•

Pregledan uvod u korišćenje MySQL-a

- sistema za rad sa bazama podataka 1 1 n/ oo
MySQLje sistem za upravljanje relacionim bazama podataka otvorenog
koda , čija popularnost brzo raste. Poznat po brzini, pouzdanosti i lakoći
upotrebe, MySQL se pokazao kao naročito pogodan i za početnike
i L.a iskusne programere jer omogućava izradu sofisticiranih Web lokacija
i ap likacija koje rade sa bazama podataka.
Priručnik za MySQL daje jasan i sažet uvod u osnovne koncepte i tehnike
upotrebe MySOL-a,. Čitaocu koji j e početnik u MySOL-u omogućava da
pravi i administrira•složene baze podataka koje može koristiti kod kuće,
na poslu ili na Webu.
Bez obzira na to da li ste početnik u oblasti baza podataka ili iskusan
profesionalac koji želi da sazna više o tome kako radi MySQL, Priručnik
za MySOL će vam efikasno pružiti sve informacije koje su vam potrebne
da biste započeli i brzo savladali MySQL.

Luke Well ing i Laura Thomson, autori popu larne knjige PHP i MySOL:
razvoj aplikacija za Web (Mikro knj iga, 2004), predaju programiranje
Web aplikacija, softverske inženjerstvo i elektronsko trgovanje, na RMIT
univerzitetu u Melburnu, Australija. Oni su i poslovni partneri u kompaniji
Tangl ed Web Design, koja je osvojila više nagrada za svoje projekte dina-
mički h Web lokacija na kojima se koriste PHP i MySQL. Često učestvuju
i predaju na konferencijama o softveru otvorenog koda, kao što su MySQL
U er Conference, PHPCon, LinuxTag i O'Reilly Open Source Convention.

<{

Priručnik
(.)
z
>N
....,
z
za MySQ
~<
Izdanja Mikro knjige
donose informacije,
<{~
z-, Pregledan uvod u korišćenje MySQL a
S~ -sistema za rad sa bazama podata ko
prenose proverena iskustva
i pružaju potrebna znanja.
My
Press w
Obl.t\ 1: l\o11r pndoliolkol ~
Priručnik ~a MySQL®
O autorima
Rc.·ccn1enL Dragan Tanaskoski
Urednik Olga Milanka l ul Vl•ling (Luke Wclling) predaje u Školi za računarske nauke i informacione tehno-
ltrd.lktori Aleksandra Stojanović i Stela Spa.ić
Tehnički urednik Sanja Tasić
lPl'- 'll' ttniwr;ritct:-t RMIT u Melburnu, Australija. Kad god smatra da je izvodljivo, opre-
Korektor Vesna Đukić tl• IJIIJt' Sl' "a softver otvorenog koda i nastoji da objasni prednosti takvog rešenja što
Realizacija korica Vladimir Končarević "' 111 ~ lllp;u korisnika. Na predavanjima u Australiji, Severnoj Americi i Evropi, obja-
l'rclom tc Ima i obrada slika Sanja Tasić
Milica Dečanski IIJIV.lll .Jl' MySQL, PHP i druge teme iz oblasti softvera otvorenog koda. Studentima
1 11111 llJ .lCIIlla držao je predavanja iz raznih oblasti, ali uža specijalnost mu je Internet.
Izdava č Mikro knjiga, Beograd
Direktor Dragan Tanaskoski
l '"''Tomson (Laura Thomson) predaje u Školi za računarske nauke i informacione
Štampa YG{)~O "J. ( ~u~kum, Beograd r, llllnlop;Uc univerziteta RMIT u Melburnu,Australija. Predavala je više predmeta iz
Ako imate pitanja ili komentare, ili ako želite da dobijete besplatan katalog, pišite nam ili se javite: ,,,,J.,~tt Weba i Jnterneta, a priprema doktorat na temu pretraživanja Weba. Učestvuje na
Mikro knjiga Mikro knjiga Mikro knjiga
, 'w 1111 konferencijama širom sveta. Bila je instruktor na kursevima u organizacijama
l~ t:th 20-87 Jevrejska bb Maksimirska 13 1 d '' t ,!\dičiti m kao što su Ericsson i Lonely Planet, a pre toga je radila za firme Telstra
11030 Beograd 78000 Banja Luka 10000 Zagreb
1 l\11\lllll Consulting Group. Diplomirala je inženjering računarskih sistema i računar­
o
tel: t l /3540-544 tel: 051/220-960 tel: 01/2344-023
pisma®mikroknjiga . co.yu pisma®mikroknjiga.ba pisma®mikroknjiga . hr l, lt.lltkc. U slobodno vreme bavi se jahanjem, hrani svoju menažeriju kućnih ljubi-
Autorizovan prevod sa engleskog jezika knjige MySQL®Turorial. ilt.ll 1, .1 ponekad priča s Lukom i o stvarima sasvim izvan sveta tehnike.
Copyright© 2005 Mikro knjiga. Sva prava zadržana. Nije dozvoljeno da nijedan deo ove knjige bude reprodukovan
di rm i tovan na bilo koji način, elektronski ili mehanički, uključujući fotokopiranje, snimanje ili bilo koji drugi sistem
~.l bdcžcnje, bez prethodne pismene dozvole izdavača.

Authorized translation from the English language edition, entitled MYSQL Thtorial, lst Edition byWELLING, Od istih autora
LUKE; THOMSON, LAURA, published by Pearson Education, Inc., publishing as MySQL Press, Copyright© 2004.
Među knjigama o izradi Web aplikacija korišćenjem P HP-a
All rights reserved. No part of this book may be reproduced or transmitted in any form or by any means, electronic or
nll'chanical, including photocopying, recording or by any information storage retrieval system, without permission from 1'111 1 i MySQL i MySQL-a, ova knjiga ima najbolje ocene na lokacijama
l'r.mon Education, Inc. l lltvo~J •l'lrk.tcija zn Web Amazon. com i bn.com. Posebno je dobra druga polovina
knjige, u kojoj su praktčini projekti. U udžbenicima pro-
CIP- KaTanorH33l(ltja y ny6nHK3l(ltjH
IlapoAita 6116mwTeKa Cp6Hje, 6eorpa11
l gramiranja za Web, primeri su obično previše jednostavni
za praktičnu primenu - ova knjiga sadrži i jednostavne pri-
004.655.3(035)
004.652.4(035) mere na kojima se objašnjavaju svojstva jezika, ali i nekoliko
BEJ111Hr, nyK gotovih kompletnih aplikacija koje prikazuju kako se prave
Priručnik za MySQL l Luke Welling, Laura
Thomson ; preveo Andon Kartalovski. -
veliki projekti.
Beograd : Mikro knjiga, 2005 (Beograd :
Publikum). - XI, 251 str. : ilustr. ; 24
cm

Prevod dela: MySQL Tutorial. - O autorima:

str. YI. - Registar. KN lio
ISBN 86-7555-271-8
l. TOMCOH, napa
a) nporpaMCKH je3HK "SQL" - Priručnici b}
Penau.11oue 6aJe noAaTaKa - Ynpaslbaihe -
npHpY'IHlll(H
L COBISS.SR- ID t 22074124 J
MSQL/251/1280412M33010P78S6K54 S 4 3 2 1
 a držaj

Uvod . . . . . . . . . . 1

Osnove MYSQL-a . 9

Instaliranje MySQL-a 11
lnSLaliranje na Linux .... ..... ......... .... ...... .. ...... .. . . ... 12
Instaliranje na Windows .................... . .. .... ............. 12
l11staliranje na OS X ........................................... 14
Podešavanje sistema .. ......... ... ........... .... .. . ... ..... ... 14
l'rovera da li sistem radi ........................................ 16
Zadavanje lozinke za nalog root ................. . .. .......... .... 17
ll1 isanje anonimnih naloga .................... .... ............. . 17
l'ravljenje naloga za uobičajene poslove ............................. 17
Sažetak ............................................ .. .. .. .. 18

l Kratak obilazak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19
Struktura MySQL-ovih direktorijuma ............................ .. 19
Pregled izvršnih datoteka ....................................... 20
Pregled korisničkih interfejsa .................................... 21
Kratak uvod u MySQL monitor .................................. 22
Sažetak .................................................... 23

ll Projektovanje i izrada baza podataka u MySQL-u. 27

Ubrzani kurs projektovanja baza podataka. . . . . . 29
Koncepti i terminologija baza podataka ............................. 29
!>rincipi projektovanja baza podataka ............................... 32
Normalizovanje ............................. ... .. ... . ....... . 34
Sažetak ............ . . . ...... . . . . . .... . .... ... .............. 38

·• Pravljenje baza podataka, tabela i indeksa . . . . . . . . . . . . 41

Razlikova~ e malih i velikih slova ........ .. ....................... 42
Jdentifikatori u MySQL-u ................................. . .... 42
Prav ljenje baze podataka ........................................ 43
Oiranje baze podataka .......................................... 43
Pravljenje tabela .................................. . ........... 44
Tipovi podataka u kolonama .... . ............. . . .. .. . ... ........ 52
 l'r,1v~jenje indeksa .......................... , , ,
Brisanje baza podataka, tabela i indeksa ............. , , , , . , .. , . , . , , ~()
Izmena strukture postojeće tabele . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . %
Sažetak ............................................... .... . 58
III Upotreba MySQL-a . . . . . . . . . . . . . . . . .
5 Umetanje, brisanje i ažuriranje podataka . .
Komanda INSERT ... .. ..... . ................... ..... ........ 65
Komanda REPLACE ....... .. ............. . ... . .. ... ...... ... . 70
Komanda DELETE .. .......... ............ .. .... .... . .. ... .. . 70
Komanda TRUNCATE ........... . ... . ............. .. .. . ... .. 72
Komanda UPDATE .. .. . ....... . ......... ...... .............. 72
Grupno unošenje podataka pomoću komande LOAD DATA INFILE ...... 73
Sažetak ...... .. .. . ... . . .................................... 75
6 Korišćenje upita u MySQL-u . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 79
Opšti oblik komande SELECT . . ... . . ............................ 80
Jednostavni upiti ............ .... . . .. .. .. .. . ...... . ........... 80
Učitavanje podataka iz određenih kolona .... .. .. . .... . .. .. ...... . .. 80
Apsolutna imena baza podataka i tabela ............................. 81
Alijasi ... . ... .. .. . . . ........ . . . ............ . ... . .. ......... 82
Upotreba odredbe WHERE za učitavanje samo određenih redova ...... . .. 83
Uklanjanje dupliranih vrednosti pomoću opcije DISTINCT .. . .......... 84
Upotreba odredbe GROUP BY ..... .. ... . .. . ... .. . . ............. 86
Izdvajanje određenih grupa podataka pomoću opcije HAVING ... ... .. ... 87
Sortiranje učitanih rezultata pomoću odredbe ORDER BY . . .. . . . ....... 87
Ograničavanje broj a redova rezultata pomoću odredbe LIMIT ........ .. .. 88
Sažetak ......... .... .. ... .. .. . ... .. .............. . ..... ... . 89
7 Složeniji upiti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 93
Upotreba spojeva u upitima koji obuhvataju više tabela . ... ............. 93
Vrste spojeva između tabela ...... . .. ............... ... ...... . .. . 97
Podupiti ........... ...... .......... . . . ..... . ............... 99
Opcije komande SELECT.: .. ..... .. .... . .. . ........ . .. .... ... 103
Sažetak ........... . .. . ....... . ... ·. ... . .. .. .... . . , ......... 104
8 Upotreba MySQL-ovih ugrađenih funkcija
u komandi SELECT . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 109
Operatori ..... . .... . .. .. ... . . .. . .... . .. ........... . ....... 11 O
Funkcije za upravljanje tokom izvršavanja komandi ....... ..... .. .. . .. 113
Funkcije za rad sa znakovnim vrednostima ........................ . 114
Numeričke funkcije ... ........... . .. ...................... .. . 117
h 1nk tl)t.: za r.1d s d.11111111111 ,1 1 VIti lit 111111.1, .. . ...... ..•.............. ll <J
J' nnktq<.: za kouv~:uqu IIJHlV.I pod.tt.tka . ........................... 120
!>tuge funkcije . . . . . . . . . . . . .. .......... . ...... . ............. 121
l:uktijc za upotrebu u odredbi GltOUP BY ........................ 121
S.1iet1k .... ..... ... ... ... .. ..... .... ..... .. . .... .......... 122
63
l V Tipovi tabela i transakcije u MySQL-u 125
65
Tipovi tabela u MySQL-u . . . . . . . . . 127
I~AM tabele ... ................................... .. ... ... . 128
MyiSAM tabele ............................................. 129
lnnoDB tabele ......... .. .. . . ..... ... .... . . ............ . .... 134
llerkeleyDB (BDB) tabele . . . ...... . . . ......... .. . . ............ 135
MER.GE tabele .............................. ... ............ 136
l l EAP tabele .. ........... .................................. 138
S;tŽetak ........... . ... .... ........... . . .. ................. 138
l O Upotreba transakcija u InnoDB tabelama. . . . . . . . . . . . 143
Staje transakcija? ... . ..................... ..... ...... .. ...... 143
Upotreba transakcija u MySQL-u .... ... ... . . .. .. ... ....... ...... 146
Transakcioni model InnoDB .. ....... . . . ... . .... .. .......... ... 149
Sažetak ............. .... . . .... .. .......................... 152
V Administriranje MySQL-a ... 155
ll Upravljanje pravima korisnika 157
l'ravljenje korisničkih naloga pomoću komandi GRANT i REVOKE ... .. 157
Nivoi prava ................................................ 159
Utvrđivanje ukupnih prava . .. ......... ... .... . ... .... .......... 160
Upotreba komande REVOKE .......... .......... . ............. 161
Tabele prava .. .. .. .. ..... ....... . ... . . . .................... 161
Sažetak ........... ... . ........... .... . ........ ......... .. . 165
12 Podešavanje MySQL-a. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 169
Podešavanje MySQL-ovih konfiguracionih opcija ..... .... ... ........ 169
Opcije za InnoDB .... . ........ . ... .. .. . ..... ........ .... .... 172
Konfiguraciane opcije za više instalacija na istom računaru ....... . .... .. 173
Internacionalizovanje ......................................... 174
Sažetak ... .. .. .... ...... .... ...... .... ....... .... ......... 17 4
13 Administriranje baze podataka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 177
Pokretanj e i spuštanje MySQL servera ............................. 177
Prikazivanje podataka o serveru i bazama podataka na njemu .......... .. 178
Podešavanje serverskih promenljivih ......... . .................. . . 182
 Uništavanje niti .................................. .. , , . , ... .. 182
Pražnjenje ostava ............................................ 182
Datoteke dnevnika ........................................... 183
Sažetak ................................... . ............... 184
14 Izrada rezervnih kopija i obnavljanje podataka . . . . . . . . 187
Izrada rezervnih kopija baze podataka ............. . .. .. ......... .. 187
Testiranje rezervne kopije ... ...... ..... ....................... 195
Proveravanje i popravljanje tabela .. ... ... ........................ 195
Sažetak ............. . .............................. .... ... 198
15 Zaštita MySQL servera . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 201
Kako sistem prava korisnika deluje u praksi ......................... 201
Zaštita korisničkih naloga ...................................... 202
Zaštita instaliranih datoteka ..................................... 203
Filtriranje podataka koje korisnici šalju ............................ 204
Drugi saveti ........................................... ..... 205
Sažetak . . . . . . . . . . ......... . ...... .. ....................... 206
19 Optimizovanje upita . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 233
Otkrivanje sporih upita ..................... . ..... .... ........ 233
Merenje performansi upita ............................ . ........ 234
Upotreba dnevnika sporih upita ...................... ... ........ 234
Upotreba komande EXPLAIN za prikazivanje načina na koji se
upiti izvršavaju .. ............. . ....... . ............ . ...... 235
MySQL-ov ugrađeni mehanizam optimizovanja upita ................. 237
Preporuke za optimizovanje upita ................................ 238
Sažetak . . .... . .......................... .. ................ 238
Spisak termina korišćenih u knjizi . 241
Indeks . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 243

16 Replikovanje baze podataka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 209

Principi replikovanja ... ...... ................................ 209
Podešavanje sistema za replikovanje ........ . ..................... 211
Složenije topologije ................. .... .... .. ............... 215
Budućnost replikovanja ...................... .. ............... 216
Sažetak ... . .. . ............................. . ...... ... ..... 217

VI Optimizovanje MySQL-a . . . . . 219

17 Optimizovanje MySQL servera. 221
Prevođenje i povezivanje koda radi povećavanja brzine rada ............. 221
Podešavanje parametara servera .. . ....... . ........... . ........... 222
Podešavanje drugih činilaca .................................... 224
Sažetak ......... ... .. ............................ .... ..... 224

18 Optimizovanje baze podataka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 227

Šta usporava MySQL-ove baze podataka .......... ... ....... .. ..... 227
Pravilni izbori pri projektovanju baze podataka .. . ................... 228
Indeksiranje u cilju optimizovanja ......... .... ................... 229
Komanda ANALYZE TABLE .. . .............. . ................ 230
Komanda OPTIMIZE TABLE ... . . ... . ......................... 230
Sažetak .. ........................... . ..................... 230
 Uvod

D~ lill O DOŠLI U PRIRUČNIK

ZA MYSQL. Ova knjiga je ubrzani kurs koji treba da
1111 omogućida brzo uhvatite korak s MySQL-om. MySQL ćemo objasniti tako da
1 ptlhližimo i krajnjem korisniku i administratoru sistema.

l J ovom uvodnom delu razmotrićemo sledeće:

• ~bog čega biste se opredelili za MySQL
• /.ašto baš MySQL a ne neka druga baza podataka
• !'lt a je drugačije u MySQL-u 4.0 i 4.1
• Koje nove mogućnosti tek treba da se pojave u budućim verzijama
• Kome je ova knjiga namenjena
• l<.1ko treba koristiti ovu knjigu
• N<lpomena u vezi s načinom licenciranja MySQL-a.

Zbog čega biste se opredelili za MySOL

1) "'<)L je odličan proizvod iz oblasti baza podataka. Postoji više razloga zbog kojih
l11 lt' \l! opredelili da MySQL bude vaš server baza podataka.
MySQL je brz i stabilan. To je ključni razlog njegove popularnosti. Februara 2002.
•!ullltL', časopis eUiek (www. eweek. com) napravio je uporednu studiju nekoliko
tt.qv t/nijih sistema za rad s bazama podataka, koja je obuhvatila Oracle, Microsoftov
1 ll Sl'rvcr, DB2 i MySQL. U toj studiji, MySQL i Oracle 9 dobili su najviše ukupne

H t' Ill' . l'ri tome je upotrebljena alfa verzija MySQL-a 4.0, a MySQL 4.1 je još brži.
M ySQL je na raspolaganju i kao besplatan i kao komercijalni softver. Ce o MySQL
1111 tZt' st: nabaviti pod uslovima GNU opšte javne licence (General Pu blic License,
l .1'1.), .di ukoliko vam je potrebna komercijalna licenca, možete je kupiti.
MySQL pruža veliku većinu mogućnosti koje se smatraju važnim u oblasti baza
('•ul.ti.lka, a to su transakcije, zaključavanje na nivou pojedinačnih redova, spoljni klju-
' l 1, podupiti i tekstualno pretraživanje.Verzija 5.0 će na ovaj spisak dodati i uskladi-
l Ill' procedure.
MySQL omogućava dobru skalabilnost i koriste ga veoma zahtcvni klijenti kao što
11 Y.dlOo! Finance, Slashdot i US. Census Bureau.

MySQL je odlična opšta alatka za učenje baza podataka jer se lako instalira i koristi,
1 Z.lutima malo prostora na disku i troši skromnu količinu memorije.

Ukupno gledano, MySQL je odličan izbor za aplikacije baza podataka.

 Zašto baš MySQL a ne neka druga baza podataka
Postoji veliki broj baza podataka koje se mogu porediti s MySQL-om u pojedmim
detaljima, ali MySQL nudi kombinaciju performansi, cene i mogućnosti koju bi drugi
sistemi teško nadmašili.
Performanse
MySQL je neosporno brz. Oracle, Microsoft i IBM svaki ponaosob tvrde da prodaju
najbrže baze podataka na svetu, što, u zavisnosti od vašeg stepena lakovernosti, samo
dokazuje jednu od sledeće dve tvrdnje: programi za testiranje mogu se napisati tako da
rezultati dokazuju šta god naručilac programa zahteva, ili da se različiti proizvodi
pokazuju kao savršeni u različitim uslovima upotrebe.
Na MySQL-ovj zvaničnoj Web lokaciji možete pogledati rezultate poređenja per-
formansi MySQL-a i drugih baza podataka. Ti podaci pokazuju da MySQL uglavnom
primctno nadmašuje svoje takmace. Iako u načelu rezultate bilo kojeg testiranja treba
prihvata ti "sa zrnom soli", što naročito važi za rezultate testova koje je izvršio proizvo-
đač baze podataka, svi dokazi na raspolaganju, uključujući i nezavisne testove, poka-
zuju da je MySQL jedan od najbržih proizvoda na raspolaganju.
Rezultate testiranja možete videti na Web lokaciji:
www.mysql.com/information/benchmarks.html
a ti podaci su priloženi i uz datoteke izvornog koda koje preuzim.ate, što vam omogu-
ćava da ih uporedite s rezultatima koje dobijete u svom radnom okruženju.
Rezultati testiranja koje je izveo časopis eWeek 2002. godine pokazali su da je
MySQL uporediv sa Oracleom kada se koristi kao pozadinska baza podataka za Web
aplikacije napisane na jeziku Java koje rade na Windows računaru s četiri procesora.
Navedena dva proizvoda su nadmašila IBM-ov DB2, Microsoftov SQL Server i Syba-
seov ASE. U nastavku ovog teksta biće više reči o ce nama, ali vredi napomenuti da je
od svih proizvoda obuhvaćenih tim testovima, jedan od najboljih bio besplatan, dok su
cene drugih bile reda veličine 160.000 dolara (40.000 dolara po procesoru).Više detalja
o tome naći Ćete na Web adresi www. eweek. com/article2/0, 3959,293, oo. a sp.
Brzina je oduvek bila ključna odlika o kojoj projektanti MySQL-a vode računa.
U MySQL se ugrađuju nove mogućnosti samo ako nisu na štetu performansi. Zbog
toga se ponekad nove mogućnosti dodaju sporije nego što to korisnici žele, ali se time
obezbeđuje da MySQL uvek bude veoma brz. S tom tvrdnjom verovatno ćete se i
sami složiti na osnovu svog iskustva ili testova koje sami izvedete.
Cena
Cena je stavka koja se možda najlakše poredi. Za mnoge uslove upotrebe, MySQL je
besplatna aplikacija. Uslovi licence tipa GPL omogućavaju da neograničeno koristite
softver, da menjate njegov izvorni kod i da MySQL distribuirate drugim ljudima
takođe pod GPL uslovima. U određenim situacijama, npr. kada želite da distribuirate
MySQL kao sastavni deo komercijalnog proizvoda, moraćete da kupite komercijalnu
li cenc u. Cena licence za jedan server je od 220 do 440 dolara (u vren~e pisanja ove
knjige), što zavisi od toga da li koristite tabele tipa InnoDB. Drugim rečima, za
MySQL postoje dva sistema licenciranja, gde je besplatna upotreba određena GPL
uslovima, a način komercijalne upotrebe određen je standardnim sporazumima EULA
(End-User License Agreement - sporazum o licenci s krajnjim korisnikom) ili OEM
(Original Equipment Manufacturer- izvorni proizvođač opreme). Pravilo kompanije
MySQL AB je sledeće: "Ako je vaš proizvod besplatan, i naš je; ako se vaš proizvod
pb ća -naš takođe".
Najvažniji konkurenti nude isključivo komercijalne licence, uz složene sisteme
t ena, koje zavise od nameravanog načina upotrebe, broja procesora po serveru i broja
Istovremenih korisnika koji će uspostavljati veze s bazom podataka. Troškovi za Ora-
t leov server, Microsoftov SQL Server, IBM-ov DB2 i Sybaseov server, mogu dostići
desetine hiljada dolara u okruženju sa umerenim opterećenjem, pa čak i stotine hiljada
dolara za server s više procesora na koji se povezuje veći broj klijenata.
MySQL se ponekad poredi s drugim bazama podataka otvorenog koda, kao Što su
l'ostgreSQL i Firebird. Od svih pomenutih baza podataka otvorenog koda, jedino je
MySQL proizvod iza kojeg stoji jedna kompanija, koja je vlasnik svih prava intelektu.-
,tlne svojine i koja nudi celovite komercijalne licence, koje obuhvataju i odgovornost 1
odštetu u slučaju neispravnosti, kao što zahtevaju velike organizacije.
Još jedna kategorija softvera s kojom se MySQL ponekad poredi jesu jeftine baze
podataka koje nisu namenjene radu u klijent/server okruženju, a ciljna tržišna grupa
su im kućni korisnici ili male firme. U tu kategoriju spadaju Access i Filemaker Pro.
Mada se grafički korisnički interfejs programa iz ove kategorije Često jednostavno
upotrebljava, njima uglavnom nedostaje važna funkcionalnost i nisu dovoljno stabilni,
skalabilni i brzi da bi bili upotrebljivi za aplikacije od ključne važnosti za firmu.
Stabil nost
Projektanti MySQL-a oduvek su smatrali da je stabilnost od prvorazrednog značaja .
Sve verzije MySQL-a izdate u binarnom obliku - čak i alfa izdanja - moraju proći
MySQL-ov skup testova stabilnosti. Postupak obuhvata testiranje funkcija i drugih
osobina, kao i ispitivanje rezultata operacija pri kojima su u prošlosti otkrivene i ispra-
vljene greške, čime se obezbeđuje da se nikad ponovo ne uvede već ispravljena greška.
Ispravljanju grešaka projektanti moraju da daju viši prioritet od drugih poslova.
U suštini, projektant prekida tekući posao sve dok se ne otkloni greška koja spada
u njegovu oblast stručnosti. Pravilo nalaže da svako izdanje MySQL-a mora biti oči­
šćeno od dotad poznatih grešaka koje se mogu reprodukovati u poznatim uslovima.
R.azume se, određeni problemi ne mogu se rešiti a da pri tom ne pro uzrokuju druge
probleme na drugom mestu. To naročito važi za produkcione verzije u koje ne bi tre-
balo ugrađivati suštinske izmene koje bi mogle da utiču na stabilnost verzije. U takvim
slučajevima, problem se dokumentuje i otklanja u jednoj od narednih verzija.
I najzad, kvalitet softvera obezbeđuju MySQL-ovi klijenti i zajednica korisnika.
Preko četiri miliona korisnika širom sveta rade u veoma različitim okruženjima, što
pruža jedinstvenu priliku za otkrivanje grešaka već u početnim fazama razvoja. Budući
da je MySQL-ov sistem za otkrivanje i dokumentovanje grešaka javan, svaki korisnik
ima uvid u sve što su drugi korisnici otkrili i može da dodaje svoje napomene.
 Lakoća upotrebe
Druga ključna odlika MySQL-a jeste lakoća upotrebe. Nije potreban sime.: n post upak
podešavanja da biste počeli da radite. MySQL server radi kako treba čim ga "rasp~ku­
jete". Standardne vrednosti parametara su takve da minimizuju utrošak prostora na
disku i memorije. Razume se, da bi se postigle optimalne performanse određenih
funkcija koje su važne u produkcionom okruže~ u. kao što je npr. prijavljiva~e kori-
snika za rad u bazu podataka, potrebno je finije doterivanje tih standardnih vrednosti
radnih parametara MySQL-a. Pri tome vam mogu pomoći primeri konfiguracionih
datoteka koje dobijate uz MySQL.
Mogućnosti
Poređe~e mogućnosti softvera umnogome zavisi od toga koje mogućnosti smatrate
važnim. MySQL pruža određene mogućnosti, kao što su tekstualno pretraživanje,
replikovanje i podrška za veoma obimne tabele, kojih u drugim jeftinim proizvodima
uopšte nema ili ne rade najbolje. Međutim, MySQL-u nedostaju neke mogućnosti
kao što su uskladištene procedure i pogledi, koje su standardne u najskupljim proizvo-
dima, a postoje čak i u nekim jeftinim proizvodima. Neke od tih nedostajućih moguć­
nosti (kao što su uskladištene procedure), planirane su za naredne verzije, dok će za
druge (kao što su pogledi) biti potrebno više vremena. Neke MySQL-ove mogućnosti
(na primer, zaključavanje na nivou reda) ne postoje čak ni u najskupljim sistemima.
Na Web lokaciji posvećenoj MySQL-u nalazi se stranica, h t tp: l /www. mysql. com/
information/features. html, na kojoj ćete naći uporedni pregled mogućnosti
MySQL-a i dvadesetak konkurenata, da biste videli šta se sve nudi. U nastavku dajemo
kratak spisak mogućnosti koje ne podržavaju svi MySQL-ovi konkurenti i spisak
mogućnosti kojih nema u MySQL-u a postoje u drugim proizvodima.
MySQL 4.1 nudi sledeće:
• transakcije u skladu s grupom pravila ACID
• podršku za različite platforme
• replikovanje
• podršku za obimne tabele i baze podataka
• tekstualno pretraživanje
• podupite
• podršku za većinu sintakse po standardu SQL 92.
MySQL zasad još ne nudi sledeće:
• poglede
• uskladištene procedure
• okidače
Šta je drugačije u My -u 4.0 i 4.1
MyS )L 3.23 je dugo hio J111HIIIkt 11111.1 V« lii:ij ,l , M.11t.1 2003. godine izdat je MySQL
1 O, 13, kao produkcion.1 Vl'11ij.1 l () All.1 Vl'lli,J.I 11.1 11.data je aprila iste godine.
Ako ste koristili veri. lJ ll \ ~> \, 11 Vl' lilJI tl .O uočićete sledeće značajnije izmene:
• U standardnu binarnu verziju ugrad ena je mašina baze podataka Inn oD B, koja je
već bila ugrađena u neke kasnije verzije 3.23. Mašina baze podataka InnoDB
podržava pravila ACID, što znači da podržava transakcije, spoljne ključeve i
zaključavanje na nivou redova tabele.
• MySQL sada koristi ostavu (keš) za upite, u koju smešta rezultate upita za kasniju
ponovnu upotrebu, čime znatno poboljšava performanse uobičajenih upita.
• Tekstualno pretraživanje i indeksiranje, koji su dodati u verziji 3.23.23, pobolj-
šani su dodava~em opcije Boolean.
• Tabele tipa MERGE sada podržavaju komande INSERT i polja AUTO_INCREMENT.
• Skupovi rezultata dobijeni pomoću upita SELECT sada se mogu spajati pomoću
opcije UNION .
• Sada možete da br iš ete redove iz više tabela istovremeno pomoću jedne komande
DELETE.
• Poboljšano je upravlja~ e pravima korisnika. Doda to je više novih vrsta prava, što
omogućava finije podešavanje, a odsad možete da ograničite i resurse kojima
korisnik ima pristup.
• Odsad možete da menj ate konfiguraciju servera bez ponovnog pokretanja servera.
• Na raspolaganju je nova biblioteka,libmysqld, napisana na jeziku C, koja omo-
gućava da ugrađujete MySQL u svoje programe.
• Replikovanje, koje postoji još od verzije 3.23.15, poboljšano je na više načina,
uglavnom otklanjanjem grešaka. Na primer, sada možete da podesite bazu ka~
prijemnik podataka pomoću opcije LOAD DATA FROM MASTER, umesto pomocu
komande mysqldump ili alatke mysqlsnapshot.
Napravljeno je i puno drugih manjih izmena i poboljšanja. . .
Verzija 4.1 donosi još neka dodatna poboljšanja. Najvažnija izmena Je dodavanJe
pod upita i izvedenih tabela. Odsad imate i podršku za Unicode, po~.~šku za fo_:m~t
OpenGIS za skladištenje geografskih podataka i mnogo drugih sitmJih poboljsanJa.
Koje nove mogućnosti tek treba da se pojave
u budućim verzijama
Verzija 5.0 je zasad u predalfa fazi, ali možete preuzeti izvorni kod da biste s njim
ckspcrimentisali. Najznačajnija izmena koju donosi verzija 5.0 jeste do.datak u~kla­
dištenih procedura, što je već ugrađeno u predalfa verziju. Planirane su 1 druge 1zm~ne
medu kojima su podrška za kursore, RTREE indeksi, pravi tip podataka VARCHAR 1
druga manja značajna poboljšanja.
 Trebalo bi da verzija 5.1 omogući definisanje spoljnih ključeva Ll sv lill Vl st.llll.l N,1 kraju svakog poglavlja, nalazi se niz pitanja i praktičnih vežbi u vezi s gradivom
tabela (među mnogobrojnim drugim novim mogućnostima). Pogledi će biti podrža ni poglavlja, da biste mogli da provežbate ono što ste naučili u poglavlju.
u jednoj od budućih verzija S.x.

Napomena u vezi s nač i nom licenci ranja MySOL-a

Kome je ova knjiga namenjena
Ova knjiga je jedinstvena jer se sastoji od niza kratkih i sažetih poglavlja, a svako je
u sredsređene na određenu temu i prevashodno opisuje kako se rade određeni poslovi.
Svako poglavlje završava se pitanjima i vežbama koje se odnose na gradivo poglavlja,
što vam omogućava da ispitate da li ste dobro razumeli koncepte izložene u poglavlju.
Ukratko, naša namera je da knjiga bude kratak priručnik za pametne ljude. Ova
knjiga nije referentni priručnik. Ako vam to treba, pogledajte odličan priručnik o
l· nmpanij a MySQL AB, kojom upravljaju projektanti i autori MySQL-a, vlasnik je
MySQL-ovog koda i dokumentacije.
Većina delova MySQL-ovog izvornog koda na raspolaganju su pod uslovima GNU
tlpštcjavne licence (General Public License, GPL).To znači da možete slobodno kori-
\111 1, kopirati, distribuirati i menjati izvorni kod MySQL-a. Ako kop irate ili distribui-
l,lll' kod (ili ako kod izmenite pa ga zatim kopirate ili distribuirate), to takođe morate
1 ll liti pod GPL uslovima. Ako distribuirate binarne verzije, morate uz njih distribuirati

MySQL-u na zvaničnoj Web lokaciji. Zaista nema potrebe da ponovo pronalazimo , 11vorni kod.
rupu na saksiji. Cco tekst uslova GNU GPL licence za distribuiranje MySQL-a možete pročitati
Usredsredićemo se na sledećih pet ključnih oblasti: instalisanje i konfigurisanje 11 l·kktronskom obliku u MySQL-ovom referentnom priručniku, ili na Web lokaciji
MySQL-a, upotreba MySQL-a, administriranje MySQL-a i optimizovanje MySQL-a. l ondacij e za besplatan softver (Free Software Foundation):
Opisaćemo sva suštinska zarU a koja su neophodna za profesionalnu upotrebu MySQL-a. hl Lp://www.gnu.org/licenses/
Ovu knjigu možete koristiti kad god vam zatreba da uradite određeni posao koji
Više detalja o GNU uslovima naći ćete na:
se ti če upotrebe MySQL-a u novom projektu, ili ste prešli na nov posao, ili nemate
http://www .gnu.org/licenses/gpl-faq.html
dovoljno vremena da "kopate" po drugoj krUizi od hiljadu stranica. Ova knjiga je
napisana tako da vam pomaže da uradite određeni posao. Ako to ne odgovara vašim namerama- na primer, ako želite da izmenite MySQL
1d:1 zatim prodajete binarnu verziju napravljenu na osnovu izmenjenog koda, ali bez
pristupa izvornom kodu- onda morate kupiti komercijalnu licencu od firme MySQL
Kako treba koristiti ovu knjigu AB. Komercijalnu licencu možete kupiti i ako želite da pomognete razvoj MySQL-a.
Ova knjiga je podeljena na pet delova: Važno je napomenuti da MySQL-ova dokumentacija nije na raspolaganju pod GPL
U prvom delu", Osnove MySQL-a", naučićete kako da instalirate i podesite MySQL uslovima, ali se može slobodno štampati za ličnu upotrebu.
na svom sistemu, i upoznaćete MySQL na osnovu kratkog opisa.
Drugi deo, "Projektovanje i izrada baza podataka u MySQL-u", vodi vas kroz
postupak projektovanja i izrade baze podataka. Čitaocima koji imaju iskustva u pro-
jektovanju baza podataka biće dovoljno da samo površno pogledaju ovaj deo, ali ako
ste početnik u oblasti baza podataka, savetujemo da ga detaljno proučite .
U trećem delu",Upotreba MySQL-a", naučićete kako da koristite podatke iz
MySQL-a u svakodnevnim poslovima.
Četvrti deo", Tipovi tabela i transakcije u MySQL-u" opisuje kako se u MySQL-u
koriste pojedine vrste mašina baza podataka, sa posebnim osvrtom na mašinu InnoDB
i njenu upotrebu za transakcionu obradu podataka.
Peti deo, "Administriranje MySQL-a", opisuje osnovne poslove koje mora da oba-
vlja administrator MySQL-ove baze podataka, kao što su upravljarUe korisnicima,
podešavanje, održavarUe baze podataka, izrada rezervnih kopija i restauriranje baze
podataka, zaštita baze podataka od neovlašćenog pristupa i replikovanje podataka.
Šesti deo",Optimizovanje MySQL-a", pomoći će vam da dobijete maksimum od
MySQL-ove baze podataka tako što optimizujete podešavarUa servera, baze podataka
i upite u svojim uslovima.
 I
Osnove MYSQL-a

l Instaliranje MySQL-a
2 Kratak obilazak
 1
Instaliranje MySQL-a

t >VOM POGLAVLJU SAZNAĆETE kako se instalira i podešava MySQL za uobičajen

111 upotrebe. Obradićemo sledeće teme:
• l11staliranje na Linux
• l11staliranje na Windows
• l11staliranje na OS X
• Podešavanje sistema
• z~davanje lozinke za nalog root
• llrisanje anoninmih naloga.
l'nu~ ćemo od instaliranja MySQL-a na sistem. Ako već imate instaliran primerak
<)L- a 4.1 ili neku stariju verziju, možete preskočiti tekst do odeljka "Zadavanje
Ito. lli~ l! za nalog root".
l'rl'balo bi da najpre preuzmete sa Web lokacije verziju MySQL-a koja je najpogod-
lllj.r 1.1 vaš sistem. Za većinu sistema postoje verzije MySQL-a koje se distribuiraju u
1!111,11110111 obliku ili kao izvorni kod. Ako tek učite kako se koristi MySQL, prepomču-
1 11111 vam da preuzmete binarnu verziju jer se znatno lakše instalira. Dodatna prednost
11 1 lo što je binarna verzija MySQL-a podešena za optimalne i stabilne perfom1anse.
l .. t svaku platformu, MySQL postoji u tri varijante: Standard, Max i Debug. Za
(llllllt'IC iz ove knjige, potrebna vam je varijanta Max, u koju su uključene razne kori-

lli IIIOgućnosti, kao što su InnoDB tabele koje omogućavaju upotrebu transakcija,

Int' remo vrlo često koristiti.

MySQL je na raspolaganju istovremeno u više verzija: tekuća verzija, najnovija ver-
~ 'l·' 1 11ekoliko razvojnih verzija iz više faza razvoja. Ova knjiga je napisana za verziju 4.1.
MySQL možete preuzeti s Web lokacije:
www mysql.com/downloads/index.html
U 11<\Stavku ovog poglavlja opisujemo kako se instaliraju binarne verzije MySQL-a
l'od l inuxom, Windowsom i OS X-om. Postoji MySQL i za nmoge dmge operativne
~ 1\lt'lllL', ali detalje o načinu instaliranja morate potražiti u MySQL-ovoj dokumentaciji.

Instaliranje na Linux
U zav_is.nosti od verzije ~inuxa koju imate i od toga koliko je sveža, vrlo je verovatno
da vec Jmate neku verZljU MySQL-a instaliranu na svom računaru, ali je takođe vrlo
verovatno da to nije najnovija verzija.
Prepor~č~jemo da i~stalira~e MySQL iz MySQL-ove RPM datoteke, pod uslo-
v.~m da vas SJStem podrzava taj format pakovanja. Savetujemo vam da upotrebite ver-
ZljU RPM datoteke koju preuzmete sa MySQL-ove We b lokacije, a ne RPM
datoteku koju vam je isporučio proizvođač vaše distribucije Linuxa, naročito ako tek
po~i~~ete učenje .MySQL-a. Binarne verzije na MySQL-ovoj Web lokaciji ažuriraju
se cesc: n~go . u b1lo kojoj v distribuciji Linuxa, što znači da su u njih ugrađena najnovija
poboljsanja J 1spravke gresaka . Osm1 toga, struktura direktorijuma na vašem računaru
biće podešena kako je opisano u MySQL-ovoj dokumentaciji, što će vam za početak
svakako olakšati traženje informacija.
_Jedna distribucija se sastoji od više RPM datoteka. Da biste mogli da koristite
klljent 1 server verzije MySQL-a, potrebne su vam datoteke MySQL-server-
- VERZljA.i386.rpm, MySQL-Max- VERZljA.i386.rpm i MySQL-client- VER-
ZljA.i386.rpm. (Reč VERZijA biće zamenjena odgovarajućim brojem verzije.)
Server i klijent možete instalirati ako u komandnom okruženju otkucate sledeću
komandu:
rpm -i MySQL-server-VERZIJA.i386.rpm MySQL-client-VERZIJA.i386 .rpm
. Time.ćete pokrenuti i mysqld, MySQL server, i formirati odgovarajuću strukturu
dJ:ektonjuma u /etc/ini t. d/ da bi se server automatski pokretao kada pokrenete
racunar.
Ako želite da instalirate MySQL na neki drugi način- tj. ne iz RPM datoteka
-potražite detaljnija uputstva u MySQL-ovoj dokumentaciji.
Ivmajte u vidu da postupak instaliranja MySQL-a može biti prilično složen i da se
moze. razb~ovat1 o~ onog koji možda poznajete iz verzija MySQL-a koje ste ranije
mstabrah, 1h od vase verzije Linuxa.
Instaliranje na Windows
~a biste instalirali MySQL na neku noviju verziju Windowsa, morate se najpre prija-
Vltl na s1stem kao administrator.
Akvo već !mate .instalira~ u neku verziju MySQL-a, morate zaustaviti server pre
nego sto pocnete mstal1ra11Je nove verzije. To se radi pomoću sledeće komande:
mysqladmin -u root -p shutdown
. Ako imate M~SQL ins~~iran kao Windowsov servis, moraćete najpre da uklonite
taj serv1s. To mozete urad1t1 u komandnom okruženju pomoću sledeće komande:
mysqld --remove
l\\ n/L' bttt polrt•bno d.t myoq l cl'/;IIIICililc imenom prvobitne binarne verzije servera
l"111 \lt' imt.1lirali kao Windowsov servis.
Al o višt.: volite da radite s grafičkim alatkama, servis možete da uklonite i pomoću
tl .ql t' Services Manager, koja je na raspolaganju u Control Panelu, u grupi Admini-
1! .111 vc Tools Services, ili na nekim sistemima, u prozoru alatke Microsoft Manage-
litt tll Console.
ltllajte u vidu da postupak instaliranja MySQL-a može biti prilično složen i može
t.tllikovati od onog koji možda poznajete iz verzija MySQL-a koje ste ranije insta-
l~t ,tll 11~ svojoj verziji Windowsa. Započnite instaliranje raspakivanjem .zip datoteke
lt tp 1 ste preuzeli sa We b lokacije.
lJ zavisnosti od trenutka kada ovo budete čitali, sadržaj te datoteke može biti druga-
ql. U vreme pisanja ove knjige, MySQL se instalirao pokretanjem datoteke setup.exe.
~ \• d utim, MySQL AB, kompanija koja je autor MySQL-a, planira MSI verziju instala-
' tnttog programa. Ako umesto datoteke setup.exe, imate .msi datoteku, MySQL ćete
111\t.tl1rati tako što dvaput pritisnete ime MSI datoteke.
In stalacioni program će vam ponuditi opciju da instalira MySQL u podrazumevani
l11 d;.torijum (c:\mysql) ili u neki drugi. U ovoj knjizi pretpostavljamo da ćete ga
111\t.llirati u podrazumevani direktorijum.
Pošto instalirate MySQL, treba da napravite datoteku s parametrima koji određuju
potetnu konfiguraciju MySQL-a. Trebalo bi da to obavite pre nego što prvi put
pokrenete server. Više detalja o podešavanju sistema naći ćete u odeljku "Podešavanje
!'lema", u nastavku ovog poglavlja.
Pošto podesite parametre sistema, korisno je da server prvi put pokrenete s
~ omandne linije. (U nastavku ovog poglavlja objasnićemo kako se MySQL instalira
~ .10 Windowsov servis, ali pogledajmo prvo da li uopšte radi.)
Otvorite prozor komandne linije i pređite u direktorijum u koji ste instalirali
MySQL. Ako imate standardnu instalaciju, to će biti c:\mysql\bin.
Otkucajte sledeće:
mysqld-max --standalone
Trebalo bi da se nakon toga prikaže grupa početnih poruka. Ako je dosad sve
u redu, možete instalirati MySQL kao Windowsov servis.
Otkucajte ime izvršive datoteke servera koju nameravate da koristite, a zatim i
opciju --install. Na primer:
mysqld-max --install
U ovoj knjizi preporučujemo izvršivu datoteku mysqld-max.
Da bi vaša instalacija MySQL-a postala potpuno funkcionalna, preostaje vam da
obavite još jedan, poslednji posao. Pošto su neki od programa pridruženih MySQL-u
zapravo skriptovi napisani na jeziku Perl, potrebna vam je i Perl mašina da bi ti pro-
grami mogli da rade. Preuzmite i instalirajte ActivePerl sa Web lokacije ActiveState:
www.activestate.com/Products/ActivePerl/
 ActivePerl dobijate u obliku MSI datoteke. Preuzmite ActivePerl i instaiii,IJ!t• ga
tako Što dvaput pritisnete ime te datoteke. Možete prihvatiti sve vrednosti parametara
koje vam instalacioni program ponudi za upotrebu s MySQL-om.
Instaliranje na OS X
MySQL možete instalirati na OS X iz odgovarajućeg paketa, pod uslovom da imate
OS X 10.2 ili noviji.
Ako već imate neku verziju MySQL servera koja je aktivna na vašem računaru,
morate je zaustaviti pre nego što započnete instaliranje nove verzije. To možete ura-
diti tako što na komandnoj liniji otkucate sledeću komandu:
mysqladmin -u root -p shutdown
Da biste mogli da pokrenete server, potreban vam je korisnički nalog čije je ime
mysql. Ako imate OS X 10.2 ili noviji, taj nalog već postoji.
S MySQL-ove Web lokacije treba da preuzmete .dmg datoteku- tj. datoteku slike
diska. Prvo otvorite Finder, a zatim dvaput pritisnite .dmg datoteku.
Pojaviće se sadržaj datoteke slike diska. Pronađite PKG datoteku i dvaput je priti-
snite. Za potrebe ove knjige možete prihvatiti sve vrednosti opcija koje vam instala-
cioni program ponudi.
MySQL možete podesiti tako da se automatski pokreće pri podizanju sistema, tako
Što dodate Startupitem. To možete uraditi ako dvaput pritisnete datoteku MySQL-
Startupltem.pkg koja bi trebalo da se nalazi u vašoj .dmg datoteci.
Pošto izvršite postupak opisan u odeljku "Podešavanje sistema", možete pokrenuti
MySQL server tako što otkucate sledeću komandu, pod uslovom da ste instalirali Star-
tup Item:
sudo /Library/Startupitems/MySQL/MySQL start
Ako niste instalirali Startupltem, server možete pokrenuti pomoću sledećeg niza
komandi:
cd /usr/local/mysql
sudo ./bin/mysqld_safe
Pritisnite Ctrl+Z. I najzad, otkucajte sledeću komandu:
bg
Ako niste instalirali Startupitem, morate ponoviti ove korake kad god pokrećete
svoj sistem i želite da koristite MySQL.
Imajte u vidu da postupak instaliranja MySQL-a može biti prilično složen i može
se razlikovati od onog koji možda poznajete iz verzija MySQL-a koje ste ranije insta-
lirali, ili može biti drugačiji na vašoj verziji OS X-a.
Podešavanje sistema
Početna konfiguracija MySQL-a radiće već takva kakvu ste je instalirali; međutim,
neke korisne mogućnosti su standardno isključene a instalacija nije ' dovoljno zaštićena.
U ovoj knjizi preporučujemo da izmenite sledeće opcije :
• ll udući da ćemo koristiti InnoDB tabele, morate obaviti osnovno podešavanje za
upotrebu tog tipa tabela.
• l'n:poručujcmo da uključite beleženje izmena u dnevnik (engl. binary log) u svim
situacijama . To je veoma korisno u slučaju oporavljanja od katastrofalnih grešaka.
• l 1 reporučujemo da uključite beleženje sporih upita u dnevnik, što će vam pomoći
da optimizujete svoje aplikacije.
MySQL smešta vrednosti konfiguracionih parametara u datoteku opcija. Ako kori-
lit t Windows, globalnu datoteku opcija možete smesti ti u Windowsov sistemski
oi ill ktor uum i nazvati je my.ini, ili u e: \my.cnf. Preporučujemo da koristite my. ini jer
II.IStavak .cnf ponekad koristi za datoteke drugih aplikacija.
U operativnim sistemima iz porodice Unix, globalna datoteka opcija obično je
.llii'Štena u direktorijum /etc/my.cnf. Ako želite da na istom računaru radi više
r-- lySQL servera, podatke za svaki server možete čuvati u zasebnoj datoteci my.cnf
lllt'Štenoj u direktorijumu data svakog servera. Osim toga, možete dozvoliti korisni-
' 1111,1 da za svoje naloge imaju individualne opcije, koje bi trebalo da budu smeštene u
ol1tntcci -/.my.cnf(obratite pažnju na tačku ispred imena datoteke).
U zavisnosti od vaše instalacije, možda u početku nećete ni imati datoteku opcija.
t ltvorite tu datoteku u svom uobičajenom editoru za tekst- Notepad će sasvim lepo
nh.1viti posao ako koristite Windows- ili je napravite ako ne postoji.
Predlažemo vam datoteku opcija sa sledećim početnim opcijama (listing 1.1):
l h ting 1.1 Predložena datoteka opcija
tmysqld]
ll aktiviranje dnevnika izmena i dnevnika sporih upita
tog bin
log-slow-queries
Podešavanje za InnoDB tabele
ll Ovo je osnovna datoteka opcija predložena u dokumentaciji
ll Datoteke za podatke treba da omoguće
ll skladiš tenje podataka i indeksa.
ll Obezbedite dovoljno slobodnog
ll prostora na disku.
innodb_dat a_file_path = ibdatal:lOM:autoextend
ll Podesi te veličinu rezerve za bafere na
ll 50-80% količine mermorije
ll na raču naru
rwL-variable = innodb_buffer_pool_size=70M
nPL-variable = innodb_additional_mem_pool_size=lOM
ll Podes ite veličinu dnevnika na približno
ll 25% veličine rezerve za bafere
set-variable innodb_log_file_size=20M
set-variable = innodb_log_buffer_size=BM
# Podesite .. flush_log_at_trx_commit Da biste se odjavili iz MySQL monitora, otkucajte sledeće:
# na O ako možete da prihvatite gubljenje
\q
# nekoliko poslednjih transakcija
innodb_flush_log_at_trx_commit=1 (Obrnuta kosa crta, slovo q i pritisak na taster Enter.) .. .. .
Međutim, nemojte se još odjavljivati. (Ako ste to uradth, ponovo se pnjaVJte.) .
Veći deo sadržaja ove datoteke opcija zasniva se na veoma jednostavnoj konfigura- Postoji još nekoliko administrativnih stvari koje treba da obavite da bis.te_ zatsta mogh
cionoj datoteci za upotrebu Inn o DB tabela, koja je predložena u MySQL-ovoj doku- da koristite svoju instalaciju MySQL-a. Budući daje to važno, preporucujemo vam da
mentaciji. Ako imate postojeću instalaciju u kojoj se koriste InnoDB tabele i dodate n~stavite čitanje ovog poglavlja.
joj ovu datoteku opcija, možda ćete morati da pretvorite u komentar sledeći red:
set-variable = innodb_log_file_size=20M Zadavanje lozinke za nalog root .
tako što ćete
na početku reda upisati znak#. (Ako već imate datoteku dnevnika druge Kao što ste verovatno uočili ako ste se upravo prijavili na server, moral1 ste da. zadate
veličine, to će možda zbuniti MySQL.) une korisnika- root - ali ne i lozinku. U svakoj instalaciji MySQL-a, u pocetku
Ostala podešavanja opisana su u poglavlju 12, "Podešavanje MySQL-a". n:tlog root nema lozinku. Iz očiglednih bezbednosnih razloga, veoma je važno da tom
ualogu dodelite lozinku. U MySQL monitoru otkucajte sledeće:

Provera da li sistem radi aet password for root®localhost=password('lozinka');

Pošto instalirate MySQL, podesite ga tako da se automatski pokreće pri podizanju Razume se reč lozinka zamenićete lozinkom koju ste izabrali za nalog root.
računara. Ako je tačno podešen, trebalo bi da bude moguće uspostavljanje veza sa Odjavite se' (\q) a zatim se ponovo prijavite. Ovog puta ćete morati da se prijavite
MySQL serverom. slcdećom komandom:
To možete proveriti pomoću sledeće komande: mysql -u root -p
mysql -u root MySQL će zatražiti da zadate svoju lozinku. Parametar -u znači ime korisnika,
Može biti potrebno da zadate punu putanju izvršive datoteke mysql (na primer, na ;1 parametar -p znači da se prijavljujete s lozinkom.
Windowsu, to je obično e: \mysql \bin\mysql -u root) ili da izmenite vrednost
sistemske promenljive PATH.
Trebalo bi da se na ovaj način uspešno prijavite kao korisnik root (administrator)
Brisanje anon imn ih naloga . ..
Pri instaliranju, MySQL automatski pravi nekoliko anonimnih naloga .za koje mje
MySQL monitoru (tj. MySQL-ovom interfejsu u obliku komandne linije). Na vašem
potrebno zadavanje imena korisnika prilikom prijavljivanja.' Pr~poruČujemo vam da te
ekranu trebalo bi da se pojavi sledeća uvodna poruka:
naloge izbrišete. Razlozi zbog kojih treba da to uradtte optsam su u poglavlju 15 .•
Welcome to the MySQL monitor. Commands end with ; or \g. "Zaštita MySQL servera", u odeljku "Brisanje anonimnih naloga". Te naloge mo zete
Your MySQL connection id is 4 to server version: 4.1.0-alpha-max-
-debug-log ukloniti pomoću sledećeg niza komandi:
Type 'help; ' or '\h' for help. Type '\e' to clear the buffer. use mysql;
mysql> delete from user where User='';
Na vašem sistemu će verovatno biti različit broj veze (connection id) i broj verzije delete from db where User='';
(lush privileges;
servera. Neka vas to ne brine.
Ako se pojavi poruka nalik na sledeću:
ERROR 2003: Can't connect to MySQL server on 'localhost' (10061) Pravljenje na loga za uobičajene poslove .. . .
Jz bezbednosnih razloga, korisno je da umesto naloga root, za uobJcajene l svakod-
to znači da MySQL server ne radi. Pokušajte ponovo da pokrenete sistem da bi se ser-
nevne poslove koristite neki drugi nalog. . . .• .
ver automatski pokrenuo zajedno s njim, ili ručno pokrenite server pomoću komande:
·V •

mysqld --standalone
na komandnoj liniji. (To ćete najlakše uraditi u jednom prozoru, a zatim otvorite
drugi prozor iz kojeg ćete se prijaviti na server.)
Ovde je samo ukratko opisano kako se prav1 nov konsmckt ,n~log. Vtse deta.lja
tome kako se upravlja korisničkim nalozima u MySQL-u naCl cete u poglavlju 11,
0
"Upravljanje pravima korisnika" .
 Pomoću sledeće komande napravite nov nalog koji ćete koristiti za svakodnevne
poslove:
grant create, create temporary tables, delete, execute, index,
insert,
lock tables, select, show databases, update
on*.*
2
to imekorisnika identified by 'lozinka ' ;

Razume se, umesto reči imekorisnika i lozinka, u tekst komande treba da upišete
svoje korisničko ime i odgovarajuću lozinku.
Kratak obilazak
Trebalo bi da se sada odjavi te sa servera, pa ponovo prijavite na njega pod imenom
korisnika i lozinkom koje ste zadali. U nekim od završnih poglavlja ove knjige mora-
ćete da koristite nalog root da biste obavili određene poslove, ali pošto korisnički

u
nalog koji ste upravo napravili ima manja prava od naloga root, bezbedniji je za sva-
kodnevne poslove.
OVOM POGLAVLJU UVODI SE STRUKTURA MySQL-a i alatke koje su mu _Pri-
d1užene. Povešćemo vas u kratak obilazak da biste saznali koje sve al~tke postoje u
Sažetak MySQL-u i koji su najčešći klijentski interfejsi. Razmotrićemo sledece teme:
U ovoj f.ni trebalo bi da vaša instalacija MySQL-a bude upotrebljiva a vi spremni da
• Strukturu MySQL-ovih direktorijuma
sledi te gradivo iz preostalog dela knjige. Trebalo bi da ste dosad obavili sledeće:
• Pregled izvršnih datoteka
• Preuzeli najnoviju binarnu verziju MySQL-a za vaš operativni sistem s Web loka-
• Pregled korisničkih interfejsa
cije mysql.com.
• Kratak uvod u MySQL monitor.
• Instalirali je- pomoću instalacionog programa (na Windowsu ili OS X-u) ili
pomoću alatke RPM.

• Podesili server tako da se automatski pokreće pri podizanju sistema, ako je to u truktu ra MySQL- ovih direktorijuma ..
vašem slučaju prihvatljivo. l J ovom poglavlju pretpostavićemo da ste instalirali MySQL na standardnu lokaciJU na
• Napravili datoteku opcija. vom operativnom sistemu. Ako ste ga instalirali na drugo mesto, osnovna struktura
• Prvi put se prijavili na server i odjavili s njega. dlll'ktorijuma biće ista, ali će kerenski direktorijum biti drugačiji.
• Zadali lozinku za nalog root. Ukoliko vam je proizvođač isporučio sistem sa već instaliranim MySQL~om:.
11uktura direktorij uma će se možda razlikovati. Na primer, ako Imate dJstn~uCIJU v .
• Izbrisali anonimne naloge.
l~l'd Hat 9, otkrićete daje organizacija datoteka izmenjena tako da se uklop~ u op.s:1
• Napravili nov nalog i lozinku za svoje svakodnevne programerske poslove. ,1,tcm skladištenja datoteka. Ako ste MySQL instalirali iz RPM d~toteka. koje potJCu
.1 MySQL-ove Web lokacije, trebalo bi da datoteke budu na mestima koje navodimo
Vežbe tt ovoj knjizi. .. .. v v.. v ••

Instalirajte MySQL na lokalni sistem prema postupku opisanom u ovom poglavlju,
ukoliko još niste to uradili.
U sledećem poglavlju
U poglavlju 2",Kratak obilazak", pogledaćemo komponente vaše instalacije MySQL-a,
ponovo ćemo pogledati korisničke interfejse i osnovni način upotrebe MySQL-a.
lill ajte u vidu i to da će struktura direktonJuma b1t1 nes~o dru gaCIJa sto zavisi od tog~
~ nJe ste opcione stavke instalirali i da li ste MySQL instalJral.I IZ bmarne .distnbuciJe Ih
11 distribucije sa izvornim kodom. U ovoj knjizi pretpostavljamo .da ste mst~Irali IZ
blll.lrne distribucije, kao što je preporučeno u poglavlju 1, u odeljku "InstaliranJe
MySQL-a". . . . ..
Ako imate operativni sistem srodan Unixu, standardm kerenski dJrektonJUm za .
MySQL-ove datoteke je /usr/locallmysql. Ako imate Windows, standardm kerenski
ducktorijumje C:\mysql.
/U rUylctVIJt: L 1'\.ldldl\. UVIIOLO"
U tom direktorijumu naći ćete, između ostalog, sledeće poddirektorijume (pod
pretpostavkom da ste instalirali MySQL iz binarne distribucije):
• bin: U ovom direktorijumu nalaze se MySQL server, klijentski programi i više
drugih korisnih programa u prevedenom obliku. Sadržaj tog direktorijuma opi-
san je u narednom odeljku ovog poglavlja.
• scripts: Ovaj direktorij um sadrži grupu skri p tova napisanih na jeziku Perl koji
obavljaju korisne poslove. Objasnićemo ih detaljnije u narednom odeljku ovog
poglavlja .
• data: Ovo je direktorij um u kojem će se čuvati vaši podaci.
• does (Linux) ili Does (Windows): U ovom direktorijumu naći ćete dokumenta-
ciju o MySQL-u, u HTML formatu.
• sql-bench (Linux) ili bench (Windows): U ovom direktorijumu nalaze se pro-
grami za testiranje MySQL-a.
Postoji još nekoliko drugih direktorij uma u koje će prosečan korisnik retko zala-
ziti. To su: include (sadrži datoteke zaglavlja), lib (biblioteke funkcija koje MySQL
koristi), share (sadrži tekst poruka o greškama koje MySQL šalje) i example (postoji
samo na Windowsu, sadrži primere upotrebe datoteke libmysql.DLL). Ako instalirate
drugi softver (kao što je PHP) koji se povezuje s MySQL-om, može vam zatrebati da
znate gde se ti direktorijumi nalaze ali malo je verovatno da ćete nešto direktno
menjati u njima.
Pregled izvršnih datoteka
MySQL-ove izvršne datoteke nalaze se u direktorijumima bin i scripts. Pogledajmo
najpre direktorijum bin.
U njemu ćete naći izvršnu datoteku mysqld ili datoteku s nekim drugim imenom,
što zavisi od operativnog sistema koji imate. To je program MySQL servera koji ste u
poglavlju 1 podesili tako da se automatski pokreće zajedno sa operativnim sistemom.
Tu ćete naći i mysql, MySQL monitor. To je osnovni klijentski program sa mter-
fejsom u obliku komandne linije. . www.mysql.com/products/mysqlcc/install.html
Osim ova dva najvažnija programa, naći ćete i više drugih. Upotrebu mnogih od
njih opisaćemo u pojedinim poglavljima ove knjige. Ovde ćemo navesti samo neke
među najkorisnijim:
• mysqladmin: Služi za obavljanje administrativnih funkcija.
• myisamchk: Služi za proveru i popravljanje oštećenih MyiSAM tabela.
• mysqldump: Omogućava izradu rezervnih kopija baze podataka.
• mysqlbinlog: Omogućava čitanje dnevnika izmena, što je ključno za opora-
vljanje baze u slučaju katastrofalne greške.
• mysqlshow: Služi za prikazivanje podataka o bazama podataka i njihovim
tabelama.
Pregled korisničkih interfejsa 21
Kroz celu ovu knjigu koristićemo programe mysqld i mysql, a na druge pomenute
programe vrati ćemo se u petom delu, "Administriranje MySQL-a".
Pogledajte sadržaj direktorijuma scripts. Programi koji se u njemu nalaze su skrip-
tovi koji se interpretiraju, a ne programi u prevedenom obliku, kao u direktorijumu
h111. Upotrebu nekih među njima opisaćemo kada vam budu zatrebali u ovoj knjizi.
Najvažniji od onih koje ćemo koristiti u ovoj knjizi jeste mysqlhotcopy, koji služi za
111 adu rezervnih kopija baze podataka. (Tu temu razmatramo u poglavlju 14, "Izrada
11'zervnih kopija i obnavljanje podataka".)
Pregled korisničkih interfejsa
MySQL-u možete pristupati pomoću više korisničkih interfejsa, ili klijentskih pro-
gl.l!na.Tri najpopularnija korisnička interfejsa su: mysql (u obliku komandne linije),
poznat i kao MySQL monitor, MySQL Control Center (ili, skraćeno, MySQLCC)
1 phpMyAdmin.
MySQL monitor je uključen u osnovnu instalaciju MySQL-a, a komande se
:.ulaju preko komandne linije. On uvek postoji u svim instalacijama, jednostavno se
l o listi i radi na svim platformama.
MySQL Control Center (MySQLCC) jeste grafički korisnički interfejs. Napisan je
pomoću skupa alatki za izradu prozora Qt, koji omogućava izradu verzija za različite
pl.1tforme. U vreme pisanja ove knjige, MySQLCC je na raspolaganju za Unix i Win-
dows, a planirana je i verzija za OS X.
phpMyAdrninje Web korisnički interfejs za upotrebu MySQL-a. Veoma je popu-
111 an među dobavljačima Internet usluga koji svojim korisnicima stavljaju na raspola-
go~~~jc MySQL radi razvijanja Web aplikacija.
Ako imate instaliran MySQL, imate i MySQL monitor. MySQLCC je zvanični
pwizvod za rad s MySQL-om, ali u zavisnosti od verzije MySQL-a koju imate,
111nžda ćete morati da ga posebno preuzmete sa adrese:
www.mysql.com/downloads/mysqlcc.html
MySQLCC se izuzetno lako instalira, a uputstva o tome naći ćete na adresi:
phpMyAdmin možete preuzeti sa adrese:
www.phpmyadmin.net/
Ako želite da sami instalirate phpMyAdmin, morate imati funkcionalan Web ser-
n·l 1 instaliran PHP.
Za potrebe ove knjige, nevažno je koji ćete korisnički interfejs odabrati. Svi nude
Jl'dnaku osnovnu funkcionalnost. Upite unosite u obliku teksta, a rezultati se prika-
:tiJll takođe u obliku teksta, bez obzira na korisnički interfejs koji upotrebite.
i>rimeri koje dajemo u ovoj knjizi testirani su pomoću MySQL monitora, ali vi
1110Žete koristiti šta god vam odgovara- mysql, MySQLCC, phpMy Admin ili koji god
111u~i klijentski program nađete na Internetu. Za neke poslove biće potrebno da izađete
it kn ns n ičkog interfejsa i upotrebite koma n dno okruženje operativnog sistema.
22 Poglavlje 2 Kratak obilazak
Kratak uvod u MySQL monitor
Sada ćemo ukratko opisati osnovni način upotrebe MySQL monitora. Prijavljivanje za
rad u mysql opisali smo u prvom poglavlju. Samo da vas podsetimo, u MySQL moni-
tor prijavljujete se pomoću sledeće komande:
mysql -u username -p
Ovaj klijentski program ima nekoliko opcija koje mogu biti korisne. Ako usposta-
vljate vezu s MySQL-ovom bazom podataka koja se nalazi na drugom računaru,
možete upotrebiti opciju -h da biste zadali ime tog računara; na primer:
mysql -h imeračunara -u imekorisnika -p
U MySQL-uje zaista korisna opcija --i-am-a-dummy. Isti rezultat postižete i
pomoću opcije --safe -update s. Na primer:
mysql --i-am-a-dummy -u root -p
Ova opcija ograničava štetu koju biste mogli da načinite pomoću zadate komande.
To je naročito korisna opcija (na raspolaganju samo u alatki u kojoj se komande
zadaju na komandnoj liniji) kada se kao početnik malo pribojavate rada u MySQL-u.
Možda bi bilo dobro daje koristite dok čitate ovu knjigu. (Konkretno, ova opcija vas
sprečava da ažurirate ili izbrišete redove u tabelama ako ne zadate vrednost primarnog
ključa tih redova. Ako još ne znate šta to tačno znači, nemojte brinuti. Sve će postati
jasno u trećem delu knjige, "Upotreba MySQL-a".)
Pošto se prijavite u MySQL, možete videti koje sve baze podataka postoje, ako
zadate komandu SHOW:
show databases;
Kod većine čitalaca, u ovoj fazi rezultat ove komande biće kratak spisak baza poda-
taka. Trebalo bi da se na vašem spisku pojavi baza podataka mysql. To je sistemska
baza podataka u kojoj se čuvaju podaci o korisničkim nalozima i njihovim pravima.
Više reči o tome biće u nastavku ove knjige.
Obratite pažnju na to da se komanda završava znakom tačka i zarez. Većinu
komandi koje otkucate u MySQL monitoru morate završiti tim znakom inač e ih
MySQL neće izvršiti. Otkucajte:
show databases
i zatim pritisnite Enter. MySQL će samo mirno čekati. Ako potom otkucate znak tačka
i zarez i pritisnete taster Enter, komanda će biti izvršena. To omogućava da složene
komande raspodelite u više redova da bi bile čitljivije. Umesto znaka tačka i zarez,
možete upisati \g (obrnuta kosa crta i slovo g), ali većina koristi tačku i zarez.
Možete izabrati neku bazu podataka sa liste i otkucati sledeću komandu:
use imebaze;
(Upišite tačno ime baze kojoj želite da pristupite.)
Time navodite MySQL-u da želite da radite sa određenom baz<?m podataka. Izabe-
rite jednu sa spiska i otkucaj te ovu komandu. (Možda nećete imati prava da pristupite
Sažetak
tHiređenoj bazi podataka. Ako dobijete poruku o tome, izaberite drugu bazu podataka
p.1 pokušajte ponovo.)
Pošto izaberete bazu podataka, možete videti koje se sve tabele nalaze u njoj, ako
111 kll Cate komand ll:
11 1iow tables;
Podatke o određenoj tabeli možete dobiti pomoću komande:
til ncri be tablename;
Iz MySQL monitora možete se odjaviti tako što otkucate:
\q
bratite pažnju na to da se ova komanda ne završava znakom tačka i zarez. Postoji
l', illpa komandi koje počinju znakom\ (obrnuta kosa crta). Nijedna od njih ne zavr-
,, va se znakom tačka i zarez. Spisak tih komandi možete dobiti ako otkucate:
\h
(Slovo h potiče od reči help.)
MySQL-ove i SQL-ove komande možete upisivati direktno ll MySQL monitor.
Ml'tlutim, te komande možete takođe uneti u datoteku koju zatim izvršite jednom
~ o111andom, kao skript. To ćete raditi u nastavku ove knjige, npr. kada u poglavlju 4,
,. l 'r avljenje baza podataka, tabela i indeksa", budete pravili baze podataka.
Ako ste prijavljeni u MySQL monitor, datoteku koja sadrži komande možete izvr-
dir kad otkucate:
""ree imedatoteke
Ukoliko niste prijavljeni u MySQL monitor, datoteku s komandama možete
rr.vršiti preusmeravanjem rezultata te datoteke; na primer:
my oql -u imekorisnika -p e imedatoteke
Ovim ste stekli osnove o načinu upotrebe klijentskog programa mysql.
ažetak
• Najvažniji direktorijumi u instalaciji MySQL-ajesu bin (izvršni programi), data
(podaci iz baze podataka) i does (dokumentacija).
• Dva programa koja ćete n;Učešće koristiti jesu mysqld (MySQL server) i mysql,
klijentski program u kojem se komande zadaju preko komandne linije.
• Možete birati između više korisničkih interfejsa, odnosno klijentskih programa.
Pomenuli smo mysql (interfejs u obliku komandne linije) , MySQLCC (grafički
interfejs) i phpMyAdmin (Web interfejs).
• Program mysql ima više korisnih opcija koje možete zadati na njegovoj komand-
noj liniji. Pomenuli smo -u (kojom se zadaje ime korisnika), -p (prijavljivanje
s lozinkom), -h (kojom se zad;Ue ime udaljenog računara) i --i-am-a-dummy
(za ogranič:lvanjc moguće štete).
24 Poglavlje 2 Kratak obilazak
U sledećem poglavlju

• Pošto se prijavite na server, možete izdati komande SHOW DATABASES ili SHOW Vežbe
TABLES da biste dobili spisak objekata u sistemu, ili komandu DESCRIBE imeta-
l'r t·uznute i instaliraj te neki grafički ili Web korisnički interfejs, kao što je MySQLCC.
bele da biste dobili podatke o određenoj tabeli.
Vt·zbajte prijavljivanje i prikazivanje spiska postojećih baza podataka pomoću klijent-
• Iz MySQL servera možete se odjaviti pomoću komande \q. lo~ programa koji ste izabrali .
• Komande možete završavati znakom ; ili znakovima \g da biste ih poslali servem
na izvršenje .
• Datoteku koja sadrži komande možete izvršiti iz klijentskog programa pomoću
Odgovori
komande source imedatoteke, ili izvan klijentskog programa- preusmerava-
njem rezultata datoteke.
fl1lanja
l. d
) a
Pitanja \. e
l. Program MySQL server nalazi se u l. e
a) direktorijumu does ili Does 'l . b
b) direktorijumu lib
e) direktorijumu scripts
d) direktorijumu bin
U sledećem poglavlju
l J poglavlju 3, "Ubrzani kurs projektovanja baza podataka", razmotri ćemo opšte kon-
2. Dokumentacija o MySQL-u nalazi se u
' qllt:u vezi s bazama podataka, terminologiju i principe projektovanja, uključujući i
a) direktorijumu does ili Does
rrnrrnalizaciju.Ako niste početnik u oblasti baza podataka, ali ste početnik u MySQL-u,
b) direktorijumu lib '" rrtorate detaljno pročitati to poglavlje.
e) direktorijumu scripts
d) direktorijumu bin
3. Program mysqlhotcopy nalazi se u
a) direktorijumu does ili Does
b) direktorijumu lib
e) direktorijumu scripts
d) direktorijumu bin
4. U MySQL monitoru
a) komande treba da se završavaju znakom tačka i zarez
b) komande treba da se završavaju znacima \g
e) može a) ili b)
d) ništa od prethodnog nije tačno
5. Opcija --i-am-a-dummy zadata u programu mysql
a) znači tačno to što piše
b) sprečava me da napravim previše štete dok učim SQL
e) sprečava me da uradim bilo šta osim prijavljivanja i odjavljivanja
d) ništa od prethodnog nije tačno
 II
Projektovanje i izrada
baza podataka u MySQL-u

\ Ubrzani kurs projektovanja baza podataka

l Pravljenje baza podataka, tabela i indeksa
 3
Ubrzani kurs projektovanja
baza podataka

U OVOM POGLAVLJU RAZMOTRIĆEMO osnovne principe projektovanja i normali-

lu\,lllja baza podataka. U dobro projektovanoj bazi podataka redundantnost (dupli-
' tll)t') podataka svedeno je na minimum, ali bez gubljenja podataka. To znači da će naš
'riJ hrt i što manji utrošak prostora na disku uz očuvanje svih veza koje postoje između
1'•HI.1taka.
R.1zmotrićemo sledeće teme:

• Koncepti i terminologija baza podataka

• Principi projektovanja baza podataka
• Normalizovanje i normalne forme
• Vcžbe iz projektovanja baza podataka.

Koncepti i terminologija baza podataka

l 1.1 !liSte razumeli principe koje ćemo razmatrati u ovom poglavlju, moramo najpre
othJ.IStliti neke osnovne koncepte i terminologiju.

l ntiteti i relacij e
l hnovni elementi koje ćemo pokušati da model ujemo jesu entiteti i relacije. Entiteti su
·'' v.11 i" (predmeti, osobe, organizacije itd.) iz stvarnog života o kojima čuvamo podatke
11 h.1:n podataka. Na primer, možemo se opredeliti da evidentiramo podatke o zaposle-

111111.1 i službama u kojima rade. U tom slučaju bi zaposleni bio jedan entitet, a služba
11 ~nJoj radi- drugi. Relacije su veze koje postoje između entiteta. Na primer, zaposleni
t,tdi ll službi. "Radi u" je relacija (veza) između entiteta zaposleni i služba.
ltdacije mogu biti različitih vrsta. Postoje relacije tipa "jedan prema jedan", ,jedan
ptt'tlla više" (ili "više prema jedan", u zavisnosti od toga s koje strane relacije posma-
lt,tlt') 1., više prema više". Relacija tipa ,jedan prema jedan" povezuje samo dva entiteta.
JU ruyraVIJI:: J VUILdfll ~ur~ fHUJI::~lUVdiiJd UdLd JJUUdld~d Koncepti 1 termrnologiJa oaza podataka

Ako bi svaki zaposleni u ovoj organizaciji imao svoju pregradu s pisaćim stolom, to bi
bila relacija tipa ,jedan prema jedan". U primerima kao što je navedeni, ta veza "radi u"
češće je tipa "više prema jedan", tj. više zaposlenih radi u datoj službi .Tc dve vrste rela-
cija prikazane su na slici 3.1.
l.tbele
~ tySQL je sistem za upravljanje relacionim bazama podataka (engl. Relational Database
\ ltiiWgement System, RDBMS), što znači da podržava baze u kojima postoje relacije
1 111\!du podataka koji se čuvaju u tabelama (engl. tables). Ako ste ikada koristili neki
i'ln~ram za tabelarne proračune, svaki njegov radni list ima oblik tabele s podacima.
11111llCr tabele je prikazan na slici 3.2.

emolovee
em loveeiD name ob departmentiD
~g
Noro edwards Programmer
1

Ben Smith
1
OBA l~
6651 Ajay Palal Programmer 128
!016 Candy Burnett Systems Administrator 128

Slika 3.2 U tabeli employee (zaposleni) čuvaju se šifre zaposlenih (employee ID),
Istraživanje i razvoj imena (name), poslovi kojima se bave Gob) i službe u kojima rade (departmentiD).

Kao što vidite, ova tabela sadrži podatke o zaposlenima u jednoj kompaniji. (Nisu
pr1bzani podaci o svim zaposlenima, već samo nekoliko primera.)

Kolone ili atributi

l J tabelama baze podataka, svaka kolona ili atribut opisuje određeni podatak koji se
Candy
-Jr________.____", 11.d.tzi u svakom redu tabele. Reči kolona (engl. column) i atribut (obeležje, engl. attri-

~~'
Nora
/111/r) koriste se kao sinonimi, ali tačnije je reći da je kolona deo tabele, dok se atribut
1 ul11osi na entitet iz stvarnog sveta koji tabela modeluje. Na slici 3.2 vidljivo je da svaki

.1posleni ima atribute employee ID, name, j ob i department ID. To su kolone tabele
r lltployee, koje se ponekad nazivaju i atributi ili polja (engl.fields) tabele.

~-------'----"'
:ru.~.
B dovi, zapisi i n-torke
l'o~ledaj te ponovo tabel u employee. Svaki red te tabele predstavlja zapis o jednom
t.tposlenom. Možda ćete čuti izraze redovi (engl. rows), slogovi ili zapisi (engl. records)
Ajay 11i n- torke (engl. tup/es). Svaki red u ovoj tabeli sadrži podatke iz svih kolona tabele.

Slika 3.1 Relacija "nalazi se u" jeste tipa ,jedan prema jedan".
Relacija "radi u" jeste tipa "više prema jedan".
Imajte u vidu da entiteti, relacije i vrste relacija među njima zavise od okruženja i
poslovnih pravila koje pokušavate da modelujete. Na primer, u nekim firmama jedan
zaposleni može raditi u više službi. U tom slučaju bi relacija "radi u" bila tipa "više
prema više". Ako više ljudi deli istu pregradu ili kancelariju, onda relacija "nalazi se u"
nije tipa "jedan prema jedan".
Kada projektujete bazu podataka, morate uzeti u obzir pravila koja važe u sistemu
koji modelujete. Ne postoje dva potpuno jednaka sistema.
Ključevi
..,. IIJII'rkijuč (engl. superkey) je kolona (ili grupa kolona) koja jednoznačno identifikuje red
t.tbele. Ključ (engl. key) je minimalni superključ. Pogledajte tabel u employee. Da bismo
)l'dnoznačno identifikovali svakog zaposlenog, možemo upotrebiti kombinaciju kolona
t'ntployeeiD i name, ili koristiti kombinaciju svih kolona (employeeiD, name, job,
tkpartmentiD). Obe kombinacije su superključevi.
Međutim, da bismo jednoznačno identifikovali svaki red tabele, nisu nam potrebne
sve te kolone, već je dovoljna samo jedna (na primer) employeeiD, odnosno mini-
Illa ina grupa kolona pomoću koje nedvosmisleno identifikujemo svaki red. Prema
tome, ključ je kolona employeeiD.
Pogledajte ponovo tabelu employee. Jednog zaposlenog možemo identifikovati po
1111enu (name) ili po šifri zaposlenog (employeeiD). Obc kolone su ključevi. Tc klju
(·l'vc nazivan~ o kandidati za k(j11fc1Jl' (engl. candidate kcys) jer su to mogući bndid~ti
1.( t'UYičlVIJC:: J UUfLčlnl KUf~ prUJC::KlUVčlnJčl UčlLčl pUUčllčlKčl nmc1p1 prUJC::KlUVčlnJčl UčlLčl pUUtlliiKil

među kojima ćemo izabrati primarni (engl. pri mary) ključ. Primarni ključ je kolona ili H dundantnost i gubljenje podataka
grupa kolona pomoću koje ćemo jednoznačno identifikovati pojedine redove tabele. l Hla projektujemo šemu baze podataka, to moramo uraditi tako da redundantnost
U ovom slučaju, za tu namenu koristićemo kolonu employee ID. To je bolji ključ od Jlndataka bude minimalna, ali da pri tome ne izgubimo nijedan podatak koji namje
kolone name jer se često događa da dve osobe imaju isto ime i prezime. 111 llphodan. Redundantni podatak u ovom kontekstu znači da se isti podatak ponavlja
Spoijni ključevi (engi.Joreign keys) predstavljaju veze između tabela. Na slici 3.2 vidite 11 1azličitim redovima iste tabele ili u različitim tabelama baze podataka.
da kolona departmentiD sadrži brojeve koji predstavljaju šifre službi u kojima rade Zamislite da umesto dve tabele, employee (zaposleni) i department (službe), imamo
zaposleni. To je spoljni ključ; skup svih podataka o određenoj službi čuva se u drugoj 11110 jednu tabelu koja se zove employeeDepartment. To možemo izvesti ako tabeli
tabeli, u kojoj je primarni ključ kolona departmentiD. • IIIJlloyee dodamo kolonu departmentName tako da šema tabele postaje sledeća:
cmployeeDepartment(employeeiD. name, job, departmentiD, departmentName)
Funkcionalne zavisnosti Za svakog zaposlenog koji radi u službi čiji je šifra 128, Research and Development
Izrazjunkcionalna zavisnost (engi.Junctional dependency) koristi se ređe nego drugi koje (htt.1Živanje i razvoj), moramo da ponovimo podatak "Research and Development"
smo naveli, ali treba da shvatite njegovo značenje da biste razumeli postupak normali- ( Irb 3.3). Isto važi i za sve ostale službe kompanije.
zavanja o kojem će biti reči u nastavku ovog poglavlja.
Ako u datoj tabeli postoji funkcionalna zavisnost između kolone A i kolone B, koja
employeeDepartment
se može napisati kao A -7 B, vrednost u koloni A određuje vrednost u koloni B. Na employeeiD name ob de artmentiD de artmentName
ora_t:a_war s rogrammar ~.esearcn ana Ue\le opment
~~~ ·~
1

primer, u tabeli employee, kolona employeeiD funkcionalno određuje ime zaposlenog 6651
Ben Smith
~ayPatet
OBA
Programmer 128
Fmance
Research and Development
Research and Development
(a u ovom primeru i sve druge atribute). 9006 Candy Burn eU Systems Administrator 128

Slika 3.3 Ova šema dovodi do redundantnosti (ponavljanja) podatka

Šeme
Izraz šema ili šema baze podataka (engl. database schema) označava strukturu ili dizajn
baze podataka, odnosno oblik koji baza podataka ima, i ne odnosi se na same podatke.
Da bi vam bilo jasnije, šema je "nacrt strukture" podataka koji se čuvaju u bazi.
Šemu jedne tabele u bazi podataka pišemo na sledeći način:
employee (employeeiD, name, j ob, ~-~P.~r_t_I?!!'!.~_nR)
U ovoj knjizi držaćemo se pravila da se atributi koji predstavljaju primarne ključeve
podvlače punom linijom, a atributi koji predstavljaju spoljne ključeve - tačkastom. Pri-
marni ključevi koji su istovremeno i spoljni, podvlače se i punom i tačkastom linijom.
o nazivu službe.
Ovu šemu možemo da izmenimo na sledeći način:
t•mployee(employeeiD, name, job, ~-~P.~r_t_l?}!'!.~-~l:Q)
dcpartment(departmentiD, name)
U ovom slučaju se naziv službe čuva na samo jednom mestu, pa se minirnizuje
1111 ošak prostora na disku i izbe gavaju određeni problemi.
Obratite pažnju na to da smo morali da ostavimo kolonu departmentiD u tabeli
• 111ployee; bez nje bismo izgubili informaciju iz šeme, odnosno u ovom slučaju bismo
1/~llbili vezu između zaposlenog i službe u kojoj radi. Kada poboljšavamo šemu baze

Principi projektovanja baza podataka Jlodntaka, moramo uvek imati u vidu oba cilja, tj. manju redundantnost podataka ali
Kada projektujemo bazu podataka, moramo razmotriti dva važna pitanja: lll'z gubljenja informacija.

• Koje sve podatke treba čuvati, odnosno o kojim sve stvarima ili entitetima
moramo da čuvamo podatke?
• Koju ćemo vrstu pitanja postavljati bazi podataka? (Pitanja bazi podataka zovu se
upiti.)
Kada tražimo odgovore na ova pitanja, moramo uzeti u obzir poslovna pravila
organizacije koju pokušavamo da modelujemo, o čemu sve moramo da čuvamo
podatke i koje su veze između tih podataka.
Na osnovu odgovora na ova pitanja moramo da napravimo bazu podataka čija će
struktura biti takva da isključuje strukturne probleme kao što su redundantnost (dupli-
ranje) podataka i anomalije podataka.
Anomalije
/\11omalije su nešto složeniji koncept. To su problemi koji se pojavljuju među poda-
' 1111.1 zbog loše osmišljene strukture baze podataka. Mogu se pojaviti tri vrste anoma-
lq.t, koje ćemo opisati na primeru loše osmišljene Šeme sa slike 3.3.
Anomalije pri dodavanju podataka
Allt111lalije pri dodavanju podataka nastaju kada u tabelu s loše osmišljenom struktu-
llllll pokušate da unesete nove podatke. Zamislite da imamo novog zaposlenog koji
poti nje da radi u kompaniji. Kada njegove podatke unosimo u tabelu, moramo da
1111csemo i šifi-u i naziv službe u kojoj radi. Šta se događa ako unesemo podatke koji se
1,wlrkujr1 od postojećih u tabeli, npr. ako upišemo da novi zaposleni radi u službi čija
Jl' sili .1 42, J evl'lopment? Nakon toga više neće biti jasno koji redovi tn bele sadrže
1\jli.IVIIl' pod.1tkt• 'J(> .k Jll ii1H'I ,\IIOill:llijl' J11 i \IIIOŠl'IIJll pod;~(;1k;l.
ll t'll91ilVIJe J uorzant Kurs proJeKwvanJa oaza pooaraKa NormattzovanJe

Anomalije pri brisanju podataka employee

employeoiD name ob dopartmentiD skills
Anomalije pri brisanju podataka nastaju kada se podaci brišu iz tabele s loše osmišlje- Nora Edwards Programmer
1~
~~ Ben Smith OBA
1 ~~en. Java

nom strukturom. Zamislite da svi zaposleni iz službe čija je šifra 128 daju otkaz (možda 6651
9006
,AJay Palal
Candy Burnett
Programmer
Systems Administrator
128
128
VB, Java
NT, Linu)(
zato što im je sve dojadilo). Pošto izbrišemo sve zapise o tim zaposlenima, više nemamo
nijedan zapis u kojem se pominje služba sa šifrom 128, niti njeno ime. To je primer Slika 3.4 Ova Šema nije u prvoj normalnoj formi zato što kolona
skills sadrži grupu vrednosti.
anomalije pri brisanju.

Anomalije pri ažuriranju podataka
Anomalije pri ažuriranju podataka nastaju kada se ažuriraju podaci u tabeli s loše osmi-
šljenom strukturom. Zamislite da je rukovodstvo donelo odluku da služba čija je šifra
128 promeni ime u EmergingTechnologies. U tom slučaju moramo izmeniti podatke
pojedinačno za svakog zaposlenog koji radi u toj službi. Lako se može dogoditi da nekog
izostavimo.Ako se to desi, imaćemo anomaliju pri ažuriranju.
Svaka vrednost u toj koloni sastoji se od kombinacije drugih vrednosti, tj. umesto
d.1sadrži prostu vrednost kao što je Java, kolona sadrži listu vrednosti, kao što je e,
l ' t l , Java. Time je prekršena pravilo prve normalne forme.
Da bismo ovu šemu doveli u prvu normalnu formu, moramo razdvojiti vrednosti
11 koloni skills na proste elemente. To se može obaviti na više načina. Prvi i možda naj-
' n tglcdniji način prikazan je na slici 3.5.

Null vrednosti emclovee

Poslednje pravilo dobrog projektovanja baza podataka nalaže da treba izbegavati šeme employeeiD Name
IJ\Iora ~dwards
ob del'_artmentiD skill
~~:~ :~ l ~eri
1 ~rogrammer

koje dozvoljavaju veći broj nepopunjenih atributa. Ako želimo da evidentiramo da na 7513
Nora Edwards
Nora Edwards
Pro grammar
Pro grammar 12e Java
9642 Ben Smith OBA 42 082
svakih sto ili više zaposlenih jedan od njih ima posebne kvalifikacije, u tabelu employee 6651 Ajay Patel Programmer 12e VB
6651 Ajay Patel Pro grammar 128 Java
ne bismo dodali novu kolonu za tu vrstu podataka jer bi za 99 drugih zaposlenih ta 9006 Candy Burnett Systems Administrator 12e NT
9006 Candy Bumett Systems Administrator 12e Linux
kolona sadržala vrednost NULL. Umesto toga napravili bismo novu tabelu u kojoj bi se
čuvale šifre i kvalifikacije samo zaposlenih koji ih imaju. Slika 3.5 Sve vrednosti sada su proste.

U ovom slučaju napravili smo jedan red po stručnoj kvalifikaciji. Ova šema je sada
Normalizovanje 11 prvoj normalnoj formi.
Normalizovanje je postupak koji omogućava ispravljanje loše osmišljene strukture Razume se, ova organizacija podataka je daleko od savršene jer imamo veliku
baze podataka. U ovom odeljku o normalizovanju opisujemo normalne forme, što su ~t • dundantnost- za svaku kombinaciju stručna kvalifikacija/zaposleni u tabeli čuvamo
grupe pravila o tome šta treba i šta ne treba da bude u strukturama tabela. Tokom ~ VL' podatke o zaposlenom.
postupka normalizovanja, tabele se razbijaju na manje tabele koje čine bolju strukturu. Bolje rešenje i pravilan način organizovanja ovih podataka u prvu normalnu formu
Da biste pratili postupak normalizovanja, na strukturu baze podataka primenićemo prikazano je na slici 3.6.
redom sve tri normalne forme. U svakoj nomalnoj formi obično se polazi od pretpo-
stavke daje šema baze podataka već u prethodnoj normalnoj formi. Da bi baza poda- employee
taka bila u drugoj normalnoj formi, mora prethodno biti dovedena u prvu normalnu employeeiD name ob departmentiD
1 Nora Edwards ':'rogrammer
~:~ l~
1

formu a da bi bila u trećoj normalnoj formi, mora prethodno biti dovedena u drugu 6651
Ben Smith
Ajay Patel
OBA
Pro grammar 12e
9006 Candy Burnett Systems Administrator 12e
normalnu formu itd. U svakoj fazi normalizovanja dodajemo nova pravila koja Šema
mora da ispuni. employeeSkills
employeeiD skill

Prva normalna forma ~~:; lGPerl

7513 Java
9642 082
Prva normalna forma, koja se ponekad naziva i l NF, propisuje da svaka vrednost atri- 6651 VB
6651 Java
buta ili kolone mora biti prosta. To znači da svaki atribut mora sadržati samo jednu 9006 NT
9006 Linux
vrednost, a ne kom.binaciju više vrednosti ili drugi red baze podataka.
Pogledajte tabelu na slici 3.4. Slika 3.6 Pravilno rešenje istog problema je pravljenje
To je nenorm.alizovana verzija tabele employee koju smo razmatrali u prethodnim dodatne tabele.
odcljcima. Kao što vidite, dodata je nova kolona, skills, u kojoj su navedena stručna
znanja svakog zaposlenog.
Jb t"ogtaVIJe J uorzan1 Kurs proJeKtovanJa oaza poaaiaKa
U ovom primeru, preneli smo stručne kvalifikacije u zasebnu ta belu koja služi
samo da poveže šifre zaposlenih s pojedinim kvalifikacijam.a. Time smo rešili problem
redundantnosti.
Možda se pitate kako smo došli do drugog rešenja. Postoje dva odgovora.Jedan je:
na osnovu iskustva. Do drugog odgovora dolazimo ako nastavimo primenu postupka
normalizovanja na šemu sa slike 3.5; u tom slučaju, na kraju dobijamo Šemu sa slike
3.6. Prednost iskustva je to što omogućava predviđanje i direktan prelazak na prav1lnu
strukturu, ali sasvim je prihvatljiva i bukvalna prime na postupka.
Druga normalna forma
Pošto postavimo šemu u drugu normalnu formu, možemo je preneti u naredne nor-
malne forme višeg stepena, koje se nešto teže razumeju.
Kaže se daje šema u drugoj normalnoj formi (koja se takođe zove 2NF), ako su svi
atributi koji nisu deo primarnog ključa funkcionalno potpuno zavisni od primarnog
ključa i šemaje već u prvoj normalnoj formi. Šta to tačno znači? To znači da svaki atri-
but koji nije deo primarnog ključa mora biti funkcionalno zavisan od svih delova pri-
marnog ključa, tj. ako primarni ključ čini više kolona, svi ostali atributi tabele moraju
biti zavisni od kombinacije svih tih kolona.
Pogledajmo primer da bi postalo jasnije.
Pogledajte sliku 3.5. U toj šemi, tabela sadrži jedan red po zaposlenom i po stručnoj
kvalifikaciji. Ta tabela je u prvoj normalnoj formi, ali nije u drugoj. Zbog čega?
Šta je primarni ključ te tabele? Znamo da primarni ključ mora jednoznačno identifi-
kovati svaki red tabele. U ovom slučaju, to je moguće samo pomoću kombinacije kolona
employeeiD i skills. Ako je sadržaj kolone skills kao na slici, kolona employeeiD nije
dovoljna za jednoznačno identifikovanje redova jer, na primer, vrednost em.ployeeiD
7513 postoji u tri reda. Međutim, pošto kombinacija vrednosti u kolonama employeeiD
i skills jednoznačno identifikuje svaki red, upotrebićemo je kao primarni ključ. Tako
dolazimo do sledeće šeme:
employee(employeeiD, name, job, <J.e_p_'!l_'m"!~Đ~_I_.Q, skill)
Potom se moramo zapitati: "Koje sve funkcionalne zavisnosti postoje?" U ovom
slučajuimamo:
employeeiD, skill -7 name, job, departmentiD
ali i
employeeiD -7 name, job, departmentiD
Drugim rečima, dovoljna nam je samo vrednost atributa em.ployeeiD da bismo
odredili vrednosti ostalih atributa, tj. name,job i departmentiD.To znači da su ti atri-
buti funkcionalno samo delimično zavisni od izabranog primarnog ključa, odnosno
vrednosti tih atributa mogu se odrediti samo na osnovu dela tog primarnog ključa a
njegova cela vrednost nije neophodna. Prema tome, ova šema nije u drugoj normalnoj
formi.
Sledeće pitanje je: "Kako bismo je doveli u drugu normalnu formu?"
Normalizovanjc
'!''::!belu moramo razdvojiti na više tabela u kojima su svi atributi koji nisu deo pri -
liLl rnog ključa funkcionalno potpuno zavisni od primarnog ključa. U ovom slučaju je
''' 1glcdno da to možemo postići ako tabelu razdvojimo na dve tabele:
employee(employeeiD, name, job, departmentiD)
<.'mployeeSkills( employeeiD, skill)
-----------------
'lb je Šema prikazana na slici 3.6.
Kao što je već opisano, ova šema je u prvoj normalnoj formi zato što su sve vred-
ll osti proste. Ona je takođe u drugoj normalnoj formi zato što svaki atribut koji nije
dl' o primarnog ključa sada je potpuno zavisan od svih delova primarnog ključa.
Ir ·ća normalna forma
I'1111Ckad ćete čuti nekoga da kaže: "Normalizovanje se tiče ključa, celog ključa i ničeg
t11t1gog osim ključa". Druga normalna forma nalaže da atributi moraju zavisiti od
1 1 log ključa. Treća normalna forma propisuje da atributi zavise samo od ključa.
1:ormalno, da bi Šema bila u trećoj normalnoj formi (3NF), moramo ukloniti sve
li.lllzitivne zavisnosti i šema mora već biti u drugoj normalnoj formi. U redu, ali šta je
lidll:titivna zavisnost?
Pogledajte ponovo sliku 3.3. Prikazana je sledeća šema:
l'mployeeDepartment( employeeiD, name, job, departmentlD, departmentName)
Ova Šema sadrži sledeće funkcionalne zavisnosti:
l'mployeeiD -7 name, job, departmentlD, departmentName
dcpartmentiD -7 departmentName
Primarni ključ je employeeiD i svi atributi funkcionalno su potpuno zavisni od
"l''ga, što je lako razumljivo jer se primarni ključ sastoji od samo jednog atributa.
Međutim, vidljivo je i to da imamo:
l'mployeeiD -7 departmentName
l'tnployeeiD -7 departmentiD
dcpartmentiD -7 departmentName
Obratite pažnju i na to da atribut departmentiD nije ključ.
Ovaj odnos znači da je funkcionalna zavisnost employee ID -7 departmentName
li,lllzitivna zato što postoji "međukorak" (zavisnost departmentiD -7 departmentName) .
Da bismo došli do treće normalne forme, moramo ukloniti ovu tranzitivnu zavisnost.
Kao i u prethodnim formama, da bismo došli do treće normalne forme, tabel u raz-
dv.l_J.lmo na više drugih tabela. U ovom slučaju takođe, prilično je očigledno šta bi trc-
lo.do da uradimo. Šemu d elimo na dve tabele, employee i department, na sledeći način:
l'mployee(employeeiD, name, job, ~_<:p_~:~~~~-~-t_I_J?.)
d cpa rtmcnt( d epa rtmen t ID, departmentN ame)
'18 Poglavlje 3 Ubrzani kurs projektovanja baza podataka
Pitanja 3

To nas vraća na šemu tabele employee prikazanu na slici 3.2. Ona je u trećoj nor- l'rmcipi projektovanja baza podataka
malnoj formi.
• Redundantnost se mora minimizovati, ali bez gublje~a podataka.
Drugi način da opišemo treću normalnu formu jeste da kažemo sledeće: fo~maln~,
ako je šema u trećoj normalnoj formi, za svaku funkcionalnu zavisnost u svakoj tabeh, • Anomalije pri dodavanju, brisanju i ažuriranju jesu problemi koji se pojavljuju
ispunjen je jedan od sledeća dva uslova: kada se u tabelu s loše osmišljenom strukturom podaci dodaju, brišu iz nje ili
ažuriraju .
• Leva strana funkcionalne zavisnosti je super ključ (tj. ključ koji nije obavezno
• lzbegavajte strukture koje dovode do velikog broja null vrednosti.
minimalan).
ili Normalizovanje
• Desna strana funkcionalne zavisnosti je deo svakog ključa te tabele.
• Normalizovanje je formalni postupak koji omogućava poboljšava~ e strukture
Drugi uslov se ne pojavljuje baš tako često! U većini slučajeva, sve funkcionalne baze podataka.
zavisnosti biće obuhvaćene prvim uslovom.
• Prva normalna forma (lNF) znači da kolone ili atributi sadrže isključivo proste
vrednosti.
Boyce-Coddova normalna forma
Poslednja forma koju ćemo - ukratko- razmotriti jeste Boyce-Cod~ova normalna • Druga normalna forma (2NF) znači da svi atributi izvan ključa mor;Uu zavisiti od
celog ključa.
forma, koja se ponekad naziva i BCNF. U prethodnom odeljku naveh ~mo ~~a usl.ova.
Da bi tabela bila u BCNF, mora biti u trećoj normalnoj formi i mora 1spumt1 prv1 od • Treća normalna forma (3NF) znači da ne sme biti tranzitivnih zavisnosti.
dva uslova, tj. sve funkcionalne zavisnosti moraju imati superključ na levoj strani. • IJoyce-Coddova normalna forma (BCNF) znači da svi atributi moraju biti funk-
Taj uslov je često automatski ispunjen i bez pred uzimanja posebn~hv mera, kao u cionalno određeni superključem.
ovom primeru. Ako imamo zavisnost koja krši ovo pravilo, moramo j OS jednom raz-
dvojiti tabelu da bismo je doveli u l NF, 2NF i 3NF. Pitanja
Superklj uč je
Normalne forme višeg stepena ..
Postoje i normalne forme viših stepena (četvrta, peta itd.) ali su one pogodmje za aka- a) Minimalni ključ
demske rasprave nego za praktičnu primenu na projektovanje b~za podataka. 3NF b) Spoljni ključ
(ili BCNF) sasvim. je dovoljna da reši te probleme redundantnost1 podataka na koje e) Grupa atributa koja jednoznačno identifikuje svaki red tabele
ćete naići.
d) Minimalna grupa atributa koja jednoznačno identifikuje svaki red tabele
1
Ako je tabela u drugoj normalnoj formi
Sažetak a) Takođe je u prvoj normalnoj formi
Za kraj, evo šta smo sve razmotrili u ovom poglavlju. b) Takođe je u trećoj normalnoj formi
e) Ne sadrži tranzitivne zavisnosti
Koncepti
d) Sadrži atribute koji nisu potpuno funkcionalno zavisni od primarnog ključa
• Entiteti su "stvari", a relacije su veze imeđu njih . l, Ako je tabela u trećoj normalnoj formi
• Tabele sadrže podatke koji se prikazuju u tabelarnom obliku.
a) Takođe je u Boyce-Coddovoj normalnoj formi
• Kolone tabela su atributi (obeležja) koji opisuju svaki entitet. b) Sadrži atribute koji nisu prosti
• Redovi tabela sadrže vrednosti iz svih kolona tabele .
e) Ne sadrži tranzitivne zavisnosti
• Ključevi omogućavaju jednoznačno identifikovanje pojedinih redova.
d) Sadrži atribute koji nisu potpuno funkcionalno zavisni od primarnog ključa
• Funkcionalne zavisnosti opisuju koji atributi određuju vrednosti drugih atributa. •1. Tri vrste anomalija nastaju pri
• Šeme su "nacrti" baze podataka.
a) dodavanju, učitavanju i brisanju podataka
b) dodavanju, ažurira~u i brisanju podataka
e) učitavanju, ažuriranju i brisanju podataka
40 Poglavlje 3 Ubrzani kurs projektovanja baza podataka

4
5. N-torka je
a) kolona
b) red
e) kandidat za ključ
d) vrsta narodnog kola
e) spoljni ključ
Pravljenje baza podataka,
Vežbe tabela i indeksa
1. Normalizujte sledeću šemu u treću normalnu formu:
Porudžbine(šifraKupea, imeKupea, adresaKupea, brojPorudžbine, datumPorudž-
bine, šifraRobe, nazivRobe, količinaRobe)
2. Pokušajte da osmisli te šemu koja je 3NF ali ne i u BC NF.

Odgovori u O VO M POGLAVLJU NAUČIĆETE

da pravite osnovne MySQL strukture: baze
tabele i indekse. Razmotrićemo sledeće teme:
1tlld,nnka,

Pitanja • Pravljenje baze podataka

1. e • Biranje baze podataka
2. a • Pravljenje tabela
3. e • Tipovi podataka za MySQL-ove kolone
4. b • Pravljenje indeksa
5. b (postoji narodno kolo koje se zove šestorka) • l3risanje tabela, indeksa i baza podataka
• lzmena postojećih struktura tabela.
Vežbe /.a rad s primerima u ovom poglavlju koristićemo jednostavnu bazu podataka: to je
1. 1:,1 podataka employee o kojoj je već bilo reči u prethodnom poglavlju. Šema te baze
Kupei(šifraKupea, imeKupea, adresaKupea) l"'d .1t~kaje sledeća:
Porudžbine(brojPorudžbine, datumPorudžbine, ~~~~~':~~~-~) t·mployee(employeeiD, name, job, ~~p-~:~~~-r:~_I_l2)
StavkePorudžbine(k:~i_~-~:_l!_~~~~~~.' ~~~~~?_<:• količinaRobe) t k·pa rtment( departmentiD. name)
Roba(šifraRobe, nazivRobe)
t•mployeeSkills(employeelD, skill)
2. Postoji puno mogućih rešenja, proverite samo da vaše ne krši pravila
tli ent(clientiD. name, address, eontaetPerson, eontaetNumber)
normalizovanja.
. l ssi gnmcnt(~}~~~-~~~.' ~-~J?!~Y~:!:'?.· workdate, hours)
U sledećem poglavlju l >ok čitate gradivo iz ovog poglavlja, možete unositi odgovarajuće komande da biste
U poglavlju 4, "Pravljenje baza podataka, tabela i indeksa", pretvorićete Šemu baze lt.tpt.lvili ovu bazu podataka u MySQL-u. Razume se, baze podataka, tabele i indekse
podataka u stvarne MySQL tabele. 11111/l'tc praviti pomoću bilo kojeg klijentskog programa za MySQL, ali u ovim primc-
' lllt.l , bazu podataka napravićemo pomoću MySQL monitora. Opredelili smo se za to
11' \l ' llJC dn biste bolje razumeli strukture baze podataka, tabela i indeksa.
42 Poglavlje 4 Pravljenje baza podataka, tabela i indeksa
Trebalo bi da se najpre prijavite u MySQL monitor, na isti način na koji ste to činili
u poglavlju 1, "Instaliranje MySQL-a" i u poglavlju 2, "Kratak obilazak".
U ovom poglavlju koristi ćemo mogućnosti za definisanje podataka koje pruža jezik
SQL da bismo pravili baze podataka, tabele i indekse. Šta to tačno znači? SQL je skra-
ćenica od Structured Query Language (strukturirani jezik za upite), što je jezik koji
ćemo koristiti za izradu relacionih baza podataka i učitavanje podataka iz njih. Čine ga
dve semantički odvojene komponente: jezik za definisanje podataka (engl. Data Difini-
tion Language, DDL), koji omogućava formiranje struktura baze podataka), i jezik za rad
s podacima (engl. Data Manipulation Language, DML), koji omogućava pretraživanje
baze podataka.
U narednim odeljcima saznaćete kako se u MySQL-u prave baze podataka, tabele
i indeksi.
Razlikovanje malih i velikih slova
Pre nego što započnemo upotrebu jezika SQL i definišemo identifikatore MySQL-ovih
objekata, moramo ukratko objasniti razlikovanje malih i velikih slova u MySQL-u.
U rezervisanim rečima jezika SQL ne pravi se razlika između malih i velikih slova.
To je standardno u svim sistemima za rad s bazama podataka.
Da li će MySQL praviti razliku između malih i velikih slova u imenima baza poda-
taka i tabela, zavisi od operativnog sistema pod kojim radite. Razlog je to što će
najčešće svakoj bazi podataka odgovarati određeni direktorijum, a svaka tabela biće
smeštena u odgovarajaću datoteku. Imena tih direktorijuma i datoteka slede različita
pravila, koja zavise od operativnog sistema.
To praktično znači da ako koristite Windows, u imenima baza podataka i tabela neće
se praviti razlika između malih i velikih slova, ali će suprotno pravilo važiti ako koristite
neki operativni sistem iz porodice Unix. To može biti uzrok zbrke, naročito ako je vaš
operativni sistem OS X, koji možete podesiti tako da ne pravi razliku između malih i
velikih slova (HFS+, standardno podešavanje), ili naprotiv, da je uzima u obzir (UFS).
Da biste smanjili mogućnost zbrke, korisno je da se naviknete da sve identifikatore
tretirate kao da je uključeno razlikovanje malih i velikih slova, čak i pod operativnim
sistemom Windows. To će vam omogućiti da lako pređete na drugu platformu.
Namerna upotreba dva različita oblika istog identifikatora, npr. Zaposleni i zaposleni,
može zbuniti ljude koji čitaju vaš kod, pa zato izbegavajte da to radite.
U MySQL-u se u imenima kolona, indeksa i alijasa (o kojima će biti reči u
nastavku teksta) nikad ne pravi razlika između malih i velikih slova.
ldentifikatori u MySOL-u
Identifikator je opšta reč koja se odnosi na ime alijasa, baze podataka, tabele, kolone ili
indeksa. To je način da se nedvosmisleno identifikuje određeni objekat. Pre nego što
počnete da sami pravite baze podataka i tabele, moramo objasniti i koji su identifika-
tori ispravni u MySQL-u.
Biranje baze podataka
l lgl.tvnom, identifikatori mogu sadržati sve znakove koji postoje, osim sledećih:
• /.nakove navoda, znakove ASCII(O) i ASCII(255).
• Imena baza podataka mogu sadržati sve znakove koji su dozvoljeni u imenima
1hrcktorijuma, ali ne i znakove koji imaju posebno značenje u imenima direkto-
1 Uu ma (/, \ i .) , iz očiglednih razloga.
• Imena tabela mogu sadržati sve znakove koji su dozvoljeni u imenima datoteka,
osi m znakova . i l.
~vi identifikatori, osim alijasa, mogu se sastojati od najviše 64 znaka. Imena alijasa
(opt~ani su u poglavlju 7 ",Složeniji upiti") mogu sadržati najviše 255 znakova.
jt•dno neobično pravilo u MySQL-u glasi da možete koristiti rezervisane reči kao
lo tlllflkatore, pod uslovom da ih pišete između navodnika. Na primer, možete imati
l ''" lu čije je ime TABLE . Razume se, ako je nešto dozvoljeno, to ne znači da to morate
'd •.t vezno i raditi, a u ovom slučaju, navedenu praksu bolje je izbegavati. Čak i ako se
t 11 tome dobro snalazite dok radite s MySQL-om, to može zbuniti program mysql-
d11111p, koji se često koristi za izradu rezervnih kopija baze podataka.
!'ostoji kratak spisak rezervisanih reči koje MySQL prihvata kao identifikatore bez
tt.tvodnika. To je suprotno ANSI standardu za jezik SQL, ali je prilično uobičajeno u
' tkodnevnim poslovima. Najčešći primeri na koje ćete nailaziti su upotreba rezervi-
litt h reči DATE i TIMESTAMP za imena kolona.
Pravljenje baze podataka
~~.tkon projektovanja strukture baze podataka, naredni korak je, savim logično, da
"l' t semo MySQL-u da želimo da napravimo novu bazu podataka. To se radi pomoću
'><>L-ove komande CREATE DATABASE, na sledeći način:
• ~~ate database employee;
Da li je ova komanda uspešno izvršena, možete proveriti ako izdate komandu:
rhow databases;
Trebalo bi da se ime nove baze podataka, employee, pojavi na spisku baza podataka
11,1 vašem računaru .
Sada imate praznu bazu podataka koja čeka da u njoj napravite nekoliko tabela.
Biranje baze podataka
l'rc nego što u bazi podataka employee napravimo novu tabelu ili uradimo bilo šta
drugo u njoj, moramo obavestiti MySQL da želimo da radimo u našoj novoj bazi
podataka. To se radi pomoću komande use, na sledeći način:
noe employee;
Sada je izabrana (otvorena) baza podataka employee; za sve akcije koje izvršimo od
s.tda pa nadalje, podrazumevaće se da se odnose na tu bazu podataka .
44 Pog lavlje 4 Pravljenje baza podataka, tabela i indeksa t'raviJenJe tiltlcla

·u•ltactPerson varchar ( 80) ,

Pravlj enje tabela t'lmtac tNumber char(l2)
Tabele u bazi podataka employee napravićemo pomoću SQL-ove komande CREATE ype= InnoDB;
TABLE. Uobičajen oblik te komande je sledeći:
tle table assignment
create table imetabele ( definicije kolona tabele ) [type=tip_tabele];

Kao što vidite, komanda počinje rečima create table, iza kojih sledi ime tabele 1 l lentiD int not null references client (clientiD),
koju bismo želeli da napravimo, a zatim dolazi grupa definicija svih kolona tabele. Na • 111ployeeiD int not null references employee (employeeiD),
WtJr·kda te date not null,
kraju komande možete po potrebi zadati tip mašine baze podataka koji biste želeli da
liours float,
se koristi. p t i ma ry key (clientiD, employeeiD, workdate)
lype= InnoDB;
Primer izrade tabele
Postupak ćemo ilustrovati primerom izrade tabele. U listingu 4.1 prikazana je grupa Pogledajmo jednu po jednu SQL-ove komande u ovoj datoteci.
SQL-ovih komandi koja formira bazu podataka employee. Unesite ih ručno, ili preuz- l'očc ćemo od:
mite datoteku (zajedno s nešto pro bnih podataka za bazu) sa Web lokacije posvećene ol t op database if exists employee;
ovoj knjizi.
()va komanda ispituje da li već postoji baza podataka čije je ime employee; ako
Listing 4.1 SQL-ove komande koje formiraju bazu podataka employee l'" ' toji, ona se briše, što vam "priprema teren", ako se tako može reći. To nije baš
111oph odno i može biti čak i opasno, ali ovde smo to uradili da bismo obezbedili da
drop database if exists employee;
111"·'1 skript za izradu baze podataka uvek bude delotvoran, čak i ako ste ranije nešto
create database employee;
l ' pcrim.entisali s bazom podataka employee.
use employee; Ukoliko MySQL koristite u okruženju čiji niste vlasnik, može se dogoditi da kom-
l'.llliJJ koja iznajmljuje prostor na svojim serverima zabrani upotrebu komande drop
create table department 1.11 , ba se. U tom slučaju uklonite taj red iz skripta (ali proverite da ne postoji baza
(
pnd.ltaka čije je ime employee) .
departmentiD int not null auto increment primary key,
name varchar(30) Z atim fonniramo bazu podataka i otvaramo je (biramo da je koristimo), kao što ste
type=InnoDB; 1 1111j c radili:
11 c1te database employee;
create table employee 11w employee;

employeeiD int not null auto increment primary key, Sada počinjemo izradu tabela unutar te baze podataka. Najpre pravimo tabelu
name varchar(BO), 'it'partment, na sledeći način:
job varchar (30), 1" 1 .a te table department
departmentiD int not null references department(departmentiD) (
type=InnoDB; departmentiD int not null auto increment primary key,
name varchar(20)
create table employeeSkills Lype =InnoDB;
employeeiD int not null references employee(employeeiD), Ova tabela ima dve kolone, departmentiD (šifra službe), koja je primarni ključ,
skill varchar(l5) not null, 1 tl.lmc (naziv službe). Kolone tabele deklarišemo tako što zadamo listu deklaracija
primary key (employeeiD, skill) kolona razdvojenih zarezima, a lista je uokvirena zagradama. Atribute kolone ne
type=InnoDB;
111nratc razdvojiti zarezima- oni su obavezni samo za deklaracije kolona.
create table client Ovo je naša prva SQL komanda koja se rasprostire u više redova. Budući da su
ll.il'ziku SQL razmaci nebitni, komande možemo pisati u obliku koji nam najbolje
client ID int not null auto increment pri mary key', od govara. Uobičajeno je da se stavke komande CREATE pišu svaka u svom redu, da bi
name varchar(40), l l'l,l komanda bila č itUivija . Interpretator jezika QL ne ć e pokušati da rastuma č i vaŠlt
address varchar(lOO),
46 !'oglavlJe 4 l'raviJCnJe oaza podataKa, tabela 1 mdeKsa
komandu dok ne otkucate završni znak tačka i zarez (;) i pritisnete taster Enter.
(Možete se opredeliti i da komande završavate znacima \g, ali se znak tačka i zarez
znatno češće koristi.)
U ovoj tabeli deklarišemo dve kolone. Svaka deklaracija kolone počinje imenom
kolone, za čime slede podaci koji opisuju tip te kolone. Pogledajte najpre drugu
kolonu ovog primera jer se nešto lakše razume. Deklaracija
name varchar(20)
opisuje da je ime kolone name a njen tip je varchar (2 o) .Tip podataka varchar znači
daje u pitanju znakovna vrednost promenljive dužine, koja u ovom slučaju može
sadržati najviše 20 znakova. Mogli smo da zadamo i tip char, što je znakovna vrednost
fiksne dužine. Bez obzira na to da li zadate varchar ili char, način rada s tim poda-
cima se neće razlikovati, jedina razlika je u obliku u kojem se ti podaci smeštaju u
memoriju. Podatak tipa varchar (2 o) zauzima onoliko prostora koliko je potrebno za
skladištenje stvarnog broja znakova, dok podatak tipa ch ar ( 2 o) uvek zauzima 20 zna-
kova, bez obzira na to da lije u njega smeštena bilo kakva vrednost.Više o relativnim
prednostima i nedostacima ovih tipova podataka biće reči odeljku "Tipovi podataka u
kolonama", u nastavku ovog poglavlja.
Pogledajmo sada definiciju prve kolone, koja izgleda ovako:
departmentiD int not null auto_increment primary key,
Ime ove kolone je department ID, a njen tip je int (integer). To je jedinstven broj
(ne ponavlja se) koji ćemo koristiti za identifikovanje pojedinih službi i odeljaka
kompanije.
Deklaraciji tipa podataka kolone slede dodatni podaci o koloni.
Prvo smo zadali da je ta kolona tipa not null - drugim rečima , u svakom redu
tabele, ta kolona mora sadržati neku vrednost.
Drugo, zadali smo daje ta kolona takođe tipa auto_increment. To je veoma
korisna mogućnost MySQL-a. Kada unesemo nov red u tu tabel u, ako ne zadamo
šifru službe, MySQL će sam do deli ti jedinstven broj koji će biti sledeći po redosledu
auto_increment sekvence (niza). To će vam prilično olakšati život.
Na kraju, odredba primary key znači da će ta kolona biti primarni ključ tabele.
Ako se primarni ključ sastoji od samo jedne kolone, može se zadati u ovom obliku. Za
primarne ključeve sastavljene od više kolona mora se upotrebiti drugi oblik komande,
koji ćemo razmotriti u nastavku ovog poglavlja.
Time se završava definicija tabele department. A sada, pogledajte sam kraj SQL-ove
komande. Iza završne zagrade nalazi se sledeći red:
type=InnoDB
Time se zadaje da tabela treba da koristi mašinu baze podataka InnoDB.Ako pažlji-
vije pogledate definicije tabela, uočićete da smo sve tabele deklarisali kao InnoDB
tabele.
l'raviJenje tabela
Šta to tačno znači? MySQL podržava razne mašine baze podataka, koje ćemo detalj
nije razmotriti u poglavlju 9, "Tipovi tabela u MySQL-u". Standardni tip je My ISAM.
Ako želite da koristite My ISAM tabele, nije neophodno da na kraj komande create
database dodate odredbu type.
U ovom slučaju potrebne su nam InnoDB tabele zato što ćemo u nekoliko primera
koristiti spoljne ključeve. Mašina baze podataka InnoDB podržava spoljne ključeve i
lra nsakcije, što nije na raspolaganju u tabelanu tipa MyiSAM. MyiSAM tabele često
H l brže od InnoDB tabela. Za svaku tabelu morate razmotriti koji je tip najprikladniji .
Mogli smo da zadamo tabele različitih tipova i da imamo, na primer, nekoliko
lnnoDB tabela i nekoliko MyiSAM tabela (pa čak i tabele još nekih drugih tipova,
ukoliko je potrebno), ali jednostavnosti radi, u ovom primeru koristi ćemo isključivo
lnnoDB tabele.
Pogledajmo drugu komandu create table:
crea te table employee
employeeiD int not null auto_increment primary key,
name varchar(BO),
job varchar (15) ,
departmentiD int not null references department(departmentiD)
t ype=InnoDB;
U ovoj komandi samo je jedan deo sintakse nov. Posle dnja kolona tabele employee
JL' šifra službe (departmentiD) u kojoj zaposleni radi. To je spoljni ključ. U definiciji
t.1bele to se deklariše pomoću odredbe references, na sledeći način:
departmentiD int not null references department(departmentiD)
Ovom odredbom smo zadali da kolona departmentiD tabele employee referencira
kolonu (povezana je s kolonom) department ID tabele department.
Imajte u vidu da sintaksu za spoljni ključ možemo koristiti zato što je tabela
employee tipa InnoDB. Kada koristite My ISAM tabele, upotreba spoljnih ključeva
nij e moguća. Prema planu razvoja, trebalo bi da spoljni ključevi u MyiSAM tabelama
hudu podržani i jednoj od budućih verzija MySQL-a, verovatno u verziji 5.1.
Pogledajte sada treću komandu create table:
create table employeeSkills
employeeiD int not null references employee(employeeiD),
s kill varchar(15) not null,
p rimary key (employeeiD, skill)
type=InnoDB;
U ovoj tabeli takođe imamo spoljni ključ; to je kolona employee ID. Zanimljivo u
vezi s definicijom ove tabele jeste to da ona ima primarni ključ koji se sastoji od dve
kolone . Kao što vidite, deklarisane su dve kolone tabele, employeeiD i skill, a zatim
JC rasebno deklarisan primarni ključ u sledećem redu:
pt l.mary key (employeeiD, skill)
 "Uli ld ll Ud \..nCJ-\ lC l J-\ DLC
48 Poglavlje 4 Pravljenje baza podataka, tabela i indeksa

definicija_kolone:
Budući da u sintaksi definicija drugih tabela nema ničeg novog, nećemo ih detaljno
ime_kolone tip_podataka [NOT NULL l NULL] [DEFAULT
objašnjavati. Obratite pažnju na to da smo u tabeli assignment upotrebili nekoliko podrazumevana_vrednost ] [AUTO_INCREMENT]
novih tipova podataka: kolona hours (broj radnih sati) je tipa float, tj. broj s pokret- [PRIMARY KEY] [definicija_reference]
nim zarezom, a kolona workdate (radni dan) je datumskog tipa, date. U nastavku ili PRIMARY KEY (ime_indeksirane_kolone, .. . )
ovog poglavlja biće više reči o tim tipovim kolona. ili KEY [ime_indeksa] (ime_indeksirane_kolone, .. . )
Pomoću sledeće komande možete proveriti da li su tabele na vašem sistemu tačno ili INDEX [ime_indeksa] (ime_indeksirane_kolone, ... )
ili UNIQUE [INDEX] [ime_ind eksirane_kolone , ... )
podešene: ili FULLTEXT [INDEX] [ime_indeksa] (ime_indeksirane_kolone, ... )
show tables; ili [CONSTRAINT simbol] FOREIGN KEY [ime_indeksa]
(ime_indeksirane_kolone , ... )
Trebalo bi da dobijete sledeće rezultate: [definicija_reference]
+-------- ------------+ ili CHECK (izraz)
l Tables_in_employee l Pogledajmo detaljnije opcije koje postoje u opštoj definiciji.
+--------------------+ Rezervisana reč TEMPORARY omogućava izradu privremene tabele koja će biti
assignment
client dosegljiva samo u tekućoj sesiji, a kada se veza s bazom podataka zatvori, tabela se
department automatski briše.
employee Odredbu IF NOT EXISTS možete upotrebiti da biste napravili novu tabelu samo
employeeSkills ako ne postoji tabela s imenom koje ste zadali.
+--------------------+ Pomoću odredbe LIKE izvorna_ tabela možete napraviti novu tabelu koja ima
Detaljnije podatke o strukturi svake tabele možete dobiti pomoću komande des- istu Šemu kao izvorna tabela.
cribe; na primer: U komandi CREATE TABLE deklarišemo unutar zagrada kolone koje nam trebaju,
describe department; njihove tipove podataka i druge informacije koje se tiču strukture tabele. Najjednostav-
Trebalo bi da na svom ekranu dobijete rezultate nalik na sledeće: nija definicija kolone sastoji se samo od imena kolone i tipa podataka u koloni. U nared-
nom odeljku ovog poglavlja objasnićemo važeće tipove podataka za kolone tabele.
+--------------+-------------+-------------------+------+-----+---------+----------------+
1 Field l Type l Collation l Null l Key l Default l Extra l Svaku deklaraciju kolone možemo, po potrebi, proširiti sledećim opcijama:
+--------------+-------------+-------------------+------+-----+---------+----------------+ • Svaku kolonu možemo deklarisati kao NOT NULL ili NULL, što znači da ne dozvo-
1 departmentiD l int (ll) l bina:ry l l PRI l NULL l auto_increment l
1 name l varchar(20) l latinl_swedish_ci l YES l l NULL l l ljavamo da kolona sadrži vrednost NULL (opcija NOT NULL) ili da prihvatamo vred-
+--------------+-------------+-------------------+------+-----+---------+----------------+ nost NULL (opcija NULL). Podrazumeva se daje vrednost NULL prihvatljiva.
U ovoj fazi korisno bi bilo da proverite i ostale tabele. • Pomoću rezervisane reči DEFAULT iza koje sledi neka vrednost možete zadati
podrazumevanu vrednost za kolonu.
Komanda CREATE TABLE • Rezervisana reč AUTO_INCREMENT omogućava generisanje rednog broja, kao što
Pošto ste videli primer, možemo preći na opis cele sintakse komande CREATE TABLE. smo to učinili u prethodnom primeru.Ta vrednost, koja se automatski generiše
U MySQL-ovoj dokumentaciji stoji da komanda ima sledeći opšti oblik: biće za jedan veća od tekuće najveće vrednosti iz tabele. Prvi red podataka koji
CREATE [TEMPORARY] TABLE [IF NOT EXISTS] ime tabele un este u tabel u imaće redni broj l. Tabela može sadržati samo jednu kolonu tipa
[ (definicija_kolone, ... ) l AUTO_INCREMENT, koja mora biti indeksirana. Obratite pažnju na to da u prethod-
[ope i j e_ za_ tabel u] [komanda_ se l e ct l
nim primerima nismo ručno napravili nijedan indeks; međutim, neki su ipak bili
automatski napravljeni. Indeksi se automatski prave za kolone koje deklarišete kao
ili
primarne ključeve (PRIMARY KEY), a u ovom primeru to su sve kolone koje smo
CREATE [TEMPORARY] TABLE [IF NOT EXISTS] ime tabele LIKE deklarisali kao AUTO INCREMENT.
izvorna_ tabela; • Pojedine kolone možemo deklarisati kao primarne ključeve (odredba PRIMARY
KEY).
• Pojedine kolone možemo deklarisati kao spoljne ključeve, pomoću opcije REFE-
RENCES, kao u ovom primeru.
rU~IdVIJC .. rldVIJCIIJC UdLd fJUUdldl\d 0 ldUCid l IIIUCI\)d 1\.UIIIdllUd \..nC/"\1 C IMOLI:.

Osim imena kolona i tipova podataka u njima, u ovom delu komande CREATE Možemo zadati još nekoliko drugih opcija za tabel u, koje nisu obavezne ali dopri-
TABLE možemo zadati i dodatne podatke: ''"w pre svega optimizaciji. Neke među njima objasnićemo u poglavlju 18",0ptimi-
• Možemo zadati primarni ključ koji se sastoji od više kolona, kao u ovom pri- "v.tnje baze podataka" . To su sledeće opcij e:
meru, tako što iza opcije PRIMARY KEY navedemo imena kolona koje čine pri- • AUTO_INCREMENT = # Omogućava da u koloni tipa auto_increment zadate
marni ključ. Na taj način može se zadati i primarni ključ koji se sastoji od samo poč etnu vrednost različitu od 1.
jedne kolone. Kolona deklarisana kao PRI MARY KEY može sadržati samo jedin- • AVG_ROW_LENGTH = # Omoguć ava da zadate prosečnu dužinu reda da biste
stvene (neduplirane) vrednosti, za nju se automatski formira indeks i ne može "pomogli" mašini baze podataka.
sadržati vrednost null. • CHECKSUM = l Omogućava da uključite izračunavanje kontrolnog zbira u redo-
• Opcije INDEX i KEY su sinonimi i znače da će zadata kolona (ili kolone) biti vima tabele, što može biti korisno kada rešavate problem oštećenog sadržaja
indeksirana. Imajte vidu da u MySQL-u takve kolone ne moraju da sadrže tabele. Zadajte vrednost 1 da biste uključili izračunavanje. Ova opcija je stan-
jedinstvene vrednosti. dardno isključena a upotrebljiva je samo za My ISAM tabele.
• Pomoću opcije UNIQUE zadaje se da određena kolona može sadržati samo jedinst- • COMMENT = "tekst" Omogućava da tabeli pridružite neku napomenu.
vene vrednosti. Kolone deklarisane kao UNIQUE takođe se automatski indeksiraju. • MAX ROWS = # Ovom opcijom se zadaje maksimalan broj redova koji se može
• Pomoću opcije FULLTEXT zadajete da se formiraju indeksi za tekstualno pre- uneti u tabelu.
traživanje kolona tipa TEXT, CHAR ili VARCHAR. Indekse za tekstualno pretraživanje • MIN ROWS = # Ovom opcijom se zadaje minimalan broj redova koji tabela
možete koristiti samo s MyiSAM tabelama. Primer se nalazi u poglavlju 9. može sadržati.
• Opcija FOREIGN KEY omogućava da deklarišete spoljne ključeve na isti način kao • PACK_KEYS = {O l l l DEFAULT} MySQL standardno pakuje (komprimuje)
primarne ključeve. sadržaj indeksa znakovnog tipa- a to su CHAR, VARCHAR i TEXT. Ako zadate
Iza zatvarajuće zagrade možete zadati određene opcije koje se tiču tabele. Dosad vrednost 1, svi indeksi će se pakovati; ako zadate vrednost o, nijedan indeks se
smo već videli da to može biti tip tabele.Tipovi tabela detaljnije su opisani u poglavlju 9. n e će pakovati.
Ako ne zadate tip tabele, podrazumeva se MyiSAM. Ukratko, tip tabele može biti jedan • PASSWORD = "tekst• U standardnoj verziji MySQL-a ova opcija na radi baš
od sledećih: ništa.
• My ISAM, koji se podrazumeva, veoma je brz i podržava indekse za tekstualno • DELAY_KEY_WRITE = {o l l } Omogućava da odložite ažuriranje indeksa dok
pretraživanje; zamenjuje nekadašnji podrazumevani tip ISAM. ne zatvorite tabel u. Upotrebljiva je samo za My ISAM tabele.
• ISAM je stariji tip tabela. Sličan je tipu My ISAM ali pruža manje mogućnosti, • ROW_FORMAT= {default l dynamic l fixed l compressed } Omogućava
zbog čega bi trebalo da umesto njega uvek koristite MyiSAM. da zadate format u kojem se skladište podaci u redovima tabele. Upotrebljiva je
• InnoDB je mašina baze podataka usklađena s grupom pravila ACID koja samo za MyiSAM tabele.
podržava transakcije, spoljne ključeve i zaključavanje podataka na nivou pojedi- • RAID_TYPE= { l l STRIPED l RAIDO } RAID_CHUNKS=# RAID_CHUNKSIZE=#
načnog reda tabele. Omogućava da u cilju optimizovanja servera zadate tip RAID grupe diskova koji
• BDB (Berkeley DB) je mašina baze podataka koja podržava transakcije i zaklju- imate.
čavanje podataka na nivou stranice tabele. • UNION= (ime_tabele, [ime_tabele ••• ]) Ovaopcija,namenjenaisključivo

• Ceo sadržaj tabela tipa HEAP čuva se u memoriji i nikad se ne upisuje na disk; tabelama tipa MERGE, omogućava da zadate tabele koje čine grupu MERGE.
zahvaljujući tome, te tabele su veoma brze, ali veličina im je ograničena i podaci • INSERT_METHOD= {NO l FIRST l LAST } Ova opcija je upotrebljiva isključivo
iz njih se ne mogu restaurirati ukoliko se sistem pokvari. za tabele tipa MERGE i služi da se zada tabela u koju se podaci umeću.
• Tabele tipa MERGE omogućavaju kombinovanje više tabela tipa MyiSAM koje • DATA DIRECTORY="apsolutna putanja• Pomoću ove opcije možete izričito
imaju istu strukturu, tako da se podaci iz njih čitaju kao da radimo s jednom tabe- zadati direktorijum u koji želite da se smeštaju podaci tabele.
lom.To se može iskoristiti kada operativni sistem ograničava maksimalnu veličinu • INDEX DIRECTORY="apsolutna putanja" Pomoću ove opcije možete izri čito
datoteka - pa zbog toga i tabela. zadati direktorijum u koji želite da se smešta sadržaj indeksa tabele.
rU~IdVIJ'C ""t rldVIJ'CIIJ'C UdLd JJUUdldl\d, lciU'Cicl l IIIU\..1\.>cl
I najzad, ako ponovo pogledate opšti oblik komande CREATE TABLE, uočićete da
komandu CREATE TABLE možete završiti komandom SELECT. SELECT je SQL-ova
komanda koja omogućava učitavanje redova iz jedne ili više tabela. (Podrobnije je
opisana u poglavljima 6, 7 i 8 ove knjige.) Pomoću tc opcije možete napuniti novu
tabelu podacima koje učitava zadata komanda select.
Tipovi podataka u kolonama
U MySQL-u postoje tri osnovna tipa kolona: numerički, znakovni ili tekstualni
i datumsko/vremenski. Objasnićemo ih jedan po jedan u narednim odcljcima.
Numerički tipovi podataka
Numerički tipovi se koriste za skladištenje brojeva. U našem primeru, upotrebili smo
tipove int (celo brojne vrednosti) i float (vrednosti s pokretnim zarezom). To su dva
primera podtipova numeričkih tipova: tačni numerički tipovi i aproksimirani (pri-
bližni) numerički tipovi.
Za numeričke tipove možete zadati ukupan broj cifara koji sc prikazuje (širina, M)
i, za tipove s pokretnim zarezom, broj decimalnih mesta, D.Vrednosti tih parametara
zadaju se iza deklaracije tipa podatka; na primer:
plata decimal(lO, 2)
Ova komanda omogućava prikazivanje vrednosti sa ukupno 12 cifara i dva deci-
malna mesta.
Možete se opredeliti da ne zadate nijedan od ovih parametara, ili možete zadati
samo ukupnu širinu za prikazivanje, ili i širinu i broj decimala.
Uz numeričke tipove možete zadati rezervisane reči UNSIGNED i/ili ZEROFILL.
Rezervisana reč UNSIGNED znači da kolona može sadržati samo nule ili pozitivne
vrednosti. Rezervisana reč ZEROFILL znači da će se vrednosti iz kolone prikazivati
s vodećim nulama.
Tačni numerički tipovi opisani su u nastavku teksta.
Tip NUMERIC ili DECIMAL
O be reči označavaju potpuno isti tip podataka, a DECIMAL se može skratiti na DEC. Ovi
tipovi omogućavaju čuvanje tačnih vrednosti s pokretnim zarezom i obično se koriste
za rad s novčanim vrednostima. Opseg mogućih vrednosti jednak je kao za brojeve
s pokretnim zarezom dvostruke preciznosti.
Tip INTEGER i varijante
Ovaj tip se može skratiti na INT. To je standardni tp za celo brojne vrednosti, koje se
smcštaju u četiri bajta, što daje 232 moguće vrednosti. Tip INT ima nekoliko varijanti:
• TINYINT zauzima jedan bajt (28 mogućih vrednosti). Rezervisane reči BIT i BOOL
su sinonimi za TINYINT.
16
• SMALLINT zauzima dva bajta (2 mogućih vrednosti).
Tipovi podataka u kolonama
• MEDIUMINT zauzima tri bajta (2 24 mogućih vrednosti).
• BIGINT zauzima osam bajtova (2 64 mogućih vrednosti).
Aproksirnirani numerički tipovi opisani su u nastavku teksta.
Tip FLOAT
Ovaj tip je namenjen za rad s brojevima s pokretnim zarezomjednostruke preciznosti.
Može predstavljati pozitivan broj u opsegu od 1.18 x 10-38 do 3.40 x 10 38 i sličan opseg
11egativnih brojeva.
Tip DOUBLE
Ovaj tip je namenjen brojevima s pokretnim zarezom dvostruke preciznosti. Sinonimi
'la DOUBLE SU REAL i DOUBLE PRECISION. Mogu predstavljati pozitivan broj u opsegu
od 2.23 x 10- do 1.80 x 10 308 i sličan opseg negativnih brojeva.
308
Znakovni i tekstualni tipovi podataka
MySQL podržava više znakovnih i tekstualnih tipova podataka. Osnovni tekstualni
tipovi SU CHAR, VARCHAR, TEXT, BLOB, ENUM i SET. OpisaĆemo ih jedan po jedan u
11astavku teksta.
Tip CHAR
l'ip CHAR omogućava skladištenje znakovnih vrednosti fiksne dužine. Kao u primeru
haze podataka employee, rezervisanoj reči CHAR obično sledi dužina (broj znakova) zna-
kovne vrednosti, na primer CHAR ( 2 o) .Ako ne zadate dužinu, podrazumeva se CHAR ( 1) .
Maksimalna dužina podatka tipa CHAR je 255 znakova. Kada se podatak tipa CHAR upiše
ll kolo~ u ta?ele, on uvek ima dužinu koju ste zadali u definiciji kolone. To se postiže
d~?unF:anJem po~atka u koloni razmacima. Ti razmaci se automatski uklanjanju pri
liCJtavanJU podatka IZ kolone tipa CHAR.
Očigledno je da podaci tipa CHAR zauzimaju više prostora na disku od ekviva-
il'J~tnih z~akovnih ~~ednosti promenljive dužine. Prednost im je to što se podaci brže
uČ!tavaju 1z tabele CIJe su sve kolone fiksne širine (tj. CHAR, numerički ili date).
ll udući da je brzina učitavanja podataka često važnija od prostora koji oni zauzimaju
na disku, možda ćete se opredeli ti da tekstualna polja u kojima se vrednosti ne razli-
kLUU mnogo po dužini deklarišete kao CHAR da biste (malo) optimizovali sistem.
Ispred deklaracija oba tipa, CHAR i VARCHAR, možete dodati rezervisanu reč NATIO-
NAL, Što znači da želite da ograničite sadržaj na standardni skup znakova. Pošto se ova
opcija podrazumeva u MySQL-u, korisna je samo ako vam je potrebna kompatibil-
llOSt između različitih platformi.
Deklaracijama tipova CHAR i VARCHAR može slediti rezervisana reč BINARY što znači
d.t sc pri poređer0u znakovnih vrednosti pravi razlika između malih i velikih slova.
Podrazumevani način poređenja je da se ta razlika ne pravi.
 Poglavlje 4 Pravljenje baza podataka, tabela i indeksa Pravljenje indeksa
54

fip TIME
Tip VARCHAR .. v· v·

Tip VARCHAR omogućava skladištenje znakovnih nizova promenljlVe duzme. Duzma
podataka zadaje se između zagrada iza imena tipa, na primer, VARCHAR (l ol . Opseg
mogućih vrednosti je od O do 255.
Tipovi TEXT, BLOB i njihove varijante
Tipovi TEXT omogućavaju skladištenje tekstualnih podataka dužih od ono.g što m?Ž.e
da stane u tipove CHAR i VARCHAR. BLOB je skraćenica za Binary Large OBject (vehki
binarni objekat). Ovi tipovi se međusobno ni po čemu ne razlikuju, jedino je BLOB
namenjen čuvanju binarnih a ne tekstualnih podataka. Pri poređenju podataka tipa
BLOB pravi se razlika između malih i velikih slova, dok se to ne čini pri poređenju P~.da­
taka tipa TEXT. Oba tipa su promenljive dužine i za oba postoje varijante razmh velicma:
8 '1'IME. To je značajna razlika između MySQL-ovih verzija 4.0 i 4.1. Ranije ste u dekla-
• Tip TINYTEXT ili TINYBLOB može sadržati najviše 255 (to je 2 -1) znakova ili
baj tova.
• Tip TEXT ili BLOB može sadržati najviše 65,535 (i 6 -1) znakova ili bajtova (64 KB).
24
• Tip MEDIUMTEXT ili MEDIUMBLOB može sadržati najviŠe 16,777,215 (2 -1) znakova
ili bajtova (16 MB).
32
• Tip LONGTEXT ili LONGBLOB može sadržati najviše 4,294,967,295 (2 -1) znakova
Ovaj tip <:n;ogućava skladištenje podataka koji predstavljaju vreme, koje se prikazuje u
lormatu CC:MM:SS.
Tip DATETIME
Ovaj tip je kombinacija dva prethodna. Format je GGGG-MM-DD ČČ:MM:SS.
fip TIMESTAMP
<)vo je koristan tip podataka za kolone tabele. Ako u određenom redu ne zada te vred-
IIOSt za kolonu ovog tipa, ili zada te NULL, u kolonu se upisuje vreme kada je red dodat
t.tbcli ili kada je poslednji put izmenjen sadržaj reda.
Kada učitatate podatak tipa timestamp, prikazuje se u istom formatu kao tip DATE-
' .tciji kolone tipa TIMESTAMP mogli da zadate širinu na kojoj se prikazuju podaci iz
ll' kolone .
rip YEAR
()vaj tip omogućava skladištenje podataka koji predstavljaju godine. Kada deklarišete
~o! onu ovog tipa, možete zadati YEAR ( 2) ili YEAR ( 4) da biste zadali broj cifara. Podra-

ili bajtova (4 GB). t umeva se YEAR (4 l. YEAR (2 l predstavlja opseg godina od 1970. do 2069.

Tip ENUM . ,. . v
Pravljenje indeksa
Ovaj tip podataka omogućava da zadate hstu moguClh vrednost1. Kolona tabele ~oze
sadržati jednu vrednost iz nabroj anog skupa mogućih. Tip podataka ENUM deklanse se Sve indekse koji vam trebaju najčešće ćete praviti automatski kada pravite tabele. Za
W;tku kolonu koju deklarišete sa opcijom PRIMARY KEY, KEY, UNIQUE ili INDEX, auto-
na sledeći način:
lll.ltski se formira i indeks.
pol enum('m', 'Ž') Ponekad ćete ustanoviti da koristite veći broj upita koji obuhvataju kolonu za koju
Pošto vrednost tipa ENUM može biti i NULL, moguće vrednosti kolone pol su m, 11istc definisali indeks; u takvim slučajevima možete dodati nov indeks pomoću
ž, NULL ili error. ~oman de CREATE INDEX.
Zanimljivo je to da se, pre izvršavanja, komanda CREATE INDEX preslikava u
Tip SET · v . komandu ALTER TABLE. Komanda ALTER TABLE može se upotrebiti i za mnoge druge
Tip SET je sličan tipu ENUM s tom razlikom što kolone u redovima tabele mogu sadrzat1 11.11ncne, koje ćemo opisati u poslednjem odeljku ovog poglavlja.
i više vrednosti iz nabrojanog skupa mogućih. Na primer, tabeli employee možemo dodati nov indeks na sledeći način:
<'l' ate index name on employee (name) ;
Datumski i vremenski tipovi podataka
MySQL podržava više tipova za rad s datumima i vremenima, koji su opisani u nared- Ova komanda pravi indeks čije je ime name nad kolonom name tabele employee.
Komanda create index nema puno opcija. Ispred reči index možete dodati reč
nim odeljcima.
liN J QUE ako želite indeks s jedinstvenim vrednostima. Osim toga, ispred reči index
111ožcte navesti rezervisanu reč FULLTEXT da biste napravili indeks za tekstualno pre-
Tip DATE !I,J~ivanje MyiSAM tabele. (Više detalja o tome naći ćete u poglavlju 9.)
Tip date omogućava skladištenje datuma. MySQL očekuje da datum bude u ISO
redosledu godina-mesec-dan, čime se izbegavaju problemi usled različitih formata
datuma s o be strane Atlantika. Datumi se prikazuju u formatu GGGG-MM-DD.
56 Poglavlje 4 Pravljenje baza podataka, tabela i indeksa tzmena struKture postoJece t110e1e

Indeksi definisani nad kolonama tipa char i varchar mogu se ograničiti na prvih ll udući da komanda ALTER TABLE pruža veliki broj mogućnosti, ima i veliki broj
nekoliko znakova u polju. To ćete uraditi tako što iza imena indeksirane kolone zada te lj H 'Ja . Opšti oblik te komande, kako je opisano u MySQL-ovoj dokumentaciji
između zagrada broj znakova koji želite da se indeksira, na primer: ' '~·. led a ovako:
create index part_name on employee(name(S)); /l.' i'I>R [IGNORE ] TABLE ime tabele vrsta_izmene [, vrsta_izmene ... ]
Pošto indeksi nad kolonama tekstualnog tipa nisu tako efikasni kao indeksi nad t a_ izmene:
numeričkim kolonama, indeksiranje samo nekoliko početnih znakova poboljšava ADD [COLUMN] definicija_kolone [FIRST l AFTER ime kolone
performanse. il l ADD [COLUMN] (definicija_kolone, definicija kolon~, ... )
lli ADD INDEX [ime_indeksa] (ime_indeksirane_kolone, .. . )
l li ADD PRIMARY KEY (ime indeksirane kolone, ... )
Brisanje baza podataka, tabela i indeksa l li ADD UNIQUE [ime_indeksa] (ime indeksirane kolone, . . . )
Pošto sada znate kako se prave baze podataka, tabele i indeksi, korisno je da naučite l li ADD FULLTEXT [ime_indeksa] (i;e indeksira;e kolone, ... )
ll i ADD [CONSTRAINT simbol] FOREIGN-KEY [ime_indeksa]
i da ih brišete. Rezervisana re č koja vam treba za tu namenu jeste DROP.
(ime_indeksirane_kolone, ... )
Celu bazu podataka, zajedno s njenim sadržajem, brišete pomoću sledeće komande [definicija_reference]
(nemojte je još zadati!): l li ALTER [COLUMN] ime_kolone {SET DEFAULT literal l DROP DEFAULT}
drop database employee; l 1i CHANGE [COLUMN] staro_ime_kolone definicija kolone
[FIRST l AFTER ime_kolone] -
Ispred imena baze podataka možete dodati neobaveznu opciju IF EXISTS. Ako se 11 i MODIFY [COLUMN] definicija_kolone [FIRST l AFTER ime_kolone]
vratite na listing 4.1, videćete da je u njemu upotrebljena baš ova verzija komande l ll DROP [COLUMN] ime_kolone
DROP DATABASE. l Ji DROP PRIMARY KEY
Tabelu možete izbrisati pomoću komande DROP TABLE, na primer: l li DROP INDEX ime_indeksa
lli DISABLE KEYS
drop table assignment; 1l i ENABLE KEYS
Opšti oblik komande DROP TABLE izgleda ovako: lli RENAME [TO] novo_ime tabele
ll i ORDER BY ime kolone
DROP [TEMPORARY] TABLE [IF EXISTS] ime_tabele [, ime tabele, ... ] ll i opcije_za_tabelu
Ako želite da izbrišete privremenu tabelu, upotrebite rezervisanu reč TEMPORARY Većina ovih opcija razumljive su same po sebi ili odgovaraju opcijama u komandi
Istom komandom možete izbrisati više tabela ako zadate listu njihovih imena razdvo- ' 'll EATE TABLE, kao što je ADD PRI MARY KEY Opisaćemo ukratko one koje možda nisu
jenih zarezima. Neobavezna opcija IF EXISTS deluje na isti način kao u komandi t1.1[j asnije.
DROP DATABASE.
pcije CHANGE i MODIFY zapravo su jedna te ista opcija i omogućavaju izmenu defi-
Indeks brišete pomoću komande DROP INDEX, na primer: lltnj e kolone ili njenog mesta u tabeli.
drop index part_name on employee; Opcija DROP COLUMN briše kolonu iz tabele, dok opcije DROP PRIMARY KEY i DROP
1NDEX brišu samo indeks pridružen koloni.
Kao što vidite, da biste izbrisali indeks, morate zadati i ime tabele kojoj je pridružen.
Opcija DISABLE KEYS nalaže MySQL-u da ne ažurira sadržaj indeksa, ali upotre-
i>lpva je samo za My ISAM tabele. Opcija ENABLE KEYS uključuje ažuriranje indeksa.
lzmena strukture postojeće tabele Opcija RENAME omogućava promenu imena tabele.
Osim izrade novih tabela i brisanja postojećih, često će vam zatrebati da izmenite Opcija ORDER BY će poređati zadatim redosledom redove tabele na koju je prime-
strukturu postojeće tabele. To se može uraditi pomoću komande ALTER TABLE- ona IIJCI1a, slično opciji ORDER BY u komandi SELECT, koju ćemo razmatrati u poglavlju 6,
ima veliki broj varijanti koje se mogu upotrebiti za menjanje struktura tabela. .. Korišćenje upita u MySQL-u". Taj red o sled neće biti očuvan kada se kasnije unesu
Na primer, indeks nad ta belom employee mogli smo da napravimo na sledeći način: Ilovi podaci u tabelu.
alter table employee Opcija opcije_za_tabelu omogućava da na kraj komande zadate iste opcije za
add index name (name) ; t.ll>elu kao u komandi CREATE TABLE- više detalja o tome naći ćete u prethodnom
dl'lu ovog poglavlja.
58 Poglavlje 4 Pravljenje baza podataka, tabela i indeksa ;:,azetaK

Sažetak l ipovi podataka za kolone

U ovom poglavlju, naučili ste da pravite i brišete baze podataka, tabele i indekse, i da
izmenite strukturu postojeće tabele.
ldentifikatori i razlikovanje malih i velikih slova
• Za imena baza podataka važe ista pravila razlikovanja malih i velikih slova kao u
direktorij urnima vašeg operativnog sistema. Za imena tabela važe ista pravila kao
za imena datoteka. U imenima svih ostalih identifkatora ne pravi se razlika
između malih i velikih slova.
• Tačni numerički tipovi SU TINYINT, SMALLINT, INT, MEDIUMINT, BIG INT, NUMERIC
i DECIMAL.
• Aproksimirani numerički tipovi su FLOAT i DOUBLE.
• Znakovni tipovi SU CHAR, VARCHAR, TEXT i BLOB .
• Za rad S datumima i vremenima služe tipovi DATE, TIME, DATETIME, TIMESTAMP
i YEAR.
• Za navedena imena tipova podataka postoji i više alijasa (sinonima).

• Svi identifikatori, osim alijasa, mogu sadržati najviše 64 znaka. Dužina alijasa Brisanje baza podataka, tabela i indeksa
može biti najviše 255 znakova. • Bazu podataka brišete pomoću komande
• Identifikatori mogu da sadrže većinu postojećih znakova, ali imena baze podataka drop database ime_baze;
ne mogu sadržati znakove l, \ i . a imena tabela ne mogu sadržati znakove . i l. • Tabelu brišete pomoću komande
• Rezervisane reči možete koristiti kao identifikatore, pod uslovom da ih pišete drop table ime_tabele;
između navodnika. • Indeks brišete pomoću komande
drop index ime_indeksa on ime_tabele;
Pravljenje baze podataka
• create database ime_baze; pravi novu bazu podataka.
lzmena strukture postojeće tabele
• use database ime_baze; bira (otvara) bazu podataka za upotrebu.
• Strukturu tabele menjate pomoću komande ALTER TABLE, čiji opšti oblik
izgleda ovako:
ALTER [IGNORE) TABLE ime_tabele vrsta izmene [, vrsta_izmene ... ]
Pravljenje tabela
• Tome služi komanda create table, čiji opšti oblik izgleda ovako: vrsta izmene:
CREATE [TEMPORARY] TABLE [IF NOT EXISTS] ime tabele ADD [COLUMN] definicija_kolone [FIRST l AFTER ime kolone
[ (definicija_kolone, ... ) l ili ADD [COLUMN] (definicija_kolone, definicija_kolo;e, ... )
[opcije_za_tabelu] [komanda_select] ili ADD INDEX [ime_indeksa] (ime_indeksirane_kolone, .. . )
ili ADD PRIMARY KEY (ime_indeksirane_kolone, .. . )
ili ili ADD UNIQUE [ime_indeksa] (ime_indeksirane_kolone, .. . )
ili ADD FULLTEXT [ime_indeksa] (ime indeksirane kolone, ... )
CREATE [TEMPORARY] TABLE [IF NOT EXISTS] ime tabele LIKE ili ADD [CONSTRAINT simbol] FOREIGN-KEY [ime_indeksa]
ime_postojeće_tabele; (ime_indeksirane_kolone, ... )
[definicija_reference]
definicija_kolone: ili ALTER [COLUMN] ime_kolone {SET DEFAULT literal l
ime_kolone tip_podataka [NOT NULL J NULL) [DEFAULT DROP DEFAULT}
podrazumevana_vrednost] [AUTO_INCREMENT] ili CHANGE [COLUMN] tekuće_ime_kolone definicija kolone
[PRIMARY KEY] [definicija_reference] [FIRST l AFTER ime_kolone] -
ili PRIMARY KEY (ime_indeksirane_kolone, .. . ) ili MODIFY [COLUMN) definicija_kolone [FIRST l AFTER ime kolone]
ili KEY [ime_indeksa] (ime_indeksirane_kolone, .. . ) ili DROP [COLUMN] ime_kolone
ili INDEX [ime_indeksa] (ime_indeksirane_kolone, .. . ) ili DROP PRIMARY KEY
ili UNIQUE [INDEX] [ime_indeksa] (ime_indeksirane_kolone, ... ) ili DROP INDEX ime_indeksa
ili FULLTEXT [INDEX] [ime_indeksa] (ime_indeksirane_kolone, .. . ) ili DISABLE KEYS
ili [CONSTRAINT simbol] FOREIGN KEY [ime_indeksa] ili ENABLE KEYS
(ime_indeksirane_kolone, ... ) ili RENAME [TO] novo_ime tabele
[definicija_reference] ili ORDER BY ime_kolone
ili CHECK (izraz) ili opcije_za_tabelu
bU roglaVIJe 4 rraVIJenJe oaza poaataKa, taoe1a 1 maeKsa VU~UVUII

5. Da biste izbrisali bazu podataka (čije je ime dbname) i ceo njen sadržaj, zadali biste
Pitanja
a) drop all tables on dbname;
1. Šta od sledećeg nije ispravno ime tabele u MySQL-u?
b) drop database dbname;
a) employee
e) drop dbname;
b) select
d) delete database dbname;
e) employee.skill
d) employeeSkills
2. Od sledećih tvrdnji o tipovima podataka CHAR i VARCHAR, koje su tačne? Vežbe
a) Kolona tipa CHAR uvek zauzima isti prostor na disku, bez obzira na sadržaj. 1. Napišite SQL komande koje formiraju bazu podataka porudzbine čija je šema
sledeća:
b) Podatak u koloni tipa VARCHAR uvek se dopunjava razmacima pri upisi-
vanju na disk. kupac(kupaciD, kupaclme, kupacAdresa)
e) Kolona tipa CHAR, u proseku, zauzima manje prostora na disku od ekviva- porudzbina(porudzbinaiD, porudzbinaDatum, l_c_t.lP!l.cJQ)
lentne kolone tipa VARCHAR. porudzbinaStavka(B_'?:_':~~-~~~~-I_l?., r:<?.~~lP..•robaKolicina)
d) Kolona tipa VARCHAR uvek zauzima isti prostor na disku, bez obzira na roba(robaiD, robaN aziv)
sadržaj. Možete izabrati proizvoljne tipove podataka.
3. Pre nego što počnemo da pravimo tabele u bazi podataka, moramo prvo Testirajte komande u MySQL-u, a zatim pregledajte rezultujuće tabele pomoću
a) napraviti indekse tabela komandi SHOW i DESCRIBE.
b) napraviti bazu podataka 2. Svakoj porudžbini u tabeli porudzbine želimo da dodamo novo polje nazvano
e) napraviti bazu podataka i otvoriti je za upotrebu napomena, koje će biti tipa TEXT. Obavite to pomoću odgovarajuće komande
d) napraviti sve kolone tabela ALTER TABLE, a zatim proverite rezultat pomoću komande DESCRIBE.
4. Od sledećih komandi CREATE TABLE, koja je sintaksno ispravna? 3. Izbrišite bazu podataka porudzbine.

a)
create table department Odgovori
department ID int not null auto - inc remen t pri mary key,
name varchar(20}
type=InnoDB; Pitanja
b) 1. e
create table department type=InnoDB 2. a
(
3. e
department ID int not null auto inc remen t pri mary key,
name varchar ( 2 o} 4. d
}; 5. b
e)
create department Vežbe
create database porudzbine;
department ID int not null auto - increment pri mary key,
name varchar(20} use porudzbine;
type=InnoDB;
d) cre ate table kupac
create table department (
( kupaciD int not null auto increment primary key,
department ID int not null auto- inc remen t pri mary key, kupacime varchar(20},
name varchar(20} kupacAdre sa varchar(BO}
type =InnoDB; t ype I nnoDB ;
b.l roglaVIJe 4 rraVIJenJe oaza pooaiaKa, Iaoe1a 1 moeKsa

create table porudzbine

III
(
porudzbinaiD int not null auto increment primary key,
porudzbinaDatum date,
kupaciD int not null references kupac(kupaciD)
type = InnoDB;

create table roba

robaiD int not null auto_increment primary key,

Upotreba MySQL-a
robaNaziv varchar(20)
type = InnoDB;

create table porudzbinaStavka

porudzbinaiD int not null references porudzbine(porudzbinaiD),

5 Umetanje, brisanje i ažuriranje podataka
robaiD int not null references roba(robaiD),
6 Korišćenje upita u MySQL-u
robaKolicina int,
primary key (porudzbinaiD, robaiD)
7 Složeniji upiti
type = InnoDB;
8 Upotreba MySQL-ovih ugrađenih funkcija u komandi SELECT
alter table porudzbine
add column napomena text;

drop database porudzbine;

U sledećem poglavlju
U poglavlju S",Umetanje, brisanje i ažuriranje podataka", unećemo određene podatke
u bazu podataka employee.
 5
Umetanje, brisanje
i ažuriranje podataka

u OVOM POGLAVLJU
1 UPDATE umeću
OBJASNIĆEMO
kako se komande
i ažuriraju podaci u MySQL-ovoj bazi podataka .
pomoću INSERT, DELETE

Razmotrićemo sledeće teme:

• Komanda INSERT
• Komanda DELETE
• Komanda UPDATE
• Učitavanje podataka pomoću komande LOAD DATA INFILE

• Proširenja: komande REPLACE i TRUNCATE.

Sada smo prešli na komponentu DML (Data Manipulation Language, jezik za rad s
podacima) jezika SQL. Pošto naučite kako da umećete nove podatke u bazu podataka,
11arcdnih nekoliko poglavlja provešćemo učeći mnogobrojne načine za učitavanje
podataka iz baze.

Koman da INSERT
"iQL-ova komanda INSERT služi za umetanje novih redova u tabele. Pogledaćemo
najpre jedan primer. U ovom slučaju takođe, komande možete zadavati direktno u
MySQL monitoru ili pisati u datoteku, ili možete preuzeti datoteku s Web lokacije
posvećene ovoj knjizi.
U listingu 5.1 prikazano je nekoliko primera komande insert.

Listing 5.1 employee_data.sql

use employee;

d lete from department;

insert into department values
(42 l 'Finance') l

(128 'Rs arch and Development')

1 1

(Nur.r, 'll um<~ n R aout ces' )

l l

---~~~~~~-------~~~~~-~~----------------......- - (NlJI,Io, l M II')U l__ __,_' _) _; -~~~-~----~~~~~~-------

l r_H
t'oglaVIJe o umetanJe, onsanJe 1 azumanJe podataka Komand a INSERT

delete from employee; U prva dva reda izričito smo zadali vrednosti za kolonu departmentiD. Pogle-
insert into employee values dajmo ponovo definiciju kolone departmentiD. Verovatno se sećate iz prethodnog
(7513, 'Nora Edwards', 'Programmer',l28), poglavlja da deklaracija te kolone izgleda ovako:
(9842, 'Ben Smith', 'OBA', 42),
(6651, 'Ajay Patel', 'Programmer', 128), departmentiD int not null auto_increment primary key
(9006, •candy Burnett•, •systems Administrator', 128); Budući daje u pitanju kolona tipa auto_increment, možemo izričito zadati

from employeeSkills; vrednost za nju, ili prepustiti MySQL-u da sam generiše neku vrednost. (Pri upotrebi
delete
insert into employeeSkills values kolona tog tipa obično se prepušta MySQL-u da sam izračuna vrednost, ali postoje
(7513, •e•)' i slučajevi, kao što je ovaj, gde ćete imati postojeću vrednost koju ćete želeti da
(7513, • Perl'), upotrebite.)
(7513, 'Java'), U redovima s podacima o službama Human Resources i Marketing, u koloni
(9842, 'DB2'),
department ID zadato je NULL. To aktivira "magiju" mehanizma auto_increment
(6651, 'VB'),
(6651, 'Java'), koji izračunava novu vrednost. Pogledajmo Šta ćemo dobiti s tom komandom
(9006, 'NT'), lNSERT.
(9006, 'Linux'); Ako pažljivije pogledate pojedine komande INSERT, uočićete da su podaci koji se
umeću u kolone tipa string ili date uokvireni polunavodnicima, na primer, 'Rese-
delete from client; arch and Development'. Polunavodnici se ne koriste za numeričke tipove.
insert into client values
(NULL, 'Telco Inc', 'l Collins St Melbourne', 'Fred Smith', Ukoliko se podaci uokviruju polunavodnicima, šta treba uraditi kada podatak
l 95551234 l) ' sadrži polunavodnike? Odgovor je da se polunavodnici moraju preslikati (engl. escape).
(NULL, 'The Bank', '100 Bourke St Melbourne', 'Jan Tristan', Jednostavnije rečeno, ispred svakog polunavodnika treba dodati obrnutu kosu crtu
l 95559876 l) ; (\), na primer, 'o\'Leary'.
Šta treba uraditi ako želimo da obrnuta kosa crta bude baš obrnuta kosa crta, bez
delete from assignment;
insert into assignment values ikakvog posebnog značenja? U tom slučaju, morate na isti način preslikati i obrnutu
(l, 7513, '2003-01-20'' 8.5); kosu- zamenite je s dve obrnute kose crte (\ \).
Podatke učitavamo iz baze pomoću komande SELECT. Tu komandu ćemo veoma
Obratite pažnju na to da pre nego što dodamo nove podatke u tabelu, izvršavamo detaljno razmotriti u narednih nekoliko poglavlja. Zasad je dovoljno znati da će se,
komandu DELETE- ni u ovom slučaju to nije neophodno, ali tako ćete ukloniti iz ako zadate:
tabele probne podatke koje ste možda ranije uneli. U narednom odeljku vratićemo se selec t * from ime_tabele;
na komandu DELETE.
učitatisvi podaci koji se nalaze u tabeli.
Osim toga, obratite pažnju i na to da smo uneli probne podatke koji odgovaraju
Ako zadate:
primerima iz poglavlja 3, "Ubrzani kurs projektovanja baza podataka", a dodali smo i
nekoliko dopunskih redova. select * from department;
Sve navedene komande INSERT međusobno su veoma slične. Pogledajmo prvu da trebalo bi da na ekranu dobijete rezultate nalik na sledeće:
biste shvatili kako deluju: ~ ----- ---------+----------------------+
insert into department values l departmentiD l name
(42, 'Finance'), !---------------+----------------------+
(128, 'Research and Development'), 42 Finance
(NULL, 'Human Resources'), 128 Research and Develop
(NULL, 'Marketing'); 129 Human Resources
130 Marketing
U prvom redu zadali smo ime tabele u koju želimo da unesemo podatke - u ovom ----------- --+----------------------+
slučaju, to je tabela department, u koju unosimo četiri reda s podacima. Možda se ~ rows in set (0.01 sec)
sećate da tabela department ima dve kolone, departmentiD i name. (U to se možete
Trebalo bi da bude vidljivo da je rezultat upotrebe kolone tipa auto_increment
uveriti ako izdate komandu describe department.) vrt•dnost koja je za jedan veća od tekuće najveće vrednosti u koloni.
GB Poglavlje 5 Umeta nje, brisanj e i ažuri ra nje podata ka
U MySQL-ovoj dokumentaciji stoji da komanda INSERT ima sledeći opšti oblik:
INSERT [LOW_PRIORITY l DELAYED] [IGNORE]
[INTO] ime_ tabele [ (ime_kolone, ... ) J
VALUES ((izraz l DEFAULT), ... ),( .. . ), ...
[ ON DUPLICATE KEY UPDATE ime_kolone=izraz, ... J
ili INSERT [LOW_PRIORITY l DELAYED] [IGNORE]
[INTO] ime tabele [ (ime_kolone, ... ) J
SELECT ...
ili INSERT [LOW_PRIORITY l DELAYED] [IGNORE]
[INTO] ime_tabele
SET ime_kolone=(izraz l DEFAULT), ...
[ ON DUPLICATE KEY UPDATE ime_kolone=izraz, . . . J
U prime rima koje smo dosad videli, upotrebljen je prvi oblik komande. Obratite
pažnju na to da rezervisana reč INTO nije obavezna. Mogli smo je izostaviti i započeti
upit s insert employee values, ali smatramo da reč INTO doprinosi razumljivosti
upita.
Kada koristite prvi oblik komande INSERT, za svaki novi red tabele morate zadati
listu vrednosti poredanih istim redosledom kao odgovarajuće ciljne kolone tabele.
U ovom primeru, morali smo prvo da zadamo vrednost za kolonu department ID,
a zatim i za kolonu name jer je takva struktura tabele. Iz primera se vidi da ovaj oblik
omogućava da se jednom komandom INSERT umetne više novih redova u tabel u.
Drugi oblik komande INSERT završava se komandom SELECT. Um.esto da vredno-
sti umećete ručno, ovaj oblik omogućava da podatke učita te iz jedne ili više tabela
baze podataka i da ih zatim umetnete u ciljnu tabelu.
Treći oblik komande INSERT omogućava da izričito zadate kolone u koje treba
umetnuti podatke. Primer upotrebe ovog oblika komande INSERT:
insert into department
set name='Asset Management';
Ovaj oblik omogućava da umetnete samo jedan red po komandi, ali ne morate da
zadate vrednosti za sve kolone. U ovom primeru, zadajemo vrednost samo za kolonu
name. Sve ostale kolone će preuzeti podrazumevane vrednosti (u kolonama u kojima su
takve vrednosti definisane) ili vrednost NULL. U ovom slučaju, koloni department ID
prosleđuje se vrednost NULL, usled čega se aktivira mehanizam auto_increment koji
generiše novu vrednost u toj koloni. (U to se možete uveriti ako ponovo izdate
komandu select * from department.)
Komanda INSERT ima nekoliko neobaveznih odredaba. Pogledajmo ukratko kako
one deluju:
• Možete zadati da se komanda INSERT izvršava s niskim prioriteom (opcija LOW
PRIORITY), ili da se izvršavanje odloži (opcija DELAYED). Obe opcije čine da se
umetanje podataka u tabelu odloži dok više ne bude nijednog klijenta koji poku-
šava da učita podatke iz tabele. Razlika između ove dve opcije je u tome što
Komanda INSERT
opcija LOW PRIORITY blokira klijentski program koji umeće podatke, dok opcija
DELAYED to ne čini. Ukoliko izdate komandu za umetanje podataka s opcijom
LOW PRIORITY, možda ćete morati da sačekate pre nego što budete mogli da
nastavite izvršavanje upita iz svog klijentskog progran1a. Ako upotrebite opciju
DELAYED, biće vam dozvoljeno da započnete izvršavanje drugog upita, ali onda
morate imati u vidu da vaši podaci neće biti upisani u tabelu dok ona ne bude
potpuno slobodna.
• Opcija IGNORE je korisna prvenstveno kada umećete više redova istovremeno.
Standardno ponašanje je takvo da ukoliko jedan od redova koji pokušavate da
umetnete izazove grešku tipa dupliran primarni ključ ili duplirana vrednost u
koloni koja prihvata samo jedinstvene vrednosti, dolazi do greške a operacija
umetanja se poništava. Ako upotrebite opciju IGNORE, greška se zanemaruje a
postupak umetanja se nastavlja s podacima iz sledećeg reda.
• Možete izričito zadati da kolona treba da preuzme svoju podrazumevanu vred-
nost ako umesto vrednosti za kolonu zadate opciju DEFAULT.
• Opcija ON DUPLICATE KEY UPDATE pruža elegantno rešenje problema duplira-
nog primam og ključa ili duplirane jedinstvene vrednosti. Iza ove opcije sledi
komanda update koja menja postojeću vrednost primarnog ključa ili postojeću
jedinstvenu vrednost u koloni tako da se ona više "ne sudara" s podacima iz
novog reda.
N aredni kratak primer ilustruje uobičajeni način upotrebe opcije ON DUPLICATE
~ J•,YUPDATE:
t' t·eate table warning
(
employeeiD int primary key not null references employee(employ-
I D),
' t
count int default l
) t ype =InnoDB;
insert into warning (employeeiD)
values (6651)
on duplicate key update count=count+l;
Ova opcija je korisna u slučajevima kada ne samo što želite da unesete jedinstvene
vrednosti, već hoćete i da izvršite neku akciju, npr. da povećate određeni brojač, kada
w pojavi duplirana vrednost. Svaka vrsta evidentiranja takvog događaja je korisna.
Nastavljajući s primerom baze podataka employee, zaposlene kojima je dupliran pri-
IILlrni ključ evidentirali bismo u tabeli warning (upozorenje).
Da biste evidentirali upozorenje koje se tiče određenog zaposlenog, izvršite ovu
komandu INSERT. Budući da kolona count ima podrazumevanu vrednost 1 i za nju
111stc zadali drugu vrednost u komandi INSERT, u polje employeeiD biće upisana
vrt·dnost 1 svaki put kada umetnete red u tabelu . Svaki naredni red koji u kolonu
• mployeeiD umeće istu vrednost (l) aktivira odredbu ON DUPLICATE KEY UPDATE
ko1.1 povcbva brojač.
 Poglavlje 5 Umetanje, brisanje i ažuriranje podataka Komanda DELETE
70

ili
Komanda REPLACE
Komanda REPLACE deluje slično komandi INSERT, s tom razlikom što ako dođe do IlE LETE [LOW_PRIORITY] [QUICK] ime tabele [. *] [, ime tabele [. *] ... ]
dupliranja ključa, novi red koji umećete zamenjuje postojeći r~d. ,. v • •
FROM reference na tabele
U MySQL-ovoj dokumentaciji stoji da komanda REPLACE Ima sledeCI opsti obhk: [WHERE uslov]

REPLACE [LOW PRIORITY l DELAYED] .il i

[INTO] ime_ tabele [ (ime_kolone, ... l l
VALUES (izraz, ... ), ( ... ), ...
ili REPLACE [LOW PRIORITY l DELAYED]
[INTO] im~_ tabele [ (ime_kolone, ... l l
SELECT ...
ili REPLACE [LOW_PRIORITY l DELAYED]
[INTO] ime tabele
SET ime_kolone:izraz, ime_kolone:izraz, ...
Verovatno ste i sami uočili sličnost s komandom INSERT.
Komanda DELETE
SQL-ova komanda DELETE omogućava brisanje redova iz tabele. U listingu 5.1 prika-
zano je nekoliko primera komandi delete, kao što je sledeći:
delete from department;
U ovom obliku, komanda delete briše sve redove iz tabele department.
Pomoću opcije WHERE možete zadati redove koji se brišu, na primer:
delete from department where name:•Asset Management';
Ova komanda briše samo redove koji ispunjavaju uslove zadate u odredbi where.
U ovom primeru, biće izbrisani samo redovi koji u koloni name sadrže vrednost
Asset Management.
Nije uobičajeno da se brišu baš svi redove. Međutim, pošto je to najkraći oblik
komande delete, može vam se dogoditi daje greškom zadate bez odredbe WHERE.
Možete poštedeti sebe te glavobolje ako na komandnoj liniji klijentskog programa .
mysql zadate opciju --safe-updates ili --i-am-a-dummy, kako je opisano u.pogl.~vlju
2 Kratak obilazak". Te opcije će vas sprečiti da izbrišete redove (Ih da Izmemte nJihov
s~d~žaj) ako pomoću odredbe WHERE ne zadate uslov za ključ, tj. morate zadati da želite
da izbrišete samo redove koji sadrže određene vrednosti ključeva.
U MySQL-ovoj dokumentaciji stoji da komanda DELETE ima sledeći opšti oblik:
DELETE [LOW_PRIORITY] [QUICK] FROM ime tabele
[WHERE uslov]
[ORDER BY ... ]
[LIMIT broj_redova]
DELETE [LOW_PRIORITY] [QUICK]
FROM ime_tabele[.*] [, ime tabele[.*] ... ]
USING reference na tabele
[WHERE uslov]
Prvi oblik smo već upotrebili u dosadašnjim primerima.
Druga dva oblika omogućavaju brisanje redova iz jedne ili više tabela uz referenci-
l anje drugih tabela. Na primer:
de lete employee, employeeSkills
t r om employee, employeeSkills, department
where employee.employeeiD : employeeSkills.employeeiD
nd employee.departmentiD : department.departmentiD
nd department.name:'Finance•;
Ovaj primer briše sve zaposlene koji rade u službi Finance i sve zapise o njihovim
s tručnim kvalifikacijama. Obratite pažnju na to da se redovi brišu samo iz tabela
employee i employeeSkills Uer su navedene u odredbi delete), ali ne iz tabele depart-
ment Uer je navedena samo u odredbi from).
Redovi će biti izbrisani iz tabela navedenih u odredbi delete, dok će tabele
navedene u odredbi from biti pretražene ali se redovi iz njih neće brisati, osim ako su
navedene i u odredbi delete.
Obratite pažnju na to da je ovaj primer prilično složen jer obuhvata čak tri tabele!
Za ilustrovanje ovog primera potrebne su nam tri tabele. Takođe vam savetujemo da
ovaj primer i opciju WHERE ponovo proučite pošto pročitate odeljak o spajanju tabela
ll poglavlju 7, "Složeniji upiti".
U ovoj odredbi where upotrebili smo nekoliko novina: operator AND i notaciju
ta bela. kolona . Pomoću operatora AND spojili smo više uslova . To je primer jedno-
stavnog logičkog AND. Upotrebili smo i notaciju employee. employee ID. Ta notacija
~nači "kolona employeeiD tabele employee". U naredna dva poglavlja detaljnije
će mo objasniti te koncepte.
Treći oblik komande DELETE sličan je drugom obliku, s tom razlikom što u ovom
slu čaju brišemo redove samo iz tabela navedenih u odredbi FROM dok referenciramo
tabele u opciji USING. Na primer:
de lete from employee, employeeSkills
\! s ing employee, employeeSkills, department
whe re employee.employeeiD : employeeSkills.employeeiD
tnd employee.departmentiD: department.departmentiD
,md department. name : ' Finance' ;
 Grupno unošenje podataka pomoću komande LOAD DATA INFILE
72 Poglavlje 5 Umetanje, brisanje i ažuriranje podataka

Ova komanda je ekvivalentna komandi iz prethodnog pr imera, jedina razlika je Možete dodati neobavezno opciju WHERE da biste ažurirali samo određene redove,
1 d o je izosta vite, ažuriraćete sve redove tabele. U ovom slučaju takođe, može vam se
drugačijasintaksa.
Opšti oblik komande DELETE prihvata i druge neobavezne odredbe: ,1, ,Koditi da zaboravite opciju WHERE- sećam se kad je jedan moj površni kolega zadao
111 liO nalik na sledeće:
• Odredba LOW_PRIORITY deluje na isti naČin kao U komandi INSERT.
1 ul te user
• Odredba QUICK može ubrzati komandu DELETE jer nalaže MySQL-u da odloži l password='test';
neke od poslova održavanja indeksa dok briše podatke iz tabele.
Ovaj primer još jednom ističe korist od opcije -- i-am-a-dummy programa mysql,
• Odredba ORDER BY određuje redosled brisanja redova. Najkorisnija je u kombi-
11.11o či tokada imate posla s neznalicama.
naciji sa opcijom LIMIT - na primer, kada želite da izbrišete iz tabele samo n Druga navedena verzija komande UPDATE omogućava ažuriranje više tabela jednom
najstarijih redova. lnluandom. Postupak je sličan brisanju podataka iz više tabela istovremeno, koje smo
• Odredba LIMIT određuje maksimalan broj redova koji komanda DELETE srne da "hJ.ISnili u prethodnom odeljku. Imajte u vidu da će biti ažurirane samo kolone koje
izbriše. Korisna je u kombinaciji sa odredbom ORDER BY ili kada želite da sp re- 1 111.-ito navedete u odredbi SET.
čite brisanje prevelikog broja redova. Sve ostale odredbe komande UPDATE opisali smo ranije . Odredbe LOW_PRIORITY i
IIINORE deluju na isti naČin kao U komandi INSERT. Odredbe ORDER BY i LIMIT deluju
11.1 1sti način kao u komandi DELETE.
Komanda TRUNCATE
Komanda TRUNCATE briše sve redove iz tabele. Na primer:
TRUNCATE TABLE employee; rupno unošenje podataka pomoću komande
Ovaj upit briše sve zaposlene iz tabele employee. Brži je od komande DELETE jer LOAD DATA INFILE
radi tako što najpre fizički uklanja celu tabelu a zatim pravi istu takvu ali praznu. l omanda LOAD DATA INFILE omogućava grupno prenošenje podataka iz tekstualne
Vodite računa o tome da komanda TRUNCATE nije uključena u transakcionu obradu. d.tloteke u tabelu, bez potrebe da pišete komande INSERT. Primenjujući ovu tehniku,
1110gli smo da napunimo podacima tabelu department na način opisan u nastavku ovog
•11k·ljka. U listingu 5.2 prikazan je sadržaj datoteke s podacima o nazivima službi koje
Komanda UPDATE lll'ba uneti u tabelu department.
SQL-ova komanda UPDATE omogućava ažuriranje postojećih redova u tabelama baze
podataka. Na primer, pretpostavimo da je jedan od zaposlenih prešao na drugo radno l bli ng 5.2 department_infile.txt
mesto: l Finance
update employee 128 Research and Development
set job='DBA' IWLL Human Resources
where employeeiD='6651'; NULL Marketing
Ova komanda menja vednost u koloni j ob za zaposlenog čija je šifra 6651.
U MySQL-ovoj dokumentaciji stoji da komanda UPDATE ima sledeći oblik: Ova datoteka je u standardnom formatu za komandu LOAD DATA INFILE, što znači
d.1 sc svaki red podataka nalazi u zasebnom redu datoteke, a kolone su razdvojene zna-
UPDATE [LOW_PRIORITY) [IGNORE) ime_tabele
SET ime kolonel=izrazl [, ime kolone2=izraz2 ... ) ' una za tabulator. (To se može podesiti i drugačije, što ćemo opisati u nastavku .)
[WHERE uslov] Podatke možete uneti u tabelu department pomoću sledeće komande LOAD DATA
[ORDER BY ... ) INFILE:
[LIMIT broj_redova] lo d data local infile 'department infile.txt'
Into table department; -
ili
Ova mogućnost je naročito korisna kada treba u čitati podatke iz formata neke
UPDATE [LOW_PRIORITY) [IGNORE) ime_tabele [, ime_tabele ... ) 1li ugc baze podataka, iz tabele programa za tabelarne proračune ili iz CSV (comma-
SET ime_kolonel=izrazl [, ime_kolone2=izraz2 ... ) \l'parated values) datoteke .
[WHERE uslov]
Komanda UPDATE je po mnogo čemu slična komandi DELETE.
 Pn1JI;1vlj b Umetanje, brisanje i ažuriranje podataka Sažetak
lli

Komanda LOAD DATA INFILE zahteva da korisnik ima pravo FILE- detaljnije Za prenošenje podataka iz jednog formata u drugi, često se koristi CSV format
infom1acije o tome potražite u poglavlju ll, "Upravljanje pravima korisnika", naročito (e omma-separated values- vrednosti razdvojene zarezima). Mnogi programi čitaju i
ako imate problema pri izvršavanju ove komande. Pravo izvršavanja ove komande pesu datoteke u tom formatu, a jedan od najpoznatijih je Microsoftov Excel. U listingu
često je ograničeno iz ozbiljnih bezbednosnih razloga- na primer, da biste sprečili 1. ) prikazana je kratka CSV datoteka dobijena iz Excela.

korisnike da bilo šta unesu u /etc/passwd.

11\ting 5.3 new_programmers.csv
Opšti oblik komande LOAD DATA INFILE izgleda ovako:
tMme, Job, DepartmentiD
LOAD DATA [LOW_PRIORITY l CONCURRENT] [LOCAL] INFILE
'imeDatoteke.txt' .Julia Lenin,Programmer,128
[REPLACE l IGNORE]
1louglas Srni th, Programmer, 12 8
INTO TABLE ime_tabele
'l' i m O' Le ary, Programmer, 128
[FIELDS
[TERMINATED BY ' \t' ]
[[OPTIONALLY] ENCLOSED BY ''] Ove podatke možete preneti u tabelu employee pomoću sledećeg upita:
[ESCAPED BY ' \ \ ' ] load data infile 'e:\\new_programmers.csv'
Into table employee
[LINES TERMINATED BY '\n'] l ields terminated by • , •
[IGNORE broj LINES] lines terminated by '\n'
[ (ime_kolone, ... ) l lgnore 2 lines
Komanda LOAD DATA INFILE ima sledeće odredbe: (name, job, departmentiD);

• Odredba LOW PRIORITY deluje na isti način kao u komandi INSERT, tj. čeka da
drugi klijentski programi završe učitavanje podataka iz tabele. Odredba CONCUR-
RENT, s druge strane, omogućava drugim klijentskim programima da učitavaju
podatke iz tabele dok je vi punite podacima pomoću komande LOAD DATA
INF ILE .
• U navedenom primeru zadali smo neobaveznu rezervisanu reč LOCAL, koja znači
Kao što vidite, za prenošenje ovih podataka naveli smo više opcija nego kada su
podaci u podrazumevanom formatu za komandu LOAD DATA INFILE. Vredno je istaći
sledeće:
• Budućida smo putanju datoteke zadali u formatu uobičajenom u Windowsu/
DOS-u, ~. pu tanja sadrži obrnutu kosu crtu, morali smo da je preslikamo
pomoću dodatne kose crte. Zbog toga je putanja zada ta u obliku

da se datoteka s podacima nalazi na klijentskom (lokalnom) računaru. Ako ne 'e:\ \new_programmers. csv'.
zadate ovu odredbu, MySQL će tražiti datoteku na serveru. • Verovatno podrazumevate da su polja u CSV datoteci razdvojena zarezima, ali se
• Ako se pri punjenju tabele podacima ključevi dupliraju, odredbe REPLACE i to ipak mora izričito zadati u komandi .
IGNORE pružaju dve mogućnosti rešavanja tog problema. Opcija REPLACE nalaže • Nije neophodno da izričito zadate da se redovi završavaju znakom za nov red, ali
MySQL-u da postojeći red zameni novim redom, dok opcija IGNORE nalaže mi smo se opredelili da to ipak učinimo.
MySQL-u da zadrži postojeći red. • Pošto su prva dva reda u datoteci zapravo zaglavlje, oni ne sadrže podatke i treba
• Odredbe FIELDS i LINES opisuju strukturu datoteke s podacima. U opštem ih izostaviti pri učitavanju podataka iz datoteke.
obliku komande LOAD DATA INFILE navedene su podrazumevane vrednosti ovih • Pošto datoteka ne sadrži šifre zaposlenih (kolona employeeiD), da bismo preneli
opcija - svaki red s podacima smešten je u zaseban red datoteke, a vrednosti tri kolone podataka u četiri kolone tabele, moraćemo da navedemo ciljne kolone
kolona razdvojene su zarezima.Vrednosti kolona možete omeđiti navodnicima, (i njihov redosled) u koje se podaci prenose. U ovom primeru, to su (name,
a pomoću obrnute kose crte možete preslikati svaki znak (kao što je polunavod- job, departmentiD).
nik) koji bi MySQL možda pogrešno protumačio .
• Odredba IGNORE broj LINES nalaže MySQL-u da zanemari (preskoči) prvih
broj redova.
Sažetak
U ovom poglavlju razmatrali smo načine umetanja, brisanja i ažuriranja podataka u
• Poslcdnjom odredbom zadajete da želite da popunite podacima samo navedene
tabelama baze podataka.
kolone tabele.
76 Poglavlje 5 Umetanje, brisanje i ažuriranje podataka

LOAD DATA INFILE

Umetanje podataka
• Komanda LOAD DATA INFILE omogućava prenošenje sadržaja tekstualne dato-
• Vrednosti znakovnog tipa treba da budu omeđene navodnicima. Polunavodnike
ili obrnute kose crte unutar vrednosti treba preslikati pomoću obrnute kose crte. teke u tabelu:
LOAD DATA [LOW_PRIORITY l CONCURRENT] [LOCAL] INFILE
• Komanda INSERT omogućava umetanje podataka u tabelu: •ime_datoteke.txt•
INSERT [LOW PRIORITY l DELAYED] [IGNORE] [REPLACE l IGNORE]
[INTO] ime_ tabele [ (ime_kolone, ... ) l INTO TABLE ime tabele
VALUES ((izraz l DEFAULT), ... ),( ... ), ... [FIELDS
[ ON DUPLICATE KEY UPDATE ime_kolone=izraz, ... ] [TERMINATED BY '\t']
[ [OPTIONALLY] ENCLOSED BY ' ']
ili INSERT [LOW_PRIORITY l DELAYED] [IGNORE] [ESCAPED BY '\\' ]
[INTO] ime_tabele [(ime_kolone, .. . )]
SELECT ... [LINES TERMINATED BY • \n']
[IGNORE broj LINES]
ili INSERT [LOW_PRIORITY l DELAYED] [IGNORE] [ (ime_kolone, ... ) l
[INTO] ime_tabele
SET ime kolone=(izraz l DEFAULT), ...
[ ON DUPLICATE KEY UPDATE ime_kolone=izraz, . .. l Pitanja
• Komanda REPLACE deluje na isti način kao komanda INSERT, s tom razlikom što u 1. Koja od narednih komandi uspešno umeće nov red u tabelu employee?
slučaju dupliranja ključa zamenjuje postojeće redove. Ako se to dogodi u komandi
a)
INSERT, komanda se ne izvrŠava ili aktivira odredbu ON DUPLICATE KEY UPDATE.
insert into employee values
set employeeiD=NULL, name='Laura Thomson',
Brisanje podataka job='Programmer', departmentiD=128;
• Izbegnite katastrofu pomoću opcije --i-am-a-dummy. b)
• Komanda DELETE briše podatke iz atebele: insert employee values
DELETE [LOW_PRIORITY] [QUICK] FROM ime tabele (NULL, 'Laura Thomson', 'Programmer', 128);
[WHERE uslov] e)
[ORDER BY ... ] insert into employee values
[LIMIT redova] (NULL, Laura Thomson, Programmer, 128);
ili DELETE [LOW_PRIORITY] [QUICK] ime tabele [. *]
d)
[,ime tabele[.*] ... ]
- FROM reference_na_tabele insert employee values
[WHERE uslov] (NULL, 'Laura O'Leary', 'Programmer', 128);
ili DELETE [LOW_PRIORITY] [QUICK] 2. Komanda REPLACE
FROM ime_tabele[.*] [, ime_tabele[.*] ... ]
a) slična je komandi INSERT, s tom razlikom što se u slučaju dupliranja vred-
USING reference_na_tabele
[WHERE uslov] nosti ključa postojeći red zamenjuje novim redom
• Komanda TRUNCATE TABLE briše sve redove tabele. b) slična je komandi INSERT, s tom razlikom što se u slučaju dupliranja vred-
nosti ključa postojeći red zadržava a novi zanemaruje
Ažuriranje podataka e) slična je komandi UPDATE, s tom razlikom što se u slučaju dupliranja vred-
• Podatke u tabelama ažurirate pomoću komande UPDATE TABLE: nosti ključa postojeći red zamenjuje novim redom
UPDATE [LOW_PRIORITY] [IGNORE] ime_tabele d) slična je komandi UPDATE, s tom razlikom što se u slučaju dupliranja vred-
SET ime_kolonel=izrazl [, ime kolone2=izraz2 ... ] nosti ključa postojeći red zadržava a novi zanemaruje
[WHERE uslov] 3. Opcija --i-am-a-dummy zadata u klijentskom programu mysql
[ORDER BY ... ]
[LIMIT redova] a) sprečava unošenje podataka
ili UPDATE [LOW_PRIORITY] [IGNORE] ime_tabele [, ime_tabele ... ] b) spn:čnva ažuriranje podataka ako ni rc zadat~ vrednost odgovarajućeg ključa
SET ime_kolonel•izrazl [, ime kolone2· izraz2 ... ]
[WIIERE us 1ov]
78 Poglavlje 5 UmetanJe, bnsanJe 1 azumanJe pooataKa

e) sprečava brisanje podataka ako nije zadata vrednost odgovarajućeg ključa

d) i b) i e)
4. U standardnom forma tu datoteke koj u zadate u komandi
podaci su razdvojeni
a) zareztma
LOAD DATA INFILE 6
b) razmacima
e) znakovima za tabulator
Korišćenje upita u MySQL-u
d) znakovima vertikalna crta
5. Neobavezna opcija LOCAL U komandi LOAD DATA INFILE
a) zadaje da klijent i server rade na istom računaru
b) zadaje da se datoteka s podacima nalazi na serveru
e) zadaje da se datoteka s podacima nalazi na klijentskom računaru
D o sAD SMO OBJASNILI PROJEKTOVANJE, izradu i punjenje podacima MySQL-ove
d) zadaje da serverski program radi na lokalnom računaru . haze podataka. U ovom i u dva naredna poglavlja razmotrićemo drugu stranu
postupka: učitavanje podataka iz baze.
Vežbe U ovom poglavlju detaljnije ćemo objasniti SQL-ovu komandu SELECT. To je
wrovatno najvažnija komanda jezika SQL, koja omogućava učitavanje redova iz
1. Napišite grupu komandi INSERT pomoću kojih ćete napuniti podacima tabele
wdne ili više tabela baze podataka.
u svojoj bazi podataka porudzbine.
U ovom poglavlju objasnićemo kako se učitavaju redovi iz jedne tabele baze poda-
2. Izbrišite podatke iz svojih tabela. Lika. Razmotrićemo sledeće teme:
3. Napravite datoteku koja sadrži iste podatke koje ste uneli u tački l i prenesite ih
• Opšti oblik komande SELECT
u svoju bazu podataka porudzbine pomoću komande LOAD DATA INFILE.
• Jednostavni upiti
• Uč itavanje podataka samo iz određenih kolona
Odgovori • Alijasi kolona
• Upotreba odredbe WHERE za učitavanje samo određenih redova
Pitanja
• Upotreba odredbe GROUP BY
l. b
• O graničavanje grupa podataka pomoću odredbe HAVING
2. a
• Sortiranje rezultata upita pomoću opcije ORDER BY
3. d
• O grani čavanje broj a redova rezultata pomoću opcij e LIMIT
4. e
U poglavlju 7, "Složeniji upiti" , b avićemo se složenijim upitima, a naro čito upi-
5. e
tima koji obuhvataju više tabela, te podupitima i raznim vrstama spoj eva izme đu
tabela.
Vežbe U poglavlju 8, "Upotreba M ySQL- ovih ugrađeni h funkcija u komandi SELE CT",
Ne postoji jedno " tačn o" rešenj e vežbi iz ovog poglavlj a. Potrudite se samo da ih sve razmotriće mo brojne fu nkcij e koj e postoj e u M ySQL- u da bi vam pomogle pri upo-
uradite do kraja . trebi upita.
Najpre ćemo pogledati opšti oblik komande SELECT.

U sledećem poglavlju
U poglavlju 6, "Korišćenje upita u MySQL-u", počećemo da se bavimo SQL-ovom
"dcvojkom za sve", tj. komandom SELECT i njenim brojnim varijantama.
HU roglaVIJe b K.OnscenJe up1ta u My:>uL-u Apsolutna 1mena oaza pooataka 1 tabel;

Opšti oblik komande SELECT rcdosledom koji vam treba. Imena kolona treba da zadate u obliku liste vrednosti
r:tzdvojenih zarezima.
Komanda SELECT ima sledeći opšti oblik:
Sledeći upit učitava samo vrednosti iz polja employeeiD i name tabele employee:
SELECT kolone
FROM tabele aelec t name, employeeiD from employee;
[WHERE uslovi] Ako ovaj upit izvršite u bazi podataka employee, trebalo bi da dobijete rezultate
[GROUP BY grupe nalik na slediće:
[HAVING uslovi_za_grupe]]
[ORDER BY kolone_za_sortiranje] ·---------------+-------------+
[LIMIT broj] ; l name l employeeiD
Ovo nije potpuna sintaksa- objasnićemo je u narednom poglavlju- ali ilustruje
·---- -----------+-------------+
Ajay Patel 6651
opšti oblik komande. Odredbe koje su ovde navedene opisaćcmo u ovom poglavlju. Nora Edwards 7513
Komanda SELECT ima veliki broj neobaveznih odredaba. Ne morate ih uvek navo- Candy Burnett 9006
diti, ali ako ih upotrebite, morate ih zadati redosledom koji je prikazan u opšte m Ben Smith 9842
obliku komande. ·---- ---------+---------------+
~ rows in set (0.00 sec)
Kao što vidite, prikazane su samo vrednosti iz kolona koje smo zadali u upitu.
Jednostavni upiti Obratite pažnju na to da su kolone prikazane redosledom koji smo zadali u upitu, a ne
Primer najjednostavnijeg oblika komande SELECT izgleda ovako: rcdosledom kojim su definisane u šemi baze podataka.
select * from department;
Ako ovaj upit izvršite s podacima koji postoje u bazi podataka employee, trebalo bi Apsolutna imena baza podataka i tabela
da dobijete rezultate nalik na sledeće: Dodatan oblik notacije koji bi trebalo da imate u vidu omogućava zadavanje apsolut-
+---------------+--------------------------+ nih imena baze podataka i tabele s kojom želite da radite. Kolonu name tabele
l departmentiD l name l employee možemo navesti u upitu kao employee. name.
+---------------+--------------------------+
42 Finance l select employee.name
128 Research and Development l from employee;
129 Human Resources l Trebalo bi da rezultati ovog upita budu nalik na sledeće:
130 Marketing l
+---------------+--------------------------+ ·---------------+
4 rows in set (0.00 sec) l name
t---------------+
Ovaj upit je u čitao sve podatke iz zadate tabele - tj. sve redove i sve kolone iz Ajay Patel
tabele department. Nora Edwards
Postupak možete isprobati i na nekoj drugoj tabeli- na primer, učitajte sve redove Candy Burnett
i sve kolone iz tabele employeeSkills. Ben Smith
Razume se, suština relacione baze podataka svakako nije u tome da vam daje sve
·--------- --- ---+
4 rows in set (0.41 sec)
podatke koje ste u nju uneli, već da vam omogući da nađete određene podatke.
Slično tome, možete izričito zadati koju tabelu u kojoj bazi podataka imate na umu,
nn primer:
Učitavanje podataka iz određenih kolona selec t name
U narednom koraku ograničićemo kolone iz kojih učitavamo podatke. Znak * u irom employee.employee;
prethodnom primeru upita (select * from department) znači "sve kolone tabele" . (Trebalo bi da pomoću ovog upita dobijete isti rezultat kao pomoću prethodnog
Umesto zvezdice, možete zadati samo kolone iz kojih vam trebaju podaci. To može upita.)
biti samo jedna kolona, nekoliko kolona tabele, ili čak sve kolone tabele poređane
t"OglaVIJe O 1\0riSCenJe UflllCI U IVIY.:>UL-U upuucuct uurcuuc vvncnc Let ucnctVCifiJC ~ctrnu uurcucr1111 rt:uuvd

U ovom primeru, izričito navodimo da želimo podatke iz tabele employee koja se U poslednja dva primera rezervisana reč AS nije bila neophodna. Upit smo mogli
nalazi u bazi podataka employee. Notacija u ovom slučaju je baza_podataka . tabela. da napišemo i u sledećem obliku:
Ako je potrebno, možete zadati kojoj bazi podataka i tabeli pripada određena kolona. oe lect name employeeName
Isti primer može se napisati pomoću sintakse baza_podataka. tabela . . kolona u sle- Lrom employee;
dećem obliku: ili
select employee.employee.name se lect e.name
from employee; from employee e;
Ova sintaksa nije naročito korisna za ovakve jednostavne upite, ali kad budete Upite možete pisati u obliku koji smatrate najpogodnijim. To je isključivo pitanje
prešli na složenije upite, ona će vam omogućiti da na nedvosmislen način zadajete li čnog
stila programiranja. Kao što ćete videti u ovom poglavlju i na mnogim drugim
podatke koji su vam potrebni. mestima u knjizi, isti upit može se napisati na više različitih načina. Kao i u drugim
programskim jezicima, lični stil svakog programera na SQL-u razlikuje se od ostalih .
Alijasi
Sada bi trebalo da objasnimo koncept alijasa kolona i tabela. Upotreba odredbe WHERE za učitavanje
Kolonama i izrazima u komandi SELECT možete dodeliti drugačija imena, koja će
se prikazivati u rezultatima. Na primer, možemo upotrebiti sledeći upit:
samo određenih redova
Dosad smo razmatrali učitavanje svih podataka sadržanih u tabeli i učitavanje svih
select name as employeeName
podataka samo iz određenih kolona. Sada ćemo preći na učitavanje samo određenih
from employee;
redova. To je korisno jer često treba da iz jedne ili više tabela učita te samo zapise koji
U ovom upitu preimenovali smo kolonu name u employeeName, ali samo u kon- ispunjavaju određene uslove. Ta mogućnost postaje još važnija kada je potrebno uči­
tekstu ovog upita. Rezultati izvršavanja ovog upita u bazi podataka employee izgle- tati samo nekoliko traženih redova iz veoma obinme tabele.
daju ovako: To se može obaviti pomoću odredbe WHERE komande SELECT. Jednostavan primer
+---------------+ bio bi sledeći:
l employeeName se lect employeeiD, name
+---------------+ from employee
Ajay Patel
Nora Edwards where job='Programmer';
Candy Burnett (Uzgred, imajte u vidu da se tekst upita može rasporediti u više redova. Svaki upit
Ben Smith se završava znakom tačka i zarez. (;). Upite pišemo na taj način da bi bili čitljiviji.)
+---------------+ Rezultati izvršavanja ovog upita u bazi podataka employee izgledaju ovako:
4 rows in set (0.01 sec)
Kao što vidite, sadržaj kolone name sada je prikazan ispod zaglavlja employeeName .
+- --- - --------+--------------+
l employeeiD l name
Identifikator employeeName poznat je kao a/ijas (engl. alias). Postoje određena pra- +--- ----------+--------------+
vila o tome šta se može a šta se ne može raditi sa alijasima, koja ćemo objasniti kad 6651 l Ajay Patel l
dođemo na tu temu . 7513 l Nora Edwards l
Navedeni primer alijasa nije naročito koristan. Međutim, pravu moć alijasa shva- +- ------------+--------------+
2 rows in set (0.42 sec)
ti ćete kad počnete da pišete složenije upite i upite u kojima se nešto izračunava.
Alijasi se mogu zadavati i za tabele, kao u sledećem primeru: U odredbi WHERE zadali smo uslov zbog kojeg se izdvajaju samo redovi tabele koji
ga ispunjavaju - u ovom primeru, to su zaposleni koji rade kao programeri.
select e.name
from employee as e; Obratite pažnju na to da smo u upitu kombinovali uslov s kolonama koje nam tre-
baju (employeeiD i name) da bismo učitali samo podatke koji su nas zanimali .
Trebalo bi da rezultati ovog upita budu isti kao da smo ga napisali bez upotrebe ali-
U ovom primeru, u odredbi WHERE zadali smo ispitivanje jednakosti. Obratite
j asa. Ovaj način notacije postaće koristan kada u narednom poglavlju počnete da
pa žnju na to da u SQL-u znak = služi za ispitivanje jednakosti. To je različito od mn -
izvršavate upite koji obuhvataju više tabela.
gi b drugih programskih jezika, u kojima se za tu namenu koristi == ili eq.
84 PoglavlJe o KonscenJe up1ta u My:;>UL-u
Uklanj anje dupli ran ih vrednosti pomoću opcije DISTINCT

Postoji veliki broj funkcija koje se mogu zadati u odredbi WHERE i koje ćemo detaljno d.IJ C ove podatke:
objasniti u poglavlju 8. Zasad ćemo navesti samo operatore koji se najčešće koriste:
--- ------------------+
• Jednakost, ili=, što smo već koristili. job
• Nejednakost (različitost), koja se piše kao ! = ili <>. --- ------------------+
Programmer
• Sve kombinacije > (veće od), < (manje od), >= Uednako ili veće od), i <= Ued- Programmer
nako ili manje od). Sys tems Administrator
OBA
• IS NULL i IS NOT NULL, pomoću kojih se ispituje da li određena vrednost jeste
ili nije NULL. To ne možete utvrđivati pomoću izraza nekavrednost=NULL. (Zbog
-- -------------------+
rows in set (0 . 01 sec)
čega to ne može, objasnićemo u poglavlju 8.)
Obratite pažnju na to da se podatak Programmer pojavljuje dvaput jer postoji
• Uobičajeni aritmetički operatori koje biste očekivali i koji se najčešće koriste
ll dva reda tabele. Upit je u čitao listu svih vrednosti iz kolone job tabele employee .
u kombinaciji s operatorima za poređenje. Na primer, možete ispitati da li je
A sada, pogledajte sledeći upit:
nekavrednost > nekadrugavrednost*lO.
• lect distinct job
• Standardni logički operatori AND, OR i NOT, koji se koriste za povezivanje više It om employee;
uslova. Budući da imaju niži prioritet od operatora za poređenje, na primer,
izraz plata > 30000 AND plata < 50000 izračunava se kako biste i očekivali. Ovaj upit daje sledeće rezultate:

Osim operatora, u nekim primerima koristićemo i funkcije. Funkcija count (l

-- -------------------+
job
omogućava prebrojavanje redova koje je upit učitao. Na primer: --- -------- - ---------+
select count(*) from employee; Programmer
Systems Administrator l
Ovaj upit pokazuje koliko redova sadrži tabela employee. OBA 1
I najzad, standardni redosled prioriteta izračunavanja delova izraza možete menjati - --------------------+
tako što ih grupišete između zagrada. l rows in set (0.04 sec)
Sledeći primer je nešto složeniji upit u kojem je zada ta odredba WHERE: U ovom primeru duplikati se ne pojavljuju.
select * from assignment U ovom slučaju razlika ne izgleda tako značajna - naravno, drugi skup rezultata je
where employeeiD=6651 and hours > 8; tlt'Što uredniji, ali poboljšanje i nije tako veliko. Bilo bi primetnije kada biste imali
Ovaj upit učitava iz kolone assignment sve poslove na kojima je zaposleni čija je opsežnu tabelu s velikim brojem podataka koji se ponavljaju, a ipak biste dobili tačne
šifra employeeiD 6651 (Ajay Pate!) radio više od osam časova. podatke.
Važno je istaći da u odredbi WHERE nije dozvoljena upotreba alijasa za kolone S druge strane, pogledajte sledeći upit:
tabela, već morate navesti izvorno ime kolone. To je ograničenje ANSI standarda za mysql> select count(job) from employee;
jezik SQL. Razlog je to što vrednost kolone predstavljene alijasom možda neće biti --- -------+
poznata u trenutku ispitivanja uslova zadatih u odredbi WHERE. count (job) 1

-- --------+
4 l
Uklanjanje dupliranih vrednosti pomoću -- --------+
row in set (0 . 01 sec)
opcije DISTINCT Prema rezultatima ovog upita, kolona j ob sadrži četiri vrednosti . To navodi na
Pomoću rezervisane reči DISTINCT navodite da u rezultatima upita ne želite da vidite
po~rešan zaključak jer nije tačno da u toj koloni postoje četiri različite vrednosti. Ako
duplirane vrednosti. Na primer, sledeći upit:
pogledate podatke u tabeli, videćete da kolona j ob sadrži samo tri različite vrednosti.
select job Lako vam se može dogoditi da greškom zadate prethodni upit kada ste imali na
from employee; 11111u sledeći upit:
l ct count(distinct job) from employee;
 Sortiranje učitanih rezultata pomoću odredbe ORDER BY
86 Poglavlje 6 Korišćenje upita u MySQL-u

ltl•zultati će biti nalik na sledeće:

On daje sledeći rezultat:
+---------------------+ -- ---+---------------------- -+
l count(distinct job) l ·ount (*) l job l
+---------------------+ --- ---+-----------------------+
l l Systems Administrator l
3 l
2 l Programmer l
+---------------------+ l l DBA l
1 row in set (0.05 sec)
-- ----+-----------------------+
Ovaj rezultat pokazuje koliko se razli{itih vrednosti nalazi u koloni job, što je koris- oows in set (0 . 04 sec)
niji podatak. )(Jo što vidite, nazivi radnih mesta sada su prikazani opadajućim abecednim redo-
lodom. Možete da zadate opciju ASC (od engl. ascending, rastući redosled), ali pošto se
1 q tl•closled podrazumeva, nema potrebe da ga izričito zadajete.
Upotreba odredbe GROUP BY . , . . V ·

Sledeća odredba koju ćemo razmotriti jeste GROUP BY koJa omogucava gruptsanJe u ct-
tanih redova. Ona je zaista korisna samo kada je upotrebite u kombinaciji s funkcijama
l/dvajanje određenih grupa podataka pomoću
koje deluju na grupe redova. Jedina takva funkcija koju smo dosad pomenuli jeste
count (), ali u poglavlju 8 razmotrićemo više drugih. opcije HAVING
Pogledajte sledeći upit: · l c· d cća odredba komande SELECT jeste odredba HAVING. Odredba GROUP BY kojoj je
olodata odredba HAVING deluje na sličan način kao komanda SELECT kojoj je dodata
select count(*), job
ou lc cdba WHERE. Na primer:
from employee
group by job; ct count(*), job
1
Ovaj upit prebrojava zaposlene po radnom mestu- tj. utvrđuje broj zaposlenih. po l e om employee
11 oup by job
svakom radnom mestu. Ako izvršite ovaj upit u bazi podataka employee, trebalo bt da
lt.,ving count (*l =l;
dobijete rezultat nalik na sledeći:
O vaj upit učitava sva radna mesta u firmi na kojima je zaposlen samo po jedan slu-
+----------+-----------------------+ :hl'nik. Trebalo bi da rezultati budu nalik na sledeće:
l count(*) l job l
+----------+---------------- - ------+ ---- ----+-----------------------+
l l DBA l count(*) l job l
2 l Programmer l ----- -- -+-----------------------+
1 l Systems Administrator l l l DBA l
+----------+----------------- - -----+ l l Systems Administrator l
3 rows in set (0.04 sec) -- ------+---------------------- -+
' rows in set (0.05 sec)
Postoje dve razlike između načina na koji odredba GROUP BY radi u MySQL-u
i u standardnom ANSI SQL-u. Prema našem dosadašnjem iskustvu, početnici u jeziku SQL često brkaju odredbe
U ANSI SQL-u, u odredbi GROUP BY morate navesti sve kolone koje ste zadali WII ERE i HAVING. Odredbu WHERE možete upotrebiti U gotovo svakom upitu koji snu-
u odredbi SELECT. MySQL dozvoljava da u odredbi GROUP BY zadate i dodatna polja \li tc da biste zadali uslove koji se odnose na pojedinačne redove . Odredbu HAVING
~ oristite kada određeni uslov treba da važi za celu grupu.
kojih nema u odredbi SELECT. .
MySQL omogućava da izaberete redosled grupa kojim se prikazuju rezultati. Podra-
zumeva se rastući redosled. Ako želimo da ponovimo poslednji upit, ali tako da se
Sortiranje učitanih rezultata pomoću odredbe ORDER BY
rezultati prikažu opadajućim redosledom, možemo upotrebiti sledeći upit:
S k-d eć a odredba komande SELECT jeste odredba ORDER BY koja omogućava sortiranje
select count(*), job t l'rttltujućih redova po jednoj ili više kolona. Redosled sortiranja može biti rastući , što
from employee st' ozna čava sa ASC, ili opadajući, što se označava sa DESC. Na primer:
group by job dese;
' 1 ct *
l tom employee
o td r by j ob a se , n me d sc ;
 Sažetak
BB Poglavlje 6 Korišćenje upita u MySQL-u

Kada u odredbi LIMIT za damo dva parametra, prvi je relativni pomak (red od
Ovaj upit učitava sve redove i kolone iz tabele emplo~e~ .. R:zul.tati. ~e bi~i sortirani
kojeg počinje učitavanje) a drugi je maksimalni broj redova koji želimo da se učita.
po abecednom redosledu sadržaja kolone job, a .ako dvoje 1h v1se ljudl 1~1a 1s.t o radno
Uporedite to s prethodnim slučajem: kada zadamo samo jedan parametar, on predsta-
mesto, oni će biti sortirani opadajućim abecedmm redosledom po unemma l prezl-
vlja maksimalni broj redova koji želimo da se učita.
menima. Rezultati upita izgledaju ovako: Kada zadajemo pomak, on počinje od O (kao što se vidi u prethodnom primeru-
+ --------------+-----------------------+--------------+ za šesti red zadali smo pomak 5). Prvi navedeni primer upotrebe odredbe LIMIT učitava
+------------ - 1 · b l departmentiD l
1 employeeiD l name JO --------------+ redove od O do 4, a drugi primer učitava redove od 5 do 7.
+------------+---------------+-----------------------i 42 l Ako kao vrednost drugog parametra zadate -1, upit će učitati redove od pomaka
l 9842 l Ben Smith DBA l 128 l do kraja tabele.
l 7513 l Nora Edwards Programmer l 128 l
1 6651 1 Ajay Patel Programmer Odreba LIMIT se najčešće koristi u kombinaciji sa odredbom ORDER BY da bi rede-
9006 1 candy Burnett Systems Administrator l 128 l sled redova u rezultatima upita imao određeni smisao. Imajte u vidu da bez odredbe
l
+------------+---------------+-----------------------+--------------+ ORDER BY, redosled redova rezultata nije predvidljiv.
4 rows in set (0.02 sec) Ova odredba je naročito korisna u We b ili GUI aplikacijama koje koriste MySQL
Ako za kolonu zadate odredbu ORDER BY bez opcije ASC ili DESC, p~~razumeva se jer omogućava jednostavan mehanizam podele rezultata na stranice.
ASC. Ukoliko ne zadate odredbu ORDER BY, ništa se ne može pretpostav1t1 o redosledu
redova u skupu rezultata.
Sažetak
Ograničavanje broja redova rezultata pomoću • Komanda SELECT ima
SELECT kolone
sledeći opšti oblik:

odredbe LIMIT . . . FROM tabele

Poslednja odredba komande SELECT koju ćemo razmotriti u ovom poglavlju jeste [WHERE uslovi]
[GROUP BY grupa
odredba LIMIT. . . . · le- [HAVING uslovi_ za_grupe]]
Odredba LIMIT ograničava broj redova rezultata koje up1t daje. Na pnmer, pog [ORDER BY kolone_za_sortiranje]
dajte sledeći upit: [LIMIT broj] ;
• Odredba select * učitava sve kolone; select ime kolone učitava samo nave-
select *
from employeeSkills denu kolonu.
limit 5; • Tabele možemo navoditi kao baza_podataka. tabela a kolone kao tabe-
Ovaj upit daje samo prvih pet redova koji ispunj.ava~u zadati uslov. U ovom slu- la. kolona ili baza_poda taka. tabela. kolona da bismo izbegli dvosmislenost.
čaju, to je prvih pet redova učitanih uz tabele, kao sto je pnkazano: • Alijasi su alternativna imena za tabele i kolone, a zadaju se na sledeći način:
select kolona as alijas_kolone
+------------+-------+
1 employeeiD l skill l from tabela as alijas_tabele;
+------------+-------+ • Odredba WHERE služi za učitavanje redova koji ispunjavaju zadate uslove.
6651 l Java l • Rezervisana reč DISTINCT uklanja duplirane podatke iz skupa rezultata.
6651 l VB l
7513 l e l • Odredba GROUP BY obrađuje redove rezultata grupu po grupu. Koristi se prven-
7513 l Java l stveno u kombinaciji s funkcijama koje deluju na grupe redova, kao što je funk-
7513 l Perl l cija count () .
+----------- -+-- --- --+ • Odredba HAVING deluje slično odredbi WHERE, ali na grupe.
5 rows in set (0.44 sec)
Možete zadati i da želite podskup redova drugačiji od prvih n. Ako pomo~u p:e- • Odredba ORDER BY sortira redove rezultata prema sadržaju kolona koje navedete.
thodnog upita hoćemo da učitamo redove od 6 do 8, to ćemo uraditi na sledeCl nacm: • Odredba LIMIT određuje koji će redovi biti učitani iz mogućeg skupa rezultata.
Maksimalni broj redova zadaje se u obliku pomaka od kojeg počinje u čitavanje.
select *
from employeeSkills
limit 5, 3;
 Ud govon
90 Poglavlje 6 Korišćenje upita u MySQL-u

4. Gde se alijas ne može zadati?

Pitanja a) za kolone
1. Koji od narednih upita učitava sve podatke iz tabele client? b) za tabele
a) e) U odredbi WHERE
select * d) U odredbi SELECT
from client
where clientiD=2; S. Ako nam iz rezultata upita trebaju redovi od lS do 20, odgovarajuća odredba
LIMIT je
b)
select clientiD, name, address, contactPerson, contactNumber a) LIMIT lS, 20
from client; b) LIMIT 14, 19
e) e) LIMIT 14, s
select * from client d) LIMIT lS, s
limit l;
d)
select all from client; Vežbe
2. Koji od sledećih upita učitava sve programere iz tabele employee? 1. Napišite upit koji daje sve podatke o zaposlenima u službi (tabela department)
čija je šifra 128.
a)
select * 2. Napišite upit koji iz kolone employeeiD učitava sve šifre zaposlenih koji su radili
from employee za klijenta čija je šifra l.
where job='Programmer'; 3. Napišite upit koji za svakustručnu kvalifikaciju evidentiranu u tabeli employee-
b) Skills daje ukupan broj zaposlenih koji je imaju.
select *
from employee
having job='Programmer'; Odgovori
e)
select * Pitanja
from employee l. b
where job='Programmer'
2. a
group by job
having job='Programmer'; 3. d
d) 4. e
select job S. e
from employee;
3. Koji od sledećih upita ne daje ukupan broj zaposlenih evidentiranih u tabeli Vežbe
employee? 1.
a) select *
select count(employeeiD) from employee; from employee
where departmentiD=128;
b) 2.
select count(employeeiD) as total from employee;
select employeeiD
e) from assignment
select count(distinct employeeiD) from employee; where clientiD=l;
d) 3.
select count(employeeiD) from employee group by employeeiD; s l cL skill , count(skill)
f 1·om mploy Skills
CJI Oll Jl IJy ll k { ) J ;
92 Poglavlje 6 Korisćenje upita u My~UL-u

U sledećem poglavlju
U sledećem poglavlju, "Složeniji upiti", razmatraćemo upite koji obuhvataju više
tabela i druge detalje komande SELECT. 7
Složeniji upiti

u OVOM POGLAVLJU BAVIĆEMO

SE složenijim upitima. Razmatraćemo prven-
stveno kako se mogu izvršavati upiti koji obuhvataju više tabela istovremeno. Zbog
toga ćete morati da savladate koncept spajanja tabela, tj. način na koji se tabele mogu
međusobno povezati.
Razmotrićemo sledeće teme:

• Izvršavanje upita koji obuhvataju više tabela primenom sledećih vrsta spojeva:
• Prirodnih, unutrašnjih i unakrsnih spojeva
• Jednakovrednih spojeva
• Levih i desnih spojeva
• Podupiti
• Upotreba opcija komande SELECT

Upotreba spojeva u upitima koji obuhvataju više tabela

Svi upiti iz poglavlja 6, "Korišćenje upita u MySQL-u", učitavali su podatke iz samo
jedne tabele. Budući da smo se potrudili da dođemo do normalizovane strukture baze
podataka u kojoj su podaci razmešteni u više tabela, korist od mogućnosti učitavanja iz
samo jedne tabele prilično je ograničena. Ono što je zaista zanimljivo u relacionim
bazama podataka jesu relacije, odnosno veze koje postoje između pojedinih tabela. Kada
sc podaci učitavaju iz više tabela istovremeno, te veze se nazivaju spojevi (engl.joins).
Pogledajmo prvo upite koji povezuju dve tabele.

Spajanje dve tabele

Pogledajte sledeći upit:
select employee.name, department.name
trom employee, department
where employee.departmentiD = department.departmentiD;
rogtaVIJC l :>IOZCniJI Upili upotreoa spoJeva u up1t1ma KOJI oounvataJu v1se taoela

Kao što vidite, u odredbi FROM zadali smo dve tabele umesto samo jedne. U ovom ' " podaci besmisleni! Ovaj skup rezultata, koji se sastoji od svih mogućih kombinacija
slučajuželimo da učitamo imena zaposlenih i nazive službi u kojima rade. Rezultati lt'dova iz dve tabele, zove se Dekartov proizvod (engl. Cartesian product) dveju tabela.
ovog upita izgledaju ovako: Sasvim je očigledno da je odredba WHERE ključna za dobijanje rezultata koji nam
+---------------+--------------------------+ li l!baju. Kada u upitu spajamo dve tabele, uslov ili grupa uslova pomoću kojih pove-
l name l name t ujemo tabele zove se spojni uslov. U ovom slučaju, uslov je employee. department ID
+---------------+--------------------------+ de partment. department ID, što je veza između tabela koju smo definisali preko
Ben Smith Finance \poljnih ključeva još u šemi baze podataka.
Ajay Patel Research and Development
Nora Edwards Research and Development Kada želite da istovremeno učita te podatke koji se nalaze u više tabela, morate upo-
Candy Burnett Research and Development trebiti veze između tih tabela da biste pronašli podatke koje tražite. Ponekad to znači
+---------------+--------------------------+ da morate pronaći put od podataka koje znate do podataka koje tražite. U narednom
4 rows in set (0.42 sec) odeljku opširnije ćemo objasniti tu ideju.
Kako smo dobili ove rezultate? Prvo, zadali smo kolone koje postoje u različitim U prethodnom primeru rezultata obratite pažnju i na to da u zaglavljima obe
tabelama. (Obratite pažnju na to da smo upotrebili notaciju s tačkom, kako je opisano kolone stoji natpis"name"jerje to ime svake kolone u kontekstu tabele kojoj pripada.
u poglavlju 6, da bismo razlikovali kolonu name iz tabele employee od istoimene ltezultati će biti razumljiviji ako upotrebite alijase, na primer:
kolone koja postoji i u tabeli department.) Da bi to moglo da radi, morali smo da sel ect employee.name as employeeName, department.name as department-
navedemo imena obeju tabela u odredbi FROM. Name
Najzanimljiviji deo ovog upita jeste odredba WHERE. Ako ovaj upit izvršite bez Jrom employee, department
where employee . departmentiD department.departmentiD;
odredbe WHERE, u sledećem obliku:
Ovaj upit daje sledeće rezultate:
select employee.name, department.name
from employee, department; 1---- -----------+--------------------------+
dobićete sledeće rezultate:
l employeeName l departmentName
1--- ------------+--------------------------+
+-- -- -----------+--------------------------+ Ben Smith Finance
l name l name Ajay Patel Research and Development
+---------------+--------------------------+ Nora Edwards Research and Development
Ajay Patel Finance Candy Burnett Research and Development
Nora Edwards Finance ·--- ------------+--------------------------+
Candy Burnett Finance 1 rows in set (0.55 sec)
Ben Smith Finance
Ajay Patel Research and Development Sadržaj ovog skupa rezultata je razumljiviji nego prethodni.
Nora Edwards Research and Development
Candy Burnett Research and Development Spajanje više od dve tabele
Ben Smith Research and Development Spajanje više tabela ne razlikuje se od spajanja samo dve tabele.
Ajay Patel Human Resources Recimo da treba utvrditi iz koje su službe zaposleni koji su radili za klijenta čije je
Nora Edwards Human Resources
ime Tele o Inc. Kako da dođemo do tih podataka?
Candy Burnett Human Resources
Ben Smith Human Resources Pošto znamo ime klijenta, u koloni clientiD tabele client možemo pronaći njegovu
Ajay Patel Marketing ši fru . Pomoću tog podatka potražić~mo u tabeli assignment poslove obavljene za tog
Nora Edwards Marketing klijenta i šifre zaposlenih (kolona employee ID) koji su ih obavili. S tim podacima
Candy Burnett Marketing možemo zatim pronaći u tabeli employee šifre službi u kojima rade ti zaposleni. I najzad,
Ben Smith Marketing
p o moću tih podataka pronaći ćemo u tabeli department odgovarajuće nazive službi!
+- - -------------+--------------------------+
16 rows in set (0.01 sec) Pošto smo osmislili putanju traženja kroz sve Četiri tabele, preostaje nam da tu
logiku preslikamo u odgovarajući upit, što daje sledeće:
Prvi upit, kojem je pridružena odredba WHERE, prikazuje zaposlene s tačnim poda-
cima o slu žbama u kojima rade, a drugi upit prikazuje sve kombinacije zaposlenih i select department.name
irom c l ient, assignment, employee, department
slu žbi , pri če mu nij e moguće utvrditi koji redovi rezultata sadrže ta č n e pod.11 kl· a koji wh re c li ent . name= 'Telco Inc '
I'U91č1VIJe l ::IIUZeniJI Ufllll Vrste spoJeva 1zmeau tall' 1:1

and client.clientiD = assignment.clientiD To možemo obaviti pomoću sledećeg upita:

and assignment.employeeiD = employee.employeeiD
and employee.departmentiD = department.departmentiD; select e2.name
from employee el, employee e2
Nakon izvršavanja upita, dobijamo ove rezultate: where el.name = 'Nora Edwards'
+--------------------------+ and el.departmentiD = e2.departmentiD;
l name Kao što vidite, u ovom upitu deklarisali smo dva različita alijasa za tabelu employee.
+--------------------------+ Time smo opisali MySQL-u da ćemo raditi kao da imamo dve zasebne tabele, el i e2,
l Research and Development l
+--------------------------+ koje slučajno sadrže iste podatke. Zatim smo te tabele spojili, na isti način kao što
l row in set (0.00 sec) bismo to uradili s bilo kojim drugim dvema tabelama. Najpre smo u tabeli el potražili
U upitu koji smo napisali uočićete da smo morali navesti sve tabele u putanji koju red s Norinim podacima (u kojem je ispunjen uslov el. name=' Nora Edwards'), a
smo sJedili i zadati spojne uslove koji povezuju jednu tabelu s drugom. U ovom slučaju zatim smo u tabeli e2 potražili redove koji u koloni departmentiD sadrže istu šifru
imamo jedan običan uslov- client. name = 'Tel co Inc' - i više spojnih uslova. službe kao ona u kojoj radi Nora (el. department ID = e2. department ID).
Obratite pažnju na to da smo spojili četiri tabele pomoću tri spojna uslova. Možda će vam trebati malo vremena da se naviknete, ali ako možete da zamislite da
Primenom ovog pravila možete proveriti da li ste zadali sve potrebne uslove. Kada radite s dve različite tabele, ne bi trebalo da imate većih teškoća.
spajate n tabela, u većini slučajeva, trebaće vam po jedna veza između svakog para tabela, Ovo su rezultati prethodnog upita:
što znači da ćete imati n-1 spojnih uslova. Spojevi definisani u ovom primeru prikazani +--------- ------+
su na slici 7.1.Jasno se vidi zbog čega je za četiri tabele potrebno tri (n-1) spoja. l name l
+---------------+
Ajay Patel l
l Nora Edwards l
l Candy Burnett l
+------ ---------+
3 rows in set (0.00 sec)
Prikazani su svi zaposleni koji rade u istoj službi kao Nora. Kao što se vidi, na listi se
nalazi i Nora. Upitu možemo lako dodati nov uslov koji će je isključiti is skupa rezultata:
assignment.employeeiD=employee.employeeiD select e2.name
from employee el, employee e2
where el.name = 'Nora Edwards'
and el.departmentiD = e2.departmentiD
assignment.departmentiD=department.departmentiD
and e2.name != 'Nora Edwards';

Vrste spojeva između tabela

Postoji više vrsta spojeva koji se mogu uspostaviti između MySQL-ovih tabela.
Slika 7.1 Za povezivanje četiri tabele potrebna su tri spoja.

Spajanje tabele same sa sobom - samospoj
Kao što jednu tabelu spajamo s drugom, isto tako možemo je spojiti i sa samom sobom.
Zašto bismo to uradili? Ponekad ćete tražiti veze između redova u istoj tabeli. Pretpo-
stavimo da želimo da saznamo imena svih zaposlenih koji rade u istoj službi kao Nora
Edwards. Da bismo došli do tih podataka, prvo moramo u tabeli employee pronaći šifru
slu žbe (kolona department ID) u kojoj radi Nora, a zatim ćemo u tabeli employee
potra7iti i sve ostale zaposlene koji rade u toj službi.
Osnovni spoj
U prethodnom odeljku, pomenuli smo koncept Dekartovog proizvoda. On se ponekad
naziva punim spojem (engl. full join) ili unakrsnim spojem (engl. cross join), ali bez obzira
na ime, sastoji se od skupa svih mogućih kombinacija redova tabela. Kada tom spoju
dodamo određeni uslov (kao što je employee. department ID = department. de-
partmentro), dobijamo nešto što se ponekad nazivajednakovredni spoj (engl. equij"oin),
koji ograničava broj redova u skupu rezultata.
ruyli:IVIJt: l .:>IULt:nljl Upili
Podu piti

Dosad smo u odredbi FROM zadavali listu tabela razdvojenih operatorom zarez. Time
Levi spoj radi tako što za sve redove tabele na levoj strani spoja (u ovom primeru to
se dobija unakrsni spoj, kao što je već opisano, koji se pretvara u jednakovredni spoj kada
ll' tabela employee) traži odgovarajuće redove u tabeli na desnoj strani spoja. Pronađeni
mu dodamo odredbu WHERE. MySQL podržava više oblika sintakse za ou vrstu spoja.
1 ·dovi se postavljaju pored leve tabele. Za svaki red iz leve tabele koji nema parnjaka u
Pogledajmo izvorni upit:
desnoj tabeli, operator LEFT JOIN dodaje red vrednosti NULL . Redove iz leve tabele bez
select employee.name, department . name parnjaka u desnoj možete pronaći ako zadate uslov daje vrednost ključa u desnoj tabeli
from employee, department
NULL.
where employee.departmentiD ; department.departmentiD;
Pogledajte ponovo primer. U ovom spoju, za svakog zaposlenog koji je radio za
Umesto zareza, može se zadati neobavezna rezervisana reč JOIN: nekog spoljnog klijenta, dobićemo red s podacima o zaposlenom i o poslu koji je
select employee.name, department.name obavio. Kada za nekog zaposlenog ne postoji odgovarajući red u tabeli assignment, levi
from employee join department spoj generiše "prazan red" u kojem sve kolone sadrže vrednost NULL. Te prazne redove
where employee.departmentiD ; department.departmentiD;
možemo pronaći tako što potražimo sve zaposlene koji su nešto radili za spoljnog
Osim reči JOIN, možete zadati i CROSS JOIN ili INNER JOIN. klijenta čija šifra (kolona clientiD) sadrži vrednost NULL. (Ne bi trebalo da takav
Kada zadate ovu vrstu spoja, MySQL pretražuje sve tabele koje ste zadali i pokušava s l učaj postoji u tabeli assignment budući daje clientiD polje ključa.)
da pronađe najefikasniji način spajanja, pri čemu ne spaja tabele obavezno redosledom U verzijama MySQL-a pre 4.1, ta tehnika se često koristila jer nije bilo podu pita.
koji ste naveli. Događa se i to da upit ne bude uvek najbolje optimizovan, što ćemo Podupiti su objašnjeni u nastavku ovog poglavlja.
detaljnije razmatrati u poglavlju 19,"0ptimizovanje upita" .Ako želite da zanemarite U ovom primeru upotrebili smo operator LEFT JOIN, ali isto tako smo mogli da
rezultate optimizatora i naložite MySQL-u da spoji tabele baš redosledom koji ste upotrebimo i operator RIGHT JOIN, koji deluje na isti način, s tom razlikom što je
naveli, zamenite reč JOIN rečima STRAIGHT JOIN. desna tabela osnova, a nedostajući redovi iz tabele na levoj strani dopunjuju se vred-
nostima NULL .
Levi i desni spoj
Kada smo u prethodnom odeljku zadavali jednakovredne spojeve, navodili smo rezer-
visane reČi JOIN, CROSS JOIN, INNER JOIN ili možda STRAIGHT JOIN, i tražili pove- Pod upiti
zane redove u dve ili više tabela. Šta ako želimo da pronađemo sve redove u jednoj Podupit (engl. subquery) jeste upit unutar drugog upita, odnosno upit čiji se rezultat
tabeli za koje ne postoje odgovarajući redovi u drugoj tabeli? koristi u drugom upitu. Ponekad se nazivaju i ugnežđenim upitima (engl. nested queries).
Razmotrimo slučaj u kojem želimo da pronađemo zaposlene koji još nisu radili na Pod upiti su novina uvedena u MySQL-u 4.1. Tu mogućnost korisnici su već duže
poslovima za spoljne klijente kompanije, tj. zaposlene čije šifre (vrednosti u koloni vreme zahtevali. Podupiti ne dodaju novu funkcionalnost, ali su upiti često lakše razu-
employeeiD) ne postoje u tabeli assignment .To se može uraditi pomoću levog spoja, nlljivi kada se, umesto složenih spojeva između tabela, upotrebe podupiti.
odnosno operatora LEFT JOIN, na sledeći način: Već ste videli primer podupita a da toga niste ni bili svesni. Upiti za brisanje i ažuri-
ra nj e redova u više tabela istovremeno koje smo razmatrali u poglavlju 5, "Umetanje,
select employee . name
from employee left join assignment brisanje i ažuriranje podataka" ,jedna su vrsta specijalizovanog pod upita.
on employee.employeeiD; assignment.employeeiD U ovom poglavlju opisaćemo upotrebu podupita u komandama SELECT.
where clientiD is null; MySQL-u su dodate dve osnovne vrste podupita:
Ovaj upit daje sledeće rezultate: • Podupiti za izvedene tabele
+- - -------------+ • Podupiti za izraze.
l name l Podupiti za izraze zadaju se u odredbi WHERE komande SELECT. Oni se dele na dve
+--- ------------+
l Ajay Patel l podvrste:
l Candy Burnett l • Pod upite čiji je rezultat jedna vrednost ili red
l Ben Smith l
• Podupite za izraze logičkog tipa
+-- -------------+
3 rows in set (0.49 sec) Po gledaćemo redom po jedan primer svake pomenute vrste pod upita.
Ako pogledate sadržaj tabela, lako ćete se uveriti da su rezultati tačni, ali kako sm o
do njih došli ?
l UU ruyiCIVIJt: l .:>IULt:IIIJI UfJill
Pod upiti

Podupiti za izvedene tabele , . . . U ovom primeru tražimo zaposlenog koji bi mogao zaslužiti "titulu" najvrednijeg
Podupiti za izvedene tabele (engl. derived table subqueries) omogucavaJU zadava~Je u~lta 1.1dnika u firmi. Pita~ e je sledeće: koji je zaposleni proveo najviše radnih sati dnevno
u odredbi FROM drugog upita. Time se formira privremena tabela koja se dodaje up1tu. 11~ nekom poslu?
Pogledajte sledeći jednostavan upit: Ovo su rezultati izvršavanja upita:
select employeeiD, name from employee where job='Programmer'; 1--- ----------+---------- ----+
Jasno je da ovaj upit učitava šifre i imena zaposlenih koji su programeri. Ovaj upit l employeeiD l name
možemo upotrebiti u drugom upitu da bismo dobili drugi koristan rezultat:
l -- ----------+--------------+
l 7513 l Nora Edwards l
select programmer.name 1-- -----------+------------ --+
from (select employeeiD, name from employee where job='Programmer') l row in set (0.42 sec)
as programmer,
assignment Mogu se napisati i upiti koji umesto jedne vrednosti, vraćaju red s više vrednosti, ali
where programmer.employeeiD = assignment.employeeiD; .Jl: korist od toga često ograničena. U nastavku teksta obradićemo primer takvog upita.
U ovom primeru upotrebili smo podupit (select employeeiD, name from
Podupiti za izraze logičkog tipa
employee where j ob= • Programmer ') da bismo formirali izvedenu tabel u čiji redovi
Podupiti za izraze logičkog tipa (engl. Boolean expression subqueries) omogućavaju da se
sadrže samo kolone employee ID i name. Privremenoj tabeli dodelili smo alijas 'pro-
u glavnom upitu upotrebi jedna od nekoliko specijalnih funkcija za rad s rezultatima
grammer •. Tu tabel u možemo potom pretraživati na isti način kao bilo koju drugu
l ogičkog tipa. Te funkcije SU IN, EXISTS i (grupisano) ALL, ANY i SOME.
tabelu. U ovom primeru upotrebili smo je da bismo utvrdili koji su programeri radili
Rezervisana reč IN omogućava poređe~e s grupom vrednosti. Pogledajte sledeći
za spoljne klijente i dobili smo sledeće rezultate:
upit:
+--------------+ ne lect name
l name I r om employee
+--------------+ where employeeiD not in
l Nora Edwards l (select employeeiD
+--------------+ from assignment);
1 row in set (0.01 sec)
Ovaj upit daje jednake rezultate kao razmatrani upit u primeru za operator LEFT
Podupiti koji daju jednu vrednost JOIN (levi spoj), a to su zaposleni koji nisu obavili nijedan posao za nekog spoljnog
Kao u prethodnom odeljku, počećemo jednostavnim upitom: klijenta. Rezervisana reč IN omogućava da utvrdite da li se data vrednost nalazi u
odre đenom skupu mogućih vrednosti. U ovom slučaju dobijamo jednake rezultate
select max(hours) from assignment;
kao one koje smo dobili u primeru upita za operator LEFT JOIN:
Rezultat ovog upita je jedna vrednost, koja predstavlja najveći broj radnih sati utro-
1-- ---- ---------+
šenih na neki posao. Ovde smo upotrebili MySQL-ovu funkciju koju dosad nismo l name
pominjali: to je funkcija max () , koja pronalazi najveću vrednost u zadatoj koloni_ 1--- ------------+
tabele. Funkcijom max () bavićemo se više u poglavlju 8, "Upotreba MySQL-ov1h / Ajay Patel l
ugrađenih funkcija u komandi SELECT". U pod upitima koji vraćaju jednu vrednost l Candy Burnett l
(engl. single-value subqueries), često se ova vrsta funkcija koristi za dobijanje međurezul­
l Ben Smith l
1-- ------- ------+
tata koji se potom koristi za druge proračune. 3 rows in set (0.45 sec)
Kao u prethodnim odeljcima, ovaj upit ćemo upotrebiti unutar drugog upita.
Zanimljivo je da se pomoću operatora IN podaci upita mogu porediti i s listom
Rezultat upita koji vraćaju jednu vrednost jeste određena vrednost koja se potom
navedenih vrednosti, kao u narednom primeru:
obično poredi s nekom drugom vrednošću. Pogledajte sledeći upit:
nelec t name
select e.employeeiD, e.name
Irom employee
from employee e, assignment a
where employeeiD not in (6651, 1234);
where e.employeeiD = a.employeeiD
and a.hours = (select max(hours) from assignment);
102 Poglavlje 7 Sl oženiji upiti
Opcije komande SELECT

Rezervisana reč EXISTS deluje na malo drugačiji način od rezervisane reči IN. veći od broja radnih sati nekog programera. To se radi u delu upita a. hours > ALL,
U upitima u kojima je zada to EXISTS, pod upit zapravo koristi podatke iz spoljnog gde se utvrđuje da li je broj radnih sati zaposlenog veći od broja radnih sati svakog
(glavnog) upita. To se ponekad zove kore/iran (engl. correlated) pod upit. programera pojedinačno.
Pogledajte sledeći upit: Neće vas iznenaditi informacija da ovaj upit ne vraća nijedan red podataka, čime
select e.name, e.employeeiD dokazuje da niko u toj firmi ne radi više od programera.
from employee e
where not exists
(select * Opcije komande SELECT
from assignment Kada smo prvi put razmatrali komandu SELECT, opisali smo skraćeni oblik opšte
where employeeiD = e.employeeiD);
sintakse te komande. Pogledajmo sada njenu potpunu sintaksu da bismo videli šta još
U ovom primeru takođe tražimo zaposlene koji nisu nikad radili na poslovima za ne znamo.
spoljne klijente. U MySQL-ovoj dokumentaciji stoji da komanda SELECT ima sledeći opšti oblik:
Pod upit učitava redove u kojima je ispunjen uslov da je vrednost u koloni SELECT [STRAIGHT_JOIN)
employee ID tabele assignment jednaka vrednosti u koloni employee. employee ID. [SQL_SMALL_RESULT) [SQL_BIG_RESULT) [SQL BUFFER RESULT)
Vrednost e. employee ID potiče iz glavnog upita. Evo šta MySQL zapravo radi: za [SQL_CACHE l SQL_NO_CACHE) [SQL CALC FOuND ROWSJ [HIGH_PRIORITY)
svaki red iz tabele employee ispituje rezultate podupita; ako u tom skupu ne postoji [DISTINCT l DISTINCTROW l ALL) - - -
izraz_za_učitavanje, ...
nijedan red, tj. skup je prazan (WHERE NOT EXISTS), podatke o zaposlenom prosleđuje
u konačan skup rezultata upita. [INTO {OUTFILE l DUMPFILE} 'ime_datoteke' opcije_pri_izvozu]
[FROM reference_tabela
Mada će neki korisnici lakše razumeti ovu sintaksu, rezultate jednake onima iz [WHERE uslov]
prethodnog odeljka dobijamo i pomoću upita s levim spojem (LEFT JOIN). Ovaj upit [GROUP BY {celobrojna vrednost ime kolone l formula}
daje potpuno jednake rezultate: [ASC l DESC) , . .. J -
(HAVING uslov]
+---------------+-------------+ [ORDER BY {celobrojna vrednost ime kolone l formula}
l name l employeeiD l
[ASC l DESC) , ... J -
+---------------+-------------+ [LIMIT [pomak,] rows l rows OFFSET pomak]
l Ajay Patel l 6651 l
[PROCEDURE ime_procedure(lista_argumenata)]
l Candy Burnett l 9006 l
[FOR UPDATE l LOCK IN SHARE MODE))
l Ben Smith l 9842 l

+---------------+-------------+ Većinu odredaba već poznajete. Pogledajmo ukratko one koje dosad nismo
3 rows in set (0.00 sec) pominjali:
Rezervisane reči ALL, ANY i SOME omogućavaju poređenje sa skupom vrednosti koje • Odredba STRAIGHT JOIN na samom početku komande nalaže optimizatoru
vraća podupit. upita da spoji tabele baš redosledom koji ste zadali. Učinak ove opcije jednak je
Pretpostavimo da Nora Edwards, koje se možda sećate kao programera koji najviše kao kada zadate STRAIGHT JOIN u odredbi WHERE, kao što je napomenuto u
radi, želi da dokaže da niko nema više radnih sati od programera . Da bi dokazala tu prethodnom delu ovog poglavlja. To je jedno od MySQL-ovih proširenja ANSI
činjenicu, smislila je sledeći upit: standarda za jezik SQL.
select e.name • Opcije SQL_SMALL_RESULT, SQL_BIG_RESULT i SQL_BUFFER_RESULT omoguća­
from employee e, assignment a
vaju optirnizovanje upita. Pomoću opcija SQL_SMALL RESULT i SQL BIG RESULT
where e.employeeiD = a.employeeiD
and a.hours > all obeveštavate MySQL da očekujete da će se skup rezul~ata upita sastoJati od malog,
(select a.hours odnosno velikog broja redova. Opcija SQL_BUFFER_RESULT nalaže MySQL-u da
from assignment a, employee e skup rezultata smesti u privremenu tabel u. Tu opciju možete iskoristiti kada znate
where e.employeeiD = a.employeeiD da će slanje skupa rezultata klijentskom programu potrajati prilično dugo, a želite
and e.job='Programmer'); da izbegnete da on za to vreme blokira tabele iz kojih podaci treba da se učitaju.
Podu pit učitava listu radnih sati, pojedinačno po programeru i po poslu koji je Ove opcije su MySQL-ova proširenja ANSI standarda za jezik SQL.
obavio. Potom glavni upit ispituje da li postoji drugi zaposleni čiji je broj r:~dnih sati
104 Poglavlje 7 Složeniji upiti
• SQL CACHE i SQL NOCACHE nalažu MySQL-u da rezultate smešta, odnosno ne
smeŠta u ostavu (i~eš). Ooš jedno proširenje ANSI standarda za jezik SQL.)
• SQL CALC FOUND ROWS se koristi u odredbi LIMIT; zahteva da MySQL izraČuna
koliko bi ~kup no-redova upit vratio kada ne bi sadržao odredbu LIMIT. Taj broj
redova se zatim može učitati pomoću opcije select found_rows () ; Uoš jedno
proširenje ANSI standarda za jezik SQL). Svrha ove opcije jeste da se izbegne
ponavljanje posla. U verzijama MySQL-a u kojima ova opcija nije postojala,
isti rezultat je mogao da se postigne tako što se najpre izvrši upit s funkcijom
COUNT (*),a zatim i drugi upit SELECT koji sadrži opciju LIMIT.
• HIGH PRIORITY obaveštava MySQL da taj upit treba da ima prednost nad svim
komandama UPDATE koje čekaju pristup tabelama navedenim u upitu .
• Već smo opisali opciju DISTINCT, a DISTINCTROW je njen sinonim. ALL ima
suprotan efekat (učitava sve duplikate) a to je i podrazumevana opcija.
• SELECT INTO OUTFILE deluje suprotno od komande LOAD DATA INFILE koju
smo razmatrali u poglavlju 5, "Umetanje, brisanje i ažuriranje podataka".
Ova komanda smešta rezultate komande SELECT u zadatu datoteku. Odredba
opcije_pri_izvozu ima isto značenje kao u komandi LOAD DATA INFILE (više
detalja o tome naći ćete u poglavlju 5).
• Odredba PROCEDURE omogućava da zadate proceduru koja se poziva pre nego što
se skup rezultata pošalje klijentskom programu. Ta procedura mora biti napisana
na jeziku C++ i, kao takva, izlazi izvan okvira ove knjige, ali ako vam treba više
informacija, potražite ih u MySQL-ovoj dokumentaciji.
• Odredbe FOR UPDATE i LOCK IN SHARE MODE deluju samo ako vaŠa mašina baze
podataka zaključava podatke na nivou stranice ili reda. U praksi, opcija je upo-
trebljiva ako koristite mašine InnoDB i BDB.Ako zadate FOR UPDATE, zaključa­
vanje podataka će biti isključivo, a ako zada te LOCK IN SHARE MODE, zaključavanje
će biti deljeno.Vrste zaključavanja razmotrićemo u poglavlju lO",Upotreba trans-
akcija u InnoDB tabelama".
Sažetak
Spojevi
• Spoj je postupak povezivanja dveju tabela. Tabele koje povezujemo navodimo u
odredbi FROM, zajedno s vrstom spoja. Treba takođe zadati i uslov koji opisuje na
koji način bi tabele trebalo da budu spojene.
• Operator zarez i rezervisane reči JOIN, INNER JOIN i CROSS JOIN deluju na isti
na č in, tj. kombinuju zadate tabele tako da omoguće traženje podataka u svim
tim tabelama.
• Lev i desni spojevi omogućavaju pronalaženje redova u jednoj tabeli koji nemaju
odgovarajuće redove u drugoj tabeli.
rrranJa
Pod upiti
• Pod upit je upit ugnežđen unutar drugog upita.
• Pod upiti mogu da vrate jednu vrednost, red podataka ili skup vrednosti. Mogu se
koristiti i za ispitivanje logičkih uslova pomoću operatora SOME, ALL ili ANY
• Pomoću operatora EXISTS može se utvrditi da li u rezultatima podupita postoji
red koji je povezan s nekim redom glavnog upita.
Opcije komande SELECT
• Komandi SELECT mogu se pridružiti razne opcije koje optirnizuju izvršavanje te
komande.
• Pomoću komande SELECT INTO OUTFILE mogu se kopirati podaci iz tabele u
spoljnu datoteku, slično načinu na koji smo u poglavlju 5 učitavali podatke iz
datoteke u tabelu pomoću komande LOAD DATA INFILE.
• Komandi se mogu dodati procedure (napisane na jeziku C++) koje obrađuju
podatke pre prenošenja u MySQL ili iz MySQL-a.
Pitanja
1. De kart ov proizvod je
a) skup svih mogućih kombinacija redova iz dve ili više tabela
b) skup kombinacija redova iz dve ili više tabela koji su logički povezani
e) skup redova iz jedne tabele kojima su dodati odgovarajući redovi iz druge
tabele, a gde to nije moguće, rezultujući red je popunjen vrednostima
NULL na mestima gde bi bili podaci iz druge tabele
d) nije ništa od prethodnog
2. Levi spoj je
a) skup svih mogućih kombinacija redova iz dve ili više tabela
b) skup kombinacija redova iz dve ili više tabela koji su logički povezani
e) skup redova iz jedne tabele kojima su dodati odgovarajući redovi iz druge
tabele, a gde to nije moguće, rezultujući red je popunjen vrednostima
NULL na mestima gde bi bili podaci iz druge tabele
d) nije ništa od prethodnog
3. Jednakovredni spoj je
a) skup svih mogućih kombinacija redova iz dve ili više tabela
b) skup kombinacija redova iz dve ili više tabela koji su logički povezani
e) skup redova iz jedne tabele kojima su dodati odgovarajući redovi iz druge
tabele, a gde to nije moguće, rezultujući red je popunjen vrednostima
NULL na mestima gde bi bili podaci iz druge tabele
d) nije ništa od prethodnog
106 Poglavlje 7 Složeniji upiti u s1eaecem poglaVlJU

4. Korelirani podupit se tako zove zato što uspostavlja korelaciju između Vežbe
a) redova različitih tabela 1.
select name, skill
b) redova iste tabele
from employee, employeeSkills
e) dva spoja where employee.employeeiD = e mpl oye e Skills.employeeiD;
d) redova glavnog upita i redova podupita 2.
5. Razlika između upita označenih sa 5.1 i 5.2 u nastavku teksta j e sledeća select client.clientiD, name
from client left join assignment
a) nema razlike on client . clientiD = assignmen t. clientiD
b) učitavaju različite podatke where employeeiD is NULL;
e) učitavaju iste podatke ali je verovatno da će se levi spoj (upit 5.1) brže 3.
select clientiD, name
uči tavati
from client
d) učitavaju iste podatke ali je verovatno da će se podupit (upit 5.2) brže where not exists
uči tavati (select *
from assignment
Upit5 .1:
where assignment . clientiD client.clientiD);
select employee.name
from employee left join assignment
on employee.employeeiD = assignment.employeeiD
where clientiD is null;
U sledećem poglavlju
Upit 5.2: U poglavlju 8",Upotreba MySQL-ovih ugrađenih funkcija u komandi SELECT",
select e.name, e.employeeiD razmatraćemo funkcije koje postoje u MySQL-u za upotrebu u komandi SELECT.
from employee e
where not exists
(select *
from assignment
where employeeiD e. employeeiD) ;

Vežbe
1. Napišite upit koji prikazuje imena zaposlenih i njihove stručne kvalifikacije.
2. Napišite upit koji pomoću operatora LEFT JOIN formira listu klijenata za koje
nijedan od zaposlenih nije obavio nijedan posao.
3. Upit iz vežbe broj 2 napišite tako da koristi operator EXISTS.

Odgovori
Pitanja
1. a
2. e
3. b
4. d
5. e
 8
Upotreba MySQL- ovih ugrađenih
funkcija u komandi SELECT

MYSQL SADRŽI ŠIROK OPSEG UGRAĐENIH OPERATORA I FUNKCIJA koji mogu biti
korisni pri pisanju upita. Većina je namenjena upotrebi i odredbama SELECT i WHERE.
Postoje i specijalne funkcije koje deluju na grupe podataka i upotrebljavaju se u odredbi
GROUP BY. Već smo koristili osnovne operatore za poređenje i funkcije count () i
max (). U MySQL-u je na raspolaganju veliki broj ugrađenih funkcija. U ovom pogla-
vlju razmotrićemo najkorisnije među njima. Ovu knjigu nismo zamislili kao referentni
priručnik za MySQL-ove funkcije, već samo pokušavamo da predočimo sliku funkcio-
nalnosti koja je na raspolaganju.
Razmotrićemo sledeće teme:

• Operatori
• Funkcije za upravljanje tokom izvršavanja
• Funkcije za rad sa znakovnim vrednostima
• Numeričke funkcije
• Funkcije za rad s datumima i vremenima
• Funkcije za konverziju tipova podataka
• Druge funkcije
• Funkcije za upotrebu u odredbama GROUP BY.

Važno je zapamtiti da se u MySQL-u svaki izraz koji sadrži vrednost NULL svodi na
vrednost NULL, uz nekoliko izuzetaka koje ćemo istaći kada budemo naišli na njih. O
lome će biti više reči u odeljku o operatorima za poređenje vrednosti.
Poglavlje 8 Upotreba MySQL-ovih ugrađenih funkcija u komandi SELECT

Uporedite to sa sledećim upitom:

uovom poglavlju koristićemo komandu SELECT bez navođenja tabela u njoj.
Komanda SELECT može se upotrebiti kao jednostavan kalkulator. N a primer, ako select NULL IS NULL;
za date +--- - ----- - - - --+
se lect 2+2; l NULL IS NULL l
+--------------+
dobićete rezultat
l l
+-- ---+ +--------------+
l 2+2 l l row in set (0.00 sec)
+-- ---+
Ovaj primer ističe ono što smo napomenuli u poglavlju 6, a to je da morate opre-
4 l
+- ----+ zno korisiti operatore za poređenje ukoliko se među podacima može pojaviti i NULL.
1 row in set (0.42 sec) Druga činjenica koju bi trebalo da zapamtite jeste da se u većini slučajeva , pri pare-
Možete izvršavati izraze koji ne sadrže imena tabela i u kojima možete zadavati širok đenju vrednosti znakovnog tipa u MySQL-u ne pravi razlika između malih i velikih
opseg matematičkih i drugih operatora i funkcija. Izračun~:ranje 2+2 je ~aista trivijalno, slova. Ako želite da se znakovne vrednosti porede tako da se ipak pravi razlika između
ali to svakako ne važi za izvršavanje matematičkih operaciJa u komandi SELECT. Na malih i velikih slova, ispred jedne od njih dodajte prefiks BINARY. Na primer,
primer, to vam omogućava da uradite finansijsku analizu vrednosti u tabelama i da select * from department where name='marketing';
zatim prikažete rezultate u obliku izveštaja. Ovaj upit će pronaći reč 'marketing' bez obzira na to kako je napisana, a rezultati
U svim MySQL izrazima možete zadavati zagrade da biste upravljali redosledom izgledaju ovako:
kojim se izračunavaju pojedini delovi izraza, na isti način kao u bilo kom drugom pro-
+- ------- --- ----+-----------+
gramskom jeziku. l departmentiD l name
Pogledajmo najpre operatore. +- -- - ---- - - -- ---+-----------+
130 l Marketing l
+---------------+-----------+
Operatori . . l row in set (0.41 sec)
u MSQL-u postoje tri glavne grupe operatora: aritmetički, za poređenJe vrednosti Ako je potrebno razlikovanje malih od velikih slova, dodajte rezervisanu reč
i logički . Operatore smo ukratko već opisali u poglavlju 6, "Korišćenje upita u binary, na sledeći način:
MySQL-u". Sada ćemo ih detaljnije razmotriti.
select * from department where name = binary 'marketing';
Ovako napisan upit ne učitava nijedan red iz baze podataka employee:
Aritmetički operatori v • • • •

MySQL podržava uobičajene aritmetičke operatore koje biste ocekivali: sabiranJe(+), Empty set (0.18 sec)
oduzimanje (-), množenje (*) i deljenje (/). Deljenje nulom daje vrednost NULL. Posle ovog uvoda, možemo preći na operatore za poređenje. Najčešće se koriste
operatori navedeni u tabeli 8.1.
Operatori za poređenje vrednosti . .
N ajvažnije što bi trebalo da zapamtite ~vezivs~ ope;atorima za poređenJe vr:~nosu Tabela 8.1 Operatori za poređenje
j este sledeće : izuzev u nekohko posebmh slucaJeva, sta god poredite s vrednoscu NULL, Operator Značenje
uvek daje NULL. To važi i za poređenje NULL s NULL:
Jednako
se lect NULL=NULL; != ili <> Različito od
< Manje od
+-- -- - -- - -- - +
l NULL=NULL l <= Jednako ili manje od
+-------- - - -+ > Veće od
NULL l >= Jednako ili veće od
·-----------+
1 row i n set (0 . 00 sec )
ll !'oglavlJe tl upotreoa My:>uL-ovm ugraaenm runKCIJa u KomanOI :>tLtLI runkCIJe za upravlJanje tokom izvršavanja komandi

poređenje
Tabela 8.1 Operatori za (nastavak) Funkcije za upravljanje tokom izvršavanja komandi
Operator Značenje Najpre ćemo razmotriti grupu funkcija za upravljanje tokom izvršava~a komandi.
n BETWEEN min AND max Poređenje da li se n nalazi u opsegu vrednosti od min do max. Među njima su najkorisnije IF i CASE, koje deluju slično iskazu if, odnosno switch
n IN (skup vrednosti) Pripadnost skupu vrednosti koji se može zadati u obliku liste ili case iz većine programskih jezika.
vrednosti, izraza ili podu pita. Primer skupa: (jabuka, orah, Prototip funkcije IF izgleda ovako
breskva)
IF (el, e2, e3)
<=> Operator za jednakost koji se može upotrebiti i za NULL. Kada se
pored e dve vrednosti NULL, rezultat je l (true). Ako izraz el ima vrednost true, funkcija IF vraća rezultat e2; u suprotnom, rezultat
n IS NULL Ispituje da li n ima vrednost NULL funkcije je e3. Na primer, ako ovu funkciju upotrebimo u bazi podataka employee,
ISNULL(n) Ispituje da li n ima vrednost NULL. možemo zadati sledeći upit:
select name, if(job='Programmer', "nerd", "not a nerd")
Logički operatori from employee;
MySQL podržava sve uobičajene logičke operatore koji povezt~u delove izraza. Ovaj upit daje sledeće rezultate:
Logički izrazi u MySQL-u mogu imati vrednost 1 (true), o (false) ili NULL. Osim toga,
+---------------+--------------------------------------------+
MySQL tumači kao true (istinito, tačno) svaku vrednost različitu od nule i različitu od l name l if(job='Programmer', "nerd", "not a nerd") l
NULL. +---------------+--------------------------------------------+
Kada su vrednosti NULL u pitanju, neki elementi tabela istinitosti su malo drugačiji l Ajay Patel nerd
od onog što biste očekivali. Tabela 8.2 prikazuje logičke operatore. l Nora Edwards nerd
l Candy Burnett not a nerd
l Ben Smith not a nerd
Tabela 8.2 Logički operatori
+---------------+--------------------------------------------+
Operator Primer Značenje 4 rows in set (0.00 sec)
AND ili && n && m Logičko I. Tabela istine izgleda ovako: Funkcija CASE ima sledeće moguće prototipe (prema MySQL-ovoj dokumentaciji):
true&&true = true CASE vrednost
false&&bilo šta = false WHEN [vrednost-za-poređenje] THEN rezultat
Svi ostali izrazi svode se na NULL. [WHEN [vrednost-za-poređenje] THEN rezultat .. . ]
Logičko ILI. Tabela istine izgleda ovako:
[ELSE rezultat]
OR ili ll n ll m
END
true l lbilo šta= true
NULLI l false= NULL ili
NULL l l NULL = NULL CASE
false! l false = false WHEN [uslov] THEN rezultat
[WHEN [uslov] THEN rezultat ... ]
NOT ili NOT n Logičko NE. Tabela istine izgleda ovako:
[ELSE rezultat]
!true = false END
!false = true
Ovu funkciju možete upotrebiti da biste izdvojili jednu vrednost iz skupa od ~ih
!NULL = NULL
nekoliko. Primera radi, pogledajte sledeći upit:
XOR n XOR m Logičko isključivo ILI. Tabela istine izgleda ovako:
select workdate, case
true XOR true = false
when workdate e 2000-01-01 then "archived"
true XOR false = true when workdate e 2003-01-01 then "old"
false XOR true = true else "current"
NULL XOR n = NULL end
from assignment;
n XOR NULL = NULL
1'14 PoglavlJe 8 Upotreba My:>UL-ovlh ugrađenih tuni<CIJa u 1<omand1 :>tLtCI runKCIJe za raa sa znaKovnim vreanost1ma

Ovaj upit ispituje vrednost kolone workdate (datum posla) u svakom redu tabele Funkcije za poređenje znakovnih vrednosti
assignment. Datumi iz prethodnog veka označavaju se sa "archived", datumi iz pret- Osim operatora jednakosti, u MySQL-u postoji i više drugih funkcija za poređenje
hodne godine označavaju se sa "old", dok se svi ostali datumi označavaju kao dve znakovne vrednosti:
"current". • LIKE: Poređenje s džokerskim znacima.
• RLIKE: Poređenje s regularnim izrazima.
Funkcije za rad sa znakovnim vrednostima • STRCMP: Poređenje znakovnih vrednosti, slično funkciji strcmp () u jeziku C.
MySQL-ove funkcije za rad sa znakovnim vrednostima dele se u dve kategorije: funk- • MATCH: Tekstualno pretraživanje.
cije za obradu znakovnih vrednosti i funkcije za poređenje znakovnih vrednosti.
U ovom odeljku objasnićemo funkcije LIKE, RLIKE i STRCMP. Tekstualno pretraži-
Verovatno ćete ustanoviti da su funkcije iz druge grupe korisnije od onih iz prve.
vanje je na raspolaganju samo u My ISAM tabelama. Više informacija o tome naći ćete
u poglavlju 9, "Tipovi tabela u MySQL-u".
Funkcije za obradu znakovnih vrednosti
Tabela 8.3 prikazuje najkorisnije funkcije za obradu znakovnih vrednosti. U doku- Poređenje s džokerskim znacima pomoću funkcije LIKE
mentaciji su opisane i mnoge druge. Pogledajmo primer upotrebe operatora LIKE:
select *
Tabela 8.3 Funkcije za obradu znakovnih vrednosti from department
Funkcija Namena where name like '%research%';
concat(s1, s2, ... ) Spaja znakovne vrednosti sl, s2, .... U ovom primeru ne tražimo nazive jednake reči 'research', već nazive koji bilo
conv(n, izvorna_baza, Pretvara broj n iz baze izvorna_baza u broj baze gde sadrže reč 'research'. Rezultati su sledeći:
nova_baza) nova_ baza. (Možda vas je iznenadilo to što je ova funkcija
navedena među funkcijama za rad sa znakovnim vrednostima,
+---------------+--------------------------+
ali se za notaciju nekih baza koriste slova, kao u heksadecimal-
l departmentiD l name
noj bazi.)
+---------------+----------------- ---------+
128 l Research and Development l
length (s) Vraća ukupan broj znakova sadržanih u s.
+---------------+------ --------------------+
load file Vraća sadržaj datoteke ime_ datoteke kao jedan niz l row in set (0.04 sec)
(ime_ datoteke) znakova.
Funkcija LIKE podržava dva načina poređenja s džokerskim znacima. Znak za pro-
locate (igla,plast_sena, Vraća početnu poziciju niza znakova igla u nizu
cenat (%), upotrebljen kao u navedenom primeru, utvrđuje poklapanje s grupom zna-
pozicija) plast_sena. Traženje počinje od pozicije pozicija.
kova bilo koje dužine (uključujući i nula). To znači da se izraz '%research%' poklapa
lower (s) i upper (s) Pretvara niz znakova s u mala, odnosno velika slova.
sa svakom znakovnom vrednošću koja sadrži reč research. Imajte u vidu da se pri
quote (s) Preslikava niz znakova s u oblik pogodan za smeštanje u bazu
poređenju znakovnih vrednosti obično ne pravi razlika između malih i velikih slova,
podataka. To podrazumeva uokvirivanje znakovnog niza
polunavodnicima i umetanje obrnute kose crte. kao što je objašnjeno u prethodnom delu ovog poglavlja.
replace(izvor, nađi, Vraća niz znakova izvor u kojem je podniz nađi zamenjen Stariji džokerski znak je podvlaka U, kojim se utvrđuje poklapanje s jednim zna-
za mena) nizom zamena na svim mestima gde se pojavljuje. kom. Na primer, '_at' se poklapa sa znakovnim vrednostima •cat •, •mat •, •bat • itd.
soundex(s) Vraća soundex oblik izvornog niza znakova s. Soundex oblik
znakovne vrednosti predstavlja način na koji znakovna Poređenje s regularnim izrazima pomoću funkcije RUKE
vrednost treba da se izgovara na engleskom jeziku . Na primer, Funkcija RL IKE omogućava poređenje znakovnih vrednosti s regularnim izrazima.
ponekad je lakše pronaći ime osobe ako se traži sound ex oblik Regularan izraz je šablon koji opisuje opšti oblik znakovne vrednosti. Uslovi koje
a ne kako je ime napisano . bi trebalo da ispunjavaju znakovni nizovi koje tražimo, opisuju se posebnom notaci-
substring(s, početak, Vraća ukupno znakova iz niza s, počev od početak. jom. Razmotrićemo ukratko tu notaciju.
ukupno) Prvo, svaki literal uvek se poklapa sa istim nizom znakova. To znači da se šablon
trim (s) Uklanja početne i završne beline iz niza znakova s. (Pomoću 'cat' poklapa s rečju 'cat'. Međutim, poklapanje važi i za • catacomb • i • the cat
funkcije l trim () možete ukloniti samo početne beline, a
sat on the mat'. Šablon 'cat' pronalazi niz znakova •cat • na svim mestinu
funkcija rt rim () uklanja završne beline.)
unutar većeg niza znakova.
116 Poglavlje 8 Upotreba MySQL-ovih ugrađenih tunkciJa u komano1 ::,tLtLI
Numeričke funkcije

Ako želite da šablon pronalazi samo reč 'cat', onda ga morate izmeniti u '"'cat$'. . Regularni izrazi mogu biti veoma moćni, ali i veoma složeni. Ako vam treba više
Znak karet ("') znači "fiksni početak niza znakova"; drugim rečima, niz znakova koji pnmera i opširniji opis sintakse, na Webu ćete naći mnogo dobrih tekstova na tu
tražimo mora da počinje rečju 'cat'. Znak za dolar($) znači "fiksni kraj niza zna- temu.
kova"; drugim rečima, niz znakova koji tražimo mora da se završava rečju 'cat'.
Prema tome, šablon '"'cat$' prihvata samo reč 'cat' i ništa drugo. Poređenje nizova znakova pomoću funkcije STRCMP()
U regularnim izrazima podržani su i džokerski znaci, isto kao u funkciji LIKE. ~a .funkciju s:RCMP (). ~ MySQL-u važe iste konvencije kao i u drugim programskim
Međutim, džokerski znak je drugačiji. Postoji samo jedan - tačka (.) - koji određuje JeZlCllUa, kao so su e lh P HP. Prototip funkcije izgleda ovako:
poklapanje s jednim znakom, bilo kojim. Na primer, ' . at' utvrđuje poklapanje s STRCMP(sl, s2)
'cat', 'bat', 'mat' itd. a funkcija vraća sledeće vrednosti:
Dovoljan je samo jedan džokerski znak jer se u traženom nizu znakova može zadati
i ponavljanje znakova (uključujući i džokerske znakove) određen broj puta.
• o ako su nizovi znakova jednaki
Kada iza nekog znaka postavite specijalni znak *, to znači da se prethodni znak • -l ako je sl maqji od s2 - ~· ako po redosledu sortiranja sl dolazi ispred s2
može pojaviti nula ili više puta. Na primer, šablon 'n*' prihvata ' ', 'n', 'nn', 'nnn' • l ako je sl veći od s2 - tj. ako po redosledu sortiranja sl dolazi iza s2
itd. Znaci se mogu grupisati između zagrada, tako da šablon ' (cat)*' prihvata ' ', Rezultati narednih upita izgledaju ovako:
'cat', 'cat cat', 'catcatcat' itd. Moguća je i upoteba džokerskih znakova, pa
mysql> select strcmp ('cat •, •cat •) ;
šablon ' . * ' prihvata neograničen broj znakova, što praktično znači svaki niz znakova. +- ---------------------+
Slično tome, znak plus(+) znači da se znak ili niz znakova ispred njega može poja- l strcmp ('cat', 'cat') 1
viti jedanput ili više puta, a upitnik (?) znači jednom ili nijednom. Možete zadati i +- ---------------------+
opseg vrednosti, tako da šablon ' (cat) (2, 4) ' prihvata 'catcat ', 'catcatcat ' i l o l
+- ---------------------+
'catcatcatcat'.
l row in set (0.42 sec)
Osim pojedinačnih znakova i nizova znakova, možete zadavati i skupove znakova,
koji se pišu između uglastih zagrada. Na primer, šablon ' [a-z] ' prihvata bilo koje mysql> select strcmp('cat', 'dog');
pojedinačno slovo, dok šablon ' [a- z]*' prihvata nizove sastavljene od proizvoljno g · - -------------- -------+
broja znakova. l strcmp( 'cat', 'dog') 1

I najzad, postoji više klasa znakova, koje su zapravo unapred definisani skupovi +- ---------------------+
uslova. Na primer, [ [:al num: JJ prihvata svaki alfanumerički znak.
l -1 l
1- ---------------------+
Ako se bavite programiranjem na jeziku Perl, vredno je napomenuti da MySQL l row in set (0.00 sec)
podržava regularne izraze u formatu POSIX, koji se razlikuje od formata Perlovih
regularnih izraza. mysql> select strcmp('cat', 'ant');
A sada, pogledajmo primer upotrebe šablona s funkcijom RLIKE. Razmotrite sle- · -- --------------------+
l strcmp( 'cat', 'ant') 1
deći upit:
l -- -------------------+
select * from department where name rlike 'an'; l l l

Ovaj upit pronalazi sve redove koji bilo gde u koloni department sadrže niz zna-
l - --------------------+
row in set (0.00 sec)
kova 'an':
+---------------+---------- ----------------+ Imajte u vidu da ~edosled s~rtiranja zavisi od lokalnog skupa znakova koji je akti-
l departmentiD l name van . Ako Je aktivan Jez1k razlicit od engleskog, znakovne vrednosti će biti sortirane
+------------ ---+-------------- ------- -----+ kako biste i očekivali, pod uslovom da ste zadali odgovarajući skup znakova kada ste
42 Finance 11:tprav1h tabelu.
128 l Research and Development l
129 l Human Resources l
+---------------+------- ------- --------- ---+ Numeričke funkcije
3 rows in set (0.00 sec)
l'.1bela .8.4
..
prikazuje
" ,
nekoliko korisnih numeričkih funkciia.
~
U MySQL- OVOJ· d O k ll _
111\'lltnc~p nar1 rete opise mnogih drugih funkcijn iz ll' kategorije.
 Funkcije za rad s datumima i vremenima
Poglavlje 8 Upotreba MySQL-ovih ugrađemh tunKCIJa u KomanOI ;:,tLtLI
118

Funkcije za rad s datumima i vremenima

Tabela 8.4 Numeričke funkcije
Tabela 8.5 prikazuje nekoliko najkorisnijih funkcija za rad s datumima i vremenima.
Funkcija Svrha Zahvaljujući MySQL-ovoj orijentisanosti na analizu podataka, skup funkcija za rad
Vraća apsolutnu vrednost n, a to je vrednost bez predznaka. s datumima i vremenima veoma je bogat. Naredni spisak daleko je od potpunog.
abs (n)
Vraća vrednost n zaokruženu naviše na najbliži ceo broJ.
ceiling (n)
Vraća vrednost n zaokruženu naniže na najbliži ceo broj. Tabela 8.5 Funkcije za rad s datumima i vremenima
floor (n)
Ove dve funkcije dele n sa m. Funkcija di v vraća celo brojni rezultat, Funkcija Namena
mod (n, m) i div
a funkcija mod () vraća celo brojni ostatak deljenJa.
adddate(datum , INTERVAL Ove funkcije služe za sabiranje i oduzimanje datuma. Vrednosti
Vraća n podignuto na stepen m. .. n tip) i subdate (datum, zadatoj parametrom datum dodaju, odnosno od nje oduzim~u
power (n, m)
Vraća slučajno generisan broj u opsegu o~ O do l. Parametar n mJe . INTERVAL n tip) period zadat pomoću rezervisane reči INTERVAL. Morate zadati
rand(n)
obavezan, ali kada ga zadate, njime se tructJalizuJe algontam za g~nensanJe i količinu n i tip te količine.
pseudoslučajnih brojeva. ~Za istu vrednost n prosleđenu funkciJI rand Parametar tip može imati vrednost SECOND, MINUTE, HOUR,
generiše se ista pseudoslucaJna vrednost.) DAY, MONTH, YEAR, MINUTE: SECOND (trebalo bi da n bude
Vraća n zaokruženo na najbližu celobrojnu vrednost. Ako zadate izraženo u formatu 'm: s'), HOUR:MINUTE ('h:m'), DAY_HOUR
round (n[, d])
i parametar d, n vrednost se zaokružuje na d dectmalruh mesta. ('d h'), YEAR_MONTH (' y-m' ), HOUR_SECOND (' h:m: s'),
Vraća kvadratni koren od n. DAY_MINUTE ('d h:m'), DAY_SECOND ('d h:m:s').
sqrt (n)
Ove funkcije su zaista korisne, ali pošto je gotovo nemoguće
Pogledajmo primer upotrebe funkClj3 mod() l d~ v.. v
.. · · u e zi sa ovim funkcijama zapamtiti sve formate za datume i vremena Qer se razlikuju),
moraćete da ih potražite u MySQL-ovoj dokumentaciji.
zbunjujuće je sledeće: dok se mod može napisati u obhku
curdate(), curtime(), Ove funkcije vraćaju tekući datum, tekuće vreme, odnosno
mod(9, 2) now() tekućidatum i vreme.
ili date_format(datum, Pomoću ovih funkcija možete izraziti datume i vremena u
format) i gotovo svakom fom1atu koji zamislite. To se radi tako što se
9 mod 2 time_format(vreme, zada format u obliku niza znakova, kao u sledećem primeru:
ili čak format) date_format(workdate, '%W %D of %M, %Y').
Navedeni format prikazuje datum u obliku, na primer,
9 %2
'Monday 16th of June, 2003 '. Pošto je spisak mogućih
funkcija di v može se napisati samo kao formata prilično dugačak, detaljnije informacije potražite u
dokumentaciji.
9 div 2
dayname (datum) Ova funkcija daje englesko ime dana u nedelji zadatog u
Primera radi parametru da t um (na primer, ' Monday ').
div(9, 2) extract(tip FROM datum) Ova funkcija izdvaja iz datuma datum komponentu čiji tip
neće raditi već će izazvati sintaksnu grešku. zadajete parametrom tip. Na primer, ako zadate YEAR, funkcija
·· d i div u MySQL-u daje sledeće rezultate: izdvaja godinu iz datuma. Tipovi komponente su isti kao u
U potre b a fiun k CIJa mo parametrima funkcija adddate () i subdate ().
mysql> select 9 mod 2; unix_timestamp( [datum]) Ova funkcija daje tekući datum i vreme u Unixovom formatu
+---------+ timestamp. (Vrednost je broj sekundi koji je protekao od 1.
l 9 mod 2 l januara 1970. godine.) Ako zadate i datum, rezultat je timestamp
+---------+ vrednost koja odgovara tom da t umu.
l l
+---------+ Pogledajmo primer upotrebe funkcije adddate (). Datumu 1. januar 1990. doda-
1 row in set (0.00 sec)
jemo godinu i šest meseci:
mysql> select 9 div 2; s elect adddate("l999-01-01", INTERVAL "1-6" YEAR_MONTH);
+---------+
l 9 div 2 l
+-- - -- ----+
4 l
·----
L-------~--~--l_o_w__l_n~n--__(o . oo ae:c~)--------------~------------------------------~---

120 Poglavlje 8 Upotreba MySQL-ovih ugrađenih funkcija u komandi ~tltCI
Rezultat je sledeći:
+--------------------------------------------------+
l adddate("l999-0l-01", INTERVAL "1-6" YEAR_MONTH) l
+------------------- ----------------------- --------+
l 2000-07-01 l
+------------------------------------------------- -+
1 row in set (0.41 sec)
U mnogim aplikacijama u kojima formatirate izlazne podatke namenjene drugom
programu, to možda neće biti najpogodniji oblik prosleđivanja datuma. Unixov for-
mat timestamp nije razumljiv čoveku, ali su vrednosti zadate u tom formatu potpuno
kompatibilne sa API funkcijama drugih programskih jezika.
Isti upit, ali s funkcijom unix_timestamp ()
select unix_timestamp(adddate("l999-01-0l", INTERVAL "1-6"
YEAR_MONTH) ) ;
generiše rezultat neupotrebljiv za čoveka ali direktno upotrebljiv u drugom program-
skom kodu, kao što je PHP-ova funkcija date ():
+------------------------------------------------------------------+
l unix_timestamp(adddate("l999-01-0l", INTERVAL "1-6" YEAR_MONTH)) l
+------------------------------------------------------------------+
962373600 l
+------------------- -- ---------------------------------------------+
1 row in set (0.01 sec)
Funkcije za konverziju tipova podataka
Postoje samo dve funkcije za konverziju tipova podataka, cast () i convert (), koje
daju isti rezultat, ali se sintaksa malo razlikuje. Ove funkcije omogućavaju konverziju
tipova podataka, tj. u rezultat pretvaraju jedan tip podataka (na primer, signed integer)
u drugi (na primer, char).
Prototipovi ovih funkcija su sledeći:
cast(izraz AS tip)
convert(izraz, tip)
Funkcija cast () podržana je u ANSI standardu, a funkcija convert () podržana je
u ODBC standardu.
Parametar tip može imati vrednost BINARY, CHAR, DATE, DATETIME, SIGNED
(INTEGER) i UNSIGNED (INTEGER).
Većina konverzija tipova podataka odvija se u MySQL-u automatski kad zatreba;
na primer, ako funkciji za rad s vrednostima znakovnog tipa prosledite broj, on će
automatski biti pretvoren u niz znakova.
Fukcije za upotrebu u odredbi GROUP BY
Druge funkcije
U MySQL-u postoje i funkcije koje se mogu svrstati u grupu "ostalo". Na primer,
postoje funkcije za generisanje heš vrednosti i šifrovanje, ali i mnoge druge veoma
korisne funkcije. U tabeli 8.6 navedene su najčešće korišćene funkcije.
Tabela 8.6 Ostale funkcije
Funkcija Namena
benchmark Izračunava vrednost izraza izraz zadati broj puta, Ova funkcija
(broj, izraz) uvek vraća nulu - njena svrha je da meri vreme potrebno za
izračunavanje izraza i prikaže dobijena vreme.
encrypt(s[,zrnce]) Šifruje vrednost s pomoću Unixove sistemske funkcije crypt.
Neobavezni parametar zrnce je niz od dva znaka. Ako funkcija
crypt nije na raspolaganju u vašem sistemu Qer imate, na primer,
Windows), funkcija vraća rezultat NULL.
found_rows () Daje podatak o ukupnom broju redova koji bi uči tao poslednji upit
kada ne bi sadržao odredbu limit. Deluje samo ako je u komandi
SELECT zadata opcija SQL_CALC_FOUND_ROWS, kao što je opisano
u poglavlju 7.
last_insert_id () Vraća poslednju vrednost AUTO_INCREMENT koja je bila automat-
ski generisana. To je korisno kada u tabel u dodate nov red i potre-
ban vam je njegov identifikator da biste ga upisali kao vrednost
spoljnog ključa u drugu tabelu.
md5 (s) Vraća 128-bitni heš ulaznog niza znakova s u MDS formatu. Ako
pišete aplikaciju koja čuva imena korisnika i lozinke, to je prepo-
ručljiv oblik skladištenja lozinki u bazu podataka.
Algoritmi za šifrovanje podataka imaju ograničen vek upotreblji-
vosti. Budući da snaga računara neprekidno raste, neophodni su i
sve snažniji algoritmi za šifrovanje podataka. MDS se zasad smatra
prilično sigurnim.
password(s) Izračunava šifrovan oblik za lozinku zadatu parametrom s. To nije
oblik u kojem se interno čuvaju lozinke korisnika MySQL-a, što je
opisano u poglav~ u 11, "Upravljanje pravima korisnika". Upotreba
funkcije password () za šifrovanje lozinki koje se čuvaju u bazi
podataka ne preporučuje se.
Fukcije za upotrebu u odredbi GROUP BY
Postoje funkcije posebno namenjene upotrebi u odredbi GROUP BY. One se ponekad
naziVaJU grupne ili agregatne funkcije. Možete ih primeniti i na ceo skup rezultata
upita, pri Čemu se svi redovi obrađuju kao pripadnici jedne grupe. To smo već upo-
trebili u upitima kao što je sledeći:
select count(*)
from employee;
Ovaj upit daje ukupan broj redova u tabeli employee.
122 Poglavlje B Upotreba MySQL-ovih ugrađenih funkcija u komandi SELI::CI
Odgovo1

Ove funkcije se obično primenjuju na grupe podataka , kao u sledećem primeru: 3. Koju biste od sledećih funkcija upotrebili da dobijete ime meseca u datumu?
select job, count(job} a) dayname ()
from employee
b) extract()
group by job;
e) subdate ()
Ovaj upit prebrojava koliko ima zaposlenih na svakom radnom mestu.
d) now()
Tabela 8.7 prikazuje listu najkorisnijih grupnih funkcija .
4. Koju od sledećih funkcija poziva MySQL kada interno šifruje lozinke svojih
Tabela 8.7 Funkcije za rad s grupama podataka korisnika?
Funkcija Namena a) password()
avg (kolona) Vraća prosek vrednosti sadržanih u koloni kolona . b) encrypt ()
count(kolona) Vraća ukupan broj vrednosti u koloni kolona. e) rodS()
min (kolona) Vraća najmanju vrednost u koloni kolona. d) sha()
max (kolona) Vraća n;Uveću vrednost u koloni kolona.
5. Ako u komandi SELECT upotrebite grupnu funkciju a ne zadate odredbu GROUP
std (kolona) Vraća standardni otklon za vrednosti sadržane u koloni kol ona.
a) to je sintaksna greška
sum (kol ona) Vraća zbir vrednosti sadržanih u koloni kolona .
b) cela tabela se obrađuje kao jedna grupa
e) ceo skup rezultata se obrađuje kao jedna grupa
Sažetak d) svaki red se obrađuje kao jedna grupa
• MySQL pruža izbor aritmetičkih i logičkih operatora, kao i operatora za pere-
đenje vrednosti. Pri upotrebi operatora morate naročito obratiti pažnju na
mogućnost pojave vrednosti NULL jer u tom slučaju rezultati neće uvek biti
Vežbe
kakve očekujete. l. Napišite upit koji prikazuje imena zaposlenih i radnih mesta, ali ako je naziv rad
• MySQL pruža bogat izbor funkcija za rad s vrednostima znakovnog i numerič­ nog mesta 'Programmer', treba da se prikaže 'Analyst 1 Programmer'.
kog tipa, za rad s datumima, za konverziju tipova podataka i druge funkcije . 2. Napišite upit koji u kolonu department dodaje novu službu čiji je naziv Property
• Funkcije za rad s grupama podataka deluju na grupe vrednosti u kolonama Services. Zatim napišite upit koji dodaje novog zaposlenog, čije je ime Fred Smith
tabela. Te grupe se formiraju ako je zadata odredba GROUP BY, ali ako nije, funk- a radno mesto DBA i radi u toj službi. Upotrebite funkciju last_insert_id (} da
cije deluju na sve vrednosti u koloni tabele. biste dobili identifikator nove službe.
3. Napišite upit koji učitava najnoviji posao iz tabele assignment. Savet: upotrebite
grupnu funkciju max () .
Pitanja
l . Koji se od sledećih operatora ne mogu upotrebiti za ispitivanje da li je određena
vrednost jednaka NULL?
Odgovori
a) ISNULL ()
Pitanja
b) <=>
l. d
e) IS NULL
2. b
d) 3. b
2. Rezultat ovog pozivanja funkcije strcmp ( 'fred' , 'Fred') jeste 4. a
a) -1
5. e
b) o
e) 1
d) 2
124 Poglavlje 8 Upotreba MySOL-ovih ugrađen ih funkcija u komane11 ~tLtLI

Vežbe

I~
l.
select name, replace(job, 'Programmer', 'Analyst/Programmer')
from employee;
2.
insert into department values
(NULL, 'Property Services');

insert into employee values

Tipovi tabela i transakcij
(NULL, 'Fred Smith', 'DBA', last_ins ert_id());
3.
select max(workdate) from assignment;
u MySOL-
U sledećem poglavlju
Ovo poglavlje završava deo "Upotreba MySQL-a" . U narednom. delu knjige, "Tipovi
9 Tipovi tabela u MySQL-u
tabela i transakcije u MySQL-u", razmotrićemo pojedine mašine baze podataka koje
MySQL podržava i posebne mogućnosti koje one pružaju. 10 Upotreba transakcija u InnoDB tabelama
 9
Tipovi ta bela u MySQL-u

u OVOM POGLAVLJU RAZMOTRIĆEMO TIPOVE TABELA koje su na raspolaganju

projektantu MySQL aplikacija. U dosadašnjim primerima koristili smo uglavnom
InnoDB ili My ISAM tabele, ali postoje i druge.
Projektovanje sistema za upravljanje bazama podataka, slično projektovanju sistema
za druge namene, podrazumeva mnogo kompromisa. Na primer, poželjno je da se
mnogi poslovi u bazi podataka obavljaju kao transakcije, ali da bi se to obezbedilo,
treba više vremena i troši se više prostora na disku i veća količina memorije. Deo posla
pronalaženja najboljih kompromisa autori MySQL-a su preneli na vas, projektanta
baze podataka, tako što su vam prepustili izbor tipa tabela koje ćete koristiti. Možete
se opredeliti zajedan od tipova koji podržavaju transakcije, ukoliko je to neophodno
u vašoj aplikaciji, ili možete izabrati tip tabela koji obezbeđuje bolje performanse, ali
ne podržava transakcije. U oba slučaja morate biti svesni kompromisa koje morate
da napravite.
Možda ćete čuti da se tipovi tabela nazivaju mašine za skladištenje (engl. storage
engine). To odražava činjenicu da je za upotrebu nekih tipova tabela neophodna zna-
čajna količina posebnog programskog koda koji upravlja smeštanjem podataka, indek-
siranjem, zaključavanjem podataka i pristupanjem disku. To takođe odražava suštinu
baze podataka: skladištenje podataka.
Izrazi transakcij"a ili podrška za transakcije pojavljivaće se često u ovom poglavlju. To
je važan uslov o kojem treba da vodite računa kada birate tip tabele. U primerima koje
smo dosad naveli u ovoj knjizi, SQL upiti su se izvršavali potpuno izolovana do drugih
korisnika baze podataka, ali u mnogim aplikacijama to se u stvarnosti ne dešava.
Zamislite da imate bazu podataka o prometu na bankovnim računima. Ako želite
da prebacite 1.000 dinara s jednog računa na drugi, potrebna su vam najmanje dva
SQL upita- jedan, koji na prvom računu smanjuje stanje za 1.000 dinara i drugi, koji
povećava stanje na drugom računu za 1.000 dinara. Bilo bi prava katastrofa kada bi se
128 Poglavlje 9 Tipovi tabela u My:;,uL-u
zbog nečeg (na primer, prestanka napajanja) prvi upit izvršio do kraja, ali ne i drugi.
U takvim slučajevima bilo bi neuporedivo bolje da se izvrše ili oba upita, ili nijedan,
jer baza podataka mora uvek biti u usklađenom stanju.
Tabele koje podržavaju transakcije omogućavaju da za date da je određena grupa
upita nedeljiva jedinica obrade -transakcija. Trebalo bi da se cela transakcija obavi do
kraja, a ako to nije moguće, baza podataka mora da je po11išti (engl. roll back), odnosno
da se vrati u stanje u kojem je bila pre početka transakcije.
Transakcije i MySQL-ova sintaksa za njihovu upotrebu opisane su u poglavlju 10,
"Upotreba transakcija u InnoDB tabelama".
U MySQL-u se mogu koristiti sledeći tipovi tabela:
• ISAM
• MyiSAM
• InnoDB
• BerkeleyDB (BDB)
• MERGE
• HEAP
Sve navedene tipove tabela objasnićemo pojedinačno, ali najviše prostora posveti-
ćemo najčešće upotrebljavanim tipovima: My ISAM i InnoDB. InnoDB i BerkeleyDB
podržavaju transakcije. Drugi (ISAM, My ISAM, MERGE i HEAP) to ne čine.
U ovom poglavlju objasnićemo i posebne mogućnosti koje pružaju My ISAM tabele,
a to su komprimovane tabele i tekstualno pretraživanje. Celo poglavlje 1O posvećeno je
posebnim mogućnostima mašine za skladištenje InnoDB.
ISAM tabele
ISAM tabele su uključene u MySQL samo radi podrške starijim aplikacijama. Budući
daje njihova funkcionalnost u potpunosti održana MyiSAM tabelama, nećemo ih
detaljno razmatrati. Planirano je da budu uklonjene iz buduće verzije MySQL-a 5.0.
Naredni kod pravi ISAM tabelu, ukoliko vam je iz nekog razloga potrebna:
create table asset
assetiD int not null,
description varchar(255}
type=ISAM;
ISAM tabele omogućavaju brz pristup podacima ali ne podržavaju transakcije. Veći
deo onoga što ćemo reći o My ISAM tabelama važi i za ISAM tabele, pri čemu za sta-
rije ISAM tabele postoji više ograničenja.
IVIYIJMIVI ldU~I .
MyiSAM tabele su uvele sledeća poboljšanja:
• Prenosivost tabela. Tabele smešten e na disk ili na druge medije mogu se prene ti na
drugi računar na kojem radi MySQL, bez obzira na platformu. To ne važi za
ISAM tabele.
• Podrška za veoma velike tabele. Veličina ISAM tabela je ograničena na 4 GB.
MyiSAM omogućava da tabela bude velika onoliko koliko to dozvoljava ope-
rativni sistem. Budući da će to biti važno samo nekim korisnicima, moraćete
pažljivo da odaberete operativni sistem (i sistem za rad s datotekama). Mnogi
sistemi za rad s datotekama ograničavaju veličinu datoteka na najviše 2 GB.
(Imajte u vidu da to ograničenje možete zaobići ako upotrebite MERGE tabele.)
• Efikasnije iskorišćenje prostora na disku. Manji su rascepkanost i praznine na disku.
• Manja ograni{enja klju{eva. ISAM tabele podržavaju najviše 16 ključeva po tabeli,
a podrazumevana maksimalna dužina ključa je 256 bajtova. My ISAM tabele
podržavaju 64 ključa po tabeli, a podrazumevana maksimalna dužina ključa je
1024 bajta.
ISAM tabele treba smatrati zastarelim. One i dalje postoje, ali ne bi trebalo da ih
koristite u novim aplikacijama koje razvijate. Ako upotrebljavate ISAM tabele, trebalo
bi da ozbiljno razmislite o njihovoj konverziji u My ISAM. Napor koji treba uložiti je
veoma mali, a prednosti su značajne.
MyiSAM tabele
Mnogi ljudi godinama koriste MySQL ne znajući da može da radi i s tabelama drugog
tipa. Razlog je to što se taj tip tabela podrazumeva u svim novijim verzijama MySQL-a.
My ISAM tabele omogućavaju veoma brz pristup podacima ali ne podržavaju
transakcije. One obezbeđuju visoke performanse u mnogim situacijama, čak i kada
projektant napravi određene greške, a u rukanu stručnog administratora mogu da
podrže i veoma obimne i/ili veoma opterećene baze podataka.
Naredni kod formira MyiSAM tabelu:
create table article (
articleiD int not null auto_increment primary key,
title varchar(255},
body text
};
Nije obavezno, ali na kraj možete dodati sledeći red
type=MyiSAM;
i dobićete
isti rezultat.
MyiSAM tabele mogu biti jedne od sledeće tri vrste: dinamičke, statičke ili kompri
movane.Tabela automatski postaje dinamička ili statička u zavisnosti od definicija njenih
kolona. Komprimovane tabele možete praviti samo ručno, pomoću alatke myisampack.
IJU ruyodYIJC ::J IIJJUYI ldUCid U IYIY.>UL-U
Tabele čiji su redovi fiksne dužine automatski se prave kao statičke, dok se tabele s
redovima promenljive dužine prave kao dinamičke tabele. Po čemu možemo utvrditi
da li tabela ima redove fiksne ili promenljive veličine?
Tip podataka char i svi numerički tipovi su fiksne veličinc . Veli č ina kolona tipa
varchar, text i b lob menja se u zavisnosti od sadržaja. Tabela čije su sve kolone tipa
char ili numeričkog tipa, biće statička, ali tabela koja sadrži barem jednu kolonu tipa
varchar, text ili blob biće dinamička.
U odeljku "Tekstualno pretraživanje My ISAM tabela", napravićemo tabel u koju
ćemo nazvati article. To će biti dinamička tabela zato što sadrži kolonu tipa varchar
i kolonu tipa text. Prostor na disku koji će biti potreban za skladištenje svakog reda
tabele zavisiće od tekućih podataka u poljima tabele.
Statička tabela pruža više prednosti. Pretražuje se brže od dinamičke ili komprimo-
vane tabele. Baza podataka može veoma lako učitati zapis pronađen na osnovu indeksa
kada se svaki zapis nalazi na određenom pomaku od početka datoteke. Tabela se veoma
lako smešta u ostavu (keš). Manja je verovatno ća nepovratnog oštećenja podataka u
slučaju ozbiljnog kvara sistema- alatka za popravku tabela obično uspeva da restaurira
sve redove osim oštećenog.
Nedostatak statičkih tabela jeste to što se pri umetaqju stvarnih podataka u kolone
fiksne veli čne gotovo uvek rasipa prostor na disku. Tu cenu mogli biste da platite uko-
liko se veličina vaših podataka ne razlikuje previše. Na primer, to važi za imena i pre-
zimena ljudi. Međutim, cena će vam možda biti previsoka ako se podaci veoma
mnogo razlikuju po veličini. Ako smatrate da će prezimena zaposlenih imati uvek
maqje od 80 znakova, možda nećete želeti da nepotrebno rasipate po 75 znakova svaki
put kada se neko preziva Perić ili Jović.
Za dinamičke tabele potrebno je složenije upravljanje unutar samog MySQL-a.
Posao keširanja, učitavanja ili popravljaqja zapisa nije tako jednostavan za mašinu za
skladištenje. Razlog je delimično to što je veličina tabele promenljiva, ali i to što tabela
postaje rascepkana (fragmentirana).Ako je zbog promene sadržaja red postao veći, deo
podataka će ostati na izvornom mestu, a deo će biti smešten u novi blok unutar dato-
teke.To znači da se ne može garantovati da segment datoteke koji je operativni sistem
u čitao u keš sadrži sve delove reda. Osim toga, oštećenje tabele može biti teže popra-
vljivo jer ako se izgube blokovi podataka ili veze između njih, ne može se lako utvrditi
koji delovi kojim redovima pripadaju.
Da biste popravili ili defragmentirali My ISAM tabelu, možete s komandne linije
upotrebiti alatku myisamchk ili MySQL-ovu komandu REPAIR TABLE. (To je opšir-
nije objašnjeno u poglavlju 13",Administriranje baze podataka") . Za defragmentiranje
baze podataka, ali bez popravljanja, možete upotrebiti MySQL-ovu komandu OPTI-
MIZE TABLE. (To je opširnije opisano u poglavlju 18",0ptimizovanje baze podataka".)
IVIYI.li'IIVI liiUCIC
KomprimovanjeMyiSAM tabela
Iako tabele nastaju kao statičke ili dinamičke bez vašeg izričitog zahteva (ali kao rezultat
odluka koje ste doneli pri projektovanju), tabele se ne komprimuju automatski. Da biste
komprimovali tabelu, morate upotrebiti alatku myisampack s komandne linije. (Postoji
pack_isam, njena verzija isključivo za ISAM tabele, ukoliko ih koristite.)
Mada se komprimovanje na prvi pogled čini korisno, trebalo bi da ga primenjujetc
samo za neke aplikacije jer se komprimovane tabele mogu samo čitati. Ako treba da
izmenite strukturu komprimovane tabele, ili da ažurirate podatke u njoj, ili da joj
dodate nove, morate da dekomprimujete celu tabelu, unesete odgovarajuće izmenc
i zatim ponovo komprimujete tabelu.
Postupak komprimovanja koji obavlja alatka myisampack čini kombinacija pravog
komprimovanja (Hafinanovim kodom) i više optimizacija čiji je cilj sažimanje kolona,
na primer, konverzijom postojećih tipova podataka u manje, i konverzijom sadržaja
kolona u nabrajanja . Budući da se svaki zapis komprimuje zasebno, dekomprimovanje
pojedinačnog zapisa je relativno jednostavno. Na sporijim uređajima za skladišteqje
podataka trajanje operacije dekomprimovanja može čak biti i zanemarljivo u pare-
đenju s trajanjem učitavanja podataka s diska.
Tekstualno pretraživanje MyiSAM tabela
Jedna od mogućnosti koju zasad pružaju samo My ISAM tabele jeste tekstualno pretra-
živanje i indeksiranje. Standardni indeksi su veoma efikasni kada u tabeli treba pronaći
vrednost jednaku traženoj, ali često se traže reči ili nizovi znakova unutar blokova tek-
sta. U takvim slučajevima tekstualno pretraživanje je korisnije.
Naredna SQL komanda formira MyiSAM tabelu sa indeksom za tekstualno
pretraživanje:
create table article (
articleiD int not null auto increment primary key,
title varchar(255),
body text,
fulltext (title,body)
) ;
Naredni upit učitava sve zapise koji sadrže re č 'merger • :
select title
from article
where match (title,body) against ('merger');
Moguća su i složenija pretraživanja. Naredni upit učitava zapise koji sadrže bilo
koju re č iz skupa 'merge ', 'acquis i tion', 'acquire' ili 'take over'.
select title from article
where match (title,body) against ('merge acquisition acquire
takeover');
l ..lL 1 u~tdVIJI;;: ~ ,,._,uv1 LdUCid u tvty..JuL.-u
MyiSAM tabele

Obratite pažnju na to da učitavamo zapise koji sadrže barem jednu od navedenih

U engleskom jeziku, reči kao što su 'the', 'and', 'then' i 'soon' neophodne su, ali
reči. U ovom slučaju ne tražimo nizove znakova niti zapise koji sadrže sve navedene
najčešće nisu korisni pojmovi za traženje. U MySQL-u postoje standardne liste takvih
reči. Pomoću modifikatora IN BOOLEAN MODE, koji ćemo objasniti u nastavku teksta,
reči (za engleski j ezik) , a možete i sami sastaviti takve liste za tekstove na drugim
mogu se zadati obe vrste pretrage istovremeno. . , govornim jezicima koje indeksirate.
Reči •acquire' i • acquis i tions' morali smo da navedemo odvojeno zato sto
Budući da je tekstu~no pretraživanje veoma složen posao, važno je imati na umu
MySQL zasad još ne podržava pretraživanje od korena (engl. stemming). Tehni~a pre-
činjenicu da postoje ozbiljna ograniČe!* u pogledu performansi. Kada MySQL-ove
traživanja od korena postoji u mnogim drugim sistemima za tekstualno pretrazrvanJe.
tabele postanu veoma velike (npr. preko 1.000.000 redova), performanse tekstu~nog
Ona omogućava da sistem prepoznaje da određeni skup reči ima zajednički koren.
pretraživanja osetno se pogoršavaju. U manjim aplikacijama to ne bi treb~o da pred-
Na primer, 'acquire' je koren drugih reči kao što su 'acquire s', 'acquired' 1
stavlja problem, ~i imajte tu činjenicu na umu kada pravite složenije aplikacije.
'acquisition'.
Reči koje su Česte među podacima ne koriste se pri pretraživanju.Ako vaša tabela
Za svako otkriveno poklapanje izračunava se koeficijent povezanosti s traženim
sadrži tekstove objavljene u biltenu vaše kompanije Acme PTY Ltd., verovatno će
pojmom (engl. relevance value), a rezultati se automatski sortiraju po opadajuć.oj vred-.
nmogi tekstovi u zaglavlju sadržati reč 'Acme'. Pretraga po toj reči će verovatno gene-
nosti tog koeficijenta. Ako želite, možete pogledati i koeficijente povezan os tr za svaki
risati mnogobrojne rezultate, koji ipak neće biti upotrebljivi. Ako 50% ili više zapisa
učitani zapis. Naredni upit prikazuje nesortiranu listu koeficijenata za sve zapise. Svaki
sadrži određenu reč, smatra se da ta reč nema vrednosti za izračunavanje koeficijenta
zapis koji ima koeficijent nula nije ni po Čemu povezan s traženim pojmom i zato se ne povezanosti.
učitava.

select title, match (title,body) Logičko tekstualno pretraživanje

against ('merge acquisition acquire takeover') Pri pretraživanju možete imati veći stepen kontrole ako upotrebite modifikator IN
as relevance BOOLEAN MODE.
from article;
Naredni upit će uči tati samo zapise koji sadrže reč 'linux' i izraz "Open source",
Obratite pažnju na to da relevance nije rezervisana reč, već samo alijas za . ali ne i reč 'desktop'. Reči 'Java' i 'Oracle' nisu obavezne, ali kada se određuje
match(title,body) against ('merge acquisition acquire takeover').Zad~r koeficijent povezanosti, reč 'Java' povećava rang zapisa, a reč 'oracle' smanjuje
smo je samo zato da bi rezultati bili lakše čitljivi. rang zapisa. Redosled traženih reči u nizu znakova ili u zapisu nije bitan.
Korisniji je sledeći upit, koji prikazuje naslove i koeficijente povezanosti učitanih nele ct title
dokumenata. Budući da imamo uslov MATCH u odredbi WHERE, rezultati će biti sorti- from article
rani, a redovi koji se ne odnose na traženi pojam biće zanemareni. where match (title,body)
select title, match (title,body) against ('+linux +"Open Source" -desktop Java -Oracle'
IN BOOLEAN MODE) ;
against ('merge acquisition acquire takeover')
as relevance Tabela 9.1 prikazuje listu svih operatora.
from article
where match (title,body) against ('merge acquisition acquire lobela 9.1 Operatori za logičko pretraživaqje
takeover'); ()pcrator Značenje
Postoje određene reči
koje se ne mogu tražiti. Da bi se poboljšale performanse, Ova reč je obavezna.
određene reči su isključene iz indeksa ili se zanemaruju pri pretraživanju.
Ova reč ne treba da se pojavi u rezultatima.
Kratke reči se ne indeksiraju. Standardno se zanemaruju i sve reči koje sadrže manje
Ova reč je manje važna.
od četiri slova. Na nekim instalacijama, kao što je Slashdot.org, to je ozbiljan problem,
Ova reč je važnija.
pošto su troslovni akronimi često važan deo sadržaja tehničkih tekstova.To ograniče-nje )
( Grupiše reči u podizraz.
možete zaobići ako konfiguracionoj promenljivoj ft_min_word_len zadate drugaCIJU
vrednost, ali onda morate ponovo generisati sve indekse. Ova reč se može pojaviti u rezultatima ali smanjuje rang zapisa.
U indeksima za tekstualno pretraživanje možete zadati nebitne reči (engl. stop words). Džokerski sufiks. Na primer, merge neće pronaći i merger, ali merge* će
pronaći i merge i merger. Može se upotrebiti samo na kraju reči za prctragu.
Nebitna reč je bez semantičke vrednosti. To su uglavnom reči koje su važne za sasta- ll ll
vo je izraz. Pronalazi samo identičan sadržaj, u istom redosledu .
vljanje rečenice, ali za koje je malo verovatno da će biti važne za sadržaj teksta.
--------------------

134 Poglavlje 9 Tipovi ta bela u MySQL-u
Za logičko pretraživanje nije neophodno da postoje indeksi za tekstualno pretraži-
vanje. Tako se mogu pretraživati i neindeksirane tabele, ali je postupak veo~a spo~.
Još jedna mala razlika između tekstualnog pretraživanja i logičkog p~etr_až_lvanJa jeste
to što se pri logičkom pretraživanju zanemaruju reči koje se često poJaVlJUJU _me~u
podacima. U tom slučaju ne važi pravilo 50%. Ako pretražujemo tekstove obJaVlJene
u biltenu kompanije Acme PTY Ltd., naredni upit bi verovatno učitao gotovo sve
redove, dok bi rezultat upita iza njega bio prazan skup.
select title from article
where match (title,body) against ('Acme' IN BOOLEAN MODE);
select title from article
where match (title,body) against ('Acme');
lnnoDB tabele
Sada ćemo razmotriti InnoDB tabele. InnoDB je mašina za skladištenje koja je brza i
podržava transakcije. Njene mogućnosti transakcione obrade su toliko važne da ćemo
njihovoj primeni posvetiti celo naredno poglavlje.
InnoDB table omogućavaju
• Transakcionu obradu.Videti poglavlje 10.
• Zakiju{avanje podataka na nivou reda. To znači da samo red koji se trenutno obra-
đuje u nekom upitu nije na raspolaganju drugim korisnicima.Većma drug1h .
mašina za skladištenje (osim BDB-a) primenjuje zaključavanje podataka na mvou
cele tabele, tj. kada jedan proces ažurira jedan red tabele, cela tabela nije dostupna
drugim procesima.
• Upotrebu spoljnih kiju{eva. Primeri iz prethodnih poglavlja u kojima se koriste
spoljni ključevi neće raditi s tabelama drugog tipa.
• Dosledno u{itavanje podataka bez zakiju{avanja u komandama SELECT. (Ideja je
pozajrnljena iz Oraclea.)
InnoDB ima vlastite konfiguracione opcije, vlastiti direktorijum i vlastiti način skla-
dištenja podataka. Dok My ISAM smešta svaku tabelu u zasebnu datoteku, InnoDB
smešta sve tabele i indekse u tabelarni prostor, što znači da se delovi jedne tabele mogu
nalaziti u više datoteka. Zahvaljujući tome, InnoDB može raditi s veoma obimnim
tabelama za čiju veličinu ne važe ograničenja koja nameće operativni sistem. Međutim,
imajte u vidu da u poređenju s MyiSAM tabelama,jedna InnoDB tabela zauz1ma
znatno više prostora na disku za skladištenje istih zapisa. .. . , .
Celo naredno poglavlje, 10, posvećeno je upotrebi ovih speclJalmh mogucnost1
JnnoDB-a.
Podešavanje InnoDB-a zahteva određeni napor. Osnovnu ~onfiguracij~ opisali :~10
u poglavlju 1, "Instaliranje MySQL-a", a konfiguracione opclje razmatracemo opslr-
nijl! u poglavlju 12",Podešavanje MySQL-a" .
BerkeleyDB (B DB) tabele
Iako je razvijen odvojeno od većeg dela MySQL-a, InnoDB se može koristiti pod
jednakim uslovima dve vrste licence.
Mnoge opsežne i veoma posećene Web lokacije koje koriste MySQL, kao što su
Slashdot (www. slashdot. org), Google (www. google. com) i Yahoo! Finance (http: l l
finance. yahoo. com), koriste mašinu InnoDB. Naročito je pogodna za obradu velikih
količina podataka, velikom brzinom i u okruženju koje podržava transakcije.
InnoDB je jedan od najbržih sistema na svetu koji podržava transakcije, ali po cenu
izvesnih žrtava. Pri većini upotreba, My ISAM će biti brži, ali razlika najčešće neće biti
tako značajna.
InnoDB proizvodi kompanija InnoBase Oy, koja ima vlastitu Web lokaciju. Najno-
vije informacije o InnoDB-u naći ćete na www. innodb. com.
BerkeleyDB (BDB) tabel e
Druga mogućnost koju imate kada za MySQL birate mašinu za skladištenje koja podr-
žava transakcije jeste BerkeleyDB (obično se skraćuje na BDB). BDB se može nabaviti
od kompanije Sleepycat software (www. sleepycat. com) . Ova mašina se koristi za trans-
akcionu obradu u MySQL-u ređe nego InnoDB. Mada je BDB mašina već duže vreme
na tržištu, integracija s MySQL-omje relativno novijeg datuma, a u MySQL-ovoj
dokumentaciji stoji da je kvalitet usklađenosti s MySQL-om nivoa "gama". To znači da
j e pouzdanost bolja od verzije beta, ali postoje određeni problemi. Ne zaboravite, u
MySQL-ovoj kvalifikaciji beta verzije, pouzdanost je bolja nego u verzijama softvera
koje mnoge druge kompanije kvalifikuju kao "zlatno izdanje".
BDB primenjuje zaključavanje podataka na nivou stranice, usled čega su perfor-
manse neznatno slabije od InnoDB-a. Postaje spor i kada istovremeno otvorite veći
broj tabela.
Sve BDB tabele moraju imati primarni ključ (što i nije neki problem, pošto se to
ionako preporučt~e) . U stvari, primarni ključ će automatski biti napravljen ako ga
sami izričito ne zadate.
BDB tabele se čuvaju u bazi podataka u obliku b-stabala (engl. b-trees) . Uporedite
to s drugim tipovima tabela za koje se indeksi čuvaju u obliku b-stabala. Posledica je
sporije sekvencijalno učitavanje redova tabele (što se primenjuje, npr. kada bezuslovno
u čitavate sve redove tabele ili izvršavate upite u kojima su indeksi neupotrebljivi).
Osim toga, BDB tabele zauzimaju više mesta na disku.
Važno ograničenje BDB tabela jeste to da ne možete po meri ti postojeće podatke
na drugo mesto na disku. Razlog je to što se zajedno s podacima tabele skladišti i apso-
lutna putanja do tih podataka. Kada pravite rezervne kopije BDB tabela, morate oba-
vezno napraviti i rezervnu kopiju datoteka dnevnika jer bez njih nećete moći da
pokrenete bazu podataka.
 IVICn\JC taUt'll"
Poglavlje 9 Tipovi tabela u MySQL-u l '

MERGE tabele
MERGE tabele predstavljaju vešt način zaobilaženja ograničenja maksimalne veličine
datoteka koja nameće operativni sistem. Pošto se svaka MyiSAM tabela smešta u
zasebnu datoteku, veličina tabele je ograničena na maksimalnu veličinu datoteke koju
operativni sistem dozvoljava. To se može zaobići pomoću MERGE tabele,j:r one
omogućavaju da se u upitima više My ISAM tabela obrađuju kao Jedna log1cka tabela.
Pogledajmo primer. Listing 9 .l sadrži kod koji formira MERGE tabel u od tn
tabele dnevnika promena.
Listing 9.1 A MERGE Table Example
osobine: ima istu strukturu kao tri tabele koje ćemo grupisati, njen tip je MERGE,
a sadržaj je unija (UNION) tekućeg sadržaja sve tri tabele. Osim toga, zadali smo last
(poslednja) kao vrednost opcije INSERT_METHOD. To znači da će nov red koji unesemo
u ovu MERGE tabel u biti fizički smešten u poslednju tabelu u grupi, u ovom slučaju,
log2003Mar. Ostale mogućnosti su FIRST (podaci se umeću u prvu tabelu u grupi) ili
NO (umetanje novog reda nije dozvoljeno u MERGE tabelu).
Tako smo formirali tabelu s kojom možemo da radimo na uobičajeni način i koja
prividno sadrži sve podatke iz svih tabela u grupi. Ako izvršimo upit
select * from logs;
dobićemo sledeće rezultate:

create database logs; +-------+--------------- ------+-------- ---------+

use logs; l logid l logts l entry
+-------+---------------------+----- ------------+
create table log2003Jan l l 2003-01-01 00:00:00 l first jan entry l

(logid int auto_increment primary key, l l 2003-02-01 00:00:00 l first feb entry l

logts datetime, l l 2003-03-01 00:00:00 l first mar entry l

entry char(255)); +-------+---------------------+-----------------+

insert into log2003Jan values 3 rows in set (0.01 sec)
(NULL, '2003-01-01', 'first jan entry'); Kao što vidite, prikazani su podaci iz sve tri tabele. Zaista je važno da zapamtite da,
iako smo zadali da je kolona log id primarni ključ MERGE tabele, mehanizam radi
create table log2003Feb
(logid int auto increment primary key, malo drugačije od načina na koji obično rade primarni ključevi. Njihove vrednosti
logts datetime, obično moraju biti jedinstvene, ali pošto MERGE tabela upravlja istovremeno s tri
entry char(255)); skupa primarnih ključeva, nipošto nije isključeno da postoji više od jednog reda koji
insert into log2003Feb values sadrže istu vrednost primarnog ključa, kao što je prikazano u rezultatima navedenog
(NULL, • 2003-02 -01', 'first feb entry'); upita.
Čak i kad su tabele koje čine njene komponente grupisane u MERGE tabel u, nad
create table log2003Mar
(logid int auto increment primary key, njima i dalje možemo izvršavati upite na uobičajeni način. Međutim, komande DROP,
logts datetime, ALTER, DELETE FROM TABLE, REPAIR, TRUNCATE, OPTIMIZE i ANALYZE ne mogu se viŠe
entry char(255)); izvršiti ni nad jednom tabelom u grupi. Neke od tih komandi (DELETE FROM TABLE)
insert into log2003Mar values ipak možete izvršiti ukoliko MERGE tabela trenutno nije otvorena. Možete je zatvoriti
(NULL, '2003-03-01', 'first mar entry');
pomoću komande FLUSH TABLES. U MySQL-ovoj dokumentaciji stoji da nakon

create table logs komande FLUSH možete izvršiti i bilo koju od navedenih komandi, ali mi smo ustanovili
(logid int auto increment primary key, da to nije uvek sasvim tačno. Na primer, u vreme pisanja ove knjige, ako se pomoću
logLs datetime, komande DROP izbriše jedna od tabela u grupi, automatski se briše i sama MERGE
• ntry char(255)) tabela. Ako je potrebno da neku od navedenih komandi izvršite nad jednom od tabela
ype • merge u grupi, najbolje je da prethodno izbrišete MERGE tabel u i da je zatim ponovo napra-
Ullion • (log2003Jan, log2003Feb, log2003Mar)
insert_method = last; vite. Brisanje MERGE tabele ni na koji način ne utiče na njene komponente niti na
podatke u njima.
U ovom listingu napravili smo tri tabele s jednakom strukturom, log2003Jan, Tabele koje čine MERGE tabelu možete komprimovati pomoću alatke myisam-
lo~2003Fcb i log2003Mar. MERGE tabele se često primenjuju za beleženje promena, pack. To je naročito korisno u slučajevima kao što je naš primer u kojem skladištima
k.10 što ćete videti u nastavku teksta. datoteke dnevnika promena -jer se datoteke iz ranijih meseci mogu ko mp rimovati
N nkon umetanja nekih pro bnih podataka u te tri tabele, od njih smo naravi li jednu budući da se novi podaci upisuju samo u poslednju datoteku.
M ERG E tabclu.To smo uradili tako što smo napravili tabelu logs, koj;l 1111.1 ''''lk·ćc
 .Jdl.l:ldl\

138 Poglavlje 9 Tipovi tabela u MySOL-u

MyiSAM
HEAP tabele • My ISAM je podrazumevani tip tabele. Veoma je brz, ali ne podržava transakcije.
HEAP tabele su izuzetno brze i cele se čuvaju u memoriji. Brzina se postiže zahvalju- • MyiSAM podržava komprimovanje tabela.
jući upotrebi heširanih indeksa. • ":eličina ~yiSAM tabela je ograničena
na maksimum koji dozvoljava operativni
Nedostatak čuvanja cele tabele u memoriji jeste, naravno, to da u slučaju problema
s1stem, al1 se to ograničenje može zaobići pomoću MERGE tabela.
s napajanjem računara, podaci iz HEAP tabele nestaju zauvek. Međutim, tabele tog
• Datoteke u koje su smeštene My ISAM tabele prenosive su između različitih ope-
tipa su savršene za čuvanje privremenih podataka.
rativnih sistema.
Tabelu tipa HEAP možete napraviti na sledeći način:
• Jedna tabela može imati najviše 64 ključa a svaki može sadržati najviše 1024 bajta.
create table testHeap
(id int not null primary key,
data char(lOO)) lnnoDB
type=heap • InnoDB tabele podržavaju transakcije.
max_rows = 100; • InnoDB podržavaju zaključavanje na nivou redova.
Kao što vidite, tip tabele zadali smo kao HEAP. Osim toga, primenili smo i dobro
• Ne postoji teorijska gornja granica veličine tabele jer jedna tabela može biti
praktično pravilo ograničavanja maksimalnog broja redova u tabeli. Ako vaša HEAP smeštena u više datoteka.
tabela previše naraste, lako se može dogoditi da vam ponestane memorije. Maksimalan
• InnoDB omogućava dosledno učitavanje redova bez zaključavanja u komandama
broj redova u HEAP tabeli može se zadati u konfiguracionoj opciji
SELECT.
max_heap_table_size.
HEAP tabele imaju sledeća ograničenja: • InnoDB tabele su prenosive između različitih operativnih sistema.
• InnoDB tabele zauzimaju više prostora na disku od MyiSAM tabela.
• Nisu podržane kolone tipa AUTO_ INCREMENT.
• InnoDB tabele podržavaju spoljne ključeve .
• Nisu podržani tipovi podataka BLOB i TEXT.
• U HEAP tabelama ne mogu se tražiti redovi na osnovu početnog dela indeksa.
BDB
(Ako ne znate šta tačno ovo znači, više informacija o indeksiranju naći ćete u
• Kao i InnoDB tabele, BDB tabele podržavaju transakcije. BDB tabele ređe se
poglavlju 19.) koriste u MySQL-u od InnoDB tabela .
• Indeksi se mogu koristiti pri pretraživanju redova tabele samo u upitima koji u
• BDB podržava zaključavanje podataka na nivou stranice.
uslovima za pretragu sadrže operatore = ili <=>.
• BDB tabele nisu prenosive.

Sažetak MERGE
• MySQL podržava šest tipova tabela: ISAM, My ISAM, InnoDB, BDB, MERGE • MERGE tabele omogućavaju da se više My ISAM tabela tretira kao jedna
i HEAP. logička tabela, zahvaljujući čemu se zaobilazi problem najveće dozvoljene
• Samo tabele tipa InnoDB i BDB podržavaju transakcije. veličine MyiSAM tabela .

• Samo MyiSAM tabele podržavaju tekstualno pretraživanje i indeksiranje.

HEAP
• HE~ t~bele se u celini čuvaju u memoriji i njihova se veličina mora ograničiti
ISAM
• ISAM je zastareli tip tabela, zamenjen tipom My ISAM. da b1 se Izbegla prevelika potrošnja memorije .
• ISAM tabele imaju ograničenu veličinu od najviše 4 GB. • ~o~aci ~mešteni u HEAP tabelu nisu trajni i gube se u slučaju prestanka napa-
JanJa racunara .
• ISAM tabele nisu prenosive između dva sistema.
• HEAP tabele su superbrze, pod uslovom da imate dovoljno fizičke memorije u
• Jedna tabela može imati najviše 16 ključeva, a svaki može sadržati 256 bajtova
koju ćete ih smestiti.
(znakova).
• I lEA l' tabele ne podržavaju kolone tipa AUTO_INCREMENT, TEXT i BLOB.
140 Poglavlje 9 Tipovi tabela u MySUL-u u ~1euecem poglaVlJU

Pitanja Vežbe
1. Potrebne su nam transakcije i tabele koje se lako mogu preneti na drugi opera- Za ovo poglavlje nema formalnih vežbi, ali bi bilo korisno da vežbate pravljer~je
tivni sistem. Za tu namenu pogodne su tabele tipa 1upotrebu tabela pojedinih tipova.
a) ISAM
b) MyiSAM
e) InnoDB Odgovori
d) BDB
2. Potrebna nam je privremena tabela za brzo pretraživanje. Trebalo bi da upotre-
Pitanja
bimo tabelu tipa 1. e

a) ISAM 2. d
3. a
b) MyiSAM
e) MERGE 4. a

d) HEAP 5. b
3. Potrebne su nam izuzetno velike tabele. Za tu namenu nisu pogodne tabele tipa
a) ISAM U sledećem poglavlju
b) MERGE U sled ećem poglavlju, "Upotreba transakcija u Inn oD B tabelama", razmatraćemo šta
e) InnoDB ta čno znači pojam transakcija, zbog čega su transakcije tako važne i kako se one pri-
menJUJU u InnoDB tabelama.
d) nijedan od prethodnih
4. Potrebno nam je tekstualno pretraživanje. Za tu namenu pogodne su tabele tipa
a) MyiSAM
b) InnoDB
e) BDB
d) HEAP
S. Pogledajte sledeći upit za tekstualno pretraživa~e:
select title
from article
where match (title,body)
against ('+php +pdf pdflib >tutorial -reference'
IN BOOLEAN MODE);
Koja od sledećih tvrdnji o ovom upitu nije tačna?

a) Težina tražene reči 'tutorial' je povećana.

b) Rang rezultata koji sadrže reč 'reference' biće povećan.
e) Rezultati pretrage moraju sadržati re č 'ph p' .
d) Rezultati pretrage koji sadrže re č 'pdfl ib' biće rangirani više od onih
koji je ne sadrže.
 10
Upotreba transakcija
u lnnoDB tabelama

u OVOM POGLAVLJU BAVIĆEMOSE transakcijama u MySQL-u. U

merima koristićemo tip tabela InnoDB, ali gotovo sve što bude rečeno
praktičnim pri-
važiće podjed-
nako i za BerkeleyDB tabele.
Razmotrićemo sledeće teme:

• Šta je transakcija
• Upotreba transakcija u MySQL-u
• InnoDB-ov model transakcije i usklađenost s ACID pravilima

Šta je transakcija?
U ovom poglavlju, prvo moramo razjasniti šta je transakcija. U kontekstu sistema za
upravljanje bazama podataka, transakcija je niz povezanih komandi koje se moraju
obrađivati kao nedeljiva celina. Drugim rečima, sve što treba da bude urađeno u trans-
akciji mora se uraditi u celini, ili ne sme ništa uraditi. Ovaj koncept je poznat kao
nedeljivost (engl. atomicity). Kaže se da je transakcija atom obrade jer se ne može razbiti
na manje delove - obrađuje se u celini ili se uopšte ne obrađuje.
Ovaj koncept ima važne posledice kada se razmatra pristup podacima u okruženju s
više korisnika, procesa i niti izvršavanja (engl. threads) istovremeno, a važan je i za obna-
vljanje podataka nakon kvara. Savremenim računarima često pristupa više korisnika
istovremeno. Na njihovim računarima obično je aktivno više programa u isto vreme,
a često koriste i programe kao što je softver za Web server koji formiraju više istovreme-
nih procesa ili niti izvršavanja. Svakom od tih korisnika, programa, procesa ili niti
izvršavanja može biti neophodan pristup serveru baze podataka.
Više niti izvršavanja ne smeju uticati jedna na drugu kada rade istovremeno. Ako
dođe do greške, pri obnavljanju podataka baza podataka mora završiti otvorene trans-
akcije. To znači da se baza podataka mora vratiti u stanje u kojem je bila pre početka
 ..JI.d j\. ll dllltU\l.ljtll
Poglavlje 10 Upotreba transakcija u lnnoDB tabelama

transakcije, ili mora da izvrši celu transakciju do kraja. Uglavnom je bolje izgubiti celu
transakciju koja se sastoji od međusobno povezanih izmena nego doći u stanje deli-
mično unetih izmena čiji rezultat može biti neusklađenost sadržaja baze podataka.
Ovaj koncept se može izraziti formalno, ali je verovatno najbolje da na primeru
shvatite o čemu se tačno radi. Recimo da imate vrlo jednostavnu (ali potencijalno
veoma važnu) bazu podataka u kojoj se čuvaju podaci o prometu na bankovnim raču­
Ukoliko dva klijentska programa izvršavaju parove ovakvih upita istovremeno,
rezultati će zavisiti od toga koji se u kom trenutku izvršio. Ako smo pomoću ovih
upita pokušali da upišemo uplatu od 500 dolara, a drugi klijentski program je pomoću
naredna dva upita pokušao da uplati 1 OO dolara, konačno stanje računa može biti 11 OO
dolara ili 1500 -a nijedno od toga neće biti tačan rezultat.
# najpre učitavamo tekuće stanje na računu

nima. Za svaki račun postoje barem podaci o identifikatoru računa i tekućem stanju. select balance from account where number = 2;
# upit daje rezultat od 1000 dolara
Tabelu bankovnih računa, accounts, možemo napraviti sa sledećom strukturom:
# sada upisujemo novo stanje
crea te table account update account set balance = 1100 where number = 2;
Jasno je da bi to bilo neprihvatljivo, ali se u ovom sučaju problem može lako rešiti.
number int not null auto increment primary key,
balance float Ako izmene zadamo kao relativne a ne kao apsolutne, postaće nedeljive jedinice i rešili
type = InnoDB; smo problem. Naredni upit će davati ispravne rezultate, bez obzira na to da li se u isto
Verovatno vas neće iznenaditi način na koji ćemo otvoriti tri nova računa pomoću vreme izvršavaju i drugi upiti:
s l edeći h upita: update account set balance = balance + SOO where number = 2;

insert into account (balance) values (O. O); U MySQL-u je jedna komanda update uvek nedeljiva. Ne može je prekinuti
insert into account (balance) values (1000.0); druga komanda, niti se može izvršiti samo delimično. Izvršiće se cela, ili će u slučaju
insert into account (balance) values (2000.0); greške cela biti poništena.
Pošto dosad ništa nije moglo da krene baš naopako, trebalo bi da rezultati budu sle- Složeniji slučajevi su malo teže shvatljivi. Pogledajte naredni par upita čija je svrha
deći podaci: prenošenje iznosa od 1000 dolara sa računa 2 na račun l:
+--------+---------+ update account set balance = balance - 1000 where number = 2;
l number l balance l update account set balance = balance + 1000 where number = l;
+ ------- +---------+ Oba upita unose izmenu u relativnom obliku, ali je važno da se oba upita izvrše da
l l l o l
1000 l
bismo dobili smislene rezultate. Trebalo bi da nakon izvršavanja upita iznos novca u
l 2 l
3 l 2000 l sistemu bude isti kao pre izvršavanja upita. Novac treba da bude prebačen s jednog
l
+--------+---------+ računa na drugi, a ne da se samo pojavi na jednom ili nestane s drugog. Ako dođe

Ako ništa unapred ne određujemo u vezi s brojevima računa koji se generišu u do prekida napajanja između izvršavanja prvog i drugog upita, podaci više neće biti
koloni tipa auto-increment, nevažan je redosled kojim ćete izvršiti ove upite. Sasvim je usklađeni.

nebitno da li ćete ih izvršiti istovremeno s tri interaktivna klijentska računara i ne U jednostavnim slučajevima, problem se može zaobići tako što se oba upita združe
možete znati koji će upit biti izvršen prvi. u jednu SQL komandu. U ovom primeru možemo napisati sledeći upit:
To često nije tačno kada se izvršavaju složeniji upiti ili grupe upita . Pogledajte update account as source, account as dest
naredne dve komande koje uplaćuju SOO dolara na račun broj 2: set source.balance = source.balance - 1000,
dest.balance = dest.balance + 1000
# najpre učitavamo tekuće stanje na računu where source.number = 2 and dest.number = l;
select balance from account where number = 2;
ll upit daje rezultat od 1000 dolara Pošto smo upotrebili dva alijasa (source i dest) za istu tabelu, account, obezbedili
ll sada upisujemo novo stanje smo da izmena postane nedeljiva i da se u potpunosti izvrši ili da se uopšte ne izvrši.
\lpdate account set balance = 1500 where number= 2; Ne moramo da brinemo da li će server prestati da radi tokom izvršavanja nekog dela
Ova dva upita su međusobno povezana i moraju se izvršiti zajedno. Ako klijentski operacije koju smo zahtevali.
programi s drugih računara mogu da izmene stanje na ovom računu između naše pro- U ovom slučaju "stradala" je jedino razumljivost upita. Ovako kombinovan upit je
vere stanja i našeg ažurira~a stanja, može se dogoditi da ne dobijemo rezultate koje slabije razumljiv i teže se otkrivaju greške nego u prvoj verziji koju smo naveli.
SiliO očekivali.
ruyldVIjt: lU UJJUllt:Ud lldll~dr\\:ljd U IIIIIUUD l.dU'Cidllld UjJUllt:Ui:l lli:lll~i:ll\\:ljCI u IVIY;)UL- U l

U mnogim slučajevima neće biti moguće združivanje svih povezanih upita u jedan Podešavanje automatskog potvrđivanja transakcije
kao u navedenom primeru.Jedino rešenje u takvim slučajevima, ukoliko želite razu- U MySQL-uje standardno uključeno automatsko potvrđivanje transakcija (režim rada
mljiv kod, jeste da koristite MySQL-ovu sintaksu za transakcije. Ako grupu komandi autocommit). Svaki upit koji pokrenete, automatski se izvršava u okviru vlastite
označite kao transakciju, time obaveštava te bazu podataka da je to povezan i nedeljiv transakcije. Možete zamisliti da se sve odvija kao da ste izričito zadali komande START
skup, koji se mora obraditi kao nedeljiva jedinica; moraju se izvršiti ili sve komande u TRANSACTION i COMMIT ispred i iza svakog upita koji pokrenete. Par jednostavnih upita
skupu ili nijedna od njih. Pomenuta dva upita možete izvršiti kao jednu transakciju kao što su sledeći
pomoću sledećih SQL komandi: update account set balance = balance - 1000 where number 2·
'
s tart transaction; update account set balance = balance + 1000 where number l·
'
update account set balance balance 1000 where number 2
'
o

izvršava se kao da su bili napisani u ovom obliku:

update account set balance balance + 1000 where number l·
'
commit; s tart transaction;
update account set balance balance - 1000 where number 2;
Važna osobina transakcija jeste da nisu vidljive u drugim sesijama dok ne budu commit;
završene i potvrđene (tj. izmene unete u bazu podataka). Nijedna druga nit izvršavanja s tart transaction;
(proces) ne može da čita neusklađene podatke iz tabele ili tabela dok se ne završi update account set balance balance + 1000 where number l·
commit; '
postupak ažuriranja koji ste započeli.
Druga prednost transakcija jeste to da se delimično izvršene transakcije mogu Ukoliko upišete
poništiti. Ako transakciju poništimo pre nego što je potvrdimo (engl. commit), sve s tart transaction;
izmene koje su načinili upiti koji čine transakciju biće poništene.
ništa se neće dogoditi dok ne upišete i
U našem primeru prenošenja novca na drugi račun, ako dodamo komandu SELECT
da bismo proverili da ne skidamo više novca sa izvornog računa nego što ga ima na commit;
njemu, možemo upotrebiti rezervisanu reč ROLLBACK ukoliko želimo da poništimo Automatsko potvrđivanje transakcija možete isključiti pomoću komande SET na
sledeći način:
r clu transakciju. Sintaksa upita izgledala bi ovako:
aLart transaction; set autocommit=O;
update account set balance = balance - 1000 where number 2; Kao što biste i sami zaključili, sledeća komanda vraća MySQL u režim autocommit:
\lpda t e account set balance = balance + 1000 where number l;
set autocommit=l;
s lec t balance from account where number = 2;
ll select kaže da je stanje na računu broj 2 negativno! Pošto je promenljiva autocommi t lokalna za sesiju, izmena režima rada važi samo za
ll bolj e da poništimo promenu upite koje pokreće tekuća sesija, dok je ta sesija aktivna.
ro llba ck;
Ako isključite automatsko potvrđivanje transakcija, nije potrebno izričito zadati
Komanda ROLLBACK prekida transakciju i poništava sve izmene načinjene od početka komandu START TRANSACTION da biste započeli transakciju. Nipošto ne zaboravite da
transakcij e. Transakcija koja je bila poništena umesto da bude potvrđena ne ostavlja povremeno izdate komandu COMMIT da biste izmene koje ste načinili trajno preneli u
nikakav trag na podacima. Budući da delimični rezultati nisu bili vidljivi iz drugih bazu podataka.
lt .msa kcija , konačno stanje baze podataka isto je kao da transakcija nije ni bila započeta. Bez obzira na to da li je režim autocommit uključen ili isključen, u određenim slu-
čajevima se izmene koje načinite automatski potvrđuju (i prenose u bazu).Ako koristite
tip tabela koji ne podržava transakcije, kao što je My ISAM, sve izmene koje načinite
Upotreba transakcija u MySOL-u
odmah se prosleđuju u bazu, bez obzira na vrednost promenljive autocommit. Slobo-
l >.t bi ste mogli da koristite transakcije kako je opisano u prethodnom odeljku, morate
dno možete grupisati komande između komandi START TRANSACTION i COMMIT, ali to
upotrebiti tip tabela koji podržava transakcije- to može biti InnoDB ili BDB. Postoje
neće imati nikakvog uticaja ako tabela ne podržava transakcije. Možete čak upotrebiti
Lt l' !i č it c sintakse koje daju isti konačan rezultat.
i komandu ROLLBACK. Time nećete izazvati grešku, ali u tabeli koja ne podržava trans-
Sintaksa START TRANSACTION je sinonim za BEGIN ili BEGIN WORK. Možda Ćete
akcije, ta komanda prosto neće imati nikakvog efekta ni na šta što ste izmenili.To može
kori stiti jedan od ovih oblika da bi vaš kod ostao kompatibilan s drugom bazom poda-
biti korisno kada testirate kod ili kada iz datoteke slike stanja učitava te podatke na server
l ;tka koju imate, ali uglavnom se preporučuje sintaksa START TRANSACTION, budući da
koji radi s drugim tipom tabela.
Jl' propisana standardom SQL- 99 .
ruyldVIJt: lU UfJUllt:Ud lldll~d"~IJ<l U IIIIIUUD ldUt:ldllld
U tabelama koje podržavaju transakcije, postoje akcije (osim izričitog izdavanja
komande COMMIT) koje će automatski pokrenuti komandu COMMIT. Ako zahtevate
zaključavanje podataka, time ćete implicitno potvrditi sve započete upite.
Zaključavanje podataka
Druga mogućnost da iskoristite deo prednosti transakcija jeste da ručno zaključavate
i otključavate tabele.
Ako zaista želimo da primer koda za deponovanje novca na bankovni račun napi-
šeme s dva odvojena upita, to bi izgledalo ovako:
lock tables account write;
select balance from account where number = 2;
update account set balance = 1500 where number = 2;
unlock tables;
Komanda LOCK TABLES pokušava da zaključa sve tabele koje navedete da bi tekuća
nit izvršenja mogla da radi s njima bez ometanja. Komanda UNLOCK TABLES oslobađa sve
blokade koje je tekuća nit postavila. Postupak deblokade tabela vrlo je jednostavan.
Ukoliko ste zaključali tabel u, imajte u vidu da je morate što pre osloboditi da biste što
manje ometali druge niti. Zaključavanje tabela je složenije pitanje.
Sve tabele koje vam trebaju morate zaključati istom komandom. U prethodnom
prim eru zahteva se zaključavanje samo jedne tabele, ali ako nameravate da pristupate
grupi tabela istovremeno, ili čak različitim alijasima iste tabele, morate ih sve navesti u
istoj komandi, na primer:
lock tables account write, account as a read, othertable low_priority
write;
Pošto komanda LOCK TABLES oslobađa sve blokade koje ste pre nje postavili, ako
pokušate da grupišete blokade koje su vam potrebne za više komandi, sve prethodne
blokade biće ukinute a blokada će važiti samo za poslednju komandu u grupi.
Postoje dve vrste blokada: za čitanje i za pisanje. Ako vam je potreban pristup tabeli
radi upisivanja podataka i ne možete dozvoliti da druge niti pristupaju tabeli u isto
vreme kad i vi, blokada za pisanje će sprečiti da bilo koja druga nit čita tabelu ili piše
u nju dok vi ne oslobodite tabelu. Ukoliko nameravate samo da čitate tabelu, nema
nik:lkvc štete ako dozvolite da i druge niti čitaju tabelu u isto vreme. Blokada za čitanje
sprcbva druge niti da pišu u tabel u samo dok je vaša nit blokira.
nlokada za pisanje može se zadati sa opcijom low_priority (nizak prioritet). U sva-
kon! sistemu koji omogućava blokiranje tabela, uključujući i MySQL, neophodna su
pr.1v1Ll koja određuju ko će u slučaju sukobljenih zahteva moći prvi da postavi blokadu.
MySQL obično daje veći prioritet zahtevima za blokade radi pisanja da bi omogućio da
mncnc uskladištenih podataka budu obavljene što pre. Ako vam takvo ponašanje ne
odgov:mt, možete zahtevati blokadu za pisanje niskog prioriteta kao što smo uradili
"·' tabel u othertable u prethodnom primeru. Međutim, postoji začkoljica. Kad god
:t.illtcvatc blokadu tabele, može se dogoditi da morate sačekati da ona bude odobrena.
H<~n~čiKtiOnl moae1 1nn on
Blokada niskog prioriteta biće odobrena samo ako nema nijedne druge niti koja je
zahtevala blokadu za čitanje ili pisanje u toj tabeli. Međutim, ako je server veoma opte-
rećen, takva situacija se možda nikad neće dogoditi.
Verovatno nećete često ručno upravljati blokadama na ovakav način, ali postoje
izvesni razlozi zbog kojih biste to ipak učinili. Ako imate aplikaciju koja treba da obez-
bedi veoma visoke performanse a transakciona obrada joj je potrebna samo u redim slu-
čajevima, može biti isplativije da koristite brze tabele koje ne podržavaju transakcije i da
ručno postavljate blokade da biste rešili problem nemogućnosti transakcione obrade.
Još jedan čest slučaj u kojem ćete izdavati komande LOCK TABLES jeste kada
direktno manipulišete MySQL-ovim datotekama s podacima. Na primer, ako želite da
obezbedite da sadržaj datoteka na disku ostane usklađen i nepromenjen dok pravite
njihove rezervne kopije, morate zaključati te datoteke.
Najvažnije što treba da zapamtite u vezi sa zaključavanjem podataka jeste da morate
što pre ukinuti sve blokade koje ste postavili inače će drugi sistemi i korisnici morati
da vas čekaju. Imajte u vidu da neki poslovi za čije obavljanje ćete postavljati blokade,
kao što su indeksiranje ili izrada rezervne kopije velike datoteke, mogu potrajati pri-
lično dugo.
Transakcioni model lnnoDB
Svi transakcioni sistemi za upravljanje bazama podataka nastoje da postignu manje-više
iste ciljeve ali uz primenu različitih pristupa problemu. Da bi izolovao transakcije
jedne od drugih, InnoDB primenjuje zaključavanje podataka na nivou reda tabele. To
znači da se različite transakcije mogu odvijati nad sadržajem iste tabele u isto vreme,
pod uslovom da samo čitaju tabelu ili da ne menjaju iste redove kada upisuju podatke.
Nepotvrđene izmene sprečavaju da druge niti pristupaju samo redovima na koje
deluje tekuća transakcija, ali ne i celoj tabeli. Zahvaljujući toj osobini, InnoDB obezbe-
đuje visoke performanse uz prednosti koje biste očekivali od jednog savremenog
sistema za upravljanje bazama podataka.Jedna od tih prednosti jeste usklađenost s gru-
pom pravila ACID.
Usklađenost sa ACID pravilima
Važan pojam iz terminologije baza podataka koji još nismo definisali jeste ACID. To je
akronim od engleskih reči Atomicity, Consistency, Isolation i Durability (nedeljivost,
usklađenost, izolovanost i trajnost). Mnogima smeta činjenica da pri korišćenju
MyiSAM tabela",MySQL pada na ACID ispitu". Kada se koriste InnoDB tabele,
MySQL je usklađen sa ACID pravilima.
Atomicity (nedeljivost) znači da je svaka transakcija nedeljiva celina. U bazu poda-
taka moraju se uneti sve izmene koje transakcija zahteva, ili nijedna od njih. U slučaju
spoljne greške, jasno je da bi bilo savršeno kada bi postupak obnavljanja baze podataka
bio u stanju da dovrši sve transakcije koje su bile započete u trenutku greške; među­
tim, prihvatljivo je i da te transakcije budu poništene.

Poglavlje 10 Upotreba transakcija u lnnoDB tabelama
Consistency (usklađenost) znači da svaka operacija nad podacima treba da prebaci
bazu podataka iz jednog ispravnog stanja u drugo ispravno stanje. N~ sme biti "među­
stanja" u kojima podaci nisu potpuno usklađeni. Osim toga, trebalo b1 da baza pvodataka
sprečava operacije koje narušavaju usklađenost podataka. Ako u baz1 podataka :uvate
bankovne račune koji pripadaju klijentima banke, ne b1 trebalo da bude moguce da
neko otvori račun koji pripada nepostojećem klijentu, niti bi trebalo dozvoliti brisanje
klijenta iz tabele klijenata ukoliko u tabeli računa ima računa koji mu pripadaju ....
Isolation (izolovanost) znači da transakcije ne deluju jedna na drugu dok se odviJaJU.
Svaka transakcija vidi svet oko sebe kao da je jedina koja čita i menja podatke.~ stvar~
nosti to nije uvek tako, ali se pomoću blokada može postići takav priv1d. U zav1snost1
od načina podešenosti baze podataka i opcija koje upotrebite, u praksi ćete imati raz-
ličite nivoe izolovanosti. (Opširnije objašnjenje naći ćete u sledećem odeljku.)
Durability (trajnost) znači da izmene koje je transakcija načinila a prosleđene su bazi
podataka, treba da postanu trajne. Ovaj uslov se može lako ispuniti u jednostavn~~
programu, ali u složenom sistemu za upravljanje relacionim bazama podataka, kojl
zaključava podatke i održava više verzija istih podataka u isto vreme, problem se pret-
vara u pravo "minsko polje". Osim toga, trajnost znači i to da bi u slučaju kvara trebalo
da postoji mogućnost povratka baze podataka u tekuće stanje. Ako se pres~~nak napa-
janja, kvar diska ili druga katastrofa dogodi između trenutka u kojem J~ klljentski pro-
gram poslao transakciju i trenutka upisivanja izmena na d1sk, trebalo b1 da postOJI
mogućnost da se, pomoću kombinacije rezervnih ko~ija baze podat~ka 1 dnev~1ka .
transakcija, baza podataka vrati u stanje pre kvara, pa cak 1 da se dovrse transakciJe koje
su bile započete ali ne i potvrđene.
Ako koristite Inn oD B tabele (ili BerkeleyDB tabele), MySQL je usklađen sa ACID
pravilima. Nedeljivost je obezbeđena upotrebom sinta~se za trans.a~cije. Transakcije i
spoljni ključevi obezbeđuju usklađenost podataka. Mozete podes1~1 mvo 1Zolovanost1
transakcija jedne od druge. Binarni dnevnik i alatke za popravlpnJe podataka ob~z­
beđuju trajnost izmena. (Replikovanje omogućava izgradnju sistema s vrlo v1sokun
stepenom trajnosti bez ijedne neusklađenosti.)
Izolovanost transakcija
InnoDB tabele mogu da se rade s četiri nivoa izolovanosti transakcija. Redosledom od
najjačeg ka najslabijem, to su sledeći:
• Serializable (transakcije se serijalizuju)
• Repeatable read (podaci su ponovljivi pri svakom čitanju)
• Read committed (dozvoljava se čitanje podataka iz potvrđenih transakcija)
• Read uncommitted (dozvoljava se čitanje podataka iz nepotvrđenih transakcija)
Kao i u mnogim drugim slučajevima, morate napraviti kompromis između robu-
snesti i performansi.
l ransakciOni model lnnoDB
Nivo izolovan osti serializable je savršen gledano iz ugla usklađenosti i robusnosti
izme~~ podat~a. S ti~ ~ivoom izlov~osti , čitanje podataka i njihove izmene odvijaju
se pnv1dno u mzu, pn cemu se svaka 1zmena cela upisuje u bazu podataka pre nego
što b.u~e dozvoljeno sledeće čitanje istog podatka. Transakcije ne moraju da se uvek
?dVIJaJU bez međusobnog preplitanja da bi se dobio privid serijalizovanih transakcija
Jer su mnoge potpuno nezavisne jedna od druge, ali ako dve transakcije deluju na iste
podatke u isto vreme, one će biti serijalizovane. Pošto u tom slučaju mora doći do
z~klju.čavanja podataka i čekanja na njih, kombinovano s obavezom ispitivanja i pred-
viđanp koje se transakcije međusobno prepliću, konačan rezultat je to da je nivo izo-
lovanosti serializable naj sporiji način transakcione obrade. Ako želite da radite s tim
nivoom izolovan osti, komanda je sledeća:
se t transaction isolation level serializable;
Podrazumevani nivo za InnoDB je repeatable read. Pri tom nivou izolovanosti svaka
transakcija radi sa zasebnom verzijom tabele u kojoj svaki red ima isti sadržaj k;o na
početku transakcije. Garantuje se da je čitanje reda ponovljivo, tj. da se iz istog reda
svaki put učitavaju isti podaci. Ako na početku transakcije pozovete
sel ect * from account where number=l;
a zatim isti upit ponovo izvršite kasnije u transakciji, oba puta dobićete isti rezultat.
Međutim, možete dobiti i ono što se zove jm1tomski podaci (engl. phantom reads). Može
se dogoditi da druga transakcija koja se završi pre vaše doda nove redove u tabelu.Ako
dvaput izvršite isti upit koji sadrži određeni uslov, kao sledeći
sele ct * from account where balance>lOOO;
može se dogoditi da pri drugom čitanju dobijete nove redove - fantomske redove -
kojih nije bilo prvi put.
Trebalo bi da u praksi vrlo retko naiđete na fantomske podatke u MySQL-u.
lnnoDB rešava problem pomoću algoritma nazvanog blokiranje sledećeg ključa (engl.
11ext key lock ing) , pod uslovom da je kolona za koju ste zadali uslov u upitu indeksirana.
Verovatno već znate da InnoDB primenjuje zaključavanje podataka na nivou redova .
~ad~ se transakcija odnosi na određeni red tabele, taj red se zaključava da bi transakcija
bila Izolovana od drugih. Osim zaključavanja redova na koje se transakcija odnosi,
,tlgoritam blokiranja sledećeg ključa blokira i razmake između redova koje nađe u
tndeksu. Pošto se problem fantomskih podataka rešava na taj način, nivo izolovanosti
wrializ able moraćete da koristite samo u malom broju sistema .
_Kada na serveru podesite nivo izolovanosti read committed, transakcije zapravo više
nece b1t1 ~asv1m 1z~~ovane. Ako izvršite neki upit, a zatim ga kasnije u transakciji pono-
VIte, dob1cete razhc1te rezultate ukoliko je druga transakcija u međuvremenu izmenila
podatke i prenela izmene u bazu. Ako vam baš to odgovara, komanda je sledeća
Hl'L transaction isolation level read committed;
2 Poglavlje 1O Upotreba transakCIJa u lnnouts taoe1ama

Pri korišćenju najnižeg nivoa izolovanosti, read uncommitted,javljaju se dva pitanja- 2. Nedeljivost transakcije znači sledeće:
da li su transakcije izolovane i usklađene, pa prema tome, ne krše ACID pravila, i da li
a) izvršavaju se sve operacije koje transakcija zahteva ili se nijedna ne izvršava
se uopšte može pričati o transakcijama. U ovom režimu rada, transakcije mogu da
b) operacije prebacuju bazu podataka iz jednog usklađenog stanja u drugo
čitaju izmene koje su druge transakcije načinile a da te izmene još nisu potvrđene
(prenete u bazu podataka). To se zove čitanje prljavih podataka (engl. dirty reads) i može e) transakcije ne utiču jedna na drugu
sc prihvatiti samo u zaista posebnim okolnostima, npr. kada znate da će sve aktivne niti d) izmene koje su načinile potvrđene transakcije treba da ostanu trajne
samo čitati ili samo upisivati podatke, ali ne i jedno i drugo. Da biste podesili nivo read 3. Izolovanost transakcije znači sledeće:
uncommitted, upotrebite sledeću komandu: a) se izvršavaju sve operacije koje transakcija zahteva ili se nijedna ne izvršava
set transaction isolation level read uncommitted; b) operacije prebacuju bazu podataka iz jednog usklađenog stanja u drugo
Tabela 10.1 prikazuje osobine svakog nivoa izolovanosti. e) transakcije ne utiču jedna na drugu
d) izmene koje su načinile potvrđene transakcije treba da ostanu trajne
Tabela 10.1 Osobine nivoa izolovanosti transakcija
4. Trajnost transakcije znači sledeće:
Prljavi podaci Neponovljivi podaci Fantomski podaci
a) izvršavaju se sve operacije koje transakcija zahteva ili se nijedna ne izvršava
Read Uncommitted Mogući Mogući Mogući
b) operacije prebacuju bazu podataka iz jednog usklađenog stanja u drugo
Read Committed Nisu mogući Mogući Mogući
e) transakcije ne utiču jedna na drugu
Repeatable Read Nisu mogući Nisu mogući Mogući (ali malo
verovatni) d) izmene koje su načinile potvrđene transakcije treba da ostanu trajne
Serializable Nisu mogući Nsu mogući Nisu mogući 5. U režimu ponovljivog čitanja može se dogoditi da
a) učitate prljave podatke
Sažetak b) učitate neponovljive podatke
e) učitate fantomske podatke
• Transakcija je grupa SQL upita koja se obrađuje kao nedeljiva celina. Izvršava se
u potpunosti ili se poništava u potpunosti. d) nijedno od prethodnog
• Standardna SQL-ova sintaksa za definisa~e transakcije izgleda ovako
start transaction;
# do work
Vežbe
commit; Dokumentacija za MySQL/InnoDB sadrži mnogo saveta za poboljšanje performansi
sistema kada se koriste InnoDB tabele. Primenite što veći broj na svoj sistem.
ali postoji i više drugih ekvivalentnih načina da se postigne isti rezultat.
Možete početi od ovog mesta:
• ACID je akronim za Atornicity, Consistency, Isolation i Durability (nedeljivost,
www.innodb.com/ibman.html#InnoDBTuning
usklađenost, izolovanost i trajnost). Trebalo bi da zapamtite šta ove reči znače
inače drugi zaluđenici za računare neće hteti da razgovaraju s vama. Na serveru koji nije previše važan za poslovanje firme, srušite MySQL dok ste
• Redosledom od najjačeg ka najslabijem, nivoi izolovanosti transakcija su sledeći: usred neke transakcije. Nije neophodno da gurnete kućište čvrstih diskova s velike
serializable, repeatable read, read committed i read uncommitted. Podrazumevani nivo u visine, niti da iščupate kabi za napajanje iz utičnice. Dovoljno je da prekinete rad
Inn o DB tabelama je repeatable read. MySQL-ovog procesa. Pregledajte sadržaj dnevnika izmena i posmatrajte šta se događa
kada ponovo pokrenete server.

Pitanja
l. Ako je režim autocommit isključen, transakcija će biti potvrđena
a) kada se izda komanda COMMIT
b) kada se zahteva blokada tabele
e) i a) i b)
d) ni u jednom od navedenih slučajeva
154 Poglavlje 10 Upotreba transakcija u lnnoDB tabelama

Odgovori
Pitanja
l. e
2. a
v
3. e
4. d
Administriranje MySQL-a
5. e

U sledećem poglavlju
U poglavlju ll razmotrićemo MySQL-ov složen sistem upravljanja pravima korisnika . 11 Upravljanje pravima korisnika
Na raspolaganju je bogat izbor mogućnosti za moć koju ćete dati korisnicima baze
podataka. U tom poglavlju savladaćete postojeće opcije i načine na koje se njima 12 Podešavanje MySQL-a
upravlja. 13 Administriranje baze podataka
14 Izrada rezervnih kopija i obnavljanje podataka
15 Zaštita MySQL servera
16 Replikovanje baze podataka
 11
Upravljanje pravima korisnika

J EDNA OD MYSQL-OVIH NAJBOLJIH OSOBINA jeste njegov složen sistem prava

korisnika. U ovom poglavlju bavićemo se pravljenjem korisničkih naloga, pravima
koja su na raspolaganju i načinom na koji su ta prava predstavljena u MySQL-ovim
l<lbelama. Razmotrićemo sledeće teme:
• Pravljenje korisničkih naloga pomoću komandi GRANT i REVOKE
• Nivoi korisničkih prava
• Tabele prava

Pravljenje korisničkih naloga pomoću komandi

GRANT i REVOKE
Prava za pristup podacima dodeljuju se korisničkim nalozima pomoću komande GRANT,
n ukidaju se pomoću komande REVOKE. To su standardne SQL-ove komande koje
možete izvršiti na isti način kao i bilo koju drugu komandu navedenu u ovoj knjizi. Svi
podaci o korisnicima MySQL-a i njihovim pravima pristupa čuvaju se u MySQL-ovoj
bazi podataka, potpuno isto kao i podaci s kojima rade aplikacije koje ste vi napravili.
Da biste mogli da izvršavate komande koji se pominju u ovom odeljku, potreban
vam je određen nivo prava za pristup podacima. Ako ste sami instalirali MySQL,
imate pristup nalogu root, pa prema tome i odgovarajući nivo prava. Ako MySQL
koristite na računaru koji neko drugi administrira (kao što je računar na poslu ili iznaj-
mljeni računar), možda nemate odgovarajući nivo prava da biste izvršavali te upite.
U tom slučaju, dobićete poruku o grešci nalik na sledeću:
ERROR 1045: Access denied for user: 'laura®127.0.0.1' (Using pass-
word: YES)

Dodeljivanje prava
Najpre ćemo razmotriti komandu GRANT, koja omogućava da pravite nove korisničke
naloge i da dodeljujete korisnicima prava za pristup bazama podataka, tabelama i funk-
cija mn. Pogledajte sledeći primer:
gran l liU (e
158 Poglavlje 11 Up ravlj anje pravima korisn ika Nivoi prava

Ova komanda fomura nalog za korisnika čije je ime l uke kada on pokuša da se pri- Korisnikovu lozinku možete izmeniti ako izdate komandu, na primer,
javi na MySQL server s računara localhost. Tom nalogu dodeljuje lozinku (reč set password for fred®localhost = password('novalozinka');
lozinka, koju je vrlo teško pogoditi - razume se, vi ćete zadati nešto bolje!). Reč
Da biste to uradili, morate imati pristup bazi podataka mysql.
usage opisuje pravo koje dodeljujemo korisniku luke. Pravo usage znači da korisnik
Odredba WITH GRANT OPTION je specijalno pravo koje korisniku omogućava da
može samo da se prijavi na server i ništa više. U odredbi ON zadajemo objekte na koje
svoja prava dodeljuje drugim korisnicima. Ako ustanovite da ne možete da dodeljujete
se odnose prava koja dodeljujemo korisniku. Budući da korisniku dodeljujemo samo
prava drugim korisnicima, razlog je to što vam nedostaje ovo pravo. Osim toga, dru-
pravo da se prijavi na server, ta odredba je u ovom slučaju izlišna.
gom korisniku ne možete dodeliti pravo koje sami nemate.
Opšti oblik komande GRANT je, kako stoji u MySQL-ovoj dokumentaciji, sledeći:
Odredbu WITH možete upotrebiti i da biste po satu ograničiti broj izvršenih upita,
GRANT vrsta_prava [(lista_kolona)] [, vrsta_prava [(lista_kolona)] unetih izmena, ili uspostavljenih veza s bazom podataka. Podrazumevana vrednost tih
... ]
parametara je nula, što znači da nema ograničenja.
ON {ime_tabele l * l *.* l ime_baze.*}
TO ime_korisnika [IDENTIFIED BY [PASSWORD] 'lozinka'] Odredba REQUIRE omogućava da zahtevate da se korisnik prijavljtije isključivo
[, ime_korisnika [IDENTIFIED BY 'lozinka'] . .. ] putem zaštićene veze . Da biste mogli daje koristite, moraćete da podesite MySQL na
[REQUIRE odgovarajući način. To ćemo podrobnije razmotriti u poglavlju 15, "Zaštita MySQL
NONE l servera " .
[{SSLI X509}]
[CIPHER način_šifrovanja [AND]]
[ISSUER davalac_sertifikata [AND]] Nivoi prava
[SUBJECT subjekt]]
[WITH [GRANT OPTION l MAX_QUERIES_PER_HOUR # l Prava koja možete dodeliti pomoću komande GRANT dele se u dve osnovne kategorije:
MAX_UPDATES_PER_HOUR # l prava za obične korisnike i prava za adnunistratore.
MAX CONNECTIONS_PER_HOUR #]]
U odredbi GRANT treba da navedete prava koja dodeljujete. Koja sve prava postoje, Prava za ob i čne korisn ike
saznaćete u narednom odeljku . Neka prava su globalna (odnosno, važe za sve baze Prava za obične korisnike pobrojana su u tabeli 11.1.
podataka na serveru), dok druga važe samo za određene objekte (baze podataka, tabele
Ta be la 11 .1 Prava za obične korisnike
ili pojedine kolone tabela).
Pravo Zn ačenje
U odredbi ON treba da navedete objekte na koje se odnose prava koja dodeljujete.
To može biti ime tabele ili ime baze podataka, ili ime baze podataka sa svim njenim CREATE Korisniku je dozvoljeno pravljenje tabela.
tabelama (oblik ime_baze. *). Umesto imena objekta, možete zadati i *. *, što ozna- CREATE TEMPORARY TABLES Korisniku je dozvoljeno prav ljene privremenih tabela.
Čava sve baze podataka i sve tabele u njima. Ako zadate samo *, prava koja dodeljujete DELETE Korisniku je dozvoljeno da briše redove iz tabela.
važe samo za tekuću otvorenu bazu podataka. Ako nije otvorena nijedna baza poda- EXECUTE Korisniku je dozvoljeno da izvršava procedure.
taka, prava se dodeljuju kao da ste zadali *. * u odredbi ON. INDEX Korisniku je dozvoljeno da pravi indekse.
U odredbi TO treba da navedete korisnika kome dodeljujete prava. Ako taj korisnik INSERT Korisniku je dozvoljeno da umeće nove redove u table.
već ima nalog, dodaju mu se nova prava. Ukoliko nalog ne postoji, MySQL će ga LOCK TABLES Korisniku je dozvoljeno da zaključava tabele.
napraviti. U ovoj odredbi možete zadati više od jednog korisnika te imena računara s SELECT Korisniku je dozvoljeno da učitava redove.
kojih se mogu prijavljivati, na primer, fred®localhost. Ako imate teškoća pri prija- SHOW DATABASES Korisniku je dozvoljeno da izdaje komandu SHOW DATABA-
vUivanju kao korisnik za kojeg je upravo napravljen nalog, u komandi GRANT navedite SES da bi dobio listu baza podataka koje postoje na serveru.
i ime računara s kojeg se prijavljujete. Ime MySQL-ovog korisničkog naloga ne mora UPDATE Korisniku je dozvoljeno da ažurira podatke.
biti jednako imenu pod kojim se korisnik prijavljuje u operativni sistem. Ime kori- USAGE Korisniku je dozvoljeno da se prijavi na server, ali osim toga,
snika može sadržati najviše 16 znakova. ne može da radi ništa drugo.
Odredbom IDENTIFIED BY zadaje se lozinka novog korisnika, ili dodeljuje nova
lozinka postojećem korisniku. Prava za administratore
Korisnici mogu da menjaju svoje lozinke pomoću komande: U tabeli 11.2 prikazana su prava koja bi trebalo da se dodeljuju samo administratorim3 .
seL password = password('novalozinka'); Neka među njima možete dodeliti i određenim korisnicima, ako procenite da bi to bilo
ispravno, ali nijedno od tih prava ne treba da se podrazumeva za obične korisnike.

Poglavlje 11 Upravljanje pravima korisnika
Tabela 11.2 Prava za administratore
Pravo Značenje
ALL Korisnik ima sva prava osim WITH GRANT OPTION.
ALTER Korisniku je dozvoljeno da menja strukture tabela. Ovo pravo
možete dodeliti korisnicima koji imaju dovoljno stručnog znanja, ali
budite oprezni pri tome jer se može (zlo)upotrebiti i za promenu
sadržaja tabela prava.
DROP Korisniku je dozvoljeno da briše tabele. Ovo pravo možete dodeliti
korisnicima u koje imate dovoljno poverenja.
FILE Korisniku je dozvoljeno da podacima iz jedne datoteke dopunjuje ili
menja sadržaj druge datoteke. Ovo pravo takođe možete dodeliti
korisnicima u koje imate dovoljno poverenja. Pazite se korisnika
koji pokušavaju da proslede podatke u datoteku koju slobodno
izaberu, kao što je /etc/passwd ili slična datoteka!
PROCES S Korisniku je dozvoljeno da prikaže listu svih procesa- tj. da vidi sve
tekuće procese koje MySQL izvršava.
RE LOAD Korisniku je dozvoljeno da izdaje komandu FLUSH. Ova komanda
ima više namena. U nastavku ovog poglavlja razmotrićemo
komandu FLUSH PRIVILEGES, a komandom FLUSH bavićemo se
detaljnije u poglavlju 13.
REPLICATION CLIENT Korisniku je dozvoljeno da ispituje gde se nalaze glavni i zavisni
serven.
REPLICATION SLAVE Specijalno pravo namenjena specijalnom korisniku replikovanja na
zavisnom serveru.Više informacija o tome naći ćete u poglavlju 16.
SHUTDOWN Korisniku je dozvoljeno da izdaje komandu mysqladmin
shutdown.Više informacija o tome naći ćete u poglavlju 13.
SUPER Korisniku je dozvoljeno da se prijavljuje na server čak i kada je s
MySQL-om uspostavljen maksimalni dozvoljeni broj istovremenih
veza i može da izvršava komande CHANGE MASTER, KILL (thread) ,
mysqladmin debug,PURGE MASTER LOGSiSET GLOBAL.
WI TH GRANT OPTION Korisniku je dozvoljeno da drugima dodeljuje svako pravo koje sam
1ma.
Postoji još jedno pravo koje se zove REFERENCES. Rezervisano je za buduću upo-
trebu i mada ga možete dodeljivati, zasad nema nikakvog efekta.
Utvrđivanje ukupnih prava
Pomoću komande GRANT možete dodeliti prava na četiri nivoa:
• Globalna prava koja važe za sve baze podataka na serveru. Zadaju se pomoću
niza znakova*.* u komandi GRANT. Na primer:
grant all on*.* to fred;
• Prava koja važe samo za određenu bazu podataka. Zadaju se izrazom
irne_ba z e . * u komandi GRANT:
q n mL a ll on e mpl oy ee .* to fred;
.............. ,., ......
• Pravo pristupa određenoj tabeli. Dodeljuje se tako što se navede ime te tabele
u komandi GRANT:
grant select on department to fred;
• Prava pristupa određenoj koloni. Dodeljuje se tako što se zada ime kolone
u odredbi GRANT komande GRANT. Na primer:
grant select (employeeiD) on employee to fred;
Kada utvrđuje da li korisnik ima pravo da izvrši određeni posao, MySQL kombi-
nuje pomoću operatora OR korisnikova globalna prava, prava koja ima za bazu poda-
taka, prava koja ima za tabelu i prava koja ima za kolonu .
Upotreba komande REVOKE
Komanda REVOKE suprotna je komandi GRANT i služi za ukidanje prava koja korisnik
ima. Na primer:
revoke all on employee.* from fred;
Opšti oblik komande revoke izgleda ovako:
REVOKE vrsta_prava [ (lista_kolona) l [, vrsta_prava [ (lista_kolona) l
... l
ON {irne_tabele l * l *·* l ime_baze.*}
FROM ime korisnika [, ime_korisnika ... l
Kao što vidite, odredbe su u suštini iste kao u komandi GRANT i omogućavaju uki-
danje odgovarajućih prava.
Tabele prava
Podaci koje menjate pomoću komandi GRANT i REVOKE čuvaju se u bazi podataka koja
se zove mysql. Umesto pomoću komandi GRANT i REVOKE, tabele u toj bazi podataka
možete me~ati i direktno, ukoliko tačno znate šta treba da uradite. Osim toga,
podatke iz tih tabela možete i da učitavate da biste lakše rešili probleme u vezi s pra-
vima ukoliko se pojave.
Ako sadržaj tih tabela menjate direktno, morate izdati komandu
flush privileges;
da bi izmene počele da važe.
U bazi podataka mysql nalazi se šest tabela:
• user • tables_priv
• db • columns_priv
• host • func
Prvih pet tabela koristi se za čuvanje podataka u vezi s pravima korisnika. (U tabeli
func skladište se podaci koji se tiču funkcija koje korisnici pišu, ali to je tema koja
izlazi izvan okvira ove knjige.)
t"091CIVIjt: ll Uf.HCIVIJCIIIjt: fHCIVIIIICI I'.UII)IIII'.d

Prve tri tabele- user, db i host -koriste se kada se utvrđuje da li imate pravo pri- Tabela db
stupa bazi podataka. Svih pet tabela se koristi kada se utvrđuje imate li pravo da U ovoj tabeli čuvaju se podaci o pravima korisnika za pojedine baze podataka. Tabela
izvršite određenu komandu. se sastoji od sledećih kolona:
• Kolone za opseg vidlj'ivosti Na osnovu njihovog sadržaja, MySQL utvrđuje koji
Tabela user red treba učitati. Ako imate različita pravila za različite računare, ostavite polje
Tabela user sadrži podatke o globalnim pravima korisnika. host prazno, a u tabeli host dodajte odgovarajuću grupu redova da biste obezbe-
Ova tabela ima sledeće kolone: dili detaljnije podatke. Ovoj grupi pripadaju sledeće kolone:
• Kolone za opseg vidljivosti Na osnovu sadržaja ovih kolona utvrđuje se koji red Host
treba učitati. Ovoj grupi pripadaju sledeće kolone: Db
Host: Ime računara s kojeg korisnik uspostavlja vezu User
• Kolone za prava Njihov sadržaj određuje koja sve prava ima kombinacija Host,
user: Ime korisnika
Db i User. Ove kolone takođe mogu sadržati samo vrednosti Y ili N. Kolone za
Password: Korisnikova lozinka, u formatu šifrovanom pomoću funkcije
prava su sledeće:
PASSWORD ()
Select_priv Create _pri v
• Kolone za prava Svaka kolona odgovara jednom globalnom pravu i može
sadržati vrednost y (korisnik ima to globalno pravo) ili N (korisnik nema to glo- Insert _pr iv Drop_pri v
balno pravo). Ovoj grupi pripadaju sledeće kolone: Update_priv Grant_priv
Shutdown_priv Delete _pri v Create_tmp_table_priv
Select_priv
Process_priv Index_pri v Lock_tables_priv
Insert _pri v
File _pri v Alter_pri v
Update_priv
'i' db _pri v
'shOW'_
Delete _pri v
Super_pr iv
Tabela host
Index_pri v
MySQL pretražuje tabelu host kad god naiđe na prazno polje u tabeli db. Takvo
Alter_pri v Create_tmp_table_priv
ponašanje ne možete zadati komandom GRANT, ali možete ga ručno podesiti. Tabela
Create_priv Lock_tables_priv ima sledeće kolone:
Drop _pr iv Execute _pr iv
• Kolone za opseg vidljivosti Na osnovu njihovog sadržaja, MySQL utvrđuje koji
Grant _pri v Repl_slave_priv
red treba u čitati. Svaki red u ovoj tabeli sadrži podatke o jednoj bazi podataka
References _pri v Repl_client_priv kojoj se pristupa s jednog računara. Ovoj grupi pripadaju sledeće kolone:
Reload_priv Host
• Kolone za uspostavljanje zaštićene veze Odgovaraju podacima koji se zadaju Db
u odredbi REQUIRE komande GRANT. Ovoj grupi pripadaju sledeće kolone: • Kolone za prava Njihov sadržaj određuje koja sve prava ima kombinacija Host i
ssl_type Db. Ove kolone takođe mogu sadržati samo vrednosti Y ili N. Kolone za prava su
ssl_cypher sledeće:
x509_issuer Select _pri v Create _pri v
x509_subject Insert_priv Drop_pr iv
• Kolone za ograničavanje upotrebe resursa Sadrže podatke o eventualnim ograniče­ Update_priv Grant_priv
njima upotrebe određenih resursa koje zadajete na kraju komande GRANT. Ovoj
Delete_priv Create_tmp_table_priv
grupi pripadaju sledeće kolone:
Index_pr iv Lock_tables_priv
max_questions
Alter_pri v
max_updates
max_ connections
ou-.
Sa ela

Tabela tables_priv Sažetak

U tabeli tables_priv čuvaju se podaci o pravima koje korisnici imaju za pojedine
tabele. Ova tabela ima sledeće kolone:
GRANT i REVOKE
• Kolone za opseg vidlj"ivosti Imaju istu namenu kao i u prethodne tri tabele. U
• Komanda GRANT omogućava da korisniku dodelite prava pristupa ili da napravite
ovom slučaju imamo i kolonu Table_name, koja sadrži podatke o tabeli na koju
nov korisnički nalog. Format komande je sledeći:
se pravo odnosi. Kolone za opseg vidljivosti su sledeće:
GRANT vrsta_prava [ (lista_kolona) J [, vrsta_prava [ (lista_kolona) J
Host ... ]
Db ON {ime_tabele l * l *.* l ime_baze.*)
User TO ime_korisnika [IDENTIFIED BY [PASSWORD] 'lozinka']
[, ime_korisnika [IDENTIFIED BY 'lozinka'] ... ]
Table name [REQUIRE
• Kolone o dodeli Čuvaju podatke o tome ko je i kada dodelio pravo. Ovoj grupi NONE l
pripadaju sledeće kolone: [{SSLI X509}J
[CIPHER način_§ifriranja [AND]]
Gran tor
[ISSUER davalac_sertifikata [AND]]
Time stamp [SUBJECT subjekt]]
• Kolona Table_priv Čuva podatak o pravu koje je dodeljena kombinaciji [WITH [GRANT OPTION l MAX_QUERIES_PER_HOUR # l
Host/Db/User za tabelu navedenu u koloni Table_name. Kolona može sadržati MAX_UPDATES_PER_HOUR # l
MAX_CONNECTIONS_PER_HOUR #JJ
jednu iz skupa sledećih vrednosti: Select, Insert, Update, Delete, Create,
Drop, Grant, References, Index i Al ter. • Komanda REVOKE ukida prava dodeljena korisniku. Format komande je sledeći:
REVOKE vrsta_prava [ (lista_kolona) l [, vrsta_prava [ (lista_kolona) J
• Kolona Column_pri v Čuva podatak o pravu koje korisnik ima za sve kolone ... ]
tabele. Može sadržati jednu iz skupa sledećih vrednosti: Select, Insert, Update ON {ime_tabele l * l *.* l ime_baze.*)
i References. Ako je ova kolona prazna, MySQL će potražiti u tabeli FROM ime_korisnika [, ime_korisnika ... ]
columns_priv detaljnije podatke o tome šta jeste a šta nije dozvoljeno
u kolonama tekuće tabele. Prava
• Prava se mogu dodeljivati korisnicima pojedinačno.
Tabela columns_priv • Ovo su prava namenjena običnim korisnicima:
U tabeli columns _pri v čuvaju se podaci o pravima korisnika za pojedine kolone. CREATE LOCK TABLES
Tabela ima sledeće kolone:
CREATE TEMPORARY TABLES SELECT
• Kolone za opseg vidlj"ivosti Na osnovu njihovog sadržaja, MySQL utvrđuje koji DELETE SHOW DATABASES
red treba učitati. Ovoj grupi pripadaju sledeće kolone: EXECUTE UPDATE
Host INDEX USAGE
Db
INSERT
User
Table name • Ovo su prava name~ena administratorima:
Column_name ALL REPLICATION CLIENT
• Kolona column_pri v Čuva podatak o pravu dodeljenom kombinaciji vrednosti ALTER REPLICATION SLAVE
navedenoj u kolonama za opseg vidljivosti. Može sadržati jednu iz skupa sle- DROP SHUTDOWN
dećih vrednosti: Select, Insert, Update i References. FILE SUPER
• Kolo/la Time stamp Pokazuje kad je pravo bilo dodeljena. PROCES S WITH GRANT OPTION
RE LOAD
G Poglavlje 11 Upravljanje pravima korisnika
U sledećem po!Jiavl u

Tabele prava 5. Podatak u koloni tables_priv.table_priv

• Podatke o korisničkim nalozima i njihovim pravima MySQL čuva u bazi poda- a) opisuje pravo koje korisnik ima za tu tabel u u obliku jedne iz skupa
taka mysql. vrednosti
• Postoji pet tabela prava. b) ima vrednost Y ili N kada je korisniku dozvolj en pristup toj bazi podataka
• U tabeli user čuvaju se imena korisnika, njihove lozinke i podaci o globalnim e) opisuje jedno od prava koje korisnik ima za tu tabel u
pravima . d) pokazuje da li za tu tabelu postoji odgovarajući red u tabeli columns_priv
• U tabeli db čuvaju se podaci o pravima za pojedine baze podataka.
• U tabeli host čuvaju se podaci o tome kojoj se bazi podataka s kojeg računara Vežbe
može pristupati.
l. Napišite komandu GRANT koja pravi korisnički nalog bill, čija je lozinka
• U tabeli tables _pri v čuvaju se podaci o pravima za pojedine tabele.
secret i kome je dozvoljeno da učitava podatke iz tabele department, ažurira ih,
• U tabeli columns_priv čuvaju se podaci o pravima za pojedine kolone dodaje u tabelu i briše iz ~e.
u tabelama.
2. Napišite komandu REVOKE koja ukida prava tog korisnika.

Pitanja Odgovori
l . Pravo GRANT OPTION omogućava korisniku da
a) učitava podatke iz datoteke Pitanja
b) drugima dodeljuje prava koja sam ima l. b
e) se prijavljuje na server, ali ništa više 2. e
d) izdaje komandu FLUSH 3. d
2. Pravo USAGE omogućava korisniku da 4. a
a) učitava podatke iz datoteke 5. a
b) drugima dodeljuje prava koja sam ima
e) se prijavljuje na server, ali ništa više Vežbe
d) izdaje komandu FLUSH l.
grant select, update, insert, delete
3. Pravo RELOAD omogućava korisniku da on employee.department
a) učitava podatke iz datoteke to bill®localhost
b) drugima dodeljuje prava koja sam ima identified by 'secret';
2.
e) se prijavljuje na server, ali ništa više
revoke select, update, insert, delete
d) izdaje komandu FLUSH on employee.department
4. Pravo FILE omogućava korisniku da from bill;
a) učitava podatke iz datoteke
b) drugima dodeljuje prava koja sam ima U sledećem poglavlju
e) se prijavljuje na server, ali ništa više U sledećem poglavlju, "Podešavanje MySQL-a", razmotrićemo mnogobrojne opcije
d) izdaje komandu FLUSH za podešavanje MySQL-a.
 12
Podešavanje MySOL-a

U OVOM POGLAVLJU nadovezujemo se na kratak uvod u podešavanje MySQL-a iz

poglavlja l, "Instaliranje MySQL-a". Razmotrićemo razne opcije za podešavanje
MySQL servera, s posebnim osvrtom na internacionalizovanje servera.
Obradićemo sledeće teme:

• Podešavanje MySQL-ovih konfiguracionih opcija

• Konfiguracione opcije za više servera na istom računaru
• Internacionalizovanje

Podešavanje MySQL-ovih konfiguracionih opcija

Kao što ste iz dosadašnjeg čitanja ove knjige saznali, mnogi programi za rad s MySQL-
-om imaju konfiguracione opcije. Njihove vrednosti zadajete na komandnoj liniji,
ali u mnogim slučajevima možete ih zadati i u obliku datoteke opcija. U istoj datoteci
opcija možete zadati vrednosti opcija za komandne linije više programa za rad s
MySQL-om, kao što su mysql, mysqladmin, mysqld, mysqld_safe, mysql.server,
mysqldump, mysqlimport, mysqlshow, mysqlcheck, myisamchk i myisampack.
Prednost upotrebe datoteke opcija jeste to što vam omogućava da na jednom
mestu zadate standardne vrednosti za sve opcije. Kada je instaliran na Unixu, MySQL
podržava i upotrebu zasebnih datoteka opcija koje važe za ceo server i za pojedinačne
korisnike.
Rešenje s datotekama opcija naročito je pogodno kada upravljate s više servera.
Ako svi serveri imaju istu konfiguraciju, što je čest slučaj kada se primenjuje replika-
vanje, možete koristiti istu konfiguracionu datoteku za svaki server.
Konfiguracione opcije prvi put smo pomenuli u poglavlju l. Sada ćemo ih ponovo
razmotriti, ali opširnije. Datoteku ili datoteke opcija naći ćete u direktorijumima
navedenim u nastavku teksta.
Kada je MySQL instaliran na Windowsu, datoteku opcija možete smesti ti u sistem-
ski direktoriju m Windowsa i nazvati je my. ini, a možete je smesti ti i u kore nski
din:ktorijulll diska na koji je instaliran server (na primer, C :\) i nazvati my. cnf. To j~:
glob.dn.t d.tlnlt·~ .1 opcija tj. vrednosti opcija u njoj vah• 1'<1 sve korisnike serv~.:r,t
 ruut:)iiVilllJt: IVJy.::>uL-uvul J<.uruJyurill:IUillll upnJA
170 Poglavlje 12 Podešavanje MySQL-a

Kada je MySQL instaliran na Unixu, možete imati jednu globalnu datoteku opcija,
po jednu datoteku opcija za svaki MySQL server instaliran na računaru i po jednu
datoteku opcija za svakog korisnika. (Na jednom fizičkom računaru može raditi
istovremeno više MySQL servera, što je objašnjeno u nastavku ovog poglavlja.)
Globalna datoteka opcija nalazi se u direktorijumu /etc/my. cnf. Datoteke opcija
za pojedine servere nalaze su direktorijumima data svakog servera, a datoteke opcija za
pojedine korisnike nalaze se u matičnom direktorijumu svakog korisnika. Imajte u
vidu da imena datoteka opcija za korisnike imaju prefiks tačku- tj. ime datoteke je
.my.cnf a ne my.cnf.
Pogledajmo ponovo datoteku opcija koju smo u poglavlju 1 naveli kao primer
sintakse za tu vrstu datoteka. Njen sadržaj ponovo prikazujemo u listingu 12.1.
Listing 12.1 Primer datoteke opcija my.cnf
[mysqld]
# binarno beleženje i beleženje sporih upita
Na isti način kao što zadajete opcije za pojedine programe, možete zadati i grup11
opcija [client], koje će važiti za sve programe.
Redovi koji počinju znakom # su komentari .
Postoje tri oblika sintakse za zadavanje vrednosti opcija:
• Možete navesti ime opcije koju želite da uključite; na primer:
log-bin
Ovo je ekvivalentno pozivanju mysqld --log-bin s komandne linije.
• Možete navesti ime opcije i vrednost koju joj dodeljujete; na primer:
innodb_flush_log_at_trx_commit=l
• Možete navesti ime opcije i do deli ti joj vrednost pomoću sintakse set -vari a-
ble; na primer:
set-variable = innodb_log_buffer_size=BM
Treći oblik sintakse smatra se zastarelim, ali smo ga naveli radi celovitosti. Pošto
ćete nailaziti na ovaj oblik sintakse u nekim datotekama primera, trebalo bi da

log-bin znate šta on znači. Na primer, to je slučaj s primerom datoteke my. cnf, koju
log-slow-queries smo preuzeli iz MySQL-ove dokumentacije kao jednostavnu datoteku opcija
za lnnoDB.
# podešavanje za InnoDB tabele
# ovo je osnovna datoteka opcija predložena u dokumentaciji. Neke opcije koje određuju kako će se koristiti datoteke opcija važe za sve programe:
# Datoteke za podatke treba da omoguće • --no-defaults znači da nema datoteka opcija čiji bi sadržaj trebalo učitati.
# skladištenje podataka i indeksa.
# obezbedite dovoljno slobodnog • - -print-defaults prikazuje sve vrednosti opcija koje važe za tekući program.
# prostora na disku. • --defaults-file=/putanja/do/datoteke nalaže programu da koristi zadatu
innodb_data_file_path = ibdatal:lOM:autoextend datoteku umesto standardnih datoteka opcija. To je korisno pri testiranju izmena
# podesite veličinu rezerve za bafere na
konfiguracije.
# so-so% količine memorije
# na računaru • --defaults-extra-file=/putanja/do/datoteke učitaće navedenu datoteku
set-variable = innodb_buffer_pool_size=70M nakon učitavanja globalne datoteke opcija, ali pre učitavanja datoteka opcija za
set-variable = innodb_additional_mem_pool_size=lOM pojedinačne korisnike.
# podesite veličinu dnevnika na približno
# 25% veličine rezerve za bafere Opcije za mnoge programe koje možete podesiti pomoću datoteka opcija opisane
set-variable = innodb_log_file_size=20M su na drugim mestima u ovoj knjizi. Izuzetak je mysqld. U narednom odeljku razmo-
set-variable = innodb_log_buffer_size=BM trićemo najvažnije i najkorisnije opcije za komandnu liniju programa MySQL server.
# podesite .. flush_log_at_trx_commit
# na o ako možete da prihvatite gubljenje
u nekoliko poslednjih transakcija Opcije za program mysqld
innodb_flush_log_at_trx_commit=l Naredna lista opcija nije potpuna, a svrha joj je da predoči najčešće korišćene opcije
za mysqld. Svaka opcija se može zadati na komandnoj liniji pri pokretanju programa
Pogledajmo format ove datoteke. mysqld ili, kao što smo već pomenuli, putem datoteke opcija.
Prvi red u datoteci je Listu svih opcija (upozorenje: prilično je dugačka) dobićete ako na komandnoj
[mysqld] liniji otkucate
To znači da su opcije navedene iza ovog reda namenjene programu mysqld. Ako mysqld --help
želite da zadate opcije za drugi program, navedite njegovo ime na početku grupe
opcija. Imc mora biti napisano unutar uglastih zagrada.
1/2 Pog lavlje 12 Podešavanje MySQL-a
Evo nekoliko korisnih opcija:
• ansi: Pokreće server u režimu kompatibilnosti sa standardom ANSI. U tom slu-
čaju, MySQL prihvata samo sintaksu koja je u skladu sa standardom ANSI-99 SQL.
• basedir: Zadaje kerenski direktorijum instalacije ukoliko želite da server radi
u nestandardnom direktorijumu.
• datadir: Isto kao basedir, ali za direktorijum data.
• log-bin: Uključuje binarno beleženje u dnevnik izmena. Možete zadati ime
i direktorijum datoteke dnevnika izmena.
• log-error: Uključuje beleženje grešaka. Možete zadati ime i direktorijum dato-
teke dnevnika grešaka.
• log-slow-queries: Uključuje beleženje sporih upita.
• port: Zadaje TCP priključak na kojem server osluškuje. Podrazumeva se
priključak broj 3306.
• user: Zadaje ime korisničkog naloga pod kojim MySQL server treba da radi.
Tokom ovog poglavlja razmotrićemo još nekoliko drugih opcija, a to ćemo uraditi
i u poglavlju 17, "Optimizovanje MySQL Servera".
Opcije za lnnoDB
U primeru datoteke koji smo naveli, postoji i nekoliko opcija koje se odnose na
InnoDB. Komponentu InnoDB možete koristiti i ako ne zadate izričito vrednosti za
te opcije, ali trebalo bi da ih podesite radi boljih performansi . Ranije smo podesili sle-
deće opcije:
• innodb_data_file_path = ibdatal : lOM:autoextend
Ova opcija opisuje MySQL-u gde da smešta podatke kojima upravlja InnoDB.
Za razliku od My ISAM tabela koje su smeštene svaka u svojoj datoteci, InnoDB
tabele se čuvaju u deljenom prostoru za tabele, koji se može sastojati od jedne ili
od više datoteka. U ovom primeru nalažemo MySQL-u da sve InnoDB podatke
smešta u istu datoteku čije je ime ibdatal, a početna veličina 10 MB automatski
se povećava (u koracima od po 8 MB) kada se prostor za tabele popuni.
Opšti format ove opcije je
imedatoteke : veličina [; imedatoteke:veličina; .. . ] [ :autoex-
tend [:max: veličina]]
Opcija autoextend omogućava da se veličina prostora za tabele povećava prema
potrebama. Opcija max omogućava da zadate maksimalnu veličinu do koje dato-
teka može da naraste.
• innodb_buffer_pool_size=70M
Ova opcija podešava veličinu bafera koji se koristi kao ostava za (keš) pri radu
s podacima u InnoDB tabelama i indeksima . Kao i svaka druga ostava, što veća,
to bolja- omogućava manje direktnih pristupa disku . Koliko ćete memorije
odvojiti za rezervu bafera zavisiće od toga da li na serveru ima i drugih aplikacija
i kmisnik.l, ali i ml količine memorijl' s kojo111 raspolažete.
• innodb_additional_mem_pool_size=lOM
Ova opcija odvaja memoriju koja će služiti za smešta~e MySQL-ovih internih
struktura podataka. Ako MySQL- u ponestane ove vrste memorije, počeće da
upisuje upozorenja u dnevnik grešaka .
• innodb_log_file_size=20M
Ova opcija podešava veličinu datoteka dnevnika . InnoDB cikli č no popunjava n
datoteka dnevnika- gde je n vrednost zada ta opcijom innodb_ log_ files_
in_group; podrazumevana vrednost je 2 i preporu č uje se.
• innodb_log_buffer_size=8M
Ova opcija podešava veličinu bafera u koji sc upisuje dnevnik izmena pre nego
što se upiše na disk.
• innodb_flush_log_at_trx_commit=l
Ako ovoj opciji zadate vrednost 1, to znači da se sadržaj dnevnika izmena iz
bafera upisuje na disk kad god potvrdite transakciju. To je normalno ponašanje.
Kada je ova opcija podešena na vrednost nula, dnevnik se upisuje i prenosi na
disk otprilike jedanput u sekundi. Ako je vrednost ove opcije 2, podaci se upi-
suju u dnevnik kad god potvrdite transakciju, ali se sadržaj bafera prazni i upisuje
na disk jedanput svake sekunde.Vrednosti o ili 2 poboljšavaju performanse, ali
verovatno ne treba da objašnjavamo koliko je to rizično.
Postoje i druge konfiguracione opcije za InnoDB. Više informacija o tome naći
ćeteu MySQL-ovoj dokumentaciji.
Konfiguracione opcije za više instalacija
na istom računaru
Često je korisno omogućiti da više MySQL servera radi na istom računaru. Na pri-
mer, korisnici dobavljača Internet usluga mogu imate vlastite instalacije. Ovu odliku
MySQL-a koristimo kada želimo da polaznicima kursa o MySQL-u omogućimo da
svako podešava svoj server.
Za svaki server koji pokrećete morate zadati različite vrednosti sledećih opcija za
mysqld:
• port: Svaki server mora osluškivati na drugom TCP priključku.
• socket: Na Unixu, svaki server mora koristiti drugu datoteku utičnice. Na
Windowsu, opcijom socket zadaje se ime imenovanog cevovoda koji server
koristi. U oba slučaja, vrednost opcije socket mora biti različita za svaki server.
• shared-memory-base-name (samo na Windowsu): Svaki server mora koristiti
drugi blok deljene memorije.
pi d- file (samo na Unixu): Svakom serveruje potrebna vlastita datoteka u koju
upisuje identifikator svog procesa (picl).
• Opcije za beleženje podataka u dnevnike izmena: Ako zadate vrednost bilo koje
opcije koja se odnosi na datoteke dnevnika, za svaki server moraćctc da zadatl~
1h 111-1i direktorij um za datoteke dnevnika.
1 14 Poglavlje 12 Podešavanje MyS UL-a

Jednostavan način da to postignete jeste da opciji basedir dodelite različitu vred-
nost za svaki server. Tako će direktorijumi data i datoteke dnevnika automatski biti
različiti. Toplo preporučujemo da svaki server ima svoj direktorijum data, tako izbe-
gavate razne neprijatnosti.
Opcija --defaults-fileje veoma korisnajer omogućava da se svaki server
pokrene s različitim skupom podrazumevanih vrednosti opcija (ili da se svaki server
instalira kao Windowsov servis s vlastitim skupom podrazumevanih vrednosti opcija).
Važno je da zapamtite sledeće: kada na istom računaru radi više servera, klijentskim
programima i drugim programima koji uspostavljaju veze sa serverom, kao što je mys-
qladmin, morate zadati server s kojim treba da se povežu. U takvim situacijama može
biti veoma pametno da za svakog korisnika napravite po jednu datoteku my. conf u
kojoj ćete zadati odgovarajući broj TCP priključka- tako korisniku omogućavate da
automatski uspostavi vezu sa svojim serverom.
• Sintaksa datoteke počinje imenom programa između uglastih zagrada, Čl'lllll
slede opcije koje se odnose na taj program. Komentari počinju znakom ll. Sv.d.;,1
opcija može se zadati u obliku opcija, opcija=vrednost, ili set-variabl
opcija=vrednost.
• Listu svih opcija za program mysqld možete dobiti pomoću komande mysqlcl
--help.
• Više MySQL servera može raditi na istoj mašini u isto vreme, pod uslovom da
podesite opcije tako da serveri ne ometaju jedan drugog. Za svaki server morate
zadati različite brojeve TCP priključka, utičnica i datoteka dnevnika.
• U datoteci opcija možete zadati podrazumevani skup znakova i jezičkih pravila
koja će važiti na serveru. Skup znakova se sastoji od skupa dozvoljenih simbola .
Jezička pravila određuju redosled sortiranja.

lnternacionalizovanje Pitanja
l. Opcija --no-defaults za mysqld znači
Postoje dve opcije za mysqld koje omogućavaju da se zada podrazumevani skup zna-
kova i jezičkih pravila. Skup znakova je skup simbola koji se može koristiti na serveru. a) ne važe podrazumevane vrednosti, već samo vrednosti zadate u datoteci
Jezička pravila određuju način na koji se parede nizovi znakova iz tog skupa- čime se opcija
određuje i redosled sortiranja- što zavisi od govornog jezika. b) ne učitavati ništa iz datoteka opcija
Podrazumevani skup znakova možete zadati pomoću opcije --default -charac- e) učitati vrednosti samo iz globalnih datoteka opcija
ter-set. Svakom skupu znakova pridružen je i podrazumevani skup jezičkih pravila, d) nijedno od prethodnih
ali možete zadati i neki drugi pomoću opcije --default-collation option. Ako
2. Opcija za Inn oD B koja podešava veličinu prostora za tabele je
kombinacija skupa znakova i skupa jezičkih pravila nije ispravna, mysqld će prikazati
a) innodb_buffer_pool_size
poruku o grešci.
Ako nijedna od ovih opcija nije zadata, podrazumeva se skup znakova latin l i skup b) innodb_data_file_path
jezičkih pravila latinl_swedish_ci. Taj skup znakova se takođe označava kao IS0- e) innodb_log_buffer_size
-8859-1 West European. Jezička pravila latinl_swedish_ci određuju redosled sor- d) nijedna od prethodnih
tiranja teksta na Švedskom i finskom jeziku koji se sastoji od znakova iz skupa latin l. 3. Opcija za InnoDB koja podešava veličinu bafera za podatke je
(Možda niste znali da za reči napisane istim slovima važe različita pravila sortiranja u a) innodb_buffer_pool_size
različitim jezicima.) Postoje i jezička pravila koja se mogu pridružiti skupu znakova
b) innodb_data_file_path
latinl koja opisuju kako se sortira tekst na nemačkom, danskom i norveškom jeziku.
Više informacija o skupovima znakova koje MySQL podržava, naročito ako vas e) innodb_log_buffer_size
z~nima baš određeni skup, potražite u MySQL-ovoj dokumentaciji. d) nijedna od prethodnih
4. Kada više servera radi na istom računaru, nUe neophodno da sledeći elementi
budu odvojeni:
Sažetak
a) datoteke dnevnika
• MySQL-ovi programi mysql, mysqladmin, mysqld, mysqld_safe, mysql.server,
b) TCP priključci
mysqldump, mysqlimport, mysqlshow, mysqlcheck, myisamchk i myisampack
podržavaju upotrebu zajedničkih datoteka opcija. e) utičnice
• Opcije možete podesiti tako da važe na globalnom nivou, na nivou pojedinač­ d) klijentski programi
nog servera i/ ili korisnika, ili na svim navedenim nivoima istovremeno.
~G Poglavlje 12 Podešavanje MySOL-a

S. Šta je od sledećeg tačno?

a) Jedan skup jezičkih pravila može se pridružiti samo jednom skupu znakova.
b) Jedan skup jezičkih pravila može se pridružiti svakom skupu znakova.
e) Jednom skupu znakova može se pridružiti samo jedan skup jezičkih pravila.
d) Nijedno od prethodnih.
1
Vežbe Administriranje baze podataka
Instalirajte stariju verziju MySQL-a (na primer, 3.23) na svoj računar. Podesite sistem
tako da imate i tekuću i stariju verziju servera koje rade na istom fizičkom računaru
Pokušajte da uspostavite vezu sa obe verzije. .

Odgovori
Pitanja
u OVOM POGLAVLJU RAZMOTRIĆEMO uobičajeneposlove koji su neophodni za
upravljanje MySQL-ovom bazom podataka. To obuhvata sledeće aktivnosti:
l. b • Pokretanje i spuštanje srevera
2. b • Prikazivanje podataka o serveru i bazama podataka na njemu
3. a • Podešavanje serverskih promenljivih
4. d • Uništavanje niti
S. a • Pražnjenje ostava
• Analiziranje tabela
U sledećem poglavlju • Pregledanje datoteka dnevnika izmena

U sledećem poglavlju, "Administriranje baze podataka", razmotrićemo uobičajene Mada prvenstveno objašnjava poslove koje treba da obavlja administrator baze
t svakodnevne poslove održavanja koje treba obavljati u MySQL-ovoj bazi podataka.
podataka, ovo poglavlje opisuje i jedan važan skript, mysqladmin, koji omogućava da
automatizujete neke od tih poslova.
Zadavanjem odgovarajućih parametara, skript mysqladmin se može upotrebiti za
obavljarUe velikog broja administrativnih poslova. Na kraju ovog poglavlja naći ćete
njihov spisak.
U ovom poglavlju razmotrićemo i upotrebu skriptova mysqlshow i mysqlcheck, te
SQL-ovih komandi KILL, RESET, CHECK, REPAIR i ANALYZE TABLE.

Pokretanje i spuštanje MySQL servera

Kao što smo napomenuli u poglavlju l ",Instaliranje MySQL-a", svoj server ćete naj-
verovatnije podesiti tako da se automatski pokreće zajedno sa operativnim sistemom.
Međutim, postoje situacije u kojima ćete morati da spustite, pa da ponovo pokrenete
server jer je došlo do greške.
Već smo objasnili kako se pokreće MySQL server. Način na koji ćete to uraditi
zavisi od vašeg operativnog sistema, sadržaja standardnih putanja i opcija koje ste
izabrali kada ste instalirali MySQL server. Na Linuxu, server možete pokrenuti
pomoću komande

/t Lc/lnit ,d/ mysqld start

18 Poglavlje 13 Administriranje baze podataka III~UL.I.UIIJ'- f'i'"""" ... '-""''"'..,- ... ...,,._,_. -- ---.---------~

ali samo ako imate kopiju izvršne datoteke mysqld u direktorijumu koji se podrazu-
meva u distribuciji Red Hat. Ako se ta datoteka nalazi na drugom mestu, moraćete da
zadate tačnu putanju. Više informacija o tome naći ćete u poglavlju l. Server možete
pokrenuti i pomoću skripta
safe_mysqld
Ovaj skript najpre pokušava da automatski odredi odgovar~uće opcije za pokre- 1'1-0Yidosn..,
~o ...
.......
........ toc•~
Locd~~Sys;t~

tanje MySQL-a, a zatim pokreće MySQL s tim opcijama.Ako skript nije na vašoj (alecb ..... ..
~'-·· '"""""'
Lout5o,ostem

podrazumevanoj putanji, moraćete da zadate celu putanju na kojoj se on nalazi.

Cohdtpe ...
,...,"..,.
NetWOik.S...

........ ,....
-.......
fnobiH• ... 51:•ted
Atltritvw:t ... 51:•ted Local~

Da biste na Linuxu spustili MySQL server, imate dve mogućnosti. Možete izdati loadJNe. ... St•ted
l'rl;wlcle$p . .• St•ted ............- "..,
Locals-,.tem
LCIUIISyod:em
komandu ........ """""-
Crut••···
Mlnoqei: • ...
5t•ted
....... Loct/Sysl:.-!1
LQ(also,stem
/etc/init.d/mysqld stop
ili
PnNidest ...
~t

ENbletrl ...
...
St•ttd .........
.........
.........
"""-
Net.-lo.S ...

,....
lCIUIISerw;•

....
"._
Lou!So,lt.,..

.....
Offeru- . ..
,
su..-.....
-- ........
~- "....

.....
5l•ted

mysqladmin -u root -p shutdown Sl4IPCIUI'i... ,....

Loul System
"._

Razume se, možete koristiti i neki drugi adm.inistratorski nalog, ali nalog root je
J~W~eoet:e ...
fNtllessu .. .
St•t..:l
....... Loul Sylt. .

,.... ,.,...
LouoiSeMc:e

loc.. s.r.t:e
~·-··..
uvek upotrebljiv. Nalozi pod kojima rade obični korisnici ne bi trebalo da imaju pravo Tr.:boy~.
.....
..... -...
5t•t..:l
.-
Lauls,.st. .
Loul~
LocdiiSytten~

spuštanja servera.
Na Windowsu, ukoliko ste mysqld instalirali kao Windowsov servis, najjednostavniji
način da pokrenete bilo koji servis jeste da otvorite Control Panel i pređete u Admini-
Slika 13.1 Prozor Services alatke Windows
strative Tools, Services. Ako izaberete servis MySQL,Windows će vam za njega ponuditi
Administrative Tools.
opcije Stop (spuštanje), Pause (zaustavljanje) ili Restart (ponovno pokretanje), kao što je
prikazano na slici 13.1. (Pošto je ovo ekranska slika iz Windowsa XP Professional, sadržaj
vašeg ekrana će se možda malo razlikovati, što zavisi od verzije operativnog sistema.) Kao i većinu skriptova koji se pokreću s komandne linije, skript mysqlshow možete
Server možete spustiti i pomoću skripta mysqladmin za Linux, na opisani način. pokrenuti s parametrom -u kojem sledi ime korisničkog naloga, i parametrom -p,
kojim se prosleđuje lozinka tog naloga. Postoje i druge korisne opcije. Ako zadate
mysqlshow --help
Prikazivanje podataka o serveru i bazama podataka
prikazaćese lista svih opcija na raspolaganju.
na nJemu Jedna od njih omogućava da zadate ime baze podataka da biste prikazali podatke
Skript mysqlshow i SQL-ova komanda SHOW pružaju vam, kao administratoru, puno samo o određenoj bazi koja vas zanima. Na primer, ako ime baze podataka zadate u
informacija o onome što se odvija u bazama podataka i na samom serveru. sledećem obliku, prikazaće se lista tabela u toj bazi podataka:

mysqlshow -u ime_korisnika -p ime_baze

Prikazivanje podataka o bazama podataka
Skript mysqlshow prikazuje podatke o bazama podataka. Ako ga pokrenete bez para- Ako na kraj ovog reda dodate i parametar --status, dobićete detaljnije podatke
metara, na sledeći način: o tabelama. Isprobajte to na bazi podataka employee, na sledeći način:
mysqlshow mysqlshow -u imekorisnika --status employee

prikazaće se lista baza podataka u koje vam je dozvoljen pristup pod vašim tekućim Rezultati su malo teže čitljivi zbog dugačkih redova, ali se za svaku tabelu prika-
korisničkim nalogom. Rezultat je isti kao kada zada te zuju podaci o mašini za skladištenje podataka koja se koristi, količini podataka u tabeli,
tekućoj vrednosti u koloni tipa auto-increment (ukoliko postoji takva kolona) i podaci
show databases;
o skupu znakova koji važi za tabelu.
u programu mysql ili u nekom drugom korisničkom interfejsu.
 l 111'-U"-IWUIIJ"'- t'"'._.._. ..... ,....,.""'--· •- · - • ..,._"_,.._. .,,.,_. r----~---- ··-''l "'
l tlU

Podatke o bazi podataka i stanju servera možete pribaviti i pomoću SQL-ove
komande SHOW koju zadate unutar MySQL-ovog klijentskog programa. Dosad bi tre-
balo da već znate da izdate komande
show databases;
Vrednosti većine serverskih promenljivih možete zadati u konfigur a<:tonoj datoteci,
na komandnoj liniji kada pokrećete server ili dinamički, unutar MySQL· ,t, ponto ć u
kon1ande SET. Podešavanje servera opisano je u poglavlju 12",Podešavanjc MyS(~J .t'',
a upotreba komande SET opisana je u nastavku ovog poglavlja.

Prikazivanje podataka o procesima

show tables; Koji su sve procesi aktivni na serveru možete videti ako unutar MySQL-a izdate sle-
da biste prikazali podatke o bazama podataka i tabelama u njima. Međutim, komanda deću komandu:
SHOW ima veliki broj drugih opcija koje možete iskoristiti. show processlist;
Na primer, zadajte Prikazaće se podaci barem o upitu koji ste upravo poslali (show processlist).
show columns from ime_tabele; Iste podatke možete dobiti i s komandne linije, ako zadate
da biste dobili iste podatke kao pomoću komande DESC. Slično tome, možete zadati mysqladmin -u imekorisnika -p showprocesslist
show table status
da biste dobili iste podatke kao pomoću skripta mysqlshow --status.
Prikazivanje podataka o dodeljenim pravima
Koja su sve prava dodeljena određenom korisniku možete saznati pomoću sledeće
komande
Prikazivanje statusa servera i vredn..asti serverskih promenljivih
Da biste dobili podatke o !l!!rveru i načinu na koji radi, pogledajte status servera i vred- show grants for imekorisnika@imeračunara;
nosti serverskih promenljivih Rezultat je izražen u obliku komande GRANT pomoću koje možete zadati drugom
Da biste saznali kakav je tekući-sta~us MY_SQL-a, možete izdati komandu korisniku ista prava kao tekući korisnik. Na primer,
SHOW STATUS mysql> show grants for root@localhost;
unutar MySQL-a, ili komandu na mom sistemu daje sledeće rezultate:
mysqladmin -u imekorisnika -p -extended-status +--------------------------------------------------------------------+
na komandnoj liniji. l Grants for root@localhost l
+--------------------------------------------------------------------+
Time ćete dobiti veću količinu statističkih podataka o tome šta se sve događalo na l GRANT ALL PRIVILEGES ON* · * TO 'root'@'localhost' WITH GRANT OPTION!
serveru od trenutka pokretanja. Može vas zanimati da pogledate vrednosti svih pro- +--------------------------------------------------------------------+
menljivih čije ime počinje s com_*- na primer, promenljiva com_ select pokazuje l row in set (0.40 sec)
koliko je server izvršio komandi select. Možete se podsetiti i koja sve prava postoje ako zadate
Ovo su neke od najzanimljivijih vrednosti:
show privileges;
• threads_connected: Broj otvorenih i aktivnih veza između korisnika i servera.
Time ćete prikazati spisak svih prava koja postoje u sistemu.
• slow_queries: Ukupan broj upita koje je server izvršio i čije je izvršavanje trajalo
duže od granične vrednosti zadate u serverskoj promenljivoj long_query_time. Prikazivanje sistemskih podataka o tabelama
Ti upiti se beleže u dnevnik sporih upita (Slow Query Log). Sporim upitima Saznaćete koji se sve tipovi tabela mogu koristiti u sistemu ako zadate
bavićemo se više u poglavlju 19",0ptimizovanje upita".
show table types;
• uptime: Broj sekundi koji je protekao od trenutka pokretanja servera.
Ako vas zanima kako bi izgledala komanda create koja formira određenu tabelu
Da biste videli vrednosti serverskih promenljivih, možete izdati komandu koja postoji u sistemu, zadajte
show variables; show create table ime_tabele;
unutar MySQL-a, ili komandu Na primer, ako u bazi podataka employee zadate
mysqladmin -u imekorisnika -p variables show create table department;
na komandnoj liniji.
 Uatoteke dnevnTk.t
182 Poglavlje 13 Administriranje baze podataka

Komanda RESET koristi se na isti način kao komanda FLUSH. Na primer, možete
dobićete sledeći rezultat:
zadati
CREATE TABLE 'department'
'departmentiD' int(ll) NOT NULL auto_increment, reset query cache;
•name' varchar(30) default NULL, Umesto da samo defragmentira ostavu za upite, ova komanda je prazni.
PRIMARY KEY ('departmentiD') Listu svih promenljivih na koje deluju komande FLUSH i RESET naći ćete u
TYPE=InnoDB CHARSET=latinl MySQL-ovoj dokumentaciji.
(Obratite pažnju na to da su, za svaki slučaj, imena ko~ona napisa~:. između polu-
navodnika i naveden je podrazumevani skup znakova, koj l rusmo lZnClto zadah kada
smo napravili tabel u).
Datoteke dnevnika
MySQL održava više datoteka dnevnika koje mogu biti korisne. Budući da beleženje
u većinu tih datoteka dnevnika nije uključeno u standardnoj konfiguraciji servera,
Podešavanje serverskih promenljivih .. . . to ćete morati sami da učinite. Svaki dnevnik se aktivira pomoću opcije zadate na
Komanda SET omogućava da zadajete vrednosti serverskih promenljlVlh - koje ste komandnoj liniji pri pokretanju servera ili pomoću komande set.
mogli da vidite pomoću komande show variables. Sintaksa komande izgleda ovako: Možete održavati sledeće dnevnike:
set promenljiva=vrednost; • Dnevnik grešaka (engl. Error log): tu se beleže sve greške nastale pri radu servera.
Na primer, možete zadati: Ovaj dnevnik je standardno aktivan a njegova datoteka se nalazi u direktorijumu
set sql_safe_updates=l; data. U Linuxu, ime te datoteke je hostname. err, a u Windowsu, njeno ime je
mysql. err. Možete je smestiti i u neki drugi direktorij um, koji morate navesti u
Time se uključuje bezbedno ažuriranje podataka (isto se postiže i ako na koman-
opciji log-error=imedatoteke u konfiguracionoj datoteci my. ini ili my. cnf.
dnoj liniji zadate --i-am-a-dummy). v. . . .

Ovu komandu koristićemo često kada budemo dosh do opt1m1zovanp servera u • Dnevnik upita (engl. Query log): tu se beleže svi upiti koji se izvršavaju u sistemu.
poglavlju 17 ",Optimizovanje MySQL Servera". Ovaj dnevnik možete aktivirati i zadati direktorijum za njegovu datoteku
pomoću opcije log=imedatoteke.

Uništavanje niti
Komanda show processlist koju smo pomenuli u prethodnom delu ovog poglavlja
omogućava da vidite koje se sve niti izvršavaju na serveru. Između ostalog, komanda
prikazuje i jedinstveni identifikator dodeljen svakoj niti. Ak~ za ~:~~ m.~ sum~jate da
je uzrok problema (na primer, upit koji s; izv.ršava "celu vecnos: ih klljentskl pro-
gram zbog kojeg je nastao problem), mozete je prekinuti pomocu komande
kill id_procesa;
Pražnjenje ostava v . . •
MySQL koristi pri radu grupu internih ostava (kešova), koje m.ozete 1spra~mt1 pom~cu
komandi FLUSH i RESET. Na primer, ako ste izmenili prava konsmka tako sto ste rucno
izmenili sadržaj tabela prava, te izn1.ene će početi da važe u celom sistemu tek kad izdate
komandu:
flush privileges;
Druga česta upotreba komande FLUSHjeste pražnjenje bafera za upite:
(lush query cache;
Time ćete defragmentirati bafer za upite, čime se poboljšavaju performanse.
• Dnevnik izmena (engl. Binary log): tu se beleže rezultati svih upita koji menjaju
. podatke. Ovaj dnevnik zamenjuje nekadašnji Update log, koji će ostati na raspo-
laganju i u MySQL-ovoj verziji 5.0, ali se smatra zastarelim. Ovaj dnevnik
možete aktivirati i zadati direktorijum za njegovu datoteku pomoću opcije
log-bin=imedatoteke.
• Dnevnik sporih upita (engl. Slow query log): tu se beleže svi upiti čije izvršavanje
traje duže od vremena zadat og u promenljivoj long_query_t ime. Ovaj dnevnik
možete aktivirati i zadati direktorijum za njegovu datoteku pomoću opcije
log-slow-queries=imedatoteke
,
Svi navedeni dnevnici, osim dnevnika izmena, obične su tekstualne datoteke.
Sadržaj dnevnika izmena možete videti pomoću komande
mysqlbinlog logfile
Upotrebu dnevnika sporih upita razmotrićemo u poglavlju 19.
Pošto veličina datoteka dnevnika raste, trebalo bi da ih ciklično zamenjujete dru -
gim datotekama. Ako koristite Linux, uz MySQL dobijate i skript mysql-log- rota te
koji formira grupu datoteka za cikličnu upotrebu.
R4 Poglavlje 13 Administriranje baze podataka

Ako koristite neki drugi operativni sistem, stare datoteke dnevnika možete ručno • Vrednosti serverskih promenljivih možete zadati pomoću konlalhh•
premestiti na bezbedno mesto a zatim naložiti MySQL-u da započne upisivanje u menlj iva=vrednost;.
novu datoteku dnevnika, pomoću sledeće komande • Listu aktivnih niti možete prikazati pomoću komande show proceoo l l t 1 1 11
mysqladmin flush-logs možete uništiti pomoću komande kill id_procesa.
• Ostave se prazne pomoću komandi FLUSH i RESET.
Opcije za skript mysqladmin • Brzinu upita u kojima se spajaju tabele možete povećati pomoću komandl" 111,
Za skript mysqladmin postoje mnogobrojne, manje ili više korisne opcije. lyze table ime_tabele; .
Neki poslovi, kao što je pravljenje i brisanje baza podataka, mogu se obaviti • MySQL beleži podatke u dnevnik grešaka, dnevnik upita (svi upiti), dnevnik
pomoću SQL-ovih komandi ili pomoću skripta mysqladmin:
izmena (upiti koji menjaju podatke) i dnevnik sporih upita (upiti čije izvršava liJI'
mysqladmin create databasename traje duže nego što je zadato upromenljivoj long_query_time).
mysqladmin drop databasename
Skript mysqladmin se često upotrebljava za prikazivanje podataka o serveru i Pitanja
njegovom. tekućem stanju. Podatak može biti bilo šta u opsegu od vrlo jednostavnog, 1. Koji su od sledećih dnevnika standardno aktivni?
npr. "Da li server radi?'' (ping), do nečeg znatno detaljnijeg, kao što je lista vrednosti a) dnevnik upita
serverskih promenljivih ili aktivnih procesa. U nastavku je opisana upotreba skripta b) dnevnik sporih upita
mysqladmin za mnoge takve poslove.
e) dnevnik grešaka
Da biste saznali da li server uopšte radi, zadajte sledeće:
d) dnevnik izmena
mysqladmin ping
e) svi prethodni
Da biste saznali koja je verzija softvera za MySQL server instalirana na računaru,
2. SQL-ova komanda SHOW može se upotrebiti za prikazivanje
zadajte sledeće:
a) liste svih baza podataka na serveru
mysqladmin version
b) liste svih tabela u određenoj bazi podataka
Da biste prikazali kratak ili dugačak opis statusa servera, zadajte sledeće:
e) liste svih kolona u određenoj tabeli
mysqladmin status
d) svega prethodnog
mysqladmin extended-status
3. Skript mysqladmin može se upotrebiti za
Da biste prikazali listu aktivnih niti na serveru, zadajte sledeće:
a) učitavanje prava nakon izmena da bi se obezbedile da izmene počnu da
mysqladmin processlist
važe
Ako se prikaže lista procesa (niti), neželjene niti možete uništiti na sledeći način:
b) prikazivanje tekućeg statusa servera
mysqladmin kill idl,id2,id3 ... e) spuštanje i pokretanje servera
Da biste prikazali vrednosti MySQL-ovih serverskih promenljivih, zadajte sledeće: d) zatvaranje i ponovno otvaranje datoteka dnevnika
mysqladmin variables e) sve prethodno

Sažetak Vežbe
• Server se može pokrenuti pomoću skripta mysqladmin, pokretanjem izvršne Aktivirajte sva četiri dnevnika. Pošto izvršite više upita, pregledajte sadržaje dnevnika .
datoteke mysqld, ili pomoću Windowsove alatke Services manager. Ako nemate pristup većoj bazi podataka, možda nećete postići da se nešto upiše u
• Server se može spustiti pomoću komande mysql. server stop ili pomoću dnevnik sporih upita. Definicija "sporog" je najmanje jedna sekunda .
skripta mysqladmin shutdown .
• Komanda mysqlshow omogućava prikazivanje podataka o tekućoj bazi ili
o MySQL serveru .
186 Poglavlje 13 Administriranje baze podataka

Odgovori
Pitanja
l. e
2. d
3. e
Izrada rezervnih kopiJ
U sledećem poglavlju
U poglavlju 14, "Izrada rezervnih kopija i obnavljanje podataka", objašnjavamo izradu
i obnavljanje podatak
rezervnih kopija baza podataka i šta treba uraditi kad nešto krene naopako.

u OVOM POGLAVLJU RAZMOTRIĆEMO

se one mogu preneti na drugi
naopako.
Obradićemo sledeće teme:
računar
KAKO SE prave kopije baze podataka, bko
i kako se podaci obnavljaju kada nešto krene

• Izrada rezervnih kopija baze podataka

• Obnavljanje baze podataka iz rezervne kopije
• Proveravanje i popravljanje tabela

Izrada rezervnih kopija baze podataka

Razume se, kao i za svaku drugu datoteku koju čuvate na nekom elektronskom ure-
đaju, morate praviti rezervne kopije datoteka baze podataka. To možete činiti i radi
replikovanja baze podataka ili prelaska na drugi računar.
Rezervnu kopiju MySQL-ove baze podataka možete napraviti na četiri načina:
• Pomoću skripta mysqldump napravite datoteku slike stanja (engl. dump file), tj.
datoteku koja sadrži sve SQL komande koji su neophodne da biste obnovili
tekuće stanje baze podataka.
• Pomoću skripta mysqlhotcopy napravite datoteku s podacima. Ovaj skript
direktno kopira datoteke u kojima se nalaze podaci koji pripadaju bazi.
• Sami direktno napravite običnu kopiju datoteka s podacima. Time zapravo ručno
radite ono što skript mysqlhotcopy radi. Ako se opredeli te za ovu mogućnost,
moraćete da zatvorite bazu podataka, ili da ispraznite ostave za podatke i da
zaključate tabele da biste obezbedili da podaci u njima ostanu međusobno uskla
đeni. Pošto skriptovi mysqldump i mysqlhotcopy prazne ostave i zaključavaj u
tabele umesto vas, oni su bezbednije rešenje .
• Upotrebite komande BACKUP TABLE i RESTORE TABLE da biste napravili rezervne
koptjt • :tadatc tabele ili grupe tabela.
188 Poglavlje 14 lzraaa rezervnih Koplja 1 oonaviJanje poaataKa ILiaUO 1\..L\..1 VIlli l "VtJIJU t VVIIU"IJUIIJ'- t-'vuu .. uou.o ,.....,,,,._..._ _ _.._,, ..... .,_ ,,, , - , . - --..-

Objasnićemo redom sve navedene mogućnosti. hours float default NULL,

Ako je izrada rezervnih kopija od ključne važnosti, imajte u vidu da se za vreme tog PRIMARY KEY (clientiD,employeeiD,workdate)
TYPE=InnoDB CHARSET=latinl;
postupka korisnicima sprečava pristup podacima. Zbog čega? Da bi se napravila uskla-
đena kopija stanja baze podataka, baferi tabela moraju se isprazniti a tekući sadržaj Dumping data for table 'assignment'
tabela mora ostati nepromenjen dok traje kopiranje. To se može obezbediti zaključava­
njem tabela (u većini slučajeva) ili isključivanjem servera iz upotrebe (što se ne prepo-
ručuje), ali u oba slučaja pristup bazi podataka neće biti moguć dok traje izrada kopije /*!40000 ALTER TABLE assignment DISABLE KEYS */;
LOCK TABLES assignment WRITE;
podataka.
INSERT INTO assignment VALUES (1,7513, '0000-00-00' ,5), (1,7513, '2003-
Jedno rešenje problema jeste replikovanje. Jedan od zavisnih servera možete isključiti -01-20' ,8.5);
iz upotrebe i napraviti kopiju njegovih podataka, dok za to vreme korisnici obavljaju UNLOCK TABLES;
svoje uobičajene poslove. Replikovanje ćemo razmotriti u poglavlju 16",Replikovanje /*!40000 ALTER TABLE assignment ENABLE KEYS */;
baze podataka".

Table structure for table 'client'

Izrada rezervnih kopija i obnavljanje podataka
pomoću skripta mysqldump
Najuobičajeniji način izrade rezervnih kopija baze podataka jeste pomoću skripta DROP TABLE IF EXISTS client;
mysqldump koji pokrenete s komandne linije svog sistema. Ovaj skript uspostavlja vezu CREATE TABLE client (
s MySQL serverom i formira datoteku slike stanja, koja sadrži sve SQL komande clientiD int(ll) NOT NULL auto_increment,
name varchar(40) default NULL,
potrebne za rekonstruisanje tekućeg stanja baze podataka. address varchar(lOO) default NULL,
Tipičan primer upotrebe ovog skripta izgledao bi ovako contactPerson varchar(80) default NULL,
mysqldump --opt -u imekorisnika -p lozinka employee > backup.sql contactNumber varchar(12) default NULL,
PRIMARY KEY (clientiD)
U ovom primeru zadali smo samo opciju--opt; ona grupiše nekoliko drugih TYPE=InnoDB CHARSET=latinl;
opcija, koje su opisane u nastavku teksta. Naveli smo ime baze podataka, a rezultat
preusmeravamo u datoteku rezervne kopije koju želimo da napravimo.
Ako skript pri meni te na jednostavnu bazu podataka employee, dobićete rezultu- Dumping data for table 'client'
juću datoteku čiji će sadržaj biti nalik na listing 14.1.

/*!40000 ALTER TABLE client DISABLE KEYS */;

Listing 14.1 Primer rezultata skripta mysqldump LOCK TABLES client WRITE;
MySQL dump 10.2 INSERT INTO client
VALUES
Host: localhost Database: employee (1, 'Telco Inc', 'l Collins St Melbourne', 'Fred Smith', '95551234'),
(2, 'The Bank', '100 Bourke St Melbourne', 'Jan Tristan', '95559876');
Server version 4.1.0-alpha-max-debug UNLOCK TABLES;
/*!40000 ALTER TABLE client ENABLE KEYS */;

Table structure for table 'assignment'

Table structure for table 'department'

DROP TABLE IF EXISTS assignment;

CREATE TABLE assignment ( DROP TABLE IF EXISTS department;
clientiD int(ll) NOT NULL default '0', CREATE TABLE department (
employeeiD int(ll) NOT NULL default '0', departmentiD int(ll) NOT NULL auto_increment,
workdate date NOT NULL default '0000-00-00', name varchar(30) default NULL,
PRIMARY KEY (departmentiD)
TYPE=InnoDB CHARSET=latinl;
•~v l U~ldVIJC l ""t ILl dUCI ICLCIVIIIII r\Uf.IIJCI l UUildVIJdiiJC JJUUdldr\d ILl dUd ICLCI V lilJI r\UtJIJđ l UUIIc:tYIJOIIJ\. tJUUQUII\CI tJUIIIU\..U .:JI" l tJ lO IIIJ-;,'-tl\1~1"11}'

employeeiD int(ll) NOT NULL default '0',

Dumping data for table 'department' skill varchar(l5) NOT NULL default
PRIMARY KEY (employeeiD,skill)
TYPE=InnoDB CHARSET=latinl;
/*!40000 ALTER TABLE department DISABLE KEYS */;
LOCK TABLES department WRITE;
INSERT INTO department Dumping data for table 'employeeSkills'
VALUES
(42, 'Finance'),
(128, 'Research and Development'), /*!40000 ALTER TABLE employeeSkills DISABLE KEYS */;
(129, 'Human Resources'), LOCK TABLES employeeSkills WRITE;
(130, 'Marketing'), INSERT INTO employeeSkills
(131, 'Property Services'); VALUES
UNLOCK TABLES; (6651, 'Java'),
/*!40000 ALTER TABLE department ENABLE KEYS */; (6651, 'VB'),
(7513, 'C'),
(7513, 'Java'),
Table structure for table 'employee' (7513, 'Perl'),
(9006, 'Linux'),
(9006, 'NT'),
DROP TABLE IF EXISTS employee; (9842, 'DB2');
CREATE TABLE employee ( UNLOCK TABLES;
employeeiD int(ll) NOT NULL auto_increment, /*!40000 ALTER TABLE employeeSkills ENABLE KEYS */;
name varchar(80) default NULL,
job varchar(30) default NULL, Bazu podataka employee možete da rekonstruišete na drugom računaru ako uradite
departmentiD int(ll) NOT NULL default '0',
sledeće:
PRIMARY KEY (employeeiD)
TYPE=InnoDB CHARSET=latinl; l. Napravite bazu podataka sa odgovarajućim imenom na ciljnom računaru.
2. Učitate ovu datoteku pomoću komande
mysql -u imekorisnika -p < backup.sql
Dumping data for table 'employee'
Skript mysqldump ima više opcija koje možete upotrebiti. U ovom slučaju zadali
smo --opt, koja grupiše sledeće opcije:
/*!40000 ALTER TABLE employee DISABLE KEYS */;
LOCK TABLES employee WRITE; • --quick: Nalaže MySQL-u da podatke upisuje direktno u datoteku, umesto da
INSERT INTO employee ih prethodno upiše u memorijski bafer (što je standardni način rada).Time se
VALUES postupak kopiranja ubrzava.
(6651, 'Ajay Patel', 'Programmer',128),
• --add-drop-table: Nalaže MySQL-u da ispred svake komande CREATE TABLE
(7513, 'Nora Edwards', 'Programmer',128),
(9006, 'Candy Burnett', 'Systems Administrator',128), u rezultujućoj datoteci doda komandu DROP TABLE. (To vidite u listingu 14.1.)
(9842, 'Ben Smith', 'OBA' ,42), • --add-locks: Dodaje komande LOCK TABLES i UNLOCK TABLES koje se poja-
(9843, 'Fred Smith', 'OBA' ,131); vljuju u rezultujućoj datoteci.
UNLOCK TABLES;
/•140000 ALTER TABLE employee ENABLE KEYS */; • --extended- insert: Nalaže MySQL-u da koristi sintaksni oblik s više redova da
bijednom komandom INSERT uneo više zapisa u tabelu. Na primer, u listingu to
izgleda ovako:
Table structure for table 'employeeSkills' INSERT INTO employeeSkills
VALUES
(6651, 'Java'),
DROP TABLE IF EXISTS employeeSkills; (6651, ' VB'),
CHF.ATE TABLE employeeSkills ( (7513,'C'),
J t'OglaVIJe '14 Izraela rezervn1n kopiJa 1oonaviJanJe podataka
Ako vam zatreba da pomoću ove datoteke ponovo formirate bazu podataka i njen
sadržaj, postupak će biti brži nego kada zadate niz pojedinačnih komandi INSERT.
• --lock-tables: Nalaže MySQL-u da zaključa sve tabele pre nego što započne
izradu datoteke slike stanja.
Imajte u vidu da opcija --opt (koja znači optimizovati) optimizuje vreme potrebno
za rekonstruisanje baze podataka pomoću datoteke slike, a ne vreme potrebno za izradu same
datoteke slike. Postupak izrade datoteke slike može biti prilično spor.
Evo još nekoliko korisnih opcija:
• --databases: Omogućava da zadate više odjedne baze podataka čije slike stanja
želite da napravite.
• --all-databases: Nalaže MySQL-u da napravi slike stanja svih baza podataka
na serveru.
• --allow-keywords: Ako u tabelama imate polja sa istim imenima kao rezervi-
sane reči MySQL-a (ili onima koje u budućnosti mogu postati rezervisane reči),
ova opcija nalaže MySQL-u da svakom imenu kolone pridruži i ime tabele kojoj
kolona pripada.
• -d ili --no-data: Formira samo sliku strukture baze podataka, ali ne i njenog
sadržaja. To je veoma korisno kada testirate baze podataka ili ih instalirate na
druge računare.
Prednosti skripta mysqldump jesu u tome što se jednostavno upotrebljava i auto-
matski rešava problem zaključavanja tabela umesto vas.
Međutim, ima i nekoliko nedostataka. Prvi je to što skript zaključava tabele: kada
skript pokrenete na serveru, korisnicima sprečavate pristup tokom više sekundi ili čak
minuta, što zavisi od veličine tabela. Ako planirate izradu slike stanja na serveru koji se
ne replikuje, trebalo bi da pokušate da taj postupak obavite u vreme manje optereće­
nosti sistema da ne biste previše ometali korisnike. Ako u svako doba dana imate velike
količine podataka i veliki broj korisnika, trebalo bi da se opredelite za drugi način
izrade rezervnih kopija.
Drugi nedostatak je sledeća činjenica: pošto skript mysqldump za svoj rad koristi
MySQL server, postupak je sporiji nego kada koristite skript mysqlhotcopy. Skript
mysqlhotcopy ne zavisi mnogo od MySQL servera, već se pri svom radu obraća
direktno sistemu datoteka na računaru.
Izrada rezervne kopije i obnavljanje baze podataka
pomoću skripta mysqlhotcopy
Skript mysqlhotcopy razlikuje se od skripta mysqldump po tome što direktno kopira
datoteke baze podataka, umesto da učitava podatke preko veze koju uspostavi sa serve-
rom. On se povezuje sa serverom da bi ispraznio bafere tabela i zaključao tabele, ali
budući da komunicira sa sistemom datoteka na računaru i ne izvršava upite na serveru,
trebalo bi da bude nešto brži od skripta mysqldump.
IL.IUUU 1'-L.'-1 or ooooo '"""I"''J..,. o."..,..,,_,.,)-'')- r - - - o o - · · - r--.-·---·.--...... . - - - - -
Ovaj skript se pokreće na sledeći način:
mysqlhotcopy -u imekorisnika -p ime_baze ciljni_direktorijum
Skript je napisan na jeziku Perl. Ako imate Unix ili srodni operativni sistem, golovn
je sigurno da negde imate i izvršnu datoteku perl. Ukoliko imate Windows, morale
instalirati Perl da biste mogli da koristite ovaj skript. Ako ga još nemate, možete p rl'
uzeti verziju Perla za Windows s Web lokacije kompanije ActiveState:
www.activestate.com/Products/ActivePerl
Datoteke koje pravi skript mysqlhotcopy identične su kopije datoteka baze poda
taka. Da biste mogli da upotrebite te kopije za restauriranje baze podataka, morate
spustiti MySQL server i zameniti tim kopijama datoteke u MySQL-ovom direkto-
rijumu data.
Ručna izrada rezervnih kopija i obnavljanje podataka
Umesto skripta mysqlhotcopy, možete i sami ručno uraditi sve što taj skript radi. To
podrazumeva pražnjenje bafera, zaključavanje tabela i kopiranje datoteka s podacima
u odredišni direktorij um, pri čemu tabele moraju biti zaključane.
To znači da morate otvoriti novu sesiju na MySQL serveru. Možete najpre izdati
komandu LOCK TABLES da biste zaključali sve tabele za koje nameravate da napravite
rezervne kopije:
lock tables
employee read,
department read,
client read,
assignment read,
employeeSkills read;
Parametri komande LOCK TABLES su lista imena tabela i vrsta blokade koju posta-
vljate, READ ili WRITE. Za izradu rezervnih kopija obično je dovoljna blokada tipa
READ. To znači da druge niti (otvorene veze sa serverom) mogu neometano da čitaju
tabele ali ne mogu ništa da menjaju u njima dok traje postupak kopiranja.
Zaključavanje tabela je važno u ovakvim situacijama jer kopiranje može da potraje
prilično dugo. U našem primeru baze podataka employee, bilo bi veoma nezgodno da
nakon izrade rezervne kopije tabele, a pre kopiranja tabele department, neko izbriše
sve zaposlene iz neke službe, a zatim izbriše i samu službu. Rezultat bi bio neusklađena
kopija podataka u kojoj bismo imali zaposlene koji rade u nepostojećoj službi.
Sledeći korak je izdavanje komande FLUSH TABLES:
flush tables;
Ako pravite rezervnu kopiju svih baza podataka na serveru, ovaj korak možete
kombinovati s prethodnim pomoću sledeće komande:
flush tables with read lock;
Sada možete započeti kopiranje datoteka s podacima.Veoma je važno da vaša sesija
(u kojoj ste zaključali tabele i ispraznili njihove bafere) ostane otvorena tokom celog
I!J4 PoglavlJe 14 Izrada rezervni h kOpiJa 1 obnavlJanJe podataka
postupka jer će tako blokade koje ste postavili biti održane. Kada zatvorite tu sesiju,
tabele će biti oslobođene.
Kada završite kopiranje, trebalo bi da oslobodite tabele:
unlock tables;
Opisani postupak je ono što radi skript mysqlhotcopy, a podatke možete obnoviti
iz kopija na isti način kao da ste kopije napravili pomoću tog skripta.
Izrada rezervni h kop ija i ob navljanj e podataka pomoću komandi
BACKU P TABLE i RESTORE TABLE
Osim primenom postupaka koje smo opisali u prethodnim odeljcima, isti rezultat
možete postići i pomoću dve SQL-ove komande, BACKUP TABLE i RESTORE TABLE.
Te komande deluju samo na tabele tipa MyiSAM.
Rezervnu kopiju MyiSAM tabele možete napraviti na sledeći način:
backup table tl to 'putanja/do/kopije';
Ako koristite Windows, imajte u vidu da morate zadati slovnu oznaku diska kao u
sledećem primeru: ' i odlučujete o tome šta ćete raditi. Gde ćete tačno smestiti datoteke rezervnih kopija
backup table tl to 'c:/putanja/do/kopije';
Ova komanda na zadatu putanju kopira datoteku u kojoj se nalazi zadata My ISAM
tabela. Tabela se automatski zaključava tako da bude dozvoljeno samo čitanje i pravi se
njena kopija.
Možete zadati i listu imena tabela razdvojenih zarezima; međutim, u tom slučaju se
tabele zaključavaju i kopiraju jedna za drugom.Ako želite da podaci u svim navedenim
tabelama budu međusobno usklađeni, izdajte najpre komandu LOCK TABLES (pogle-
dajte prethodni odeljak, "Ručna izrada rezervnih kopija i obnavljanje podataka") .
Da biste iz rezervne kopije obnovili tabelu, izdajte sledeću komandu:
restore table tl from 'c:/tmp';
Rezultat će biti uspešan samo ako tabele koje obnavljate ne postoje u tekućoj bazi
podataka. Ako već imate tabel u sa istim imenom, morate je prethodno izbrisati
komandom DROP TABLE da biste zatim mogli da upotrebite komandu RESTORE.
Komanda RESTORE takođe deluje samo na MyiSAM tabele.
Restauriranje podataka iz dnevnika izmena
l<;1da obnavljate bazu podataka iz rezervne kopije, vrlo često se dešava da korisici
dodaju nove podatke i ažuriraju postojeće nakon izrade poslednje rezervne kopije.
U tom slučaju se stanje baze podataka može restaurirati iz rezervnih kopija na jedan
od na čina opisanih u prethodnim odeljcima, a zatim treba ponovo primeniti sve
i;-mene načinjene nakon izrade rezervne kopije.
Tc izmene se čuvaju u dnevniku izmena (engl. binary log), što ga čini izuzetno
va7n im . Listu izvršenih operacija možete u čitati iz dnevnika izme na pomoću komande
mysqlbinlog logfile > updates.sql
O O-' -•- O -·-·- ··.-e...._.....,_____
Korisno je da pregledate tu listu pre nego što ponovo izvršite upite ev1dclllll.lll
u dnevniku jer neke među njima možda nećete žele ti da izvršite. Moguće je d.1 \l
zbog loše osmišljenog upita morali da restaurirate stanje baze podataka iz reze t Vl H
kopije.
Na primer, imali smo slučaj da je program er zadao upit nalik na sledeći
update user set password='password';
Jasno je da kada obnavljate tabelu, ne biste želeli da se ovakav upit ponovo izvrši
i da lozinka svakog korisnika sistema ponovo bude password!
Testiranje rezervne kopije
Bez obzira na metod izrade rezervne kopije za koji se opredelite, veoma je važno da je
testirate ili, tačnije rečeno, da ispitate njenu upotrebljivost za obnavljanje podataka.
Nisu retki administratori koji redovno prave rezervne kopije ali nikad ne proveravaju
da li bi iz tih kopija mogli da restauriraju podatke ako zatreba.
Postupak izrade rezervne kopije morate pažljivo razmotriti kada analizirate rizike
da bi bile na drugom fizičkom disku? Kako ćete obezbediti da rezervna kopija ostane
neoštećena na udaljenoj lokaciji gde je čuvate? Ako donesete odgovarajuće odluke
na osnovu ovih pitanja i počnete da pravite rezervne kopije u redovnim vremenskim
razmacima, nema razloga da brinete da li će te kopije biti upotrebljive. Ukoliko resta-
urirate bazu podataka kao vežbu, možete otkriti eventualne probleme pre nego što
postanu nerešivi.
Izuzetno važan element pri instaliranju MySQL-a, kao i za postupak obnavljanja
podataka, jeste da uključite beleženje izmena u dnevnik izmena. Taj dnevnik stan-
dardno nije aktivan, ali je neophodan za dovođenje res ta urirane baze podataka u
poslednje ispravno stanje.
Proveravanje i popravljanje tabela
Proveravanje da li su tabele oštećene, deo je standardnog postupka održavanja tabela
a deo je i postupka restauriranja baze nakon katastrofalne greške, na primer, u slučaju
prekida napajanja računara .
U MySQL-u postoje tri načina da proverite ispravnost tabela: pomoću komande
CHECK TABLE, pomoću skripta myisamchk (ili isamchk) i pomoću skripta mysql-
check.Tabele u kojima otkrijete problem možete popraviti pomoću komande REPAIR
TABLE ili takođe pomoću skripta myisamchk (ili isamchk) ili mysqlcheck.
Kada razmatrate koju ćete mogućnost primeniti, trebalo bi da imate u vidu sledećih
nekoliko činjenica. Komande CHECK i REPAIR možete izdati iz samog MySQL-a, dok sc
druge mogućnosti mogu primeniti samo s komandne linije. Komande CHECK i REPAIR
deluju i na MyiSAM i na InnoDB tabele. Skript isamchk upotrebljiv je za ISAM tabele,
dok se skriptovi myisamchk i mysqlcheck mogu koristiti za My ISAM tabele.
1:70 rU!JiliVIJC l'+ ILl dUll l CLCI VIlli l II.Uf.IIJ<I l UUII<IVIJ<IIIJC f.IUU<Il<lll.čl

Ako se tabele upravo koriste, nemojte pokretati skript myisamchk ili isamchk. Program myisamchk izuzetno je koristan i izvući će vas iz neprilika u koje ste
Bolje je da spustite server pre nego što pokrenete jedan od tih skriptova, ali ako je možda upali. Za program myisamchk takođe važi da se ne sme pokrenuti dok se server
neophodno, možete i zaključati tabele. Ako te skriptove pokrenete za tabele s kojima još koristi. Bezbednije je da ga spustite.
u isto vreme možda rade druge MySQL-ove niti, podaci se mogu oštetiti. Komande Najjednostavniji način da pokrenete myisamchkjeste da na komandnoj liniji
CHECK, REPAIR i skript mysqlcheck mogu se slobodno koristiti dok server radi i tabele otkucate l
se koriste. myisamchk tabela
Razmotrićemo redom navedene alatke. Vrednost parametra tabela mora biti putanja do.MYI datoteke u kojoj je smeštena
MyiSAM tabela.
Proveravanje i popravljanje tabela pomoću komandi CHECK i REPAIR Ovaj program prikazuje podatke o praktično svim mogućim greškama do kojih
Ispravnost tabele možete proveriti pomoću komande CHECK TABLE, kao u ovom može doći.Ako vam se čini da ne uspeva da reši vaš problem, pokušajte da ga pokrenete
primeru: sa opcijom -m. Standardno ponašanje je da progran1 ispituje da li su indeksi oštećeni;
check table department; kada zadate ovu opciju, ispituju se i redovi tabele.
Komanda CHECK TABLE deluje i na MyiSAM i na InnoDB tabele. Alatka myisamchk omogućava i ispravljanje otkrivenih grešaka. Tako se može ispra-
Trebalo bi da dobijete rezultat nalik na sledeći (ako je sve u redu): viti velika većina grešaka do kojih dolazi u MyiSAM tabelama. Program myisamchk
možete pokrenuti sa opcijama -q -r za brzo popravljanje, kao u sledećem primeru:
+---------------------+-------+----------+----------+
l Table l Op Msg_type Msg_text l l l
myisamchk -q -r tabela
+---------------------+-------+----------+----------+ Ako je rezultat neuspešan, napravite rezervnu kopiju datoteke s podacima a zatim
l employee.department l check l status l OK
pokušajte potpuno obnavljanje tabele:
+---------------------+-------+----------+----------+
l row in set (0.00 sec) myisamchk -r tabela
Može se pojaviti i poruka Table is already up to date, koja takođe znači da je Ako i to bude bezuspešno, pokušajte opciju --s af e- recover, koja ispravlja neke
sve u redu. greške koje opcija -r ne može da ispravi:
Ako se pojavi bilo kakva drugačija poruka, to znači da imate problem pa pokušajte myisamchk --safe-recover tabela
da popravite tabel u. To možete učiniti pomoću komande REPAIR TABLE (ako je u
Program myisamchk ima veliki broj mogućih opcija, koje ćete videti ako na
pitanju MyiSAM tabela) na sledeći način:
komandnoj liniji otkucate myisamchk bez parametara.
repair table tl;
Ako se postupak popravljanja završi uspešno (ili ako popravljanje zapravo nije ni Proveravanje i popravljanje tabela pomoću alatke mysqlcheck
bilo poptrebno), trebalo bi da dobijete rezultat nalik na sledeći: Program mysqlcheck može se upotrebiti za proveravanje i popravljanje MyiSAM
+---------+--------+----------+----------+ i InnoDB tabela, kao i za popravljanje MyiSAM tabela dok se server koristi.
l Table l Op Msg_type Msg_text
l l l Da biste pomoću alatke mysqlcheck proverili tabele baze podataka, pokrenite je
+- --------+--------+----------+----------+ kao u sledećem primeru:
test.tl l repair l status l OK
mysqlcheck -u imekorisnika -p employee
l -- ------+--------+----------+----------+
l row in set (0.03 sec) Iza ovih parametara možete navesti imena tabela koje želite da proverite, ali ako
Ako se pojavi poruka drugačija od OK, komanda REPAIR nije delovala i morate da ništa ne zada te, biće proverene sve tabele u bazi podataka (što je korisna odlika). Ako
upotrebite moćniju alatku myisamchk. se sve završi bez grešaka, trebalo bi da dobijete rezultate nalik na sledeće:
employee.assignment OK
Proveravanje i popravljanje tabela pomoću alatke myisamchk employee.client OK
U ovom poglavlju razmotrićemo samo alatku myisamchk a zanemarićemo alatku employee.department OK
employee.employee OK
isamchk. Ako još radite sa ISAM tabelama, predlažemo da ih pretvorite u My ISAM employee.employeeSkills OK
tabele (videti poglavlje 9",Tipovi tabela u MySQL-u").
8 Poglavlje 14 Izrada rezervn1n KOpija 1 ounaviJčHIJt: flUUCILCIII.d
U ~II::Ut:l:t:m poglaVlJU l'

Opcijom --databases možete zadati listu baza podataka koje treba proveriti, 2. Trebalo bi da ručno zaključate tabele pre nego što
a opcija --all-databases čini da se proveravaju sve baze podataka na serveru. a) započnete ručnu izradu rezervne kopije
Programu mysqlcheck možete zadati opciju -r da bi popravio sve oštećene
b) pokrenete skript mysqldump
MyiSAM tabele na koje iđe.
e) pokrenete skript mysqlhotcopy t' J
d) nijedno od prethodnog
Sažetak 3. Koji se tipovi tabela mogu proveravati pomoću komande CHECK
TABLE?
a) InnoDB i MyiSAM
Izrada rezervnih kopija
b) samo MyiSAM
• mysqldump pravi datoteku slike stanja koja sadrži SQL komande.
e) MyiSAM i BDB
• mysqlhotcopy kopira datoteke baze podataka u odredišni direktorijum.
d) InnoDB i BDB
• BACKUP TABLE kopira datoteku tabele u odredišni direktorijum.
4. Koji se tipovi tabela mogu popravljati pomoću komande REPAIR TABLE?
• Rezervne kopije možete napraviti i ručno, tako što zaključate tabele, ispraznite
a) InnoDB i MyiSAM
njihove bafere a zatim napravite kopije datoteka baze podataka.
b) samo MyiSAM
Restauriranje podataka e) MyiSAM i BDB
• Izvršite komande iz datoteke slike stanja napravljene pomoću skripta mysqldump. d) InnoDB i BDB
• Vratite kopije datoteka koje ste napravili pomoću skripta mysqlhotcopy ili 5. Ako je rezultat komande CHECK TABLE poruka Table is already up
to date
ručno. a) morate upotrebiti komandu REPAIR TABLE
• Pomoću komande RESTORE TABLE obnovite stanje iz datoteke koju ste napravili b) komanda CHECK TABLE ne podržava mašinu baze podataka
komandom BACKUP TABLE. e) tabela je dobra
• Ponovo izvršite sve operacije evidentirane u dnevniku izmena nakon izrade d) nijedno od prethodnog
poslednje rezervne kopije.

Proveravanje i popravljanje tabela Vežbe

• Proverite stanje tabela pomoću komandi CHECK TABLE ili skriptova myisamchk, Napravite rezervnu kopiju ~voje baze podataka primenom svih metoda opisanih u
isamchk ili mysqlcheck. ovom poglavlju. RestaunraJte bazu podataka iz svake kopije koju ste napravili.
• Popravite tabele pomoću komande REPAIR TABLE ili skriptova myisamchk,
isamchk ili mysqlcheck. Odgovori
• Nemojte pokretati skript myisamchk dok se server koristi.
Pitanja
1. b
Pitanja
2. a
l. Ako želite da napravite rezervnu kopiju baze podataka, morate prethodno
3. a
a) spustiti server
4. b
b) zaključati tabele i isprazniti njihove bafere
5. e
e) i a) i b)
d) nijedno od prethodnog
U sledećem poglavlju
U sledećem poglavlju",Zaštita MySQL servera", saznaćete kako da izbegnete najčešće
bezbednosne propuste.
 15
Zaštita MySQL servera

U OVOM POGLAVLJU razmatraćemo opšte probleme zaštite o kojima bi trebalo da

vodite računa kada koristite MySQL server. Iako je jedno poglavlje nedovoljno da se
objasne i najsitniji detalji, prilažemo spisak najvažnijih preporuka o tome šta ne treba
raditi. Obradićemo sledeće teme:
• Kako sistem prava korisnika deluje u praksi
• Zaštita korisničkih naloga
• Zaštita instaliranih datoteka
• Filtriranje podataka koje šalju korisnici
• Drugi saveti

Kako sistem prava korisnika deluje u praksi

U poglavlju ll",Upravljanje pravima korisnika", objasnili smo pravljenje korisničkih
naloga, dodeljivanje i ukidanje prava pristupa podacima, kao i tabele prava. Ovo
poglavlje počinjemo opisom načina na koji MySQL server primenjuje prava koja
dodelite korisnicima.
Sistem kontrola prava pristupa sastoji se od dva koraka. U prvom koraku, MySQL
utvrđuje da Ji je korisniku uopšte dozvoljeno da uspostavlja veze sa servera m. Tome
služi tabela user u bazi podataka mysql. MySQL traži u toj tabeli red koji sadrži kori-
sničko ime i lozinku koje ste zadali te ime računara s kojeg pokušavate da se povežete
sa serverom. Ako ne nađe odgovarajući red, neće vam dozvoliti da uspostavite vezu.
Budući da kolona host tabele user prihvata i džokerske znake, kombinacija kori-
sničko ime/ime računara može se nalaziti u više redova te tabele. MySQL određuje
koji je red najvažniji za utvrđivanje identiteta tako što prvo ispituje redove koji sadrže
konkretna imena računara. Na primer, ako tabela sadrži red za korisnika test koji se
prijavljuje s računara localhost i red za korisnika test koji u koloni host sadrži % (što
znači bilo koji računar), MySQL uzima u obzir red koji sadrži ime računara localhost.
202 Poglavlje 15 Zaštita MySQL servera
Imajte u vidu da dva reda mogu sadržati različite lozinke. To može biti uzrok velike
zabune. (Primer takve situacije pogledaćemo u odeljku "Brisanje anonimnih naloga",
u nastavku ovog poglavlja.)
Drugi korak se odvija kada pokušate da izvršite određene upite ili komande. Pre
izvršenja svakog upita, MySQL proverava u tabelama prava da li je vam dozvoljeno
izvršavanje upita koji ste poslali.
Ako je za upit koji pokušavate da izvršite potrebno globalno pravo - npr. kao za
komande LOAD DATA INF ILE ili SHOW PROCESSLIST - ispituje se tabela user. Pri izvr-
Šavanju upita u određenoj bazi podataka, najpre se ispituje tabela user. Kad korisnik
ima pravo pristupa u sve baze podataka na serveru, to pravo je dovoljno. Ako nema to
pravo, ispituju se tabele db i host. Ako korisnik nema prava ni na tom nivou, na kraju
se utvrđuje da li možda ima pravo pristupanja određenim tabelama i kolonama.
Zaštita korisničkih naloga
Postoji nekoliko opštih bezbednosnih principa koji važe i za upravljanje korisničkim
nalozima na MySQL serveru. Razmotrićemo ih u narednom odeljku.
Zadavanje lozinke za korisnički nalog Root
Kada završite instaliranje MySQL-a, korisnik root nema lozinku. Obavezno zadajte
lozinku za tog korisnika pre nego što počnete da koristite MySQL za bilo šta drugo
osim isključivo za eksperimentisanje. Dok ne zadate lozinku za korisnika root, svako
se može prijaviti na vaš server i raditi s vašim podacima šta god požcli.To gotovo nikad
nije prihvatljiva situacija. Ako još niste zadali lozinku, učinite to odmah.
Brisanje anonimnih naloga
Kada MySQL instalirate na Windows, on automatski pravi nekoliko naloga. Na
Linuxu se to obavlja kada pokrenete skript mysql_install_db. Dva od tih naloga su
anonimna, odnosno predstavljaju nalog koji vam se dodeljuje kada ne zadate svoje
korisničko ime. Ime jednog naloga je localhost a drugo je %(predstavlja bilo koji
računar, što omogućava uspostavljanje veza sa udaljenih računara). Ti nalozi stan-
dardno nemaju lozinke.
Verovatno ste već shvatili zbog čega, ali ipak izričito preporučujemo da izbrišete te
naloge. To možete uraditi na sledeći način:
delete from user where User='';
delete from db where User='';
Nakon ovih komandi treba da izdate i komandu FLUSH PRIVILEGES da biste ispra-
znili tabele prava.
Drugi razlog za brisanje tih naloga jeste to što mogu izazvati zbrku kada regularan
korisnik pokuša da uspostavi vezu sa serverom. Primera radi, recimo da ste napravili
nalog čije je ime laura i koji sme da se prijavljuje s bilo kojeg računara(%); kada
1 ura pokuša da se prijavi s računara localhost, MySQL server traži odgovarajuće
Zaštita instaliranih datoteka
redove u tabeli user. Tamo će naći kombinacije laura®% i (anonymous) ®localhost.
Budući da MySQL daje prvenstvo redovima koji sadrže konkretna imena računara,
uzima red (anonymous) ®localhost. Kao što vidite, iako je laura navela svoje kori-
sničko ime, u ovom slučaju ono ne služi ničemu! Za anonimne naloge nije potrebno
zadati korisničko ime. Anonimni nalog verovatno ima drugačiju lozinku od naloga
korisnika laura (anonimni nalozi standardno nemaju lozinke, tj. korisnik koji se tako
prijavljuje ne mora da zada lozinku).To znači da će laura, kada pokuša da se pod svo-
jim korisničkim imenom i lozinkom prijavi s računara localhost, dobiti poruku
Access Denied (pristup nije dozvoljen) bez očiglednog razloga.
Najbolji način da izbegnete tu vrstu problema jeste da izbrišete anonimne naloge
i zaboravite da oni uopšte postoje.
Opasna prava
MySQL ima veoma detaljan sistem prava korisnika, što je opisano u poglavlju ll.
Morate vrlo pažljivo razmotriti kome ćete dodeliti neka od tih prava. Budite veoma
oprezni s pravima FILE, PROCESS i WITH GRANT OPTION.
Pravo FILE omogućava korisnicima da izdaju komandu LOAD DATA INF ILE. Ta
komanda može se zloupotrebi ti za menjanje sadržaja datoteka na serveru (kao što je
datoteka za lozinke, /etc/passwd) ili čak za menjanje datoteka baza podataka, čime se
zaobilazi sistem prava pristupa.
Pravo PROCESS omogućava korisnicima da izdaju komandu SHOW PROCESSLIST.
Tako u svakom trenutku mogu videti koji se sve upiti izvršavaju, što im omogućava da
dođu do poverljivih podataka o drugim korisnicima.
Pravo WITH GRANT OPTION omogućava korisnicima da svoja prava dodeljuju dru-
gim korisnicima. Ako znate kakve mogu biti posledice tog prava, možete ga oprezno
dodeljivati drugima.
Šifrovanje lozinki
MySQL čuva lozinke korisnika u šifrovano m obliku. Pre verzije 4.1, mogli ste pri pri-
javljivanju na server da zadate i šifrovani oblik lozinke.To je sada ispravljeno i ugrađena
je jača zaštita lozinki i mehanizma prijavljivanja.
Ako pišete aplikaciju koja skladišti imena i lozinke svojih korisnika (ne korisnika
MySQL-a), nemojte ih šifrovati pomoću funkcije PASSWORD ().Umesto nje, prepo-
ručujemo funkciju MDS () ili ENCRYPT ().Te funkcije su detaljnije objašnjene u pogla-
vlju 8",Upotreba MySQL-ovih ugrađenih funkcija u komandi SELECT".
Zaštita instaliranih datoteka
Osim zaštite MySQL-ovih korisničkih naloga, morate kontrolisati i pristup MySQL-
-ovim binarnim datotekama, skriptovima i datotekama s podacima. Navešćemo neko
liko preporuka koje možete primeniti na svoj sistem.

Poglavlje 15 Zaštita MySQL servera
Nemojte pokretati mysqld pod nalogom Root . .
Ovo se preporučuje na Linuxu i drugim operativnim sistemima srodrum sa Umxo~1.
Nemojte pasti u iskušenje da pokrenete MySQL server (program mysqld) pod .kon_-
sničkim nalogom root. Isto kao za Web server, napravite poseban nalog pod kojlm ce
raditi samo MySQL server. Tako ćete ograničiti prava pristupa koja će MySQL server
imati u sistemu datoteka.
Pristup datotekama i prava upotrebe u operativnom sistemu
Nema svrhe da trošite vreme na pravilno podešavanje prava korisničkih naloga za pristup
MySQL-u ukoliko nemate kontrolu nad pristupom operativnom sistemu. N~ophodno
je da korisnicima ograničite p_ristup MySQL-ovim binarnim datotekama, skr.1ptov1ma, a
naročito direktorij umu data. Cest bezbednosni propust je da se nekom konsruku dozvoh
pristup računaru na kojem radi MySQL server, ali ne i, na primer, bazama podat~a dr.u-
gih korisnika. Ako taj korisnik ima pristup u direktorijum data, može da naprav1 koplje
datoteka s podacima i da ih otvori na nekom drugom MySQL serveru.
Trebalo bi da uvek preduzimate sledeće opšte bezbednosne mere:
• Samo ovlašćeni i pouzdani korisnici treba da imaju pravo da pokreću mysqld. To
pravo možete dodeliti jedino korisničkom nalogu koji ste napravili isključivo za
mysqld .
• Samo ovlašćeni i pouzdani korisnici treba da imaju pristup MySQL-ovim pridru-
ženim programima i skriptovima, kao što su, na primer, mysqladmin, mysqldump
i mysqlhotcopy. Najbolje je da o tome odlučujete od programa do programa.
• Samo ovlašćeni i pouzdani korisnici treba da imaju pristup u MySQL-ov direk-
torijum data. Ako server radi pod korisničkim nalogom mysql, tom nalogu je
neophodan pristup u direktorijum data. Pošto nijednom drugom konsmku to
nije neophodno, najbolje da im zabranite pristup tamo.
Filtriranje podataka koje korisnici šalju · .
Pre nego što MySQL-u prosledite bilo koji podatak k?ji je kor~snik une.o: treb.al.o b1
dn klijentska aplikacija izvrši određene provere. Kako cete to tacno obav1t1, zav1s1 od .
razvojne platforme s kojom radite, ali pogledajmo primer koji objašnjava zbog čega b1
ttd)nlo da proveravate ulazne podatke. v . v .
Problem se može pojaviti čak i pri nečemu tako jednostavnom kao sto je unosenje
1w(Ijcg imena i prezimena- npr. Patrick O'Leary- u vašu aplikaciju. ~o te po?atke
pmslcdite direktno MySQL-u, problem će nastati zbog apostrofa u prez1menu O Leary.
u zlonamernijem kontekstu, mogu se pojaviti korisnici koji pokušavaju da unesu
MySQL-ove komande putem korisničkog interfejsa vaše aplikacije ili Web obrazaca.
Postupak kojim ćete proveriti prihvatljivost ulaznih podataka zavisi od programskog
.JL':nb na kojem radite, a u MySQL-ovoj dokumentaciji ćete naći nekoliko opštih
pn:poruka za veliki broj programskih jezika.
Drugi savet l :ICI
Drugi saveti
Razmotrili smo sistem prava pristupa, obradili korisničke naloge, opisali datoteke u
sistemu datoteka i ukratko pomenuli filtriranje ulaznih podataka. Ako vas brine zaštita
vaše mreže (što bi verovatno trebalo da vas brine čim imate bilo kakvu vezu sa spolj-
nim svetom), MySQL omogućava da se prenošenje podataka zaštiti pomoću protokola
SSL. Trebalo bi da razmotrite i fizičku zaštitu uređaja.
Upotreba SSL veza
Ako želite da sprečite da neko zlonameran "njuška" pakete podataka koje razmenjuju
MySQL server i klijenti, podesite MySQL za uspostavljanje zaštićenih veza pomoću
protokola SSL (Secure Sockets Layer).
Da biste mogli da koristite SSL, treba da instalirate biblioteku OpenSSL (na raspo-
laganju je na www. openssl. org), pokrenete server sa opcijama --with-vio i --with-
ssl i obavite određena podešavanja na komandnoj liniji. Dobar primer skripta koji
obavlja potrebne operacije nalazi se u MySQL-ovoj dokumentaciji; ovde ga nismo
reprodukovali.
Pošto obavite neophodna podešavanja, pomoću komande GRANT zahtevajte da se
korisnici prijavljuju putem SSL veza ili da imaju odgovarajuće sertifikate. Evo jedno-
stavnog primera upotrebe komande GRANT:
grant all on employee.*
to testuser identified by 'password'
require ssl;
Ova komanda pravi (ili menja) korisnički nalog testuser, čija je lozinka pass-
word. Taj korisnik može da se prijavljuje na server samo putem SSL veza. Možete
zahtevati da se na taj način prijavljuju svi korisnici servera ili možda samo korisnici
koji se prijavljuju sa udaljenih računara.
Fizička zaštita instalacije
Opšta preporuka glasi: ako ste se već potrudili da pažljivo podesite korisničke naloge u
MySQL-u i u operativnom sistemu, pa čak i zahtevate da se korisnici prijavljuju
putem SSL veza, najbolje je i da fizički zaštitite instalaciju. Ako postoji mogućnost da
neko obori server zato što se sapleo o njegov kabi za napajanje, ili ako neko može da
ukrade podatke tako što odnese ceo računar, imate ozbiljan problem. Fizička zaštita se
često zaboravlja, naročito u malim i srednjim kompanijama.
Možda manje iznenađuje kada je u pitanju Windows, ali čak i inače bezbedni Unix/
Linux sistemi postaju ranjivi kada se zanemari fizička zaštita. Na primer, na Linuxu je
postupak izmene lozinke korisničkog naloga root trivijalno jednostavan kada imate
fizički pristup računaru. Naravno, kada neko podacima može da pristupa kao korisnik
root, može da menja koje god hoće podatke u MySQL-ovim bazama podataka .
~OG Poglavlje 15 Zaštita MySQL servera

2. Koja se tabela prva pretražuje kada se utvrđuje da li je korisniku dozvoljeno d,1

Sažetak izvrši određeni upit?
Sistem prava pristupa a) user
• Korak 1: Provera da li korisnik®računar ima pravo pristupa s lozinkom koju je b) host
zadao. e) db
• Korak 2: Provera svakog upita da bi se utvrdilo da li korisnik ® računar ima d) tables_priv
odgovarajuće pravo. Najpre se pretražuju tabele user i host, zatim db, a onda 3. Ako MySQL pronađe u tabeli user više redova koji sadrže isto ime korisnika,
tables_priv i columns _pri v. koji red uzima za proveru identiteta korisnika?
• MySQL daje prednost redovima u tabeli User koji sadrže konkretna imena a) Red koji sadrži najodređenijeime računara .
računara. b) Red koji sadrži najneodređenije ime računara.
e) Svaki red koji sadrži tačnu lozinku.
Bezbednosne preporuke
d) Nijedno od prethodnog.
• Obavezno zadajte lozinku za MySQL-ov nalog root.
4. Koja od sledećih prava verovatno ne bi trebalo da dodeljujete korisnicima?
• Izbrišite anonimne naloge; oni omogućavaju pristup neovlašćenim korisnicima
a) FILE
i mogu da spreče pristup regularnim korisnicima.
b) PROCESS
• Veoma pažljivo razmotrite kome ćete dodeliti prava FILE, PROCESS i WITH
GRANT OPTION.
e) WITH GRANT OPTION
• Lozinke koje se koriste samo za pristup aplikacijama šifrujte pomoću funkcija d) Sva prethodna
MOS () ili CRYPT () a ne pomOĆU funkcije PASSWORD () . S. Koji je korisnički nalog pogodan za mysqld?
• Nemojte pokretati mysqld pod Unixovim nalogom root. Napravite poseban a) Nalog s vrlo ograničenim pravima
korisnički nalog s vrlo ograničenim pravima koji ćete upotrebljavati samo za b) Root
mysqld. e) a) ili b)
• Pristup programu mysqld dozvolite samo MySQL-ovom korisniku s ograniče­ d) Ni a) ni b)
nim pravima.
• Korisnicima ograničite pristup programima i skriptovima prema potrebama.
Držite se principa najmanjeg prava: dozvolite korisnicima pristup samo onome
Vežbe
Pomoću primera podešavanja opisanog u MySQL-ovoj dokumentaciji, instalirajte
što im zaista treba!
OpenSSL za upotrebu na svom MySQL serveru.
• Dozvolite pristup direktorijumu data samo MySQL-ovom korisniku .
• Nikad ne prihvatajte podatke direktno od korisnika. Uvek ih prethodno filtri-
rajte u aplikaciji u kojoj se unose . Odgovori
• Uključite upotrebu SSL veza ako su potrebne šifrovane veze.
• N e zanemarujte fizičku zaštitu MySQL servera! Pitanja
l. d
Pitanja 2. a
l . Koj a se tabela u bazi podataka mysql pretražuje kada se utvrđuje da lije korisniku 3. a
dozvoljeno da uspostavi vezu sa serverom? 4. d
a) tables_priv S. a
b) db
e) co lumns_priv
d) li Sl' r
Poglavlje 15 Zaštita MySQLservera

U sledeće m poglavlju
U poglavlju16",Replikovanje baze podataka", saznaćete kako se dva servera ba~a .
podataka mogu podesiti da rade sa istim podacima. Time se raspoređuje opterecenJe,
povećava robusnost sistema i olakšava izrada rezervnih kopija podataka.
16
Replikovanj e baze podataka
•

J EDNA OD VEOMA KORISNIH MOGUĆNOSTI KOJE PRUŽA MYSQL jeste replika-

vanje. Između ostalog, replikovanje omogućava da iste podatke čuvate na više servera .
• To možete raditi iz više razloga,_npr. da biste postigli bolje performanse, povećali
pouzdanost sistema ili da biste lakše pravili rezervne kopije baze podataka. Osim toga,
možete se opredeliti za replikovanje kao rešenje kada želite da raspodelite opterećenje
baze podataka na više servera koje već imate, umesto da nabavite jedan (nov) jači server.
Replikovanje baze podataka može obezbediti otpornost sistema na greške (engl.
Ja~lt tolerance). Ako se glavni server pokvari,jedan od zavisnih servera možete tretirati
kao njegovu kopiju i odmah ga proglasiti za glavni server.
U sistemima gde se većina operacija svodi na čitanje podataka, a ne na pisanje, tepli-
kovanje može da poboljša performanse jer se izvršavanje upita raspodeljuje na više raču­
nara. Ukupno opterećenje sistema možete pokušati da smanjite tako što izvršavanje
upita rasporedi te na veći broj manje optere ćenih računara, a druga mogućnost je da
pokušate da smanjite saobraćaj u mreži tako što svaki upit usmerite na geografSki naj-
bliži server. Ako su upiti koji se izvršavaju u vašoj bazi podataka uglavnom prilično jed-
nostavni, čak i jednostavan algoritam koji ciklična raspoređuje opterećenje može biti
efikasno rešenje. Ako neki upiti zahtevaju složenu obradu, verovatno ćete morati da
osmislite složenije algoritme koji će raspoređivati opterećenje već na nivou aplikacije.
Druga primena replikovanja jeste izrada rezervnih kopija baze podataka. Kao što
smo napomenuli u poglavlju 14",Izrada rezervnih kopija i obnavljanje podataka",
izrada rezervne kopije obimne baze podataka može da potraje prilično dugo. Kada
koristite replikovanje, možete spustiti zavisni server i napraviti kopiju njegovih poda-
taka bez ometanja korisnika glavnog servera.

Principi replikovanja
Replikovanje se može odvijati u više oblika. U MySQL se koristi usmerena veza glavni-
-zavisni server.Jedan od servera je glavni (engl. master).Jedan ili više servera tretiraju sc
kao zavisni (engl. slaves) od određenog glavnog servera. Glavni server određuje koji sc
podaci čuvaju u sistemu, dok zavisni serveri pokušavaju da preslikaju njegov sadrž,j.
IV
Postupak replikovanja oslanja se na sadržaj dnevnika izmena na glavnom serveru.
U tom dnevniku čuvaju se podaci o svakom upitu koji je bio izvršen na serveru od
po četka beleženja u dnevnik. Zavisnim serverima se šalju upiti iz dnevnika izmena
glavnog servera a oni ih primenjuju na svoje podatke.
Sve operacije upisivanja podataka uglavnom se odvijaju direktno na glavnom serveru,
dok se operacije čitanja raspodeljuju između zavisnih servera, ili čak između glavnog
i zavisnih servera. To se postiže najčešće ugradnjom odgovarajuće logike u aplikacije.
Važno je imati u vidu da kada počnete da replikujete bazu podataka koja već sadrži
podatke, dnevnik izmena možda neće biti potpun. Budući da beleženje izmena u dnev-
nik standardno nije uključeno, podaci koje ste uneli u sistem možda nisu zabeleženi u
dnevniku izmena. Kada započnete replikovanje, svi zavisni serveri moraju sadržati pot-
puno iste podatke kao glavni server na početku beleženja u dnevnik izmena.Ovu temu
ra zmotrićemo detaljnije u nastavku poglavlja.
Pošto zavisne servere napunite usklađenim podacima i pokrenete ih, oni usposta-
vljaju veze s glavnim serverom i na svoje podatke primenjuju izmene zabeležene u
dnevniku izmena glavnog servera. Jedna nit izvršenja na zavisnom serveru uspostavlja
vezu s glavnim serverom i ispituje da li ima novih izmena. Te izmene se smeštaju u
prenosni dnevnik (engl. relay log) na zavisnom serveru. Druga nit izvršenja na zavisnom
serveru čita izmene iz prenosnog dnevnika i primenjuje ih na lokalnu kopiju podataka.
Budući da glavni i zavisni serveri mogu biti dostupni u različita vremena (npr. zato
što se u sistem mogu dodati novi serveri baš u trenutku izvršavanja upita, ili zato što je
mreža postala zagušena, ili je čak prestala da radi), neophodno je da zavisni serveri beleže
dokle su stigli sa unošenjem izmena.Važno je da se sve transakcije 'izvrše u celini i da se
izmene primenjuju pravilnim redosledom. U većini aplikacija, ako se garantuje da baza
podataka uvek prelazi iz jednog usklađenog stanja u drugo, manje je važna činjenica da
će se ponekad učitati podaci zastareli nekoliko sekundi ili minuta.
Ako razmatrate primenu replikovanja, morate shvatiti šta se tačno događa. Ažuriranje
podataka odvija se asinhrono, a ne u realnom vremenu. Pošto ažurirate podatke u bazi
na glavnom serveru, upiti poslati različitim zavisnim serverima nakon toga mogu izvesno
vreme davati različite rezultate. To se može smatrati nedostatkom, ali prednost je u tome
Što će zavisni server koji radi na prenosivom računaru ili u nepouzdanoj mreži, sasvim
lepo raditi u intervalu između dva ažuriranja s glavnog servera.
Napomena o verzijama MySOL-a
l ~c plikovanje je prvi put ugrađeno u jednu od novijih verzija MySQL-a (3 .23 .15), što
z n ači da se ta mogućnost još uvek razvija gotovo sa svakom novom izdatom verzijom.
Ako nameravate da koristite replikovanje, dobro je da na svim računarima koji u tome
u čes tvuju instalirate ažurnu i istu verziju MySQL-a.
Mogu će su određene kombinacije verzija MySQL-a između glavnog i zavisnih
servera, ali pošto time samo uvodite određen stepen nepouzdanosti, najbolje je da to
izbe gavate ako je ikako moguće. Primera radi, možete naići na problem da se funkcij e,
kao što j e PASSWORD (),razlikuju između dve verzije MySQL- a s kojima pokušavate da
radit e.
Ako su vam zaista neophodne dve verzije MySQL-a u istom sistemu, na sJede ć oj
adresi naći ćete dokumentaciju s matricom verzija glavnih i zavisnih servera koje
mogu raditi zajedno:
www.mysql.com/doc/en/Replication_Implementation.html
Podešavanje sistema za replikovanje
U većini sistema u kojima se primenjuje replikovanje koristi se više računara pove-
zanih u jednu internu mrežu. Ako imate račun are povezane putem javnog Interneta,
pažljivo razmotrite bezbednosne mere. Za početak, obavezno proverite da li je TCP
priključak koji ste odredili za MySQL dostupan kroz zaštitni zid svim računarima koji
treba da komuniciraju sa serverom (podrazumevani broj TCP priključka za MySQL
server je 3306) .
Pod pretpostavkom da na svojim računarima imate noviju verziju MySQL-a i
jednu ili više baza podataka koje želite da replikujete, naredni koraci su obavezni da
• biste napravili sistem s jednim glavnim serverom i jednim ili više zavisnih servera.
Napravite korisnički nalog koji ćete upotrebljavati samo pri replikovanju
Umesto da za sve što radite koristite nalog root, preporučujemo da za poslove repE-
kovanja napravite korisničke naloge koji će imati samo prava neophodna za te poslove,
kađ Što smo napomenuli u poglavlju 1, "Instaliranje MySQL-a" . Dakle, potreban vam
je poseban nalog na glavnom serveru, namenjen isključivo poslovima replikovanja.
Ako nameravate da početno stanje zavisnih servera generišete pomoću komandi
LOAD TABLE FROM MASTER ili LOAD DATA FROM MASTER, korisničkom nalogu za
replikovanje potrebna su specijalna prava. Naredna komanda GRANT (koju izdate na
glavnom serveru) pravi korisnički nalog s pravima koja su potrebna alatkama za
uspostavljanje početnih veza između servera:
grant replication slave, reload, super, select
on logs.*
to replication®"%" identified by 'password';
(U ovom primeru koristi se baza podataka logs. Izmenite komandu tako da odgo-
vara imenu vaše baze podataka i, razume se, obavezno odaberite bezbedniju lozinku .)
Pošto završite kopiranje početnih podataka s glavnog servera na zavisni server,
korisničkom nalogu za replikovanje više neće biti potrebna tako velika ovlašćenja. Ako
zavisne servere punite iz rezervne kopije ili nameravate da smanjite ovlašćenja kori-
sničkog naloga za replikovanje nakon završetka početnog kopiranja, tom nalogu je
dovoljno samo pravo replikovanja. Naredni upit pravi korisnički nalog čije je ime
replication i koji ima pravo da uspostavlja vezu s glavnim serverom sa svakog zavisnog
servera (kao i sa svakog drugog računara):
grant replication slave on logs.* to replication®"%" identifi e d by
'password' ;
 rUyli:tVIJC l0 nC~III\UVdiiJC UdLC tJUUdldl'\.đ
' l .it
Sintaksa komande GRANT opisana je u poglavlju 11 ",Upravljanje pravima korisnika".
Pravo replication slave (zavisni server pri replikovanju) uvedeno je u MySQL 4.0.2
upravo za tu namenu. U starijim verzijama MySQL-a koristite pravo file.
Navedena komanda omogućava samo pristup bazi podataka logs. Ako želite da doz-
volite replikovanje svih baza podataka na serveru, u komandi zamenite logs. * sa * . *.
Proverite da li je glavni server podešen za replikovanje
Na glavnom serveru mora biti uključeno beleženje izmena u dnevnik. Ako ste pročitali
uputstva za instaliranje MySQL-a iz ove knjige, verovatno st.e već uključili dnevnik .
izmena jer on služi i za druge svrhe osim replikovanja. Da b1ste provenli da li Je uklju-
čeno beleženje izmena u dnevnik, možete izdati komandu SHOW VARIABLES. Dovoljno
je da zadate
show variables;
da biste prikazali vrednosti svih serverskih promenljivih, ali za skraćeni rezultat zadajte
sledeće :
• flush tables with read lock;
show variables like "log_bin";
Ako je beleženje izmena u dnevnik isključeno, dodajte opciju log-bin u datoteku
opcija, kako je prikazano u listingu 1.1. Ime datoteke opcija biće my. ini ili my. cnf,
u zavisnosti od konvencije operativnog sistema koju ste primenili.
U datoteci my . ini/my. cnf zadajte glavnom serverujedinstven identifikator. Trebalo
bi da vaša datoteka opcija sadrži barem sledeće redove:
[mysqld]
log-bin
server-id=1
Opcija server- id je jedinstven identifikator koji treba da do~elite svakom MySQL
serveru. To mora biti pozitivna celobrojna vrednost, a u ovom pnmeru sasv1m pro-
izvoljno zadali smo 1. . .
Ako izmenite sadržaj datoteke opcija, morate ponovo pokrenut1 server da bl
izmene počele da važe.
Napravite kopiju tekućeg stanja glavnog servera
Da biste započeli replikovanje, obezbedite sledeće:
• potpunu i usklađenu kopiju tekućeg stanja baze podataka na glavnom serveru
• ime datoteke dnevnika izmena na glavnom serveru
• pomak od početka dnevnika koji odgovara tekućem stanju servera.
Tačan postupak kojim ćete obaviti navedene poslove može s.e malo razli~ovati
u zavisnosti od toga da li koristite MyiSAM ili InnoDB tabele 1 od toga kohko vam
.Jl! neprijatna pomisao da ćete za određeno vreme morati da zabranite pristup bazi
podataka.
Podešavanje sistema za replikovanjr
Za My ISAM tabele, kopiju tekućeg stanja svakog zavisnog servera možete napraviti
nakon njegovog pokretanja. Pogledajte odeljak "Pokretanje zavisnih servera", u
nastavku ovog poglavlja. Međutim, ova metoda nije posebno efikasna, naročito kad
imate veliku količinu podataka i veliki broj zavisnih servera. Komanda LOAD DATA FROM
MASTER izdata sa svakog zavisnog servera zaključaće podatke na glavnom serveru do
završetka kopiranja. Baze podataka će biti zaključane znatno kraće vreme ako kopiju
tekućeg stanja napravite ručno pomoću komandi operativnog sistema. To vam takođe
omogućava da istom kopijom tekućeg stanja glavnog servera inicijalizujete koliko god
vam zavisnih servera treba, čime skraćuj ete interval u kojem je server zaključan.
Za InnoDB tabele ne možete izdati komandu LOAD DATA FROM MASTER. Kopiju
stanja morate napraviti ručno pomoću komandi operativnog sistema ili nabavite
softver i opremu koji omogućavaju izradu kopije podataka dok se server koristi .
Ako kopiju tekućeg stanja servera pravite ručno, pomoću komandi operativnog
sistema, morate se uveriti da su podaci međusobno usklađeni i ažurni, tako što ćete
izdati sledeću komandu:
Time ćete zaključati tabel u i sprečiti upisivanje izme na dok je ne oslobodite.
Ime tekuće datoteke dnevnika i pomak od njenog početka možete dobiti pomoću
sledeće komande:
show master status;
Trebalo bi da dobijete rezultate nalik na sledeće:
+-------------------+----------+---- - ---------+------------------+
l File l Position l Binlog_do_db l Binlog_ignore_db l
+-------------------+----------+--------------+------------------+
l server-bin.000007 l 211 l
+-------------------+----------+--------------+------------------+
Zapišite podatke iz prve kolone (ime datoteke dnevnika izmena) i iz druge kolone
(pomak od početka te datoteke). Ako nema podataka, umesto imena datoteke zadajte
prazan znakovni niz, a vrednost pomaka treba da bude 4.
Da biste napravili kopiju tekućeg stanja My ISAM tabela, pomoću neke alatke za
arhiviranje datoteka kopirajte sadržaj direktorijuma u kojem se nalaze datoteke tabela.
Na Unixu, zadajte nešto nalik na sledeće da biste napravili kopiju tekućeg stanja baze
podataka logs:
tar -cvf /tmp/snapshot.tar /path/mysql/data/logs
Na Windowsu, upotrebite WinZip ili neku sličnu alatku da biste napravili kopiju
sadržaja direktorij uma C: \mysql\data \lo gs.
Kada završite kopiranje, možete ponovo dozvoliti upisivanje u bazu podataka ako
izdate sledeću komandu:
unlock tables;
 Složenije topologlj
214 Poglavlje 16 Replikovanje baze podataka

Tabela employee koju koristimo u celoj knjizi (kao i većina tabela koje autori kori-
ste u svojim projektima) tipa je InnoDB.Ako imate (komercijalni) softver za kopiranje
InnoDB tabela dok se koriste, onje savršen za ovu namenu. Može se nabaviti od firme
Innobase Oy na adresi
www.innodb.com/hotbackup.html
Ako nemate takvu alatku, najbolje rešenje je da ispraznite bafere baze podataka i da
ispraznite njene tabele pomoću narednih komandi. Prvo zadajte komandu
flush tables with read lock;
a zatim prikažite i zapišite podatke o datoteci dnevnika izmena i pomaku u njoj (na isti
način kao za MyiSAM tabele):
show master status;
Bazu podataka isključite iz upotrebe a da je ne oslobodite, a sadržaj direktorij uma
u kojem se nalaze tabele te ~aze podataka kopirajte u MySQL-ov direktorijum data.
Ako imate InnoDB tabele, morate kopirati datoteke s podacima i datoteke dnevnika. •
Kada završite kopiranje, možete ponovo pokrenuti bazu podataka i osloboditi njene
tabele.
Podesite zavisne servere
Svakom serveru treba jedinstven identifikator. U datoteci opcija (my . cnf/my. ini)
dodajte red nalik na sledeći:
server-id=2
Identifikator mora biti celobrojna pozitivna vrednost, ali dok ne zadate dva jednaka,
potpuno je nevažno koje ćete vrednosti izabrati. Ako ćete imati veći broj servera, niz
rastućih vrednosti je najverovatnije najbolji način da identifikatori imaju jedinstvene
vrednosti.
Ukoliko koristite kopije koje ste ručno napravili u sistemu datoteka, morate kopi-
rati datoteke na odgovarajuća mesta na zavisnom server u. Ako radite s više različitih
operativnih sistema, vodite računa o razlikovanju malih i velikih slova.
Nakon ažuriranja datoteke opcija ili kopiranja InnoDB datoteka na zavisni server,
morate ga ponovo pokrenuti.
Pokretanje zavisnih servera
Da biste pokrenuli zavisni server podešen kako je opisano u prethodnim odeljcima,
treba da izdate sledeće komande:
change master to master_host='server',
master_user='replication',
master_password='password',
master_log_file='server-bin.000007',
master_log_pos=211;
start slave;
U ovom primeru, reč server je ime računara na kojem radi glavni server. Reč
replicationje korisničko ime naloga koji ste napravili za poslove replikovanja.
Umesto reči password upište lozinku tog naloga. Zadajte i ime datoteke dnevnika
izmena (parametar master_log_file) i pomak (parametar master_log_pos).
Komanda START SLAVE pokreće na zavisnom serveru nit koja obavlja replikovanjc,
usled čega zavisni server pokušava da uspostavi vezu sa glavnim serverom i preuzme
1zmene.
Ako ste napravili kopiju tekućeg stanja pomoću komandi operativnog sistema, tre-
balo bi da pokrenete izvršavanje upita koji ispituju razlike između glavnog servera i
zavisnih servera, da biste se uverili da se replikovanje odvija kako treba. Napravite
malu izme nu na glavnom serveru, a zatim p rover ite da li je zavisni server i preuzimaju .
Ako replikujete relativno male My ISAM tabele, možete ih napraviti i popuniti
podacima pomoću komande nalik na sledeću:
load table logs.logJan2003 from master;
kada želite da kopirate samo jednu tabel u, ili
load data from master;
da biste kopirali sve tabele na zavisni server.
Kada postupak replikovanja počne da se normalno odvija, više neće biti zgodno da
ručno izdajete komande za podešavanje replikovanja, čak ako zbog toga retko ponovo
pokrećete server. Iste podatke koje biste zadali pomoću tih komandi možete uneti u
datoteku opcija, uz malo drugačiju sintaksu.
Datoteka my. ini ili my. cnf na zavisnom serveru može sadržati nešto nalik na sledeći:
[mysqld]
server-id = 2
master-host server
master-user replication
master-password password
replicate-do-db = logs
Složenije topologije
Najčešća pr imena replikovanja jeste raspoređivanje opterećenja (engl. load balancing)
u sistemu u kojem se obavlja veliki broj operacija čitanja podataka a relativno mali broj
operacija upisivanja podataka. Mnogi sistemi s replikovanjem sastoje se od jednog
glavnog servera i manjeg broja zavisnih servera, ali postoje i slučajevi u kojima je
opravdana upotreba složenijih konfiguracija.
Ako predviđate da ćete imati veći broj zavisnih servera ili su vaši računari razmešteni
na većem broju različitih geografskih lokacija, može biti pogodno rešenje u obliku
hijerarhijskog sistema u kojem jedan server igra ulogu glavnog servera za određen broj
zavisnih servera. Jedan ili više tih zavisnih servera igraju ulogu glavnog servera za drugu
grupu zavisnih servera. Na slici 16.1 prikazanje jedan glavni server (računar broj l) koji
je gl:wni ?:a ra č unarc od 2 do 6. Neki od tih zavisnih servera igraju ulogu glavnih
servl't .1 :t.t dru~\.' grupe zavisnih servera .
216 Poglavlje 16 Rep likovanje baze podataka
Slika 16.1 Replikovanje s hijerarhijski organizovanim glavnim serverima.
Raspored kao na slici smanjuje opterećenje glavnog servera na najvišem nivou i
smanjuje obim saobraćaja na mrežnim vezama koje vode ka tom računaru. U zavisno- •
sti od odnosa između broja operacija čitanja i upisivanja podataka u vašoj aplikaciji,
tako možete obezbediti dobru skalabilnost bez prevelike složenosti sistema.
Prilično jednostavno možete formirati sistem s proizvoljnim brojem zavisnih ser-
vera i možda čak više glavnih servera, pod uslovom da je svaki računar glavni server
u jednoj vezi i zavisni server u drugoj vezi. Ako pri projektovanju aplikacija vodite
računa da će ponekad na određenom serveru nedostajati najnovije izmene, ceo sistem
možete tretirati otprilike kao da je u pitanju samo jedan server baze podataka.
Stvari počinju da se komplikuju kada imate cirkularne veze u kojima više servera
primaju komande za ažuriranje podataka a izmene se prosleđuju u više smerova.
Najjednostavnija cirkularna veza sastoji se od dva računara koji se ponašaju i kao glavni
i kao zavisni server. Svaka izme na koju načinite na jednom računaru prosleđuje se dru-
gom. Kada pišete aplikacije za tu vrstu sistema, morate biti veoma oprezni.
Budući da se izmene unose asinhrono, može doći do dupliranja vrednosti u poljima
tipa auto increment ili jedinstvenih identifikatora i do neusklađenih podataka. U nekim
aplikacijama to može biti prihvatljivo. Na primer, u aplikaciji koja samo evidentira
podatke i u kojoj imate manji broj jednostavnih veza između tabela, a zahteva se veliki
protok podataka i raspoloživost za upotrebu, možda ćete prihvatiti da tome žrtvujete
usklađenost podataka.
B udućnost replikovanja
Imajući u vidu sve što je rečeno, moramo napomenuti da su u pitanju relativno nove
mogućnosti, koje nisu do kraja "izbrušene". Kao što ste videli, postupak inicijalizovanja
novog zavisnog servera kopijom stanja glavnog servera nije baš najpraktičniji. Nije uskla-
đen ni način na koji se radi s MyiSAM tabelama i InnoDB tabelama. Tekuće mogućnosti
n:plikovanja u MySQL-u nisu baš najrobusnije. Ugrađene su u standardnu distribuciju
(za razliku od većine komercijalnih baza podataka) i redovno se upotrebljavaju u okru-
1cnjima gde sc obraduju velike količine podataka.Verovatno ćete čuti da su među kori
Sllltim.l kompanije kao što su Slashdot,Yahoo! i Googlc.
Pitanja
. Uglavnom, replikovanju treba pristupiti sa izvesnom rezervom. Mehanizam radi,
1 to dob:_o,ali početno podešavanje može biti zapetljane zbog razlika između sistema .
Prepon~CUJemo da koristite najsvežije verzije MySQL-a koje možete nabaviti.
Neki od tih problema biće rešeni kada My ISAM dobije alatku za kopiranje podataka
dok .se tabele kon~ te, kao..što postoji za InnoDB tabele. Među mogućnostima koje su
plamrane za buduce verZIJe MySQL-a nalazi se povezivanje zavisnog servera s više
glavmh se:v~ra Istovremeno (engl. multimastering) radi rešavanja sukoba, i mogućnost
preklapanJa IZmeđu ~va server~ "n~. vruće" (engl.failover) i raspoređivanje opterećenja.
Zasad se o p~eklapa11Ju na vruce IZmeđu dva servera i raspoređivanju opterećenja
morate starati sami u svojim aplikacijama, ili možete nabaviti odgovarajuću alatku za
grupiSal1Je servera, kao Što nudi kompanija Emic Application Cluster na adresi
www.emicnetworks.com .
U .datoteci opcija P?stoji nekoliko parametara koji se tiču replikovanja ali zasad
nemaJumkakvog UtiCaJa. To su opcije za podešavanje SSL veza između glavnog servera
I zav1smh se~.era . Ukoliko podatke replikujete putem javne mreže, postupak će tako
biti bezbed~IJI. Ako vam tre~aju zaštićene veze, zasad je jedino rešenje da nabavite
odgovaraJUCI proiZvod, kao sto je Stunnel.
Sažetak
• Repl~kovanje nije pogodno za. sve situacije, ali ako imate opterećenu aplikaciju s
V~SOkJm vodnosom ,Između broja operacija Čitanja j upisivanja podataka, to može
b1t1 odhcna mogucnost da obezbedite skalabilnost aplikacije.
• Imajte u vidu da se izmene ne izvršavaju na zavisnim serverima u isto vreme.
Svaka kopija tabele mora prelaziti iz jednog usklađenog stanja u drugo, ali učita­
vanJe podataka sa različitih servera može dati zastarele rezultate dok se zavisni
serveri ne ažuriraju.
• Najkorisnije komande koje se odnose na replikovanje su START SLAVE LOAD
TABLE imetabele FROM MASTER,LOAD DATA FROM MASTER,SHOW MAS~ER STA-
TUS, SHOW SLAVE STATUS i SHOW SLAVE HOSTS.
Pitanja
l. Na MySQL serveru replikovanje se može upotrebiti za
a) punjenje podacima razvojnog servera koji će služiti za bezbedno testiranje
novih programa na stvarnim podacima
b) poboljšavanje performansi
e) postupak izrade rezervnih kopija podataka koji manje ometa korisnike
d) poboljšavanje stepena raspoloživosti sistema
e) sve prethodno navedeno
218 Poglavlje 16 Replikovanje baze podataka

2. Datoteka dnevnika
a) uvek postoji
b) korisna je za replikovanje i restauriranje podataka iz rezervnih kopija
e) zapravo je preimenovana SQL datoteka slike stanja
d) sve prethodno navedeno
VI
3. Operacije čitanja i upisivanja podataka obično se odvijaju
a) čitanje na zavisnim serverima, upisivanje na zavisnim serverima Optimizovanje MySQL-a
b) čita~e na zavisnim serverima, upisivanje na glavnim serverima
e) čitanje na glavnim serverima, upisivanje na zavisnim serverima
d) čitanje na glavnim serverima, upisivanje na glavnim serverima
e) nijedno od prethodnih
17 Optimizovanje MySQL servera
4. Replikovanje MySQL-ovih podataka znači da
a) su podaci uvek ažurni 18 Optimizovanje baze podataka
•
b) serveri moraju biti povezani preko pouzdane mreže, a ako jedan od servera 19 Optimizovanje upita
postane nedostupan, drugi moraju da čekaju dok se on ponovo priključi
e) izmene podataka su brze, ali je potrebno izvesno vreme dok se one presli-
kaju na sve zavisne servere
d) izmene podataka se mogu unositi na bilo kom serveru i prosleđuju se glav-
nom serveru, a zatim svim ostalim zavisnim serverima

Odgovori
Pitanja
l. e
2. b
3. b
4. e
 17
Optimizovanje MySQL servera

•
u OVOM POGLAVLJU RAZMOTRIĆEMO NEKOLIKO MOGUĆNOSTIubrzavanja
MySQL servera. Podešavanje servera je opsežna tema i ima izvesnih sličnosti sa ezote-
ričnom umetnošću. Naša namera je da vam u ovom poglavlju predstavim o osnove
podešavanja servera. Obradićemo sledeće teme:
• Prevođenje i povezivanje koda radi veće brzine rada
• Podešavanje parametara servera
• Podešavanje drugih činilaca

Najvažnije je imati u vidu činjenicu da za sve izmene koje uvodite na serveru

u cilju njegovog optimizovanja morate primeniti isključivo empirijski pristup. Poku-
šajte jednu po jednu izmenu i meri te performanse pre i posle nje. Jedino tako ćete
utvrditi da li izmena koju ste načinili zaista poboljšava performanse.
Ako želite da pri ispitivanju dobijete zaista kvalitetne rezultate, najbolje je da duže
vreme Uedan sat, jedan dan ili neki prosečan period) beležite upite koji se izvršavaju na
serveru i da zatim te iste upite ponovo izvršite na izmenjenoj konfiguraciji servera.

Prevođenje i povezivanje koda radi povećavanja

brzine rada
U poglavlju l, "Instaliranje MySQL-a", opisali smo instaliranje samo iz binarnih ver-
zija instalacionih datoteka (pomoću alatke RPM na Unixu). Ako tek učite upotrebu
MySQL-a, to je svakako najjednostavniji način, naročito ako nemate iskustva s pre-
vođenjem softvera koji imate na svom računaru, kao što je slučaj s većinom korisnika
Windowsa.
Performanse svog servera možete poboljšati ako preuzmete izvornu verziju koda i
sami ga prevedete. Ukoliko imate računar s procesorom Pentium koji radi pod opera-
tivnim sistemom Linux, postići ćete primetno poboljšanje performansi ako izvorni
1.22 Poglavlje 17 Optimizovanje MySQL servera
kod MySQL-a prevedete pomoću prevodioca pgcc, koji optimizuje rezultujući kod
samo za procesor Pentium. (Tako dobijena izvršna datoteka nije kompatibilna sa
AMD-ovim procesorima, zato je binarna verzija koju preuzimate s MySQL-ove Web
lokacije prevedena pomoću prevodioca gcc.) Autor MySQL-a, firma AB, tvrdi da ser-
ver možete ubrzati od 10% do 30% ako sami prevedete kod pomoću odgovarajućeg
prevodioca i pravilno podešenih opcija- više informacija o tome naći ćete u MySQL-
-ovoj dokumentaciji.
Drugo poboljšanje u poređenju s MySQL-ovom gotovom izvršnom datotekom
jeste da prevedete MySQL s podrškom samo za skup (ili skupove) znakova koji name-
ravate da koristite. U binarne datoteke koje preuzimate s Web lokacije ugrađena je
podrška za sve postojeće skupove znakova. (Više informacija o skupovima znakova
naći ćete u poglavlju 12",Podešavanje MySQL-a" .)
MySQL-ova dokumentacija sadrži predloge o optimizovanju binarnih datoteka
koje korisnici sami prevode za razne operativne sisteme. Osim toga, u diskusionim
grupama na Internetu posvećenim MySQL-u možete naći mišljenja i savete u vezi
s mnogim problemima specifičnim za određene operativne sisteme i prevodioce koda.
Arhive se nalaze na adresi
http://lists.mysql.com
Ukoliko želite da se pridružite diskusijama o prevodiocima, potražite forum na adresi
www.lukelaura.com
Podešavanje parametara servera
Da biste optimizovali svoju konfiguraciju, pokušajte da podesite parametre MySQL
servera.
Podsećanja radi, tekuće vrednosti parametara servera prikazaćete na sledeći način:
show variables;
Uticaj tekućih vrednosti parametara na konfiguraciju servera videćete pomoću
deće komande:
show status;
Druga korisna alatka koja omogućava da vidite šta se događa na serveru jeste Perl
skript mytop, čiji je autor Jeremy Zawodny.
Ta alatka deluje kao ekvivalent Unixove komande top i prikazuje aktivne procese,
~ta nje procesa, trajanje itd. Osim toga, ta alatka omogućava da prikažete detalje
MySQL-ovog procesa i vidite koji se upit izvršava.
Skript možete preuzeti sa adrese
http://jeremy.zawodny.com/mysql/mytop
Sve navedene alatke omogućavaju da evidentirate izmene koje ste uneli i učinke
koj e one imaju na sistem.
t'oaesavanJe parametar.• ~rrv 11
Datoteka opcija my.cnf sadrži toliko veliki broj opcija da ćete se možda pitati
odakle da počnete. Uz većinu verzija MySQL-a dobijate i prime re datoteka my. en t ,
koje se obično nalaze u direktorijumu support-files instalacije. U tom direktorijumu
naći ćete sledeća četiri predloga za datoteku my. cnf: my-huge. cnf, my-large. cnf,
my-medium. cnf i my- small. cnf. Izaberite jednu od njih kao početnu datoteku op cijn
za svoj sistem.
Najvažniji parametri koje treba da podesite jesu oni koji određuju kako MySQL
troši memoriju. Za svaki server baza podataka važi pravilo "što više memorije, to
bolje", ali je važno i da ta memorija bude na raspolaganju serveru baze podataka i da
se pravilno raspodeljuje između njegovih procesa.
MySQL održava grupu internih bafera i ostava. Možete podesiti količinu memorije
koja se odvaja za tu namenu. Dva najvažnija parametra koja treba da podesite su
key_buffer_size i table_cache. Pošto te bafere dele sve niti koje rade na serveru,
njihovo podešavanje ima veoma veliki uticaj na performanse servera.
.. U baferu nazvanom bafer za ključeve (engl. key buffer) čuvaju se blokovi MyiSAM
indeksa. Kada aplikacija zatraži određeni blok iz datoteke indeksa, on se učitava u taj
bafer. Kad god se izvršava neki upit, ako se odgovarajuću blok indeksa nalazi u baferu,
podaci se učitavaju iz njega. U suprotnom, blok indeksa mora da se učita iz datoteke
na disku u bafer za ključeve, što je, razume se, sporije. Za bafer ključeva važi pravilo da
što je veći, to bolje služi svojoj svrsi.
Kada razmatrate vrednost koju ćete dodeliti parametru key_bu ff er_ s i ze, treba da
uzmete u obzir ukupnu količinu memorije s kojom raspolažete, da li se računar koristi
isključivo kao MySQL server ili služi i za druge poslove, a važna je i veličina datoteka
indeksa (tj. ukupna veličina .MYI datoteka).Jeremy Zawodny, poznati stručnjak koji
održava servere kompanije Yahoo!, preporučuje da na računaru koji radi isključivo kao
MySQL server,parametru key_buffer_size dodelite vrednost u opsegu između 20% i
50% ukupne količine memorije na računaru . Ako je u pitanju deljen računar, jasno je da
vrednost tog parametra treba da bude manja. Ukoliko podaci vaših indeksa zauzimaju
sle- samo 20 MB, bilo bi besmisleno da veličinu bafera za ključeve podesite na 128 MB.
Imajte u vidu i to da se bafer za ključeve koristi isključivo za MyiSAM tabele. Za
druge tipove tabela postoje drugi parametri koje treba podesiti. Nema svrhe da znatno
povećate bafer za ključeve ako, na primer, radite isključivo sa InnoDB tabelama. U
tom slučaju važniji je parametar innodb_buffer_pool_size. U baferima za InnoDB
čuvaju se i podaci indeksa i podaci tabela. (Više informacija o podešavanju za rad sa
InnoDB tabelama naći ćete u poglavlju 12 i u MySQL-ovoj dokumentaciji.)
Drugi zaista važan parametar je ostava za tabele (engl. table cache) kojom se upravlja
pomoću opcije table_cache.Vrednost te opcije određuje maksimalan broj tabela koje
mogu biti otvorene u isto vreme. Kod My ISAM tabela, svaka tabela i svaki indeks su
zasebne datoteke u operativnom sistemu. Budući da je otvaranje i zatvaranje dato tc b
spora operacija, te datoteke ostaju otvorene dok ne budu izričito zatvorene, server spu
šten, ili dok ukupan broj otvorenih tabela ne premaši vrednost parametra table_cache.
Poglavlje 17 Optimizovanje MySQL servera

Povećanje vrednosti parametra table_cache korisno je kada na serveru imate veliki • Performanse ćete poboljšati ako sami prevedete izvorni kod MySQI ,, 11 11 1 illi

broj tabela. Budući da vaš operativni sistem ograničava ukupan broj otvorenih datoteka
u isto vreme, ili ukupan broj datoteka koje jedan proces ili korisnik može držati otvo-
rene u isto vreme, utvrdite tu vrednost u svom operativnom sistemu pre nego što izme-
nite vrednost parametra table_ cache.
Osim tih globalnih memorijskih bafera, pojedinim nitima se takođe dodeljuju
određeni blokovi memorije- kao što su, na primer, bafer za sortiranje (engl. sort buffer)
i br.ifer za čitanje (engl. read bulfer).Veličina tih b afera je jednaka za svaku nit, ali svaka nit
može koristiti tu količinu memorije za drugu namenu .
U bafer za čitanje, čija se veličina određuje parametrom read_buffer_size, sme-
štaju se podaci iz tabele kada se njen sadržaj čita sekvencijalnim redosledom (engl. table
sca11). Što se više podataka iz tabele može smestiti u bafer, to će biti manji broj opera-
cija čitanja sa diska; međutim, ako je vrednost tog parametra previsoka, grupa bafera
za čitanje koje niti koriste može potrošiti previše memorije. Možda se sećate da se u
ranijim verzijama ovaj parametar zvao bafer za zapise (engl. record buffer) a veličinu muje
određivao parametar record_buffer.
Bafer za sortiranje, čiju veličinu određuje parametar sort_buffer, koristi se pri
izvršavanju upita koji sadrže odredbu ORDER BY, tj. služi za sortiranje podataka. Ako
datoteku, naročito ako imate računar koji radi pod Linuxom ili ima JlllH l'''"
Pentium.
• Podesite parametre servera za bolje performanse, naročito one koje sc odnosa·
na potrošnju memorije. Velika količina fizičke memorije na računaru uvek Jt'
korisna, ali je važnije kako se ona raspodeljuje. Evo nekoliko posebno va žn ih
parametara:
• key_buffer_size: Količina memorije koja će biti odvojena za skladištenje
MyiSAM indeksa.
• table_cache: Ukupan broj tabela koje mogu biti otvorene u isto vreme.
• read_buffer_size: Količina memorije koja se koristi pri sekvencijalnom
čitanju tabela.
• sort_buffer: Količina memorije koja se koristi za skladištenje podataka iz
.. tabela kada se pomoću odredbe ORDER BY zahteva sortiranje podataka.
• Poboljšajte hardver ugradnjom dodatne memorije, RAID grupe diskova, upo-
trebom žurnalskog sistema datoteka i brze mreže između klijenata i servera, te
između glavnih i zavisnih servera.

sorti rate velike količine podataka, povećajte bafer za sortiranje, ali i za njega važi isto
upozorenje kao i za bafer za zapise. Pitanja
l. Parametar koji određuje koliko će memorije biti odvojeno za skladištenje
Podešavanje drugih činilaca indeksa Inn oD B tabela je
Na kraju, još nekoliko saveta koji vam mogu pomoći pri podešavanju fizičke konfigu- a) key_buffer_size
racije sistema. b) innodb_buffer_pool_size
Što se operativnog sistema tiče, MySQL preporučuje Solaris kada želite da izvučete
e) innodb_key_buffer_size
maksimum od računara s više procesora. Iako postoje verzije MySQL-a za razne ope-
d) read_buffer_size
rativne sisteme, razvoj i početno testiranje obavljaju se na Solarisu, zahvaljujući čemu
bi to po logici stvari trebalo da bude najbolje optimizovana platforma. 2. Parametar koji određuje koliko će memorije biti odvojeno za keširanje podataka
Ukoliko možete da nabavite više diskova, poboljšaćete performanse ako baze poda- Inn oD B tabela je
taka rasporedite na različite fizičke diskove. U tom slučaju možete koristiti i RAID a) key_buffer_size
konfiguracije - RAID O poboljšava performanse pri čitanju i pisanju, a RAID l ili 5 b) innodb_buffer_pool_size
poboljšavaju performanse pri čitanju. Osim toga, SCSI diskovi obezbeđuju bolje per- e) innodb_key_buffer_size
foJillanse od IDE diskova. d) read buffer size
Možete razmotriti i upotrebu žurnalskog sistema datoteka (engl.journalingjile
3. Parametar koji određuje koliko će memorije biti odvojeno za keširanje podataka
1ystc'111), kao što je Reiserfs ili XFS. Tako možete još više poboljšati performanse.
My ISAM tabela je
Rnume se, značajan boljitak može se postići povezivanjem klijenata i servera preko
bt7C mreže, što takođe važi i za glavne i zavisne servere u replikovanju.
a) key_buffer_size
b) table cache
e) innodb_key_buffer_size
Sažetak d) read_buffer_size
Budući da je tema optimizovanja MySQL-a toliko opsežna da zaslužuje zasebnu
kii_JI~ll, obavcwo nastavite s prikupljanjem informacija i istraživanjem te oblasti.
u Poglavlje 17 Optimizovanje MySOL servera

4. Parametar koji određuje koliko će memorije biti odvojeno za keširanje podataka

My ISAM indeksa je
a) key_buffer_size
b) table_cache
e) innodb_key_buffer_size
18
d) read_buffer_size
S. Vrednost parametra read_buffer_size ne bi trebalo da bude previsoka jer
Optimizovanje baze podataka
a) ako veći broj niti sekvencijalno pretražuje tabele, imaćete problem
b) uvek se može dodati nov indeks, pa zato MySQL neće nikad morati da
sekvencijalno pretražuje tabele
e) time se rasipa prostor na disku
d) nijedno od prethodnog
U POGLAVLJU 17",0pimizovanje MySQL servera", opisali smo kako se server
.. podešava za optimalne performanse. U ovom poglavlju razmotrićemo kako možete
Vežbe optimizovati tabele baze podataka.
Eksperimentišite pomoću programa za merenje performansi dok parametre navedene Standardna pravila i preporuke za strukture i normalizovanje tabela obično pobolj-
u ovom poglavlju podešavate na različite vrednosti. Možete li pronaći optimalnu šavaju performanse. Postoje i drugi izbori koje možete napraviti kada projektujete
vrednost svakog od tih parametara za svoj sistem? bazu podataka, zbog kojih će konačni proizvod biti brži ili sporiji. U ovom poglavlju
razmotrićemo te izbore.
Obradićemo sledeće teme:
Odgovori • Šta usporava MySQL-ove baze podataka
• Napravite pravilne izbore pri projektovanju
Pitanja
• Upotreba indeksa za optimizovanje performansi tabela
l. b
• Komanda OPTIMIZE TABLE
2. b
3. d
4. a Šta usporava MySQL-ove baze podataka
S. a Pošto ste pročitali prethodno poglavlje o optirnizovanju servera, možete preći na opti-
mizovanje baze podataka. U narednom poglavlju bavićemo se optirnizovanjem upita.
Ako ste optirnizovali server (možda čak po cenu ugradnje dodatnog hardvera), sle-
U sledećem poglavlju deći korak je da razmotrite da li se bilo koja od navedenih tačaka odnosi i na vaš slu čaj :
U sled ećem poglavlju," Optimizovanje baze podataka", razmotrićemo optirnizovanje
• Nemam dovoljno indeksa. Uzrok broj jedan loših performansi jeste upotreba tabela
Šl' ll1 C baze podataka, indeksa i pojedinih tabela.
kojima nije pridružen nijedan indeks ili nema indeksa za kolone koje pretražu-
jete.To ne znači da treba imati što veći broj indeksa jer preterivanje u suprotnom
smeru može biti uzrok sledećeg problema na listi.
• Imam previše indeksa. Da bi se ažurirao veliki broj indeksa, svaki put se u t:~ belu
upiše nov red ili ažurira postojeći, a to potraje. Kada učitavate podatke, indeksi '> ll
veoma korisni. Kada upisujete nove redove, odnosno ažurirate ili briŠt:lc pm111
jeće redove, indeksi postaju problem. Kad god ažurira te neki podatak, 11101 .q11 ~ ~
ažurirati i indeksi, što produžava obradu i povećava optereće nj e si slCill;l
ll Poglavlje 1B Optimizovanje baze podataka
• Dodeljujem prava pojedinačno za tabele i kolone tabela. Ako prava dodeljujete pojedi-
načno za tabele ili kolone bilo kog resursa, kad god korisnik pošalje upit na izvrša-
vanje, MySQL mora da utvrđuje koja su sve prava za tabele i kolone tabela zadata.
• Struktura baze podataka nije optimalna. Postoje načini da se struktura baze podataka
projektuje tako da se upiti brže izvršavaju.
U naredna dva odeljka razmotrićemo strukture baze podataka i indekse koji omo-
gućavaju ubrzavanje rada s bazom podataka.
Pravilni izbori pri projektovanju baze podataka
Postoji više pravilnih izbora koji, ako ih napravite pri projektovanju baze podataka,
doprinose poboljšanju njenih performansi. To su sledeći:
• Uvek upotrebite najmanji tip podataka koji je dovoljan za podatke s kojima ćete
raditi. Na primer, ako u koloni tabele čuvate samo brojeve od 1 do 10, nemojte
zadati tip INT, već tip TINYINT. Što su kraći redovi i manje tabele, to će se one
..
brže pretraživati. Što su podaci manji, više se redova može keširati u memoriju.
• Koristite zapise fiksne dužine gde god je moguće. Ako su svi redovi tabele jed-
nake dužine, MySQL brže pristupa redovima u sredini tabele. Da bi tabela imala
redove fiksne dužine, tipovi podataka u svim kolonama moraju biti fiksne dužine.
To znači da ne sme biti kolona tipa VARCHAR, TEXT, niti BLOB.
Ako vam je neophodan tip TEXT i BLOB, možda biste mogli da denormalizujete
šemu tabele tako da polja tipa TEXT ili BLOB izdvojite u zasebnu tabelu.
Ukoliko imate isključivo kolone tipa VARCHAR, razmislite o tome da ih zamenite
kolonama tipa CHAR. To je kompromis,jer podaci tipa CHAR zauzimaju više mesta
na disku, što je u suprotnosti s prvom preporukom na ovoj listi.
• Gde god je moguće, deklarišite kolone kao NOT NULL. Ako je priroda vaših
podataka takva da su vrednosti NULL sasvim logične i prihvatljive, slobodno ih
koristite. Međutim, imajte u vidu da zbog toga gubite malo brzine i prostora,
pa zato zadajte odredbu NOT NULL gde god je moguće.
• Birajte tip tabela za svaku tabel u pojedinačno. Tabele koje ne podržavaju transak-
cije (na primer, My ISAM) manje opterećuju sistem i zato su brže od tabela koje
podržavaju transakcije (InnoDB i BDB). MySQL podržava mešanje više tipova
tabela u istoj bazi podataka. Izaberite najbrži tip koji je pogodan za određeni
posao. (Više informacija o pojedinim tipovima tabela naći ćete u poglavlju 9,
"Tipovi tabela u MySQL-u" .)
• Izaberite odgovarajuće indekse. Ovu temu obradićemo detaljno u narednom
odeljku.
• U težim slučajevima, razmislite o denormalizovanju tabela da biste smanjili broj
spojeva koji se uspostavljaju u uobičajenim upitima. Budući da će zbog toga vaša
baza podataka postati noćna mora za održavanje, to se najčešće ne preporučuje.
lnd~ksiranje u cilju optimizovanja
Uk~hko .ste pratili gr:divo i vežbe iz ove knjige, trebalo bi da imate bazu pod.lt.lka kn 1,1
~adrz1 pnmarne kljuceve. To znači da imate barem po jedan indeks za svaku tnbdll
~~r MySQL automatski pravi indekse za kolone koje deklarišete kao PRIMARY KEY
1h UNIQUE. ,
~o pokušavat.e da optimizujete postojeću bazu podataka, korisno je ispitati da Ji ll'
u nJ. OJ vdefimsan bilo kakav mdeks. Izostavljanje indeksa je česta greška pri projekta o
vanJU. seme baze podataka. SQL-ova komanda DESCRIBE prikazuje koji sve indeksi
postoje za određenu tabelu.
Dakle, šta je indeks i čemu služi?
Indeks je sličan referentnoj tabeli po tome što omogućava da se brzo pronađe odrc-
đe.m red ~ tabel1. Ako napravite indeks za kolonu X, pronalaženje tražene vrednosti u
tOj ..kolo~l zna.tno je brže pomoću indeksa. Indeks pokazuje gde se u tabeli nalazi red
kOJI sadrz1 tr~ze~u vredn~st, što omogućava da se direktno pređe na taj red.
. Ako tabeh mJe pndruzen nijedan indeks, MySQL mora da pretražuje jedan po
Jedan red tabele dok ne pronađe redove koje ste zahtevali. Zamislite da morate da
pronađe:e određe~u ten~u. u ovoj knjizi tako što ćete početi od prve stranice i čitati
svaku ree na sv~kOJ stran1e1. ~na tn o je brže da u indeksu knjige potražite temu koja vas
zamma 1 da zat1m pređete direktno na stranicu koja vam treba.
U MySQL-u se po.daci indeksa čuvaju u obliku b-stabala (binarna stabla); to su
strukture podataka koje se vrlo brzo pretražuju.
. I~dek~i mogu o?~hvatati je~nu kolonu ili više njih (isto kao ključevi tabela). Pri
IzvrsavanJU up1ta, b1ce upotrebljen mdeks ukoliko se pretražuje jedno od sledećih:
• Kolona kojoj _je pri~ružen jednokolonski indeks- na primer, ako je u tabeli
~epartments mdekmana kolona departmentiD i treba izvršiti upit sličan slede-
cem: SELECT .. . WHERE departmentiD=n.
• Grupa kolon~ za koju postoji zajednički indeks - na primer, ako za tabelu
emplo~ee.ass1gnment postoji indeks za kolone (client ID, employeeiD work-
date) 1 treba izvršiti upit sličan sledećem: SELECT .. . WHERE client ID=~ AND
employeeiD=y AND workdate=z .
• Ko.lon~ ili grupa kolo.na koja je deo višekolonskog indeksa, pod uslovom da je to
levz kr~J grupe. mdeks1ramh kolona - na primer, ako za pomenutu tabelu assign-
ment Imamo mdeks za kolone (clientiD, employeeiD, workdate) on će biti
upotrebljen u upitima sledeće vrste: '
SELECT ... WHERE clientiD=x
SELECT ... WHERE clientiD=x AND employeeiD=y
Ali ne i u upitima nalik na sledeći:
SELECT ... WHERE employeeiD=y AND workdate=z
Suština cele .~riče je u sledećem: ako predviđate da će se izvršavati veliki broj upita
~ad kolonama 1h grupama kolona koje ne ispunjavaju navedene uslove, trebalo bi da
Izdate komandu CREATE INDEX da biste napravili odgovarajući indeks. Imajte u vidu
 - r .. · · ··· - - · - ··.J- ---- 1 ---~-H-

Pitanja

da MySQL može da koristi samo po jedan indeks po tabeli u upitu. Nije moguće
automatsko kombinovanje više indeksa.
Pitanja
Ovo pitanje ćemo detaljnije razmotriti u poglavlju 19",0ptimizovanje upita", 1. Koja je od sledećih tvrdnji o indeksima tačna?
kada budemo došli do komande EXPLAIN. a) Indeksi zauzimaju previše prostora na disku i zato ih ne treba koristiti.
b) Ako tabeli nije pridružen nijedan indeks, upit se može izvršavati sporije.
Komanda ANALYZE TABLE e) Trebalo bi da indeksirate što veći broj kolona.
Izdajte komandu ANALYZE TABLE da biste prikazali i snimili raspored ključeva u tabeli. d) Nijedna od prethodnih.
MySQL čuva te podatke i koristi ih pri donošenju odluke o tome kako će spojiti 2. Kada birate tipove podataka za kolone tabele
tabele u upitu. Komanda se izdaje na sledeći način a) trebalo bi da koristite iste tipove u celoj bazi podataka jer tako ona postaje
analyze table imetabele; efikasnija
b) trebalo bi da koristite tipove podataka promenljive dužine gde god je
Komanda OPTIMIZE TABLE moguće jer se tako optimizuje upotreba prostora na disku

N a kraju, moramo pomenuti komandu OPTIMIZE TABLE . Njena vrlo jednostavna e) trebalo bi da koristite tipove podataka fiksne dužine gde god je moguće da
sintaksa izgleda ovako: biste ubrzali pristup podacima
OPTIMIZE TABLE imetabele;
d) nijedno od prethodnog
3. Kada birate tip tabela
To je MySQL-ov ekvivalent komande za defragmentiranje Čvrstog diska. Tokom
upotrebe baze podataka, u datotekama u kojima se čuvaju podaci raste broj praznina a) uvek birajte InnoDB ili BDB zato što podržavaju transakcije
između blokova podataka na mestima gde su ranije bili izbrisani zapisi ili odakle su b) uvek birajte MyiSAM zato što su najbrže
zapisi premešteni zato što su nakon ažuriranja postali veći. Te praznine su uzrok slabije e) koristite mešavinu tipova, u zavisnosti od svrhe tabele
efikasnosti. d) nijedno od prethodnog
Trebalo bi da povremeno upotrebite komandu OPTIMIZE TABLE ukoliko ste izbri- 4. Indeks neće biti upotrebljen ako se u upitu
sali veće količine podataka, ili ako ste dodali, izbrisali ili ažurirali veći broj redova pro-
a) koristi levi kraj grupe indeksiranih kolona
menljive dužine. Tako ćete preurediti podatke u datotekama, ponovo sortirati indekse
i ažurirati statističke podatke o tabeli. b) koriste sve kolone indeksa po redosledu različitom od njihovog redosleda
u indeksu
U vreme pisanja knjige, ova komanda je delovala samo na MyiSAM i BDB tabele.
e) koriste sve kolone indeksa po redosledu jednakom njihovom redosledu
u indeksu
Sažetak d) koristi desni kraj grupe indeksiranih kolona
• Strukturu baze podataka možete optimizovati tako što ćete odabrati tipove poda- 5. Upotrebite komandu OPTIMIZE TABLE
taka manje veličine i fiksne dužine, definisati odgovarajuće indekse i koristiti
a) čim definišete tabelu, da biste poboljšali njenu strukturu
odgovarajuće tipove tabela.
b) kada koristite InnoDB tabele, da biste smanjili opterećenje sistema
• Indeksi omogućavaju brzo pronalaženje zapisa traženih na osnovu vrednosti u
indeksiranim kolonama. e) nakon izvršavanja većeg broja komandi SELECT nad tabelom
• Indeks će biti upotrebljen u upitu kada se u njemu referencira indeksirana kolona d) nakon izvršavanja većeg broja komandi DELETE nad tabelom
ili kolone, ili levi kraj grupe indeksiranih kolona.
• Komanda OPTIMIZE TABLE imetabele obavlja za tabele operaciju sličnu defrag-
mentiranju čvrstog diska.
 - .~ ... ~~· --·-··,J ----- 1"" __ _ ...........

Vežbe
U kojem će od sledećih upita u bazi podataka employee biti upotrebljeni indeksi?
(Potražite u poglavlju 4, "Pravljenje baza podataka, tabela i indeksa", tačnu strukturu
baze podataka. Ili, ako ste je instalirali na svoj računar, pogledajte pomoću komande
describe koje su sve kolone indeksirane.)
..
19
a)
select *
from employee
Optimizovanje upita
where departmentiD=128;
b)
select employeeiD
from assignment
where clientiD=l;
e)
select skill, count(skill)
M YSQL OMOGUĆAVA DA ANALIZIRATE upit da biste saznali za koje se vreme

from employeeSkills
izvrši i kako se tačno izvršava nad sadržajem baze podataka. Na osnovu tih podataka
group by skill; i poznavanja načina na koji MySQL pokušava da optimizuje upite, ponekad možete
da poboljšate performanse upita. U ovom poglavlju razmotrićemo sledeće teme:
Ako ovi upiti treba da se često izvršavaju, koje biste dodatne indekse napravili?
• Otkrivanje sporih upita
• Merenje performansi upita
Odgovori • Upotreba dnevnika sporih upita
• Upotreba komande EXPLAIN za prikazivanje načina na koji se upiti izvršavaju
Pitanja
• MySQL-ov ugrađeni mehanizam za optimizovanje upita
l. b
2. e • Saveti o optimizovanju upita
3. e
4. b Otkrivanje sporih upita
S. d Da biste optimizovali određenu aplikaciju, morate najpre utvrditi koji njeni delovi imaju
najveći udeo u ukupnom vremenu izvršavanja. To možete obaviti na nekoliko načina:

Vežbe • Posmatranjem: Često zaključujemo daje neophodno optimizovanje zbog toga što
[ndeks se koristi samo u upitu pod tačkom b). se određeni upit izvršava brzinom premorenog puža.
Trebalo bi indeksirati kolone employee . department ID i employeeSkills. skill. • Merenjem: Testirajte aplikaciju da biste saznali koji se njeni delovi sporije
izvršavaju.
U sledećem poglavlju • Uvidom u dnevnik sporih upita: U ovaj dnevnik beleže se spori upiti, kao što biste
U s ledećem (i poslednjem) poglavlju, "Optimizovanje upita", razmotrićemo kako i očekivali na osnovu njegovog imena.
možete utvrditi da li se određeni upit izvršava brzo ili sporo, i zbog čega, kao i to kako Pošto identifikujete spori upit, pomoću komande EXPLAIN možete saznati kako ga
rešiti problem. MySQL tačno izvršava da biste zatim pokušali da ga optimizujete.
Najčešće nije potrebno da ubrzate baš sve upite koji se koriste u aplikaciji . Obično
samo manji deo koda oduzima najveći deo ukupnog vremena izvršavanja. Ukoliko
vaš sistem nije izuzetno opterećen, besmisleno je da gubite vreme pokušavajući da
ubrzate delove aplikacije čiji je udeo u ukupnom vremenu relativno mali.
 upotreoa komande EXPLAIN za prikazivanje načina na koji sc upili l1vr .!Valu

Beleženje sporih upita u dnevnik možete uključiti pomoću opcije --log- slow
Merenje performansi upita -queries=imedatoteke, koju zadate kada pokrećete MySQL, ili u datoteci opcija.
Merenje performansi (engl. benchmarking) korisno je za rešavanje svih vrsta problen:a
Ako uključite i opciju --log-long-format, biće evidentirani i svi upiti pri čijem sc
optimizovanja. Merenje performansi u ovom slučaju znači merenje vremena za koje
izvršavanju ne koristi nijedan indeks. To vam može pomoći da lakše utvrdite čemu
se upit izvrši. Najbolje je da upit izvršite više puta i da zatim izračunate prosečno
treba da f>osvetite najviše pažnje pri optimizovanju.
vreme njegovog izvršavanja. Budući da trajanje jednog izvršavanja upita zavisi od
Zadavanjem vrednosti promenljivoj long_query_time određujete šta je za vas
ukupnog opterećenja sistema, samo jedno merenje može dati neočekivane rezultate.
spor upit. Možete je zadati u konfiguracionoj datoteci ili pomoću komande SET.
Otkrićete i to da bi upit trebalo da se brže izvrši kada ga pokrenete drugi put jer je
Vrednost te promenljive izražava se u sekundama.
smešten u ostavu (keš).
Dnevnik sporih upita možete čitati neposredno jer je to obična tekstualna datoteka.
Razume se, možete koristiti spoljne skriptove ili programe posebno napisane tako
Možda ćete smatrati korisnijim sažet spisak upita koji se sporo izvršavaju. Takav spisak
da isti upit izvršavaju više puta. Ako vas zanima primer takvog programa, preuzmite
možete prikazati pomoću skripta mysqldumpslow (u direktorijumu scripts instalacije
distribuciju MySQL-a sa izvornim kodom i potražite programe za merenje perfor-
MySQL-a). Pošto je to skript napisan na jeziku Perl, ako koristite Windows, morate
mansi u direktorijumu sql-bench.
prethodno instalirati Perl ukoliko gaj oš nemate. (Preuzmite ga sa adrese www. active-
U MySQL-u možete meriti brzinu izračunavanja vrednosti bilo kojeg izraza
state. com.)
(uključujući i upita) pomoću ugrađene funkcije BENCHMARK(). Na primer:
Jedno od tekućih ograničenja MySQL-ajeste to da ne beleži spore upite čije
select benchmark(lOOOOOO, 6*9); izvršavanje traje manje od sekunde. Na sistemima koji obrađuju relativno veliki broj
Ova komanda daje rezultate nalik na sledeće: jednostavnih upita, jedna sekunda "traje" veoma, veoma dugo. Administrator će
+-------------------------+ možda želeti da zna kojim je upitima potrebno više od desetinke ili nekog drugog dela
l benchmark (1000000, 6*9) l sekunde. To će biti obezbeđeno u jednoj od budućih verzija MySQL-a.
+-------- -----------------+
o l
+-------------------------+ Upotreba komande EXPLAIN za prikazivanje načina
row in set sec)
1 (0.25
na koji se upiti izvršavaju
Funkcija prihvata dva parametra: koliko puta treba izračunati vrednost izraza Komanda EXPLAIN nalaže MySQL-u da "objasni" kako namerava da izvrši upit. Kao
(u ovom primeru, milion puta) i izraz koji se izračunava (u ovom primeru, šest puta jednostavan primer, možete zadati sledeće:
deve0. .. explain
Budući da nas pri merenju performansi ne zanima rezultat upita SELECT, funkclJa
select e.name, d.name
BENCHMARK () uvek vraća rezultat nula. Pri merenju nas zaista zanima za koje vreme se from employee e, department d
upit izvršio. Iz navedenog primera rezultata vidi se daje izračunavanje proizvoda 6 x 9 where e.departmentiD = d .departmentiD;
milion puta na mom računaru trajalo četvrtinu sekunde. Kao što vidite, ispred jednog sasvim običnog upita samo smo dodali re č EXPLAIN.
Funkciji BENCHMARK () možete proslediti i tekst upita, na primer: Zbog toga se upit neće izvršiti,jedino će se prikazati podaci o tome kako MySQL pla-
selec t benchmark(lOOOOOOO, nira da izvrši upit. Trebalo bi da se prikažu rezultati nalik na sledeće:
'select employee.name, department.name ... --- +·------------ +-- ---- -+------- -+--------------- +-------- -+-------- -+--------------- -+------ +------ -+
from employee, department 1 id 1 select_type 1 table l type l possible_keys l key l key_len l ref l rows l Extra l
where employee.departmentiD=department.departmentiD'); +---- +------------- +------- +------- -+-------------- -+--- ----- -+- -------- +--------------- -+------ +------ -+
l l l SIMPLE l e l ALL l NULL l NULL l NULL l NULL l 5 l l
l 1 l SIMPLE l d l eq_ref l PRI MARY l PRIMARY l 4 l e. department ID l l l l
+--- -+------ ------ -·------ -+--- ---- -+-------------- -+-------- -+--------- +--------------- -+----- -+------ -+
2 rows in set (O. OO sec)
Upotreba dnevnika sporih upita . v • •
Šta sve ovo tačno znači? Uočljivo je da se u skupu rezultata pojavljuje po jedan red
Pomoću dnevnika sporih upita možete utvrditi koji se upiti presporo IzvrsavaJU. S~nu za svaku tabel u u upitu. Redosled redova je jednak redosledu kojim će tabele biti spo
ddinišete šta je "sporo", ali taj parametar morate izraziti u sekundama, kao celobroJnU jene u upitu.
vrednost.
 •••y-'u'--uv uyraaen1 mehamzam optimizovanja upita

Tabela rezultata ima sledeće kolone: Ovo su ostale vrednosti koje se mogu pojaviti u koloni type:
• id Redni broj. Ako jedan upit sadrži više komand1 !.J EI .EC" I' - 11,1 JliiiiH:I, bd.1 • ref Iz tabele će biti učitani svi redovi koji sadrže vrednosti jednake vredno-
je u upit ugrađen podupit- svaka komanda SELECT dobtj.l SV<~J rL·dni broj . stima u indeksu. To je prva slabija opcija od eq_ref i predstavlja situaciju u kojoj
• select type Vrsta komande SELECT koja se izvršava. U ve ć ini s lu čajeva, ova radite s ključevima čije vrednosti nisu jedinstvene .
kolona ~adržaće reč SIMPLE, kao u prethodnom primeru, što zna či daje u pitanju • range Ovaj tip spoja je slabiji od tipa eq_ref , pa ča k i od ref, a znači da će iz
sasvim običan upit SELECT. Ako imate podupite, spoljni upit će biti označen tabele biti učitani svi redovi iz odredenog opsega.
rečju PRIMARY a unutrašnji upiti biće označeni rečima SUBSELECT ili DEPENDENT • index Ovo je bolje od tipa ALL, ali slabije od svih dosad navedenih tipova spo-
SUBSELECT u slučaju koreliranih upita. jeva. Kada se prikaže tip index, to znači da će biti pretražen ceo indeks. To je
• table Ime tabele na koju se red odnosi. bolje od pretraživanja cele tabele, ali daleko je od savršenog.
• type Ovo je najvažnija kolona pri optimizovanju i prikazuje na koji će način Pogledajmo vrednosti u kolonama possible_keys i key. Za tabelu department
tabela biti spojena s drugim tabelama u upitu. prikazana je opcija PRI MARY i ime kolone primarnog ključa, što je kolona ključa koja
• possible_keys Ova kolona pokazuje koji bi se indeksi mogli upotrebiti u će biti upotrebljena. Red tabele employee sadrži vrednost NULL u obe navedene
upitu. Ako nema nijednog upotrebljivog indeksa, u ovoj koloni prikazuje se reč kolone, što znači da nema ključa koji se može upotrebiti i zato neće biti upotrebljen
NULL. nijedan. To je još jedna prilično jasna naznaka da tabeli treba dodati nov indeks!
• key Ova kolona pokazuje koji je indeks izabran za upit. Ako nije izabran nije- Na osnovu tih podataka i pod pretpostavkom da će taj upit biti relativno često
dan, u koloni se prikazuje reč NULL. izvršavan, pa bismo zbog toga želeli da bude brži, napravićemo sledeći indeks:
• key len Dužina indeksa koji je MySQL odlučio da upotrebi. create index ename_did on employee(name, departmentiD);
• ref Vrednost s kojom se poredi sadržaj kolone ključa pri odlučivanju koji se Ako ponovo izdamo komandu EXPLAIN, rezultati izgledaju ovako:
redovi izdvajaju u skup rezultata upita. +--- -+--- --------- -+------ -+---- ---- +-------------- -+---------- -+- ------- -+--- ------------ -+----- -·-------- ---- -·
l id l select_type l table l t ype l possible_keys 1 key l key_len l ref 1 rows 1 Extra 1
• rows Pro cena broja redova koje će MySQL morati da pročita iz jedne tabele da +--- -·--- ---------- +----- --+-- -- --- -·----- --------- -+-- -------- -+-------- - +------- ------- --+----- -+----- ------- -+
l l l SIMPLE l e l index l NULL l ename_did l 85 1 NULL 1 S l Using index l
bi se dobio rezultat upita. Množenjem vrednosti broja redova možete utvrditi l l l SIMPLE l d l eq_ref l PRIMARY l PRIMARY l 4 l e.departmentiD l l l l
+---- +---- -------- -+--- --- -+--- ---- -+---- ------- -- --+- ----- ---- -+------ -- -+--------------- -+- ---- -+----- ------- -+
koliko će redova biti učitano. Time dobijate red veličine brzine izvršavanja upita. 2 rows in set (0. OO sec)

• Extra Ova kolona može sadržati dodatne podatke. Na primer, komentar
using index zači da MySQL može u potpunosti učitati rezultate upita iz jednog
od indeksa i nema potrebe da učitava podatke iz tabele.
Dakle, šta nam rezultati govore u ovom primeru?
Tip spoja ALL za tabelu employee znači da će biti pretraženi svi redovi te tabele.
Razume se, to će biti spora operacija ako tabela sadrži veliku količinu podataka. U
stvari, spoj tipa ALL je najgori mogući rezultat. Njega ćete dobiti kad god tabela nema
nijedan indeks koji bi se mogao upotrebiti u upitu. Očigledna optimizac4ija u tom slu-
čaju jeste da dodate odgovarajući indeks. To je objašnjeno u nastavku ovog poglavlja.
U redu koji se odnosi na tabelu department stoji daje spoj tipa eq_ref, što znači da
će se iz tabele department učitati po jedan red za svaki red iz tabele employee. To je
jedan od najboljih tipova spojeva. Jedine bolje vrednosti u koloni type _su system i
cons t, što znači da u tabeli postoji samo jedan red koji odgovara uslov1ma up1ta l da
sc zato ta tabela može tretirati u upitu kao konstanta. Tekući tip spoja u upitu prilično
nam odgovara.
Promene su očigledne. U redu tabele employee sada stoji daje tip spoja index jer
postoji indeks koji se može upotrebiti. Novi indeks je naveden kao moguć ključ , ali
neće biti upotrebljen. U koloni Extra stoji da će za tu tabelu biti upotrebljen indeks
umesto same tabele, zahvaljujući čemu bi trebalo da upit bude nešto brži.
Najčešća upotreba komande EXPLAIN jeste za utvrđivanje da li biste pomoću bolje
osmišljenih indeksa mogli da ubrzate upite, ali otkrićete da se to može postići i na
druge načine.
MySOL-ov ugrađeni mehanizam optimizovanja upita
MySQL prim.enjuje na upite više pravila optimizovanja.
Na osnovu procenjenog broja redova (koji prikazuje komanda EXPLAIN), MySQL
utvrđuje koji bi bio najbolji redosled spajanja tabela. Ako smatrate da je njegova pro-
cena pogrešna, odredbom STRAIGHT JOIN izričito zadajte redosled spajanja tabela.
Merenjem performansi upita pre i posle te izmene, utvrdićete da li time stvari pobolj
šavate ili pogoršavate.
Kada bira indeks, MySQL traži odgovarajući indeks koji obuhvata manje od 30"/u
redova tabele. Ako ne uspe da pronađe indeks koji ispunjava te uslove, sekvenCIJalno
pretražuje tabelu. (To je vidljivo iz rezultata komande EXPLAIN za prethodni pttiiH"I
upita, nakon dodavanja novog indeksa.)
18 Poglavlje 19 Optimizovanje upita

Izrazi u odredbama WHERE optimizuju se na način sličan onome na koji mnogi pre- Pitanja
vodioci programskih jezika optimizuju izraze. Na primer, iz izraza se uklanjaju suvišne
1. funkcija BENCHMARK () vraća
zagrade. To je jedan od razloga zbog kojih možete slobodno dodavati zagrade u tekst
upita da bi postao lakše razumljiv. a) rezultat izraza čije izvršav;liiJL' llll'JII• ·
Ako se potpun rezultat upita može dobiti iz podataka sadržanih u indeksima, iz b) vreme potrebno za izvršavanJL' lllollol ~"JI 1111 JilL
tabela se neće u čitati nijedan red. Rezultat funkcije COUNT ( *} takođe se dobija bez e) nulu, bez obzira na ulazne JW .IIIH'IIl'
čitanja i prebrojavanja redova tabele jer su podaci potrebni za tu namenu smešteni d) nijedno od prethodnog
odvojeno od tabele (u indeksu).
2. Izda·li· ste k?mandu EXPLAIN za odredeni up1t 1 11 ~ 11 10111 1 YI' 1, ,j 11 , 1 1 d orl
Budući da se u MySQL-ovoj dokumentaciji nalazi detaljan spisak svih optimizacija dob1h ste t1p spoja ALL. To znači
111 1

koje MySQL obavlja, ovde ga nismo ponovili. Ali čak i taj spisak nije potpun. Ako vas
zanima kako radi optirnizator upita, možete čitati njegov izvorni kod.
Preporuke za optimizovanje upita
Postoje tri najvažnije stvari koje možete uraditi da biste optimizovali svoje upite:
• Dodajte odgovarajuće indekse. Ako imate upit nad neindeksiranom kolo-
nom koji se često izvršava, dodajte indeks za tu kolonu. Više informacija o tome
kako MySQL koristi indekse naći ćete u poglavlju 18, "Optimizovanje baze
podataka". Međutim, ne zaboravite sledeće: iako odgovarajući indeks može
ubrzati postupak pronalaženja podataka u tabeli, održavanje indeksa u ažurnom
stanju produžuje upisivanje podataka. Nemojte dodavati indekse koji se neće
koristiti.
• Povremeno izdajte komandu ANALYZE TABLE. (Njena sintaksa je opisana
u poglavlju 18.) Time ažurirate podatke o raspodeli vrednosti ključeva koje
MySQL čuva. Na osnovu tih podataka, MySQL određuje redosled spajanja
tabela u upitu. Ako vam se čini da MySQL spaja tabele čudnim redosledom,
pokušajte s komandom ANALYZE TABLE.
• Povremeno izdajte komandu OPTIMIZE TABLE. (Njena sintaksa je opisana u
poglavlju 18.) Time defragmentirate podatke u tabeli, sortirate indekse i ažuri-
rate statističke podatke o tabeli koje koristi optimizator upita.
Sažetak
• Otkrijte spore upite pomoću funkcije BENCHMARK (} ili dnevnika sporih upita.
• Pomoću komande EXPLAIN utvrdite kako se upiti izvršavaju
a) da će iz tabele biti učitan samo jedan IL'd
b) d~ će ~z tabele biti učitani svi redovi koji sadrže vredu osti JL'd. 111 kt· VH·dnn
st1ma mdeksa
e) da će biti sekvencijalno pretražen ceo indeks
d) da će biti sekvencijalno pretražena cela tabela
3. Izd~i ste k?man~u EXPLAIN za određeni upit i u koloni type jedne od tabela
dob1h ste t1p spoja eq ref. To znači
a) da će iz tabele biti u čitan samo jedan red
b) d~ Će ~z tabele biti u čitani svi redovi koji sadrže vrednosti jedanke vredno-
stlma mdeksa
e) da će biti sekvencijalno pretražen ceo indeks
d) da Će biti sekvencijalno pretražena cela tabela
4. Izda.li ste k?mandu EXPLAIN za određeni upit i u koloni type jedne od tabela
dob1h ste t1p spoja index. To znači
a) da će iz tabele biti učitan samo jedan red
b) da će ~z tabele biti učitani svi redovi koji sadrže vrednosti jedanke vredno-
Stlma mdeksa
e) da će biti sekvencijalno pretražen ceo indeks
d) da će biti sekvencijalno pretražena cela tabela
S. ~ezultati komande EXPLAIN pokazuju da MySQL spaja dve tabele neoptimal-
mm redosledom. Zbog toga bi trebalo da
a) izdate komandu ANALYZE TABLE za obe tabele
b) izričito zadate redosled spajanja pomoću odredbe STRAIGHT JOIN

• Ubrzajte izvršavanje upita dodavanjem indeksa a zatim ih ponovo ispitajte e) ili a) ili b)
pomoću komande EXPLAIN. d) ni a) ni b)
• Komande ANALYZE TABLE i OPTIMIZE TABLE pomoći Će MySQL-ovom optimi-
zatoru upita da dobro obavi svoj posao.
240 Poglavlje 19 Optimizovanje upita

Spisak termina korišćenih u knjizi

Vežbe
Pogledajte sledeći upit:
alijas alias nedelji vost atomicity
select department.name atribut, obeležje attribrtle niti izvršavanja thread s
from client, assignment, employee, department
b-stablo b-tree obeležje, atribut attribute
where client.name='Telco Inc'
and client.clientiD = assignment.clientiD bafer za čitanje read bt!!Jer ostava za tabele table cache
and assignment.employeeiD = employee.employeeiD bafer za ključeve key br"!!fer otpornost sistema fau/t tolerance
and employee.departmentiD = department.departmentiD; bafer za sortiranje sort br!ffer na greške
Pomoću funkcije BENCHMARK više puta izmerite vreme izvršavanja ovog upita bafer za zapise record br!lfer podu pit subquery
i pomoću komande EXPLAIN utvrdite kako se on izvršava. Proverite da li možete blokiranje sledećeg next key /ocking polje field
povećati brzinu izvršavanja dodavanjem novog indeksa i ponovnim merenjem. ključa poništiti roll back
čitanje sadržaja tabele table scan potvrditi commit
sekvencijalnim preklapanje između fa ilo ver
Odgovori redosledom dva servera
datoteka slike sta~a dumpfile "na vruće"
Pitanja Dekartov proizvod Cartesian product prenosni dnevnik re/ay log
1. e dnevnik grešaka error log pretraživa~e stemming
2. d dnevnik izmena binary log od korena
dnevnik sporih upita slow query log pun spoj, full join
3. a
dnevnik upita query log unakrsni spoj
4. e
fantomski podaci phantom reads rad sa više glavnih multimastering
5. e funkcionalna functional servera istovremeno
zavisnost dependency raspoređivanje load balancing
glavni server master opterećenja
jednakovredni spoj equijoin red row
jezik za definisanje Data Diftnition sistem za upravljanje Relational Database
podataka Language, DDL relacionim bazama Management
jezik za rad Data Manipulation podataka System, RDBMS
s podacima Language, DML slog, zapis record
kandidati za ključeve candidate keys spoJ join
ključ key spoljni ključ foreign key
koeficijent poveza- relevance value superključ superkey
nosti s traženim Šema baze podataka database schema
poJmOm tabela table
kolona column ugnežđen upit nested query
korelira n correlated unakrsni spoj, full join
mašina za skladištenje storage engine pun spoJ
merenje performansi benchmarking zapis, slog record
n-torkc tup/es zavisni server slave
nebitne reči stop words
SVEUCIIlŠNA l<Nl\ŽN\0\
Rl J KA

Simboli
l (deljenje), operator, 110
= (jednako), operator, 111
A (karet), znak, 116
<(manje od), operator, 111
\ (obrnuta kosa crta), 67
-(oduzimanje), operator, 110
+ (sabiranje), operator, 110
; (tačka i zarez), 46
>(veće od), operator, 111
$(znak za dolar),116
* (zvezdica), 110, 116
Brojevi
1NF (prva normalna forma),
34-36
2NF (druga normalna forma),
36-37
3NF (treća normalna forma),
37-38
A baferi, 223
abs(), funkcija, 118
ACID usklađenost, transakcije,
149-150
activestate.com, Web lokacija, 235
adddate(),funkcija, 119
administriranje baze podataka
datoteke dnevnika, 183
MySQL server, pokretanje
i spuštanje, 177-178
pražnjenje ostava, 182-183
prikazivanje podataka o bazi,
178-180
prikazivanje podataka
o dodeljenim pravima, 181
prikazivanje podataka
o procesima, 181
prikazivanje podataka o tabelama,
181-182
prikazivanje statusa servera
i vrednosti serverskih
promenljivih, 180
skript mysqladmin,lista opcija,
184
uništavanje niti, 182
alijasi, komanda SELECT, 82-83
ALL, pravo, 160
ALL, rezervisana reč, 102
ALTER TABLE, komanda, 56-57
ANALYZE TABLE, komanda, 230,
238
AND, operator, 112
anomalije
pri ažuriranju podataka, 34
pri brisanju podataka, 34
pri dodavanju podataka, 33
anonimni nalozi, brisanje, 17,
202-203
ansi, opcija, podešavanje
MySQL-a, 172
ANY, rezervisana re č, 102
aplikacije, provera ulaznih
podataka, 204
aritrnetički operatori, 110
atributi, tabele baze podataka, 31
AUTO INCREMENT, rezervisana
reč, 49-51
autocornmit, režim rada
transakcija, 147
AVG ROW LENGTH, opcija,
optirnizovanje tabela, 51
avg(), funkcija, 122
ažuriranje redova tabela, 72-73
B komanda ANALYZE TABLE
BACKUP TABLE, komanda, 194
bafer za čitanje, 224
bafer za ključeve, definicija, 223
bafer za sortiranje, 224
basedir, opcija, podešavanje
MySQL-a, 172
baze podataka
adtninistriranje
datoteke duevuika, 183
MySQL server, pokretmlje
i spuftmlje, 177-17 8
pra:bljetlje ostava, 182-183
prikazivmlje podataka o bazi,
178-180
prikazivmlje podataka o
dodeljeuim pravima, 181
prikazivmlje podataka o procesima
181
prikazivanje podataka o tabelama,
181-182
prikazivatlje statusa servera
i vreduosti serverskih
promeuljivih, 180
servers ke promeuljive, pode!avatlje,
182
skript mysqladmiu, lista opcija,
184
utli!tavarlje uiti, 182
biranje, 43
brisanje, 56
entiteti, definicija, 29
identifikatori
dozvoljeu broj zuakova, 43
rwvoduici, 43
rezervismJe reli, 43
indeksi
brismlje, 56
izrada, 55-56
Indeks
izrada rezervnih kopU.1 i
restauriranje podatak:l
komauda BACKUI'TilBL/i,
194
komauda RESTORE TABLI'
194 .•
mogubwsti, 187-188
pomo{u duevuika iz meua,
194-195
mči1o, 19 3-194
skript mysqldump, 188-192
skript mysqlhotcopy, 192- 193
tabele, proveravmlje i popravljmljc,
195-198
testirmlje rezervtle kopije, 195
zaklju{avatlje tabela, 18 8
izrada, komanda CREATE
DATABASE, 43
230 •
optimizovanje
iudeksi, 229-230
izbori pri projektovarlju, 228
komat~da OPTIMIZETABLE
230 •
preporuke, 227-228
principi projektovanja
auomalije, 33-34
twrmalizovatlje, 3 4-3 8
NULL vreduosti, 34
reduudmlttwst i gubljetlje
podataka, 33
važua pitmy·a, 32
relacije
d~f/uiciia, 29
tipa ,Jeda tl prema jedau", 2 9
tipa .,jeda tl prema viJe", 2 9
tipa" više prema vi!e 11, 2 9
'
rep likovanje
beziJedtlostle mere, 211
budt.tbwst, 216
d11evuik izmwa, 21 O
dodeljivatlje prava za, 211
kopije teku{eg stmy·a, pravljery·e,
212-214
otpomost Ila gre!ke, 209
preklapatlje servera 11a vm{e, 217
pri11cipi, 209-21 O
provera glavtwg servera, 2 12
raspoređivatlje opterdetlja, 2 15
upotrebljive verz;;e MySQL·tt,
210
vifestn1ki glav11i serveri, 2 17
zavistti serveri, pode!mm1~je
i pokretmlje, 2 14
sistem za upravUanjc rci.Ki<lllllll
bazama podat.1k.1
(RDBMS),11
šema, dcfink•J-•, l~
4 Indeks
tabele
ALTER TABLE, 56
atribwi, 31
BerkeleyDB (BDB), 50, 135
brisanje, 5 6
fimkcioualne zavisnosti, 32
gmptw r111ofenje podataka, 73-75
HEAP, 50, 138
indeksi, 229-230
lmwDB, 50, 134-135
ISAM, 50, 128-129
ključevi, 31
ko/otre, 31, 52-55, 80
komanda CREATETABLE,
48-52
MERCE, 136-137
merge, 50
MylSAM, 50, 129-134
uovi redovi, umeta11je, 65-69
n-torke, 31
podrfka za tramakcije, 127-128
pod11piti čiji Je rezultat Jedna
vrednost, tao-t 01
podupiti za izraze logitkog tipa,
101-103
podupiti za izvedme tabele, 1OO
pra"", 161-164
prav!ietife, 44-52
preimeiiOIJ(Itife, 57
redovi, 31
redovi, azurirmife, 72-73
redovi, brismife, 7Q-72
redovi, brismife pomoću koma11de
TRUNCATE, 72
redovi, drtpliralli, 84-86
redovi, učita""tife, 83-84
redovi, zameua, 70
redovi rezulltZta upittr,gmpismy·e,
86-87
spa)m!je, 95-99
stnrktura, metifmife, 56-57
zada""•ife imena u kommrdi
SELECT, 81-82
zapisi, 31
zadavanje apsolutnih in1ena.,
81-82
BCNF (Boyce-Coddova normalna
forma), 38
DDB (Berkeley), tip tabela, 50, 135
benchmark(), funkcija, 121, 234
llcrkeleyDB (BDB), tip tabela, 50,
135
IIIGINT, celobrojni tip podataka,
53
hin, dlrektorijum, 20
IIINARY, rezervisana reč, 111
hir<~ nje
b.t7C podataka, komanda use, 43
u č itavanje podataka iz redova
tn bela, 83-84
DLOB, tip podataka, 54
Doyce-Coddova normalna forma
(DCNF),38
hrh<~njc
.11tnn11nr11h naloga, 17, 202-203
h.".1 p<><b t,,ka, 56
indeksa, 56 datumski tipovi podataka, 54 E lower(), 114 grupnt• luni. t ll•, l J l l
redova iz tabela, 7Q-72 dayname(), funkcija, 119 MATCH,115 grupno ttOHINtlt pn1l11ltt~n,
tabele, 56 db, tabela, prava pristupa, 163 max(),122 gubljenjo• (llHiucul.,, l
Ernie Application Cluster, alatka, redunduutuw•t.sunJ• ktn ~~~J
brisanje redova, komanda DDL (Data Definition Language), md5(),121
42 217 baza pothohol.u, l l
TRUNCATE, 72 min(), 122
Decimal, tip podataka, 52 encrypt(), funkcija, 121
brojevi s pokretnim zarezom, 48 entiteti,definicija,29 mod(),118
b-stabla, 135 DEFAULT, odredba, komanda
INSERT,69 ENUM, tip podataka, 54 now(),119
numeričke, 117-118
H
EXECUTE, pravo, 159
DEFAULT, rezervisana reč, 49
e defragmentiranje MyiSAM tabele, EXISTS, rezervisana reč, 102
EXPLAIN, rezervisana reč, podaci
operatori
aritmetitki, 11 O
Hafmanovo kodirnnjt•,
komprimovanjt.• litlwl1t, l' l
130
o izvršavanju upita, 235-237 logitki, 112 HAVING, odredba, konmnolu
CASE, funkcija, 113 DELAY KEY WRITE opcija,
extra, vrednost, komanda za poredetife vred11osti, 11 Q-112 SELECT, 87
cast, funkcija, 120 optimizovanje tabela, 51
ceiling(), funkcija, 118 DELAYED, odredba, komanda EXPLAIN, 236 password(), 121 HEAP, tip tabela, 50, 138
INSERT, 68 extract(), funkcija, 119 power(), 118 host, tabela, prava pristupa
celo brojni tipovi podataka, 52
CHAR, tip podataka, 53 DELETE, komanda, 7Q-72 quote(), 114 kolone za opseg vidljivmu, l (1 ,\
rand(), 118 kolone za prava, 163
CHECK TABLE, komanda, 196 DELETE, pravo, 159 F replace(), 114
CHECKSUM, opcija, deljenje (/),operator, 110
optimizovanje tabela, 51 describe, komanda, 48 RLIKE,115-117
ciklična promena datoteka desni spoj, 98-99
fantomski podaci, nivo round(),118 I
izolovanosti transakcija, 151
dnevnika, 183 dinamičke MyiSAM tabele,
FIELDS, odredba, komanda
soundex(), 114
column_priv, kolona 129-130 sqrt(), 118 id, opcija, komanda EXPLAIN,
LOAD DATA INFILE, 74 236
tabela columns_priv, 164 DISTINCT, odredba, komanda
FILE, pravo, 160,203 std(), 122
tabela tables_priv, 164 SELECT, 84-86 STRCMP,115,117 IDENTIFIED BY, odredba,
filtriranje ulaznih podataka, komanda GRANT, 158
colum.ns_priv, tabela, prava DML (Data Manipulation bezbednosne preporuke, 204 subdate(), 119
pristupa, 164 Language), 42, 65 substring(), 114 identifikatori
FLOAT, tip podataka, 53 maksimalan broj znakova, 43
COMMENT, komanda dnevnici sum(), 122
float, tip podataka, 48 navodnici, 42
optimizovanje tabela, 51 aktiviranje, 183 floor(), funkcija, 118 timestamp, 119
conv(), funkcija, 114 dnevnik grešaka, 183 razlikovanje malih i velikih slov:1,
FLUSH, komanda, pražnjenje trim(),114
convert(), funkcija, 120 log-bin, opcija, podešavanje ugrađene, 109
42
ostava, 182-183
count(), funkcija, 122 MySQL-a, 172 rezervisane reči, 43
FLUSH PRIVILEGES, komanda, upper(), 114
CREATE, pravo, 159 log-error, opcija, podešavanje 202-203 z.'l rad s datumima i vremen itna,
IF, funkcija, 113
CREATE DATABASE, SQL-ova MySQL-a, 172 IF NOT EXISTS, odredba, 49
FLUSHTABLES, komanda, 137, 119-120
komanda, 43 log-slow-queries, opcija, IGNORE, odredba
193 za rad sa znakovnim vrednostima
CREATE TABLE, SQL-ova podešavanje MySQL-a, 172 FOREIGN KEY, rezervisana reč, komanda INSERT, 69
obrada zuakovuih vreduosti, 114 komanda LOAD DATA IN FILE,
komanda, 44, 48-52 opcije za dnevnike izmena, 50
CREATE TEMPORARY TABLES,
poredenje ztrakovuih vred11osti,
podešavanje MySQL-a, 173 found rows(), funkcija, 121 74
pravo, 159 115-117 komanda UPDATE, 72
prenosni, 21 O fragmentacija, My ISAM tabele, za upravljanje tokom izvrlavanja,
CSV format, 75 sporih upita, 183, 234-235 130 IN, rezervisana reč, 101
curdate(), funkcija, 119 113 indeksi
u Linuxu, 183 FROM, odredba funkcije za rad s datumima
curtime() funkcija, 119 podupiti, za izvedene tabele, 100 brisanje, 56
upita, 183 i vremenima, 119-120
dnevnik izmena spojevi, 94 izrada, 55-56
funkcije za upravljanje tokom
jednokolonski, 229
D opis, 183 FULLTEXT rezervisana reč, 50 izvršavanja, 113
levi kraj grupe, 229
rep! ikovanje, 21 O funkcije funkcionalne zavisnosti, koncepti
optimizovanje baze podataka, 227,
data, direktorij um, 20 restauriranje baze podataka, abs(),118 i terminologija, 32
229-230
Data Definition Language (DDL), 194-195 addda te(), 119
optimizovanje upita, 238
42 does, direktorij um, 20 avg(), 122
G višekolonski, 229
DATA DIRECTORY, opcija, dodeljivanje prava, 157 benchmark(), 121 , 234
INDEX, rezervisana reč, 50
optimizovanje tabela, 51 globalna prava, 160 CASE, 113
Data Manipulation Language prava za administratore, 159 cast, 120 glavni serveri, replikovanje, INDEX, pravo, 159
index, vrednost, komanda
(DML), 42, 65 prava za obične korisnike, 159 ceiling(), 118 podešavanje, 209-212, 215
EXPLAIN, 237
datadir, opcija, podešavanje tabele prava, 161 concat(), 114 globalna prava
INDEX DIRECTORY, opcija,
MySQL-a, 172 za pojedinačne baze podataka, 160 convert(), 114,120 dodeljivanje, 160
zaštita servera, 202 optimizovanje tabela, 51
DATETIME, tip podataka, 55 za pojedinačne kolone, 161 counc(), 122
Google, Web lokacija, 135 InnoDB, konfiguracione opcije,
datoteke za replikovanje, 211 curdate(), 119
GRANT, komanda podešavanje MySQL-a,
dnevnika, 183 dolar($), znak, 116 curtime(), 119
odredba IDENTIFIED BY, 158 172-173
slike stanja, 188 DOUBLE, tip podataka, 53 dayname(), 119 lnnoDB, tip tabela, 50
datoteke opcija, podešavanje drop database, komanda, 45, 56 encrypc(), 121 odredba ON,158
odredba REQUIRE, 159 dosledno učitavanje bez
MySQL-a, 169-171 DROP INDEX, komanda, 56 extract, 11 9 zaključavanja pod1caka, 134
internacionalizovanje, 174 DROP TABLE, komanda, 56, 191, floor(), 118 odredba TO, 158
odredba WITH, 159 transakcije, 143-146
konfiguracione opcije za više 194 found rows(), 121
odredba WITH GRANT ACID uskladeuost, 149-/50
inst.:llacija na istom računaru, DROP, pravo, 160 grupne, 121-122
173-174 druga normalna forma (2NF), OPTION,159 izolo""11ost tmn<akcij11, 150- 152
IF, 113
36-37 grantor, kolona, tabela tables_priv, reZi lli đlltOCOrtllllit, J47- /49
mysqld, podešavanje opcija za, last insert id(), 121
dupli rani redovi, 84-86 164 uslovi licence, 135
171-172 length(), 114
GROUP BY, odredba, komanda Web lokacij.t, 135
opcije za InnoDB, 172-173 LIKE,115
SELECT, 86-87 zaključavanje pud.t1.t~.1 11,1 IIIVnll
load file, 114
grupisanje redova rezultata upita, rcd.t, 13-1
locate(), 114
86-87
Indeks
INSERT, komanda
listing, 6S-66
odredbe, 68-69
opšti oblik, 68
primer rezultata, 67
INSERT, pravo, 1S9
INSERT METHOD, opcija,
optirnizovanje tabela, S1
instaliranje MySQL-a
anonimni nalozi, brisanje, 17
lozinka korisnika root, zadavanje,
17
na Linux, 12
naOSX,14
naWindows,12-14
nalozi, pravljenje za uobič~ene
poslove, 17-18
podešavanje sistema, 14-16
provera da li sistem radi, 16-17
instalirane datoteke, zaštita
filtriranje podataka, 204
ftzička zaštita, 20S
preporuke, 203
pristup i prava upotrebe, 204
provera ulaznih podataka
u aplikaciji, 204
SSL (Secure Sockets Layer), 20S
internacionalizovanje, podešavanje
MySQL-a,174
ISAM tabele, SO
ograničenja, 129
pregled, 128
izbori pri projektovanju,
optimizovanje baze
podataka, 228
izolovanost, nivoi (transakcije),
1SO
fantomski podaci, 1S1
prljavi podaci, 1S2
read committed, 1S1
read uncommitted, 1S2
repeatable read, 1 SO
serializable, 1SO
izrada
baze podataka, komanda
CREATE DATABASE, 43
HEAP tabela, 138
indeksa, SS-S6
kopije tekućeg stanja,
replikovanje, 212-214
naloga, za uobičajene poslove,
17-18
tabele
komanda CREATE TABLE,
44, 48-52
opcije za optimizovanje, 51
primer baze podataka employee,
44-48
izrada rezervnih kopija i
restauriranje podataka
komanda BACKUPTABLE,194
komanda FL USH TABLES, 193
komanda LOCKTABLES,193
komanda R.ESTOR.ETABLE,
194
mogu ć nosti, 187-188
pomoću dnevnika izmena,
194-19S
razlozi, 1 87
ručno, 193-194
skript mysqldump
nedostaci, 192
opcija --add-drop-table, 191
opcija --add-locks, 191
opcija --all-databases, 192
opcija --allow-keywords, 192
opcija --d, 192
opcija --databases, 192
opcija --extmded-imert, 191
opcija --lock-tables, 192
opcija --no-data, 192
opcija --opt, 18 8
opcija --quick, 191
predtwsti, 192
primer rezultata, 188-191
skript mysqlhotcopy, 192-193
tabele, proveravanje i popravljanje
komanda CHECKTABLE, 196
kommzda REPAIR TABLE, 196
mogućnosti, 195
program myisamchk, 196-198
program mysqlcheck, 197
zaključavanje tabela, 188
testiranje kopije, 19S
izvršive datoteke, MySQL-ove,
20-21
J REPAIR TABLE, 130,196
jednako (=), operator, 111
jednakovredni spojevi, 97
jednokolonski indeksi, 229
K LOW PRIORITY, odredba
kandidati za ključeve, 31
karet (A), znak, 116
key, vrednost, komanda
EXPLAIN, 236
key_len, vrednost, komanda
EXPLAIN, 236
ključevi, kandidati za ključeve
i superključevi, 31
kolone tabela
datumski i vremenski tipovi
podataka, S4
ključevi, superključevi, 31
numerički tipovi podataka, S2-S3
opcija unique, SO
tabela baze podataka, 31
tabela columns_priv, 164
tabela db, 163
tabela host
kolone za opseg vidlj"ivosti, 163
kolone za prava, 163
tabela tables_priv, 164
tabela user
kolone za ograni{avonje upotrebe
resursa, 162
kolone za opse.(! vidlj"ivosti, 162
hill ~
kolone za pravo, 162 L min(), funkcija, 122 opcija --cxtcnd•·d ""'"" • l 'J l
kolatze za uspostavlj"anje zaftićene množenje (*),operator, 110 opcija --lock- tabl,.,, l 1!2
veze, 162 mod(), funkcija, 118 opcija --no- dara, IIJ2
last insert id(), funkcija, 121
učitavanje podataka iz odredenih My ISAM, tip tabela, SO opcija --opt, 188
length(), funkcija, 114
kolona, 80 dinamičke, 129-130 opcija --quick, 191
levi spoj, 98-99
znakovni i tekstualni tipovi LIKE, funkcija, 11S komprimovanje, 131 prednosti, 192
podataka LIKE, odredba, 49 poboljšanja u odnosu na ISAM primer rezultata, '188 l 'J l
BLOB, 54 LIMIT, odredba tabele, 129 mysqlhotcopy, skript, 192· l 9.1
CI-JAR, 53 komanda DELETE, 72 popravljanje, 130 mysqlshow, program, 20
ENUM, 54 komanda SELECT, 88-89 pregled, 129
SET, 54 komanda UPDATE, 72 statičke, 129-130
TEXT, 54 LINES, odredba, komanda LOAD tekstualno pretraživanje, 131-134 N
VARCHAR,54 DATA INFILE, 74 myisamchk, ala tka za komandnu
kolone za ograničavanje upotrebe Linux, instaliranje MySQL-a na, 12 liniju, 130 naredbe. Videti i komande
resursa, tabela user, 162 listinzi myisamchk, program, 20, 196-197 ALTER TABLE, S6
kolone za uspostavljanje zaštićene baza podataka, formiranje tabela, MySQL DROP TABLE, 191
veze, tabela user, 162 44-4S instaliranje, 9, 11 FL USH PRIVILEGES, 202· ·20.1
komande. Videti i naredbe instaliranje MySQL-a, auonimtzi tuzlozi, brisanje, 17 GRANT,1S8-1S9
ALTER TABLE, S7 konfiguracione opcije, lozi11ka korimika root, zadava11je, LOAD DATA INF! LE, 73-7S
ANALYZE TABLE, 230,238 14-16 17 LOCK TABLES, 191
CHECKTABLE,196 izrada rezervnih kopija i Ila U11ux, 12 ON, komanda GRANT, 1S8
COMMIT, transakcije, 147 restauriranje podataka, na OS X, 14 R.EVOK.E, ukidanje prava
drop database, 4S, S6 skript mysqldump, 188-191 11a Windows, 12-14 pristupa, 161
DROP INDEX, S6 MERCE tabele, 136-137 nalozi, pravlj"e11je za uobi{ajene SELECT, izraela tabela, S2
DROPTABLE,S6,194 podešavanje MySQL-a, rešenje s poslove, 17-18 SET, podešavanje promenljivih,
EXPLAIN, 23S-237 datotekom opcija, 169-171 podefavo1zje sistema, 14-16 182
FLUSHTABLES,137, 193 primer komande INSERT, 6S-66 provera da li sistem radi, 16-17 show processlist, niti, 181
FLUSH, pražnjenje ostava, LOAD DATA INFILE, komanda, izvršive datoteke, 20--21 show variables, 180
182-183 73-7S korisnički interfejsi SQL-ove
LOCKTABLES,148-149,193 load file(), funkcija, 114 MySQL Control Ce11ter, 21 CREATE DATABASE, 43
OPTIMIZE TABLE, 130, 230, locate(), funkcija, 114 MySQL mo11itor, 21-23 CREATETABLE, 44, 48-52
238 LOCK TABLES, komanda, phpMyAdmi11, 21 DELETE, 7{}-72
148-149,191,193
LOCK TABLES, pravo, 1S9
podešavanje
I111zoDB, 172-173
INSERT, 68-69
R.ESET, pražnjenje ostava, REPLACE, 70
182-183 logički operatori, 112 itttemacioualizovanje1 17 4 SELECT, 8{}-89
SET logičko tekstualno pretraživanje, kot!figuraciol!e opcije za vife TRUNCATE, 72
aktiviranje datoteka dnev11ika, 133-134 instalacija tUJ istom raluuant UPDATE, 72-73
1
183 long_query_time, promenljiva 173-174 UNLOCK,191
režim autocommit, isklj'u{ivmije, (dnevnik sporih upita), 23S mysqld, podefavo1zje opcija za, use, biranje baze podataka, 43
171-172 navodnici, identifikatori, 43
147
komanda DELETE, 72 refetzje s datotekom opcija, nebitne reči, tekstualno
SHOW,23,180
komanda INSERT, 68 169-171 pretraživanje, 132
START TRANSACTION, 147
komanda LOAD DATA INFlLE, server niti, uništavanje, 182
UNLOCKTABLES, 148-149
komprimovanje 74 pokretarzje i spuftmzje, 177-17 8 normalizovanje
komanda UPDATE, 72
concatQ, funkcija, 114 prikazivanje podataka o procesima Uoyce-Coddova normalna forma
lower(), funkcija, 114 1
MyiSAM tabele, 131 181 (BCNF),38
lozinke
kopije tekućeg stanja, pravljenje, server, optimizovanje definicija, 34
212-214 šifrovanje, 203 druga normalna forma (2NF),
parametri servera, 222-224
korisnički interfejsi
za nalog root, 17, 202 36-37
RAm diskovi,prepomka, 224
MySQL Control Center, 21 Solaris, preporuka, 224 prva normalna forma (1 NF),
34-36
MySQL monitor, 21-23 M struktura direktoriju ma, 19-20
treća normalna forma (3NF),
phpMyAdmin, 21 MySQL Control Center, 21
korisnički nalozi. Videti i prava MySQL monitor, 21-23 37-38
maksimalan broj znakova,
anonin1ni nalozi, brisanje, mysqladmin, program (skript), 20, NOT NULL vrednost, izrada
identifikatori, 43
202-203 184 tabela, 49
manje od (<),111
anonimni, brisanje, 17 mysqlbinlog, program, 20 NOT, operator, 112
MATCH, funkcija, 11S
bezbednost mysqlcheck, program, 197 now(), funkcija, 119
max(), funkcija, 122
auouinwi Halozi, brismije, 17 mysqld, podešavanje opcija za, n-torke, koncepti i tertninologijn,
mdS(), funkcija, 121
pravljenje za uobič~ene poslove, 171-172 31
MEDlUMINT, celobrojni tip
instaliranje MySQL-a, mysqldump, skript, 20 NULL, vrednost
podataka, S3
17-18 mcrenje performansi, upiti, 234 nedostaci, 192 izrada tabela, 49
operatori za porcdcnjc vttdlln,t<.
zaštita MERGE, tip tabela, 136-137 opcija --add-drop-table, 191
opcija --all-databases, 192 110--111
attmzinwi ualozi, brisanje, merge, tip tabela, SO
202-203 MIN ROWS, opcija, opcija --allow-keywords, 192 projektovanjc """' pod.u.tk.t, H
opcija --databases, 192 numeričke funkclJ•, 117 liH
lozi11kd z a tzalo_q root, 202 optimizovanje tabela, S1
nutncri~ki tipovi putlut1'""' 1\ 1
'\ \
opmm1 JlhH.~tr, 20.1
.(i(t·oiW/JI' lo i11k•l, ?OJ
8 Indeks
o OpenSSL, biblioteka, Web lokacija,
obrnute kose crte (\), 67
odredbe
DEFAULT, komanda INSERT
69
DELAY ED, komanda INSERT,
68
DISTINCT, komanda SELECT
84-86
FIELDS, komanda LOAD DATA
IN FILE, 74
FROM
spojevi, 94
11 podupitima za izvedme tabele,
100
GROUJ> BY, komanda SELECT,
86-87
HAVING, komanda SELECT, 87
IDENTIFIED BY, komanda
GRANT,158
IF NOT EXISTS, 49
IGNORE
koma11da INSERT, 69
koma11da LOAD DATA
INFILE, 74
komanda UPDATE, 72
LIKE,49
LIMIT
komanda DELETE, 72
koma11da SELECT, 88-89
koma11da UPDATE, 72
LINES, komanda LOAD DATA
INFILE, 74
LOW PRIORITY
koma11da DELETE, 72
komanda INSERT, 68
koma11da LOAD DATA
INF/LE, 74
koma11da UPDATE, 72
ON, komanda GRANT, 158
ON DUPLICATE KEY
UPDATE, komanda
INSERT,69
ORDER BY
komanda DELETE, 72
koma11da SELECT, 87
komanda UPDATE, 72
redovi tabele, 57
QUICK, komanda DELETE, 72
RENAME, tabele, 57
REQUIRE, komanda GRANT,
159
'f'O, komanda GR.ANT, 158
WIIERE
km11a11da SELECT, 83-84
koma11da UPDATE, 72
.<fll>jevi, 94--95
WITII, komanda GRANT, 1S9
oduzimanje (-),operator, 110
ON DUPLICATE KEY UPDATE,
odredba, komanda INSERT,
69
opcija MAX ROWS,
optitnizovanjc tabela, St
205
operatori
aritmetički, 11 O
logički, 112
• ugrađeni, 109
za poredenje vrednosti, 110-112
OPTIMIZE TABLE, komanda,
130, 230, 238
optirnizovanje
• popravljanje i proveravanje tabela
baze podataka
i11deksi, 229-230
izbod pn" projektova11ju, 22 8
korna11da OPT/M/ZE TABLE,
230
prepon1ke, 227-228
izrada tabela, Sl
MySQL servera
parametri servera, 222-224
RAID diskovi, prepomka, 2 2 4
Solaris, 224
r;brzavanje, prevodet!ie i
povezivatife, 221-222
upiti
d11ev11ik sporih upila, 234--235
dodmxuife i11deksa, 238
koma11da ANALYZE TABLE,
238
koma11da EXPLAIN, 235-237
koma11da OPTIMJZETABLE,
238
meretife peiformaiiSi, 234
spori upiti, otkrivatife, 233
ugrađe11 meha11izam
optimizovatifa upita, 237-238
OR, operator, 112
OS X, instaliranje MySQL-a na, 14
ostave, pražnjenje, 182-183
otpornost na greške, replikovanje,
209
ovlašćenja, za replikovanje, 211
p tabela user, 162
PACK KEYS, opcija,
optirnizovanje tabela, 51
parametri servera, tehnike
optirnizovanja, 222-224
password(), funkcija, 121
PASSWORD, opcija,
optirnizovanje tabela, 51
phpMyAdrnin, korisnički interfejs,
21
pid-file, opcija, podešavanje
MySQL-a, 173
podaci, grupno unošenje, 73-75
podešavanje MySQL-a
instaliranje, 14-16
internacionalizovanje, 174
konfiguracione opcije za više
instalacija na iston1 računaru,
173-174
mysqld, podešavanje opcija za,
171-172
opcije za lnnoDB, 172-173
rešenje s datotekom opctja,
169 171
pod upiti
čiji je rezultat jedna vrednost,
100-101
vrste, 99
za izraze logičkog tipa,101-103
za izvedene tabele, l OO
pokretanje
MySQL servera, 177-178
zavisnih servera, 214
komanda CHECK TABLE, 196
komanda REPAIR TABLE 196
mogućnosti, 19S ' pristup datotekama,
program myisamchk, 196-197
program mysqlcheck, 197
popravljanje My!SAM tabele, 130
poređenje s džokerskim znacima,
funkcija UKE, 115
poredenje s regularnim izrazima,
funkcija RLIKE, 115-117
poređenjc sa opsegom vrednosti,
operatori za poređenje, 112
possible_keys, vrednost, komanda
EXPLAIN, 236
power(), funkcija, 118
prava
doddjivanje, IS7
global11a prava, 160
prava za admi11istmtore, 159
prava za obil'11e korist~ike, 159
za pojedi11a1'11e baze podataka,
160
za pojedit1111'11e kolo11e, 161
za pojedi11abte tabele, 161
FILE, 203
prikazivanje podataka o, 181
PRO CESS, 203
tabele, 160,161
tabela colunms_priv, 164
tabela db, 163
tabela host, 163
tabela tables_priv, 164
ukidanje, 161
~ITH GRANT OPTION, 203
zasuta
global11a prava, 202
koma11da FLUSH
PR/V/LEGES, 202-203
opast1a prava, 203
veze sa serverom, 201
prava, za replikovanje, 211
preimenovanje tabele, 57
preklapanje na vruće, replikovanje,
217
prenosivost, My ISAM tabele, 129
pre nosni dnevnik, 21 O
pretraživanje
MyiSAM tabele,131-134
tekstualno pretraživanje, 131-134
PRIMARY KEY, rezervisana reč, 49
principi projektovanja, baze
podataka
anomalije
NULL vred11osti, 34
pri ažuriraty'u podataka, 34
pri hrisanju podataka, J 4
fiti dm/m;wju p<>rlataka, JJ
normalizovanje
Boyce-Coddova twrmal11a forma
(BCNF), 38
dn<ga llormalllajorma (2NF),
36-37
prva twrmalt~ajorma (1 NF),
34--36
treća 11ormalllajorma (3NF},
37-38
redundantnost i gubljenje
podataka, 33
važna pitanja, 32
ograničavanje, 204
prljavi podaci, nivo izolovanosti
transakcija, 152
PROCESS, pravo, 160, 203
promenljive, podešavanje
serverskih, 182
prostor na disku, My!SAM tabele,
130
provera (testiranje)
instalacije MySQL-a, 16-17
rezervnih kopija, 19S
provera ulaznih podataka
u aplikacijama, 204
proveravanje i popravljanje tabela
komanda CHECK TABLE 196
komanda REPAIR TABLE, 196
mogućnosti, 19S
program myisamchk,196-197
program mysqlcheck, 197
prva normalna forma (1NF),
34-36
puni spojevi, 97
Q otpornost na greške, 209
QUICK, odredba, komanda
DELETE, 72
quote(), funkcija, 114
R upotrebljive verzije MySQL-a,
RAID diskovi, preporuka, MySQL
server, tehnike
optimizovanja, 224
RAID TYPE, opcija,
optimizovanje tabela, 51
rand(), funkcija, 118
range, vrednost, komanda
EXPLAIN, 237
raspoređivanje opterećenja,
replikovanje, 215
razlikovanje malih i velikih slova,
identifikatori, 43
RDBMS (relational database
management system), 31
read uncommitted, nivo
izolovanosti transakcija, 152
redovi
ažuriranje, 72-73
brisanje, 70-72
brisanje, komanda TRUN CATE
72
duplikati, 84-86
grupisanje, 86-87
tabela baze pod.u,tka, konn·pu rczervi•a11e reči, kun lch•ntlllklltnrl
i terminolo~-:ija, 31 43 l
učitavanje, H3- H4 RLIKE, lunkdjn, 11 ~ 117
umetanje u t.tbdu, !.S ()\1 ROLLBACK, rezt'rvhmrm t4~l', l.ff 1
zamenjivanje, 70 root, nalog, lozinkn :ru, 17, lfP
redundantnost i gubljenje round(), funkcija, II H
podataka, projektovanje baza ROW FORMAT, opcija,
podataka, 33 optimizovanje ta be In,~ l
ref, vrednost, komanda EXPLAIN, rows, vrednost, kon1nndn
236 EXPLAIN, 236
REFERENCES, pravo, 160 RPM datoteke, instaliranje
relacije MySQL-a iz, 12
definicija, 29 ručna izrada rezervnih kopija
tipa ,j ceb n prema jedan", 29-30 i obnavljanje podataka,
tipa ,jedan prema više", 29-30 193-194
ttpa "više prema više", 29-30
RELOAD, pravo, 160
RENAME, odredba, 57 s
REPAm TABLE, komanda, 130,
196 sabiranje(+), operator, 110
sarnospojevi, 96
repeatable read, nivo izolovanosti
transakcija, 150 scripts, direktorijum, 20
replace(), funkcija, 114 Secure Sockets Layer (SSL), 205
REPLACE, komanda, 70 SELECT, komanda
REPLICATION CLIENT, pravo, alija.1i, 82-83
160 kolone, 80
REPLICATION SLAVE, pravo, izrada tabela, S2
160 odredba DISTINCT, 84-86
replikovanje baze podataka odredba GROUP BY, 86-87
bezbednosne mere, 211 odredba HAVING, 87
budućnost, 216 odredba LIMIT, 88-89
dnevnik izme na, 21 O odredba ORDER BY 87
dodeljivanje prava za, 211 odredba WHERE, 83..:_84
hijerarhijski organizovani glavni opšti oblik, 80
serveri, 21S primer jednostavnog upita, 80
kopije tekućeg stanja, pravljenje, tabele, 81-82
212-214 zadavanje baze podataka, 81-82
SELECT, pravo, 159
podešavanje zavisnih servera, 214 select_type, opcija, komanda
preklapat~e servera na vruće, 21 7 EXPLAIN, 236
principi, 209-210 serializable, nivo izolovanosti
transakcija, 150
provera glavnog servera, 212
složenije topologije, 21S serveri
glavni, u replikovanju, 209-212,
21S
210
višestruki glavni serveri, 217 MySQL
zavisni serveri, pokretanje, 214 pokretary·e i spt<ftatife, 177-178
REQUIRE, odredba, komanda prikazivatife podataka o procesimtl,
GRANT,159 181
RESET, komanda, pražnjenje pdkazivatife statusa, 180
ostava, 182-183 tehuike oplimizovatifa, 221-224
RESTORE TABLE, komanda, 194 zavisni
REVOKE, komanda, 161 pokretmife, 214
rezervisane reči u replikovatifu, 209-21 O, 214
ALL,102 Services, prozor (Windows
ANY,I02 Administrative tools), 179
AUTO INCREMENT, 49 SET, komanda
BINARY,III datoteke dnevnika, aktiviranje,
EXISTS, 102 183
FOREIGN KEY, SO režim autocommit, isklju č ivanje:,
FULLTEXT, SO 147
IN,IOI serverske promenUivc,
podešavanje, l !!2
!NDEX,50
PRI MARY KEY, 49 SET, tip podataka, 54
ROLLBACK, 146 shared-mcmory-ban-nn••w,
• opcija, podcJnvnllJt•
SOME, 102
TEMPORARY, 49 MySQL-n, 173
SHOW, konmntln, ll, l Hil
UNIQUE, SO
UNSIGNED, 52 SHOW DAT/\111\SI , l"'"'''• l \1
1\1 IIIUI:II.)
show processlist, komanda, 181
show variables, komanda, 180
SHUTDOWN, pravo, 160
sistemi za upravljanje relacionim
bazama podataka (RDBMS),
31
skupovi znakova, podešavanje
MySQL-a,
internacionalizovanje, 174
Slashdot, Web lokacija, 135
Sleepycat, Web lokacija, 135
slow_queries, serverska
promenljiva, 180
SMALLINT, celobrojni tip
podataka, 52
socket, opcija, podešavanje
MySQL-a, 173
Solaris, preporuka, MySQL server,
tehnike optirnizovanja, 224
SOME, rezervisana reč, 102
soundex(), funkcija, 114
spojevi tabela
desni spojevi, 98-99
dve tabele, spajanje, 93-95
jednakovredni, 97
levi spojevi, 98-99
puni spojevi, 97
samospojevi, 96
unakrsni spojevi, 97
više tabela, spajanje, 95-96
spuštanje MySQL servera, 177-178
sql-bench, direktorij um, 20
SQL-ove komande
CREATE DATABASE 43
CREATE TABLE, 44,48-52
DELETE, 70-72
INSERT, 65---<i9
REPLACE, 70
SELECT, 80-89
TRUNCATE, 72
UPDATE, 72-73
sqrt(), funkcija, 118
SSL (Secure Sockets Layer), 205
START TRANSACTION,
komanda, 147
statičke MyiSAM tabele, 129-130
std(), funkcija, 122
STRCMP, funkcija, 115,117
struktura direktorijuma,
MySQL-ova, 19-20
subdate(), funkcija, 119
substring(), funkcija, 114
tum (), funkcija, 122
SUPER, pravo, 160
•upcrključevi, 31
š pregled, 129
lemn, definicija, 32
t.1bcla columns_priv, 164
tabela tables_priv, 164
tabele db, 163
tabele host, 163
tabele user, 162
Jifrovanje lozinki, 203
T tabela tables_priv, 164
tabele
BerkeleyDB (BDB), 50,135
grupno unošenje podataka, 73-75
HEAP,50,138
indeksi
jedrwkolonski, 229
levi kraj grupe, 229
optimizovm~·e, 229-230
vifekolomki, 229
lnnoDB,50
dosledno učitavanje bez
zak(iu{avanja podataka, 13 4
tramakcije, 14 3-146
uslovi licence, 13 5
Web lokacija, 13 5
zak(iu{avanje podataka na 11ivou
reda, 134
ISAM,50
ogrmli{enja, 128-129
pregled, 128
izrada
komanda CREATE TABLE
44, 48-52
opcije za optimizovanje, 51
primer baze podataka employee,
44-48
kolone
datumski i vrememki tipovi
podataka, 5 4
numerički tipovi podataka, 52-53
opcija unique, 50
učitavanje podataka iz odredenih
kolo11a, 80
znakovni i tekstualni tipovi
podataka, 53-5 4
komanda ALTER TABLE 56
komanda BACKUP TABLE 194
komanda DROPTABLE 194
komanda FLUSH TABLES, 193
komanda LOCKTABLES, 193
komanda RESTORE TABLE
194
menjanje strukture, 56-57
MERGE, 136-137
MERGE, komanda FLUSH
TABLES,137
MylSAM,SO
dinamičke, 129-130
komprimovane, 131
pobo(ifanja u odnosu rw ISAM
tabele, 129
poprav(imije, 13 O
statičke, 129-130
tekstualtw pretraživarije,
131-134
podrška za transakcije, 127-128
podupiti za izraze logičkog tipa,
101-103
podupiti za izvedene tabele, 1OO
prava, 160,161
tabela cohmuiS_priv, 164
tabela db, 163
tabela host, 163 tekstualno pretraživanje
logičko,
133-134
tabela user, 162 MylSAM tabele, 131-134
TEMPORARY, rezervisana reč 49
preimenovanje, 57
TEXT, tip podataka, 54 • za izraze logičkog tipa, 101-103
prikazivanje sistemskih podataka
threads_connected, serverska
o, 181-182
promenljiva, 180
proveravanje i popravljanje
~m estamp(), funkcija, 119
komanda CHECKTABLE, 196
ttmestamp, kolona, tabela
koma11da REPAIR TABLE, 196
columns_priv, 164
mogubwsti, 195 TIMESTAMP, tip podataka, 55
program myisamchk, 196-197 TINYINT, celo brojni tip
program mysqlcheck, 197 podataka, 52
redovi tipovi podataka, float, 48
ažuriranje, 72-7 3 TO, odredba, komanda GRAN~
brisatije: 70-72 158 • uppercase(), funkcija, 114
brismije pomoću komande trajnost podataka, transakcije, 150
TRUNCATE, 72 transakcije
duplikati, 84-86 definicija, 143-146
grupisarije, 86-87
START TRANSACTION
u{itavarije, 83-84 komanda, 147 '
umetatije, 65-69 u lnnoDB tabelama, 143-146
zamma, 70 ACID uskladerwst, 149-150
spajanje izolova11ost tramakcija, 150-152
deSili spojevi, 98-99 režim autocommit, 147-149
' dve tabele, 93-95 treća normalna forma (3NF),
jedt~akovred11i spoj, 97 37-38
levi spojevi, 98-99 trim(), funkcija, 114
TRUN CATE, komanda, 72
ptmi spojevi, 97
type, vrednost, komanda
samospojevi, 96
EXPLAIN, 236
UllakrSIIi spojevi, 97
vife tabela, 95-96
tabele baze podataka, 31
tip merge, SO
u podataka
učitavanje podataka iz, 81-82
ubrzavanje MySQL servera,
upiti čiji je rezultat jedna vrednost,
221-222
100-101
ugrađen mehanizam
zaključavanje, 188
tabele, podrška za transakcije
optirnizovanja upita, 237-238
ugrađene funkcije/operatori, 109
BerkeleyDB (BDB), 135
ukidanje prava pristupa, 161
lnnoDB umetanje novih redova u tabelu
dosled11o u{itavanje bez 65-<i9 •
zakiju{avarija podataka, 13 4 unakrsni spojevi, 97
uslovi licettce, 13 5 UNION, opcija, optirnizovanje
• l#b lokacija, 13 5 tabela, 51
zak(iu{avmije podataka 11a 11il.<lu UNIQUE, rezervisana reč, SO
UNLOCK TABLES komanda,
reda, 134
148-149
tipovi tabela, 127-128
tabele prava, kolone UNLOCK TABLES, komanda, 191
UNSIGNED, rezervisana reč, 52
tabela db, 163
UPDATE, komanda, 72-73
tabela host, 163
tabele user, 162
table, vrednost, komanda
UPDATE, pravo, 159
upiti
dnevnik, 183
EXPLAIN, 236
table_cache, parametar, 223 komanda SELECT, 80
tables_priY, tabela, prava pristupa, optimizovanje
164
tačka i zarez (;),znak, 46
drtev11ik sporih upita, 234-235
dodava1ije i11deksa, 238
tekstualni i znakovni tipovi kommtdaANALYZE, 238
podataka za kolone
koma11da EXPLAIN, 235-237
BLOB,54 komm1da OPTIMIZETABLE
CHAR,53 238
ENUM,S4 meretije peiformami, 234
SET,S4
spori upiti, otkrivatije, 233
TEXT,54
"~~mden 111eluwizam
VARCIIAJ1..,54
optimizovmija upita, 237-238
podupiti Windows 1\<loululolt•ll 1
čiji je rezultat jed t ta vredttost, prozor St~rvlt, •· l IM
100-101 Windows, lm! olhoonf• 1\h 1
vrste, 99 na,12-14
WITH, odredbu, kmmu11l•t
za izvedeue tabele, 1OO GRANT, 159
spojevi tabela WITH GRANT 1''1'11 IN,
odredba, komandu l .ll i\ N 1
deSili spojevi, 98-99
159
jedtwkovredr~i, 97
l
WITH GRANT OP1'10N, l"" .,,
levi spojevi, 98-99
160,203
ptmi spojevi, 97
samospojevi, 96
spajanje vife tabela, 95-96 X
unakrSIIi spojevi, 97
XOR, operator, 112
uptime, serverska promenljiva, 180
USAGE, pravo, 159
use, komanda, biranje baze y
podataka, 43
user, opcija, podešavanje Yahoo!, Web lokacija, 135
MySQL-a, 172 YEAR, tip podataka, 55
user, tabela, prava pristupa
kolone za ograničavanje upotrebe
resursa, 162 z
kolone za opseg vidljivosti, 162
zaključavanje podataka na nivou
kolone za prava, 162
reda, lnnoDB tabele, 134
kolone za uspostavljanje za.ltićene
zaključavanje podataka na nivou
veze, 162
usklađenost podataka, transakcije, stranice, BerkeleyDB (BDB)
150 tabele, 135
uslovi licence, InnoDB tabele, 135 zaključavanje tabela, 188
uspostavljanje veze s bazom zamena redova, 70
MySQL, testiranje, 16-17
zapisi, tabele baze podataka,
•. koncepti i terminologija, 31
zastlta
SSL (Secure Sockets Layer), 205
instalirane datoteke
zaštita servera, 201
jiltrirmije podataka, 204
fizička zaftita, 205
v preporuke, 203
pristup i prava upotrebe, 204
V~CHAR, tip podataka, 54 provera ulaz11ih podataka u
vece od(>), 111 aplikaciji, 204
višekolonski indeksi, 229 SSL (Secure Sockets Layer), 205
višestruki glavni serveri, korisnički nalozi
replikovanje, 217 mwuinmi nalozi, brisanje,
vremena, funkcije za rad s 202-203
datumima i vremenima lozi11ka za 11alog root, 202
119-120 • opas11a prava, 203
vremenski tipovi podataka za !ifrovatije lozi11ki, 203
kolone, 55 sistem prava pristupa
veze sa serverom, 201
w sistema pri replikovanju, 211
zavisni serveri
Web lokacije pokretanje, 214
u replikovanju, 209-210,214
activestate.com, 235
zlonamerni korisnici, zaštita, 205
Google,135
lnnoDB,135
znakovni i tekstualni tipovi
podataka, 53-54
OpenSSL, 205
LIKE, funkcija, 115
Slashdot, 135
MATCH,funkcija,115
Sleepycat, 135 obrada znakovnih vrednosti, 11 4
Yahoo!, 135
• RUKE, funkcija, 115
WHERE, odredba
STRCM P, funkcija, 115, 117
komanda SELECT, 83--84
zvezdica (*),znak, 116
komanda UPDATE, 72
spojevi, 94-95