reči
Ključne reči ili deskriptori su naučni termini koji upućuju na osnovne pojmove,
odnosno sadržaj naučnog rada i koje su stručno i naučno referentne za obrađivanu tema
tiku, dati na jeziku na kome je napisan rad. Koriste se i u indeksiranju članka i u pretra
živanju relevantnih referenci u on line bibliografskim bazama podataka. U pretraživanju
imaju prednost u odnosu na naslove rada koji nekad ne odražavaju njegov osnovni sadr
žaj. Redaju se alfabetskim redom u grupi od pet do deset reči ili sintagmi —osnovnih
pojmova naučnog rada, tako da njihov broj ne prelazi više od 80 slovnih znakova. To ne
mogu biti iskazi (rečenice). Izuzetno se dopušta korišćenje sintagmi od dve reči i to
samo ako one označavaju naučne termine. Nije dopušteno za ključne reči koristiti lična
imena, opšte pojmove koji dovoljno ne kazuju o sadržaju rada. Ključne reči mogu biti
kontrolisane, kada se preuzimaju iz tezaurusa, ili slobodno oblikovane od autora, ne uzi
majući u obzir one koje se koriste u naslovu rada. Obično se daju u jednom pasusu na
kraju rezimea i ističu italikom (kurzivom). Ključne reči se i međusobno odvajaju inter
punkcijskim znakom tačka zarez, a pomoćne od glavnih zarezom. Dozvoljava se da
urednik časopisa dopunjava spisak ključnih reči radi bibliografske obrade.
Stanislav Fajgelj (2005) predlaže hijerarhijsko navođenje ključnih reči, koje iska
zuju: disciplinu, oblast, problem, metodu, nezavisne varijable, zavisne varijable.
Ključne reči se prevode na jedan od svetskih jezika kao naslov i rezime rada. Iz tog raz
loga se za naučne članke dostavljaju redakcijama časopisa na posebnoj stranici. U zavr
šnim radovima se navode nr kraju, u okviru ključne dokumentacijske informacije.
Hijerarhijsko navođenje ključnih reči

Ključne reči: ekološka pedagogija, ekološka svest, izgrađivanje, deskriptiv
na, porodični odnosi, spremnost za akciju.
3.1.9. Uvod
Obavezni deo naučnog rada, koji ima za cilj da čitaoce „uvede“ u problem koji je
obrađen u radu naziva se uvod. Uvod upoznaje čitaoce sa sadržajem rada, upućuje na
svrhu i doprinos rada naučnoj oblasti kojoj pripada, podstiče interes za čitanje i ukazuje
na teorijski i praktični značaj proučavanja i istraživanja. Uvod mora d aje napisan jasno,
kratko i informativno.
Uvod se organizuje u tri dela. U prvom delu uvoda eksplicira se glavna teza, tj.
osnovna ideja rada, koja treba da je koncizna i informativna, data u jednom pasusu; opi
suje se oblast istraživanja; precizira i formuliše problem koji se obrađuje i ukazuje na
njegovu aktuelnost, relevantnost i razloge izučavanja i obrade teme; ukazuje na praktič
ne, stručne i naučne ciljeve sa kojima se pristupilo izvođenju istraživanja ili obradi te
me. Ciljevi ili svrha sa kojom se pišu istraživački radovi, prema J. Filipović i sar. (2002)
mogu biti: ( 1 ) pregled činjenica na određenu temu, (2 ) objašnjenje određenog fenome
na, (3) kritička procena određenog stanja ili grupe činjenica, (4) iznalaženje rešenja od
ređenog problema i (5) pregled literature na određenu temu. Iz uvoda treba da se sazna
da li rad ima za cilj dobijanje novih informacija ili predstavlja novi pristup već pozna
tim činjenicama.
U drugom delu uvoda čitaocima se približava predmet istraživanja, tako što se
naznačava s kojih teorijskih pozicija i polazišta mu nastojimo pristupiti, navode rezulta
ti drugih autora koji čine polazište istraživanja, i to: kratak, informativan i funkcionalan
pregled prethodnih znanja obrađenih u stručnoj literaturi na datu temu, stepen
istraženosti, kratak istorijat problema istraživanja (kada je počelo njegovo istraživanje
kako bi se znalo stanje za polaznu osnovu istraživanja), navodi ko je glavnu tezu već
zastupao i ko je nudio oprečnu tezu, nastanak i glavne etape u razvoju i rešavanju pro
blema, odnos izabranog problema prema tim istraživanjima, sa glavnim porukama ne
kih od istraživanja, bitna saznanja koja će smestiti problem istraživanja u odgovarajući
kontekst naučnih saznanja. U ovom delu se ukazuje na to šta o problemu istraživanja do
tada nije istraživano, šta je ostalo nepoznato i neobjašnjeno i nije pisano. Ukazuje se na
aktuelnost predmeta proučavanja. Uvod ima ulogu ,,da skrene pažnju na varijable koje su
propuštene u prethodnim istraživanjima“ i ,,da problem pozicionira u neku opštu klasu fe
nomena, opisujući na koji način će ga razmotriti“ (Kuba i Koking 2003: 138). Dakle, u
ovom delu uvoda sumiraju se osnovne informacije o stepenu istraženosti problema.
U trećem delu uvoda se na jasan način sagledavaju metodološka polazišta: preci
zno •dređuju stručni pojmovi i termini, koji čitaocu omogućavaju da bez poteškoća pra
ti sadržinu rada, daje informacija o naučnim disciplinama iz čijeg ugla se problem
posmatra, o obimu i ciljevima istraživanja i smemicama koje su se u toku rada sledile.
U ovom delu uvoda navode se pitanja na koja u radu treba odgovoriti, ono šta se trebalo
istražiti, obrazlažu razlozi korišćenja metoda i postupaka u istraživanju, određuje obim i
granice projektovanog istraživanja; predočavaju izabrani načini nnišljenja koji vode do
rezultata (indukcija i dedukcija) i načini predstavljanja materijala i relevantnih podataka
u tekstu, prikazuje struktura naučnog dela; ističe doprinos naučnoj oblasti kojoj istraži
vanje pripada, ukazuje na relevantne reference i daje kratka verzija osnovnih zaključka
do kojih se tokom istraživanja došlo, a ostali nagoveštavaju. U uvodu je potrebno pruži
ti informacije o eventualno objavljenim autorovim prethodnim saopštenjima i rezimei
ma na osnovu istih rezultata. Potrebno je u uvodu napomenuti i koji projektovani zadaci
istraživanja nisu ostvareni, a bili su predviđeni. U uvodu se može istaći u čemu je
originalnost naučnog rada (hipoteze, kritika, pregledni radovi, sistematizacija, analize,
utvrđivanje uzročno-posledičnih veza, klasifikacija, predviđanje i sL).
Uvod predstavlja siže argumenata i analize predstavljene u radu. Za opšte, pri
hvaćene istine, koristi se sadašnje vreme, a prošlo vreme za sve ostalo. Iz načina pre
zentovanja uvoda može se otkriti naučna i stručna kompetencija autora rada. Uvod
dozvoljava određeni nivo i^^ventivnosti, pa može da sadrži sve ono što je na određeni
način u vezi sa temom, ali pri tome ništa nije neophodno dokazivati.
Kako će se uvod oblikovati zavisi od vrste naučnog rada koji se piše i nauke kojoj
pripada predmet istraživanja. S obzirom na položaj u knjizi koriste se različite vrste uvo
da: osnovni uvod, uvod kao prvo poglavlje ili glava, uvod na početku svakog poglavlja i
uvod u nauku ili naučnu oblast. U monografiji se osnovni uvod pozicionira ispred osnov
nog dela teksta. Ako se pojavljuje uvod kao prvo poglavlje, onda je duži u odnosu na uvod
ispred osnovnog teksta. Sadiži definicije i komparativno analizirane pojmove, metode is
traživanja u kraćem obimu. Posebni uvodi pišu se neposredno posle naslova, na početku
svake glave, bez naslovljavanja ili naslovljavanjem, bez obzira na to stoje napisan osnov
ni uvod. Uvod u ruiuku ili naučnu oblast piše se u obliku knjige (npr. Uvod u pedagošku
metodologiju —G. Gojkov). Nekada se zamenjuje terminom osnove.
U uvodu naučnog dela može se iskazati zahvalnost onima koji su na neki način
pomogli u bilo čemu da se rad uspešno privede kraju. U slučaju kada se ne piše predgo
vor naučnom radu, tada je uvod većeg obima. Za naučne radove u zbomicima i časopi
sima uvod iznosi do 20 rečenica teksta. U odnosu na ceo rad, uvod treba da je po obimu
deset do petnaest puta manji. Ukoliko postoji potreba za pisanjem skraćenica, one se u
uvodu pišu u zagradama. Neki autori uvod pišu kada završe ostale delove rada, jer se ta
da mogu sagledati potpunije svi elementi rada, o kojima se u uvodu govori. Uvod piše
autor, dok predgovor može pisati i neko drugo lice.
U naučnoj praksi pisanja radova susreću se uvodi koji imaju obeležja predgovo
ra, kao i to da predgovori imaju elemente uvoda. Nekada susrećemo i radove koji nema
ju uvod, već obeležja uvoda ima prvo poglavlje. Ako je odeljak pisan uopšteno, bez do
voljne konkretizacije i produbljivanja u suštinu istraživanja i po obimu je manji od na
rednih poglavlja, imenuje se kao uvod. Nekada se pod uvodom u naučnim radovima
podrazumeva sav tekst koji ulazi u poglavlje Teorijski pristup problemu, izložen pre
odeljka M etodologija istraživanja.
Kada se piše predgovor, uvod je manjeg obima i u tom slučaju odnosi se na
predmet istraživanja. Sve stoje napisano u predgovoru ne ponavlja se u uvodu. U nauč
nim radovima uvod je više formalizovan.
U uvodu je potrebno izbegavati prezentovanje podataka i zaključka rada koji su
predmet saopštenja, preteranu uopštenost, previše enciklopedijskih podataka, podnožne
napomene, klišee i sve ono šte ne doprinosi uvođenju glavne teze. Numerisanje stranica
naučnog rada arapskim brojevima počinje od početka uvoda.
3.2. OSNOVNI DELOVI NAUČNOG DELA
Osnovni delovi naučnog dela su njegovi glavni, najvažniji i najobimniji struktu

ralni elementi. Obim i kompozicija osnovnih delova zavisi od karaktera i vrste naučnog
dela.’Postoje najveći deo istraživanja empirijskog karaktera (primenjena, akciona, eks
perimentalna, ex-post-facto, sociometrijska, neka komparativna), ovde ćemo dati osnov
nu strukturu naučnog dela o primenjenom istraživanju. Opet treba napomenuti da nema
univerzalno dobre strukture koja bi važila za sva primenjena istraživanja, a pogotovu za
128__________________________________________________________________________IVI. Kundačina —V. Bandur
sva empirijska istraživanja. Kod radova empirijskog karaktera, struktura osnovnog dela
se organizuje po istraživačkom projektu (Teorijski okvir istraživanja; Metodološke
osnove istraživanja; Rezultati istraživanja i njihova interpretacija).
Novak Milošević (2001) razlikuje strukturu glavnog dela u deskriptivnim i eks
plikativnim radovima. U deskriptivnim radovima struktura je analogna operacionalnom
određivanju predmeta istraživanja, dok u eksplikativnim naučnim radovima struktura je
analogna sistemu hipoteza. U studiji se naslov glavnog (osnovnog) dela daje na nivou
opšte hipoteze (na nivou predmeta istraživanja). Naslovi glava daju se na nivou poseb
nih hipoteza. Podnaslovima se imenuje izlaganje na nivou pojedinačnih hipoteza. Ceo
sistem elementarnih i segmentamih delova ima jedinstvenu logičku i teorijsku osnovu.
Struktura glavnog dela naučnog članka, odnosno naučnog saopštenja organizuje sledeće
elemente: (1) problem, (2) metoda, (3) rezultati i interpretacija.
Za Ratka Zeleniku (2000), glavni deo naučnog dela se sastoji od tri celine: (1)
istorijsko-teorijski, retrospektivni ili eksplikativni deo, u kome se sa globalnog aspekta
vrlo koncizno iznosi istorija proučavanja problema, njegova prethodna teorijska obrada
i naznačava važnost, aktuelnost i korisnost istraživačkog problema; (2 ) analitičko-eks
perimentalni deo, u kome se analitičko-sintetički iznose najbitnije naučne činjenice, sa
znanja, stavovi, podaci, informacije, teorije i zakoni (tuđe i vlastite), kojima se dokazuje
ispravnost i istinitost postavljenih hipoteza; (3) perspektivni deo u kome se predlažu
konkretna rešenja, mere i akcije za primenu u praksi. Svaka od ovih tematskih celina
može imati više poglavlja.
U izradi dela naučnog rada koji za predmet proučavanja ima fundamentalna, ka
tegorij alna i teorijska pitanja, naslovljenog Teorijski pristup problemu istraživanja kori
sti se metoda teorijske analize. Pomoću ove metode analiziraju se različita shvatanja o
tim pitanjima, ispituju osnove razlika, uslovi pod kojima su nastale razlike i shvatanja i
si. U analizama naučnih problema iz obrazovanja i pedagogije zahvataju se područja
bliskih društvenih nauka (filozofija, religija, psihologija, politikologija, sociologija). Sa
brojem korišćenih izvora raste dubina uvida u razmatrani problem, stepen pokazane sa
moinicijative i kreativnosti. U ovom delu rada autor koristi literaturu koja ima opštiji,
teorijski karakter i nije direktno vezana za predmet kojim se delo bavi.
3.2.1. Definisanje osnovnih pojmova
Kada se autor uveri da raspolaže vrednim naučnim informacijama na osnovu de

taljne analize proučene literature pristupa se pisanju naučnog rada. Teorijsko prilaženje
problemu istraživanja uslovljeno je upoznavanjem sa osnovnom literaturom o predmetu
istraživanja i uspešnim definisanjem ključnih termina i pojmova sa ciljem da zauzmu
mesto u postojećem stručnom teorijskom pojmovnom sistemu. Termini koji se prvi put
pojavljuju u tekstu uvek se definišu. Pod definicijom se podrazumeva tačno misaono
određivanje sadržaja jednog pojma. Time se izbegava upotrebljavanje pojmova u razli
čitim značenjima. Taj pioces definisanja pojmova je nezamisliv bez upotrebe i korišće
nja terminoloških rečnika, leksikona, enciklopedija, bibliografskih indeksa, komentari-
sanih bibliografija i naučnih dela autoriteta u pojedinim naukama. U objašnjavanju usko
stručnih pojmova nisu dovoljne opšte enciklopedijske definicije. Pri tome se na kraju
naučnog dela formira terminološki glosar, koji čitaocu omogućava da bez poteškoća
prati sadržaj rada.
Akaxiem sko pisanje 129
U ovom delu naučnog dela, kao posebnom poglavlju ili u sklopu nekog od pogla
vlja, raspravlja se o pojmovno-terminološkoj problematici iz predmeta istraživanja, tj.
definišu se ključni pojmovi, sadržani u formulaciji teme istraživanja. Definicija (lat. de-
finitio —‘određenje, označavanje’) je iskaz kojim se u procesu naučnog saznanja preci
zno i tačno određuje odnos pojma prema drugim pojmovima, i to sadržaj, značenje i
obim pojma, pomoću njegovog najbližeg srodnog pojma i osobina po kojima se taj po
jam razlikuje od ostalih pojmova koji spadaju pod isti viši pojam. Kod kvantitativnih is
traživanja definicije se postavljaju apriorno i odlikuju se visokom preciznošću određiva
nja termina. Radi se o sintaktičkim definicijama, „koje su više nominalistički usmerene,
jer tačno određuju sadržaj nekog pojma ili pojave“ (Halmi 2005).
Definisanje pojmova je određivanje tačnog sadržaja nekog pojma pomoću njego
vog najbližeg srodnog pojma i osobina po kojima se taj pojam razlikuje od ostalih poj
mova koji spadaju pod isti, viši pojam. Naučni pojmovi zasnivaju se na činjenicama i
mišljenju. Svaka definicija sadrži definiendum (pojam koji se definiše), definiens (po
jam kojim se definiše) i tvrdnju, svojstvo predmeta (sadržaj) i/ili specifičnu razliku iz
među pojma koji se definiše. Valjana definicija mora biti predmetno sadržajna i suštin
ska, sažeta i precizna, iskazana poznatim pojmovima. Definicija može biti: eksplicitna,
implicitna, nominalna, realna, empirijska, rečnička, operacionalna, semantička, cirku-
lama, funkcionalna, formalna, deskriptivna, preskriptivna, teorijska, genetička, omnibus
definicija itd. Za kvalitativnu metodologiju se više koriste operativne definicije, ekspli
kativne, analitičke. Operativnim definicijama se tačno određuje svojstvo samog pred
meta neke pojave pomoću objektivnih indikatora. Eksplikativne definicije objašnjavaju
neki kauzalni odnos. Prema Aleksandru Halmiju (2005), u kvalitativnoj metodologiji se
više koriste semantičke definicije, u kojima se .pomoću poznatog značenja definiensa
određuje nepoznato značenje definienduma.
U naučnom istraživanju, teorijsko određenje pojma ima ^ndamentalnu funkciju
u određenju predmeta istraživanja, celovitog uvida u obim i sadržaj predmeta istraživa
nja* Pojmovi se utvrđuju dedukcijom iz naslova predmeta istraživanja. Biraju se najče
šće dva, eventualno tri, a retko veći broj pojmova koje je potrebno definisati. Teorij
skom definicijom zahvataju se suštinski uži pojmovi, koji se odnose na sadržaj predme
ta istraživanja. Valjane definicije nekih pojmova mogu se preuzeti iz drugih izvora i
uneti u projekat. Ako takve definicije nisu do kraja podesne za konkretni prednaet istra
živanja, obavlja se sužavanj'j ili proširivanje sadržaja pojmova.
Istraživač mora odrediti osnovne pojmove, pre nego što se upozna sa osnovnom
stručnom (pedagoškom i drugom) literaturom o predmetu svog istraživanja i pre nego
što konsultuje leksikone, rečnike i enciklopedije pri definisanju ključnih pojmova. To se
radi iz razloga što se u literaturi pojedini termini i pojmovi različito tumače i upotreblja
vaju, nejasni su i dvosmisleni. Do toga dolazi pod uticajem različitih teorija, ideoloških
i metodoloških pristupa, te zbog interdisciplinarnog pristupa istraživačkim problemima.
Nakon pronađene zadovoljavajuće formulacije predmeta istraživanja (na primer,
„Uzroci opterećenosti učenika IV razreda osnovne škole“), ista se dalje pojašnjava. To
se postiže definisanjem ključnih pojmova sadržanih u formulaciji predmeta istraživanja.
tim pre što se u naukama o obrazovanju (i kod nas i u drugim zemljama) pojedini
termini, pojmovi i sintagme ne koriste istoznačno. Na primeru navedene formulacije, to
bi značilo da treba tačno reći šta istraživač podrazumeva pod pojmovima uzroci, optere
ćenost, osnovna škola, pod pretpostavkom da se pojam ,,učenik IV razreda“ koristi isto
značno i da ga ne treba definisati.
3.2.2. Teorijski pristup problemu istraživanja
Svaki problem istraživanja pripada nekom teorijskom kontekstu. Zato je značaj

no da se on postavi i obrazloži teorijskim znanjima koja se nalaze u literaturi, kako bi se
smestio u određeni, njemu pripadajući teorijski kontekst. Taj deo je posvećen teorijskim
osnovama (okvirima, shvatanjima, polazištima, ,,teorijskom utemeljenju“, „zasnivanju“
i si.), postojećim teorijskim objašnjenjima predmeta proučavanja i istraživanja, tj. teorij
skom pozicioniranju istraživanja. Teorijski pristup problemu naziva se i ,,pregled litera
ture“, „odabrana literatura“, „referentna literatura“, „rasprava o temi“. To je najduže po
glavlje monografskog naučnog dela, koje daje kritički i koherentan pregled naučnog
područja za koje je vezan problem istraživanja. Kod naučnih članaka teorijski pristup
problemu može da se imenuje kao uvod.
Stanislav Fajgelj (2005) deli mišljenje Creswella (2003), prema kome postoje tri
karakteristična načina pisanja pregleda literature: integrativan, teorijski i metodološki.
Integrativan pristup zahteva konsultovanje obimne literature sa ciljem da se ona pred
stavi integrisano. Primenjuje se kod master radova i doktorskih disertacija. Teorijski p ri
stup zahteva izbor odreaene teorije, njeno razmatranje i povezivanje sa pretpostavkama
samog istraživanja. Metodološki pristup zahteva kritički osvrt na dosad korišćenu metodo
logiju, posebno definicije i metode.
Struktura teorijskog dela naučnog dela, uglavnom zavisi od prirode teme i njenog
sadržaja. U njemu se iznose već postojeća teorijska saznanja iz oblasti koja se istražuje.
Utvrđuju se razvoj, stanje i tendencije proučavanog problema, u domenu određene naučne'
oblasti. Santajana tvrdi: ,,Teorija nam pomaže da podnesemo naše nepoznavanje
činjenica“. Iznose se najbitnije naučne činjenice, koje su bitne za teorijsko tumačenje iza
brane problematike. Problem se obrazlaže u kontekstu teorije i prethodnih istraživanja.
Polazna osnova za izradu teorijskog pristupa je postojeći fond saznanja o proble
mu kojim autor raspolaže. Da bi se fond saznanja autora proširio, neophodno je da po
znaje stanje nauke u odnosu na svoj problem. U tu svrhu neophodno je izučavanje po
stojeće literature, pojedinačne istraživačke studije, dolaženje do saznanja ko se sve pre i
kako bavio tim problemom i sličnim pitanjima, ali i šire rasprave o postojećoj temi, ,,...
iz razloga da bi izbegao posao koji bi možda mogao ostati beskoristan, ili je već bio
obavljen“ (Kajzer, 1973: 51). Žan-Pol Sartr (Jean-Paul Sartre), francuski filoziof i
književnik, kaže: „Kad neko prihvata neku teoriju, on onda ogorčeno pobija činjenice“.
U naučnom radu se izbegavaju „opšta mesta“ (opšte rasprave, prepriča vanj a, na
vođenja i si.). Naučno delo koje predstavlja izveštaj istraživanja nije ni udžbenik, ni pri
ručnik, ni teorijska rasprava o opštim pedagoškim pitanjima i problemima. To je izve
štaj o sasvim određenor^ istraživanju. On ne treba da sadrži takva ,,opšta mesta“, ma
koliko ona za istraživača mogla biti privlačna. U izvještaj o istraživanju ulazi samo ono
što je u direktnoj funkciji obavljenog proučavanja i istraživanja. Razumljivo, neko „op
šte mesto“ se može navesti samo ako obavljeno istraživanje, njegovi rezultati, zaključci
i si. omogućavaju kritičku analizu i ocenu takvog „mesta“. U tom slučaju, potrebno je
da se predoči argumentacija za takvu kritičku analizu, pa se time „opšte“ pretvara u
„konkretno“ i može biti značajan rezultat u proučavanju i istraživanju.
U pisanju naučncg dela koriste se raznovrsni izvori. Osnova za uspešno pisanje
naučnog rada, pre svega za formulisanje predmeta istraživanja i definisanje ključnih ter
mina i pojmova je upoznavanje sa osnovnom literaturom o problemu istraživanja. Svi
izvori nisu iste vrednosti. Istraživač u svom naučnom području mora d aje kompetentan
da odabere adekvatne izvore, da razlikuje bitno od nebitnog, značajne od manje značaj
nih radova i da se opredeli za dela najkompetentnijih autora koji se bave problemom
koji se istražuje, ne samo dela koja su objavljena na matemj em jeziku, već najednom ili
dva svetska jezika. Odabrane bibliografske jedinice (leksikografska dela, monografije,
naučne studije, udžbenici, priručnici, članci i dr.) se iščitavaju, i to u celosti. Ivo Andrić
kaže: ,,Na kraju, i najbolji pisac može u čitaoca da izazove samo one asocijacije koje
čitalac već nosi u sebi a nije ih dotle bio svestan, odnosno da otvori pred čitaocem samo
one vidike koje je on, čitalac, sposoban da sagleda“. Svaki pokazatelj iz literature mora
se preuzimati sa obrazloženjem. Potrebne su kritičke opservacije saznanja u tim radovi
ma. Na osnovu saznanja preispituju se gledišta, komentari i zaključci autora i daju sop-
stvena razmišljanja i uopštavanja. Na isti problem ukazuje se iz različitih uglova. Zato
je potrebno steći što celovitiji uvid u ono što su drugi već rekli o odabranoj temi, što
omogućuje dolaženje do novog stava o postojećem pitanju.
Prema Aleksandru tialmiju (2003), svrha korišćenja literature u izradi naučnog
rada je: ( 1 ) dolaženje do rezultata koji su povezani sa problemom koji se istražuje; (2 )
mogućnost šire rasprave o navedenoj temi i (3) mogućnost pronalaženja teorijskog
okvira za istraživanje. Neke studije biće potrebno samo spomenuti, druge kritički anali
zirati, izneti vlastite opservacije o njihovom značaju i mestu u kontekstu saznanja koje
ćemo ponuditi. Literatura je kod kvantitativnih istraživanja deduktivnog karaktera. Me
đutim, u kvalitativnim istraživanjima literatura je induktivnog karaktera.
Beleške o pročitanim tekstovima, mišljenja i stavovi eksperata, ključne informa
cije iz naučnih dela mogu se voditi na karticama veličine jedne polovine formata A-4
(21 X 14,5). Svaka kartica treba da sadrži: naziv odrednice, tekst, bibliografski podatak,
datum nastanka zapisa, komentar ili zapažanja, uputnice. Pored naziva odrednice ispisu
je se odrednica koja bliže upućuje na sadržinu kartice. Citati se moraju precizno ispisati,
kako se ne bi naknadno proveravali. Beleška na kartici je osnova da se kasnije razvija
vlastita misao. Međutim, uz svaki citat beleži se i razmišljanje vezano za njega, uz ispis
na kartici dodaje se komentar, zapažanje, kritička primedba, ideja. Uz citat (ispis dela),
obavezno ide bibliografski zapis o izvoru (pisac, godina izdanja dela, naslov izvora).
Uputničke napomene ukazuju na povezanost sadržine zabeleške sa građom koja
se nalazi na drugoj kartici, da upozori na drugačiji stav, da uputi na dopunsko istraživa
nje, čitanje, na proveru podatka. Tekst se ispisuje samo na jednoj stranici kartice. Na
osnovu sadržaja odrednice vrši se klasifikacija i raspoređivanje kartica u kartoteci. M[e-
đutim, imperativ informatičke ere nalaže da se kartice prevedu u digitalnu formu, tako
da se sadržaji mogu smestiti u Word dokument. Istraživač samostalno modeluje struktu
ru Word dokumenta, kako bi pretraga u fazi pisanja naučnog rada bila efikasnija i za
njega razumljivija.
Pored beleški istraživač izrađuje anotacije. Anotacija je sažet, jasan i jezgrovit
sadržaj članka ili knjige. U anotaciji se sažeto daje pregled sadržaja, sa ukazivanjem na
ono što je najbitnije, što je novo kao rezultat istraživanja autora, šta čini srž izlaganja.
Piše se svojim rečima, ili doslovno ili skraćenog popisivanja sadržaja knjige, delova i
rezimea.
Ono što je važno za pisanje naučnog rada treba da je zabeleženo na karticama ili
u Word dokumentu. Na karticama i Wôrd dokumentu treba jasno razgraničiti citirane i
parafrazirane tekstove od sopstvenog opažanja i razmišljanja. To se postiže pravilnim
132 _______Ivi. Kundačina —V. Bandur
naznačavanjem izvora citata i parafraziranih delova teksta. Kartice se odlažu u dosije

rada, i to po poglavljima, dok se Word dokumenti odlažu u foldere. Proučavanje litera
ture ne zahteva samo dosta vremena (za proučavanje adekvatne literature —stručne i
metodološke, za precizne i argumentovane odgovore na tri osnovna pitanja: šta, zašto i
kako je ono što je u vezi sa problemom bilo istraživano), već zahteva i maksimalno
stvaralačko angažovanje istraživača (pojedinca, tima, institucije).
Očigledno je da naučno delo treba da počiva na temeljnijoj studiji (proučavanju)
relevantne literature koja se odnosi na predmet proučavanja, sa ciljem da se stvori teo
rijski okvir za istraživanje. Obično se najpre objašnjava šira problematika područja koje
se želi istraživati, ukazuje se na važnost istraživanja izabranog područja, da bi se nakon
toga ukazalo na uži, odnosno tačno određeni problem na koji je usmereno istraživanje.
Upravo, u tom proučavanju se može doći do novih saznanja i o predmetu, i o potrebi, i
o značaju, i o cilju, i o zadacima istraživanja. Na toj osnovi može se izvršiti dopuna, još
preciznija formulisanja svih elemenata projektovanog istraživanja. U nekim slučajevi
ma, kada se dođe do novih informacija, moguće je preformulisati i samu tezu od koje se
pošlo u proučavanju problema.
Istraživač, isto tako, treba da prouči sva metodološka pitanja vezana za proučava
nje istog ili sličnih pitanja i problema njegovom predmetu istraživanja. Time će ne sa
mo odgovoriti na pitanje u čemu je novina (originalnost) njegovog istraživanja, već će
još dublje sagledati mogućnosti naučnog istraživanja odabranog predmeta istraživanja.
Opisivanje postojeće teorije o problemu koji se istražuje, navođenjem osnovnih
referenci koja pripada određenoj naučnoj oblasti, omogućuje se razumevanje tekućih
problema, obezbeđuje davanje odgovora na postavljena pitanja i otklanjanje nedoumica
koje su u neskladu sa istraživačevim uverenjem i nalazima istraživanja. U tom procesu
potrebno je misaono slediti tok od šireg i opšteg ka užem i specifičnom problemskom
području.
Budući da je izbor literature izvršen u fazi izrade projekta istraživanja, ovaj pro
ces prati i prikupljanje informacija koje se mogu dobiti od iskusnih nastavnika i škol
skih pedagoga i psihologa. U literaturi se, dakle, traga za svedočanstvima koja su za ili
protiv mogućih probnih odgovora na postavljeno pitanje.
U raspravi se predstavljaju stvari i tvrdnje svih suprotstavljenih strana, kako bi se
doprinelo utemeljenju vlastitih stavova i tvrdnji. Proučavanje izabrane literature vođeno
je postavljenim problemom istraživanja. Prema R. C. Bečku (2003), teorije su „dobre“ u
onoj meri u kojoj su proverljive, plodonosne (generišu nove ideje i istraživanja), jedno
stavne i sveobuhvatne.
Razradu odeljka Teorijski pristup istraživanju može uraditi samo istraživač. Od
kvaliteta ovog dela naučnog rada zavisi celokupno istraživanje odabranog predmeta.
Dobro urađen teorijski pristup problemu predstavlja veoma celovitu teorijsku i naučnu
osnovu za fokusiranje problema istraživanja i hipoteza istraživanja. Teorijski okvir je
deduktivnog karaktera za istraživačka pitanja i hipoteze i pravilno usmerava studiju.
Određene probleme potrebno je teorijski temeljno obraditi uz valjanu argumen
taciju. Argumentovanje je proces stvaranja teksta, u kome se na osnovu analize i raz
matranja dokaza iznosi mišljenje o nekoj temi. Sprovodi se nakon analiziranih teza
drugi autora i predstavlja njegov lični doprinos. Za pisanje argumentovan og teksta,
prema M. Kols, Č. Vojt, P. Braun (2005), potrebno je: (1) iskazati mišljenje na jasan
način; (2) potkrepiti mišljenje dokazima; (3) ukazati i prokomen tari sati i drugačija
gledišta; (4) logičkim sledom razmatrati mnogobrojne aspekte nekog problema; (5)
iznositi uravnoteženo viđenje —ideje koje idu u prilog određenom stavu i one koje su
protiv njega; (6 ) koristiti i vrednovati dokaze tako da se izvedu opšte tvrdnje i zaključci;
(7) razmišljati o širem značenju svake tvrdnje.
Mišljenja koja se osporavaju potrebno je u argumentovanju tačno citirati. Argu
menti ,,za“ i „protiv“ se navode uz korišćenje dokaza, sopstvenog iskustva, analiza i
mišljenja, i to logičkim redosledom i uravnoteženo. Vlastite tvrdnje se obrazlažu po
drobno i u potpunosti, pri čemu se mora postupati nepristrasno. Ako za jednu pojavu
postoje dva objašnjenja poželjnije je ono jednostavnije.
U teorijskom raspravljanju treba omogućiti da čitalac jasno uočava šta je sopstve
ni prilog autora, a šta korišćeni tekstovi i rezultati drugih autora. To se postiže pravil
nom upotrebom citata i parafraziranih delova. Podnožne napomene se koriste samo u iz
uzetnim slučajevima i sadrže samo dodatni tekst (objašnjenje). Teorijski okvir istraživa
nja se piše u trećem licu. Međutim, više autora upozorava da taj impersonalni odnos
udaljuje autora od čitalaca, ali omogućuje objektivno i nepristrasno pisanje o problemu.
Kvantitativne studije imaju takav stil da činjenice navode u prošlom vremenu.
Ovaj deo monografskog naučnog dela, kao što se vidi, obuhvata uvek više vrsta
problema. Zbog toga se slična problematika grupiše u poglavlja i potpoglavlja, (npr. pe
dagoški, didaktički i metodički aspekti ocenjivanja, psihološki aspekti ocenjivanja, soci
ološki aspekti ocenjivanja, analiza istraživanja o ocenjivanju, metodološki aspekti rani
jih istraživanja i sL). To nikako ne znači da će istraživač prepričavati opšte stvari o oce-
njivanju učenika, sadržane u udžbenicima, enciklopedijama i ostaloj pedagoškoj, psiho
loškoj (i drugoj) literaturi, već je obaveza istraživača da izloži i obrazloži samo ono što
je predstavljalo osnovu u njegovom istraživanju (od čega je zavisilo i formulisanje
predmeta istraživanja, cilja i zadataka istraživanja, hipoteza istraživanja, utvrđivanje va
rijabli istraživanja itd.).
Proučavanje problema nekad zahteva interdisciplinarni pristup. Problem može da
se odnosi na proveru onog što su drugi istraživači utvrdili, ili na proučavanje novog
pitanja.
Kako je teorijska razrada bilo kog naučnog pitanja i problema uvek stvaralački
akt (delatnost), treba nastojati da se ničim ne sputava i ograničava, da se ni na koji način
ne šablonizuje (ukalupljuje) taj stvaralački proces. To znači da je teorijsko razmatranje
bilo kog naučnog pitanja i problema osoben čin i da se ono može vršiti uz puno uvaža
vanje svih specifičnosti odabranog predmeta proučavanja i istraživanja. To znači da se
metodološke norme i zahtevi uvek moraju stvaralački koristiti iz aspekta osobenosti
predmeta proučavanja ili istraživanja.
U pisanju izveštaja istraživanja koristi se protokol (dnevnik) istraživanja i dosije
istraživanja. Protohol istraživanja je dokumentaciona osnova istraživanja u kojoj se re-
gistruju istraživački postupci, događaji, pregovori, razgovori i to hronološkim redosle
dom, što je moguće objektivnije i tačnije, detaljno ili u osnovnim konturama. Zapažanja
i zapisi unose se u protokol onako kako se pojavljuju, dakle, i u različitim razmacima.
Značajni sadržaji koje dosije treba da sadrži su: opšti podaci o istraživanju, spisi i zapa
žanja (originali, fotokopije) o ispitanicima. Takav protokol čini zbirku zapažanja istraži
vača, koja predstavlja dokumentacionu osnovu za pisanje izveštaja istraživanja.
Osnovna svrha dosijea istraživanja. da se u njega unesu, tj. sačuvaju empirijski

podaci do kojih se u toku istraživanja dođe. Takav dosije čini zbirku dokumenata, koja
predstavlja dokumentacionu osnovu izveštaja istraživanja.
3.2.3. Prethodna istraživanja
U situiranju vlastitog istraživanja potrebno je saznati šta su drugi autori istraživa

li, a šta nisu, u vezi sa problemom koji se istražuje, da bi se vlastiti stavovi i mišljenja
bazirali na njihovim. Reč je o snimanju stanja istraživanja u naučnoj oblasti u kojoj je
pozicioniran predmet istraživanja. Iz tog razloga istraživač je dužan da analizira ranija
relevantna istraživanja o problemu koji se istražuje u okviru užeg i šireg područja, veza
nog za vlastiti problem, da ih kritički oceni i da precizno odredi u čemu se on slaže, od
nosno ne slaže sa stavovima i polazištima drugih istraživača. To treba da budu najsveži-
ja istraživanja. Time istraživač produbljuje svoja polazišta, teorijski utemeljuje svoj
predmet istraživanja i omogućuje čitaocima da razumeju u kakvom je odnosu njegovo
istraživanje u odnosu na druga. To mu omogućuje da sagleda i proceni važnost i teorij
sko značenje problema kojim se bavi. Bekon ističe: ,,Čitaj me da se suprotstavljaš i
raspravljaš, ne da veruješ i uzmeš zdravo za gotovo, ne da nađeš temu za razgovor i
raspravu, već da odmeriš i razmotriš“.
U delu istraživačkog rada pod nazivom prethodna istraživanja iznosi se istorija
interesovanja za odabranu temu, iz koje treba da se vidi kakav tok je imalo u prošlosti
njeno proučavanje. Iznose se samo rezultati glavnih istraživanja vezanih za istraživačku
temu, određene pojedinosti. Njih je potrebno pronaći i knjigama. Volter ističe: „Sa
knjigama je kao i sa ljudima. Mali broj njih igra veliku ulogu, dok se ostale gube u
mnoštvu“. Prezentiraju se podaci o autoru, predmetu istraživanja, vremenu istraživanja,
metodama, uzorku, rezultatima do kojih se došlo istraživanjem i zaključcima. Iznose se
podaci drugih autora koji će se proveravati ili čine polazišta za dalja istraživanja. Sazna
nja do kojih se dođe u proučavanju i detaljnoj analizi prethodnih istraživanja služe da bi
se projektovano istraživanje na njih oslonilo i da bi se dobijeni rezultati mogli porediti.
Na osnovu proučene literature dolazi se do saznanja o tome dokle se stiglo u izučavanju
istraživačkog problema, na koja saznanja se treba osloniti i kakve korake treba preduze
ti u projektovanom istraživanju. Istovremeno sa tim, kod autora se razvija analitičko mi
šljenje i veština kritičkog procenjivanja.
U ovom delu rada, kako smo već konstatovali, istraživač je obavezan da analizira i
kritički oceni i metodološke aspekte ranijih (samo najznačajnijih) istraživanja istog pred
meta, srodnog predmeta, predmeta iz iste oblasti. Istraživač treba da izloži u čemu je nje
govo istraživanje slično, odnosno različito u metodološkom pogledu, u odnosu na druge
istraživače. Sva razmatranja —i ona koja se odnose na stručne, i ona koja se odnose na
metodološke aspekte obavljenih istraživanja —treba da budu strogo u funkciji predmeta is
traživanja. Zbog toga ne treba davati nikakve istorijske, opšte i si. preglede, koji nisu u
funkciji predmeta istraživanja. Sagledavanje tog dijapazona je i moralna obaveza prema
onima koji su ceo radni vek sistematski proučavali dotični problem.
Kod većine empirijsko-analitičkih istraživanja u društvenim naukama postoje ja
sno utvrđene norme i procedure, čije poštovanje obezbeđuje, u najvećoj meri, uspeh u
naučnom istraživanju. Upravo ti zahtevi i norme moraju biti ugrađeni u sve faze izrade
naučno-istraživačkog projekta. Osobenosti predmeta proučavanja najveće su kod teorij
Akademsko piscinje __________________________________________________________________________________ 135
skih, istorijskih i sistematsko-strukturalnih pitanja i problema. Svaki od njih zahteva

osoben način planiranja i projektovanja. Utvrđivanje standarda, u tim slučajevima, lako
bi se pretvorilo u svoju suprotnost, u ukalupljivanje takvih proučavanja. Izuzetak od ja
snog utvrđivanja normi i procedura su akciona empirijska istraživanja, kod kojih je pla
niranje i projektovanje procesa istraživanja znatno elastičnije, nego kod ostalih empirij
skih istraživanja.
Kod empirijskog istraživanja najvidnije dolaze do izražaja metodološki zahtevi i
norme. Takva istraživanja su u naukama o obrazovanju najčešća i najbrojnija (i kao po
jedinačna, i kao timska, i kro institucionalno organizovana).
3.3. ]VLETODOLOŠKI OKVIR ISTRAŽIVANJA
Ukoliko je naučno delo empirijskog karaktera čitaocima se daje na uvid poglavlje

koje se najčešće naslovljava kao Metodološke osnove (okviri, polazišta, komponente i
si.) istraživanja. Taj deo sadrži jasna, precizna i optimalna (ni preoskudna ni preobim-
na) objašnjenja za sva metodološka pitanja i postupke obavljenog istraživanja, ali tako
opisano da se ono može razumeti, ponoviti od strane bilo kojeg kompetentnog istraživa
ča na drugom uzorku, i na taj način proveriti naučna zasnovanost rezultata i zaključaka.
Ovo poglavlje ima svrhu da se naučno delo razume, da se mogu proveriti izneseni navo
di i verodostojnost rezultata. U naučnim radovima manjeg obima, kao što su članci,
ovaj deo može biti prezentovaii veoma kratko (sažeto) i pregledno. Ako je prvi deo na
učnog dela. Teorijske osnove istraživanja solidno urađen, to daje podlogu da se kvalitet
no i pregledno uradi i deo Metodološke osnove istraživanja. U ovom poglavlju naučnog
dela se obavezno daju formulacije, uz najnužnija objašnjenja predmeta, cilja, zadataka,
hipoteza i varijabli istraživanja, populacije i uzorka na kome je vršeno istraživanje, me
toda, postupaka i istraživačkih instrumenata, korišćenih u istraživanju, činjenica, njiho
vog karaktera, načina sređivanja, obrade, analize i načina izvođenja zaključaka. Ovo
poglavlje se piše u prošlom.vremenu. Po obimu potrebno je naći pravu meru: ne sme bi
ti ni preoskudno, niti preopširno.
Metodologija naučnoistraživačkog rada postavlja zahteve u pogledu opisa meto
da i istraživačkih postupaka, koje je u naučnom radu potrebno koncizno prikazati u
kratkom sadržaju. Međutim, empirijski radovi objavljeni u časopisima i zbomicima više
puta ostaju bez podataka o korišćenju poznatih istraživačkih metoda i istraživačkih po
stupaka, opisa nedovoljno poznatih metoda, novih i bitno modifikovanih metoda, razlo
ga njihovog korišćenja i procene njihovog ograničenja. Iznose se samo rezultati istraži
vanja, a zapostavlja sam tok istraživanja. U pojedinim slučajevima nailazi se na bespo
trebno opisivanje istraživačkih postupaka, koji su postali već standardi u određenoj na
učnoj oblasti.
Objašnjenja —koja se daju uz svako od tih „metodoloških pitanja“—treba da budu
takva da čitaocu bude potpuno jasno kako je istraživač obavio svoje istraživanje. U
ovom delu rada ne treba pisati, na primer, o anketiranju kao anketiranju (kao istraživač
koj tehnici) uopšte, već sarho o osobenostima anketiranja i upitnika primenjenih u treti
ranom istraživanju. Ne treba, na primer, načelno raspravljati o populaciji i uzorku istra
živanja, već samo o odnosu konkretne populacije i osobenostima uzorka koji je u istra
136 ___________________________________________________________________NI. Kundačina —V. Banđur
živanju postojao. Ovo navodimo zbog toga što dosta istraživača ovaj deo izveštaja pro
širuje opštim raspravama o nekim metodološkim pitanjima, pogrešno smatrajući da time
njihov izveštaj postaje „naučniji“, ,,ozbiljniji“ i sL, pošto im ,,izgleda kratak“ u odnosu
na ostale delove izveštaja o istraživanju. Da bi se odredio obim poglavlja Metodološki
pristup istraživanju, preporučuje se mlađim istraživačima da u objavljenim radovima
sagledaju taj odeljak.
Pri iznošenju rezultata realizovanog naučnog projekta istraživanja, istraživač
obaveštava stručnu i naučnu javnost o tome koliko se pridržavao metodoloških normi i
zahteva. Kako je proučavanje i istraživanje bilo kog pedagoškog i vaspitnog pitanja i
problema uvek i stvaralački akt (delatnost), treba nastojati da se ničim ne sputava i
ograničava, da se ni na koji način ne šablonizuje (ukalupljuje) taj stvaralački proces. To
znači da je planiranje (projektovanje) i izvođenje, pa i iznošenje rezultata za stručnu i
naučnu javnost bilo kog naučnog pitanja i problema osoben čin i da se ono može vršiti
uz puno uvažavanje svih specifičnosti odabranog predmeta istraživanja. To znači da se
metodološke norme i zahtevi uvek moraju stvaralački koristiti, iz aspekta osobenosti
predmeta proučavanja ili istraživanja.
Kod većine empirij sko-analitičkih istraživanja u naukama o obrazovanju postoje
jasno utvrđene norme i procedure, čije poštovanje obezbeđuje, u najvećoj meri, uspeh u
naučnom istraživanju i interpretaciji podataka. Upravo ti zahtevi i norme moraju biti
ugrađeni u odeljak naučnog rada koji se naslovljava Metodološke osnove istraživanja.
Osobenosti predmeta nručnog istraživanja najveće su kod teorijskih, istorijskih i siste-
matsko-strukturalnih pitanja i problema. Svaki od njih zahteva osoben način planiranja,
projektovanja, izvođenja i interpretacije podataka. Utvrđivanje standarda, u tim slučaje
vima, lako bi se pretvorilo u svoju suprotnost, u ukalupljivanje takvih proučavanja.
Izuzetak od jasnog utvrđivanja normi i procedura istraživanja, interpretacije i iz
nošenja rezultata istraživanja su akciona empirijska istraživanja, kod kojih je planiranje,
projektovanje i izvođenje procesa istraživanja znatno elastičnije nego kod ostalih empi
rijskih istraživanja.
Ovde će biti izneti sadržaji svih konstitutivnih elemenata koje treba da sadrži po
glavlje Metodološke osnove istraživanja u monografskom naučnom delu, koje ima karak
ter empirijskog istraživanja. Čini se to, prvo, zbog toga što u ovoj vrsti istraživanja najvid
nije dolaze do izražaja metodološki zahtevi i norme, drugo, zbog toga što su takva istraži
vanja kod nas najčešća i najbrojnija (i kao pojedinačna, i kao timska, i kao institucionalno
organizovana), treće, zbog toga što se iz realizacije ovih projekata može najbolje sagledati
koja su to pitanja koja treba razraditi pre informisanja čitaoca, tj. prezentacije rezultata
proučavanja i istraživanja i bilo kog pitanja i problema u naukama o obrazovanju.
Budući da se istraživač prvo opredeljuje za problem ili pitanje koje želi da istra
žuje, prvo što treba da uradi jeste da taj problem i pitanje formuliše kao predmet istraži
vanja. Time je on, u stvari, započeo rad na idejnom naučnoistraživačkom projektu, na
formulisanju „ideje“ istraživanja. Sa tim treba da upozna i čitaoce dela, odnosno nauč
nog članka. Istraživač u ovom poglavlju objašnjava kako je nastala njegova zamisao,
nazvana „skica istraživanja“, „konceptualizacija istraživanja“, „razrada ideje istraživa
nja“ i si.
Čitaoci se upoznaju: šta je istraživano i zašto je istraživano, te o kojoj istraživač
koj orijentaciji je reč —kvantitativnoj ili kvalitativnoj?
Akcidemsko pisanje 137
3.3.1. Problem istraživanja
Budući da empirijska i teorijska istraživanja počinju postavljanjem problema, tj.

njegovim formulisanjem i obrazlaganjem, o tome je potrebno obavestiti čitaoce. iPri-
mer: Razlikuju li se mladi, različitog socijalnog porekla, u stavovima prema životnoj
sredini?). Problem istraživanja je veza između teorijskog i istraživačkog dela naučnog
dela. To je u kvantitativnim istraživanjima kriterijska ili zavisna varijabla, a u kvalita
tivnim istraživanjima središnje istraživačko pitanje ili fenomen. Problem istraživanja
proizilazi iz teorijskih razmišljanja, do kojih se dolazi proučavanjem literature, tj deduk
cijom, ali i iz praktičnih situacija koje nastaju iz ličnog iskustva. Prema Aleksandru
Halrrdju (2005), pri utvrđivanju problema istraživanja potrebno je: (1) problem specifi
cirati, (2) apostrofirati relevantnost i (3) opredeliti se za verifikaciju kvantitativnim ili
kvalitativnim metodama.
Problem se najčešće formuliše jednom rečenicom, u upitnom obliku, ili kao te
ma, koja postaje osnovna vodilja u istraživanju. On opredeljuje metodologiju njegovog
rešavanja. Nekada se istraživački problem izlaže na početku teksta, u prvom ili drugom
paragrafu uvoda, uz objašnjenje razloga njegovog izučavanja, a nekada na kraju pogla
vlja Teorijski pristup problemu. Tada ga nije potrebno izdvajati u poseban odeljak.
Za potrebe definisan’a problema istraživanja najpre se objašnjava šira problema
tika područja koje je istraživano, ukazuje se na važnost istraživanja izabranog područja,
a nakon toga se ukazuje na uži, odnosno tačno određeni parcijalni problem, na koji je
bilo usmereno istraživanje. Određuje se njegov značaj u širem okviru, oblasti kojoj pri
pada. Značaj istraživanja se određuje iz ugla potencijalnih korisnika. Saopštava se ko
jim aspektima problema se istraživač bavio. Obrazloženje izabranog problema treba da
je motivisano ranijim argumentacijama u odeljku Teorijski pristup problemu. Potrebno
je navesti sve relevantne prethodne pokušaje da se problem reši. U člancima koji se
objavljuju u naučnim časopisima i zbomicima radova ne izdvaja se odeljak namenjen
problemu.
3.3.2. Predmet istraživanja
Problem istraživanja je u osnovi predmet istraživanja. Predmetom istraživanja se

konkretizuje ono što je bilo istraživano. Potrebno je izbegavati uopšteno i neprecizno
formulisanje predmeta istraživanja. Predmetom istraživanja se opisuje šta je istraživano,
opisuje se pojava koja se istraživala, o kojoj se došlo do određenog saznanja. Definisa
nje predmeta istraživanja znači identifikovanje, određivanje konteksta, situiranje pro
blema istraživanja, jasno razgraničavanje od drugih, sličnih problema. Predmet istraži
vanja može biti: problem, pitanje, aspekt, pojava, proces, stvar, koncepcija. Predmet se
opisuje vremenski, prostomo i disciplinarno. Opisuje se vreme u toku koga je praćen
predmet istraživanja i prost*)r na kome se pratila predmetna pojava. Disciplinamo opisi
vanje predmeta istraživanja odnosi se na naučnu disciplinu, u kojoj je problem lociran.
Određuje se i uža naučna oblast, u kojoj je problem situiran. Njegovo lociranje u rado
vima u naukama o obrazovanju je u okviru neke od pedagoških disciplina: didaktike,
metodike i dr. Proučavanje problema nekad zahteva interdisciplinami pristup. Problem
može da se odnosi na proveru onog što su drugi istraživači utvrdili, ili na proučavanje
novog pitanja.
Formulacija predmeta istraživanja nije nimalo jednostavan i lak posao. Naprotiv,

zahteva od istraživača veoma solidno pedagoško i metodološko znanje. Zahteva i odre
đeno istraživačko iskustvo. Zadatak je još teži, pošto formulisanje predmeta ne sme biti
uopšteno (reč je o konkretnom pitanju i problemu), ne sme se svesti na konstataciju, već
u sebi (u formulaciji) mora sadržavati i problem, koji je u osnovi predmeta istraživanja.
Nije, na primer, dovoljno reći da je predmet istraživanja bio „osmogodišnja škola“. To
je suviše uopštena, a time i veoma neprecizna formulacija. Jer, u okviru tako formulisa-
nog „predmeta“, postoje desetine i desetine konkretnih problema, pitanja i aspekata, ko
ji mogu biti predmet naučnog pedagoškog istraživanja (na primer: unutrašnja struktura
osnovne škole, artikulacija nastave i razreda u osnovnoj školi, odnos nastavnog i vanna-
stavnog rada, odnos osnovne škole i lokalne društvene zajednice, upravljanje osnovnom
školom itd.). Čak ni ti pojedini konkretni aspekti, pitanja i problemi, ne bi se mogli pri
hvatiti kao formulacije predmeta istraživanja. Oni su čitaocu još uvek uopšteni, neodre
đeni i neprecizni. Nije mu još uvek jasno na čemu je težište u naučnom istraživanju.
Tek kada autor utvrdi neki razlog, uzrok, stanje, rezultat, odnos koji uslovljava to i to,
pa se postavi pitanje da li je to stvarno tako, on se približava pravoj formulaciji predme
ta istraživanja.
U projektovanju istraživanja dobri i iskusni istraživači dugo tragaju za konci
znom, jasnom i kratkom, jezički korektnom formulacijom predmeta istraživanja. Nekad
odbace i desetak mogućih, pre nego što se pronađe prava formulacija predmeta. I naj
manja izmena u formulaciji predmeta istraživanja može biti veoma značajna.
Kad istraživač definiše predmet istraživanja i kad je definisao ključne termine i
pojmove sadržane u toj formulaciji, on je učinio prvi korak u odgovoru na pitanje: šta je
istraživano.
3.3.3. Cilj i karakter istraživanja
Sledeće pitanje s kojim čitaoce treba upoznati jeste: Zašto je preduzeto istraživa
nje odabranog predmeta? To se postiže, prvo, jasnim formulisanjem cilja koji se o č ^ u -
je da se postigne kroz istraživanje i zadataka istraživanja, odabranog predmeta istraživa
nja. Za svako empirijsko istraživanje (izuzetak su složena empirijska istraživanja), utvr
đuje se jedan cilj istraživanja. On se odnosi na celinu istraživanja, odabranog predmeta
istraživanja. Ciljem istraživanja definiše se opšta namera istraživanja, odnosno željeno
stanje na koje su usmerene istraživačke aktivnosti. Ciljem se odgovara na pitanje zašto i
koja saznanja se stiču o predmetu istražit’anja. Ciljem se izražava svrsishodnost istraži
vačkog projekta, odnosno jasno određuje šta se istraživanjem želelo postići. Aspiracija
istraživanja najčešće je okrenuta vaspitno-obrazovnoj praksi, njenom kvalitetnijem na
učnom osmišljavanju. Čitaocu treba da je jasno da se istraživanjem rešavao postavljeni
problem istraživanja, da bi se ostvario cilj istraživanja.
Ciljevi istraživanja mogu biti fundamentalni i aplikativni. Fundamentalni cilj
podrazumeva razvoj nauke u određenom području, dok se aplikativnim ciljem unapre
đuje praktičan rad u određenoj delatnosti. Konkretno, ciljevi istraživanja mogu biti: (1)
sastavljanje informativnog pregleda činjenica na određenu temu, (2 ) identifikovanje od
ređenih problema i ponuda konkretnog rešenja, (3) iznošenje mišljenja i objašnjavanje
određenog fenomena, (4) kritička procena određenog stanja ili grupe činjenica i (5)
pregled literature na određenu temu. Cilj može biti usmeren na dobij anj e novih informa
cija ili predstavljati novi pristup već poznatim činjenicama.
Iako zadaci i cilj istraživanja odgovaraju na pitanje zašto se odabrani predm et is
tražuje, to često nije dovoljno. Pored obrazlaganja i objašnjenja, formulacijom cilja i za
dataka (zašto ovako, a ne drugačije; zašto ovaj, a ne drugi aspekt i sL), koji dovode do
potpunijeg odgovora na postavljeno pitanje, nužno se govori o značaju preduzetog istra
živanja za pedagošku nauku i za vaspitnu praksu, o potrebi da se to prouči u ovom mo
mentu i u ovim uslovima. Pored toga, istraživač objašnjava u čemu vidi originalnost is
traživanja koje preduzima (da li je to prvo takvo istraživanje, a ako nije, u čemu se ono
razlikuje u odnosu na istraživanja koja su sproveli drugi istraživači i sL).
Karakter istraživanja podrazumeva određivanje vrste istraživanja. Istraživanje
može da bude: eksplikativno ili deskriptivno, dijagnostičko ili prognostičko, ekstenziv
no ili intenzivno, terensko ili laboratorijsko, transverzalno ili longitudinalno. Potrebno
je utvrditi kako će se istraživač odnositi prema pojavi koju proučava, (pasivno tj. prou
čava je bez mešanja u njen tok, ili aktivno, namerno i kontrolisano izazivajući izvesne
pojave —eksperimentalno).
3.3.4. Zadaci istraživanja
Na osnovi cilja, formulišu se konkretni zadaci, koje je istraživač ostvario u to

ku istraživanja odabranog predmeta. Takvih zadataka je uvek više, a konkretan broj
zavisi od složenosti predmeta istraživanja, ali i od istraživačevog nastojanja da oda
brani predmet svestranije i produbljenije istraži. Svi zadaci moraju biti u okviru po
stavljenog cilja istraživanja. U odnosu na cilj istraživanja koji izražava opštu nameru
istraživanja, zadaci istraživanja su uži, operativniji i konkretniji. Izražavaju pojedine
aspekte problema. Zadacima se izražavaju zahtevi u okviru postavljenog cilja istraži
vanja. To su konkretna pitanja na koja se žele dati odgovori. Njih je u istraživanju is
traživač realizovao da bi odabrani predmet bio istražen. Broj zadataka istraživanja za
visi od predmeta istraživanja.
Iako zadaci i cilj istraživanja odgovaraju na pitanje zašto se odabrani predm et is
tražuje, to često nije dovoljno. Pored obrazlaganja i objašnjenja, formulacijom cilja i za
dataka (zašto ovako, a ne drugačije; zašto ovaj, a ne drugi aspekt i si.), koji dovode do
potpunijeg odgovora na postavljeno pitanje, nužno se govori o značaju realizovanog is
traživanja za pedagošku nauku i za vaspitnu praksu, o potrebi da se to proučava u tom
momentu i u tim uslovima. Pored toga, istraživač objašnjava u čemu vidi originalnost
realizovanog istraživanja (aa li je to prvo takvo istraživanje, a ako nije, u čemu se ono
razlikuje u odnosu na istraživanja koja su sproveli drugi istraživači i si.). Razlikovanje
može biti, u odnosu na druga istraživanja, predmetno (u pogledu sadržaja) i metodolo
ško (drugim metodama, tehnikama i instrumentima se vrši istraživanje). Ni na pitanje
zašto ne može se odgovoriti bez solidnog poznavanja i korišćenja odgovarajuće literatu
re (pedagoške i druge).
■
140 IVI. Kundačina —V. Banđur
3.3.5. Hipoteze istraživanja
Na osnovu proučene stručne literature, istraživačkog iskustva, formulisanog cilja

i zadataka istraživanja, istraživač upoznaje čitaoce sa formulacijom hipoteza predmeta
istraživanja. Budući da su hipoteze pretpostavke koje su realizovanim istraživanjem bile
proverljive, potvrđene (dokazane) ili opovrgnute (odbačene), one u ovom delu naučnog
rada moraju biti jasno i precizno formulisane. Hipoteze, prema L. Kubi i Dž. Kokingu
(2003), mogu biti postavljene u funkciji: ( 1 ) pretpostavlj anj a stanja ili uslova; (2 ) speci
fikacije odnosa između dve i više varijabli i (3) pretpostavlj anj a uslovljenosti jednog
faktora drugim. „Hipoteze su skele koje se podižu pre zgrade i ruše kad je zgrada
dovršena. One su radniku neophodne; samo neka skele ne smatra zgradom“, kaže Gete.
Hipoteza je, s pravom se konstatuje, „crvena nit“ kojom je teklo svako pedagoško nauč
no istraživanje, pa i ono koje je neposredno realizovano. Hipoteze su pretpostavke o re-
šenjima određenog problema. Izvode se iz postojećih teorija, sprovedenih istraživanja i
iskustva istraživača. Hipotezama se iskazuje odnos između varijabli istraživanja. Proizi-
laze iz formulisanog problema, cilja i zadataka istraživanja. Hipoteze treba da budu de-
finisane na način da se mogu testirati. Empirijske hipoteze su operacionalne hipoteze.
Statističke hipoteze (nulta i alternativna) predstavljaju statističku operacionalizaciju em
pirijskih hipoteza.
Obično se postavlja jedna opšta hipoteza, (najčešće je to pretpostavka koja proiz
lazi iz cilja istraživanja) i više posebnih hipoteza, koje proizilaze iz zadataka istraživa
nja. Potrebno ih je logički poredati prema zadacima istraživanja. U poglavlju naučnog
dela Interpretacija rezultata istraživanja, svakoj hipotezi odgovara zasebna celina, po
sebno naslovljena.
Hipoteze, postavljene pre istraživanja, kojima su proveravane činjenice, a do ko
jih se došlo u istraživanju, nazivaju se radne hipoteze. Ukoliko se o predmetu hipoteze
ne zna mnogo, onda se postavlja nulta hipoteza. Zahtevi koji se postavljaju za hipoteze
su: da se odnose na precmet istraživanja, da su saznaj no vredne, jezički jasne i konkret
ne, da su zasnovane na dotičnoj teoriji i da su praktično proverljive.
3.3.6. Varijable istraživanja
Empirijsko istraživanje nije moguće izvesti ukoliko ključni pojmovi nisu defini
sani. Za tu potrebu obavlja se i operacionalizacija pojmova. Posebno se moraju operaci-
onalizovati pojmovi koji se odnose na zavisnu varijablu. Posle predočenih hipoteza, či
taoci se upoznaju sa varijablama istraživanja, koje se definišu i klasifikuju (opšte, po
sebne, zavisne, nezavisne, jedna ili više, njihov međusobni odnos i si.). Klasifikacija va
rijabli se izvodi na opšte i posebne; zavisne i nezavisne i utvrđuje njihov međusobni od
nos. Potrebno je opisati i način na koji se manipuliše varijablama, to jest objasniti način
upotrebe i varijacije između varijabli.
Operacionalnim definicijama se određuju pojmovi u odnosu na postupke pomoću
kojih se ti pojmovi mogu meriti (npr. ekološka kultura deteta se može definisati kao
broj događaja u kojima je opaženo da jedno dete narušava životni prostor). Operaciona
lizacija varijabli je njihova konačna konkretizacija. Potrebno je utvrditi i indikatore va
rijabli, kao vidljive manifestacije.
Operacionalnim definicijama varijabli određuje se značenje i sadržaj varijabli,

pomoću praktičnih postupaka koji su neophodne za nastajanje, merenje i identifikovanje
predmeta, sa ciljem da se teorijski pojmovi povežu sa praksom. Definiše se značenje va
rijable, s obzirom na to kako se meri. Operaciono određenje predstavlja taksativno na
brajanje sadržaja, koji su zahvaćeni i definisani teorijskim određenjem pojmova sadrža
nih u predmetu istraživanja. Razlozi za operacionalizaciju predmeta istraživanja su: (1)
što se teorijskim određenjem ne može dati eksplicitan odgovor na pitanje šta se istražu
je; (2 ) što se proverljive hipoteze mogu izvesti samo na konkretne sadržaje predmeta is
traživanja; (3) što se operacionalnim određenjem varijabli istraživanja omogućava eg-
zaktniji pristup i onemogućava proizvoljan izbor sadržaja predmeta istraživanja. Svaka
operacionalizacija je parcelizacija pojave koja se istražuje. Na primer, naše razumeva
nje ekološke svesti zavisi od postupaka kojima se svest meri.
Operacionalizacija, varijabli
Ekološko znanje se shvata kao dimenzija ekološke svesti u kojoj je učenik
upoznat sa činjenicama i generalizacijama o ekološkim pojavama u okviru nastav
nih predmeta prirodnih i društvenih nauka. Izražava se nivoom postignuća na testu
ekoloških znanja.
Ekološka informisanost se shvata kao dimenzija ekološke svesti, u kojoj je
učenik upoznat sa ekološkim pojavama u životnoj sredini. Odnosi se na ekološku
ugroženost, aktivnosti koje doprinose očuvanju životne sredine, vrednosti životne
sredine, norme ponašanja u životnoj sredini, kao i na ulogu osnovnih društvenih
činilaca u zaštiti i unapređenju životne sredine. Izražava se postignućem, na testu
ekološke informisanosti čiji rezultati predstavljaju različite nivoe informisanosti.
Ekološka vrednosna orijentacija je dimenzija ekološke svesti u kojoj učenik
prihvata vrednosti životne sredine i vrednosti učenikove ličnosti, kao subjekta za
štite životne sredine. Izražava se u nivou u kojem se učenik slaže sa tvrdnjama na
skali stavova, koje se odnose na vrednosti ekološke sredine.
Zadovoljstvo je dimenzija ekološke svesti u kojoj su učenici (ne)zadovoljni
stanjem neposredne životne sredine. Ogleda se u nivou izraženosti emocionalnog
odnosa prema stvarima i pojavama životne sredine, na skali zadovoljstva. Ide u
dva smera: od neutralnog do maksimalnog zadovoljstva i od neutralnog do maksi
malnog nezadovoljstva.
Spremnost za akciji-, je stepen htenja učenika da učestvuju u aktivnostima za
štite životne sredine. Izrr.žava se prihvatanjem mogućih načina angažovanja u eko
loškim situacijama na skalama aktivizacije, čiji s k o r o vi predstavljaju različite ni
voe spremnosti učenika da učestvuju u aktivnostima zaštite životne sredine. Ova
varijabla se posmatra kao jednodimenzionalna, unutar koje se pojedinci razlikuju,
s obzirom na iskazani intenzitet spremnosti za akciju.
Milenko Kundačina (1998): Činioci ekološkog vaspitanja i obrazovanja, Užice,
_________________________________________ Učiteljski fakultet.
3.3.7. IMetode i telinike istraživanja
Čitaoci treba da su upoznati kako je odabrani predmet istraživan. Reč je, pre sve
ga, o određenim metodama, tehnikama i instrumentima, određenim procedurama istra
živanja. Budući da u metodologiji postoji više metodoloških tekovina nego što je
potrebno u istraživanju konkretnog predmeta i što se u jednom istraživanju može kori

stiti više metoda, tehnika, instrumenata i procedura, istraživač daje objašnjenja uz svako
od tih „metodoloških pitanja“, ali tako da čitaocu bude potpuno jasno je istraživač
obavio svoje istraživanje. Ne treba u ovom delu rada pisati, na primer, o anketiranju kao
anketiranju (kao istraživačkoj tehnici) uopšte, već samo o osobenostima anketiranja i
upitnika primenjenih u sprovedenom istraživanju. Posebno se opisuje i detaljno obrazla
že eksperimentalni nacrt istraživanja, dok to nije slučaj sa korelacijskim i diferencijal
nim nacrtom (utvrđivanje povezanosti i razlika). Istraživač je taj koji, polazeći od oso
benosti predmeta, cilja, zadataka, postavljenih hipoteza i varijabli, utvrđuje koje su mu
činjenice bile neophodne, pa prema tome rešava i sva ostala metodološka pitanja.
Obrazloženje izbora metoda i tehnika istraživanja, koje se vrši na osnovu osobe
nosti predmeta, cilja, zadataka, hipoteza i varijabli mora biti objektivno, celovito i pre
cizno. Izabrane metode i tehnike istraživanja daju odgovor na pitanje kako je proučavan
odabrani problem, odnosno kako su pojedine činjenice bile sakupljene (anketiranje, ska-
lio-anje, intervjui sanje, testiranje, analiza pedagoške dokumentacije i sociometrijska teh
nika). Opis metodoloških postupaka izvodi se po hronološkom redosledu primene.
Obrazlaže se izbor instrumenata. Navodi poreklo instrumenata (samostalno konstruisa-
ni, adaptirani za potrebe projekta, ili preuzeti od drugog autora), relevantni podaci o nji
ma (posebno metrijske karakteristike), opisuje sadržaj instrumenata i odrednice gde se
nalaze u prilogu. Ukoliko je izvedeno probno istraživanje, navode se metrijske karakte
ristike instrumenata i njihov način utvrđivanja. Tačni i precizni instrumenti obezbeđuju
valjano i pouzdano merenje. Instrumenti mogu biti prikazani in extenso ili samo opisno
(format instrumenta, format stavki, broj stavki).
Da bi se čitaoci upoznali sa tim kako je proučavan odabrani problem, istraživaču
je potrebno da poseduje solidno poznavanje metodologije, tj. trebalo je da zna moguć
nosti naučnog istraživanja i da odabere one metode i postupke koji odgovaraju izabra
nom predmetu istraživanja. Opredeljujući se za istraživačke metode, tehnike i instru
mente, za određene metodološke procedure kojima će ce sakupljati neophodne činjeni
ce, u ovom delu rada se mora reći koje su to činjenice, u kom obimu su sakupljene, ka
ko su sređene, kojim načinima i na kojim nivoima (statističkim i dr.) su obrađene, anali
zirane i interpretirane.
3.3.8. Popolacija i uzorak istraživanja
U ovom delu rada istraživač upoznaje čitaoce s tim kako je definisao osnovni
skup, tj. ciljnu populaciju i uzorak na kome je izvedeno istraživanje (pojmovno, prostor
no i vremenski) i to eksplicitno i jasno. Ne treba, na primer, načelno raspravljati o popu
laciji i uzorku, već same o odnosu konkretne populacije i osobenostima uzorka koji je u
istraživanju egzistirao. Pri tome se opisuje vrsta uzorka (kvotni, stratifikovani, pregled
ni, jedinstveni, slučajni), razlozi opredeljenja za izabrani tip uzorka i kako omogućuje
istraživanje postavljenog problema, način izbora jedinica uzorka, veličina uzorka. Uzo
rak je reprezentativan za ciljnu populaciju, ako je odabran slučajno. Struktura uzorka
(socijalna, polna, obrazovna i uzrasna) prikazuje se tabelom iz koje se može sagledati,
izraženo u apsolutnim i procentnim frekvencijama. Navodi se eventualno osipanje uzor
ka u odnosu na projektovani. Ako je u pitanju longitudinalno istraživanje, opisuju se
stepen osipanja i razlozi osipanja uzorka. Isto tako, ističe se procenat ispitanika koji ni
su dali odgovore.
Nekada je uzorak određen okolnostima i samim predmetom istraživanja, npr. u
uzorak koga čine učenici sa smetnjama u razvoju uključeni su ispitanici koji ih posedu
ju, ili prigodni uzorci koji su istraživaču na raspolaganju. Obrazlaže se u kojoj meri utiču
na rezultat i koliko smanjuju uverljivost zaključivanja. Naglašava se da li je u pitanju oda
brana, ili prirodno formirana grupa. Iznose se kriterijumi na osnovu kojih su odabrani
ispitanici i razlozi za njihovo odabiranje. Pošto postoji više vrsta uzoraka istraživanja, is
traživač se mora opredeliti za onu vrstu uzorka (ili više njih), koja je odgovarajuća za oda
brani predmet istraživanja. Subjekti, koji su ušli u uzorak, nazivaju se ispitanicima. Oni se
„ispituju“ (pomoću anketa, intervjuisanjem, testovima i sL), da bi se došlo do neophodnih
činjenica.
3.3.9. Statiftctička metoda
Svrha ovog odeljka je da pomogne čitaocima razumevanje primenjenih postupa

ka statističke metode. Razlike između istraživača u pogledu obima korišćenja statistič
kih postupaka u okviru statističke metode, prilično su velike. U tom pogledu, u pedago
škoj nauci postoje dva stava. Prvi, koji potiče od R. Dottrensa, da primena statistike u
pedagoškim istraživanjima treba da bude ograničena na one statističke postupke koji
treba da su, uz kraću informaciju, dostupni i razumljivi svakom nastavniku —praktičaru
i drugi stav, koji potiče od G. Mialareta, da u pedagoškoj nauci treba primenjivati sve
postojeće statističke postupke, jx)moću kojih se može doći do korisnih rezultata istraži
vanja, bez obzira na njihovu složenost.
U praksi izvođenja pedagoškog istraživanja, u veži sa primenom statističke meto
de, prisutne su dve krajnosti: prva —njeno osporavanje i druga —njeno fetišiziranje. Ne
gativni stavovi prema primeni statističke metode u istraživanjima nauka o obrazovanja
prisutni su još od pre pola veka. Na razloge male primene statistike u pedagoškim istra
živanjima ukazivao Je Vladimir Mužić (1958). To su: (1) raniji uticaj nemačke ideali
stičke pedagogije i (2 ) uticaj ranijih stavova ruskih pedagoga —da se kvantitativnim me
todama pedagogija biologizuje i dehumanizuje; da se zanemaruje kvalitativna strana pe
dagoških pojava; da neki problemi pedagogije nisu dostupni kvantitativnoj obradi; da se
primenom srednjih vrednosti, na grupama konkretnih ispitanika, polazi od nekih zami
šljenih, irealnih veličina, na osnovu kojih se ostvaruje pedagoški proces njihovog indi
vidualnog razvoja.
Pojava fetišiziranja statističke metode ogleda se u insistiranju na njenoj primeni
u svim područjima pedagoške nauke, što naravno nije moguće zbog same prirode peda
goških pojava, zatim na isticanju stava da statistička obrada garantuje naučnu vrednost
podataka, što je neprihvatljivo, jer se i netačni i izmišljeni podaci mogu statistički obra
đivati. Takvi istraživači sve ono do čega dođu u empirijskom istraživanju pretvaraju u
brojeve i uz pomoć računara dolaze do obimnih tabela primarnih podataka, za koje ne
mogu kazati šta pedagoški znače. Takvi rezultati su daleko od kvalitativne analize, koja
je neophodan uslov interpretacije rezultata u primeni statističke metode.
U odeljku Statistička metoda obrazlaže se opšti nacrt analize podataka. Sama
obrada podataka treba da posluži cilju istraživanja. Čitaoci se upoznaju sa načinom
144 ________________________________ M. Kundačina —V. Banđur
statističke obrade podataka do kojih se u istraživanju došlo, primenjenim postupcima

i merama deskriptivne statistike i statistike zaključivanja. Potrebno je čitaoce upoznati
kako su, po istraživačkim zadacima i hipotezama, prikupljene činjenice bile sređene,
kojim načinom i na kojim statističkim nivoima su bile obrađene, analizirane i inter
pretirane.
Uz statističke formule potrebna su objašnjenja za sve statističke mere i postupke.
Iznošenje svih bitnih elemenata statističke metode pomaže čitaocu praćenje toka istraži
vanja. IVIeđutim, iznošenje potpunije statističke aparature, primenjene u obradi statistič
kih podataka, nekad nije opravdano jer može da zaplaši čitaoce. Standardne statističke
postupke nije potrebno detaljno opisivati, dok je za postupke koji se retko primenjuju
potrebno čitaoce uputiti na dodatnu literaturu u podnožnim napomenama. Potrebno je
opisati svrhu korišćenja statističkih mera, odnosno statističkih testova zaključivanja,
(npr. t-test je upotrebljen za objašnjenje statističke značajnosti razlike dve statističke
mere).
Izbor statističkih postupaka za konkretni istraživački problem, u delatnosti vaspi
tanja i obrazovanja, zavisi: od sadržaja i prirode pedagoške pojave, od toga kakvi su po
daci i koliki broj se može prikupiti, od vrste skale sa koje potiču podaci, od vrste obe
ležja statističkih jedinica i od oblika raspodele frekvencija. Čitaoce treba upoznati sa či
njenicom koji su postupci obrade i analize podataka najprikladniji za pojedine vrste po
dataka i pojedina istraživačka pitanja.
3.3.10. Organizacija istraživanja

c *
Odeljak Organizacija istraživanja opisuje proceduru kojom je obavljeno istraži

vanje. Treba da pruži odgovor čitaocu šta je i na koji način rađeno, zašto je istraživač
preduzeo takvo istraživanje i kakve je rezultate pri tome očekivao, te da iznese i sva
konkretizovana organizaciona i tehnička pitanja, vezana za istraživanje odabranog pred
meta. Opis postupka teče hronološki. Reč je o organizacionim, kadrovskim, materijal-
no-finansijskim i vremenskim uslovima izvedenog istraživanja. Posebno se razrađuje
kako je izgledala organizacija rada na terenu i kakva je bila uloga ispitivača. Obim opi
sa organizacije istraživanja zavisi od vrste istraživanja.
Organizaciona pitanja se odnose na davanje odgovora: kako je izabran uzorak,
kako je organizovano sakupljanje činjenica svakim predviđenim instrumentom, ko je
vršio sakupljanje činjen-ca i kojih zahteva se pri tome morao pridržavati, ko je i kako
izvršio sređivanje i prvu obradu sakupljenih činjenica itd.; reč je i o brojnim organizaci-
ono-tehničkim pitanjima, koja se moraju predočiti čitaocu, da bi se sagledalo kako se is
traživanje odvijalo. Potrebno je da se konstatuje da li je istraživanje realizovano kako je
zamišljeno (npr. od toga kako su instrumenti slati pomoćnim istraživačima, do toga ka
ko su ih oni vraćali sa sređenim podacima prema predviđenim zahtevima, odnosno ne
sređujući činjenice, ako je tako bilo predviđeno). Čitav niz organizacionih pitanja koji
je bio vezan je za obrada sakupljenih činjenica (korišćenje kompjuterske i druge tehno
logije), čitalac treba da upozna.
Kadrovska pitanja se odnose na utvrđivanje nosioca celog istraživanja (pojedinca,
tima, institucije), njegovih prava i obaveza, preko nosilaca pojedinih aspekata istraživanja
(koje odgovoran za sakupljanje i obradu određene vrste činjenica, a time i za instrumente
Akademsko pisanje____________________________________________________________________________________ 14-5
kojima se one sakupljaju, ko je odgovoran za pripremu kog dela izveštaja o istraživanju i

si.)» angažovanja pomoćnih istraživača, saradnika na terenu (njihov broj, stručni
profil, programi pripreme, nagrađivanje za učešće i pomoć u istraživanju i sL)-
Adaterijalno-finansijska pitanja se odnose na sledeće: koji uslovi i koliko materi
jalnih sredstava je bilo potrebno za obavljanje istraživanja, ko ih je obezbedio (da li je
postojao poručilac istraživanja), u kojim iznosima, u kojim vremenskim periodima, ko
liko od tih sredstava je bilo predviđeno za obezbeđenje uslova za istraživanje, a koliko
za nagrade učesnicima istraživanja i si.
Kalendar istraživanja obuhvata: opšti vremenski okvir u kome je realizovano is
traživanje, ukupno trajanje i trajanje svake pojedine istraživačke aktivnosti, konkretno
vremensko određenje svake istraživačke radnje (na primer, kada i koliko je vremenski
trajalo sakupljanje činjenica i korišćenje pojedinih instrumenata, da li je to izvođeno
istovremeno na ćelom uzorku ili sukcesivno i sL), koliko su vremenski bili angažovani
pomoćni istraživači, koliko je vremena bilo potrebno za obradu podataka i za pisanje iz
veštaja, da li je održana rasprava o izveštaj u istraživanja.
Potrebno je opisati usiove u kojima je sprovedeno istraživanje, datum i vreme
sprovedenog istraživanja, situacije u kojima je vršeno. Bitno je opisati uputstva koja su
data ispitanicima, eksperimentalni ugao (manipulaciju nizom varijabli), kako je merena
zavisna varijabla, kako je sprovedeno anketiranje. Ovaj deo ne zahteva manje pažnje i
brige od prethodnih delova ovog odeljka. On je predstavljao osnovu za uspešno izvođe
nje istraživanja. Iz ovog opisa je potrebno omogućiti čitaocu da sagleda da se istraživa
nje nije odvijalo haotično i neorganizovano i da zbog toga ne mogu biti dovedeni u pita
nje njegovi rezultati, d aje dobra istraživačeva zamisao obezbedila i dobro ostvarivanje.
3.3.11. Metodološke teškoće u istraživanju
U svakom sprovedenom istraživanju postoje ograničenja i nedostaci. Iz tih razlo

ga potrebno je komentarisati činioce koji su mogli ugroziti validnost istraživanja i po
dataka i dati predloge kako bi trebalo popraviti istraživanje. Iznose se postupci kako je
rešen problem nedostajućih podataka (uključivanje samo celovito ispunjenih anketnih
upitnika, obrada na svim dostupnim podacima, zamenjivanje nedostajućih podataka
srednjim vrednostima, uz obrazloženje zašto se tako postupilo). U ovom delu rada po
trebno je ukazati na slabosti provedenog istraživanja, ukazati na nedostatke koji ugro
žavaju valjanost zaključaka (nereprezentativnost uzorka istraživanja, nedovoljna i nea
dekvatna pokrivenost istraživačkog problema memim instrumentima, nedostaci stati
stičke obrade i si.), opisati način kako su teškoće otklonjene i rešene, ukazati na ograni
čenost dobijenih rezultata i ograničenost studije. Potrebno je dati smemice kako bi se
istraživanje moglo unaprediti u metodološkom pogledu, kakav bi smer dalja istraživa
nja trebalo da zauzmu, šta je propušteno, šta bi se moglo popraviti i kakve rezultate u
tom slučaju očekujemo.
Potrebno je detaljno sagledati pisanje poglavlja Metodološke osnove istraživa
nja, iz razloga što dosta istraživača ovaj deo naučne monografije ili naučnog članka
proširuje opštim raspravama o nekim metodološkim pitanjima, pogrešno smatrajući da
time njihovo delo postaje „naučnije“, „ozbiljnije“ i si., pošto im „izgleda kratak“ u od
nosu na ostale delove monografije, odnosno članka o istraživanju.
3.4. ANALIZA I INTERPRETACIJA REZULTATA
Treći deo monografskog dela i naučnog članka čini odeljak koji se odnosi na sa
opštavanje i raspravu o rezultatima istraživanja. On se sastoji iz dve celine, prve, koja
iznosi rezultate istraživanja i druge, u kojoj se rezultati interpretiraju, izvodi diskusija.
Interpretacija, prema Louis Cohenu i sar. (2007), zahteva i traži kreativnost i visoke
standarde objektivne i sistemske analize i sve informacije za razumevanje. Doji kaže:
„Kapitalna je pogreška teoretisati pre no što se imaju podaci“.
U interpretaciji rezultata istraživanja polazi se od dve naučne paradigme: para
digme objašnjavanja i paradigme razumevanja, čija su tumačenja i gledišta različita.
Termin ,,paradigma“ vezuje se za ime T. Kuna, koji je u svojoj studiji ,,Struktura nauč
ne revolucije“ (1962), koristio ovaj termin. Reč ,,paradigma“ je grčkog porekla i koristi
se u smislu značenja za ,,izlaganje jednog pored drugog“. U nekim kontekstima koristi
se kao ,,primer“. Sam Kun ju je koristio u više značenja. Kod Kuna je identifikovano
oko desetak značenja pojma „paradigma“. Sa stanovišta obrazovanja, neki autori defini
šu paradigmu kao ,,model, uzor ili šemu“. Paradigme nisu teorije. One su više način mi
šljenja ili obrasci za istraživanja, kojima se, kad se primene, može doći do teorije. Pre
ma shvatanju Husena, paradigme određuju naučne pristupe i proceduru. Javljaju se i
služe kao primeri novim generacijama naučnika, sve dotle dok ih oni ne odbace.
Paradigma objašnjavanja naučna paradigma, od koje se u istraživanju polazi u
pravcu utvrđivanja što tačnije uzročno-posledične veze pojava. Naziva se i kvantitativna
paradigma. U analizi podataka težište je na kvantitativnim aspektima, tj. na numeričkim
obeležjima pojave. Stvarne činjenice se nastoje utvrditi empirijsko-analitičkim postup
cima. Zahteva kritičnost i egzaktnost. Sa nomotetičkom svrhom, utvrđuju se stalni od
nosi dve ili više pojava, izraženih u vidu zakona. U prikupljanju podataka primenjuju se
što egzaktnija merenja, p aje prisutna veća optruzivnost primenjenih istraživačkih tehni
ka. Veća je usmerenost na rezultate vaspitno-obrazovnog procesa, nego na sam proces.
U ovom pristupu, pojave se posmatraju partikul ari stički, tj. praćenjem pojedinačnih
aspekata. Osnovno opredeljenje je na objektivnom proučavanju pojava.
Paradigma razMmevanja je naučna paradigma, koja zahteva produbljeno shvata
nje istraživačkih pojava. Naziva se kvalitativna ili interpretativna paradigma. Naglasak
je na kvalitativnim aspektima, hermeneutičkoj analizi kao fenomenološkom pristupu u
istraživanju pojava. Težište je u prikupljanju podataka na atributivnim obeležjima
ispitanika. Pomoću logičkih misaonih procesa utvrđuju se osnovna kvalitativna svoj
stva, veze, suštine, faktori, uslovi, uzroci i klasifikacije o kvantitativnoj datosti prouča
vane pedagoške pojave, varijable. Pri tome se, upoređivanjem i konfrontacijom, nastoji
doći do uzročnih, funkcionalnih i drugih determinističkih objašnjenja, međusobnih veza
i odnosa među činiocima pojave, kao i o nastanku, razvoju, uzrocima i posledicama.
Pod kvalitativnom analizom se podrazumeva i korišćenje hermeneutičkih, introspektiv-
nih i interventno-opservacionih postupaka kao oblika analize. Svrha istraživanja je idio-
grafska, po kojoj je pojedinac predmet istraživanja. Ima za cilj, suprotno normativnom
aspektu koji je imala u kvantitativnim istraživanjima, da izrazi brigu za individuu. U
prikupljanju podataka primenjuju se što prirodnije tehnike uz odgovarajuću socijalnu
komunikaciju istraživača sa ispitanicima. Pažnja se usmerava više na vaspitno-obrazov-
ni proces, nego na rezultate tog procesa. Pojava se posmatra u svojoj celovitosti, gde do
izražaja više dolaze subjektivni momenti.
U interpretaciji rezultata istraživanja u naučnom delu polazi se od saznanja; ko su

potencijalni korisnici, (akademska javnost, profesionalna javnost, nestručna javnost), o
kojoj vrsti istraživanja se radi i o kojoj vrsti podataka je reč. U interpretaciji mora da
postoji komplementarnost kvantitativnih i kvalitativnih rezultata. Smatra se da kvalita
tivni postupci mogu da pomognu da se „zatvore“ praznine u objašnjenjima, kod kojih se
statistički sklopovi objašnjavaju dodatnim ex-post —pretpostavkama, dok kvantitativni
postupci mogu da pokažu nadindividualne strukturne sklopove, kojih individue nisu
svesne, te se individualnim intervjuima gotovo i ne mogu utvrditi. I u jednom i u dru
gom slučaju postupci interpretacije se dopunjavaju i pružaju obuhvatnu sliku predmeta
koji se ispituje. Preduslov za ovu komplementarnost je da postoji teorijski okvir, u ko
me se pojedinačni rezultati mogu smisleno povezati.
Odeljak Interpretacija rezultata istraživanja strukturira se tako da se rezultati i
diskusija rezultata i preporuke prikazuju odvojeno. Takvom organizacijom se obezbe
đuje pregledan, logički sistematizovan i objektivan odgovor na sva pitanja postavljena u
istraživanju. Tekst odeljka se piše u prošlom vremenu. Najprikladnije je da se sama
struktura saopštavanja i rasprava o podacima i rezultatima istraživanja u naučnim rado
vima (monografijama, člancima, saopštenjima) organizuje prema zadacima, hipotezama
i varijablama i problemima istraživanja. Preporučuje se da se podnaslovi poglavlja
Interpretacija rezultata istraživanja organizuju po zadacima istraživanja i time obezbe
di progresivno rešavanje problema, potkrepljivanje, obrazlaganje i dokazivanje
postavljenih hipoteza. Nije dobro, na primer, obrađivati instrument po instrument (ako
je korišćeno, na primer, više anketnih upitnika, onda jedan anketni upitnik za drugim i
si.), već se činjenice obavezno moraju grupisati po problemima. Izlaže se, objašnjava,
analizira i kritički ocenjuje problem po problem, a činjenice do kojih se došlo služe kao
argumentacija za te probleme. U analizi i oceni dobijenih rezultata mora se oslanjati i
pozivati na ono što je izloženo u prvom delu izveštaja o istraživanju. U raspravi se pre-
pliću teorijske osnove, metodologija istraživanja i rezultati istraživanja.
Svi rezultati vlastitog istraživanja prikazuju se objektivno i realno, bez preuveliča
vanja, da njihova evaluacija bude nepristrasna. Prikazuju se i negativni rezultati dobijeni
istraživanjem. U rad se ne unose podaci koji ne doprinose razumljivosti napisanog. Dobi-
jeni rezultati se moraju upoređivati sa rezultatima drugih istraživača, bilo da su sa njima
isti, bilo da su različiti. Autor treba da istakne u čemu se njegovo istraživanje razlikuje od
prethodnih. U svim tim slučajevima, istraživač je dužan da nađe objašnjenje za svoje re
zultate, da pokuša da utvrdi razloge razlikama u rezultatima istraživanja, u odnosu na dru
ge istraživače.
Da bi se dobile informacije o istraživačkim skupovima ili uzorcima istraživanja,
potrebno je postupcima posmatranja ili eksperimenta, konkretnije merenjem ili prebro
javanjem, evidentiranjem ili klasifikacijom, na jedinicama istraživanja pojedinačno re-
gistrovati modalitete pripadajućih varijabli. Tim postupcima se dobijaju mnogobrojne
vrednosti koje se zovu podaci. U istraživanju vaspitno-obrazovnih pojava, podacima se
smatraju činjenice ili zapažanja opservirana od strane istraživača i zapisana u vidu; bro
jeva, reči, simbola, znakova i zvučnih ili vizuelnih zapisa.
Rezultati istraživanja se izvode iz prikupljenih, sređenih i obrađenih podataka.
Oblici iskazivanja podataka u naučnim radovima zavise od; vrste podataka i njihovih
obeležja; primenjenih statističkih postupaka i metodološke obrazovanosti potencijalnih
korisnika. Podaci istraživanja i iz njih izvedeni rezultati mogu se iskazati na različite
načine: brojčano, tabelarno, u vidu statističkih mera, grafički, tekstualno i kombinova

no. Potrebno je proceniti najbolji način njihovog predstavljanja. Podaci se najčešće po
javljuju u brojčanoj formi. Međutim, sami podaci, bez metodoloških objašnjenja, ne is
kazuju naučne informacije. Zato se podaci dobijeni istraživanjem opisuju i analiziraju,
pri čemu daju informacije o merama fenomena i vrednostima veličina koje se istražuju.
Prikazivanje podataka sledi logiku postavljenih zadataka istraživanja. Prikazuju se
ključni rezultati istraživanja.
U procesu prezentiranja, podaci moraju biti iskazani ,ja sn o —tako da nema sum
nje na šta se odnose; precizno —tako da isključuju svaku proizvoljnost značenja; iscrp
no —bez neopravdanog odbacivanja ili sažimanja; logično —tako da imaju prirodan red
svojstava i logičan redosled pojmova; kondenzovano —tako da sadrže samo podatke po
trebne za razumevanje pojave na koju se odnose; pregledno —tako da ih je lako uočava
ti i pratiti —razume vati; konvencionalno —tako da se koriste uobičajeni, širem krugu po
znati termini i iskazi“ (Milosavljević i Radosavljević 2006: 613).
Prema obeležjima koja izražavaju svojstva statističkih jedinica, podaci mogu biti:
(1) numerički i (2) atributivni. Numerički podaci predstavljaju vrednosti numeričkih va
rijabli jedinica koje pripadaju istraživačkom skupu. Mogu se dobiti merenjem, prebroja
vanjem i rangiranjem istraživačkih jedinica po nekoj varijabli. Atributivni podaci pred
stavljaju vrednosti atributi vnih varijabli. Kod numeričkih varijabli, podaci pokazuju u
kojem je stepenu merena varijabla prisutna kod uzorka istraživačkih jedinica.
Podacima se izražavaju utvrđeni modaliteti varijabli jedinica istraživačkog skupa.
Budući da su varijable istraživačkih jedinica promenljive, prikupljeni podaci izražavaju
promenljivost. To znači daje osnovna karakteristika podatka varijabilnost. Iz tog razloga,
u analizi istraživanih pojava mora se raspolagati dovoljnim brojem podataka. Do podataka
se dolazi na temelju postavljenog cilja istraživanja i utvrđenog plana prikupljanja.
Da bi određene podatke mogli smatrati metodološki valjanim, potrebno je ispuni
ti određene usiove: da su prikupljeni prema planu posmatranja ili merenja, da su varija
bilni, da ih ima dovoljno. Da bi podaci dobijeni istraživanjem bili jednoznačni i svako
me jasni, treba poštovati neke osnovne preporuke. Adekvatne informacije o merenjima
treba da su dostupne.
Iz navedenih razloga, postoji potreba da svaki empirijski naučni rad u istraživanju
vaspitno-obrazovnih pojava sadrži, pored ostalog, saopštavanje, interpretaciju i raspravu o
rezultatima istraživanja i zaključivanje. Na osnovu obrađenih podataka vrši se njihova
analiza, zatim sinteza i uopštavanje, a potom se formulišu zaključci obavljenog proučava
nja i istraživanja. U tom smislu izlažu se, objašnjavaju, analiziraju i kritički ocenjuju pro
blemi, pri čemu podaci do kojih se dolazi istraživanjem služe kao argumentacija.
U analizi i oceni dobijenih rezultata istraživač se mora oslanjati i pozivati na ono
što je izloženo u teorijskom pristupu problemu. Dobijeni rezultati se upoređuju sa rezul
tatima drugih istraživača, bilo da su sa njima isti, bilo da su različiti. U svim tim sluča
jevima, istraživač je dužan da nađe objašnjenje za svoje rezultate, da pokuša da utvrdi
razloge u razlikama rezultata istraživanja, u odnosu na druge istraživače. Nakon analizi
ranja svakog problema (kvantitativno i kvalitativno), formuliše se određeni zaključak, za
taj deo rezultata istraživanja. Na kraju analize svih problema relevantnih za problem is
traživanja, za sve njih se izvode i formulišu zaključci i odgovori na pitanje zašto je to
tako. Od predmeta istraživanja i istraživačeve zamisli zavisi koliko će i kakvih podna
slova u okviru naučnog rada biti u funkciji interpretacije rezultata.
3.4.1. Brojčano iskazivanje rezultata istraživanja
Podaci dobijeni istraživanjem mogu biti obrađeni numerički i verbalno. S obzi

rom na izvor, brojčani podaci istraživanja mogu biti: (1) primarni i (2) sekundarni. Pri
m am i podaci su oni koji se prikupljaju u skladu s ciljem istraživanja i planom priku
pljanja. Početni podaci su na nivou apsolutnih i relativnih frekvencija.
Ukoliko su podaci u nekom istraživanju prikupljeni neposrednim postupkom i is
kazani u svom originalnom obliku kao nesređeni, neklasifikovani, nesažeti, nazivaju se
osnovnim ili sirovim podacima. Kao takvi, predstavljaju primame podatke. Prikazuju se
samo glavni i reprezentativni rezultati. Po pravilu, saopštavaju se samo radi sagledava
nja opšteg trenda pojave, ali ne sa tolikom tačnošću i preciznošću. Da bi se iskazali,
moraju se numeričkom transformacijom, pomoću pretpostavljenih modela i odgovaraju
ćeg matematičko-logičkog aparata pretvoriti u konačne, standardizovane, izvedene re
zultate. Organizo vanj em, objašnjavanjem i tumačenjem dobijaju smisao. Tek kao takvi
upotrebljivi su za interpretaciju. ,,Njih ne treba pripremiti tako, da se pokažu rezultati,
već tako da se probranim podacima obrazlože teorije“ (Silobrčić 2003: 67). Interpretaci
ja se temelji na samim podacima, traže se rezultati koji podupiru izvornu hipotezu, što
utiče na dubinu interpretacije i potkrepljuje osnovne ideje naiičnog rada.
Sekundarni podaci su lako dostupni; ima ih mnogo; već su prikupljeni u određe
nu svrhu; ne pružaju sve informacije potrebne za istraživanje, ali se mogu koristiti u
naučne svrhe.
Prema nivou merenja, brojčani podaci mogu biti: (1) nominalni, (2 ) ordinalni,
(3) intervalni i (4) podaci odnosa. Ova pódela klasifikuje brojčane podatke prema slo
ženosti informacije koje nose i prema mogućnosti primene statističkih postupaka. Nomi
nalni podaci mogu biti klasifikovani samo na određeni broj i tip modaliteta nekog
obeležja. Ordinalni podaci omogućuju uspostavljanje hijerarhije modaliteta ordinalne
varijable. Hijerarhija nije kvantitativno precizna. Pored osobina koje poseduju nominal
ni podaci, atributivni podaci imaju karakteristiku da su modaliteti varija.bli poredani od
ređenim redosledom. Intervalni podaci omogućavaju da se između modaliteta varijabli
odredi tačna distanca. Uključuju sve osobine prethodna dva nivoa podata.ka. Ovi podaci
su međusobno isključivi, imaju sveobuhvatnu klasifikaciju i hijerarhiju. U istraživanji
ma pojava i fenomena u oblasti vaspitanja i obrazovanja najviše se koristi ova vrsta po
dataka. Podaci odnosa daju informacije o odnosima, proporcijama, k a o i o odsutnosti
varijabli na jedinicama istraživanja.
Za obradu i analizu prikupljenih podataka potrebno je znati: sa k o je g nivoa mere-
nja potiču, vrstu raspodele, kontinuiranost raspodele, valjanost, p o u zd a n o st, preciznost
i linearnost povezanosti.
Kvantitet (lat. quantus — ‘koliki’) —osobina obeležja statističke jedinice koja
predstavlja njenu brojnu određenost, količinu, veličinu i intenzitet n jen ih kvaliteta.
Izražava se u memim jedinicama. Kvantitativni podaci se razlikuju n a osnovu brojne
vrednosti merenog obeležja. Po toj kvantitativnoj vrednosti se klasifikuju (grupišu, ka-
tegorizuju).
Kvantitativna klasifikacija je proces kojim se grupišu (kategorizuju) kvantitativ
ne vrednosti. Primenjuje se na kvantitativne podatke dobijene na n e k o m homogenom
kvalitativnom obeležju. Pojave u dmštvenim naukama se najčešće isk azuju u vidu jed-
nog broja koji predstavlja neku zbirnu osobinu obeležja koje je mereno (znanje, infor
misanost, inteligencija, stavovi, vrednosna orijentacija, motivisanost). Broj postignutih
bodova na testu ili skalna vrednost na skali ocenjivanja naziva se rezultat ili skor (engl.
score = rezultat, ocena). Rezultat, za razliku od boda, izražava zbirnu vrednost ili meru
u vidu brojčanog izraza, koja se pridaje za neki poseban fenomen. Rezultat može pred
stavljati različite mere: testovske skorove, procene latentnih varijabli, školske ocene,
procene rezultata vaspitno-obrazovnog rada i si. Rezultat na prijemnom ispitu, pri upisu
na fakultet, je zbir svih rezultata na svim varijablama (obeležjima), koje se vrednuju
(opšti uspeh u srednjoj školi, rezultat na testu informisanosti i rezultat na testu znanja iz
predmeta značajnog za struku).
Brojčani rezultati istraživanja su diskontinuirane veličine koje se iskazuju, pa i u
slučaju kada izražavaju kontinuiranu varijablu. Rezultat označava položaj podatka, njegov
kvalitet ili njegov kvantitet na nekoj dimenziji ili skali. IVIeđutim, vrednost rezultata nije
uvek jednaka na raznim mestima iste skale. 2 ^to je potrebno poznavati relativno mesto re
zultata na skali, odnosno u skupu podataka.
Brojčano iskazivanje podataka čini grupu postupaka koja počinje definisanjem
dobijene raspodele frekvencija. Statistička metoda nudi razne veličine i postupke za is
kazivanje rezultata. U tom smislu, važno je prethodno u projektu istraživanja utvrditi šta
je potrebno da se zna o osnovnom skupu da bi se dónela valjana odluka o problemu koji
se istražuje i o načinu iskazivanja podataka.
Brojčano iskazivanje podataka obuhvata prikazivanje podataka pomoću mera
prebrojavanja (apsolutnih i relativnih frekvencija) i pomoću statističkih serija. Relativ
ne frekvencije u brojčanom iskazivanju podataka olakšavaju donošenje zaključaka o
strukturi istraživačkih jedinica po posmatranim modalitetima varijable istraživanog sku
pa. Odrednice „prilično“, „gotovo svi“, „vrlo malo“ ne koriste se nikada samostalno,
već uz jednoznačno brojčano određenje.
Brojčani podaci mogu biti predstavljeni pojedinačno po obeležjima, združeni u
grupe ili kombinovano. Mogu biti saopšteni za svako testovsko pitanje posebno, za sva
ku tvrdnju posebno, ili za ceo test, ili skalu u celini. Time se mogu uočiti karakteristike
pojedinih grupa ispitanika. Grupisanje podataka u serije osigurava sažimanje većeg
broja podataka u manji broj. Time se čitaocu pokazuje kako su varijable raspoređene iz
među jedinica skupa i skup se opisuje s obzirom na karakteristike koje poseduje. Tako
se dobija utisak o prirodi raspoređivanja podataka i lakše se uočavaju karakteristike po
jave koja se istražuje.
Statističke serije nastaju grupisanjem podataka po modalitetima varijabli istraži
vačkih jedinica, da bi se moglo tačno utvrditi koliko ih ima u svakoj grupi. Na taj način
se dobija raspodela (distribucija) jedinica istraživanja, prema učestalosti pojavljivanja
(frekvenciji) u svakom modalitetu.
U istraživanju pojava u vaspitanju i obrazovanju podaci prikupljeni empirijskim
putem mogu se iskazati: ( 1 ) prema vrsti varijabli istraživačkih jedinica u jednom skupu
i (2) prema tome šta pokazuju. Prema tom kriterijumu, serije podataka mogu biti: (1) se
rije strukture: a) numeričke i b) atributivne; 2) vremenske serije; (3) prostome (geograf
ske) serije. Pomoću serija podataka mogu se iskazivati oblik, karakteristike i struktura
raspodele frekvencija posmatrane varijable na uzorku istraživanja.
Memi podaci u naučnim radovima se iskazuju nazivom ili oznakom veličine,
brojčanim iznosom, te nazivom ili znakom meme jedinice. U brojčanom načinu navo
đenja podataka primenjuju se uglavnom znakovi veličina i znakovi jedinica, brojevi i

matematički znakovi. Pri tom se koriste: slova latinske abecede i grčkog alfabeta, arap
ske brojke, znakovi interpunkcije. Budući da u okviru statističke metode postoji veliki
broj simbola, nije postignuta jedinstvenost i standardizovanost u korišćenju. To otežava
savlađivanje statističkih postupaka i zbunjuje čitaoce.
3.4.2. Tabelarno iskazivanje rezultata istraživanja
Podaci dobijeni istraživanjem često se organizuju i prikazuju tabelama, čime se

olakšava upoređivanje, obezbeđuje kompaktno i pregledno prikazivanje, posebno kada
ima mnogo podataka. Za podatke prikupljene sa više instrumenata i sa više eksperimen
talnih grupa potrebne su tabele. U tabele se u međusobni odnos stavljaju prethodno gru
pisani podaci brojčanog i slovnog oblika, u izrazima veličina izraženih u apsolutnim
vrednostima, prema određenim pravilima, sa svrhom da se korisnicima olakša upoređi
vanje. Zbog preglednosti imaju prednosti u odnosu na deskriptivni način predočavanja
rezultata istraživanja. Na izbor podataka koji se žele prikazati tabelama utiče važnost
koju imaju i zahtev da su dobijeni na reprezentativnom uzorku istraživanja.
Prostomo-grafički uređenu tabelu čine: (1) mreža, (2) identifikacioni elementi i
(3) izvorni podaci. Pri organizaciji i uspostavljanju oblika tabele, sastavljač treba da ima
u vidu cilj istraživanja, u okviru kojeg je izvršena statistička obrada podataka.
Mreža tabele je pravougaonog ili kvadratnog oblika, koju čini sistem horizontalnih
i vertikalnih linija, koje zatvaraju polja (ćelije, rubrike), raspoređena u redove i kolone
(stupce), a u koja se unose numerički podaci i znaci. To znači da su osnovni elementi ta
bele: redovi, postavljeni vodoravno i kolone (stupci), postavljene vertikalno. U statističkoj
tabeli posebno se izdvajaju: zaglavlje (tekstualno objašnjenje za podatke u kolonama),
pretkolona (tekstualno objašnjenje za podatke u redovima), zbirni red (zbir podataka po
kolonama, 21 kolona) i zbirna kolona (zbir podataka po redovima, S redova). Pretkolona i
zaglavlje tabele služe za unošenje: ( 1 ) modaliteta (oblika) obeležja, (2 ) vremenskih inter
vala i (3) geografskih područja, i to u kratkom, jasnom i nedvosmislenom obliku, što zavi
si od vrste statističke serije. Radi preglednosti podataka u tabeli, debljim linijama odvajaju
se: zaglavlje, pretkolona, zbirna kolona i zbirni red.
Ako se tabela sastoji od više kolona, potrebno ih je numerisati. U tom slučaju, u

sastavni deo zaglavlja ulazi jedan uži red, u kojem se kolone tabele označavaju brojevi
ma i to: pretkolona nulom, a kolone brojevima od 1 pa dalje. Brojevi u tom redu treba
po formi da se razlikuju od brojeva u samoj tabeli. U nekim tabelama, kada je to potreb
no, u posebnom redu ispod zaglavlja navode se simboli za veličine u kolonama koje se
pojavljuju u objašnjenjima, tj. u tekstu, ili se primenjuju u statističkim formulama.
Zbog preglednosti, tabela mora imati ograničen broj redova (najviše do pet —
šest) i kolona (do sedam), koje moraju biti u skladnom odnosu, što se odražava na njen
estetski izgled. U pretkolonu tabele uglavnom se unose elementi statističkog skupa, a u
zaglavlje tabele, obeležja koja bliže određuju sve elemente tog skupa. Oznake u zagla
vlju i pretkoloni tabele se ne mogu pisati skraćeno, već moraju biti precizne i jasne. Izu
zetak su simboli za frekvenciju (f), broj ispitanika (n), procenat (%>) i neki drugi stan
dardizovani simboli. Nije potrebno tekst u zaglavlju i pretkoloni isticati boldom ili itali
kom, niti ga senčiti. Raspored i sadržaj redova i kolona kod statističkih tabela treba da
je logičan i d a je u sadržajnoj vezi sa pojavom i obeležjem koje se prikazuje. Taj raspo
red se ne menja, ako se u tabelama pojavljuju iste grupe, jer se time obezbeđuje praće
nje sleda misli kroz tekst i tabele.
Brojevi u kolonama tabele se unose u polja, jedan ispod drugog, prema decimal
noj zapeti, oznakama —i si. Pojedini brojevi se mogu isticati boldom i italikom, uko
liko su teorijski i empirijski interesantni za problem istraživanja. Pojedini redovi ili ko
lone tabele mogu se isticati senčenjem i bojenjem. Veličina slova i numeričkih oznaka
utiče na veličinu tabele.
TJ tabele ne treba unositi nepotrebne podatke, npr. rezultate pojedinih računanja, ni
ti kolone sa podacima koji se međusobno ne razlikuju. Numerička obeležja se unose u ta
belu po modalitetima, tako, ukoliko je to moguće, da rastu u pretkoloni odozgo na dole, a
u zaglavlju s leve na desnu stranu (npr. malo, osrednje, mnogo). TJobičajeno je da se prvo
navode kontrolne i normalne vrednosti, u prvoj koloni ili prvom redu, radi poredenja osta
lih podataka. TJ slučaju kad neki modalitet statističkog obeležja nema svoju vrednost, po
lje tabele se popunjava odgovarajućim znakom. Sva mesta u statističkoj tabeli moraju biti
popunjena tekstom, brojevima ili znacima. Ni jedno polje ne može ostati prazno.
Tabela 3.2. Znaci za popunjavanje tabela

Znaci Značenje
-- Nema pojave, npr. nema učenika sa promatranim obeležjem.
0 ,0 Podatak manji od 0,5 date jedinice mere.
0 ,0 0 Podatak koji je manji od 0,05 jedinice mere.
... Pojave ima, ali se ne raspolaže se podatkom.
(6 8 ) ^Nepotpun ili nedovoljno pouzdan podatak.
* : Polje u koje se ne unose podaci (obično kad ih i ne može biti).
0 Prosečna vrednost.
543) Da se u podnožnoj napomeni pod istim brojem daje objašnjenje za
taj označeni podatak.
Obuhvaćen podatkom u pravcu strelice.
(8 6 )? Neproveren podatak. ^
/ Prisutnost obeležja statističke jedinice u elaboracijskoj tabeli.
124* Ispravljen podatak.
Tabela treba da bude: (1) jasna i razumljiva, (2) potpuna, (3) pregledna, (4) do
voljno informativna i (5) tehnički pravilno urađena. Podaci u tabelama organizuju se
smisleno. Time se na koncizan, pregledan i logičan način predstavljaju podaci, što omo
gućava jasan uvid u činjenice i sagledavanje njihovih karakteristika. Redovi tabeliranih
pregleda su obično bez proreda.
U pojedinim slučajevima primenjuju se i tabele bez polja. Neke imaju, a neke ne
maju vertikalne linije koje razdvajaju kolone, nemaju ograničenu levu i desnu marginu ta
bele, a od horizontalnih linija unose se samo one koje označavaju zaglavlje i zbirni red. TJ
takvim tabelama, podaci u kolonama se upisuju tako da se posle svakog petog reda odo
zgo na dole ostavlja prazan prostor. Kada je to potrebno brojevi u tabeli se daju u skraće
nom obliku, što je potrebno naglasiti na gornjoj ivici, desno (npr. izraženo u hiljadama).
Redakcije časopisa propisuju standardni oblik tabela, način označavanja kolona i
memih jedinica, simbole koji pozivaju na legendu, organizaciju celokupnog teksta, u
jednom ili dva stupca. Budući da redakcije zahtevaju pripremljene tekstove radova, pa i
tabele, to je u njihovoj pripremi potrebno ostvariti uvid u sam časopis, kako bi se pripre
mila valjana struktura stranica, pa i konstruisale valjane tabele.
Tabele sadrže dodatna uputstva, legende i izvore, neophodne za pravilnu inter
pretaciju podataka. Omogućuju dovođenje više grupa svojstava obeležja istih jedinica
istraživanja u međusobnu vezu. TJkrštene tabele sadrže zajednički raspored distribucija
dveju varijabli. Takve su korelacione i kontingencijske tabele. Kod ukrštenih tabela, na
ziv treba da sadrži tretirane varijable i vrstu podataka koji se prezentiraju.
Korelacionom tabelom se prikazuje, istovremeno, raspored istih statističkih jedi
nica, po modalitetima (klasama) dva numerička obeležja. Primenjuje se u slučajevima
kad se želi proveri ti korelacija između dva obeležja nekog osnovnog skupa.
Kontingencijska tabela, je vrsta ukrštene statističke tabele, koja prikazuje raspo
red podataka po modalitetima dva ili više atributi vnih obeležja, izraženih u apsolutnim i
relativnim frekvencijama. Radi se o grupisanju podataka statističkog skupa, najpre po
jednom, a zatim nezavisno, prema drugom atributivnom obeležju. To su dva nezavisna
atributivna niza podataka, koji su prikazani u vidu apsolutnih i relativnih frekvencija.
Pomoću relativnih frekvencija bolje se uočava struktura pojava.
Tabela 3.2. Prisustvo roditelja roditeljskim sastancima na kraju školske godine prema
školskoj spremi
Prisustvo roditeljskim sastancima
Školska sprema
roditelja redovno ponekad nikada Ukupno:
f % f % f % f %
22 11 5 38
Visoka
57,89 28,95 13,16 1 0 0 ,0 0
IO 14 4 28
Viša
35,71 50,00 14,29 1 0 0 ,0 0
Srednja
6 IO 8 24
25,00 41,67 33,33 1 0 0 ,0 0
38 35 17 90
Ukupno:
42.22 38,89 18,89 1 0 0 ,0 0
U praksi interpretacije rezultata istraživanja ustalila su se pravila za unošenje

obeležja u izveštaj ne kontingencijske statističke tabele: ( 1 ) nezavisna varijabla se uvek
unosi u pretkolonu tabele, a zavisna varijabla u zaglavlje tabele; (2 ) relativne frekvenci
je se uglavnom daju po nezavisnoj varijabli, tj. po redovima, ali se mogu prikazati i u
kolonama; (3 ) ređanje modaliteta nominalnih varijabli je teorijski proizvoljno, što ote
žava utvrđivanje stepena i smera njihove povezanosti i (4) istovrsni rezultati se slažu
uspravno, a ne vodoravno.
Statističke tabele se popunjavaju numeričkim podacima koji se ukrštaju, a koji se
odnose na obeležja istih istraživačkih jedinica, koje međusobno treba povezati. U tabele
se unose odgovarajuće statističke serije koje pripadaju podskupovima i znakovi koji
upućuju na posebnost sadržaja nekih polja. Numerički podaci u statističkim tabelama se
prikazuju po određenim pravilima. Oni mogu biti iskazani u apsolutnim ili relativnim
iznosima, a nekad i u jednom i drugom. Apsolutnim brojevima iskazuju se osnovni po
daci o istraživanoj pojavi. Oni su imenovani brojevi. Kada god je to moguće, brojevi se
skraćuju ili zaokružuju. Relativni brojevi se iskazuju u vidu procenata, promila, relativ
nih brojeva koordinacije i indeksa i koriste se u slučajevima kada apsolutnim brojevima
nije moguće sagledati obeležja proučavane pojave.
U identifikacione elemente tabele spadaju: (1) Redni broj i naziv (naslov) tabele;
(2) Opisni deo: objašnjenja u zaglavlju i pretkoloni; jedinica mere; oznaka vremena i
prostora; legenda simbola i skraćenica; napomene i objašnjenja; (3) Numerički deo i (4)
Izvor podataka.
Naziv tabele treba d aje kratak i jasan, iz koga se može saznati: o kojim statistič
kim jedinicama je reč (Ko?); po kojem kriterijumu je realizovano grupisanje (Šta?); o
prostornoj pripadnosti statističkih jedinica (Gde?); vreme na koje se odnose podaci
(Kad?).
Nazivom tabele se iskazuje statistički skup, prikazan tabelom. Iz samog naslova
treba da se sagleda svrha tabele. U nazivu tabele potrebno je izbegavati reči: prikaziva
nje, tabelarni pregled, distribucija, tabela koja pokazuje, frekvencija i si., koje se pod-
razumevaju, s obzirom na sadržaj tabele. Uobičajeno je da se naziv tabele odvaja dvo
strukim proredom i piše iznad tabele, u dva reda, u obliku prevrnute piramide, i to italik.
Naslov tabele treba da ide uvek uz tabelu i ne sme da ostane na prethodnoj stranici pu
blikacije. Na kraju naslova se ne stavlja nikakav interpunkcijski znak. U pojedinim slu
čajevima, uz naslov tabele se daje i podnaslov, sa svrhom da ponudi dopunske informa
cije, kao što su izvori podataka i korišćene meme jedinice.
Ako su u tabeli sumirani rezultati istraživanja dobijeni pedagoškim eksperimen
tom, onda je u naslovu potrebno naznačiti primenjeni nacrt eksperimenta, odnosno me
renja. U tom slučaju, u naslovu se ne daje metoda, već se ona objašnjava u belešci pod
tabelom. Pri tom, nije potrebno ukazivati na vremensku dimenziju eksperimenta. Ako je
u tekst publikacije ukomponovano više tabela, njihove nazive je potrebno ujednačiti, ta
ko da imaju logički sled i daje primetno da se dopunjuju.
Redni broj tabele se upisuje ispred naslova tabele, iza reči Tabela, i to uspravnim
slovima. Pomoću arapskog broja tabela se dovodi u vezu sa tekstom koji interpretira po
datke. Redni brojevi tabela se uspostavljaju uzlaznim nizom, po poglavljima, pri čemu
se za svaku tabelu označava i broj poglavlja (npr. Tabela 1.1, Tabela 1.2. itd.), ili uzla
znim nizom, od početka do kraja publikacije (npr. Tabela 1, Tabela 2. itd.). Pri numeri-
AkademsTco pisanje 155
sanju tabela, mora se imati u vidu da se za slike i grafikone uspostavljaju posebni nizovi
rednih brojeva.
Oznaka za jedinicu mere za podatke posmatranog obeležja upisuje se na desnoj
strani iznad tabele, ili u zaglavlju, ispod naznake obeležja. Ako jedinica mere nije ista, u
tabelu se unosi posebna kolona ili red koji sadrži oznake jedinice mere, npr. 0 . 0 0 0 (hi
ljade); ili °C (stepena Celzijusa).
Legenda siml?ola i skraćenica tumači znakove korišćene u tabeli. Upotrebljava se
u slučajevima kad su podaci nepoznati, kad pojava ne postoji, kad su podaci privremeni,
kad su podaci procenjeni, kad je pojava neznatna i si. Legende se ispisuju ispod tabele.
Napomene i oT:>jašnjenja, ukoliko za njih ima potrebe, navode se u vidu podno
žnih napomena neposredno ispod tabele, pre izvora podataka. U napomenama se iznose
dodatna objašnjenja, ukoliko je to potrebno, a koja naslovom tabele ili njenim sadrža
jem nisu obuhvaćena. Objašnjavaju se i skraćenice, koje je po pravilu potrebno izbega
vati u tabeli. Napomene i objašnjenja koja se odnose na tabelu treba označavati: krstići
ma (-»-), zvezdicama (*) i slovima (a), kako bi se izbegli brojevi i njihovo mešanje sa sa
mim brojevima u tabeli.
Ukoliko autor naučne studije podatke za tabelu nije prikupio samostalno, onda je
potrebno uz tabelu navesti i izvor podataka. To je potrebno uraditi ako je tabela preuze
ta iz neke publikacije izvorno. Izvor podataka čine sledeći podaci: autor, godina obja
vljivanja publikacije i stranica.
Ako je podatke prikupio i obradio pojedinac, nastavnik, medijatekar, student i sL,
a oni su prikazani u originalu, osoba se navodi kao izvor, jer poreklo podataka može biti
značajno u interpretaciji. Ako je autor na temelju analitičkih podataka izveo određene
proračune, odnosno izvršio sintetiziranu obradu, na kraju izvora se u uglastim zagrada
ma navodi sintagma (obradio autor). Ako je tabela preuzeta sa intemetskih stranica, na
vodi se sajt sa kojeg je preuzeta i vreme preuzimanja.
Oznake izvora podataka omogućuju korisnicima tabela da provere verodostojnost
podataka, ili ako je potrebno da traže detaljnije podatke ili objašnjenja, zatim definicije
osnovnih skupova, obeležja i druga obaveštenja o podacima, radi korišćenja preuzete ta
bele u daljoj obradi određenih fenomena istraživanja. Ukoliko su svi identifikacioni ele
menti tabele navedeni, oni čine celinu, tako da korisniku nije potrebno da čita tekst
članka. One tabele koje su suviše široke za stranicu publikacije postavljaju se tako da
njihov naziv stoji uz levu marginu.
Tabele se mogu pozicionirati: (1) inkorporiranj em u sam slobodan prostor koji se
ostavlja između teksta, (2) na posebnim stranicama publikacije i (3) u prilogu publikaci
je, što zavisi od veličine i sadržaja tabele. Tabele koje zauzimaju više od polovine stra
nice treba pozicionirati na posebnoj stranici, na kojoj neće biti nekog drugog teksta. Du
že tabele se lociraju u prilozima, dok se izvodi iz tabela prezentiraju u samom tekstu. U
svim slučajevima tabele se postavljaju centrirano, na sredini stranice, podjednako uda
ljene od leve i desne margine. O podacima iz tabele se prvo govori u tekstu, a zatim se
ona prikazuje. Izuzetno, ako to tehnički nije moguće, može biti i obrnuti redosled. U
tekstu koji prethodi tabeli treba da se nalazi uputnica, koja sadrži broj tabele koju autor
nagoveštava. Tabelu je potrebno stavljati što bliže mestu nagoveštavanja i mestu teksta
koji je interpretirao podatke koji se na nju odnose. Pri pozivanju na tabele iz priloga
(dodatka) monografske studije, može se navesti i broj stranice na kojoj se ona nalazi.
156 ______________________________________________________________IVI. Kundačina —V. Banđur
Ukoliko tabela prelazi na narednu stranicu u njenom nastavku, prenosi se zaglavlje, a na

vrhu prenetog dela naznačava d aje to „nastavak tabele“.
Statističke tabele prati tekst koji interpretira podatke. Tabela je u funkciji potkre
pljivanja rezultata analize. Tabele pojačavaju uverljivost teksta. „Tabela nije inventar
rezultata već ilustracija za određenu tvrdnju.“ Tekstualni komentar ne sme da se svodi
na ponavljanje podataka iz tabele. Obim komentara se povećava sa složenošću tabele.
Složenije tabele imaju analitički značaj i omogućavaju značajnija uopštavanja. Identifi
kacija tabele prilikom interpretacije obavlja se prema broju koji ide uz uputnicu (npr.
Tabela 6 ), a ne prema izrazima: tabela iznad ili sledeća tabela.
U postupku interpretacije podataka iz tabele nije potrebno diskutovati o svemu
onome što se nalazi u njoj. Uglavnom se naglašavaju trendovi, tj. kretanja frekvencija
po modalitetima u zavisnoj varijabli, u odnosu na modalitete nezavisne varijable. Izdva
jaju se i naglašavaju modalni modaliteti, oni sa najvećom frekvencijom. Analitička moć
jedne statističke tabele ceni se po tome koliko ona može da pruži adekvatne informaci
je. To zavisi od prirode samih informacija i sposobnosti, stručne spreme i veštine sagle
davanja i analize podataka od strane korisnika.
Tabela može da se nazove statistička samo u slučajevima kada je njen sadržaj ta
kav da se mogu sagledati odnosi i veze među pojavama koje sačinjavaju statističku ce-
lokupnost. Dobro sastavljenu statističku tabelu, koja izražava statističku celokupnost
statističkog skupa obuhvaćenog istraživanjem, po pravilu nije potrebno tekstualno obja
šnjavati i ponavljati ono što ona već sadrži, a što je očigledno istaknuto. IVIeđutim, istra
živanjem dobijeni podaci nekad se bolje mogu opisati u tekstu, nego u okviru numerič
ke tabele.
U analizi podataka koje sadrže tabele, prvo se uočava naziv tabele, iz koga se vi
di predmet, vreme i prostor na koje se odnose podaci. Zatim se uočava jedinica mere. Iz
zaglavlja tabele se konstatuje koja su to obeležja bila predmet merenja i koji su to mo
daliteti obeležja po kojima su statističke jedinice klasifikovane. Ono što je uneto u
pretkolonu tabele objašnjava se onim što se nalazi u zaglavlju tabele. Struktura statistič
kih podataka koji su tabelom dovedeni u određeni sklad, grafičko-prostomom formom i
statističkim merama, treba da ima smisla i da korisnicima daje povezane informacije.
Time se stvara osnova za stručnu i naučnu analizu i objašnjenje, tj. opisnu interpretaciju
podataka. Na osnovu kvantitativnih pokazatelja koji su dati u tabelama moguće je uočiti
bitne veze, strukturu i ostale karakteristike pedagoških pojava. U tu svrhu, kolone koje
je potrebno u interpretaciji upoređivati, potrebno je stavljati jednu do druge.
Brojevi koji se dobiju statističkom obradom i koji predstavljaju određene podatke
koji su prikazani u statističkim tabelama su imenovani. Značenje brojeva trebalo bi da
se sagleda iz tabela, bez ostvarivanja uvida u tekst. Da bi se lakše čitali, istovrsni podaci
se prezentiraju uspravno, a ne vodoravno.
Tabela omogućuje čitaocu da brzo razume i interpretira masu podataka i da shva
ti značajne detalje i odnose jednim pogledom. Ona saopštava ideje i odnose, nezavisno
od teksta. Koja će se tabela koristiti u naučnim radovima pripremljenim za publikova
nje, zavisi od: cilja i zadataka istraživanja, broja obeležja koja se prikazuju, nivoa obra
zovanosti korisnika da čitaju tabele. Korisnici statističkih tabela treba da su dovoljno
vesti da ih čitaju i da lako i brzo uočavaju i sagledavaju osnovne karakteristike statistič
kih skupova koje prikazuju. Informacije koje saopštava statistička tabela su orijentacio-
ne prirode i treba da zadovoljavaju namenu.
AkademsTco pisanje 157
Pored navedenih prednosti i mogućnosti u pogledu informacija koju pružaju, sta

tističke tabele imaju i svoje nedostatke: (1) Pružaju samo informacije o opštim, spolj-
njim tendencijama pedagoških pojava; (2) Obim informacija je relativno ograničen, ne
mogu se uočiti bitne statističke karakteristike (nivo posmatranih karakteristika, stepen
centralne tendencije, varijacije, zakonitosti i sL); (3) Na analizu i sagledavanje podataka
utiču priroda statističkih informacija i sposobnosti, stručna sprema i veština tumačenja
podataka od strane korisnika tabela i (4) Nekad izgledaju komplikovano, deluju odboj
no i traže više vremena i napora da bi se uočilo ono što je bitno za tumačenje podataka.
Ti nedostaci u određenoj meri mogu se prevazići grafičkim prikazivanjem podataka.
Nekada tabelu nije potrebno ni formirati, jer oni podaci koje bi trebalo da sadži
efikasnije mogu da se prikažu u tekstu.
3.4.3. Iskazivanje rezultata statističkim merama
Oblik analize podataka za konkretni istraživački problem zavisi: od sadržaja i

prirode pedagoške pojave, od toga kakvi su podaci i koliki broj je prikupljen, od vrste
skale sa koje potiču podaci, od vrste obeležja statističkih jedinica i od oblika raspodele
frekvencija.
Da bi se obavila valjana analiza rezultata istraživanja izračunavaju se statističke
mere, utvrđuju se minimalna i maksimalna vrednost obeležja u skupu i zbir svih vred
nosti, izračunavaju se mere oblika raspodele (kurtozis i skjunis), zatim mere prošeka
obeležja (aritmetička sredina, mod, medijana), mere varijabilnosti (standardna devijaci
ja, prosečno odstupanje, kvartilno odstupanje, varijansa, koeficijent varijacije), mere
korelacije, zakonitosti oblika zavisnosti i stepena zavisnosti, zakonitosti razvoja (analiza
vremenskih serija), mere relativnog položaja (percentili i percentilni rangovi), izračuna
vaju drugi statistici (mere dobijene na uzorku istraživanja). Navedeni postupci pripadaju
deskriptivnoj statistici. U korišćenju statističkih pokazatelja primenjuju se međunarodni
standardi zaokruženi na praktične vrednosti gde god je to primereno (sa lokalnim ekvi
valentima u zagradi).
Merenje pojava zasniva se na normalnoj raspodeli sa kojom se upoređuje
empirijska raspodela. Utvrđivanje oblika raspodele, tj. konstatovanje da li raspodela fre
kvencija statistički značajno odstupa od normalne raspodele, je li to odstupanje slučajno
variranje ili nije, prioritetan je zadatak istraživača.
Minimalan zahtev u informisanju čitalaca o merenju su: veličina uzorka, prosečna
vrednost i standardna devijacija za numeričke skale ili proporcija za nominalne skale. Kod
statistike zaključivanja to su: ishodi postupka ocenjivanja parametara (interval poverenja)
ili statističkih testova (vrednost statistika, broj step>eni slobode i p-vrednost), uz njihovo
istovremeno opisivanje u samom tekstu.
Daju se informacije o početnim merenjima u istraživanju i poredenja sa merama
u naučnim radovima u kojima su saopšteni slični rezultati. U interpretaciji statističkih
rnera mora se obezbediti konzistentnost između numeričkih informacija i njihovog opi
sivanja i tumačenja u samom tekstu, sa ciljem da se pomoću njih potkrepe i ilustruju
tvrdnje u tekstu.
U fazi obrade podataka prisutna su i nepravilna izračunavanja pojedinih statistič
kih mera. Jedan od najčešćih propusta je izračunavanje procenata iz malog broja poda
taka (manjeg od lOO istraživačkih jedinica), koji u tom slučaju ne daju nikakvu pouzda
nu predstavu pedagoške pojave. Premda, veličina uzoraka istraživanja zavisi od željene
preciznosti rezultata, varijabilnosti pojave koja se ispituje i frekvencije pojave, potrebno
je u njihovom formiranju imati u vidu i aspekt statističke obrade podataka. Budući da
ispitanici, kao istraživačke jedinice, imaju određene karakteristike, a u uzorku istraživa
nja mogu se pojaviti i slučajno, to zaključivanje koje obično sledi nakon izračunavanja
određenih statističkih mera iz premalog broja podataka je neopravdano. Samo pretvara
nje apsolutnih frekvencija u procente frekvencije, opravdano je tek kod većeg broja re
zultata. Isto tako, i preveliki procenti koji reprezentuju neku pojavu za čitaoca su nera
zumljivi —da shvati koliko je puta nešto veće, u odnosu na bazu poredenja.
Propusti u primeni statističke metode pojavljuju se i u upotrebi procenata, kad se
male razlike među grupama tretiraju kao stvarne razlike. Nleđutim, ne samo male, nego
i nominalno velike razlike mogu nastati slučajno. Izračunavanje procenata služi samo za
grubo upoređivanje grupa, tj. za tačniji opis nađenih pokazatelja. Isto tako, izračunava
nje prošeka procenata nije prosto izračunavanje njihove srednje vrednosti, već se u ob
zir mora uzimati broj slučajeva kod svakog procenta. Teškoće se javljaju i u posmatra-
nju procentnih promena dva ili više brojeva u toku vremenskog intervala, pri čemu se u
izračunavanju procenata preporučuje korišćenje geometrijske sredine.
Prigovor u primeni srednjih vrednosti odnosi se na pedagoški nepravilan postu
pak izračunavanja i upoređivanja ,,prosečnih“ školskih ocena školskih odeljenja, razre
da i škola. S obzirom na to da je izračunavanje aritmetičke sredine dozvoljeno samo na
onim brojčanim podacima koji po svojim karakteristikama pripadaju najmanje takozva
noj intervalnoj skali merenja, a školske ocene pripadaju samo ordinalnoj skali koja služi
samo za označavanje redosleda, to je izračunavanje prošeka sa ocenama besmisleno i
neopravdano. Nleđutim, to je svakodnevna pojava u školskoj praksi. Razlike između
stvarnih veličina znanja koje pokazuju susedne ocene nisu podjednake kao što su razli
ke između brojeva kojima su susedne ocene označene.
U korišćenju aritmetičke sredine kao mere srednje vrednosti, u smislu zamene za
kvantitativni niz podataka koji sadrži ekstremne vrednosti, mogu se bitno prikriti neke
njegove značajne karakteristike. Time se velike razlike svode na prošek koji lažno pri
kazuje pravo stanje stvari istraživane pojave. Isto tako, nije opravdano računati ponderi-
sanu aritmetičku sredinu kao meru prošeka jednostavnim sabiranjem nekoliko aritmetič
kih sredina, a zatim taj zbir deliti s brojem aritmetičkih sredina koje se sabiraju.
U radu sa statističkim podacima nije opravdano sabirati „sirove“ (bruto) bodove
nekog učenika postignute na više različitih testova. Ta greška je prisutna u skorovanju
bodova kandidata na kvalifikacionim ispitima na fakultetu, npr. kod testa informisano
sti, testa maternjeg jezika i bodova izračunatih po osnovu opšteg uspeha u srednjoj ško
li. Sirove skorove je na osnovu rezultata svih kandidata potrebno prethodno pretvoriti u
standardizovane z-vrednosti, te na osnovu zbirova tih mera sa dva ili više testova vršiti
rangiranje kandidata.
Prilikom interpretacije koeficijenta korelacije istraživači greše kada svoju inter
pretaciju proširuju na međusobni odnos u visini korelacije, jer skala korelacije nema ka
rakteristike racio skale. Isto tako, zaključivanje o postojanju odnosa uzrok —posledica ka
da postoji izvesna povezanost među pojavama, predstavlja grešku. Izračunati koeficijent
korelacije, kao izraz povezanosti, nije sam po sebi dovoljan pokazatelj da se radi o uzroč-
no-posledičnoj povezanosti pojava koje se istražuju. Statistička metoda ne može nepo
sredno da pokaže postojanje kauzalnosti, već samo asocijacije. Istraživači greše kada upo
ređuju statističke podatke bez uzimanja u obzir faktora (okolnosti) koji su presudni za is
traživane populacije.
U izračunavanju vrednosti hi-kvadrat testa propusti nastaju kada se umesto apso
lutnih i relativnih frekvencija u polja kontingencijske statističke tabele unose vrednosti
obeležja, kada je uzorak istraživanja za te potrebe manji od 37 statističkih jedinica i ka
da su pojedine teorijske frekvencije manje od 5. Kada je hi-kvadrat test suviše mali, kao
i suviše veliki, može se smatrati da nisu slučajno nastali. Logika je da što je hi-kvadrat
manji, to je verovatnije da se može prihvatiti pretpostavljena hipoteza, ali to ne mora bi
ti uvek doslovno tako.
Prihvatanje nulte hipoteze nije garancija d aje ta hipoteza istinita i ispravna. Boris
Petz (1977) upozorava na jednu posebnost u statističkom zaključivanju, koja se ne nala
zi u statističkim udžbenicima, da statistička obrada rezultata merenja može dokazati (uz
određeni rizik greške, obično 1% ili 5%>) da neki fenomen postoji (da neka razlika izme
đu dve aritmetičke sredine postoji među osnovnim skupovima, ili da neka korelacija po
stoji u osnovnom skupu), ali se ne može dokazati da neki fenomen ne postoji. Npr. ako
se među nekim varijablama ne utvrdi korelacija, to ne dopušta da se zaključi da korela
cije u osnovnom skupu nema. Zaključuje se samo da se korelacija nije mogla ustanoviti.
IVIeđutim, u naučnim radovima se mogu pronaći greške sa nepravilnim zaključkom u
tom smislu.
Utvrđena statistički značajna razlika ne mora uvek biti i praktično značajna. Če
sto, u izveštajima istraživanja reč značajno se poistovećuje sa kvantifikatorom veliko,
što nije ispravno. Sinonim za termin značajno je nije slučajno. Statistički značajna razli
ka, sama po sebi, ništa ne govori o tome čemu tu razliku treba pripisati. Ponekad se ste
pen značajnosti smatra automatskim pravilom za donošenje odluke o „prihvatanju“ ili
„odbacivanju“ nulte hipoteze. Ne vodi se dovoljno računa o veličini uzorka istraživanja
i drugim uslovima. Npr. ukoliko je uzorak istraživanja mali, hi kvadrat će biti značajan
samo ako je nulta hipoteza pogrešna. Kod velikih uzoraka i mala odstupanja od nulte hi
poteze mogu se pokazati statistički značajnim. Nije potrebno izvoditi izračunavanja do
takvog stepena preciznosti koga ne omogućavaju sami podaci, jer to stvara lažni utisak
egzaktnosti koja, u stvari, ne postoji.
Već smo istakli da na sam izbor statističkih mera u obradi podataka utiče vrsta
meme skale (nominalna, ordinalna, intervalna, omema) kojoj pripadaju podaci, u čemu
se u praksi statističke obrade podataka često greši. Npr. izračunavanje koeficijenta vari
jabilnosti može se primeniti samo na skalama koje imaju apsolutnu nulu, ali izuzetno i
kod intervalne skale, ako se upoređuje varijabilnost u istoj varijabli. Ovaj koeficijent
varijabilnosti se ne može koristiti ako se radi o dva različita testa.
Da li će rezultati imati naučnu vrijednost zavisi od interpretacije. Sama interpre
tacija treba da je neposredno u funkciji unapređivanja pedagoške prakse i širenja peda
goške spoznaje. Teži deo posla u primeni statističke metode je upravo u interpretaciji
rezultata u odnosu na izračunavanje statističkih mera. U interpretaciji se ističe ono bit
no što pojedine vrednosti mera poručuju u odnosu na cilj i hipoteze istraživanja.
Statistička metoda se koristi jezikom posebnih izraza i simbola sa jasno određe
nim značenjem, koji omogućavaju tačno izražavanje i naučnu komunikaciju. S obzirom
na to da statistički termini imaju i po nekoliko sinonima, te da standardi za statističke
simbole koji se koriste u prikazivanju statističkih mera dobijenih na uzorcima i na

osnovnim skupovima (statistici i parametri) u empirijskim istraživanjima nisu ustaljeni,
to postaje određene nejasnoće u njihovoj primeni. Pri promeni rukopisa, u fazi izrade
naučnog rada, iz jednog pisma u drugo pojavljuju se greške koje ne smeju ostati neot-
klonjene. Pisanje statističkih simbola ćiriličnim pismom umesto latiničnim se ne
dopušta.
Postupke statističke metode potrebno je koncizno prikazati u kratkom sadržaju,
statističke pojmove definisani, objasniti skraćenice i simbole koji nisu postali standard.
Nije dopušteno ostavljati podatke nekih veličina samo u procentima, bez apsolutnih
vrednosti, ili bez bazne osnove za koju su izračunati.
Rezultati istraživanja izraženi u vidu statističkih zapisa moraju biti razumljivi za
širu stručnu i naučnu javnost. Zato je u naučnim saopštenjima, izveštajima, člancima,
interpretaciju rezultata potrebno ,,prevesti“ sa statističkog jezika na jezik pedagoške
struke. Bosiljka Đordević upozorava ,,da tehnika i statistika ponekad zasene čoveka i
deluju zbunjujuće i zaplaše običnog čitaoca, kome je rad namenjen, ili učine nejasnim
ono što bi trebalo da bude sasvim jasno i razumljivo“ (Đordević 1995: 481).
U interpretaciji statističkih mera iznose se sve konstatacije o delovanju nezavi
snih na zavisne varijable. Prikazuju se glavni rezultati, pa i oni koji ne podržavaju is
traživačke hipoteze. Iznosi se zaključak o svakom primenjenom testu. Svaki eksperi
mentalni uslov mere se iskazuje posebno. Mere srednje vrednosti treba da prate mere
varijabilnosti. (npr. prosečan rezultat na skali ekološke orijentacije iznosi M = 42, uz
8,20).
Rezultate statističkih testova treba prikazivati u skraćenom obliku (npr. F =
18,34; df = 1.6; p < .OOl ili F (1,6) = 18.34, p < .OOl). Potrebno je navoditi dobijene
vrednosti, stepene slobode, nivoe značajnosti i granične vrednosti. U statističkoj inter
pretaciji potrebno je navoditi manji broj konvencionalnih nivoa p, npr: .05, .Ol, .OOl). U
radu je potrebno navoditi i veličinu učinka (prosečna razlika među grupama podeljena
standardnom devijacijom), kako bi čitalac mogao suditi o razmeru delovanja nezavisne
varijable, a ne samo o njihovoj razlici od nule. Za uobičajene statističke pokazatelje nije
potrebno navoditi formule i reference. Ako se koriste formule, one se numerišu po redo
sledu javljanja.
Broj decimalnih mesta u izračunatim iznosima treba da odgovara potrebama sta
tističke mere. Veći broj decimalnih mesta ne mora da znači veću preciznost i pouzda
nost rezultata. Ustaljena je praksa da se procenti uvek zaokružuju na dve decimale, a
vrednosti hi kvadrat testa na tri decimale. Konačan rezultat se izražava u broju decimal
nih mesta, u kojem su bile izražene prethodne vrednosti.
Statističko zaključivanje predstavlja proces saznavanja, i to postupkom uopštava
nja o osnovnom skupu, na osnovu podataka iz uzorka. Generalizacija rezultata
istraživanja je uopštavanje rezultata na druge osobe iz iste populacije i na iste li slične
probleme i situacije. Generalizacija se obavezno podržava podacima. Statističko zaklju
čivanje se izvodi kroz dva postupka: ( 1 ) formulisanje hipoteze u odnosu na problemsku
situaciju i proveravanje te hipoteze na osnovu podataka uzorka; (2 ) upotreba podataka
uzorka u cilju dobijanja procene o nekoj karakteristici osnovnog skupa, kao i o stepenu
pouzdanosti koji smemo da pridajemo takvoj proceni.
A-kademsTco pisanje 161
Zaključivati o osnovnom skupu istraživanja može se na osnovu: (1) statističkog

ispitivanja uzorka, (2) korelacije i (3) linije regresije. Prilikom svakog uopštavanja, čak
i na osnovu brižljivo odabranog uzorka istraživanja mora se stalno imati u vidu greška
uzorka. Zato je neopravdano uopštavanje na osnovu nalaza jednog uzorka. U interpreta
cijama rezultata istraživanja potrebno je uvek naznačiti širinu statičke greške. Potrebno
je dati informacije do koje mere dosežu zaključci primene statističkih testova. Zaključ
ci, izvedeni na osnovu statističkih interpretacija, moraju da daju preporuke za dalja is
traživanja, sa aplikacijama za primenu u praksi. U praksi naučnog izveštavanja zaključ
ci se uglavnom svode na zaključke rezimea i zaključke perspektive.
Na pogrešan izbor statističkih postupaka i mera mogu uticati nejasni ciljevi istra
živanja i istraživačke hipoteze, neodgovarajuća istraživačka strategija, neodgovarajući
izbor varijabli, neodgovarajući postupak uzorkovanja, neodgovarajući opis uzorka ispi
tanika, nepoznata validnost i pouzdanost instrumenata, neodgovarajući dizajn istraživa
nja i si. IVIeđutim, daleko teže posledice za istraživanje ostavljaju konkretni statistički
propusti. Tako neodgovarajuća prezentacija deskriptivne statistika utiče da priroda em
pirijskih nalaza bude nerazumljiva, dok neodgovarajuća statistika primenjena u opisu i
/ili analizi podataka utiče na to da se podaci iskrivljuju i izvode pogrešna zaključivanja.
Pogrešna izračunavanja statistika proizvode pogrešna zaključivanja. Suviše velika gene
ralizacija zaključaka ugrožava eksternu validnost.
U nekim radovima prisutno je mešanje statističke značajnosti sa pedagoškom
značajnosti i si. Mora se imati u vidu da statistička značajnost ne implicira uvek i peda
gošku značajnost. U procesu statističkog zaključivanja mogući su slučajevi da i*ezultati
nisu logički povezani sa nalazima prethodnih istraživanja.
Dobra prezentacija rezultata bi trebalo da poseduje sledeće tri osobine: (1) da su
informacije o početnim merenjima u istraživanju saopštene; (2 ) čitalac treba da je pa
žljiv u prepoznavanju problema višestrukih poredenja u studijama u kojima se saopšta
va puno statističkih testova; (3) čitalac može da primeti nekonzistentnost između nume
ričkih informacija i njihovog "opisivanja i tumačenja u samom tekstu.
3.4.4. Orafičko iskazivanje podlataka
Grafikonima se prikazuju najvažniji rezultati istraživanja, dobijeni posmatranjem

i merenjem. Njima se omogućuje u neverbalnom obliku ostvarivanje uvida u neke
pojedinosti: podatke koji se najčešće javljaju, njihov odnos i raspored i tendenciju go
milanja oko nekih tačaka; opšte oblike raspodele podataka, simetričnost ili asimetrič
nost, modalnost, kurtičnost; strukturu pojave, po oblicima obeležja; odnose unutar jed
nog obeležja, kao i između više obeležja; tendenciju kretanja pojave tokom vremena;
prostorni razmeštaj statističkog skupa i eventualne računske greške. Dok tabele daju pre
cizniji uvid u podatke, grafikoni su slikovitiji i brže upoznaju čitaoce sa trendom i opštim
odlikama pojave. Tabele i grafikoni se nadopunjuju, ali ne ponavljanjem informacija već
sadržanih u tekstu.
Pored navedenog, grafičko prikazivanje podataka omogućuje: direktno očitavanje re
zultata koji pripadaju pojedinim obeležjima, lakše razumevanje podataka, praćenje i pore
đenje promena (uspone i padove) i donošenje zaključaka o pojavama na koje se odnose,
kombinaciju s brojčanim načinom prikazivanja, konstrukciju p>omoću programa na raču-
162__________________________________________________________________________]V1. Kundačina —V. Banđur
naru, dobijanje očiglednije slike o proučavanju pedagoških pojava. Ovim se potvrđuje izre
ka koja se pominje u udžbenicima metodologije; ,,Jedna slika vredi više od hiljadu reči“.
I pored navedenih prednosti, grafički prikazi u naučnim radovima ne mogu za
meniti tabele. Oni ih samo dopunjavaju, čine pojavu razumljivijom i lakše shvatljivom.
Da bi se to postiglo, grafikoni treba da; (1) budu jednostavni i jasni za korisnike; (2)
predstavljaju očigledne odnose i strukture; (3) da budu pregledni, a ne preopterećeni po
dacima. Grafički se mogu predstavljati vrednosti ili serije statističkih podataka dobijeni
posmatranjem i merenjem, na svim vrstama obeležja, posebno kvalitativnim (atributiv
nim) i kvantitativnim (numeričkim).
S obzirom n a e l e m e n t e k o ji s e k o r is te u k o n s t r u k c iji (geometrijski oblici, oznake
ili simboli), grafikoni se dele na; (1) d i ja g r a m e , (2) k a r t o g r a m e i (3) s i m b o l i č k e f i g u r e .
Izbor odgovarajućeg grafikona u prikazivanju statističkih podataka zavisi od; cilja istra
živanja, prirode istraživane pojave, vrste statističkog obeležja (kvantitativno ili kvalita
tivno) i merne skale sa koje podaci potiču.
Uz grafikone, obavezno se navode; (1) redni broj grafikona, (2) naziv grafikona,
iz koga se vidi mesto i vreme, (3) statističke vrednosti, (4) oznake jedinica 'mere, (5)
oznake merila na kojem je grafikon ucrtan, (6) izVor podataka na osnovu kojih je nacr
tan grafikon, (7) legenda koja objašnjava značenje pojedinih elemenata grafikona, (8)
tekst koji prati grafikon.
Naslov grafikona, koji ukazuje na pojavu koju prikazuje, treba da odražava stati
stički skup, prikazan grafikonom. Numeracija grafikona se izvodi arapskim brojevima,
redom kako se pojavljuju u tekstu, zasebno u odnosu na tabele. Broj i naziv grafikona se
ispisuje ispod grafikona. Naslov grafikona može da bude izostavljen samo ako grafikon
sledi odmah iza tabele na osnovu koje se crta. Grafikoni koji se crtaju na osnovu tabele
koja je prikazana u publikaciji imaju isti naziv kao i tabela. Postoje četiri prihvatljiva i
često korišćena oblika upotrebe naslova grafikona i svaki od njih može biti korišćen,
ako se sledi kroz publikaciju. To su; (1) oblik paragrafa, (2) istureni oblik, (3) oblik blo
ka i (4) oblik prevrnute piramide.
U uputnicama u tekstu najavljuje se grafičko prikazivanje statističkih podataka s
pozivom na redni broj grafikona. Pri tome nije dozvoljeno upotrebljavati izraze g r a f i
k o n izn a d , g r a f i k o n is p o d , n a r e d n i g r a fik o n . Grafikona se u tekstu najavljuje pre njego
ve lokacije. Tekstualna diskusija koja objašnjava i prati grafikon nalazi se ispod grafi
kona i poziva se na njega. Ona mora biti usklađena s grafikonom.
Vrednosti merenja se unose u prostor grafikona koji je za njih najpogodniji. Slo
va koja predstavljaju oznake treba da budu dovoljno velika i čitka. Nezavisna varijabla
unosi se na apscisu, a zavisna na ordinatu. Izvor podataka unosi se ispod grafikona. l e
genda grafikona objašnjava značenje pojedinih elemenata grafikona, skraćenica i sim
bola i daje osnovne statistike, odnosno parametre. Grafikon zajedno sa legendom za či
taoca predstavlja razumljivu celinu. Legenda se locira desno ili ispod grafikona, i to na
istoj stranici gde je ucrtan, samo ako je to potrebno. Sastavlja se tako što se prvo upišu
simboli i grafički izrazi, a zatim u produžetku njihovo značenje. Ako na grafikonu osta
ne neiskorišćenog prostora, na to mesto se može uneti legenda.
Grafičko iskazivanje podataka je podesno za iskazivanje kvantiteta. Grafikonima
se može prikazati velika količina međusobno povezanih podataka. Ponekad grafikoni nisu
adekvatni svakoj vrsti statističkog obeležja, istraživačkih jedinica sa kojih podaci potiču.
Pri izboru grafikona potrebno je odlučiti šta grafički prikazati, na koji način i ko
jom vrstom grafikona. Koji grafikon će se primeniti u prikazivanju rezultata zavisi od
njegovih mogućpiosti i ograničenja, koja treba da su poznata stvaraocu —autoru naučnog
rada. Žak Finci smatra da je važan kvalitet ilustracije u naučnom radu jednostavnost.
,,Komplikovane ilustracije traže napor čitaoca, temeljno razmišljanje o tome šta zapravo
ona predstavlja i šta autor želi da istakne, analogna je nejasnom tekstu, teško razumlji
vom stilu i neadekvatno odabranim riječima u tekstu“ (Finci i sar. 1992: 146). Zato tre
ba biti odmeren, ne samo u broju, već i u složenosti prikazivanja podataka pomoću ilu
stracija. Prema istom autoru, najčešće greške koje se javljaju u izboru grafikona su pri:
izražavanju pojave u mirovanju i kretanju, udelu pojedinih delova u jednoj celini, distri
buciji pojave, istraživanju gustine, frekvencije ili kombinaciji grafikona. Ne sme se do
zvoliti da ilustracijama tekst bude stavljen u drugi plan, niti da on bude samo komentar
ilustracija, tabela i grafikona. Grafičko iskazivanje podataka, prema mišljenju mnogih
metodologa, češće je prateće, dopunsko, ilustrativno. Grafikoni zamenjuju tabele samo
ako jasniji prikaz podataka u njima olakšava njihovo poređenje. ,,Svrha grafikona jeste
poboljšavanje razumije vanj žT rezultata i upoređivanja na tumačenje njihova značenja“
(Marušić i sar. 2004: 89).
Veoma je važno znati da se grafičkim prikazivanjem rezultata mogu otkriti i ra
čunske greške. Međutim, u dvodimenzionalnim (kvadratima i krugovima) i višedimen-
zionalnim grafičkim prikazima, prave se česte greške. One se izbegavaju prikazivanjem
pojave stupcima, pri čemu su razlike među podacima mnogo jasnije. Da bi se izbegle
greške, kod trodimenzionalnog prikazivanja različitih količina (vrednosti), one se prika
zuju sumom jednakih volumenskih jedinica, npr. umesto jedne veće kocke, prikazuju se
tri jednako velike kocke.
Ako se želi postići da raspodela frekvencija nekih rezultata bude tačnije prikaza
na grafički, koristi se histogram frekvencija, dok je poligon frekvencija pregledniji na
čin prikazivanja. Mora se imati u vidu da način grafičkog prikazivanja iste pojave može
navesti na različite zaključke, koji mogu biti sasvim suprotni. Iako su prikazi istiniti, in
terpretacija mora da je ispravna. Ako su u pitanju slične vrednosti i ako nema promena
u smeru kretanja podataka bolje je koristiti tabele nego grafikone.
U jednom naučnom radu se mogu kombinovati grafikoni, ali samo na osnovu po
trebe da su međusobno povezani i da čine celinu, a ne radi estetskog izgleda i intere-
santnosti. ,,Njih ne treba pripremiti tako da se pokažu rezultati, već tako da se probra
nim svrhovitim podacima obrazlože autorove tvrdnje“ (Silobrčić 1994: 8 8 ). Grafikoni
ne treba da budu zamena za tekstualni opis, već se u tekst unose da istaknu neke važne
odnose, i to nikako na složen način.
Pri pozicioniranju grafikona u tekstu naučnog rada daje se prednost ređanju
jednog iza drugog, nego jednog pored drugog. Ako je na osama koordinamog sistema
predviđeno lociranje dosta jedinica, tada je potrebno izvršiti njihov prekid. Numerički
podaci na kojima se grafikon zasniva treba da se nalaze u propratnoj tabeli, ako nisu
obuhvaćeni u samom grafikonu. Pri crtanju grafikona potrebno je obezbediti da ose
budu jasno označene, sa naznačenim memim jedinicama. Ovome se mogu dodati neki
zahtevi, koji mogu podići grafičku verodostojnost i grafičku izvomost na veći nivo,
ako se u žižu stavlja sadržaj grafikona, a ne izgled.
Ilustracije u obliku grafikona povećavaju interesovanje za uočavanje i praćenje
pojava koje se na taj način iskazuju. Količina informacija koje se mogu saznati iz grafi
kona zavisi od osposobljenosti čitalaca da ih sam identifikuje. Pri sagledavanju grafič

kog prikaza neke pedagoške pojave zaključak se donosi tek kad se uporede razmere
vrednosti skale koja je primenjena na osama koordinamog sistema. Ose treba prekinuti
ako je u pitanju veliki broj jedinica. Odnose, oblike i tendencije ilustrovane grafikonom
čitalac će bolje uočavati nego na tabelama i iz teksta. Na osnovu jednog pogleda treba da
se shvati svrha zbog koje je grafikon prezentiran u radu. Prednost upotrebe grafikona je
što čitalac na manjem prostoru u odnosu na tekst locira pojavu i na osnovu podataka koji
su očigledni i sažeti uočava odnose i zakonitosti, ima uvid u pojedinosti i razumljive poru
ke bez dodatnih objašnjenja. Kvalitetno urađeni grafikoni povećavaju razumevanje slože
nih grupa brojčanih podataka i ostavljaju opšti utisak o naučnom radu.
Primenom računarskih programa omogućuje se: izrada ilustracija, slobodnoručno
crtanje i bojenje; korišćenje već pripremljenih setova grafičkih simbola i oblika; brisa
nje, kopiranje, crtanje grafika u dinamici i raznim dimenzijama, premeštanje grafičkih
elemenata; skeniranje fotografija i njihova dalja obrada; vizuelizacija rešenja i njihova
analiza, pre nego što naučni radovi budu odštampani. Time se postiže željeno dizajnira
nje naučnih radova. Fotografije bi trebalo da budu ubedljive sa dovoljno kontrasta.
Pri crtanju dijagrama, kao vrste grafikona, potrebno je pridržavati se sledećih
pravila: ( 1 ) da se prikladno izabere razmer širine i visine dijagrama, (2 ) da se n aje d
nom dijagramu ne prikazuju više od tri pojave, (3) da se uz dijagram navedu svi iden
tifikacioni elementi. Praksa je da se pri konstrukciji dijagrama, radi očiglednosti, du
žina ordinatne ose utvrđuje na osnovu dužine apscisne ose. Visina dijagrama iznosi
3/4 apscisne ose.
Grafičko prikazivanje ima i svoje nedostatke: vizuelni utisci, zbog različitog me
rila na apscisnoj i ordinatnoj osi različiti su i subjektivnog su karaktera; ne pruža mo
gućnost sagledavanja unutrašnjih odnosa pojava; manje je precizno u odnosu na nume
ričko prikazivanje; zahteva dosta vremena za izradu i potrebno je prethodno grupisane i
tabelirane podatka. Složenost i sporost izrade grafikona utiču na autore da se više kori
ste tekstualnim, šematskim i tabelamim predstavljanjem statističkih podataka. U grafič
kom prikazivanju rezultata može biti i manipulacije, sa ciljem da se prenese i ilustruje
onaj iskaz koji više podržava namere autora, a ne onaj koji je verodostojan prikuplje
nim podacima.
Ukoliko se u naučnim radovima koriste ilustracije iz štampanih izvora, potrebno
je pismeno odobrenje vlasnika autorskih prava, koje treba priložiti redakciji časopisa.
Ako se koriste slike kao zaštićena svojina, moraju se navesti izvori (gde se nalaze). Gra
fikoni i tabele pronađeni na Intemetu i skenirani ne mogu se koristiti kao slike, već ih
treba nacrtati uz ispravno navođenje izvora.
3.4.5. Interpretacija i diskusija rezultata
Uz neverbalne oblike iskazivanja podataka (brojčano, tabelamo, grafičko iskazi

vanje i pomoću statističkih mera) koristi se i tekstualno objašnjavanje. Tekstualni deo
sadrži informacije bitne za njihovo razumevanje. Neki metodolozi glavnu radnju istraži
vača u ovoj etapi —analizu, sintezu, ocenu i formulisanje zaključaka —nazivaju i inter
pretacija. podataka (činjenica).
Akademsko pisanje_________ ____________________________________________________________________________165
Ukoliko su se sve prethodne etape istraživanja (izbor i teorijska analiza problema

istraživanja, izrada istraživačkog projekta, prikupljanje i obrada podataka, iskazivanje
podataka brojčano, tabelamo, grafički i pomoću statističkih mera) dobro realizovane i
onako kako je projektom planirano (zamišljeno), onda neće biti teško dati interpretaciju
(analizu ili „diskusiju“) rezultata istraživanja. Dok se analizom podataka (kvantitativ
nom, statističkom analizom) dolazi do rezultata istraživanja, interpretacija, kvalitativna
i strukturalna analiza, polazi od njih. Interpretacijom se, pre svega, utvrđuju, analiziraju,
tumače, obrazlažu i osmišljavaju rezultati i veze između pojedinih rezultata, dobijenih u
izvršenom istraživanju, kao i između njih i rezultata drugih (srodnih), ranije obavljenih
istraživanja. U interpretaciji se, dakle, od činjenica (rezultata istraživanja) „prelazi na
razmišljanje i zaključivanje o njima“. To je i razumevanje rezultata (naročito u akcio-
nim istraživanjima) i odgovor na pitanje šta praktično i/ili teorijski znače dobijeni rezul
tati istraživanja.
Interpretacija i zaključivanje u istraživanjima naziva se još i „završna etapa“.
Ona sadrži sledeće osnovne radnje: na osnovu obrađenih činjenica vrši se njihova anali
za, zatim sinteza i uopštavanje, a potom formulisanje zaključaka (rezultata) obavljenog
proučavanja, odnosno istraživanja. Svaki istraženi problem otvara nove dileme i nove
probleme za buduća istraživanja, pa je potrebno biti oprezan u izvođenju konačnih
zaključaka.
Prilikom interpretacije (analize i ocene) dobijenih rezultata istraživanja, neop
hodno je, bez obzira na vrstu istraživanja, imati u vidu: problem (predmet), postavljeni
cilj, zadatke i hipoteze istraživanja. Uostalom, interpretacija rezultata istraživanja i nije
ništa drugo do celovit odgovor na pitanje: da li je problem (predmet) istraživanja rešen
onako kako je planirano i da li su realizovani cilj i zadaci istraživanja. Istovremeno, to
je odgovor na pitanje da li je postavljena hipoteza (ili više njih) potvrđena ili odbačena.
Kraće rečeno, interpretacijom se na svaki postavljeni zadatak (istraživačko pitanje) i
svaku postavljenu hipotezu mora dati veoma precizan, pouzdan i argumentovan, na či
njenicama zasnovan odgovor. U ovom delu može se citirati literatura prilikom poređe-
nja vlastitih rezultata sa prethodnim.
Proces interpretacije započinje ^sticanjem glavnih saznanja i sumiranjem rezulta
ta iskazanih brojčano, tabelamo, grafički i pomoću statističkih mera. Nakon toga se lo
gički utemeljenom dedukcijom sa činjenica prelazi na razmišljanje i raspravlja o posto
jećim saznanjima. Rezultati se tumače, izvode zaključci, opovrgavaju ili potvrđuju po
stavljene hipoteze. Tekstualno se objašnjava i mali broj podataka koje nije prikladno
prikazivati tabelama.
Interpretacije rezultata istraživanja višestruko je uslovljena. U značajnije usiove
(pretpostavke) za ispravnu interpretaciju (analizu i ocenu) rezultata dobijenih u obavlje
nim istraživanjima spadaju: solidno poznavanje oblasti i problema (predmeta)
istraživanja; poznavanje metodologije istraživanja, posebno pravilne upotrebe postupa
ka (tehnika) istraživačkog rada. Ona ne sme da odlazi predaleko i nudi neopravdane za
ključke. ,,Određeni rezultat istraživanja bit će glavni deo rukopisa i sve ostalo će služiti
opisivanju, argumentovanju i komentari sanju te nove informacije“ (Silobrčić 2003* 35).
Iskazane neverbalne rezultate prati analiza sadržaja verbalnih podataka koji se
predstavljaju sažeto. Analizu prati diskusija, u odnosu na postavljene ciljeve i hipoteze
istraživanja i projektuje smemice za zaključivanje. Da bi se tekst razumeo, mora da
sadrži dovoljno podataka. Podaci izraženi rečima zauzimaju irinogo više prostora u
odnosu na kvantitativne podatke. Radi se o tekstualnom iskazivanju podataka u kome su

glavne radnje istraživača: argumentacija, deskripcija, analiza, sinteza, evaluacija
rezultata drugih autora, upoređivanje, ocena, rezimiranje i formulisanje zaključaka.
,,Sve što je utvrđeno mora biti komentarisano, moraju biti objašnjene dobijene veze i
razlike i sve to mora biti smešteno ujedan opštiji okvir, kako ne bi bilo trivijalno“ (Faj
gelj 2004: 629). Osnovno načelo interpretacije rezultata je objektivnost.
Dobijeni rezultati se tumače u kontekstu ranije izložene teorije i prethodnih, slič
nih istraživanja, da bi se proširila ili promenila teorija iz koje je proizašao sam istraži
vački problem. Budući da se i u Teorijskom pristupu problemu istraživanja raspravlja o
rezultatima prethodnih istraživanja, ovde se raspravlja o sličnostima i razlikama
dobijenih rezultata s onima koje su dobili drugi autori. Sagledava se kako se rezultati
odnose prema postojećem znanju, kako figuriraju u kontekstu saznanja drugih naučnika.
Objašnjavaju se razlike, ali se ne odbacuju mišljenja drugih autora. Traže se odgovori
na otvorena pitanja.
Rezultati koji otvaraju nove puteve istraživanja posebno se ističu. Ukoliko se do
šlo do neočekivanih rezultata, potrebno je navesti moguće razloge njihovog pojavljiva
nja. Ako dobijeni rezultati osporavaju postavljene hipoteze, traže se objašnjenja. Ako su
hipoteze potvrđene, rasprava se usmerava na upoređivanje s drugim, sličnim istraživa
njima i tumače se eventualne razlike među njima (Milas 2005: 84). Ako rezultati ne pot
krepljuju hipoteze (suprotni su ili nisu značajni), potrebno je to objasniti. Ovaj deo in
terpretacije je veoma važan, jer onemogućuje da proces zaključivanja bude nekorektan i
da zaključci da imaju ozbiljne posledice.
Dok se analizom podataka (kvantitativnom statističkom analizom) dolazi do re
zultata istraživanja, interpretacija (kvalitativna i strukturalna analiza) polazi od njih.
Interpretacijom se, pre svega, utvrđuju, analiziraju, tumače, obrazlažu i osmišljavaju re
zultati i veze između pojedinih rezultata dobijenih u sprovedenom istraživanju, kao i iz
među njih i rezultata drugih (srodnih) istraživanja. U interpretaciji se, dakle, od činjeni
ca (rezultata istraživanja) „prelazi na razmišljanje i zaključivanje o njima“. To je i razu
mevanje rezultata (naročito u akcionim istraživanjima) i odgovor na pitanje šta praktič
no i/ili teorijski znače dobijeni rezultati istraživanja (Banđur i Potkonjak 1999: 308).
Interpretacija nalaza sledi posle statističkog zaključivanja, bez uključivanja novih
činjenica. Na primer, rezultati istraživanja jedne procedure samo na prigodnom uzorku
ne mogu se interpretirati kao generalno prihvatljiva procedura. U teorijskoj raspravi sa
gledava se povezanost među rezultatima, kako se novi empirijski podaci uklapaju u po
stojeći model i na taj način se podvrgavaju naučnom sudu. Sagledava se po čemu se is
traživanje razlikuje od prethodnih.
Interpretacija podataka koji se odnose na jedan istraživački zadatak u okviru celi
ne imenovane jednim podnaslovom započinje postavljanjem tog zadatka, a završava se
potvrdom ili odbacivanjem postavljene hipoteze istraživanja. Posmatrano celovito, in
terpretacijom rezultata istraživanja daje se odgovor na postavljeni istraživački problem.
Interpretacijom podataka koji argumentuju analizu i ocenu dolazi se do odgovora na pi
tanje da li je postavljena hipoteza (ili više njih) potvrđena ili odbačena.
Ističu se oni rezultati koji su bitni za prihvatanje i odbacivanje postavljenih
hipoteza. Kada se desi da se ne potvrde hipoteze istraživanja, istraživač je dužan da po
traži odgovarajuća objašnjenja. Takva situacija može biti rezultat ili nerealno postavlje
nih ciljeva, zadataka i hipoteza, ili neadekvatnosti primenjenih metoda, postupaka i in
strumenata istraživanja, grešaka u obradi dobijenih podataká i si.; može biti i rezultat
dejstva nekih parazitarnih faktora (naročito u eksperimentalnim istraživanjima), koji su
delovali, a na koje istraživač nije obratio dovoljno pažnje, ili za njih nije znao. Mogu
postojati i drugi razlozi. Međutim, bez obzira na to o kom uzroku istraživanja se radi,
istraživač je dužan da ga identifikuje ili bar u tom smislu učini određene pretpostavke.
Kvalitativna analiza podataka zahteva korišćenje citata. Kvale smatra da bi di
rektni citati trebalo da: a) rasvetle i budu povezani s opštim tekstom i istovremeno budu
usklađeni s glavnim delom teksta; b) budu prikazani u kontekstu i popraćeni komentari
ma i interpretacijama; c) budu posebno jasni, korisni i ,,najbolji“ od raspoloživih poda
taka (,,biseri“ !); d) uključuju opis načina na koji su uređeni i e) budu ugrađeni u prirodni
stil pisanja izveštaja (prema: Cohen i sar. 2007: 287).
Pri interpretaciji su moguće različite logičke greške, koje se navode u svim udž
benicima metodologije: ( 1 ) prebrza generalizacija (uopštavanje rezultata, dobijenih na
nedovoljno velikom i nedovoljno reprezentativnom uzorku istraživanja); (2 ) zaključiva
nje u krugu (ova greška se najčešće pojavljuje u oblasti dokazivanja uzročno-posledič-
nih veza); (3) zaključivanje na osnovu vremenskog sleda (takođe se najčešće javlja u
oblasti dokazivanja kauzalnih veza); (4) skok u zaključivanju (npr. kada se slučajna ko
relacija interpretira kao uzročno-posledična povezanost); (5) orijentacija na jedan uzrok,
uz zanemarivanje ostalih (nedovoljno uvažavanje jednog od Milovih pravila —kanona —
koje se figurativno može iskazati ,,mnoštvo uzroka i mešanje posledica“); (6 ) zaključi
vanje na osnovu dela rezultata, koji iz određenih razloga ,,odgovaraju“ istraživaču i dru
ge (Banđur i Potkonjak 1999: 310).
U interpretaciji rezultata istraživanja pojavljuju se i sistematske greške (i o njima
istraživači treba da vode računa), kao što su; ( 1 ) preterana deskripcija (ili „epska opšir
nost“); (2 ) suvišna uopštenost (preveliko teoretisanje); (3) pozitivistička objektivnost
(iznošenje velikog broja kvantitativnih podataka koji nisu teorijski osmišljeni —„robo
vanje podacima“); (4) preferiranje apodiktičkih umesto hipotetičkih stavova; (5) istica
nje cmo-belih kontrasta itd. (Banđur i Potkonjak 1999: 310).
Diskutuju se rezultati istraživanja u odnosu na postavljene ciljeve i hipoteze i to
bez ponavljana statističkih podataka iznesenih u prvom delu interpretacije, tj. rezultati
ma istraživanja. Pošto nije dovoljno samo jedno empirijsko istraživanje da bi se proširi
la ili promenila teorija koja je u pozadini samog istraživačkog problema, dobijene rezul
tate treba povezivati sa rezultatima sličnih istraživanja. Potrebno je utvrditi da li se sla
žu s dobijenim rezultatima, u čemu se slažu i postoje li razlike. Ako je došlo do neoče
kivanih rezultata, trebalo bi navesti moguće razloge njihovog pojavljivanja. U ovom de
lu rada zaključuje se na osnovu rezultata o njihovom odnosu prema cilju i osnovnim hi
potezama istraživanja i donose zaključci da li ih dobijeni rezultati potvrđuju ili odbacu
ju. Rasprava obuhvata pregled glavnih hipoteza, njihovo ugrađivanje i tumačenje u kon
tekstu ranije izloženih teorija i prethodnih istraživanja.
Potrebno je ukazati koliki je doprinos rezultata proveri određene teorije. A, Bloh
kaže; ,,Ako činjenice nisu u skladu sa teorijim, moraju se odstraniti“. Nije potrebno iz
voditi dalekosežne zaključke o doprinosu rezultata dokazivanju i opovrgavanju neke te
orije. Môguće je da proces zaključivanja bude nekorektan, a zaključci da imaju ozbiljne
posledice. U raspravi se prepliću teorija, metodologija i rezultati. Goran Milas upozora
168_________________________________________________________________________NI. Kundačina —V. Bandur
va ,,da objašnjenja ponuđena u raspravi odlaze predaleko, u odnosu na dobijene rezulta

te ili korišćenu metodologiju, što je čest razlog nepovoljnih recenzija“ (2005: 83).
U kvalitativnim istraživanjima analiza podataka započinje tokom prikupljanja po
dataka, zbog gomilanja velike količine podataka i preopterećenosti, izdvajanja značajnih
obeležja na koja se ubuduće treba usmeriti. Takva analiza, prema Cohenu, obuhvata: pro
sijavanje, razvrstavanje, pregledanje i razmišljanje o njima, izdvajanje bitnih obeležja si
tuacije; iznošenje glavnih naznaka pojava koje se istražuju; sastavljanje nizova ili grupa
podataka, grupišući ih tako da deluju, pažljivo raščlanjivanje terenskih beleški, upoređiva
nje, traženje razlika, združivanje i sređivanje postojećih beležaka. Namera je da se napravi
korak od opisivanja ka objašnjavanju i stvaranju teorije. To se odvija kroz sledeće etape:
upoređivanje rezultata grupa istovremeno i tokom vremena; upoređivanje odgovora datih
u intervjuima s opaženim ponašanjem; analiza odstupajućih i negativnih slučajeva; raču
nanje frekvencija pojava i odgovora; sakupljanje i pribavljanje dovoljne količina podata
ka, što odvaja sirove podatke od analize (Cohen i sar. 2007: 148).
Dokazivanje tvrdnji može se ostvariti: ( 1 ) logičkim zaključivanjem, citatima, (2 )
dokazivanjem primera, (3) upoređivanjem ili (4) analogijom.
U interpretaciji podataka istraživač treba da uzme u obzir i da navede neočekiva
na odstupanja od izabranog dizajna. Generalizacija nalaza se dozvoljava samo u odnosu
na populaciju iz koje uzorak potiče, a ne na ispitanike ili situacije koje nisu uključene u
originalni uzorak. Rezultati treba da budu logički povezani sa nalazima prethodnih is
traživanja. U interpretaciji je potrebno statističku značajnost razgraničiti od obrazovne
značajnosti.
Kada se desi da se ne ostvare postavljeni zadaci i hipoteze istraživanja koja se
sprovode, istraživač je dužan da potraži odgovarajuća objašnjenja. Takva situacija može
biti rezultat ili nerealno postavljenih ciljeva, zadataka i hipoteza, ili neadekvatnosti pri
menjenih metoda, postupaka i instrumenata istraživanja, grešaka u obradi dobijenih po
dataka i si.; može biti i rezultat dejstva nekih parazitarnih faktora (naročito u eksperi
mentalnim istraživanjima), koji su delovali, a na koje istraživač nije obratio dovoljno
pažnje, ili za njih nije znao. Nlogu postojati i drugi razlozi. Međutim, bez obzira na to o
kom uzroku se radi, istraživač je dužan da ga identifikuje ili bar u tom smislu učini od
ređene pretpostavke.
Kao što je već rečeno, druga važna radnja u okviru ove treće —završne etape u
pedagoškim proučavanjima i istraživanjima jeste saopštavanje i korišćenje rezultata
proučavanja i istraživanja. Rezultati razvijaju teoriju. Oni doprinose da je objasnimo.
„Naučna objašnjenja se sastoje u prepoznavanju specifične pojave kao primera za opšte
načelo ili zakon (Beck 2003: IO). Prepoznavanje nečeg kao „primera“ nekog određenog
fenomena smatra se objašnjenjem nižeg reda. Kao objašnjenje višeg reda trebalo bi ob
jasniti uzroke ove pojave i ostale nalaze. Doprinos dobijenih rezultata nauci je i
osporavanje određene teorije koja se odnosi na istraživački problem.
Pedagoška istraživanja, bilo da je reč o primenjenim, akcionim, eksperimental
nim, soci ome trij skim, komparativnim, malim ili nekim drugim, prvenstveno se preduzi
maju, kao što je već rečeno, radi unapređivanja —menjanja, popravljanja, poboljšavanja
i rešavanja problema vaspitno obrazovne prakse. Ova istraživanja, dakle, imaju smisla
samo ako su dobijeni rezultati primenjivi, na primer u školi, nastavi i drugim vidovima
vaspitno-obrazovnog rada.
Korisnici rezultata pedagoških istraživanja mogu biti, pre svega, nastavnici,

stručni saradnici, direktori škola, učenici, njihovi roditelji, školski inspektori, voditelj i i
nastavnici u obrazovanju odraslih, kao i drugi učesnici vaspitno-obrazovnog procesa.
Dobijene rezultate, ipak, najčešće koriste i u sopstvenom radu primenjuju, naročito kada
se radi o akcionim i malim istraživanjima, nastavnici istraživači, kako bi poboljšali (po
pravili) postojeću pedagošku praksu, radi čega se pedagoška istraživanja u školi uglav
nom i preduzimaju.
3.5. ZAVRŠNI DELOVI NAUČNOG DELA
3.5.1. Zaključci
Zaključci su integralni deo naučnog rada koji predstavljaju njegovu sintezu,

sažetak, rezimiranje već rečenog, obrađenog i pojedinačno zaključenog s aspekta
doprinosa nauci. ,,Zaključak je zapravo, na sistematičan, koncizan i jezgrovit način izlože
na sinteza svih relevantnih spoznaja, informacija, stavova, naučnih činjenica, teorija i za
kona koji su izneseni u analitičkom delu naučnog dela“ (Zelenika 2000: 238). Konkretno,
zaključcima se kritički evaluira istraživanje u celini. Mogu da se imenuju sintagmama Za
ključak, Zaključne napomene, Umesto zaključka, Reč na kraju ili Opšti zaključak.
Zaključci proizilaze iz utvrđenog istraživačkog cilja i zadataka, postavljenih hipo
teza istraživanja i temelje se na podacima. Povezuju se sa pitanjima postavljenim u uvodu
rada, s posebnim osvrtom na postavljenu tezu od koje se u istraživanju pošlo. Sistematič
no i koncizno prikazuju osnovne informacije o sadržaju rada, ispravnost primenjenih na
učnih metoda, opšte rezultate do kojih se došlo u istraživanju, doprinos razvoju nauke i
preporuke o budućim aktivnostima (istraživanjima i praktičnoj primeni). Li Kuba i Džon
Koking (2003) ukazuju na potrebu procene rada u odnosu na širi kontekst istraživačke
oblasti i predlažu da u zaključke uđu sledeći zahtevi: ( 1 ) alternativni metodološki pristup
izučavanju istog fenomena; (2) uključivanje dodatnih varijabli u analizu i (3) izučavanje
drugih okolnosti da bi se razmotrilo pitanje pouzdanosti podataka.
Zaključci se mogu formulisati u celo vi tom obliku ili u vidu pojedinačnih zaklju
čaka, tako da predstavljaju poseban odeljak. TJ njima se iznosi suština rada, samo ono
što jasno i nedvosmisleno proizilazi iz rezultata, dovoljnog broja činjenica i saznanja
istraživanja, na materijalu koji je sadržajem dokumentovan, bez dodatne argumentacije,
polemike, navođenja novih dokaza, citata, podnožnih napomena i poziva na izvore i bez
ponavljanja pojedinačnih zaključaka istim rečenicama iz bilo kog drugog dela naučnog
dela. Ali, ono što se smatra najvažnijim i najznačajnijim iz celog istraživanja (proučava
nja i kritičke ocene literature u prvom delu, empirijskih nalaza i rezultata saopštenih u
trećem delu), obavezno se mora dati u ovim zaključcima, koristeći koncizne i jezgrovite
formulacije.
Svi zaključci treba da počivaju na činjenicama, a glavni zaključci treba da
predstavljaju sudove o hipotezama, da su potkrepljeni rezultatima, da su ukratko
argumentovani, ali ne novim činjenicama. Svaki zaključak treba da bude samostalan i
nezavistan od prethodnog i narednog zaključka. Svi iskazi u zaključcima treba da su da
ti sa precizno određenom sigurnošću. Zaključak sadrži najvažnija rešenja postavljenog
170
.......... .... ........- ...................................... ........................ — III.........III.................................I.- » .» — ..... .... ................................ ............... .... ................ ..... ......—.. . ............ .
M . K u n d a č in a — V . B a n đ u r
i ■' ............................. ..... ................ .............. ...... ..................................................................... ..... ■i . ....... .......................... .................. ,j
!
p ro b le m a istraž iv an ja, o d n o sn o sve o d g o v o r e n a p itan ja p o s ta v lje n a u te o rijsk o m d elu ?
rada. O v e z a k lju č k e n e treba opterećivati p o je d in o stim a , d eta ljim a, n e p o tre b n im ilustra
c ija m a i si., v e ć treba n avo d iti sa m o o n o s t o j e n ajh itn ije z a p re d m e t istraživ an ja, za z a
m is a o istra ž iv a n ja i d o b ije n e rezultate istraživanja. Z a k lju č c i se n a v o d e h ro n o lo šk i p re - j
m a strukturi rad a, p re m d a im a p rim e ra d a ih autori n a v o d e p o zn ačaju . U z a k lju č c im a se ;
ne g o v o r i o e k o n o m s k o j koristi i tro šk o v im a re a liz a c ije p rojek ta.
N i je p re p o ru č ljiv o d a se zak lju čci num erišu red n im b ro je v im a , j e r p red stavljaju za - J
sebn e pasuse. U n jih o vo j fo rm u la c iji o b ič n o se koriste izrazi: D a k le ..., P r e m a to m e.... Iz (
s v e g a o v o g p r o iz ila z i.... D a r e z im ir a m o .... N a o s n o v u r e č e n o g m o ž e m o za k lju čiti... B r o j- |
čani p ok azatelji u za k lju č c im a unose se sam o k a o sum arni. P o sta v k e iz g la v n o g teksta u
za k lju čk u se ne m o g u p on avljati istim fo rm u la c ija m a rečenica. P rilik o m iz v o đ e n ja za k lju
čak a treba iz b e g a v a ti ,,c m o -b e lu “ tehniku, stopostotna tvrđenja i isključivosti. T re b a se d r
žati ta k v o g pristupa d a se tvrdnje ne izn o se sa p rev iše p o u z d a n ja ili sum n je u n jih o v u tač
nost. N Io ra se im ati u v id u d a neki čitaoci p rv o čitaju zaklju čk e, p a se o n d a od lu ču ju da li
d a čitaju rad.
N a k ra ju z a k lju č a k a u k az u je se n a važn o st rezultata, n a n iv o ostvarenosti c ilja
istraživ an ja, n a p itan ja k o ja su ostala o tvo ren a i p r e d lo g e p ra v a c a i m o g u ć n o sti b u d u ć ih
teorijsk ih ra zm atran ja i e m p irijsk ih istraživan ja, n a p itan ja k o ja su ostala d a se jo š n a u č
n o o b ra d e i n a p rak tičn u korist o d istraživan ja. T i p re d lo ž i se p išu taksativno, u o b lik u
kratkih i p re c izn ih rečen ica, b e z upuštanja u p o jed in o sti n jih o v e o rg a n iz a c ije i prim ene.
T a k a v z a k lju č a k se n a z iv a z a k lju č a k — p e r s p e k t iv a .
P o obim u, zaklju čci u m onografskoj p u blikaciji o d g o v a ra ju veličini u v o d a ili od
sed am d o deset procenata teksta. U člancim a koji se o b ja v lju ju u n au čn im časopisim a nije
prep)oručljivo d a se iz o sn o v n o g teksta p o seb n o izd vajaju zaključci. Z a k lju č k e ne treba da
im aju enciklop>edije, rečnici, leksikoni, udžbenici i priručnici.
S v e o v o g o v o r i d a iz ra d a za k lju č k a p re d sta v lja je d a n kreativn i p ro c e s i m isao n i
n a p o r autora. ,,O n i su z a p ra v o ekstrakt, d e o o g o lje n o d su v išn e d o k u m e n ta c ije i a rg u
m en a ta“ (Z a k ić 20 0 0 : 6 9 ).
P re m a N o v a k u N lilo š e v ić u , k on k retn o i k o n c iz n o p re d o č a v a n je rezultata istraži
v a n ja u z a k lju č k u m o g u ć e j e n a tri načina: ( 1 ) d a se u z a k lju č n o m d e lu d a je o p is č in je
n ic a iz g la v n o g d e la rada, d a se p rv o istakne g la v n a m isao , id e ja k o ja j e v o d ila u istraži
v a n ju a za tim d a se u n e k o lik o tačaka fo rm u liš e k o je su č in je n ic e u tvrđ en e, k a k o su o b
ja š n je n e , k a k v i su o d n o si u sp o stav ljen i i k a k v e su zakon itosti s a g le d a n e ; ( 2 ) z a s e b n o iz
v o đ e n je z a k lju č a k a , b e z n e p o s re d n o g o slo n c a na v e rifik a c iju h ip o te za , p a se tem elje na
ap stra k c ija m a ili čak u tiscim a; ( 3 ) d o s lo v n o p o n a v lja n je z a k lju č a k a iz g la v n o g d ela rad a
k o ji su iz v e d e n i p o h ip o tezam a. ,,U m o n o g ra fiji, k a o z a v rš n o m n a u č n o m d ok um en tu ,
d a ju se z a k lju č c i p o s v im h ip o tezam a, u studiji p o opštoj i p o s e b n im h ip o tezam a, a u
sintetičkoj studiji p o g e n e ra ln o j i op štim h ipotezam a. T re ć i n ačin o b e z b e đ u je čvrstu v e
zu z a k lju č n o g sa g la v n im i u v o d n im d e lo m n a u č n o g rada, o b e z b e đ u je lo g ič k i sle d h ip o
teza, p re k o d o k a z a , n a za k lju č a k , a odatle na sistem z a k lju č a k a . N e d o s ta ta k j e što se u
o v o m slu č a ju z a k lju č c i p o n a v lja ju i što ne sad rže b ilo k a k v o o b r a z lo ž e n je “ (M ilo š e v ić
2001: 3 4 6 ).
O p šti z a k lju č c i ne m oraju, ali m o g u d a sadrže (o d v o je n o ) p r e d l o g e za d a lja istra ži
v a n ja (o n o što j e istraživač u o č io d a b i trebalo d alje istraživati), što je , isto tako, vredan is
traživački rezultat. U n ek im p e d a g o š k im istraživanjim a p o sle sao pštavan ja opštih za k lju -
čaJca d a ju se i p r e d l o ž i z a p r a k s u (rezultati d o bijen i istraživan jem se tako o p e ra c io n alizu ju

d a se učine p rim e n ljiv im u praktičnoj p ed a go šk o j delatnosti). U „ stro g o “ n au čn im istraži
v an jim a to nije n eo p h o d n o činiti, ali u p e d a g o š k im istraživan jim a u školi to t r e b a učiniti.
M e đ u tim , česta j e p o ja v a d a zak lju čci n au čn o g rada ostaju b e z p rep o ru k a za d a lja istraži
vanja, b e z ap lik acija z a p rim en u u praksi. Z a k lju č c i se sv o d e n a za k lju č k e rezim ea, a iz o
stavljaju zaklju čci perspektive. E p ilo g i završna reč n em aju d u b in u i širinu obuhvatnosti
k a o zaklju čci.
3.5.2. Pogovor
P o g o v o r j e d e o m o n o g ra fs k e p u b lik a c ije k o ji im a cilj d a p ro tu m a či n ek e o d b it

nih karakteristika, p o sta n a k ili o d re đ e n e p ro b le m e k o ji se n a n ju o d n o se . S a d rž i n a p o
m en e, d o p u n e , p o d a tk e k o ji se o d n o se n a tekst k n jig e , n a m e n u k n jig e , štam p an je k n jig e
ili n je n o g autora, nešto što se sm atra važn im , ali se n e že li m en jati p rv o b itn i tekst. N a l a
zi se n a k raju k n jig e , u v id u postsk riptum a, teksta n a p is a n o g p o s le s v e g a ; p iše g a autor
k n jig e ili stručn jak k o ji p o z n a je n a u č n o -stv a ra la č k i o p u s autora; m o ž e d a g a p iše čak i
iz d a v a č . P o g o v o r se p iše u p r v o m licu je d n in e . O d n o s i se n a o n o šta se d e s ilo p o s le p i
san ja z a k lju č n o g d e la rada. P o g o v o r j e p o n am en i sličan p re d g o v o ru , ali j e o d n je g a
o b ič n o kraći. U beletristici koristi se za taj p o ja m term in e p i l o g .
Pogovor
Stigli sm o tako i do kraja naše rasprave, koja se m ože shvatiti kao točka za
novi početak. O v u studiju počeo sam tvrdnjom d a j e područje kvalitativne m etodo
lo g ije opterećeno brojn im tenzijam a i kontradikcijam a. T e tenzije nastojao sam is
taknuti i problem atizirati u svakom p oglavlju . P o n o v n o ću ih rezim irati s ciljem da
otvorim prostor za nove p olem ike koje će uroditi toliko potrebnim kvalitativnim
studijam a:
1 . Č ije ćem o p ovijesn o nalijeđe i k o je bazične teoretske tradicije slijediti u
skoroj budućnosti?
2 . K a k o ćem o proučavati ,,d ru g e“ , ako ne proučim o nas same?
3. K a k o form ulirati kodeks kvalitativne istraživačke etike?
4. H o ć e li n o ve interpretativne paradigm e nastati iz aktualnog konflikta ili u
eventualnom konsenzusu?
5. K a k o će se p arad igm e stopiti u novoj sintezi ako se ona uopće dogodi?
6 . N a koji način kulturološke studije i etnološki m odeli kao i pom ažu će disci
pline p rid o n ose kvalitativnoj m etodologiji?
7. K o je će se nove strategije i m etode istraživanja pojaviti?
8 . K a k o će sljedeća generacija kvalitativnih istraživača prihvatiti nove metode
procesiranja podataka, kao i kompjuterski vođene program e i m odele analize?
9. H o ć e li postm odem ističko razd ob lje započeti n ovim fundam entalnim krite
rijim a interpretativne „valjanosti“ i evaluativne „pouzdanosti“ pisan o g teksta?
10. K o je će m jesto imati pozitivizam i jo š uspješniji postpozitivizam u istraži
vanju k o je nastoji obezvrijediti univerzalne vrednote i lokalne interpretacije čije
p ostojan je v o d i istinskoj spoznaji i isticanju subjektivnih faktora u istraživačkom
procesu?
11. K o ju u lo gu igra „peti m om ent“ , uključujući p ro gram ev alu acije i analize u

unapređivanju kreiranja jedinstvene razvojne politike?
N e postoji definitivan o d g o v o r niti na je d n o od ovih pitanja. O n a sam o m ogu
sugerirati d aljn ji sm jer naših istraživačkih napora koji će se vjerojatno kretati oko
ovih pitanja: pozitivizam i postpozitivizam , krize reprezentacije i legalizacije, tret
m an „d ru gih “ kultura i ,,drugih gla so v a “ , konflikt izm eđu znanosti i religije, im pli
kacije nove tehnologije na kvalitativna istraživanja.
A le k san d ar H alm i (2 0 0 3 ); S tra te g ije k va lita tivn ih istra živa n ja u p r i m i je n je
n im d r u š tv e n im zn a n o stim a , Jastrebarsko: N a k la d a Slap, str. 458.
Z a o z n a č a v a n je p o g o v o r a m o ž e se upotrebiti i sk ra ć e n ic a P . S. N e k a d se p o d p o
g o v o r o m o b ja v lju je i tekst re cen z ije ili kritički osvrt n e k o g n a u č n ik a n a o b ja v lje n i tekst,
n e k a d i o svrt n a n au čn i o p u s autora.
4. JEZIK I STIL NAUČNIH DELA
K a o š to a ljk a v o s t o d e l a o d a j e o m a l o v a ž a v a n je
d r u š t v a u k o je s e u la zi, ta k o p o v r š a n ,
a ljk a v i r đ a v stil p o k a z u je o m a l o v a ž a v a n je č it a o c a ,
k o je o n s p r a v o m k a ž n ja v a t im e š t o g a n e čita.
A rtu r Šopenhauer
U n a u č n im d e lim a , p o r e d sa d rža ja o k o m e autor p iše, v e o m a j e v a ž n o n a k o ji n a

č in iz ra ž a v a m isli, to je s t k a k a v j e n jih o v o b lik . T a j je z ič k i iz ra z m is li au tora, p r ila g o
đ e n c ilju teksta i kontekstu u k o je m se p o ja v lju je n a z iv a se stil p isa n ja . S ta n isla v F a jg e lj
(2 0 0 5 ) ističe ,,p isa n je n au čn ih ra d o v a m o ra im ati, k a o p rv en stv en i c ilj, in fo rm is a n je n a
u č n e ja v n o s ti, a n e lič n e ek sp resije. Jezik, k o jim se p iše n au čn i rad, m o ra b iti g ra m atičk i
is p r a v a n , a u se m a n tič k o m sm islu ja sa n i k o n cizan i stilski k o re k ta n .“ V a ž e ć a p ra v ila
p is a n ja n au čn ih ra d o v a n a o d a b ra n o m je z ik u m o ra ju se u v a ža v a ti. „J ezik j e je d n o o d
n a jv a ž n ijih , a k o n e i n a jz n a č a jn ijih n acio n aln ih i kulturnih v re d n o sti n a r o d a “ (F e k e te
2 0 0 6 : 1 2 ).
A k a d e m s k o p is a n je zah tev a o d g o v o rn o s t autora p re m a je z ik u i p o s e d o v a n je v a
lja n ih je z ič k ih zn an ja, iz g ra đ e n u iz ra ž a jn u je z ič k u kulturu, o s e ć a n ja i p ro fe s io n a ln u
o b a v e z u d a z a d o v o lji s v e e lem en te je z ič k e p raviln osti. S til p is a n ja i stil g o v o r a rezultat
s u n a u č n ik o v ih s p o so b n o sti is k a z iv a n ja i sao p šta v a n ja m isli, n je g o v e in te lig e n c ije ,
s h v a t a n ja i m išlje n ja . A r t u r Š o p e n h a u e r ističe: ,,S am o onaj k o ji im a s o p s tv e n e p ra v e m i
s li im a p ra v i stil“ . Stil p o d ra z u m e v a p o što v a n je p ra v ila je z ik a n a k o m e se d e lo p iše. D a
b i a u to r te za h tev e isp u n io , p o tre b n o j e d a p o se d u je b o g a t fo n d reči n a u k e u k o jo j stva
r a , ra z v ije n e je z ič k e iz ra ž a jn e sp o so bn o sti, konkretno, sp o so b n o st p r a v iln e u p o tre b e re
č i s o b z ir o m n a zn ačen je, sp o so b n o st k o rek tn o g o rg a n iz o v a n ja re č e n ic e i p a s u s a i si. T e
s p o s o b n o s t i se r a z v ija ju p isan jem . C ic e ro n k aže: ,,G la v n a j e stv ar d a p iš e š što više. P i
s a l jk a j e n a jb o lji i n a jiz v rs n iji tvo rac i učitelj iz ra ž a v a n ja .“ F i lo z o f C h a r ls M o r r is (1 9 3 8 )
r a z v i o j e sistem z a ra z u m e v a n je n a u č n o g je z ik a . T a j se sistem n a z iv a s e m i o t ik a i o b u
h v a t a tri p o d siste m a : s in ta k s u (o d n o s iz m e đ u p o je d in ih z n a k o v a u j e z i k u ), s e m a n tik u
(z n a č e n je z n a k o v a i s im b o la p re m a o n o m e što o z n a č a v a ju ) i p r a g m a t i k u (o d n o s z n a k o
v a p re m a n jih o v im k o ris n ic im a ). Z n a k o v i su lin g v istič k e k o n v e n c ije , reči ili b ro je v i.
4.1. NAUČNI STIL PISANJA
U V u ja k lijin o m L e k s ik o n u s tr a n ih r e č i i iz r a z a z a stil se k a ž e d a j e ,,n ač in p is a n ja

i iz r a ž a v a n ja m is li“ (2 0 0 6 : 8 4 7 ). „ P ra v e reči n a p ra v im m e stim a — to čini p ra v u
d e f in ic i ju stila“ ističe D ž o n a ta n S vivtn . P re m a Z o r a n u Iv a n o v ić u (1 9 9 6 ), p o s to je tri n a
č i n a k a z iv a n ja , o d n o s n o tri k a te g o rije stila — k o l o k v ija l n i s til (stil u s m e n e reči i s v a k o
d n e v n o g g o v o r a ), s t a n d a r d n i stil (k o g a u p isan ju i g o v o r u k oriste o b r a z o v a n i lju d i) i
174 NI. K u n d a č in a — V . B a n đ u r
v u l g a r n i stil (k o ji se p o ja v lju je k a o uličn i ž a rg o n ). S tan d ardn i stil se koristi k a o n a u č n i,

k n ji ž e v n o -u m e t n ič k i , a d m in is tr a tiv n i, n a u č n o -p o p u l a r n i i p u b l i c i s t i č k i stil. Ia k o svaki od
s tilo v a im a s v o je sp ecifičn o sti, ne p re d sta v lja ju p o s v e čiste k a tego rije.
N a u č n i stil se n e g u je u p isan ju naučnih i stručnih dela, a karak teriše g a lo g ič k a
z a sn o v a n o s t teksta i u p o tre b a v e lik o g b ro ja naučnih term ina, k o jim a se p re c iz n o o z n a
č a v a ju p o jm o v i, čin jen ice, m isli i ideje. ,,R ad na stilu j e d u g , m u čan i traži strp lje n je“ ,
k a že A rt u ro G r a f. V la t k o S ilo b r č ić p o d n au čn im stilo m p isa n ja p o d ra z u m e v a ,,n ačin is
ticanja m isli i p rik a z a rezultata“ (2 0 0 3 : 90 ). P ra v iln im iz b o r o m fo n d a reči k o je autor
koristi d a b i iz ra z io s v o je id e je u p isan ju n a u č n o g d e la o b e z b e đ u je se ja s n o st m isli. Ž o -
z e f Ž u b e r k aže: ,,K o d je d n o g stil nastaje iz m isli, k o d d r u g o g se m isa o rađ a iz stila“ .
U p o t r e b a ad ek vatn ih reči n a p ra v o m m estu o m o g u ć u je d a se k o m p lik o v a n e stvari kažu
n a je d n o s ta v a n n ačin i čine stil s v a k o g autora p re p o z n a tljiv im i v ečn im . Stil p isan ja se
u s a v rš a v a s isk u stvo m , čitan jem i p isan jem . N a n je g a utiču in telektualn e sposobn osti,
o b ra z o v a n je , opšta kultura, vlastito n au čn o stvaralaštvo, n au k a u k o jo j stvara, leksička,
gram a tičk a , p ra v o p is n a i stilistička kultura. ,,N je g o v stil j e tačan otisak to ga k a k o je on
m islio , on j e tačan otisak to g b itn o g sv o jstv a i o p šteg k v a lite ta n je g o v o g m išljen ja. Stil
p o k a z u je n a im e f o r m a l n o sv o jstv o c e lo k u p n o g m išlje n ja je d n o g č o v e k a , s v o js tv o k o je
m o ra u v e k d a ostane isto, p a m a šta i m a o č e m u on m is lio “ (Š o p e n h a u e r 1982: 2 2 ).
N a u č n i stil p is a n ja im a s v o je p osebn o sti. O n e se o g le d a ju u iz la g a n ju i o b r a z la g a
n ju b ilo k o g n a u č n o g ili stru čn o g p ro b le m a . Stil se iz ra ž a v a iz b o r o m reči, sin tagm o m ,
fra za m a , ritm o m i o b lik o v a n je m rečen ica, fo rm ira n je m p asu sa, u g ra đ iv a n je m ilustraci
ja , n a g la š a v a n je m p o s e b n ih m isli i rezultata. U n au čn oj literaturi (N I. Š a m ić, R.
Z e le n ik a , Z . P o p o v ić , NI. S a k a n ) n a v o d i se više karakteristika n a u č n o g stila p isan ja. V a
ljan n au čn i tekst treba d a b u d e s a d r ž a ja n (p o in fo rm a c ija m a k o je iz ra ž a v a ), l o g i č a n (d a
im a m is a o n o p o v e z a n e p o jm o v e unutar rečenice, te m e đ u re č e n ic a m a i p a s u s im a ), k o n
c iz a n (s a tačn o o n o lik o izražajn ih sredstava k o lik o j e p o tre b n o d a se p ren esu ja s n e m isli
ili in fo rm a c ije , b e z su višn ih reči, m etafora, lo k a liz a m a ), m i s a o n (k o g n itiv n o orijen ti-
san ), r a c i o n a l a n (u p rik u p lja n ju č in je n ic a ), s is t e m a t ič a n (d a o b e z b e đ u je tok m is li), p r e
g l e d a n (d a sle d i g la v n u m is a o ), p r ik la d a n (ra z u m ljiv č ita o c im a ), p r e c i z a n (s a kon kretn o
iz a b ra n im term in im a i re č e n ic a m a ), (sažet, d a sa m a lo reči isk a zu je m n o g o m i
s li), j a s a n (d a im a potpu n tok m isli za čitaoce, b e z višezn ač n ih d e fin ic ija ), ta č a n (sa
p ra v iln o u p o tre b lje n im re č im a i tačno istaknutim č in je n ic a m a ), s k la d a n (ad e k v a ta n o d
n o s d e lo v a teksta), r a z n o lik (u izm en i strukture rečen ica — je d n o s ta v n e i slo žen e, kraće i
d u že, i u iz m e n i reči u r& c& nici), je z i č k i p r a v i l a n (d a se z a sn iv a n a p ra v iln o m iz b o ru ter
m in a, k a k o b i se iz b e g la višezn ačn o st teksta), la k o s h v a t l ji v (d a se iz p r v o g čitanja ra zu
m e, b e z k o rišć e n ja e n c ik lo p e d ijs k e literature), o b je k t i v a n (d a u p o z n a je sa čin je n ic a m a
b e z p re u v e lič a v a n ja i u m a n jiv a n ja ), je d n o s t a v a n (isk a z a n r a z u m ljiv im i n e d v o s m is le
n im re č im a ), u je d n a č e n (p ri up otrebi b ro je v a , im ena, sk raćen ica, s im b o la i n a z iv a ), p r i
r o d a n i o d m e r e n (b ir a n im term in im a u sk lađ en p rem a č ita o c im a ), z a n i m l ji v (d a im a ž i-
vo st u o p is iv a n ju ), k o n z is te n ta n (d a čini o rga n sk u i lo g ič k u c e lin u ), s tr u k tu r ir a n (d a v e
će c e lin e p o v e z u je unutar teksta), p o u z d a n (d a rep rezen tu je au to ro v u v o lju )), k o h e r e n
ta n (d a im a lo g ič k i p o v e z a n e r&č&nic&), f u n k c io n a la n (d a k o m u n ik a c iju u sm e ra v a p rem a
o d re đ e n o m c ilju i svrsi, p isan je za o d ređ en e p o tre b e ), e tič k i z a s n o v a n (z a s n o v a n na
iskrenosti, o tvoren osti, p o šten ju i skrom n osti au tora). ,,N Ierilo 'lep ó te' n a u č n o g stila bit
će pre s v e g a n je g o v a fu n k cio n aln o st, n je g o v a p o g o d n o s t i u p o tre b iv o st u p ren o su in fo r
m a c ija “ (S ilo b r č ić 2003: 2 3 ). S v e n a v e d e n e karakteristike d o b r o g n a u č n o g stila p isan ja
su k o m p le m en tarn e . N i je ih je d n o s ta v n o ostvariti, p a se o d autora n a u č n o g d ela traži
dosta zn a n ja i veštine. D a b i se u d o v o ljilo s v im za h tev im a p o tre b n o j e d a au tor d o b r o

p o z n a je n au čn u o b la st i p r o b le m o k o m e piše, te d a svoj stil stalno u sa v ršav a.
Z a h te v i za p o š to v a n je n a v e d e n ih norm i stila p isa n ja o stv a ru ju se n a ra zličite n a
čine. J a s n o ć a tek sta p o v e ć a v a se n a v o đ e n je m p rim e ra k o ji n a slik o v it n ačin o b ja š n ja v a
j u argu m en te, z a k lju č k e i slu že z a potk rep ljen je. S a ž e t o s t tek sta p o stiže se iz b e g a v a -
n je m d u g ih re čen ica, iz b a c iv a n je m n ep otrebn ih reči i o d s tra n jiv a n je m s u v išn o g . P r e c i
z n o s t tek sta p o v e ć a v a se tako d a se opštepoznate p o ja v e ne o b ja š n ja v a ju . ¡L o g ič n o s t tek
sta p o stiže se iz n o š e n je m m isli i m isao n ih celin a, je d n e za d ru g o m , pri čem u se koriste
reči sm ern ice (n a jp re , zatim i si.). K ra tk o ć a teksta ne sm e se postizati n a štetu ja s n o ć e .
S p o re d n e , m a n je v a ž n e segm en te u tekstu treba izostavljati ili svesti n a n a jm a n ju m o g u
ću m eru i iz d v o jiti (u čin iti ra z lič itim ) u o d n o su na o n o što j e bitn o, s ta v lja n je m u p o d
n o žn e n a p o m e n e ili istican jem d ru g im tip o m s lo v a i si. P o je d in o sti i sp o re d n o u tekstu
ne sm eju n ik a k o d a z a m a g le i učin e n e v id ljiv im o n o bitno. N ln o g o n a p o m e n a u tekstu
o te ž a v a p ra ć e n je m isli autora.
N o v a k M ilo š e v ić (2 0 0 1 ) n a v o d i p ra v ila k o ja j e n e o p h o d n o resp ek to vati p rilik o m
iz ra d e i p is a n ja n a u č n o g d ela. T a p ra v ila zah tevaju : d a se iz la g a n je ne p o č in je su v iše iz
d a le k a ; d a se ne un osi u d e lo o n o što n ije u n ep o sred n o j v e z i sa tem om ; d a se d e lo n e
p re n a trp av a b e z n a č a jn im p o je d in o stim a ; d a se ne p o n a v lja o n o što j e n a neki način v eć
re č e n o i n e ra z la ž e i o b ja š n ja v a o p širn o o n o što j e p o sebi d o v o ljn o ra z u m ljiv o . D o b r i m
a k a d e m s k im stilo m p isa n ja o b e z b e đ u je se ja s n o ć a i p re g le d n o s t iz la g a n ja , ja s a n cilj n a
u č n o g d e la k o ji se p ro v la č i k ro z sve n je g o v e d e lo v e , o d n a s lo v a d o z a k lju č k a i s k la d
nost d e lo v a n a u č n o g d ela.
V la t k o S ilo b r č ić (2 0 0 3 ) ističe n e k o lik o zahteva, k o jim a se p o stiže iz g ra đ iv a n je
d o b r o g stila n a u č n o g p isan ja: ( 1 ) n e p re k id n o ra z m išlja n je o p o tre b a m a čitalaca; ( 2 ) z a
sn iv a n je ja s n o ć e o p is iv a n ja predm eta, za m isli i p la n ira n ja ra d a n a ja s n o ć i ra z m iš lja n ja
autora; ( 3 ) p rid rž a v a n je lo g ič k o g re d o sle d a ; (4 ) n asto jan je d a s v e tvrd n je b u d u ja s n e ,
d o v rš e n e i p o tk rep ljen e, tj. u tem eljen e na p o d a c im a i iz b e g a v a n je re č e n ic a k o je p o č in ju
re čim a m o g u ć e j e , v e r o v a t n o j e , m o ž d a \ (5 ) iz ra ž a v a n je m isli je d n o s t a v n o i sažeto; ( 6 )
o stv a riv a n je p recizn osti i tačnosti pri iz la g a n ju .
4.1.1. Strokturiranost naučnog dela
S tru ktu riran ost n a u č n o g d e la p o d ra z u m e v a p o d e lu tem e n a m a n je c e lin e s p o d n a

s lo v im a i p o v e z a n o s t v ećih c elin a unutar teksta d a b i se o b e z b e d ila p ostu p n o st iz la g a
nja. O p šta struktura m o n o g r a fs k o g d e la o b e z b e đ u je se o r g a n iz a c ijo m i u z a ja m n o m p o
vezan oš ću svih d e lo v a i čin i n je g o v u k o m p o z ic iju , k o ju j e p o tre b n o što v iše raščlaniti u
izrad i p la n a p isan ja. P o d e lo m ra d a n a d e lo v e o b e z b e đ u je se: p re g le d n o s t sa d rža ja rada,
o rg a n iz a c ija i p rik a z iv a n je o sn o v n ih teza rada, p rav ilan ra sp o re d g ra đ e , re d o s le d p o je d i
nih etapa p isan ja, o d n o s d e lo v a p re m a celin i i o d n o s m e đ u p o je d in im d e lo v im a , m esto
ilu stracija u tekstu, ra z u m e v a n je p ro b le m a o k o m e ra d g o v o ri. S v i d e lo v i ra d a p o d re đ e
ni su g la v n o j z a m is li i g la v n o j istraživačk o j id eji i treba d a su s ra z m e m i z n a č a ju p o je d i
nosti u o k v iru o d r e đ e n o g p ro b le m a . U n jim a m o ra biti ja s n o v id ljiv o o č e m u se ra sp ra
vlja. Z n a č a jn ijim p o je d in o s tim a p ro b le m a istraživan ja ustupa se v iš e p ro sto ra u radu , a
sp o re d n im m an je. Iz a b ra n a struktura rad a treba d a o m o g u ć i p rezen taciju o sn o v n ih teza
n a u č n o g d ela.
176____________________________________________________________ M . K u n d a č in a — V . B a n đ u r
D a b i se d o š lo d o p očetn e v e rz ije strukture ra d a iz ra đ u je se p la n p is a n ja i to n a

k o n iščita vanj a literature. K o n k re tiz a c ijo m id e jn o g p la n a iz la g a n ja iz v o d i se detaljan i
kon kretan ra s p o re d građ e , d o n iv o a ra z v ija n ja p a su sa u tekstu. „ D a b i se to kvalitetno
u ra d ilo p o tre b n o j e d a g ra đ a b u d e up ozn ata u d etaljim a i a s im ilo v a n a k a o celin a, d a se
im a ja s n a slik a o tom e g d e šta p rip a d a i k o lik o zn ači k a o p o je d in o s t z a c e lin u “ (D e le tić
20 08 : 3 1 8 ). P ri p isa n ju teksta d o la z i d o p ro m en e strukture d e la i m e n ja n ja d e lo v a . P o je
d in a p o g la v lja p ro đ u v eći b ro j verzija. N e k i d e lo v i se s m a n ju ju i o g ra n ič a v a ju , irele
vantni d e lo v i se iz b a c u ju iz rasp rave, a d e lo v i k o ji im a ju o d lu č u ju ć i zn ačaj jo š d etaljn ije
se strukturiraju i a n a liziraju . P ri to m se iz b e g a v a sv ak i šem atiza m , p a struktura d e la m o
ra b iti p o d re đ e n a karak teristik am a teme.
G la v n i tekst m o n o g r a fs k o g n a u č n o g d e la m o ž e d a b u d e p o d e lje n na: d e lo v e , g la
ve, p o g la v lja , p o t p o g la v lja , o d se k e i p asu se (p a r a g r a fe ). T e k s t d e l o v a n au čn e studije
(o b ič n o d v a d o tri) d e li se n a m a n je za o k ru že n e celin e, g l a v e , i to n a jm a n je dve. P o g l a
v l ja su o s n o v n e strukturalne je d in ic e n a u č n o g i stru čn o g d ela , k o je p re d s ta v lja ju re la tiv
n o sa m o staln e i za o k ru ž e n e c e lin e i k o je su u v e z i sa c e lim tekstom . P o ž e ljn o b i b ilo d a
su p o g la v lja p r ib liž n o iste d u žin e, ali tom e ne treba težiti veštački.
N a k ra ju s v a k o g p o g la v lja m o g u se izvo d iti za k lju č c i, k o ji slu ž e k a o o s n o v a za
iz ra d u sintetičkih z a k lju č a k a n a k raju n a u č n o g dela. U p o je d in im s lu č a je v im a k o rišćen a
literatura se ra sp o re đ u je p o p o g la v ljim a . U m a n jim ra d o v im a (č la n c im a ) iz b e g a v a se
p ó d e la n a p o g la v lja .
Strukturiranje m o n o g ra fs k o g n au čn o g d ela n a d e lo v e , g la v e i p o g la v lja o m o g u ć u je
za o k ru živ a n je p ro b le m sk ih celin a pri pisan ju i lakše p raćen je sad rža ja pri čitanju. T im e
ra d za čitaoca p ostaje p regled n iji. P o re d toga što zaok ru žu ju sad rža jn o je d n u celinu, p o
g la v lja im a ju u lo g u d a s v o jim završetk o m o m o g u ć e čitaocu o d m o r i kon centraciju za n a
stavak čitanja. P o g la v lja p o č in ju n a n o v im n ep arn im stranicam a m o n o g ra fs k o g dela.
P o t p o g l a v l j a su strukturalne je d in ic e p o g la v lja . N a s lo v i p o t p o g la v lja n a u č n o g i
stru čn o g d e la b liž e o d re đ u ju n jih o v sadržaj. T a k o đ e se n u m erišu , im a ju p o s e b n e p o d n a
s lo v e i n e p o č in ju n a n o v im n e p a rn im stranicam a d ela. B e z p ó d e le n a p o t p o g la v lja n a
u č n o d e lo b i z a au tora b ilo teže pisati, a za čitaoca b i b ilo n e ra z u m ljiv o . P o t p o g la v lja se
d e le u o d se k e , k o ji se o b e le ž a v a ju b ro je v im a ili p o d n a s lo v im a .
U tok u p is a n ja p o je d in ih p o g la v lja m o n o g r a fs k o g d e la m o ž e d o ć i d o p ro m e n e
n jih o v o g m esta u o d n o su n a p lan ira n u k o m p o z ic iju rada. A u t o r m o ž e d a ih m en ja, sk ra
ću je, p ro širu je , ali sa m o tako d a sv a k o p o g la v lje p ro iz ila z i iz p re th o d n o g i n astav lja se
n a sle d e ć e , ra z ja š n ja v a ju ć i o sn o v n i p ro b le m i d o k a z u ju ć i g la v n u m is a o istra ž iv a č k o g
p ro b le m a .
U p isa n ju n au čn ih ra d o v a u staljen a su d v a pristupa. P rv i pristup p re fe rira ra z m i
šlja n je o sa d rž a ju k o ji se p ro u č a v a i istražuje, a tek n ak o n ,,sa z re v a n ja “ i ra zra d e m isli
p ristu p a se p isa n ju teksta. D r u g i pristup p re fe rira p isa n je o d m a h , tako što autori u toku
p is a n ja o b lik u ju tekst k a k o im d o la z e id e je i m isli, a n a k o n to g a m e n ja ju , d o p u n ju ju i
sk raću ju .
D e l o v i m o n o g r a fs k o g n a u č n o g dela, reči, rečen ice, p asu si, o d e ljc i, p o tp o g la v lja ,
p o g la v lja i g la v e m o ra ju biti in terakcijski p o v e z a n i i činiti g a h o m o g e n o m celin om .
N a jv a ž n ije m isli o b ič n o se d a ju n a početk u ili na k raju rečen ice, p asu sa, o d e ljk a , p o tp o
g la v lja , p o g la v lja i c e lo g rada. N e k i d e lo v i ra d a ne m o ra ju se pisati o n im re d o m k o ji
zah tev a k o m p o z ic ija , v e ć o n d a k a d a se z a njih p rik u p e n au čn i iz v o ri. K o d p rim e n e p ri-
p o v e d a č k o g stila p is a n ja p re fe rira se h ro n o lo šk i i p rostorn i re d iz la g a n ja , d o k se k o d

o p is iv a n ja p o la z i o d b liž e g k a d aljem , što opet z a v is i o d to g a k o ji j e n e p o sre d a n cilj u
iz v o đ e n ju d o k a z a , sin teza ili an aliza.
Z a o z n a č a v a n je strukturalnih d e lo v a m o n o g r a fs k o g n a u č n o g d e la u p o tre b lja v a ju
se: ( 1 ) d e k a d n i sistem sa a ra p s k im re d n im b ro je v im a , ( 2 ) rim sk i b ro je v i, ( 3 ) s lo v a p o
a b e c e d n o m re d u (v e lik a i m a la s lo v a ) i ( 4 ) reči. K o m b in a c ija o v ih m o g u ć n o s ti utiče na
n ep re g le d n o st, p a se iz b e g a v a .
U o z n a č a v a n ju strukturalnih d e lo v a m o n o g r a fs k o g d e la n a jč e šć e se p rim e n ju je
d e k a d n i sistem arap sk ih redn ih b ro je v a , k o ji j e sistem atičan i p re g le d a n . Strukturalni
elem en t v iš e g re d a m o ra d a sad rži n ajm a n je d v a strukturalna e lem en ta (je d in ic e , c e lin e )
n iž e g reda. U o z n a č a v a n ju se d o p u šta u p o treb a d o četiri d e k a d n e je d in ic e (n p r. 2 .1 .1 .1 .).
U k o li k o j e n ek i sad ržaj p o tre b n o raščlaniti n a v iš e o d četiri d e k a d n e je d in ic e , p rim e n ju
j e se sistem arap sk ih b r o je v a s ra zlič itim o zn a k am a , ili sistem d ru g ih iz ra z a i zn ak o v a.
Struk tu ra ln a n u m e r a c ija d e lo v a teksta

I DEO
1. G L A V A
1.1. P rv o p o g la v lje
1. 1. 1. P rv o potpoglavlje
1 . 1.2. D ru g o p otpo glavlje
1. 2. D ru g o p o g la v lje
1. 2. 1. P rv o potpo glavlje
1. 2. 2. D ru g o p otp o glavlje
1. 2. 3. T reće p otpo glavlje
2. G L A V A
P ri o v a k v o m o z n a č a v a n ju , u sad ržaj n a u č n o g d e la u p isu ju se sa m o d e k a d n e j e d i

nice, d o k se sistem arap sk ih b r o je v a s ra zlič itim o z n a k a m a ili sistem d ru g ih iz ra z a i
o z n a k a an alitičk i in k o rp o rira u tekst rada.
4.1.2. Izbor reči i formulisanje rečenica
S v a k a n a u k a ra s p o la ž e s v o jo m te rm in o lo g ijo m , s v o jim stru čn im je z ik o m . O s n o v

ni sm islen i elem en ti (s tils k e je d in ic e ) s v a k o g je z ik a , p a i n a u č n o g su reči i rečen ice.
K o m b in a c ija reči u lo g ič k e c e lin e o stvaru je se rečen icam a. Iz a b ra n im te rm in im a n a u č
nik iz g ra đ u je s v o ju te rm in o lo g iju i n jo m e se slu ži u p isa n ju ra d o v a . T u r g e n je v kaže:
,,N a svetu n e m a ništa ja č e ... i n e m o ć n ije o d r e č i!“ .
B u d u ć i d a se u s v a k o m p ro u č a v a n ju i istraživ an ju n a u č n o g p ro b le m a d o la z i d o
m n o g o ra zn o v rsn ih p o d a ta k a i n astaje m n o g o n o v ih id e ja i m isli, te d a u p rip a d a ju ć o j
n au ci p o sto ji v e lik i b ro j n au čn ih term ina, n a jzn a č a jn iji za d atak au tora j e iz n a la ž e n je ta
k v ih je z ič k ih term ina, u d o s lo v n o m a ne u p re n e se n o m zn ačen ju , d a se shvate n je g o v e
m isli i tim e u čin i tran sp aren tn im c e lo v ito delo. Istraživ ač treba d o b r o d a o d m e ri k o je će
wSm iz ra z e upotrebiti, d a b i p re c iz n o iz ra z io o d ređ en e p o jm o v e , n ajsa že tije i n ajtačn ije isk a
178_______________________________________________________________________ ]V1. K u n d a č in a — V . B a n đ u r
z a o ž e lje n e m isli, a p o n e k a d u p o tre b io i različite reči k a k o b i iz b e g a o m o n o to n iju i ste-

reotip iju . Šta će o d to ga uneti u tekst i k o jim re d o m (s is te m o m ) će to iz lo ž iti d a b i o b e z
b e d io č in je n ič k u p o tk rep ljen o st i argu m en to van o st s v o jih m isli, utiče n a stil pisan ja.
N a u č n i stil p is a n ja p ostiže se d o b r im iz b o r o m i u p o tre b o m ad e k v atn ih reči, j e r za
je d a n p o ja m p o s to ji v iše term ina. S v a k a reč im a je d n o o s n o v n o zn a č e n je i v iše d ru gih
zn ačen ja. I z b o r v o k a b u la ra n a u č n o g stila p isan ja m o ra biti u s k la d u sa p otrebam a, inte
re sim a, ste p e n o m zn an ja i ra z u m e v a n ja p oten cijaln ih čitalaca (n a u č n ik a , nastavnika,
studen ata). Johan V o l f a n g G e te ističe: „ N e k e su k n jig e , čini se, n a p isa n e ne zato d a iz
n jih u č im o , n e g o d a b is m o sazn ali k a k o j e autor nešto z n a o “ .
U p isa n ju n a u č n o g ra d a p o tre b n o j e iz b e g a v a ti: d a v a n je p r e v e lik o g zn a č a ja v la
stitim rezu ltatim a; n e p re c iz n e izraze: stilske detalje i n e p o tre b n a ,,u k ra š a v a n ja “ ; s lik o v i
te n ad ah n u te o p ise , k o ji s m a n ju ju ra z u m ljiv o st i n e p o tre b n o p r o d u ž a v a ju tekst; ličn e n o
te (p o z iv a n je n a seb e, s v o je j a i s v o je m iš lje n je ); su v išn e reči i fra z e („ p r o š l a i s t o r i ja “ ,
„ p o t e n c i j a l n i r i z i k “ )', p re v iš e stranih reči, term ine karak terističn e z a d ru g a p o d ru č ja n a
u k e; n o v e p o m o d n e reči (^ „ e d u k a c ija “ ) , ustaljen e fra ze , k lišee, apstraktne izraze, ž a r g o
ne, k n jišk e reči, k o lo k v ija ln e term ine, („ g e n i j a l a c “ , ,,p o m r a č e n u m “ )', ra z v u č e n a o b ja
šn jen ja, z a g o n e tn o iz ra ž a v a n je i n ep o trebn e obrte u re čen ici; p o n a v lja n je o n o g a što je
v e ć re č e n o i p o n a v lja n je često k o rišćen ih reči; n e p ra v iln u u p o tre b u i n e p ra v ila n red re
či; o p širn e iz ra z e ; k v a lifik a tiv e b e z k o n k re tn o g zn a č e n ja (^ „ s la b o “ , „ j a k o “ , „ č e s t o “ ,
, , r e t k o “ , ,,m n o g o “ , , , m a l o “ , „ s t o t i n e s l u č a j e v a “ , , , b e z b r o j p u t a “ , ,, g o l e m o “ )', }&z.ičk.e. i
stilske n e p ra v iln o sti (,,w v e z i t o g a ''“', „ n a jo p t i m a l n i j i “ , ,,u s a d a š n je m d o b u “ , „ t r e b a m o
d a “ , „ t r e b a m “ ) um esto p ra v iln ih sin tagm i (,,m v e z i s t i m “ , ,,o p t i m a l a n “ , ,,u s a d a š n je
d o b a “ , „ t r e b a d a “ , „ p o t r e b n o m i j e “ ) ; arogantnost (^„kao š to d o b r o zn a m o '"'', „ o č i g l e d
no'"'', „ o p š t e j e p o z n a t o “ , „ s v a k to z n a “ , „ s v i s e s l a ž u “ , „ n e k i, m n o g i “ , ,,u m n o g i m s lu
č a j e v i m a “ , „ k a o š t o j e p o z n a t o “ )', n ep o trebn e fo rm u la c ije u in terpretaciji rezultata ( „ v e ć
s m o u n a p r e d r e k l i “ , „ d a l j e ć e s e p o k a z a t i “ , „ p o n a v lja m '"'")', p ra z n e p ro c e n e ( „ n e s v iđ a
m i s e “ , ,, d o p a d a m i s e “ , „ o v o m i z v u č i d o b r o “ , „ o v d e n e š t o n i je u r e d u “ )', n ep raviln a
g la g o ls k a v re m e n a i p ad e že; n eprirodne i ro go batn e p re v o d e ; rastav ljan je reči na kraju re
da; p re v iše sin o n im a za isti p o ja m ; detalje k oji sm an ju ju ra zu m ljiv o st; osećajnosti, intim
nosti, cin izam , i iron iju; term ine karakteristične za d ru g e kulturne g ru p e i tradicije i si.
U a k a d e m s k o m p isa n ju ra d o v a b ir a se o s n o v n o z n a č e n je reči, k o je će u o d re đ e
n o m kon tek stu n a jb o lje o d g o v a ra ti čitao cim a k o jim a j e tekst n a m e n je n i tim e iz b e ć i n e
ja s n o ć e . A r t u r Š o p e n h a u e r (1 9 8 2 ) ističe d a j e p o tre b n o u p o tre b lja v a ti takve reči k o je će
čitao ca p risilja v a ti d a m isli u p ra v o o n o isto što j e i p is a c m islio . B ir a n e reči u z u p o treb u
z n a k o v a in terp u n k c ije o d ra ž a v a ju autentičnost a u to ro v o g teksta. Iz tih ra z lo g a , autorim a
n au čn ih ra d o v a u p isa n ju su n eo p h o d n i rečn ici m atern jeg je z ik a i stranih je z ik a , rečnici
stranih reči u m a te m je m je z ik u i e n c ik lo p e d ije .
R a tk o Z e le n ik a (2 0 0 0 ) iz d v a ja je z ič k e g re šk e k o je se često p o ja v lju ju u n au čn im
ra d o v im a . T e g re š k e iz ra ž e n e su u o b lik u : (1 ) reči k o je o z n a č a v a ju re lativ n e p o jm o v e ,
k ra jn je n e o d re đ e n e : s la b o , ja k o , č e s to , retk o, m n o g o , m a lo , s to tin u s l u č a je v a , b e z b r o j
p u ta , g o l e m o i si.; ( 2 ) izraza: o p š t e j e p o z n a t o , s v a k o to zn a , s v i s u s a g la s n i, k a o š to j e
p o z n a t o i ( 3 ) fo rm u la c ija ; v e ć s m o u n a p r e d rekli, a j o š ć e m o s e v r a titi n a o v o p it a n je ,
d o l e ć e s e p o k a z a ti, p o n a v l ja m . O v im re čim a treba dodati i d ru g e reči k o je su n e p o ž e lj
n e u stručn im i n a u č n im d e lim a ; im a, p o s t o ji , s m a tr a m , m is lim , n e k o .
B u d u ć i d a n au k a ne p o z n a je n ac io n aln e gran ic e, u p isa n ju n au čn ih ra d o v a p re u z i
m a ju se iz d ru g ih je z ik a oni stručni izrazi za k o je ne p o sto je ad ek v atn i term ini u je z ik u
AJcadem sko p is a n je __________________________________________________________________________________________________ 179
k o jim se slu ži autor. M n o g e reči iz klasičn ih je z ik a (g rč k i i latin sk i), a i reči e v ro p sk ih

je z ik a (e n g le s k i, fran cu sk i, ruski, n em a čk i i italija n sk i) p o stale su in tern acion aln e i ušle
u srpski je z ik . M e đ u tim , u p o tre b a stranih reči i izraza, k o je nisu p o sta le sastavni d e o
s rp s k o g je z ik a d o z v o lja v a se sa m o u slu čaju ak o d o p rin o se ra z u m e v a n ju teksta. F e ren c
K e lč e i k a že : ,,P oštu j i u či je z ik e d ru g ih o b ra z o v a n ih n aro da, ali n ik a d ne z a b o ra v i: k a o
što j e u č e n je stranih je z ik a lep o , tako j e u p o treba v lastito g je z ik a d o k rajn jih m o g u ć n o
sti d u ž n o st“ . U tekstu se u z p rv o n a v o đ e n je n e k o g s p e c ifič n o g n a z iv a za n ek i p o ja m ili
izraz d a je n je g o v a d e fin ic ija i o b ja š n ja v a šta se p o d n jim p o d ra z u m e v a . U p o tr e b lje n e re
či stran o g je z ik a m o g u se o zn a čavati n a v o d n ic im a i p o lu n a v o d n ic im a , stavljati u z a g ra
d e ili isticati k o s im s lo v im a (ita lik ). Iz a n ep rirod n ih p re v o d a , u z a g ra d i n a stran om j e z i
ku, isp isu ju se o rig in a ln i iz ra z i n a stran om je z ik u .
M is li, id e je , o b a v e š te n ja autora k o ji treba d a b u d u z a p isa n i u tekstu iz ra ž a v a ju se
re č e n ič k im s k lo p o v im a . Jedna id e ja autora stavlja se u za se b n u , ja s n o iz g ra đ e n u re č e n i
cu k o ju k arak teriše struktura, o d n o s reči u njoj i v e z a s d r u g im re čen icam a. Jasnost re
čen ice p o stiže se p ra v iln im iz b o r o m reči i n jih o v im ra s p o re đ iv a n je m u rečen ici (s u b je -
kat, predikat, a za tim o d re d b e i d o p u n e ) i iz b e g a v a n je m in v e rz ija . D a b i se o b e z b e d ila
ra z u m ljiv o s t teksta p o tre b n o j e koristiti kratke rečenice. N i j e o p r a v d a n o iz d v a ja ti u z a
se b n e re čen ice s k lo p o v e u k o jim a j e izo stav ljen objekat. P r ilik o m n o v ih čitan ja teksta,
au tor p ro m e n o m o d re đ e n ih term ina, k o r ig o v a n je m i d o p u n ja v a n je m p o v e ć a v a ja s n o ć u i
je d n o z n a č n o s t p o jm o v a i rečen ica. U tekstu rečen ice ne z a p o č in ju c ifra m a , niti se osta
v lja ju sa n e d o re č e n im p o jm o v im a i n etačn im tvrdn jam a. P r e p o ru č u je se fo rm u lis a n je
re č en ica različite vrste, o b lik a i d u žin e. N e k i autori ( V . S ilo b rč ić , M . G a č ić ) sm atraju d a
p ro s e č n o d u g a č k a re č e n ic a treba d a sad rži deset reči. D r u g i au tori (J. S a v ić ) u sp o sta
v lja ju g o rn ju g ra n ic u n a trideset d o četrdeset reči. D u ž e re č e n ic e se p rim e n ju ju z a s a o p
štav a n je k o m p le k s n ih m isli, ali su teže z a ra z u m e v a n je i p a m ć e n je . M e đ u tim , kratke re
čen ice su lak še za ra z u m e v a n je , ali n e d o p rin o se iz g ra d n ji v e ć ih c e lin a i istican ju v a ž n i
jih m isli. U tekstu ne m o g u d a ostanu d v o s m isle n e i s u v iše kratk e i d u g a č k e rečen ice.
A le k s a n d a r H a lm i (2 0 0 3 ) p ra v i ra z lik u iz m e đ u je z ik a u k v a n titativ n im i je z ik a u
k v a lita tiv n im istraž iv an jim a . U k van titativn im istra ž iv a n jim a ra d i se o „ je z ik u v a rija
b l i “ , k o n cep ata, o p e ra c io n ih d e fin ic ija i in dik atora k o ji g o v o r e o o d re đ e n im re la c ija m a
iz m e đ u p o ja v a . U k v a lita tiv n im istra ž iv a n jim a je z ik se o d n o si n a in terpretaciju i ra z u
m e v a n je s m isla i z n a č e n ja n ek e ak cije, d o g a đ a ja ili u o p šten e lju d s k e k o m u n ik a c ije . T a j
je z ik j e s lo b o d a n i n e fo rm a la n . K v a lita tiv n a istraživ an ja slu ž e se v iš e lite rarn im o b li
k o m p isan ja, ž iv o tn im isk u stv o m , in tu icijo m i im a g in a c ijo m .
U p isa n ju n au čn ih tekstova iz b o r stručnih iz ra z a i te rm in a p r ila g o đ a v a se k a te g o
riji k o risn ik a. A k o j e d e lo n a m e n je n o n au čn icim a isto g p ro fila , p iše se stro g im n a u čn im
stilom . M e đ u tim , a k o j e d e lo n am e n je n o široj čitalačk oj p u b lic i, k o n k re tn o p rak tičarim a
i p re d v iđ e n o d a se o b ja v i u stru čn o m listu, n je g o v je z ik , stil i stručnu te rm in o lo g iju p o
trebn o j e p o jed n o stav iti, sm anjiti b ro j stručnih iz ra z a n a p o tre b n u m eru , n av o d iti ih u
z a g ra d i, zam en iti ih e le m e n tim a d e sk rip c ije , n a v o d im a , o p isim a , tu m a č e n jim a i k n již e v
n im iz ra z im a i d o p u n iti fu n k c io n a ln im p rik a z iv a n je m p o ja v a . T a k a v stil p is a n ja n a z iv a
se n a u č n o -p o p u l a r n i . U k rajn jo j distanci o s n o v n o j e p ostići d a tekst n a u č n o g ra d a b u d e
takav d a za čitao ce p ostan e ra z u m ljiv , d a shvate p o ru k e k o je d e lo n o si u sebi. O d usta
ljen ih n o rm i p is a n ja n au čn ih ra d o v a o d stu p a p isa n je teksta k o ji čin i izv eštaj a k c io n o g
istraž iv an ja k o ji se p iše je z ik o m učesnik a.
180 M . K u n d a č in a — V . B a n d u r
4.1.3. Formiranje pasusa
P o r e d p r a v iln o g iz b o ra reči i p ra v iln o g fo rm ira n ja rečen ica, u n a u č n o m tekstu

v a ž n o j e p ra v iln o o rg a n iz o v a ti p asuse. P a s u s (p a ra g ra f, o d lo m a k , sta v ) j e o s n o v n a i n a j
m a n ja lo g ič k o -s a d r ž a jn a i m is a o n o -e m o c io n a ln a c e lin a teksta, d e o o d re d e n e v e ć e m is a
o n e c e lin e n a u č n o g d ela , sastavljen o d više rečen ica, k o je su m e đ u s o b n o p o v e z a n e j e d
n o m m isli ili tem om . LJ p a su su se ra zra đ u je je d n a n o v a id eja, je d a n n o v i aspekt, je d a n
n o v i p r o b le m ili je d n a n o v a p o ja v a v e z a n a za p red m et p ro u č a v a n ja i istraživan ja. Jedan
p asu s m o ž e d a sad rži v iše m isli i argum en ata. K a o takav, p asu s fig u r ira k a o c e lin a sam a
z a s e b e i u la z i u sastav v e ć e strukturalne celin e. T o j e „o n a k o lič in a m aterijala k o ju čita
lac m o ž e obu h vatiti čitan jem , u je d n o m m ah u k o n c e n tra c ije “ (G a č i ć 2001: 5 7 ).
A u t o r i ( V . S ilo b rč ić , J. S a v ić , R . Z e le n ik a , M . G a č ić , Z . I v a n o v ić ) sla ž u se d a su
o s n o v n e o d lik e je d n o g p asu sa: je d i n s t v o (ra z v ija n je sam o je d n e m isli — stava, id eje, te
m e ), k o h e r e n t n o s t (lo g ič k a p o v e z a n o s t re č e n ic a ) i m o g u ć n o s t is t ic a n ja p o j e d i n i h d e l o v a
s a d r ž a ja .
P a su s se sastoji o d v iše rečen ica, p o v e z a n ih tako d a čine koh eren tnu m isa o n u c e
lin u i is to v re m e n o p re d s ta v lja d e o v e ć e celin e. V e z a re č e n ic a u p a su su treba d a b u d e lo
g ič n a i p riro d n a , a u sp o sta v lja se v ez n icim a, p rilo z im a , u k lo p lje n im rečen icam a. O b a
v e z n o sad rži k lju č n u re čen icu k o ja se o d n o si na tem u k o jo j j e p o s v e ć e n . O sta le rečen ice
u k o jim a se tem a ra z ra đ u je i u tem elju je m is a o sad rže n o v e p od atk e. P a su s m o ž e d a p o
čin je g la v n o m m isli, re č e n ic o m ili n a g la š e n im rečim a. R e č e n ic e k o je čin e p asus m o ra ju
biti g ra m a tič k i celo vite.
U fo rm ira n ju p a s u sa p rv o se izn o si id eja, zatim d o k a z i i p o tk rep lje n ja . M o g u se
p rv o izn o siti argu m en ti iz k o jih se iz v o d i m is a o i id eja. D a b i se d o š lo d o vlastite id e je
m o ž e se p o ć i o d suprotn ih m isli i id e ja i n jih o v ih argu m en ata.
P r e m a u lo z i k o ju im a ju u tekstu, pasu si se d e le n a u v o d n e , p a s u s e u k o jim a s e
d e jr n iš u te r m in i, ju n k c i o n a l n e , p r e l a z n e i z a k lju č n e . F u n k c i o n a l n i p a s u s i slu že za ra z ra
d u p ro b le m a tem e, d o k a z iv a n je tvrdnji, in terpretaciju d o b ije n ih p o d a ta k a i rezultata.
P r e l a z n i p a s u s im a fu n k c iju d a m e đ u s o b n o p o v e ž e ostale p asu se. 2 ^ k l ju č n i m p a s u s o m
se d a je z a k lju č a k p reth odn ih p asu sa, k o jim a su razra đ en i ili interpretirani rezultati istra
živ a n ja . P re m a M i lic i G a č ić (2 0 0 1 ), p asus m o ž e biti u fu n k c iji: u v o đ e n ja u tem u, z a p o
čin ja n ja ra sp ra v e , o c e n e ideja/m isli, u o p štav a n ja (g e n e r a liz a c ije ), o b ja šn je n ja , iz n o šen ja
su ge stija i saveta, a rg u m e n ta c ije i p rotivargu m en tacije, iz n o š e n ja p rim e ra, n a v o đ e n ja
p ro tiv a rg u m e n a ta , u je d n a č a v a n ja gled išta, stavljan ja n a g la s k a (is tic a n ja važn osti n e č e
g a ), n a g la š a v a n ja p a ra le liz m a , d o p u n ja v a n ja d etalja, n a b ra ja n ja , su p rotstavljan ja,
k o m p a ra c ije , iz n o š e n ja ličnih sta v o v a i m iš lje n ja (s la g a n je i n e s la g a n je ), iz n o še n ja sta
v o v a i m iš lje n ja d ru g ih lju di, iz b e g a v a n ja iz n o še n ja sta v o v a i m iš lje n ja , iz n o šen ja ra z li
čitih stu p n je v a sigu rn osti, u b la ž a v a n ja tvrdnji, z a k lju č iv a n ja .
U tekstu su p asu si ja s n o o d v o je n i ali m e đ u s o b n o p o v e z a n i, p o sličnosti id e ja ili
p o n jih o v im suprotn ostim a. N a taj način se o stvaru je lo g ič k a i sa d rža jn a p o v e zan o st,
sv ak i p asu s n astaje iz p re th o d n o g (p o z iv a se n a o n o o čem u se g o v o r i lo ) i p rip re m a s le
d eći (n a ja v lju je o n o o čem u će se g o v o riti). P r v a i p o s le d n ja re č e n ic a u p asu su o s ig u ra
v a ju p o v e z a n o s t p re th o d n o g i s le d e ć e g pasusa. T im e tekst p o sta je koh eren tniji. Z a p o
v e z iv a n je p a su sa k o riste se sp o jn e reči, tzv. tranzicije, u g la v n o m v ez n ici, npr. z b o g t o
g a , m e đ u tim , n a im e , n e d a v n o , n e š t o s p e c i ji č n i j e . N e š t o n o v o u id u ć e m p a su su n a g o v e
štava se p o m o ć u reči: is to tako, s li č n o to m e , o s im t o g a i si. P a su si p o suprotnosti koriste
A -k a d em sk o p is a n je __________________________________________________________________________________________________ 181
reči: in a č e , o b r a t n o , ali, ip a k i si. U p asu sim a se koriste i reči z a z a k lju č iv a n je : o n d a ,

p r e m a t o m e i si. V e z iv a n je m o ž e biti i tak vo d a rad n ja je d n o g p a su sa n a g o v e š ta v a v ez u
s n ared n im . P a su si n e m o g u p o č in jati citatom , ali se m o g u za v ršav a ti, i to izuzetn o.
P a su si m o g u im ati istaknute k lju č n e reči (d e sk rip to re ). S v a k o j n o v o j id e ji u p a s u
su p rip a d a n o v a rečen ica. P a su si se n e sm eju pretrpavati s u v iš n im i n e v a ž n im č in je n ic a
m a. V e lič in a p a su sa z a v isi o d o sn o v n e m isli k o ja se iz ra ž a v a i ra z v ija u n jem u , sa d rža ja
i sm isla teksta i a u to ro v o g stila p isan ja, a p o ž e ljn o j e d a b u d u različite d u žin e. N e treba
d a b u d u ni su v iše d u g i (n e d u ži o d 120 d o 130 re č i), ni su v iše kratki (o d je d n e re č e n ic e ).
IVtisli au tora p re m a s v o jo j važn osti o p re d e lju ju v e lič in u p asusa. N a je d n o j stranici teksta
o b ič n o d o la z i 3—5 p asu sa. U v o d n i, za k lju č n i i p relazn i p asu si m o g u biti du ži.
U p a su sim a se svi sta v o v i isk a zu ju u a firm a tiv n o m v id u . N e g o v o r i se o n ečem u
što n ije, v eć o o n o m e što jeste. Isk a z i iste vrste isk a zu ju se n a isti n ačin, i p o cen u p o n a
v lja n ja p o je d in ih reči. A u t o r se čitao cim a o b ra ć a u d ru g o m licu m n o ž in e (v id ite , u p o re -
dite, a n e v id i, u p o re d i i s L ).
P a su si se n e o b e le ž a v a ju p o s e b n im n a s lo v im a , ia k o sa d rž e p rik riv e n e n a s lo v e k o
j i se ne u n o se u sad ržaj d ela. N o v i p asu si se o d v a ja ju p ro re d o m k o ji j e z a je d a n ra zm a k
v e ći o d p ro re d a k o jim se p iše ostali tekst i u v la č e n je m p o č e tn o g re d a z a pet d o o s a m
slo v n ih m esta.
N e k a d a se u n a u č n o m i stru čn om d elu , o b ič n o na kraju, fo rm ira o d e lja k k o ji je
v eć i o d p asu sa, ali m a n ji o d p o tp o g la v lja , a k o ji se o d v a ja sa tri z v e z d ic e ( * * * ) .
4.1 .4 . Is t ic a n je d e lo v a te k s ta
P o r e d n o rm a ln o g iz g le d a s lo v a — s lo g a k o jim se p iše o s n o v n i tekst m o n o g r a fs k o g

d ela, koriste se p is m a k o ja slu ž e z a isticanje p o je d in ih d e lo v a teksta u n je g o v o m g r a fič
k o m o b e le ž a v a n ju . U tekstu m o g u d a se ističu: d e s k r ip to r i, r e č i, s in t a g m e , p o d a c i , d e l o
v i r e č e n i c e , c e l e r e č e n i c e , a n ek ad i p a s u s i. Istican je teksta iz v o d i se d e b l ji m s l o v i m a
(b o ld o m ), k o s im s l o v i m a (ita lik o m ), p i s a n je m s a r a z jn a k o m (s p a c io n ir a n o ), p o d v l a č e
n je m , z g u s n u t o , v e lik im k a p ita ln im s l o v i m a i v a r i r a n je m , te k o m b i n a c i jo m n a v e d e n ih
n a č in a ( b o l d i ita lik ). M e đ u tim , treba iz b e g a v a ti istican je teksta d v o s tru k o i trostruko
(n p r. „ e d u k a '''', „ e d u k a '"'^). Istican je p o je d in ih m isli, stav o v a , sin tagm i zn atn o d o p rin o si
ja s n o ć i teksta. O v i o b lic i n a g la š a v a n ja teksta u o d n o su n a o s n o v n i iz g le d teži su z a čita
nje. Iz to g r a z lo g a ne p re p o ru č u je se isticanje d u g ih p asu sa teksta o v im o b lic im a .
Is t ic a n je t e k s t a k u r z iv o m . — K u r z iv (lat. c u r s iv a sc. s e r i p t u r a ) (it a lik ) j e o s n o v
ni n ačin istican ja teksta, k o ji se sastoji u n a g la š a v a n ju teksta tip o m s lo v a nagn utih n a d e
sno. T a k v im o b lik o m n a g la š a v a ju se: reči k o je b i tre b a lo d a stoje p o d n a v o d n ic im a , c i
tati, autori, n a s lo v i k n jig a i č a so p is a u spisk u literature, tekstovi abstrakata, d e lo v i re č e
nice, statistički s im b o li u tekstu i si. K u r z iv o m se u sp isk u literature ne ističu n a s lo v i
č la n a k a u č a so p isim a . U n e k im č a so p isim a d o z v o lja v a se istican je teksta sam o
k u rz iv o m . P o tre b n o j e iz b e g a v a ti d v o stru k o istican je n a v o d n ic im a i k u rz iv o m , j e r
n a v o d n ic i im a ju s v o ju u lo g u .
Is tic a n je teksta k u rz iv o m
B anđur, V e ljk o i Potkonjak N ik o la (1 9 9 9 ): M e t o d o l o g i ja p e d a g o g ije . B e o
grad: S avez pedagoških društava Jugoslavije.
182 __________________________________________________________________ NI. K u n d a č in a — V . B a n đ u r
Isticanje teksta debljini slovima. — Š tam p an i tekst se m o ž e isticati p o lu m a sn im

i m a s n im p is m o m . V rs ta p is m a z a istican je d e lo v a teksta d e b ljim s lo v im a n a z iv a se
b o ld , o d n o s n o m a s n i s lo g . N la s n im s lo g o m ističu se b ro je v i n a p o č e tk u p a ra g ra fa , p o je
d in e k lju č n e reči u tekstu i b ib lio g r a fs k e skraćen ice u sp isk u literature. T im s lo g o m se
ne ističu v e ć i d e lo v i teksta, niti sk raćen ice u s a m o m tekstu. P o lu m a s n im s lo v im a se m o
g u istaći p rv a reč ili p rv a rečen ica na početk u p asu sa, ak o slu ži k a o n ek a vrsta p o d n a
slo v a . G la v n i n a s lo v i i p o d n a s lo v i ističu se različito, ali u v e k u isto m ra n g u i n a isti n a
čin. Z n a c i in terp u n k c ije (tačk a, zapeta, upitnik, u zv ičn ik , d v o ta č k a ), u z n a g la še n tekst
d e b ljim s lo v im a p išu se istim n a č in o m istican ja teksta (n p r. Napomena:). Č esto
istican je p o lu c m im stilo m j e n e fu n k c io n a ln o i o težav a čitanje.
Is tic a n je teksta d e b ljim s lo v im a

N astavn ik , kao u m e tn ik u o d n o sim a sa lju d im a , na različite načine i razli
čitim tehnikam a stvara situacije koje će da podstaknu učenje, osetljiv j e na potre
b e i osećan ja grupe, i koristi ih da podstakne izvršavanje zadataka (B je k ić , 1999).
U k o li k o j e c e la re čen ica u k u rzivu , p o je d in i elem en ti ili d e lo v i d o d a tn o se ističu

p o lu c m im k u r z iv o m (b o ld italic).
Isticanje velikim slovima. — K a p ita ln o p is m o (lat. c a p it a lis — ‘ g la v n i, o sn o vn i,
tem eljn i, b it n i’ ) j e s lo g sa istim lik o v im a k a o što su v e lik a p o č e tn a s lo v a , ali j e v e lič i
n o m lik a je d n a k o kratk im p is a n im m a lim slo v im a. S lu ž i za istican je p re z im e n a autora,
u o k v iru re fe re n c i, u sp isk u literature, u fu sn otam a, a n e k a d i u tekstu. Istican je teksta
v e r z a lo m u n e k im č a s o p is im a n ije dopu šten o.
K a.pitalno p is m o
B A N Đ U R , V . i P O T K O N J A K , N . (1 9 9 9 ): M e t o d o l o g i ja p e d a g o g ije . B eo grad :
S a v e z p edagoških društava Jugoslavije. ___________ ____________________
Isticanje s razmakom. — S p a c io n ira n je teksta (lat. s p a t iu m — ‘prostor, m e đ u p ro

sto r’ ) j e o b lik istican ja d e lo v a šta m p a rsk o g teksta ra z m a k n u tim slo v im a . N a z i v a se i
ra z re đ iv a n je teksta. N a takav n ačin n a jv iše m o g u d a se istaknu je d n a d o d v e reči u re č e
nici. Istican je teksta s p a c io n ira n je m u n e k im č a so p is im a se ne d o z v o lja v a .
S p a c io n ir a n je teksta
N astav n ik kao u m e t n i k u o d n o s i m a sa ljudim a, na različite načine i
različitim tehnikam a stvara situacije koje će da podstaknu učenje, osetljiv j e na
potrebe i osećan ja grupe, i koristi ih da podstakne izvršavan je zadataka.____________
Isticanje podvlačenjem. — D e lo v i teksta se m o g u isticati p o d v la č e n je m . N a s lo v i

i p o d n a s lo v i, u k o lik o su ispisan i v e lik im s lo v im a se ne p o d v la č e . Istican je p o d v la č e
n je m n a ru š a v a o b lik s lo v a i reči i o težav a čitanje.
Pisanje marginalija. — M a r g in a lije (lat. m a r g i n a l ia — ‘n a p o m e n a , p r im e d b a ’ ) su
b e le š k e k o je d o p u n ju ju o s n o v n i tekst i n a la z e se na m a rg in a m a stranica k n jige.
M a r g i n a l i je teksta
Studija slučaja m ože Poređenje se dalje vrši i iz u gla svrhe istraživanja. Prem a
se smatrati reprezentom M u žiću , kod paradigm e razum evanja svrha je idiografska
idiografski usm erenih (grč. idios — ‘pojedinac’), dakle, nastoji se pom oći pojedincu
naučnih pristupa u uz prim enu naučnih pristupa.
okviru paradigm e D a k le pak, paradigm a, čija j e svrha razjašnjavajuća, ima
razum e vanj a. nomotetsku svrhu (grč. n o m o s — ‘zakon’), dakle svrha joj je u
utvrđivanju naučnih pretpostavki o stalnim odn osim a
izm eđu dveju ili više p ojava, do kojih se dolazi
istraživanjem na većem bro ju jed in ica naučnog
posmatranja.
G rozd an k a G o jk o v (20 05 ): U v o d u p e d a g o š k u m e t o d o lo g iju ,
V ršac; V iš a škola za o b razo v an je vaspitača.
4.1.5. Č it ljiv o s t te k s ta
P o s m a tra n o sa aspekta čitaoca, čitljivost j e v e o m a v a ž n a karak teristik a n a u č n o g i

stru čn o g teksta. O n a se su b je k tiv n o p ro c e n ju je čitan jem teksta n a g la s ili čitan jem n e
k o m d r u g o m slu šao cu . O b je k t iv n i p o k azatelji čitljivosti n a u č n o g teksta, p rem a J ovan u
S a v ić u (2 0 0 1 ), su G a n i n g o v f o g in d e k s (G u n n in g ’s F o g In d e x , F o g In d e x ) i F l e š o v s k o r
la k o ć e čita .n ja (F le s h c h o v ). O v i p o k a z a te lji su d efin isan i za e n g le s k i je z ik , p a se u srp
s k o m je z ik u u z im a ju s o d re đ e n o m re ze rv o m .
G a n i n g o v f o g in d e k s . — P ro se č a n b ro j reči u rečen ici z a p o tre b e G a n in g o v o g te
sta d o b ija se k a d a se b ro j reči u je d n o m p asu su ili je d n o j stranici teksta p o d e li sa b r o je m
rečen ica. N a d o b ije n u vre d n o st d o d a je se p rocen at reči k o je su sa sta v lje n e o d tri ili v iše
s lo g o v a , d o b ije n b r o ja n je m u lOO uzastopn ih reči teksta. F o g in d e x se d o b ija k a d a se
z b ir o v e d v e vred n osti p o m n o ž i sa 0,4. G a n in g j e u tv rd io g ra n ič n u v re d n o st in d ek sa
k o ja iz n o si 12. T e k s t sa f o g in d e k so m 6—12 se la k o čita, a sa in d e k s o m iz n a d 12 čitlji
vost j e sla b a. T a k o đ e j e u tvrd io d a j e v e o m a s la b a čitljiv o st teksta sa p re k o 20 reči u re
čenici.
F le š o v in d e k s . — S k a la čitljivosti o v o g in d ek sa j e o d O (n a js la b ija č itljiv o st) d o
lOO p o e n a (n a jb o lja čitljiv o st). T e k st se la k o čita a k o j e F le š o v in d ek s iz n a d 70, težak j e
a k o j e is p o d 50, a čitljiv o st j e v e o m a s la b a ak o j e m an ji o d 30. O v a j in d ek s se iz ra č u n a
va na sle d eć i n ačin : 20 6 ,8 3 5 — 0 ,8 4 6 x broj s lo g o v a u lOO reči — 1,015 x (p ro se č a n b ro j
reči p o re č e n ic i).
P r o c e n a r a z u m ljiv o s t i u s m e n o g i z la g a n ja . — N e is k u s n i iz la g a č i n a n au čn im
s k u p o v im a iz la ž u n e ra z u m ljiv o . Z a p ro c e n u ra z u m ljiv o sti u s m e n o g iz la g a n ja koristi se
fo g in dek s. U tu svrh u p o tre b n o j e tekst napisati i izračunati m u f o g in dek s. P re p o ru č u je
se in dek s is p o d n iv o a 6 , k o ji o d g o v a r a m o gu ć n o sti p ra ć e n ja d v a n a e sto g o d išn ja k a . O v a j
n iv o se p re d la ž e j e r se im a u v id u d a j e iz la g a č d a le k o v iše u p u ćen u p ro b le m a tik u o k o
jo j g o v o r i u o d n o su n a slu šao ce, b e z o b z ira na n jih o v n i v o n au čn e a firm a c ije .
184 ]VI. K u n d a č in a — V . B a n đ u r
4.2. NAUČNI JEZIK PISANJA
N a u č n i je z ik k arak teriše o d ređ en o st i p recizn o st iz ra ž a v a n ja . D a b i n au čn ik o b e z

b e d io tak av stil, m o ra d a p o z n a je n ek e opšte je z ič k e zakonitosti. V la d a n je k n již e v n im
je z ik o m j e p re d u s lo v o v la d a v a n ja n au čn im stilo m p isan ja. S v a k a n au k a i struka im aju
svoj je z ik , k o ji im a s v o ju sp e c ifič n u te rm in o lo giju . T e k st n a u č n o g i stru čn o g rada treba
d a j e n a p isan lek sičk i, m o rfo lo š k i i sintaktičko-stilistički p ra v iln o , te rm in o lo šk i p re c i
zn o , uz d o s le d n o k o riš ć e n je p o d atak a i n a z iv a i b e z p ra v o p is n ih gre ša k a , b e z ispuštenih
in terp u n k cijsk ih z n a k o v a . S m a tra m o d a j e u o v u studiju p o tre b n o uneti n ek e o d je z ič k ih
zakonitosti, k a o što su: u p o tre b a g la g o ls k ih o b lik a i za m en ic a, u p o tre b a i p isa n je skra
ćen ica, u p o tre b a in terpu n k cijsk ih zn ak o v a, p isan je b ro je v a , p is a n je im e n a autora.
4.2.1. Upotreba glagolskih vremena, oblika i zamenica
Olagolska vremena. — Jasnoća i o d ređ en ost n a u č n o g teksta p o stiže se u p otre

b o m g la g o la , u m e sto g la g o ls k ih im en ica. P o tre b n o j e koristiti g la g o ls k e o b lik e : is tr a ž i
v a l i s m o , p o b o l j š a l i s m o p o s t u p a k , um esto: o b a v i l i s m o is t r a ž iv a n je , p o s t i g l i s m o p o
b o ljš a n je p o s tu p k a .
P re m a V la t k u S ilo b r č ić u (2 0 0 3 ) i Jovan u S a v ić u (2 0 0 1 ), iz b o r g la g o ls k ih v re m e
n a z a v is i o d to g a k o ji se rezultati, m išlje n ja i stavo vi o p isu ju . A k o se o p isu ju poznati re
zultati au to ra d e la ili d ru g ih autora, k o ji su već b ili o b ja v lje n i u n a u č n im č a so p isim a , ta
d a se k oristi sa d a šn je v re m e (n p r. U č e n i c i u iz r a z ito v e l i k o m p r o c e n t u (90*7c), p o k a z u ju
p o z i t i v n u e k o lo š k u o r i je n t a c i ju . Đ r o j iz o s ta n a k a s n a s t a v e s e p o v e ć a v a k r a je m p r v o g
p o l u g o d i š t a . ). A k o se n a v o d i autor k o ji j e o b ja v io o v e p o d atk e, p o č e ta k rečen ice j e u
p ro š lo m v re m e n u , dok g la v n i deo rečen ice ostaje u s a d a š n je m v rem en u , (n p r:
I s t r a ž i v a n ja Ađ. A n d e v s k i (2 0 0 6 ) su p o k a z a la d a s e n i v o e k o l o š k e s v e s t i m la d ih s u z r a
s t o m p o v e ć a v a . ). Iz to g ra z lo g a , nau čnik u d e lo v im a n a u č n o g č la n k a U v o d , T e o r ijs k i
p r i s t u p p r o b l e m u i D i s k u s i ja , u o k v iru in terpretacije rezultata istra ž iv a n ja koristi s a d a
šn je vrem e.
A k o se o p is u ju rezultati istraživ an ja k o ji se p rv i put sa o p šta v a ju , tada se koristi
p ro š lo v re m e (n p r.: T a b e l a 8 p o k a z u je d a j e b r o j iz o s ta n a k a s a n a s t a v e u e k s p e r im e n t a l
n o j šk oli, t o k o m p r v o g p o l u g o d i š t a s m a n jiv a n . Ili, U č e n i c i su, u iz r a z it o v e l ik o m p r o
c e n tu , p o k a z a l i p o z i t i v n u e k o lo š k u o r i je n t a c i ju . ).
U d e lo v im a n a u č n o g rad a M e t o d o l o g i j a is t r a ž iv a n ja i R e z u lt a t i is t r a ž iv a n ja istra
ž iv a č koristiti p ro š lo v re m e (n p r. U z o r a k is t r a ž iv a n ja j e f o r m i r a n . ). Izu ze ta k o d o v o g
p ra v ila j e k o riš ć e n je sin tagm e „ a u t o r j e o p i s a o ...'''', m a d a j e reč o o b ja v lje n im p o d a c im a ,
k a o i k o d in terpretacije statističkih tabela k a d a se koristi sa d a šn je vrem e, ia k o se radi o
re zu ltatim a k o ji se p rv i put o b ja v lju ju , (n p r.: T a b e l a 1 2 p r i k a z u je ..., a n e T a b e l a 12 j e
p o k a z a l a . . .).
Zamenice. — P ri p isa n ju n au čn ih i stručnih ra d o v a iz b e g a v a se u p o tre b a p r v o g li
c a je d n in e (n p r. is t r a ž io sa m , d o b i o sa m , u o č i o sa m , p r e m a m o j i m is tr a ž iv a n jim a , j a
s m a tr a m , j a m i s l i m . .. ), pri čem u se g u b i osećaj nepristrasnosti i o b je k tiv n o sti, stvara
prepoten tnost i iz a z iv a o d b o jn o st. U g la v n o m se p re p o ru č u je k o riš ć e n je p r v o g lic a m n o
žin e (n p r. m i s m o to d o k a z a li, k o r is tili s m o ..., p r e m a n a š im r e z u lta tim a ..., d o b i l i s m o ....
A k a d e m s k o p is a n je __________________________________________________________________________________________________ 185
m i s m a t r a m o ), što j e stilski p rih v a tljiv ije . P rv o lice m n o žin e o p ra v d a n o j e koristiti k a d a

j e u pitanju k o lek tivn i rad. D a b i se p o v e ć a o p rivid n au čn e objektivnosti autorim a se p re
p o ru č u je d a koriste p a siv n i o b lik trećeg lica (npr. is tr a ž e n o je .. . , d o b i j e n o je .. . , o t k r iv e n o
je ..., s m a tr a se..., m o ž e s e z a k lju č it i...), iako nek ad im a stilske n ezgrapn osti i bezličn osti.
U n a u č n im i stru čn im ra d o v im a p o s e b n o j e n e p o ž e ljn a u p o tre b a za m e n ic e
O d stu p a n je o d o v ih p ra v ila d o z v o lja v a se re n o m ira n im au torim a, u p re g le d n im r a d o v i
m a k o je p iš u p o p o z iv u re d a k c ije n e k o g časop isa. T a d a m o g u pisati u p r v o m licu je d n i
ne (n p r. jiz s m a t r a m ). U p o t r e b a p r v o g lic a je d n in e d o z v o lja v a se i u situ acijam a k a d a se
o p is u je vlastito n a u č n o otkriće (n p r. j a s a m o t k r io d o p l e r o v e f e k a t ), k a d a se iz ra ž a v a
s v o je vlastito m išlje n je , z a ra z lik u o d n e k o g d r u g o g m iš lje n ja i k a d a se že li p o k azati k o
ji će se p o stu p a k u istra ž iv a n ju koristiti i „ Ž e l i m p o k a z a ti...''^ ).
D e j (D a y , 19 83 ), V . S ilo b rč ić , (2 0 0 0 ) i J. S a rić (2 0 0 1 ) p re p o ru č u ju p isa n je u p r
v o m , u m esto u trećem licu. Z a m e ra ju što se um esto ličn e z a m e n ic e koristi sin tag
m a „ a u t o r j e . . . ''“' i sin ta g m a „ a u t o r i su...'^"'. O p r a v d a v a ju d a je d n a o s o b a z a se b e m o ž e
upotrebiti z a m e n ic u ,,mz“ , k a d a u u v o d u i d isk u siji m o n o g r a fs k o g d e la izn o si so p stv en e
m isli i id e je (n p r. „ m i veru je m o ...^ ^ ili „ a u t o r s m a t r a ...’''').
Z b o g o b ja v ljiv a n ja u sek u n d arn im p u b lik a c ija m a re z im e n a u č n o g ra d a se p iše u
trećem licu (n p r. I s p i t i v a n j e u t ic a j v r š n ja č k e g r u p e n a e k o lo š k u s v e s t m l a d i h ) ili b e z lič
n o (n p r. Z a k l ju č e n o j e . . . ) .
Izve štaj o a k c io n o m istraž iv an ju z a ra zlik u o d iz v e šta ja e m p irijs k o -a n a litič k o g is
tra živ a n ja p iše se u p r v o m lic u je d n in e , što p roističe iz sam ih n je g o v ih karakteristika
(u č e šć e , sarad n ja, re fle k s iv n o s t i in d iv id u a ln o st).
Olagolski oblici. — Z a p isa n je nau čnih tekstova ak tivn i g la g o ls k i o b lik j e p o g o d
n iji o d p a s iv n o g j e r o b e z b e đ u je kraći, direktniji i tačniji n ačin iz ra ž a v a n ja . M e đ u tim ,
p a s iv n i o b lik se č e šć e koristi z b o g u p o treb e b e z lič n o g g o v o ra . P rik la d n ije j e n apisati
„ g r a f ik o n 4 p r i k a z u je . .. “''', n e g o „ k a o š to j e p r ik a z a n o n a g r a f ik o n u A k t iv n i g la g o l
ski o b lik p rik a z u je o d re đ e n ije stanje, p a se p re p o ru č u je z a p isa n je c e lo g rada, iz u z e v p i
san ja re zim e a. M o ž e se koristiti i d ru g i način, d a se iz a k o n k re tn o g n a v o đ e n ja n e k o g n a
la z a p rik a z a n o g u tabeli ili g r a fik o n u n a v e d e sin tagm a t a b e la i n je n b r o j , g r a f ik o n i n j e
g o v b r o j (n p r. P r o s e č a n s k o r n a te s t ir a n ju u č e n ik a P r v e g i m n a z i je u o k v ir u k o n t r o ln e
g r u p e (T a b e la 12) b i o j e 4 8 b o d o v a ). M e đ u tim , o v o g p ra v ila se n e treba p rid ržav ati u
re z im e u n a u č n o g d ela, z b o g raču n arsk e o b ra d e u sek u n d arn im p u b lik a c ija m a . S a d rža j
z a k lju č a k a n a v o d i se b e z sa d rža ja lica — b e z lič n o (n p r. i s t r a ž iv a n ja s u p o k a z a la , s m a tr a
se, r e z u lta ti p o k a z u ju , č i n je n i c e p o t v r đ u j u ).
4.2.2. Upotreba i pisanje skraćenica
R e č i k o je z a m e n ju ju p re d u g a č k e n a z iv e p o jm o v a , k a o i p o jm o v e k o ji se često p o
ja v lju ju , pri č e m u se p o stiže p re g le d n o s t i ek o n o m ič n o st u iz la g a n ju teksta n a z iv a ju se
s k r a ć e n ic e . U g la v n o m se koriste sk raćen ice k o je su opšte p rih v a ć e n e u d otičn o j n au čn o j
oblasti. T o su: ( 1 ) sta n d a rd izo v a n e skraćen ice d o m a ć ih reči (n a c io n a ln e ) i latinske (in
te rn a c io n a ln e ) sk raćen ice; ( 2 ) p o z a jm lje n e inostrane (k a d a ne p o sto je sta n d a rd iz o v a n e ) i
( 3 ) so p stv e n o fo rm ira n e sk raćen ice. A u t o r treba d a iz b e g a v a o b lik o v a n je n o v ih sk ra ć e
n ica i sk ra ć iv a n je n a z iv a i iz ra z a k o ji se u n a u č n o m d e lu k oriste s v e g a n e k o lik o puta.
S k ra ć e n ic e ne sm e ju d a u m a n je ja s n o s t teksta. P r a v ila za sk ra ć iv a n je reči iz n a s lo v a i
186_____________________________________________ _________________________ IVI. K u n d a č in a — V . B a n đ u r
n a s lo v a p u b lik a c ija p ro p isa n a su stan dardim a I S O 4/1984. P r a v ila z a n a v o đ e n je č a s o p i

sa u s k ra ć e n o m o b lik u ili n a v o đ e n je fo n d o v a p o je d in ih arh iv sk ih u stan o v a o d re đ u ju č a
so p isi u s v o jim uputstvim a.
Pri p rv o m p o m in ja n ju skraćenice u tekstu on a se o b ja šn ja v a tako što se ispisuje ceo
izraz, a sk raćen ica se n av o d i u zagrad i, npr. v id e ti (v .). O p štep ozn ate ak ron im e u tekstu
n em a p o treb e p o s e b n o objašn javati. S k rać ivan je reči u n aslo v u , p o d n a slo v u , na n aslovn oj
stranici i re zim e u n a u č n o g i stručnog d ela se ne dopušta. T o b i o m e ta lo ko m p ju tersk o p re
traživan je referen ci na o sn o v u n aslo v a i rezim ea. S k rać iv an je reči na k raju i početku reče
nice se ne p rep o ru ču je. S k raćen ice u tabelam a, ilustracijam a i g ra fik o n im a trebalo b i iz b e
gavati, a u k o lik o se koriste m o raju biti objašn jen e. P o treb n o j e iz b e g a v a ti i skraćivanje
ličnih im e n a k a o i reči k o je se u tekstu ne p o ja v lju ju više o d tri puta. U p o tre b lje n u skraće
nicu u je d n o m tekstu treba d o sle d n o koristiti u istom o b lik u i n a istom je zik u . N e dopušta
se k orišćen je skraćen ica istog o b lik a sa više značenja.
S tan d ard n e sk raćen ice m e m ih je d in ic a u tekstu se p iš u p u n o m re čju (n p r. k ilo
g r a m , s e k u n d a , č a s ). IVIeđutim, k a d se m e m e je d in ic e n a v o d e u z b ro je v e , o n e se sk raću
j u (n p r. 5 kg, 72 k m ) i p išu se b e z tačke. U z o v e sk raćen ice ne d o d a ju se d o d a c i za m n o
žinu. S k ra ć e n ic e d o m a ć ih reči p išu se b e z tačke, latin ico m ili ć irilic o m , što z a v is i o d p i
sm a n a k o m e j e p isan tekst. O v e sk raćen ice n ije p o tre b n o o b ja šn ja v a ti.
Z a s v a k o m o n o g r a fs k o n au čn o d e lo iz ra đ u je se sp isa k sk raćen ica, k o ji se p rila ž e
u p o s e b n o m p rilo g u , u n je g o v o m p re lim in a m o m ili re fe re n tn o m d elu , a k o d član ak a na
p očetk u , u v id u b e le š k e , ili u u v o d u . S p is k o m se o b u h v a ta ju n o v e i m a n je p ozn ate skra
ćen ice, sv e sk raćen ice k o je se p o ja v lju ju u tekstu, i to tako što se re d a ju a z b u č n im ili
a b e c e d n im re d o m p r v o g s lo v a . U p ro d u žetk u reda, n a d v a d o četiri p ra z n a m esta o d n a j
d u ž e sk raćen ice n a v o d i n jen pun n a z iv n a latin sk o m ili d r u g o m je z ik u i to italik o m i p o
p o tre b i d o d a tn o tu m ačen je. P o č e c i o b ja šn je n ja ostalih o d re d n ic a p o ra v n a v a ju se p rem a
o b ja š n je n ju , sa n a jd u ž o m sk raćen ico m . O d re d n ic a k o ja p re la z i u sle d e ć i re d p o ra v n a v a ?
se p re m a p r v o m redu .
D e lo v i m o n o g r a fs k e p u b lik a c ije ; k n jig a , g la v a , p o g la v lje , stranica, slik a u tekstu
p išu se b e z sk ra ć iv a n ja u tekstu, iz u z e v ak o se u z njih ja v lj a b ro j (n p r. 3. knj., 4. g l.,
162. str.).
U n a u č n im tek sto vim a ne p re p o ru č u je se k o rišć e n je sk raće n ice itd. u zn ačen ju i
ta k o d a l je , j e r z a čitao ca isk az ostaje n ed o rečen . Iz to g ra z lo g a , u n a b ra ja n je se u k lju č u
j e sv e o n o što j e p o treb n o . O p šte sk raćen ice d o m a ć ih reči p išu se m a lim s lo v o m (n pr.
g o d ., s t r . ) i sa ta čk o m n a kraju. S k rać en ice k o je se z a v rš a v a ju p o s le d n jim s lo g o m ili
s lo v o m reči k o ja se sk raću je p išu se b e z tačke Cgđa — g o s p o đ a ). U isto m stm č n o m ili
n a u č n o m d e lu n ije d o p u šte n o koristiti latinske i srp sk e sk raćen ice z a iste term ine (n pr.
ib id . — isto; i d e m — isti; e a d e m — ista; o p . c it — nav. d el.; lo c . cit. — nav. m esto; in — \x% f .
— d .). O v e latin ske sk raćen ice u g la v n o m se n a v o d e u p o d n o ž n im n a p o m e n a m a u fu n k c i
j i k o riš ć e n ja literature.
L ič n a im e n a autora, p o s le p r v o g p o m in ja n ja u tekstu sk raću ju se n a in icijal, d o k
se p re z im e n e sk raću je, tako d a se p rv o p iše in icijal im e n a p a p rezim e. S k ra ć iv a n je že n
skih im e n a se iz b e g a v a . A k o b i se z b o g sk ra ć iv a n ja u je d n o m tekstu p o ja v ili isti in icijali
u z isto p re z im e , im e n a autora se ne skraćuju.
S k ra ć e n ic e n au čn ih i stručnih titula: dr, m ed ., sci., inž. p iš u se u ć irilič n im teksto
v im a ć irilic o m , a u latin ičn im tekstovim a latinicom , i to v e lik im s lo v o m na p očetk u
A -k a d em sk o p is a n je 187
isk a za (re č e n ic e ili p o tp is a ) (n p r. P ro f. d r R a d m ila N ik o lić ). S k ra ć e n ic a sci. j e iz v e d e n a

o d latinske reči scienta (z n a n je , n au k a ). U srp sk o m je z ik u , u g la v n o m se u p o tre b lja v a
k a o zn ak n a u č n o g stepen a u titulam a lekara, u sprezi sa s k ra ć e n ic a m a d r i m ed. (d r m ed.
sci.). Iz g o v a r a se k a o d o k to r m ed icin sk ih nauka. Z a s e b n o ,,dr“ o z n a č a v a d o k to ra — le k a
ra. D o c t o r sciantice (u le k a rsk im titu lam a) sk raću je se d r sc. (n e sc i.). U srp sk o m je z ik u
m o ž e se pisati i ć irilic o m u ć irilič n o m tekstu, tj. k a d a su ostale d v e titule d r i m ed. is p i
sane ć irilico m .
N a z i v i m e đ u n a ro d n ih o rg a n iz a c ija , kulturnih i d rža v n ih u stan ova, u d ru že n ja , ra
d io i T V stanica p išu se k a o ak ro n im i v e rz a lo m (n p r. U N E S K O , N B S — N a r o d n a b a n k a
S r b ije ). F o rm a n tn e sk raćen ice sad rže početn a s lo v a i d e lo v e o d g o v a ra ju ć ih reči (npr.
B E I M U S ). P r ilik o m p r v o g n a v o đ e n ja n az iv se n a v o d i u celosti. V e r b a liz o v a n e sk raćen i
ce p retv araju se u re č i i p išu se sa crticom (c e -d e o m ). U rečen ici se m e n ja ju k a o i sve
d ru g e reči.
4.2 .3 . U p o t r e b a s in o n im a
T e r m in o lo š k i sistem se sm atra je d n im o d o sn o v n ih s tu b o v a sv a k e nau k e. S o b z i

ro m n a to d a term ini u sv a k o j n au čn oj d isc ip lin i im a ju čak i p o n e k o lik o sin o n im a, n ji
h o v a u p o treb a u n a u č n im tek stovim a m o ž e postati n e ja sn a k o risn ic im a n au čn ih in fo r
m acija . U L e k s ik o n u s t r a n ih r e č i i iz r a z a M . V u ja k lije s in o n im se o d re đ u je k a o ,,grč.
s y n o n y m o s isto g im en a, isto g z n a č e n ja lin g v . srod n ica, reč k o ja j e sličn a ili ista p o s m i
slu, p o z n a č e n ju sa d r u g o m n e k o m reči, d o k se p o o b lik u o d n je ra z lik u je “ (2 0 0 6 : 8 2 1 ).
P re d m e t sem an tik e su m odaliteti reči, k a o sred stva k o ja n o se o d re đ e n o zn ačen je,
k o je se p ro širu je u p o tre b o m . P o d p e d a g o š k o m sem an tik o m (p e d a g o š k o m te rm in o lo g i
j o m ) p o d ra z u m e v a se sistem stručnih i naučnih n a z iv a u p o d ru č ju o b r a z o v a n ja i p e d a
g o š k e n au k e, k o jim se ja s n o i sem an tičk i p re c iz n o im e n u ju p red m eti, p ro c e s i i p o ja v e i
o m o g u ć u je k o m u n ik a c ija unutar o v ih oblasti i sistem a n au ke. P e d a g o š k a sem an tik a se
o d n o si n a p ra v ila k o jim a s im b o le p rip is u je m o o b je k tim a ili d o g a đ a jim a u delatnosti
v a sp ita n ja i o b r a z o v a n ja i p e d a g o š k e nauke.
Im a ju ć i u v id u d a sv a k a n au k a teži d a b u d e što p re c iz n ija u is k a z iv a n ju p o jm o v a ,
p o sto ji p o tre b a d a se p ro c e d u ra i rezultati istraživ an ja p o ja v a u o b r a z o v a n ju i v asp itan ju
iz ra z e što k o n c iz n ije i p re c iz n ije i tim e o b e z b e d i v e ć a ja s n o ć a i v a lja n o st n au čn e k o m u -
nik acije. IVIeđutim, n a u č n im p o jm o v im a u tekstovim a n e k a d se p rid a ju različita z n a č e
nja, p a j e te rm in o lo šk i sistem k o j i ’’se koristi u istra ž iv a n jim a delatnosti v a sp ita n ja i
o b ra z o v a n ja v e o m a ra zu đ e n , pri čem u k o risn ici nau čnih i stručnih ra d o v a p o staju n e s i
gu rn i. B u d u ć i d a n a u k a n e trpi n esigu rn osti, m o ra se bav iti, p o re d o sta lo g , i s v o jo m ter
m in o lo g ijo m , d a je d n o z n a č n o o d re đ u je o sn o v n e p o jm o v e s v o g te rm in o lo š k o g sistem a.
B u d u ć i d a j e j e z i k s v a k e n a u k e ja s a n i p re c iz a n i u v e k sa o d r e đ e n im s m is lo m
(n ik a k o d v o s m is le n ), o s n o v n i term in i m o ra ju d a o z n a č a v a ju isti p o ja m , im e n u ju isti
p red m et. A k o v iš e re č i im a isto zn a č e n je , n a z iv a ju se re či s in o n im n o g z n a č e n ja . M e
đutim , s in o n im i m o g u o z n a č a v a ti i n ešto d ru g o . A u t o r b ir a o n aj s in o n im k o ji n a jb o lje
iz ra ž a v a n je g o v u m is a o . B o g a t s t v o je z ik a i m n o g e p o z a jm lje n e reči utiču n a r a z n o v r
snost, n a p o ja v u v e lik o g b r o ja sin o n im a . K o r iš ć e n je re č n ik a s in o n im a u p is a n ju n a u č
nih ra d o v a d o p rin o s i p r a v iln o m k o riš ć e n ju reči, b o g a ć e n ju re č n ik a i u n a p re đ iv a n ju
ra z u m e v a n ja je z ik a .
U n a u č n im r a d o v im a u p o tre b a sin o n im a m o ra biti o p ra v d a n a , j e r ne p o sto je sin o

n im i a p so lu tn o isto g zn ačen ja. U v e k su u pitanju n ijan se i z a o d re đ e n i sin o n im stvara se
p rilik a za u p otrebu . Jedan te isti p o ja m u različitim n a u č n im d is c ip lin a m a im a različito
zn ačen je. P ra v ih sin o n im a n e m a m n o g o , ali j e zato m n o g o v e ć e p risu stv o reči k o je su
v iše ili m a n je b lis k e p o zn ačen ju . O d n o s m e đ u rečim a k o je se sm atraju sin o n im im a o d
lik u je se tim e što u s in o n im s k o m p aru ili n izu n ijed an o d n jih n ije p o tp u n o je d n a k p o
zn ačen ju .
U p e d a g o š k o j literaturi m o ž e se naći v eći b ro j različitih m e ra i m e m ih svo jstava,
p o d ra z lič itim n a s lo v im a . Ip ak , v e ć in o m se radi o re d e fin ic ija m a ili n o v im v e rz ija m a
p o sto je ć ih m era. R e d e fin ic ije se, p o p rav ilu , d a ju k a d a se p ro m e n i m o d e l m eren ja, je r
n ačin iz ra č u n a v a n ja m e re n o g sv o jstv a i n je g o v a in terpretacija z a v is e o d u s v o je n o g m o
d e la m eren ja. Statističke m ere i p ostu p ci u g la v n o m su d o b ij ali n a z iv e p o statističarim a
k o ji su ih p ro n ašli.
P risu stv o e n g le s k o g je z ik a u srp sk o m već j e to lik o d a on utiče n a strukturu fo n d a
n au čn ih term ina. U to m sm islu , u p isan ju naučnih tekstova p re v a s h o d n o se m o ra p o z n a
vati p o r e k lo reči ( z b o g ra z lič ito g p re v o d a literature sa stranih je z ik a ), a zatim tražiti o d
g o v a r a ju ć a reč n a srp sk o m je z ik u (u k o lik o p o sto ji). T o j e p o tre b n o d a b i se o d ređ en i
p o jm o v i m o g li p ro g la s iti sin o n im im a.
U p o t r e b a sin o n im a z a v is i o d stila autora i n je g o v o g sh v atan ja p o jm o v a . Z a k o ri
sn ik e n au čn ih iz v o r a p o z n a v a n je sin o n im a j e v ažn o , radi la k š e g s n a la ž e n ja u literaturi.
Iz to g ra z lo g a , p o s e b n o j e v a ž n o d a autori u d ž b e n ik a p o z n a ju sin o n im e, pri čem u m o ra
j u biti sv esn i širin e svih p o jm o v a i svih n jih o v ih zn ačen ja.
B u d u ć i d a se u ak ad em sk o j za jed n ici m la đ i n au čn i stv a rao c i su sreću sa m n o
štv o m sin o n im a , u k o lik o n e p o z n a ju n jih o v o zn ačen je, to će p red stav lja ti p rep re k u u p i
sanoj n au čn o j k o m u n ik a c iji. Iz to g ra z lo g a p o tre b n o j e g la v n e p o jm o v e , p o re d to ga što
se ra z ra đ u ju u o s n o v n o m d e lu teksta, kratko defin isati i o b ja šn ja v a ti n a k ra ju n a u č n o g
d e la , u o b lik u p o s e b n e celin e. S in o n im o m j e m o g u ć e dati i n o v u in fo rm a c iju o p o jm u .
A k o se sin o n im i b o lje p o z n a ju , p o jm o v i će se b o lje shvatiti i upotrebiti. P r a v iln o k o ri
šćen je sin o n im a u n o si d in a m ik u u nau čn i tekst i ra z b ija m o n o to n iju , te se tim e iz b e g a v a
n e p re k id n o p o n a v lja n je reči u rečenici.
Č e s to j e prisu tna p o ja v a d a autori u n au čn im ra d o v im a koriste reči istog zn ačen ja
a ra z lič ito g o b lik a , p a se m o ž e desiti d a ,,k o risn ic i“ tih d e la p o m is le d a su to reči ra z lič i
tog zn ačen ja.
4.2.4. P i s a n j e im e n a i s t r a n ih i z r a z a
Im e n a stranih autora, strani izrazi ili n a slo v i u tekstu p išu se p re m a p ra v ilim a j e

z ik a n a k o m e se p iše rad. T a d a se koristi tran skrip cija ili transliteracija. P o d t r a n s k r ip c i
j o m se p o d ra z u m e v a p rila g o đ a v a n je p isan ja stranih reči i vlastitih im e n a sa g la s n o iz v o r
n o m iz g o v o r u , tj. z a m e n a iz v o m ih g la s o v a i s lo v a o d g o v a r a ju ć im s lo v im a k o jim a n a j
b liž e o d g o v a r a iz g o v o r u je z ik u n a k o m e se p iše rad (fo n e ts k o p is a n je p re z im e n a ). U
srp sk o j tran skrip ciji, p re z im e n a autora p išu se p rila g o đ e n o p re m a iz g o v o r u u srp sk o m
je z ik u , a za tim se u z a g ra d i, p rilik o m p r v o g p o ja v ljiv a n ja , p iše iz v o rn o p re z im e autora,
o n a k o k a k o j e n a v e d e n o u iz v o ru , na p ism u i je z ik u k o ji se n a la z i u sp isk u referen ci na
k raju teksta, k a o i g o d in a u k o jo j j e d e lo o b ja v lje n o , npr. Š m it (S c h m id t , 1 9 6 0 ). I z v o m o
A h a d e m s k o p is a n je __________________________________________________________________________________________________ 189
p isa n je u s rp s k o m je z ik u p rim e n ljiv o j e sa m o u latinici. U k o lik o se n ije sig u rn o u tačno

fo n etsk o p isan je im en a, p rep o ru ču je se d a se o n o ostavi u o rigin alu . P re p o ru č u je se p isa
nje vlastitih im en a i stranih izraza u nom inativu. K o d transkripcije stranih im en a poštuje
se je z ič k o p ra v ilo d a j e isp ravan onaj o b lik ko ji j e u srp sk o m je z ik u u o b ičajen , b e z o b zira
na iz v o rn u iz g o v o rn u (i p ra v o p is n u ) strukturu reči. Im en a svih autora k o ji se n a v o d e u listi
referenci i u z a g ra d a m a u tekstu člank a pišu se u vek n a isti način. Im e n a srpskih autora
n av e d e n a u tekstu van z a g ra d a pišu se u p ism u u k o m e j e d ostavljen tekst.
T ra n s lite ra c ija ili p re s lik a v a n je j e p o stu p ak u k o m e se tekst u iz v o r n o m p ism u
v e rn o i fo rm a ln o k o p ira u d r u g o m g r a fič k o m sistem u. N a taj n ačin se iz v o d i translitira-
n je slo v e n sk ih ć iriličn ih tekstova u an g lo -la tin sk u latinicu.
O b lic i p re z im e n a autora naučnih i stručnih d ela ko ji se u p o tre b lja v a ju za m ušk a li
ca m o g u d a stoje u tekstovim a b e z im en a i in icijala im en a (npr. P o t h o n ja h , I v i ć i si.). P re
zim en a autora ra d o v a ž e n s k o g p o la ne u p o trebljavaju se b e z im en a (npr. D o s lič n ih r e z u l
tata j e d o š l a B o s i ljh a Đ o r d e v i ć , a ne sam o Đ o r d e v i ć '). N leđ u tim , im a o p ra v d a n ja u tekstu
pisati p u n o im e i p re z im e za m an je poznate autore. Izu zetak o d o v o g p ra v ila j e pisan je
p rezim en a afirm isan ih i d o v o ljn o poznatih naučnika (npr. K o m e n s h i, P e s t a l o c i , B a h i ć ).
U k o li k o se u tekstu p o z iv a n a d v a autora dela, o b a se n a v o d e . U k o li k o j e v iše o d
d v a autora, sv a p re z im e n a se n a v o d e pri p rv o m p o m in ja n ju , a k a sn ije se n a v o d i p re z im e
p r v o g autora i sk ra ć e n ic a ,,i sar.“ ili ,,et. a l.“ , (npr. um esto J o h s im o v ić , M i r h o v , P o l o v i
na, S p a s o je v i ć , 1 9 9 6 . treba napisati: J o h s i m o v i ć i sa r., 1 9 9 6 ). N a v o đ e n je v iše autora u
z a g ra d i iz v o d i se a lfa b e tsk i, a n e h ro n o lo šk i (n pr. K m j a j i ć , 1 9 9 6 ; M a h s i ć , 1 9 9 8 ; Š e v k u
šić, 1 9 9 7 ).
S v e srp sk e re fe re n c e u z a g ra d a m a u tekstu n a v o d e se latin ico m , b e z o b z ira n a v r
stu k o r iš ć e n o g p is m a u tekstu i p ism a n a k o m e su štam pani k o rišćen i iz v o ri. Im e n a svih
autora k o ji se n a la z e u z a g ra d a m a u tekstu p išu se u v e k n a isti način. Im e n a srpskih
autora n a v e d e n ih u tekstu van z a g ra d e p išu se na p ism u n a k o m e j e n a p isa n tekst. D o
m a ć a d v o stru k a m u š k a p re z im e n a p išu se b e z crtice, d o k se k o d p is a n ja stranih im e n a
o n a za d rža v a .
P re u z im a n je i p isan je stranih im ena u srp sk o m je z ik u m o ra biti u sk lad u sa s v o j
stvim a g la s o v n o g sistem a i iz g o v o ra . S o b z iro m na vrstu pism a, u ć irilič n o m tekstu, iz v o r
na v e rzija im e n a n avo d i se u zagrad i, ali ne i ćirilicom , npr. K a rl P o p e r (K a r l R a im o n d
P o p p e r). Im e n a k o ja im a ju već p rila g o đ e n o b lik nije p otreb n o p rila g o đ a v a ti re v iz ija m a i
p rep rav ljan jim a. U ćiriličn o m tekstu latinicom se m o g u pisati i n ep re v ed e n e reči i izrazi.
Izv o rn i ispis im en a p rim e n ju je se i u n avo đ en ju b ib lio g ra fs k ih referen ci autora.
K a d a se koristi n e k a reč k o ja n ije iz srp sk o g je z ik a , k o d p ro m e n a p o p a d e ž im a
p o stu p a se k a o d a j e srp sk a reč. U tom slu čaju , o b lic i p a d e ž a d o d a ju se b e z ik ak v ih p o
m o ćn ih z n a k o v a . (K n j i g a A rtu ra Š o p e n h a u e ra O p i s a n ju i s tilu n a la z i se u sp isk u litera
ture). Im e i p re z im e au tora p o d v rg n u to j e u o b ič a je n im p ro m e n a m a s rp s k o g je z ik a .
A k o su strana vlastita im en a u ćiriličn im tekstovim a n av e d e n a latinicom , p ad e že i
d ru g e gram atičk e nastavke uz njih n eo p h o d n o j e odvojiti crticom i pisati ć irilic o m (npr. o
W u y t s -y , R ic h -o v ), ili se takođe pišu latinicom i d o d aju na im e b e z crtice (npr. o W u y ts u ).
M e đ u tim , u latin ičn im tekstovim a, izv o rn a im ena, b ilo d a se transkribuju latiničnim p i
sm o m ili d a se p re u z im a ju u iz v o rn o m o rto g rafsk o m liku d o b ija ju fle k s iv n e nastavke, b e z
o d v a ja n ja crticom (n pr. sa Shakesp>eareom, L a v o is e ie ro v , L e w in o v i si.). P re p o ru č u je se
autorim a d a rečenice stilizuju tako d a strana vlastita im ena ostanu u nom inativu.
4.2.5. Pisanje brojeva
U in terpretaciji rezultata istraživan ja u m o n o g r a fs k o m d elu , m e m i p o d a c i se isk a

z u ju n a z iv o m ili o z n a k o m v e ličin e, b ro jč a n im iz n o so m , te n a z iv o m ili z n a k o m m e m e
je d in ic e . U b r o jč a n o m n ačin u n a v o đ e n ja p o d atak a p rim e n ju ju se u g la v n o m z n a k o v i v e
ličin a i z n a k o v i je d in ic a , b ro je v i i m atem atički zn ak o v i. P ri tom e se koriste: s lo v a latin
ske a b e c e d e i g r č k o g alfab eta, arap sk e b ro jk e , zn a k o v i in terp u n k c ije i n ek i m atem atički
z n a k o v i. U is k a z iv a n ju b ro jč a n ih rezultata u p o tre b lja v a ju se m a la i v e lik a s lo v a , u s p ra v
n a i k u rz iv n a (k o s a ), svetla, p o lu d e b e la i d e b e la , zatim u o s n o v n o m re d u p isan ja, p o d ig
nuta k a o ek sp o n en t ili spu šten a k a o in deks, m e đ u s o b n o p rilju b lje n a ili n a o d re đ en o j
u d aljen o sti. M o r a se im ati u v id u d a i b elin a, ra z m a k iz m e đ u z n a k o v a im a o d re đ e n o
zn ačen je. T a k o , ra zm a k m an ji o d ra zm a k a izm eđ u reči im a z n a č e n je m n o ž e n ja i zato g a
treba is p ra v n o p rim e n jiv a ti iz m e đ u zn ak o va.
U n a u č n im i s tm č n im tekstovim a, za isk a z iv a n je kvantitativnih p o k a z a te lja istra
ž iv a n ja k oriste se b r o je v i k o ji se isp isu ju cifram a, a n e k a d a i rečim a. B r o je v i o d je d a n
d o d evet, k a o i o k ru g li b ro je v i p išu se s lo v im a (n p r. o s a m n a s t a v n ik a r a z r e d n e n a s t a v e i
š e s t n a s t a v n ik a p r e d m e t n e n a s t a v e ). M e đ u tim , n ek e o k ru g le b r o je v e lak še j e za čitanje
n av o d iti u o b lik u c ifa ra (n p r. 1200). K a d a se u je d n o j rečen ici p iše k o m b in a c ija b ro je v a
d o IO i v iš e o d IO, o n d a o b a b r o ja treba pisati n u m e rič k im c ifra m a (n p r. 6 —12 č a s o v a
n a s t a v e ).
R e d n i b r o je v i se p išu sa ta čk o m iza p o s le d n je c ifre (n p r. N a 4 8. s t r a n ic i tek sta
n a la z i s e 12. g r a f i k o n .). U e n g le sk o m , n e m a č k o m i fra n c u s k o m je z ik u n a k raju b r o ja
k o ji o z n a č a v a g o d in u ne stavlja se tačka. R im sk i b ro je v i m o g u se u g la v n o m koristiti
k a o redn i b ro je v i, iz a k o jih se ne p iše tačka (n pr. h d eto d o l o šk i o k v i r j e p r ik a z a n u V I p o
g l a v l ju m o n o g r a f i j e . ). Izu zetak , iza arapskih i rim sk ih b r o je v a i s lo v a k o jim a se
ra šč la n ju je n ek i tekst p iše se tačka (p a ra g r a fs k a ), i to ak o se tekst n a sta v lja u isto m redu.
K a d a se b r o je m is k a z u je v red n ost k a o rezultat m ere n ja n ek e v e lič in e i u z n je g a o z n a č a
v a m e m a je d in ic a k a o sk raćen ica, tada se p iše b ro j (n p r. 3 s, 6 kg, I O b o d o v a ). M e đ u
tim, k a d a ne o z n a č a v a ju b ro jč a n u vredn ost je d in ic e m ere se p išu p u n im n a z iv o m . U slu
č a je v im a k a d a se iz iz v o r a u o b lik u citata p ren o se je d in ic e n e k o g d m g o g sistem a, npr.
a n g lo s a k s o n s k o g , p o tre b n o j e napraviti k o n v e rz iju na M e đ u n a r o d n i sistem m era (npr.
stope pretvoriti u c m ).
IJ n a u č n im ili s tm č n im tekstovim a, b ro je v i na p o č etk u re če n ice p išu se s lo v im a
ili se z a m e n ju ju n e k o m d m g o m rečju. V e lik e o k m g le b r o je v e m o g u ć e j e pisati k o m b i
n o v a n o sa c ifr o m i re č im a (n p r. 2 m i l i o n a ). N u m e r ič k e isk a z e iste vrste treba pisati na
isti način. B r o jč a n e vredn osti u ta b ela m a p išu se a ra p s k im b ro je v im a .
V iš e č la n i z b im i i redni b ro je v i p išu se o d v o je n o (n p r. d v a d e s e t p e t ili d v a d e s e t i
p e t ). P r id e v s k i i im e n ič k i v išeč lan i b ro je v i p išu se s p o je n o (n p r. p e d e s e t o g o d i š n j i ili 5 0 -
g o d i š n j i ). O k v ir n i n a v o đ e n i b ro je v i p išu se sa crticom (n p r. t r i -č e t i r i ). U k o lik o j e je d a n
b ro j v iše č la n , p iše se crta sa ra z m a k o m (npr. č e t r d e s e t i p e t — p e d e s e t ). P r ib liž n o n a v o
đ e n je b r o je v a p iše se sa m o s lo v im a (n pr. d e s e t a k ).
G o d in e ro đ e n ja i smrti o s o b a pišu se u za g ra d i sa crtom , b e z ra zm ak a: npr. V o j i
s la v B a k i ć (1 8 4 7 - 1 9 2 9 ).
C ifra m a se p išu b ro je v i k o ji se ne m o g u izraziti je d n o m ili d v e m a rečim a, zatim

b ro je v i u tabelam a i ta b licam a (tab e le graničnih vrednosti statističkih m e ra ), procenti, p ro
m ili, d ecim a ln i b ro je v i, n egativn i b ro je v i, n ovčan i iznosi u z n a z n ač av an je valute i datum i,
b ro je v i ilustracija. B r o je v i sa četiri i više cifara pišu se sa b e lin o m (npr. 3 O O O ). P o treb n o
j e iz b e g a v a ti p isan je v e lik o g b ro ja n u la u b ro jev im a . T o se postiže p retv aran je m m anjih
m ernih p od atak a u veće.
D e c i m a l n i b r o j e v i p išu se tako d a se m esn a vredn ost o z n a č a v a d e c im a ln o m z a p e
to m (n p r. 8,5 čita se o s a m z a p e t a p e t ). D e c im a ln a zap eta ne m o ž e se z a m e n jiv a ti tač
k o m , k a o što j e to u e n g le s k o m je z ik u . V iš e c ifre n i b ro je v i p išu se tak o što se g ru p e p o
tri c ifre p išu m a lo razm ak n u te (n p r. 2 4 8 4 561,428 3 4 ). O v o p r a v ilo v re d i i k o d d e c i
m aln ih b r o je v a o d zapete d e s n o (n p r. 14,286 2 6 2 ). Izu zetak o d o v o g p r a v ila j e k o d p is a
n ja g o d in a , pri č em u se ra z m a k ne o sta v lja (npr. 2006. g o d . ). Č e tiri c ifre se p išu z a je d n o
(npr. 2 4 8 6 ) o s im u k o lo n a m a ta bela k a d a su m eđ u d ru g im b ro je v im a . N e is p r a v n o j e pri
p isa n ju b r o je v a p rim e n jiv a ti v iše o d je d n e zapete ili pisati tačke (n p r. 2 ,4 8 4 .5 6 1 ,4 2 8 ). U
s lu č a je v im a k a d a j e isp re d tačke sam o nula, on a se p o n e k a d n e p iše (n p r. .2 4 6 ). U e n
g le s k o m je z ik u za p etam a se o d v a ja ju h iljad e, a tačkam a d e c im a le . B r o j d e c im a la u
d e c im a ln o m b r o ju z a v is i o d ap solu tn e vredn osti iz m e re n e v eličin e. A k o su u pitan ju
v e lik e vredn osti b ro j d e c im a la j e m an ji (npr. za d v o c ifre n b ro j k o ji iz ra ž a v a telesnu
m asu d o v o ljn a j e je d n a d e c im a la ). Z a m an je vredn osti b ro j d e c im a la se p o v e ć a v a .
K o d d e c im a ln ih b ro je v a , isp re d i iza zapete ne p o sto ji ra z m a k (n p r. 10,5). A k o se
u re čen ici n ađ e d e c im a ln i b ro j, sve ostale b ro je v e treba pisati c ifro m . Is p r e d zn a k a p ro
centa i p ro m ila n e o sta v lja se ra z m a k (npr. 2 2 % ; 0 ,8 % ). U s tr u č n o -p o p u la m im tek sto v i
m a u m esto z n a k a koristi se reč p ro cen at ili p ro m il. E k sp o n e n tn i (p o d ig n u t i) i in dek sn i
(s p u š te n i) b r o je v i p išu se sitn ijim c ifra m a u o d n o su na b r o je v e u ta b e la m a i tekstu.
M e s e c i se u re čen ici p išu m a lim slo v im a. U d atu m im a, m e se c i se p iš u rim sk im ili
a ra p sk im b r o je v im a (n p r. B e o g r a d , 14. m 1947. ili B e o g r a d , 12. 2. 1 9 8 1 .). K o d je d n o -
cifren ih b r o je v a is p re d se n e d o d a je c ifra O. U tekstu se n a z iv i m e se c i, u o k v iru datum a,
p išu s lo v im a . P o s e b n o se m o ra vo d iti raču n a pri p isa n ju b r o je v a u sp re z i sa d r u g im re č i
m a (n p r. d v e s i ja l i c e s a p o lOO V / ). U kontekstu rečen ice, u z b r o je v e 5 i s lo ž e n e b ro je v e
k o ji se z a v rš a v a ju sa 5 i više, te kon stru k cije s b r o je v im a o d 11 d o 19, k a o i b ro je v e
lOO, 1 OOO, 2 OOO itd., im e n ic a se o b a v e z n o p iše u g en itiv u m n o ž in e (n p r. 18 r e d o v n i h
p r o f e s o r a , lOO s t r a n ic a teksta, 2 0 0 0 u č e n ik a p r v o g r a z r e d a . Is p it u s u p r i s t u p i l a 4 0 4 s tu
d e n ta , a n e I s p i t j e p o l a g a l o 4 0 4 r e d o v n i h s t u d e n a t a ).
R im sk i b ro je v i se d o b ija ju k o m b in a c ijo m o zn ak a I, V , X , L , C , D , M . P išu se b e z
tačke n a kraju (npr. V77). R im sk i b ro je v i, ispisani m a lim slo v im a, m o g u se koristiti za n u
m erisan je stranica u p re lim in a m o m d e lu m o n o g ra fsk e p u b lik acije, (npr. i, ii, iii, iv, v, v i).
B r o je v i p re k o četiri ne p o d le ž u p ro m en i u ro d u , b ro ju i p a d e ž u , (n p r. P ra v iln o :
Z a t v r d n ju s e iz ja s n i lo š e z d e s e t d e v e t u č e n ik a . N e p r a v iln o : Z a t v r d n ju se iz ja s n ilo
š e z d e s e t i d e v e t u č e n ik a . Z a t v r d n ju s u s e iz ja s n ili š e z d e s e t d e v e t u č e n ik a .).
U m atem atičk im iz ra z im a , b ro je v i se p išu tako d a se ra z m a k n a la z i isp re d i iz a
k o d : zn a k a p lu s (-t-) (n p r. 12 + 6 = 18), zn ak a m inus ( —) (npr. IO — 4 = 6 ), z n a k a m n o ž e
n ja ( x ) (n p r. 4 x 3 = 12), zn ak a d e lje n ja ( : ) (n p r. 15 : 3 = 5 ) i zn a k a je d n a k o s ti (n a v e d e
n o u s v im p rim e rim a ). U m atem atičk im izrazim a, k a o z n a k z a m n o ž e n je koristi se i iz
d ign u ta tačka (n p r. 6 4 ). K a d a zn ak + o z n a č a v a p o z itiv n u vredn ost, tad a se isp re d n je
g a n alazi ra zm a k , a iz a ne p o sto ji (n p r. t e m p e r a t u r a + 3 6 ° C ). K a d a zn a k m in u s ( —) o zn a
čav a n egativn u vrednost, tada se ispred zn aka m inus nalazi razm ak , a iza ne postoji (npr. —
4 x —2 X = —6 x ). U nem atem atičk im tekstovim a, znak m n o že n ja k o d fo rm ata papira tako
đe se p iše sa ra z m a k o m isp red i iza (npr. F orm at p a p ira A 4 j e 2 1 0 x '2.91). TJ h em ijsk im
v e z a m a k o d zn ak a jed n ak o sti ne ostavljaju se b elin e (n pr. N = 0 ) .
R a z lo m a k u n em atem atičk im p rik azim a m o že d a se piše sa k o s o m crtom (npr. % ili
3/4), pri č e m u se isp red i iza k o se crte ne nalazi razm ak. Z a p isan je vrem en skih p erio d a
koristi se k o sa crta i to b e z razm ak a ispred i iza (npr. 2007/08. školska, g o d i n a ).
S tep en im a ( ° ) se iz ra ž a v a b ro jn a vrednost u g lo v a (1 8 0 °), g e o g ra fs k a širina i dužina,
pri čem u se isp red zn ak a stepen ne nalazi razm ak. S tep en o m se o zn a č a v a ju tipo grafsk e
tačke (npr. P e t i t im a s l o v a v e lič in e 8 ° ) i p aragrafi u stručnoj literaturi (npr. 1° U v o d , 2°
M e r e n j e v r e d n o v a n je i o c e n ji v a n je , 3° O c e n j i v a n j e u č e n ič k ih z n a n ja i p o s t ig n u ć a , 4 O c e
n ji v a n je u č e n ik a k a o p r e d m e t ru iu čn ih istra živa n ja ^.
Z n a k o v i je d in ic a i predm etaka decim alnih je d in ic a pišu se u v e k uspravno, b e z o b
zira na ostali d e o teksta (npr. u k u rz iv n o m tekstu V e l ič in a a m fite a tr a o d 310 m j e d o v o l j
n a z a s tu d e n te p r v e g o d i n e . ). P išu se u v e k o n im s lo v o m k o je j e p r o p i s a n o , v e lik im ili m a
lim , p a i k a d a j e sav tekst napisan m a lim ili v e lik im slo v im a (npr. u n a slo v u P O N A Š A
N J E U Č E N I I C A U U Č I O N I C I P R I B U C I O D lOO d B ).
A k o j e je d in ic a neke veličin e označena m eđ u n aro d n im z n a k o m je d in ic e , tada se on
m o ra u p o trebljavati u n au čn o m ili stručnom delu, a ne neki drugi. Z n a k treba d a b u d e p i
san latin ičn im (u s p ra v n im ) slo v im a (b e z o b zira na slo v a u p o treb ljen a u o stalo m d elu tek
sta). N e sm e se sklanjati, treba g a pisati b e z tačke na kraju, iz u z e v ši u o b ič a je n u interpunk
ciju, na p rim e r n a k raju rečenice. Z n a k je d in ic e u p o treb ljav a se pri n a v o đ e n ju veličin a p o
sle ce le b ro jč a n e vrednosti, o stavljaju ći razm ak izm eđ u b ro jč a n e vrednosti i znaka. Z n a
k o v i je d in ic a u g la v n o m se Štam paju m a lim slovim a, o s im što j e p rv o s lo v o v e lik o ako je
to zn ak je d in ic e n az v a n e p rem a ličn o m im enu.
U tekstu se u izn o šen ju bro jčan ih podataka p išu n azivi, a ne zn ak o v i je d in ic a , (npr.
pravilno." N a k o n p r e đ e n i h n e k o lik o k ilo m e ta r a n a p r o l e t n o m k ro su , u č e n ic i m la đ ih r a z r e
da... n ep ra v iln o : N a k o n p r e đ e n i h n e k o lik o k m n a p r o l e t n o m k r o s u u č e n ic i m la đ ih r a z r e
d a ...). Iz a b ro jč a n e vrednosti, i k a d a j e sam podatak, i k a d a j e d e o teksta, u p rin cip u se p i
šu sa m o z n a k o v i (npr. N a k o n p r e đ e n a 4 k m ...). M e š a n je n a z iv a i z n a k o v a je d in ic a se ne
d o z v o lja v a (npr. p rav iln o : v = 1 2 m /s , a n ep raviln o: v = 12 m u s e k u n d i).
P r o iz v o d je d in ic a piše se s tačkom k ao zn ak o m m n o žen ja, s m a lim ra z m a k o m iz
m eđ u zn a k o v a (npr. A • s ili A s ). T re b a izbegavati m o g u ć e za b u n e (npr. m e t a r p u t a v o lt
napisan s p o g re š n im ra z m a k o m ( m V ) s h v a ta s e k a o z n a k z a m iliv o lt, z a to g a t r e b a p is a t i V
m , ili m ■ V ).
Z n a k d ecim aln e je d in ic e piše se tako d a se znak predm eta i znak jed in ic e pišu prilju
bljen o, k ak o b i se istaklo da j e reč o celini. U statističkim izrazim a i tekstovim a potrebno je
razlikovati s lo v o O o d nule (O ), slo v o I o d b ro ja 1, slo v o jc o d znaka m n ožen ja (x ).
K o d m e ra re la t iv n o g o d n o sa , o d n o s je d in ic a p iše se k a o r a z lo m a k s h o riz o n ta l
n o m c rto m (n p r. m s ^ ), s k o s o m c rto m (n p r. m /s ^ ), ili k a o p r o iz v o d s n e g a tiv n im e k s
p o n e n to m (n p r. m s ~^). P is a n je b r o je v a s e k sp o n e n tim a p o t re b n o j e iz b e g a v a ti. A k o j e
u n a z iv n ik u v iš e je d in ic a , tada j e n e s ig u rn o u p o tre b lja v a ti k o s u r a z lo m a č k u crtu (n p r.
J
J /k g F C ), v e ć treb a p isati J/ ( k g K ) , ili s h o riz o n ta ln o m r a z lo m a č k o m c rto m (n p r. ---------)
kgK
ili s n e g a t iv n im e k s p o n e n to m (n p r. J k g '^ FC ^). R e c i p r o č n a j e d i n i c a p iše se na d v a
n ačin a, p iše se r a z lo m k o m (1/m ), ili n e g a tiv n im e k sp o n e n to m (m '^ ). B r o jč a n a v red n ost i

je d in ic a ne sta v lja ju se u isti ra z lo m a k 100:s ili lOO/s, v e ć treba pisati lOO s~^ .
Jedin ičn a b ro jč a n a v red n ost m e m e je d in ic e u g la v n o m se n e p iše — d o v o ljn o j e p i
sati g = lO*"^ k g , a ne 1 g = lO “^ k g . Jedinica o d b ro jč a n e vred n osti o d v a ja se ra z m a k o m
(1 2 ,4 m ^), a ne b e z ra z m a k a (1 2 ,4 m ^ ).
U p o t r e b u k v a n tifik a to ra (o d re d n ic a k o lič in e ) b e z b r o jč a n o g o d re đ e n ja {p r i l i č n o ,
g o t o v o s v i i v r l o m a l o ) u n a u č n im tekstovim a treba iz b e g a v a ti.
Sistem i za o b ra d u p od ataka rasp o la žu sa o g ra n ič e n im b ro je m zn ak o v a, p a j e iz tog
ra zlo g a , u p o je d in im p ro g ra m sk im je z ic im a , utvrđen p o seb an način o zn a č a v a n ja m atem a
tičkih o peracija, in dek siran ja i d ru g ih operacija, bitno različitih o d k lasičn ih načina.
4.2.6. Upotreba interpunkcijskib znakova
P ra v iln o m u p o tre b o m zn a k o v a interpunkcije o b e z b e đ u je se lo g ik a s v a k o g rečen ič-

k o g sklopa, b o lje ra zu m e v a n je teksta i postizanje ja s n o ć e i čitljivosti. Z n a c i interpunkcije
su: tačka (.), zapeta (,), d v e tačke (:), tačka i zapeta (;), tri tačke (...), crtica ( - ) , crta ( —),
upitnik (? ), u zv ičn ik ( ! ) , n a v o d n ici (,, “), p o lu n av o d n ici ( ‘ ’ ), a p o stro f ( ' ) , z a g r a d e (), streli
ce ( < > ) , tilda ( ~ ) , plus (-+-), m inus ( —), zn ak za m n ožen je (x ), zn ak jed n ak o sti ( = ) , k o sa crta
(/), u sp rav n a crta (I ), z v e z d ic a ( * ), n ap o m en e i akcenti. N e p r a v iln o m u p o tre b o m z n a k o v a
interpunkcije, m o ž e se p otp u n o izm eniti sm isao p oru k e autora. Iz to g r a z lo g a p otreb n o j e
koristiti o d g o v a ra ju ć e p ra v o p isn e priručn ike i sugestije d o b r o g je z ič k o g lektora. S v i znaci
interpunkcije, o s im crte (—), p ostavljaju se b e z razm ak a (b e lin e ) u z o d g o v a ra ju ć u reč ili
gru p u reči n a k o ju se Odnose. P išu se istom v elič in o m i lik o m p ism a k a o g la v n i d e o teksta.
R a z m a k (p ra z n o s lo v n o m esto ) p o sle zn ak o v a interpunkcije (tačka, zapeta, zn ak u z v ik a i
zn ak p itan ja) j e o d je d n o g , a ne d v a slo v n a mesta. Interpun kcijski zn aci u b ib lio g r a fs k im
za p isim a n em a ju sv o ju p rav u u lo gu , već u lo g u zn a k o v a p re m a b ib lio g r a fs k im p ravilim a.
N jih o v a p rim e n a ra zlik u je se p o stilovim a citiranja.
Tačka. — K a o z n a k in terpu n k cije, tačka se u p o tre b lja v a : n a k raju p o tv rd n e i o d
ri čne rečen ice, iz a sk raćen ica k o je sad rže n e k o lik o p očetn ih s lo v a re či (n p r. sL, itd.,
n p r.), iz a red n ih b r o je v a k o ji se p išu ara p sk im cifra m a , n a k raju p o d n a s lo v a z a k o jim u
p ro d u že tk u re d a sle d i tekst, pri p isan ju p a ra g ra fa , pri p isa n ju d atum a, pri č e m u se isp red
tačke n e o sta v lja ra z m a k , a iz a p ostoji, k a o o b a v e z a n d e o U R L i i-m e jl ad resa, pri č e m u
se iza tačke ne o sta v lja ra zm ak . A k o ad resa u sle d d u žin e p re đ e u sle d e ć i red, tačka se
stav lja n a p o č etk u n o v o g re d a (n e n a k raju p re th o d n o g ).
T a č k a se ne u p o tre b lja v a iza n a slo v a p u blik acije, n a slo v a p o g la v lja , p o tp o g la v lja ,
tehničkih n aslo va, p o d n a s lo v a u z a g la v ljim a p u blik acija, n a s lo v a tabela i gra fik o n a , iza
n a slo v a p rilo g a , iza potpisa, iza adresa, iza rednih b ro je v a , ak o iza n je d o la z i neki d ru g i
znak interpunkcije (zap eta, d v e tačke, tačka i zarez, tri tačke, crta, z a g ra d a ili iz v o d ), izâ
skraćen ica k o je nisu sastavljene o d početnih slo va reči, iza rednih b ro je v a k a d a se ja v lja ju
sam ostaln o u p o s e b n o m redu na n aslo vn o j stranici štam p an og rada.
A k o se iz a r e d n o g b ro ja n a p is a n o g ara p sk im c ifra m a j a v lj a j o š n ek i in terp u n k cij
ski zn ak, tačka se iz o sta v lja , (n p r. N a j v i š e s tu d e n a ta n a o d s e k u p e d a g o g i j a j e u p is a n o u
p e r i o d u 2 0 0 1 —2 0 0 4 . g o d i n a , a n e 2 0 0 1 —1 9 8 4 ). P re m a M ila n u B a k o v lje v u (1 9 9 1 ) n a jč e
šće g re š k e pri u p o treb i tačke nastaju z b o g n ep o što v a n ja d v a p ra v ila . P r v o p r a v ilo g la si:
k a d a se m eđ u n a v o d n ik e stavlja p otp u n a rečenica, za v ršn i d e o n a v o d n ik a d o la z i iza
194 IVI. K u n d a č in a — V . B a n đ u r
ostalih z n a k o v a in terpu n k cije. D r u g o p ra v ilo glasi: u k o lik o se m e đ u n a v o d n ik e stavlja

d e o re č e n ic e — za v ršn i d e o n a v o d n ik a stavlja se isp red ostalih z n a k o v a in terpunkcije.
Z a p e t a . — K a o z n a k in terpunkcije, zapeta se u p o tre b lja v a : z a o d v a ja n je d e lo v a
re č e n ic e k o ji čin e c e lin u z a sebe, za o d v a ja n je um etnutih d e lo v a rečen ice, o d v a ja n je v o -
k ativa, k o d n a b ra ja n ja , pri čem u isp re d zapete ne p o sto ji ra zm a k , a iz a p ostoji. N a jč e š ć e
in terp u n k c ijsk e g re šk e , p re m a NI. B a k o v lje v u (1 9 9 1 ), n a k o je se n a ila z i u o b ja v lje n im i
n e o b ja v lje n im ra d o v im a , p o ja v lju ju se u p ra v o u v e z i sa k o riš ć e n je m zapete iz m e đ u d e
lo v a rečen ice.
P o š to v a n je u p o treb e zapete n ije o b a v e z n o u s lu č a je v im a : ( 1 ) K a d a se reči i izrazi
k o jim se nešto n a b ra ja o d v a ja ju z a p e to m i k a d a se iz m e đ u n jih n a la z i neki v e z n ik (npr.
U individua.liz.ova.noj n a s t a v i u č e n i c i s u i a k tiv n iji, i u s p e š n iji, i z a d o v o l jn i j i )', ( 2 ) K a d a
d v a (ili v iš e ) atributa je d n e te iste im e n ic e stoje je d a n p re m a d r u g o m u n a p o re d n o m o d
n o su , o d v a ja ju se zap eto m , (n p r. Š k o la j e o r g a n i z o v a l a v iš e d n e v n u ek sk u rziju , 2 0 0 0 g o
d in e .). U o v o j re čen ici atribut v iš e d n e v n u i atribut 2001. o d re đ u ju n e z a v is n o je d a n o d
d r u g o g p o ja m , o d n o s n o im e n icu g o d in a . N leđ u tim , k a d a n e stoje u ta k v o m o d n o su , već
p rv i o d n jih o d re đ u je sin taksičku celin u k o ju čine d ru g i atribut i im e n ic a — zapeta se ne
koristi (n p r. E k s p e r i m e n t j e t r a ja o c e lu a k a d e m s k u 2 0 0 1 . g o d i n u ). O v d e n em a zapete j e r
atributi n isu u n e p o s re d n o m o d n o su ; (3 ) K a d a se je d n im d e lo m re č e n ic e k a z u je nešto
su p ro tn o o d o n o g a što se k a z u je d ru g im n je n im d e lo m , o n d a se iz m e đ u ta d v a dela, tj.
is p re d s u p ro tn o g v e z n ik a stavlja zapeta (n pr. P r o b l e m i is t r a ž iv a n ja n a s t a v n e p r a k s e v e
z a n i s u z a a k c i o n o is t r a ž iv a n je , a n e z a e m p ir ijs k o a n a li t ič k o .).
Z a p e t a se n e u p o tre b lja v a u slu č a je v im a : ( 1 ) k a d a n a z iv im e n ic e (ili im en ičk ih
s in ta g m i) stoji p o re d d ru g e im e n ice k a o n jen a šira o z n a k a — ne o d v a ja se za p eto m o d
im e n ic e u z k o ju stoji, b u d u ć i d a j e p o tre b n o za ra z u m e v a n je p o jm a o z n a č e n o g tom im e
n ic o m (n p r. N a u č n i m m e t o d a m a s e b a v i p e d a g o š k a d is c i p l in a m e t o d o l o g i j a . )', (2 ) isp red
v e z n ik a n e g o i v eć k o jim a p reth o d i o d ričn i p r ilo g n e s a m o (n p r. T o v a ž i n e s a m o z a sa^
m o f i n a n s i r a ju ć e s t u d e n t e v e ć i s u f in a n s i r a ju ć e .)', ( 3 ) isp re d v e z n ik a n e g o k a d a on nije
suprotan v e ć p o re d b e n i (n p r. I z v o đ e n je a k c io n ih is t r a ž iv a n ja b o l j e p o z n a ju u č it e lji n e g o
o s t a li n a s t a v n i c i.)', ( 4 ) isp re d v e z n ik a n e g o i v e ć a k o im p reth o d i k o m p a ra tiv isp red o d
n o sn e re č e n ic e (k o ji, čiji, k a k a v , što, g d e ), k a d a o n a o g ra n ič a v a z n a č e n je su bjek ta (npr.
S a m o u č e n i c i k o ji s u o s t v a r i l i s k o r n a testu e k o lo š k e in f o r m is a n o s t i iz n a d 7 0 m o g u p o
s ta ti č l a n o v i e k o l o š k e s e k c i je . ).
Dvotačka. — K a o zn ak in terpu nkcije, d v o ta č k a se u p o tre b lja v a d a se n a g la s e o d
ređ en i sm is a o n i o d n o s i u rečen ici. K a d a se u rečen ici n a v o d e d o s lo v n o n eč ije reči u v i
d u c e lo v ite re č e n ic e (u p ra v n i g o v o r ), tada se p rv a reč p o s le d v o ta č k e p iše v e lik im s lo
v o m , p ri č e m u is p re d n e m a ra zm a k a , a iz a postoji.
Suština ak cion og istraživanja, po B . P etro vić-S o čo , jeste: „M iliti osobnu

praksu i praksu drugih znači kritički prihvatati i mijenjati odn ose koji u njoj v la
d aju i na osn ovi toga kritičku teoriju prakse i praktičnu teoriju“ .
D v o t a č k a se u p o tre b lja v a pri n a b ra ja n ju ili k a d se ž e li istaći elem en t k o n k re tiz o -

v a n ja , d o p u n e o n o g a što se re č e n ic o m k azu je. U ta k v im s lu č a je v im a , tekst iza d v e tačke
n e p o č in je v e lik im s lo v o m (n ije c e lo v ita re č e n ic a ), pri čem u n e m a ra z m a k a isp red d v e
tačke, a iz a p o stoji.
Z a naše potrebe, prihvatili srao podelu akcionih istraživanja, s o b ziro m na:

(1 ) broj istraživača, (2 ) ulogu i odnos istraživača i praktičara i (3 ) ciljeve akcio-
nog istraživanja.______________________________________________________________________________
IVIeđutim, a k o u isk a zu n em a elem en ata isticanja, n a g la š a v a n ja i si., v e ć rečen ičk i

niz teče ,,n o rm a ln o “ , d v e tačke nisu potrebn e. T o j e slučaj k a d a n a v o đ e n je tuđih reči n i
j e b u k v a ln o , k a d a se o n e n a v o d e nešto d ru g a č ijim rečim a.
U procesu ak cio n og istraživanja, istraživači stvaraju razvojn e p lan ove, fo r

m iraju m etodološki o k vir istraživanja, vrše izbor istraživačkih zadataka, n ad gle
daju proces istraživanja, izrađuju evaluacione instrumente, učestvuju u obuci
praktičara i si.
D v o t a č k a se u p o tre b lja v a : (1 ) k o d n a v o đ e n ja b ib lio g r a fs k ih je d in ic a , i to iz a im e

na (n p r. N e d o v i ć , V. (1 9 9 2 ), sa ra z m a k o m iz a ), ali ne k o d svih stilo v a ; ( 2 ) k a o zn ak d e
lje n ja (n p r. IO : 2 = 5, sa ra z m a k o m ); (3 ) k a o zn ak z a m e re re la tiv n o g o d n o sa (n p r. 1 :
lOO, sa ra z m a k o m ); ( 4 ) k o d XJRX^ ad rese n a Intem etu iz a sk raćen ic e http.
T a č k a i z a p e t a . — K a o zn ak in terpunkcije, tačka i zap eta ( ; ) m o g u zam en iti o b a
znaka. U p o t r e b lja v a ju se um esto v e z n ik a k o d o d v a ja n ja re č e n ic a k o je m o g u biti n e z a v i
sne, i to isto g sm isla i s lič n o g sad ržaja.
Distancirajući p ou čavan je i učenje, kritički orijentisana didaktika akcenat

stavlja na učenje koje p ospešuje autonom iju ličnosti; um esto m odela didaktičkog
o dlu čivan ja preferira m odel didaktičkog delovanja, u kom e su i nastavnik i uče
nik delatni subjekti; naglašava interakciju izm eđu cilja učenja (kom petencije,
autonom ije i solidarnosti) i sadržaja nastave, umesto izm eđu učenika i nastavnih
sadržaja.
T a č k a i zapeta p re u z im a ju u lo g u zapete u s lu č a je v im a g d e se n a b ra ja ju č la n o v i
k o ji u se b i v e ć sa d rž e zapetu. T o j e slučaj k a d a se u p o d n o ž n im n a p o m e n a m a u p u ć u je
na v ise iz v o ra.
E k o lo šk e igre su m etodički razrađene u radovim a: R. Lau šević- S v e za

čoveka i od čoveka. S o c ija ln a m is a o , 7—8, 1985; V la d im ir M u ž ić , Pretpostavke
ra zv o ja ekoloških spoznaja i stavova, u: 'Z b o rn ik O d g o j i s a m o u p r a v lja n je , 1.
1982. i B . B a n B . G ačan o vić, P u t m e d a i N a đ i m i d o m . Z e b ra , B e o g ra d , 1990.
T r i ta č k e . — K a o zn ak in terpu nkcije, tri tačke (...) p re d s ta v lja ju p rek id . Z a m e n ju

ju d e o reči ili rečen ice, pri čem u se isp red n jih o v o g p o z ic io n ira n ja ne n a la z i ra zm ak .
K o riste se z a o z n a č a v a n je n ep otp u n ih i n e d o v rše n ih m isli. A k o su u pitanju iz o sta v lje n i
d e lo v i citata, tri tačke se p o s ta v lja ju u u glastu z a grad u .
U vaspitn o-obrazovnoj teoriji i praksi...

N e k a naša iskustva pokazuju...
196 IVI. K u n d a č in a — V . B a n d u r
T r i tačke z a m e n ju ju d e o rečen ice (is p re d i iza tri tačke n a la z i se ra z m a k ).
O v a se tri mom enta, na primer, spom inju u d efin iciji istaknutog

francu sk og p sih o lo ga P jeron a (H . Pieron, 1951), po kom e j e ličnost integrirano
jedin stvo čovek a sa svim n jegovim trajnim diferencijalnim karakteristikama... i
njem u svojstvenim o blicim a ponašanja...“ _____________________________
Crtica. — K a o z n a k in terp u n k c ije, crtica ( - ) j e u v e k z n a k s p a ja n ja , k o ji v e z u je

re č i k o je z a je d n o čin e se m a n tič k u celin u . N a z i v a se i crta ,,n“ j e r z a u z im a širin u tog
s lo v a . Iz m e đ u c rtic o m v e z a n ih reči i b r o je v a n e m a ra z m a k a (b e lin e ). U p o t r e b lja v a se
n a jč e š ć e : ( 1 ) u p o lu s lo ž e n ic a m a (n p r. v iz it-k a rta ); ( 2 ) iz m e đ u d e v o ja č k o g i u d a to g
p r e z im e n a (n p r. M i l e n a O r l o v i ć - P o t k o n j a k )', ( 3 ) p ri ra s ta v lja n ju re č i n a s lo g o v e i p ri
p a ja n ju g r a m a tič k ih n a sta v a k a , k a d a j e p rv i d e o s k ra ć e n ic e n a p is a n v e r z a lo m u o s n o v
n o m o b lik u (n p r. I S B N - u ) ; ( 4 ) u k o n stru k c ija m a k a d a j e p rv i d e o reči n a p isa n b ro je m ,
a d r u g i s lo v im a (n p r. A O -g o d i š n j i c a )', ( 5 ) k o d n e p o s r e d n o g o d n o s a (n p r. d a n a s -s u t r a ) i
v iš e o sta lih n ija n si; ( 7 ) k o d o d v a ja n ja te le fo n sk ih b r o je v a (n p r. 0 3 1 -5 3 1 -5 7 1 ) ili b a n
k o v n ih ra č u n a (n p r. 3 5 5 -1 0 1 6 8 3 0 -0 4 ); ( 8 ) u stran im p re z im e n im a k a o u iz v o ru (n p r.
S e n -S a n s — S a in t -S a ë n s ); ( 9 ) p r ilik o m fo n e t s k o g p is a n ja s k ra ć e n ic a (n p r. D i - V i - D i ) .
P o s e b a n o b lik crtice, k o ji se is k lju č iv o koristi p ri d e lje n ju reči n a k ra ju re d a, n a z iv a se
h a jf e n ( - ) . U n o s i se au to m atsk i u o k v iru p ro g ra m a ili u z k o r iš ć e n je p re č ic e (h y p h e n ,
o p tio n a l h y p h e n ). U tekstu p ri d e lje n ju p o lu s lo ž e n ic a , n a k ra ju re d a se n a la z i h a jfe n , a
u s le d e ć i re d p re la z i crtica.
Crta. — K a o zn a k in terpunkcije, crta ( —) j e u v e k zn ak ra z d v a ja n ja . N a z i v a se crta
,,m “ , j e r z a u z im a širin u to g slo v a. D v o s tr u k o j e d u ž a o d crtice. R a z d v a ja n je se vrši u
s lu č a je v im a : ( 1 ) k a d a se u o sn o v n i isk a z u m e će reč ili k a k a v d o d atn i tekst (n p r. A k c i o n o
i s t r a ž i v a n je s e o d n o s i — n e b a š u v e k z n a č a jn i m — n a p r o b l e m e o b r a z o v n e p r a k s e )', ( 2 ) u
d v o jn im v e z a m a , m e đ u s o b n o ra v n o p ra v n ih ili su p ro tstavljen ih p o jm o v a (n p r. o d n o s z a
p o s l e n i — n e z a p o s l e n i )', ( 3 ) u fu n k c iji isticanja, n a g la š a v a n ja reči ili d e lo v a rečen ice
(n p r. TLa p r e d m e t a k cion ih . is tr a ž iv a n ja , u z im a s e — o b r a z o v n a p r a k s a )', ( 4 ) u spisk u lite
rature u o d v a ja n ju p o d n a s lo v a o d n a s lo v a p u b lik a c ija (n p r. A k c i o n o is t r a ž iv a n je — n a
s t a v n ic i k a o is t r a ž iv a č i)', ( 5 ) u za m en i reči „ o d do'^\ iz m e đ u , i, ali, to je s t , n a im e ', ( 6 ) u
d ija lo z im a k a o z a m e n a z a n a v o d n ik e (n a v o d n a i iz v o d n a crta); ( 7 ) unutar d u g a č k ih p a
su sa k o ji se d e le n a d v e ili više sad rža jn ih celin a; ( 8 ) um esto zapete k a d a se želi istaći
um etnuta re č e n ic a , o d n o s n o k a d a se želi n aglasiti um etnuti d e o rečen ice; ( 9 ) u zam en i
z a d v e tačke. U s v im o v im p rim e rim a rečen ica m o ž e d a sad rži s a m o je d a n p a r crta.
C rta se m o ž e pisati n a d v a načina: o dm ak n u to, s ,,b e lin o m “ n a o b e strane ili p ri
m ak n u to, b e z b e lin e (p rim a k n u ta crta), što z a v is i o d sm isla i konteksta. P rv i n ačin — o d
m ak n u ta crta, koristi se k a d a o z n a č a v a n ek o n e s la g a n je (n p r. P o t k o n ja k — N e d o v i ć ).
D r u g i n ačin — p rim ak n u ta crta, koristi se k a o v e z a m e đ u im e n im a k a d a o z n a č a v a k o a u
torstvo (n p r. E n c i k l o p e d i ja P o t k o n ja k —Š i m l e š a ). P rim ak n u ta crta se p rim e n ju je k o d p ro
stornih re la c ija i k o d o z n a č a v a n ja stranica teksta (n p r. 12—14) i v re m e n s k im in terv alim a
iz ra ž e n im v e k o v im a (n p r. X X —X X I ) ili g o d in a m a (2 0 0 4 —2008. g o d in a ).
C rta se stav lja iz m e đ u d v a b ro ja u zn ačen ju ,,do“ sam o a k o isp re d p r v o g b ro ja ne
stoji p r e d lo g ,,o d “ — u tom slu č a ju se um esto crte p iše ,,d o “ (n p r. p ra v iln o : Is t r a ž i v a n je
j e t r a ja l o o d 1 9 9 3 . d o 1 9 9 5 . g o d i n e , ili I s t r a ž i v a n je j e t r a ja l o 1 9 9 3 —1 9 7 6 . g o d i n e . N e
p ra v iln o : I s t r a ž i v a n je j e t r a ja l o o d 1 9 9 3 -1 9 9 5 . g o d i n e , k a o i 1 9 9 3 -9 6 ).
Srednja crta. — K a o zn ak in terpunkcije, sred n ja crta se koristi u k o m p ju te rsk o j

o b ra d i teksta. O n a j e nešto k ra ć a o d d u ž e crte, k a o zn ak m in us u s p re g a m a strana, u z a -
m en u o d d o (n p r. 1 2 -1 4 ) i ra z d o b lja .
Upitnik. — K a o in terp u n k cijsk i znak, upitnik (? ) se p rim e n ju je n a k raju upitne re
čen ice. N a k raju isk aza, isp re d u pitn ik a ne n alazi se razm ak . U p it n ik se u p o tre b lja v a sa
m o iza n e z a v isn ih upitnih re čen ica. Z a to j e u upotrebi o v o g in te rp u n k c ijsk o g zn ak a v a
žn o ra zlik o v a ti — n e z a v is n o upitne rečen ice o d z a v is n o upitnih. D a b i se upitnik u p o tre
b io p o tre b n o j e z a v is n o upitne rečen ice transform isati u n e z a v is n o upitne (n p r. z a v is n o
upitna re čen ica: Z a n i m a l o n a s j e d a li su s tu d e n ti i n f o r m is a n i o e k o l o š k o j u g r o ž e n o s t i
r e g io n a . D a b i se k o ristio upitnik o v u rečen icu j e b ilo p o tre b n o tran sfo rm isati u n e z a v i
sno upitnu: D a li s u s t u d e n t i in f o r m is a n i o e k o l o š k o j u g r o ž e n o s t i r e g i o n a ? ).
Uzvičnik. — K a o zn ak in terpunkcije, u z v ič n ik ( ! ) se u p o tre b lja v a : ( 1 ) na k raju u z -
v ič n e rečen ice; ( 2 ) a k o p re d sta v lja sum nju, unutar z a k lju č k a uz p o d a tak k o ji se n a v o d i;
( 4 ) uz au to ro v k o m e n ta r Si c! (lat. tako, to ) k o ji d o b ija iro n iča n sm isa o ; ( 4 ) na k raju re
čen ice u cilju p o d v la č e n ja n je n o g sadržaja. Isp re d u z v ič n ik a se ne n a v o d i razm ak .
Navodnici. — K a o zn ak in terpunkcije, n a v o d n ic i (,, “ ) se koriste pri citiran ju tek
sta, n a v o đ e n ju reči k o je n isu k n jiže v n e , u k o je se iz ra ž a v a su m n ja, re z e rv a i n e s la g a n je ,
reči k o je im a ju iro n iča n sm isao , n a v o đ e n ju sim b o lič n ih im en a, iz d v o je n ih n a s lo v a d ela.
N jih o v o k o riš ć e n je j e o d re đ e n o tip o g ra fs k o m n o rm o m je z ik a n a k o m e se ra d piše. P ri
tom e se, u isto m tekstu, ne d op u šta up otreba različitih tip o v a n a v o d n ik a . N i j e p o tre b n o
n a v o d n ik e koristiti za istican je teksta. P o l u n a v o d n i c i se u tekstu k oriste z a istican je z n a
čen ja reči, reči k o je se ž e le istaći z b o g sp ecifičn o sti k o je im aju , reči k o je treba d a se sta
v e p o d n a v o d n ik e , a n a la z e se unutar teksta k o ji j e p o d n a v o d n ic im a . U m e s t o p o lu n a -
v o d n ik a , z a n jih o v o o z n a č a v a n je m o ž e se koristiti ap o stro f.
T ip o v i n a v o d n ik a i p o lu n a v o d n ik a
„edu ka“ srpski i nem ački ‘ed uk a’ srpski i nem ački polun avodn ici
“eduka” engleski navodnici ‘ed u k a’ engleski polun avodn ici
“eduka” am erički navodnici ‘ed u k a’ am erički polun avodn ici
«e d u k a » francuski i italijanski <eduka> francuski i italijanski polun avodn ici
»e d u k a « navodnici etničkih zajednica nem ačkog g o v o rn o g p od ru čja u Italiji i
Švaj carskoj
Apostrof. — K a o zn ak in terpunkcije, a p o stro f ( ' ) se sta v lja um esto iz o s ta v lje n o g

slo v a , p rilik o m p is a n ja stranih im ena.
Zagrade. — K a o zn ak in terpunkcije, z a g ra d e se koriste z a o d v a ja n je d e la teksta,
k o jim se m is a o o b ja š n ja v a ili d o p u n ju je . Z a g r a d e o b e z b e đ u ju m o g u ć n o s t o d v o je n o g č i
tanja. U z iz o sta v lja n je z a g ra d a rečen ica treba d a ostane gram atič k i p ra v iln a . U tek stovi
m a se koriste o b le , u glaste, vitičaste i tu p o u g le z a g ra d e i p o lu z a g ra d e . P o m p ć u o b lih z a
g ra d a m o g u se n a s ta v k o m d op u n iti citirane reči k o je su skraćen e. P o lu z a g r a d e (u o b lik u
p o lo v in e o b le z a g r a d e ) se koriste u n a v o đ e n ju m odaliteta n e k o g o b e le ž ja . U tu svrh u
m o ž e d a se koristi c e la z a g ra d a . U u glaste z a g ra d e se sta v lja ju a u to ro v i k om en tari u c i
tatima, k a o i m esto iz o sta v lje n ih d e lo v a teksta o z n a č e n o sa tri tačke. O b l a i u glasta z a
g ra d a m o g u d a se koriste z a je d n o , s tim što j e o b la p rv o ste p e n a (o b u h v a ta sad ržaj u g la
ste), npr. (... [ ] . . . ) . U m atem atičk im o p e ra c ija m a j e o b m u to . U starim iz d a n jim a
p u b lik a c ija su sreće se p rim e n a vitičastih i uglastih z a g ra d a . Z a g r a d e se ne o d v a ja ju ra z

m a k o m (b e lin o m ) o d reči k o je o bu h vataju . P išu se istom v e lič in o m i n eu traln im lik o m
p ism a (n o r m a lo m ). Z a g r a d e se ne m o g u zam en jivati r a z lo m a č k im crtam a I I .
S t r e lic e . — K a o zn ak interpunkcije, strelice se u p o tre b lja v a ju pri u p u ć iv a n ju na
n ek e d ru g e o d red n ic e.
N a v o đ e n j e is k a z a u a lin e ja m a . — U n au čn im ra d o v im a , v rlo često, iza d v o tačk e
n a v o d e se d e lo v i isk a za u z a se b n im alin e ja m a (r e d o v im a ), isp re d k o jih stoji crta ili re d
ni b ro j. U p o t r e b a v e lik o g ili m a lo g s lo v a na početk u isk aza, a lin e ja i n je g o v o z a v rš a v a
nje tačkom , ili b e z nje, za v isi o d to g a u k o jo j m eri j e isk az (n e )s a m o s ta ln i rečen ički
sk lo p , ili c e lo v ita in fo rm a c ija u o d n o su na prethodn i, in ic ija ln i d e o teksta. T a č k a se iz o
stav lja k a d n a v o d i im a ju p o lo ž a j sličan (p o d )n a s lo v im a u sa d rža ju n ek e k n jig e .
A l i n e je sa red n im b r o je v i m a
U m on o grafiji A k a d em sk o pisanje obrađuju se sledeća p o g la v lja:
1 . Pristup naučnim inform acijam a.
2. N au čn i i stručni radovi.
3. Prelim inarni d elovi naučnog rada itd.
U m e s t o arap sk ih b r o je v a m o g u se stavljati slo v a . U z arap sk e b r o je v e i s lo v a

u m esto tačke m o g u se stavljati p o lu z a g ra d e , npr. a ) ili 1 ), k a o i p o tp u n e z a g ra d e , npr.
(a)ili(l).
A k o iz m e đ u o n o g a što se n a v o d i u a lin e ja m a p o sto ji u z a ja m n a sad ržin sk a ili
fu n k c io n a ln a v e z a , k a d a b i se iz o sta v lja n je m n e k o g segm en ta u m a n jila in fo rm a c ija o
g la v n o m k o rp u su , tada se n o v a alin e ja z a p o č in je m a lim s lo v o m , a z a v rš a v a ta čk o m i z a
re zo m , sa m o z a re z o m , ili b e z ik a k v o g in terp u n k c ijsk o g zn aka.
A l i n e je sa crta m a
R ea liza c ija projekta akcionog istraživanja o d vija se kroz sledeće faze;
— o dređ ivan je predm eta interesovanja,
— o dređ ivan je istraživačkih pitanja,
— određ ivan je svrhe i opšteg cilja istraživanja,
— definisanje istraživačkih zadataka,
— o dređ ivan je strukture i plana istraživanja,
— realizacija istraživačkih zadataka,
— evalu acija istraživanja,
— izvo đen je zaključaka.
O v la d a v a n je n a u č n im stilo m p isan ja ne zn ači sa m o u s v a ja n je o d ređ en ih norm i i

p ra v ila , v eć n jih o v u p rim en u . O n o se p ostiže p rak so m , p isan je m , u s a v rš a v a n je m i o b li
k o v a n je m teksta. ,,Što se češće i više piše, što se p iše s a v e sn ije i ra zn o v rsn ije , te što se
v iše i k ritičn ije radi n a d o te riv a n ju tekstova, to će se više u sav ršav ati i stil p is a n ja i ja č a
ti m o ć iz ra ž a v a n ja “ (Iv a n o v ić 1996: 2 2 3 ).
5. DOKUMENTOVANJE NAUČNIH IZVORA
P is a n je n au čn ih ra d o v a p o d ra z u m e v a k o rišć e n je n au čn e aparature, tj. d o k u m e n ta

cio n e o s n o v e rada. D o k u m e n t o v a n je naučnih iz v o ra p o d ra z u m e v a : k o riš ć e n je i p isan je
citata, p o z iv n ih n a p o m e n a (u tekstu, is p o d teksta, na k raju p o g la v lja i na k raju ra d a ) i
referen tskih je d in ic a u sp isk u literature. U p o t r e b a i d o k u m e n to v a n je iz v o m ih tekstova i
iz v o ra , id e ja i argu m en ata, u p u ć iv a n je n a literaturu i k o riš ć e n je p o z iv n ih n a p o m e n a u
n a u č n im r a d o v im a čin e d o k a z o p o z n a v a n ju n a u č n o g p o d ru čja. N a č in d o k u m e n to v a n j a
n aučnih iz v o ra z a v is i o d n a c io n a ln e ak ad em sk e tradicije, n au čn e d isc ip lin e k o jo j p rip a
d a nau čn i ra d i ž a n ro v sk ih k o n v e n c ija . U vezi sa tim, u s v a k o j n au ci se u stalio o d ređ en i
stil d o k u m e n to v a n j a n au čn ih iz v o ra . P ra v iln o d o k u m e n to v a n je n au čn ih iz v o ra u p ro c e
su p is a n ja n a u č n o g d e la p re d u p re đ u je n e sa v e sn o p la g ira n je . U praksi n a u č n o g stv arala
štva p o s to je tri n a č in a k o riš ć e n ja naučnih iz v o ra : i4.ka.ziva n je (u p u ć i v a n j e ), c i t i r a n j e i
p a r a f r a z ir a n je .
5.1. UPUĆIVANJE NA IZVORE
N a p o m e n e p red stavljaju prateći d eo n au čn o g dela k o je u k azu ju na dodatne in fo r

m acije zn ačajn e za tekst. K o riste se u svrhu o b ja šn jav a n ja o s n o v n o g teksta n a u č n o g rada,
ko ji b i b io opterećen d a su n je g o v sastavni deo. Javljaju se k a o v išak o s n o v n o g teksta, ali i
potreban segm ent. O m o g u ć u ju autoru d a d o k aže svo je tvrdnje citiran jem d ru g ih autorite
ta, d a o b ja sn i iz la g a n je i d a uputi na d ru g e izvo re u vezi s tretiranim sad ržajem .
5.1.1. Napomene prema mestu javljanja
P re m a m estu g d e se n a la z e u n a u č n o m tekstu n a p o m e n e m o g u biti: (1 ) unutar

teksta, (2 ) is p o d teksta (fu s n o te ili p o d n o ž n e n a p o m e n e ), ( 3 ) n a k raju p o g la v lja i (4 ) u
o d e ljk u r e f e r e n c e , n a k raju dela. M e s t o u p o treb e n a p o m e n a z a v is i o d vrste teksta i o d
b ro ja i o b im a n a p o m e n a .
Napomene unutar teksta. —P o z iv a n je na autora i d e lo m o ž e d a se vrši u s a m o m
tekstu. T a d a n ije p o tre b n o d a čitalac p re k id a p o g le d , ali se zato, u s lu č a ju d u g ih p o z iv a ,
p re k id a lo g ič k a nit teksta.
P o z iv a n je na autora i d e lo u p o p is u b ib lio g r a fs k ih je d in ic a , k o je čin e o d e lja k L i
te r a tu r a , o m o g u ć u je lak še čitanje, ek o n o m ič n o st u up o trebi p rostora, p o b o ljš a v a estet
sku stranu u g r a fič k o m o b lik o v a n ju teksta. N e d o sta ta k k o rišć e n ja n a p o m e n a unutar tek
sta j e u o te ž a n o m tražen ju b ib lio g r a fs k ih je d in ic a u o d e ljk u L it e r a t u r a . B ib lio g r a fs k a
je d in ic a se u v o d i u tekst n a sle d eć i način (K r u lj 2004: 5 6 ). U tekst se u v o d e im e n a j e d
n o g , d v a autora, a a k o ih j e više n a v o d i se p re z im e p r v o g i sk ra ćen ica i sar. ili ,,et a l“ .
Podnožne napomene. — P o d n o ž n e n a p o m e n e se stav ljaju u p o d n o ž je stranice.
N a z iv a ju se f u s n o t e (,,fu sn o ta “ nem . fus = n o g a lat. nota = b e le š k a ), (n e m . f u s s n o t e —
‘n a p o m e n a pri d n u ’ ), b e l e š k e ili p o d b e l e š k e .
2 0 0 _________________________________________________________________________________________________________________________ ~ M l. K u n d a č in a — V . B a n đ u r
S a d rž a j p o d n o ž n e n a p o m e n e m o ž e d a bu d e: d o d a tn o k o ris n o i z a n im ljiv o o b ja
šn jen je, upu ta n a altern ativn o tu m ačen je p ro b le m a , ra zm atran je p o s e b n o g m e to d o lo
š k o g ili te h n ič k o g p ro b le m a , citat na stran om je z ik u , b ib lio g r a fs k a re fe re n c a i si. U
č la n c im a k o ji se o b ja v lju ju u č a so p isim a i z b o rn ic im a ra d o v a p o d n o ž n e n a p o m e n e sad r
že sa m o d o d a tn e tekstove (k o m en tare , o b ja šn je n ja , u p u te), a n ik a k o b ib lio g r a fs k e re fe
ren ce, ali m o g u d a u p u ć u ju n a re fere n ce u spisk u literature. P o m o ć u p o d n o ž n ih n a p o
m e n a iz d v a ja se a u to ro v d o p rin o s o d d o p rin o sa ostalih n a u č n ik a k o ji su taj p r o b le m p ro
u č a v a li.
P o d n o ž n e n a p o m e n e se m o g u p o v e z iv a ti sa tekstom a ra p s k im b ro je v im a , z v e z d i
cam a, rim s k im b r o je v im a ili g r a fič k im zn a k o v im a . U tekstu se b ro j stav lja s g o rn je d e
sne stranice za v rše tk a teksta n a k o ji se p o d n o ž n a n a p o m e n a o d n o si. B r o j se stav lja pre
zapete, n e p o s re d n o p o z a v rš e n o m citatu (npr. ,,... s ta v o v im a “ ^), ali p o s le tačke (npr. ...
istra ž iv a n je p o k a z a l o } ) . B r o je v i u tekstu se m o g u redati za sv a k u stranicu p o s e b n o , za
s v a k o p o g la v lje p o s e b n o ili za naučni rad u celin i, što za v isi o d d u ž in e rada. A k o j e rad
d u ži, citati i p o d n o ž n e n a p o m e n e im a ju p o s e b n e b ro je v e , o d 1 d o ,,n“ z a sv a k u stranicu,
ili č e šć e z a s v a k o p o g la v lje rada. A k o j e ra d kraći, b r o je v im a o d 1 d o ,,n“ o z n a č a v a se
re d o s le d citata i p o d n o ž n ih n a p o m e n a u ć e lo m radu. A k o se p o d n o ž n e n a p o m e n e o b e le
ž a v a ju z v e z d ic a m a , n a sv a k o j stranici se p o č in je sa je d n o m z v e z d ic o m . K o riš ć e n je z v e
z d ic a se ne p re p o ru č u je u slu č a je v im a k a d a u tekstu im a stranica sa v iše p o d n o ž n ih n a
pom ena.
P r v a p o d n o ž n a n a p o m e n a na stranici teksta o d v a ja se h o riz o n ta ln o m lin ijo m d u
žin e tri d o pet cen tim etara, d u p lim p ro re d o m o d z a d n je g re d a teksta, u v la č e n je m p r v o g
re d a z a šest d o o s a m slo v n ih m esta. P o č in je n a stranici g d e se n a la z i tekst n a k o ji se o d
n o si, d o k n jen d e o m o ž e biti prenet n a sle d eć u stranicu. P o d n o ž n e n a p o m e n e se pišu
m a n jim p r o r e d o m i m a n jim slo v im a . V e ć i b ro j p o d n o ž n ih n a p o m e n a tešk o j e sm esti ti
n a o d g o v a r a ju ć u stranicu. A k o p o sto je d v a red a u p o d n o ž n o j n a p o m e n i, d ru g i red j e u
istoj ra v n i sa le v o m m a rg in o m . T e k st p o d n o ž n e n a p o m e n e p iš e se b e z p ro re d a i sa d u
p lim p ro r e d o m iz m e đ u ostalih p o d n o ž n ih n ap o m en a.
Is p is iv a n je p o d n o ž n ih n a p o m e n a z a h v a lju ju ć i k o m p ju te rs k o m p ro g ra m u j e o la k
šano. P r o g r a m sa d rži v iš e varijanata, o d k o jih autor m o ž e d a iz a b e re n a jp rik la d n iju .
P od n ožn a napom ena
^Proširena verzija rada saopštena je na naučnom skupu ,,O sn o v n a polazišta

u o b razo v an ju S rb ije “ u organizacije Srpske akadem ije o brazovan ja, u B eo grad u ,
24. X I 2006.____________________________________________
P o z iv a n je n a autora i d e lo u n a p o m e n a m a isp o d teksta ne p re k id a lo g ič k u nit, niti

zah tev a listan je p u b lik a c ije , ali d o la z i d o n ep regled n osti, j e r se tu n a la z e i ostale vrste
p o d n o ž n ih n ap o m en a , a i n e ra c io n a ln o j e k o rišćen je prostora.
N a p o m e n e n a k r a j u p o g la v l j a ili k n jig e . — N a z iv a ju se e n d n o t e (e n g . e n d n o t e ).
O n e u laze u p o p is R e f e r e n c i. V iš e se koriste u ra d o v im a prirodn ih nauka, u od n o su na
d ru štven e nauke. N e d o sta ta k o v e vrste n ap o m en a j e o težan o p ro n a la ž e n je . N e sta n d a rd i-
z o v a n e tekstove j e lak še štam pati u n ap o m en a m a na kraju p o g la v lja ili k n jig e n e g o u
p o d n o ž n im n a p o m e n a m a . B r o je v i n a p o m e n a u o k v iru je d n o g o d e ljk a su tekući za ceo
o d e lja k , a b r o je v i n a p o m e n a z a n o v i o d e lja k p o č in ju o d 1. A k o su n a p o m e n e sm eštene

n a kraj teksta i n e m a ih m n o g o , o n d a se o z n a č a v a ju tek u ćim b r o je v im a o d p rv e d o p o
sle d n je, a a k o ih im a m n o g o , o n d a se d ele p o g la v a m a i un utar n jih o z n a č a v a ju te k u ć im
b r o je v im a k a o i k a d su sm ešteni n a k raju g la v e .
E n d n o te
1. N a p o r i U je d i n je n i h n a c ija za b o l ju ž iv o tn u s re d in u 21. veka, (1 9 9 2 ), Rezultati
svetskog samita u R io de Žaneiru, B razil, Savezn o ministarstvo za životnu sre
dinu, B e o g ra d , 1991., str. 1/Il/lV
2. Ibidem , str. 12.
3. Pušić, L j. (2 0 0 1 ): O d r ž iv i g ra d , ka j e d n o j s o c i o l o g i ji o k ru že n ja . N o v a 1975,
B e o g ra d , str. 372.
4. N a p o r i U je d i n je n i h n a c ija za b o lju ... str. 5.4/IX — 5.4/XI
5. Ibidem , str. 5.4/IX
6 . O v o j e o b a v e z a zem alja potpisnica R io dokumenta. V la d e su zadužen e da to
učine za tri godine, u saradnji sa svim sektorima društva. R a d i realizacije o v e
o b a v e z e neophodno j e da se form iraju savetodavna nacionalna tela u oblasti
o b razo van ja za životnu sredinu i razvoj.
7. N a p o r i U je d i n je n i h n a c ija za b o lju ... Ibidem , str. 5.4/IX — 5.4/X
8 . Ibidem , 5.4/X - 5.4/XI
10. Pešić, L j.: Ibidem , str. 371.
11. A li, im a i suprotnih prim era. Sum erci nisu znali za fizio lo šk u e k o lo g iju žitari
ca, na čijem gajen ju se zasn ivala njihova civilizacija, a da su znali, ostali bi.
N a v o d n ja v a li bi p o lja sam o parnih i neparnih god in a i kako tvrdi savrem ena
nauka, salinacija ne bi ugrozila useve i ne bi izazivala n jih o vo propadanje.
12. Đ u rić, M . (1 9 9 9 ): O p o t r e b i j^ lo z o fije danas. F ilo z o fija izm eđu Istoka i Z a p a
da, Prom etej, N o v i Sad. str. 298.
P rvih 12 referenci iz N ap o m en e: M ilic a A n d e v sk i i O liv e ra K n e ž e v ić -
F lo rić (2 0 0 2 ): O b r a z o v a n je i o d r ž iv i ra z v o j. N o v i Sad: S a v e z p edagoških društa
va V o jv o d in e i V iš a škola za obrazo van je vaspitača V ršac , str. 39.
5.1.2. Napomene prema funkciji
P re m a fu n k c iji, n a p o m e n e se koriste k a o : ( 1 ) b i b l i o g r a f s k e n a p o m e n e (d o k u m e n
tarne i u p u ć iv a č k e ), ( 2 ) e k s p lik a t iv n e n a p o m e n e (d o p u n s k a o b ja š n je n ja ), ( 3 ) u p u tn e n a
p o m e n e , ( 4 ) k r itič k e n a p o m e n e i ( 5 ) k o m b i n o v a n e n a p o m e n e .
Bibliografske napomene. — B ib lio g r a fs k e n a p o m e n e m o g u biti u p u ć iv a č k o g i
d o k u m e n ta rn o g karaktera. N a p o m e n e u p u ć iv a č k o g karak tera u s m e ra v a ju čitao ca n a n e
k u d ru g u vrstu iz v o ra . N a p o m e n e d o k u m e n ta rn o g karak tera u p u ć u ju n a b ib lio g r a fs k e
p o d atk e n a u č n o g d e la iz k o je g su u v id u n ep o sred n ih ili p o sre d n ih citata p reu zete id eje,
sta v o v i, č in je n ic e , z a k lju č c i. O v a j v id n a p o m e n a j e n ajčešći. B u d u ć i d a d o k u m e n tu ju
o n o što j e citiran o ili p a ra fra z ira n o , n a z iv a ju se d o k u m e n t a r n e n a p o m e n e , a s o b z ir o m
n a to d a p o tiču iz o rig in a ln o g iz v o ra , z o v u se i i z v o r n e n a p o m e n e . B ib lio g r a fs k e n a p o
m en e p ru ž a ju p o d a tk e čitao cim a o n a u č n o m iz v o ru radi p ro v e re n a p is a n o g ili z a p o tre b e
n o v ih istraživan ja.
B ib lio g r a fs k e n ap o m en e se m o g u stavljati u: ( 1 ) tekstu n a u č n o g rada, ( 2 ) p o d n o -

ž n im n ap o m en a m a. U tekst n a u č n o g rada b ib lio g ra fs k a n a p o m e n a se stavlja u m a lu z a g ra
du (npr. R ot, 1972), ili ( Iv ić 1992: 5 6 ), d o k se potpune b ib lio g r a fs k e je d in ic e n alaze u p o
pisu literature. K o d b ib lio g ra fs k ih n ap o m en a u p o d n o ž ju stranice n a v o d e se svi b ib lio g r a f
ski p o d a c i za d e lo i stranica sa k o je j e uzet citat. B ib lio g r a fs k a n a p o m e n a p o č in je im e n o m
autora i u v lači se za tri slo v n a m esta udesno, d o k k o d spiska literature p o č in ju p re z im e
n o m i isturaju se za tri slo v n a m esta p rem a levoj m argini. A k o se u je d n o j b ib lio g ra fs k o j ;
n ap o m en i n alazi više b ib lio g ra fs k ih je d in ic a , one se o d v a ja ju ta č k o m i zarezom .
B ib lio g r a fs k a n a p o m e n a
N ik o la Potkonjak (1 9 7 8 ), T e o r ijs k o -m e t o d o lo š k i p r o b le m i m e t o d o lo g ije ,
Prosveta, B e o g ra d , str. 83.
B ib lio g r a fs k e n a p o m e n e p o tk re p lju ju istinitost i v e ro d o sto jn o st citata, p a ra fra z i

ranih d e lo v a i p o d ro b n ije u p o z n a ju čitaoce sa d ok u m en tim a.
U p rak si e g z is tira ju četiri o s n o v n a tipa b ib lio g r a fs k ih re fe re n c i i to za: ( 1 ) član a k
u č a so p isu , ( 2 ) k n jig u , ( 3 ) p o g la v lje u k n jizi i (4 ) č lan ak u e le k tro n s k o m o b lik u .
E k s p li k a t iv o e n a p o m e n e . — O v a vrsta n ap o m en a služi za d o p u n sk a o b ja šn jen ja
d e lo v a teksta, nekih podataka, in fo rm acija, m isli, činjenica, d o g a đ a ja , ličnosti i term ina, i
to u v id u k ritičk o g razm atranja. Č in e ih dodatne in fo rm acije, k o je su v e o m a v a ž n e za čita
oca, j e r m u n u d e m n o štv o in fo rm a c ija k o je nisu najdirektnije v e z a n e za tekst. O v im n a p o
m en a m a se rasterećuje tekst, ali istovrem en o daje m o gu ć n o st n o v ih saznanja. K o riste se
k a d a za n ek a p o ja šn je n ja n em a d o v o ljn o m esta u o s n o v n o m tekstu, ali autor o seća d a to
nije to lik o bitn o z a kontekst, d a j e p otrebn o nešto pojasniti i skrenuti p ažn ju na to, zatim ,
k a d a se k om en tariše m išljen je, d aje kritički sud o n ek im ra n ijim za k lju č c im a sa k o jim a se
autor ne slaže, izn o se različita rešen j a k o ja nude d ru gi autori, o b ja š n ja v a nepotpunost n e
kih isp itivan ja iz određ en ih ra zlo g a , u g la v n o m o pravd an ih (V e lič k o v ić 1995: 125).
E k sp lik a tivn a n a p o m e n a
P o red klasifikacija koje su dali autori raspravljajući o p roblem u istovrem e-
nog rada sa nekoliko razreda B . P. Jesipov posebnu pažnju p osveću je sm enjivanju
rada učitelja i sam ostalnog rada učenika, ističući tri slučaja: 1. K a d a se u o b a raz
reda o brađ u je nastavno gradivo, 2. K ad a se u jed n o m razredu obrađu je, a u dru
go m utvrđuje grad ivo i 3. K a d a se u o b a razreda utvrđuje grad iv o za svaki od ovih
slučajeva, B . P. Jesipov navodi redosled rada učitelja (Jesipov, B . P.: E le m e n ta r n a
didaktika, Prosveta, B e o g ra d , 1946, str. 108—112).
* U n avedenom radu ovi autori izlažu prednosti teorijske zasnovanosti istraži
vanja, kao uslov za precizno uzorkovanje jedin ica analize, izvora podataka i stva
ranja setova kvantitativnih podataka. C it rad s. 156—167.
IJ e k sp lik a tiv n im n a p o m e n a m a iz v o r se m o ž e n avo d iti n a d v a n ačin a: ( 1 ) u tekstu

n a p o m e n e (u z a g r a d i) i ( 2 ) n a k raju n ap o m en e.
N a v o đ e n je iz v o r a u ek sp lik a tivn o j n a p o m e n i
U tekstu n a p o m e n e :
U delu M e t o d o l o g i j a n a u č n o g ra da (B a n ja L uk a, A k a d e m ija nauka i um etno
sti R e p u b lik e Srpske, 2004, str. 95 ) Petar M a n d ić razm atra O so b in e ličnosti istra
živača...
N a k ra ju n a p o m e n e :
O o v o m p ro blem u go vo ri p od robn ije M u h am e d F ilip o v ić (videti d elo M e t o
d o lo g ija z n a n o sti i z n a n s tv e n o g ra d a , Sarajevo, Svjetlost, 2004, str. 40).
Uputne napomene. — N a p o m e n e k o je upu ćuju na delo, u k azu ju i n azn ačavaju , d o

n ose dodatne in fo rm a c ije i u p u ću ju čitaoce na dodatne izvore, n a d ru g e ideje, argum ente,
činjenice, p o re d e n ja k o ja d o p u n ju ju tekst, na n ek o d ru g o m esto u iz v o ru k o ji j e već citi
ran. Z o v u se i d o p u n s k e n a p o m e n e ili k o m p a r a t iv n e n a p o m e n e j e r u p u ću ju čitaoce radi
k o m p a ra c ije svo jih m isli na d ela k o ja razm atraju istu ili sličnu p ro blem atik u , p a se sam
p ostupak z o v e u k azivan je. M o r a biti p o p ra ćen o referencam a, pri čem u se koriste oznake.
Pri tom e se koriste reči vid i, v id e t i o t o m e ili n a jč e š ć e s a m o v. — s k r a ć e n ic a o d la tin s k o g
v id e = vid i, p r e m a , u p o r e d i (up . ili u p o .) i n av o d e b ib lio g ra fs k e je d in ic e k o je detaljnije p i
šu o temi i čitaoce u p u ću ju na njih, što m o že biti v eo m a d ra g o c e n a in fo rm acija.
U p u tn a n a p o m e n a
V ideti: S v e za č o v e k a i s v e o d č o v e k a (R . Lau šević: u: S o cija ln a m isao, 7—
8 , B e o g ra d , 1985: 363), C iv iliz a c ija i o k o lin a (V . M u žić : u: Pretpostavke ra zv o ja
ekoloških spozn aja i stavova. Z bo rn ik , O d g o j i sam oupravljanje, 1, 82, Z a g re b ,
1982: 22 7), P u t m e d a i N a đ i m i d o m (B . B a n i B . G ačan o vić: u izdanju Izd avačke
kuće Z e b ra , u: P ro g ra m nekih sadržaja i oblika ekološke aktivnosti u osnovn im
školam a B e o g ra d a , B e o g ra d 1993, 18—19).
Č ita la c se m o ž e uputiti i n a p o g la v lja u istoj k n jizi. T o se radi u slu č a ju k a d se č i

taocu sk reće p a ž n ja n a p o v e z a n o s t sa o n im što se n a to m m estu n a la z i ili j e nešto b ilo
v e ć o b ra đ e n o , p a g a n ije p o tre b n o p on avljati.
U P rilo g u m on ografije: Inform acija i izveštaj o radu 1. i 2. stalnog sem inara za

didaktičko usavršavanje saradnika na Univerzitetu u N išu .
A k o se želi skrenuti p a ž n ja čitaocu na neki argu m en t k o ji se ra z lik u je o d au to ro

v o g ili j e sličan , o n d a treba upotrebiti sk raćen icu cf, (c o n fe ro , c o n fe re re = u p orediti ili
u p o re d i). A k o j e na s rp s k o m je z ik u m o ž e se navesti i up.
C f. A . H . M . Jones, Later R o m an Epire, L o n d o n , 1962, p. 56.
Kritičke napomene. — P o m o ć u o vih n a p o m e n a iz n o se se p o re d e n ja i kritičke

p rim e d b e (s la g a n ja i n e s la g a n ja ) sa d ru g im d e lim a i au torim a, n jih o v im gle d ištim a , sta-
v o v im a i k o m e n ta rišu m iš lje n ja d ru g ih autora. U o v im n a p o m e n a m a p rezen tu je se o n o

što n ije z b o g p re g le d n o sti u š lo u o sn o v n i tekst i zato p re d s ta v lja n je g o v u d o p u n u .
K ritičk a n a p o m e n a
* * N e postoji uvek teorija pom oću koje bi se m ogao p o jm o v n o odrediti p red
met m erenja. E m pirizam , teorijski oskudan i skeptičan prem a teoriji, sklon je da
m etodološki uopšti o v ak v e slučajeve. Karakteristično j e u tom p o g le d u shvatanje
P. L a zarsfeld a. P o njem u, m erenje ili klasifikacija ne p o laze o d teorijske odred be
već od slikovite predstave pojm a, koji je , uz to „ostala nejasna“ .
Kombinovane napomene. — O v a vrsta n a p o m e n a n astaje k a d a j e u je d n o j n a p o

m en i p o tre b n o o b je d in iti npr. b ib lio g r a fs k e p o d atk e i n avesti n e k o d o p u n s k o o b ja š n je
n je ili npr. k a d a se u z e k sp lik a tiv n u b e le š k u koristi upu tna n a p o m e n a .
K o m b in o v a n a n a p o m e n a
Jedan od najglavnijih pobornika o v o g m etoda je , kako j e poznato, Stjuart
Č apin. V id i Ernest G reenw 'ood op. cit. pp. 108—134.
5.2. CITIRANJE
5.2.1. Funkcija citiranja
d t i r a n j e j e p o stu p a k in k o rp o rira n ja i d o k u m e n to v a n ja d e lo v a (k o m p le tn ih re č e
n ic a ili n jih o v ih d e lo v a ) iz v o rn ih tekstova d ru g ih autora ili so p stv e n ih tekstova (a u to c i-
tira n je ) u vlastite ra d o v e . D e lo v i iz v o rn ih tekstova m o g u biti pren eti k a o : d o s lo v n i cita
ti, p a ra fra z ira n i citati, citirane id eje, citirani p o jm o v i i izrazi. S v a k i d o s lo v n o pren esen
tekst se p o s e b n o o z n a č a v a i d o k u m e n tu je na taj n ačin što se sta v lja p o d n a v o d n e znake,
sa tačn o n a z n a č e n im iz v o r o m (b ib lio g r a fs k o m je d in ic o m ), k o ji se u n o si u n au čn i ra d (u
tekstu, is p o d teksta, n a k raju p o g la v lja ili n a k raju ra d a ). C itira n je se koristi u stručnim ,
n a u č n im i d r u g im p is a n im ra d o v im a , pri an alizi, kritičkoj o cen i i a rgu m e n tac iji, p re u z i
m an ju , p rih vatan ju , o d b a c iv a n ju m isli d ru g ih autora. P r e g le d n i ra d o v i se češće citiraju u
o d n o su n a iz v o rn e . C itira n je m o ra d a b u d e o d m e ren o , sa p a ž ljiv o o d a b ra n im p rim erim a.
C itira ju se n a jn o v iji i n ajre lev a n tn iji ra d o v i k o ji tretiraju p r o b le m k o ji se p ro u č a v a i is
tražuje, što d o p rin o s i o rig in a ln o sti rada. P re m a K n e z o v ić u (1 9 9 0 ), p o sto je ra z lik e iz m e
đ u re fe re n c e i citata. „ R e fe re n c a slu ži d a p otvrd i d a je d a n n au čn i ra d p re d a je in fo rm a c i
j u d r u g o m radu , d o k citat p o tv rđ u je d a taj naučni ra d p rim a in fo rm a c iju o d d r u g o g ra
d a “ . C itira n je m se d a je p o d rš k a tvrd n jam a un etim u tekst n a u č n o g rada.
P re m a M i l o j u S a rić u (2 0 0 2 ), ra z lo z i citiranja su razvrstan i u tri g ru p e : (1 ) s t v a r a
n je o s n o v e z a v e r ifik o v a n je s v o jih i tuđih rezultata; ( 2 ) a d e k v a tn o o b j a š n j e n j e so p stv e
nih rezultata; ( 3 ) o s l a n ja n je na d o k a z e ili čin je n ice d ru g ih autora.
S t v a r a n je o s n o v e z a v e r i f i k o v a n je tu đ ih i s v o ji h r e z u lta ta m o ž e d a im a sle d eć e
u lo g e ; ( 1 ) o d a v a n je p očasti p io n irim a ; ( 2 ) isticanje za slu ž n ih autora; ( 3 ) stvaran je b ib li
o g ra fs k e b a z e ; ( 4 ) b ib lio g r a fs k i „ v o d ič “ k a o v e z a z a d a lje n a la ž e n je b ib lio g r a fs k ih p o

d atak a; ( 5 ) p riz n a v a n je vred n osti srod n ih istraživan ja; ( 6 ) d o k a z iv a n je teorije; ( 7 ) d o k a
z iv a n je h ip o te ze; ( 8 ) istican je savrem en o sti p ro b le m a tik e ; ( 9 ) u k a z iv a n je n a o rig in a ln e
p u b lik a c ije , u k o jim a se g o v o r i o id eji ili kon ceptu.
C i t a t i z a a d e k v a t n o o b ja š n j a v a n je s o p s t v e n i h r e z u lta ta m o g u biti u fu n k c iji: (1 )
k o r ig o v a n ja s o p s tv e n o g rad a; ( 2 ) k o rig o v a n ja ra d a d ru g ih ; ( 3 ) k ritič k o g o svrta n a pret
h o d n e ra d o v e , iz d o m e n a ra d a; ( 4 ) p rip re m a n ja čitao ca za sle d e ć i ra d autora; ( 5 ) u k a z i
v a n ja n a n e d o v o ljn o p o z n a te i necitiran e ra d o v e ; ( 6 ) p o tv rđ iv a n ja p o d a ta k a i č in je n ica ;
( 7 ) p o b ija n ja ra d a ili id e ja d ru g ih ; ( 8 ) o p o v r g a v a n ja prioriteta d ru g ih ; ( 9 ) u p o z n a v a n ja
m e t o d o lo g ije i ( I O ) u p o z n a v a n ja p rim e n je n ih statističkih p ostu p ak a.
C i t a t i k o ji č i n e g r u p u o s l a n ja n ja ili p o b i j a n j a d o k a z a ili č i n je n i c a d r u g i h a u t o r a
m o g u im ati s le d e ć e u lo g e : ( 1 ) isk orišćen podatak, tabelu ili d ru g o ; ( 2 ) isk o rišć e n p rim e r
iz d r u g o g ra d a; ( 3 ) u zeta ilu stracija ili slik a; ( 4 ) n a v e d e n tekst d ru g ih autora; ( 5 ) uzeta
d e fin ic ija d ru g ih au tora; ( 6 ) u k a z iv a n je n a suprotn a istraž iv an ja; ( 7 ) u k a z iv a n je n a su
p rotne rezultate; ( 8 ) d o p u n a rezultata d ru g ih i (9 ) u p o re đ iv a n je sa rezu ltatim a d ru g ih
(S a r ić 20 0 2 : 1 3 -1 4 ).
P ri citiran ju u n a u č n im ra d o v im a , p rem a S tan iši V e lič k o v ić u (1 9 9 1 ), p o ja v lju ju
se n ek e k arak terističn e g rešk e. P r v a g re š k a sastoji se u tom e d a se p re p rič a sad ržaj cita
ta, p a se o n d a n a v o d i d o s lo v a n citat, a zatim p o s le n je g a k o m en tariše n je g o v sad ržaj.
O č ig le d n o j e d a se tri puta p o n a v lja ista stvar. O v u vrstu g re š a k a u p is a n ju p ra v e p o č e t
nici. D r u g a g re š k a se p o ja v lju je u slu č a je v im a k a d a se citatom n e k o g autora d o k a z u je
iz v e s n a tvrdn ja, k a d a s v o je m iš lje n je o p o ja v i p o tk re p lju je m o m iš lje n je m d ru g ih autora.
C ita to m treba d a se ilu stru je iz la g a n je , stavovi, m išlje n ja , z a p a ž a n ja i z a k lju č c i d o k o jih
se d o la z i. C itira se au tor o k o m e g o v o rim o ; na p rim e rim a se d o k a z u je o n o što se tvrdi.
T r e ć a g r e š k a se p o ja v lju je u v id u p retrp av an ja s o p s tv e n o g teksta citatim a, k a o i u p o treb i
p re d u g ih citata.
Ia k o su citati zn a č a jn i z a n au čn e i stručne ra d o v e , treba ih koristiti o n d a k a d a d o
p rin o se b o lje m r a z u m e v a n ju teksta i la k š e m p r a ć e n ju d o b ije n ih i ra n ije o b ja v lje n ih re
zultata i k a o iz ra z n a u č n o g pošten ja. K o riš ć e n je citata za d o k a z iv a n je vlastitih h ip o te za
treba iz b e g a v a ti. Z d r a v k o D e le tić (2 0 0 0 ) u p o z o ra v a d a n ije is p ra v n o citirati d e lo v e , za
k o je j e o č ig le d n o d a ih j e au tor n a p ra v io n a o s n o v u literature, d a n isu rezultat n je g o v ih
istraživan ja. C itati ne m o g u zam en iti vlastite tvrdnje, niti m o g u biti z a m e n a za n e d o v r
še n o istra ž iv a n je i n e d o v o ljn o p o u z d a n e rezultate.
C itati se p rv e n stv e n o u z im a ju iz p rim a m ih iz v o ra (n a u č n e m o n o g r a fije , studije,
n au čn i č la n c i). N a jč e š ć e se citate u z im a ju m isli autora k o ji p re d s ta v lja ju autoritete za
o d re đ e n u n ačn u o blast. S v o jim sa d rža je m , o b lik o m i o b im o m citati treba d a se u k la p a ju
u o s n o v n i tekst. S v a k i citat, b e z o b z ira na d u žin u , treba d a prati re fe re n c a sa b r o je m
stranice sa k o je j e preuzet. O n o što j e p o stalo d e o o p šte g zn a n ja i opšte p o zn ate reči i
m isli se ne citiraju, već se p a ra fra z ira ju , uz u p u ć iv a n je n a iz v o re .
U k o rišć e n ju citata ne d o z v o lja v a se: p o č in ja n je p a su sa citatim a, sta v lja n je d v a
citata je d a n d o d r u g o g , p re u z im a n je citiran o g teksta iz d ru g e ruke, iz n o š e n je sp o red n ih
istina, iz v la č e n je p o je d in ih re č e n ic a iz konteksta (č im e se m o ž e p ro m en iti p o sto je ć i
sm is a o m iš lje n ja au to ra).
N e o b ja v lje n i ra d o v i (č la n c i i n au čn a d ela k o ja su u štam pi, ru k o p isi, re zim e i, ra
d o v i sa n au čn ih sk u p o v a , m agistarsk e teze i d ok to rsk e d ise rta c ije ), u d ž b e n ic i, k a o i
20 6 - M . K u n d a č in a — V . B a n đ u r
sek u n d arn i iz v o ri m o g u se citirati sam o u izu zetn im slu č a je v im a . A k o se to radi, o n d a

se u tekstu takvi citati sta v lja ju u z a g ra d u ili u p o d n o ž n e n a p o m e n e i o n jim a se n a v o d e
što p o tp u n iji p o d a c i.
A r g u m e n t o v a n j e v la s tit ih s t a v o v a i m iš lje n ja . — K a d a au to r s v o je stav o v e i
vlastito m iš lje n je n e m o ž e d a p o tv rd i niti e m p irijsk i ili lo g ič k i d o k a ž e i o b ra z lo ž i, tada
se c itiran jem p o z iv a n a n au čn i autoritet d r u g o g autora. M e đ u tim , citati se u o v o m slu č a
j u ne m o g u prih vatati k a o d o k a z n i m aterijal. Citat, radi p o tk re p ljiv a n ja v lastito g m iš lje
n ja au toritetom d ru g ih autora, d aje se k ro z im p licitn u izja v u .
D o rezultata do k o je g sm o došli u istraživanju ... je d ošla i B o s iljk a Đ ord ević.
I l u s t r a c i j a m is li i s t a v o v a d lru g ih a u t o r a . — C itira n je se k oristi radi ilu stracija m isli

i s ta v o v a d ru g ih au tora i to za ilustraciju v re m e n a i m esta n astan k a n ek e z a n im ljiv e m i
sli, ili za ilu straciju i o n ih m isli sa k o jim a se autor n e m o ra slagati. C itat se d a je u im p li
citnoj iz ja v i. N a v o d e se m isli i stavo vi d r u g o g autora, a zatim se iz n o si vlastito m iš lje
nje, is k a z u je s la g a n je ili n e s la g a n je sa njim . M o g u se citirati i le p e izrek e, radi ilustraci
j e o n o g a što se že li izneti.
D a j e zaista tak * m islio, o tome svedoče o ve n jego ve reči.
S u p r o t s t a v l j a n j e m is lim a i s t a v o v im a d r u g o g a u t o r a . — C itira n je u fu n k c iji su

p ro tsta v lja n ja m is lim a i s ta v o v im a d r u g o g autora koristi se k a d a se au to r teksta sa n jim a
n e slaže. T a d a se, u z citat, d a je i im p licitn a izja v a.
D a j e on zaista tako m islio, o tome svedoče o v e n jego v e reči ,,-
K o m p a r a c i j a . — C itira n je u fu n k c iji k o m p a ra c ije p rim e n ju je se u slu č a je v im a k a

d a se sta v o v i d ru g ih autora citiraju i d o v o d e u v e z u sa s o p s tv e n im s ta v o m autora. O v a
k a v citat slu ž i d a se u k aže n a čin je n ice d a su d ru g i autori d o š li dD sličn ih ili različitih re
zultata.
T a k o m isli N ik o la Potkonjak.
D o sličnih rezultata je došao i Jovan Đ ordević.
I s k a z i v a n j a n a u č n o g p o š t e n ja - — C itira n je u fu n k c iji is k a z iv a n ja n a u č n o g p ošte

n ja d a je se u o b lik u iskaza.
O v o nije m oja originalna m isao, već je pre m ene o v e m isli saopštila

G ro zd a n k a G o jk o v .....................................................................................................
I s k a z i v a n j e m is li k o je s u u v e z i s a p r o b le m o m . — C itira se o n o što j e ja s n o is

k a z a n o u v e z i sa p r o b le m o m k o ji se istražuje.
L ok atoš ističe: ,Jâradigma.
Polazište u daljoj interpretaciji podataka.
L ok atoš ističe: ,JParadigma.
5.2.2,. Stilovi citiranja
U o k v iru sv ih p ro fe s ija p o sto je d o g o v o r e n a p ra v ila o d o k u m e n to v a n j u iz v o ra u

stručn im i n a u č n im ra d o v im a , tj. n a v o đ e n ju n a p o m e n a i citata i fo rm ira n ju b ib lio g r a f
skih za p isa , u tekstu i u sp isk u literature. U p u te n a literaturu sa d rže d o k a z e o o rig in a l
nosti n a u č n o g rada. R a d i se o stan dardim a (p r a v ilim a ) n a v o đ e n ja m isli d ru g ih autora,
o b lik o v a n ja b ib lio g r a fs k ih z a p isa i u p u ć iv a n ja na literaturu, tj. d o k u m e n to v a n j u iz v o ra
u tekstu i u sp isk u refere n ci. T i standardi n a z iv a ju se s t i l o v i c it ir a n ja , s t i l o v i r e f e r i r a n ja
i f o r m a t i c it ir a n ja . U p rak si iz ra d e naučnih ra d o v a p o sto je tri u staljen a n a č in a citiranja
literature: ( 1 ) a lfa b e tsk i, ( 2 ) n u m eričk i i (3 ) a b e c e d n o -n u m e rič k i. S t ilo v im a citiran ja se
o d re đ u je sad ržaj i re d o s le d elem en ata b ib lio g r a fs k o g z a p isa k a o i u p o tre b a z n a k o v a in
te rp u n k cije k o ji ih prate. S tilo v i citiran ja su izražen i u ra z n im v arijan tam a, o d n o sn o ra z
lik u ju se u ra z n im d etaljim a, p re s v e g a u re d o sle d u elem en ata i u p o treb i in terp u n k cij
skih z n a k o v a . U n au čn o j z a je d n ic i koriste se: H a rv a rd s k i stil, O k s fo r d s k i stil, V a n k u -
versk i stil, M o d if ik o v a n i stil, Č ik a š k i stil, T u ra b ija n stil, M L A stil citiran ja ( M o d e m
L a n g u a g e A s s o c ia t io n ), A P A stil citiranja (A m e r ic a n P s y c h o lo g y A s s o c ia t io n ), A M A
stil citiran ja (A m e r ic a n M e d ic a l A s s o tia tio n ), A C S stil citiran ja (A m e r ic a n C h e m ic a l
S o c ie ty ), I E E E stil citiran ja (Institute o f E le c tric a l an d E le c tro n ic e E n g in e e r s ) i d ra g i.
M e đ u n a r o d n im stan d a rd im a I S O 690/1987 u oblasti d ra štv e n ih i d ra g ih delatn osti, usta
n o v lje n a su p ra v ila z a o b lik o v a n je nau čnih ra d o v a . R a z lik e u s tilo v im a citiran ja u
p o g le d u s a d rž a ja b ib lio g r a fs k ih z a p isa u spisku literature su u: ra sp o re d u elem en ata
z a p isa b ib lio g r a fs k ih je d in ic a , u in terp u n k c ijsk im z n a k o v im a k o ji te e lem en te ra z d v a ja
ju , k a o i u fo rm i p is m a k o jim se p o je d in i elem enti p išu (u s p ra v n o , b o ld ira n o , italik, sp a -
c io n ira n o ), b r o ju au tora k o ji se n a v o d e , re d o s le d u im en a i p re z im e n a autora, n a v o đ e n ju
p u n o g ili s k ra ć e n o g n a z iv a čla n k a ili n je g o v o m iz o sta v lja n ju , n a v o đ e n ju p u n o g ili
s k ra ć e n o g n a z iv a č a so p isa , m esto u p is iv a n ja g o d in e izd a n ja , n a v o đ e n ju stranica č la n k a
(p r v e ili p rv e i p o s le d n je ). U n e k im stilo v im a im e n a autora se n a v o d e u p u n o m o b lik u , a
u n e k im in ic ija lo m im e n a i p u n im p re z im e n o m . P re z im e autora m o g u ć e j e n ag lasiti tako
d a se p iše v e lik im s lo v im a . N a z i v n a u č n o g d ela p o p ra v ilu se p iše isto m v rsto m s lo v a
k a o što su n ap isan i ostali elem en ti b ib lio g r a fs k e je d in ic e , ali se ističe k u rz iv o m . U lite
raturi se m o ž e uočiti d a elem en ti referen tsk e je d in ic e im a ju različit re d o sle d , d a se ra z
d v a ja ju tačk am a, zaj>etam a ili k o m b in o v a n o , d a se p o je d in i n a g la š a v a ju , d a se n a s lo v
ra d a stavlja p o d n a v o d n ik e , d a se n a g la š a v a p o d v la č e n je m ili k u rz iv o m . Iz a n a z iv a d e la
stav lja se tačka, a k o sle d i m esto izd a n ja , p a im e iz d a v a č a , a a k o zap eta sle d i b ro j iz d a
n ja i im e iz d a v a č a , i a k o sle d i z a g ra d a u k o jo j se n a la z i m e s to i im e iz d a v a č a i g o d in a
izd a n ja . G o d in a iz d a v a n ja , k a k o se to već u stalilo u n a u k a m a o o b ra z o v a n ju , n a v o d i se
n e p o s re d n o iz a im e n a autora. Iz a g o d in e iz d a n ja stavljan se tačka a k o se p o ja v lju je k a o
p o s le d n ji e lem en t u b ib lio g r a fs k o j je d in ic i, a zapeta a k o sle d i o z n a k a z a stranicu, sk ra
ćen ica str. S tran ica se p iše na je z ik u o rig in a la , npr. e n g le s k o m ,,p“ ili stranice ,,p p “ .
208_______________________________________________________________________ IVr. K u n d a č in a — V . B a n đ u r
P o d a c i k o ji se u b ib lio g r a fs k o j je d in ic i o d n o se na m esto iz d a n ja , n a z iv iz d a v a č a i g o d i
nu iz d a n ja m o g u se staviti u o k ru g lu za g ra d u .
P rim e n a b ilo k o g stila treba d a o m o g u ć i fo rm ira n je takvih b ib lio g r a fs k ih za p isa
n a o s n o v u k o jih se m o g u id en tifik o vati citirane p u b lik a c ije . U p ro c e su b ib lio g r a fs k o g
p ristu p a z n a n ju i m e đ u n a ro d n e n au čn e k o m u n ik a c ije sve j e n a g la š e n ija p o tre b a standar
d iz a c ije to g p ro c e s a , što se o b e z b e đ u je d o s le d n im p rid rž a v a n je m u p o treb e iz a b ra n o g
stila citiranja. M e đ u tim , N e n a d S u z ić (2 0 0 4 ) konstatuje d a se u n ašo j p rak si o b ja v ljiv a
n ja ra d o v a stan dardi citiran ja s la b o p rim e n ju ju i s p o ro u g ra đ u ju i d a se iz o sta v lja ju
k lju č n e č in je n ic e o n a u č n im iz v o rim a u b ib lio g r a fs k im za p isim a .
N i v o i p re z e n to v a n ja referen tskih je d in ic a b ib lio g r a fs k im z a p is im a z a v is e o d si
stem a citiran ja i o d n au čn e d is c ip lin e k o jo j p rip ad aju . K o je o d stilo v a će au tor prim eniti
z a v is i o d za h tev a re d a k c ije časo p isa, o d zah teva katedre, o d s e k a v is o k o š k o ls k e ustan o
ve. M e đ u tim , p o tre b n o j e striktno se p rid ržavati iz a b ra n o g stila k o d svih b ib lio g r a fs k ih
je d in ic a , u z p o š to v a n je tačnosti, p rid rž a v a ju ć i se svih p ra v ila p is a n ja re d o s le d a p o d ata
ka, sk ra ć iv a n ja n a z iv a ra d o v a , rečen ičk ih zn ak o va.
A k o j e ra d n a m e n je n stručnoj ja v n o s ti o z n a č a v a n ja citata z a v is i i o d a u to ro v o g
lič n o g o p re d e lje n ja (šta n je m u lič n o iz g le d a n a jp rih v a tljiv ije ) i sa g le d iš ta tehničkih m o
gu ćn o sti i g le d iš ta čitaoca. T o p o n e k a d za v isi i o d b r o ja citata (a k o n e m a m n o g o citata,
o n d a se n a s v a k o j n o v o j stranici citat p o č in je o zn a čavati o d b r o ja je d a n , ali a k o j e citata
m n o g o , o n d a j e b o lje citate u je d n o m p o g la v lju ili u ć e lo m d e lu o zn a č a v a ti o d b ro ja j e
d an p a n a d a lje ). D a n a s su tehničke m o gu ć n o sti takve d a b ilo k o ji n ač in o z n a č a v a n ja c i
tata n ije tešk o izvesti pri štam p an ju p u b lik a c ije . P a ž n ju b i, ip ak , tre b a lo usredsrediti na
čitaoca. T r e b a lo b i učiniti sv e d a čitanje n a u č n o g član k a (iz v e š ta ja o is tra ž iv a n ju ) b u d e
što lak še i je d n o s t a v n ije (s tehničke tačke gle d išta ).
5.2.2.1. Stil američke psihološke asocijacije
Stil am eričke p sih ološk e asocijacije — A P A (A m e ric a n P sy c h o lo g ic a l A sso c iatio n )

standard citiranja u p rim čn ik u A m e rič k o g udruženja za p sih o lo g iju — j e je d a n o d najnovijih i
najzastupljenijih stilova citiranja u d m štven im i hum anističkim naukam a, k o g a karakterišu
logičnost, funkcionalnost i dinam ičnost. Prim en juje se u citiranju E R I C dokum enata in for-
m a c io n o g centra za o b razo v an je u S A D . Prim en juje se u časop isim a za o b razo v an je i za d o
kum ente u oblasti obrazovan ja. N a la z i se na adresi: Qittp://w w w . ap astvle.org) . Prati g a peto
izdanje priručnika o b im a 440 stranica o sn o vn o g teksta.
U k o li k o su u tekstu n a u č n o g ra d a p reu zete id e je iz tekstova d ru g ih autora inter
p retira n je m (p a ra fr a z ira n je m ), tada se u o k v iru teksta, p re m a A P A stilu citiranja, n a v o d i
p re z im e , a u z a g ra d i p o re d p re z im e n a i g o d in a izd an ja.
P a r a fr a z ir a n je u o k v iru teksta, p r e m a A P A stilu citiranja.

R espektujući osnovni naučni postulat kritičko-konstruktivne didaktike, da je
cilj o b razo v an ja razvoj a u t o n o m ije ličn o sti učen ik a , K la fk i (1 9 8 0 ) ističe sledeće:
1 . cilj o brazo van ja se ,,vidi“ u pružanju pom oći učenicim a da razviju s p o s o b n o s t
s a m o o d r e đ e n ja i so lid a rn o sti, čiji je jedan moment s p o s o b n o s t s u o d r e đ e n ja .
U k o li k o su u tekstu n a u č n o g rada, direktno, b e z ik a k v e iz m e n e citira d e o teksta

d r u g o g autora ili vlastito d e lo tada se, p rem a A P A stilu citiranja, u z a g ra d i n a v o d i p re z i
m e autora, g o d in a k a d a j e ra d o b ja v lje n i stranica teksta sa k o je j e p reu zet citat.
C it ir a n je u o k v iru teksta p r e m a A P A stilu c itira n ja

K a k o bi se to postiglo, neophodno j e ostvariti pedagošku kom unikaciju koja
zahteva strpljenje i posebn u pažnju nastavnika: „U nutar grupne razlike m o gu biti
o gro m n a prednost ako u pedagoškoj kom unikaciji stvorim o u siove (S u zić , 2005:
217).
ICnjiga sa jedLnim autorom. — B ib lio g r a fs k a je d in ic a za k n jig u sadrži: p rezim e i

in icijal im e n a autora, g o d in u izdanja, n aslo v k n jig e (k u rz iv o m ), m esto iz d a n ja i izd avača.
B ib lio g r a fs k i za p is m o n o g r a fije p r e m a A P A stilu c itira n ja

B ran k o vić, D . (1 9 9 9 ): P e d a g o š k e t e o r ije — n a u č n e o s n o v e i r a z v o jn i tok ovi. B a n ja
L u k a: U niverzitet u B a n jo j L uci.
R e fe re n ts k e je d in ic e u p rim e rim a k o je n a v o d im o z a A P A stil c itira n ja su p r i

p re m lje n e s p re t p o s ta v k o m d a u la z e n a a lfa b e ts k u listu, p a j e iz tih r a z lo g a p re z im e
au to ra is p re d im e n a . U s v im o s ta lim s lu č a je v im a im e au to ra id e is p re d p re z im e n a . U
p o d n o ž n im n a p o m e n a m a u p r v o m n a v o đ e n ju d e la n a v o d e se p o tp u n i p o d a c i, u o sta
lim n a v o đ e n im a v rši se s k ra ć iv a n je p o je d in ih elem en a ta. T it u le i z v a n ja se p iš u u z
im e, n jih o v o p is a n je n ije oi>avezno. P o g o t o v o se n e p išu a k o ih n e m a u z ra d ili n a n a
s lo v n o j strani k n jig e . P o d a c i iz sek u n d arn ih iz v o r a p iš u se u z a g ra d a m a .
Kiijiga sa dva autora. — K o d b ib lio g r a fs k e je d in ic e d v a autora p o s to je d v e m o
gu ćn o sti, p rv a , d a se k o d o b a p iše p r v o p re z im e p a im e, i d ru g a , d a se s a m o za p r v o g p i
še p rv o p re z im e , a z a d r u g o g p rv o im e p a p rezim e. D r u g o m m o g u ć n o š ć u is p o što v a n o j e
p ra v ilo d a se p re z im e autora p iše isp re d im ena, sa m o a k o su autori p o re d a n i a lfa b e ts k im
re d o sle d o m . U p r v o m s lu č a ju p re z im e se o d v a ja zap eto m , a u d r u g o m slu č a ju autori.
B anđur, V . i Potkonjak, N . (1 9 9 9 ): M e t o d o l o g i ja p e d a g o g ije . B e o g ra d : S a v ez p e

dagoških društava Jugoslavije.
K un dačin a M ., V . B an đ u r (2(X )4) A k c io n o istra živa n je. U ž ic e U čiteljsk i fakultet.
ICnjiga čiji je autor ženskog pola. — P re p o ru č u je se d a se im e n a autora ž e n s k o g

p o la i im e n a autora s istim p re z im e n o m ne p išu in ic ija lim a , v eć p u n im im e n o m .
K njiga sa inicijalima autora. — A k o su na d e lu n azn ač e n i sa m o in ic ija li im e n a i
p re z im e n a autora, a istraživač d o š a o d o sazn an ja o autoru, u re feren tsk o j je d in ic i p išu
se u p u n o m o b lik u i to u u g la s toj za g ra d i.
K . G . [K o šta G ru b a č ić ] (1 9 6 2 )
21 0 _______________________________________________________________________IVI. K u n d a č in a — V . B a n đ u r
Kjvjiga sa tri autora. — A k o d e lo im a d o tri autora, p iš u se svi, re d o m k a k o su

n a v e d e n i n a n a s lo v n o j stranici.
K n jig a tri autora.

K ača p o r, S.; V ilo tije v ić , M . i K undačina, M . (2 0 0 5 ): U m i je ć e o c je n jiv a n ja . M o
star: U niverzitet „ D žem a l B ije d ić “ u M ostaru, 188 str.
Kjtijiga sa više odi tri autora. — K a d a su d e lo n apisali tri i v iše autora, u b ib lio g r a f
skoj je d in ic i n a v o d i se sam o p rezim e i im e p rv o g i iza n je g a se stavi ,,i sar.“ , et.al. ili tri
tačke a u za g ra d i d o d a skraćenica “ et al” ... (et al.). N e k a d a j e ta gran ic a šest autora. N ije
d o z v o lje n o n avod iti b e z lič n e sintagm e k a o što su ,,g ru p a autora“ i „k o lek tiv autora“ .
K n jig a sa v iš e o d tri a u to ra
Pešić, M . et al. (1 9 9 3 ): P e d a g o g i ja u akciji. B e o grad : Institut za p e d a g o g iju i an
d rago g iju , 181 str.
Pešić, M . i sar. (1 9 9 8 ): P e d a g o g i ja u akciji. B e o grad : Institut za p e d a g o g iju i an
d rago g iju , 181 str.
ICnjiga sa autorima istog Imena i prezimena. — U o v o m s lu č a ju u referentskoj

je d in ic i is p is u ju se p re z im e n a , sred n je s lo v o i p rv o s lo v o im e n a o b a ili v iš e autora, k a k o
n e b i d o š lo d o m e ša n ja razn ih autora.
M a rk o v ić , Ž . D a n ilo (1 9 9 9 ): S o c ija ln a e k o lo g ija . B e o g ra d : Z a v o d za izdavanje

udžbenika.
Knjiga sa podlnasiovom. — K a d a ra d p o re d n a s lo v a im a i p o d n a s lo v * tada se isp i

su je p r v o n a s lo v p a zatim p o d n a s lo v , k o ji se o d v a ja sa d v e tačke.
B ran k o vić, D . (1 9 9 9 ): P e d a g o š k e t e o r ije : n a u č n e o s n o v e i r a z v o jn i tok ovi. B a n ja

L u k a : U niverzitet u B a n jo j L u ci, 247 str.
Prevedeno delo. — T a k v o d e lo se n a v o d i p re m a autoru, a n e p re v o d io c u . Iz a n a

z iv a d e la p iš e se je z ik sa k o g a j e d e lo p re v e d e n o i p re v o d ila c . N a v o d i se o rigin a ln i
n a slo v , g o d in a i m esto iz d a n ja o rigin a la. A k o istra ž iv a č ra s p o la ž e sa iz v o rn ik o m i
p r e v o d o m u ra d u koristi sa m o je d n o .
M on ten j D e M iš e l (1 9 5 3 ): O g le d i o va sp ita n ju . P reveo s fran cu sk og M ilo ra d V a n

lić. B e o g ra d : P e d a go šk o društvo N R Srbije. (O rig in a ln i rad o b ja v ljen 1948.).
Knjiga sa više izdanja. — D e l o m o ž e im ati je d n o ili v iš e iz d a n ja . P o d a ta k o iz d a

nju n a la z i se u im p re su m u , na n a slo v n o j stranici is p o d n a s lo v a , u p r e d g o v o ru i u C I P
zap isu . K a d a d e lo im a v iše izd a n ja , iza n a s lo v a se isp isu je p o d a ta k o iz d a n ju k o g a je
Akadem sTco p is a n je 211
au tor koristio. Iz d a n je iz k o g a se citiralo m o ž e d a se p iše iz a n a s lo v a re d n im b r o je m u

z a g ra d i ( 2 . iz d a n je ), ili s lo v im a (d r u g o iz d a n je ), o d v o je n o tačkom , z a p e to m ili crticom .
A k o se p iše s lo v im a , p o č in je m a lim s lo v o m . T a č k a d o la z i iz a b r o ja iz d a n ja , ak o sledi
m esto iz d a n ja , a b e z p ra v o p is n o g zn ak a ak o sledi za grad a.
MLužić, V . (2 0 0 4 ): U v o d u m e t o d o lo g iju istra živa n ja o d g o ja i o b r a z o v a n ja . 2. izd.

Z a g re b : E duca. 167 str.
A k o se citira p r v o iz d a n je k n jig e k o ja im a više iz d a n ja ne n a v o d i se p o d atak o

izdan ju .
Višetomno dlelo. — A k o k n jig a iz k o je se nešto citira ili p a ra fra z ira im a v iše o d
j e d n o g tom a, u fusn oti se m o ra navesti i iz k o g tom a j e uzet citat (o d n o s n o p a ra fra z a ), i
to iz a n a s lo v a k n jig e . B r o j *:omova u b ib lio g r a fs k o j je d in ic i se n a z n a č a v a sk ra ć e n ic o m
,,t“ ili „ k n j.“ . B r o j tom a se o d ostalih d e lo v a b ib lio g r a fs k e je d in ic e o d v a ja zap eto m , n a -
v e o d i se arap sk a ili rim sk a b ro jk a , ( 2 ) u z takvu b ro jk u d o d a je se reč ,,tom “ ,,s v e s k a “ ili
,,k n jig a “ , ( 3 ) pre reči ,,tom “ „ s v e s k a “ ili „ k n jig a “ um esto o d g o v a r a ju ć e arap sk e ili rim
ske b r o jk e p iše se o d g o v a r a ju ć a reč, (treći tom, p rv a s v e s k a ). P o tre b n o j e p rid rž a v a ti se
o n o g a što p iše na n a slo v n o j stranici k n jige.
M andić, P. (1983): Iza b ra n a djela. knj. 3. Sarajevo: Svjetlost. str. 199—209.
Jedan tom u višetomnom delu.
L a v V igo tsk i (1 9 9 6 ): S a b ra n a d ela . tom V I. N au čn o nasleđe, u redakciji: M . G .

Jaroševskog. B e o g ra d : Z a v o d za udžbenike i nastavna sredstva.
Delo u okviru edicije. — U k o lik o j e d e lo o b ja v lje n o u o k v iru e d ic ije (s e r ije ), tada

se u b ib lio g r a fs k o j je d in ic i u z a g ra d i n a v o d i n a z iv e d icije , im e p rire đ iv a č a i b ro j dela.
A v ra m o v ić , Z . (1 9 9 9 ): U d ž b e n ik — kultura — d ru š tv o . U žic e : U čiteljsk i fakultet,

192 str. (P e d a g o šk e staze, br. 5).
Delo anonimnog autora. — U slu čaju k a d a n a p u b lik a c iji n e m a o z n a č e n o g im en a

autora, p iše se n a z iv institucije, ili se p u b lik a c ija u o d e ljk u L it e r a t u r a u p isu je p rem a p o
četnoj reči n a s lo v a , a um esto autora stav ljaju tačke i isp isu ju ostali p o d a c i. Is p is u je se:
n ep o zn at autor.
Institucije B o sn e I H ercegovin e: O krugli sto, Sarajevo, 9. sept. 1998. god. U r.

K asim Trnka. Sarajevo: Program ski o d bo r projekta B o sn a i H e rc ego v in a — m o
gućnosti i perspektive razvoja, 1998, 159 str.
ili
... T e s tir a n je z n a n ja i v r e d n o v a n je šk ola (1973). B a n ja L u k a: Jugoslovenski
kolokvij o osnovnoj školi.
Institucionalni autor dela.
F ilo z o fsk i fakultet u B e o g ra d u (19 89 ):
Delo sa dodacima. — U k o li k o se u p u b lik a c iji n a la z e d o d a c i, o n d a se to n a z n a č a

v a u b ib lio g r a fs k o j je d in ic i.
... T e s to v i o s n o v n ih ra čun sk ih o p e r a c ija i r a č u n a n ja n a p a m e t. Z a g re b : Š k o l

ski servis, 1960, 36 str. + dodaci.
Delo koje ima pisca predgovora. — U o v o m s lu č a ju n a z n a č a v a se au tor p re d g o

vo ra. A k o su stranice p r e d g o v o r a p o s e b n o p a g in ira n e rim s k im b ro je v im a , ti se b ro je v i
u p isu ju is p re d arapsk ih .
Jacobsen, R . (2 0 0 2 ): D r u k č ija z e m lja : Iz a b r a n e p je s m e . Izb o r, prepjev i p red go

v o r M u n ib D elalić. W u p p e rta l; B osan ska riječ. X X X V I I 343 str.
U v o d , p r e d g o v o r ili p o g o v o r m o ž e d a se p rik a že k a o b ib lio g r a fs k a je d in ic a p isca

tih d e lo v a .
Potkonjak, N . (2 0 0 5 ): P r e d g o v o r . U ; G rozdan ka G o jk o v , R ad en k o K ru lj, M ile n

ko K undačina: L e k s ik o n p e d a g o š k e m e t o d o lo g ije . V ršac: V iš a škola za o b ra
zo van je vaspitača, str. 7—8.
Delo koje ima svog priređivača.
Rančić, A . i sar. (2002): A sistenti u nastavi — didaktičko u sa vrša va n je univerzitetskih

saradnika. Priredio: M io m ir Ivković. N iš: Studentski kulturni centar, 245 str.
Delo sa više priređivača. — U slu čaju k a d j e autorski k o le k tiv p o b r o ju v elik i, ta

d a im e re d ak to ra m o ž e d a se p iše n a m estu im en a autora.
Potkonjak, N . i Š im leša P. (red .) (19 89 ): E n c ik lo p e d ija p e d a g o g i je / i II. B eo grad :

Z a v o d za udžbenike i nastavna sredstva i ostali izdavači. 444 + 536 str.
Dela sa jednim izdavačem i tri ili više mesta izdavanja. — U o v o m slu čaju n a
v o d i se n a z iv k o ji j e g ra fič k i istaknut, a k a d ni je d a n n ije g r a fič k i istaknut, un osi se onaj
k o ji j e n a p re d lo š k u n a v e d e n prvi. Iz o sta v lje n i n a z iv i m esta iz d a v a č a n a z n a č a v a ju se
s k ra ć e n ic o m etc.
Delo sa nepotpunim podacima za referentsku jedinicu. — Z a d e la k o je n em a ju
je d a n o d elem en ata n a z iv a izd avača, m esta izd a van ja i k o jim a j e n epozn ata g o d in a izdan ja
isp isu ju se sin tagm e n e p o z n a t iz d a v a č , n e p o z n a to m e s t o iz d a v a n ja ili n e p o z n a ta g o d in a
iz d a n ja . M e đ u tim , ak o d e lo n em a neki od podataka potrebnih za b ib lio g r a fs k u jed in icu , a
■Ifc’
autor ra d a d o ša o j e d o p od atak a o tom e iz drugih izvora, tada se taj p od atak stavlja u u g la -

stu zagrad u . N e d o s ta ju ć i b ib lio g ra fs k i podatak o zn a čav a se stan dard n om sk raćen ico m u
u glastim za grad am a , npr. [s .a .] na m estim a g d e ti p o d aci treba d a stoje. A k o se ti p od aci
sazn aju p osred n o, d o d a ju se u istim za grad am a i na istom m estu, npr. (1 9 8 2 ).
G ru bačić [K o šta ]: L ek s ik o n b ib lo te k a rs tv a .
D e l o n a s t r a n o m je z i k u . — K a d j e d e lo štam p an o n a stran o m je z ik u , referentski

p o d a c i se isp isu ju n a to m je z ik u u o rigin alu .
3ypaBJieB, B . H . (peA -) (1 9 7 2 ): M e m o d u n e d a z o s u u e c K o z o u ccjied o ea H u n . M o -

CK Ba: O p o c B e m e H H C .
Pop p er, K . (1 9 6 8 ): C o n je c t u r e s a n d R e fu ta tio n s. L on d o n : R o u tled ge K a g a n Paul.
R a d iz z b i r k e iz v o r a . — U k o lik o j e neki istraživ ač u je d n o m d e lu s a k u p io veći

b ro j iz v o ra , o n d a se o n i m o g u n avo d iti p rem a to m izd a n ju . U k o li k o se radi o n e k im v e
lik im o p šte p o z n a tim z b irk a m a iz v o ra , on e se m o g u navesti u tekstu u sk ra ć e n o m o b lik u ,
ali na k raju ra d a treba navesti sp isak skraćenica.
U g o v o r kralja M ilu tin a sa D u b ro v n ik o m od 1302. godine, izdanje A . S o lo v je v ,

O d abran i spom enici srpskog prava, B eo grad , 1926, str. 48.
D e l o s a d v a ili t r i i z d a v a č a .
Ivić, I., Pešikan, A ., A ntić, S. (2 0 0 1 ): A k tiv n o u č e n je 2, B e o g ra d , Institut za p si

h o lo g iju / M inistarstvo prosvete i sporta R ep u b lik e Srbije/ M inistarstvo za
prosvetu i nauku C rn e G o re, 254 str.
V la s t it o i z d a n je d e la . — P u b lik a c ija se m o ž e o b ja v iti k a o vlastito iz d a n je autora.

U tom slu čaju , u b ib lio g r a fs k o j je d in ic i se na m estu n a z iv a iz d a v a č a u p isu je v la s tito
iz d a n je .
K o larić, I. (2 0 0 4 ): F ilo z o fija — p e t o p r o m e n je n o i p r o š i r e n o izd a n je. Z latibo r:

autorsko izdanje.
R e p r i n t p r e t h o d n o o b j a v l j e n o g d e la .
D an ičić, Đ . (1 8 6 3 ): R ječnik iz književnih starina srpskih. D io prvi A —K.

B e o g ra d : D rža v n a štamparija. Repr. [,,V u k K arad ž ić “ , B e o g ra d , 1975.]
21 4 IM. K u n d a č in a — V . B a n đ u r
Poglavlje u dlelu. — P iš e se p o d n a v o d n ic im a , a u n asta v k u k u r z iv o m n a z iv p u b li

k a c ije iz k o je se p re u z im a . S lič n o k a o ra d u Zfcom ik u.
P o g l a v l je u knjizi
B an đ ur, V . (2 0 0 6 ); N astavn ik i akciona istraživanja u školi, u: G o jk o v , G . i sar.
M e t a t e o r ijs k i a k cen ti p e d a g o š k e m e t o d o lo g ije — k ontek st i n je g o v o r a z u m e
v a n je , (1 4 5 —158), N o v i Sad; S avez pedagoških društava V o jv o d in e .
Neobjavljeno delo. — N e o b ja v lje n i član ci m o g u se sp o m en u ti u tekstu, i to s n a

p o m e n o m : u s m e n o sao p šten je (n p r. Iv k o v ić , u sm en o sa o p šte n je ), ili u fusn oti. N e n a v o
d e se u p o p is u citiran e literature. Z a citiran je n e o b ja v lje n o g ili u s m e n o g sao p šten ja p o
treb n o j e im ati o d o b r e n je autora.
P r ir o d n e , te h n ič k e i m e d ic in s k e n a u k e J u g o s la v ije u s v e tlu m e đ u n a r o d n ih p o r e -
đ e n ja , 1978—1985. (N e o b ja v lje n o ).
Objavljena doktorska disertacija.
V a s ilije v ić , D . (2 0 0 7 ); U t ic a j in d iv id u a liz o v a n e n a s ta v e na k va litet zn a n ja o

_____ p r i r o d i . U ž ic e : U čiteljsk i fakultet. _________________________________________
Neobjavljena doktorska disertacija. — B u d u ć i d a k o d n e o b ja v lje n e d ok torsk e

d isertacije n e m a iz d a v a č a , iz a b r o ja stranica u za g ra d i se sta v lja (d o k to rs k a d isertacija).
H o lo tk o v , V . (2 0 0 8 ); R azvijan je opštih m odela ekspertnog sistem a E .biznisa

(N e o b ja v lje n a doktorska disertacija). N o v i Sad; Fakultet za m enadžm ent.
Arhivska građa. — A r h iv s k a g ra đ a se n a v o d i p re m a n a č in u k a k o j e sign iran a u

arh iv u , p ri č e m u se o z n a k e i sign atu re ne m o g u m enjati.
A r h iv s k a g ra đ a .
Z a p isn ik vlad e o d 27. m aja 1941. — AJ, Z b irk a S a ve K o san o vića. (Isto, 454, 34.
(A J = A rh iv Ju goslavije).
A k o iz v o r n ije o b ja v lje n , a istraživač g a j e k o ristio, treba n avesti n a z iv arh iv a ili

n ek e d ru g e u sta n o v e u k o jo j se taj iz v o r n alazi, u z arh iv sk u o zn a k u , npr. A r h iv U ž ic e ,
d o k u m e n t br. 3.
Članak u naučnom časopisu. — B ib lio g r a fs k a o d re d n ic a č la n k a u ča so p isu treba
d a sad rži p re z im e n a svih autora s in ic ija lim a , g o d in u iz d a n ja u z a g ra d i, n a s lo v članka,
p u n o im e č a s o p is a (k u r z iv o m ), v o lu m e n i stranice. N a z i v č la n k a se ne sk raću je a k o g a
čini je d n a reč. P iš e se k u rz iv o m , a iz a n a z iv a č a so p isa d o la z i zapeta. N le sto iz d a n ja za
opšte p o zn ate č a s o p is e se ne n a v o d i, a u k o lik o se to čini, o n d a j e to u z a g ra d i, pre koje
se ne s ta v lja n ik a k a v in terp u n k cijsk i zn ak, d o k se iza stavlja zapeta. G o d in a izla žen ja,
o d n o s n o g o d iš te ili v o lu m e n č a so p isa p iše se sk raćen o Vio/. B r o j č a s o p is a o z n a č a v a
A h a d e m s k o p is a n je __________________________________________________________________________________________________ 215
p o je d in a č a n b ro j g o d iš n je g iz d a n ja časo p isa, n astavlja o d v o je n z a re z o m o d b r o ja v o lu

m ena. Is p re d te k u ć e g b r o ja stav lja se o zn a k a b r., ili n a e n g le s k o m N o . S tran ice č lan k a
u v e k id u z a je d n o s v o lu m e n o m , o d n o sn o uz b ro j sveske.
B ib lio g r a fs k i p o d a c i za član k e štam pan e u z b o r n ic im a , h re s to m a tija m a ., č a s o p i s i
m a , l is t o v im a }es\x sle d eć i; ( 1 ) p re z im e i im e autora; (2 ) g o d in a iz d a n ja ; ( 3 ) n a s lo v rada;
(4 ) n a z iv z b o rn ik a , h restom atije, časo p isa, lista i slič n o u k o m e se ra d n a la z i; ( 5 ) b ro j
to g z b o rn ik a , č a s o p is a (v o lu m e n , g o d iš te ); ( 6 ) strane n a k o jim a se ra d n a la z i; ( 7 ) m esto
iz d a n ja ; ( 8 ) iz d a v a č . U k o li k o n a d e lu iz k o g a se u z im a citat im a j o š n ek ih o z n a k a (n a
sp o ljn o j i un utrašn joj n a s lo v n o j strani, n a p o le đ in i un utrašnje n a s lo v n e strane, n a p o
sle d n jo j strani k n jig e ) k o je m o g u doprineti id en tifik ac iji d e la (m o g u se sm atrati b i b li o
g r a fs k im p o d a tk o m ), o n d a i to treba navesti (n a prim er, p re v o d ila c d ela, u red n ik z b o r n i
ka, re d ak to r i si). A k o j e je d n o d e lo v iše puta štam p an o, o n d a treba reći k o je j e iz d a n je
k o riš ć e n o (p o s e b n o k a d a u n a k n a d n im iz d a n jim a im a iz m e n a ). S v e re fe re n c e u o d e ljk u
L ite ratu ra z a v rš a v a ju se tačkom .
P o A P A fo rm atu , n a s lo v i čla n a k a se ne p o d v la č e i ne n a v o d e u k u rz iv u niti p o d
n a v o d n ic im a . U k u rz iv u se p iš u n a s lo v i časo p isa. N a v o d e se i stranice n a k o jim p o č in je
i n a k o jim se z a v rš a v a član ak .
Č la n a k u p e r io d ič n im p u b lik a c ija m a
Ilić, IVI. (2 0 0 0 ). R esp o n sibiln a nastava u kontekstu savrem enih didaktičkih
teorija. P e d a g o g i ja , 3 8 ( i ) , 22—43.
Članak u tematskom zborniku. — Č la n a k u z b o rn ik u ra d o v a n a v o d i se p rem a

autoru član k a, a n e u red n ik u . U referentnoj je d in ic i, isp re d n a z iv a z b o r n ik a sta v lja se U :
ili zn a k //, č im e se o z n a č a v a v e z a iz m e đ u p o je d in a č n o g ra d a i z b o rn ik a .
Ristić, Z . (1 9 8 5 ); E k s p e r im e n t i o c je n jiv a n je teo rija . / ^ Z b o rn ik Instituta za peda

goška istraživanja u B eo grad u . U r. D ra g o sla v P o p o v ić i A le k sa n d a r Petrović.
B e o g ra d , 18, str. 83—96.
Članak u zborniku sa naučnog skupa. — R a d o v i sa sk u p o v a , različitih p o fo r

m i, sa d rž a ju i p o n a z iv u (k o n g re s i, s im p o z iju m i, k o n fe re n c ije , o k r u g li sto lo v i, s a v e to v a
nja, sastan ci) sad rže: p u n n a z iv sku pa, datu m i m esto o d rž a v a n ja , u re d n ik a z b o rn ik a i
iz d a v a č a .
N e d o v ić , V . (2 0 0 5 ); O b r a z o v a n je i u s a v r š a v a n je p e d a g o g a za p r o m je n e u p r e d
šk o lsk o m v a s p ita n ju i o s n o v n o m o b r a z o v a n ju . // Savrem eni tokovi u o b ra z o
vanju nastavnika; M eđ u n aro d n i naučni skup održan 20—21. ju n a 2003. U r.
B o šk o V la h o v ić i sar. V ran je: U čiteljski fakultet, str. 191—198.
Đ o rd ev ić, J. (2 0 0 5 ): M e t o d o lo š k i p o s t u p c i u p r o u č a v a n ju u lo g e n a sta vn ik a i n ji
h o v ih s v o js t a v a k a o i u lo g e va sp ita ča . U : D aroviti i odrasli. O k ru g li sto o d r
žan 25. i 26. ju n a 2005. G l. ur. G rozdan k a G o jk o v . str. 269—278. V ršac : V iš a
škola za o brazo van je vaspitača i U niverzitet T ibiscus T em išvar.
216 m ;. K u n d a č in a — V . B a n đ u r
Č l a n a k u č a s o p is u s a k o n t in u ir a n o m p a g in a c ijo m . — U k u rz iv u se n a v o d i b ro j
č a s o p isa i ne n a v o d i se ,,pp“ . P o tre b n o j e pisati sve c ifre (n e 34 1—3 7 3 ).
G im en o , F. (1 9 8 1 ): D im ensiones del m ultilinguism . R e v is t a e s p a ñ o la d e lin g u s

I X , 3 4 1 -3 7 3 .
Č l a n a k u č a s o p is u k o ji p o s e b n o p a g i n i r a s v a k i b r o j .
R o b les, C . (1 9 8 5 ): Transula... L a luj 7 (2 ), 6 5 -8 9 .
U b ib lio g r a fs k o m z a p isu 7 j e b ro j tom a, (2 ) b ro j s v e sk e i 65 —89 stranice.
Č l a n a k u n e d e l jn o m ili d v o n e d e ljn o m č a s o p is u .
R o sa M an d es, R . (2 0 ju n k o 1999): A flor apesar. P u b lic a , pp. 24—31.
Č l a n a k u n o v in a m a .
(2001, 8 d ecem bar) L a .... Prosvetni pregled, str. 13.
N e p o t p i s a n č l a n a k u n o v in a m a .
(2001, 8 d ecem bar) L a .... Prosvetni pregled, str. 13.
P r i l o g u r e d o v n o m z b o r n ik u .
M a rin k o v ić , Snežana: A n a liz a uslova u školi koji o m o gu ć av a ju ostvarivanje
vaspitnifeî socijalizatorskih vrednosti koje nosi K o n v e n c ija o pravim a deteta;
u:/Zbornik rado va 8 , U čiteljski fakultet, U žic e , 2007. str. 23—39.
P o s e l m f i o tis a k . — A k o j e reč o p o s e b n o m o tis k u (s e p a ra tu ) iz n e k o g zb o rn ik a,

h restom atije, č a s o p is a i si., o n d a se p o re d svih o sn o v n ih b ib lio g r a fs k ih p o d atak a (o b ič
n o o d m a h p o s le n a s lo v a ) n a v o d i tačno iz k o je j e p u b lik a c ije taj ra d iz d v o je n i sin tagm a
„otisnut p o s e b n o “ . T o u v e k stoji na n a slo v n o j stranici (s p o lja š n jo j ili u n u trašn jo j), i to
treba n avesti o n a k o k a k o j e dato.
K un dačina, M . (2 0 0 4 ). A k c io n o istra ž iva n je u pedagoškoj t e o r iji i p ra k si.

P o se b a n otisak. U ž ic e : U čiteljski fakultet.
O d r e d n i c a u l e k s ik o g r a f s k o m d e lu . — A u t o ri o d re d n ic a u e n c ik lo p e d ija m a , le k
sik o n im a, re č n ic im a m o g u biti p ozn ati ili ne. U referen tsk o j je d in ic i n a v o d i se o d re d n i
ca, iz a k o je se o d v o je n o , k o s o m crto m i ra z m a k o m p iše im e u red n ik a.
ûndačina - V. Banđur Akademsko pisanje 217
■kurzivu se navodi broj Istorijski karakter vaspitanja, II Nikola Potkonjak i Pero Simleša, (1089): Pedagoška
-373). enciklopedija I, Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, 1989, str. 292.
Kazac (M. Blagojević) Leksikon srpskog srednjeg veka, Beograd, 1999, str. 59-60.
española delingus
Nepotpuni članak. - Članak kome nedostaju pojedini elementi, kao podaci sa
naslovne strane, koja je prilikom uvezivanja uništena ili se koristi rad presnimljen na
mikro-film pojedinih brojeva.
Prikaz knjige.
Nedeljković, M. (2006)* Obrazovanje za održivi razvoj. (Milica Andevski i Mi-

55-89 stranice. lenko Kundačina) Prikaz knjige Ekološko obrazovanje: od brige za okolinu
do održivog razvoja. Užice: Učiteljski fakultet, 2004, Pedagogija, 2. str.
255-258.
Prilog u antologiji.
24 - 3 1 .
Ćorović, S. (2000): IbrMm-begov ćošak. Antologija bosanskohercegovačke pri-

povjetke XX vijeka. Ur. Enes Duraković. Sarajevo: Alef.
Članak u listovima i novinama. - Datum izlaska kao bibliografski element,

dan, mesec i godina stavljaju se u okruglu zagradu. Dodaje se i broj rubrike na koju se
odnosi članak. Listovi u oblasti obrazovanja su: Prosvetni pregled (Beograd), Misao
(Novi Sad), Prosvjetni rad (Podgorica), Prosvjetni list (Sarajevo), Školske novine (Za
greb), Prosvjetni rabotnik (Skopje).
Nikola Potkonjak (2003): Reforma obrazovanja. Prosvetni pregled, 15. maj, str. 15.
:avaju ostvarivanje
ja o pravima deteta; Neobjavljen članak. - Recenziran i prihvaćen članak za dotični tom - broj, ali
23-39. nije prelomljen i nepoznate su mu stranice. Izostavlja se podatak koji se odnosi na broj
stranice. Međutim, neobjavljeni radovi cirkulišu na katedrama i odsecima fakulteta i
ratu) iz nekog zbornika, univerziteta. Ukoliko su korišćeni za potrebe naučnih radova, u zagradi referentske jedi
grafskih podataka (obič- nice se na kraju dodaje reč „neobjavljeno“, ,,u štampi“. Autori treba da dobiju pismenu
rad izdvojen i sintagma saglasnost da bi mogli da citiraju takav rad, kao i potvrdu da je taj rad prihvaćen za
njoj ili unutrašnjoj), i to objavljivanje. Međutim, interni izveštaji, pravila, procedure, ne mogu se navoditi kao
reference.
7j teoriji i praksi. Uputstvo za izradu diplomskih radova (2004): Užice: Učiteljski fakultet (neobja
vljeno).
\ u enciklopedijama, lek- Rad u rukopisu. - Ako se koristi rad koji nije objavljen, nije predat u štampu i
iinici navodi se odredni- nije prihvaćen, potrebno je navesti kako se do rukopisa došlo, uz pismenu saglasnost
dnika. autora.
A k a d e m ik G ro z d a n k a G o jk o v stavila mi je na uvid rukopis n jenog jo š neo

b ja v lje n o g rada (ili rada koji je u priprem i) O k v a lita tiv n o m istra ž iva n ju , na čemu
jo j zahvaljujem .
A n o n i m n i č la n a k . — T o j e n ep o tp isan i član ak . B ib lio g r a f s k i p o p is n ep otp isan ih

ra d o v a p ra v i se tako što se b ib lio g r a fs k e je d in ic e sv rsta v a ju p o kriterij u m u a b e c e d e n a
s lo v a d e la ili h ro n o lo š k i — p o g o d in a m a o b ja v ljiv a n ja p u b lik a c ije .
P r e d la v a n je . N e k a d a se autori ra d o v a p o z iv a ju i n a n e k o p r e d a v a w e o d rža n o
p re d n e k im fo ru m o m .
B an đ ur, V . (2006, 3 m aj): A k c io n o istraživanje u predškolskoj ustanovi. P re d a v a

nje održan o na U čiteljsk o m fakultetu u B eograd u .
N e o b j a v l j e n i z v o r u A P A f o r m a t u . — U A P A sistem u, n e o b ja v lje n a p ism a i in

tervjui čin e ličn u k o m u i>ik aciju i ne n a v o d e se u listi re fe re n c i. P o d a c i o lič n o m p ism u
n a v o d e se u o k v iru teksta.
E le k t r o n s k i m e d i j i p r e k o F T P . — G r a đ a skinuta sa Interneta m o ra sadržavati
što d e ta ljn iju ad resu , a a k o j e im a, i p o štan sk u adresu.
A k o se n e k o d e lo koristi p re k o Interneta, n a v o d i se n a s lo v d e la , g o d in a k ad a j e
d e lo sta v lje n o n a sajt i d atu m k a d a j e sajt ,,p o se ćen “ o d n o s n o k o rišćen . A k o su članci
sa m o o b ja v lje n i n a Internetu, treba navesti ad resu b a z e (\ V e b -a d r e s u ) i d a tu m pristupa
iz v o ru . Iz v o r i in fo rm a c ija sa Interneta m o ra ju se d o k u m e n to v ati k a o i iz v o ri u štam p a
n im fo rm a tu . A k o se citira č la n a k u P D F fo rm atu , citiran je se iz v o d i n a način k a k o se to
rad i z a čla n k e iz č a so p isa .
K eh o e, B . P. 1992. Z e n and the art of. the Internet, znd Edition, (o n lin e)
D ostu pan na F T P : quaqe.think.com
D irectory: pub/etext/1992. File: Z e n lO.text
P r e k o e le k tro n s k e p o s t e :
R oot, C . 1994. E slan d learnong disabilities: A quide fo r E S L practitioners,.
T E S L -E J 1;
O n lin e iz v o r
C lark , D . (2 0 0 4 ) L eo rn in g strateegies, on-lin e izvor
http://www.nwlink.com /% 7Edonclark/hrd/strategy. html, sadržaj aktuelan
12. 9. 2004.
W e b d o k u m e n t - — B ib lio g r a fs k a o d re d n ic a za w e b d o k u m e n t sad rži: im e autora,

g o d in u , n a z iv d o k u m e n ta (k u r z iv o m ), d atu m k a d a j e sajt p o se ć e n i internet ad resu sajta.
AkademskxD p is a n je 219
B je k ić , D . (2 0 0 0 ). K a k o učenici procenjuju ostvarivanje u lo g a nastavnika. N a s ta

va i vaspitanje, 4 9 (5 ), 707-724. Preuzeto 6 . avgusta 2007. iz SocioF akt open
assess b aze podataka.
D eg elm a n , D . (2 0 0 0 ): A P A S tyle E ssen tia ls. Retrived M a y 18, 2000 from the
W o r ld W id e W e b : http://www'.vanguard.edu/psychology/apa. pdf.
Televizijska emisija. — Z a p is b ib lio g r a fs k e re fe re n c e sad rži: p re z im e

p ro d u cen ta, in ic ija l im en a. (P ro d u c e n t). (D a t u m ). N a s l o v . M e s to : D istrib u te r.
C rystal, L . (E xecu tive Produ cer). (11. IO. 1993) (engleski, am erički (1993,
O cto be r 11)). T h e A đ a c N e il/E e h r e r N e w s h o u r (T elev isio n broadcast). N e w Y o rk
and W ash in gto n , D C : P u b lic B roadcasting Service.
On-line sažetak. — B ib lio g r a fs k i za p is sadrži: P re z im e , in ic ija l im en a. (G o d in a ).

N a s lo v , [o n -lin e ]. I m e č a s o p is a , v o lu m e n , p rv a stra n a -p o sle d n ja strana. S a ž e ta k iz: Im e
z b irk e D a to te k a : im e datoteke Jedinica: o zn a k a -je d in ic e .
M e y e r, A . S., & B o c k , K . (19 92 ). T he tip o f the tongue phenom enon:

B lo c k in g or partial activation? [o n -lin e]. M e m o r y a n d c o g n itio n , 20, 715—726.
Sažetak iz: D I A L O G Datoteka: P s y c IN F O Jedinica: 80—16351
On-line časopis, dostupan svakom na elektronskoj pošti. — B ib lio g r a fs k i za p is

sad rži: P re z im e , in ic ija l im en a. (G o d in a , m e se c ). N a s lo v , [d u ž in a č la n k a ]. I m e č a s o p is a
[O n -lin e se rijsk a p u b lik a c ija ], v o l u m e n (b r o j). D o s tu p n o n a E -m a il: e -a d re s a P o ru k a:
tekst p o ru k e.
Funder, D .C . (1994, M arch ). Judgmental process and content:

C om m entary on Koebiler base-rate [9 paragraphs]. P s y c o l o q u y [O n -lin e serijska
p u b lik a c ija ], 5 (1 7 ). D ostupno na E -m ail: p s y c @ p u c c Poruka: G et psyc 9 4 -x x x x x
Sažetak na CD-ROlVI-u. — S a žetak u k lju č u je sle d e ć e elem en te: p re z im e , in icijal

im ena. (G o d i n a ). N a s lo v č la n k a [ C D - R O M ] . N a s l o v č a s o p is a , v o l u m e n , p rv a strana-
p o s le d n ja s t r ^ a . S a ž e ta k iz: I z v o r i b ro j je d in ic e .
M e y e r, A . S., & B o c k , K . (1992). T h e tip-of-the-tongue phenom enon:

B lo c k in g or partial activation? [C D - R O M ]. M e m o r y & C o g n itio n , 20, 715—716.
Sažetak iz: S ilverP later Datoteka: P s y c L IT Jedinica: 80-16351
22 0 M . K u n d a č in a — V . B a n đ u r
W W W (I n t e r n e t , w e b site, w e b s a jt ). — Z a p is b ib lio g r a fs k e re fe re n c e sadrži:

N a s l o v s t r a n e . (D a t u m ). M e s to : Iz d a v a č . P o s ta v lje n o d a n .m e s e c .g o d in a sa W e b sajta:
http n a slo v .
E le c t r o n ic r e f e r e n c e fo r m a t s r e c o m m e n d e d b y the A m e r ic a n P s y c h o lo g ic a l
A s s o c ia tio n . (19.11.1999). W ashington, D C : A m erican P sy ch o lo gic a l A ssociation.
P ostavljen o 3.5.2000. sa Wêb-sajta: http://www.apa.org/webref.htm l.
Z v u č n i z a p is .
F ilm .
A n d rić , R . (red itelj) (1 9 9 8 ): T ri palm e za dve bitange i ribicu (film ). D ak or.
5.2.2.2. Harvardski stil citiranja
H a rv a rd s k i stil citiran ja zah teva d a se u o d e ljk u L ite ra tu ra re fe re n c e re d a ju p o a l-

fa b e ts k o m re d o s le d u p re z im e n a autora. Z a to se o v aj stil n a z iv a i a lfab e tsk i. G o d in a iz
d a n ja se n a v o d i u z a g ra d a m a iz a p re z im e n a i in ic ija la im en a, a stranice na k o jim a se n a
lazi p iše se b e z sk raćen ice str.
O v a j sistem d o k u m e n to v a n j a iz v o ra za sn iv a se n a n ač in u b ib li otečke k a ta lo g iz a -
cije H a r v a r d s k o g un iverziteta, najstarije ustan ove v is o k o g o b ra z o v a n ja u S A D , o s n o v a
ne 1636. O v a j u n iverzitet z a u z im a p rv o m esto A k a d e m s k e ra n g liste svetskih u n iv e rz i
teta, o c e n je n ih n a istraživačk i o rijen tisan im in dikatorim a. N j e g o v sistem b ib lio te k a im a
15 m ili o n a n a s lo v a i četvrta j e p o v eličin i b ib lio te k a u svetu. P o H a r v a r d s k o m stilu citi
ranja, u z tekst k o ji se citira, u z a g ra d i se n a v o d i p re z im e autora (b e z in ic ija la im e n a),
g o d in a o b ja v ljiv a n ja iz v o ra i stranica. Izu zetn o, p rv o s lo v o im e n a se n a v o d i ak o im a v i
še autora s istim p re z im e n o m . Iz tog ra z lo g a , o vaj stil citiran ja n a z iv a se stil a u t o r -d a -
tu m . O sta li p o d a c i o iz v o ru n ala z e se u p o p isu literature ili re fere n cam a .
H a rv a rd s k i stil citiran ja p rim e n ju je se u ra d o v im a u k o jim a j e p o s e b n o v a ž n o
ukazati na p re c izn o st i p ou zd an o st, na n o v e n au čn e tok ove. R a d i se o p rim e n i u e g z a k t
n im n a u č n im d is c ip lin a m a , b io m e d ic in sk im , teh n ičk im n a u k a m a i p s ih o lo g iji. Iz tih ra z
lo g a , n a z iv a se s c ije n t is t ič k i stil. P re m a h a rv a rd s k o m sistem u o z n a č a v a n ja u zapisu
b ib lio g r a fs k e je d in ic e , n ak o n n a z iv a časo p isa, z a re z o m se o d v a ja i n a z n a č u je tekući bro j
ča so p isa , a iz a za re z a sled i b ro j stranice i n a k raju tačka. O v d e se isp re d b ro ja č a so p isa i
b r o ja stranice n e stavlja n ik a k v a p isan a ozn aka. U k o n a č n o m p o p is u u L it e r a t u r i, m o že
se naznačiti p rv a i p o s le d n ja stranica član k a u časop isu.
A .kadem s]co p is a n je 221
H a rv a rd s k i stil citiran ja d op u šta re ferisan je u s k lo p u s a m o g teksta, k a o i u p o d n o

ž n im n a p o m e n a m a . K a d a j e re fe re n c a u sk lo p u s a m o g teksta i k a d a j e re fe re n c a n a p is a
n a iz a p re z im e n a autora, u z a g ra d i s re fe re n c o m ispušta se im e.
R e fe re n c a u v e k treba d a sad rži im e autora i g o d in u o b ja v ljiv a n ja p u b lik a c ije u
za g ra d i.
npr. Đ o rd e v ić (2 0 0 5 ) j e naveo d a __
ili N a v o d i se d a ........ (Đ o rd e v ić , 1955).
Iz a citata treba navesti stranicu n a k o jo j se taj tekst n a la z i u p u b lik a c iji iz k o je j e

preuzet.
N p r. Đ o rd e v ić (1 9 9 3 ) tvrdi da ... (str. 126)
H a r v a r d s k i stil se p re p o ru č u je u s lu č a je v im a k a d a j e b ro j u p u ta u ra d u na lite ra
turu v e lik i i z a te k sto v e p rv ih v e r z ija ru k o p isa . P re d n o s t p rim e n e o v o g stila citira n ja
j e u k ratk o ći re fe re n c i. N e d o s ta ta k m u j e što su re fe re n c e z b o g k ra tk o ć e n e p re g le d n e i
što j e o te ž a n o čitan je i ra z u m e v a n je teksta, z b o g traže n ja citiran ih re fe re n tsk ih je d i n i
ca, n a v e d e n ih u sp is k u literature. P r e o v la d a v a u p rir o d n im n a u k a m a (m a te m a tik a , f i
z ik a , b i o l o g i j a ), m e d ic in i i n e k im d ru š tv e n im n a u k a m a (p r a v o ). U z a p is im a
b ib lio g r a fs k ih je d in ic a ra z lik u je se sa m o u d e ta ljim a , d a li su g o d in e iz d a n ja i stran ica
o d v o je n e d v o t a č k o m sa ra z m a k o m , ili z a p e to m sa ra z m a k o m .
A k o se uputa o d n o si n a d v e stranice o n d a se to o z n a č a v a b r o je m stranica 211—
2 12 , a z a tri i v iš e stranica (1 1 2 —115).
R e fe r e n c a u sk lop u s a m o g teksta
K a o što Đ o rd e v ić (1984: 126) smatra „.
R e fe r e n c a na k ra ju citata
V . B an đ u r navodi sledeće vrste matrica: matrica osnovnih podataka, m a

trica opaženih korelacija, m atrica korelacija izm eđu varijabli i faktora ili m atrica
(m atrica saturacija), matrica korelacija izm eđu faktora (m atrica faktorskog sk lo p a)
i m atrica rezidua“ (B a n đ u r 1979: 126).
S p is a k literature u H a r v a r d s k o m stilu citiran ja p re p o z n a tljiv j e p o in ic ija lim a

im e n a autora, p o z a g ra d a m a o k o g o d in e iz d a n ja (ia k o j e d o p u šte n o d a se o n e iz o s ta v e ) i
p o k o rišć e n ju italik a i z n a k o v a n a v o d a .
P r e m a H a r v a r d s k o m stilu p rik a z a n i su b ib lio g r a fs k i p o d a c i z a re fe re n tsk e j e d i
n ic e u s p is k u literature: z a k n jig u j e d n o g autora, k n jig u d v a ili tri au tora, p o g la v lje u
k n jizi.
B ib lio g r a fs k i z a p isi k n jig a u o d e ljk u L ite ra tu ra p o H a r v a r d s k o m stilu c itira n ja
K n jig a j e d n o g a u to r a :
M a n d ić , P. (2 0 0 4 ): M e t o d o l o g i ja n a u č n o g ra da . B an ja L u k a, A k a d e m ija nauka i
umetnosti R ep u blik e Srbije.
K n jig a d v a ili tri a u to r a :
K ačap o r, S., V ilo tijević, M . i Kundačina, M . (2 0 0 5 ): U m i je ć e o c je n jiv a n ja . F a
kultet hum anističkih nauka, M ostar.
P o g l a v l je u k n jizi:
B anđur, V . (2 0 0 6 ): N astavnik i akciona istraživanja u školi. U : G . G o jk o v
(u redn ik ), M e t a ie o r ijs k i a k cen ti p e d a g o š k e m e t o d o lo g ije . S avez pedagoških
društava V o jv o d in e , N o v i Sad.
P re m a H a r v a r d s k o m stilu p rik azan i su b ib lio g r a fs k i elem en ti z a referen tsk e je d i

n ice u sp isk u literature z a član ak u n a u č n o m č a so p isu i č la n a k u z b o rn ik u ra d o v a.
»•
B ib lio g r a fs k i za p isi č a s o p is a u o d e ljk u L ite ra tu ra p o H a r v a r d s k o m stilu citira n ja
d a n a k šta m p a n u n a u č n o m č a s o p is u :
B anđur, V . (1 9 7 9 ): Terstonova centroidna metoda — najracionalnija faktorska so -
lucija. P e d a g o š k a s tva rn o st. N o v i Sad, 5, 256—241.

Č la n a k š ta m p a n u z b o r n ik u :
K o cić , L j. (1 9 9 9 ): K o relacija izm eđu školskih ocena i rezultata testova znanja.
Z b o r n i k In stitu ta za p e d a g o š k a istra živa n ja , B e o g ra d , Institut za p edagoška
istraživanja, god. X X X I , 31, 9 9 -1 1 5 .
S.2.2.3. Čikaški stil citiranja
Č ik a š k i stil citiran ja nastao j e iz in tern og uputstva U n iv e rz ite ts k e štam parije na

U n iv e rz ite tu u Č ik a g u . P r v o iz d a n je j e iz 1906. g o d in e , a petnaesto, n a jn o v ije , iz 2003.
g o d in e . O s n o v n a karakteristika o v o g stila j e fle k s ib iln o st p o sta v lje n ih n o rm i i n jih o v a
p r ila g o d ljiv o s t za d ru g e kulture. N o r m e iz o v o g stila citiran ja se p rim e n ju ju u ra d o v im a
d ru štven ih n a u k a i u um etnosti. Č ik a š k i stil koristi d v a ra zličita n a č in a citiranja, je d a n ,
p rim e ren h u m a n istič k im d is c ip lin a m a (s k o ro identičan sa p ra v ilim a p re d v iđ e n im za m o
d e m e je z ik e ( M L A S t y le ) i d ru g i, ,,au tor-datum “ . P o d a c i o Č ik a š k o m stilu se n ala ze na
adresi: (w w w .c h ic a g o m a n u a lo fs t y le .o r g )^ . Č ik a šk i stil j e d o b io im e p o Č ik a š k o m p ri
ru čn ik u , n a sta lo m n a Č ik a š k o m univerzitetu 1891. g o d in e , za stil k o ji sad rži p recizn a
uputstva za k o riš ć e n je literature, d e la na stranim je z ic im a , in dek sa. K o d Č ik a š k o g stila
g o d in e se č ešće o d v a ja ju za p e to m ili z a g ra d o m , a k o d n a v o đ e n ja k n jig a m esto izd a n ja
j e n a s a m o m k raju , iz a iz d a v a č a .
^ Čikaški stil citiranja razrađ'jje Dragan Šobajić u priručniku Kako se piše stručni rad (2007).
P re m a Č ik a š k o m stilu p rik a za n e su referen tske je d in ic e u sp isk u literature: za

k n jig u je d n o g autora, k n jig u d v a ili tri autora, p o g la v lje u k n jizi, č lan ak u n a u č n o m č a
so p isu i č la n a k u z b o rn ik u ra d o v a .
K n ji g e u o d e ljk u Literatura, p r e m a Č ik a š k o m stilu
K n jig a j e d n o g a u to r a :
V u č ić, L id ija , P e d a g o š k a p s ih o lo g ija . B eo grad , D ruštvo p sih o lo ga Srbije, 1996.
K n jig a d v a ili tri a u to r a :
A n d rilo v ić , V la d o i M ira Č udina, P s ih o lo g ija n a sta ve i u č e n ja . Z a g re b , Školska
knjiga, 1985.
K n jig a sa v iš e o d tri a u to ra ili institu ciju k ao a u to ra :
V la h o v ić , B . i sar., O p š ta p e d a g o g ija . B eo grad , U čiteljski fakultet, 1996.
K rijig a g d e j e in stitu cija a u to r :
Institut za p edagošk a istraživanja, S a ra d n ja šk o le i p o r o d ic e . B e o g ra d , 2007.
U r e đ e n a k n jig a :
R ančić, A le k san d ar i sar., ured. M io m ir Ivković, A s is te n ti u n a sta vi. N iš , Stu
dentski kulturni centar, 2002 .
P o g l a v l je u k n jizi:
A n d evsk i, M ilic a , T u m ačen je odnosa čoveka i prirode, u: E k o lo g ija i o d r ž iv i
r a z v o j. N o v i Sad, Č E K O M — boks doo, 2006.
A k o j e au tor p rire đ iv a č k n jig e , o n d a se o z n a č a v a sa ur. (z a k n jig u n a srp sk o m j e

z ik u ), o d n o s n o e d ili ed s (z a k n jig u na d ru g im sv e tsk im je z ic im a ).
Č l a n c i u o d e ljk u L ite ra tu ra p r e m a Č ik a š k o m stilu
Č la n a k u n a u č n o m č a s o p is u :
M a m u z ić , Ilija (1 9 6 4 ): ,,Za prirodom u čitanju i kulturom u pisanju“ . N a s t a v a i
v a s p ita n je , br. 1—2, 1964, str. 40—43.
Č la n a k u p o p u la r n o m č a s o p is u :
N o e l F. M c Ginn: „Šta je potrebno za uspešnu reform u o b razo v an ja“ . O b r a z o v n i
m a g a z in , april, 4, 2003.
E le k tro n s k i m e d ij p o Č ik a š k o m stilu
Sm all, S., D a y , P. M .: F am ily times, Jurnal o f Extension. V o l. 26, N o . 2, 1988.

Po sećen o 26. lO. 2006. na adresi w w w .joe.org/joe/1988sum m er7al.htm l.
R e d o s le d p o d a ta k a z a b ib lio g r a fs k u je d in ic u iz e le k tro n s k o g m e d ija je : p re z im e

autora ili u red n ik a, in ic ija li im en a, n a s lo v rada, im e e le k tro n s k o g č aso p isa, v o lu m e n i
b ro j č aso p isa, g o d in a izd a n ja , d atu m p rib a v lja n ja . D o s tu p n o (tip m e d iju m a ), sn a b d e v a č ,
id en tifik ato r b a z e p o d a ta k a im e ili b ro j ajtem a, d atu m pristupa. (P ris tu p lje n o “ cited ” i
“retrived”).
2 2 4__________________________________________ ____________________________N I. K u n d a č in a — V . B a n đ u r
5.2.2.4. Turabian stil citiranja
T u r a b ia n stil citiran ja j e d o b io n a z iv p o autoru p riru č n ik a u k o m e se p rezen tu je

(A .m a n u e l f o r w r i t e r s o f t e r m p a p e r s , th e s e s a n d d is s e r t a t io n s '). K a te L . T u ra b ia n , iz
1996. g o d in e . P re d sta v lja sp e c ija liz o v a n i o g ra n a k Č ik a š k o g stila. K o risti se p rilik o m p i
san ja stručnih i n au čn ih ra d o v a na am e rič k im u n iverzitetim a. P rim e n ju je g a i p refe rira
M id h a t Š a m ić , au tor stu dije K a k o n a s t a je n a u č n o d je l o (o s a m iz d a n ja ). P o s to je s p e c ifič
nosti o v o g stila citiran ja u o d n o su n a ostale, k a k o u tekstu, tako i u o d e ljk u Literatura.
K o ji će se b ib lio g r a fs k i p o d a c i u b ib lio g r a fs k im z a p isim a iz iz v o r a (d o k u m e n ta ) n a v o d i
ti, z a v is i o d više čin ilaca: d a li rad im a n a k raju o d e lja k L ite ra tu ra ili n em a, d a li j e b i
b lio g r a fs k i za p is sastavn i d e o p o d n o ž n e n a p o m e n e ili o d e ljk a L iteratu ra, d a li se iz v o r
n a v o d i je d a n p u t ili v iš e puta.
U k o li k o ra d n e m a sp isk a literature, u p o d n o ž n im n a p o m e n a m a se n a v o d e svi
u o b ič a je n i p o d a c i b ib lio g r a fs k e je d in ic e (im e i p re z im e autora, b ro j izd a n ja , a k o ih im a
v iše, m esto iz d a n ja , im e iz d a v a č a , g o d in a izd an ja, b ro j tom a, b ro j stran ice). Im e autora
u p o d n o ž n o j n a p o m e n i p iše se isp red p re z im e n a i ne o d v a ja zap eto m , d o k se u o d e ljk u
L ite ratu ra p iše iz a p re z im e n a i o d v a ja zapetom . U k o li k o n au čn i ra d sad rži o d e lja k L it e
ratura, b ib lio g r a fs k e je d in ic e u p o d n o ž n im n a p o m e n a m a m o g u se pisati u sk ra ć e n o m
o b lik u , a neki d ru g i p o d a c i se m o g u i izostaviti.
B ib lio g r a fs k i za p is za k n jig u u p o d n o ž n o j n a p o m e n i p o T u r a b ia n stilu
M id h at Šam ić, K a k o nastaje naučno djelo: uvođenje u m etod o lo giju i tehniku na
učnoistraživačkog rada — opšti pristup, Sarajevo, ,,Svjetlost“ , 1990, str. 171.
S v i p o d a c i u b ib lio g r a fs k o m za p isu o d v a ja ju se zap eto m . P o d a c i k o ji se o d n o se

n a iz d a n je , tj. n a m esto i g o d in u izd a n ja , im e iz d a v a č a i si. m o g u se staviti u o k ru g lu
za g ra d u .
B ib lio g r a fs k i za p isi za k n jig e p o T u r a b ia n stilu
M id h at Šam ić, K a k o nastaje naučno djelo: uvođenje u m etod o lo giju i tehniku na
učnoistraživačkog rada — opšti pristup, (S arajevo , „Svjetlost“ , 1990), str. 171.
U k o li k o p u b lik a c ija ne sadrži neki o d elem en ata b ib lio g r a fs k e je d in ic e (g o d in a

iz d a n ja , p re z im e autora, n a z iv iz d a v a č a , m esto iz d a n ja ), a d o p o d a tk a se d o š lo n a neki
d ru g i način, on se stavlja u u glastu za grad u . Isto tako, a k o se n a o s n o v u p se u d o n im a ot
k rije p ra v o im e, o n o se un osi u u glastu z a g ra d u iz a p se u d o n im a . U je d n o j p o d n o ž n o j
n a p o m e n i više b ib lio g r a fs k ih za p isa o d v a ja se tačk o m i z a p e to m (Š a m ić 1990: 9 1 ).
P o T u ra b ia n stilu citiranja, za d e lo sa više o d tri autora u b ib lio g r a fs k o m zap isu
n a v o d i se s a m o im e p r v o g , a iza n je g a se stavlja: i d r ili et. al.
K o d citiran ja č la r a k a u p o d n o ž n im n a p o m e n a m a u z im e au tora n a v o d i se i n a u č
n a titula.
B ib lio g r a fs k i za p is za čla n k e p o T u ra b ia n stilu

Č la n a k u č a s o p is u :
E>ragoljub ICrneta, ,,Interaktivno učenje u savrem enoj školi“ . Ž iv o t i škola (B a n ja
L u k a ), 2006, 3—4, str. 122.
Č la n a k u z b o r n ik u :
A n đ e lk a M ilić, „P o ro d ic a , škola i m ladi u glo baln im i lokalnim tranzicijskim
kretanjim a“ , u : S a r a d n ja š k o le i p o r o d ic e , (priredile: N a d a P o lo v in a i B la n k a
B o g u n o v ić ), B e o g ra d , Institut za pedagoška istraživanja, 2007, str. 13.
N e p o t p is a n čla n a k iz e n c ik lo p e d ije :
,,A k c io n o istraživanje“ . P e d a g o š k a e n c ik lo p e d ija (B e o g ra d ), Z a v o d za izdavanje
udžbenika, 1980, II, 426.
P o t p is a n čla n a k iz e n c ik lo p e d ije :
D r Petar M a n d ić , „Seksualno vaspitanje“ . P e d a g o š k a e n c ik lo p e d ija . I, 326.
Z a p is i o b ib lio g r a fs k im je d in ic a m a u o d e ljk u Literatura red aju se alfabetski. A k o

neki autor u p o p isu literature im a d v a i više dela, o n d a m u se sam o p rv i put n a v o d i p rezi
m e i im e, a k o d ostalih se stavljaju tri crte. N a s lo v i i p o d n a slo v i p u b lik a c ije se ispisuju
ku rzivo m . Im e se o d p rezim en a o d v a ja zapeto m ili se stavlja u o b lu zagrad u , a o d n aslo v a
tačk om i crtom ili d v e m a tačkam a. D v e tačke ili je d n a tačka d ele n a s lo v i p o d n a slo v dela.
B ib lio g r a fs k i za p is u o d e ljk u L ite ra tu ra p o T u r a b ia n stilu

Šamić, Midhat. — K a k o nastaje n a u čn o d je lo : u v o đ e n je u m e to d o lo g iju i tehniku rux-
u čn oistra živa čk og rada — opšti pristup. Sarajevo, ,,Svjetlost“ , 1990, str. 171.
Šam ić (M idh at) — K a k o ruistaje n a u čn o djelo. U v o đ e n je u m e to d o lo g iju i tehniku
n a u čn oistra živa čk og rada (o p š t i pristu p). Sarajevo, ,,Svjetlost“ , 1990, str. 171.
P ri p isa n ju b ib lio g r a fs k o g za p isa p u b lik a c ije sa d v a i v iš e autora, sa m o se k o d p r

v o g au tora n a v o d i p rv o p rez im e, p a im e, a k o d ostalih p rv o im e p a p re z im e (Š a m ić
1990: 9 9 ).
B ib lio g r a fs k i za p is u o d e ljk u L ite r a tu r a za d e lo sa d v a i v iš e a u to ra p o T u r a b ia n stilu

H a v e lk a N en ad , B o ra K u zm an o vić i D ragan Po p ad ić M e t o d e i teh nik e s o c i ja l -
n o p s ih o lo š k ih istra živa n ja . B eo grad , Centar za prim enjenu p sih o lo g iju D r u
štva p sih o lo ga S rbije, 1998.
5.2.2.5. Vankuverski stil citiranja
V a n k u v e r s k i stil citiran ja j e d o b io n a z iv p re m a k a n a d s k o m grad u . V a n k u v e r u

(V a n c o u v e r u , 1978), g d e j e n astala p rv a v e rz ija p riru čn ik a J e d i n s t v e n i z a h t e v i z a r u k o
p i s e n a m e n je n e o b j a v l j i v a n j u u b i o m e d ic i n s k im č a s o p is i m a . Prati g a je d n o o b r a z n o
upu tstvo iz 1988. i iz 1993. K arak teriše g a o d e lja k R e f e r e n c e na k raju p o g la v lja ili k raju
d ela, k o ji se fo rm ira p o re d o s le d u p o ja v ljiv a n ja iz v o ra u tekstu ili pri d n u stranice ili na
k raju član k a. N a z i v a se i n u m e r ič k i s til c it ir a n ja . P rim e n ju je se u h u m an ističk im i n jim a
srodnim disciplinama, i u znatnom broju društvenih disciplina. Detaljna uputstva o pri

meni ovog stila mogu se pronaći na Web adresi: (http://www.acponeline.org).^
Vankuverski stil citiranja pojavljuje se u dva oblika. Prvi oblik se formira tako
što se u tekstu uz ime i prezime autora izvora, iza broja (u zatvorenoj zagradi) navodi
citat određene tvrdnje, u oblim ili uglastim zagradama. Redni brojevi mogu biti izdignu
ti u tekstu (zavisno o stila pojedinog časopisa). Ako se pojedinačni dokument citira više
puta, kasniji citati dobijaju posebne redne brojeve.
Citat s pozivom na referencu prema Vankuverskom stilu citiranja

Uviđajući tu opasnost za razvoj naučne teorije, Bogdan Sešić (1) upozorava
da je ,,smatranje idejnog momenta kao potpuno objektivno-realnog“ jedna od tri
najveće zablude kod utvrđivanja naučnih činjenica (prvi moment u procesu nauč
nog saznanja).
Prezime i ime autora može se izostaviti u tekstu, a naznačiti samo broj bibliograf
ske jedinice iz odeljka Reference.
Citati sa pozivom na referencu bez poziva na autora

Najnovije istražWanje efekata koje daje programirana nastava (12) je ,,poka
zalo da ona nije svemoćna, da ne može rešiti brojna pitanja savremene nastave i
vaspitanja i da te pretenzije nije mogla imati, niti ih je imala“.
Istim redosledom kao u tekstu, u podnožnoj napomeni, odnosno na kraju pogla

vlja ili dela u odeljku Reference dodaje se potpuna bibliografska referenca, kada se ona
pojavi prvi put, a kasnije uz prezime i ime autora sintagma Navedeno delo i broj strani
ce od do. Nazivi časopisa i monografskih publikacija ispisuju se kurzivom. Ako se neka
referenca pojavljuje samo u tabeli ili ilustraciji, ona dobija broj prema mestu, gde se
autor u tekstu prvi put poziva na dotičnu tabelu ili sliku. Broj u zagradi na kraju rečeni
ce sastavni je deo rečenice na koju se odnosi.
Drugi oblik Vankuverskog stila citiranja dozvoljava da se na kraju citata, iza pre
zimena autora ili ključne reči o određenom problemu, napiše arapski broj, koji se zatim
ponovi u podnožnoj napomeni i iza koga se navode bitni elementi bibliografske jedini
ce, sa stranicom sa koje je preuzet citat. Popis referenci se može nalaziti na kraju pogla
vlja ili na kraju dela.
Bibliografski zapis po 'Vankuvershom stilu citiranja
U tekstu:
Veljko Banđur navodi sledeće vrste matrica: matrica osnovnih podataka, ma
trica opaženih korelacija, matrica korelacija između varijabli i faktora ili ma
trica (matrica saturacija), matrica korelacija između faktora“ ( 12).
U podnožnoj napom>ani ili u odeljku Reference:
(12) Banđur V. Terstonova centroidna metoda — najracionalnija faktorska
solucija. Pedagoška stvarnost. Novi Sad, 1999 ; 26(5): 256.
Primeri za Vankuverski stil citiranja se mogu naći u studiji Jovana Savića K a k o n a p isa ti, o b ja v i t i i
v r e d n o v a t i n a u č n o d e l o u b i o m e d i c i n i (2001), prema Jednoobraznom uputstvu iz 1993.
Akademsko pisanje _______________________________________________________________ __________________________________ 227
Prednosti Vankuverskog stila citiranja su: (1) dozvoljava upotrebu napomena za

odgovarajuća pojašnjenja, koja nije moguće izneti u glavnom toku teksta i (2 ) pogod
nost za konačne verzije rukopisa. Ako se koriste bibliografske podnožne napomene,
moguće je imati uvid u izvor na koji se citat odnosi bez prelistavanja stranica. Tekst se
vizuelno ne prekida da bi se pronašao bibliografski zapis.
Nedostaci Vankuverskog stila citiranja su: (1) nepreglednost bibliografskih jedi
nica u odeljku Reference, zbog toga što nisu poredane alfabetski; (2) otežanost traženja
izvora po imenu autora, jer se dela istog autora nalaze na više mesta; (3) remećenje re
dosleda rednih brojeva referenci pri bilo kojoj izmeni rukopisa (dodavanju i ispuštanju
citata); (4) neprikladnost za duge članke i dela većeg obima.
U oba oblika Vankuverskog stila citiranja, bibliografski podaci su isti. Razlike su
u načinu pisanja, redosledu podataka i interpunkcijskim znakovima, a u sitnim pojedi
nostima i između različitih časopisa. Pri odlučivanju za koji oblik stila citiranja da se
autor opredeli potrebno je konsultovati Uputstvo za autore, koje se nalazi u svakom
stručnom i naučnom časopisu.
Prema Vankuverskom stilu citiranja prikazujemo bibliografske podatke za refe
rentske jedinice u spisku literature: za knjigu jednog autora, knjigu dva ili tri autora, po
glavlje u knjizi, članak u naučnom časopisu i članak u zborniku radova.
Bibliografske jedinice po Vankuverskom stilu citiranja

Knjiga jednog autora:
Bjekić, E)., Komunikologija, Čačak: Tehnički fakultet, 2007.
Knjiga dva ili tri autora:
Špijunović K-, Laketa N: Didaktika —bibliografija. Užice, Učiteljski fakultet,
2000, 592 str.
Poglavlje u knjizi:
Potkonjak, N.: Učitelji u srednjovekovnim srpskim zemljama, u Obrazovanje uči
telja u Srba. Užice: Učiteljski fakultet, 2006: 21—68.
Članak u časopisu:
Stanković-Đorđević M. Stavovi vaspitača o vaspitno-obrazovnom radu sa decom
sa razvojnim smetnjama. Pedagogija. 2007; 62(1): 70—80.
Članak u zborniku radova'.
Ivanović S.: Virtuelna kultura i socijalne komunikacije mladih', u: Zbornik radova
7, Učiteljski fakultet, Užice, 2006, str. 43—
4-8.
Vankuverski stil ima neke posebnosti: iza prezimena autora u popisu literature ne
navodi se zapeta, umesto punog imena autora navode se samo inicijali, poslednja stra
nica se skraćuje na dve ili jednu decimalu, za delo od više od tri autora dodaje se et. al.,
dopušta se skraćivanje naziva časopisa, i to samo onih koji imaju više od jedne reči
(npr.. Sci. Jugosl.). Velika slova kojima počinju važnije engleske reči u naslovu članka
pretvaraju se u mala u spisku literature, izuzev kada se radi o vlastitim imenicama.
228_______________________________________________________________________M. Kundačina —V. Banđur
5.2.2.6. Abecedno-numerički stil citiranja
Abecedno-numerički stilovi citiranja predstavljaju kombinaciju Hardvarskog i

Vankuverskog stila. Norme ovog stila zahtevaju da se svi radovi koji se navode u Lite
raturi ili u odeljku Reference redaju abecednim redom po prezimenima autora. Ti broje
vi sa spiska literature pripisuju se citatima u tekstu (zatvoreni u zagradi), bez obzira na
redosled pojavljivanja. S obzirom na to da se u tekstu navode samo brojevi, ovaj stil ci
tiranja kraći je od Harvardskog stila. Ređanje referentnih jedinica u odeljku Literatura,
po abecedi, omogućuje lakše pronalaženje podataka o citatima. Nedostatak abecedno-
numeričkog stila citiranja je što se odmah ne uočava k o je autor citata. To se može izbe-
ći na način da se u najavi citata navede prezime autora (ispred ili iza zagrade) i godina
izdanja, ili jedno ili drugo, zatim navede broj u zagradi.
Abecedno-numerički stil citiranja

U tekstu:
,,Narkoman, još pre nego što je ovo postao, doživljavao je svoju porodicu,
druge ljude, čak čitavo društvo, kao opasno“ (21/31).
LJ odeljku Literatura:
(21) Jerotić, V. (2006): Ličnost narkomana. Beograd: Ars Libri/Never.
Ovaj stil citiranja olakšava traženje pojedinog dela, posebno kada je popis litera
ture veliki.
5.2.2.7. Afodifikovani stil citiranja
Ovaj stil oblikovan je po uzoru na Harvardski stil. U tekstu se, u zagradi navodi
autor, godina izdanja i citirana strana. Potpuni podaci o referenci daju se u odjeljku Li
teratura, gde su alfabetski poredane sve reference.
Modifikovani stil citiranja

U tekstu:
,,... mogli bismo odrediti... ličnost kao jedinstvenu organizaciju osobina, koja se
formira uzajamnim delovanjem organizma i socijalne sredine“ (Rot, 1963: 7).
Ovaj sistem citiranja pogodniji je za društvene i humanističke nauke. U naukama

o obrazovanju primenjuje se od sredine šezdesetih godina, i to po preporuci Američkog
psihološkog udruženja. Potrebu za primenom ovog sistema ističe Dušan Savićević
(1996) u udžbeniku Metodologija istraživanja u vaspitanju o obrazovanju.
5.2.2.8. ACS stil citiranja
(American Chemical Society Citation Style). Ovaj stil se odnosi na: citiranje u
okviru teksta i formiranje bibliografskog zapisa prema ACS stilu citiranja.
Akademsk-o pisanje 229
Bibliografski zapisi prema ACS stilu citiranja
Knjiga:
Svenonijus I. Intelektualna osnava organizovanja informacija, Clio, Beograd,
2007.
Članak u periodičnim publikacijama:
—kompletan zapis:
Nešić, B. Razvojne i transferne promene u prostornim i perceptivnim sposobno
stima, Godišnjak za psihologiju, 2003, II/l, 7—20.
—skraćeni zapis:
Nešić, B. Godišnjak za psihologiju, 2003, 2, 7—20.
5.2.2.9. IEEE stil citiranja
IEEE stil citiranja (Institute of Electrical and Electronice Engineers Citation

Style).
Na relevantne izvore, prema IEEE stilu citiranja, autor se poziva navodeći u
uglastoj zagradi redni broj reference prema spisku referenci na kraju publikacije, gde se
za istu referencu koristi isti broj.
Navođenje izvora u tekstu prema IEEE stilu citiranja
Šulc je govorio o emancipaciji kao ideji vodilji vaspitanja i nastave. Isticao je da

,, emancipaciji učenika ne smemo težiti bez njih samih...“. [18: 128]
Pojedini teoretičari u studijama o proučavanju društvenih procesa [8, 22, 36, 41]
smatrali su da se većina elemenata i karakteristika demokratije i demokratske
participacije (jednakost, odgovornost, komp>etencija, sloboda, učešće, konsenzus,
zajednička vladavina, odlučivanje, pluralizam...) može najpotpunije sažeti u
termin responsibilnost.
U bibliografskim zapisima u odeljku Literatura, prema IEEE stilu citiranja, ne

navode se titule, zvanja, puno ime i dodame informacije o autoru.
Bibliografski zapis prema IEEE stilu citiranja
Knjiga:
Mandić, P., Metodologija naučnog rada. Banja Luka: Akademija nauka i umjet
nosti Republike Srpske, 2004.
Članak u periodičnim publikacijama:
Bjekić, D. i Dunjić-Mandić, K., ,,Stilovi učenja i profesionalne preferencije
maturanata gimnazije“. Pedagogija, Vol. 62, br. 1, str. 48—
58, 2007.
230 Ivi. Kundačina —V. Banđur
5.2.2.10. MLA. stil citiranja
Priručnik Asocijacije Udruženja za savremene jezike (Modem Languange As-

sociation) pojavio se 1985. u humanističkim disciplinama i naukama o obrazovanju.
Priručnik za pripremanje seminarskih radova namenjen je učenicima srednjih škola i
studentima dodiplomskih studija. Priručnik i vodič za naučnu publicistiku namenjen
je postdiplomcima, naučnicima različitih profila. Nalazi se na web adresi:
(http://www.mla.org/style).
5.2.2.11. Oksfordski stil citiranja
Oksfordski stil citiranja je sistem dokumentovanj a izvora, tj. upućivanja na kori-

šćenu literaturu je stariji i koristi podnožne napomene. Ime je dobio po Oksfordskom
univerzitetu u Velikoj Britaniji. Češće se primenjuje u humanističkim naukama —filo
zofiji, teologiji. Po njemu se na kraju citata stavlja oznaka u obliku broja.
Prvo upućivanje na neko delo sastoji se od ispisivanja svih bibliografskih podata
ka o tom delu (npr. M^. Brkić i M!. Kundačina Statistika u istraživanju, odgoja i obrazo-
vanjm, Eduka, Sarajevo, 2001, str. 23— "ZG). Pri sledećem navođenju piše se samo autoro
vo prezime, pozivanjem na isto delo koristi se skraćeni naslov i broj stranice (npr. Br
kić, Statistika u... 26) ili neka od standardnih skraćenica, (npr. Novaković, navedeno de
lo, Novaković, o. c, ili loc. cit. ili ibid.).
Kofll ovog sistema stranice se označavaju srpskim skraćenicama (str. za jednu ili
strane aa više stranica) ili latinskim skraćenicama (p. za jednu ili pp. za više stranica).
Prednost Oksfordskog sistema dokumentovanj a izvora je u preglednosti, što se
odmah vidi iz kog dela je uzet citat. Nedostatak mu je dužina prostora na stranici koji
zauzimaju reference, što akumulira mnogo podnožnih napomena na jednoj stranici, po
gotovo ako se tu nađu pored bibliografskih i ostale napomene, ili se nakon više stranica
nađe samo o.c.
Kod Oksfordskog stila citiranja imena se najčešće pišu u italik fontu, dok se član
ci ili časopisi stavljaju u navodnike. Na kraju naučnog rada nalazi se popis literature ko
ji uključuje pune bibliografske podatke knjiga, članaka ili časopisa, koji su korišćeni u
tekstu, ali bez brojeva stranica.
5.2.3. Opšti principi citiranja
U praksi egzistiraju četiri osnovna tipa bibliografskih referenci, i to za: (1) članak
u časopisu, (2) knjigu, (3) poglavlje u knjizi i (4) članak u elektronskom obliku. Refe
renca za članak mora da sadrži: autora, godinu izdanja, naslov članka, naziv časopisa,
broj časopisa (tzv. volumen) i redne brojeve stranica. Referenca za knjigu mora da sadr
ži: autora, godinu izdanja, naslov, grad u kome je knjiga izdata i naziv izdavača. Refe
renca za poglavlje u knjizi: autor poglavlja, godina objavljivanja, naslov poglavlja,
urednik knjige, naziv knjige, brojevi strana poglavlja, grad u kome je knjiga izdata, na
ziv izdavača. Referenca za elektronske radove: autor, naslov rada, datum pristupanja
(ako je na Internetu URL —Uniform resource locator).
Citiranje koautorskili radova. —Rad sa dva autora citira se tako što se u tekstu
stalno (ne samo prvi put) navode oba imena, uz dodatak godine objavljivanja.
Citiranje koautorskih radova

Poznati ruski pedagozi B. S. Gerušunski i J. Pruha (1979) pišu da u „takve
teorije možemo, na primer, ubrojiti teoriju programirane nastave, zasnovanu na
psihološkim osnovama biherviorističke koncepcije učenja, asocijativnu, uslovno-
refleksnu, simboličku, operacionalnu teoriju učenja, teoriju etapnog formiranja
umnih radnji, teoriju problemske nastave.
Kad se citira koautorski rad dva autora, tada se unutar zagrada, u popisu referen
ci, umesto veznika ,,i“ poneicad koristi i znak &.
Korišćenje znaka &

U razmatranju rešavanja problema (D. Kreč & R. Kračfild) razlikuju četiri
osnovne faze ...
Ukoliko rad ima više od dva, a manje od šest autora, prvi put se navode svi, a u
narednim citatima ostavlja se samo ime prvog autora sa skraćenicom i sar., ili skraćeni
com et. al.
Ako se u radu citiraju dva ili više autora s istim prezimenom, ispred njih se na
značavaju i inicijali ličnog imena, pa i kad su godine objavljivanja različite.
U slučaju kada se citiraju dva rada s istim prvim autorom, i iz iste godine, tada se
navode svi autori. Ukoliko je rad rezultat šest ili više autora, tada se autorstvo imenuje i
ispisuje grupa autora, zapisuju se i ostali elementi referentne jedinice.
U citiranju više radova jednog autora ili dvojice koautora, primenjuje se princip
hronološkog ređanja. Prvo se navode ime (-na) autora, a zatim hronološkim redom go
dine izdanja.
Citiranje istog autora, više puta. —Isti autor može da se citira na istom mestu
više puta iz više izvora, čiji su radovi objavljeni u istoj godini. Radi razlikovanja, uz go
dinu publikovanja dodaju se sufiksi „a“, ,,b“, ,,c“ itd., kako u referenci u spisku literatu
re, tako i u referenci u tekstu.
U citiranju dva ili više autora, redosled je hronološki. Citiranje dva ili više razli
čitih autora, u okviru iste godine, izvodi se abecednim redom. Reference se međusobno
odvajaju znakom ,, ; “.
Ako se radi o direktnom citiranju dela teksta stavljanjem pod znake navoda, oba
vezno se naznačava stranica publikacije s koje je preuzet tekst.
Citiranje više autora. —Izvodi se tako da se bira najkarakterističniji citat, a za
ostale autori se navode poimenično.
Citiranje više autora

Slične stavove nalazimo i kod drugih autora, npr, kod.
232_______________________________________________________________________IVI. Kundačina —V. Banđur
Ako se u tekstualnoj diskusiji ime autora u rečenici koristi direktno, uz njega se u

zagradi navodi samo godina kada je publikacija objavljena.
Učenje otkrivanjem, prema istraživanjima Kreša (1962), snažno utiče na raz

voj motivacije za učenje.
Ako se u tekstualnoj diskusiji ime autora u rečenici ne koristi direktno, tada se

ime autora i godina objavljivanja razdvajaju zapetom i stavljaju u zagradu. Posle prvog
citiranja, u daljem tekstu navodi se samo ime autora. Ovaj slučaj je mnogo redi, u odno
su na prethodni.
Poslije otkrića mašina za učenje, daljnji razvoj programirane nastave, vezan

je za pronalaženje linearnog (B. F. Skiner, 1954) i razgranatog programa.
Pozivanjem na specifičan deo nekog rada, u referenci se uz godinu izdanja navo

di i stranica, poglavlje, tabela, slika i si. na koju se citat odnosi.
Kada je broj autora tri i više, spominje se samo prvo prezime, uz dodatak ,,i sar.“,
npr. (Kocić i sar., 1992).
Citiranje sekundarnih izvora. —Citirani tekst ne može biti preuzet iz druge ru
ke, dok ideje mogu. Ovaj način citiranja primenjuje se izuzetno, i to u situaciji kada nije
moguće pronaći originalne radove, neke retke ili stare knjige, a neki drugi autor je us
peo da ih pronađe i citira. Ako je citat uzet iz sekundarnih izvora, na to se ukazuje u fu
snoti. U situaciji ako nema drugog načina da se dođe do rada koji istraživač smatra zna-
čajniin, onda se stavovi, a ne citati iz tog rada preuzimaju iz radova drugih ili trećih
aiitora, ali se to mora reći, mora se tačno naznačiti od koga i iz kog njegovog rada je to
preuzeto. Referenca do koje se došlo posrednim putem, citira se u skladu sa navedenim
pravilima, s tim da se uz ime autora i godinu izdanja doda: citirano prema, prema navo
du. NN ili citirano po, navedeno prema i dalje navodi ime autora u čijem tekstu smo na
šli tu referencu i godinu izlaženja publikacije u kojoj se nalazi sekundama referenca. U
tekstu se navodi i primarna i sekundama referenca, dok se u literaturi navodi samo refe
renca sekundarnog izvora, to jest onog koje je poslužilo za citiranje prvog dela. U radu
na engleskom jeziku koristi se izraz „cited in“. Kada se navodi neko delo prema drugom
delu, u zagradu se stavlja prezime autora citiranog dela, godina objavljivanja tog dela, a
nakon toga napiše se prem a i prezime autora, godina objavljivanja dela koje je posluži
lo za citiranje prvog dela.
Citiranje sekundarnih izvora

Petar Stojaković je opisao rad Hauorda Gardnera. (Gardner, 1985 —videti
kod Stojaković, 1994).
Haag ističe da akciono istraživanje predstavlja ,»svakodnevnu praksu koja je
dospjela do svog samoosvješćenja“ (Prema: E. Kooning i P. Zedler, 2001; 143).
i/ili u okviru teksta: (Brent 1970, citirano prema Medawar).
(Rimac, 1992. prema navodu Milasa, 2000).
Dostaje riskantno preuzimati parafraziranje nečijeg rada (odnosno rezultata istra

živanja) iz drugih radova. Svaki autor u parafraziranju drugih, akcenat stavlja na ono što
njemu izgleda bitno. Međutim, to uopšte ne mora biti bitno i osnovno za drugog autora
—čitaoca. Na taj način se može doći do pogrešnih zaključaka.
Nije dopušteno citirati ili parafrazirati iz drugog izvora, a ponašati se kao da je
citiran odnosno parafraziran iz originala, jer se može desiti da izvor iz kojeg se citira ni
je verno preneo originalni tekst.
Citiranje dužeg teksta. —Citiranje teksta preko četrdeset reči, odnosno preko
pet redova obavlja se tako što se takav tekst izdvaja u poseban pasus, sa užim proredom
u odnosu na ostali deo teksta. Takav citat se zove blok citat, i daje u posebnom pasusu
sitnijim slogom (llp t), sa ravnom levom ivicom (bez uvlačenja ili izvlačenja prvog re
da), uvučenom sa leve strane onoliko koliko je uvučen prvi red normalnih paragrafa.
Podrazumeva se da je na kraju pasusa potrebno navesti ime i prezime autora, godinu i
stranicu, dok u popisu referenci treba da se nalaze svi, podaci o tako citiranom izvoru.
Za ovakav citat nije potrebno stavljati znakove navoda.
Za svaki citat duži od 350 znakova, po nekim autorima duži od 500 reči, koji su
zaštićeni od reprodukcije bilo koje vrste (koji poseduju oznaku „copyright“), autor rada
mora imati pismeno odobrenje vlasnika autorskih prava (autora ili izdavača), koje se
prilaže uz rad. Citiranje više stranica i delova naučnog dela podleže ugovoru o novčanoj
nadoknadi. U pripremi akademskih radova (diplomski, specijalistički, magistarske teze i
doktorske disertacije), nije potrebno pribavljanje ovlašćenja autora. Citati duži od četiri
reda unose se sa užim proredom, manjom širinom sloga, manjim slovima u odnosu na
ostali tekst.
U nekim slučajevima, pasus citata je podjednako uvučen s obe strane, po deset
slovnih mesta, ispisan bez proreda i bez znakova navoda.
Citiranje dužeg teksta

Jedan od odgovora na taj problem ponudio je Mladen Vilotijević ,JEvaluacija
u didaktici označava delatnost kojom se prati, meri i procenjuje realizacija progra
mom predviđenih ciljeva i zadataka vaspitanja i obrazovanja i razvoj ličnosti
učenika“ (Vilotijević, 1999: 564).
Umetnuto citiranje. —Ovaj način citiranja koristi se u započetoj vlastitoj rečeni

ci. Započeti deo rečenice završava se dvema tačkama nakon čega se pod navodnim zna
kovima navodi citat, posle koga se u zagradi navodi prezime autora, godina i stranica i
na kraju završava započeta rečenica. Dvotačka se upotrebljava ako je citirani deo reče
nica ili više rečenica.
Umetnuto citiranje
Razrađujući tu ideju, Pelagić je pisao: ,JPojedinačna je sreća u sreći sviju; i
kome danas može biti dosta što je on sam srećan u kolu toliko njih nesrećnih?“
(Pelagić, 1953: 91), što potvrđuje naše opredjeljenje o tom problemu.
234 Ivi. Kundačina —V. Banđur
Ako je u pitanju deo rečenice koji se citira, a to je u slučaju kada se tuđi tekst raz
bija u više delova, tada se koristi zapeta za odvajanje citata.
Na novu funkciju televizije kao medijatora, ,,ubrzanja procesa sticanja zna

nja“ (Mitrović, 1964), potrebno je gledati sa puno optimizma.
Kada se citatom završava započeta rečenica, tada se nakon citata, u zagradama

navodi izvor citiranja i na kraju rečenica završava nekim od interpunkcijskih znakova
(tačkom, upitnikom, uzvičnikom i sL).
Citat iz knjige na stranom jeziku prevodi se na jezik kojim je pisan tekst. Citira
njem radova iz drugog govornog područja, hrvatskog i bosanskog jezika, citati se ne
prevode, već se ostavljaju u originalu.
Ubacivanje teksta u citat. —U citat se može ubaciti neko maksimalno sažeto ob
jašnjenje. Tada se deo teksta koji autor ubacuje u tuđi citat kao objašnjenje označava
uglastom zagradom, a po potrebi i inicijalima autora.
,,On [Komenski] smatra da—“

,vPočetkom 19 veka [1924 — M. K. ] počinje proces primene akcionog
istraživanja.“
Citiranje prekinute rečenice. —Ako se rečenica koja se navodi prekida nekim

umetkom, taj umetak se odvaja zarezom ili crtom, a oba dela prekinute rečenice stavlja
ju se među navodnike.
Upotreba interpunkcijskih znakova kod citiranja

,,Naročito detinjsko doba“, kome Komenski, ,,mnogo bolje vodi i upravlja
primerima negoli pravilima.“
,,Škola koja je usmerena prvenstveno na rad sa srednje sposobnom decom“ —
s pravom ističe Rot —„može izazvati teškoće u razvoju slabije sposobne dece.“
(Rot, 1981: 161)
Citiranje teksta napisanog na stranom jeziku. —Citat iz dela na stranom jezi

ku može se navesti u originalu, ako je delo ili članak namenjen svetskoj naučnoj zajed
nici. U tom slučaju, citat sa svetskog jezika se ne prevodi, ali se zato prevod citata piše
u podnožnoj napomeni, sem ukoliko je sigurno da potencijalni čitaoci razumeju jezik
originala.
Međutim, citati uzeti iz dela na stranom jeziku, u radovima namenjenim širem
krugu čitalaca, koji su uzeti iz dela pisanog na jeziku koji nije rasprostranjen, uglavnom
se prevode. Tada se u podnožnoj napomeni može navesti originalni tekst, ukoliko nema
nekog posebnog razloga da se ne zadrži u originalu. Ako nije duži od jedne rečenice,
može i u nastavku citata u obloj zagradi.
Kad se citira i parafrazira iz radova na stranom jezicima, svi podaci u fusnotama
navode se u originalu. To se ne odnosi na radove prevedene na jezik autora.
Citiranje elektronskih izvora. —Citirati se mogu izvori dati u elektronskom

obimu, posebno sadržaji s Interneta. Nleđutim, citiranje otežava neujednačenost samih
intemetskih sadržaja. Tada se u citiranju navodi URL (engl. uniform resource locator) i
datum pristupa, koji se ističu kurzivom.
Citiranje elektronskih izvora

55. Busquin P. Towards the European knowledge based society: linking knowled
ge and society in the European research area. Brussels: European Concil of
Applied Sciences and Engineering (Eurocase); 2001. Available from: http:// :
January 17, 2003.
Primer: Marušić M. i sar. (2004): Uvod u znanstveni rad u medicini. Zagreb:
Medicinska naklada, str. 153.
Izostavljanje reči, delova rečenice i pasusa u citatu. —Jedna ili više izostavlje
nih reči (neinteresantne, beznačajne i suvišne) u citatu označavaju se trima uzastopnim
tačkama u uglastim ili oblim zagradama [...]. Izostavljanje može biti na raznim mesti
ma, na početku citata, na kraju citata, a i u citatu. Ako se izostavljaju cele rečenice, za-
menjuju se trima crticama [—], a za izostavljeni pasus piše se ceo red tačaka.
Izostavljanje reči na početku citata

,,... jer on ne može da postane čovek ako ne bude učio.“ (Komenski, 1950: 47).
Izostavljanje reči u sredini citata

,,Onaj koga pošalju da putuje po svetu u ono doba i sa onim mislima koje priliče
zrelom čoveku... taj može ući u društvo i steći poznanstvo uglednih ljudi gde god
bude došao“ (Lok, 195«. 180).
Izostavljanje reči na kraju citata

,,Coveku je usađena i želja za znanjem, i ne samo trpeljivost prema radu ...“ (Ko-
menski, 1954: 38).
Označavanje greške u citatu. —Greške u citatima se ne ispravljaju. Iza greške

se u zagradi stavlja sic. Ovakve greške se pojavljuju kada se misli nekih autora citiraju
iz vremena važenja drugačijih pravopisnih pravila od onih koja važe u vreme kada se
rad piše.
Označavanje greške u citatu

,J*riroda hoće da deca budu dca [sic] pre nego budu ljudi“ (Ruso, 1925: 114).
Ako greška u citatu tekst čini nerazumljivim, ispravka se ubacuje u uglastu zagradu.
Ispravljanje greške u citatu

,J*riroda hoće da deca budu dca [deca] pre nego budu ljudi“ (Ruso 1925: 114).
U citat se može ubaciti kraće, sažeto objašnjenje koje se stavlja u uglastu zagradu.
Naknadno isticanje reči u citatu. —Izvodi se tako što se kur2iivom ili boldom u
citatu naznačava, odnosno ističe neka reč ili delovi teksta bold, podvlačenjem ili italik
slovima, zatim se u zagradi navode inicijali autora kome pripada isticanje, ili se u pod
nožnoj napomeni navode sintagme podvukao autor ili kurzi^^ je naš, moj kurziv, MC.
Naknadno isticanje reči u citatu

Nasuprot takvoj realnosti, u zvaničnom programu za predmet Priroda i dru
štvo, postoje zadaci koji proklamuju participaciju „sticanje radnih navika i svesti
o pravima, dužnostima, obavezama, odgovornostima učešćem u životu i radu u
školi, porodici i društvenoj sredini (podvukla S. M.); osposobljavanje učenika za
život i rad u kolektivu izgrađivanjem i razvijanjem drugarstva, prijateljstva, sarad
nje i solidarnosti “. (S. Marinković:, 1999: 354).
U zagradu se stavlja da je reč... podvukao onaj ko citira, a ne autor onoga što se

citira.
Tekst, napisan u originalu masnim slovima ili kurzivom, u citatu se prenosi istim
slovima.
Kad u citatu treba staviti zagradu u ono što je već u originalu u zagradi, onda se
vlastito objašnjenje stavlja u drugačiji tip zagrade, što znači, ako je zagrada u onome što
se citira obična —umetak se stavlja u uglastu zagradu, i obratno.
,,Skor kod stavki numerisanih parnim brojevima trebalo bi da dobro korelira

sa skorom neparnih (a slično je i sa svakom drugom dihotomijom i pódela na dva
člana - M. K. 1“ (Katel, 1987: 218).
Menjanje početnih slova u citatu. —Ako se za potrebe citiranja menja veliko

početno slovo u malo ili obmuto, to se označava uglastom zagradom.
Neki obiteljskopravni teoretičari smatraju da posvajanjem nastaje neraskidiv

odnos između posvojitelja i posvojenika. Među njima je i profesorica Jakovac —
Lazić, prema kojoj, ,,[p]retpostavka neraskidivosti ukazuje na čvrstoću i trajnost
odnosa srodstva koje nastaje posvajanjem“. (—)
Citiranje u okviru citata. —Ako citirani tekst sadrži navodnike, onda se oni u
citatu menjaju u polunavodnike. Citat koji se um»će unutar teksta označava se dvostru
kim navodnicima (,, “), dok se među polunavodnike (‘...‘) stavlja ono što je u origina
lu među navodnicima. Time jasno ostaj* šta je čije.
r
Akademsko pisanje '231
Citiranje u okviru citata

„1 ona Terencijeva izreka: ,Idi napred, a ja ću za tobom‘ spada ovamo“ (Ko
menski 1954: 178).
Uklapanje tuđili reči u sopstveni iskaz. —Tuđe reči se obeležavaju navodnici

ma i kad se uklapaju u sopstvene iskaze. Smatrajući ,,da je najviše načelo nastave pri
znanje opažaja kao apsolutne osnove svakom saznanju“, Pestaloci se zalagao za odbaci
vanje svakog drugog načina poučavanja (Pestaloci 1946: 142).
Navođenje poznatih misli bez navodnika. —Poznate reči ili rnisli se ne stavljaju
među znake navoda. O tome da li je nešto dobro poznato odlučuje sam autor.
Citiranje u okviru citata

,,Komenski je rekao, čoveka valja vaspitavati ako hoćeš da postane čovek“
(1954: 47).
Uzastopno citiranje. —Ako se jedno delo citira više puta zaredom (odmah jedan
citat iza drugog, ali sa različitih stranica), onda je dovoljno samo prvi put navesti sve bi
bliografske podatke, a kasnije stavljati; „Isto, str...“ (navesti samo stranu sa koje je uzet
citat). Neki autori stavljaju latinsku oznaku Ibid, što je skraćenica od Ibidem (na istom
mestu). Može se upotrebiti i skraćenica loc. sit. —loco citato (navedeno mesto).
Ako se neko delo citira više puta u radu, ali na različitim meštima, sa prekidima
(u međuvremenu se citira neko drugo delo), onda se pri prvom citiranju moraju navesti
svi bibliografski podaci (i strana sa koje je uzet citat), kasnije je dovoljno navesti samo
ime autora i nekoliko prvih reči iz naslova, a posle toga se stavlja ,,op. cit"‘ (opere cita
to), pa strana na kojoj se nalazi taj citat.
Reč koja se koristi u citiranju teksta naziva se Ibidem (lat. ibidem —na istom me
stu). Nalazi se u podnožnoj napomeni, da bi se označilo da se citirani tekst nalazi na is
toj stranici prethodno citiranog dela. Piše se skraćeno: Ibid.
1. Nikola Potkonjak, Teorijsko-metodološki problemi metodologije, Prosveta, Be

ograd, 1978, str. 83.
2. Ibid. str. 89.1. Nikola Potkonjak, Teorijsko ... str. 147.
IVaknadno citiranje. —Označava ponavljanje istog referentnog izvora na distan

ci. Ako se isti izvor ne citira uzastopno, nego posle nekog drugog izvora, u fusnoti se is
pisuje samo ime i prezime autora. ,,Op cit“ se može koristiti uvek sa prezimenom autora
i stranom dela. ,,Op. cit.“ se piše kada se drugo delo navodi u međuvremenu. Opus cita-
tum (navedeno delo) koristi se za naknadno citiranje, ali kada je od prethodnog citiranja
prošlo više stranica. Kada na istoj stranici neposredno iza određene fusnote sledi fusno
ta koja bi se od prethodne razlikovala samo po podatku koji se tiče stranice rada koji je
citiran ili parafraziran, stavlja se op cit.
1. Nikola Potkonjak, Teorijsko-metodološki problemi metodologije, Prosveta, Be

ograd, 1978, str. 83.
2. Ljubomir Kocić, Pedagoški eksperiment —karakteristike i mogućnosti, Prosve
ta, Beograd, 1981, str. 93.
3. Isto, str. 133.
4. Nikola Potkonjak, isto, str. 167.
Brojevi kojima se označavaju citati mogu se navesti jedan iza drugog, na kraju
poglavlja (opet uz navođenje svih bibliografskih podataka i stranice sa koje je uzet ci
tat), odnosno na kraju knjige.
Za čitaoca j e najlakše kada se za svaki citat navedu svi podaci odmah, na istoj
strani, u ,,jhsnoti“. U svim drugim slučajevima, on mora stalno okretati stranice (kraj
poglavlja, kraj dela, spisak literature) i tražiti čiji je citat, sa kog mesta i iz kog rada je
uzet. Mnogi, ipak, koriste druge načine za označavanje citata, jer su lakše izvodljivi.
Ako se neko delo želi navesti više puta, postupiće se sa oznakom u daljem tekstu.
N. Potkonjak, Školovanje Srba, Užice, 2004, str. (U daljem tekstu Školovanje Srba).
Ako se u radu već naveo neki autor, pa se kasnije opet poziva na njega, ne mora
se ponavljati ceo naslov (Potkonjak, navedeno delo, str. 35).
Ako se radi o delu pisanom na stranom jeziku, koristi se izraz op. cit. p. 36. što
znači opus citatium, pagina 36 —navedeno delo str. 36.
Ako se navodi više dela od istog autora, ne može se koristiti ovaj način, jer se ne
zna na koje delo se skraćenica odnosi.
Ako se u beleškama uz tekst u više navrata pozivamo na isti rad, nije potrebno da
ponovimo sve navode. Dovoljna je kratka opaska koja neće izazvati nesporazum, npr. u
tom obliku što ćemo navesti ime pisca i uz ime dodati l.c., od loco citato (citirano me
sto), i to zajedno sa oznakom stranice koja sledi.
Upotreba interpunkcijskih znakova u citatima. —Kod rečenice koja je završe
na završni deo navodnika stavlja se iza interpunkcijskih znakova.
,,Van teorije, koncepcije, ideologije i društva, svako vaspitanje postaje besmi

sleno, pa i nemoguće, a svako istraživanje koje ne dovodi u vezu sa celinom pred
stavlja samo masu pojedinačnih rezultata i tvrdnji sa kojima se ne može učiniti
gotovo ništa.“ (Potkonjak, 1978: 2008).
,,Ako postoje metode za olakšavanje učenja i pamćenja, zašto se ne uče u
školama?“ (Furlan, 1984: 94).
Kad je deo rečenice (svejedno koji) među navodnicima, završni deo navodnika
stavlja se ispred interpunkcijskih znakova (tačke, upitnika, zapete).

Engleski psiholog Ajzenk (H. J. Eysenck, 1953), definiše ličnost: ,JLičnost je
manje-više čvrsta i trajna organizacija karaktera, temperamenta, intelekta i fizičke
konstitucije pojedinca, koja određuje njegovo specijalno prilagođavanje sredine“.
,,Zašto ljudi učenjem usvajaju i sadržaje koje ne odobravaju“, koji su im tuđi?
(Furlan, 1984: 151).
Dakle, ,,inventivno ili kreativno učenje sporo je“, ali se isplati. (Furlan, 1984:
108).
Pre ili posle citata u tekstu ne preporučuje se parafraziranje njegovog sadržaja.

Ako u tekstu svoga rada citiramo pod znacima navoda, autor, godište i stranica se
pišu u zagradi posle znaka navoda bez spelovanja, a zatim sledi tačka —informacija u
zagradi je sastavni deo rečenice.
,,ova studija se bavi istraživanjem... (Graesser and obr, 2003, str. 534).
Označavanje citata. —Citati se mogu označavati na više načina: brojevima, i to

arapskim ciframa, rimskim brojevima (ili drugim znacima: -h, * i si.), koji se podižu i
stavljaju s desne strane reči na koju se odnose, ili rečenice na mestu gde se završi na
vod, i to iza interpunkcijskog znaka, a ne odmah nakon pominjanja autorovog imena.
Citirati se može: u samom tekstu uz znake navoda, u samom tekstu u uglastoj za
gradi, u posebnom odeljku bez znakova navoda, u pozivnim beleškama (podnožnoj na
pomeni, napomeni, referenci, podnošku).
Uvod u citat
Uvod u citat može da počne; Prema autoru......... Na sličan način B. Đorđe-
vić definiše darovite kao.......U nastavnom programu stoji: .....................
Podaci o izvoru citata mogu da se navode: (1) u tekstu, na kraju citata; (2) u fu
snoti (podnožnoj napomeni) i (3) odeljku Reference.
Citiranje teksta sa više stranica. —Ako to što je citirano, odnosno parafrazira
no, započinje na jednoj, a završava se na narednoj stranici, navode se obe te stranice, s
crtom između njih (npr. 126— 127).
Ukoliko se citira, odnosno parafrazira tekst koji zahteva više od dve uzastopne stra
nice, navode se sarho prva i poslednja od tih stranica, s crtom između njih (npr. 46—52).
Citiranje dužeg odlomka. —Pri citiranju dužeg odlomka ili poglavlja iz knjige
koristi se skraćenica sq koja znači ,,i dalje“, odnosno ,,ono što treba slediti“ (latinski se-
quentur).
Lj. Tadić, Filozofija prava, Beograd, 1985. str. 24 sq
Ovo znači da se navedeni autorov stav nalazi na toj stranici u tekstu koji sledi.
240 ____________________________________________]V1. Kundačina —V. Banđur
Može se napisati v. inf. = vide infra = videti dole (ispod) ili v.sp = vide sopra =
videti gore (iznad).
Podaci o izvoru citata. —Podaci o izvoru citata koji se navode u tekstu obuhva
taju prezime autora, godinu izdanja dela i stranicu sa koje je uzet citat. Citiranje u tekstu
(prezime, ime ili inicijali imena, godina, stranica).
Citat sa podacima o njegovom izvoru

,J*o pitanju razvitka ličnosti, autori se razlikuju prema toine koju ulogu pridaju
nasleđu, a koju sredini“ (Rot, N. 1963: 9).
Samocitiranje. —Samocitati mogu biti autorovi i samocitati časopisa. Autorovi

citati su citati, odnosno pozivanje na vlastite objavljene radove. Samocitati časopisa su
citati članaka objavljenih u određenim časopisima.
5.3. PARAFRAZIRANJE
Slobodno interpretiranje, tj. prepričavanje misli, ideja, definicija bez direktnog

preuzimanja kompletne jezičke strukture u sažetom obliku drugog autora (istraživača),
napisanih i objavljenih u nekom njegovom radu, naziva se parafraziranje, od parafraza
(grč. parapUrasis) ili slobodno citiranje. Svaki podatak preuzet iz izvora najrazličitijih
vrsta (sve ono što nisu misli, ideje i zaključci) moraju biti dokumentovani bibliograf
skim podacima u samom tekstu rada. Parafraze ideja i dokumenata moraju biti tačne.
Uglavnom slede iza dvotačke. Izvor na koji se pozivamo bez citiranja, pod znacima na
voda kada prenosimo samo ideju, navodi se u zagradi bez fonetskog spelovanja i obele
žavanja stranice (Deci, 2004). Međutim, u slučaju kada je iz konteksta jasno čiji se tekst
parafrazira, iza parafraziranog teksta ne navodi se referenca.
Parafraziranje se koristi pretežno onda kada se ne može kratko citirati drugi
autor, kada bi se morali navoditi dugi i mnogi citati, odnosno kada se slaže sa nekom
idôm drugog autora izloženom u ćelom radu, nekom poglavlju koje nije moguće citi
rati i si. U parafraziranju se mora jasno razgraničiti šta je misao drugog, a šta onoga ko
ji vrši parafraziranje. Pai'afrazom može da se pojednostavi veći deo teksta i time svede
na glavnu ideju ili bitnu činjenicu.
Parafraziranje delova teksta može se koristiti u slučajevima: (1) kada se istraži
vač slaže sa drugim (s onim ko se parafrazira) i (2) kada se razlikuje u odnosu na njega,
odnosno kada se stavovi drugog navode samo kao ilustracija za nešto i si.
Parafrazirani tekst se ne stavlja između znakova navoda. Da bi se ukazalo da se
radi o nalazu tuđeg istraživanja, dovoljno je navesti prezime autora i godinu izdanja, na
značene u zagradi, izvora iz koga je materijal preuzet. Ovde se uz referencu ne pridru
žuje broj stranice, kao kod citiranja.
Rezime se koristi kao poseban oblik parafraziranja. U funkciji je predočavanja
glavne ideje. Sagledava temu kojom se bavio neki autor. U njemu se veći delovi teksta
skraćuju i svode na osnovnu ideju. Rezime sledi iza dvotačke.
Poziv na autora i godinu izdanja dela

Kocić (1981) ističe sledeće karakteristike pedagoškog eksperimenta: namer
no izazivanje pojave, utvrđivanje kauzalnih veza među pojavama, plansko utvrđi
vanje efikasnosti pojedinih vaspitnih mera odnosno uČtriak vaspitno-obrazovnog
rada, kontrola uslova, mogućnost ponavljanja eksperimenta više puta, upoređiva
nje, merenje i ujednačavanje grupa. Nijedna od ovih karakteristika ne smatra se
suštinskom odlikom. Najhitnija karakteristika eksperimenta je u tome što istraži
vač menja (varira usiove), pod kojim se pojava javlja.
Osnovne karakteristike pedagoškog eksperimenta jesu: namerno izazivanje

pojave, utvrđivanje kauzalnih veza među pojavama, plansko utvrđivanje efika
snosti pojedinih vaspitnih mera odnosno učinak vaspitno-obrazovnog rada, kon
trola uslova, mogućnost ponavljanja eksperimenta više puta, upoređivanje, mere
nje i ujednačavanje grupa. Nijedna od ovih karakteristika ne smatra se suštin
skom odlikom. Najhitnija karakteristika eksperimenta je u tome što istraživač
menja (varira usiove), pod kojim se pojava javlja. (Kocić, 1981)
Osnovne karakteristike pedagoškog eksperimenta jesu: namerno izazivanje

pojave, utvrđivanje kauzalnih veza među pojavama, plansko utvrđivanje efika
snosti pojedinih vaspitnih mera odnosno učinak vaspitno-obrazovnog rada, kon
trola uslova, mogućnost ponavljanja eksperimenta više puta, upoređivanje, mere
nje i ujednačavanje grupa. Nijedna od ovih karakteristika ne smatra se suštin
skom odlikom. Najhitnija karakteristika eksperimenta je u tome što istraživač
menja (varira usiove) pod kojim se pojava javlja. (Kocić, 1981: 256)
Autor mora da kaže koga parafrazira (ime i prezime), a može da navede i delo
koje parafrazira, i da, po mogućnosti, što tačnije parafrazira, prepriča (izloži) misao
onog koga parafrazira.
Analizirajući ulogu pedagoškog eksperimenta u istraživanju obrazovanja i

vaspitanja, Ljubomir Kocić (1981), u delu Pedagoški eksperiment, ističe sledeće
njegove karakteristike: namerno izazivanje pojave, utvrđivanje kauzalnih veza
među pojavama, plansko utvrđivanje efikasnosti pojedinih vaspitnih mera odno
sno učinak vaspitno-obrazovnog rada, kontrola uslova, mogućnost ponavljanja
eksperimenta više puta, upoređivanje, merenje i ujednačavanje grupa. Nijedna od
ovih karakteristika ne smatra se suštinskom odlikom. Najhitnija karakteristika
eksperimenta je u tome što istraživač menja (varira usiove), pod kojim se pojava
javlja.
Navođenje podataka o autoru i delu iz koga je preuzet citat zavisi od upotreblje-

nog stila citiranja. Može se obaviti na tri načina: ( 1) unutar samog teksta; (2 ) u napome
ni ispod teksta i (3) upućivanjem na L.iteraturu, na kraju poglavlja ili celog rada. Sva tri
načina imaju svoje prednosti i nedostatke.
6. ORGANIZACIJA RUKOPISA ZA ŠTAMPU
Pripremanje rukopisa za objavljivanje u vidu monografskih ili periodičnih publi

kacija podrazumeva vizuelnu i tehničku organizaciju teksta, tj. njegovo konačno obliko
vanje. Pored tačnosti odštainpanog teksta, ono podrazumeva korektan tehnički izgled, u
pogledu tipografskih karakteristika i niza drugih detalja grafičke obrade. Pripremanje
rukopisa obuhvata formatiranje i paginaciju stranica, unošenje pratećih oznaka publika
cije, uređenje posebnih delova publikacije (naslovne stranice, impresuma, stranice sa
sadržajem i spiska referenci), pregledanje teksta (lektorisanje i korekturu) i dostavljanje
rukopisa. Svi ti elementi strukture rukopisa preciziraju se konvencijama koje variraju od
jedne naučne oblasti do druge.
6.1. OBLIKOVANJE OSNOVNOG TEKSTA
Pripremanje rukopisa svakog stručnog ili naučnog rada za štampu zahteva pozna
vanje i uvažavanje sasvim određenih i preciznih zahteva, poštovanje ustaljene kulture
uređenja teksta. Potrebno je da autori naučnih dela poznaju važeće norme konačnog
oblikovanja teksta. Ako se radovi pišu namenski za konkretni časopis ili zbornik, po
trebno je pridržavati se svih zahteva iz uputstva za autore koje se objavljuje u svakom
broju periodične publikacije. Taj proces se naziva editiranje (eng. editor — ‘urednik’).
Obavlja se na računaru, pod nazivom: prelom tehsta ili slog. Slog predstavlja osnovni
način oblikovanja teksta naučnog dela. Osnovne karakteristike sloga su: oblik slova, ve
ličina slova, dužina redova, prostor među redovima i tekstualna kompozicija stranice.
Neki urednici časopisa ne zahtevaju formiranje rukopisa članaka po svim zahtevima
zbog lakšeg preloma teksta od strane izdavača.
Izbor pisma. —Za radove na srpskom jeziku, kao osnovno pismo koristi se ćirili
ca ili latinica, po izboru autora. Uredništva naučnih časopisa propisuju pisma na kojima
se radovi dostavljaju. Reference radova koji se objavljuju na stranim jezicima pišu se u
tekstu u originalnom pismu. Za radove na srpskom jeziku koristi se Serbian (cyrillic) i
Serbian (latin) u Times Nevv^ Roman. Računari omogućuju transkribovanje ćirilice u la
tinicu i obmuto, pa zahtevi uredništva časopisa mogu biti ispunjeni.
Veličina slova. —Slova u štampanom tekstu su tipiziranog oblika i veličine.
Veličina slova se izražava tipografskim tačkama (jedna tipografska tačka = 0,376 mm).
Obeležava se sa pt. Ne radi se o stvarnoj, već tipografskoj veličini. Pri korišćenju više
fontova njihove veličine ne moraju biti iste, izraženo u tipografskim tačkama, već
usklađene. Tekst treba da ima samo dve visine slova (dve gradacije), standardnu za
tekst (11 ili 12 tačaka) i nižu za podnožne napomene, spisak literature, sažetak i rezime
(9 ili IO tačaka).
Upotreba slova u pojedinim delovima teksta

petit (8 pt) —podnožne napomene
borgis (9 pt) —tekst knjige
garmond (IO pt) —tekst napomena
brevier (11 pt) —izdvojeni citati
cicero (12 pt) —osnovni tekst knjige, spisak literature
s r e d n j a k (14 pt) —podnaslovi i nadnaslovi
t c r c i j a . (16 pt) —naslovi
dupli CiCOrO (2 0 pt) —naslovi
Oblik slova. —Naučni rad se piše u tekst procesoru Microsoft Word-u. Kao
osnovni font (lik) u pisanju koristi se Times New Roman sa ,,junikodnim“ rasporedom
znakova.
Fontovi mogu biti: (1) proporcionalni (razmak između slova jednak); (2) nepro
porcionalni (svako slovo zauzima isti prostor, bez obzira na svoju sopstvenu širinu); (3)
serifni (sa poprečnom crticom); (4) sanserifni (bez poprečnih crtica). Budući da postoji
mnogo različitih fontova po obliku slova, najpogodniji fontovi za osnovni tekst naučnih
radova su Times New Roman, Garmond ili Sentury Schoolbook. U jednom naučnom
radu opravdano je koristiti dva do tri fonta, s tim da budu dobro usklađeni i dovoljno
kontrastni.
Fontovi po obliku slova
Akademsko pisanje Times New Roman

A k a d e m s k o p is a n je Arial
Akademsko pisanje Arial Black
Akademsko pisanje Arial Narrow
A k a d e m s k o p is a n je Arial Unicode MS
A kadem sko pisanje Batang
Akademsko pisanje Book Antiqua
Akademsko pisanje Century
A k a d e m s k o p is a n je Century Gothic
A k a d e m s k o p is a n je Comic Sans MS
Akademsko p i s a n j e Courier New
Aka.ca.emsko p i s a n j e Courier New B2
Akaclemskio p i s a n j e Dark Courier
A k a d e m s k o p is a n je Estrangelo Edessa
A k a d e m s k o p is a n je Franklin Gothic Med
Akademsko pisanje Garmond
A k a d e m s k o p is a n je Gautami
Akademsko pisanje Georgia
Akademôpisani Haettenschweil er
Akademsko pisanle Impact
A k a d e m s k o p is a n je Latha
Akadem sko p i s a n j e Lucida Console
A k a d e m s k o p is a n je Lucida Sans
A k a d e m s k o p is a n je Cucuda Sans Unicod
Akademsko pisanje Mangal
A k a d e m s k o p is a n je Mikrosoft Sans Seril
S^J<suCems(k£> p isa n je Monotype Corsiva
Akadem sko pisanje IVIS Micho
A k a d e m s k o p is a n je MV Boli
Akademsko pisanje Palatino Linotype
Akademsko p isan je PMingLiU
A k a d e m s k o p is a n je Raavi
A k a d e m s k o p is a n je Shruti
Akademsko pisanje SimSun
Akademsko pisanje Sylfaen
AKOc5e|LicTKO Ttioocvcpe Symbol
A k a d e m s k o p is a n je Tahoma
A k a d e m s k o p is a n je Trebuchet MS
A k a d e m s k o p is a n je Tunga
Akademsko pisanje Verdana
Veličina slova osnovnog teksta završnih radova studenata je 12 štamparskih tača

ka (12 pt), sa proredom jedan (single). Pri korišćenju više fontova njihove veličine ne
moraju biti iste izraženo u tipografskim tačkama, već usklađene.
Vrste slova po veličini

Naziv pt mm
Non plus ultra 2 0,375
Mikroskopik 2,5 0,959
Brilijant 3 1,127
Dijamant 4 1,504
Perl 5 1,880
Nonparel 6 2,256
Insercio 6,5 2,444
T
Kolonel 7 2,632
Petit 8 3,009
Borgis 9 3,385
Garmond IO 3,761
Brevier 11 4,134
Cicero 12 4,513
Srednjak 14 5,265
Tercija 16 6,017
Paranjon 18 6,766
Tekst 20 7,521
Dupli cicero 24 9,024
Dupli srednjak 28 10,524
2,5 cicera 30 11,280
Dupla tercija 32 12,028
Kanon 36 13,536
3,5 cicera 42 15,792
Misal 48 18,048
Grubi misal 60 22,560
Sabon 72 27,072
Formiraoje stranica. —Jedinica za merenje obima štampanog teksta naziva se

autorski tabak. Sadrži šesnaest stranica teksta, formata A4 (210 x 297 mm), odnosno
trideset hiljada slovnih mesta (karaktera). Naučni radovi, pripremljeni za publikovanje,
uglavnom se ograničavaju na jedan autorski tabak. IVIeđutim, dozvoljava se da pregledni
radovi mogu biti dužine do pedeset hiljada znakova. Urednici časopisa zadržavaju pra
vo da objave i radove koji prelaze navedeni obim, u slučajevima kada jasno i sažeto iz
ražavanje naučnog sadržaja zahteva veću dužinu, odnosno prostor. Informacija o broju
slovnih znakova u jednom tekstu se dobija izborom komande: Tools > Word Count...
opcija Characters (with spaces).
Stranice akademskog rada formiraju se tako da sadrže 38 redova sa oko 70 zna
kova u redu (oko 2500 karaktera), sa marginama 2,5 cm sa gornje (header) i donje (foo-
ter) strane i 3 cm sa leve i desne strane. Ako se tekst ispisuje samo s jedne stranice, on
da se leva margina proširuje za 5 mm zbog koričenja. Ako se tekst ispisuje s obe strane,
onda se dodaje po 5 mm naizmenično sa leve na neparnoj, a sa desne margine na par
nim stranicama. U svakoj kombinaciji spoljna i donja margina su veće od unutrašnje i
gornje. Margine služe da na njima urednik, lektor, recenzent i tehnički urednik napišu
svoje primedbe. Svi deloyi referentnog rada, sve vrste spiskova, duži citati štampaju se
jednostrukim proredom (single). Kod odeljka L,iteratura umeće se jedan prazan red iz
među susednih odrednica.
U zaglavlju svake stranice štampanog teksta koriste se tekući ili živi naslovi
poglavlja i potpoglavlja, radi bržeg pronalaženja određenih podnaslova..Na belini, pri
Akademsko pisanje _________________________________________________________________________________________ 247
vrhu svake leve (parne) stranice, sa izuzetkom prve, ispisuje se broj i naslov tekućeg
poglavlja.
Završni radovi studenata (diplomski radovi, master teze i doktorske disertacije) i
radne verzije naučnih radova, radi pregleda recenzenata, mentora, članova komisije, pi
šu se na jednoj stranici lista, na formatu A4, sa proredom 1,5 ili 2 i sa većim margina
ma, radi ispravki i dopuna, a umnožavaju se jednostrano.
Editiranje teksta na računaru obavlja se primenom specifičnih operacija, kojima
se obezbeđuje: lak izbor sic va po tipu, veličini i ravnanju; markiranje delova teksta (re
či, rečenica i pasusa) u okviru istog dokumenta i njihovo menjanje i brisanje, kopiranje i
pomeranje; memorisanje teksta, celog ili u delovima, ili prebacivanje u drugi dokument,
spajanje dva ili više dokumenata u jedan; brzo pretraživanje i menjanje pojedinih reči,
pasusa i ostalih delova teksta. Verzije rukopisa rada se po potrebi mogu štampati. Raču
nat omogućuje brzo formatiranje, poravnavanje margina, centriranje teksta i pisanje fu
snota. Na taj način se ostvaruju estetski zahtevi u izradi rada, posebno preglednost, kao i
ostali zahtevi uredništva časopisa. Računar je ekonomičan u pogledu brzine koju posti
že, niskih troškova upotrebe i male količine potrošnog materijala. Tekst se slaže bez
proreda izborom komandi: Format > Paragraph > Line Spacing > Single.
Paginacija rukopisa. —Numeričko obeležavanje stranica publikacije se izvodi
arapskim brojevima. Brojevi se uglavnom pišu u sredini ili na uglovima iznad teksta, a
mogu i ispod teksta. Kod jednostranog ispisa broj se stavlja na ivici s desne strane, a
kod dvostranog ispisa na neparnoj s desne, a na pamoj s leve strane. Stranice publikaci
je koje sadrže priloge mogi’. se obeležavati rimskim brojevima. Naslovna stranica, stra
nica sa impresumom, stranica sa predgovorom, stranice bez teksta se ne paginiraju, ali
ulaze u ukupni zbir stranica publikacije. Međutim, drugi način numerisanja stranica
predviđa numerisanje preliminarnog dela rada malim rimskim brojevima. Stranice na
kojima počinje novo poglavlje, kao i stranice časopisa na kojima počinju radovi ne nu-
merišu se. Postupak paginacije u Word-u je sledeći: Insert —Page numbers —Top of pa
ge (Header), ukinuti opciju Show number on first page.
6.2. MEĐUNARODNE STANDARDNE OZNAKE PUBLIKACIJA
Međunarodni standardni brojevi publikacija

ISBN: Međunarodni standardni broj za monografske publikacije
ISSN: Međunarodni standardni broj za serijske publikacije
ISMN: Međunarodni standardni broj za štampane muzikalije
E)OI: Međunarodni identifikator za digitalne dokumente
ISAN: Međunarodni standardni broj za audiovizuelnu građu
ISCR: Međunarodni standardni kod za zvučne zapise
BIBLID: Bibliografski identifikacioni broj
Narodna biblioteka Srbije je nacionalna ISBN, ISSN, ISMN i DOI agencija za

Srbiju.
248_______________________________________________________________________M. Kundačina —V. Banđur
6.2.1. ISBN oznake
ISBN (eng. International Standard Book Number —Međunarodni standardni broj

knjige) je međunarodna oznaka, koja predstavlja matični broj svake monografske publi
kacije, odgovarajućeg izdavača. Koristi izdavačima, knjižarama, bibliotekama, doku
mentacionim i informacionim centrima. Ceo tiraž publikacije dobija isti standardni broj.
Novo, ponovljeno izdarje publikacije, publikacija u drugom povezu i ista publikacija,
izdata kod drugog izdavača, dobija nov standardni broj. Publikacija u zbirci nosi zajed
ničku ISBN oznaku za zbirku i pojedinačnu ISBN oznaku za svaku svesku. Ukoliko pu
blikacija ima dva i više izdavača, nosi oznaku izvršnog izdavača, a može da nosi ISBN
broj svakog izdavača, navedenog u publikaciji.
Pomoću međunarodnog standardnog broja publikacije se evidentiraju i naručuju
kod izdavača. ISBN knjige se štampa na: stranici impresuma, u okviru CIP zapisa, na
zadnjim koricama u doiijem desnom uglu, na poleđini naslovne strane, u dnu zadnjeg
zaštitnog omota, na dnu hrbata knjige, na klapni, na nalepnici kutije i kaseta, disketa,
CD-ROM-ova.
Dodelom ISBN broja, izdavač publikacije se uključuje u nacionalnu bazu podata
ka i ulazi se u registar centralne baze Books in print kataloga i Publishers ISBN D irec
tory, u izdanju Međunarodne agencije ISBN u Berlinu.
ISBN oznaka
Standardni broj L,eksikona pedagoške metodologije otisnut je u impresumu:
,JSBN 86-7372-056-7“.
Prvi broj (86) označava nacionalnu grupu izdavača (Srbija). Drugi broj (7372)
označava izdavača Leksikona (Viša škola za obrazovanje vaspitača —Vršac). |
Treći broj (056) je broj knjige. Četvrti broj (7) je kontrolni broj.
6.2.2. ISSN oznake
ISSN (eng. International Standard Serial Number) —Mêđunarodni standardni

broj za serijske publikacije dodeljuje se serijskim publikacijama u štampanom ili elek
tronskom obliku, po kome se one vode u Bibliografiji serijskih publikacija. Nacionalne
biblioteke dodeljuju ISSN brojeve i dostavljaju ih Međunarodnom centru za standardi
zaciju. Uz pismeni zahtev za dodelu ovog broja prilaže se ogledni primerak časopisa.
Otiskuje se u vrhu prve korice časopisa i u impresumu.
6.2.3. Bar kod
Šifro vani broj koji se može laserski očitavati. Nalazi se na mnogim proizvodima i
sadrži razne podatke o proizvodu. Kod knjiga sadrži brojeve UDK i ISBN. Bar kod se
primenjuje u nekim bibliotekama, gde ima ulogu inventarnog broja knjige. Uz pomoć
laserskog očitavanja bar koda dodeljenog publikaciji, korisnici biblioteka se zadužuju.
U tom slučaju sve publikacije imaju različit bar kod koji se vezuje za inventarni broj
knjige. Nalazi se na dnu poslednje korice knjige.
I S B N 978-86-80695-84-X
788680 695846
Bar kod za knjigu: V. Banđur; M. Kundačina; IM. Brkić (2008): Testovi znanja
u funkciji ocenjivanja učenika, Užice, Učiteljski fakultet.
6.2.4. BIBLID
Bibliografski identifikacioni broj služi za bibliografsku identifikaciju članaka.

Sastoji se od identifikatora koji se ispisuje velikim slovima latinice BIBLUD i koda koji
je različite dužine a sastavljen je od slova, brojeva i specijalnih oznaka za interpunkciju.
Struktura koda se sastoji od ISSN oznake (bez identifikacionog koda ISSN), zatim od
godine izdanja koja se piše arapskim ciframa u zagradi (4 cifre), oznake za volumen i
broja koji se označava arapskom cifrom. Ukoliko je broj sveske označen slovima kori
ste se samo prva četiri slova. Prvi stepen naznačenja se odvaja dvotačkom od drugog
stepena naznačenja. Kao četvrti element koda je paginacija, koju čine oznaka p. i cifre
od početne do poslednje stranice članka.
BIBL.ID članka u časopisu

BIBLID: 0553-4569, 51 (2005), 5-6. p 364-374
BIBLID —identifikator
0553-4569 —ISSN oznaka
51 —volumen
(2#05) —godina izdanja
5-6 —broj
p 364-374 —paginacija
BIBLID za članak: Milenko Kundačina (2005): Propusti u primeni statističke

metode u pedagoškom istraživanju. Pedagoška stvarnost, 51 (5—6) 364--374.
6.2.5. CIP zapis
CIP zapis (Cataloguing In Publication) —Katalogizacija u publikaciji (kataloški

zapis) predstavlja sažetu informaciju o sadržaju, predmetu i bibliografskim karakteristi
kama publikacije. Radi se na osnovu poslednjeg prelomljenog otiska publikacije, po
međunarodnim standardima. Izrada kataloškog zapisa je zajednička obaveza izdavača i
centralnih biblioteka, na osnovu koje se dobijaju podaci o knjigama čije je izdavanje u
toku i omogućava sistematsko praćenje izdavačke produkcije u Srbiji. CIP zapis sadrži:
UDK broj, odrednicu na autora, bibliotečki opis publikacije (autor, naslov dela, prevo
dilac, urednik, izdavač, mesto i godina izdanja, štamparija, broj strana, autor predgovora
250 IM. Kundačina —V. Banđur
i stranice spiska literature), ISBN broj, predmetne odrednice, tiraž i ED broj pod kojim
je publikacija zavedena, napomene.
Kataloški zapis sc izrađuje za publikacije pripremljene za objavljivanje u papir
noj i elektronskoj formi, i to: za monografske publikacije u jednoj ili više svezaka, čije
je izdavanje zaključeno; za serijske publikacije (novi naslovi časopisa, zbornika, godi
šnjaka); za neknjižnu građu (štampane muzikalije, fonodokumenta, audiovizuelnu gra
đu, atlase, geografske karte, prostome planove). Katalogizaciji podležu i: broširana iz
danja, reprint izdanja, katalozi izložbi, publikacije univerziteta, vladine publikacije, mi-
kroforme, prevodi stranih monografskih publikacija. Za svako novo izdanje se izrađuje
nov kataloški zapis.
Katalogizaciji ne podležu: efemerni materijal (telefonski imenici, kalendari, al
manasi, redovi vožnje, stripovi, skripte, katalozi knjiga, prodajni katalozi, umetnički ka
talozi bez bibliografske vrednosti, proizvodni programi, izveštaji, džepni kalendari, ro
kovnici, reklamni prospekti i si.), separati iz periodičnih publikacija.
Katalogizacija publikacija može se obaviti u nacionalnim bibliotekama. U Srbiji tu
ulogu, prema Zakonu o bibliotečkoj delatnosti ima Narodna biblioteka Srbije. Izdavač je
dužan da za svaku novu publikaciju dostavi konačnu verziju rukopisa pre štampanja na
papiru, pausu, CD-romu ili elektronskom poštom, uz ispunjen CIP formular. Ukoliko do
đe do bilo kakve promene originalne informacije neposredno pre štampanja publikacije,
o tome je potrebno obavestiti CIP službu, da bi zapis bio validan.
Zapis na publikaciji prenosi se u potpunosti kao original- Mora da zadrži nepr6-
menjen izgled, nepromenjen redosled, interpunkciju, pisanje velikih i malih slova, raz
make i si.
Kataloški zapis omogućuje: (1) funkcionisanje jedinstvenog bibliotečko-informa-
cionog sistema i izradu bibliotečkih kataloga i bibliografija; (2) brzo i potpuno informi
sanje biblioteka i čitalaca o novim publikacijama; (3) bolju komunikaciju na relaciji: iz
davač —biblioteka —korisnik; (4) izradu promotivnih biltena, sajamskih vodiča i katalo
ga izdavača; (5) ubrzanu nabavku knjiga i (6) kontrolu pristizanja obaveznih primeraka
u nacionalnim bibliotekama.
CIP zapis
CIP KaTajiorH3au,nja y nyGjiHKaunjH
HapoAHa 6M5jiHOxeKa Cp6Hje, Beorpaji
3 7 .0 1 2 (0 7 5 .8 )
BAHT>yP, B e jfc K O
M e x o f l o ji o r u j a n e / ia ro rn je / B c jb k o B a n ^ y p , HuKOJia r i 0 TK0 H>aK,
B e o r p a A : C a e e a n e a a r o n iK n x itp y m x aB a J y ro c jia B H je , 1999 ( U I a 6 a u :
« / I p a r a n C p H w h » ). —4 6 4 exp. : T a6 cjie; 2 4 um
Tnpa>K lOOO
1. ri0TK0H>aK, HnKOJia
а ) H e / ia r o r H ja — M e T O A C J io r n ja
б ) r i e z i a r o m K a H C T p a jK H B a it a — M c t o / i h
M A = 78220556
CIP zapis se postavlja na poleđinu naslovne stranice, ili u donjem delu kolofona
publikacije, a nekada na donjem delu sledeće stranice iza kolofona. IVIeđutim, dopušta
se da se umesto CIP zapisa navodi sledeća napomena: „ CIP zapis dostupan elektron
skom katalogu Narodne biblioteke Srbije u Beogradu p o d rednim brojem...
6.3. FORMIRANJE OSTALIH DELOVA PUBLIKACIJE
6.3.1. Formiranje i pisanje naslova
Naslovna stranica monografskog dela. —Naslovna stranica je stranica mono

grafskog dela na kojoj se nalazi naslov. Ona je uvek neparna i nije numerisana. Uglav
nom sadrži: naziv izdavača, ime i prezime autora, naslov monografije, podnaslov dela,
ime i prezime prevodioca, priređivača, pisca predgovora ili pogovora, mesto i godinu
izdanja, u pojedinim slučajevima i amblem izdavača, dok se ostali podaci pišu u impre
sumu. U monografijama međunarodnog i nacionalnog značaja formira se naslovna stra
nica najednom od svetskih jezika, obično engleskom.
Naslovna stranica monograjije
UNIVERZITET U KRAGUJEVCU
UČITELJSKI FAKULTET U UZICU
Milenko Kundačina
ČINIOCI EKOLOŠKOG VASPITANJA I OBRAZOVANJA

UČENIKA
Užice, 2005.
Naslovnoj stranici može da prethodi prazan list, list sa posvetom, list sa motoom,
list sa skraćenim naslovom i list sa impresumom. Naslovna stranica se ispisuje najviše
sa dva lika i dve veličine slova. Za naslove svih nivoa primenjuje se drugačiji stil u od
nosu na stil teksta.
Naslovna stranica akademskih radova. —Naslovna stranica akademskih radova

sadrži: naziv univerziteta i njegovo sedište, naziv fakulteta, ime i prezime studenta, na
ziv teme koji se ispisuje Times New Roman-om, veličine 12— 14, vrsta rada, zvanje, ime
i prezime mentora, mesto, mesec i godina završetka rada. Za pisanje naslova uglavnom
se koriste serifni fontovi.
Naslovna stranica završnog rada
UNIVERZITET U KRAGUJEVCU
UČITELJSKI FAKULTET U UŽICU
Biljana Planko
MEĐUSOBNA POVEZANOST
EKOLOŠKOG I FIZIČKOG VASPITANJA
(diplomski rad )
Mentor:
Prof, dr Milenko Kundačina
Užice, maj 2005.
Ako se u naučnim delima i završnim radovima mora koristiti duži naslov, onda je
potrebno glavnu misao istaći velikim slovima, a ispod toga ostatak naslova ispisati sit
nim fontom. Međutim, prikladniji su oni naslovi koji se ispisuju u jednom redu.
Pisanje dugih naslova

PEDAGOŠKA NAUKA U SRBIJI
od 1945 do 1992. godine
Naslovna stranica časopisa. —Sve sveske (brojevi) jednog časopisa su jednoo

brazno grafički-likovno uređene, sa posebnom naslovnom stranicom koja, pored naziva
časopisa na srpskom i jednom svetskom jeziku (uglavnom engleskom), nosi brojčane i
hronološke oznake: broj godišta (serije) (latinskim brojem) i broj sveske (arapskim bro
jem), mesto izdanja, naziv izdavača —organizacije koja je odgovorna za izdavanje časo
pisa, bibliografsku manšetu, ISSN broj, UDK oznaku. U svakom broju časopisa na
istom mestu moraju biti navedeni i sledeći podaci: ime urednika, sastav i adresa
uredništva, CIP zapis, naziv štamparije, sadržaj sveske, odluku nacionalnog
ministarstva za nauku o kategoriji časopisa i vremensku frekvenciju izlaženja. Svako
kompletirano godište časopisa ima vlastiti index (autorski, predmetni), koji se objavlju
je u poslednjoj svesci.
Naslovna stranica članka. —Naslovna stranica članka se formira i dostavlja
uredniku časopisa. Sadrži naslov članka, ime svakog autora uz navođenje najvišeg aka
demskog stepena obrazovanja, naziv ustanove u kojoj je autor zaposlen, imena onih koji
se odriču učešća u radu, ako takvih ima, ime i e-mail adresa autora koji je odgovoran za
kontakte u vezi sa rukopisom, skraćeni naslov do 40 slova (na dnu naslovne stranice),
odnosno svi podaci iz teksta koji mogu odati identitet autora a njegov su sastavni deo.
Za sve autore jednog rada dostavljaju se svi podaci.
Svaki članak koji se objavljuje u časopisima prate podaci na njegovoj prvoj stra
nici: naziv časopisa, izdavač, godište, broj sveske, godina, UDK broj (broj koji označa
va pripadnost naučnom području, polju i grani —osnovnoj grupi, grupi i podgrupi),
ISSN broj, bibliografski identifikator (BIBLID), naslov članka, ime(na) autora, naziv i
adresa ustanove u kojoj autor radi (afilijacija) i oznaku naučne kategorije članka u koju
je razvrstan, datum prijema članka u uredništvo i datum prihvatanja članka za štampu,
tekući naslov (puni ili skraćeni) i, ako je to neophodno, izvor članka (ekspoze doktorske
disertacije, članak u okviru naučnog projekta, saopštenje sa naučnog skupa). Na svakoj
stranici, iznad gornje margine ispisani su podaci: ime i prezime autora, naslov članka,
skraćeni naziv časopisa, volumen, broj tekuće sveske, godina i stranice članka ,,od— do“.
Uobličavanje članaka u periodičnim publikacijama izvodi se na osnovu standarda ISO
215/1986.
Podnaslovi. —Podnaslovi se ispisuju manjim slovima ispod naslova i odvajaju
dvotačkom ili crtom, ili se stavljaju u zagrade. U pojedinim slučajevima, podnaslov se
otiskuje samo na naslovnoj stranici, ali ne i na koricama monografije. Podnaslov treba
da je jasno razdvojen od naslova. Za pisanje podnaslova koriste se serifni fontovi.
Naslov sa podnaslovom
Milenko Kundačina —Veljko Banđur
AKCIONO ISTRAŽIVANJE U ŠKOLI

Nastavnici kao istraživači
Naslovi poglavlja i potpoglavlja. —Pored naslova naučnog dela, koriste se i na

slovi poglavlja, potpoglavlja, odeljaka i pododeljaka, koji u tekstu treba da su jasno
označeni. Potrebno je izbegavati ponavljanje reči u naslovu. U pisanju osnovnog naslo
va, naslova poglavlja, zbog razumevanja i praćenja teksta poštuje se hijerarhija koja se
ističe vrstom, veličinom, debljinom i oblikom slova, razmacima među slovima, položa
jem u odnosu na tekst i položajem na stranici i udaljenošću od osnovnog teksta, boldira-
njem i upotrebom italik pisma. Kao primer navodimo šest nivoa naslova koji se koriste
u monografskim publikacijama, ali ne više od četiri. Mere za veličinu slova u naslovima
daju se u tipografskim tačkama.
Naslovi poglavlja, odeljaka i pododeljaka

1. Naslovom koji ima 26 tačaka, sva velika i boldirana slova, označava se na
slov naučnog rada. Ne podvlači se i na kraju nema tačku.
2. Naslovom koji ima 16 tačaka, sva velika i boldirana slova, centriran na vrhu
nove desne (neparne) stranice, označavaju se poglavlja rada. Ne piše se reč pogla
vlje, već broj ispred naslova. To je naslov prvog reda. Koristi se normal ili normal
crni. Naslov poglavlja, zajedno sa belinom oko njega, zauzima gornju četvrtinu
stranice. Naslov prvog reda treba da logikom obuhvata sve podnaslove koji su se
našli unutar njega.
3. Naslov koji ima 14 tačaka, sva velika i boldirana slova, centriran u tekstu
(bez odvajanja na sledeću stranicu teksta) i odvojen sa pet razmaka gore i dole
naslov je drugog reda, kojim se naslovljavaju odeljci.
4. Naslov koji ima 12 tačaka, mala i boldirana slova, centriran je u tekstu i
odvojen po tri razmaka gore i dole, naslov je trećeg reda, kojim se naslovljavaju
pododjeljci.
5- Naslov koji ima 11 tačaka, mala i boldirana slova, nije centriran u tekstu i
nalazi se na početku pasusa naslov je četvrtog reda. Piše se sa tačkom na kraju.
Kod obimnijih radova (monografija) poglavlja počinju na novoj i to neparnoj

stranici. Tada se naslov poglavlja spušta pet redova. Kod kraćih radova novi odeljak se
nastavlja na istoj stranici, na kojoj se završava prethodni odeljak. Između posljednjeg
reda prethodnog odeljka i naslova novog odeljka pravi se dvostruki razmak.
U obimnijim radovima koristi se decimalni sistem označavanja naslova i podna
slova. Ispred naslova poglavlja, potpoglavlja, odeljaka i pododeljaka, uspostavlja se si
stem rednih brojeva. Svaki nivo se označava brojem u zagradi. Tako npr. glavni podna
slovi treba da budu označeni brojem u zagradi, iza podnaslova (npr. (1) rezultati), a
podnaslovi nižeg nivoa brojem 2 u zagradi (npr. (2) promene značaja pojedinih reago-
vanja). Oni se mogu razlikovati po veličini i obliku slova. Vrsta brojeva upotrebljenih
za numerisanje poglavlja treba da se razlikuje od vrste brojeva upotrebljenih za numeri
sanje delova.
Naslovi se mogu pisati i drugom vrstom slova, u odnosu na osnovni tekst dela,
npr. ako je osnovni tekst naučnog dela pisan pismom Times New Roman, naslov može
biti pisan pismom A
Za numeraciju paragrafa koriste se arapski brojevi, i to kontinuirano 1., 2., 3., ...,
ili slediti logičke podrazdele 1, 1.1., 1.2.1., 1.2.2., 1.2.3. Znak za paragraf & koristi se
pri upućivanju sa jednog mesta u tekstu na drugo (npr. v. dole & 2.4.1.).
Dragan Šobajić (2007) ističe neka osnovna pravila u pisanju podnaslova; (1)
Podnaslovi koji se postavljaju na sredini reda, važniji su od podnaslova koji počinju od
leve margine; (2) Podnaslovi ispisani velikim slovima, važniji su od podnaslova ispisa
nih malim slovima; (3) Naslovi ispisani crnim normalom, crnim kurzivom ili podvuče
nim kurzivom, važniji su od podnaslova ispisanih običnim slovima (normal). Umetanje
manjih ili većih belina, pre i posle podnaslova, doprinosi njihovom isticanju. Beline su
uže kod podnaslova nižeg ranga. Podnaslovi u članku koji se objavljuje u časopisu od
prethodnog pasusa su odvojeni za dva prazna reda, a od narednog jednim praznim re
dom. Svi naslovi istog nivoa u jednom štampanom tekstu moraju imati isti izgled.
Veličina slova podnaslova može biti ista ili nešto veća od veličine slova u tekstu. Pod
naslovi ne počinju od nove stranice, kao u poglavljima. Podnaslov se ne može sintaksno
vezati za prvu rečenicu paragrafa.
Svako poglavlje započinje novom stranom, i to neparnom. Reč ipoglavlje se ne is
pisuje. Naslovi poglavlja se numerišu i vizuelno odvajaju belinom od osnovnog teksta.
Pišu se na sredini velikim slovima, sa duplim proredom ispod zaglavlja. Osnovni tekst
sledi tri reda ispod naslova. U nekim radovima ispod naslova poglavlja navodi se nje
gov sadržaj.
6.3.2. Formiranje impresuma
Impresum (lat. impressum —'ono što je utisnuto’) čini: skup podataka o publika
ciji, autoru, naslovu knjige, izdavaču, glavnom i odgovornom uredniku, recenzentima,
tehničkom uredniku, likovnom uredniku, lektoru, korektoru, autoru kompjuterskog slo
ga, štampariji, tiražu, međunarodnom standardnom broju (ISBN), mestu i godini izda
vanja knjige. Jedan deo podataka u impresumu je zakonski obavezan (imena izdavača i
urednika, odgovornih za sadržaj). Impresum monografske publikacije se nalazi na dru
goj stranici, ispred naslovne stranice, ili na kraju naučnog dela. Pri dnu stranice navodi
se uobičajeni tekst autorizacije sa imenom autora. Ako se radi o prevedenom delu, na
vode se podaci o naslovu originala, prevodiocu i izdavaču, i to u gornjem delu stranice.
Impresum publikacije
Grozdanka Gojkov —Radenko Krulj —Milenko Kundačina
LEKSIKON PEDAGOŠKE METODOLOGIJE
Izdavač: VIŠA ŠKOLA ZA OBRAZOVANJE VASPITAČA - VRŠAC
Recenzenti: prof. dr Nikola Potkonjak
profT dr Jovan Đordević
prof. dr Veljko Banđur
Urednik: dr Grozdanka Gojkov
L.ektor: mr Dragana Josifović
Likovni urednik: mr Tomislav Suhecki
Kompjuterski slog: Željko Tešević
Korektori: mr Aleksandra Gojkov, profesor
mr Aleksandar Stojanović, profesor
Štampa: ,3ratis“ Užice
YU ISBN 86-7372-007-9
Tiraž: 500 primeraka
Vršac 2003.
U impresumu se navodi i broj i datum odluke naučno-stručnog organa o imeno-

vanj u knjige.
6.3.3. Formiranje sadržaja
Sadržaj je integralni elemenat strukture naučnog i stručnog dela (monografije,

udžbenika, priručnika, završnih radova). Sa aspekta autora sadržaj ima funkciju da pruži
okvir unutar kojeg će izraziti svoje misli. Sa aspekta čitaoca sadržaj: (1) olakšava ko
munikaciju između autora i čitaoca i (2) uvodi čitaoce u razumevanje dela. Sadržaj obu
hvata naslove pojedinih delova (poglavlja, odeljke, pododeljke) sa pripadajućim broje
vima stranica. Sadržaj mora biti jasan i pregledan. Naslovi strukturalnih delova
publikacije u sadržaju trebalo bi da su u okviru jednog reda. Unose se samo glavni na
slovi bez velikog broja podnaslova. Sadržaj se, po pravilu, organizuje na do dve stranice
teksta. To se obezbeđuje rasporedom delova, njihovim numeričkim označavanjem i teh
nikom štampe. Sadržaj se sastavlja u toku projektovanja istraživanja i na početku plana
pisanja izveštaja, a konačnu strukturu i fizionomiju dobija pred kraj završetka dela.
Pored delova osnovnog teksta, u sadržaj ulaze: predgovor, uvod, zaključak, rezi
me, literatura, prilog, glosar, indeksi pojmova i imena. Ovi strukturalni elementi sadrža
ja se ne numerišu, ali se pišu istom vrstom, oblikom, veličinom i debljinom slova kao i
oznake poglavlja osnovnog teksta, koji su u radu korišćeni i prikazani. U sadržaj publi
kacije ulazi i popis tabela, ilustracija i priloga, pri čemu se u sadržaj unosi broj i naziv
tabele i stranica na kojoj se nalazi. Počeci pojedinih poglavlja, koji su numerisani ili po
sebnom vrstom slova izdvojeni ne unose se u sadržaj. Stranice osnovnog teksta se nu
merišu arapskim brojevima, a stranice priloga rimskim brojevima. Veličina slova sadr
žaja treba da je ista kao veličina slova osnovnog teksta. Sadržaj se stavlja na početku
publikacije, iza predgovora (anglosaksonski stil), ili na kraju knjige (evropski stil). Pri
kladniji je sadržaj na početku publikacije, jer neposredno na početku upućuje čitaoca u
elemente strukture dela.
U praksi postoje različiti načini označavanja strukture i sadržaja dela. Razlikuju
se sadržaji sa stepenastim oblikom, linijskim oblikom i kontinuirani sadržaji. U svim
slučajevima razlikuju se nadređeni i podređeni delovi, tok od opšteg ka posebnom. U
slučajevima kada naslov jedne odrednice usled dužine pređe u sledeći red, novi red se
uvlači za tri slovna mesta. Prored između takvih redova treba da je jednostruk (Single).
Kod sadržaja stepenastog oblika, podređeni delovi se uvlače za tri slovna mesta u odno
su na prethodni viši nivo. Delovi knjige koji objedinjuju više poglavlja u sadržaju mogu
se označavati: arapskim brojevima (1. deo, 2. deo, 3. deo), rimskim brojevima (I deo, II
deo III deo), ili rečima (PRVI DEO, DRUGI DEO, TREĆI DEO), slovima A, B, C.
Ako su poglavlja grupisana po delovima, naziv svakog dela se postavlja centrirano. De
lovi poglavlja se označavaju arapskim brojevima i uvlače se u odnosu na nadređeni deo.
Naslovi delova u sadržaju treba da se slažu sa naslovima u tekstu, i to po sadržaju, po
vrsti upotrebljenih brojeva za numerisanje poglavlja i odeljaka i po vrsti slova. Kod sa
držaja linijskog oblika svi naslovi, međunaslovi i podnaslovi počinju podjednako uda
ljeni od leve ivice stranice. U sadržaju se ne navode stranica sa impresumom, naslovna
stranica, stranica sa posvetom, stranica sa motoom. Na ovim stranicama se ne stavljaju
brojevi stranica. Za preliminarni deo rada, kako u sadržaju, tako i na odgovarajućirh
stranicama teksta, ispisuju se mali rimski brojevi, a za tekstualni i referentni deo arapski
brojevi. Na kraju naslova ne stavlja se tačka. Od naslova do stranice upisuje se niz tača
ka, razdvojenih sa po tri beline. Vrsta slova sadržaja treba d aje ista kao i u tekstualnom
delu publikacije. Odeljci prvog dela rada (spisak ilustracija, spisak tabela, zahvalnica.
A.hademslco pisanje 257
spisak skraćenica, apstrakt) ne navode se u sadržaju, izuzev predgovora. Odeljci refe

rentnog dela rada navode se sledećim redosledom: dodatak, napomene i literatura.
Izvod iz sadržaja monografije Akciona istraživanja
SADRŽAJ
PREDGOVOR. 11
UVOD................... .13
4. AKCIONO ISTRAŽIVANJE U ŠKOLI ...........................................................................73

4.1. Pojam akcionog istraživanja.....................................................................................73
4.2. Cilj i funkcija akcionog istraživanja....................................................................77
4.3. Razlike između akcionog i empirijsko-analitičkog istraživanja.......79
4.3.1. Karakteristike empirijsko-analitičkog istraživanja...............79
4.3.2. Karakteristike akcionog istraživanja..............................................82
4.4. Prednosti i nedostaci akcionog istraživanja...................................................85
4.4.1. Prednosti akcionog istraživanja........................................................85
4.4.2. Nedostaci akcionog istraživanja.......................................................86
4.5. Mogućnosti primene akcionog istraživanja u školi...................................88
ZAKLJUČNA RAZMATRANJA...............................................................................................169
ACTION RESEARCH IN SCHOOL -
Techers as researchers Summary............................................ .......................................................173
TÄTIGKEITSFORSCHUNG IN DER SCHULE - Die lehrer als
forshe Beschluss.....................................................................................................................................175
CITIRANA LITERATURA............................................................................................................177
PRILOZI ......................................................................................................................................................183
1. Projekat za akreditaciju programa stručnog usavršavanja nastavnika......183
2 . Selektivna bibliografija AA:cic>nc> istraživanje.............................................................189
INDEKSI
1. Indeks pojmova................................................................................................................................207
2. Indeks ličnih imena......................................................................................................................210
BELEŠKE O AUTORIMA..............................................................................................................215
Poseban vid sadržaja je analitički sadržaj, koji, pored naslova poglavlja, sadrži
podnaslove manjih celina (odeljaka), koji sažeto prikazuju sadržaj poglavlja. U tom
slučaju, formulacija podnaslova može biti izostavljena u tekstu dela. Ovakav sadržaj
je funkcionalniji (pruža bolji pregled sadržaja knjige) i olakšava pronalaženje i najma
njih mesta koja čitaoca interesuju. On, na izvestan način, predstavlja rezime sadržaja
poglavlja.
Analitički sadržaj
SADRŽAJ
Predmet i zadaci metodike nastave srpskohrvatskog jezika i književnosti ................7
Ciljevi nastave maternjeg jezika i književnosti...........................................................................13
Obrazovni ciljevi (13) —Vaspitni ciljevi (17) —Praktični (funkcionalni)
ciljevi (21) —Bliži i dalji ciljevi (22)
Metodologija nastave maternjeg jezika i književnosti.............................................................25
Dijaloška metoda.............................................................................................................................................31
Radni nalozi (zahtevi) (32) —Pitanja (33) —Metodičko vođenje (37)
—Pogodnosti dijaloške metode (38) —Predostrožnosti (39)
Monološka metoda........................................................................................................................................41
Stvaralački (produktivni) vid monološke metode (41) —Predavačici (reproduktivni) vid
monološke metode (43) —Poređenje po funkcionalnosti (43) —Nastavnikovi monolozi
(45) —Učenički monolozi (46) —Prisustvo dijaloga, teksta i čulnosti (47)
Tekstovna metoda........................................................................................................................................... 48
Metodološki odnos prema umetničkom tekstu (49) —Korišćenje literature i
udžbenika (52) —Tekstovna metoda u nastavi jezika i izražavanja (54)
Metoda zapažanja i pokazivanja............................................................................................................56
Jedinstvo čulnog i logičkog saznavanja (57) —Nep>osredno i posredno pokazivanje
(58) —Čulna imaginacija (unutrašnja očiglednost) (60) —Pokazivanje u nastavi
književnosti (62) —Čulnost u nastavi gramatike (67) —pokazivanje u nastavi govor
nog i pismenog izražavanja (71)
Kombinovanje obaveštajnih metoda..................................................................................................73
Metoda samostalnih učeničkih radova (74) —Metoda ekskxxrzija (78)
Logičke metode u nastavi maternjeg jezika i književnosti...................................................81
Poredbena ili komparativna metoda (81) —Induktivna metoda (82) —Deduktivna me
toda (85) —Analitičko-sintetička metoda (88) —Apstrakcija i konkretizacija (90)
M. Nikolić: Metodika nastave srpskohrvatskog jezika i književnosti.
Ako je lista sa sadržajem prevedena na jedan ili više jezika preporučuje se for
miranje odvojenih stranica za svaki jezik koji sledi iza originalne liste sadržaja. Uko
liko periodična publikacija uključuje članke na više jezika, potrebno je označiti origi
nalni jezik za svaki članak. Ako je jedinstvena lista sadržaja publikacije, prevodi na
slova se daju posle originalnih naslova. List sadržaja sadrži: naslov publikacije —bi
bliografska manšeta, zaglavlje „Sadržaj“, popis članaka sa kategorizacijom i
BIBLIID-om. Za popis članaka koristi se sledeći redosled: ime autora kako je dato u
zaglavlju članka, pun naslov i svi podnaslovi, za članke u nastavcima dodaje se ,,na-
staviće se“, ili ,,kraj“, broj stranice na kojoj tekst počinje i broj stranice na kojoj se
tekst završava, povezan crtom.
Akademsko pisanje _________________________________________________________________________________ 259
Sadržaj sveske (broja) časopisa mora da sadrži imena autora, naslove članaka,
broj strana i kategoriju svakog članka. Ako se sadržaj ne navodi na prvoj stranici korice
sveske ili na unutrašnjoj naslovnoj stranici časopisa, tada se na stranici sa pregledom sa
držaja navode svi podaci za bibliografsku identifikaciju časopisa (naslov časopisa,
ISSN, podatak o volumenu, odnosno godištu, broj tekuće sveske, mesto izdavanja, go
dina izdavanja).
6.3.4. Formiranje spiska literature
Naučno delo mora da ima odgovarajući broj referenci za koje se izrađuje odeljak
Iîteratura (lat. litterciturci\ selektivna bibliografija). Predstavlja popis bibliografskih je
dinica (referenci, izvora), koje se odnose na predmet rada, koje je autor citirao, parafra
zirao ili konsultovao, imao u njih uvid, koristio ih u toku planiranja i spro vođenja istra
živanja. Budući da je spisak literature do s a ^ uključivao skoro samo štampane izvore,
naziv ,,lista referenci“ zbog uključivanja elektronskih izvora, koji su sve više prisutnije
primereniji. Te reference su po oksfordskom stilu citiranja navedene u podnožnim na
pomenama. Prema Dragani Bjekić (2007), spisak literature ima ulogu da obezbedi refe-
rentnost samog rada, prenese jasnu poruku o polaznim osnovama teksta, kao i da obez
bedi preglednost i usmeri pretraživanje i dostupnost korišćenih izvora. Spisak literature
treba da odražava stanje saznanja o tretiranoj temi na međunarodnom nivou.
Uloga liste bibliografskih jedinica je da informiše naučnu i stručnu javnost o re
levantnim izvorima koje je autor koristio, da pokaže obim i područja naučnog intereso
vanja autora, domet istraživanja, načina korišćenja izvora, potkrepljenost autorovih
tvrdnji, da posluži u pronalaženju informacija onim istraživačima koji nameravaju da se
bave istim ili sličnim problemom, da se pronađu i provere one informacije koje su služi
le istraživaču i da se oda priznanje i zahvalnost autorima kojima je poklonjeno povere
nje u pripremi rada. Spisak referenci ne sme biti ni preopširan, ni preoskudan. Sadržaj,
oblik i struktura bibliografskih referenci usklađuje se prema standardima ISO 690/1987.
Tim standardima predviđeno je da na kraju rada postoji jedinstven spisak literature, pa i
onda kad se podnožne napomene koriste u citiranju i kad se literatura stavlja iza određe
nih poglavlja.
Budući da je obaveza autora da navede sve bibliografske jedinice koje je koristio
u tekstu, to je literatura, obavezan konstitutivni elemenat svakog naučnog dela. Empirij
skim putem je utvrđeno da se u naučnim člancima u prošeku citira 12— 14 izvora. Treba
izbegavati navođenje referenci nebitnih za temu kao i navođenje previše radova autora
dela. Relevantnom literaturom naziva se ona literatura koja je posebno važna za predu-
zeto istraživanje, koja se ne može zaobići i čija se analiza ne može mimoići. Referentna
literatura (citirana literatura) je ona literatura koja je citirana u naučnom delu. Žak Finci
i sar. (1992) ističu da pored pregleda literature na koju se autor poziva u svom radu i ši
re, konsultovane literature u odeljak Literatura treba da uđu i oni radovi koji se nisu ko
ristili neposredno u izradi dela. Pri tome, ima u vidu da su to dela koja su imala uticaja
na formiranje ideja, metodoloških postupaka, načina gledanja i pristupa problemima,
koje su naučno obradili u svom radu. Autor se ,,oseća obaveznim prema njihovom uti
caju koji je ponekada ostvaren samo na posredan način“ (1992: 150). Ovo ima opravda
nje sa stanovišta čitaoca, jer daje pregled relevantne literature za određenu temu.
260___________________________________________________________ M. Kundačina —V. Bandur
Pojam literatura razlikuje se od pojmova bibliografija i reference. Bibliografija

se sastavlja, kako smo to već ukazali, pre početka izrade naučnog dela i sadrži sve bibli
ografske jedinice o kojima je autor saznao da postoje i nije obavezna. U procesu izrade
naučnog dela, autor ne mora da pronađe sve evidentirane bibliografske jedinice iz bibli
ografije. Reference predstavljaju popis bibliografskih jedinica, poredanih prema redo
sledu javljanja, služe konkretnom potkrepljivanju onog što je pomenuto, pa se u popisu
navodi samo ono što je pomenuto negde u tekstu rada. Većina časopisa zahteva da se u
literaturu unesu samo one bibliografske jedinice na koje se autor poziva u tekstu. Cesto,
istraživači ne prave razliku između referenci, na jednoj strani i bibliografije i literature,
na drugoj strani. Po pravilu, popis referenci sadrži samo ono što je pomenuto negde u
tekstu i koristi potkrepljivanju onoga što je učinjeno i što se navodi u radu, dok biblio
grafija, odnosno literatura, daje širi pregled referentskih jedinica, čak i onih koje su ko
rišćene posredno u naučnom radu. Reference su više prisutne u naučnim radovima obja
vljenim u časopisima, a literatura u udžbenicima, priručnicima, monografijama. Spisak
referenci omogućuje da se sagleda kontekst, polazišta i doprinos rada nauci. Spiskom se
ilustruje stanje u kome je rad objavljen. U tom smislu nisu relevantne opšte i udžbenič-
ke reference, niti starija literatura. TJ nekim časopisima broj referenci se ograničava na
dvadeset.
Autori u izradi naučnog dela koriste: (1) literaturu koja ima opštiji teorijski ka
rakter; (2) leksikografsku literaturu i (3) tematsku literaturu koja se odnosi na predmet
istraživanja. Bibliografske jedinice u listi literature mogu da se odnose na knjige, mono
grafije, studije, udžbenike, priručnike, članke u zbornicima i časopisima, konvencije,
deklaracije, zakone, dokumenta, radove sa elektronskih medija i neobjavljena dela (ru
kopisi, prepiske, dnevnici). Na popisu se mogu naći i razni publicistički izvori (dijalozi,
dnevnici, memoari, putopisi, autobiografije, korespondencija), koji se koriste, pre svega
za oblikovanje i oživljavanje naučnog teksta. Neki autori u popisu literature kategorišu
radove na: osnovne, pomoćne, izvorne, originalne, udžbeničke, zakonska akta i si.
Organizacija bibliografskih referenci različita je u različitim stilovima citiranja
izvora. Bibliografske reference mogu da se redaju: (1) alfabetskim redom (azbučnim ili
abecednom) po prezimenu autora, (2) vrsti radova (primami i sekundarni izvori) i (3)
hronološki. Pravila naglašavaju da bibliografski zapisi korišćene literature moraju biti
potpuni, tačni, sistematični i pravilno raspoređeni. Međutim, stilovi citiranja imaju svo
ja pravila. Razlike postoje u rasporedu elemenata bibliografskih jedinica, u interpunk
cijskim znakovima koji te elemente razdvajaju, kao i u formi pisma kojim se pojedini
elementi pišu (uspravno, boldirano, italik, spacionirano). Plemićke titule de, von i slič
ne, te članovi kao the, ii i slični ne računaju se kao prva reč u abecednom popisu.
Od toga kako su organizovane bibliografske reference u literaturi ceni se nivo
metodološke kulture autora. Razvrstavanje bibliografskih jedinica zahteva poštovanje
određenih pravila. U ređanju radova istog autora ili istog prvog autora u popisu literatu
re važe pravila: ( 1) više dela jednog autora raspoređuje se hronološki, od najstarijeg ka
najnovijem; (2) samostalni rad svrstava se pre koautorskog rada, u kojem se isti autor
pojavljuje kao prvi autor; (3) koautorski radovi s istim prvim autorom, a različitim koa
utorima, razvrstavaju se prema drugom, trećem, itd. autoru; (4) bibliografske jedinice
koje su prema autoru (-ima) i prema godini publikovanja identične, redaju se alfabetski
prema prvoj reči u naslovu rada, pri čemu će se uz godinu objavljivanja dodaje sufiks
,,a“, ,,b“, ,,c“ itd. (npr. 2004a, 2004b). Ostala pravila za uspostavljanje redosleda odnose
Ahademsko pisanje _________________________________________________________________________________ 261
se na sledeće smemice: ( 1) bibliografske jedinice različitih autora s istim prezimenom

razvrstavaju se prema ličnim imenima ili njihovim inicijalima; (2 ) bibliografske jedini
ce bez autora razvrstavaju se prema prvoj reči naslova; (3) literatura na stranom jeziku
ne razdvaja se od domaće literature.
Preporučuje se da se, u slučaju kada se spisak literature alfabetizuje po abecedi,
reči po kojima se izvodi alfabetizo vanje (najčešće samo prezime autora) transliterišu na
latinicu, ako je tekst pisan nekim drugim pismom. Alfabetski redosled se poštuje i za
drugo, treće i ostala slova prezimena i imena. Uputstva u naučnim časopisima zahtevaju
da literatura bude navedena prema određenim pravilima koja se razlikuju od struke do
struke i od časopisa do časopisa (abecedni redosled ili redosled spominjanja u tekstu,
skraćeni ili puni naziv časopisa, godina izdanja na početku ili kraju). Čak se pravila o
načinu navođenja literature menjaju i u istim publikacijama. Međutim, autori se zbog
toga u navođenju literature moraju prilagoditi pravilima časopisa u koje dostavljaju ra
dove za objavljivanje. Poželjno je da pre toga ostvare uvid u časopise.
Pravila za izradu spiska literature: (1) Nije preporučljivo da autor u literaturu
unosi veći broj svojih dela, jer to ostavlja utisak arogantnosti; (2) Iz literature se ne izo
stavljaju izvori koje je autor konsultovao; (3) Uvrštavanje radova za koje je autor sa
znao da postoje, ali ih nije koristio, nije dozvoljeno; (4) Bibliografske jedinice se pišu
na jeziku i pismu na kojem je delo napisano; (5) Ne navode se titule, naučna i stručna
zvanja i dodatne karakteristike autora, iako su otisnute na publikaciji, odnosno članku;
(6 ) Bibliografske jedinice se pišu bez proreda, tako da svaka naredna počinje novim re
dom; (7) Naslovi časopisa, koji su indeksirani u međunarodnim indeksima, u bibliograf
skim jedinicama mogu biti skraćeni; (8) Žene autori radova navode se punim imenom;
(9) Za on line izvore navodi se dan kada je sadržaj pregledan; (IO) Ako bibliografska
jedinica ima više autora u principu se prezime prvog stavlja ispred imena, a kod svih
ostalih ime ide ispred prezimena.
Pravilo je da se u ćiriličnom tekstu bibliografske jedinice redaju po prezimenu
autora azbučno, a u latiničnom tekstu abecedno. Postoje mišljenja d a je sve srpske refe
rence potrebno navoditi latinicom, bez obzira na vrstu korišćenog pisma u tekstu i pi
sma na kome su štampani korišćeni izvori —knjige i časopisi. Imena svih autora koji se
nalaze na listi referenci pišu se uvek na isti način (puno ime ili inicijali imena).
Bibliografskim referencama koje su primljene za štampu, ali nisu objavljene, do
daje se sintagma u. štampi ili uskoro izlazi- Da bi se takav rad citirao, potrebna je pisme
na saglasnost autora i potvrda da je takav rad prihvaćen za objavljivanje. Bibliografskoj
jedinici u obliku rukopisa koji je predat uredništvu na razmatranje, ali nije prihvaćen,
dodaje se sintagma neobjavljeno saopštenje, uz pismenu saglasnost autora. Saopštenje
koje sadrži važne informacije i ne može se dobiti u javnim izvorima, moguće je koristi
ti. U tom slučaju, u zagradi treba navesti ime autora i datum saopštenja. I u ovom sluča
ju, potrebna je pismena saglasnost autora ili institucije i potvrda da lično saopštenje po
tiče iz tačnog izvora.
Spisak literature formira se na kraju publikacije ili članka, a u nekim slučajevima
(dužim tekstovima) nakon svakog poglavlja publikacije. Navođenje literature po pogla
vljima je sadržajno jedinstvenije, alije pronalaženje složenije. U zbornicima i delima sa
više autora ili više dela istog autora, literatura se navodi iza svakog pojedinog dela.
Autorima se daju mogućnosti da se bibliografske jedinice u preobimnoj bibliografiji
mogu grupisati prema: (1) prezimenu autora; (2) vrsti dela; (3) delovima i poglavljinna
dela; (4) godini izdanja; (5> državi izdavača; (6) izdavaču; (7) jeziku na kom su dela
objavljena i (8) predmetu, struci (Ivanović, 1996).
Elementi koje treba da sadrže bibliografske jedinice u popisu referenci ili u bibli
ografskom popisu, utvrđeni su pravilima sadržanim u dokumentu Jugoslovenski stan
dard JUS Z.A4.023, koji je usklađen sa preporukama Međunarodne organizacije za
standardizaciju (ISO). Podaci u bibliografskim jedinicama u spisku literature navode se
po određenom redosledu i treba da su potpuni. U jednom broju naučnih radova, kako
upozorava Mladen Galić (1998), ovaj kriterijum se ne poštuje dosledno od strane auto
ra. Redakcije časopisa na njega ne ukazuju dovoljno. U tom pogledu je prisutna velika
raznolikost.
Bibliografske reference pišu se bez proreda, a između njih se ostavlja prazan red.
Ako su bibliografske jedinice numerisane, njihovi počeci se ne uvlače za određen broj
slovnih mesta. Međutim, ako bibliografske jedinice nisu numerisane, početak biblio
grafske jedinice se uvlači za tri ili pet slovnih mesta. Moguća je i varijanta da prvi red
svake referentske jedinice počinje kao puni red, dok su ostali redovi te jedinice uvučeni
za pet do osam slovnih mesta. Pojedini delovi bibliografskih jedinica, kao što su prezi
mena autora i nazivi radova, prema potrebi, mogu se isticati posebnom vrstom i obli
kom (boldom, italikom) slova, što zavisi od stila citiranja. U pojedinim slučajevima na
glašavaju se i nazivi časopisa. U adresama sajtova ne koristi se hifemacija.
Na kataloškim listićima i CIP-u publikacija ukazuje se posebno na literaturu i
njenu paginaciju. Na kraju procesa organizovanja literature, u obliku liste bibliografskih
jedinica proveravaju se podaci upoređivanjem sa originalnim izvorima.
Razlike su i u pogledu interpunkcijskih znakova i forme upotrebljenog pisma (us
pravno, spacionirano, polumasno, zakošeno, zlatim redosleda referenci —abecedno na
vođenje prema prezimenu prvog autora) (M. Galić 1998: 89).
6.3.5. Formiranje spiska ilustracija, tabela i skraćenica
Spisak ilustracija. —Popis priloga u sadržaju može da se organizuje na dva nači

na: ( 1) u publikaciji sa manje priloga, pojedinačnim navođenjem svakog i (2) u publika
ciji sa više priloga, navođenjem stranice sa popisom priloga, koja se umeće ispred prilo
ga na kraju publikacije. Spisak ilustracija se postavlja na prvu slobodnu stranicu posle
stranice sa sadržajem, ili iza odeljka litertura. U sadržaju i samom dodatku ilustracije se
numerišu prostim rednim brojevima. Dodatna objašnjenja, koja stoje uz naslov ilustraci
je, ne navode se u spisku. Navodi se ime i prezime autora, zatim naslov ilustracije, (kur
zivom) i godina nastanka rada (normalom), niz tačaka, međusobno razdvojenih sa po tri
beline i broj strane. Predugački naslovi ilustracija se u spisku mogu skraćivati. Između
susednih odrednica ostavlja se po jedan prazan red. Odrednica koja pređe u naredni red
nastavlja se uvučeno, za tri slovna mesta.
U ilustracije spadaju: fotografije, crteži, grafikoni, slike, karte, reprodukcije
umetničkih dela. Popis ilustracija, se pravi ukoliko ih ima više u publikaciji. Ukoliko je
zastupljeno više vrsta ilustracija, njihov popis se može grupisati. Popis sadrži broj i na
ziv ilustracije i stranicu na kojoj se nalazi. U svakom slučaju, omogućava brzo snalaže
nje korisnika publikacije. Prema redosledu pojavljivanja u tekstu numerišu se rednim
brojevima (nikako: la, lb, Ic, ...). Taj redosled numeracije se prenosi u spisak ilustraci
Akademsko pisanje _________________________________________________________________________________ 263
ja, koji se postavlja na prvu slobodnu stranicu iza stranice sa sadržajem. Ukoliko se ilu
stracije nalaze u prilogu knjige, onda se njihov popis nalazi na početku priloga, zajedno
sa popisom tabela i popisom priloga. U spisku ilustracija redni brojevi ilustracija se po
stavljaju pored leve margine, naslov ilustracije, bBoj stranice. Naslovi ilustracija treba
da budu identični po rednom broju i sadržaju sa onim ispod odgovarajuće ilustracije u
tekstu. Kod naslova ilustracija koji prelaze u naredni red, on se uvlači za tri slovna me
sta u odnosu na prvi red. Dugi naslovi ilustracija se mogu skratiti u spisku ilustracija.
Spisak tabela. —Naslovi tabela pišu se prema redosledu kako se pojavljuju u
tekstu, i to sa rednim brojem, nazivom tabele i stranicom na kojoj se nalaze u tekstu.
Redni broj tabele (bez reči tabela) postavlja se pored leve margine, a broj stranice pored
desne. Ako tekst naziva tabele pređe u sledeći red, on se uvlači za tri slovna mesta u od
nosu na prvi red. Redosled elemenata u spisku tabela je sledeći: redni broj tabele, dva
prazna slovna mesta, naslov tabele, ispisan velikim početnim slovom, tačke, razmaknu
te za po tri beline, broj stranice. Između susednih odrednica ostavlja se prazan red.
Spisak skraćenica. —U spisku skraćenica nalaze se sve skraćene reči koje je
autor koristio u tekstu i to nepotpuno napisane reči sa tačkom na kraju i akronimi (skra
ćenice od početnih slova naziva). Reč je o manje poznatim skraćenicama. Skraćenice se
u tekstu razvrstavaju alfabetskim redom, po slovima skraćenica, a ne po punom nazivu.
U produžetku reda, za svaku skraćenicu navodi se njen pun naziv i, ako je potrebno, do
datno tumačenje.
Spisak pojmova i izraza. —U glosarijumu se navode i objašnjavaju strane reči i
izrazi koji su nedovoljno poznati i jasni. Spisak pojmova i izraza se može nalaziti i u re
ferentnom delu publikacije, nekad i na početku. Odrednice u spisku pojmova i izraza se
razvrstavaju alfabetskim redom i pišu crnim slogom. Posle svake navedene reči, izraza
ili termina (sa tačkom), sledi prevod ili objašnjenje u obliku rečenice, sa velikim počet
nim slovom i ispisano normalom. Preneti redovi se uvlače za pet slovnih mesta.
Priprema korica publikacije. —Ovaj deo posla prepušta se likovnim umetnici-
ma, uz sugestije autora, pri čemu se u impresumu navodi autor korica. Na koricama pu
blikacije navodi se manje podataka nego na naslovnoj stranici.
6.4. FORMIRANJE INDEKSA
Indeksi (index, registar) predstavljaju deo knjige u kome alfabetskim redom mo
gu biti poredana imena autora, ličnosti, pojmovi, nepoznate reči, geografska mesta, čija
je namena da čitaocu olakšaju pristup tekstu. Pored pojmova, imena, mesta navode se
stranice u rastućem redosledu, kako bi čitalac o njima mogao da se informiše. Pojmovi i
imena mogu da se nalaze u okviru istog indeksa ili zasebno, kao posebni indeksi.
Indeksi mogu biti predstavljeni samo jednom rečju ili strukturirani sa više slojeva
nadređenih i podređenih pojmova. Izrađuju se za monografske publikacije, udžbenike,
zbirke radova. Ne izrađuju se za kraće radove, radove sa detaljnom podelom na odeljke,
radove sa relativno malim brojem pojmova predviđenih za indeksiranje.
6.4.1. Indeks imena
Indeks imena (lat. index —pokazivač lista ili strane; registar; spisak imena) pred
stavlja deo knjige koji sadrži alfabetski (azbučni ili abecedni) popis ličnih imena koja se
nalaze u publikaciji sa brojevima stranica na kojima se određuju (tumače) ili spominju,
radi lakšeg snalaženja u tekstu i pronalaženja određenih imena. Indeks imena može da
sadrži imena autora koji se pominju u tekstu, imena istorijskih ličnosti. Indeks omogu
ćuje uvid u stanje koji su autori najviše korišćeni, a posredno omogućuje da se povežu
autori po tematskim oblastima i vremenskom periodu naučnog stvaranja. Imena se pišu
u nominativu. Indeks ličnih imena i autorski registar obično se rade ujedno, pri čemu se
brojevi stranica autorskih imena boldiraju. Stranice se redaju rastućim redosledom.
Indeks imena
Adam, F. 83, 97, 99, lOl, 103, 104, 105, 122, 123, 137, 152, 177, 189, 198.
Adelman, C- 94, 134, 189, 194.
Adorno, 15.
Alltrichter, H. 189.
Altrichter, H. 189.
AH rejioBCK a-FajieBCK a, H . 189.
ApceH O B-IIaBJioBH h, IVI. 189.
(Milenko Kundačina i Veljko Banđur: Akciono istraživanje u školi —nastavnici

kao istraživači. Učiteljski fakultet, Užice, 2004, str. 210).
U indeks imena se unose sva imena koja se pominju u delu, uključujući i imena
koja se pojavljuju u konačnoj bibliografiji. Imena se pišu pismom i jezikom kao u tek
stu. Indeks se formira nakon preloma rukopisa, kada su poznati brojevi stranica na koji
ma se imena nalaze.
6.4.2. Indeks pojmova
Indeks pojmova (^registar pojmova, stvarni registar, predmetni indeks) je deo

knjige koji sadrži alfabetski (azbučni ili abecedni) popis pojmova, predmeta, geograf
skih i drugih naziva koji se nalaze u knjizi i šire objašnjavaju. Koristi se radi lakšeg pro
nalaženja pojmova. Nalazi se na kraju knjige. Pojmovi u okviru neke odrednice mogu
biti hijerarhijski klasifikovani. Nazivi pojmova se pišu u jednini. Indeks pojmova formi
ra se u toku izrade teksta, a konačno oblikuje po prelomu rada. Ne može se zameniti sa
držajem, jer je sveobuhvatniji. Ukoliko neko ime nije u tekstu nego u podnožnoj
napK>meni, tada se navodi redni broj napomene (npr. Nikolić 15n6, što znači Nikolić se
spominje na stranici 15. u podnožnoj napomeni br. 6 .
Indeks pojmova
akciono istraživanje: 11, 84.

cilj: 77.
funkcija: 77.
izbor problema: 83.
karakteristike: 82.
literatura: 96.
nedostaci: 86.
pojam: 73.
polazišta: 83.
postupci realizacije: 86.
akreditovani programi: 102.
cilj obrazovanja: 20 .
eksperiment: 30.
(Milenko Kundačina i Veljko Banđur: Akciono istra.živanje u školi —nastavnici

kao istraživači. Učiteljski fakultet, Užice, 2004, str. 207).
Stranice na kojima se pojam definiše i o njemu šire govori u indeksu pojmova se

ističu boldom ili se pokraj pojma stavi slovna ili neka druga prikladna grafička oznaka.
Na primer: Naučne metode: 17, 25; 28-31; 58, 62. Uz stranice može da sie navodi i
slovo “f” čime se daje informacija da se na toj stranici pojam detaljno razrađuje. Ako je
uz stranicu “ff” to znači da je konkretnom pojmu posvećeno i posebno poglavlje.
Ukoliko se formira indeks pojmova i imena kao jedinstvena celina alfabetskim redom
se navode i jedan i drugi.
Proces formiranja indeksa pojmova i indeksa imena je takav da se pažljivim čita
njem na posebne kartone ispisuju pojmovi sa stranicama na kojima se pojavljuju, nakon
čega se redaju alfabetski i unose u indeks. Moguće je kompjuterski, tako da program
automatski oblikuje indeks, pri čemu pojmove za registar treba automatski obeležavati.
Međutim, računar ne može da pronalazi razne varijante (sinonime, pojmove od više re
či, padeže, konjugacije, vremena) i objedinjuje pojmove.
6.5. FORMIRANJE PRILOGA
Prilozi (dodaci ili apendiks); (lat. appendix —privezak) su dokumenti (materijali)

koji pružaju informacije koje nisu bitne za praćenje teksta, ali su u njegovoj funkciji.
Čine glavni deo rada preglednijim i razumljivijim. Uglavnom ih sadrže akademski rado
vi i monografske publikacije, jer podižu informativnost teksta. Retko su prisutni u član
cima. Predstavljaju dokazni materijal, tj. osnovu za argumentaciju pojedinih stavova i
zaključaka, izloženih u osnovnom tekstu; koriste razumevanju i evaluaciji, mogu da in
teresuju čitaoce radi provere istraživanja, ili da budu izvor građe za druga istraživanja i
si. Dodaci koji se stavljaju iza glavnog teksta, a pre spiska literature ne spadaju u
priloge. U njima se obično obrađuju problemi za koje autor nije našao pogodno mesto u
osnovnom tekstu. Dodaci nisu neophodni u osnovnom tekstu, jer bi razbijali kontinuitet
teksta i remetili izlaganje. Formiraju se u slučaju kad se njihov sadržaj ne može prikaza
ti ili kada bi se time opteretio osnovni tekst, ali su važni kao osnovna dokumentacija da
pojasne građu iz osnovnog teksta i prošire saznanja, i ne mogu da stanu u rad zbog
obimnosti, nisu direktno povezani sa samim tekstom, koji bi ga ometali, da je sadržaj
priloga korišćen za analizu, voditi računa o kvalitetu reprodukcija.
Prilozi mogu da budu, pre svega uzorci memih instrumenata (skale, anketni upit
nici, protokoli, testovi znanja, testovi sposobnosti) u obliku u kome su korišćeni, kodeks
šifara (namenjen za kodiranje modaliteta), liste simbola, numerički podaci u vidu tabela
primarnih podataka (dvodimenzionalna tabela koja je namenjena za unos kodova moda
liteta varijabli za sve ispitanike), dodatne tabele, korelacione, kontingencijske (dvodi-
menzionalne tabele koje treba da prikažu vezu dva ili više atributivnih obeležja) i radne
tabele (namenjene za izračunavanja statističkih mera), kompletni obrasci o eksperimen
talnim tehnikama, obrasci za praćenje promena varijabli u eksperimentu, ilustracije, še-
me, faksimili i izvodi iz izvora, fotokopije dokumenata, protokoli, kompleksna matema
tička izvođenja, kompjuterski ispisi, listinzi statističke obrade koji sadrži kompletne re
zultate testiranja statističkih hipoteza, zbime tabele koje zauzimaju celu stranicu i više
od jedne stranice i koje 3u korisne čitaocima za razumevanje teksta, evaluiranje i pona
vljanje istraživanja, izvodi iz zakonskih i podzakonskih akata, biografije, fotografije,
karte, šeme, hronologije života i stvaralaštva i fotografije naučnika, različiti stavovi
autora o pojedinim problemima, dodatna objašnjenja, matrice korišćene za sređivanje i
obradu podataka, multimedijalni materijal, računarski programi, statistička izračunava
nja, eksperimentalni programi, pojedinačni grafikoni koji su poslužili za izradu zbirnih
grafikona, uputstva istraživačima-saradnicima, pisma upućivana institucijama u kojima
je vršeno istraživanje, podaci o studijama slučaja, faksimili pojedinih dokumenata i dru
gi vizuelni materijali itd. Neki urednici časopisa radi simultanog ocenjivanja zahtevaju
dostavljanje priloga na osnovu kojih je rad napisan, dok je kod završnih radova studena
ta to obaveza.
Prilozi ne sadrže celokupnu istraživačku dokumentaciju nego samo ono stoje po
trebno za određenu vrstu publikacije, ono što služi kao dopuna knjizi i koristi za čitao
ce. U svakom slučaju, potrebno je izbegavati da se u priloge stavljaju dokumenti koji
nisu potrebni. Monografija u odnosu na članak sadrži više priloga. Ukoliko su u prilozi
ma baždareni instrumeiiti sa utvrđenim metrijskim karakteristikama, to će omogućiti
ostalim istraživačima da ih eventualno koriste za svoje potrebe. U određenim slučajevi
ma, kada je obim priloga veći, oni mogu biti fizički odvojeni u posebnoj svesci. Doku
mentacija o istraživanju se ne objavljuje, već se čuva. Podacima u dokumentaciji se mo
že pristupiti i na novi način. Prilozi se u sadržaju najavljuju na dva načina, pojedinač
nim navođenjem svakog priloga ili navođenjem stranice sa popisom priloga koja se
locira ispred priloga. Popis priloga sadrži broj, naziv priloga i broj stranica (od —do) na
kojima se nalazi. U osnovnom tekstu publikacije čitaoci se obaveštavaju o prilozima,
pri čemu se povezuju uputnicama na standardizovan način (npr. Prilog VI). Sami prilozi
mogu da sadrže dodatna objašnjenja. U legendi dokumenata se mogu dati neka obja
šnjenja, npr. k o je i kada snimio fotografiju, koje su značajne ličnosti sa fotografije, gde
se nalazi, ili kod karata kada su nastale, ko su njihovi autori, gde se nalaze i iz kojih iz
vora su preuzete. Prilozi treba da imaju naslov, da su numerisani i da počinju na novoj
stranici publikacije.
Akademsko pisanje ILGI
Neki od priloga, kao npr. memi instrumenti prilažu se uz tehnički projekat u iz
vornom obliku sa naznakom u fusnoti o njihovom poreklu. Ostali prilozi mogu biti izvo
di iz recenzija, koji se nalaze na zadnjim koricama dela ili unutar dela. U prilozima mo
gu da se nađu rečnici upotrebljenih termina, rečnici sinonima i si. Prilozi se u tekstu
lociraju nakon popisa literature.
Sadržaj priloga obuhvata popis ilustracija (grafikoni, tabele) i instrumenata. Na
vodi se u obimnijim delima. Može doći na početku rada, iza sadržaja ili pri kraju rada.
U sadržaju se označava stranica na kojoj se nalazi popis priloga, dok se ispred priloga
navodi njihov sadržaj sa stranicama na kojima se nalaze.
Prilozi sadrže sve ono stoje u istraživanju korišćeno, što je od značaja za istraži
vanje, a što se ne može dati u samom tekstu izveštaja o istraživanju, jer bi prekidalo tok
izlaganja, nepotrebno opterećivalo tekst izveštaja, odvlačilo misao čitalaca u drugom
pravcu itd.
Veličina sloya u prilozima manja je za jednu tipografsku tačku od slova glavnog
dela teksta. Razmak između redova može biti jednostruk (Single) ili dvostruk (Double).
Prilozi se ne stavljaju iza poglavlja, već na kraj teksta, iza odeljka Literatura. Prilozi
imaju zaglavlje i obeležavaju se rečju Prilog i brojem (npr. Prilog 1, Prilog 2., ...). Osim
generičkog naslova, prilozi nose opisne naslove (Tabela..., Ilustracija... i sL).
6.6. FORMIRANJE OSTALIH DELOVA PUBLIKACIJE
Beleška o autoru. —Beleška o autoru se formira sa ciljem upoznavanja čitalaca

sa osnovnim podacima o autoru, o životu i radu, sa naučnim opusom autora, njegovim
najvažnijim delima. Potrebno je da su objektivno napisane i da imaju funkciju afirmaci
je autora. U diplomskim radovima ne praktikuje se pisanje beležaka o autoru, ali je oba
vezan deo doktorske disertacije u zemljama Zapada. Beleška o autoru treba da bude
kratka. Može biti napisana na posebnoj stranici pre predgovora i to retko, na stranici na
kraju knjige, na poslednjoj spoljnoj strani korica, na poslednjem presavijenom delu
omota knjige (klapni). Čak beleška o autoru može da se nalazi na naslovnoj stranici is
pod naslova knjige. Uz belešku o autoru može da se locira fotografija, koja se nalazi na
početku teksta, što je retko.
Glosar. —Glosar iglossar) je deo knjige koji se sastoji od abecednog ili azbuč
nog popisa svih upotrebljenih, nedovoljno poznatih pojmova i skraćenica i tumači nji
hovo značenje. Pozicionira se pre indeksa, a ako je u pitanju samo popis skraćenica na
lazi se između korica i prednjeg naslova knjige, ili na kraju knjige, između poslednje
stranice i unutrašnje stranice poslednjih korica. Kod članaka glosar se nalazi na početku
ili kraju članka, ili ako su u pitanju skraćenice, kao sastavni deo teksta uvoda.
Kolofon. —Kolofon (grč. kolophon —‘kraj, završetak’) ili logo je zadnja štampa
na stranica teksta u knjizi. Na ovoj stranici se nalazi grafički znak izdavača (logo) i na
vode se osnovni tehnički podaci.
268_______________________________________________________________________NI. Kundačina —V. Banđur
6.7. PREGLEDANJE TEKSTA
6.7.1. Autorovo pregledanje teksta
Autor najbolje poznaje svoj tekst, pa će ga najbolje i ispraviti. Ispravljanje teksta

se odvija kroz tri faze. Prvo ispravljanje se odnosi na otklanjanje lako uočljivih grešaka.
Sagledava se organizacija teksta, logička struktura, potpunost, adekvatnost i položaj na
slova i podnaslova, položaj tabela i grafikona u tekstu (da međunaslovi, grafikoni i tabe
le ne ostanu prelomljene, da međunaslovi ne ostanu na dnu stranice). U drugoj fa z i
autor ispravlja pravopisne i stilske greške, proverava celovitost i odvojenost pasusa,
ispravlja nejasne rečenice i nelogičnosti, zamenjuje pogrešno upotrebljene termine.
Proverava da li su iza tačaka, zapeta ostavljeni razmaci, da li su reči pravilno podelje-
ne na slogove pri prenosu u novi red, da veznik i ne ostane ispisan velikim slovom.
Treće čitanje obuhvata fino doterivanje teksta, utvrđivanje tačnosti misli, statističkih
iskaza i citata i transkripcije originala, pravilno naglašavanje delova teksta, snagu ar
gumenata i dokaza. Autor je dužan da proveri izvore u tekstu, sadržaj podnožnih na
pomena, podatke o literaturi (potpunost bibliografskih referenci). Preporučuje se da se
pregled teksta obavlja na papiru, a ne na ekranu. Poslednju proveru mogu da obave
kolege radi procene jasnoće i logičnosti, da li se razume napisano, da se otklone nelo
gičnosti i nepravilnosti.
6.7.2. Redakcija teksta
Redakcijom se naziva prerada teksta s određenom namerom. Obavlja je autpr ili

neka druga osoba. Cilj prerade može biti: promena idejnog sadržaja, umetničke forme,
promena stila, postizanje konciznosti i jasnosti, upotpunjavanje i odstranjivanje nepo
trebnih delova iz njega, suvišnih reči i činjenica, ili njihova promena, otklanjanje nekih
propusta, upotpunjavanje misli. Razlozi prerade teksta mogu biti: prilagođavanje zahte-
vima časopisa, cenzura, prilagođavanje za popularno izdanje, publicističko izdanje i si.
Osoba koja koordinira rad grupe autora na izradi naučnog dela, daje konačan ob
lik teksta, uređuje publikaciju i priprema za štampu zove se urednik. Ako monografija
ima više autora, jedan od njih može imati ulogu urednika.
6.7.3. Lektorisanje teksta
Lektorisanje podrazumeva jezičku recenziju naučnog rada. Obavlja se s ciljem

utvrđivanja i ispravljanja jezičkih, stilskih, interpunkcijskih, pravopisnih, ortografskih i
smisaonih grešaka. Lektorisanje obavljaju stručnjaci za jezik, pri čemu se služi korek-
torskim znacima, koje mora da poznaje i autor rada. Budući da lektorisanje zahteva
veliku koncentraciju u toku jednog dana moguće je lektorisati do 25 stranica teksta. Za
hvaljujući kompjuterskim programima za obradu teksta, provera pravopisa je znatno
olakšana. Lektor svaki ispravak označava i na tekstu i na margini, ispuštenih reči, neja
snih konstrukcija, upozorava na nejasnoću rečenica i neujednačenost teksta. Bilo kakvo
ispravljanje i usavršavanje teksta moći će da ostvari lektor koji poznaje predmet (sadr
Akademsko pisanje _________________________________________________________________________________269
žaj) o kome se piše. Potcrtavaju se samo reči koje treba da su napisane kurzivom. Pri
lektorisanju ne može da menja značenje izrečenih mish. Lektorov zadatak nije ni
otkrivanje faktografskih grešaka niti grešaka u stručnoj terminologiji. Neka uredništva
časopisa zahtevaju da dostavljeni radovi budu lektorisani. Lektorisani tekst (rukopis)
učitava se iz tekst procesora u neki od štamparskih programa.
6.7.4. Korektura teksta
Korektura teksta podrazumeva ispravku pripremljenog teksta za štampanje nakon

lektorove intervencije, upoređivanjem odštampanog teksta sa izvornikom. Korektor se u
toku čitanja i ispravljanja teksta služi korektorskim znacima, u vidu grafičkih simbola
koje treba da poznaju i lica koja prave kompjuterski slog. Potrebno je da ih poznaju
autori, recenzenti, lektori. Korektor treba da poznaje i određene standarde jezika, gra
matike i pravopisa. Korektor u samom tekstu ne može ništa da menja. Postoje kompju
terski programi koji vrše korekturu teksta (korekt-program). Korektura se obavlja u više
faza. Prva korektura se vrši na tekstu, pomoću korektor programa, zatim korektura sloga
sređenog u stranice, tj. na prelomljenom slogu (revizija) i na kraju, korektura koja se
ponovo vrši na ispravljenoj reviziji (superrevizija). Urednici nekih časopisa zahtevaju
da poslednju korekturu obavljaju autori radova, i time preuzmu odgovornost za uočene
greške. Međutim, autoru je u vlastitom tekstu teško prepoznati greške. Tekst se ispravlja
tako što se korektorskim znacima obeležavaju mesta gde je uočena greška na desnoj či
stoj margini, u istom redu, az isti taj znak daje se ispravka. Ako ih ima više, i na levoj.
Za slovne greške najčešće se koriste promenljivi korektorski znaci. Dva ista znaka za is
pravljanje ne mogu se upotrebljavati u istom redu. Obaveza je da autor rada pregleda
tekst nakon završene korekture.
Programski paket za obradu teksta RAS sastoji se od: Korektor —programa za
proveru ispravnosti teksta (korekturu), Hifenator —programa za podelu reči na slogove,
pri rastavljanju teksta koga prelama automatski i Konvertor —programa za konverziju
kodnih stranica. Radi na svim PC računarima, pod svim Windowsima, u svim kodnim
rasporedima, ćirilici i latinici, ekavici i ijekavici.
Korektor radi u Wordu 6 — 2000 i QuarkXpressu 3.3x, a hifenator u Wordu 6 —
2000, QuarkXpressu 3,3x, 4.1, 4.11. Tekst obrađen u Wordu može se prenositi u Qu-
arkXpress, Venturu, Page Maker, Frame Maker, InDesign, kao i na računare Macintosh.
Izrađuje se u dve verzije, profesionalnoj i za poslovnu prepisku. Programski paket RAS
razvija mr Milorad Simić, saradnik Instituta za srpski jezik SANU i urednik Rečnika
SANU, u okviru Agencije za softver i intelektualne usluge Srbosof u Beogradu
(www.rasprog.com).
Korektorski znaci za slovne greške
- pogrešno ili oštećeno slovo ili znak
V - vimetnuti slovo koje nedostaje u reČi

- izmeniti reč
M- - pomeriti uvučen red
X - početi novi pasus
X - sastaviti slogove (reči) koji svi trebali biti spojeni
X - rastaviti reči koje su napisane sastavljeno

- sastaviti delove reči koji su napisani rastavljeno
- poravnati slova u reči
X - zameniti slovom istim slovom drugog tipa
1,2,3ZXI f\J - izmeniti redosled reči u rečenici
V - obrnuto napisano slovo

- preformulisati misao
- izbaciti slovo, cifru, znak, reč, red
- nejednak razmak između redova
cz:> - oštećena slova i nejasno utisnute reči

- Pogrešno uvlačenje reda
I - Pogrešno uvlačenje reda
vruvv/vvvvvr -jednu ili više reči podvući valovitom linijom
-jednu ili više reči podvući ravnom linijom
-jednu ili više reči spacionirati
- opoziv greške vi ispravljanju
- smanjiti razmak između slogova (reči)
a - povećati razmak između slogova (reči)

- ukloniti uzrok mrlja na otisku
Æhademsho pisanje 271
Primer
IIpe^H3HO ACiJîHHHcaH nojaM 'naAapeHocTH ' hc 3HaMH h ~jn *rajrcHTOBaHocTH

cacBHM flOBOJBHO o6j auiHaCifee 6 h t h h x KapaKxepHCTHKa Ha-
AapeHHX nojeflHHau;a, a iioroTOBO ïF}i HHj'e AOBOJbHa ocHoea 3a "|o
paA ca TajiexHoeaHOM, oflHOCHo H^fl^pcHOM fleiÔM.
Jÿcn eiu aH p a ^ ca TajièioBaH îM a c u o m nojupasyM esa HacràfiM - X H [_0
liH M o p a jy 3HaTH K o j ^ y t o ^ o Ôh h c H3 k o Jhx ce M ory yoHHXH rio- O
jenHHHH ' ih Jh cy KBajiHTCT^ y K o iO -eK c ry Ha«apeHOCTH, o a h o c h o n ie
1^ TaJieHTOBaHOCTH]
O B a j 4)eHOMb-4?a3MaTpaJiH cy 6pojH n ayxopH . H o l^ a M a ce ^ H “I H
jé « a 3a H am e ycjioB e h npaKTHHHOCT p e m e it a npH ^- X /V 1 .2 1
âTJBHBo MHniJt>ei^Kaje je H3Heo Ap M . K o p e H y ^ j o j cTyAwjH '— e^ B
,,Hi(^CTaBHHK H HajâpeHH yneHHHH” , r^ e noA py*ija HaB^î^H □ X A ;i.2
HaAapeHOCTH h KapaKxepMCXHKe HaâpenHX nojcAHHaiia.
Ü O A ceh aM o Hacx^îtHKe, Ka;nâBOAHMO oB aj[_n oA p y‘ija ■B
I L
HaAapeHocxH m Kaâ âjeivio Hal3HaKe KapaKxepHCXHKa o c h o b -
HHX H aâpenocXM , oH â r o h Aa aaroaap aM O , h n o ro x o B O
Aa AajeMO yviaćjpvns,npaHa m MÂ*^Jiâ pemenba. 3 6 o r ^ x o r a , n o M e- L
Hyxa pemeifca x p e 6 a cxBaxHXH ndêÔHO ejiacxHMHO, a ne K p y [o . ^ Lt
3 a HacxaBHHKe cy oBa pemeH>a M oryh^ opjeHXHpH"êopHjcKH o a ^ h “| t xru i.2
I KojHX x p e ô a nojiasHXH y yoHaBaity HaAapeHHx ^MCHHKa np^]^H -
KOM HbHXOBor HAeHXHc|)HKOBaH>a H HanoKOH y ca paÂ ^ HaAap9>^ Xr U 1 . 2 ly X
■^Ma. H
JH3 MfcÿcxBa HacxaBHHKa koJh cy npoBOAUJiH npaK xnnH o
Mcrpa^^nBaifea MO>Ke câKÆyMMXM Aa ce npaKXMMHO HAeHXH-
cf)HKOBaH>e ripoBOAH Ha na^HH pecneK xoBaH .a „AOMHHanxHe” , a
I
He HckÿMHBe npiQiaAHOcxH OApèrénoM MOAejny HaAapeHocxH. 1/
npaKc^ je H3ysexHO xem K o K oiQ ^pexH or yîeHHKa cBpcxaxH y 1 h
HCKy OA H^SHa’îeHHX Ks^ïlêropHja HaAapcHocxH, a Aa nojeAHHH
ejieMenxH ne sacen ajy y „Apyry” Kaxeropnjy.
“la X
T o 3Ha^|ü^ Aa x p e ô a o a p c a h x h KOHxype h xeopnjcK H o k b h ]
ïâA epcH ocxH sa CBaKor yncHUKa, 3a K ojer cM ^xpaM O Aa ra x p e -
X 1 p
n H ~i a
6a noABphH HAeHXHc|3HKOBaH>y. O s a K a B n ^ x y n O M o ry h a sa Aa ce M
b é f k e yBHA y Maw>y hjih Behy npHnaAHocx yneHHKa, h c k o J o a hsL ■
— ^x Pk L-
3HaêHHX B pcxa H aA apenocxH .
6.8. OBJAVLJIVANJE NAUČNIH RADOVA
6.8.1. Dostavljanje rukopisa
Pošto je prethodno proučio Uputstva autorima i izvršio ispravke autor dostavlja

tekst rukopisa. „Pravo je vreme za objavljivanje koje nove informacije kada je ona jasna
i celovita“ (Silobrčić 2003: 34). Za redakciju i recenzente tekst rukopisa treba da bude
otkucan dvostrukim proredom i širokim marginama. Sve stranice moraju biti numerisa-
ne. Rukopis se dostavlja na papiru, poštom i elektronskom poštom, i ne podleže vraća
nju. Radovi se uglavnom dostavljaju u Word formatu, sa Times New Roman fontom,
veličine 12. Za radove na disketi jasno se označava naziv datoteke, a na nalepnici diske
te format i naziv diskete. Daju se podaci o korišćenom hardveru i sortveru. Rad na di
sketi potrebno je snimiti na dve datoteke, osnovnoj i rezervnoj, na papiru u dva primer-
ka. Uz rad se dostavljaju i specijalni znaci, koje ne sadrži standardni set simbola u okvi
ru instalacione verzije Wîndows-a, i to na disketi ili elektronskom poštom. Radovi koji
se dostavljaju na srpskom jeziku, koriste „Serbian cyrilic“. Rezime rada sa naslovom ra
da, imenima i prezimenima autora i ključnim rečima dostavlja se na posebnom fajlu ra
di prevođenja na strane jezike, što obezbeđuje redakcija časopisa. Ako se rad štampa I
dvojezično, obaveza je autora da dostavi tekst na oba jezika. i
Tabele, grafikoni, šeme, slike, crteži treba da budu čisti, oštri, jasni i vidljivi da
se mogu reprodukovati. Prilažu se uz tekst na posebnim stranicama, označene brojem i
naslovom. Njihova poželjna pozicija se označava na tekstu. Treba voditi računa o for
matu časopisa. Širina tabela se ograničava na 12,5 cm, tj. na širinu sloga. Izdavači zadr
žavaju pravo da zbog efikasnog preloma teksta p>omere poziciju ilustracije u odnosu na
njeno mesto u tekstu, ali minimalno. Grafikoni se dostavljaju na posebnim fajlovima,
obeleženi velikim slovima, sa simbolima i u saglasnosti sa tipom korišćenog teksta. Na
grafikonima se izbegavaju linije i senčenja koja nisu neophodna. Naslovi, legende ili
objašnjenja koja prate grafičke priloge treba da budu navedeni na posebnoj stranici. Re
zolucija digitalnih slika mora da bude najmanje 300 dpi. U tekstu je potrebno obeležiti
približnu poziciju određenog grafičkog priloga. Širina grafičkog priloga ne sme prelaziti
slog stranice od 12,5 cm.
Uz rad koji se dostavlja redakciji časopisa formira se naslovna stranica, u kojoj
se navode naslov rada, ime i prezime autora, stručna i naučna zvanja, titule, institucija u
kojoj su autori u radnom odnosu, mesto i kontakt adresa (elektronska i poštanska), broj
pošte i telefon institucije, adresa, telefon, faks i e-mail adresa autora, obrazac za prenos
autorskih prava, traženi broj primeraka i broj tekućeg računa i naziv banke za uplatu ho
norara, saglasnost za reprodukciju ranije objavljenih materijala i za korišćenje ilustraci
ja. U prilogu se dostavlja izjava da rad nije objavljivan. Pri tome je potrebno sačuvati
primerak rada u celini i svakog dostavljenog dokumenta.
Rukopis članka se dostavlja uz popratno pismo, koje potpisuju svi autori. Autori
mogu predložiti kategoriju članka. Rukopis za štampanje može biti prihvaćen, uslovno
odbijen i odbijen. Uredništvo zadržava pravo utvrđivanja redosleda objavljivanja rado
va i pravo prilagođavanja rukopisa standardima časopisa. Rukopisi članaka dostavljaju
se u papirnoj i elektronskoj formi. Optimalno vreme da se autori obaveste o rezultatima
recenzije i prihvaćenosti rada je do tri meseca.
Jednom objavljen članak ne može se objaviti u drugoj publikaciji beic dozvole

uredništva časopisa koje je članak prihvatilo, ali i tada uz podatke o tome gde je članak
objavljen prvi put.
Pregledni naučni rad

PEDAGOGIJA
LXII, 1, 2Q07.
A. B. Sivolapov UDK: 37.017

MODERNIZACIJA VASPITNIH KONC3EPCIJA:
ZAKONOMERNOSTI I PROTIVUREČNOSTI*
Podnožna napomena:
*Članak je preuzet iz časopisa „IleilarorHKa“, No 9, Moskva, 2005.
Naslov originala: ,,MoAepHH3amiH BocnnTaTejii>Hnii KOHuenuHii
SaK O H O M epH O C TH H n p O T H B O p e^ H H “
6.8.2. Izdanja publikacija
Rukopis je tekst koji nije objavljen. Prema Ilejn Svenonijus (2007), izdanje je po
sebna manifestacija jednog dela. Različita izdanja jednog dela sadrže, u suštini, isti infor-
macioni sadržaj, ali se razlikuju u pojedinostima, kao što su veličina slova, ilustracije,
predgovor, podnožne napomene, jezik, nova poglavlja i dopune. Izdanja publikacija
prema D. Ivaniću mogu se klasifikovati po raznolikim osnovama: format (folio, kvart,
oktav), izgled (broširano, povezano), namena (školsko, stručno, dječje), način priređivanja
(kritičko, popularno, populamo-naučno), okolnosti izdavanja (prvo, jubilarno), autor
(autorizovano, anonimno, falsifikovano), datum (datirano, nedatirano) obim i obuhvat
(posebno delo), zbirka dela jednog autora, zbirka radova više autora —hrestomatija,
antologija, zbornici studija, kriteriji (nacionalni, žanrovski (Ivanić 2001: 228-229).
Autorizovano izdanje je takvo izdanje nekog dela, na osnovu sporazuma autora i
izdavača uz isključivo ovlašćenje autora.
Autorizovan p revod je takav prevod naučnog dela, za koji je autor, ili onaj ko ga
zastupa (izdavač), dao ovlašćenje da se to delo može prevesti na drugi jezik. U ovom
slučaju, prevodilac je autor prevoda, kome pripadaju sva zakonom propisana prava.
Autor prevoda se naznačava u impresumu publikacije i u bibliografskim podacima. Pra
va stranog autora se izjednačavaju sa pravima svog autora.
Elektronsko izdanje publikacije je izdanje na CDR, koje ima istu formu stranica
kao i štampano izdanje i sve prateće elemente publikacije (naziv izdavača, CIP zapis, im-
presum, bar kod, UDC oznaku). Podleže postupku recenziranja. Cena mu je niža.
Popularno izdanje publikacije je takvo izdanje koje se štampa u velikim tiražima
i u jeftinoj opremi. Sinonim za popularno izdanje je džepno izdanje. Popularna izdanja
su često bez kritičkog aparata, registara, pa i bez ilustracija. Šire shvaćeno, popularno
274______________________________________________________________________IVI. Kundačina —V. Banđur
izdanje obuhvata listove i novine. Čak i ozbiljne edicije se štampaju u dvostrukom izda
nju, jednom skupom i drugom, u pristupačnoj opremi.
Privatno izdanje publikacije (lat. privatus —neslužben, ličan) se štampa o trošku
autora, obično u manjem broju primeraka.
Dopunsko izdanje publikacije predstavlja ponovo štampan određen broj primera
ka, nakon već odštampanog tiraža.
Dopunjeno izdanje publikacije je izdanje čiji je znatan deo već objavljen, a koje
je dopunjeno novim tekstom ili ilustracijama. Zove se i prošireno izdanje.
Ponovljeno izdanje. Po odluci autora ili urednika može se ponoviti celo mono
grafsko delo, ili članak u nekom časopisu uz eksplicitnu napomenu. Objavljivanje rada
u časopisu drugi put dozvoljava se u slučajevima: ako postoji saglasnost urednika oba
časopisa, da postoji određeni vremenski interval između dva objavljivanja, d aje rad ko
ji se objavljuje drugi put namenjen nekoj drugoj grupi čitalaca. U podnožnoj napomeni
na stranici sa naslovom druge verzije rada daje se obaveštenje da je rad već objavljen i
navodi časopis kao primami izvor.
Kritičko izdanje je novo izdanje koje donosi autentičan tekst sa neizmenjenim
jezikom, ortografijom i interpunkcijom. Ne radi se o prostom pre štampa vanj u prvog iz
danja. Izdavač u takozvanom ,,kritičkom aparatu“ navodi izmene koje je izvršio i obra
zlaže ih. Na početku kritičkog aparata formira se spisak primenjenih oznaka i iznose
principi na osnovu kojih se pripremalo izdanje. Izdavač je dužan da kod svih redakcija
navede u kritičkom aparatu odstupanja u štampanom tekstu. Ovo izdanje sadrži
bibliografiju i biografiju autora, predgovor ili pogovor o njegovom delu.
6.9. AUTORSKO I IZDAVAČKO PRAVO
Autor je stvaralac pisanog ili štampanog dela (monografije, udžbenika, rečnika,

enciklopedije, leksikona, numeričke tabele i si.). Autor dela može biti jedna ili više oso
ba. Grupu autora čine više od tri autora. Ime i prezime autora se nalazi na naslovnoj
prednjoj korici naučnog dela iznad naslova, u impresumu, na naslovnoj stranici dela iz
nad naslova, na svakoj neparnoj stranici publikacije, dok se podaci o autoru u vidu bele-
ške nalaze na kraju publikacije.
je jedan od dvojice ili više pisaca koji su zajednički napisali naučno de
lo. Delovi teksta knjige se pišu prema unapred utvrđenom dogovoru koautora. Rad gru
pe autora koordinira glavni redaktor. Koautorstvo je više zastupljeno u pisanju empirij
skih naučnih radova, nego kod umetničkih i književnih.
Najčešće se za usiove, koje je potrebno ispuniti za autorstvo naučnog rada, navo
di znatan doprinos autora u: (1) stvaranju koncepta i plana rada ili analizi i tumačenju
rezultata; (2) skiciranju članka ili njegovom kritičkom pregledu i ispravkama značajnog
dela intelektualnog sadržaja rada; (3) davanju konačne saglasnosti u odnosu na verziju
koja će biti publikovana. Sva tri uslova moraju biti ispunjena (Glas Instituta za zaštitu
zdravlja Srbije, godište 73, 1999, 3— 4, str. 140). Vlatko Silobrčić (2003) izdvaja četiri
2,1e M. Kundačina —V. Banđur
Tekst autorizacije
Copyringht © Milenko Kundačina, Veljko Banđur, 2004;

Copyringht © Učiteljski fakultet, Užice, 2004.
Sva prava zadržana.

Nijedan deo ove knjige ne sme se umnožavati ni prenositi ni u kakvom obliku niti
ikakvim sredstvima, elektronskim ili mehaničkim, fotokopiranjem, snimanjem ili
umnožavanjem u bilo kojem informatičkom sistemu za pohranjivanje i korišćenje bez
saglasnosti vlasnika prava.
7. EVALUACIJA NAUČNIH DELA
Onaj ko ništa ne smatra rđavim

taj ništa ne smatra dobrim.
Artur Šopenhauer
U svinn naukama stalno raste obim i sadržaj naučnog stvaralaštva, i to: broj speci-
jalizovanih naučnih poddisciplina, broj tekstova koji se nude redakcijama naučne perio
dike (naučni članci, kongresna saopštenja, istraživački izveštaji, stručni radovi, recenzi
je, prikazi, polemike) i broj sredstava pisane naučne komunikacije u štampanoj i elek
tronskoj formi (časopisi, knjige, zbornici, monografije, CD-ROM-ovi, Internet lokacije
i sL)-, broj radova kolektivnih autora, radova sa interdisciplinarnim pristupom proučava
nja problema i drugo. Ovim se znanje kumulira po obimu i dubini. Međutim, mora se
imati u vidu da ,,naučni napredak nije kumulativni proces, nego pre evaluaciona borba
za opstanak u kojoj teorijama koje se nadmeću stalno preti zamena teorijama koje više
,,odgovaraj u“, tj. mogu da podnesu napore sa iskustvom, koje njihove prethodnice nisu
mogle“ (Gojkov 2002: 114).
U naučno-istraživačkoj delatnosti, iz više razloga, postoji potreba da se što tačni-
je i objektivnije vrednuje rad pojedinaca, istraživačkih timova i istraživačkih institucija.
Vrednovanje ukupne naučne produkcije objavljenih radova odvija se uz prethodno raz
vrstavanje po mestu, načinu i medijumu objavljivanja i naučnoj kategoriji kojoj pripa
daju. Na naučnim principima, u toj funkciji, izgrađene su adekvatne metode i postupci
vrednovanja proizvoda naučnog stvaralaštva i utvrđeni kriterijumi za ocenu naučne
kompetencije istraživača, istraživačkih timova i istraživačkih institucija, kako na nacio
nalnom nivou, tako i na nivou svetske naučne zajednice. Sagledavanjem i istraživanjem
kvaliteta vlastite produkcije nauka je postala sama sebi predmet proučavanja, i to na
metateorijskom nivou.
U pojmovnom smislu, evaluacija naučnog stvaralaštva polazi od jasnog određe
nja i razgraničenja naučnog od stručnog rada. Naučnim radom se, po pravilu, otkrivaju
nepoznate činjenice i zakonitosti (uz primenu naučnih metoda), dok se stručni rad zasni
va na prikupljanju poznatih činjenica, u cilju dobij anj a korisnih rezultata, i to bez doka
zivanja. Pod naučnim stvaralaštvom podrazumeva se celokupna naučna produkcija, ko
ja nosi naučne informacije, nastala u procesu složenih intelektualnih aktivnosti, u ko
jima su do izražaja došle stvaralačke sposobnosti pojedinaca i timova istraživača. Pojam
eva.luacija naučnog stvaralaštva podrazumeva primenu egzaktno utvrđenog sistema kri
terij uma, metoda, postupaka i pokazatelja, izgrađenih u svrhu objektivnog sagledavanja
kvaliteta naučne produkcije, sa ciljem sagledavanja individualnog i kolektivnog dopri
nosa nauci naučnih radnika, istraživačkih timova i naučnih institucija.
Kvalitet naučne produkcije u akademskoj zajednici izražava se dimenzijama ko
risnosti i naučnosti. Termin korisnost upotrebljava se u kontekstu potreba uže i šire dru-
278_______________________________________________________________________]V1. Kundačina —V. Banđur
štvene zajednice, dok se termin naučnost upotrebljava u kontekstu kvaliteta radova s

aspekta kriterijuma i potreba naučne zajednice. U naučnoj zajednici koristi se više krite-
rijum naučnosti objavljenih radova. Stanislav Fajgelj (2004) konstatuje da se ti kriteriju
mi obično primenjuju ,,zbirno“ i ne ciljaju direktno na identifikaciju ,,naučnosti“, nego
na izvesne formalne preduslove za koje su praksa i iskustvo rekli da su važni.
Među naučnicima se često otvaraju pitanja i razvija polemika oko valjanosti i
primerenosti postojećih kriterijuma, metoda, postupaka i pokazatelja koji egzistiraju u
sistemu evaluacije proizvoda naučnog stvaralaštva. U nemogućnosti da se dođe <io eg
zaktnih, univerzalno primenjivih pokazatelja kvaliteta u sferi intelektualnog rada, nauč
ni radnici se najčešće oslanjaju na globalne pr5cene naučne produkcije. Vrednovanje
naučne produkcije, izražene u obliku pisanih izveštaja, rri u kom slučaju ne sme da osta
ne u zatvorenim i uskim intelektualnim krugovima, već postaje predmet evaluacije re-
cenzentskih komisija i ekspertskih timova, formiranih u okviru nacionalnih naučnih in
stitucija i nacionalnih matičnih odbora za pojedine nauke. Dokumenti nastali na taj na
čin moraju biti dostupni široj naučnoj zajednici preko biltena i intemetskih lokacija.
Ocene donesene na taj način treba da sledi slobodna stručna polemika naučnih stvarala
ca u okviru akademske zajednice. Tek nakon javnih ocena i povoljnog prijema u aka
demskoj zajednici naučna produkcija dobija svoju vrednost i određuje mesto svakog
autora u naučnoj hijerarhiji.
Bez adekvatne i planski usmerene evaluacije naučne produkcije, na svim organi-
zovanim nivoima, kako na nacionalnom, tako i po pojedinim naučnim oblastima, ne bi
moglo biti kvalitetnog stvaralaštva, niti intenzivnog razvoja nauke. Iz tog razloga, po
stoji potreba da se kriterijumi, metode, postupci i pokazatelji evaluacije stalno objektivi-
ziraju, dograđuju i standardizuju. Da bi se došlo do što egzaktnijih pokazatelja u proce-
nj ivanj u vrednosti intelektualne produkcije i što validnijih i pouzdanijih postupaka u
njenoj realizaciji, u okviru metodologije naučnog rada razvila se naučna poddisciplina
naukometrija.
Sistemski pristup evaluaciji naučnog stvaralaštva dobija na kvalitetu krajem 20.
veka. U toj funkciji, šezdesetih godina pojavljuju se i posebne studje i časopisi. Među
njima egzistira i međunarodni časopis Scientometrija (1978), koji se bavi naukometrij-
skim istraživanjima. U okviru svih nauka, evaluaciji se sistematski podvrgavaju naučni
stvaraoci (pojedinci, timovi i institucije), naučna dela, naučni časopisi i naučni skupovi.
U okviru naučne zajednice u Srbiji, čine se napori izgrađivanja kriterijuma evaluacije i
usklađivanja sa evropskim i svetskim normama. U okviru tih napora, u Beogradu, 1996.
godine, u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti održan je naučni skup sa osnovnom te
mom Vrednovanje naučnog rada. Na univerzitetima i Ministarstvu za nauku Republike
Srbije nastoje se izgraditi integralni i opšte primenjiv sistem merila obezbeđivanja kva
litetne evaluacije naučne produkcije, na nivou egzaktnih empirijskih pokazatelja. Iz tih
razloga, u razradi strukturalnih evaluacionih elemenata kompetencije naučnih radnika,
prilazi se s uvažavanjem pokazatelja svetske nauke, sa ciljem da se naučna produkcija
podigne na viši nivo. Tom pitanju se poklanja odgovarajuća pažnja u Zakonu o nauci i
Zakonu o univerzitetu. Nacionalno Ministarstvo za nauku, uz učešće najviših naučnih
institucija, akademije nauka, univerziteta i nacionalnih naučnih instituta utvrdilo je op
šte elemente sistema evaluacije naučnih rezultata i elemente za ocenu kompetencije is
traživačkih timova i istraživača u tom pogledu, i to u skladu sa evropskim i svetskim
normama. Kriterijumi i pokazatelji evaluacije naučnog stvaralaštva nisu potpuno jedin
stveni za sve nauke, njihove discipline, ali su jedinstveni u okviru pojedinih nauka i na
učnih oblasti na nacionalnom i svetskom nivou.
Zahtevi za smislenom i organizovanom evaluacijom naučnog stvaralaštva u sebi
sadrže i ekonomske razloge. U okviru društvene zajednice postavljaju se i pitanja racio
nalnosti ulaganja finansijskih sredstava u naučno-istraživačke projekte i naučni rad u
celini. Ovim zahtevima se mogu dodati i oni zahtevi akademske zajednice koji proizila-
ze iz potrebe ocenjivanja kompetencije i doprinosa nauci pojedinih naučnika, profesora
i istraživača, radi određivanja njihovog materijalnog statusa.
Etaj>a evaluacije naučnog stvaralaštva, kao jedna od završnih i nezaobilaznih eta
pa naučno-istraživačkog procesa, imanentna je naučnoj metodologiji uopšte, pa i meto
dologiji istraživanja u vaspitanju i obrazovanju i čini njen koherentni deo. Dakle, nauke
o obrazovanju, kao i ostale nauke, obavezne su da razvijaju profesionalnu kompetenciju
naučnih radnika u svim fazama i na svim nivoima naučnih istraživanja, projektovanju,
izvođenju istraživanja, pisanju radova, pa i na nivou sveukupne evaluacije naučne pro
dukcije.
U naukama o obrazovanju skoro da nema empirijskih istraživanja o vrednovanju
naučnih radova. Ceo proces se svodi na pisanje recenzija, objavljivanje prikaza radova
u periodičnim publikacijama i na prikupljanje podataka o naučnom stvaralaštvu pojedi
naca. Cilj tih aktivnosti je da se osiguraju objektivne informacije, dobijene pomoću ra
zumljivih, jasnih, merljivih postupaka, pre svega za potrebe ekspertskih timova koji do
nose odluke o naučnim projektima, komisija za izbor nastavnika u naučna i nastavna
zvanja i komisija za donošenje odluka o dodeljivanju nagrada za naučno stvaralaštvo i
si. Postavlja se pitanje koliko su to objektivna i pouzdana merila evaluacije.
Evaluacija naučnih i stručnih članaka uglavnom polazi od metodoloških kriteriju
ma. Međutim, metodološki elementi u praksi evaluacije mogu biti, pre svega, osnova za
sadržajniju recenziju realizovanih naučnih istraživanja, ali ne i dovoljni pokazatelji za
ocenu kvaliteta naučne produkcije. Korišćenjem analitičkih postupaka evaluacije najče
šće se mogu sagledati ciljevi naučne deskripcije, dok se za naučne ciljeve izražene na
nivou eksplikacije i predikcije to ne može obezbediti.
I pored toga što evaluacioni tretman naučnih tekstova podrazumeva metodološki
aspekt, u praksi je potrebno ići mnogo šire i dublje od sagledavanja pojedinih segmena
ta, predmeta proučavanja, metodologije izveštavanja i rezultata istraživanja. Interesova
nje za naučne radove kao proizvode naučnog stvaralaštva proširuje se sa njihovog po-
slednjeg razvojnog stupnja, objavljenog rukopisa, na prethodne stupnjeve, na ranije re
dakcije, izmene, precrtavanja, dopune, odbačene verzije i si. Iz tog pristupa D. Ivanić
(2001) tekst definiše kao sumu svih pojedinačnih stanja kroz koja je prošao na putu svo
ga razvoja.
Evaluacija je neminovna etapa naučnog rada, koja za stvaraoce predstavlja odgo
vornu aktivnost. U tom smislu, u nauci su postavljeni opšti principi i norme za evaluaci-
ju naučnih radova, kako na nacionalnom nivou, tako i na svetskom. Opšti principi i nor
me evaluacije intelektualnog rada ulaze u zajednički vrednosni sistem nauke. Od njih se
polazi u vrednovanju procesa i elemenata celokupne naučne produkcije.
Zajedničko obeležje svih napora akademske zajednice, u pogledu evaluacije, pret
postavlja sistemski pristup činjeničnom stanju u naučnoj produkciji, tj. prikupljanje i stva
ranje baza podataka i analizu pokazatelja koje se odnose na naučno stvaralaštvo svih na
280_______________________________________________________________________]V1. Kundačina —V. Banđur
učnih radnika i uspostavljanje sistema akreditacije naučnih institucija i istraživačkih cen

tara, u skladu sa svetskim kriterijumima. Takvu potrebu nameće naučna praksa i svetske
naučne norme, zahtevi evropskih integracija u naučnoj zajednici za egzaktnom i objektiv
nom evaluacijom po svim segmentima i na svim nivoima stvaralaštva.
U pokazatelje razvijenosti svake nauke i naučne discipline na nacionalnom nivou
spadaju: nivo i obim valorizacije rezultata istraživanja, obim i dostupnost naučnih rado
va u časopisima i distribucija separata naučnih radova u okviru akademske zajednice,
obim prenošenja rezimea radova u referativnim periodičnim publikacijama, doprinos ra
dova fondovima znanja, uvaženost normi moralnog kodeksa naučnih radnika, neposre
dan uticaj na razvoj pojedinih naučnih disciplina i dr.
Naučno stvaralaštvo pojedinaca, timova i institucija se po kvalitetu upoređuje sa
evropskom dostignućima, i to; po cilju i nameni zbog koje nastaje i kojoj služi, po sadr
žaju, po prime njenoj naučnoj metodologiji, po formi publikovanja. Međutim, sama eva
luacija naučnog stvaralaštva ne može se svesti na iste pokazatelje za sve naučne radni
ke, za sve vrste naučnih radova, a još manje na ograničen broj pokazatelja. Razrađeni
uslovi, postupci i kriteriji za vrednovanje i ocenjivanje naučnog doprinosa i naučne
kompetencije naučnih radnika primenjuju se uglavnom pri izboru pojedinaca u naučna i
univerzitetska zvanja i u dodeli naučnih projekata istraživačkim timovima. Međutim, ti
kriterijumi su ostali neusaglašeni na nivou Ministarstva za nauku Srbije i pojedinih uni
verziteta.
Korisnici informacija o utvrđenom činjeničnom stanju evaluacije naučnog stvara
laštva mogu biti: ( 1) autori naučnih radova, (2 ) administracija resornih ministarstava,
(3) naučne institucije i (4) naučna i stručna javnost.
7.1. VRSTE EVALUACIJE
Budući d a je naučno stvaralaštvo veoma raznovrsno i kompleksno, u oceni nje

govog kvaliteta nauka koristi veliki broj pokazatelja. S obzirom na vreme u kome se
sprovodi, u odnosu na nastanak naučnih proizvoda, evaluacija može biti procesna i
finalna.
7.1.1. Procesna evaluacija
Procesna evaluacija se izvodi tokom samog procesa naučnog istraživanja, u kome

se analiziraju sve faze i postupci realizacije projekata, individualnih i kolektivnih ostva
renja. TJ tom postupku polazi se od ocene postavljenog cilja i svrhe projektovanog istra
živanja, prati se tok celokupnog istraživanja, sagledavaju rezultati istraživanja i njihova
primena. Evaluacijom istraživanja prate se postupci koje preduzimaju istraživački timo
vi i pojedinci. To se postiže adekvatnim operacionalizovanjem pokazatelja kvaliteta i
konstruisanjem za te potrebe preciznih memih instrumenata, kojima se mogu pratiti od
govarajuće vrednosti. To se uglavnom postiže ček listama i skalama procene kvaliteta
istraživačkih aktivnosti. Međutim, procesna evaluacija se ne svodi samo na praćenje is
traživačkih postupaka, već i efekata u pojedinim etapama istraživanja.
7.1.2. Finalna evaluacija
Finalna evaluacija se odvija u različitim vremenskim momentima izrade naučnog

dela i upoznavanja naučne javnosti, i to: (1) evaluacija pre zvaničnog stavljanja u proce
duru za informisanje naučne javnosti; (2) urednička evaluacija, radi ocene doprinosa
fondovima znanja i kategorisanja naučnih radova i (3) evaluacija nakon objavljivanja
naučnih radova, koja se može izraziti sa više pokazatelja. U pojedinim fazama empirij
skog istraživanja potrebno je jasno odvojiti finalnu evaluaciju od analize procesa ili po
stupka istraživanja.
7.2. EVALUACIONI POSTUPCI
Evaluacija naučnih radova, s obzirom na broj stvaralaca, u praksi se sprovodi na

individualnom, grupnom i institucionalnom nivou, pri čemu se uvek polazi od učinka
pojedinaca. Da bi se u evaluaciji naučnog stvaralaštva ostvario postavljeni cilj, potrebne
su pouzdane i objektivne procene brojnih indikatora koji se mogu definisati kvalitativno
i kvantitativno. U tom smislu, u nauci egzistiraju dva postupka evaluacije naučnog stva
ralaštva: ( 1) ekspertski evaluacioni postupak (recenziranje), sa kvalitativnim pokazate
ljima vrednosti proizvoda i (2) scientometrijski evaluacioni postupak, sa kvantitativnim
pokazateljima kompententnosti naučnih radnika, istraživačkih timova i institucija. Ovi
postupci se mogu podvesti pod odgovarajuće istraživačke naučne paradigme. Tako, prvi
evaluacioni postupak pripada naučnoj paradigmi razumevanja, a drugi evaluacioni po
stupak naučnoj paradigmi pojašnjavanja. Radi se o dve komplementarne evaluacione
strategije, koje pripadaju jednom paradigmatskom paru, koji karakteriše evaluaciju i ko
ji mora da čini koherentnu celinu.
7.2.1. £kspertski evaluacioni postupak
Ekspertski evaluacioni postupak naučnog stvaralaštva usmeren je na opisne, tj.

atributivne karakteristike naučnih radova kao nosilaca naučnih informacija. Taj proces
zahteva od evaluatora, kao dobrih poznavalaca struke, jasnu i preciznu konkretizaciju
utvrđenog stanja po strukturalnim elementima u skladu s naučnom metodologijom. Eva
luacija se zasniva na proučavanju teksta i utvrđivanju relevantnih činjenica o naučnom
radu, kako bi se mogle izvesti odgovarajuće ocene po svim njegovim kvalitativnim pbe-
ležjima. To podrazumeva ocenu posebnih segmenata, sadržaja i smisla radova, saznajne
vrednosti i informativnosti radova, izraženosti naučne sistematičnosti, nivoa tumačenja
rezultata, naučnog uopštavanja i dr. U tom pogledu, u nauci su se izdiferencirali određe
ni kriterijumi za pojedine vrste radova. Tako Jovan Savić (2001) ističe d aj e ekspertsko
mišljenje, iako subjektivno, kvalitativno, složeno i skupo, jedini pravi način za ocenu
originalnosti, sadržaja, metodologije i značaja, suštine jednog naučnog dela. U kvalita
tivnoj evaluaciji koristi se i Delfi-metod, sa ciljem da se razjasne početne razlike u mi
šljenjima ocenjivačke grupe.
282____________________________________________________________________ NI. Kundadina —V. Banđur
7.2,.2,. Scientometrijski evaluacioni postupak
Scientometrijski evaluacioni postupak zasniva se na kvantitativnim aspektima

naučnog stvaralaštva, gde evaluacija pretežno egzistira na brojčanim pokazateljima, što
je imanentno naučnoj paradigmi pojašnjavanja. Scientometrija je poddisciplina metodo
logije naučnog rada koja iznalazi merljive (kvantitativne) pokazatelje vredtM3Sti proizvo
da naučnog stvaralaštva, odnosno naučne uspešnosti naučnih radnika, od nivoa pojedi
naca, preko nivoa istraživačkih timova do nacionalnih naučnih institucija. Naziva se i
„nauka o nauci“ W\ nauKometrija. Kvantitativne tehnike u okviru scientometrije, name-
njene vrednovanju naučnog stvaralaštva, nazivaju se bibliometrijskim. Scientometrijski
pokazatelji se izvode iz broja objavljenih članaka i broja njihove citiranosti u čemu svo
je mesto i ulogu ima i statistička metoda. Tim pokazateljima pokušava se kvantitativno
proceniti kompetentnost istraživača, tj. utvrditi nivo naučnog doprinosa rastu naučnog
znanja. Upravo, poslednjih decenija evaluativni tretman naučnih radova proširen je u
jednom specijalnom segmentu citiranosti autora.
7.3. OBLICI EVALUACIJE
7.3.1. Recenzija
Obavezujući oblik evaluacije naučnih radova je recenzija, kojom se sagledava sa

držaj rada, kvalitet prezentacije, originalnost, dubina uvida u razmatrani problem, jasno
ća, kreativnost, značaj za određeno naučno područje, doslednost u primeni normi za pi
sanje teksta, pravilnost jezika, gramatička korektnost, tačnost, jasnoća, preglednost izla
ganja, celovitost formiranja pasusa. Svrha pisanja recenzije, po shvatanju Ratka Zeleni
ke (1990), je: (1) isključivanje mogućnosti objavljivanja nekvalitetnih naučnih i struč
nih radova; (2) poboljšavanje kvaliteta, već napisanih rukopisa, i to: stila i terminologije
pisanja, načina oblikovanja autorovih misli i što naučnije prezentacije rezultata istraži
vanja i (3) primerenije raspoređivanje građe u tekstu rukopisa (struktura ili kompozicija
dela), te osiguravanje savremenog načina citiranja relevantnih saznanja, stavova, zaklju
čaka, teorija drugih autora.
U praksi publikovanja članaka preporučuje se anonimno recenziranje, pri čemu
ocenu o jednom naučnom radu iznosi više stručnjaka. IVLože biti slepo, i to: dvostruko
recenziranje (gde recenzentu nije poznato čiji rad pregleda, niti autor zna ko je recen
zent njegovog rada) ili jednostruko slepo recenziranje, u kome je samo recenzentu po
znato ko je autor rada. U društvenim naukama, uglavnom se imenuju dva recenzenta, a
u prirodnim jedan. Stanislav Fajgelj (2004) deli recenzente na trenere i elitiste. Recen
zenti treneri nastoje da daju što više sugestija, saveta i zapažanja autorima, sa ciljem da
poprave rad, ili radove koje budu kasnije pisali, dok recenzenti kritičari daju malo save
ta, a zaključci su im šturi i nije im stalo kako će autor prihvatiti i iskoristiti recenziju.
Druga pódela recenzenata je na visokoproduktivne i elitiste. Visokoproduktivni recen
zenti su obično slabije rangirani po naučnom doprinosu, ali lakše daju pozitivne recen
zije i ,,puštaju“ više članaka, jer su manje kritični. Elitisti su, po svojoj produkciji, obič
no visok o scientom etrijski rangirani i vrlo kritični prem a rad o vim a k oje d o b ijaju na pre
gled i d o z v o lja v a ju o b ja v ljiv a n je m anje radova.
R ecen zija se sastoji od o p š t e g d e la , p o s e b n o g d e la i z a k lju č a k a .
O p š t i d e o r e c e n z i je se odnosi na ocenu obim a nau čn og rada, procenu da li delo
sledi form u predstavljenu u uvodu, strukturu i obim pojedinih d elo v a i procenu savre-
menosti obrad e teme: P rik azu je se struktura rada, njena logičnost i koherentnost i pri-
m enjenost d ek ad n o g sistema označavanja pojedinih d elo va rada.
P o s e b n i d e o r e c e n z i je obuhvata: analizu naslova rada, procenu rezim ea, aktuel-
nost rada, ocenu p ro blem a i cilja istraživanja, odnos autora prem a ran ijim istraživanji
ma, analizu teorijskog okvira istraživanja i ocenu hipoteza i varijabli istraživanja, prikaz
metoda, postupaka i instrumenata istraživanja, određenost populacije i uzorka istraživanja,
adekvatnost statističke obrade podataka i tumačenja rezultata.
N a početku p o se b n o g dela recenzije iznosi se procena n aslova u odnosu na celo -
kupni sadržaj rada. Procen a rezim ea obuhvata n jego v u strukturisanost, istaknutost p o
znatih činjenica i ciljeva, n ivo preciznosti opisa naučnih m etoda, konciznost i razu m lji
vost rezultata. Procen a aktuelnosti rada sadrži argum entovano obrazložen je doprinosa
koji je autor dao razvoju teorije i prakse. Recenzent konstatuje k o lik o je naučni rad ak-
tuelan, p o razvijenoj teoriji, iznetim naučnim činjenicam a i stavovim a i donetim za
ključcim a.
U p o g le d u ocene p r o b l e m a is tr a ž iv a n ja , recenzenti o bičn o sagledavaju : definisa-
nost po jm o va, upotrebu leksikografskih dela (enciklopedija, rečnika, leksikona) i m on o
grafija, činioce koji su uticali na iz b o r problem a (rezultati ranijih istraživanja), o rigin al
nost p roblem a, jasnost, važnost, ograničenost predm eta istraživanja, preciznost iskaza-
nosti naučn og i praktičnog značaja problem a, nedostatke k oje je autor n aveo u situiranju
p ro blem a istraživanja. U p o gled u cilja istraživanja procenjuje sa da li rad donosi nove
in form acije ili predstavlja novi pristup već poznatim činjenicam a.
Procen a odn osa autora prem a ranijim istraživanjim a sadrži analizu adekvatnosti
izbora, organ izovan ost u sagledavan ju iznetih činjenica, nivo preglednosti i konciznosti
analiziranja literature, n ivo kritičnosti u m etodološkom pristupu i rezultatim a ranijih is
traživanja i analizu celo k u p n o g procesa istraživanja.
A n a l i z a t e o r i js k o g o k v ir a is t r a ž iv a n ja naučnog rada odnosi se na dubinu pronica-
nja autora u suštinu predm eta istraživanja, opis i klasifikaciju p o jav e (o d ređ ivan je mesta
u sklopu srodnih p o ja v a ), utvrđivanje načina i stepena uzajam ne povezanosti p o jav e i
strukturalnih elem enata koji čine pojavu. S a gled av a se stil pisanja, struktura rečenice,
razum ljivost je z ik a u tekstu istraživačkih instrumenata, iskazivanje p o jm o v a sinonim i
ma, pisanje stranih im ena (izv o rn o i transkripcija na srpskom je z ik u ).
U oceni za d a ta k a , h ip o t e z a i v a r i ja b l i is t r a ž iv a n ja recenzenti sagledavaju : j a
snost form ulisanih hipoteza, n ivo usklađenosti hipoteza sa zadacim a istraživanja, iska-
zanost hipoteza u sm islu određenosti m etoda, tehnika i instrumenata istraživanja.
Recenzenti sagled avaju izb o r varijabli, nivo usklađenosti v arijabli sa hipoteza
ma, izdiferenciranost varijabli (nezavisne, kontrolisane, zavisn e), operacion alizaciju v a
rijabli, uspešnost m erenja varijabli, odnos izm eđu vrem ena p ro ved en o g na m erenju v a
rijabli i n jih ove važnosti u istraživanju, artikulaciju predm eta m erenja na lo gičk e celine
za m erenje, tačnost m erenja i odnos ključnih varijabli.
28 4_______________________________________________________________________N I. K u n d a č in a — V . B a n đ u r
M eto d e istra žit’a n j a u recenziji se procenjuju s aspekta adekvatnosti karakteru

predm eta istraživanja i um eća istraživača da ih prim eni. S a g le d a v a ju se njihove eventu
alne slabosti. O cen ju je se: izvornost instrumenata (preuzeti sa evidentiranim izvorom ,
adaptirani, sam ostalno izrađeni), m etrijske karakteristike, valorizovan ost i standardizo
vanost instrumenata, dobre strane i slabosti m em ih instrumenata, uspešnost primene,
u važavan je pouzdanosti i validnosti instrumenata, prim erenost sadržaja instrumenata
uzrastu, znanju i sposobnostim a ispitanika, postojanje potrebe za preform u lacijom nekih
ajtema iz preuzetih instrumenata. Recenzenti ukazuju i na eventualnu nejasnost, trivijal-
nost ili bespredm etnost nekih pitanja u m em im instmmentima i si.
U p o g le d u analize p o p u l a c i je i u z o r k a is t r a ž it'a n j a, u recenziji se iznose ocene o:
definisanosti pop u lacije (p o jm o v n o , prostorno, vrem enski), definisanosti uzorka, do-
slednosti i potpunosti prim ene m etoda uzorkovanja, eventualnom postojanju pristrasno-
sti u izboru ispitanika, optim alnosti veličine uzorka, strukturi uzorka, određenosti vrste
uzorka, reprezentativnosti uzorka, hom ogenosti i pouzdanosti uzorka, eventualnim p ro
b lem im a u vezi sa iz b o ro m uzorka, usklađenosti karakteristika pop u lacije i uzorka,
ujednačenosti kontrolne i eksperim entalne grupe u prim eni m etode eksperim enta. U re
cenziji se sa g le d a v a i p o lo žaj ispitanika u istraživanju: obaveštenost o cilju istraživanja i
odnos ispitanika prem a istraživanju, razum ljivost ajtem a za ispitanike, potrebno vrem e
za rad na instrumentima.
R ecenzenti procenjuju a d e k v a t n o s t s ta tističk e o b r a d e p o d a ta k a , dobijenih istra
živanjem , i to: pravilnost izbora postupaka i m era (m ere prebrojavan ja, m ere prošeka,
m ere relativn og p o lo žaja, m ere varijabilnosti, m ere o b lik a raspodele, m ere k orelacije) i
statističkih testova (param etrijski i neparam etrijski), obrazložen ost izbora statističkih
m era po: vrsti o b e le žja (v a rija b le ), vrsti m em e skale, rasporedu podataka u odnosu na
norm alnu raspodelu; preciznost obrade podataka, ostvarenost testiranja postavljenih hi
poteza, korišćenje altem ativnih m etoda statističke analize. S a g le d a v a se konciznost ta
b e la i konvencionalnost sim bola u označavanju statističkih m era i pravilnost pisanja,
način obrad e podataka (računarom ili ručno).
N a jv a ž n ije pitanje procene kvaliteta naučnog rada su rezultati istraživanja, i to:
originalnost rezultata, validnost (naučna tačnost) tum ačenja rezultata, lo gičk a baziranost
analize na prik u pljen im podacim a, usaglašenost sa postavljen im zadacim a istraživanja,
dokum entovanost u prihvatanju i odbacivan ju hipoteza, integrisanost rezultata ranijih
istraživanja u celinu rada, valjanost argum entacije (u b e d ljiv o st i utem eljenost na činje
n icam a), objektivnost u iznošenju podataka, prihvatljivost sinteza, konzistentnost u izla
gan ju stavova i m išljenja, uspešnost gen eralizacija sa uzorka na populaciju, postojanost
grešaka u zak lju čivan ju i preuveličavan ja svojih rezultata, razgraničenost kauzalnosti od
otkrivene korelacije, razgraničenost statističke značajnosti od p ed ago šk e značajnosti, j a
snost granica izm eđu dokaza i spekulacije, eventualno postojanje indikacija pristrasno-
sti istraživača u prikazivanju kontraverznih rezultata.
U okviru analize z a k lju č a k a naučnog rada procenjuje se stepen rezim iranosti o p
itih (g la v n ih ) rezultata, n ivo naučnog saznanja do kojih se d o šlo na osnovu postavlje
n o g cilja i zadataka istraživanja i ispravnost izvođen ja zaključaka. Iznosi se ocena u ko
jo j je postavljeni p ro b lem istraživanja rešen, naučna i praktična valjanost, vrednosti re
zultata, teorijski i praktični značaj rezultata istraživanja.
U recenziji se sagled ava a d e k v a t n o s t i z b o r a b i b li o g r a f s k i h j e d i n i c a , pokrivenost
svih aspekata istraživanja izabranom literaturom, odnos korišćenja prim am ih i sekun-
A k a d e m s k o p is a n je _________________________________________________________________________________ 285
dam ih izvora, alfabetski poredak jedinica, potpunost i redosled elem enata, izvornost i
starost b ib lio g ra fsk ih jedin ica.
R e c e n zijo m se sagled ava i te h n ič k a o r g a n i z a c i ja ra d a . T o su: usklađenost sloga,
veličina n aslova i podn aslova, ukom ponovanost ilustracija, korišćenje citata, pisanje
podnožnih napom ena, p agin acija stranica, adekvatnost m argina, iskorišćenost praznih
prostora. A n a liz o m se obuhvataju identifikacioni elementi grafik o n a i tabela.
Z a k l ju č a k r e c e n z i je sadrži ocenu o kvalitetu rada k oja treba da se zasniva na j a
snim, konciznim , objektivnim , istinitim i argum entovanim obrazložen jim a. R ecen zija se
piše b e z u p otrebljavan ja izraza ,,N e sviđa mi se“ , ,,O vde nije nešto u redu “ , ,,O vo mi ne
zvuči d o b ro “ , kao i b e z subjektivnih ocena „veličanstveno d e lo “ , ,,nedostižno d e lo “ ,
„n eprolazn o d e lo “ itd.
O b a v e z e recenzenta u postupku pisanja recenzije, prem a G o ra n u M ila s u
(2 0 0 5 ), su da: (1 ) don esu sud o o b ja v ljiv a n ju n e k o g rada, (2 ) tem eljn o o b ra z lo ž e v la
stito m išljen je, (3 ) p o n u d e korisne preporuke autorim a rad a radi d o ra d e i (4 ) razvrsta
ju rad u je d n u o d k atego rija (iz v o rn i naučni rad, p regled n i rad, stručni rad i prethodno
saopšten je). V re m e trajanja recen zen tskog postupka u praksi j e o d d v a d o tri m eseca.
R ecen zija sadrži p re d lo g za dalji postupak: o b j a v l j i v a n j e u z d o r a d u (,,u slovn o pozitiv
na“ recen zija), o b j a v l j i v a n j e b e z d o r a d e (pozitivn a recen zija) ili n e p r i h v a t a n je r a d a
(„n egativ n a“ recen zija). U situaciji kada jed an od recenzenata predloži o b javljivan je, a
drugi n eo b jav ljiv an je rukopisa an gažuje se i treći recenzent čije je m išljenje presudno.
K riterijum i evalu acije pojedinih vrsta naučnih tekstova u postojećoj m etodolo
škoj literaturi im aju više n aglasak na m etodološkim elem entim a. U g la v n o m se p red v i
đaju procene p o kriterijum im a p om oću kojih se m ože utvrditi k o lik o su prisutni m eto
dološki elem enti standardizovani kroz celi tok istraživanja i k o lik o su prisutni u izvešta-
jim a istraživanja. R e č je , zapravo, o preciznom praćenju ostvarivanja m etodoloških zah
teva u procesu m erenja u em pirijskim istraživanjim a i zahtevim a za standardizaciju eks
perim entalnog tretmana. M eđu tim , u kontekstu evaluacije istraživačkih m etoda, istraži
vački postupci se m o g u razumeti sam o kao deo određene istraživačke aktivnosti, p o -
smatrani s aspekta d oprin osa cilju i svrsi, koji tu istraživačku aktivnost čine.
N a jč e šć i razlozi z b o g kojih recenzenti n ep o vo ljn o ocenjuju naučne radove, pre
m a B artolu (1 9 8 3 ), su: (1 ) neprim eren pregled literature (preopširan ili preoskudan ), (2 )
n avođen je referenci nebitnih za temu, (3 ) nejasan u vod koji zam a g lju je izlagan je p ro
blem a, (4 ) nejasna istraživačka pitanja, (5 ) neprim eren opis uzorka istraživanja, (6 ) ne
prim eren opis m etodologije, n edovoljan za pon avljan je istraživanja, (7 ) n ed o v o ljn o v o
đenje računa o m eram a, p o seb n o n o vim instrumentima, (8 ) neprim erena ili problem atič
na statistička analiza, (9 ) slabo osm išljena rasprava k oja ostaje na p on avljan ju rezultata,
(I O ) tako postavljena rasprava da odlazi predaleko i nudi neopravdane zaključke i (1 1 )
preterana dužina rada (M ila s 2005: 86).
R a d p regled aju d va kom petentna recenzenta, koji su upućeni u temu k o ja je p red
met istraživanja, pri čem u recenzenti ne znaju autorov identitet, niti autor m ože p rep o
znati identitet recenzenata. D a bi se to obezbed ilo, sve in form acije o autoru treba izneti
isk lju čivo na naslovnoj stranici. Tekst je potrebno očistiti od sv ega što m ože odati auto
ra, kao što su, npr. prepoznatljive autoreference ,,U našem prethodnom radu...“ i si.
Z a radove koji su d o b ili „u slovn o pozitivnu“ recenziju, autor postupa prem a zah
tevim a recenzenata. Pri povratku dorađen og rada autor p o n avlja kom entar svak o g
recenzenta p o tačkam a i opisuje kako je zahtev ispoštovan. U k o lik o je b ilo neslaganja

sa recenzentim a, potrebno je navesti razloge. N e o p h o d n o je citirati stranice, pasuse i re
d o ve g d e su izm ene napravljene. U redn ičk i o d b o r ili glavn i urednik, nakon sproveden og
recenzentskog postupka donosi konačnu odluku o o b ja v ljiv a n ju rukopisa. R ecenzije
(d o m a ć e i strane) se o b ja v lju ju u stručnim i naučnim časopisim a, stručnim listovim a, u
sastavu p u b lik acija kao prilozi i na koricam a publikacije. Č aso p isi ne o b ja v lju ju recen
zije za naučna dela starije od dve godine. Č lan ci u časopisim a se recenziraju od vojen o
od ostalih, što zavisi od toga kojoj naučnoj disciplini pripadaju.
7.3.2. Prikaz naučne publikacije
Prik az naučne pu blik acije je oblik evaluacije naučn og stvaralaštva i inform isanja
naučne i stručne javnosti. Prikaz publikacije piše stručnjak iz oblasti kojoj ona pripada.
Piše se p o izlasku p u blik acije iz štampe i o b jav lju je u stručnim i naučnim časopisim a,
stručnim listovim a, zborn icim a radova, dnevnim i n edeljn im listovim a, na radiju i tele
viziji. Pisac prikaza upoznaje čitaoce sa opštim p odacim a o pu blik aciji (autor, naslov,
izdavač, m esto izdanja, go d in a izdanja, broj stranica, recenzenti, struktura rada, ilustra
cije i dr.), m otivim a za pisanje, problem im a koje je autor o b rad io u publikaciji, o sn o v
nim postavkam a, rezultatim a do kojih se u istraživanju došlo, vrednostim a publikacije,
njenim pozitivn im stranama, kao i eventualnim nedostacim a, m o g u ć im korisnicim a, p o
trebom za njom , poredi je sa d ru gim sličnim pu blik acijam a i dr. O pšte je m išljenje da
prikaz p u blik acije ne treba da sadrži konačnu ocenu o naučnoj vrednosti publikacije, ni
ti potkrepljenje i obrazložen je ocene. Prikaz m ora da bu de koncizan, jasan, objektivan i
uverljiv. U p rik azu se daju in fo rm acije o tome da li je p u b lik a c ija m eđu prvim a takve
vrste u od ređ en oj naučnoj oblasti, da li je ona naučnoj ja v n o sti potrebn a i k oliko, u
kojoj m eri je b o lja od ostalih; nude se dokazi o njenoj valjan osti i nedostacim a. U z
prik az p u b lik a c ije m o že se saopštiti i in fo rm acija o autoru, pre sv e g a o n je g o v o m n a
učn om stvaralaštvu.
P rik azi naučnih pu blik acija se ne tretiraju kao naučni radovi, ne unose se u in
dekse i b ib lio g ra fsk e baze i ne računaju kao o b j a v l j e n i r a d o v i u pokazateljim a produk
cije i uticajnosti naučnih radnika. M eđutim , neki prikazi se m o g u i citirati, dok neki d o
stižu čak i vrednost p re g le d n o g rada.
N is u retki slučajevi da se prikazi publikacija pišu i ®bjavljujw b ez ocene o nauč
nim kvaliteti ma i b e z ocene o propustim a i nedostacim a, da ne ukazuju na nestandardi-
zovanost rada u celini. Prikazi m onografskih dela se u naučnoj i stručnoj periodici često
p o ja v lju ju sa vrem enskim zakašnjenjem , a pišu ih i oni naučni radnici koji se ne bave
dotičnom n au čn om oblašću.
B a m e t i Stubbs (1 9 9 0 ) daju strukturu pisanja prikaza pu blik acije u pet pasusa sa
500 d o lOOO reči. U v o d n i pasus ukazuje na publikaciju i autora, osnovni cilj publikacije
i daje neke indikacije da li je autor u tome uspeo. N a re d n a d va pasusa sum iraju osnovni
sadržaj publikacije. Pretposlednji pasus se posvećuje oceni pu blik acije, pri čem u se uka
zuje na njene dobre i loše strane. U zaključn om pasusu se daje ocena o prednosti i n edo
statku pu blik acije i razm atra m ogućnost uticaja na dalja istraživanja (P rem a: K u b a i K o
king 2006; 72).
P rik az pu blik acije m ože imati i naučnu vrednost, i to u slučaju kada se n jego v
autor argum entovano suprotstavlja i osporava, odnosno potvrđuje i p ro d u blju je iznete
stavove u publikaciji k oja je predm et prikazivanja. U praksi društvenih nauka piše se i
e s e jis t ič k i p r ik a z , koji je p o obim u veći i u kom e se više prostora daje oceni p u blik acije
u okviru određene istraživačke tradicije.
S tru čn i p rik a z
Nastava i vaspitanje br. 1—2, 2000, str. 266
E)r N edeljko Trnavac
Filozofski fakultet P r ik a z d ela
B eograd Primljeno: 3. X II 1999.
V eljk o Banđur, N ik o la Potkonjak: M e t o d o l o g i ja p e d a g o g ije . Savez pedago

ških društva Jugoslavije, Beograd, 1999.
M etodologija pedagogije je jedan od četiri uslova da bi pedagogija imala tret
man celovitog i autonomnog naučnog sistema (predmet nauke, suma znanja i istra
živačkih rezultata, metodologija naučnog proučavanja i istraživanja i specifična na
učna terminologija). U p riv o se završava četvrta decenija od kada je dr N ik ola Pot
konjak, na Grupi za pedagogiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, započeo preda
vanja novog studijskog predmeta M e t o d o lo g ija p e d a g o š k ih istra živa n ja . Tih šezde
set godina 20. veka kod nas je naglo poraslo interesovanje za metodološka pitanja,
posebno za empirijska istraživanja. Metodološka problematika tada dobija značajan
prostor u udžbenicima pedagogije i odgovarajući programski deo u nastavi pedago
gije u učiteljskim školama i na nastavničkim fakultetima. Institut za pedagoška is
traživanja u Beogradu prevodi i objavljuje u šapirografisanoj formi nekoliko stranih
priručnika za naučno-istraživački rad u oblasti vaspitanja i obrazovanja. Pedagoški
časopisi daju prioritet u objavljivanju radova istraživačkog i empirijskog karaktera,
a posebno onima koji imaju prateću statističku aparaturu.
Kraj te decenije, koja se može smatrati veoma burnom i plodnom za razvoj
pedagoške nauke u nas u celini, rezultirao je i obimnim delom dr V ladim ira M u
žića, M e t o d o l o g i ja p e d a g o š k ih istra živa n ja , koja će doživeti puno izdanje i koje
će najneposrednije učestvovati u obrazovanju brojnih generacija diplomiranih pe
dagoga i ne samo njih.
N ije slučajno i dobra je okolnost što su se dva autora sa bogatim naučnim,
nastavničkim i istraživačkim iskustvom prihvatila teškog i odgovornog posla da
napisu novi univerzitetski udžbenik M e t o d o l o g i je p e d a g o g ije . D r V eljk o Banđur
je nekadašnji nastavnik na Odseku za pedagogiju Filozofskog fakulteta u Saraje
vu i sadašnji nastavnik Učiteljskog fakulteta u Beogradu, a dr N ik o la Potkonjak
je već pet decenija u raznim ulogam a i uvek aktivan na Grupi za pedagogiju F ilo
zofskog fakulteta u Beogradu. M o že se reći da su oni učesnici i svedoci razvoja
naše pedagoške metodologije u prethodnim decenij ama i da logično sledi njihovo
autorsko angažovanje u ovom poslu. Recenzentsku odgovornost za preporuku ovog
teksta preuzeli su na sebe, takođe autoriteti u oblasti pedagoške nauke, dr Petar
M andić i dr Grozdanka Gojkov, koautor, skoro objavljenog lêksikona p e d a g o š k e
m e t o d o lo g ije (koautori su dr Radenko Krulj i dr M ilenko Kundačina), koji sa no
" ■ T
vom M e t o d o l o g i jo m može da čini jednu radnu celinu za studente pedagogije i sve

one koji žele da usavršavaju i osposobljavaju u ovoj naučnoj disciplini.
N a blizu pet stotina strana i najednom mestu imamo izloženu celovitu meto
dološku problematika, sa optimalno odmerenom količinom program a statistike
(70 strana), pratećim softverskim statističkim paketom, sistematičnim pregledom
statističkih form ula i brojnim tabelama, slikama i praktičnim primerima (40 slika,
30 tabela, 30 primera). T o je jedna očišćena i jasna teorija, sa relativno lako upo
trebljivim praktičnim primerima i realizacije.
Autori su na početku svoga rada postavili sebi cilj da napisu celovitu meto
dologiju pedagogije. Naim e, postojeće metodologije u ovoj oblasti su, m anje-vi-
še, usredsređene na empirijska pedagoška istraživanja koja su šezdesetih godina
bila ,,u m odi“ , što je kasnije izazvalo čitavu polemiku o odnosu prema ,Jedno
stranostima pozitivističkog pristupa“ u našim istraživanjima i našoj pedagoškoj
metodologiju. U strukturnom pogledu ova knjiga je konstruisana zaista celovito i
stabilno. U njoj su obuhvaćena kako osnovna teorijska (logičko-gnoseološko-epi-
stem ološko-m etodološka), tako i delatna (praktična) metodološka pitanja prouča
vanja i istraživanja. D r N ik o la Potkonjak je jedan od retkih koji se prethodnih de
cenija polemički zalagao za reafirmaciju teorijskih istraživanja, posebno u knji
gama T e o r ijs k o — m e to d o lo š k i p r o b l e m i p e d a g o g ije — e p is t e m o lo g ija p e d a g o g ije
(1 9 7 7 ) i M e t o d o lo š k i p r o b l e m i sistem n ih istra živa n ja u p e d a g o g i ji (1 9 8 2 ).
U pogledu načina obrade pojedinih pitanja, knjiga ima karakter udžbenika,
je r će se, verovatno, tako najviše i koristiti. Autori su pristupali raspravi, kritičkoj
analizi i polem ici samo u onim slučajevima kada o nekom pitanju do sada nisu do
kraja raščišćene dileme. Naravno, to je sada već m oguće, je r se o većini nekada
spornih pitanja već dovoljno raspravljalo u drugim knjigam a i na stranicama pe
dagoške periodike, na što ukazuje spisak odabrane literature na kraju teksta. T i
me čitalac, bez m nogo čitanja, može da dobije dosta direktnih i kratko rečenih in
form acija, objašnjenja i uputstava.
N o v in a u strukturiranju sadržaja knjige jeste i p o g la v lje R a z v o j m e t o d o l o
g i je p e d a g o g i j e , koje je originalno i u pristupu i u argum entaciji, je r veom a
pregledno i jasn o razvejava stare dilem e o samostalnosti p ed ago gije kao nauke,
njenoj teorijskoj furdiranosti i osposobljenosti za uspostavljanje interdiscipli
narnih i transdisciplinarnih povezivanja kada se istražuju vaspitanja i ukupni
razvoj ličnosti čoveka.
D va osnovna teorijsko-koncepcijska poglavlja O d r e đ iv a n je m e t o d o lo g ije p e
d a g o g ije i E p is te m o lo š k o -m e to d o lo š k e o s o b e n o s ti sa z n a va n ja u va sp ita n ju sa sa
svim realnih osnova objašnjavaju svu dijalektičnost prirode vaspitanja, protivrečno-
sti razvoja pedagoške nauke, pa i objektivne ograničenosti proučavanja i istraživa
nja nekih vaspitnih pojava. B ez patetike i predrasuda, racionalno i optimistički, ras
pravlja se o mogućnostima istraživanja vaspitnih pojava, tretiranja naučnih činjeni
ca, shvatanja zakona i zakonitosti u pedagogiji, pluralizmu istraživačkih paradigmi
i specifičnostima naučnog otkrića, razumevanja, objašnjavanja i predviđanja u pe
dagogiji i vaspitanju. Iz ovako sistematične i svestrano utemeljene analize logično
sledi četvrto poglavlje o C ilje v im a , za d a cim a i karakteristikam a n a u č n o g p e d a g o
šk o g sa zn a va n ja . Peto poglavlje o V rsta m a p e d a g o š k ih p r o u č a v a n ja i istra živa n ja
na udžbenički pregledan i postupan način upoznaje čitaoca i potencijalnog istraži
vača sa veoma širokim prostorima, varijantama i modelima istraživačkog pristupa.
Sledećih šest poglavlja su već klasična problematika i drugih udžbenika m e

todologije u društvenim naukama, ili u ranije objavljenim priručnicima metodo
logije pedagoških istraživanja. U M e t o d a m a p e d a g o š k ih p r o u č a v a n ja i istra ž ivQ -
n ja m ožem o reći d a j e novina nešto detaljnija obrada ,,metode teorijske analize“ ,
što je neophodno posle nekoliko decenija zanemarivanja tzv. sintetičkih naučnih
radova i oslanjanja na sužene kvantitativne obrade parcijalnih vaspitnih problem a
ili pedagoških tema. U O r g a n iz a c iji u toku p e d a g o š k ih p r o u č a v a n ja i istra ž iva n ja
više nego do sada su predstavljena ,,sistemno-strukturalno-funkcionalna prouča
vanja“ , zatim primenjena (operativna i razvojna istraživanja), kao i ,,mala (m ikro)
istraživanja“ , koja su značajna za rad školskih pedagoga i ostalih praktičara.
H ip o t e z e , v a r i ja b l e i u z o r c i su objašnjeni na jednostavan i pristupačan način,
koji će za analitičko-istraživački rad pridobiti i one koji se do sada za njega nisu
posebno osposobljavali i usavršavali. T eh n ik e i in stru m en ti su propraćeni brojnim
pregledima, slikama, tabelama i praktičnim primerima, koji privlače pažnju i b u
de intelektualnu radoznalost za nova i slična istraživanja. N o v in a postoji i u
ovom poglavlju. T o je napor autora da za primere navedu izvore iz istraživačkih
radova, koji su objavljeni u našoj sredini, čime se posredno afirmiše i ono što je
do sada kod nas učinjeno na razvoju ove naučne discipline, a posebno na izradi
instrumentacija za rad u konkretnim uslovima, kakvi su u našim školama.
Poglavlje E ta p e i tok istra živa n ja je dato veom a instruktivno i uputno, ne na
vodeći budućeg istraživača u šablone i unificirane istraživačke šeme, već ga podsti-
čući na kreativnost i kritički preispitivanje svega što se dešava tokom jednog istra
živanja. O O d lik a m a istra živa ča u p e d a g o g iji rečeno je samo ono što je osnovno,
dakle, ono što nas podseća na naučne, etičke i proceduralne obaveze tokom kontak
ta sa ispitanicima i prilikom obrade i interpretiranja prikupljenih činjenica.
Statistička p r o b le m a tik a je, takođe, prvi put kod nas data u kompletu sa soft
verskom podrškom za kompjutersku obradu, što pedagogiji obezbeđuje naučni
prestiž i viši rejting u odnosu na srodne nauke kod nas. Uostalom , dovoljno je i
obezbediti da pedagogija ne zaostaje u tom pogledu za ostalim naukama. Stvarna
korist od ovoga zavisi sada više od onih koji organizuju nastavu m etodologije i
statistike u toku studija pedagogije, na učiteljskim i drugim nastavničkim fakulte
tima i višim vaspitačkim školama.
U tehničkom pogledu, knjiga je korektno urađena i pripremljena, ali s o b zi
rom na obim knjige od skoro 500 strana i na činjenicu da će ,,prolaziti kroz mno
go ruku“ u jedn om dužem periodu, a na osnovu autorskog truda da obezbede za
vidan kvalitet teksta, m ogla je biti opremljena i u tvrdom povezu i štampana na
kvalitetnijoj hartiji. B e z obzira na to, izdavač i urednik (dr B oško V lah o v ić) za
služuju takođe punu pohvalu za inicijativu i podršku objavljivanju o v o g značaj
nog naučnog dela, koje će direktno doprineti pojavi i kvalitetu jo š mnogih drugih,
zasnovanih na savremenoj pedagoškoj m etodologiji.
7.3.3. Naučna kritika
O b ja v lje n i radovi pružaju m ogućnost e v a lu a c ije o d strane čitalaca, tj. pisanje k ri
tičkog osvrta od strane eksperata. K ritika je oblik e v a lu a c ije naučne pu blik acije i in fo r
m isanja naučne i stručne javn osti o njenoj vrednosti i reakciji na nju. T o je vrsta rada u
k ojem se objektivno, argum entovano i nepristrasno, na osnovu p rocen jivan ja vrednosti
290 M . K u n d a č ili — V . B anđur
naučne p u blik acije iznose m išljenja, ocenjuju pozitivne i negativne strane uz iznošenje
dokaza. K ritika m ože, ali ne m ora biti naučni rad. Pišu je dobri pozn avaoci naučne o b la
sti k ojoj p u b lik a c ija pripada, visokih etičkih kvaliteta, pri čem u se p ro b le m publikacije
sagled av a kom pleksn o. Prem a stepenu objektivnosti, kritika m ože biti više objektivna
ili više subjektivna. O b ja v lju je se u vidu p rilo ga u periodičn im publikacijam a.
N lile Ilić (2 0 0 1 ) ukazuje na posledice nerazvijenosti naučne kritike u društvenim
naukam a, k o je se isp o ljav aju u: sm anjivanju bro ja naučnih dela trajnije vrednosti, sniža
vanju kvaliteta naučnih skupova i časopisa, sm anjivanju interesovanja predisponiranih
m ladih k ad ro va za naučno-istraživački rad, nedovoljnoj prim eni nauke u m odernizaciji
proizvodn ih , uslužnih i društvenih delatnosti, pa i u porastu proizvoljn osti, diletantizma,
površnosti, fo rm alizm a i ostalih slabosti.
N a u č n a kritika se m ože porediti s recenzijom , ali ne i poistovetiti. M eđutim , sva
ka kritika nije recenzija, dok je svaka recenzija ujedno i kritika. U praksi je prisutna p o
ja v a pisanja kritike iz negativnih pobuda, radi negiranja autora i n je g o v o g dela. S vak a
kritika n au čn og dela koja u sebi sadrži neiskrenost, licem em ost, nedoslednost i destruk
tivnost, prelazi u kritizerstvo.
N Iora se imati u vid u da e k s p e r ts k i e v a l u a c i o n i p o s t u p a k pisanja recenzije, prika
za i kritike im a i svo je nedostatke: u oceni radova do izražaja dolazi subjektivnost ev a
luatora; zasn iva se na slobodn oj evaluaciji i vrednosnim su dovim a evaluatora, form ira
nim u procesu vlastitog iskustva; nesistematičan je , a time i m anje kvalitetan; nedostaju
m u standardizovani kriterijum i; u određenim slučajevim a ne poštuje se anonim nost
autora rad o va k o ji se recenziraju, niti anonim nost recenzija. N e k i naučni radovi se m o
gu vrednovati tek nakon određen og vrem ena.
S v e n aved en o ukazuje da se evaluacija nau čn og stvaralaštva, i pored prednosti
koje im a kvalitativni evaluacioni postupak, m ora proširiti i oslanjati na o b eležja koja se
m o g u kvantitativno iz;raziti.
7.4. EVALUACIJA NAUČNIH RADOVA
7.4.1. Evaluacija projekta istraživanja
B u d u ć i da je za svak o naučno istraživanje potrebno izraditi projekat, to je n eop

hodno sagledati m ogućnosti n jego ve evaluacije. U evaluaciji projekata sagled ava se na
učni sadržaj projekta, da li projektovano istraživanje zavređuje naučnu i finansijsku p o
dršku. O b lik , dužina i sadržaj istraživačkog projekta zavisi o d ustanove k oja finansijski
p o d ržava projekat. Z a predm et analize p osebn o su značajni: teorijsko utem eljenje p ro
blem a istraživanja, obrazloženost cilja i svrhe projekta, pon uđen a m etodologija, k om pe
tentnost istraživačk og tima, očekivane posledice i praktična korist od realizacije p rojek
ta. O c e n ju je se ja sn o ć a i način izlaganja. U okviru kom petencije istraživačkog tima,
ocena se proširuje na bibliom etrijske podatke (citiranost u d ru gim rad ovim a). O d onih
institucija k o je form iraju ekspertske kom isije za ocenu naučnih projekata zahteva se da
bu d u p ro fesio n aln o raznovrsne, ali s usklađenim p rofesion aln im iskustvim a i m erilim a.
N a ru č io c i projekata najviše su i zainteresovani za kvalitet i valjanost procesa istraživa
nja i rezultate istraživanja. Z a nacionalne projekte u lo g u o cen jivača im aju recenzentske

kom isije sastavljene o d dom aćih i istraživača iz drugih zem alja. Sm atra se da je za izra
du istraživačkog projekta neophodno vrem e najm anje od d va m eseca, a za n jego vu
adm inistrativnu obrad u i evaluaciju najm anje šest m eseci.
7.4.2. Evaluacija izveštaja istraživanja
O b im i sadržaj izveštaja istraživanja zavisi od vrste p u blik acije za koju se piše i

vrste o d ab ran o g izveštaja k o jim se žele publikovati istraživački rezultati.
Izvještaji se m o g u štampati u vidu p o s e b n o g izdanja (k n jiga, studija, m o n o g ra fi
ja ), u vidu m anje studije (u periodičnim publikacijam a, red ovn im i tem atskim zbo rn ici
ma rad ova sa naučnih sk u pova i si.), kao p o s e b a n o tis a k (separat, iz veće studije) i kao
č la n a k (sažeti prikaz rezultata proučavanja i istraživanja, b ilo u celini, b ilo sam o n ekog
dela> u p ed ago šk im (n au čn im i stručnim ) časopisim a.
K a k o se istraživanja izv o d e prem a unapred utvrđenim projektim a, to se i ocene
koje daju recenzenti izveštaja donose na osnovu nivoa ostvarenosti istraživačkog p roje
kta. T o su pre svega: ispunjenost u slova u kojim a je izveden o istraživanje, adekvatnost
sredstava za p rikupljan je pcdataka, prim ena p ro b n o g istraživanja za proveru m em ih in
strumenata, doslednost u realizaciji projekta u svim fazam a istraživanja, optim alnost
korišćenja vrem ena u istraživanju i si.
Prem a Ž iv a n u Ristiću (1 9 9 5 ), kriterijumi za evalu aciju naučnih istraživanja m o
gu se svrstati u dve grupe: prethodne i naknadne. U p r e t h o d n e k r i t e r iju m e ubraja: (1 )
adekvatnost izvršene obrade i analize podataka dobij enih istraživanjem ; (2 ) adekvatnost
tum ačenja rezultata dobijen ih istraživanjem ; (3 ) valjanost n alaza istraživanja; (4 ) is
pravnost izvo đ en ja zaključaka; (5 ) novine sadržane u rezultatim a istraživanja; (6 ) in for-
m acionu vrednost n alaza istraživanja; (7 ) vrednost p ro blem a istraživanja i m era u kojoj
je postavljeni p ro b le m rešen; (8 ) u lo g u nalaza istraživanja u p ostavljan ju n o v o g nauč
n o g problem a; (9 ) dubin u pronicanja u suštinu predm eta istraživanja; (I O ) hum ani, soci
jaln i i etički značaj rezultata istraživanja; (1 1 ) ekonom ski značaj in form acija sadržanih
u nalazu istraživanja i (1 2 ) praktičnu prim enljivost rezultata istraživanja. I_J n a k n a d n e
k r i t e r iju m e evalu acije istraživanja svrstava: (1 ) pouzdanost rezultata istraživana; (2 ) p o -
držanost rezultata d obijen ih istraživanjem ; (3 ) veličinu ostvarenog uticaja na razvoj na
učnog znanja; (4 ) efektivnost rezultata istraživanja u praktičnoj prim eni; (5 ) ekonom sku
efikasnost praktične prim ene rezultata istraživanja i (6 ) hum anu i etičku vrednost ispo-
Ijenih posledica prim ene rezultata istraživanja.
D r a g o B ra n k o v ić (2 0 0 1 ) se zalaže za izgrađivan je p osebn e m eto d o lo gije kritič
k o g vredn ovan ja naučnih istraživanja i precizira sedam osnovnih kriterijum a sa 40
potkriterijum a evaluacije. Z a osnovne kriterijum e evalu acije uzim a: (1 ) procenjivanje
adekvatnosti p ro blem a i predm eta istraživanja; (2 ) adekvatnost literature; (3 ) odnos pre
ma ranijim istraživanjim a; (4 ) izb o r i prim enu istraživačkih m etoda; (5 ) adekvatnost de-
finisane popu lacije i izabran o g uzorka; (6 ) način prikupljanja istraživačke građe; (7 )
adekvatnost statističke obrade podataka i (8 ) interpretaciju rezultata istraživanja. Prem a
m išljenju autora, navedeni kriterijum i evaluacije naučnih istraživanja i njihovih rezulta
ta m o g u imati status orijentacionih kriterijum a i sasvim praktičnu funkciju u univerzitet
skoj nastavno-istraživačkoj delatnosti.
Petar IMandić (2 0 0 4 ) na osnovu sv o g d u g o g o d išn je g iskustva izradio je instru

ment u vidu evalu acion e liste, u kojoj kriterijum i evalu acije naučnih rad ova m o gu imati
oiljen tacion u u lo g u i praktičnu funkciju u svakodnevnoj praksi recenziranja.
O c e n a izvešta ja o istra živa n ju
(1 ) P r o b l e m istra ž iva n ja
1. D a li je odabrani problem originalan, i da li je dao vredne rezultate?
2. Im aju li dobijeni rezultati teorijski i praktični značaj?
3. D a li su kadi ovi i uslovi omogućili da se istraživanje obavi prema projektu?
4. D a li je naučni i praktični značaj problema precizno iskazan?
5. D a li je sadržaj artikulisan na logičke celine koje je m oguće meriti? Je li
merenje uspelo?
6. D a li je proces operacionalizacije postignut, bez gubitka esencije original
nog koncepta, od koga se u istraživanju pošlo?
1»
(2 ) P r e g l e d lite ra tu re
1. D a li odabrana literatura pokriva sve aspekte istraživanja?
2. D a li su primarni i sekundarni izvori istraživanja korišćeni gde god je to
bilo moguće?
3. D a li je pregled literature koncizno i pregledno dat?
4. D a li je pristup metodologiji i rezultatima ranijih proučavanja bio kon
struktivno kritičan?
5. D a li je autor pošao od nekih predubeđenja u izboru literature i drugih iz
vora?
6. Jesu li rezultati ranijih istraživanja iskorišćavani za izbor problem a i for-
mulisanje hipoteza?
7. D a li su hipoteze formulisane tako da se znalo koje će ce metode, instru
menti i tehnike koristiti?
8. D a li su korektno date reference na kraju izveštaja?
(3 ) M e t o d e istra ž iva n ja
1. D a li su odabrane metode istraživanja bile garancija uspešnosti istraživanja?
2. D a li je bila dobro odabrana glavna i pomoćne metode?
3'’- D a li su instrumenti bili valorizovani i standardizovani?
4. D a li su ih istraživači uspješno primenili?
5-, D a li je pouzdanost i validnost, označena u uputstvima, uvažavana za sve
testove?
6. D a li je sad^^žaj testa pisan na nivou uzrasta, znanja i sposobnosti ispitani
ka kojim a je namenjen?
7. D a li je jezik u instrumentima bio potpuno razum ljiv za ispitanike?
8. D a li bi neki ajtemi m ogli biti drugačiji za neku subkulturu (ili zemlju,
ako je test strani)?
9. D a li su neka pitanja bila nejasna, uvredljiva, trivijalna ili bespredmetna?
10. D a li je dovoljno pažnje posvećeno tačnom merenju odnosa ključnih vari
jabli?
11. D a li su stručno primenjeni različiti metodu merenja?
(4 ) B i r a n je u zork a
1. E)a li je populacija iz koje je biran uzorak brižljivo definisana?
2. D a li su metodi uzorkovanja u potpunosti i dosledno primenjeni?
3. D a li je veličina uzorka bila dovoljna za ostvarivanje ciljeva istraživanja?
4. D a l i j e postojala mogućnost pristrasnosti u procesu primene metode uzor
kovanja?
5. A k o uzorak nije slučajan, da li su prodiskutovane i predviđene m oguće
posledice?
6. A k o je uzorak prigodan ili su na njegov izbor uticali neki spoljni faktori,
da li su se pojavili problemi i koji?
7. D a li su usklađene karakteristike populacije i uzorka koji je iz nje biran?
8. A k o je korišćen eksperimenat, da li su kontrolna i eksperimentalna grupa
stručno prihvatljivo ujednačene?
9. D a li je uzorak bio dovoljne veličine, hom ogen i pouzdan?
(5 ) P r ik u p lja n je p o d a ta k a
1. D a li su bili obezbeđeni normalni uslovi za prikupljanje podataka?
2. D a li je korišćeno pilot istraživanje za probu mernih instrumenata?
3. D a li je ispitanicima objašnjen cilj istraživanja?
4. ^ D a li je prikupljanje podataka bilo realno planirano i da li su se planovi
dosledno realizovali?
- 5. D a li su testiranja izvedena tako da su ih ispitanici prihvatili i dali od sebe
što su m ogli?
6. D a li je vreme testiranja bilo odviše dugo?
7. D a li su uslovi za testiranje bili zadovoljavajući?
8. A k o su u uzorku istraživanja deca, da li su sve mere preduzimane da ona
sve ajteme razumeju i korektno daju odgovore?
10. D a li su ispitanici imali dovoljno vremena da na svako pitanje odgovore
potpuno?
11. D a li je uspostavljena ravnoteža između vremena provedenog na merenju
raznih varijabli i njihove važnosti u istraživanju?
(6 ) Statistička o b r a d a p o d a ta k a
1. D a li su pravilno izabrani statistički postupci i tehnike?
2. D a li je obrada podataka bila precizna?
3. D a li je statistička analiza pružila mogućnost testiranja postavljenih hipo
teza?
4. D a li su korišćeni alternativni metodi statističke analize?
(7 ) In t e r p r e ta c ija rezu lta ta istra živa n ja
1. D a li su rezultati dobijeni istraživanjem povezani s ranijim rezultatima is
traživanja?
2. D a li je utemeljena na činjenicama generalizacija na celokupnu populaciju?
3. D a li su zanemarene slabosti mernih instrumenata?
4. Ima li i koliko poznatih grešaka u zaključivanju?
5. D a li su objašnjenja bazirana na rezultatima servej istraživačkog metoda,
eh post facto postupka, eksperimenta ili nekog drugog metoda?
6. D a li je kauzalnost prihvaćena tamo gde je samo otkrivena korelacija?

7. Postoji li dokaz Hawthornovog efekta koji iskrivljuje rezultate?
8. D a li je statistička značajnost pomešana sa pedagoškom značajnošću?
9. D a li je granica između dokaza i spekulacije jasna?
10. D a li je dokumentovano pokazano prihvatanje ili odbacivanje hipoteze?
11. D a li se vidi naučna i praktična vrednost rezultata istraživanja?
12. D a li je istraživač pokazao emotivnu vezanost za ishod istraživanja?
13. Postoje li indikacije d a je istraživač bio pristrastan?
14. D a li su u procesu pisanja izveštaja poštovani principi jezika, logike i po
sebno principi naučne delatnosti?
*Petar M andić (2004): M e t o d o l o g i ja n a u č n o g rada.
B anja Luka, Akadem ija nauka i umjetnosti Republike Srpske.
E lem enti evalu acije u evaluacionoj listi izdiferencirani su na b liž e segm ente, na
osnovu kojih se izv o d e ocene. N a m e ra je b ila da se evalu acio n o m listom pokriju svi
m etodološki segm enti, koji postaju predm et ocene završn o g rada. S o b ziro m na to da su
istraživači zainteresovani za elem ente evaluacije i rezultate evaluacije, lista m ože poslu
žiti recenzentim a kao sredstvo za evaluaciju, a autorim a kao orijentir za sam oevaluaci-
ju . E v a lu a c io n a lista o b ezb eđ u je da ciljevi evaluacije naučnih rad o va postanu razu m lji
viji, jasn iji, m erljiviji, specifičniji i si. K riterijum i i pokazatelji evalu acije naučnih rado
va, navedeni u evalu acion oj listi m o gu biti jedinstveni za sve em pirijske naučne radove,
a neki o d njih se m o g u prim eniti i na teorijske radove. T im e se o b e zb e đ u je standardiza
cija zahteva evalu acije za sve radove i sve autore.
»
7.4.3. Evaluacija m onografije
D a b i neko d elo b ilo im en ovan o m on ografijom , potrebno je da im a: adekvatnu

recenziju renom irane naučne ustanove k o ja pripada o d go va raju ćo j nauci; određen broj
autocitata k o jim a se potvrđuje kompetentnost autora za dotičnu naučnu oblast; ispunje
nost b ib lio g ra fsk ih u slova ( I S B N i U D K b ro j); u im presum u naveden u odluku nadle
žn o g organ a naučne ili nastavno-naučne ustanove (instituta, fakulteta), k o jim se dotično
naučno d elo im enuje k ao m o n o grafija i o b im preko 50 stranica teksta.
E v a lu a c ija m on ografsk ih pu blik acija sprovodi se pre sv e g a radi procene vredno
sti sa p re d lo g o m za o b ja v ljiv a n je i razvrstavanje u određenu kategoriju. U tom pogledu,
m o n o g ra fija m ora da za d o v o lja v a određene kriterijume. Prem a kriterijum im a M in istar
stva za nauku R e p u b lik e S rbije (2 0 0 5 ), kategorije u k oje se m ože svrstati m on ografska
p u b lik acija su: istaknuta m o n o grafija m eđunarodnog značaja, m o n o g ra fija m eđunarod
n o g značaja, istaknuta m o n o grafija nacion aln og značaja, m o n o g ra fija n acion aln og zna
čaja, p o g la v lje u m o n o grafiji ili tem atskim zborn icim a i m o n o grafsk a studija.
Is ta k n u ta m o n o g r a f i ja m e đ u n a r o d n o g z n a č a ja predstavlja vrhunski dom et u sv o
jo j oblasti. T re b a da b u d e napisana od strane afirm isanih naučnih radnika, recenzirana
o d strane poznatih inostranih naučnika, objavljena od strane izdavača m eđunarodnog re
nom ea, s d u g o m tradicijom u izdavanju naučne literature, štampana na je d n o m od svet-
A k a d e m s k o p is a n je 2.95
skih jezik a i da im a najm anje deset autocitata određene kategorije i prikazana kritičkim
prikazom u nekom od časopisa m eđunarodnog značaja.
N a u č n a m o n o g r a f i ja m e đ u n a r o d n o g z n a č a ja o b r a đ u je predm et proučavanja vezan
za određenu nauku, im a recenziju urađenu po postupku izbora m eđunarodnih recenzenata,
štampana je na je d n o m od svetskih jezika, izdata od strane renom iranog izdavača i ima
najm anje sedam autocitata određene kategorije.
Is ta k n u ta m o n o g r a f i ja n a c i o n a l n o g z n a č a ja treba da o bezbed i značajan naučni
doprinos, d a j e napisana pristupačno, n a je d n o m od svetskih je zik a , da se sa n jom m ože
upoznati i naučna jav n o st izvan zem lje, da im a sedam autocitata određene kategorije.
P o d m o n o g r a f i jo m n a c i o n a l n o g z n a č a ja podrazum eva se naučno d elo koje je na
osn ovu doprin osa nauci ja v n o pozitivno ocenjeno od strane priznatih naučnih radnika
je d n e zem lje i im a n ajm anje pet autocitata određene kategorije.
S a m o s t a l n o n a u č n o p o g l a v l j e u m o n o g r a f i ji pod razu m eva posebn u b ib lio g ra fsk u
jed in icu u uredničkoj publikaciji (m o n o grafiji ili tem atskom zbo rn ik u ) u vidu sam ostal
n og p rilo ga autora, a ne u vidu integralnog teksta više autora, navedenih na naslovnoj
strani m o n ografije. P o g la v lje u naučnoj m on ografiji razrađuje se na najm anje je d n o m
autorskom tabaku. A k o je u pitanju p ublikacija renom iranog izdavača, toj kategoriji pri
pada i tekst m an jeg obim a, ali ne kraći od p ola tabaka (o sa m stranica).
T iđ o n o g ra fsk a s tu d ija , prem a Pravilniku o postupku i načinu vred n ovan ja i kvanti
tativnog iskazivan ja naučnoistraživačkih rezultata istraživanja IVIinistarstva za nauku
R ep u b lik e S rbije (2 0 0 7 ), je takva naučna publikacija, o b ja v lje n a sam ostalno ili u sklopu
druge naučne publikacije, koja p o obim u ne ispunjava b ib lio g ra fsk e usiove za m o n o gra
fiju, a sadrži najm anje d va štam parska tabaka autorskog teksta i im a pozitivnu recenzi
ju . V re d n u je se na osn ovu svojih kvaliteta, a ne na osnovu p u blik acije u čijem sastavu je
o bjavljen a.
R ecenzentsku kom isiju za evaluaciju m o n o grafije čine tri člana iz naučne oblasti
kojoj m o n o grafija pripada, od kojih d voje m oraju biti izvan nastave k o ja im enuje
kom isiju.
7.4.4. Evaluacija časopisa
N a u č n i časopisi su serijske publikacije, posvećen e naučnoistraživačkoj p ro b le

matici, koje im aju svo ju ustaljenu koncepciju i izlaze kontinuirano u štam panom ili di
gitaln om obliku, u određenim vrem enskim intervalim a (m esečn o, d vom esečn o, trom e-
sečno, p o lu go d išn je ili g o d išn je ), od strane renom iranog izd avača (n a u č n o g društva, na
učne ustanove). U njim a se o b ja v lju ju naučni i stručni radovi različitog oblika, pre sve
ga recenzirani članci, koji su snabdeveni naučnom aparaturom . O m o g u ć u ju najefikasniji
proces razm ene inform acija.
Č lan ci koji se o b ja v lju ju u časopisim a po sadržaju su aktuelniji u odnosu na m o
nografsk e pu blik acije i predstavljaju glavn i izvor naučnih in form acija u akadem skoj za
jedn ici. Č lan ci koji se kategorišu kao naučni i stručni m oraju imati d ve pozitivne recen
zije od naučnika iz oblasti kojoj pripadaju. P o svojoj vrednosti se kategorišu, pri čemu
se uz n aslove članaka u sadržaju sveske navode i kategorije k ojim a pripadaju. Z a o b ja
vljivan je u časopisim a prihvataju se isključivo originalni radovi koji nisu prethodno
o b ja v ljiv a n i i nisu istovrem eno podneti za o b ja v ljiv a n je u neki dru gi časopis, što autor
garantuje slan jem rada. Jednom prihvaćen članak o b av ezu je autora da g a ne m ože o b ja
viti na d ru g o m m estu b e z d o z v o le uredništva časopisa k oje g a je prihvatilo, a i tada sa
m o uz podatak o tom e g d e je članak objavljen prvi put.
Č a so p isi se razvrstavaju u kategorije prem a kvalitetu. O pšti evalu acion i kriteriju
mi za izd avan je i uređivanje časopisa su: redovnost izlaženja, evidentiranost na spisko
vim a i u elektronskim bazam a, poseban iz b o r recenzenata i ustaljen sistem recenziranja,
ustaljen form at i grafičk a oprem a naslovne stranice, potpunost oprem e radova, pisanje
referentskih je d in ic a u p op isu literature p o jed n o j o d konvencija, sažetak na je d n o m od
svetskih je z ik a , ključn e reči, kom pletna referenca o radu u futeru stranica publikacije,
n um erička k lasifik acija pu blik acije ( U D K ) navedena na koricam a, na naslovn oj stranici
i uz svaki članak.
U re d n ic i i redakcije časopisa, sam ostalno ili p o grupam a, p ropisu ju zahteve u p o
g le d u sm em ica i form i k oje treba da ispunjavaju rukopisi koji se d ostavljaju za o b ja v lji
vanje. T i zahtevi su: identifikacioni elem enti autora (zan im an je, naučno zvanje, titula,
organ izacija u k ojoj je autor zaposlen i m esto u kojoj se ta organ izacija n alazi); je z ic i na
k ojim a se m o g u pisati rad o vi; o b im i struktura sažetka izraženi u red o v im a (pet d o d e
set) ili p asu sim a (je d a n do d v a ), broj ključnih reči na je z ik u na k om e je napisan osnovni
tekst; je z ik na k om e se piše sažetak (en gleski, ruski, nem ački, fran cu sk i); nam ena uvoda
i sadržaj rada; zahtevi za p ro sto m o -grafičk o uređenje tabela i grafik on a; zahtevi za izra
du spiska literature (potpunost b iblio grafsk ih referenci), red osled i fo rm a n avođen ja b i
b lio g ra fsk ih podataka, način citiranja; zahtevi za o b im rezim ea (d o je d n e stranice), je z ik
rezim ea (en glesk i, francuski ili nem ački, za članke napisane na sloven sk im jezicim a, ili
na ru sk om je z ik u , za članke napisane na n ekom od zapadn oevropsk ih je z ik a ); o bim
članka izražen u slo v n im znakovim a, autorskim stranicam a ili autorskim tabacim a; p o
treban broj prim eraka rada; d o zvo ljen e skraćenice. Ispunjenost navedenih kriterijum a
m o že biti p o la z n a osn ova za evaluaciju.
U p u tstv o za autore sadrži i form u u kojoj se radovi d ostavljaju redakciji (n a p ap i
ru i elektronski priređeni, o bičn o b ilo k o ja verzija program a M s W o r d fo r W in d o w s , o d
n osno u form atu D O C (W o r d D o cu m en t) i R T F (R ic h T e x t F orm at) ili u b ilo k o m tekst
editoru uz o d vojen ost pasusa prazn om lin ijom ), način lokacije fusnota (o b ič n o odvojen e
u zaseban d eo teksta), način dostavljanja elektronski priprem ljenih rad o va (n a disketi u
d ve datoteke, osn ovn oj i rezervnoj, ili elektronskom poštom , na p apiru u d va prim erka).
U re d n ic i časopisa propisuju: slovni font (n ajčešće se koristi T im es N e w R o m an ), visinu
slo va izraženu u d v e grad acije (u g la v n o m standardnu za tekst I I ili 12 tačaka) i nižu za
fusnote, spisak literature, sažetak i rezim e (9 ili IO tačaka), način slagan ja teksta (u g la v
n o m b e z p ro red a), način isticanja teksta (u g la v n o m k u rziv o m ), rastojanje n aslova od
prethodnog pasusa (u g la v n o m d v a prazna red a) i o d n ared n o g pasusa (jedan prazan
red ), korišćenje n avod n ik a prem a tipografskoj norm i je z ik a na kom e se rad piše, način
priprem ljenosti grafičk ih sadržaja (dijagram a, šem a, slika, crteža, fo to g ra fija ) i o b lik i
način n jih o v o g dostavljanja, sadržaj kratke b io g ra fije (k o ja predstavlja d eo časopisa B e -
le š k e o a u t o r i m a ). U p u tstva tretiraju proširene i o b n o v lje n e radove, m ogućnosti o b ja
v ljiv a n ja rada p o dru gi put. P rim ećuje se da zajedničkih d o g o v o ra redakcija časopisa u
naukam a o o b ra zo v a n ju skoro i da nem a, pa se u uređivanju časopisa pristupa sa odre
đen im različitostim a.
AkcLdemslco p is a n je 297
P ojed in i b ro je v i časopisa m o g u biti tematski uređeni. Č a so p isi se dostavljaju

pretplatnicim a (p o je d in c im a i institucijam a), najm anje u n ek olik o država. R etko se m o
gu naći u prodaji, u knjižarskoj m reži.
Uticajnost časopisa se procenjuje na osnovu: autora iz drugih zem alja, citiranosti
autora iz drugih zem alja, broja članaka na stranim jezicim a, dužine izlaženja časopisa, na
učnog renom ea g la v n o g urednika i ostalih članova redakcije, renom ea izdavača, dok se
vrednost naučnog rada određuje na osnovu kategorije časopisa u k ojem se rad objavljuje.
U ticajn ost dom aćih časopisa procenjuje se po kriterijum im a M inistarstva za nau
ku R e p u b lik e S rbije, na osnovu bibliom etrijske analize i prelim inarne kategorizacije na
osnovu rezultata ostvarenih u m eđunarodnim citatnim indeksim a i n acion aln im citatnim
indeksim a. M e r ilo vrednosti naučn og časopisa je f a k t o r o d je k a . N jim e se izražava citi
ranost časopisa. P o k a zu je k o lik o je puta koji časopis citiran.
Im pact faktor (fak to r uticaja) je m era učestalosti koja p ok azu je k o lik o je jed an
prosečan članak u časopisu citiran, k olik o je puta koji časopis citiran u određen om vre
m en skom periodu, o bičn o za dve godine. Faktori uticaja se izračunavaju svake godin e
za sve časopise koji se referišu u citatnim IS I bazam a (S C I, S S C I i A H C I ) i za sve časo
pise koji su bili citirani u njima. B ro jn a vrednost faktora uticaja za tekuću god in u d obija
se tako što se broj citata za dve posledn je prethodne godin e podeli b ro je m »b ja v lje n ih
radova u te d v e god in e. N a osnoyu dobijenih rezultata za potrebe baze b iraju se novi ča
sopisi ili isključuju neki već postojeći, vrši iz b o r časopisa za biblioteke, autori donose
odluke o izbo ru časopisa za o b ja v ljiv a n je članaka. S vi časopisi su podcijen i p o naučnim
oblastim a u d ve stotine kategorija, pri čem u su neki svrstani u više njih. Z a svaku o d ka
tegorija m ože se izraditi rang lista časopisa p o faktoru uticaja preko K o B S O N sajta. D a
bi bili referisani, časopisi konkurišu u nekom od citatnih indeksa. N a k o n dve god in e re-
ferisanja d o b ija ju svoj im pakt faktor.
Iz ra č u n a -v a n je Im p a k t fa k to r a
jp _ (broi citata iz 2005 i 2004. u radovima 2006.)

2006— (broj radova, objavljenih u 2005 i 2004. godini)
Prem a kriterijum im a iz P r e d l o g a p r a v il n i k a o p o stu p k u , i n a č in u v r e d n o v a n j a i

k v a n t it a t iv n o m is k a z iv a n ju n a u č n o is t r a ž iv a č k ih r e z u lta ta is t r a ž iv a č a Mînistarstva za na
uku R e p u b lik e S rb ije (2 0 0 7 ), časopisi se svrstavaju u sledeće kategorije: (1 ) vrhunski
m eđunarodni časopis, (2 ) istaknuti m eđunarodni časopis, (3 ) m eđunarodni časopis (4 )
časopis m eđ u n aro d n o g značaja verifikovan p o sebn o m odlukom , (5 ) vodeći časopis na
cio n aln o g značaja, (6 ) časopis n acion aln og značaja i (7 ) naučni časopis.
V r h u n s k i m e đ u n a r o d n i č a s o p i s jeste naučni časopis koji j e u svo jo j disciplini
svrstan m eđu prvih 3 0 % časopisa u p u blikacijam a IS I lista. P otrebn o je za za d o v o lji sve
kriterijum e koji važe za m eđunarodne časopise.
Is ta k n u ti m e đ u n a r o d n i č a s o p i s jeste naučni časopis koji je u svojoj disciplini
oblasti svrstan izm eđu prvih 3 0 % i 5 0 % časopisa u p u blikacijam a IS I lista. P o red opštih
kriterijum a za valorizaciju, treba da zad o vo lji i sledeće kriterijum e: da im a m eđun arod
298_______________________________________________________________________ 1V[. K u n d a č in a — V . B a n đ u r
nu redakciju sastavljenu o d naučnika iz najm anje pet zem alja, da im a m eđunarodnu re
cenziju i da g a izdaje m eđunarodna naučna institucija.
M e đ u n a r o d n i č a s o p is , pored opštih kriterijum a za uređivanje naučnih časopisa
m ora da z a d o v o lji sledeće kriterijume: da se nalazi na IS I listama, ali u njim a nije
svrstan m eđu prvih 509Tt časopisa, da se izdaje u zem lji i im a m eđunarodnu redakciju
sastavljenu o d naučnika iz najm anje pet zem alja, da im a m eđunarodnu recenziju, da ga
izdaje v o d e ć a nacionalna naučna institucija, d a j e registrovan i da se referiše u relevant
nim sekundarnim izvorim a (o d g o v a ra ju ć e m eđunarodne in form acion e b a z e ), da im a re
d o v n o referisanje u relevantnim pu blik acijam a k oje izdaje Institute fo r Scientific In fo r
mation (S c ie n c e Citation Index, Current Contents), da im a uspostavljenu m eđunarodnu
saradnju k oja se procenjuje na osnovu sastava autora, p opisa recenzenata, obim a razm e
ne u m eđunarodnim ok virim a (časopis se razm enjuje sa najm anje deset zem alja u svetu)
i sastava uredništva, da se štampa na en glesk om ili n ek om d ru g o m svetskom jeziku.
N a jv iš e se cene časopisi s m eđunarodnom recenzijom u k ojim a recenzije prispelih ruko
pisa o b a v lja ju m eđun arodn o priznati naučnici iz različitih zem alja i u k ojim a je uredni
štvo sastavljeno takođe o d renom iranih naučnika iz različitih zem alja. Č aso p isi sa m e
đu n arodn om recen zijo m izdaju se, p o pravilu, na en glesk o m jezik u . D a b i neki časopis
b io uvršten u baze podataka Instituta za naučne inform acije m ora da ispunjava stroge
kriterijum e: kvalitet sadržaja, redovnost izlaženja, pridržavan je m eđunarodnih standarda
o b lik o v a n ja časopisa, inform ativnost naslova, precizne n aslove p rilo g a i apstrakata,
kom pletne b ib lio g ra fsk e reference, puna adresa autora, n aslove članaka, apstrakte i
ključne reči na e n glesk o m jezik u . T ri poslednja b ro ja časopisa, radi evaluacije, dosta
vljaju se na adresu: Publication Processin g Departm ent, IS I, 3501 Ivlarket Street P h ila
delphia, P A 19104, U S A . P ro vera da li je neki časopis obuh vaćen IS I-je v im bazam a p o
dataka ostvaruje se na w e b adresi: (com/isi/joumals/).
Č a s o p i s m e đ u n a r o d n o g z n a č a ja \>erijik ovan p o s e b n i m o d lu k a m a . U
ovu katego
riju se svrstavaju naučni časopisi p o sledećim osnovam a: (1 ) inostrani časopis koji je
prisutan na nekoj indeksnoj listi s popisa M inistarstva nauke; (2 ) novopokrenuti časopis
ren om iran og izd avača (d o pet godin a izlažen ja) za koji se proceni da je m eđunarodne
vrednosti i o d p o se b n o g značaja za razvoj dom aće nauke i (3 ) istaknuti naučni časopisi
pojedinih disciplina, prem a proceni naučnog odbora.
Vodeći č a s o p is n a c io n a ln o g z n a č a ja jeste naučni časopis
d o m aćeg izdavača,
k o g a izdaje vod eće nacionalno udruženje ili naučna univerzitetska institucija, a koji je
najuticajniji u svojoj naučnoj disciplini i koji je na osn ovu zbira citata u IS I citatnim
indeksim a i nacion aln im citatnim indeksim a ostvario n ajveći im pakt faktor, izračunat za
period od pet godina. U o vu kategoriju se m ože uvrstiti i časopis inostranog izdavača
(u k o lik o ovaj nije već prisutan na IS I listam a), uzevši u o b z ir status koji taj časopis ima
u zem lji g d e se izdaje. P o red opštih, m ora da zad o vo lji i sledeće kriterijum e: da je re
dakcija časopisa sastavljena od eminentnih naučnika, da časopis red o vn o izlazi, da se
razm enjuje sa najm anje 10 zem alja u svetu, da im a red o vn o referisanje u relevantnim
sekundarnim pu blik acijam a (m eđunarodne ili nacionalne b a ze podataka), da rukopisi za
štam pu im aju recenziju najm anje dva em inentna recenzenta, pri čem u krug recenzenata
m ora biti širi o d kruga autora i članova uredništva, da ispun java standarde propisane
u slovim a N a ro d n e bibliotek e S rbije (iz v o d i ključne reči na je d n o m od svetskih jezik a,
rezim e na je d n o m od svetskih jezik a, I S S N i U D K broj i kategoriju rada), da je vodeći
nacionalni časopis za jed n u od odgovarajućih oblasti nauke.
Č aso p is n acion aln og značaja jeste naučni časopis d o m aćeg izd avača koji p o uti
cajnosti u svo jo j disciplini spada m eđu prvih 5 0 % dom aćih časopisa i istovrem eno za
d o v o lja v a zahteve bibliom etrijsk e analize i prelim inarne kategorizacije. U ovu k atego
riju se m ože uvrstiti i časopis inostranog izdavača, uzevši u o b z ir status koji taj časopis
im a u zem lji gd e se izdaje. O b ič n o m ora da zad o vo lji sledeće kriterijum e: d a j e redakci
ja časopisa sastavljena od poznatih naučnih radnika, da časopis izlazi redovno, da za
svaki o bjav ljen članak postoje najm anje dve anonim ne pozitivne recenzije, da je krug
recenzenata širi od k ru ga autora i članova uredništva, da im a p o v o lja n odnos naučnih i
stručnih radova, odnos prihvaćenih i odbijenih članaka, da je izdavač naučna institucija
ili stručno udruženje.
N a u č n i č a s o p i s spada u kategoriju u koju se svrstavaju oni časopisi koji osim
opštih pred u slova da se sm atraju naučnim za d o v o lja v a ju bibliom etrijsk e zahteve za in
deksiranje u n acion aln om citatnom indeksu, a p o uticajnosti u svojoj disciplini ne spa
daju u m eđunarodne niti u prvih 5 0 % dom aćih časopisa. M in im a la n u slo v koji treba da
za d o v o lji jeste redovnost izlaženja.
U oblasti o b ra zo v a n ja i vaspitanja u R ep u blici S rbiji izlaze časopisi koji su pre
m a K riterijum im a M inistarstva za nauku (2 0 0 5 ) svrstani u kategorije, i to časopisi m e
đu n arodn og značaja — P s i h o l o g i j a (B e o g ra d ), vodeći časopisi n acion aln og značaja — P e
d a g o g i ja (B e o g r a d ), N a s t a v a i v a s p i t a n je ('Beograd^, P s i h o l o š k a is t r a ž iv a n ja ('Beograd^
i A n d r a g o š k e s t u d ije (B eograd^, časopisi nacion aln og značaja — P e d a g o š k a s t v a r n o s t
('N o vi Sad^ i I n o v a c i j e u n a s t a v i ('B eo grad ). V o d e ć i nacionalni časopisi iz područja nau
ka o o b razo van ju u susednim zem ljam a su: N a p r e d a k (Z a g r e b ), V a s p i t a n je i o b r a z o v a
n je (P o d g o ric a ), N a š a š k o la (S a ra je v o ), N a š a š k o la (B a n ja L u k a ), P r o s v e t n o d e l o (S k o -
p lje ) i S o d o b n a p e d a g o g i k a (L ju b lja n a ).
P o red ispunjenosti navedenih zahteva, vrednovanje časopisa m o že da se izvodi i
na osn ovu kriterija b ro ja pretplatnika, što je i najpouzdaniji pokazatelj, k ao i na osn ovu
anketiranja čitalaca. P ojedin i bro jev i časopisa m o gu se odnositi na je d n u temu koju je
od red ilo uredništvo. Č aso p isi se retko m o gu naći u prodaji u knjižarskoj m reži.
7,4.5. Evaluacija naučnih skupova
N au čn i skup je form a okupljanja naučnika, koji u neposrednom kontaktu saopšta-

vaju i diskutuju o najn ovijim rezultatima naučnih istraživanja. O rgan izuju se u form i kon
ferencija, kolokvijum a, kongresa, sim pozijum a, održavaju se periodično, u prošeku je d
nom godišnje ili u dve godine, u ograničenom trajanju (u prošeku dva do tri dana), ili u
zavisnosti od potrebe. N a njim a se okupljaju istraživači iz jed n e ili više naučnih oblasti,
da bi raspravljali o nekoj temi koju organizatori precizno utvrđuju. Organizatori naučnih
skupova su stručna udruženja i naučne institucije (univerziteti, fakulteti i instituti).
D a bi se naučni skupovi organ izovali, potrebno je ispuniti određene usiove: da
im aju form iran organ izacion i odbor, da su definisani prateći sadržaji: ok ru gli stolovi,
sim pozijum i, radionice, kom isije, stručni sastanci, posteri i drugi oblici rada i njihovi
rukovodioci/predsedavajući, m oderatori, da je definisan način p rijav ljiv an ja radova,
obezbeđ en recenzentski iz b o r radova, objavljen zbornik rezim ea pre početka održavanja
skupa, ili planiran zborn ik rad o va nakon održan og skupa, da skup im a svoju prezentaci
ju na Internetu.
3 0 0 ______________ _________________________________________________ M . K u n d a č in a — V . B a n đ u r
O d rž a v a n je naučnih skupova je prilika da se prisutni naučnici upoznaju sa dostig

nućim a nauke u određenoj oblasti i sa m etodološkim pristupim a istraživanja, kojim a se
d o datih saznanja d ošlo, čim e se p o većava kom petencija u o v lad av an ju istim. U ličnim,
n efo rm aln im kontaktim a učesnici u toku održavan ja skupova u p ozn aju naučnike iz ra
znih zem alja sveta, razm enjuju i analiziraju inform acije i iskustva, kritički ih ocenjuju i
planiraju d alja istraživanja. T im e se nauka intem acionalizuje i naučnici podstiču na d a
lja traganja i provere.
N a u č n i o d b o r nau čn og skupa odlučuje o prihvatanju radova, im ajući u vidu pri
rodu skupa i rezultate koji se očekuju. Indikatori naučne vrednosti naučnih skupova
m o gu biti: sastav n au čn og odbora, kriterijumi za iz b o r i selekciju ponuđenih radova,
prethodne recenzije i osn ovn a nam ena skupa.
M e đ u n a r o d n i n a u č n i s k u p pored opštih uslova m ora da ispuni i sledeće, da ga or-
gan izu je m eđunarodni naučni odbor, naučno udruženje ili naučna institucija, da u nauč
n o m o d b o ru im a član ove iz najm anje pet zem alja i najm anje deset učesnika iz inostran-
stva sa radovim a, da imć» m eđunarodnu selekciju i recenziju priloženih radova, da se ra
d ovi sa skupa o b ja v lju ju u publikaciji koja se štam pa n a je d n o m o d svetskih jezik a. O v e
kriterijum e treba da ispune kako skupovi u zem lji, tako i skupovi u inostranstvu. P o g re
šno se svaki skup u inostranstvu smatra m eđunarodnim .
N a c i o n a l n i n a u č n i s k u p organizuje nacionalno udruženje ili naučna institucija
(univerzitet, fakultet, institut). U sastavu o rgan izacio n o g o d b o ra treba da bu du em inent-
hi stručnjaci iz naučne oblasti kojoj je skup posvećen. B ro j učesnika sa saopštenjim a na
skupu treba da b u d e najm anje deset.
N aučn a konferencija. — T o je jed an od oblik a nau čn og skupa, na kom e se ras
p ravlja o n aučn im pitanjim a i problem im a. N a konferenciji kom petentni stručnjaci p o d
nose radove i diskutuju o istraživanjim a odabranih p roblem a, m eto d o lo giji i rezultatim a
istraživanja.
R a d naučne konferencije se organizuje plenarno i u više sekcija. Problem atika
kon feren cije se koncipira tako da zahvata šira područja. N a plenarnoj konferenciji (lat.
p l e n u m — puna sednica, puno zasedanje, konferencija na kojoj učestvuju sv i) podnosi se
uvodni referat i n ek o lik o koreferata, koji sv o jim sadržajim a p o k rivaju uža područja p ro
blem atike konferencije.
D e o naučne konferencije se odvija po sekcijam a koje su podeljene p o problem im a
koji se obrađuju. U okviru sekcija podnose se kraća saopštenja o istraživanjim a i posteri.
R a d saopšten na plenarnoj konferenciji više se vrednuje n ego rad saopšten na sekciji.
Naučni kongres. — O b lik naučn og skupa posvećen određenoj grupi naučnih p ro
b lem a u je d n o j naučnoj oblasti, ili iz srodnih disciplina k oje su m eđ u so bn o povezane.
N a u č n i kongresi obuhvataju šire područje određenih problem a. U n jih ov rad se uključu
je više specijalista je d n e oblasti, naučnih radnika poznatih u toj oblasti.
U organ izacion oj šem i kongresa nalaze se uvodn a izlagan ja, a zatim se u okviru
sim p oziju m a saopštavaju nalazi istraživanja, diskutuju nalazi i m eto d o lo gija istraživa
nja, v o d e diskusije u vidu okruglih stolova, izlažu posteri p o sekcijam a. N a u č n i k on gre
si m o g u biti nacionalni, nacionalni sa m eđunarodnim učešćem i m eđunarodni.
Seminari. — K raći stručni ili naučni skup posvećen specifičnoj problem atici nazi
va se sem inar (lat. s e m e r i). Sem inari su, kao i drugi skupovi, p osvećen i naučnom tretira-
nju sveobuhvatnih problem a, k ak o teorijskih, tako i m etodoloških, pa i praktičnih. S v r

ha sem inara, k ao i drugih skupova je da u neposrednim kontaktim a naučni radnici saop-
šte sv o ja m etodološk a iskustva i prodiskutuju nalaze, odn osn o kritički ocene dostignuća
u određen im oblastim a.
U posledn je vrem e. Internet uzim a m aha i u organ izovan ju Internet sem inara,
tzv. W e b in a ra . Z a to je potrebna Internet veza za d o v o lja v a ju ć e brzine, što A D S L o b e z
beđuje. P o sred stvo m Interneta se o b av i registrovanje, uplata i p rijava učesnika.
U č e sn ic i d o b ijaju lozin k u pom oću k o je pristupaju W e b in a ru . W e b in a ri o b ezb eđ u ju pot
punu m ultim edijalnost — prenos zvuka, slike, teksta i v id eo m aterijala.
7.4.6. Evaluacija članaka
V re d n o st n au čn o g članka ocenjuje se na osnovu više elem enata: n au čn og rejtinga

pu blik acije u kojoj se o b ja v lju je , da li je članak o b javljen u k lju čn o m časopisu za dotič
nu naučnu oblast, o b im a nepoznatih i m anje poznatih naučnih činjenica k oje iznosi, ori
ginalnosti prim enjene m etod ologije i dobijenih rezultata. O b ja v lju je se u n aučnim časo
pisim a i zborn icim a rad o va i prezentuje u vidu saopštenja na naučnim sk u p ovim a (k o n
gresim a, sim poziju m im a, sem inarim a). O b im naučnog članaka u društvenim naukam a,
n am en jen og za p u b lik o vanj e u periodičn im p u blik acijam a je d o je d n o g autorskog taba
ka, d o k je u prirodn im i bio m ed icin sk im naukam a znatno kraći.
U praksi ak ad em sk o g pisanja, pored utvrđenih kriterijum a za p o jed in e vrste na
učnih radova, potrebn o je iznalaziti i dodatne kriterijum e za razlik ovan je nau čn og od
striičnog rada. U tom sm islu, K r i t e r i ju m i z a v r e d n o v a n j e n a u č n ih k n jig a , č a s o p is a , r a
d o v a i s k u p o v a , k oje j e don elo M inistarstvo za nauku Republike Srbije (2005) otklanjaju
nejasnoće. P o tim kriterijumima, recenzirani radovi se svrstavaju u jednu od sledećih kate
gorija: (1 ) originalni naučni radovi, (2 ) kratka saopštenja, (3 ) prethodna saopštenja i (4 ) izla
ganja na naučnom skupu.
E v a lu a c ija naučnih i stručnih članaka sadrži evaluacijske nalaze, ocene i p red lo ge
za p o b o ljšan je teksta i n je g o v o o b javljivan je. U praksi evalu acije koriste se form alni i
n eform alni postupci. U n eform aln e postupke spada m eđ u sobn o ocenjivanje, a u fo rm al-
ne postupke uredničko ocen jivan je i recenziranje. M e đ u s o b n o o c e n j i v a n j e p od razu m eva
I „kritičko čitanje“ , tj. stavljanje na uvid naučn og članka k o legam a sa katedre ili k o le g a
m a iz istraživačk og tima, radi čitanja, donošenja ocene da li tekst im a suvišnih detalja i
da li j e ja sa n i inform ativan i d avan ja eventualnih sugestija. K oriste g a m ladi naučni
stvaraoci.
K o m en tar na radnu verziju naučn og članka, prem a J. F ilip o v ić (2 0 0 2 ), sadrži p o
zitivne strane rukopisa, diskusiju o širim celinam a, sugestije na elem ente rada koje treba
izmeniti, dopuniti, preform ulisati, opšte kom entare kojim a se skreće pažnja na to da je
potrebno korigovati neke aspekte rada (štam parske i stilske grešk e), utvrđivaiije da li je
tekst izdeljen na celin e k c je logičk i i sadržajno o d go v araju osnovnoj i d ^ i rada, o b ja
šnjenje k oje d e lo v e teksta je potrebno menjati i zašto, sugerisanje i upućivan je na koji
način prom ene treba izvršiti.
U r e d n i č k o o c e n j i v a n j e j e postupak evaluacije članaka k o ja im a cilj da se ocene
form a, sadržaj, stil i m etodološki nivo rada. U tom sm islu, svi članovi uredništva (re
d ak cije) čitaju prim ljen e članke i daju svoja m išljenja u sm islu z a d o v o lja v a n ja fo rm al-
302 Tvl. K u n d a č in a — V . B a riđ u r
nih kriterija, tematike, obim a, je z ik a i m etodološke aparature. Z a o b ja v ljiv a n je u časopi

sim a ne prihvataju se tekstovi koji ne od govaraju p o tematici, ili im aju nedostatke u p o
gled u b ilo k o je g od ovih kriterijuma.
N a k o n uredničkog sagledavan ja članaka, redakcija časopisa određuje recenzente
koji treba da im aju je d n a k o i više naučno i nastavno zvanje o d autora članka, da im aju
d o v o ljn o o bjavljen ih rad ova iz oblasti iz k oje je rad, kao i da su njihovi radovi citirani.
Ekspertsku evalu aciju članaka, u ulozi recenzenta, m ogu da o b a v lja ju sam o priznati i
probrani naučnici iz dotične naučne discipline, koji m o gu savesno i nepristrasno da
vrednuju naučna ostvarenja.
7.4.7. Evaluacija završnih radova studenata
U naučn o-n astavn om procesu, kao p ro izvo d o b av eze studenata propisanih studij
skim p lan o m i program om , nastaju razne vrste završnih radova (d ip lo m sk i, master, spe
cijalistički, m aster teze, doktorske disertacije), koji se razlikuju p o tematici, strukturi,
kvalitetu, načinu m išljenja, stilu, jeziku, m etodološkoj aparaturi, zaključnim razm atra
njim a, odn osn o p o n ivou zahteva koje treba da ispune.
U oceni kvaliteta akadem skih radova studenata, u praksi se koristi veliki broj p o
kazatelja. U tom p ogled u , u praksi se koriste dve kom plem entarne strategije, odnosno
d v a pristupa: (1 ) g lo b a ln a ekspertska ocena završnih radova, (2 ) ocena na osnovu rele
vantnih indikatora p o p ojed in im segm entim a, ustaljenih i u praksi proverenih zahteva.
Procena kvalitativnih karakteristika završnih radova, u g la v n o m se zasniva na slobodnoj
evaluaciji i vredn osn im su dovim a nastavnika (m entora i član ova k o m isije). Saglasnost
nastavnika u toj proceni pretpostavlja zajednički vrednosni sistem, koji determ iniše p o
stupke i kriterijum e evalu acije i koji o bezbeđ u je različito vredn ovan je m noštva karakte
ristika, dajući prednost jedn im , a zapostavljajući druge, što zavisi od prethodnog istraži
v a č k o g iskustva i m etodološke orijentacije. T im e se čine pokušaji da se pored kvalita
tivnih ocena pronađu i m erljivi kvantitativni pokazatelji. U nem ogućnosti da se dođe do
egzaktnih o d g o v o ra na postojeće dilem e, nastavnici se najčešće oslanjaju na globaln e
procene o valjanosti evaluacionih kriterijuma, metoda, postupaka i pokazatelja.
U praksi izrade i ocene završnih radova studenata, sam proces evaluacije odvija
se u tri faze: (1 ) evalu acija pre zvan ičn og stavljanja završn og rada u proceduru odbrane
koju izv o d i m entor (p rocesn a evalu acija); (2 ) evaluacija rada u vidu izveštaja koju d o
nosi k om isija i (3 ) evalu acija odbrane završn og rada (fin aln a evalu acija). T a k v a evalu a
cija kvaliteta završnih rad o va je davanje ekspertskog m išljenja od strane članova k om i
sije. IVIeđutim, ekspertsko m išljenje o kvalitetu završn og rada, u vidu izveštaja mentora
i član ova k om isije je subjektivni postupak vrednovanja.
E v a lu a c iju akadem skih radova m ogu da izvod e sam o kom petentni nastavnici —
mentori iz o d go v araju će naučne discipline. Z a razliku od drugih o blik a naučnog stvara
laštva, ev alu acija završnih radova nije anonim na. U evaluaciji se koriste isti pokazatelji
za sve završne radove. Ekspertski evaluacioni proces zahteva ja sn u i preciznu konkreti
zaciju cilja i tretmana i evaluacije završn og rada.
Z a v ršn i rad, u svojoj celovitosti predstavlja konzistentnu celinu, urađenu tako da
su m u svi strukturalni d elo v i usklađeni. T o podrazum eva da je polazn a ideja em pirij
sk o g istraživanja izložen a u problem u istraživanja, dosledn o razvijen a u svim elem enti
A k a d e m s k o p is a n je _________________________________________________________________________________ ^ 3
m a d ru g o g dela z av ršn o g rada (m eto d o lo giji istraživanja — cilju, zadacim a, varijablam a,

inclikatorima i hipotezam a). Iz tako dosledno izved en o g p o la z n o g okvira, uz pretpostav
ku da je uzorak ispitanika i varijabli korektno odabran, da su korektno odabrani instru
menti i da je izvršen o korektno istraživanje na terenu, o b ezbeđ u je se kvalitet em pirij
sk og zav ršn o g rada.
Iz tog razloga, evalu acija akadem skih radova podrazum eva, p o red ostalog, i m e
todološki tretman. V rsta završnog rada opredeljuje teorijski pristup problem u i m etodolo
giju proučavanja k o jo m se bavi. U pogledu m etodološke aparature, u osnovi postoje isti
m etodološki zahtevi za sve tekstove intelektualnog stvaralaštva, pa i za završne radove.
N iv o n au čn og saznanja koji treba da se dostigne u em p irijsk om završn o m radu
utvrđuje se ciljem i zadacim a istraživanja. Taj nivo m ože biti: (1 ) opis i k lasifik acija (po
ja v e (o d re đ iv a n je m esta u sklopu srodnih p o ja v a ); (2 ) utvrđivanje načina i stepena uza
ja m n e povezanosti p o ja v e i kom ponenti koje čine pojavu; (3 ) istraživanje faktora koji
utiču na ja v ija n je pojave. U p ra v o , nivo saznanja koji je određen ciljem i zadacim a is;tj*a-
živan ja i k o ji'se u završn om radu ostvaruje, osnovni je pokazatelj n je g o v o g kvaliteta.
S o b ziro m na to da se kvalitativne procene karakteristika završnih rad ova u g la v
n o m zasn ivaju na slobodn oj proceni, takav postupak običn o izaziva zbrku u p ro su đ iva
nju, pre sv ega z b o g neujednačenih kriterijum a ocenjivača. S toga je u m etodologiji p ed a
g o g ije teže iznaći postupke sa operacion alizovan im način om kvantitativne procene po
m erljivim segm entim a. IVIeđutim, kvantitativne procene u m etodološkoj evaluaciji vode
kvalitativnim sudovim a.
U p o g le d u m etodološke aparature, u osnovi postoje isti m etodološki zahtevi za
sve završne radove. U teorijskom pristupu problem u zahteva se ja s n o raz grani ča vanj e
citata i parafraziranih tekstova od vlastitog opažanja i razm išljanja. Struktura završnih
radova je različita, zavisi od tipa rada (teorijski, em pirijsko teorijski, eksperim entalno-
em pirijsk i), vrste istraživanja, n ivoa saznanja, pa i m etodološke orijentacije m entora.
G lo b a ln u strukturu em p irijsk o g završn og rada čine sledeći delovi: uvod, teorijski pri
stup problem u, m eto d o lo gija istraživanja, rezultati istraživanja i zaključci. O v i d elovi
čine koherentnu celinu. Izraženost, razgraničenost i strukturiranost navedenih elem enata
zav ršn o g rada je predm et proučavan ja m etodologije naučnih istraživanja. R azgran ičen je
osnovnih strukturalnih elem enata završn og rada, kao elem entarnih sadržajnih jedin ica,
n ivo a n jih o v o g isp o ljavan ja je m etodološko pitanje. U tom sm islu, u tekst koji p od leže
evaluaciji ne ulazi sam o je z ik , raslojen na fonološki i gram atički nivo, već i on o što pri
pada „g ra fič k o m je z ik u “ (Iv an ić 2001: 31). T o su naslovi, podn aslovi, pasusi, p o glavlja»
kraj, početak, način o b eležav an ja d elo va (kurziv, navodnici, interpunkcija, itd.).
M e to d o lo g ija naučnoistraživačkog rada postavlja zahteve u opisu m etoda i istraži
vačkih postupaka, koje je u završnim radovim a potrebno koncizno prikazivati u kratkom
sadržaju. M eđutim , em pirijski završni radovi studenata često ostaju bez podataka o kori-
šćenim istraživačkim m etodam a i istraživačkim postupcima, opisa nedovoljn o poznatih
metoda, novih i bitno m odifikovanih postupaka, razloga n jih ovog korišćenja i procene nji
h o v o g ograničenja. U pojedinim slučajevim a, nailazi se na bespotrebno opisivanje istraži
vačkih postupaka, koji su već postali standardi u određenoj naučnoj oblasti.
Z a k lju č c i završnih rad ova (diplom sk ih i m aster) često ostaju b e z preporuke za
dalja istraživanja, b ez aplikacija za prim enu u praksi. Z a k lju č c i se svode na zaključke
rezim ea, a izostavljaju se zaključci perspektive. U zaključku em pirijsk og d ip lo m sk o g
rada treba da se nađu: (1 ) opšti (g la v n i) rezultati (z a k lju č c i); (2 ) pitanja k oja treba dalje
proučavati i (3 ) m ogućn ost korišćenja rezultata u praksi.
C ilj rezim ea sv a k o g završn og rada je da upozna studente i nastavnike, u sažetom
oblik u , sa bitnim sad ržajem naučnog rada, sa n o v im m islim a, zak lju čcim a i rezultatima
rada.
U praksi visokoškolskih ustanova, stručni organi, sam ostalno ili p o grupacijam a,
propisuju zahteve u p o g le d u sm em ica i form e k oje treba da ispu n javaju završni radovi:
potreban broj prim eraka, o b im i strukturu, nam enu uvoda, sadržaj d ip lo m sk o g rada, na
učne disciplin e iz kojih se uzim a rad, napom ene za izradu crteža i grafikon a, zahteve za
izradu p op isa literature, o b im rada (broj i veličina stranica), p ism o i je z ik na k ojem se
piše rad i si. T i zahtevi su više tehničke prirode, n ego sadržajne.
7.5. POKAZATELJI NAUČNE USPEŠNOSTI ISTRAŽIVAČA
M e re n je m naučne produkcije b a v e se bibliom etrija i scientom etrija (n au k o

m etrija). P rva, sa c ilje m analize bifeliotečkog rada, a druga, sa c ilje m analize naučnog
rada. K o eficijen t naučne kompetentnosti je indikator naučne kom petentnosti i uspešno
sti stvaralaštva istraživača. Predstavlja utvrđivanje statusa naučnika u nauci. Izračunava
se na osn ovu pojedinačnih vrednosti M -o v a , određenih za p ojed in e vrste nau čn og stva
ralaštva.
Scientom etrija je disciplina m etodologije n au čn og rada, k o ja iznalazi m erljive
(kvantitativne) pokazatelje vrednosti naučn og rada. K vantitativne tehnike, nam enjene
vred n ovan ju n au čn og rada, nazivaju se bibliom etrijske tehnike. P o m o ć u bibliom etrij-
skih tehnika vrednuje se doprinos nauci, pojedinaca, kolektiva i naučnih ustanova.
Scientom etrijska tehnika m ože da se prim eni na lo k aln o m nivou, g d e su rezultati
relevantni sa istraživače v o g stanovišta, dok se naukom etrijski postupak prim enjuje na
n acion aln om n iv o u i širem g lo b a ln o m nivou, u svrhu dod ele naučnih projekata. B ib lio
m etrija i scientom etrija om ogu ću ju davan je ocena o naučnim stvaraocim a, kao pojed in
cim a ili istraživačkim tim ovim a, na osnovu kvantitativnih pokazatelja.
Postojeći u džbenici m etod ologije naučn o-istraživačkog rada u p edagoškoj nauci,
a i u d ru gim društvenim naukam a, o v o m p roblem u ne p o sveću ju d o v o ljn u pažnju. K ri
teriji k oji se u njim a razrađuju, u g la v n o m se odnose na kvalitativne aspekte evaluacije
p ro izv o d a n au čn o g stvaralaštva, dok ne go v o re o kvantitativnim p okazateljim a k o m p e
tencija naučnih radnika.
M o r a se imati u vidu da broj objavljen ih naučnih radova, k ak o se ocenjuje u na
učnim k ru go vim a, sam p o sebi m anje g o v o ri o kvalitetu n au čn og znanja i uticaju na nje
g o v rast. O n više g o v o ri o naučnoj produktivnosti ili aktivnosti naučnika, istraživačkih
tim ova i naučnih institucija i k ao pojedinaca. A k o se naučni radovi o b ja v lju ju u v iso k o
kvalitetnim , u g le d n im časopisim a, onda broj takvih rad o va m o že predstavljati značajne
pokazatelje kvaliteta nau čn og stvaralaštva pojedin aca i institucije.
N a jč e šć i pokazatelji koji se koriste u praksi za procenu stvaralačke produktivno
sti istraživača, k ao opšti pokazatelj je broj objavljen ih radova. M eđ u tim , uspeh naučnog
radnika ne m ože se objek tivn o meriti sam o bro jem radova, već i vrednošću. Iz n jih o v o g
kvantiteta m ože se oceniti čim e se naučnik bavi, a iz kvaliteta s t a je postigao. T o su p ro
duktivnost i doprinos autora. B ro j citata na poseban način ukazuje na vrednost n aučn og
rada, ali on ne m ora da b u d e najhitniji pokazatelj. P o m o ću b ro ja citata i produktivnosti
autora dolazi se d o određenih rezultata, koji g o v o re o vrednosti n je g o v o g n au čn og stva
ralaštva. N a osn ovu scientom etrijskih pokazatelja veom a se lako m o g u izdvojiti grupe
naučnika koji su u od ređ en om vrem enu citirani u zapažen om obim u .
O težav aju ća okolnost za bibli om e trij ska istraživanja u p ojed in im naukam a u R e
publici S rbiji o g le d a se u činjenici da nije završeno stvaranje bibliom etrijske, odnosno
citatne baze podataka za sve nauke. N edostaci su se pokušali prevazići stvaranjem S o c i-
ofakta, bibliom etrijsk e računske baze, čiji je autor P. Šipka, k o ja d o sada sadrži sam o
radove iz tzv. društvenih činjeničnih nauka. U sp o sta v lja n je m takvih b a z a za sve nauke,
stvorile bi se pretpostavke za objektivnije vrednovanje nau čn og stvaralaštva. R eferaln i
centar IVlatice srpske u N o v o m S ad u prati citiranost radova doktora nauka, u periodu od
1975. godine.
A k a d e m ik M . Sarić (1 9 9 7 ) izd vaja čak 34 pokazatelja za evalu aciju n aučn og
stvaralaštva. N e k i o d njih se m o g u primeniti u oblasti društvenih nauka. T o su: (1 ) broj
o bjavljen ih naučnih, stručnih, revijalnih i drugih radova; (2 ) renom iranost časopisa u
kom e su radovi o b ja v lje n i u inostranstvu i zem lji; (3 ) broj sam ostalnih radova; (4 ) broj
rad ova u koautorstvu; (5 ) broj rad ova u kojim a je autor na prvom , d ru g o m ili trećem
mestu; (6 ) broj rad o va citiranih u S C I; (7 ) broj radova citiranih u d ru gim alternativnim
izvorim a; (8 ) broj sam ocitata u odnosu na ukupan broj citata; (9 ) citiranost sv a k o g rada
p ojedin ačn o; (I O ) dužin a perioda citiranosti određen og rada; (1 1 ) broj ra d o v a citiranih u
inostranim k n jigam a; (1 2 ) broj rad ova prikazanih u sekundarnim p u blik acijam a; (1 3 )
broj objavljen ih m o n o g ra fija u zem lji i inostranstvu; (1 4 ) broj referata ili postera pod n e-
tih na d o m aćim naučnim skupovim a; (1 5 ) broj referata ili postera podnetih na inostra
nim naučnim sk u p ovim a; (1 6 ) broj udžbenika, praktikum a i priručnika; (1 7 ) m entorstvo
u izradi m agistarskih teza i doktorskih disertacija; (1 8 ) osnivanje n o ve naučne d iscip li
ne; (1 9 ) ru k ovođ en je i učešće u realizaciji naučnih i stručnih projekata u inostranstvu i u
zem lji; (2 0 ) članstvo u rukovodstvim a m eđunarodnih naučnih o rgan izacija; (2 1 ) broj
održanih predavan ja u zem lji i inostranstvu po pozivu ; (2 2 ) doprinos u o d g o ju naučnih
kadrova; (2 3 ) p rogram sk i i organizacioni doprinos u naučnoj oblasti u kojoj radi; (2 4 )
članstvo u uredništvim a naučnih p ublikacija i (2 5 ) priznanja za naučna dostignuća.
Indikatorski pristup evalu acije naučne uspešnosti tem elji se na p o d acim a utvrđe
nim prem a p ostavljen im norm am a vod eće nacionalne naučne institucije. N a u č n a i struč
na kom petentnost i uspešnost naučnih radnika — istraživača, za učešće u naučnim p ro
jektim a, utvrđuje se prem a P r e d i o g u p ra v iln ik a . o p o s t u p k u v r e d n o v a n ja i
k v a n t it a t iv n o m is k a z iv a n ju n a u č n o is t r a ž iv a č k ih r e z u lta ta i s t r a ž iv a n ja IVtinistarstva za
nauku R ep u b lik e S rb ije (2 0 0 7 ), na osnovu pojedinačnih vrednosti M -o v a , izraženih u
b o d o v im a za p ojed in e vrste naučn og stvaralaštva. V rednosti M - o v a d o d elju ju se prem a
kriterijum im a iz P r i l o g a 4.
Kvantitativni pristup je b io izložen kritici i p od elio je istraživače. Jedni su branili
stavove koji su išli u p rilo g čistoj evaluaciji efekata sa kvantitativnim oznakam a efek a
ta. N a drugoj strani su m išljenja koje se ne oslanjaju na kvantitativne ocene. Izm eđu
ovih krajnosti našla su svo je m esto i istraživanja k oja nastoje da k om bin u ju evalu aciju
procesa sa e v a lu a c ijo m ishoda.
306
........ ......... ........... ............................. . ........................................... .........................- ...............
M . K u n d a č in a — V . B a n đ u r
................... - - ....... — .... ........... ...........................................—...- .......................... .......... ........ ..— ........ ........- ........— ............................... ..—.... .-.............— ... .......— .... .... ......... ... 1
Z a savrem enu evalu aciju naučnih radova, karakteristično je da se ne insistira sa

m o na je d n o j o d ovih stanovišta, n ego se uzim a u o b z ir i kvalitativni pristup, kako bi se
anticipirale one vrednosti koje donose eksperti za odgovarajuću oblast sa podacim a koji se
prikupljaju uz p om oć inform acione tehnologije.
K a o o sn o v a o v o g a je uvažavan je konstatacije da su sve kategorije istraživača za-
interesovane za ishode evaluacije. T o znači da im a više vrednosnih struktura i grupa
kriterijum a ocen jivan ja naučnih radova. S v e o v o dalje znači da je n eoph odn o uključiti
širu akadem sku zajednicu u proces iznošenja vlastitih stavova o evalu aciji naučnog
stvaralaštva na sv im nivoim a.
Z a stav istraživača prem a o v im pitanjim a, značajna je sledeća konstatacija: ako
istraživač prihvata form aln u teoriju m erenja, onda će u sv o jim evalu ativn im razm išlja
n jim a težiti ka preciznos^ti u m erenju, kao i pitanjim a unutrašnje i sp oljašn je valjanosti,
tj. nastojaće postići veću izvesnost nalaza evaluacije. Sm atra se d a j e preciznost m erenja
sam o je d a n aspekt evaluacije, koji nije beznačajan. P ostavlja se pitanje: K a k o razviti
m eto d o lo giju k o ja b i b ila sposobn a da uzm e u obzir svu složenost procesa i vrstu nauč
nih rad o va k o ja su podvrgn uta evaluaciji?
N a jč e š ć i pokazatelji k o ji se koriste u praksi za procenu naučnih rad ova su p ro
duktivnost i doprin os autora. B ro j citata, na poseban način ukazuje na vrednost naučnog
rada, ali on ne m ora da bude najhitniji n je g o v pokazatelj. S a b ro je m citata i produktiv-
nošću autora, d o lazi se d o određenih rezultata koji g o v o re o vrednosti n jih o v o g naučnog
stvaralaštva. N a osn ovu scien to me trij skih pokazatelja veom a se lak o m ogu izdvojiti
gru p e naučnika k oji su citirani u određenom obim u. Z a procenu uspešnosti istraživača
koriste se i dru gi pokazatelji: značaj istraživačkih rad ova u određenoj oblasti nauke u
zem lji i u svetu, u kojoj m eri je istraživač b io sam ostalan u realizaciji istraživanja i p isa
nja radova.
O č ig le d n o j e da se naučno stvaralaštvo m ože tretirati sa raznih aspekata evalu aci
je. S v e n aved en o p ok azu je d a j e u evaluaciji naučn og stvaralaštva m o g u ć a i neophodna
sinteza k valitativn og i kvantitativnog postupka. Potrebna je kom plem entarnost dve e v a
luacione strategije, k o je p o la ze od naučne paradigm e razu m evan ja i naučne paradigm e
p ojašn javan ja.
8. NAUČNA ETIKA
R a z u m j e n a j v e ć a svetin ja , n a s v e t u
i s to g a j e n a jv e ć i g r e h a k o g a z lo u p o t r e b lja v a m o
u s v r h u d a s e s a k r ije ili i z o p a č i istina.
L a v N ik o la je v ič Tolstoj
R eči etik a i m o r a l se koriste naizm enično u jezik u , m ada koncept m orala brojni
filo z o fi d o v o d e u pitanje. U svojoj glavn oj filo zo fsk o j dim enziji, etika se odnosi na si
stematsko učenje o un iverzaln im m oralnim k od ovim a p rav iln o g ponašanja svih građana
sveta, g d e g o d da su. Postoji, dakle, određena razlika izm eđu pravila i principa življen ja
(m o raln o st) k o ja postoji u konkretnom prostoru i vrem enu i sistem atskog razm išljanja o
njim a (etika). Etika m ože biti zasnovana aprioristički, em piristički, intelektualistički,
aksiološki, naturalistički i voluntaristički.
P o sljed n je d ve decenije intenziviran je rad u tzv. p r i m e n j e n o j e tic i, u kojoj d o m i
niraju tri osn ovn a učenja: deontologija, teleologija i učenje o vrlini.
D e o n to lo šk o učenje je klasično učenje o dužnostim a (o n o što treba činiti), ali ne
u K an to vsk o m sm islu o dužnosti uopšte, n ego više em pirijsko istraživanje o raznim p o
sebnim dužnostim a, npr. p rofesion aln im u nauci, umetnosti, sportu i si. P o deon tolozi-
ma, pre d e lo v a n ja m oraju se sagledati dužnosti, običn o u form i prin cipa i prava. Sm atra
se da sistem principa im a svoje uporište u super p ravilu (zlatn o p ra v ilo ) k o je je nastalo
kao rezultat v iše g o d išn je g iskustva.
T e le o lo šk o učenje je učenje o svrhovitosti, odnosno o d o b ro m k oje op ravd ava
n ajp o v o ljn ije i n ajm anje n ep o vo ljn e posledice. O v d e je dom inantna utilitaristička m i
sao, k o ja se ja v lja u m noštvu oblika.
II n ovije vrem e, o živ ljen a je teorija vrline u prim enjenoj etici: o v d e je etika za
snovana na liku dobra, pa će d o b a r život živeti oni koji poseduju niz vrlina, kao što su
iskrenost, pravičnost, hrabrost, kooperativnost i si. i odsustvo p orok a (k u k avičlu k , e g o i
zam , nečasnost itd.).
8.1. PRETPOSTAVKE IZGRAĐIVANJA NAUČNOISTRAŽIVAČKE

ETIKE
S a etičke tačke gledišta, postupci u naučnoistraživačkom radu m o gu se oceniti

kao dobri ili loši. N a u k a je utvrdila kriterije po kojim a se o tome m ože suditi. T i kriteri
ju m i isp o ljav aju se u oblik u norm i ili pravila, koja predstavljaju m od ele i o blik e ponaša
nja nau čn og radnika. N a u č n i radnici treba da ih budu svesni, da ih uviđaju, osećaju.
308__________________________________________________________________ M . K u n d a č in a — V . B a n đ u r
u v ažav aju i da ih se pridržavaju. M eđutim , u sam oj naučnoj praksi etičke norm e se ne

u v ažav aju u vek u d o v o ljn o j meri. Iz tog razloga, na praktičnom n ivo u n au čn og rada de
finisani su standardi, regulative i kodeksi koji se koriste za procenu ponašanja naučnika.
E tičke norm e važe za sve naučne radnike, b ez obzira na pripadnost naučnoj disciplini
na n jih o v o g e o g ra fsk o , etnografsko, nacionalno ili neko d ru g o obeležje. M o ra ln a sazna
nja i m oraln a uveren ja naučnika utiču na m oralno ponašanje i d elovan je, u okviru sveu
k u p n o g n au čn og rada. Sistem etičkih norm i treba da b u d e d o b ro poznat svim naučnim
radnicim a.
N e o p h o d n o je da naučni radnik poseduje socijalne, em ocion aln e i m oralne k v a li
tete. O sn o v n e etičke vrednosti naučnog radnika su traganje za naučn om istinom i nauč
no poštenje. U n aučn om stvaralaštvu se iznad svega ceni izvornost (o rigin aln o st) nauč
n o g rada i izn ošen je istine. G ete kaže: „M o ra ln i zakoni i sva p ra v ila svod e se na je d n o
je d in o — istinu“ . Z a istinom naučnik stalno traga. N a u č n i radnici su ličnosti sa ja k o m
voljom . P ozn ato je da čovek ja k e volje vlada sobom , u pravlja sv o jim postupcim a, kon-
troliše svoj tem peram ent, m otive i osećanja i usm erava ih na ostvarivanje m oralno p o zi
tivnih ciljeva, l j u d i ja k e v o lje odlikuju se upornošću, doslednošću, principijelnošću,
usm erenošću na cilj, inicijativom , disciplinovanošću, d o b ro m organ izacijom , sam ostal
nošću itd. S v e navedene osobin e pripadaju naučnom radniku.
P o ljsk i didaktičar V . O k on j za najvažn ija svojstva nastavnika kao naučn og radni
ka izd v a ja stvaralački stav, naučnu savesnost i m etodološku spretnost. S t v a r a la č k i s ta v
n au čn og radnika karakteriše ogrom n o akum ulirano znanje i teorijska osposobljen ost k o
je o m o g u ć a v a ju da se sopstvenim stvaralačkim n ap orom neprestano usvaja i obo gaću je
znanje i koristi za m enjanje stvarnosti i dalji razvoj određene naučne discipline i struke
u celini. N a u č n a s a v e s n o s t podrazu m eva intelektualno poštenje, u skladu sa k o jim se
priznaju ne sam o sv o je surnnje, neizvesnosti, nesigurnosti, pa i sv o je neznanje, već i
sprem nost da se p o vu k u tvrdnje i stavovi, u koliko dalja p ro u čavan ja pokažu n edovoljn u
obrazložen ost i utem eljenost. Š irok o i solidno obrazo van je (opšte, stručno i naučno),
k ao i sistem atsko praćenje savrem enih dostignuća u određen im naučnim područjim a
o lak šava savrem en a računarska tehnika (B . Đ o rd e v ić i J. Đ o rd e v ić 1992: 34). R adi se o
fundam entalnim vrednostim a naučnog radnika.
K reativnost nau čn og radnika je je d n a od n jegovih osnovnih osobina. Prem a nni-
šljenju A . H . M a s lo w a , kreativnost je zajednički im enilac za sledeće osobin e ličnosti:
,,uspešno o p aža stvarnost i u god n ije se odnosi prem a n joj, prihvata sebe, druge ljude i
prirodu o k o sebe, m ože se koncentrisati na problem e, sposoban je za odvajanje, zaseban
je , nezavisan o d kulture i okoline, svež je i elastičan u procen jivan jim a, im a široke, čak
n eogran ičen e horizonte, posedu je socijalna čuvstva i im a d uboke, ali selektivne socijal
ne odnose, dem okratski je u o b ličio svoj karakter, poseduje etičku eviden ciju u stvarim a
d o b ra i zla, dobron am eran je u odnosu na druge lju d e “ (K u ju n d ž ić 1987: 72). Vrhunski
kvaliteti naučne kreativnosti su perm anentno, sistem atsko i o rgan izo v an o traganje za
n o v im saznanjim a, pronalascim a, racionalizacijam a, otkrivanje novih saznanja, genera
lizacija, naučnih in form acija, razvijena sposobnost za k om un ikaciju i saradnju s drugim
naučnim radnicim a.
M erto n j e 1942. god in e form u lisao m oralne norm e u nauci. T o su: univerzalizam ,
kom unalnost, nezainteresovanost i organ izovan i skepticizam . E tičk a norm a u n i v e r z a li
z a m zahteva da se rezultati naučnog rada, predočeni naučnoj javn osti, ocenjuju n ezavi
sno o d autora, naravi n je g o v e ličnosti, socijaln og i p ro fesio n aln o g statusa, nacionalne.
političke i verske pripadnosti. Etička norm a k o m u n a ln o s t odnosi se na p rav o vlasništva

nad rezultatim a n au čn og rada, dostupnosti svim a koji su za n jega zainteresovani. Etička
norm a n e z a in te r e s o v a n o s X . podrazu m eva da u traganju za istinom istraživač bu d e vođen
n ek oristolju bivom radoznalošću, a ne uvećanjem sv o g p ro fesio n aln o g ugleda, društve
n o g p o lo žaja i m aterijalne dobiti. Etička norm a s k e p t ic iz a m zahteva kritički odnos pre
ma rezultatim a vlastitih istraživanja i rezultatima istraživanja drugih istraživača. O v o j
koncepciji etičkih norm i M erton je d o d ao i neke druge norm e, kao što su: b rz o saopšta-
vanje rezultata istraživanja i nežurenje za publikovan jem , prijem čivost za n o ve ideje,
nepotpadanje u pom odarstvo, težnja sticanja znanja k oje će od k o le g a biti cenjeno, ula
ganje napora da se d o b iju inform acije o radovim a u oblasti k o jo m se bav i, da se bu d e
precizno u form u lacijam a i pojedinostim a, b ez pedanterije, da se uči od velikih znalaca,
ali da im se ne likuje. I. M it r o ff n avedenim norm am a suprotstavlja sledeće norm e: veru
u racionalnost i neracionalnost, em ocionalnu uključenost, partikularnost, socijalnost,
norm u pojedinačnosti k o jo m se o b ezbeđ u je pravo na kontrolu autora nad korišćenjem
otkrića, norm u n aučnikove zainteresovanosti, brigu za m ogu će posledice otkrića, dopu-
štanje dom išljan ja kao m ogućnosti, zasnivanje naučnih iskaza na p o ra ziv o m nepotpu
n om svedočanstvu, lojalnost čovečnosti um ešto profesiji, usm eravanu naučnoistraživač-
ku delatnost um esto slo b o d e istraživanja (R istić 1995: 433).
8.2. ETIČNOST NAUČNOISTRAŽIVAČKOG RADA
Etički aspekti se odrć*žavaju na svim n ivoim a i u svim fazam a n au čn og istraživa

nja, p o čev o d konceptualizacije, sakupljanja i analiziranja podataka, d o njihove inter
pretacije i gen eralizacije. M o r a se imati u vidu da je konceptualizacija istraživanja, p o
sebno u društvenim naukam a, subjektivna, vrednosno o bo jen a i opterećena. T a faza is
traživačkog rada je p o d uticajem ličn o g uverenja istraživača, n je g o v o g p o g le d a na svet,
n aučnog iskustva i disciplinarne naučne usmerenosti. U toj fazi se reflektuju etičke oso
bine istraživača. U istraživačkoj fazi sakupljanja podataka, kao etički problem i ja v lja ju
se: razum ljivost subjekta is raživan ja o onom e što ih istraživač pita, napor koji od njih
zahteva istraživanje, stresovi, neprijatnosti, frustracije i si. U fazi analiziranja podataka,
m ora se imati u vidu da inform acije koje ispitanici daju u oblik u podataka m o g u biti p o -
verljive prirode. TJ nekim slučajevim a, potrebno je tražiti saglasnost za n jih ovo o b ja v lji
vanje u javnosti. E tička pitanja su: Šta ispitanicim a reći o istraživanju? i K a k v a se zašti
ta ispitanicim a pruža u p o gled u tajnosti podataka dobijenih u istraživanju?
TJ procesu realizacije nau čn og istraživanja, etičke o b a v e ze istraživača su: da p o
šteno i iskreno tumači rezultate d o kojih se istraživanjem d o šlo ; da stručnoj i naučnoj
javnosti da na u vid izveštaj o istraživanju, sa svim pratećim instrumentima, k ako bi oni
koji žele ponoviti istraživanje to m o gli i uraditi; da učestvuje u raspravam a o problem u
istraživanja; da stvara naučna znanja i da vrši n jih ovo tum ačenje; da prati naučna d o
stignuća u svetu, stručno se usavršava, učestvuje na naučnim skupovim a, sim p o ziju m i
ma i sarađuje u naučnim časopisim a; da čuva m aterijalna d o bra k oja se upotrebljavaju
neposredno i posredn o u naučnom radu i si.
M o r a ln a o d g o v o rn o st istraživača sastoji se u zaštiti društva i p o je d in a c a od z lo
upotrebe nauke. E tik a u n au čn om istraživanju ne d o z v o lja v a prim en u postupaka i teh
n ik a k o je b i m o g le da u g ro ze život i zd ra v lje ljudi, na k o jim a se iz v o d i istraživanje.

T o se p o s e b n o odn osi na m edicin ska i psih ološk a n aučna istraživan ja. N a u č n ik ne
m o že s v o ja zn an ja i sposobn osti upotrebljavati protivn o n ačelim a h u m an izm a i svo je
svesti i savesti.
T im sk o stvaralaštvo naučnih radnika zahteva u zajam n o uvažavan je, poštovanje
ljudskih i naučnih kvaliteta sv ak o g člana istraživačkog tima, form iran je navika zajed
n ičk o g rada, uzajam ne pom oći i saradnje, razum evanje i poštovanje lju d sk o g dostojan
stva. P re d u slo v za to su prisni i drugarski odnosi sa saradnicim a, m eđ u sobn o poverenje,
podsticanja p rocesa o sp o so bljavan ja za naučnoistraživački rad. U d ru ž iv a n je naučnih
radnika u istraživačke tim j e slobodn o, pri čem u je potrebno obezbediti da se ne naruša
va nezavisnost član o va tim ova. N au čn i rad prati slobodan iz b o r p ro b lem a istraživanja i
istraživačkih m etoda i slo b o d n o iznošenje vlastitih m išljenja. N a u č n i radnik im a veliku
sam ostalnost, ali pri tome j e u obavezi da poštuje naučne standarde i norm e. T im sk i rad
im a i sv o je nedostatke. P re svega, snižava odgovorn ost član o va tima za konačne rezul
tate n au čn o g istraživanja. U m eđ u sobn om odnosu član ova istraživačk og tima nisu retki
slučajevi p o ja v a o m alo v ažav an ja i klevetanja drugih naučnika, svojeglavost, netrpelji
vost i oholost pojedinaca. Strpljivo i argum entovano suprotstavljanje takvim članovim a
istraživačk og tima, b e z o bzira na njihova naučno-nastavna zvan ja i naučne titule, treba
da se zasn iva na činjenicam a.
U praksi prezentovanja naučn og stvaralaštva, pre sv e g a u postupku citiranja i pa-
rafraziranja izvo ra, p o ja v lju ju se e tič k e d e f o r m a c i je . C i t o m a n i ja se tretira kao najniži
stepen plagijata. Sastoji se u: preuzim anju citata iz rad ova drugih autora, um esto iz ori
ginalnih izvora, zab o rav ljan ju n avođen ja izvora iz kojih su preuzete ideje, neuključiva-
nje b ib lio g ra fsk ih podataka za činjenice, ideje i m išljenja n aveden a u d ru gim naučnim
rad o v im a i si.
P r e v a r e u n a u č n o m s t v a r a la š t v u se tretiraju kao intelektualno nepoštenje. N a ne
ke prim ere intelektualnog nepoštenja autora radova u nauci ukazuje Z o ran P o p o v ić
(1 9 9 9 ). T o su: fab rik o v an je podataka i rezultata istraživanja, prom en a i zloupotreba p o
dataka i rezultata (fa lsifik a t), korišćenje ideja i rezultata drugih osoba, b e z n jih o vo g
uključenja u članak (p la g ija riz a m ), dvostruko p u blik o van je naučnih rad ova u serijskim
p u blik acijam a, pod ešavan je podataka (m an ipu lacija podacim a, sakrivanje neprikladnih
(p o d atak a), prevare (piratstvo, plagijarizam ). Etička d efo rm acija se o g le d a u izostavlja-
nju onih podataka koji ne o d go v araju hipotezi istraživanja k oju bi istraživač želeo veri-
fikovati. Isti autor izd v aja devijantne oblike autorstva: lažno autorstvo, počasno autor
stvo, p o ča sn o autorstvo b e z znanja i pristanka osobe, odrečeno autorstvo i fantom sko
autorstvo. O v d e se m o gu dodati: krivotvorenje izvora, o b ja v ljiv a n je istih rezultata u dve
pu blik acije, nam erno izostavljanje ili zanem arivanje učešća drugih naučnika u istraživa
nju datog problem a, m anipulisanje podacim a, isključivan je podataka, previđanje n epo
bitnih činjenica, o b ja v ljiv a n je više radova s podacim a i rezultatim a istraživanja koji bi
se m o g li objaviti k ao je d n a celina u je d n o m radu, preu veličavan je rezultata istraživanja.
Prim eri intelektualnog nepoštenja su i: davan je prethodnih saopštenja m as-m ed i-
jim a o n au čn om sadržaju rada koji je prihvaćen za štampu, ali jo š nije objavljen ; prikri
vanje časopisa koji je o d b io o b ja v ljiv a n je rada; prikrivanje činjenice da su pojedini d e
lovi rada bili o b javljen i. N e smatra se kršenjem naučne etike u slu čajevim a o b ja v ljiv a
nja k om p letn og izveštaja koji sledi nakon o b ja v lje n o g p relim in arn og saopštenja datog u
vidu apstrakta ili postera, niti o b ja v ljiv a n je rada koji je b io prikazan na n ekom naučnom
skupu, ali nije b io o b jav ljen u celini.
N ep o šten je naučnih radnika u ulozi recenzenata ja v lja se u vidu: pristrasnosti u
ocen jivan ju radova; o d u g o v la č e n ju pisanja recenzije, sa n am erom da se naučni rad ne
objavi, ili da se o b ja v i sa zakašnjenjem ; potpisivanju recenzija koje j e napisao sam
autor rada; n eobjek tivn im ocenam a recenziranih radova i si.
K la sifik a c ija naučnih sk u pova je etičko pitanje. P ro g la ša v a n je skupova naučnim i
kad to nisu, p ro glašavan je skupova m eđunarodnim sa je d n im ili d v a učesnika iz drugih
zem alja, izostajanje sa naučnih skupova za koje su radovi već predati i o b jav ljen i u
zborn iku rezim ea ili u zborr.iku radova — takođe su prim eri nau čn og nepoštenja.
K a tego rizacija naučnih radova u veće kategorije n ego što im pripadaju takođe je
kršenje naučne etike. U takvo ponašanje spada p roglašavan je zborn ika rad ova m o n o gra
fijam a, p ro glašav an je nacionalnih časopisa m eđunarodnim časopisim a i si.
O d n o s naučnika prem a rad ovim a drugih autora, sa etičke tačke gledišta, m ože
imati d ve krajnosti, da se oni previše oslanjaju na autoritet pojedin ih naučnika ili da ih
radovi drugih naučnika ne zanim aju. N ije retka p o jav a i am bivalen tn og odnosa naučni
ka prem a stručnim priznanjim a, nekritičan odnos prem a naučnim autoritetima, kao i
prestanak sv a k o g n au čn og rada posle odlaska u penziju.
U naučnom stvaralaštvu je prisutna i p ojava um išljenih naučnika, naučnika koji
u viđaju da drugi istraživači idu p ogrešn im putem, ali na to ne reaguju, naučnika koji
kriju pojedinosti s v o g istraživačkog pristupa, zatim naučnika koji im aju želju da steknu
naučno-nastavna zvan ja b e z odgovaraju ćih referenci i si.
Postignuti rezultati t nauci m oraju biti osn ova n apredovan ja u naučna zvanja
svih naučnih radnika, pa i m lađih. Česta je p o java zadržavan ja naučnih radnika u nižim
naučnim zvan jim a, iz straha za prestiž u nauci i rukovodećoj funkciji, kao i davan je
prednosti kandidatim a u izboru u naučna zvanja p o političkoj orijentaciji, rodbin sk im
vezam a, teritorijalnoj i nacionalnoj pripadnosti i si. F orm iran je k om isija za iz b o r u na
učna zvan ja prem a želji kandidata i prem a neobjektivnim kriterijum im a ru k o vo d ilaca
naučne ustanove, um esto p ro feso ra sa najvišim naučno-nastavnim zv an jem i n ajvećim
naučnim autoritetom j e p ro l'le m etičke prirode.
U naučno-nastavnoj praksi b rig a za naučni p o d m la d a k nije na o d g o v a ra ju ć e m
n ivou. U saradnička zvan ja nekada se biraju i oni kandidati čiji naučni potencijali ne g a -
rantuju uspešnost u nauci. N a fakultetim a ostaju deca univerzitetskih profesora, k oja ne
kad im aju slabije naučne potencijale u odnosu na druge kandidate. N is u retki naučni
radnici k oji o d la z e u penziju, a da nisu priprem ili s v o g a naslednika za n aučn o-n astavn i
proces.
U p ojed in im slu čajevim a kom isije k oje ocen ju ju i p red lažu m aster teze i doktor
ske disertacije za o d bran u nisu najkom petentnije. Interesi nauke u toj sferi ne poštuju
se uvek dosledn o. TJ p o je d in im slu čajevim a, p om oć m entora u radu ok o izrade m aster
teze i doktorske disertacije prelazi granice d o z v o lje n o g . O d re đ iv a n je k o m isija za oce
nu i o d bran u m agistarskih teza i doktorskih disertacija, u p o jed in im slu čajevim a m ože
biti p lo d m an ip u lacije od strane kandidata i n je g o v ih prijatelja. D e š a v a se da se iz tih
k om isija elim in išu oni naučni radnici koji nisu p o želji kandidata, p a čak i mentora.
P o n ek ad se za m entore na izradi doktorske disertacije biraju nastavnici sa m a lo m n auč
n om reputacijom i afirm acijom .
L j. R ak ić (2 0 0 2 ) ukazuje na neke zloupotrebe nauke, tj. p ro b le m pseudonauke i

tzv. p ato lo šk e nauke, a štoTmože da b u d e o gran ičavaju ći faktor n au čn o g razvoja. P seu -
d on au čn ik a o p isu je na sledeći način: intelektualna svojstva m u se kreću u obim u od
nepism enosti d o blistavosti, veruje da je n epravedn o ign orisan ili progon jen , što ga či
ni neurotičnim , k o m p u lziv n im i paranoidnim , m o že biti o b ra zo v a n , ali se ne orijentiše
na o b last u k o jo j vrši istraživanja, radi iz o lo v a n o m im o tima, nastranost m u je in d ivi-
dualistički o b lik sam o o d bran e, rad o ve p u blik u je u p u b lik acijam a i časop isim a koji ne
m aju o d g o v a ra ju ć e k v alifik acio n e recenzije, im a loše m išljen je o sp osobn ostim a i inte
ligen ciji drugih , sprem an je da se agresivn o ostrasti i n ap ad a najrafi risan ije naučnike i
n ajefik asn ije p otvrđen e teorije b e z argum enata. O v e patološke d e v ija c ije su izazvane
epistem ološk im ograničenjim a, osekom m orala, društvenim kontekstom u kom e se raz
v ija la nauka, kao i ekon om skim uslovim a.
Etička u lo g a nauke je u tome što je nauka o b ezb ed ila progres čovečanstva, spasi
la je m ilion e ljudi o d gladi, epidem ija bolesti, visoke smrtnosti dece, razorne m oći pri
rode i si. Č o v e k je , zah valju ju ći nauci, produžio sebi život, učinio g a lepšim , ugodnijim ,
slobod n ijim , raznovrsnijim , interesantnijim. M eđu tim , naučni rezultati sve više p opri
m aju instrum entalni karakter, što znači da se m ogu pod jed n ak o koristiti u dobre i u loše
svrhe. I. K u v a č ić (1 9 8 7 ) u p ozorava i zalaže se da naučnici napuste postupak učestvuju-
ć eg p rik riven o g posm atranja u istraživanjim a u k ojim se g u b i granica izm eđu istraživa
nja nošenih n aučnim interesim a i onih koji im aju sam o praktične, n esum njivo špijunske
ciljeve. T o su naučna istraživanja s prikrivenom u lo g o m istraživača, sa tačno određe
n o m praktičnom svrh om koja, p o pravilu, nisu naučno relevantna. O v o se pravda činje
n icom da naučnik m ora da im a lično poštenje. N a u č n ik nepristrasno izveštava o onom e
što zap aža i što saznaje. U k o lik o su predm et naučn og istraživanja ljudi, nikakva o b je k
tivnost ne sm e se postavljati ispred nehum anih eksperim enata.
D a n a s se u svetu naučna i tehnička dostignuća sve v iše koriste u nehum ane svr
he, k o je ne služe čovečanstvu, pa ni pojedincu. N eh u m an a i destruktivna upotreba nauč
nih dostignuća je u sledećem : veći deo istraživanja o b a v lja se u vojn e svrhe i time o m o
gu ću je k olek tivn o sam oubistvo čovečanstva, naučna dostignuća su u službi profita, a na
štetu životne sredine (prirodn e i izgrađene). Prim eri za to su: ,,brisanje p am ćen ja“ u raz
ličitim postupcim a špijunaže, pokušaj saznavanja tajni pod uticajem droga, ponižavanja
i zastrašivanja ljudi, upotreba m ikrobioloških sredstava za uništavanje ljudi, eksperi
menti sa nuklearn im eksplozijam a, nekontrolisani razvoj dehum anizujuće tehnike, raz
voj profitabilnosti na račun hum anizacije, upotreba nauke u svrhu g lo b a ln o g razaranja,
stvaranje n u k learn og otpada, zloupotreba hernije u p o ljo p rivred i i prehram benoj indu
striji (p re o b im n o korišćenje veštačkih đubriva, pesticida, veštačkih b o ja , h orm on a), na-
m e m o izlagan je p ro izv o d a radioaktivnom zračenju, prim ena h em ik alija u m edicini, is
traživanja sa c ilje m skraćivanja „života“ raznim robam a, kontrola lju d sk o g ponašanja,
prisluškivan je telefonskih razgovora, agresija na individualnu autonom iju putem poruka
i sugestija, o b lik o v a n je stavova i aspiracija građana putem m as-m ed ija i si. B altasar
G rasijan i M o ra le s , španski filo zo f, kaže: „ N e k a je prokleta nadm oć k oja se
u p otrebljava za p o d la dela. N a u k a b e z razum a dvostruka j e ludost“ .
Stvaralaštvo n aučn og radnika stalno je izložen o i dostupno kritičkom sudu nauč
ne i stručne javn osti, pri čem u postoji m ogućnost stalnog otkrivanja eventualnog nauč
n o g nepoštenja. U praksi n aučn og stvaralaštva nekada je prisutna i p o ja v a n eodgovorn e
pop u larizacije vrednosti naučnih radova, koja se sastoji u sledećem : da se kao prilog
pu blik u je već o d av n o poznato i prevaziđen o stvaralaštvo u o d go varaju ćo j naučnoj disci

plini; da se kroz dnevnu štampu i stručne listove hiperbolišu kao veliki doprinos nauci
dela političara, ru k ovodilaca, stvaralaca od finansijske m oći i stvaralaca b e z ik ak vo g
n aučn og u gleda; da se nekritički prikazuju naučni radovi uz isticanje njihovih vrednosti,
ali b e z upuštanja u nedostatke; da se u m as-m edijim a saopštavaju rezultati istraživanja
pre kom petentnih saopštavanja. Isto tako, u naučno nepoštenje spada i preterano p u b li
ko vanje kolektivnih rad ova u k ojim a se ne vrši adekvatna p ó d ela rada, srazm em o redo-
sledu autora navedenih uz naslov.
Istraživačka etičnost treba da se prepoznaje u svim fazam a n au čn og istraživanja
(u p red lagan ju i sprovođen ju istraživanja, u recenziranju i prikazivan ju p ro izv o d a nauč
n o g stvaralaštva) i da se interpretira m ladim naučnim stvaraocim a u toku postdiplom
sk og studija. T o se postiže tako što se oni stavljaju u položaj u kom e se etičke vrednosti
adekvatno tretiraju. N a u č n i radnici na fakultetim a i institutima sa v ećim naučnim isku
stvom i višim n aučno-nastavnim zvan jim a treba da bu d u u naučn om poštenju pozitivni
uzori m lad im stvaraocim a. O v o m e se m o gu dodati i propisana pravila, propisi i postup
ci, odgovorn osti i dužnosti u sprovođenju naučnog istraživanja, koje određuju naučne
ustanove, fakulteti i instituti, a sa kojim a treba da bu d u upoznati m lađi naučni stvaraoci.
E tičk o pitanje je i odnos prem a ispitanicim a, tj zaštita n jih ove privatnosti. P otreb
no je voditi računa da se eventualno nekim postupkom ne prekrše n jih ova ljudska prava
i p ovred i lju dsk o dostojanstvo. N e k a d a je potrebno tražiti pristanak ispitanika za učešće
u eksperim entim a. N e k a d a je potrebno tražiti razum evanje ispitanika i dati garan cije da
s p o d acim a neće biti upoznate treće osobe. T o se radi u uputstvu za sp rovođ en je m em ih
instrumenata, u kom e se napom inje da će se rezultati istraživanja isk lju čivo koristiti u
naučne svrhe, da se z b o g prirode istraživanja ne m o gu dati detaljne in form acije i da će
kasnije biti detaljno inform isani. O nekim etičkim pitanjim a k o ja se odnose na ispitani
ke potrebno je voditi računa u toku sam e izrade projekta istraživanja.
O d istraživača se zahteva pošten rad sa podacim a, i to u: prikupljanju, obradi,
skladištenju, vlasništvu u rukovanju i si. Podatke u em pirijsk om istraživanju, uz prim e
nu statističke m etode, potrebno je savesno i nepristrano prikupljati, čuvati njihovu taj-
nost, nepristrano ih odabirati i obrađivati, čuvati u pism en om i elektronskom obliku, k a
ko bi bili dostupni i korisni naučnoj zajednici. N i u k o m slučaju istraživačim a nije d o
zv o lje n o prepravljanje, ni izm išljanje podataka, niti ,,n avlačen je“ u željen o m sm islu, ka
ko bi o d go v arali hipotezam a istraživanja ili nekim d ru gim ciljevim a osim naučne istine,
niti ustupanje d ru gim licim a.
U p o g le d u iz g ra đ iv a n ja istraživačke etike, M . M a ru š ić i sar. iz d v a ja ju o sn ovn e
naučne zapovesti: b u d i pošten; b u d i objektivan i praved an u o d n osu prem a d avan ju
prednosti p o d a c im a i zam islim a; n ikad ne m enjaj i ne izm išljaj podatke; istraj u tačno
sti; ne bu d i pristrasan u odn osu prem a p o d acim a i zam isli sv o jih su p am ik a; ne odstu
pi, n e g o nas toj rešiti p ro b le m ; koristi izraze i sim b o le s ja s n o o d ređ en im značenjem ;
nastoj usavršiti opšte i p o jed in ačn e pretpostavke i n jih ovu u verljiv o st; istraj na tačno
sti p re d v iđ a n ja i u vek naznači širinu greške; uvek bu d i sprem an ispraviti ili prom eniti
sv o ju teoriju z b o g njene n elogičn osti ili zato što je eksperim ent o p o v rg a v a ; im aju u
vid u da član o vi n aučn e zajed n ice zavise je d n i od drugih u p o g le d u verodostojnosti
stvaralaštva, intelektualnih postupaka, podataka, zak lju čak a i teorija; jed n o stavn o st
smatraj n a jv išo m v rlin o m i ne izm išljaj nove konstrukcije ako zaista nisu n eizbežn e
(M a r u š ić i sar. 2004: 192).
314_______________________________________________________________________Ivi. K u n d a č in a — V . B a n đ u r
S m isao za etičke vrednosti naučnog rada k o d m lađih istraživača izgrađu je se u

izradi sem inarskih rad o va i m aster teza i u izradi prvih stručnih i naučnih radova, pri če
m u ih je potrebn o podsticati, usm eravati i orijentisati na p raviln o i p o že ljn o ponašanje u
tom sm islu. Z a poštovan je etičkih norm i istraživačim a nije potrebna p o sebn a etička spe
cijalizacija, već sam o zdrav razum i savest.
N a osn ovu teorijskih razm atranja problem a istraživačke etike nau čn og radnika
ostaju otvorena pitanja u vidu naučnih problem a: (1 ) K a k o se u jed n o j gen eraciji n au č
nih rad n ik a ra z v ija i sazreva naučna moralnost? (2 ) E>a li m ladi naučni radnici naruša
vaju m oralnost z b o g neznanja, neiskustva ili pak, zato što nisu svesni posled ica za sop-
stvenu naučnu karijeru? (3 ) D a li je naučna m oralnost posled ica unutrašnje m otivacije
ili spoljašnjih zakonitosti, zakonskih odredbi, kodeksa, pravila, norm i, k oji nesum njivo
o b lik u ju m oralnu ličnost naučn og radnika?
LITERATURA
1. A janović, NI. (1998); In te r p u n k c ija u te o r iji i p ra k s i b o s a n s k o g , h rva tsk o g , s r p s k o g j e

zika. Sarajevo: Bosanska knjiga.
2. A lečk ović-N ik olić, IVI. '2002): ,,Aksiološke pretpostavke istraživanja u vaspitanju i
obrazovanju“. Z b o r n ik Instituta za p e d a g o š k a istra živa n ja , Beograd, 3—4, str. 13—29.
3. Am erican Psychological Association. Publication M anual o f the Am erican Psychologi
cal Association. 5th ed. Washington: A P A , 2001.
http;//w w w .apa.or g/j ournal s/webref.html
4. Andrijić, S. i M . Puljić (1974): ,,M etodologija i tehnika izrade seminarskog i diplom
skog rada“ . U : Z b o r n i k r a d o v a . Ekonomski fakultet, Sarajevo, 9, str. 227—243.
5. Antić, T. (1990): ,JPrilog metodama stvaralačkog mišljenja“. A n d r a g o g i ja , Zagreb, 1—3,
str. 86.
6. A P A P u b lic a t io n M a n u a l (2001). Internet adresa:
( http://www.apa.org/books/4210030.html). Očitano 26. 7. 2007.
7. A P A S tyle (2004). Internet adresa:
(http:www.apa.org/books/4210030.html). Očitano 26. 7. 2004.
8. Aronson, S. (1997): Štule in Scientific Writing. Curent Contents 29 (2 ), pp. 6—12.
9. A vram ović, B . (1990): ,,Citiranost lOOO doktora nauka V o jvo d in e u periodu 1975—
1987. godine u Indeksima naučnih citata“. In f o r m a t o lo g ia Y u g o s la v ic a , 1—2, str. 63—65.
10. A vram ović, B . i I. K lajn (1992): ,J*raćenje citiranosti radova doktora nauka V ojvodin e
u Indeksima naučnih citata: Istraživanja u 1992. godini“. G o d iš n ja k B ib lio t e k e M a t i c e
srp sk e, str. 149—160.
11. A vram ović, B . i I. K lajn (1997): „Vrednovanje naučnog rada — diskusija“. U : Z b o r n ik
V r e d n o v a n je n a u č n o g ra da . Urednik M . Sarić. Beograd: Srpska akadem ija nauka i
umetnosti, str. 40—42.
12. ,,Autorsko pravo i izdavači“ — Z b o r n ik r a d o v a , Savetovanje u Opatiji. Beograd, 1984.
13. Bajić, E>. (1981); ,,M ogućnost valorizacije efekata stručno-pedagoškog i naučnoistraži
vačkog rada u obrazovanju“ . U ; S tr u č n o -p e d a g o š k i i n a u č n o -is t r a ž iv a č k i r a d u v a s p ita
n ju i o b r a z o v a n ju . N o v i Sad, Pedagoški zavod Vojvodine, str. 20—27.
14. B akovljev, M . (1991): ,JSTajčešće interpunkcijske greške u radovim a o pedagoškim te
m am a“ . N a s t a v a i v a s p ita n je , Beograd, 3, str. 251—259.
15. B akovljev, M . (1991): ,J^rilog predupređivanju nesvesnog plagiranja“ . P e d a g o š k a
s tv a rn o s t. N o v i Sad, 5—6, str. 25—32.
16. B akovljev, M . (1997); ,,AJccentuacija nekih osnovnih pedagoških termina“. P e d a g o š k a
s tv a rn o s t. N o v i Sad, 5—6, cxp. 359—366.
17. B akovljev, M . (1997); ,Jôželjna svojstva istraživača na polju pedagogije“ . U ; O s n o v i
m e t o d o lo g ije p e d a g o š k ih istra živa n ja . Beograd; Naučna knjiga, str. 6—8.
18. B akovljev, M . (1997); „Saopštavanje rezultata istraživanja“ . U ; O s n o v i m e t o d o lo g ije
p e d a g o š k ih istra ž iva n ja . Beograd; Naučna knjiga, str. 25—38.
19. Ban, D . (1986); „Cirkulacija informacija u stručnoj periodici“ . In fo rm a tik a . Beograd, 6,
str. 363-376.
316 ________ ______________________________________________ Jvl. K u n d a č in a — V . B a n đ u r
20. Banđur, V . i N . Potkonjak (1986): ,,Saopštavanje i korištenje rezultata istraživanja“ . U :

P e d a g o š k a istra ž iva n ja u školi. Beograd: Učiteljski fakultet.
21. Banđur, V . i N . Potkonjak (1989): ,,Interpretacija rezultata istraživanja“ . U : P e d a g o š k a
istra ž iv a n ja u školi. Beograd: Učiteljski fakultet, str. 117—118.
22. Banđur, V . i N . Potkonjak (1996): ,,Izveštaj o istraživanju“ . U : P e d a g o š k a istra živa n ja
u školi. Beograd: Učiteljski fakultet, str. 121—131.
23. Banđur, V . i N . Potkonjak (1999): „Izveštaj o pedagoškim proučavanjim a i istraživanji
m a“ . U : M e t o d o l o g i j a p e d a g o g ije . Beograd: Savez pedagoških društava Jugoslavije, str.
304-314.
24. Banđur, V . i N . Potkonjak (1999): ,,Vrste naučnih radova“ . U : M e t o d o l o g i j a p e d a g o g i
j e . Beograd: Savez pedagoških društava Jugoslavije, str. 316—319.
25. Banić, N . (1984): ,JRecenziranje rukopisa način znanstveno-stručnog vrednovanja“ .
In f o r m a t o lo g ia Y u g o s la v ic a , Zagreb, 2—2, str. 101 —105.
26. Banjanin, M . (1997): ,,Upravljanje projektom maturskih ispita“ . D i r e k t o r šk o le, B e o
grad, 2, str. 24—34.
27. Bašević, L j. (1976): „Međunarodne asocijacije iz oblasti bibliotekarstva i naučne infor
m acije“, In f o r m a t o lo g ia Y u g o s la v ic a . 1, str. 17—24.
28. Bauer, A . (1983): ,,M etodologija na postdiplomskom studiju“ . In f o r m a t o lo g ia Y u g o s la
v ic a , Zagreb, 3—4, str. 189—195.
29. Beck, C. R. (2003): M o t iv a c ija , te o r ija i n a č e lo . Jastrebarsko: Slap.
30. Belke, H. (1989): ,,Upotrebni tekstovi“ . Prevela sa nemačkog D anka Nikolić. "Život, Sa
rajevo, 9—10, str. 201—215.
31. Berberović, L j. i R. Igić (1980): ,,Traganje za metodom o mogućnostima egzaktnog
vrednovanja naučnog rada“ . O d je k , Sarajevo, 7, str. 8.
32. Bergson, A . (1 9 9 1)'. S tva ra la čk a e v o lu c ija . Sremski K arlovci: IK Z . Stojanovića.
33. Bertolino, M . (1976): ,JSTapomene o naučnoj kritici“ . M a r k s is tič k a m is a o , Beograd, 6,
str. 193-199.
34. Berry, R. (1986): H a w to W rite R e s e s e a r c h P a p e r s . O xford: Pergam on Press.
35. Basara, D . (2003): ,,Specijalizovane baze podataka i Internet kao izvor informacija za
humanističke nauke“ . In fo rm a tik a , Beograd, 2, str. 119—123.
36. Besarević, V . (2 .0 0 5 ): In telek tu a ln a s v o jin a , ind ustrijsk a s v o jin a i a u to rs k o p r a v o . B e o
grad: Centar za publikacije Pravnog fakulteta u Beogradu.
37. Best, W . J. (1959): „Izveštaj istraživanja“ . U : Is tr a ž iv a n ja u p e d a g o g ic i . Prevela R ad
mila Đordević. B eograd: Institut za pedagoška istraživanja.
38. Bežen, A . (1980): ,,0 stanju kritike u odgoju i obrazovanju“ . U : P e d a g o g i ja u s a m o u
p r a v n o m s o c ija lis tič k o m d ru štvu , Zagreb: Pedagoško-književni zbor i Savez pedago
ških društava Hrvatske, str. 38^42.
39. „B ibliografsk a citiranja“ (JU S 3 A 4.023). Pravilnik, br 50-12678/1. S lu ž b e n i lis t S F R J
46, B eograd, 1981.
40. B ilbija, B . (2004): O s n o v i b ib lio te k a rs tv a . Banja Luka: G las srpski.
41. B iloš, D .; H. K rilić i D ž. Tuzlak (1999—2000) ,JPrimjeri nekih od načina citiranja litera
ture“. B o s n ia c a , 4—5, str. 25—32.
42. Bjekić, D . (2007): K o m u n ik o lo g ija : o s n o v e p e d a g o š k o g i p o s l o v n o g k o m u n icira n ja .
Čačak: Tehnički fakultet u Čačku Univerziteta u Kragujevcu.
43. Blažević, I. (1979): ,,Univerzalna dostupnost publikacijam a“ . In f o r m a t o lo g ia Y u g o s la
vic a . 3—A-, str. 1—9.
Akadem sTco p is a n je _________________________________________________________________________________ 317
44. Bojkovski, A . (1978): „B ez dobre naučne kritike nema dobre literature“ . N a š a šk ola ,
Sarajevo, 5—6, str. 270—274.
45. Bošnjak, B . (1977): P i s a n je i m o ć . Zagreb: M ladost.
46. B ožić, i sar. (1984): In v e n t iv n i rad. Zagreb: Radničke novine.
47. Branković, D . (2001): „M etodologija nauke u univerzitetskoj naučno-nastavnoj djelat
nosti“. U : P o l o ž a j n a u k e u R e p u b lic i S rp sk oj. Banja Luka: Ministarstvo nauke i kulture.
Univerzitet u B an ja Luci, Univerzitet u Srpskom Sarajevu, str. 53—56.
48. Brkić, S., V u čk ović-D ek ić, L j., Bogdanović, G. (uredn.) (2004): ,JPublikovanje u bio
medicini, Naučnoistraži^âčki rad i prezentovanje rezultata istraživanja“ . Z b o r n ik r a d o
v a , M edicinski fakultet u N o v o m Sadu, str. 49—78.
49. Brković, L j. (1975): Z a v ič a jn i f o n d o v i. Zajednica biblioteka, 1—2.
50. B ubalo, I. (1982): ,JR.azina naučne kritike u pedagogiji“ . P e d a g o g i ja , Beograd, 2—3, str.
610-616.
51. B u j, M . (1986): ,,Teme za diplomski ispit na nastavničkom fakultetu“ . Š k olsk i vjesn ik ,
Split, 2, str. 142-146.
52. Bujaš, M . (1997): ,,Uroga lektora u oblikovanju teksta“ . U : Z b o r n ik r a d o v a sa
s a v e t o v a n ja ,, K u ltu r a je z i k a “ . N o v i Sad; Pokrajinski sekretarijat za ostvarivanje prava
nacionalnih manjina, upravu i propise, str. 9—13.
53. Butorac, J. (1950): A r h iv s k a čitanka. Zagreb: Državni arhiv.
54. Buzan, T. (1983): Isk o ris tite s v o j um. Ljubljana: Univerzum .
55. C hicago M anual o f Style — The Essential G uide for W riters, Editors, and Publishers,
(15th ed). Chicago, The University o f Chicago Press, 2003.
56. Cenčić, M . (2002): P i s a n je in p r e d s t a v lja n je re z u lta to v r a z is k o v a ln e g a dela. Ljubljana:
Pedagoška fakulteta U niverza v Ljubljani.
57. Cetanović, S. i Brajević, A . (1986): ,JSTeke mogućnosti form iranja i pretraživanja bibli
ografskih baza podataka“ . P r a k s a , Beograd, 4, str. 34—39.
58. Cicm il, B . (2000): „Naučni časopis — izvor i nosilac naučne inform acije“. V a s p ita n je i
o b r a z o v a n je , Podgorica, 3, str. 144—151.
59. Cicm il, B . (2000): ,3ibliom etrijska analizA časopisa“ . V o jn o delo (1970—1992). V o jn o
d e lo , Beograd, 4—5, str. 204—219.
60. Cindrić, M . (2003): ,,Stručni skupovi u funkciji profesionalnog razvitka učitelja mento
ra i savjetnika“. N a p r e d a k , Zagreb, 144, (2), str. 180—194.
61. Citović, N . A . (1965): ,,0 naučnoistraživačkom radu studenata i asistenata“ . U n iv e r z it e t
d a n a s, B eograd, 5, str. 4 2 -^5 .
62. Cohen, L ., L . M an ion i K. M orrison (20D7): M e t o d e istra ž iva n ja u o b r a z o v a n ju . Jastre
barsko: N aklada Slap.
63. Cvrčanin-M atijević, M . (1975): „Tezaurus — struktura i metode sastavljanja“.
In fo rm a tik a , Beograd, 4, str. 129—137.
64. Čačić, T. (1980): ,,Kako vrednovati naučnike“ . N I N , Beograd, 1523, 18. mart, str. 20—22.
65. Čađenović, J. (1962): ,,Od koncepta do konačnog teksta“ . B ilte n , Titograd, 3, str. 47—53.
66. Čajetinac, Ž . (1978): „Diplom ski radovi studenata u sistemu studija uz rad“ . U : D i d a k
tički p r o b l e m i e fik a s n o g s tu d ira n ja uz ra d i iz ra da na v is o k o š k o ls k o m n iv o u . Zajednica
viših škola, B eograd, str 163—170.
67. Čanović, S. (1969): „Seminarski oblici rada i problem individualizacije nastave na filo
zofskom fakultetu“ . Z b o r n i k F ilo z o fs k o g fa k u lteta u P r iš tin i, V - A , str. 307—318.
68. Čopič, V . (1961): P is a n je . Zagreb: Pedagoško-književni zbor.

69. Ćeklić, V . (1973): V e š tin a p isa n ja . Treće dopunjeno izdanje. Rijeka: Fakultet industrij
ske pedagogije.
70. Čečuk, A . i J. Petrak (1986): ,,Korišćenje S C I kao bibliografsko-dokum entacijskog iz
vora“ , In f o r m a t o lo g ia Y u g o s la v ic a . Zagreb, 1—2, str. 65—69.
71. D avidović, L j. (1991): ,,Sistematski pristup izgradnji i korišćenju baza podataka u dru
štvenim i humanističkim naukama“ . U : T r e tir a n je z n a n s tv e n ih in s tr o k o v n ih p u b lik a c ij
in p o lp u b lik a c ij v o n lin e d o s to p n ih b a z o v ih p o d a tk o v za zn a n o st, M aribor, str. 159—167.
72. Deletić, Z . (2000): ,,1-lentorstvo u naučnom radu“. V a s p ita n je i o b r a z o v a n je , Podgorica,
3, str. 152-165.
73. Deletić, Z . (2000): M e t o d ik a n a u č n o g rada u is to r io g r a fiji. Priština: Univerzitet u Pri
štini.
74. Deletić, Z. (2006): N a u k a o istoriji. N iš: Centar za balkanske studije.
75. Deletić, Z. (2007): "Zlanat is to r ič a r a : m e t o d i tehnika istra živa n ja . K osovska M itrovica:
Učiteljski fakultet Univerziteta u Prištini.
76. Dim itrijević, R. (1969): O s n o v i t e o r ije p is m e n o s ti. Beograd: ,,Vuk K aradžić“ .
77. D o bro v, G. M . (1970): P o t e n c ija l nauke. Beograd: Institut za naučno-tehničku doku
mentaciju, Centar za proučavanje razvoja naučne djelatnosti.
78. D o bro v, G . M . (1970): N a u k a o nauk am a. Beograd: Z av o d za izdavanje udžbenika SR
Srbije.
79. Dolinar, F. M . (2000): U v o d v z n a n s tv e n o d elo . Ljubljana: Filozofska fakulteta. Odelek
za bibliotekarstvo.
80. D oloček, V . (2006): U v o d u n a u č n o is tra ž iv a č k i rad. Sarajevo: Univerzitet u Sarajevu.
81. Dreyfus, H. (1977): Šta ra ču n a ri n e m o g u (kritika vešta čk e in te lig e n c ije ). Beograd: Nolit.
82. D ubrovski, S. (1970): "Zašto n o v a kritika. Beograd: Srpska književna zadruga.
83. D ulović, B i M . D ulović (1970): M e m o r i r a n je i p r o n a la ž e n je in fo r m a c ija . Beograd: Ju
goslovenski centar za tehničku i naučnu dokumentaciju.
84. D unleavy, P. (2005): Iz r a d a d o k to ra ta : K a k o p la n ira ti, skicirati, p is a ti i d o v r š iti d o k
torsk u d is e r ta c iju . Zogreb.
85. Đordano, K. (2001): O g l e d i o in telek tu a ln o j k o m u n ik a ciji. Beograd: Č ig o ja štampa.
86. Đurđev, S. B . (2000): M e t o d o l o g i ja n a u č n o g rada. N o v i Sad: Prirodno-matematički fa
kultet Univerziteta u N o v o m Sadu.
87. Đ ordević, B . (1986): ,,Je li informacija dobijena posredstvom računara roba? “ M a r k e
tin g J U M A , Zagreb, 1.
88. Đordević, B . i J. Đordević (1992): S v o js tv a u n iverzitetsk ih n asta vn ik a. Institut za peda
gogiju i andragogiju Filozofskog fakulteta, Beograd.
89. Đurić, B ., M . B ogner i L j. Brkić (1971): P r ir u č n ik za p is a n je ru k opisa . Beograd: B IG Z .
90. Đurković, Z. (1992): ,JPriprema i odbrana diplom skog rada — metodološko i tehničko
uputstvo“ . Z b o r n ik r a d o v a P e d a g o š k e a k a d em ije , Sabac, 3, str. 47—52.
91. Eko, U . (1973): K u ltu ra , in fo rm a c ija , k om u n ik a cija . Beograd: Nolit.
92. Eco, U . (1984): ,,Kako se piše diplomska radnja“ . S italijanskog prevele B. Stipančić i
M . Franulić, P it a n ja , Zagreb, 5—6, str. 181—208.
93. Eko, U . (2000): K a k o s e p iš e d ip lo m sk a ra d n ja . S italijanskog prevele B. Stipančić i M .
Franulić, B eograd, Naučna knjiga — A lfa.
94. ,,Etički kodeks istraživanja s djecom “ . N a p r e d a k , Zagreb, 4, 2003, str. 529—537.
95. Fajgelj, S. (2005): M e t o d e istra živa n ja p o n a š a n ja . D rugo izdanje. Beograd: Centar za

primenjenu psihologiju.
96. Fekete, E. (2006): J e zič k e n e d o u m ic e — N o v i j e i sta rije. D ru go izdanje. Beograd: B e o
gradska knjiga.
97. Fekete, E., D . Ćupić i B . Terzić (2005): Srpski je z ič k i sa vetn ik . Beograd: Službeni list
Srbije i Crne G o re i Srpska školska knjiga.
98. Filipi-M atutinović, S. (1986): ,,Bibliografija radova ju go slo venskih autora iz naukome-
trije i srodnih oblasti“. In fo rm a tik a , Beograd, 6, str. 413—417.
99. Filipi-M atutinović, S. (1989): ,,Vrednovanje naučnog rada sa aspekta citiranosti u lite
raturi i primena Science Citation Index-a“. G la s n ik In stitu ta za ¿»oianiku (Botaničkog
zavoda) i Botaničke bašte Univerziteta u Beogradu, 23, str. 107—120.
100. Filipi-M atutinović, S. (1997): ,,Vrednovanje naučnog rada — diskusija“. U : Z b o r n ik
V r e d n o v a n je n a u č n o g rada. Urednik M . Sarić. Beograd: Srpska akademija nauka i
101. Filipović, J., A . K uzm anović i M . Andrijević (2002): P r ir u č n ik iz a k a d e m s k o g p is a n ja
— u p u tstva i s u g e s t ije za izrad u s e m in a rs k ih /n a u č n ih /s tru č n ih ra d o v a . Beograd: Katedra
za iberijske studije Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
102. Filipović, M . (2004): M e t o d o l o g i ja zn a n o sti i z n a n s tv e n o g rada. Sarajevo: Svjetlost.
103. Finci, Ž., L . Finci i R. Finci (1989): „Doktorska disertacija kao samostalan doprinos
nauci“ . Ž iv o t , Sarajevo, 9—10, str. 267—275.
104. Finci, Ž . (1979): ,,Tehnika odbrane doktorske disertacije“ . P o l jo p r i v r e d n i p r e g le d , Sa
rajevo, 3—A, str. 95—103.
105. Finci, Ž . (1986): ,J*rilog klasifikaciji naučnih djela“ . P r e g l e d , Sarajevo, 5, str. 589—597.
106. Finci, Ž ., L. Finci i R. Finci (1992): M a g i s t e r ij i d ok to rsk a d is e rta c ija . Sarajevo: S vje
tlost.
107. Finci, Ž. (1982): ,,Doktorska disertacija kao samostalan doprinos nauci“ . P r e g l e d , Sara
jevo, 6, str. 743—756.
108. Frančić, D . (1990): T ehtiike z n a n s tv e n o g ra da i iz v o r in fo r m a c ija . Pula: N aučna biblio
teka.
109. Frank, O. (red.) (1962): M o d e r n a d o k u m e n ta c ija i in fo rm a c ija . Beograd: Jugoslovenski
centar za tehničku i naučnu dokumentaciju.
1 IO. Gačić, M . (1987): K a k o izraditi z a v r š n i i d ip lo m sk i rad. Zagreb: Školska knjiga.
111. Gačić, M . (2001): P i s a n je i o b ja v l ji v a n je zn a n stven ih i stru čn ih ra d o v a . Zagreb: M in i
starstvo unutrašnjih poslova Republike Hrvatske. Policijska akademija.
112. G alić, M . (1985): ,,Seminarski oblici rada u studijama fizičke kulture“ . F iz ič k a kultura,
Beograd, 2, str. 99—104.
113. G alić, M . (1998): ,,Reference, bibliografija i literatura o stručnim pedagoškim tekstovi
m a“ . N a š a šk ola . B anja Luka, 1—2, str. 87—103.
114. G azivoda, P. (1989): ,,Inform acija kao pedagoški resurs“. S a v r e m e n o s t, N o v i Sad, 171—
179, str. 145-149.
115. G aurilov, M . (1965): ,,Korišćenje naučnih informacija u naučno-istraživačkom radu“ .
P r o d u k t iv n o s t , Beograd, 12, str. 763—772.
116. Giljarevskij, R. S. (1977): U v o d u in form a tik u i d o k u m e n ta c iju . Zagreb: Referalni cen
tar Sveučilišta u Zagrebu.
117. Giljarevskij, R. S. i A . I. M ih ajlov (1976): N a u č n e in fo r m a c ije : izvo ri, p r o n a la ž e n je ,
k o riš ć e n je . Beograd: J C T N D .
118. G ojkov, G ., R. Krulj i M . Kundačina (2005): L e k s ik o n p e d a g o š k e m e t o d o lo g ije . Treće

dopunjeno izdanje. Vršac: V iša škola za obrazovanje vaspitača.
119. G ojk ov, G . (2007): K v a lita tiv n a istra živa čk a p a r a d ig m a u p e d a g o g iji. Vršac: V isoka
škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača.
120. G ojkov, G . (2005): U v o d u p e d a g o š k u m e t o d o lo g iju (i l i m e ta te o r ijs k e k o n c e p c ije p e d a
g o š k e m e t o d o l o g i je ). Vršac: V isoka škola za obrazovanje vaspitača.
121. Grbac, Ž. (1983): „O gled o diplomskom radu“ . Z b o r n ik P e d a g o š k o g fakulteta, u R ije c i,
5, str. 61—68.
122. Grubačić, K. (1964): E n c ik lo p e d ijs k i lek sik on b ib lio te k a r s tv a . Sarajevo: Z avo d za izda
vanje udžbenika.
123. Grubačić, K. (1963): „Klasifikacija nauka i klasifikacija knjiga“. B ib lio te k a r s tv o , Sara
jevo , 9 (3 ), str. 1—79.
124. Gud, V . i P. Het (1995): ,JPripremanje saopštenja“ . U : B o g o s l a v P e j č i ć (ured.) M e t o d o
lo g ija e m p ir ijs k o g n a u č n o g istra živa n ja . Beograd: Defektološki fakultet, str. 867—879.
125. Gutman, I. (1996): ,J^rilog istoriji naučnih zabluda“. F lo g is t o n , 4, 125.
126. Halm i, A . (1999): T e m e lji k valita tivn e a n a lize u d ru š tv en im znanostim a. Zagreb; Alinea.
127. Halm i, A . (2003); S tra te g ija k va lita tivn ih istra živa n ja u p r im e n je n im d r u š tv e n im z n a
n o stim a . Jastrebarsko: Slap.
128. Havelka, N ., B. Kuzmanović i D. Popadić (1998): M e t o d e i tehnike s o c ija ln o -p s ih o lo š k ih
istra živa n ja . Beograd: Centar za primenjenu psihologiju i Društvo psihologa Srbije.
129. Hedrih-Stevanović, K. (1997); ,,Vrednovanje naučnog rada — diskusija“. U : Z b o r n ik r a
d o v a : V r e d n o v a n je n a u č n o g ra da . Urednik M . Sarić. B eograd: Srpska akademija nauka
i umetnosti, str. 53—58.
130. Hepkinson, A . (2003): ,,Upravljanje elektronskim resursima: elektronska džungla“ .
131. H oge, H. (1994): S ch riftlich e A r b e it e n im Studium . E in E eitfa d en z u r A b fa s s u n g w isse n
s ch a ftlich er T ex te f ü r P s y c h o lo g e n u n d S ozia lw issen sch a ftler. Stuttgart: Kohlhammer.
132. Horvat, N . R. (1952): O d ru k op isa d o k n jige. Zagreb; Izdavački zavod Jugoslavenske
akademije.
133. H rkalović, R. (1966): ,,Kultura i tehnika istraživanja u pedagogiji i tehnika korišćenja
literature i pisanja izveštaja o izvršenom istraživanju“ . P r i l o z i n a s ta vi p e d a g o g i je , B e o
grad: Z a v o d za izdavanje udžbenika, str. 48—70.
134. H rkalović, R. (1966); ,,Tehnika korišćenja literature i pisanja izvještaja o izvršenom is
traživanju“ . U : P r i l o z i n a s ta vi p e d a g o g ije . Beograd: Z a v o d za izdavanje udžbenika SR
Srbije, str. 62—70.
135. Hrvatić, N . i K. Posavec (1999): ,JPedagoška kritika u hrvatskoj periodici 1859—1999“.
N a p r e d a k , 3, str. 267—280.
136. Igić, R. (1991): U p u ts tv a za p is a n je d o k to rsk e d is e r ta c ije i m a g is ta r s k o g rada. Tuzla.
137. IE E E Standards Style M anual — Section 7. Preuzeto 6. avgusta 2007. sa stranice:
(http ; standarsd.ieee.org/guldes/style/section7.htm l).
138. Ijačić, L j. (1985); „N aslov rada“ . E k o n o m ik a o b r a z o v a n ja , B eograd, 12, str. 64.
139. Ilić, M . (1979); T e o r ija i f ilo z o f ija stva ra la štva . Niš; Gradina.
140. Injac, V . i V . Jovanović (2007); V o d i č k roz d ig ita ln e z b irk e N a r o d n e b ib lio te k e S r b ije .
Urednik Saša Ilić. Beograd: Narodna biblioteka Srbije.
141. I S B D ( A I ) M e đ u n a r o d n i b ib lio g r a fs k i o p is o m e đ e n ih p u b lik a c ija , drugo izdanje hrvat

skoga prevoda. Zagreb: Hrvatsko bibliotekarsko društvo, 1980.
142. I S B D ( S ) M e đ u n a r o d n i s ta n d a rd n i o p is serijsk ih p u b lik a c ija , prerađeno izdanje. Zagreb:
Hrvatsko bibliotekarsko društvo, 1992.
143. Iz a rh ivistik e — P r ir u č n ik za slu ž b e n ik e a rh iva . Beograd: Izdanje Državni-arhiv N R Sr
bije, 1959.
144. Iv-Fransoa L. K. (2005): N a u k a o in fo rm a c ija m a . Prevela s francuskog Vesna Injac-
M albaša. Beograd: Clio.
145. Ivanić, D . (2001): O s n o v i te k s to lo g ije . Beograd: Narodna knjiga — A lfa.
146. Ivanović, Z. (1996): M e t o d o l o g i ja izra d e z n a n s tv e n o g i s t r u č n o g d jela . Opatija: Hoteli-
jerski fakultet.
147. Jambrek, P. (1968): ,JProblemi mednarodnega znanstvenega sodelovanja (Problem i me
đunarodne naučne saradnje)“. T e o r ija in p ra k sa , Ljubljana, 2, str. 261—277.
148. ,Jêdnoobrazni zahtjevi s-a objavljivanje radova u biomedicinskim časopisim a“. G la s n ik
In stitu ta zaštite z d r a v lja S r b ije . Beograd, 73, 3^4, 1999, str. 138—142.
149. ,,Jezik i stil naučnog rada“ . E k o lo g ik a , Beograd, 4, 1997, str. 58—59.
150. Jonathan, A . P. i S. R. Joseph: P s ih o m e tr ijs k i p r is tu p i istra ž iva n ju č o v je k o v o g s tv a r a la
štva.
151. Jovanović, B. (2003): ,JPedagoško mišljenje-.i metodološka kultura n asta vn ik a “ . U :
O b r a z o v a n je i u s a v r š a v a n je u čitelja . Užice: Učiteljski fakultet, str. 203—220.
152. Jovanović, D . (1969): ,JSTaučna informacija i tok informacija u pedagoškoj teoriji i
praksi“ . P e d a g o g i ja , Beograd, 1, str. 109—124.
153. Jovanović, D . (1970): ,J*edagoška informacija i njeni korisnici“ . R e v i ja šk o lstva i p r o -
s v e tn a d o k u m e n ta c ija , Beograd, 3—4, str. 169—178.
154. Jovanović, D . (1972): ,,U lo g a naučne informacije u savremenoj pedagogiji“ . iETAronom-
ska šk ola , B eograd, 9, str. 1—5.
155. Jovanović, M . D . (1972): S a v r e m e n a p e d a g o g ija i te o r ija i p ra k s a n a u č n e in fo rm a c ije .
Beograd: Privredno finansijski zavod.
156. Jovanović, N . (1987): ,,Izrada doktorske disertacije“ . Z b o r n ik r a d o v a E k o n o m s k o g f a
kulteta U n iv e r z ite ta u N iš u , 25, str. 99—108.
157. Jug, J. (1986): T eh n ik a p is a n ja in b e le ž e n ja . Kranj: M oderna organizacija.
158. Jukić, S. (1995): ,,U čenje učenja u nastavi“ (kako koristiti literaturu). P e d a g o š k a s tv a r
n o st, N o v i Sad, 1—2, str. 43—57.
159. Junković, Z. (1963): ,,Za koga se pišu doktorske disertacije“ . N a š e tem e, Zagreb, 4, str.
354-357.
160. Jurić, S. (1971): O o b r a d i z n a n s tv e n o g d jela . Split.
161. Juričević, B . (1987): E k o n o m ija k n jige, o r g a n iz a c ija i tehnika ra da . Za^rdô: Školska
knjiga.
162. Jurišić, Š. (1971): O o b r a d i z n a n s tv e n o g d jela . Prigodom knjige M . Šam ića „ K a k o n a
s ta je n a u č n o d je l o “. Split: N aučna biblioteka.
163. Južnič, S. (1992): D ip lo m s k a n a lo g a . N a p o tk i za iz d e la v o . Ljubljana: Amalietti.
164. K afel, M . (1967): ,,M etod i različite specijalizacije za istraživanje inform acija“. N o v i
n a rs tvo .
165. Kajzer, V . (1973): J e z ič k o u m e tn ič k o d e lo . Preveo: Zoran Konstantinović. Beograd:
Književna misao.
32 2_______________________________________________________________________N I. K u n d a č in a — V . B a n đ u r
166. Kapitan, A . (1981): ,,Izrada doktorske disertacije iz pravnih nauka“ . U : M iroslav Pečuj
lić (ured.). M e t o d o l o g i j a d ru š tv e n ih nauka. Z b o r n ik tek sto va , Beograd: Savremena ad
ministracija, str. 267—275.
167. K edrov, D . M . (1978): ,,Klasifikacija nauka“ . I n f o r m a t i k a , 1, str. 5.
168. K eglevič, Z . (1998): „Kako izdelamo dober poster?“ . D id a k ta , 8 (42/43), str. 65—67.
169. Keller, G i M . B. (1993): U v o d u z n a n stven i i stru č n i rad. Treće izdanje, Zagreb. E ko
nomski fakultet.
170. K ićović, M . (1960): is t o r ija N a r o d n e b ib lio te k e u B e o g r a d u . Beograd: Narodna biblio
teka.
171. Kilibarda, K . (1978): ,Jiazvoj metodološke kulture studenata — zahtev savremenog vi
sokog školstva“ . V a s p ita n je i o b r a z o v a n je , Titograd, 6, str. 47—59.
172. K ilibarda, K. (1983): „U slovi i efikasnost formiranja istraživačkih kadrova putem ma
gistarskih studija“ . V a s p ita n je i o b r a z o v a n je , Titograd, 5—6, str. 100—121.
173. K lajn, I. (2004): R e č n ik je z ič k ih n e d o u m ic a . Šesto dopunjeno i izmenjeno izdanje. B e o
grad: Srpska školska knjiga. Beograd.
174. Klinar, P. (1977): ,,Seminarske in diplomske naloge“. V : P r i s t o p k z n a n s tv e n e m u d elu .
Ljubljana: F S N P U niverze v Ljubljani, Partizanska knjiga, str. 55—80.
175. K ljajić, V . (1970): ,,D iplom ski radovi studenata više škole za socijalne radnike u Sara
je v u “ . S o c ija ln i ra d , Zagreb — Sarajevo, 1—2, str. 145—149.
176. Knežević, B . (1986): ,,Citati u bibliom etriji“ . In fo rm a tik a , B eograd, 6.
177. Knežević, B . (1978): ,,Članak — nosilac informacije“. In fo rm a tik a , 1, str. 25—26.
178. Knežević, B . (1990): ,,Kvantitativni parametri radova u m edicini“ . P e r io d . B io lo g . 92
(2 ), str. 241-243.
179. Knežević, V . (1977): ,,M odelovanje vrednosnih orijentacija u pedagogiji“. Z b o r n ik
In stitu ta za p e d a g o š k a istra živa n ja , Beograd, IO, str. 241—256.
180. K okelj, P. (1984): ,,0 pisanju stručnih znanstvenih članaka i rasprava“ . K le k tr o -te h n ič k i
v je s n ik , Z agreb, 5, str. 193—196.
181. K okelj, P. (1984): ,,0 pisanju stručnih znanstvenih članaka i rasprava“ . E n e r g ija , Z a
greb, 3.
182. Kolarić, I. (1993): „M etod vrednovanja — evaluacija“. P r o s v e t n i p r e g le d , Beograd, P e
dagoška praksa, 240, str. 3—7.
183. „Kolektivni istraživački rad i disertacija“. U n iverzitet danas, Beograd, 1—2, 1964, str. 79—81.
184. Kolesarić, V . (1987): ,,Univerzitet i nadareni studenti“ . M eđunarodni seminar. U n i v e r
zitet d a n a s, Dubrovnik, 24—29. 8. str. 123—135.
185. K ols, M ., Č. V ajt i B. Pip (2005): N a u č it e da učite. Prvo doštampano izdanje — Aktiv
nosti i vežbe za razvijanje umeća učenja, pisanja radova, eseja i referata, polaganja te
stova i ispita. S engleskog prevela Gordana M iljević. Beograd: Kreativni centar.
186. Kornhauser, A . (1977): ,,Kako pišemo strokovne članke“. V z g o ja in iz o b r a ž e v a n je , L ju
bljana, 6, str. 4 1 -^ 4 .
187. Kosanović, B . i P. Šipka (1996): ,Jâzvoj bibliografskih baza podataka za nacionalne
potrebe: iskustva sa Socio Faktom“ . U : Z b o r n ik r a d o v a , , 0 sistem u n a u č n ih i te h n o lo
ških i n f o r m a c i ja “ , Kotor, str. IIO .
188. Kosanović, B . i P. Šipka (1996): ,,Socio Fakt — Jugoslovenska baza za društvene činje-
ničke nauke“ . U : P. Kostić (ured.), M e r e n j e u p s i h o lo g iji I I , Beograd: IK S I i Centar za
primenjenu psihologiju, str. 88—95.
189. Kosanović, M . i S. Kostović (1983): ,,Analiza diplomskih radova odbranjenih na Institutu

za pedagogiju“ . Z b o r n ik Instituta za p e d a g o g iju . N o v i Sad, 1, str. 119—126.
190. Kostić, R. (1986): ,,O sposobljavanje kadrova za naučno-istraživački rad na položaj na
učnog podmlatka na univerzitetima u Srbiji“ . Is tra ž iva č , Beograd, 1.
191. Kovačević, J. (1960): ,J*itanje postdiplomskog usavršavanja“. F iz ič k a kultura, B e o
grad, 5—6, str. 268—271.
192. Kovačević, M . (1991): ,JEpistemološke pretpostavke lingvističnosti radova o jezik u “ .
U : N a u č n i sa sta n a k sla vista u V u k o v e d a n e, 20, Beograd, str. 53—63.
193. Kožuh, B. (1998): ,,U p oraba in interpretacija statističnih preizkusov hipotez“. S o d o b n a
p e d a g o g ik a , Ljubljana, 49 (3 ), str. 262—270.
194. ,,Kriteriji za sticanje naučnih zvanja“ . U : N a u k a i teh n o lo š k i r a z v o j u R e p u b lic i S r b iji,
p olitik a , a n a lize, d o k u m en ti. Beograd: Ministarstvo za nauku i tehnologiju Republike
Srbije. Beograd, 1997, str. 107—114.
195. K r it e r iju m i za v r e d n o v a n je n a u č n ih knjiga, ča sop isa , r a d o v a i sk u p o va . Ministarstvo za
nauku i zaštitu životne si edine Republike Srbije, Beograd, 2006.
196. Kritovac, E>. (1978): ,,Oprem a naših znanstvenih i stručnih publikacija“ . In f o r m a t o lo g ia
Y u g o s la v ic a , Zagreb, 1—4, str. 91—103.
197. Kritovac, D . (1982): ,,U lo g a naslova, sažetaka i ključnih reči u komuniciranju inform a
cijam a“ . In f o r m a t o lo g ia Y u g o s la v ic a , Zagreb, 1—2.
198. Krneta, Lj. (2004): ,JProblem pretraživanja i prezentovanja na Internetu uz osvrt na
smernice u "WEB dizajnu“ . P e d a g o š k a stva rn o st. N o v i Sad, 1—2, str. 101—1 IO.
199. Krneta, S. (1992): E v r o p s k o p r a v o in telek tu a ln o g vla sn ištva . Sarajevo.
200. Krulj, R. (1979): ,JDejstvo nastavne tehnologije na kvalitet znanja u nastavi poznavanja
prirode“ — Studijski projekat magistarske teze. U : M e t o d o lo g ija p e d a g o š k ih istra živa n ja i
stva ra la štva , Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, str. 102—112.
201. K uba, L. i D ž. K oking (2003): M e t o d o l o g i ja izra d e n a u č n o g teksta — kako s e p iš e u
d r u š tv e n im n a u k a m a. Podgorica; C ID , Banjaluka: Rom anov.
202. Kućan, Ž. (1983): ,,0 kvaliteti u znanosti“. N a š e tem e, Zagreb, 7—8, str. 1122—1125.
203. Kujundžić, E. (2004): M e t o d i b ib lio g r a fs k o g p ris tu p a zn a n ju i u m ije ć e citira n ja . Sara
jevo: Biblioteka grada Sarajeva.
204. Kukić, S. i B . M arkić (2006): M e t o d o l o g i ja d ru š tv e n ih z n a n o s ti — m e to d e , tehnike,
p o s t u p c i i in stru m en ti z n a n s tv e n o -is tr a ž iv a č k o g rada. Mostar: Ekonom ski fakultet
Sveučilišta u Mostaru.
205. Kumen, E. (1981): ,,O rganizacija i funkcioniranje multimedijskih indok sistema u slu
žbi oblasti obrazovanja, kulture i znanosti“ . A n d r a g o g ija , Zagreb, 3—5, str. 195—204.
206. Kum in, F. (1986): ,J*rilog konceptualizaciji nacionalnih i međunarodnih I N D O K siste
m a“ . A n d r a g o g i ja , Zagreb, 1—3, str. 1—104.
207. Kundačina, M . (2000): ,,Činioci naučnog stvaralaštva studenata“. Z b o r n ik r a d o v a . V iša
škola za obrazovanje vaspitača, Vršac, 6, str. 255—265.
208. KyHjiaHHHa, M . (2000): ,,Pl3rpa/iyBaH>e na MCTOjiojTOiiiKa Kyjixypa cxy/teHaxa“. T Ip o -
ceemHO d e jio , CKonje, 3.
209. Kundačina, M . (2002): ,.M etodološki aspekti kvaliteta naučnih radova“. U : U p r a v l ja n je
k va lite to m i p o u z d a n o š ć u . Beograd: D Q M —2002, str. 191—197.
210. Kundačina, M . (1998): M e t o d o lo š k a istra živa n ja u p e d a g o š k o j p e r io d ic i. U : M etodika
naučna i nastavna disciplina. Jagodina: Učiteljski fakultet, str. 83—98.
324 ]Vr. K u n d a č in a — V . B a n đ u r
211. Kundačina, M . (2003): „Informacione tehnologije činilac naučnog stvaralaštva studena

ta postdiplom aca“ . U : T e h n o lo g ija , inform atika, o b r a z o v a n je 2. B eograd, N o v i Sad:
Institut za pedagoška istraživanja i Centar za razvoj i primenu nauke, tehnologije i in
formatike, str. 208—218.
212. Kundačina, IVI. (2007): „O blici i postupci evaluacije naučnih i stručnih radova“ . O: G.
G o jk o v _i sar: M e t a p e d a g o S k e r a s p r a v e — m e to d o lo š k i m o m e n t. N o v i Sad: Savez
pedagoških društava Vojvodine, 119—162.
213. Kurelić, N . (1978): P r ip r e m a d ip lo m s k o g ispita u o b la s ti fiz ič k e k ulture. Beograd: Fa
kultet za fizičko vaspitanje.
214. Kuvačić, I. (1995): ,JBtički aspekti teorijskog istraživanja“ . U ; B o g o lju b Pejčić (ured.),
M e t o d o l o g i j a e m p ir ijs k o g n a u č n o g istra živa n ja , Beograd: Defektološki fakultet, str.
813-815.
215. K vaščev, R. (1970): ,,Stvaralaštvo i kriterijumi stvaralaštva“. P e d a g o g i ja , Beograd, 3,
str. 586-605-.
216. K vaščev, R. (1976): P s ih o l o g i ja stva ra la štva . Beograd: IG S .
217. L asić-L azić, J. (1996): "Znanje o zn a n ju . Zagreb: Filozofski fakultet.
218. Laušević, R.; D izdarević, IVI. i Grgić, P. (1983): ,,Teoretske osnove kriterijuma vredno
vanja naučnog rada“ . O d je k , Sarajevo, 8, str. 14—15.
219. LavriČ, J. (1971): T eh n ik a in m e t o d o lo g ija s tr o k o v n e g a p is a n ja (T e h n ik a i m e t o d o lo g ija
s t r u č n o g p i s a n ja ). Ljubljana: Z avo d SR Slovenije za statistiko.
220. Lazović, M . (1981): ,J*Olupublikacija kao neformalni prenosilac naučnih inform acija“.
In fo rm a tik a , Beograd, 3—4. str. 157—159.
221. Leent, J. A . (1968): ,,Sposobnost naučnog stvaralaštva“ . U n iv e r z it e t d a n a s, Beograd, 5,
str. 58 -6 7 ;
222. Lekić, B . (2006): A rh iv is tik a . Beograd: Z av o d za nastavna sredstva.
223. Lekić, Đ . (1979); „Kadrovski uslovi pedagoškog istraživanja i stvaralaštva (pojam , od
like i m etodološka kultura pedagoškog istraživača i stvaraoca)“ . U : M e t o d o l o g i j a p e d a
g o š k o g is tra ž iv a n ja i stva ra la štva . Beograd: Z avo d za udžbenike i nastavna sredstva,
str. 3 2 ^ 5 .
224. Lekić, Đ . (1979): ,JVIetodološka kultura pedagoškog istraživača i stvaraoca“ . U ; M e t o
d o lo g ija p e d a g o š k ih istra živa n ja i stva ra la štva . Beograd; Z a v o d za udžbenike i nastav
na sredstva, str. 41—45.
225. Lekić, Đ . (1979); „O dlike pedagoškog istraživača i stvaraoca“ . U ; M e t o d o l o g i ja p e d a
g o š k ih istra ž iv a n ja i s tva ra la š tv a , Beograd: Z avo d za udžbenike i nastavna sredstva,
str. 33-41.
226. Lekić, Đ . (1995); ,,M od eli pedagoških radova“ . U : B o g o lju b Pejčić: M e t o d o l o g i ja e m
p ir ijs k o g n a u č n o g istra živa n ja . Beograd; Defektološki fakultet, str. 912—913.
227. Lekić, M . (1956): „Slabosti seminarskog rada u srednjoj školi“ . N a s t a v a i va s p ita n je ,
B eograd, 9, str. 519—524.
228. Lelas, S. (1983); ,JEtički aspekti objavljivanja rezultata znanstvenog rada“ . S cien tia
V u g o s la v ic a , Zagreb, 9 (1—2), str. 49—53.
229. Lihačov, D . S. (1966); T ek s to lo g ija . Prevela Ljubica Štavljanin-Đorđević. Beograd;
N aučna knjiga.
230. Line, M . i S. Vickers (1989); U n iv e r z a ln a d o s tu p n o s t p u b lik a c ija . Zagreb; Hrvatsko bi
bliotekarsko društvo.
231. L o gar, J. (1973); U v o d u b ib lio g r a fiju . Sarajevo; Svjetlost, 308 str.
A.ka.demsk .0 p is a n je _________________________________________________________________ '________________________ 325
232. M aček, M . i dr. (1977): P r is t o p k z n a n s tv e n o m u delu. P r ir o č n i k za s tu d ij in r a z is k o v a -

n je . U niverza v Ljubljani Fakulteta za sociologijo, politične vede in novinarstvo. Parti
zanska knjiga — znanstveni tisk v Ljubljani.
233. M ahorčić, V . (1971): N a v o d ila za o b l ja v l ji v a n je statističkih p o d a tk o v . Ljubljana: Z a v o d
SR S za statistiko.
234. M ajer, D . (1969): ,J^sihički preduslovi za naučni rad. Doprinos problem u obrazovanja
naučnih radnika na univei*zitetima“ . U n iv e r z ite t d a n a s, Beograd, IO, str. 101—107.
235. M aksić, Z. (1977): ,,Uvjeti za razvitak znanstvenog časopisa“ . U : Z n a n s t v e n a i stru čn a
p u b lic is tik a , Zagreb, str. 12.
236. M aksim ović, V . (2003): O s n o v e t e o r ije b ib lio g r a f ije sa p r im je r im a . Pale: Filozofski fa
kultet Univerziteta u Srpskom Sarajevu.
237. M alacko, J. (1991): P r ip r e m a i o d b r a n a d ip lo m s k o g i n a u č n o g ra da . N o v i Sad: Fakul
tet za fizičku kulturu.
238. M alić, J. (1986): K o n c e p c i ja s a v r e m e n o g u džben ik a . Zagreb: Školska knjiga.
239. M andić, P. (1988): „O sposobljavanje studenata za razumevanje i primenu naučnih m e
toda“ . S a z n a n ja , Banja Luka, 5—6, str. 27—34.
240. M andić, P. (2004): M e t o d o l o g i ja n a u č n o g rada. Banja Luka: A kadem ija nauka i umjet
nosti Republike Srpske.
241. M an dić D . (1997): „Internet u obrazovanju“ . Z b o r n ik r a d o v a . Učiteljski fakultet, V ra
nje, 4, str. 61—69.
242. M anojlović, L. (1999): ,,0 kritici i kritikovanju u pedagogiji“ . D i r e k t o r š k o le , Beograd,
1, str. 85—87.
243. M argolis, D ž. (1984): ,,Emergencija i kreativnost“. K u ltu r a , Beograd, 64, str. 125—139.
244. M aričić, S. (1981): ,,Savremena biblioteka u prijenosu (znanstvenih) inform acija“. A n
d r a g o g ija , Zagreb, 3—5, str. 153—167.
245. M aričić, S. (1977): ,,Vrednovanje znanstvenih časopisa“. U ; Z n a n s t v e n o -s t r u č n a p u b l i
cistika. Zagreb.
246. M arinković, D . (1997): ,,Internet — Osnovna pretpostavka za unapređivanje načina is
traživačkih aktivnosti u oblasti zdravstvene zaštite“ . U : In fo rm a tik a u z d ra v s tv u . G o jk o
vić, G. i M . Đ ačić, (E d s), Beograd: Savez zdravstvenih radnika Jugoslavije, str. 147—
154.
247. M arijanović, S. (1973): ,,Stručni članci i njihova recenzija“ . O r g a n iz a c ija i k a d r o v i, B e
ograd, 4, str.45—49.
248. M arinković, J. i V . N ikolić (2003): O b l i c i iz ra ž a v a n ja i stilistika, drugo popravljeno
izdanje, Vranje: Učiteljski fakultet.
249. M arinković, S. (1973): M i s l i v e lik ih 'lju d i. Kruševac: Oko.
250. M arkić-Č učković, L j. (1976): Z n a n s tv e n a litera tu ra i m e t o d e n je n a k o r iš ć e n ja . Zagreb.
251. M arković, M . (1988): ,JEtički problemi nauke“ . G led išta , Beograd, 11—12, str. 179—192.
252. M arković, M . (1991): ,JEtički problemi nauke“ . U : P r o b l e m i n a u k e u b u d u ć n o s ti, B e o
grad: Srpska akadem ija nauka i umetnosti, str. 137—150.
253. M arković, Ž. D . (2002): ,,M oralna odgovornost stvaraoca“ . Z b o r n ik r a d o v a . V iša škola
za obrazovanje vaspitača, Vršac, 6, str. 100—103.
254. M arković, S. M . (2002): B ib lio t e c a fu tu r a — p ra k tik u m za m o d e r n u b ib lio te k u . Beograd:
Čigoja.
255. M arković, S. (1979): A u t o r s k o p r a v o i s ro d n a p r a v a . Beograd.
326_______________________________________________________________________ Jvl. K u n d a č in a — V . B a n đ u r
256. M arković, S. (1998): „O baveza plaćanja autorskog honorara, autorsko pravo i tržište“ .
P riv re d a , i p r a v o , 58.
'2.57. M arojević (1982): ,^Dokumentacija i informacije u m uzejim a“ . In f o r m a t o lo g ia Y u g o s la
v ic a . Z agreb, 1—2, str. 109—113.
258. M arušić, M . i sar. (2004): U v o d u z n a n stve n i rad. Treće, obnovljeno i dopunjeno izda
nje. Zagreb: M edicinska naklada.
259. M atešković, K. (1984): ,,TUnapredimo kvalitetu naših časopisa“ . P r im e n je n a p s i h o lo g i
j a , Zagreb, 3 -4 .
260. M atić, D . (2003): „Inform aciono opismenjavanje korisnika biblioteke za pristup zna
nju“. U : T e h n o lo g ija , inform atik a, o b r a z o v a n je 2. B eograd: Institut za pedagoška istra
živanja.
261. M atijević, M ., V . M užić i M . Jokić (2003): Istra ž iva ti i o b ja v ljiv a t i. Zagreb: Hrvatski
pedagoško-književni zbor.
262. M atković, M . (1983): „Seminarski i diplomski radovi u svijetlu koncepcije društvene
samozaštite“ . U : P o ja m n asta na k i b itn e k arakteristike za štitn e fu n k c ije . Ekonomski fa
kultet, Split i Fakultet za turizam i vanjsku trgovinu, Dubrovnik, str. 73—80.
263. Medanić, V . (1954): ,,0 autorskom pravu i njegovoj zaštiti“ . Ž iv o t i škola, Osijek, 1, str. 1.
264. M[ejovšek, M!. (2003): U v o d u m e to d e z n a n s tv e n o g istra živa n ja . Jastrebarsko: Naklada
Slap.
265. M ejovšek, M . (2003): M e t o d e z n a n s tv e n o g istra živa n ja u d r u š tv e n im i h u m a n ističk im
z n a n o s tim a . Jastrebarsko: N aklada Slap.
266. M esaroš, F. (1985): T ip o g ra fs k i p riru č n ik . Zagreb: Grafički obrazovni centar.
267. M esihović, N . (2003): U v o d u m e t o d o lo g iju d ru š tv e n ih nauka. Sarajevo: Ekonom ski fa
kultet.
268. M ićić, R. (2001): „Ključne reči u opisu naučnog članka u elektronskom katalogu“ .
G o d iš n ja k B ib lio t e k e M a t i c e srp sk e. N o v i Sad.
269. M ihailović, D . (1995): M e t o d o l o g i ja n a u č n o is tra ž iv a č k ih p r o je k a ta (p r ir u č n ik za iz ra
d u sem in a rsk ih , d ip lo m s k ih i m a gista rsk ih r a d o v a i d o k to rsk ih d is e r t a c ija ). Beograd:
Centar za primenjenu psihologiju.
270. M ihailović, D . (1999): ,JZavršni radovi. K om pozicija naučnog rada, Reč o intelektual
nom majstorstvu“ . U : M e t o d o l o g i ja n a u č n ih istra živa n ja , Beograd: Fakultet organizaci
onih nauka, str. 213—281.
271. M ih ajlov, A . I. i R. S. Giljarevskij (1976): N a u č n a in fo rm a c ija . Iz v o r i, p r o n a la ž e n je ,
k o r iš ć e n je . Prevela s ruskog M . M iljković. Beograd: Jugoslovenski centar za tehniku i
naučnu dokumentaciju.
272. M ih ajlov, A . I. i R. S. Giljarevskij (1984): U v o d u in fo rm a tik u — d o k u m en ta ciju . 'Z .Si-
greb: Referalni centar Sveučilišta u Zagrebu.
273. M ih ajlov, A . J. (1964): ,JProblemi naučne inform acije“ . Preveli Dušan Isaković i Franjo
Idvegi, T eh n ik a , Beograd, 6, str. 1005—1008.
274. Mîhajlović, B . (2003): K a k o napisati, p r ip r e m it i i p rik a z a ti n a u č n i i s tr u č n i rad. N o vi
Sad: M edicinski fakultet, Sremska Kamenica: Institut za kardiovaskularne bolesti.
275. M ihel, I., V . O lu jić-V u k o vić i N . Pravdić (1984): ,JPrimjena bibliometrijskih zakonito
sti u analizi širokih tematskih područja i radovi iz humanističkih znanosti“ . In f o r m a t o
lo g ia Y u g o s la v ic a , 1—2, str. 21—23.
276. M ijanović, N . (1999): ,,Osobine istraživača kao značajan preduslov uspješnog proučava
nja vaspitno-obrazovnih fenomena“ . N a s ta v a i va sp ita n je , Beograd, 3—4, str. 296—309.
277. M ilanović, M . (1979): P is a n je , u r e đ iv a n je i šta m p a n je. Beograd: Tehnička knjiga.

278. M ilas, G. (2005): ,Jîsanje znanstvenog rada i istraživačkog izveštaja“. U : Istra živa čk e
m e to d e u p s ih o lo g iji i d r u g im d ru štven im znanostim a. Zagreb; N aklada Slap, str. 73—88.
279. M ilas-B racović, M . (1987): „Struktura znanstvenog članka i njegovog autorovog sažet
ka“ . In f o r m a t o lo g ia Y u g o s la v ic a , Zagreb, 19 (1—2), str. 51—67.
280. Milašinović, M . (1987): ,,Karakteristike korišćenih analitičkih postupaka u empirijskim
istraživanjima nastavnog procesa“ . N a s ta va i va sp ita n je, Beograd, 1—2, str. 195—201.
281. M ilat, J. (2005): O s n o v e m e t o d o lo g ije istra živa n ja . Zagreb: Školska knjiga.
282. M iletić, G. (1960): ,,Teme doktorskih disertacija“ . G le d iš ta , B eograd, 3, str. 65—69.
283. Mîlić, D . (1998): K o m e n t a r Z a k o n a o a u to rs k o m p r a v u i s r o d n im p r a v im a sa su d sk o m
p r a k s o m . Beograd.
284. M ilić, V . (1982): ,,Doktorati o obrazovanju i obnavljanju naučnog o so blja“ . S o c io lo š k i
p r e g le d , Beograd, 1—2, str. 45—102.
285. M ilić, V . (1995): ,JBlcmenti teorije naučnog obaveštavanja“ . U : B o g o lju b Pejčić
(ured.), M e t o d o l o g i j a e m p irijs k ih n a u čn ih istra ž iva n ja , Beograd: Defektološki fakultet,
str. 191-202.
286. M ilinković, N ., R. M arković, I. Petričević i J. M ilošević (1997): ,,A naliza sadržaja di
plomskih radova studenata andragogije u periodu 1991—1996“. U : Is tr a ž iv a n ja u p e d a
g o g i j i i a n d r a g o g iji. Beograd: Institut za pedagogiju i andragogiju Filozofskog fakulteta
u Beogradu, str. 157—160.
287. M ilivojević, Z . (1985): ,,0 diplom skim radovim a odbranjenim na katedri za sociologiju
Filozofskog fakulteta u B eogradu od 1963—1985“ . S o c io lo š k i p r e g l e d , Beograd, 3—A,
str. 150-165.
288. M ilosavljević, S. (1990): Iz v e š ta j o n a u č n o m istra živa n ju . Beograd: Institut za strategij
ska istraživanja. Centar visokih vojnih škola.
289. M ilosavljević, S. (1995): ,,Izveštaj o istraživanju i rezultatima istraživanja“ . U : B o g o
ljub Pejčić (ured.). M e t o d o l o g i ja e m p ir ijs k o g n a u č n o g istra živa n ja . Beograd: D efekto
loški fakultet, str. 879—908.
290. M ilosavljević, S. i I. R adosavljević (2006): O s n o v i m e t o d o lo g ije p o litič k ih nauka, tr e ć e
iz m e n je n o i d o p u n je n o izd a n je. Beograd: Službeni glasnik.
291. M ilosavljević, V . (1980): ,,IN S P E C — baza podataka“ . In f o r m a t o lo g ia Y u g o s la v ic a , Z a
greb, 2, str. 1—2.
292. M ilovanović, M . (1979): P is a n je , u r e đ iv a n je i štam p an je. Beograd: Tehnička knjiga.
293. Mîlošević, N . i S. Mîlošević (2001): O s n o v i m e t o d o lo g ije b e z b e d n o s n ih nauka. B e o
grad: Policijska akademija.
294. M ils, R. (1982): ,,0 intelektualnom majstorstvu“ . U : M iroslav Pečujlić (ured.). M e t o d o l o
g ija d ru štven ih nauka. Z b o r n ik ra d o v a , Beograd: Savremena administracija, str. 283—292.
295. M iljk ović, M . (1976): ,,Opšta struktura tezaurusa“ . I n f o r m a t o lo g ia Y u g o s la v ic a , B e o
grad, 3, str. 118—124.
296. M iljk ović, M . (1974): ,,U lo g a i značaj referentnih biltena“ . In f o r m a t o lo g ia Y u g o s la v i
ca , 2, str. 56.
297. M i s l i velik ih lju d i (2007;: Beograd: Kreativni centar.
298. M iškin, V . (1983): ,JPriprema naučnih i naučno-pedagoških kadrova kroz aspiranturu“.
U n iv e r z ite t d a n a s, B eograd, 1—2, str. 111—115.
299. M itić, P. (1962): K a k o p o s ta ti p is a c . Beograd.
300. M itov, C. (1986): ,,M etodološka kultura pedagoških radnika uslov uspešnog rukovođe
nja“ . U č i t e lj, B eograd, 16, str. 65—70.
301. M itrović, D . (1963): ,J^roblem stvaralaštva u pedagoškoj teoriji i praksi“ . "Zbornik r a d o
va F ilo z o f s k o g fa k u lteta , Beograd, V II-2 , str. 151—179.
302. M očilnik, S. (1956): ,,O blici seminarskog rada u nastavi“ . N a s t a v a i v a s p ita n je , B e o
grad, 2, str. 78—84.
303. M om čilović, B . (1979): ,,Kvantitativno vrednovanje znanstvenih inform acija“ . S cien tia
Y u g o s la v ic a , Zagreb, V -5 , str. 1—4.
304. M om čilović, B . i V . Simeon (1981): ,JRaspodela učestalosti citiranja u neprestanoj sku
pini znanstvenih radova“ . In fo r m a t o lo g ia J u g o s la v ic a , 1—4, str. 123—128.
305. M om čilović, B . (1978): ,JPrimjena citata u evaluaciji kvalitete znanstvenih radova i ča
sopisa“ . In f o r m a t o lo g ia Y u g o s la v ic a , Zagreb, IO (1—4), str. 22—28.
306. M om čilović, B . (1977): ,,M jerenje kvalitete znanstvenih publikacija pomoću citata“ .
I n f o r m a t o lo g ia Y u g o c la v ic a , Zagreb, 1—4, str. 1—5.
307. M om ić, S. (1987): ,,Osnovna pravila za bibliografska citiranja“ . V o jn o d e lo , Beograd,
4, str. 201-208.
308. M om irović, K. (1988): ,Jêke konkurentne metode za valorizaciju znanstvenog rada“ .
S c ien tia Y u g o s la v ic a , Zagreb, 14 (3--4), str. 225—226.
309. M um inović, H. (1986): ,,Osobenosti naučno-kritičkog procjenjivanja pedagoških djela
naših autora“ . N a š a šk ola , Sarajevo, 7—10, str. 73—78.
310. M u žić, V . (1960): ,JGvidencija tekućih naučnih radova — preduvjet koordinacije peda
goškog istraživanja“ . P e d a g o š k a s tva rn o st. N o v i Sad, 5, str. 308—312.
311. M u žić, V . (1982): „O sobine ličnosti istraživača u pedagogiji“ . U : M e t o d o l o g i ja p e d a
g o š k ih is tra ž iv a n ja , Sarajevo: Svjetlost, str. 30—33.
312. M u žić, V . (2000): „Stalno i prom jenljivo u m etodologiji znanosti“. N a p r e d a k , Zagreb,
3, str. 281-288.
313. M užić, V . (2004): U v o d u m e t o d o lo g iju istra živa n ja u o d g o ju i o b r a z o v a n ju . T>r\xô
izm ijenjeno i dopunjeno izdanje. Zagreb: Educa.
314. N edeljković, D . (1976): D ija le k tik a na d e lu i r a z v o j nauke, n a u č n o g stva ra la štva i lič
n o s ti n a u čn ik a . Beograd; Naučno delo.
315. N e jg e l, E. (1974): Struktura n a u k e — P r o b l e m i lo g ik e n a u č n o g o b ja š n je n ja . Beograd;
Nolit.
316. Nem eth, K. (1970): „ U lo g a arhiva Jugoslavije u sistemu naučnih inform acija“. I n f o r
m a t o lo g ia Y u g o s la v ic a . Zagreb, 1—4, str. 2.
317. Nešić, V . (1987): ,J'sihološki aspekti osposobljavanja mladih za naučno-istraživački
rad“ . Z b o r n i k r a d o v a F ilo z o fs k o g fa k u lteta , N iš, IO, str. 143—146.
318. N ičković, R. (1968): ,JCultura i tehnika pedagoškog istraživanja“ . U : R adovan T eod o
sić i saradnici. P e d a g o g i ja . Sarajevo, str. 364—373.
319. N ičković, R. (1968); „Izveštaj o istraživanju“ . U ; Radovan Teodosić i drugi. P e d a g o g i
j a . Sarajevo; Z a v o d za udžbenike, str. 360—364.
320. N ik olić, B . (1997): ,.Vrednovanje naučnog rada — diskusija“. U : Z b o r n ik V r e d n o v a n je
n a u č n o g ra d a . Urednik M . Sarić. Beograd: Srpska akadem ija nauka i umetnosti, str.
4 3 -A 5 .
321. N ik olić, M . i V . M ilošević (1978): ,,Neki aspekti društvene valorizacije naučnog i peda
goškog rada univerzitetskih nastavnika“ . G r a d in a , N iš, 2, str. 123—137.
A k a d e m s k o p is a n je _______ ____________________________________ _________________________________________ 329
322. Ninković, A . (2000): „N auka i naučne discipline“ . N a š a šk o la . Banja Luka. 1—2, str.
80-93.
323. Nortrop, F. (1979): A n a t o m ija kritike. Zagreb: Naprijed.
324. Hobhkob, a . M . (2003): K a ic p a Q o m a m b nad č u c c e p m a vfu e ii? MocKBa: E fbcu.
325. N ovosel, O. (1977—1978): ,,I N D O K — sistem prosvjetno-pedagoške službe S R Hrvat
ske“ . O b r a z o v a n je i ra d, Zagreb, 5, str. 58—64.
326. O bradović, B . (1974): „Komunikativna (ne)sposobnost istraživanja“ . B ilte n , Titograd,
3, str. 124-133.
31,1. Ognjenović, P. (1983): „Kognitivna obrada informacija“. P s ih o l o g i ja , Beograd, 4, str.
10-17.
328. Okrugli sto ,,Znanstvena recenzija kao filtar kvaliteta u znanstvenoizdavačkoj delatno
sti“ . In f o r m a t o lo g ia Y u g o s la v ic a , Zagreb, 16, str. 113—125.
329. Oleša, J. (1964): N i d a n a b e z retka. Beograd.
330. Ormuš, M . i Ž. M atijević (1979): In telek tu a ln i rad. m e to d e i tehnike. Zagreb: Radničko
sveučilište ,JVIoša Pijade“ .
331. ,,Opći normativi u vezi s pisanjem doktorskih disertacija“, In f o r m a t o lo g ia Y u g o s la v ic a .
Zagreb, 1 -^, 1969.
332. ,,Opći normativi za tehničku opremu diplomskih, magistarskih, habilitacionih radova i
doktorskih disertacija“ . In f o r m a t o lo g ia Y u g o s la v ic a , 3, 1971, str. 129—134.
333. O p ć i m e đ u n a r o d n i sta n d a rd i — b ib lio g r a fs k i o p is (2005). Beograd: N arodna biblioteka
Srbije.
334. Palčić, D . (2006): T ip o g r a fs k o -p r a v o p is n i p riru č n ik . Beograd.
335. Palekčić, M . (2000): ,^Diferencijalni istraživački pristupi u pedagogiji — dosezi i ograni
čenja“. N a p r e d a k , Zagreb, 3, str. 267—280.
336. Palov, M . (1955): ,,Diplom ski ispit i seminarski oblik rada u učiteljskoj školi“ . P r o s v e t
n i p r e g le d , B eograd, 18.
337. Panković, D . (1982): S rp sk e b ib lio g r a f ije 1 76 6 —1850. Beograd: Narodna biblioteka
Srbije.
338. Panković, D . (2006): S rp sk e b ib lio g r a f ije 185 1 —1879. N o v i Sad: M atica srpska.
339. Pantović, M . (1990): ,JEudised — evropski sistem za pedagošku dokumentaciju i infor
m acije“ . R e v i ja o b r a z o v a n ja , Beograd, 1—6, str. 136—139.
340. Papotnik, A . (1985): ,JDiplomski rad studenata — inovacija“ . I n o v a c i je u n a sta vi,
Kruševac, 3, str. 233—235.
341. Pasinović, K. (1970): ,JSTeka razmišljanja u vezi sa diplomskim radovima studenata više
škole za socijalne radnike u Zagrebu“ . S o c ija ln i rad, Zagreb — Sarajevo 1—2, str. 18—31.
342. Pavić, H. (1980): Z n a n s tv e n e in fo rm a c ije . Zagreb: Školska knjiga.
343. Pavlović, D . i M . Leskovac (1967): N a č e la za kritička izda n ja . Beograd: S A N U .
344. Pejčić, B . (1995): ,,Saopštavanje rezultata istraživanja“ . U : B o g o lju b Pejčić (ured.). M e
t o d o lo g ija e m p ir ijs k o g n a u č n o g istra živa n ja . Beograd: Defektološki fakultet, str. 865—
866 . .
345. Pejić, M . (1986): „Osobenosti recenzija naučnih i stručnih djela“ . N a š a šk o la , Sarajevo,
7 -1 0 , str. 79-82.
346. Perenji, I. (1970): „Univerzitetsko obrazovanje i istraživačka delatnost“ . Prevod D . P u
halo. U n iv e r z it e t d a n a s, Beograd, 9—10, str. 58—61.
347. Perović, S. (1958): Iz r a d io n ic e velik ih m a jsto ra . Zagreb.
33 0________________ _____________________________________________ ________ Jvl. K u n d a č in a — V . B a n đ u r
348. Petković, Đ . M . (1993): „Scientometrija“. H e m ijs k i p r e g le d , 3—4-, str. 54.

349. Petkovski, V . (1987): ,JDrugtveni kontekst prom ocije kreativnih i obdarenih studenata.
M eđunarodni seminar“ . U n iv e r z ite t d a n a s, Dubrovnik, 24—29. 8., str. 148—150.
350. IleTpocK a-Bem Ka, B. (1996): K aK O c e n u tu y ea u s e e u im a j s a c n p o e e ö e H O eMnt4.pujcKo
ucmpaz»cyeaht>e. CKOnje: MajiHHCKa.
351. Petrić, B. (2005): A kadem sk o .p is a n je u u n iv e r z ite ts k o j nastavi.
( w w w .ns.ac.y u/stara/no vostiidogadj aj i/naučniForum/2005/nf250505. htm l).
352. Petrović, L j. (1937): T eh n ik a stila — O s n o v n i p o jm o v i. Beograd; G eca Kon.
353. Petrović, S. (1966): M e t o d ik a in telek tu a ln o g rada. Beograd; Pedagoško-psihološka slu
žba, X I beogradska gimnazija.
354. Pešikan, M ., J. Jerković i M . Pižurica (2002); P r a v o p is s r p s k o g je z ik a . Treće dopunjeno
izdanje. N o v i Sad: M atica srpska.
355. Pijuković, N . (1956): Š ta m p a rstvo. Beograd: Udruženje grafičkih preduzeća Jugoslavi
je, Sekcija za N R Srbiju.
356. Pingel, F. (2000): V o d i č za istra ž iva n je i re v iz iju u d žb en ik a . Zagreb: Profil.
357. P i s a n je s tr o k o v n ih sesta vk o v. Biotehniška fakulteta, Ljubljana, 1988.
358. Plevnik, D . (1982): ,,Kada čovek postaje korisnik inform acija“ . In fo r m a to lo g ia
Y u g o s la v ic a , Beograd, 1, str. 9—17.
359. Poljak, V . (1980): D id a k tič k o o b lik o v a n je udžbenik a i p riru čn ik a . Zagreb; Školska knjiga.
360. Popović, A .: P r ir u č n ik iz is to r ije b ib lio te k a . Beograd: Društvo bibliotekara N R Srbije.
361. Popović-K alem ber, O. (1974); ,,Kriterijumi za istraživanje relevantnosti inform acija“ .
362. Popović-K alem ber, O. (1974); „Neform alne inform acije“ , In f o r m a t o lo g ia Y u g o s la v ic a ,
B eograd, 3.
363. Popović, M . (1965); ,JElementi društvene kritike u našim sociološkim istraživanjima“ .
S o c i o lo g ija , B eograd, 2, str. 71—81.
364. Popović, Z. (1999): K a k o napisati i p u b lik o v a ti n a u č n o d elo. Beograd; Akademska
misao.
365. Potkonjak, N . (1965); „Izrada naučno-istraživačkog projekta — najsloženiji i najvažniji
deo procesa istraživanja“ . N a s ta v a i v a s p ita n je , Beograd, 1—2, str. 3—11.
366. Potkonjak, N . (1981); P is a n je i p r ip r e m a n je za o b ja v ljiv a n je izvešta ja o istraživanju.
Um noženo autorizovano predavanje. Kolegij za postdiplomske studije Humanizacija od
nosa rrieđu polovim a i odgovorno roditeljstvo. Sarajevo: Filozofski fakultet.
367. Pranjić, K. (1968); Jezik i k n již e v n o d je lo . Zagreb; Školska knjiga.
368. Praštalo, T. (1985): ,,Časopis u budućnosti“ . U : T r e ć e J u g o s lo v e n s k o s a v e t o v a n je o p ć e -
z n a n s tv e n ih i u n iverzitetsk ih b ib lio te k a , M aribor, str. 43—46.
369. ,J*ravila ispravnog postupka kod pisanja znanstvenih publikacija“ . In fo r m a t o lo g ia
Y u g o s la v ic a , Zagreb, 1, 1969, str. 79—89.
370. P r a v iln ik o d ip lo m s k o m ra d u (u p u ts t v o za izra d u i o d b r a n u d ip lo m s k o g r a d a ). U čitelj
ski fakultet, Som bor, 1996.
371. P ra viln ik i p riru č n ik za izradu a b eced n ih kataloga, ur. Eva Verona, Zagreb, 1970—1983, 2.
sv.
372. ,JPravilnik o evidenciji bibliotečkog materijala“. S lu ž b e n i g la sn ik S R S r b ije 55. 1982.
str. 9. (1984).
A k a d e m s k o p is a n je _____________________________________________________________________________________________ 331
373. P r a v iln ik o p o s tu p k u i n a čin u v r e d n o v a n ja i k va n tita tivn o m isk a ziva n ju n a u č n o is tr a ž i-

va čk ih rezu lta ta istra živa ča , ( http://www.mntr.sr.gov.yu).
374. P r e g l e d doktorsk ih d iserta cija — r a z v o jn o g i s tru č n o -a n a litič k o g rada, izd a va čk e d e la tn o -
sti k n jiga i b r o š u r a i p e r io d ik e u ob la sti v a s p it n o -o b r a z o v n e d ela tn o sti u J u g o sla viji. B eo
grad: Jugoslovenski zavod za proučavanje školskih i prosvetnih pitanja, 1970.
375. P r e g l e d b a za p o d a ta k a u S F R J , ur. N . Toudor Šilović i J. Škovrc, Zagreb, 1987.
376. Prelog, N . i M . Tuđm an (1977): „Transfer znanstvenih inform acija kroz obrazovni pro
ces“ . K u ltu r n i radnik^ Zagreb, 6, str 53—80.
311. P r im je n a m ik ro film a k a o s re d stv a o r g a n iz a c ije , k o m u n ik a c ije i d o k u m e n ta c ije , ur. A .
Bergstein, Zagreb, 1971.
378. ,J*riprema rukopisa za štampanje“ . Beograd: S lu ž b e n i list S F R J , 1951.
379. P r is t o p k z n a n s tv e n e m u delu. P r ir o č n ik za s tu d ij in r a z is k o v a n je (1977): Ljubljana.
F S P N , Partizanska knjiga — Znanstveni tisk.
380. Prodanović, T. (1981): ,,Značaj i posebnosti vrednovanja naučno-istraživačkog rada u
oblastima vaspitanja i obrazovanja“ . U : Z b o r n ik radova-. S t r u č n o -p e d a g o š k i i n a u č n o -
istra živa čk i r a d u v a s p ita n ju i o b r a z o v a n ju . N o v i Sad: Pedagoški zavod Vojvodine, str.
369-384.
381. Prodano vić, T. i N . M ićić (1996): N a u č n o istra ž iva n je — m e to d e , p r o c e d u r a , je z ik i stil.
Čačak: Agronom ski fakultet.
382. Prokić, B. (1985): ,JEx-post-facto eksperiment u izradi seminarskih i diplomskih student
skih radova“ . Z b o r n ik Instituta za p ed a g o š k a istra živa n ja , Beograd, 18, str. 233—236.
383. Protić, Ž. D. (1967): ,,Neki elementi za procenu efikasnosti naučno-tehničkih informa
cija“ . In f o r m a t o lo g ia Y u g o s la v ic a , Beograd, 1, str. 1—4.
384. Prpić, K. (1985): „Socijalni profil istraživača“. N a š e tem e, Zagreb, 1—3, str. 141—161.
385. Pujić, S. (1982): ,JLeksikografski priručnici u nastavi“ . U : D r u š t v e n i a sp ek ti s tv a r a n ja
u d ž b e n ič k e lite ra tu re i n je n a fu n k c ija u sistem u va s p ita n ja i o b r a z o v a n ja , Sarajevo:
Svjetlost, str. 242—252.
386. Radošević, D . (1978): T e o r ija sistem a i te o r ija in fo r m a c ija . Varaždin: Pakultet organi
zacije i informatike.
387. Radović, D . (1981): ,,Istraživači — po slovu zakona“ . N a s t a v a i v a s p ita n je , Beograd, 4,
str. 884-885.
388. Radović, S. (1981/82): ,JSTavike korišćenja enciklopedija i leksikona“ . A n a liz e i istra ži
v a n ja u o b r a z o v a n ju i v a s p ita n ju , Titovo U žice, 5, str. 25—30.
389. Rajnberg, S. A . (1995): ,,Odbrana disertacije“ . U : B o go lju b Pejčić (ured.): M e t o d o l o g i
j a e m p ir ijs k o g n a u č n o g istra živa n ja . Beograd: Defektološki fakultet, str. 947—955.
390. Rajnberg, S. A . (1948): M e t o d ik a i tehnika n a u č n o g ra d a — O m e t o d ic i i teh n ici n a u č -
n o is tr a ž iv a č k o g i n a u č n o -lit e r a r n o g rada. S ruskog preveo Đ orđe M oškijević. Beograd:
M e d ic in s k a k n jig a .
391. Rajt, T. H. (1975): O b ja š n je n je i r a z u m ije v a n je . Beograd: Nolit.
392. Rakić, L j. (2002): ,,Etički problemi naučnih istraživanja — K ad nauka o b o li“ . P o litik a ,
Dodatak, Kultura—umetnost—nauka, Beograd, 8. jun 2002.
393. Raos, N . (1987): ,,Kako napisati znanstveno-popularni članak“ . K e m ija u in d u striji, Z a
greb, 7, str. 305—308.
394. Razdevšek-Pućko, C. (1985): P is a n je d ip lo m sk ih n a lo g . Ljubljana: Pedagoška akade
mija.
395. Razdevšek-Pućko, C. (1988): „Medpredmetne diplomske naloge — nova kvaliteta v izo-

braževanju učiteljev“. S o d o b n a p e d a g o g ik a , Ljubljana, 5—6, str. 242—245.
396. R endić-M iočinović, I. (1991): ,,M etodologija analize udžbenika“. N a s t a v a p o v ije s ti.
Zagreb, 3—4, str. 107—117.
397. R ešidbegović, A . (1998): ,,Osnovi poznavanja bibliografije“, B o s n ia c a , 3, str. 68—80.
398. Ristić, Ž. (1995): ,JEtička strana naučnog istraživanja“. U : O istra živa n ju , m e to d u i zn a
n ju . Beograd: Institut za pedagoška istraživanja, str. 430—437.
399. Ristić, Ž. (1995): ,JVIoralna odgovornost u sticanju novih naučnih znanja“ . \J: M o r a l
n o s t i d r u š tv e n a kriza. Beograd: Institut za pedagoška istraživanja.
400. Ristić, Ž. (1996): ,JPisanje izveštaja o obavljenom istrdživanju“ . U.- O istra živa n ju , m e
to d u i z n a n ju . Beograd: Institut za pedagoška istraživanja, str. 421—429.
401. Ristić, Ž. (1999): ,Xôkučivanje informacija iz podataka u eksperimentalnim istraživa
njim a“. U : Z b o r n i k Institu ta za p e d a g o š k a istra živa n ja , Beograd, 31, str. 151—180.
402. Ristić, Ž . (1995): ,,Kriterijumi za ocenjivanje istraživačkih projekata i rezultata istraži
vanja“. U : O istra ž iva n ju , m e to d u i z n a n ju . Beograd: Institut za pedagoška istraživanja,
1995, str. 438-453.
403. Rizvić, M . (1985): ,JDoktorska disertacija kao samostalna naučna radnja“ . P r e g l e d , Sa
rajevo, 9—10.
404. Rizm an, R. (1977): ,,Navajanje virov in tehnika citiranja“ . V : P r is t o p k z n a n s tv e n e m u
d elu . Ljubljana: Pedagoški institut pri Univerzi v Ljubljani.
405. Rusan, I. (1975): ,JDiseminacija naučno-tehničkih inform acija“ . In fo r m a t o lo g ia Y u g o -
s la v ic a . Z agreb, 1-4, str. 19—22.
406. Ružić, I. (1978): ,JProcena znanstvenog kadra i znanstvene produkcije na osnovu S C I i
W I P I S “ . In f o r m a t o lo g ia J u g o s la v ic a , 1—4, str. 1—9.
407. Ružić, I. (1976): Z n a n s tv e n a d je la tn o s t i n je n o v r e d n o v a n je p u t e m z n a n stven ih p u b lik a
cija . Republička zajednica za znanstveni rad SR Hrvatske, Zagreb.
408. Ružić, I. (1977): ,J*rocjena znanstveno-publicističke produkcije u S R H i SFRJ“ . U :
Z n a n s t v e n o -s t r u č n a p u b lic is tik a , Zagreb, str. 42.
409. Sagadin, J. (1993): „Kvalitativna analiza podatkov pri študiji primera“ . S o d o b n a p e d a -
g o g ik a , 44(3/4), str. 115-123.
410. Sakan, M . (1998): „Izrada pisanih saopštenja u vojnim naukama“ . V o jn o d e lo , Beograd,
2, str. 80—101.
411. Sakan, M . (2005): Iz r a d a stru čn ih i n a u čn ih ra d o va . D ru go izdanje. N o v i Sad:
Prometej.
412. Salitrežić, T. i M . Žugaj (1977): U v o d u zn a n s tv e n o is tra ž iv a č k i rad. Varaždin: FO I.
413. Sam olov, L j. (1978): ,,Jezik i pisanje članka za časopis“ . In f o r m a t o lo g ia Y u g o s la v ic a ,
Beograd, 3.
414. Sarić, M . (1985): O p š ti p r in c ip i n a u č n o g rada. Beograd: N aučna knjiga.
415. Sarić, M . (1992): V r e d n o v a n je n a u č n o g stva ra la štva . Naučni skup: „Srpski narod na
početku novog doba“ . Beograd: S A N U , str. 5.
416. Sarić, M . (1993): V r e d n o v a n je n a u č n o g stva ra la štva . Beograd: Savez poljoprivrednih
inženjera i tehničara Jugoslavije.
417. Sarić, M . (1990): ,,C!itiranost naučnih radova kao jedan od kriterijuma ocene naučnog
stvaralaštva“ . B ilte n Pokrajinskog sekretarijata za nauku, tehnološki razvoj i informati
ku, N o v i Sad, 5, str. 53—61.
418. Sarić, R. M . (1997): ,Z n a č a j vrednovanja naučnog rada za dalji razvoj nauke“ . U :

V r e d n o v a n je n a u č n o g rada. 'Z b o rn ik ra d o v a . Urednik M . Sarić. Beograd: Srpska akade
mija nauka i umetnosti, str. 7—30.
419. Sarić, M . (1991): S a sta v i o r g a n iz a c ija S rpsk e a k a d e m ije nau k a i u m je tn o s ti o d 1 8 8 6 —
1990. Beograd: O deljenje za prirodnomatematičke nauke S A N U .
420. SaHć, M . (1997): V r e d n o v a n je n a u č n o g rada. Beograd: S A N U .
421. Sarić, M . (2002): O p š ti p r in c ip i n a u č n o -is tra ž iv a č k o g rada. Beograd: K lub N ikola Tesla.
422. Savić, J. (2001): K a k o napisati, o b ja v it i i v r e d n o v a ti n a u č n o d e lo u b io m e d ic in i. B e o
grad: Kultura.
423. Savićević, D . (1996): ,JDiplomski i specijalistički radovi, magistarske teze i doktorske
disertacije“ . U : M e t o d o l o g i ja istra živa n ja u va sp ita n ju i o b ra z o v a n ju ., Vranje: Učiteljski
fakultet, str. 453—488.
424. Savićević, D. (1996): ,Etički problemi u istraživanjima vaspitanja i obrazovanja“ . U :
M e t o d o l o g i ja istra ž iva n ja u va sp ita n ju i o b r a z o v a n ju . Vranje: Učiteljski fakultet, str.
439^52.
425. Savićević, E). (1996): ,,Interpretacija rezultata istraživanja“ . U : M e t o d o l o g i ja is tra ž iv a
n ja u v a s p ita n ju i o b r a z o v a n ju . Vranje: Učiteljski fakultet, str. 2,77—2.36.
426. Schubert, A . i T. Braun (1986): ,JRelativni pokazatelji i relacioni dijagram i za kompara
tivno utvrđivanje rezultata objavljivanja i uticajnosti izražene citiranjem“ . In f o r m a t o lo -
g ia Y u g o s la v ic a , Zagreb, 6, str. 397^401.
427. Schubert, A . i W . Glam zel (1986): ,,Poređenje naukometrijskih pokazatelja iz više ze
m alja“ . In f o r m a t o lo g ia Y u g o s la v ic a , Beograd. 6, str. 385—386.
428. Schubert, A . i A . Teles (1986): ,JPotencijal objavljivanja — pokazatelj naučne jačine za
poređenje više zem alja“ . In fo r m a t o lo g ia Y u g o s la v ic a , Zagreb, 6, str. 391—395.
429. Sećanski, V . (1975): B ib lio g r a fija . Beograd.
430. Seifert, J. W . (1996): V izu a liz a c ija , p r e z e n ta c ija , m o d e r a c ija . M aribor: D oba.
431. Sekulić-M ajurec, A . (2000): „Kvantitativan i/ili kvalitativan pristup istraživanjima pe
dagoških fenomena — neke aktuelne dilem e“ . N a p r e d a k , Zagreb, 3, str. 289—300.
432. ,,Seminar o naučno-tehničkim informacijama i I D O K delatnosti u SFR J“. Z b o r n ik r a d o
va D r u š t v a za in fo rm a tik u S r b ije , Savez mašinskih inženjera i elektrotehničara Jugosla
vije, Beograd, 1978.
433. Sergejev, E>. (1970): ,,Mentorstvo kao princip reformisane sveučilišne nastave“. N a š e
tem e, Zagreb, 7—8, str. 1415—1427.
434. Shw ab, C. H. (1997): P u t ka u sp eh u — I O z a p o v e s ti za uspeh. Kragujevac: D S P .
435. Silić, J. (1984): O d r e č e n ic e d o teksta. Zagreb: Liber.
436. Silobrčić, V . (1979): „Znanstveni časopisi i tercijarne publikacije kao izvor podataka za
vrednovanje znanstvenog rada“ . S cien tia Y u g o s la v ic a , Zagreb, 1—4, V -5 , str. 15—18.
437. Silobrčić, V . (2003): K a k o sastaviti, o b ja v it i i o c ije n iti z n a n s tv e n o d je lo . Peto dopunje
no izdanje. Zagreb: M edicinska naklada.
438. Silobrčić, V . (1985): Z n a n s tv e n o d jelo . Zagreb: Jugoslovenska medicinska naklada.
439. Simić, R. (1991): U v o d u filo z o fiju stiía. Sarajevo: Svjetlost.
440. Sim onović, E>. (1969): „Naučni i stručni rad studenata u reformisanoj organizaciji uni
verziteta i univerzitetske nastave“ . N a u č n i p o d m la d a k , N iš, 3—4, str. 11—20.
441. Skaza, J. (1999): „Citiranje in navajanje literature“ . S lo v e n š č in a v š o li, 4 (6 ), str. 63—67.
334______________________________________________________________________ Ivi. K u n d a č in a — V . B a n đ u r
442. Slatina, M . (1999): ,,Izrada seminarskog i diplom skog rada u univerzitetskoj nastavi“.
D id a k tič k i pxj.toka.zi, Zenica, str. 1—17.
443. Smiljanić, M . (1997): „Vrednovanje naučnog rada — diskusija“. U : Z b o r n ik ra d o v a ,
444. Sm olić-K rković, N . (1970): „Diplom ski radovi studenata više škole za socijalne radni
ke u Z agreb u “ . S o c ija ln i ra d, Zagreb — Sarajevo, 1—2, str. 150—169.
445. Sotirović, V . i Ž . A d a m o vić (2002): M e t o d o l o g i ja n a u č n o -is t r a ž iv a č k o g rada. Zrenja-
nin: Tehnički fakultet.
446. Spajić, V . (1983): T e o r ija a u to rs k o g p r a v a i a u to rsk o p r a v o u S F R J . Sarajevo.
447. Spaventi, J., N . Toudor-Šilović, S. M aričić i M . Labus (1979): ,,Bibliometrijska analiza
znanstvenih časopisa iz Jugoslavije“. In fo r m a to lo g ia Y u g o s la v ic a , 3—4, str. 11—23.
448. Srdanović-Barić, O. (1972): O s n o v i b ib lio g r a fije — p rin c ip i, p r o b le m i, pra k sa , p rim e n a .
Beograd: Institut za spoljnu trgovinu.
449. Sriča, V . (1981): Sistem , in fo rm a c ija , k o m p ju ter. Zagreb: Informator.
450. Stajić, B . (1960): ,Jâzmena zvaničnih publikacija u praksi F N R J “ . B ib lio te k a r, 12, 1—
2, str. 28 -3 3 .
451. Stanisavljević, V . (1970): K a k o se u či veštin a p isa n ja . Beograd: Obelisik.
452. Stanković, V . (1979): ,,Vrednovanje znanstvenog rada u funkciji ostvarivanja njegove
društvene uloge“ . S cien tia Y u g o s la v ic a , Zagreb, 1—4, V —5.
453. Stanković, Z . (1982): ,vPut informacije od dokumenta do korisnika“ . In fo r m a t o lo g ia
Y u g o s la v ic a , Beograd, 3—4, str. 125—131.
454. Stefanović, V . (1970): ,»Osnovna metodološka kultura nov zahtev savremenom nastav
niku“ . P e d a g o š k i ž iv o t, Zrenjanin, 3—4, str. 81—90.
455. Stevanović, B . (1961): S tva ra la čk o m iš lje n je . Beograd: Rad.
456. Stipčević, A . (1986): ,,0 sekundarnim publikacijama danas“ . In f o r m a t o lo g ia Y u g o s la v i
ca . Zagreb, 1—2, str. 15.
457. Stipčević, A . (1985): P o v i je s t k n jig e. Zagreb: Nakladni zavod M atice hrvatske.
458. Stojak, R. (1990): M e t o d a analize sadržaja. Institut za nacionalne odnose. Tuzla: Grrafičar.
459. Stojanović, V . (1978): „O kodeksu deontologije nastavno-naučnih radnika“ . U n iv e r z ite t
d a n a s, B eograd, 5—6, str. 5—21.
460. Stokić, G. (2002): K a f i l o z o f i ji b ib lio te k a rs tv a . Pančevo: M a li N em o.
461. Stričević, I. (2003): ,J^rezentacija na posterima — kako organizirati i kako izraditi odgo
varajući poster“ . N a p r e d a k , Zagreb, 2, str. 240—243.
462. Strojnik, A . (1967): ,,Kdo je znanstvenik? Poskus definicije, po kateri bi lajže dobili
objektivna merila za vrednotenje znanstvenikov in njihovega dela“. N a š i ra zg le d i, L ju
bljana, 28. 1. 1967.
463. S tru č n i p r ir u č n ik za b ib lio te k a r e . Beograd: Narodna biblioteka Srbije, 1962.
464. Sučević, P. B . (1978): O p isa n ju , o k n jig a m a i j o š n ek im stva rim a . Zagreb: Prosvjeta.
465. Supek, R. (1963): ,JSTaučni rad i naučna odgovornost“. N a š e tem e, Zagreb, 4, str. 402—413.
466. Supek, R. (1995): ,J*reporuke o izradi izveštaja o anketnom istraživanju na bazi uzor
ka“ . U : B o g o lju b Pejčić (ured.): M e t o d o l o g i ja e m p ir ijs k o g n a u č n o g istra živa n ja . B e o
grad; Defektološki fakultet, str. 908—912.
467. Suša, B . (1999): ,,Vrednovanje naučnog rada objektivnim pokazateljim a“ . V o jn o d e lo ,
Beograd, 1, str. 57—72.
468. Suša, B. i N . Đenić (1998): U p u ts tv o za izrad u d ip lo m s k o g ra da . Beograd: C V S V ojske

Jugoslavije.
469. Suzić, N . (2007): P r im ije n je n a p e d a g o š k a m e to d o lo g ija . Banja Luka: X B S .
470. Suzić, N . (2004): ,,Standardi korektnog citiranja“ . N a š a šk o la . Banja Luka, 3^4, str.
163-171.
471. Svenonijus, I. (2007): In telek tu a ln a o s n o v a o r g a n iz o v a n ja in fo rm a c ija . Prevela s engle
skog Ljiljana K ovačević. Beograd: Clio.
472. Svrdlin, Đ. (1968/69): ,J*edagoška kritika uslov razvoja pedagoške teorije i unapređiva
nja nastavno-vaspitne prakse“ . P u t e v i i d o stig n u ć a , Sarajevo, 3, str. 1—5.
473. Šamić, NI. (1990): K a k o n a s ta je n a u č n o d je lo — u v o đ e n je u m e t o d o lo g iju i tehniku n a -
u č n o is tr a ž iv a č k o g ra da — o p š ti p ristu p , o s m o izd a n je. Sarajevo: Svjetlost.
474. Šamić, M . (1995): ,J*riprema i štampanje rukopisa“ . U : B ogolju b Pejčić (ured.). M e t o d o
lo g ija e m p irijs k o g n a u č n o g istraživanja. Beograd: Defektološki fakultet, str. 917—946.
475. Šercer, T. (1975): ,J^rimarne znanstvene periodične publikacije u SFRJ“. N a š e tem e,
Zagreb, 5, str. 911—922.
476. Šercer, T. (1988): K o m u n ik a c ijs k a filo z o fija zn a n stven ih ča so p isa . Zagreb: Globus.
477. L U eB jaK O B , JI. (1960): Kare p a ć o m a m b nad d u cep m a tfu eii. 4. M3M- M o c K s a : Majia-
TejibCTBO AKaêMUH nayK C C C P , CTp. 34.
478. Šimleša, P. (1968): ,,0 načinu pisanja jedne kritike“ . N a s t a v a i v a s p ita n je , Beograd, 5,
str. 620—621.
479. Šipka, P. (1995): ,,Citatna analiza jugoslovenske psihološke periodike 1981—1990. Odnosi
među pokazateljima individualne citiranosti“. P s ih o lo g ija , Beograd, 1—2, str. 195—205.
480. Šipka, P. (1996): „Inostrana citiranost prethodne Jugoslavije“ . U : P. Kostić (ured.): M e -
r e n je u p s i h o lo g iji II. Beograd: IK S I i Centar za primenjenu psihologiju, str. 169—179.
481. Šipka, P. (1996): „Procena ,,očigledne valjanosti“ naučnih radova iz oblasti psihologije
na osnovu navoda u tekstu“. P s ih o l o g i ja , Beograd, 4, str. 417^4^29.
482. Šipka, P. (1996): ,,Citiranost inostranih autora u psihološkoj periodici prethodne Jugo
slavije“. Č a s o p is za K P I S P , 1—2, str. 84—101.
483. Šipka, P. (1998): ,,Upotreba bibliografskih baza podataka u vrednovanju naučnog učin
ka“ . G o d iš n ja k F a k u lteta fiz ič k e kulture, Beograd, 9, str. 17—27.
484. Šipka, P. (1995): ,,Citatna analiza ju goslo venske psihološke periodike 1981—1990 uti-
cajnost i međusobno uvažavanje katedara za psihologiju“. U : M om irović K. (ur.): M e -
r e n ja u p s ih o lo g iji, 1, Beograd: IK S I i S D P S , str. 175—186.
465. Šišković, J. (1963): O s n o v i p o z n a v a n ja k n jig e. Beograd: Z avo d za izdavanje udžbenika
Socijalističke Republike Srbije.
486. Škreb, N . (1979): ,,Vrednovanje znanstvenog rada u našim uvjetima“ . S c ien tia Y u g o s la -
v ic a , Zagreb, V —5, str. 1—4^.
487. Škreb, N . (1980): „Vrednovanje programa i rezultata rada i istraživanja razvoja“ . B ilte n
R Z Z R , Zagreb, 5, str. 131-133.
488. Šobajić, D. (2007): K a k o se p iš e stru čn i rad. Beograd: Fakultet muzičke umetnosti.
489. Šolaja, B. i D. Bošković (1971): N a u č n i i stru č n i k a d r o v i k a o k o r is n ic i i s tv a r a o c i n a
u čn ih i stru čn ih in fo rm a c ija . Prva konferencija o informacijama. Beograd: SITJ.
490. Šolaja, V . B . (1979): ,,Materijalni i kadrovski uslovi naučnoistraživačkog rada“ . M a r k
sistička m is a o , Beograd, 1, str. 56—61.
491. Šopenhauer, A . (1982): ,,0 pisanju i stilu“. Preveo M ilan Vujaklija. E n c ik lo p e d ijs k a b i
b liotek a . Beograd, 1—2, str. 175.
492. Šoše, H. i D . Tom ić (1991): K a k o s e p iš e d ip lo m sk a teza. Beograd: S IA .

493. Šoše, H., M . M ekić i I. R ado (1998): V o d i č za p is a n je n a u č n ih i stru čn ih r a d o v a u k in e -
z o lo g iji. Sarajevo; Fakultet za fizičku kulturu Univerziteta u Sarajevu.
494. Štajner, R. (1969): „Budućnost intelektualne snage“ . D ir e k t o r , B eograd, 6, str. 13—17.
495. Štefčić, Z . (1982): „N aša znanost u odnosu prema znanosti u svijetu“ . S a v r e m e n a p o l j o
p r i v r e d a , 9—10, str. 415—423.
496. Štefčić, Z . (1986): ,JProblem vrednovanja znanstvenih publikacija“. P e r i o d , h io l. 88. (3 )
str. 291-293.
497. Šterc, Z . (1992): ,,Kako postati naučni radnik“ . N a u k a i p r ir o d a , B eograd, 1.
498. Šušnjić, Đ . (1993): „Teorija“, U ; E n c k lo p e d ija p o litič k e k u ltu re, Beograd: Savremena
administracij a.
499. Swiecicki, M . (1963): „O koristi od doktorskih disertacija i o ulozi promotora“ . U n i v e r
zitet d a n a s, B eograd, 1—2, str. 42—47.
500. Tadić, K. (1994): R a d u knjižnici. Opatija; N aklada Benja.
501. T h e C h i c a g o M a n u a l o f S tyle (2003), Chicago; The University o f C hicago Press, 15th
Edition.
502. Tečić, A . (1980); „M etodologija izrade seminarskih radova i tok seminarskih vežbi“ .
P e d a g o š k a s tv a rn o s t. N o v i Sad, 6, str. 505—509.
503. Teodosić, R. (1963); „O kulturi naučnog istraživanja“ . N a s t a v a i v a s p ita n je , Beograd,
5 -6 , str. 232-237.
504. Term iz, D ž. i S. M ilosavljević (2000): P ra k tik u m iz m e t o d o lo g ije p o lit ik o lo g ije . Saraje
vo; Autorsko izdanje.
505. Tešić, M . (1981); „Tehnika stručnog i naučnog stvaranja“. Z b o r n ik r a d o v a C W Š J N A
„ M a r š a l T i t o “ , B eograd, 1.
506. Težak, B . (1970); In f o r m a c io n o d o k u m e n ta c io n i ( I N D O K ) sistem . R evija školstva i pro
svjetna dokumentacija, Beograd, 2, str. 89—93.
507. Tierno, J. M . i H . J. Leent (1985); ,J?.azvijanje i vrednovanje um ijeća istraživanja p o
m oću knjižnice (Jedan m odel bibliografske p o d u k e)“ . P e d a g o š k i ra d , Z agreb , 7—8,
str. 321-330.
508. Todorović, D . (1998): ,,Izveštaj istraživanja“. U : O s n o v i m e t o d o lo g ije p s ih o lo š k ih istra
ž iv a n ja . Beograd: Laboratorija za eksperimentalnu psihologiju Filozofskog fakulteta,
str. 278-284.
509. Todorović, M . (1977): Pedagoška, fu n k c ija bibliotek a, m u zeja i a rh iva . Sremski Karlovci.
510. Tom ić, O. (1964): P r ip r e m a ru k op isa n a u čn ih i stru čn ih ra d o va . Priručnik za autore,
Beograd; Jugoslovenski institut za ekonomska istraživanja.
511. Topčagić, O. (1992); ,JPretraživanje naučnih inform acija“. U : Ž an Finci, L eo Finci i
Rudi Finci; M a g i s t e r i j i d ok torsk a d is e rta c ija , Sarajevo, str. 181—193.
512. Toth, T. i N . Pravdić (1981); ,,Naše znanstvene publikacije u sekundarnim publikacija
ma u svijetu“ . S c ien tia Y u g o s la v ic a , Zagreb, 1—2, str. 3—17.
513. Toth, T. (1995); O n U n e p r e t r a ž iv a n je ba za p o d a ta k a . Zagreb; D R IP .
514. Toth, T. P ó d e l a in fo r m a c ija p o vrsti na p r im a r n e , s e k u n d a rn e i te rc ija rn e . U R L :
(http ;//j agor.srce. hr/hid/documents/DocPodj elalnformacij e .htm ).
515. Tm avac, N . (1978); ,,M etodološka kultura savremenog nastavnika i angažovanje učite
lja — vanrednog studenta u istraživanju svoje vaspitno-obrazovne prakse“ . A n a liz e i is
tra ž iv a n ja u o b r a z o v a n ju i va sp ita n ju , Titovo U žice, 2, str. 7—21.
516. Turabian, L. K. (1996): A M a n u a l f o r W rite rs o f T e r m P a p e r s , Theses and Dissertati

ons. Chicago: The University o f Chicago.
517. Turučin, R. i A . Isila (1982): „Diplom ski radovi studenata defektologije u različitim
odgojnim institucijama S R Hrvatske“ . D e f e k t o lo g ija , Zagreb, 1—2, str. 161 —167.
518. Tuzlak, Dž. et. al. (1999): P r ir u č n ik sk ra ćen ih kataloških m o n o g r a fs k ih p u b lik a c ija :
sk ra ć e n i kataloški o p is s erijsk ih p u b lik a c ija : sign a tu ra , in ven ta r, sm je šta j, revizija . Sa
rajevo: Nacionalna i univerzitetska biblioteka Bosne i Hercegovine.
519. U N I S I S T (1977): Studij¿:hi iz v e š ta j o p r o v e r i v o s t i s v je ts k o g sistem a n a u č n ih in fo r m a c i
ja . Zagreb: Referalni centar Sveučilišta.
520. ,,Uobličavanje članka u periodičnim publikacijam a“ . S lu ž b e n i list S F R J , 4, 1968.
521. ,,Uobličavanje članka u periodičnim publikacijam a“ . S lu ž b e n i list S F R J , 46, 1981.
522. ,,Upute za pripremu naučnih radova za objavljivanje“ . In f o r m a t o lo g ia Y u g o s la v ic a , Z a
greb, 3, 1971, str. 111-127.
523. U p u t e za in fo rm a tič k o i teh n ičk o o b lik o v a n je d ip lo m sk ih i m a g ista rsk ih r a d o v a , d o k to r
skih d is e rta c ija i z n a n stven ih članaka. Rijeka: Sveučilište 1983.
524. ,,Upute za pripremu autorskih sažetaka“. In fo r m a t o lo g ia Y u g o s la v ic a . Zagreb, 1—4,
1971, str. 11-121.
525. U p u ts t v o za izra d u b io -b ib lio g r a fs k ih članaka. Sarajevo: Narodna i univerzitetska bib li
oteka Bosne i H ercegovine, 1975, 13 str.
526. Vasić, S. (1988): D e f in ic ija i d éfin is a n ja . Beograd: Prosveta.
527. Vasić, V . (1997): ,,Vrednovanje naučnog rada — diskusija“. U : Z b o r n ik radova-. V r e d n o
v a n je n a u č n o g ra d a . Urednik M . Sarić. Beograd: Srpska akadem ija nauka i umetnosti,
str. 47-49.
528. V asiljev, S. (1962): ,,D o bre i loše strane seminarskog oblika rada u nastavi“ . P e d a g o š k a
stv a rn o s t. N o v i Sad, 5, str. 326—331.
529. Veličković, S. (1998): ,,Sistem pedagoškog informisanja“. P r o s v e t n i p r e g le d , Beograd,
30, str. 11.
530. V eličković, S. (1991): K n jig a o u č e n ju . Bajina Bašta: Logos.
531. BepeBKHHa, A . H. (1982): K a K ocpop M u m b 6uójiu03pa<puj0 p a ó o m e . lVleTo;a;nHecKHe
COBCTH. MocKBa: HajtaxejTBCTBO BceiosHOñ khm ^hoíí najiaxy.
532. Verona, E. (1983): P r a v iln ik i p r ir u č n ik za iz ra d b u a b e c e d n ih k a ta lo g a , deo 2. Zagreb,
Hrvatsko bibliotekarsko društvo.
533. Verona, E. (1986): P r a v iln ik i p r ir u č n ik za iz ra d b u a b e c e d n ih k a ta lo g a , deo 1. Zagreb:
Hrvatsko bibliotekarsko društvo.
534. Vidaković, D . (1963): S a v r e m e n a d o k u m e n ta c ija in fo rm a c ije . Beograd: Institut za izu
čavanje radničkog pokreta.
535. Vidaković, K. (1984): ,,Tezaurus“ . In fo r m a to lo g ia Y u g o s la v ic a , Beograd, 4, str. 222—
223.
536. Videtič, R. (1964): ,,Raziskovalno delo, izumiteljstvo in novatorstvo“. T e o r ija in p r a k
sa, Ljubljana, IO, str. 1376—1391.
537. Vladiković, V . i V . IVlilosavljević (1988): M e t o d o l o g i ja p r o je k t o v a n ja b a za p o d a ta k a
b ib lio g r a fs k o g tipa. Naučno-tehnički pregled, Beograd. 9, str. 112—116.
538. V o d i č k roz N a r o d n u b ib lio te k u S r b ije (2006). Urednici: Vesna Jovanović i Saša Ilić,
Beograd: N arodna biblioteka Srbije.
539. Bo6jihh K. T. (1963): OpzaHusaiçusi m p y à a u a y n u o e o paóom H utca. B. M . AKaêMH>i Ha-
yK yccp.
338_______________________________________________________________________ ]VÏ. K u n d a č in a — V . B a n d u r
540. V odopivec, K . (1968): ,,0 stvaranju etičkih stavova kod naučnih istraživača“ . U n i v e r z i
tet d a n a s, B eograd, 2, str 46—55.
541. Vraneš, A . (2001): O s n o v i b ib lio g r a fije . Beograd: Narodna biblioteka Srbije.
542. Vraneš, A . (2006): O d ru k op isa d o b ib lio te k e — P o jm o v n ik . Beograd: Filološki fakultet
u Beogradu.
543. Vraneš, A . (2004): V is o k o š k o ls k e b ib lio tek e. Beograd: Univerzitetska biblioteka Sveto-
zar M arko vić.
544. Vrećić, D . (1982): ,,Dom aći diplomski radovi studenata pedagoške akadem ije“ . P e d a
g o š k a s tv a rn o s t. N o v i Sad, 5—6, str. 517—523.
545. ,,V rednovanje naučnog rada“ (1997) — "Zbornik r a d o v a (uredio M ilo je R. Sarić). B e o
grad: S A N U , O deljenje prirodno-matematičkih nauka.
546. V učković, Z . (1995): V r e d n o v a n je n a u č n o g stva ra la štva i k riza s a v r e m e n ih n a u čn ih in
f o r m a c i ja . P o d g o r i c a : Narodna biblioteka ,3âdoslav L ju m o v ić“ , 3, str. 41—48.
547. V ujaklija, M . (2006): L ek sik o n stran ih r e č i i izraza. Deveto izdanje. Beograd: Prosveta.
548. V u jević, M . (2002): „Interpretacija podataka“ . U : U v o d u z n a n s tv e n o -is tr a ž iv a č k i rad.
V I dopunjeno izdanje, Zagreb: Informator, str. 169—174.
549. V ujević, M . (2002): ,JPisanje znanstvenog izveštaja“ . U : U v o d u z n a n s t v e n o -is t r a ž iv a č -
ki rad. Zagreb: Informator, str. 175—186.
550. V ukosav, Ž . (1987): ,,Kako treba citirati psihologijsku literaturu“ . R e v i ja za p s i h o lo g i
j u , Zagreb, 1—2.
551. V u jk ov, S.: K o re k tu ra . Beograd: Stručna knjiga.
552. Vukasović, A . (1978): „Sačuvajm o dignitet logičkih i etičkih kriterija znanstvenog ra
da“ . P e d a g o š k i ra d , Zagreb, 3—4, str. 175—182.
553. Vuksanović, J. (1995): K a k o izraditi i o d b r a n iti m a tu rsk i rad. Beograd: Nauka.
554. Vukasović, J. (1995): ,Jvlogući kriterijumi za ocenjivanje maturskih pismenih zadata
ka“ . Š k olsk i čas. Gornji M ilanovac, 2, str. €>2.—S 7 .
555. Vukasović, V . (1997): „Vrednovanje naučnog rada — diskusija“. U : V r e d n o v a n je n a u č
n o g rada. Z b o r n ik . Ured. M . Sarić. Beograd: Srpska akadem ija nauka i umetnosti, str.
31-34.
556. Vukčević, B . (1982): ,,0 kriterijumima presudnim za odluku o izboru ili reizboru u na
stavničko zvanje“. G le d iš ta , Beograd, 5—8, str. 123—129.
557. V uković, R. (1953): ,,0 kritici i nekim metodama kritike u našoj štampi“ . S a v r e m e n a
škola., B eograd, 1—2, str. 198—208.
558. V uković, Ž . (1997): „Vrednovanje naučnog rada — diskusija“ . U : Z b o r n ik ra dova '.
559. W a llo n , H . (1959): O d čin a d o m isli. Zagreb: Naprijed.
560. ^Vasserborer, B. i I. Grgat (2007): Z n a n s tv e n i i s tru čn i r a d — n a č e la i m e to d . Karlovac:
Veleučilište u Karlovcu.
561. W esley-T an asković, I. (1978): ,,Naučne publikacije — prijedlog za diskusiju“. In f o r m a
tika, B eograd, 1—3.
562. W inkler, Z . i drugi (1983): U p u te za in fo rm a tičk o i teh n ičk o o b lik o v a n je d ip lo m sk ih r a
d o v a , m a g ista rsk ih ra d o va , d ok torsk ih d is e r ta c ija i z n a n s tv e n ih članaka. Rijeka: Sveu
čilište ,,V lad im ir B akarić“ , Naučna biblioteka.
563. W^right, G . H . (1975): O b ja š n je n je i ra z u m e v a n je . Beograd: Nolit.
A .k d d em sk o p is a n je
---------- ----------- -- ------ ----------------------- ----------------------------- --- ---------------------- -------------------------------------- 339
564. „Zakon o autorskom pravu“. S l u ž b e n i lis t S F R J , 19, 14. april, 1978.

° / o v l a S ć e n j i m a rada efikasne zaštite prava intelektualne svojine“.
S lu ž b e n i g la sn ik R e p u b lik e S r b ije , Beograd, 46, 2006, str. 184-191.
2 0 0 4 °" ° ‘ srodnim pravim a“. S lu ž b e n i list S r b i je i C r n e G o r e . Beograd, 61.
567. ° djelatnosti“. S lu ž b e n i g la sn ik R e p u b lik e S r b ije , Beograd.
Z I R s " " “’ r e a e n z ijc z n a n s tv e n o g i s t r u č n o g djelc,. Zagreb:
S" = s e m i ^ r s k o g ra d a i k ritičk o g p rik a z a - M e t o d o l o š k e u p u te

S t r .“ m fr ° Ž Ž S “ ^ pom orstvo i saobraćaj SveuCi-
570. Zelenika, R. (2000): M e t o d o l o g i ja i te h n o lo g ija iz ra d e z n a n s tv e n o g i s t r u č n o g d je la
Rijeka: Ekonom ski fakultet Sveučilišta u Rijeci. ^ ^ n o g a jeia .
571. Zelenika R. (1988): Z n a n s tv e n o -is tr a ž iv a č k a d je la tn o s t - z n a n o s t - s t je c a n je m a g is te
rija i d o k to ra ta zn a n o sti - istra živa n ja . Beograd; Savremeno pakovanje.
572. (1982); Društvena odgovornost znanstvenika. S cien tia V u g o s la v ic a , 3 - ^ ,
statističkih p o d a ta k a . Beograd; Savezni zavod za stati-
^ stra n p u tice u p is a n ju - k o m p o z ic iji i stilu p is a n ih

sasta va . D rugo, dopunjeno izdanje. Beograd: N o v a prosveta.
575. Z u gaj, M . (1989): O s n o v e z n a n s tv e n o g i s tr u č n o g rada. Zagreb; Sam obor.
Z ag^ ib , rezultata znanstvenih istraživanja“ . F in a n s ijs k a p ra k s a .
■
PRILOZI
PRILOG 1.
SINONIIVII \J METODOLOGIJI NAUČNOG RADA
A b a k (mrežasta tabela); Adresar (im enik); Ajtem (stavka); A kciona istraživanja (delat-
na istraživanja); A kciona komponenta (konativna komponenta); A naliza varijanse (A N O -
V A ) ; Anketni upitnik (anketa, kestioner, upitnik, anketni list, opinioner); Anonim nost (ne-
poznatost, bezim enost); Anotacija (beleška); Antecendentna varijabla (eksplanatorna varija
bla); Aritmetička sredina (prcsek, srednja vrednost, prosečna vrednost); Atributivna obeležja
(kvalitativna obeležja, kategorijalna obeležja); Atributivni podaci (kategorijalni podaci);
Autlajer (ekstremna vrednost).
Baždareni test (form alni test, pravi test); Baždarenost (standardizovanost, graduiranost,
normiranost); Bihejvioralna varijabla, (R -varijabla); B iografija (životopis); Bipolarna skala
procene (dvopolna skala procene); Bivarijantna distribucija (skater dijagram ); B o d (poen);
B oulijev koeficijent asimetrije (kvartilni koeficijent asimetrije).
Č ek lista (kontrolna lista, evidenciona lista, interna evidenciona lista, alternativna ska
la); Čekirati (birati); Činjenica (fakt).
Deskriptivna metoda (neeksperimentalna metoda, nekauzalna metoda, metoda norma
tivnih pregleda, metoda istraživanja nekauzalnih veza i odnosa); Deskriptivna skala procene
(verbalna skala, opisna skala); Diferencijalna skala (Terstonova skala); D ijagram raspršenja
(skater dijagram, tabela za bivarijantnu frekvenciju, korelaciona karta, dijagram za korelaci
ju, tabela za dvostruko ubeležavanje, tabela za dvostruku frekvenciju, grafikon korelacije,
K elijev dijagram, sketergram); D ijagram kumulativnih procenata (ogiva, kumulativni dija
gram, kumulanta, oživa, s-kriva, akumulacioni grafikon, sumaciona kriva, kriva rangova,
Galtonova kriva, poligon kumulativnih frekvencija, kriva relativnih kumulativnih frekvenci
ja, percentilna kriva); D ijagram kvadrat (kvadratni dijagram ); D ijagram poluga (horizontalni
stupci, gredice); D ijagram toka (hodogram ); Dijagram ska karta (kartodijagram ); Diskrim i
nativna moć (indeks diskriminativne moći, indeks diskriminativnosti ajtema); Direktno me-
renje (neposredno merenje); Diskontinuirana varijabla (diskretna varijabla, prekidna varija
bla, diskriminativna obeležja); Diskontinuirano obeležje (prekidno obeležje, diskretno obe-
ležje, prebrojivo obeležje); Diskriminativnost testa (osetljivost testa); Distorzija (iskrivlje
nje); Distribucija frekvencija (raspodela frekvencija); Distraktor (om etač); Distribucija po
frekvenciji (neintervalna serija); Dodatak knjige (apendiks, prilog); D odirna pitanja (vezana
pitanja); Dokumentarne napomene (izvorne napomene); Dopunjeno izdanje (prošireno izda
nje); D nevnik istraživanja (protokol istraživanja).
Eksperiment sa paralelnim grupama (eksperiment sa ekvivalentnim grupama); Eksterna
kritika (vanjska kritika, preliminarna kritika, niža kritika); Eksploracija (istraživanje); Ekviva
lentne forme testa (paralelne forme testa, ekvivalentni oblici testa, paralelni oblici testa); Ekvi
valentne grupe (ujednačene grupe); Emancipatorsko akciono istraživanje (eksperimentalno ak-
ciono istraživanje); Epistemologija nauke (filozofija nauke, teorija nauke); Epistemološki holi-
zam (epistemološko jedinstvo); Eta koeficijent korelacije (odnos korelacije); Etnografska istra
342 ]VI. K u n d a č in a — V . B a n đ u r
živanja (etnološka istraživanja, antropološka istraživanja, kulturno-antropološka istraživanja);

Evaluacijska istraživanja (evaluaciona istraživanja, evaluativna istraživanja).
Facijalna valjanost (valjanost po izgledu, očigledna valjanost, prividna valjanpst, pojav
na valjanost); Fiša (samostalna cedulja, arka papira); Fundamentalna istraživanja (bazična
istraživanja); Funkcionalna veza (deterministička veza, egzaktna veza, potpuna veza, mate
matička veza); Fusnota (podnožna napomena).
Genetička metoda (razvojna metoda); Generalizacija (uopštavanje); Geometrijska sre
dina (logaritam ska sredina); Gnoseologija (teorija saznanja, neotika); Granična vrednost
(kritična vrednost, teorijska vrednost, tablična vrednost); Granični region (kritički region);
Greška druge vrste (beta greška, beta rizik); Greška ekstremnog suda (greška raspršenosti);
Greška prve vrste (alfa greška, alfa rizik); Grupni test (kolektivni test); Grupni uzorak (kla-
sterski uzorak); Grupisani skor (sređeni skor); G udinaf test (test nacrtaj čoveka).
H a lo efekat (efekat jek e); H i kvadrat test (kvadrat kontingencije, Pirsonova statistika);
Hipotetička valjanost (konstruktna valjanost); Hipoteza (pretpostavka); Histogram frekven
cija (grafikon površinskih stubaca, pravougli grafikon, histogram raspodele, spojeni stupci);
Hom ogenost testa (konzistentnost testa).
Inicijalno stanje (početno stanje); Idiografski pristup (m orfogenički pristup); Indeks
imena (registar im ena); Indeks kurtičnosti na bazi momenata (koeficijent spljoštenosti);
Indeks odbacivanja (indeks odbačenosti); Indeks pojm ova (registar pojm ova); Indikator (p o
kazatelj, znak varijable, simbol varijable); Indirektno merenje (posredno merenje, izvedeno
m erenje); Individualni test (pojedinačni test); Inferencijalna statistika (induktivna statistika,
analitička statistika, statistika zaključivanja, metoda statističke inferencije, statistika teorije
uzoraka, matematička statistika); Interna kritika (unutrašnja kritika); Interkvartilna razlika
(interkvartilni obim , međukvartilna razlika, obim središnjih 50% rezultata); Intencionalnost
(telološka usmerenost); Interval pouzdanosti (Granice poverenja, obim procene, nivo pove-
renja, intervalna ocena, interval procene); Interval varijacije (raspon varijacije, obim rastura
nja, varijacioni prostor, raspon, totalno raspršenje, interval varijacije, ukupni raspon distri
bucije, razmak varijacije, raspon rezultata, varijaciona širina, totalni raspon, ukupni raspon,
ukupni obim distribucije); Intervalni razmak (veličina klase, razred, klasni interval, razredni
interval, numerička grupa); Intervenirajuća varijabla (interpretativna varijabla, specifikator-
na varijabla, posredna varijabla, interventna varijabla, međuzavisna varijabla, parazitarna
varijabla); Intervju (razgovor, usmena eksploracija); Introspekcija (samOposmatranje); Inva-
rijabilnost (invarijantnost, nepromenljivost); Irleov test interesa (B - I - T ); Ispitanik (subjekt,
respodent); Ispitivanje (investigacija); Istorija slučaja (studija slučaja, proučavanje pojedi
nog slučaja, analiza slučaja); Istorijska metoda (metoda istorijskog istraživanja, istorijsko-
komparativna metoda, uporednoistorijski metod); Istraživačka hipoteza (radna hipoteza, su
štinska hipoteza, deklarativna hipoteza); Istraživanja budućnosti (prognostička istraživanja);
Istraživanje (eksploracija).
Jatesova korekcija (korekcija za kontinuiranost, K ru sk al-V alisov test); Jednosmerna
analiza varijanse ( A N O V A , H-test); Jednostavna statistička tabela (prosta statistička tabela);
Juleov koeficijent korelacije (fi koeficijent korelacije).
K auzalna veza (uzročno-posledična veza); Kendalov koeficijent korelacije (tau koefici
jent korelacije); K endalov koeficijent saglasnosti (koeficijent slaganja); Ključna reč (de-
skriptor); K odna lista (šifrarnik, kodeks šifara, datoteka sa kodnim podacim a); Koeficijent
determinacije (kvadrat koeficijenta korelacije); Koeficijent frekvencije (relativna frekvenci
ja ); Koeficijent korelacije (stepen povezanosti); Koeficijent linearne korelacije (Pirsonov
koeficijent korelacije, koeficijent produkt moment korelacije); Koeficijent parcijalne korela
cije (koeficijent delimične korelacije); Koeficijent valjanosti (indeks valjanosti); Koeficijent

varijabilnosti (koeficijent varijacije, relativna standardna devijacija, koeficijent relativne
prom enljivosti); K om binovana pitanja (pitanja sa poluzatvorenim odgovorim a); K om para
tivno istraživanje (uporedno istraživanje, istraživanje putem poredenja); Kontinuirana vari
ja b la (neprekidna varijabla); Kontrolisana varijabla (relativni faktor); Kontrolna grupa (nulta
grupa); Kontrolna lista (kontrolinka, alternativna skala, skala alternativnih sudova); K orela
cija (povezanost, zavisnost, veza, asocijacija, kovarijacija); Kratka biografija (curriculum
vitae); Kriterijska valjanost (praktična valjanost, empirijska valjanost, pragmatička valjanost,
dijagnostička valjanost, prognostička valjanost, predikati vna valjanost, konkurentna valjanost,
simultana valjanost); Kriterijska varijabla (validirajuća varijabla, varijabla kriterija); Kriterijski
test (test domena); K riva kumulativnih frekvencija (ogiva, kumulativni dijagram, kumulanta,
oživa, s-kriva, akumulacioni dijagram, sumaciona kriva, kriva rangova, Galtonova kriva, poli
gon kumulativnih frekvencija); Kriva relativnih kumulativnih frekvencija (percentilna kriva,
kriva kumulativnih procenata); Kruskal W alisov test (H-test); Kružni dijagram obim a i struk
ture (pitasti dijagram, strukturni krug, histogram strukture); Kuder Ričardsonov obrazac (m e
tod racionalne ekvivalentnosti); Kumulativne frekvencije (nagomilane frekvencije); Kum ula
tivni oblik ,,iznad“ (kumulativni oblik ,,odozgo prema dole“ . Kumulativni oblik ,,više od“);
Kumulativni oblik ,,ispod“ (kumulativni oblik ,,odozdo prema gore“ , kumulativni oblik „manje
od“); Kurtozis (koeficijent spljoštenosti distribucije, koeficijent izduženosti distribucije, mera
zaobljenosti distribucije); K uiziv (italik); Kvalitativna analiza sadržaja (nefrekvencijska anali
za); Kvalitativna klasifikacija (grupisanje, kategorizacija); Kvalitativna varijabla (kategorička
varijabla, nominalna varijabla, atributi vna varijabla, nedostižna varijabla); Kvalitativni podaci
(atributivni podaci, verbalni podaci); Kvalitativno merenje (kategoričko merenje); Kvantitativ
na varijabla (numerička varijabla, dostižna varijabla); Kvantitativni podaci (numerički podaci);
Kvartilno odstupanje (kvartilna devijacija, semiinterkvartilni obim, srednja interkvartilna razli
ka, srednje interkvartilno odstupanje).
Lančani indeks (verižni indeks); Lista (protokol); Lista posmatranja (lista snimanja,
ček lista); Longitudinalna istraživanja (uzdužna istraživanja).
M a la istraživanja (m ikro istraživanja); M etodologija pedagogije (pedagoška metodolo
gija, m etodologija pedagoškog istraživanja, metodologija naučnoistraživačkog pedagoškog
rada, m etodologija proučavanja vaspitanja, metodologija istraživanja vaspitanja i obrazova
nja, m etodologija istraživanja obrazovanja); M etodološki deduktivizam (spekulativizam );
M atrica pitanja (matrica iskaza); M edijana (medijan, centralna vrednost, središnja vrednost);
M en -V itn ijev test (u-test); Metrijske karakteristike (merne karakteristike); M ere asimetrije
(indeks asimetrije); M ere prošeka (m ere srednje vrijednosti, mere centralne tendencije); M e
re varijabilnosti (m ere disperzije, mere devijacije, mere raspršenja, sekundarni parametri,
mere rasturanja, izvedeni parametri, indeksi odstupanja, indeksi promenljivosti, mere odstu
panja od srednjih vrednosti, ocene homogenosti, ocene heterogenosti); M erne skale (skale
brojčanog izražavanja podataka, skale numeričkog izražavanja podataka); M e re spljošteno
sti (m ere zaobljenosti distribucije, mere kurtičnosti); Metrijske karakteristike (m erne karak
teristike); M o d (m oda, modus, dominanta, modalna vrednost, tipična vrijednost, dominantna
vrijednost); M o d e l eksperimenta (nacrt eksperimenta, dizajn eksperimenta); M onodiscipli-
narna istraživanja (disciplinarna istraživanja); M oto (epigraf, geslo, lozinka); M reža zavi-
snosti (test repertoara situacionih resursa); Multidisciplinarna istraživanja (pluridisciplinarna
istraživanja, transdisciplinarna istraživanja).
Naučno-istraživačka metoda (istraživačka metoda, metoda naučnog istraživanja); N a -
merni uzorak (aproksimativno-reprezentativni uzorak); Neform alni test (nebaždareni test,
nepravi test, didaktički test, nestandardizovani test, niz zadataka objektivnog tipa, lokalno
razvijeni test, objektivni ispit); Negativna korelacija (inverzna korelacija, obrnuta poveza
344_________ _____________________________________________________________ NI. K u n d a č in a — V . B a n đ u r
nost, inverzna povezanost); Neintervalna raspodela frekvencija (prosta raspodela frekvenci

ja ); Nedirektno merenje (posredno merenje, izvedeno m erenje); Neparametrijska statistika
(statistika slobodna od distribucije); Neparametrijski statistički postupci (postupci slobodnih
distribucija, procene nezavisne od oblika distribucije); Neprekidna obeležja (kontinuirana
obeležja); Nestandardizovani instrumenti (neformalni instrumenti, nebaždareni instrumenti);
Nestandardizovani test (form alni test); Neverbalni test (perceptivni test); Nevezana pitanja
(otvorena pitanja); Nezavisna varijabla (stimulans varijabla, uzrok, ulazna varijabla, predik-
tor, empirijska varijabla, faktor varijabla); N iv o značajnosti (prag značajnosti, rizik); N o m i
nalna skala merenja (skala klasifikacije, tipološka skala merenja, disignatorna skala merenja,
klasifikaciona skala merenja); Nom inalno merenje (kvalitativna klasifikacija); Nom ogram
(grafikon form ula); Norm alna distribucija (teorijska distribucija); Norm alna kriva (Gausova
kriva, zvonasta kriva); Numerički podaci (metrički podaci).
O b e le žja (osobine, karakteristike, svojstva, atributi); O blici obeležja (modaliteti, kate
gorije); Obučavati (instruisati); Odeljak (podpoglavlje); ,,Odredi ko“ skala (,,pogodi ko ska
la“); O kvir (skica); Opažanje (posmatranje, opservacija); Opažene frekvencije (empirijske
frekvencije, konstatovane frekvencije); Operativna istraživanja (primenjena istraživanja);
Ordinalna skala (skala rangova, redna skala, aditivna skala); Ordinalna obeležja (rang obe
ležja); Ordinalno merenje (kvantitativna klasifikacija); Organska varijabla (organizmička
varijabla, personalna varijabla, s-varijabla); Originalni naučni članak (izvorni naučni čla
nak); O sobine ličnosti (crte ličnosti); Otvorena pitanja (nezavisna pitanja).
Paradigm a (uzor, model, obrazac, ugledni primer, reprezentativni primer); Paradigm a
objašnjavanja (kvantitativna paradigm a); Paradigm a razum evanja (kvalitativna paradigm a);
Paragraf (pasus); Parazitarna varijabla (parazitarni faktor); Parcijalna korelacija (čista kore
lacija); Pedagoška istraživačka paradigma (istraživačka orijentacija, istraživački pristup, is
traživački m odel, način i teorija mišljenja, pedagoška škola, pravac u orijentaciji u istraživa
nju, osnovni epistemološko-metodološki pristup, istraživačka tradicija, osnova za interpreta
ciju); Percentilni rang (postotni rang); Piktograf (sim boličke figure, slike, slikovni dijagram,
simbolički crtež); Pilot proučavanje (probno proučavanje, sondažno proučavanje); Pismeni
test (papir-olovka test); Planiranje (projektovanje); Podskup (stratum, subpopulacija); Poja
va (fenom en); P oligon frekvencija (poligon distribucija, poluugaoni dijagram ); Polirana kri
va (graduirana kriva, uglačana kriva, uravnana kriva, zaglađena kriva); Polulogaritamski di
jagram (semilogaritamski dijagram ); Populacija (univerzum, osnovni skup, generalni skup,
statistički skup, statistička m asa); Popularno izdanje (džepno izdanje); Postefekat (efekat
spavača); Poster (plakat, oglas); Postignuće (uspeh); Postupak (proces, put); Potvrdivačke
studije (konfirm ativne studije); Pouzdanost testa (relijabilnost, doslednost, konstantnost, po
stojanost, vernost); Pouzdanost rezultata (reproduktibilnost rezultata); Pozitivna korelacija
(direktna povezanost); Praktična pedagogija (primenjena p edagogija); Praktičnost (upotre-
bljivost); Pravougaona kriva (ravna kriva); Prediktorska varijabla (prediktor); Predmet istra
živanja (širi problem istraživaiija); Prigodni uzorak (nesistematski uzorak); Pristrasni uzo
rak (biasirani uzorak); Projekat istraživanja (nacrt istraživanja); Prom ene (varijacije); Pro-
sečno odstupanje (srednje odstupanje, srednja greška); Prostorna obeležja (geografska obe
ležja); Prostorna serija (geografska serija); Prostorni dijagram (stereogram, 3-E) prikaz, dija
gram 3-E>).
R acio skala (om erna skala, skala proporcije, skala odnosa, razmerna skala, kardinalna
skala, apsolutna skala); R ang obeležja (ordinalna obeležja, redosledna obeležja, uređena
obeležja, obeležja ranga); R ang lista radova (skala uzoraka, skala kvaliteta, skala proizvoda,
skala izvršenja); Raspršeni rezultati (rastureni rezultati, disperzivni rezultati); Razmerna
skala (racio skala, omerna skala, skala odnosa, skala proporcije, kardinalna skala, apsolutna
skala); Redosled (ran g); Registar toka pojave (protokol toka pojave); Reproduktibilnost re
zultata (pouzdanost rezultata); Rezidualni metod (metod ostatka); Rezultat (skor); Roršahov
test (Roršahove mrlje od mastila).
Sadržajna valjanost (aprioristička valjanost, intrinzička valjanost); Saznaj na komponen
ta (kognitivna komponenta); Separat (poseban otisak); Servej (pregled, opis vaspitne stvar
nosti); Set odgovora (grupa odgovora); Signiranje (kodiranje, šifriranje); Sinopsis (prošireni
rezim e); Sim uliranje (pretvaranje); Sirovi rezultat (originalni rezultat, dobijeni rezultat,
ostvareni rezultat, grubi rezultat, bruto rezultat, nesređeni rezultat, negrupisani rezultat, siro
vi skor, originalni skor, dobijeni skor, ostvareni skor, grubi skor, nesređeni skor, negrupisani
skor); Sistematska greška merenja (konstantna greška); Situaciona varijabla (stimuls varija
bla, S-varijabla); Skala socijalne distance (Bogardusova skala, skala društvenog odstojanja);
Skala sudova (skala procene, rejting skala); Skalogram (Gutm anova skala procene, kumula
tivna skala); Skjunis (koeficijent zakrivljenosti distribucije, mera asimetričnosti); Složena
statistička tabela (grupna statistička tabela, sjedinjena statistička tabela); Složena aritmetička
sredina (ponderisana aritmetička sredina); Slučajna greška merenja (varijabilna greška); Slu
čajno raspoređivanje (random izacija); Smer stava (valencija); Sociometrijski test (sociom e-
trijski upitnik); Sondažna primena (pokusna primena); Spacioniranje testa (razređivanje te
sta); Specifikatorna varijabla (kondicinirajuća varijabla, uslovljavajuća varijabla); Spirma-
nov koeficijent korelacije (koeficijent rang korelacije); Standardizovani instrumenti (bažda
reni instrumenti); Standardizovano odstupanja (smanjeno odstupanje, norm alizovano odstu
panje); Standardna devijacija (srednje kvadratno odstupanje, standardno odstupanje); Stan
dardna greška (srednja kvadratna greška, indeks preciznosti); Standardni skor (sigm a skor,
Z -sk o r); Statistička serija (statistički niz); Statistička značajnost (statistička signifikantnost);
Stepen pouzdanosti (stepeni verovatnoće); Stigmo gram (tačkasti dijagram ); Stohastička ve
za (statistička veza); Stopa izabiranja (frakcija izabiranja); Sumaciona skala (Likertova skala
stavova).
Štapićasti dijagram (linijski dijagram u vidu vertikalnih duži).
t-test (Studentov test); Tabela primarnih podataka (tabulator, listing, fajl sa podacima,
list, čaršaf, datoteka, rekapitulaciona tabela, baza statističkih podataka); Tematska bibliogra
fija (specijalna bibliografija); Teorijska pedagogija (sistemska pedagogija, normativna peda
gogija, opšta p edagogija); Teorijske frekvencije (očekivane frekvencije); Terstonova skala
(Tatm anova skala, diferencijalna skala); Test brzine (test ograničen vremenom, brzinski
test); Test hom ogenog niza 'Run test, W a ld -W o lfo w itz o v test); Test izvođenja (test čina,
test aparat); Test obrazovanja (školski test, test školskog uspeha, nastavni test, test učinka);
Test projektivni (R oršahov test); Test sa ,,otvorenim” stavkama (test sa slobodnim odgovori
m a); Test snage (test ograničen radom, test ograničen snagom ); Test stava (skalirani test);
Test sume rangova (postupak kompozintnog ranga, W ilcoh on ov T-test); Test učinka (test
postignuća); Test znanja (test obrazovanja, nastavni test); Testovi inteligencije (testovi opšte
mentalne sposobnosti); Tipični skor (prosečni skor); Transverzalna istraživanja (poprečna
istraživanja, istraživanja preseka).
Učestalost (frekvencija); Univarijantna analiza (deskriptivna analiza); Upitnik intereso-
vanja (inventar interesovanja); Upoređivanje polovina (split-half postupak); Usm eni test
(oralni test, verbalni test); Utvrđivanje (procenjivanje, dijagnostifikovanje); Uzročnost (kau-
zalnost); Validnost testa (tačnost testa, valjanost testa, adekvatnost testa, simptomatska vred
nost, punovažnost, dokazanost, zasnovanost, ispravnost, istinitost, važenje); V arijabla (pro-
m enljiva); Varijansa (kvadrat standardne devijacije); Verovatnoća (šansa); Veštačka valja
nost (sintetička valjanost); Vilkoksonov test ekvivalentnih parova (test predznaka parova,
test sa naznačenim rangovim a, test ranga); Vrem enska obeležja (hronološka obeležja); Vrste
istraživanja (tipovi istraživanja); Vrste testovskih zadataka (tipovi testovskih zadataka).
346______________ _________________________________________ _______________IM. K u n d a č in a — V . B a n đ u r
Zadatak biranja odgovora (zadatak prepoznavanja); Zadatak dihotomnog izbora (zada

tak alternativnog izbora, zadatak dvočlanog izbora, zadatak alternativnog odgovora, zadatak
prinudnog izbora, testovski zadatak da — ne, disjunktivni zadatak, zadaci tačno — netačno);
Zadatak nalaženja najboljeg odgovora (zadatak selektivnog odgovora, opcioni zadatak); Z a
daci dosećanja (zadaci sa prazninama za popunjavanje, zadaci prisećanja, zadaci sa kratkim
odgovorim a); Zadatak dopunjavanja (zadatak dovršavanja); Zadatak nalaženja greške (zada
tak obrnuto višestrukog izbora, zadatak s netačnim odgovorom ); Zadatak povezivanja (zada
tak sparivanja, zadatak združivanja, zadaci pridavanja, zadaci upoređivanja, zadaci kom bi
nacije); Zadaci reprodukcije (zadaci tipa prosto prisećanje i dopunjavanje, zadaci kompeza-
cije, zadaci slobodne forme, zadaci navođenja, zadaci kratkog odgovora); Zadaci sređivanja
(zadaci redosleda); Zadatak višestrukog izbora (zadatak s mnogostrukim izborom, zadatak
selekcije); Zajednička aritmetička sredina (složena aritmetička sredina, vagana aritmetička
sredina, ponderisana aritmetička sredina); Zapisnik testiranja (protokol testiranja); Zasiće-
nost (saturacija); Zatvorena pitanja (vezana pitanja, strukturirana pitanja); Zavisna varijabla
(od govor varijabla, konsekventna varijabla, zavisno promenljiva, posledica); Završno stanje
(finalno stanje).
PRILOG 2.
PRIMERI ZAPOČINJANJA RECENICA I PASUSA
[Iz v o r; M ilic a G ačić (2 0 0 1 ): P is a n je i o b ja v ljiv a n je zn a n stven ih i stru čn ih ra d o va . Zagreb:

M inistarstvo unutrašnjih p>oslova R epu blike Hrvatske, P o lic ijsk a akadem ija.]
Uvođenje u temu Ocena ideje/misli

U ovom radu ograničićem o se na ... M ožem o izneti nekoliko različitih argum e
Započećem o razmatranjem ... aspekta tog nata ...
problem a ..., a zatim ćemo se pozaba Nekoliko argumenata podupire ove navode ...
viti pitanjem ... Razmotrimo poreklo problem a ...
U ovom poglavlju ograničićem o se na pre- Usput se može spomenuti da ...
zentovanje ... B ez insistiranja na detaljima, m ože se uoči
O vd e se nećemo baviti ..., već ... ti da ...
Svi se slažu d a je ... Potrebno je, dakle, raz K ao što ćemo to podrobnije istaći u nastav
motriti ... ku ...
M o ž e li se prihvatiti teza d a j e ... T o pita N a to pitanje vratićemo se kasnije, već sad
nje podstiče autor članka ... možemo reći (izneti, pokazati) ...
Brojni su primeri ... Zanim ljivo je ispitati zašto (razlog) ...
Ponekad se zaboravlja da... T o dovodi u pitanje stanovište da ...
Prvenstveno je važno shvatanje okolnosti ...
To pitanje se već dugo nalazi u središtu inte Uopštavanje (generalizacija)
resovanja ... jeste tema koja zaokuplja ... U pravilu ...
Opšte je prihvaćeno stanovište ... K ao opšte pravilo ...
Nepobitno je da ... U celini ...
Često se ističe da ... Uopšte ...
Često se zaboravlja da ...
Objašnjavanje
Započinjanje rasprave ..., drugim rečima, ...
Prva postavka koja nam se nameće je da li ..., to jest (tj.), ...
se iz ... T o znači da ...
K ao polazište prihvatićemo ...
Prvo ćemo ispitati ... (zatim ..., konačno ...) Sugestije i saveti
Prvo ćemo razmotriti... (drugo ... i na kraju ...) Predlažem o da ...
P o našem mišljenju bilo bi zanim ljivo ispi Preporučljivo je ...
tati ... B ilo bi potrebno sagledati (proučiti) ...
Prema autoru analize, to nije prepreka ... N užno je ...
D a bism o ilustrovali povezanost ..., poslu- Bitno je ...
žiće nam primer ...
D rugi primer ukazuje na važnost... Argumentacija i protivargumentacija na
Ispitivanje porekla ... (problem a) om ogući- nivou pasusa
će nam bolje razumevanje... U sledećem odeljku pozabavi ćemo se pita
Brojni su oblici ... njem ..., a nakon toga ...
Glavni je problem ... Moram o razlikovati između ... i videti kako ...
G lavno pitanje je ...
348 ________________________________________________________________________________________________________________________________________________
T o je najrečitiji argument u prilog ...

Ograničićem o se na pronalaženje elemena
ta koji ukazuju na ...
N ećem o raspravljati s onima koji zastupaju
stanovište da ..., ali ćemo nastojati iz
neti argumente da ...
G lavni problem je ..., a sledeći s njime po
vezan ...
O vd e se radi o ...
O pitanju pom aže li ... u razrešavanju pro
blem a m išljenja se ra’^likuju i ...
Ono što daje podršku ovakvom pristupu je
ste ...
Treći, (naj)važniji razlog zbog kojeg podr
žavam stanovište jeste ...
Stanovište da postoji raskol između takozva
ne stare teorije i pojave nove teorije ...
M n o gi smatraju da je navedeno gledište te
ško prihvatljivo ...
M eđutim , ističe se da stroga pódela na ... ne
odražava stvarno stanje ...
O v o stanovište m ože biti tačno za tu sredi
nu, ali pokazatelji ukazuju na ...
Takvo gledište ne m ože se održati iz dva
razloga ...
D rugi način pristupa problem u bi bio ...
B ilo bi primerenije govoriti o ...
Izn ošen je p r im e r a
U zm im o kao primer... jeste izrazit primer...
N a primer (npr., tj.)
D a navedemo primer ... kao što su ;...
Razmotrimo, na primer, problem ... koji ...
Slučaj ... dobro ilustruje ...
Sagledajm o, smo zbo g ilustracije, slučaj ...
Sétimo se činjenice da ...
D o b ar primer takve odluke jeste ...
N a v o đ e n je p ro tiv a rg u m e n a ta
N akon što smo prikazali (se prikaže) ... bilo
bi dobro zadržati se na ...
N akon toga treba se zapitati ...
Vratim o se sada na pitanje ...
Zatim ćemo se vratiti na analizu ...
M o ž e se prigovoriti da ...
Problem se m ože sagledati i s drugog
aspekta ...
Teško je braniti m išljenje da ...
O vakva argumentacija nije zasnovana iz
najmanje dva razloga ...
ta — V . B a n đ u r
ih polazišta ...
, već ...
stanje... vratimo
le ... još uvek je
0 pitanje je li to
. . .
1se dodiruju u ...

'no isključiva ...
ije važnosti ne-
... potrebno je ...

i na ...
nje ...
značenje ...
dsetiti) da ...
stiče ...
poslednjih pet
na ... potrebno
je r ...
aglašava ...
e izrazito važno
>lemi? S jedne
ri duhovnu sna-
[kovana s jedne
i i na ...
to se pitaju i ...
âti od onog što

A.kudemsk.o p is a n je
_____________________________________________ 349
Ponovo se vraćamo na misao koju smo iz-

neli u uvodnom delu ... Iznošenje ličnih stavova/m išljenja (s la g a
n je/neslaganje)
S druge strane, takva stanovišta ... Šteta da autor ...
Slično, u istoriji su se javljala razdoblja kad ... V eć je bilo krajnje vreme da neko ...
T o rasvetljava ne samo ... već ...
Dobrodošlica je činjenica da ...
Po našem mišljenju (viđenju) ...
D o p u n ja v a n je d e ta lja
Po mišljenju autora ovog rada ...
T e osobe suočavaju se s ozbiljnim proble O no što mi posebno upada u oči jeste ...
mima kao što su ...
Smatramo d a je potrebno ...
Štaviše, radi se o sasvim ...
Lično se zalažemo da se ...
Što se tiče kretanja ..., ta pojava ima nepro- N ije sigurno da li ...
menjeno značenje ... Uvereni smo da ...
S druge strane, radi se o ...
Tom e treba dodati ... Zastupamo stav (m išljenje) da ...
S naše strane nije m oguće prihvatiti ...
Isto tako, može se ukazati na ... Smatramo da ...
N ek e kategorije nisu zastupljene, među nji M o g u se naći neki prigovori ...
ma ...
Iako je to dosta zanim ljivo stanovište, ne
N a b r a ja n je delimo gledište s autorom ...
Teško je shvatiti kako to m ože doprineti ...
Pružaju se brojne mogućnosti ...
T e š k o je prihvatiti ...
O d običnog čoveka do vrhunskih profesio K ao što navodi autor ...
nalaca svi se slažu da ...
Čini se da sve ukazuje na ...
O d mišljenja poznatih autora najpre može
T a situacija je posledica nesporazuma (do
mo navesti mišljenje ..., zatim ... i na kojeg je dovelo ...)
kraju domaćeg ..., budući da svi ističu ... Pridružujemo se onima koji ...
Prvo s to je nužno preduzeti ..., zatim ... i na N isam siguran da ...
kraju ...
Pitamo se da li ...
T o prvenstveno zavisi od tri činioca: prvo, M a lo je verovatno da ...
... drugo ... i treće je ...
Ostaje da se potvrdi ili ospori stanovište
D a bi se razum elo ..., prvo moramo ... N e slažemo se s ...
D rugo, m ogli bism o sagledati ...
^ôramo izraziti rezerve kad je u pitanju
N a prvom/drugom/trećem mestu ... Svi pokazatelji govore u prilog ...
Konačno, postoji stanovište da ...
B ilo bi besmisleno negirati ...
N e može se prihvatiti mišljenje ...
S u p rotstavljan je/k on trastiran je/k om p a-
ra c ija
N e m ože se dovoljno istaći važnost ... Izn ošen je stavova/m išljenja d ru g ih lju d i
Brojni su primeri ..., ipak ... Prema mišljenju autora (dela, članka, nave
dene studije) ...
Žalosno je da ...
Uprkos činjenici da ... Prema stručnim mišljenjima, potrebno je ...
Jedni ..., drugi ... Autor usmerava našu pažnju na ...
Iako se (m akar) ... Pisac nas podseća na velike rasprave koje
su se po vele povodom ...
N ije m oguće poređenje između ... i ... On insistira na činjenici da ...
U poređenju s ... to je ...
S druge strane... Prema njegovom (autorovom ) prikazu...
Po izjavama ispitanika ...
O vi elementi ukazuju na ..., međutim ...
Uprkos ..., ne može se zaobići ... M o ra se priznati da njegov rad pokazuje ...
N e slažemo se s mišljenjem iznesenim u
U suštini nema razlike između ... (osim ) ... članku ...
Postoji značajna podudarnost između
Teško je poverovati kako nema povezano
M a lo je zajedničkog (sličnosti) u ... sti između ... i ...
350________________________________________________
Još uvek nismo uvereni da ... tvrdi (kaže)

da ...
T o se m ože interpretirati kao ...
Iz b e g a v a n je izn ošen ja stavova/m išljenja

Pitanje je šta se misli pod ...
N ism o u položaju da iznosimo mišljenja o
zasnovanosti ...
N e bih želeo komentarisati ...
Zavisi šta se smatra pod ...
Zavisi od gledišta (polazišta) ...
Teško se identifikovati s jednim ili drugim
stanovištem budući da ...
N em am određeno m išljenje o uzrocima ...
Iznošenje različitih stupnjeva sigurnosti ...
Sigurno (je ) da ...
N em a sumnje ...
Uvereni smo da ...
Verovatno je ...
M o g u ć e je dovesti u pitanje ...
Sum njam o d a je ...
N ije verovatno ...
N em ogu će je ...
Izn ošen je različitih stu p n jev a sigurnosti

Sigurno (je ) da ...
N em a sumnje ...
Uvereni smo da ...
Verovatno je ...
M o g u ć e je dovesti u pitanje ...
Sum njam o d a je ...
N ije verovatno ...
N em ogu će je ...
la — V . B a n đ u r
izgleda sasvim
arati autoru či-

'a ...
am se da rezul-
ali neki detalji

3 sagledaju ...
ljenja ...
izgleda sasvim
»novu o vog pri-
)slednjih godina
že pokazati kao
umu da ...
i ...
zuje da ...
la . . .
alazi u ...
idi) ...
zaključku da ...
lačajne ...
PRILOG 3.
VRSTA I KVANTIFIKACIJA INDIVIDUALNIH

n a u c n o is t r a ž iv a č k ih r e z u l t a t a ®
N apom en a — nauke su razvrstane na sledeći način:

(2 ) tehničko-tehnološke i biotehničke (1 ) prirodno-m atem atičke i m edicinske
(3 ) društvene i humanističke.
Oznaka
Naziv grupe grupe Vrednost rezul
rezultata rezulta Vrsta rezultata IVI tata
ta ( 1) (2) (3 )
Istaknuta m on ografija m eđunarodnog
značaja M ll 15 15 15
M o n o g ra fija m eđunarodnog značaja M 12 IO IO IO
M on ogra fsk a studija/poglavlje u k n jizi
M 1 1 ili rad u tematskom zborniku M 13 6
v o d e ć e g m eđunarodnog značaja
IVIonografij e, M on o gra fsk a studija/poglavlje u k n jizi
monografske M 12 ili rad u tematskom zborniku M 14
studije, tematski m eđunarodnog značaja
zbornici,
leskikografske i Leksikografska jedinica ili karta u
M IO naučnoj publikaciji Vodećeg
kartografske M 15
publikacije
međunarodnog značaja
međ u na rodnog —eksikografska je d in ic a ili karta u
značaja publikaciji m eđunarodnog značaja M 16
U ređ iva n je naučne m o n ografije ili te
m atskog zbornika v o d e ć e g m eđunarod M 17
n og značaja
U ređ iva n je naučne m on ografije,
tem atskog zbornika, leksikografske ili
kartografske publikacije M 18
m eđunarodnog značaja
Radovi objavljeni
u naučnim M 20 R ad u vrhunskom m eđunarodnom
časopisu M 21 8 8 8
časopisima
međunarodnog R ad u istaknutom m eđunarodnom
značaja
iskazivanju
352 NI. K u n d a č in a — V . B a n đ u r
N au čn a kritika i p o le m ik a u 1,5 1,5

M 25 1,5
istaknu tom m eđ u n arod n om časopisu
N au čn a kritika i p o le m ik a u
M 26
m eđ u n arod n om časopisu
U re đ iv a n je istaknutog m eđ u n a rod n og
n au čn og časopisa na god . n iv o u (g o s t N I27
urednik)
U re đ iv a n je m eđ u n arod n og n au čn og
M 28
časopisa
P re d a va n je p o p o z iv u sa
m eđ u n a rod n og skupa štam pano u M31
c e lin i (n e o p h o d n o p o z iv n o p is m o )
P re d a va n je p o p o z iv u sa
M 32 1,5 1,5 1.5
m eđ u n a rod n og skupa štam pano u
Zbornici
S aop šten je sa m eđ u n arod n og skupa
međunarodni ti M30 M 33
štam pano u ce lin i
naučnih skupova
S a op šten je sa m eđ u n arod n og skupa 0,5
M 34 0,5 0,5
štam pano u iz v o d u
A u to r iz o v a n a disku sija sa 0,3
M 35 0,3 0,3
m eđ u n a rod n og skupa
U re đ iv a n je zb o rn ik a saopštenja
M 36
m eđ u n a rod n og n au čn og skupa
Nacionalne Istaknuta m o n o g ra fija n a cio n a ln o g
1VI40 M 41 7
monografij e, zn ačaja ________________________________
tematski zbornici, M o n o g r a fija n a cio n a ln o g značaja,
leksikografske i m o n o g ra fs k o izd a n je građe, p r e v o d
kartografske M 42
iz v o r n o g teksta u ob lik u m o n o g r a fije
publikacije (sa m o za stare je z ik e )
nacionalnog
značaja; naučni M o n o g ra fs k a b ib lio g ra fs k a p u b lik a cij a M 43
prevodi i kritička
P o g la v lje u k n jizi M 4 1 ili rad u
izdanja građe,
istaknutom tem atsk om zb orn ik u
bibliografske v o d e ć e g n a cio n a ln o g značaja, p r e v o d
publikacije M 44
iz v o r n o g teksta u o b lik u studije,
p o g la v lja ili članka, p r e v o d ili stručna
red a k cija p re v o d a naučne m o n o g ra fs k e
k n jig e (sa m o za stare je z ik e )
P o g la v lje u k n jizi M 4 2 ili rad u
tem atsk om zb orn ik u n a cio n a ln o g M 45 1,5 1,5 1,5
zn ačaja
L e k s ik o g ra fs k a je d in ic a u naučnoj
M 46
p u b lik a c iji v o d e ć e g n a cio n a ln o g
značaja, karta u naučnoj p u b lik a c iji
n a cio n a ln o g značaja, izd a n je građ e u
naučnoj p u b lik a ciji,____________________
L e k s ik o g ra fs k a je d in ic a u naučnoj
M 47 0,5 0,5 0,5
p u b lik a c iji n a cio n a ln o g zn ačaja
r U re đ iv a n je naučne m o n o g ra fije ,
tem atsk og zborn ik a, le k s ik o g ra fs k e ili
k a rto gra fsk e p u b lik a c ije v o d e ć e g
n a cio n a ln o g zn ačaja
U re đ iv a n je naučne m o n o g ra fije ,
tem atsk og zborn ika, lek sik o g ra fs k e ili
M 48 2 2
■
■
"
2
“
M 49 1 1 1
k a rto gra fsk e p u b lik a c ije n a cio n a ln o g
zn ačaja
R a d u v o d e ć e m časopisu n a cio n a ln o g
M 51 2 2 3
zn ačaja
R a d u časopisu n a cio n a ln o g zn ačaja M 52 1,5 1,5 2
časopisi R a d u n aučnom časopisu M 53 1 1 1

nacionalnog 1V150 U re đ iv a n je v o d e ć e g n au čn og časopisa
značaja n a cio n a ln o g zn ačaja (n a g o d iš n je m M 55 2 2 2
n iv o u )
U re đ iv a n je nau čn og časopisa
n a cio n a ln o g zn ačaja (n a g o d iš n je m M 56 1 1 1
n iv o u )
P re d a va n je p o p o z iv u sa skupa
M 61 1,5 1,5 2
n a cio n a ln o g zn ačaja štam pano u c e lin i
P re d a va n je p o p o z iv u sa skupa
n a c io n a ln o g značaja štam pano u M 62 1 1
iz v o d u
Zbornici skupova S a op šten je sa skupa n a cio n a ln o g
M 63 0,5 0,5 1
nacionalnog M60 zn ačaja štam pano u c e lin i
značaja S a op šten je sa skupa n a cio n a ln o g
IVI 64 0,2 0,2 0,5
zn ačaja štam pano u iz v o d u
A u to r iz o v a n a disku sija sa n a cio n a ln o g
M 65 0,2
skupa
U re đ iv a n je zb o rn ik a saopštenja skupa
M 66 1 1 1
n a c io n a ln o g zn ačaja
JMagistarske i O d b ran jen a doktorska d iserta cija M 71 6 6 6
1VI70
doktorske teze O d b ran jen m agistarski rad M 72 3 3 3
N o v i p r o iz v o d ili te h n o lo g ija u ved en i u
p ro iz v o d n ju , prizn at p rogram ski
sistem , prizn ate n o v e gen etsk e p ro b e
Tehnička i na m eđ u n arod n om n iv o u (u z d o k a z),
M80 n o v o p rih v a ć en o rešen je p ro b le m a u M SI 8 8 9
1razvojna rese nj a
ob lasti m ak ro ek o n o m sk o g , s o c ija ln o g i
p ro b lem a o d r ž iv o g p ro sto rn o g r a z v o ja
re c e n z o v a n o i p rih va ćen o na
m eđ u n arod n om n iv o u (u z d o k a z )
N o v a p r o iz v o d n a lin ija , n o v i m aterijal,

industrijski prototip, n o v o p rih v a ć en o
rešen je p ro b le m a u ob lasti
M 82 6 6 6
m a k ro ek o n o m s k o g , s o c ija ln o g i
p ro b lem a o d rž i v o g p ro sto rn o g r a z v o ja
u ved en i u p ro iz v o d n ju (u z d o k a z )
________________________________ i.
354 ]S4. K u n d a č in a — V . B a n đ u r
N o v o la b ora torijsk o p o stro jen je, n o v o

ek sp erim en taln o p ostrojen je, n o v i 1VI83 4 4 4
teh n o lošk i postupak (u z d o k a z)
B itn o p o b oljša n p o s to je ć i p r o iz v o d ili
te h n o lo g ija (u z d o k a z ) n o v o rešen je
p ro b lem a u ob lasti m ik ro e k o n o m s k o g ,
s o c ija ln o g i p ro b lem a o d r ž iv o g M 84 3 3 3
p ro sto rn o g ra z v o ja re c e n z o v a n o i
p rih v a ć en o na n a cio n a ln o m n iv o u (u z
d ok az)
P rototip , n o v a m etoda, so ftver,
stan dardizovan ili atestiran instrum ent,
M 85 2 2 2
n o v a gen ska proba, m ik ro o rg a n izm i
(u z d o k a z )
K ritič k a e v a lu a cija podataka, b a za
podataka, prikazan i d eta ljn o kao d e o
m odu narodn ih projekata, p u b lik o va n i M 86 2 2 2
kao interne p u b lik a cije ili prik azan i na
Internetu
R e a liz o v a n i patent, soj, sorta, ili rasa,
arhitektonsko, g ra đ evin sk o ili
1VI91 IO IO 10
u rban ističko autorsko d e lo na
m eđ u n arod n om n iv o u
Patenti, autorske
M90 R e a liz o v a n i patent, soj, sorta ili rasa,
izložbe, testovi
arhitektonsko, g ra đ evin sk o ili M 92 8 8 3
u rban ističko autorsko d e lo
A u to rsk a iz lo ž b a sa k a ta lo g o m
M 93 3 3 3
u z naučnu recen ziju
PRILOG 4.
SKRAĆENICE U PISANJU NAUČNIH RADOVA
A. a n to n im
ud inf. ad infinitum u n e d o g le d
qs lib. ad libitum p o v o lji
anon, anonimus a n o n im a n
ANOVA (Analysis o f Variance) a n a liz a v a r ija n s e
app. (appendix) d o d a ta k
art.; arts ('e n g . article, articles) č la n a k , č la n c i
AS A r h i v S r b ije
b.g. b e z g o d i n e iz d a n ja
b. i. b e z im e n a
bk,;bks k n jig a ; k n j i g e
b.m. b e z m e s ta iz d a n ja
br. b roj
br. b rošu ra
ca (\sLt. circa) o k o , o tp r ilik e (p r ib liž a n d a tu m )

CD ( Compact Disk) d is k p la s t ič n i p r e č n ik a 12 c m
cf. (Isit. confer) u p o r e d it i, s r a v n it i, v i d e t i
cfr. (confer) u p o r e d i, s r a v n i, v i d i
chap.(e,r\^. chapter) p o g la v lje
C IP ( Cataloging in publication) z a p is u k a t a l o g i z a c i j i
cit. cl. c it ir a n i č la n a k
Cl (confidence interval) ra s p o n p o u z d a n o s ti
col, cols s tu p c i
corr. ( correxit) is p r a v io
cos k o s in u s
čl. Č la n
cir. ć ir ilic a
d. ( i z a b r o ja s t r a n ic e ) i d a lje
dat. d a tir a n
d f ( degrees o f freedom) s te p e n i s l o b o d e
D IN (Das ist Norm ) n o r m a fo r m a t a p a p ir a
disert. d is e r t a c ija
div.; divs p o d gru p a, p o d g ru p e
dop. d o p u n je n
dr a k a d e m s k i s te p e n d o k t o r a
ddr n a u č n i r a d n ik sa d v a d o k t o r a t a
dr. d ru go
356_____________
E A N (E u r o p e a n A r t i c l e N u m b e r i n g )
e d .; ed s (editor)
e d ; edd. (edition)
e.g. (lat. e x e m p li g ra tia ')
eng.
et. al. (lat. et a li i)
et seq. (lat. et s e q u e n s )
etc. (e t c e n t e r a )
et cet. (lat. et c e t e r a )
f
ff-
/ j9 ^ (n e m .)
fa k s.
fig - fig is
fl. f l o r u it
fr a n .
g-
gđa
g đ ic a
g la g .
god.
gra f
g rč .
i dr.
ib.
ibd. (i b i d e m )
ibid. (lat. i b i d e m )
id. (i d e m )
i.e.(la t. id e s t )
inf. (lat. in f r a )
illus.
ilustr.
i si.
mm
in f i n e
inf. ( infra )
infra
inv.
IQ
IS B N
IS S N
isp.
ispr.
isto
itd.
izd .; ed. (e d i t i o n )
i si.
i td.
lačina — V . B a n đ u r
a proizvoda
daktori
stoj stranici dela

stoj stranici dela
anju
Savanje publikacija
5. serij. publikacija
A k a d e m s k o p is a n je
knj.
L ; U.
l.c ; loc. cit (l o c o c it a t o )
lat.
log.
loc. cit. (l o c o c it a t o );
L .S ('lat. lo c u s s ig il l i)
m. m. m u ta tis m u ta n d is
m im eo .
mr
m r. art.
M . P.
m .p. ('lat. m a n u p r o p r i a )
MS
ms.
m s m s s .( m a n u s c r ip t)
n.n.
nasl. str.
nav.
N . B. ('lat. n o ta b e n e )
N . A^.('lat. n o m e n n e s c i o )
n.p.
npr.
no. nos. n u m e r o
N S ( n o t s ig n ific a n t)
n.s.
o. c. o p u s cita tiu m
O R (o d d s r a t io )
op. cit. (lat. o p e r e c it a t o )
p (p a g i n a )
p a g (p a g i n a )
p a r .; p a rs,
p a ss. (lat. p a s s i m )
p g . (p a g i n a )
p .o .
PP
p r.
prev.
p rof
P . S. (p o s t s c r ip t u m )
P P . S. (p o s t p o s ts c r ip tu m ')
p se u d .
p t .; p ts ('engl. p a r t .)
357
stu
a navedenom mestu
■ebne izmene
magistra
i
pažnju na uvažavanje, pazi dobro
lika
rethodno citirano
, na nekoliko mesta, tu i tamo
u tekstu
tka
358____________________________________
RR
resp. (r e s p e c t i v e )
rev. ('engl. r e v i s e d )
rus.
S.
s. a. (la t. s in e a n n o )
s.a. (s u b . a n n o )
SANU
sast.
s .d (s i n e d a t a )
s-v.
^.v. (s u b . v o c e )
S C I S c ie n c e C ita tio n In d e x
sar.
s c il (s c i l i c e t )
sec; secs
s e g (s e q u e n s )
SEm (s t a n d a r d e r r o r o f the m e a n )
s e q q (s e q u e n t e s )
ser
s ic (lat.)
sign.
sin
si.
s. I. ("lat. s in e l o c o )
s.n. ("lat. s in e n o m i n e )
SPSS
S t.
sq ( sequens)
sqq (sequentes)
str.
s u p (lat. s u p r a )
su p pl. (eng. s u p p le m e n t )
¿■.v. ( lat. s u b v o c e )
sv.
t. ( to m u s )
tb.
tp
tj-
trans.
UDK
UDC
u p .; u p o r.
ur.
v id e
V
ačin a — V . B a n đ u r
lOSti
dnih nauka
o, naravno
edine
in ic a
odnom izlaganju
cija
cija
V.V. (v i c e v e r s ) obrnuto
viz ('lat. v id e lic e t ) naime, što će reći, očekivano, pouzdano
v.l. (v a r i a le c i t i o ) različiti izvori
vlast. izd. vlastito izdanje
vol. ("eng. v o l u m e ) godište časopisa (broj godina izlaženja)
vs. (lat. v e r s u s ) protiv, nasuprot
Izvo ri korišćeni u izradi rečnika:
(1 ) E. K u ju n džić: M e t o d i b i b l i o g r a f s k o g p r is t u p a z n a n ju i u m u je č e c it ir a n ja . Sarajevo:
B ib lio te k a grad a Sarajeva, str. 146—150;
(2 ) Z . Iv an o v ić (1 9 9 6 ): M e t o d o l o g i j a iz r a d e z n a n s t v e n o g i s t r u č n o g d je la . R ijeka: S v e
učilište u R ijeci, str. 205—206;
(3 ) ]VI. N larušić (2 0 0 4 ): U v o d u z n a n s t v e n i r a d u m e d ic in i. Z a g re b : IVIedicinska nakla
da, str. 161.
anotacija 31, 105, 131
apologija 106
apstrakt 125
autorizo vano predavanje 97
autor 113, 274
autorsko pravo 275
autorstvo 45
baze podataka 53
baze podataka na C D -R O lV I-i
interne elektronske baze 58
ISI-baze 53
A H C I 53
Curent Contents 55
Jurnal Citation Report 55
scie 53
S S C I 53
W e b o f Science 54
obrazovne baze 56
A S S I A 56
B E I 56
D I A L O G 56
E B S C O -b a z a 56
Education Abstracts 56
E R IC 56
F I N U S baza 56
I S A 56
L I S A 56
P s y c IN F O 56
Research-Index 57
SocioFakt 57
specijalna baza podataka 58
beleška 106, 131
beleška o autoru 267
bibliografija 29
analitička 30, 31
anotirana 30
■ autorska 30
deskriptivna 30
1 enciklopedija 30
I hronološka 30
indikativna 30
informativna 30
ana 33
na 30
30
0
30
31 í
3
4
30
»a 30
30
ma 30
>
30
50
30
1
iO
Î1
»
)
30
3
jedinica 29, 34
:apis 54
id 63
irka 65
irka 64
al 64
>irka 63
60, 63, 64
1
, 65, 77
362_____________________________________________
citiranje 204
greška u citiranju 205
označavanje 235
princip citiranja 230
citiranje dužeg teksta 233
citiranje istog autora više puta 231
citiranje koautorskog rada 231
citiranje prekinute rečenice 234
citiranje sekundarnog izvora 232
citiranje teksta napisanog na stranom
jeziku 234
citiranje više autora 231
citiranje u citatu 236
isticanje reči u citatu 236
izostavljanje delova rečenice 235
naknadno citiranje 237
ubacivanje teksta u îtat 234
umetnuto citiranje 233
uzastopno citiranje 237
označavanje citata 239
samocitiranje 240
razlozi citiranja 204
argumentovanje mišljenja 206
ilustracija stavova 206
iskazivanje mišljenja u vezi sa
problem om 207
iskazivanje naučnog poštenja 206
kom paracija stavova 206
polazište u interpretaciji 207
suprotstavljanje mišljenjima 206
C O B IS S
časopis 17, 18
apstraktni 26
elektronski 81
F U R O D L 83
Triangle 82
evaluacija 295
indeksni 26
istaknuti međunarodni 297
međunarodni 298
nacionalni 299
naučni 18, 299
primarni 17
referentni 26
sekundarni 17
teorijski 18
vodeći nacionalni 298
vrhunski međunarodni 297
na — V . B an đur
čitljivosti 183
sti 183
37
, 94
oga 74
81
va 277
»90
04
lenata 302
citatni 27, 53
imena 264
izvora 27
pojm ova 26, 264, 265
permutacioni 27, 53
indeksiranje 27
informacija 40
digitalna 40
Internet 41, 43, 77, 84
internet knjižare 84
oznake publikacija 247
B ar kod 248
B ib lid 249
C IP zapis 249, 250
I S B N oznake 248
IS S N oznake 248
intelektualni rad 12, 14,
interpretacija 106
isticanje teksta 182
bold 182
kurziv 182
marginalije 182
podvlačenje 182
razmicanje slova 182
velika slova 182
izdanje publikacije 273
autorizovano 273
dopunsko 274
dopunjeno 274
elektronsko 273
kritičko 274
popularno 273
ponovljeno 274
privatno 274
izdavački katalog 28
istraživač 12
evaluacija
interesovanje 12
kompetentnost 12
komunikaciona veština 12
motivacija 12
sposobnosti 12
katalog 28, 60, 79

autorski 60
centralni 63
elektronski 65, 74, 75
lisni 60
on line 60
O P A C katalog 77
363
i 61
publikacija 62
>
60
65
irednica 61
dinica 61
tić 61
i 149
vna 149
125
, 274
5
. rada 113
24
i 24
a 28
9
20, 259
L259
rature 259
06
i standard IS O 207
7
294
jnografija 87
U
:ka 201
)1
'^na 2 0 2
ina 204
13
133,200
ita 199
L, 203
251
»53
36 4
pOtpoglavlja 253
podnaslov 253
naslovna stranica 251
m onografskog dela 251
akadem skog rada 252
časopisa 252
čl^^naka 252
naučnih disciplina 36
naučnici grana 36, 37
nauČTia etika 307
riaučna inform acija 11, 14,
nosioci 12
naučni tekstovi 15
Stručni tekstovi 15
korišćenje 14
naučna institucijk
naučna konferencija 83, 300
video 83
naučna knjiga
naučna kritika 289
naučna paradigm a 146
paradigm a objašnjavanja 146
paradigm a razum evanja 146
naučna studija 88
naučni članak 89, 113
originalni 89
prethodno saopštenje 90
pregledni naučni članak 90
naučni izvor 102
biografija 102, 103
Curriculum Vitae 104
naučni jezik 173, 179
glagolska vremena 184
zamenica 184
glagolski oblik 185
pisanje stranih imena 188
pisanje stranih izraza 188
pisanje brojeva 190
sinonim 187
skraćenica 185
interpunkcijski znakovi 193
apostrof 197
crta 196
crtica 196
dvotačka 194
navodnici 197
srednja crta 197
strelice 198
tačka 193
tačka i zapeta 195
'
id ačin a — V . B a n đ u r
Ltima 238
.va 177
5
)
i 180
I
O
76
L77
14
nja 88, 92
i 97
145
Lnja 138
i 145
:oće 145
Lr 135
inja 134, 137
iwa 130, 137

inja 133
a 143
ija 141
L30
varijabla 140
operacionalizacija 140
vrste istraživanja 168
zadaci 139
naučno objašnjenje 168
naučno područje 36
naučno polje 36
naučno saznanje 1 1 , 12 ,
nauka 36
nivoi merenja 149
osnovni pojm ovi 128
definisanje 128, 129
pamflet 106
parafraziranje 240
patent 94
pedagoški roman 107
podatak 146, 147
analiza 146, 166, 167
atributivni 148
grafičko iskazivanje 161
grafikon 162
dijagram 162
interpretacija 146, 159, 166, 167
intervalni 149
nominalni 149
numerički 149
ordinalni 149
podaci odnosa 149
prezentacija 148
primarni podaci 149
sekundarni podaci 149
serija podataka 150
sirovi 158
podnaslov
pogovor 171
polem ika 106
posveta 119
potskriptum
predgovor 120
pregledanje teksta 268
lektorisanje teksta 268
korektura teksta 269
redakcija teksta 268
pregledi 17
pretraživač 45
metapretrađivači 48
D o gp ile 49
Kartoe 49
V ivisim o 49
365
loog 49
[ataka 66
nice 72
iivanje 68
n 69
56
n intervalu 71
učnih institucija lOO

O
166
i 96
r"
3
L07
107
i 107
81
366__________________________________________
W okabular. org 81
enciklopedijski 23
stručni 23
terminološki 23
referenca 260
rezime 28, 122
informativni rezime 124
indikativni rezime
rezultati istraživanja 147, 164,
brojčano iskazivanje 149
diskusija 164, 167
generalizacija rezultata 160
iskazivanje statističkim merama 157
interpretacija 159, 164, 167, 168
greška u interpretaciji 167
tabelarno iskazivanje 151
rukopis 243
oblikovanje teksta 243
form iranje stranica 246
oblik slova 244
paginacija stranica
pism o 243
veličina slova 243
sadržaj 256
analitički 257, 258
linijski 256
kontinuirani 256
sadržaj časopisa 259
stepenasti 256
saopštenje 91, 108
ekspoze 109
koreferat 109
pledoaje 109
referat 111
saopštenje po pozivu
uvodni referat 109
scientometrija 278
scientometrijski pokazatelj 278
sekundarna publikacija 20
signatura 61
sinopsis 123
spisak
ilustracija 262
pojm ova 263
priloga 266
skraćenica 263
tabela 263
statistička metoda 40
statističke mere 158
na — V . B an đ u r
158
ije 160, 161
•07, 228
9. 210, 211,
:5,
, 226,
[7 4
L 153
55
155
151
znaci za popunjavanje 152

tezaurus 39
traktat 94
udžbenik 95
univerzitetski udžbenik 95
U R L adresa 42
uvod 125
osnovni uvod 127
uvod kao prvo poglavlje 127
uvod u nauku 127
uvodni referat 127
seminarski rad lO l
367
8
, 165, 169
»
»
n studijama
?9
a 18
ea 27
it 4
2. INDEKS IMENA
A b b o t 11 Bartol 285
A ćim ović K. 34 Basara, D . 45, 316
Adam , F. 264 Bašević, LJ. 316
Adam ović, Ž. 334 Bauer, Antun 316
Adam s, R. J. 22 Beck, R. C. 132, 168, 316
Adelm an 264 Bekon, 4, 134
A dorno 264 Belke, Horst 86, 106, 316
Airasian, P. 22 Besrević, V . 316
Ajanović, M ustafa 315 Blagojević, M . 217
A jzen g 239 Bloh, A . 167
A lečk ović-N ik olić, M ila 315 Berberović, Ljubom ir 316
A libabić, Šefika 34 Bergson, A . 316
Aličič, A . 213 Bergstein, A . 331
Alltrichter, H. 264 Bertolino, M ilo rad 316
Ančin, V asilije 34 Berry, R. 316
Andevski, M ilica 31, 32, 184, 201, 217, Best, W . John 316
223 Bežen, Ante 316
A n gelovska-G alevska, N . 264 B ilbija, B. 316
Andrić, R. 220 Biloš, D ijana 316
Andrijević, M . 319 Bjekić, D ragana 182, 219, 227, 229, 259,
Andrijić, Stipe 315 316
Andrilović, V la d o 223 Blažević, I. 316
Andelić, Anđelko 34 Blažič, M arjan 32
Antić, S. 23, 213 Blekburn, S. 23
Antić, Tatjana 315 Bock, K. 219
Aranđelović, D ragom ir 35 Bogdanović, G. 317
Aronson 315 Bogner, M . 318
A rsenov-Pavlović, M . 264 B ožić 317
A vram ović, Branislav 315 Bojkovski, Aleksandar 317
Avram ović, Z. 211 Bordens, 11
Bošković, D . 335
Bajić, Đ orđe 315 Bošnjak, B . 317
Bakić, V o jislav 103, 189, 190 Brajević, Aleksandra 317
B akovljev, M ilan 23, 193, 194, 315 Branko vić. D rago 119, 209, 210, 291, 317
B all 13, 22 Braun, P. 132
Ban, B. 195, 203 Braun, T. 333
Ban, Dušanka 315 Brent 232
B anđur,V eljko 2 , 32, 62, 87. 88, 96, 119, Brkić, Lj. 318
122, 166, 167, 181, 182, 209, 214, Brkić, M . 230, 249
221, 222, 226, 249, 250, 255, 264, Brkić, S. 317
265, 276, 287, 316 Brković, A leksa 33
Banić, N . 316 Brković, Lj. 317
Banjanin, M ilo rad 316 Bruno, F. 22
Barmet 286 Bubalo, Ivan 317
370_______________________
Bubanja, P. 24
Buj, M arija 317
Bujaš, M . 317
Busquin, P. 235
Butcher, H. J. 21
Butorac, J. 317
Buturović, Đ . 213
Buzan, T. 317
Cohen, Louis 146, 167, 168, 317

Cenčić, M . 317
Cetanović, Svetlana 317
Ciceron 173
Cicm il, B osiljka 317
Cindrić, M . 317
Citović, N . A . 317
Clark, E). 218
Cresvell 130
Crystal, L. 219
Cvrčanin-M atijević, M . 317
Čačić, T. 317
Čađenović, Jovan 317
Čajetinac, Života 317
Čanović, Svetozar 317
Čečuk, A . 318
Čopič, V enceslav 318
Čapin, Stjuart 204
Čučković, D . 23
Čudina, M ira 223
Ćeklić, V aso 318

Ćorović, S. 217
Ćupić, D . 319
Dačič, M . 325
D avidović L jiljan a 318
D ay, P. M . 223
D eci 240
Degelm an, D . 219
D ej 185
D elalić, M u n ib 212
Deletić, Zdravko 106, 176, 205, 318
Desrocke 115
D e w y y , M e lv il 37
Dim itrijević, R. 318
D izdarević, M u so 324
D juij 38
D obrov, G . M . 318
D o ji, 146
■i
na — V . B anđur
9, 239, 308, 318

, 215, 221, 255,
, 130, 166, 183,
19
301, 319
5, 203, 319
2 5 9 ,3 1 9 ,3 3 6
319
), 319
Gete 12, 140, 178, 308 Iv-Fransoa L. K. 11, 12, 18, 321, 324
Giljarevskij, R. S. 25, 319, 326 Ivanić, D . 15, 85, 273, 279, 303, 321
Gim eno, F. 216 Ivanović, Zoran 15, 64, 86, 95, 96, 173,
Ginn M . C. 223 18 0 ,1 9 8 ,2 6 2 ,3 2 1
Glam zel, W . 333 Ivanović, Stanoje 227
G ood, V . C. 21 Ivić, I. 189, 213
G ojkov, Aleksandra 255 Ivković, M iom ir 223
Gojkov, Grozdanka 2 , IO, 24, 32, 118,
119, 122, 127, 183, 212, 214, 215, Jacobsen, R. 212
2 5 5 ,2 7 7 ,2 8 7 , 320 Jambrek, P. 321
G ojković, G. 325 Jaroševski, M . G. 211
Graf, Arturo 174 Jerković, J. 330
Graesser 239 Jerotić, V . 228
Grasijan, Baltasar 312 Jesipov, B. P. 202
Grbac, Željko 320 Johnson, B . 20
Grgat, I. 338 Jokić, M a ja 326
Grgić, Petar 324, Joksimović 189
Grlić, D. 24 Jonathan, A . 321
Grubačić, K. 24, 30, 209, 213, 320 Jones, A . H. M . 203
Gud, V ilje m 15, 320 Jonn, H. L e e 336
Gutman, I. 320 Josifović, D ragana 255
Jovanović, Branko 321
H aag 232 Jovanović, D o brivo je 321
Hadžiom erović, Hasan Jovanović, M . D . 321
Halm i, Aleksandar 129, 131, 137, 170, Jovanović, N ik o la 321
172, 179, 320 Jovanović, V . 22, 24, 320, 337
Havelka, Nenad 225, 320 Jug, J. 321
Hedrih-Stevanović, Katica 320 Jukić, Štipan 321
H egel, F. 22 Junković, Zvonim ir 321
Hepkinson, A . 320 Jurić, Š. 23, 321
Het, Pol 15, 320 Juričević, B . 321
H oge, H. 320 Jurišić, Š. 321
H olotkov, V . 214 Južnič, S. 321
Horvat, N . R adoslav 320
Hrkalović, Radm ila 320 Kačapor, S. 32, 210, 222
Hrvatić, N even 320 Kafel, M . 321
Hudoli, V . 24 Kajzer, 130, 321
Kalender, F. 24
Idvegi, Franjo 326 Kalesarić, Vladim ir 322
Igić, R ajko 316, 320 Kapitan, Anri 322
Ijačić, Ljubica 320 Katel 236
Ilić, M ile 215, 290, 320 Kedrov, D .M . 322
Ilić, M ilo š 320 Keglevič, Z. 322
Ilić, S. 337 Kehoe, B .P. 218
Ilić Saša 320 Kelčei, Ferenc 179
Ingliš, A . C. 23 Keller, G. 322
Ingliš, H. B. 23 Kićović, M . 322
Injac, V . 320, 321, 324 Kilibarda, Krsto 322
Isaković, Dušan 326 K lafki 208
Isila, A . 337 Klajn, H. 24
372_________________________________
Klajn, I. 23, 315, 322

Klinar, P. 322
K ljajić, V ah id 322
Knežević, Branka 322
Knežević, V u jo 322
K nežević-Florić, O livera 201
Kocić, L j. 222, 232, 238, 241
K okelj, Petar 322
Koking, Dž. 15, 60, 126, 140, 169, 286, 323
Kolarić, Ivan 24, 213, 322
Kolesarić, V . 23, 322
K ols, M . 132, 322
Kom enski 189, 234, 235, 237
Konstantinović, Z . 321
Kooning, E. 232
Kornhauser, A . 322
Kosanović, B. 322
Kosanović, M arijana 323
Kostić, P. 322, 335
Kostić, R ajko 323
Kostović, Svetlana 323
K ovačević, Ante
K ovačević, Janko 323
Kovačević, L j. 335
Kovačević, M ilo š 323
Kožuh, B . 323
Kračvild, R. 231
Kreč, D . 231
Kreš 232
Krilić, Hatidža 316
Kritovac, D . 323
ICrneta, D rago lju b 225
Krneta, L j. 79, 323
Krneta, S. 323
ICrnjajić 189
Krstić, D . 23
Krstić, T. 146
Krulj, Radenko 24, 32, 62, 122 , 199, 212,
255, 287, 320, 323
K uba, L i 15, 60, 126, 140, 169, 286, 323
Kućan, Ž eljk o 323,
Kujundžić, Enes 26, 29, 30, 55, 323
Kujundžić, N . 29, 308
Kukić, S. l i o , 115, 323
Kulić, Radi voje 32
Kumen, Fron 323
Kum in, Franc 323
Kun, T. 146
Kundačina, M ilenko 2, 24, 28, 31, 32, 33,
59, 96, 105, 119, 122, 141, 209, 210,
in a — V . B a n đ u r
, 230, 249, 251,

87, 320, 323, 324
20
03, 324
25
222, 225, 229,

M am uzić, Ilija 223 M iljević, Gordana 322

M argolis, D ž o z e f 325 M iljković, M . 326, 327
M arić, S. 23 M ilosavljević 148
M aričić, S. 325, 334 M ilosavljević, Slavom ir 15, 148, 327, 336
M arijanović, Aleksandra-Sanda 190, 325 M ilosavljević, V . 327, 337
M arinković, D . 325 M ilošević, Jasmina 327
M arinković, Jovanka 325 M ilošević, N o v a k 86, 128, 170, 175, 327
M arinković, Snežana 32, 216, 236, 325 M ilošević, S. 327
M arkić, Brano IIO , 115, 323 M ilošević, Vlastim ir 329
M arkić-Č učković, Lj. 325 M ilovanović, M ih ailo 327
M arko vić, M ih ailo 325, 326 M ils, Rajt 327
M arković, R adoslava 327 M irkov 189
M arko vić, S. 326, M iškin, V . 328
M arković, S. M . 326 Mitić, Petar 328
M arković, Ž. D anilo 114, 210, 325 M itov, Cvetin 328
M arojević, 326 M itroff, I. 309
M arušić, M atko 89, 163, 235, 313, 326 Mitrović, Darinka 234, 328
M aslo w , A . H. 308 M očilnik, Silvester 328
Matešković, K. 326 M om čilović, Berislav 328
Matić, D . 43, 326 M om ić, Sveto mir 328
M atijević, M ilan 2 , IO, 56, 119, 326 M om irović, K. 328, 335
M atijević, Ž. 329 Montenj D e M išel 210
M atković, M ato 326 M orris, Charls 173
M edanić, Vlatko 326 M orrison 317
M ejovšek, M ilk o 107, 326 M orli, D žon 118
M ekić, M . 336 M oškijević, Đ , 331
M erton 308 M um inović, H ašim 32, 328
M esaroš, F. 22, 326 M užić, Vladim ir 95, 143, 195, 211, 287,
M esihović, N . 326 326, 328
M eyer, A .S . 219
M ićić, N ik o la 331 Nedeljković, D . 328
M ićić, R. 326 Nedeljković, M . 217
M ihailović, D o brivo je 326 Nedović, V . 195, 196, 215
M ih ajlov, A . I. 319, 326 N ejgel, E. 328
M ihajlović, B . 326 Nemeth, K. 328
M ihel, Ivan 327 Nešić, B lago je 229
M ijalaret, G. 143 Nešić, V ladim ir 328
M ijanović, N ik o la 327 Ničković, R adisav 328
M ilanović, M . 327 Nikolić, Branko 329
M ilas, Goran 18, 166, 167, 232, 285, 327 Nikolić, Danka 316
M ilas-B racković, M ilica 327 Nikolić, M . 329
M ilašinović, M ilan 327 Nikolić, M ilija 258
Milat, J. 36, 327 Nikolić, Radm ila 32
Miletić, G ojko 327 Nikolić, V idan 2, IO, 325
M ilić, A nđelka 225 Ninković, A . 329
M ilić, D . 327 N oel, F. 223
M ilić, V o jin 327 Nortrop, F. 329
M ilinković, Nataša 327 N ovaković 230
M ilivojević, Zdenko 327 N ovikov, A . M . 329
M ils, R. 327 N ovosel, Ozrenka 329
37 4_____________________________________________
O bradović, B osiljka 329

Ognjenović, P. 329
Okonj, V . 308
Oleša, Jurij 329
O lujić-V uković, V esn a 327
Orlović-Potkonjak, M ilena 196
Ormuš, M . 329
Ostrovski 108
Palčić, D . 329
Palekčić, M ark o 329
Palov, M ih ailo 329
Pavlović, B. 23
Panković, D . 329
Panto vić, M irjana 329
Papotnik, Am and 329
Pasinović, Krsto 329
Pavić, H elena 329
Pavić, M ilo rad 59
Pavlović, E). 329
Pečujlić, M iroslav 322, 327
Pejčić, B o g o lju b 96, 320, 324, 327, 329
331, 334, 335
Pejić, M arinko 330
Pelagić 233
Perenji, Imre 330
Perović, Stjepan 330
Pestaloci, J. H. 107, 189, 237
Pešić, L j. 201, 210
Pešikan, A . 213
Pešikan, M . 330
Pešović, G ligo rije 330
Petković, Đ. M . 330
Petkovski, V la d o 330
Petrak, J. 318
Petrić, B ojana 86
Petričević, Ivana 327
Petroska-Beška, V . 330
Petrović, Aleksandar 215
Petrović, Lju bom ir 330
Petrović, Slobodan 330
Ptrović-Sočo, B . 194
Petz, B . 23, 95, 159
Pijuković, N ik o la 330
Pikula, M ilen ko 33
Pingel, Folk 330
Pip, B . 322
Pižurica, M . 330
Pjeron, H. 196
Planko, Biljana 252
Plevnik, D . 330
Sina — V . B a n đ u r
310, 330
14, 330
4, 25, 32, 39, 62,

>6, 167, 181, 182,
>, 212, 217, 227,
2 8 7 ,3 1 6 ,3 3 0
36
531
327
332
332
<09, 332
Rizvić, M . 332 Stanisavljević, Vukašin 334

Robles, C. 216 Stanković, Siniša 95
Rot 228, 234, 240 Stanković-Đordević, M . 227
Rott, C. 218 Stanković, V . 334
R ow e, K. J. 22 Stanković, Z. 334
Rusan, I. 332 Stefanović, V o jislav 334
Ruso, Žan Ž a k 107, 118, 235, 236 Stevanović, B orislav 95, 334
Ružić, I. 332 Stipančić, B. 318,
Stipčević, A . 334
Sagadin, J. 332 Stojak, Rudi 334
Sakan, M om čilo 15, 174, 332 Stoj ako vić, Petar 232
Salitrežić, T. 332 Stojanović, Aleksandar 255
Sam olov, Lj. 332 Stojanović, M . 22, 24
Sarić, M ilo je 204, 205, 305, 315, 319, Stojanović, V . 334
3 2 0 ,3 2 9 ,3 3 2 ,3 3 3 ,3 3 4 ,3 3 7 ,3 3 8 Stokić, G. 334
Sartr, Žan —Pol 130 Stortini, K. R. 23
Savić, Jovan 15, 179, 180, 183, 184, 185, Stričević, Ivanka 334
226, 333 Strojnik, A leš 334
Savićević, Dušan 228, 333 Stubbs 286
Schubert, Andras 333 Sučević, P. Branko 334
Sećanski, V . 333 Suhetski, Tom islav 255
Seifert, J. W . 333 Supek, Ivan 95
Sekulić-M ajurec, A n a 333 Supek, Rudi 334
Seneka 118 Suzić, N en ad 87, 124, 208, 209, 335
Sergejev, Dim itrije 333 Suša, Budislav 335
Shakespeare 189 Svenonijus, Ilejn 13, 229, 273, 335
Shw ab, C. H. 333 Sviftn, Džonatan 173
Silić, Josip 333 Svrdlin, Đ. 335
Silobrčić, Vlatko 11, 15, 16, 123, 124,
125, 149, 165, 174, 175, 179, 180, Šamić, M idhat 9, 15, 87, 113, 118, 174,
184, 185,272, 274, 333 224, 225, 321, 335
Simeon, V . 328 Šercer, Tvrtko 335
Simić, M ilorad 81 Šešić, B ogdan 226
Simić, R. 333 Ševjakov, L. D . 335
Sim onović, D ragolju b 333 Ševkušić 189
Sivolapov, A . B . 273 Šimleša, Petar 23, 62, 196, 212, 217, 335
Skaza, J. 334 Šipka, Pero 57, 322, 335
Skiner, B . F. 232 Šišković, J. 335
Slatina, M u jo 334 Škovrc, J. 331
Small, S. 223 Škreb, N . 335
Smiljanić, M ilo lju b 334 Šmit 188
Sm olić-K rković, N a d a 334 Šobajić, D. 335
Solovjev, A . 213 Šolaja, B . 335
Sotirović, V elim ir 334 Šopenhauer, Artur 115, 173, 174, 178,
Spajić, V . 334 189,336
Spasojević 189 Šoše, H. 336
Spaventi, J. 334 Špijunović, K. 2, 32, 227
Srdanović-Barić, O. 334 Štajner, R. 336
Sriča, V elim ir 334 Štavljanin — Đordević, L ju bica 324
Stajić, B. 334 Štefčić, Z. 336
376____________________________________
Šterc, Zdravko 336

Šušnjić, Đ . 118, 120, 336
Švviecicki, M aciej 336
Tadić, Katica 336

Tadić, LJ. 239
Tečić, A nđelko 336
Teles, A . 333
Teodosić, R adovan 328, 336
Terrasi, W . 22
Term iz, D ževad 336
Terzić, B ^319
Tešević, Ž eljk o 255
Tešić, M . 336
Tešić, Vladeta 62
Težak, B o ž o 336
Thom pson, A . 23
Tierno, J. 336
Todorović, D ejan 336
Todorović, IVI. 336
Toudor-Šilović, N . 331, 334
Tolstoj 307
Tom ić, D . 336
Tom ić, O. 336
Topčagić, Osm an 336
Toth, T ibo r 336
Trebješanin, Ž . 24, 25
Tm avac, N ed eljk o 287, 337
Trnka, K asim 211
Tuđman, M . 331
Turabijan, Kate L . 224, 337
Turučin, R. 337
Tuzlak, Dženana 316, 337
U je vić. Tin 60
Vajt, Č. 322
Vanlić, M ilo rad 210
Vasić, Sm iljka 337
Vasić, V o jisla v 337
V asilijević, D . 214
V asiljev, Slobodan 337
Veinović, Zorica 104
V eličković, Staniša 202, 205, 337
Verevkina, A . N . 337
V erona, E va 331, 337
Vickers, S. 325
Vidaković, D rago 337
Vidaković, K. 337
Videtič, Rudi 337
la č in a — V . B a n đ u r
62, 210, 222, 233

7
15, 223, 289
>, 24, 30, 43, 64, 77,
8
17
1 87,336,338
338
338
L18, 128, 169, 174,

9
H H K aU H JM
i, B e o rp a ^
ilenko K undačina,
eljski fakultet,
tr.: tabele;
d o lo g iji n aučn og rada:

pisanju naučnih radova:
itr. 319 — 340; Registri:
i H s p a ^ e - rip M p y H H H H H

Akademsko Pisanje DR Milenko Kundačina DR Veljko Banđur PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Akademsko Pisanje DR Milenko Kundačina DR Veljko Banđur PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

adu

bliku niti ikakvim

Čitaj me da se suprotstavljaš i raspra\>ljaš, ne da

2. Naučna i stručna dela ....................................................................................................................................85

2.4. Izlaganja na naučnim skupovima ..........................................................................................107

3. S tru k tu ra naučnog dela ..........................................................................................................................113

4. Jezik i stil naučnog dela ........................................................................................................................... 173

4.1.3. Formiranje pasusa ...........................................................................................................180

Dokumentovanj e naučnili izvora .....................................................................................................199

Organizacija rukopisa za štampu ...................................................................................................243

7. Evaluacija naučnog radla .....................................................................................................................277

8. Naučna etika .......................................................................................................................................................307

Nauka je intelektualna delatnost u kojoj naučni stvaraoci svoje radove objavljuju

čena znanja o tom problemu u vlastitoj naučnoistraživačkoj praksi. Verujemo da će ovo

Beograd, decembar 2007. Autori

Onaj koji zna gde se može naći

1.1. NAUČNE INFORMACIJE

U procesu proučavanja i istraživanja pojava u oblasti društvenih nauka dolazi se

U naučnoj produkciji, broj naučnih informacija raste eksponencijalno, što dovodi

tehnologija naučnika postaje značajan činilac u pronalaženju informacija i preduslov i

1.2. NOSIOCI NAUČNIH INFORMACIJA

Budući da naučne informacije egzistiraju u objavljenim naučnim delima i pred­

1.3. ŠTAMPANI NOSIOCI INFORMACIJA

Naučni i stručni tekstovi. —U naučnoj produkciji pojedinaca i grupa stvara se

1.3.1. Primame publikacije

naučnih aktivnosti na fakultetu i si.)- Zbomici radova se nazivaju i godišnjacima (npr.

slike, laboratorijski i naučnoistraživački izveštaji, zapisnici, neobjavljene magistarske

1.3.2. Sekundarne publikacije

Sefe:undame publikacije se bave sadržajima i informacijama k^je se nalaze u

1.3.2.1. Referentna literatura.

Referentna literatura (opšti primčnici) prerađuje, kritički razmatra i popisuje in­

Enciklopedije. —Kao referentne publikacije, enciklopedije na sažet, sistema­

AKCIONO ISTRAŽIVANJE (action research; la recherche en action; For-

Prema sadržaju, enciklopedije egzistiraju kao opšte, posebne i pojedinačne. Op­

Opšte i stručne enciklopedije

Adams, R. J. Rowe, K. J. (1969): Enciclopedia o f Educational Research. New

Da bi bile dostupne široj javnosti, enciklopedije se objavljuju u obliku skraćenih

Od terminoloških leksikona u procesu izrade naučnih i stručnih dela koriste se

Statistički pregledi. —Vrsta sekundamih publikacija koja sadrži statističke po­

Kjritički pregledi literature. —Sistematizovan kritički pregled najnovije literatu­

1.3.2.2. Referentni časopisi

Referentni časopisi su yrsta sekundamih periodičnih pubhkacija, koja u sažetom i

28 M. Kundačina —V. Banđur

PRIMENA KVALITATIVNE METODE U ISTRAŽIVANJU DAROVITIH

Pregledi sadržaja časopisa. —Registri ili pregledi sadržaja časopisa su posebna

Bibliografije, kao sekundarne publikacije, sadrže popis izdanja posebnih i svih

Od više klasifikacija bibliografija, K. Grubačić, (1964), V. Maksimović (2003),

Anotirana bibliografija. —Sadrži bibliografske opise posebnih knjiga, naučnih i

moraju da poznaju dotične oblasti, da se dosledno pridržavaju principa u izboru građe, da

Analitička bibliografija. —Obuhvata bibliografske jedinice monografskih i se­

Izvod iz personalne bibliografije

Bibliografske jedinice u personalnim bibliografijama se mogu navesti hronološki

Radna bibliografija. —Ova vrsta bibliografije predstavlja spisak referentskih je ­

Izvod iz radne bibliografije

1.3.3. Tercijame publikacije

Tercijarnom publikacijom smatra se bibliografija bibliografija. Ona predstavlja

1.4. KLASIFIKACIJA NAUKA I NAUČNIH DISCIPLINA

Svaka nauka je određena predmetom proučavanja, raspolaže fondom saznanja

1.4.1. Opšta klasifikacija područja nauke

OzJ^ača^vat^je naučnih područja

Naučna, polja označavaju se celim trocifrenim brojevima i redom od osnOvne

Označavanje naučnih polja

Označavanje naučnih grana i ogranaha

Budući da naučne informacije egzistiraju u objavljenim naučnim delima i pred

Referentna literatura (opšti primčnici) prerađuje, kritički razmatra i popisuje in

Enciklopedije. —Kao referentne publikacije, enciklopedije na sažet, sistema

Prema sadržaju, enciklopedije egzistiraju kao opšte, posebne i pojedinačne. Op

Statistički pregledi. —Vrsta sekundamih publikacija koja sadrži statističke po

Kjritički pregledi literature. —Sistematizovan kritički pregled najnovije literatu

Analitička bibliografija. —Obuhvata bibliografske jedinice monografskih i se

Radna bibliografija. —Ova vrsta bibliografije predstavlja spisak referentskih je

Klasifikacija nauka, prema preporuci OECD-a, zasniva se na sistemu Univerzal

U pojedinim slučajevima, kada publikacija obrađuje više oblasti, daje se i alter

INFORMATIVNA VREDNOST ZNANJA - Informative value of knowled

Računar u značajnoj meri menja klasično utvrđene etape naučnoistraživačkog ra

Programi za komunikaciju sa Intemetom prošimju ulogu računara u naučnom ra

Za pristupanje Intemetu i korišćenje dokumenata koji se nalaze na raznim mre

Da bi istraživač koristio Intemet, neophodno je da poseduje više povezanih vešti

indeksa, apstrakata, sadržaja monografskih i periodičnih publikacija, uvoda, predgovo

Elektronski izvori informacija čine građu kojom se upravlja posredstvom računa

vrše i dodatno pretraživanje rezultata, čime se prevazilaze nedostaci pojedinačnih siste

DogpUe je metapretraživač koji daje zajedničku listu rezultata istovremenog pre

Na Intemetu postoji više baza podataka u kojima su pristupačni radovi iz različi

ISI-Jevi citatni Indeksi. —Institut za naučne informacije —(Institute for Scienti

organizovanih po pojedinim područjima. Researcli-Iiidlex je bibliotečka baza koja, po

SocioFakt. —Citatna elektronska baza, formirana na Filozofskom fakultetu Uni

Interne elektronske baze. — Istraživači fo rm ira ju vlastite b a z e nau čnih in fo rm a

o m o g u ć u ju b r z o i la k o sn a la že n je istraživača u m n o štv u in fo rm a c ija , p o n a v lja n je p o

V e ć sm o istakli d a j e p rv a fa z a u p isa n ju n a u č n o g ra d a p ristu p a n je iz v o rim a z n a

60 ________________________ IVI. K u n d a č in a - V . B a n đ u r

ke. S ig u rn o st i ko m p eten tn ost istraživ ača u o b a v lja n ju istra ž iv a n ja u b ib lio te c i o s ig u ra

K a t a lo z i čin e p re g le d e naučnih zb irk i, k n jig a u ja v n im ili p riv a tn im b ib lio t e k a

še i m ik r o film ) i ( 4 ) o n lin e — au to m atizo van i (e le k tro n sk i). M o g u d a ih štam p aju i sp e

n o sta v n ije iz ra ž a v a sad ržaj p u b lik a c ije . U k lju čn e reči ne u la z e p re d lo ž i, p rilo z i, b r o je

K a t a lo g se rijsk ih p u b lik a c ija se fo rm ira p o časo p isim a. U o v o m k a ta lo g u k a ta lo

N e p o s r e d n o k o r iš ć e n je iz v o r a u b ib lio te k a m a . — Iz u z im a n je p u b lik a c ija z a n e p o