Живковић Милутин

истраживач сарадник

Институт за српску културу, Приштина – Лепосавић

е-маил: mzivkovickv@gmail.com

Мирковић Ена

истраживач сарадник

Институт за српску културу, Приштина – Лепосавић

е-маил: ena.mirkovic@yahoo.com

Махмутбеговић (Беголи) Сефедин (1885–1946) – сенатор Краљевине Југославије

Апстракт: Рад се бави анализом политичке каријере Махмудбеговић Сефедина, утицајног

албанског првака из пећког краја. Посматрано је његово политичко деловање током постојања
Краљевине Југославије и периода Другог светског рата, са посебним освртом на његов
шестогодишњи мандат у горњем дому Народног представништва југословенске монархије,
односно Махмудбеговићеву сенаторску активност.

Кључне речи: Сефедин Махмудбеговић, Сенат, Закон, мандат, каријера, Пећ

Сефедин-бег Махмутбеговић је био истакнути припадник косовског беговата,

пореклом из једне од најугледнијих пећких породица вековима уназад. Стога је током
живота био политички опортуниста, усредсређен превасходно на очување беговског
статуса његове породице и економског и социјалног престижа које је исти доносио. Из тог
политичког угла се мора посматрати и његов сенаторски мандат, који је иако ревносно,
вршио само формално са циљем да сачува наклоност владе у Београду.

1
 Родио се у једној од најмоћнијих беговских породица са простора Метохије – Беголија,
а са једне стране је био и потомак породице Црноглавића (Кријезија). Његови преци су
још у 18. веку заузимали важне положаје у оквиру Османског царства, попут Хода-верди
паше Махмутбеговића и др. Захваљујући томе породица је временом стекла велики
иметак.1 Сефедин је више школовање започео у медреси у Скопљу, а наставио га у лицеју
у Цариграду, односно касније у Бечу. Занимао се за правне науке. Стекавши образовање,
Махмудбеговић се враћа у Пећ, где је као веома млад због угледа породице, испред турске
администрације постављен за председника општине. Подржала га је већина албанских
првака.2 Непосредно пред ослобођење Пећи за време Првог балканског рата, ступио је као
представник локалног становништва у преговоре са сердаром Јанком Вукотићем,
командантом црногорског Источног одреда који је оперисао у Метохији. Испред пећких
Арбанаса потписао је у месту Штупељу уговор којим се обавезао да ће мирно примити
црногорску војску у вароши и да ће јој предати оружје. Вукотић је са своје стране,
гарантовао да неће бити репресалија према муслиманском становништву и обећао слободу
вероиспосвести.3 Захваљујући залагању Махмудбеговића избегнут је оружани сукоб и
страдање цивилног становништва. После Првог балканског рата постављен је за сенатора
Краљевине Црне Горе. На овој позицији остао је до 1915. године. Његов брат Бахрија
Махмудбеговић се такође, приближио двору на Цетињу и помогао стварање и ширење
просрпске муслиманске партије у Метохији.4 После окупације Црне Горе, као један од
ретких припадника косовско-метохијског беговата који је одбио сарадњу са окупатором,
бива интерниран у Мађарску и Аустрију. Тамо је остао скоро три године, односно све до
ослобођења Србије 1918. године.5 У заробљеништву је успео да добро научи немачки
језик. Страни језици су му иначе добро ишли, па је током живота савладао и турски,
француски и италијански.6

По повратку у ослобођену Србију, наставио је са политичким деловањем на Косову и

Метохији. Током каријере био је стриктни опортуниста. У једном извештају упућеном

1
Јован Н. Томић, „О Арнаутима – у Старој Србији и Санџаку“, Београд, 1995, стр. 69, 71.
2
Биографски лексикон Народног представништва, Београд, 1935, стр. 49.
3
http://www.forum.cdm.me/showthread.php?31794-Dogodilo-se-na-dana%9Anji-dan/page13.
4
Б. Храбак, Џемијет – организација муслимана Македоније, Косова, Метохије и Санџака 1919–1928,
Београд, 2003, стр. 62.
5
Биографски лексикон ..., стр. 49.
6
http://www.telegrafi.com/lajme/ky-eshte-rrefimi-per-sefedin-begun-babane-e-faruk-begollit-2-71665.html.

2
команди III Армијске области од стране пуковника Катанића из Призрена априла 1919.
године, Махмудбеговић је описан као врло утицајна личност у Пећи којој се мора
посветити више пажње, јер је присталица заједнице Срба и Арнаута. Катанић је
предложио да му виши органи власти укажу поверење и позову га у седиште армијске
области – Скопље, да би стекао престиж над политичким опонентима.7 Ова сугестија
војних власти је Махмудбеговићу засигурно значила, обзиром на несређену ситуацију у
околини Пећи непосредно после завршетка Првог светског рата.8 Стога је Махмудбеговић
у наредном периоду поново заузео место председника општине Пећ. Као црногорски
сенатор постао је посланик у Привременом народном представништву нове
јужнословенске државе.9 Током међуратног периода укључио се и у банкарске послове у
Пећи. Узео је учешћа у раду и организацији Метохијске банке која је основана у Пећи
новембра 1921. године. Био је један од малобројних Албанаца који су ушли у први
Управни одбор банке.10

Махмудбеговићев став према влади у Београду међутим, није био потпуно лојалан.
Наиме, у другом извештају III Армијској области којег је сада потписао мајор Бранковић
из Пећи, а који је датиран на август 1920. године, Махмудбеговић је оптужен за сарадњу
са Тираном на припремању устанка Арнаута у Метохији и непријатељско држање према
српским властима.11 Како је даља истрага показала, његови рођаци Ћерим-бег и
Кахриман-бег Махмудбеговић већ су били избегли у Албанију, те тамо учествовали у
оснивању Косовског комитета у Сакдру. Касније су помагали или чак, предовили
одметничке банде на територији Косова и Старог Раса. 12 Ове оптужбе ипак, нису битније
утицале на даљу Махмудбеговићеву политичку каријеру.

На политичкој сцени Сефедин се приближио демократама Љубе Давидовића.

Новембра 1920. године изабран је за народног посланика у Конституанти на листи
Југословенске демократске странке (ЈДС), као један од укупно једанаесторице албанских

7
Југословенска држава и Албанци, зборник докумената, приредили Љ. Димић и Ђ. Борозан, том I, Београд,
1998, стр. 272; Б. Храбак, Џемијет..., стр.37.
8
Б. Храбак, Џемијет..., стр. 14–15.
9
Биографски лексикон ..., стр. 49.
10
И. Бецић, Пећки новчани заводи основани после Великог рата, Баштина, бр. 37, 2014, стр. 139.
11
Југословенска дражава..., том II, стр. 879–880.
12
Б. Храбак, Џемијет..., стр. 15, 96; Б. Храбак, Качаци у бившем новопазарском Санџаку (Старој Рашкој)
1918–1925. године, Сеоски дани Сретена Вукосављевића, Пријепоље, 1987, стр. 228.

3
посланика из ослобођених крајева. Будући да је био припадник беговског слоја, примљен
је у посланички клуб Џемијета, иако је званично припадао ЈДС-у. После одређеног
времена ипак, због све оштријег иступања Џемијета против владе у Београду, он долази у
сукоб са ставовима овог муслиманског покрета.13 Његов политички престиж је ипак, остао
неокрњен. Као носилац листе демократа за Метохијски срез, Махмудбеговић је
посланички мандат задржао током читаве деценије. Место у доњем дому Народног
представништва „одбранио“ је на изборима 1923. (после дуге борбе за верификовање
посланичког мандата), 1925. и 1927. године, иако није добро познавао српски језик.14

Махмудбеговић је успео да се повеже и са двором, те краљем Александром I

Карађорђевићем, што ће касније утицати на његови каријеру као сенатора. Са
југословенским монархом сусрео се за време његове посете Пећи крајем августа 1924.
године, приликом устоличења српског патријарха Димитрија у манастиру Високи
Дечани.15 Краљевски брачни пар је прво 27. августа дочекао испред зграде општине као
њен председник, заједно са тадашњим шефом југословенске владе и његовим страначким
лидером Љубом Давидовићем.16 После устоличења у Дечанима 28. августа, краљ
Александар је свечано дочекан у Пећи, која је за ту прилику била искићена
југословенским заставама и другим државним инсигнијама. Они су се могли наћи и на
албанским кућама, зашта је вероватно био заслужан Махмутбеговић. Испред општине у
Пећи он је краљу пред масом окупљеног света, лично посложио хлеб и со за
добродошлицу и одржао му краћи поздравни говор на којем му се југословенски владар
захвалио.17

Почетком 30-тих, Махмудбеговићева политичка каријера наставља да иде узлазним

путем и поред крупних унутрашњих промена у држави. Речју, Указом краља Александра
од 9. јануара 1932. године, бива постављен за члана Сената, односно горњег дома

13
Б. Храбак, Џемијет..., стр. 113, 152.
14
Биографски лексикон ..., стр. 49; Због непознавања српског језика Махмудбеговићев мандат је долазио у
коализију са чланом Закона о избору сенатора, који је прописивао да чланови Сената могу бити само особе
„који говоре, пишу и читају народним језиком“. Због потребе краља Александра да има лојалног албанског
првака у Метохији, Махмутбеговићев сенаторски мандат није подлегао овој законској одредби... Закон о
избору сенатора од 30. септембра 1931. године, стр. 1.
15
П. Ристановић, Књига гостију манастира Високи Дечани као историјски извор (1924–1945), Баштина, бр.
39, 2015, стр. 174–176.
16
„Политика“ за 28. август 1924. године, стр. 2.
17
„Политика“ за 29. август 1924. године, стр. 1.

4
Народног представништва Краљевине Југославије. Био је једини Албанац са Косова кога
је краљ уврстио у Сенат, што говори о његовом тадашњем политичком утицају. Он је
такође, ушао и у избор за једног од три секретара Председништва сената. Пошто је ипак,
освојио само један глас није био изабран на ту функцију. 18 Сенаторски мандат задржао је
пуних 6 година, све до почетка 1938. године.

У међувремену се одвојио од демократа који су у време диктатуре изгубили утицај, те

се од половине 30-тих година, јавља као присталица Југословенске радикалне заједнице
(ЈРЗ) Милана Стојадиновића. Махмудбеговић је са друге стране, одржавао везе са
Косовским комитетом, који је и даље из Албаније ширио пропаганду о припајању Косова
и Метохије тој држави. Поред тога, по окупацији Албаније од стране фашистичке Италије
априла 1939. године, Махмудбеговић се због рођака који су се налазили у Албанији и са
којима је годинама одржавао везу, нашао први на листи поверљивих људи краља Ахмеда I
Зогуа, који је из изгнанаства покушавао уз помоћ британске и југословенске тајне службе
да организује побуну на северу земље.19 На том послу је сарађивао превасходно са
поменутим братом Бахријом Беголијем, који је у међувремену постао официр албанске
краљевске војске.20 Породица Махмудбеговића је организовала прикупљања Албанаца из
Пећи и околине за учешће у борбама у Албанији још приликом напада Италије, али су
југословенске власти спречиле њихов одлазак.21 Непосредно пред рат Сефедин је од
стране југословенских војних власти на Косову и Метохији, означен као лидер
муслиманског становништва у Пећком крају, и уз Ферат-бега Драгу, Сулејман-бега
Кријезиуа, Иљаза Агушија, браће Бољетини и Пашка Пренка, као један од вођа Албанаца
у Југославији. Сви они су такође, означени као особе које сарађују са италијанском
обавештајном службом преко албанских првака са северне Албаније.22

После слома Краљевине Југославије априла 1941. године, отпочео је прогон

српског становништва на Косову и Метохији. Према извештајима који су у Београд
стизали из околине Пећи, где је снага локалних Албанаца била толика да су током

18
Закон о избору сенатора од 30. Септембра 1931. године, стр. 1.
19
Југословенска дражава..., том II, стр. 879–880; Ђ. Борозан, Велика Албанија – Поријекло, идеје, пракса,
Београд, 1996, стр. 174.
20
M. Verli, Shqiperia e viteve 1912–1964, ne kujtimet e Spiro Kosoves, vell. II, Tirane, 2009, f(aqe) 300–301.
21
Ђ. Борозан, Велика Албанија ..., стр. 234.
22
Исто, стр. 197.

5
Априлског рата напали и касарну југословенске војске,23 после само неколико дана већина
српског становништва са села је била протерана. Срби варошани нису тада дирани, јер их
је по њиховим речима у заштиту узео Сефедин Махмудбеговић.24 Као представник
Албанца из Пећи, он је заједно са братом Џевадом присуствовао конференцији албанских
првака са територије Косова, Метохије и Санџака у хотелу „Јадран“ у Косовској
Митровици 21. априла 1941. године. Њу је сазвао и истом председавао командант немачке
60. моторизоване пешадијске дивизије генерал-потпуковник Фридрих-Георг Еберхарт.
Тада је одлучено да се на овом простору уведе албанска цивилна управа под немачким
протекторатом.25 Иако су одлуке генерала Еберхарта на вишем нивоу суспендоване,
Албанци су на терену у потпуности преузели администрацију. После успостављања
албанских цивилних власти Махмудбеговић је још једном постао председник општине
Пећ. Ту одлуку су затим признали италијански окупатор, односно великоалбанска влада у
Тирани. У оквиру администрације Пећке префектуре на овом позицији се налазио све до
новембра 1944. године.26

Приклонивши се италијанском окупатору и фашистичкој квинслиншкој влади у

Тирани, породица Махмудбеговића је добио прилику да за њене чланове осигура високе и
утицајне административно-управне позиције широм италијанског дела Косова. Сефединов
брат Џевад Беголи био је префект (окружни начелник) у Пећи, члан Косовског комитета и
посланик у скупштини Велике Албаније. Рифат Махмудбеговић је био потпрефект (срески
начелник) Источког среза и једно време министар економије у албанској влади. Горе
поменути Ћерим-бег Беголи је био члан Косовског комитета. Брат Салија по занимању
шофер, имао је високу функцију у полицијској команди у Пећи, па је преко њега Сефедин
утицао на рад ове институције. Други брат Асим Беголи, иначе официр бивше
југословенске војске, командовао је одредом Албанаца мештана, док је Маљуш
Махмудбеговић, био близак сарадник Бедри-бег Пејанија, председника Косовског
комитета и Друге Призренске лиге. Маљуш Махмудбеговић се помиње као један од вођа
23
B. Petranović, Srbija u Drugom svetskom ratu 1939–1945., Beograd, 1992, str. 245.
24
Војни архив Србије (у даљем делу текста ВА), Недићева архива (у даљем делу текста НДа), кут(ија) 20А,
ф(асцикла) 1, док(умент) 1, стр. 8.
25
Историјски архив „Рас“ Нови Пазар (у даљем делу текста ИАРНП), фонд Б.5.283, Збирка докумената о
радничком покрету и НОР-у 1912–1945 (у даљем делу текста НОР), Записник о преговорима које је водио
команднат немачке дивизије генерал-потпуковник Еберхард са албанским народним вођама 21.04.1941. у
Митровици, стр. 1–4.
26
http://www.telegrafi.com/lajme/ky-eshte-rrefimi-per-sefedin-begun-babane-e-faruk-begollit-2-71665.html.

6
тајне организације „Црна рука“, која је оперисала на целој територији Косова. Сам
Сефедин је, поред функције председника општине Пећ, био заменик пећког префекта
Џелала Превезе (Xhelal Preveza) и члан Управног одбора локалне фашистичке партије.27
На основу овога видимо да је током окупације Југославије у Другом светском рату,
Махмудбеговић заједно са бројним рођацима, чинио ослонац режима Велике Албаније у
пећком крају.

Убрзо после Махмудбеговићевог уласка у управни систем протектората Велике

Албаније, он мења однос према Србима. На основу сведочанства избеглих Срба из
околине Пећи, он није интервенисао против албанских група које су убијале и пљачкале
српско становништво током маја 1941. године. Наредио је такође, извршним властима да
Србе који су се склонили у Пећ протерају из града, како колонисте, тако и оне који су ту
живели пре 1912. године. Као председник општине Пећ, водио је активну преписку са
властима у Тирани. После напада Југослевенске војске у отаџбини (ЈВуО) на муслимане
на десној обали Лима у Бјелопољском срезу, почетком јануару 1943. године,
Махмудбеговић је преко министра унутрашњих послова албанске владе тражио да се
муслимани наоружају из Албаније и нападну четничке одреде у Црној Гори. Иако је његов
предлог добио подршку многих албанских првака, италијански окупатор није дозволио
његову реализацију. Затим је тражио да се формира једна стајаћа војска на граници између
Велике Албаније и Гувернатората Црне Горе, мимо већ постојећих добровољних
(вулнетарских) одреда, која би штитила Метохију и Бихор од сличних акција ЈВуО у
будућности. Ратоборан став је показао на примеру хапшења неколико православаца из
села Липице код Тутина, јануара 1944. године. Због оваквих ставова Махмудбеговић је
био означен од стране делегата Врховне команде ЈВуО за Црну Гору мајора Рудолфа
Перхинека, за особу коју би требало уклонити.28

Пошто се као истакнути колаборациониста налазио на мети југословенских,29 али и

албанских комуниста, са ослобођењем Косова и Метохије доласком јединица НОВЈ у

27
ВА, Четничка архива (у даљем делу текста ЧА), кут. 19, ф. 1, док. 29, стр. 1; ВА, ЧА, кут. 19, ф. 2, док. 12,
стр. 1; Arkivi Qendror Shtetëror (у даљем делу текста AQSh), fondi 152, v(iti) 1943, d(okumenti) 107, f. 89;
AQSh, fondi 152, v. 1943, d. 107, f. 87.
28
ВА, кут. 19, фас. 2, док. 12, стр. 1; AQSh, fondi 152, v. 1943, d. 107, f. 89.
29
Браћа Беголи су морали бити строго кажњени да би се аболирала колаборација албанског становништва на
Косову и Метохији током Другог светског рата... Ђ. Борозан, Велика Албанија ..., стр. 377, 454, 470.

7
јесен 1944. године, Махмудбеговић је гоњен од стране ОЗН-е. Његова браћа Џевад, Рифат
и Ћерим су ликвидирани. Комунистичке власти су после рата конфисковале велики део
његовог богатства, оставивши породици једну кућу и 5 хектара земље. Године 1946.
Махмутбеговић је опкољен од припадника ОЗН-е у селу Баране код Пећи. Да не би допао
у њихове руке, Махмутбеговић је извршио самоубиство испијањем отрова. Комунисти су
његово тело затим изложили у центру Пећи.30 Сефедин Махмудбеговић је имао четворо
деце, а једно од њих је био и југословенски позоришни и филмски глумац Фарук Беголи
(1944–2007).

Што се тиче Махмутбеговићеве сенаторске каријере она је видели смо почела

током 1932. године, када је од краља добио место у горњем дому Народног
представништва.31 Током свог дугогодишњег манданта Махмутбеговић је био присутан на

30
http://www.telegrafi.com/lajme/ky-eshte-rrefimi-per-sefedin-begun-babane-e-faruk-begollit-2-71665.html.
31
Устав Краљевине Југославије од 3. септембра 1931. године, прописао је да је Сенат тело које чине бирани
сенатори и они именовани од стране краља. Број бираних сенатора био је једнак броју оних које је именовао
монарх. Чланови Сената нису могли бити истовремено и народни посланици, нити млађи од 40 година.
Сенат се састајао када и Народна скупштина. Детаљније одредбе о његовом раду прописане су Законом о
избору сенатора од 30. септембра 1931. године. Према овом Закону, избор за сенатора се вршио на сваких
шест година, седнице су се одржавале искључиво у Београду, а ,,само у случају рата или какве друге
немогућности, може се Сенат састајати ван Београда“. Избор се вршио у десет изборних јединица – девет
бановина и подручије Управе града Београда, које се третирало као посебна јединица. Број сенатора који је
биран по јединицама одређивао је Државни одбор на основу броја становника према званичној статистици.
У Државни одбор улазили су председник и подпредседници Сената, председник и подпредседници Народне
скупштине, председник и подпредседник Државног савета, затим, председник касационог суда у Београду,
Стола седморице у Загребу, Врховног суда у Сарајеву, председник Великог суда у Подгорици, односно
заменици свих набројаних председика и подпредседника, уколико су исти били спречени. Закон је
дефинисао праксу да за сенаторе могу бити бирани само држављани Краљевине Југославије (рођењем или
добијањем држављанства, при чему су морали бити барем 10 година настањени у земљи), старији од 40
година који говоре, пишу и читају народним језиком, који нису смели бити државни чиновници. Бирање се
вршило јавно на основу бирачких спискова које су састављали окружни судови. Кандидатске листе (за
кандидадску листу требало је имати минимално подршку од 50 бирача) морале су се поднети најкасније 15
дана пред изборе окружним судовима на потврду. Бирачи су могли гласати само једном и лично на
одређеном гласачком месту. Свака бановина имала је само једно гласачко место. Након завршеног гласања
приступало се пребројавању гласова и бирачки одбор је имао задатак да утврди резултате избора. Бирачки
одбор по обављању посла шаље ,,Службеним новинама“ и службеним листовима појединих бановина кратак
извештај о: броју уписаних бирача, броју оних који су гласали, броју гласова који је освојила свака листа и
који су кандидати изабрани за сенаторе. Државни одбор је на основу ових извештаја правио спискове
изабраних сенатора и слао их Сенату. Казне и кривични потупак за сенаторе у потпуности се ослањао на
закон о народним посланицима. Прописано је на крају, да ће за прве изборе после доношења Закона за
Државни одбор, бити валидни резултати пописа из 1931. године. Закон је ступио на снагу 2. октобра исте
године, када је обнародован у Службеним новинама. Први састанак Сената одржан је 11. јануара 1932.
године у Београду. На њему је прочитан Краљев указ о именовању сенатора од 9. јануара 1932 године. За

8
већини седница, на основу чега закључујемо да је доста времена проводио у престоници.
На њима је давао свој суд поводом многих државних питања. На седници одржаној 25.
фебруара 1932. године гласао је позитивно за Закон о Привредном већу, за предлог закона
о поморско-трговачким академијама и за Закон о средњим трговачким школама. Наредног
дана гласао је позитивно за усвајање Закона о Пословном реду у Сенату.32 За предлог
Закона о средњим техничким и мушким занатским школама гласао је против (један од
укупно два закона који није подржао у току каријере), а позитивно за Закон о женским
занатским и женским учитељским школама на састанку одржаном 15. марта 1932. године.
Потом је на новој седници 19. марта 1932. године, гласао позитивно за предлог буџета.33
Гласао је позитивно такође и за предлог Закона о изменама и допунама закона о
непосредним порезима и Закона о порезу на нежењена лица и пореском ослобођењу лица
са деветоро и више деце као и Закону о таксама, те Закону о промету пшенице. Све током
расправе на седници одржаној 23. марта 1932. године.

сенаторе су на основу члана 50. Устава именовани: Исак Алкалај, врховни рабинер из Београда; Јован
Алтипармаковић, адвокат из Битоља; Владимир Андрић, бивши Министар из Сарајева; Јова Бањанин,
публициста из Загреба; Осман Виловић, бивши министар из Тузле; Богдан Гавриловић, професор
Универзитета у пензији из Београда; Георг Грасл, начелник у пензији из Земуна; Милутин Драговић,
земљоделац из Лебана; Момчило Ивковић, бивши државни подсекретар из Београда; Хамдија
Карамехмедовић, бивши Министар из Сарајева; Тома Ковачевић, земљоделац из Сибиња, Сава Љубибратић,
референт епархијског савета из Сарајева; Желимир Мажуранић, бивши министар из Загреба; Сефедин
Махмутбеговић, председник из Пећи; Мића Мићић, адвокат из Дубровника; Салем Муфтић, председник
Улема Меџилиса из Сарајева; Паја Обрадовић, свештеник из Небљуса; Анта Павелић, лекар из Загреба; Дака
Поповић, бивши министар из Новог Сада; Валентин Рожи професор у пензији из Љубљане; Јанко
Самуровић, земљоделац из Прњавора; Крста Смиљанић, бивши бан из Београда; Светозар Томић, државни
саветник из Београда; Динко Тринајстић, адвокат из Крака; Отон Франгеш, бивши Министар из Загреба;
Иван Хрибар, бивши опуномоћени министар из Љубљане; Јосип Шиловић, бивши бан из Загреба и
Бењамин Шуперина, бивши Министар из Загреба. Поред њих Дражавни одбор је на основу Закона о избору
сенатора поднео списак свих изабраних сенатора од 3. јануара 1932. године сачињеног на основу извештаја
бирачких одбора. На Четвртом састанку од 15. јануара 1932. године изабрано је тајним гласањем
Председништво Сената (председник, два подпредседника и три секретара). За председника је изгласан др
Анте Павелић, за потпредседнике Јован Алтипармаковић и др Фран Новак, а за секретаре су изабрани др
Иван Гмајнер, Васо Глушац и Милан Поповић... Закон о избору сенатора од 30. Септембра 1931. године,
стр. 1; Стенографске белешке сената Краљевине Југославије, год. 1, Београд, 1932, стр. 2; Стенографске
белешке сената Краљевине Југославије, год. 1, бр. 4, Београд, 1932, стр. 2.
32
Стенографске белешке сената Краљевине Југославије, год. 1, бр. 13, Београд, 1932, стр. 15, 29;
Стенографске белешке сената Краљевине Југославије, год. 1, бр. 14, Београд, 1932, стр. 20.
33
Стенографске белешке сената Краљевине Југославије, год. 1, бр. 16, Београд, 1932, стр. 15;
Стенографске белешке сената Краљевине Југославије, год. 1, бр. 20, Београд, 1932, стр. 24.

9
 Махмудбеговић се истовремено нашао на кандидатској листи сенатора која се
бавила проучавањем законског предлога др Валентина Рожића о музејима и чувању
старина и споменика, као један од заменика, уз др Валентина Рожића, др Емила Гаврила,
др Богдана Гавриловића, др Марка Костренчића, др Ота Франгеша, Светозара Томића, др
Васе Глушца, Атанасија Шоле, др Ивана Гмајнера, др Миће Мићића и Јове Бањанина.34

У наставку рада Сената 16. априла 1932. године, Махмутбеговић се позитиво огласио
поводом Закона о овлашћењу за неодложну примену међународних уговора и споразума.35
Наредна седница на којој је Махмудбеговић присуствовао одржана 15. јуна 1932. године.
На њој се позитивно изразио о Закону о сузбијању несавесне спекулације животним
намирницима.36 Сутрадан је гласао за Закон о конвенцијама и споразумима о режиму вода
између Краљевине Румуније и Краљевине Југославије, затим за Законски предлог о
споразуму о клирингу закљученом између Краљевине Југославије и Републике Аустрије,
те предлогу Закона о споразуму о клирингу закљученом између Краљевине Југославије и
Швајцарске конфедерације.37 Наредног месеца, на конференцији Сената од 10. августа
1932. године поново је био присутан и активан. Подржао је Закон о ковању сребрног
новца, и предлог Закона о изменама и допунама Закона о порезу на пословни промет, да
би наредног дана гласао за Закон о државној трошарини.38

Затим је 19. октобра 1932. године, подржао закон о трговинском уговору између
Краљевине Југославије и Републике Аустрије.39 На састанку сената од 31. октобра 1932.
године, нашао се на листи Административног одбора Сената као један од заменика.
Чланови одбора су били: Гај Људевит, Мочило Ивковић, Урош Круљ, Фран Кукуљувић-
Сакцински, Матија Поповић, Крста Радовановић, Јанко Рајар, Крста Смиљанић, Раденко
Станковић, Милан Симоновић, Јордан Цветковић, а заменици: Јово Бањанин, Антун
Видаковић, Георг Грасл, Петар Добринић, Петар Ђирлићем, Стјепан Јанковић, Томо

34
Стенографске белешке сената Краљевине Југославије, год. 1, бр. 22, Београд, 1932, стр. 22, 26, 35.
35
Стенографске белешке сената Краљевине Југославије, год. 1, бр. 30, Београд, 1932, стр. 8.
36
Стенографске белешке сената Краљевине Југославије, год. 1, бр. 30, Београд, 1932, стр. 21.
37
Стенографске белешке сената Краљевине Југославије, год. 1, бр. 30, Београд, 1932, стр. 5, 8, 10.
38
Стенографске белешке сената Краљевине Југославије, год. 1, бр. 40, Београд, 1932, стр. 5, 8;
Стенографске белешке сената Краљевине Југославије, год. 1, бр. 43, Београд, 1932, стр. 5.
39
Стенографске белешке сената Краљевине Југославије, год. 1, бр. 44, Београд, 1932, стр. 316.

10
Ковачевић, Саво Љубибратић, Паја Обрадовић и Томић Светозар. Уједно је предложен и
на листи Имунитетског одбора сената. Обе кандидатске листе су биле одобрене.40

Махмудбеговић је даље, гласао на састанку од 15. децембра 1932. године за Закон о

заштити земљорадника и за прелог закона о лекарима специјалистима за болести уста и
зуба и о зубним техничарима, да би 16. децембра на новој седници Сената подржао Закон
о седиштима и територијалним надлежностима Апелационих судова и Закон о изменама
Закона о јавним бележницама, Закон о чиновницима и Закон о аутентичном тумачењу. 41
Два дана касније исти став је заузео и по питању Закона о пројекту конвенције и о
назначивању тежине на великим колетима која се преносе лађом, за предлог Закона о
изменама и допунама Закона о помоћним оскуднима у храни, предлог Закона о изменама и
допунама закона о давању олакшица шумској индустрији ради кризе.42 Врло активан
децембар за сенаторе завршио се седницом од 21. децембра 1932. године. Тада је
Махмутбеговић дао свој глас за предлог Закона о накнадним и ванредним кредитима уз
буџет државних расхода и прихода за 1932–1933. године, за предлог Закона о изванредној
помоћи Стани и Мари, кћерима покојног бана Матије Легиње, за предлог Закона помоћи
Милки удови Петра Кочића и Закона о изванредном признању пензије Драшковић-Красић
Даринки.43

Махмутбеговићева посвећеност раду Горњег дома Народног представништва

наставила се и у наредној 1933. години. На састанку одржаном 23. фебруара 1933. године
подржао је предлог Закона о изменама и допунама закона о избору народних посланика за
Народну скупштину од 10. септембра 1931. године, затим је 28. марта исто учинио и по
питању Финансисјког закона за наредну годину. 44

Гласао позитивно на састанку од 16. јуна 1933. године за предлог Закона о

конвенцијама закљученим између Краљевине Југославије и Републике Аустрије, предлог
Закона о конвенцијама између Краљевине Југославије и Краљевине Румуније, предлог

40
Стенографске белешке сената Краљевине Југославије, год. 2, књ. 1, Београд, 1932, стр. 10.
41
Стенографске белешке сената Краљевине Југославије, год. 2, књ. 1, Београд, 1932, стр. 126, 135, 149, 154,
163.
42
Стенографске белешке сената Краљевине Југославије, год. 2, књ. 1, Београд, 1932, стр. 166, 169, 170.
43
Стенографске белешке сената Краљевине Југославије, год. 2, књ. 1, Београд, 1932, стр. 187, 193, 196, 197.
44
Стенографске белешке сената Краљевине Југославије, год. 2, књ. 2, Београд, 1933, стр. 50; Стенографске
белешке сената Краљевине Југославије, год. 2, књ. 3, Београд, 1933, стр. 138.

11
Закона о преносу права власништва са гимнастичког друштва ,,Душан Силни“ на
Соколско друштво „Београд Матица“.45 Наредна седница којој је Махмутбеговић
присуствовао одржана је у Београду половином јуна 1933. године. Тада се сагласио са
Законом о организацији ватрогарства у Краљевини Југославији. Неколико дана касније
подржао је Закон о изменама и допунама закона о ликвидацији аграрне реформе на
великим поседима, Закон о уређењу аграрних односа у ранијим покрајнама Јужне Србије
и Црне Горе од 5. децембра 1931. године и Закон о насељавању јужних крајева од 11. јуна
1931. године.46 Истовремено је поново био предложен на кандидатској листи за члана
Одбора за проучавање Законског предлога о изменама и допунама закона који се односе
на аграрну реформу у Босни и Херцеговини, заједно са колегама: Асимом Алибеговићем,
Салемом Муфтићем, Урошем Круљом, Атанасијем Шолом, Дачом Поповићем, Милојем
Јовановићем, Васом Богојевићем, Драгољубом Ивановићем и Петром Ђирлићем на
састанку од 27. јула 1933 године. Листа је поново прихваћена, а Махмутбеговић поново
ушао у један од сенатских одбора.47 Затим се наредног дана на новом већању сенатора,
сагласио са Законским предлогом о изменама и допунама закона који се односе на аграрну
реформу у Босни и Херцеговини.48

Дана 29. јула 1933. године било је још једно, треће окупаљање сенатора током
истог месеца. Тада се расправљало о предлогу Закона о споразуму између Краљевине
Југославије и Републике Француске, предлогу Закона о споразуму о уређењу трговинског
промета између Краљевине Југославије и Краљевине Италије, предлогу Закона о
допунској конвенцији о регулисању путем компензације трговинских потраживања
између Краљевине Југославије и Белгијско-луксембуршке привредне уније, Закону о
конвенцији за стварање Међународног друштва за пољопривредни хипотекарни кредит
закљученој и потписаној у Женеви 21. маја 1931. године, Закону о допунском акту уз
међународну конвенцију о превозу робе железницом закљученом у Берну 23. октобра
1924. године, Закону о међународној конвенцији уређења лова на китове, те Закону о

45
Стенографске белешке сената Краљевине Југославије, год. 2, књ. 4, Београд, 1933, стр. 2, 22.
46
Стенографске белешке сената Краљевине Југославије, год. 2, књ. 4, Београд, 1933, стр. 50, 62, 65.
47
Стенографске белешке сената Краљевине Југославије, год. 2, књ. 4, Београд, 1933, стр. 80.
48
Стенографске белешке сената Краљевине Југославије, год. 2, књ. 4, Београд, 1933, стр. 102.

12
међународном споразуму о бродовима светионицима са посадом. На овој веома радној
седници, албански првак је свим иницијативама дао подршку.49

Током новембра исте године наставио се Махмудбеговићев ангажман у сенатским

пословима. На заседању ове институције 24. новембра 1933. године гласао је за законски
предлог о Допунском споразуму уз Споразум о клирингу између Краљевине Југославије и
Швајцарске конфедерације.50 Почетком фебруара наредне године подржао је предлог о
изменама и допунама Закона о непосредним порезима, Закона о скупом порезу на
пословни промет, као и предлог Закона о изменама и допунама Закона о таксама.51 Дана
13. фебруара 1934. године исто је учинио по питању предлога Закона о сузбијању полних
болести, а на седници од 20. марта о законском предлогу о међународној конвенцији о
телекомуникацијама са додатком, закљученој и потписаној у Мадриду 9. децембра 1932.
године.52 Затим, гласао је позитивно на већању сенатора одржаном 23. марта 1934. године
за предлог буџета државних расхода и прихода са предлогом Финансијског закона за
1934–1935 годину, на састанку од 5. јула 1934. године за предлог о изменама и допунама
Закона о уређењу редовних судова од 18. јануара 1929. године, а дан раније за извештај
Верификационог одбора о избору за сенатора Војислава Протића, адвоката из Битоља.53

После јула 1934. године уследила је једногодишња пауза у Махмутбеговићевом

сенаторском раду. Она је настављена крајем јула 1935. године, када се исти изјаснио за
предлог Закона о буџетским дванаестинама за месеце август, септембар, октобар,
новембар и децембар 1935. године и јануар, фебруар, март 1936. године са накнадним и
ванредним кредитима уз буџетске дванаестине за месеце април, мај, јун, јули 1935.
године.54 Током заседања Сенатра 12. новембра 1935. године Махмутбеговић је поново
предложен за члана једног од одбора. Овога пута био је у питању Одбор за молбе и жалбе
и то у друштву са: Исаком Алкалајом, Вујић Павлом, Ђорђевић Драгославом, Живановић

49
Стенографске белешке сената Краљевине Југославије, год. 2, књ. 4, Београд, 1933, стр. 122, 129, 133, 134,
135, 138.
50
Стенографске белешке сената Краљевине Југославије, год. 3, књ. 1, Београд, 1933, стр. 45.
51
Стенографске белешке сената Краљевине Југославије, год. 3, књ. 1, Београд, 1934, стр. 104, 107.
52
Стенографске белешке сената Краљевине Југославије, год. 3, књ. 1, Београд, 1934, стр. 125, 161.
53
Стенографске белешке сената Краљевине Југославије, год. 3, књ. 2, Београд, 1934, стр. 167;
Стенографске белешке сената Краљевине Југославије, год. 3, књ. 3, Београд, 1934, стр. 47; Стенографске
белешке сената Краљевине Југославије, год. 4, књ. 1, Београд, 1935, стр. 40.
54
Стенографске белешке сената Краљевине Југославије, год. 4, књ. 1, Београд, 1935, стр. 93.

13
Јеремијом, Михалџић Стеваном, Немец Јосипом, Селић Јоцом, Сулејмановћ Џафером,
Тринајестић Динком и Атанасијом Шолом.55

Наредне године, Махмутбеговић је на већању сенатора од 18. марта 1936. године

подржао Закон о конвенцији о узајамним односима између Краљевине Југославије и
Републике Турске, а на седници од 25. марта исто учинио и поводом предлога буџета
државних расхода и прихода са предлогом Финансијског закона за 1936–1937. године.56
То је уједно била и његова целокупна активност као сенатора за ову годину, односно
пропусти је неколико наредних седница у окторбу 1936. године из ауторимана непознатих
разлога.

Махмутбеговић се поново обрео у Београду поводом седнице Сената 20. марта 1937.
године. Подржао је предлог буџета државних расхода и прихода са предлогом
Финансијског закона за 1937–1938. годину. На наредној седници међутим, одбио је да се
сагласи са извесним предлозима Финансијског одбора. Његова негативна оцена је
прихваћена од већине сенатора.57 Може се рећи да је овај иступ Махмутбеговића
представљао врхунац његове дугогодишње сенаторске каријере. После ове мале „побуне“,
јер се до тада а и у будуће није јављао за реч нити учествовао у дискусијама, већ на
седници одржаној 7. јула 1937. године, Махмутбеговић је наставио у истом гласачком
ритму. Речју, подржао је Закон о овлашћеним инжињерима, Закон о међународној
конвенцији о превозу робе на железницама, Закон о међународној конвенцији о превозу
путника и пртљага на железницама и законски предлог о допунском протоколу уз уговор о
трговини и пловидби између Краљевине СХС и Краљевине Италије од 14. јула 1924.
године потписаном у Риму 26. јула 1936 године.58 Исто тако у наредна три дана је у
одвојеним свакодневним седницама гласао позитивно и о: предлогу Закона о повлачењу
из оптицаја старог и о ковању новог металног новца, предлогу Закона о изванредној
државној помоћи и регулисању пензијских принадлежности, предлогу Закона о
трговинском уговору потписаном у Београду 1. маја 1934. године, Закону о размени нота
на дан 21. марта 1936. године између Министарства иностраних послова Краљевине

55
Стенографске белешке сената Краљевине Југославије, год. 5, књ. 1, Београд, 1936, стр. 11.
56
Стенографске белешке сената Краљевине Југославије, год. 5, књ. 1, Београд, 1936, стр. 38, 176.
57
Исто, стр. 303; Стенографске белешке сената Краљевине Југославије, год. 6, књ. 1, Београд, 1937, стр.
233.
58
Стенографске белешке сената Краљевине Југославије, год. 6, књ. 2, Београд, 1937, стр. 11, 13, 19.

14
Југославије и немачког изванредног посланика и опонумоћеног Министра, предлогу
Закона о поморским сигналима закљученом у Лисабону 23. октобра 1930. године,
предлогу Закона о допунском споразуму о трговини и пловидби, закљученом у Београду
22. јуна 1922. године између Краљевине СХС и Краљевние Албаније, предлогу Закона о
изванредном признању државне службе и пензије Спири Хаци Ристићу.59

Последња седници Сената којој је Сефедин Махмутбеговић присуствовао одржана је у

Београду 22. октобра 1937. године. Махмудбеговић је своју сенаторску каријеру окончао,
у ритму дугогодишњег понашања. Гласао је позитивно за предлог Закона о лицима
одликованим орденом Карађорђеве звезде са мачевима.60 Неколико месеци касније
истекао му је шестогодишњи мандат добијен од краља, док му намесништво није
поклонило поверење, вероватно због његових веза са Косовским комитетом о којима је
било речи.61

Сумарни преглед сенаторске каријере Сефедина Махмутбеговића (табела 1.), показује

нам да је за шест година присуствовао на укупно 43 седнице Горњег дома Народног
представништва Краљевине Југославије, што се може сматрати великим бројем обзиром
да је Махмудбеговић живео у Пећи. Најредовнији је био у првој години мандата. За то
време подржао је чак 72 закона који су били у процедури, изјаснивши се само два пута
против. На ову размеру вероватно је утицао његов политички опортунизам и језичка
баријера. Четири пута је био члан једног од одбора Сената (Одбор за проучавање
законског предлога др Валентина Рожића о музејима и чувању старина и споменика,
Административни одбор Сената, Одбор за проучавање Законског предлога о изменама и
допунама закона који се односе на аграрну реформу у Босни и Херцеговини и Одбор
Сената за молбе и жалбе), те да је једном неуспешно кандидован за секретара ове
институције.

У раду смо видели неколико примера Махмудбеговићеве политике „седења на две

столице“. Она се препознаје у томе: што је као посланик у Конституанти, а касније у
парламенту Краљевине Југославије, одржавао везе са Косовским комитетом у Албанији,

59
Стенографске белешке сената Краљевине Југославије, год. 6, књ. 2, Београд, 1937, стр. 53, 63, 70, 72, 76,
80.
60
Стенографске белешке сената Краљевине Југославије, год. 7, књ. 1, Београд, 1937, стр. 17.
61
„Политика“ за 17. новембар 1939. године, стр. 5.

15
што је као члан демократске странке био у посланичком клубу Џемијета, а касније и у ЈРЗ-
у, што је био близак краљу Александру и краљу Зогу, што је до 1941. године имао добре
односе са спрским становништвом у Пећи, а током Другог светског рата подржао њихов
прогон итд. Циљ Махмудбеговићевог опортунизма, иначе својственог албанским
првацима са Косова и Метохије, био је стицање подршке тренутних државних власти, али
и тражење алтернативе истој. Ова политичка пракса му је омогућила да у четири државе
(Османско царство, Краљевина Црна Гора, Краљевина Југославија, Велика Албанија)
скоро пола вела, заузима важне функције пре свега на локалном нивоу у Пећи и
захваљујући томе учествује у раду највиших тела разних држава, те сачува утицај и
иметак његове породице. Што се тиче Махмудбеговићевог сенаторског ангажмана,
можемо закључити да га је обављао само формално. Томе у прилог износимо податак да
се током 6-годишњег мандата ниједном није јавио за реч, а само у два наврата од 74 пута,
гласао против предложених закона. Морамо приметити са друге стране, да је
присуствовао на 43 седнице. Имајући у виду раздаљину између Пећи и Београда, односно
језичку баријеру, видимо да је у целу причу морао уложити доста политичке и физичке
енергије.

Кандидат за
члана неког од
Учешће на
Године Гласао позитивно Гласао негативно одбора или
седницама
секретаријата
Сената

1932. 16 30 1 3

1933. 8 14 - 1

1934. 7 9 - -

1935. 2 1 - 1

1936. 2 2 - -

1937. 8 16 1 -

Укупно 43 72 2 5

Табела 1. Статистички приказ ангажмана Сефедина Махмутбеговића као сенатора Народог

представништва Краљевине Југославије (1932–1938)

16
 Извори

Војни архив Србије, фонд Четничка архива, кут. 19 и фонд Недићева архива, кут. 20А.

Историјски архив „Рас“ Нови Пазар, фонд Б.5.283, Збирка докумената о радничком
покрету и НОР-у.

Arkivi Qendror Shtetëror, fondi 152.

Објављени извори

Стенографске белешке сената Краљевине Југославије, год. 1–6.

Закон о избору сенатора од 30. септембра 1931. године.

Југословенска држава и Албанци, зборник докумената, приредили Љ. Димић и Ђ. Борозан,

том I–II, Београд, 1998.

Литература

(B.) Petranović, 1992: Srbija u Drugom svetskom ratu 1939–1945., Beograd.

(Б.) Храбак, 2003: Џемијет – организација муслимана Македоније, Косова, Метохије и

Санџака 1919–1928, Београд.

1935: Биографски лексикон Народног представништва, Београд.

(Ђ.) Борозан, 1996: Велика Албанија – Поријекло, идеје, пракса, Београд.

(Ј.Н.) Томић, 1995: „О Арнаутима – у Старој Србији и Санџаку“, Београд.

(M.) Verli, 2009: Shqiperia e viteve 1912–1964, ne kujtimet e Spiro Kosoves, vell. II, Tirane.

17
(Б.) Храбак, 1987: Качаци у бившем новопазарском Санџаку (Старој Рашкој) 1918–1925.
године, Сеоски дани Сретена Вукосављевића, Пријепоље,.

(И.) Бецић, 2014: Пећки новчани заводи основани после Великог рата, Баштина, бр. 37,
Лепосавић.

(П.) Ристановић, 2015: Књига гостију манастира Високи Дечани као историјски извор
(1924–1945), Баштина, бр. 39, Лепосавић.

Штампа и линкови

„Политика“ за август 1924. и новембар 1939. године

http://www.forum.cdm.me/showthread.php?31794-Dogodilo-se-na-dana%9Anji-dan/page13.

http://www.telegrafi.com/lajme/ky-eshte-rrefimi-per-sefedin-begun-babane-e-faruk-begollit-2-
71665.html.

18