OSAM EMOCIONALNIH

KOMPETENCIJA ZRELE LIČNOSTI

Zrela ličnost se na zreo način nosi sa emocijama koje u njoj
izazivaju životna dešavanja. Da bismo mogli da se na zreo
način nosimo sa emocijama potrebne su nam razvijene
bazične emocionalne kompetencije, naši unutrašnji
“softveri” za obradu i upravljanje emocijama. U OLI
metodu prepoznajemo 8 bazičnih emocionalnih
kompetencija: .
1: Realističnost, (celovitost opažanja i doživljavanja,
“celovitost objekta”) -“Lepak psihe”
Sposobnost osobe da sebe, druge ljude, situaciju, sagleda u
celini, sa dobrim i lošim aspektima, bez prenaglašavanja bilo
pozitivne, bilo negativne komponente. Sposobnost da ne
gledamo i mislimo “crno – belo”, da vidimo nijanse dobrog i
lošeg u svemu. To omogućava i nijansirane emocije.
2. Samoregulacija (smokontrola, “neutralizacija” ) –
“reulator psihe”
Sposobnost osobe da se “sredi”, umiri svoje afekte i tu
energiju iskoristi za rešavanje problema, razumno mišljenje
i dolaženje do cilja. Takvu osobu emocije ne preplavljuju jer
je „general svoje vojske“. Ona uspeva da razmišlja „hladne
glave“ i kad oseća snažne emocije.
3. Refleksivnost (sposobnost da razume i artikuliše emocije,
“mentalizacija”) – “artikulator psihe”
Sposobnost osobe da prepoznaje svoje emocije, da ih razume
i mentalno obradi, da razmišlja o tome zašto se oseća tako
kako se oseća, da razume svoja osećanja, motive,
potrebe…da razume i emocije i motive za ponašanja drugih
ljudi.
4. Stabilnost – postojanost ( unutrašnja povezanost,
“stabilnost doživljavanja”, “konstantnost objekta”),
“stabilizator psihe”
Sposobnost osobe da ima čvrste unutrašnje mentalne
predstave sebe i drugih ljudi, vrednosti, ciljeva…Osećaj
čvrste unutrašnje povezanosti sa sobom i drugima koji nije
podložan većim oscilacijama pod uticajem spoljašnjih
zbivanja. Neki ljudi imaju taj unutrašnji stabilizator, dok su
nekima potrebni drugi ljudi i posebne okolnosti da bi
postigli stanje stabilnosti. Ovi prvi su nezavisni,
samoregulišući, dok je drugima stabilizator spolja, u tuđim
rukama.
5. Odlučnost i opredeljenost (opredeljenost i pored oprečnih
emocija, tolerancija na ambivalenciju), “usmerivač psihe”
Sposobnost da se tolerišu oprečna osećanja prema drugoj
osobi, sebi, aktivnostima…uz predominaciju pozitivnih
osećanja. Sposobnost da opredeli, odluči. Krene ka-ili od
nečega. Sposobnost zrelog donošenja odluka i jasna
usmerenost ka realizaciji, opredeljenost i odgovornost.
Održavanje osećaja jasne opredeljenosti kada se osoba
odluči za nešto.
6. Trpeljivost – Tolerancija na frustraciju (“imunitet psihe”)
Tolerancija na frustraciju je sposobnost da podnesemo
različite vrste frustracija, osujećenja naših potreba, koje
život sa sobom nosi, a da se ne „pogubimo“, da ne „pucamo“
pri tome, ili ne bežimo od svih situacija u kojima bismo
mogli da osetimo frustraciju.
7. Zrela volja – (“motor psihe”)
Sposobnost ulaganja kontinuiranih napora u ostvarivanje
razvojnih ciljeva-sposobnost osobe da se razvija u
samostalnu individuu. Duboka, unutrašnja usmerenost
(intencionalnost) ka cilju, ka promeni. Održavanje
motivacije i energije potrebne za postizanje dugoročnih
razvojnih ciljeva.
8. Inicijativa – (“Pokretač psihe”)
Sposobnost da se otpočne, pokrene nešto samostalno,
voljnost da se preuzme prvi korak, kao i odgovornost za to,
da se istraje u otpočetoj aktivnosti.
Ove sposobnosti su, kao atomi, u sprezi i međudejstvu,
stvarajući složenije “molekule” psihe: sposobnosti za ljubav
i rad.