TEHNOLOŠKE

OPERACIJE

Predavanje 5
MLEVENJE
Usitnjavanje
F
- Seckanje
- Drobljenje
- Mlevenje
trenje

F
F

pritisak

sečenje udar
 MLINOVI

Mlevenje je tehnološka operacija kojom se vrši usitnjavanje čvrstih

čestica do željene veličine. Cilj usitnjavanja je povećanje specifične
površine usitnjenog materijala.

Stepen usitnjenosti ε predstavlja odnos najkrupnije čestice pre

usitnjavanja i najsitnije čestice posle usitnjavanja.

Na osnovu stepena usitnjenosti razlikujemo:

 Grubu usitnjenost
 Srednju usitnjenost
 Finu usitnjenost
Jednostavna meljava podrazumeva usitnjavanje čvrstih čestica do
određene veličine.

Složena meljava je višekratno mlevenje zbog posebne obrade različitih

delova zrna da bi se dobile posebne frakcije.

Uređaji koji se koriste za usitnjavanje čvrstih čestica su:

 mlinski kamen (žrvanj)  kuglični mlinovi

 mlinski valjci  dezintegratori

 čeljusna drobilica  dismembratori

 konusna drobilica  strujni mlinovi

 ŽRVANJ

Žrvanj ili mlinski kamen sastoji

se iz dve kružne ploče (kamena) od
kojih se jedan okreće na izvesnom
razmaku od drugog.

Prema položaju radne površine,

žrvnjevi se dele na žrvnjeve kojima
je radna površina položena i
žrvnjeve kojima je radna površina
uspravna.

Kod žrvnjeva sa vodoravnom radnom

površinom moguće je da se gornji
kamen okreće, a donji kamen
miruje, ili obrnuto.
 ŽRVANJ

Mlinski kamenovi izrađuju se iz

prirodnog ili veštačkog kamena,
a u novije vreme i od livenog
gvožđa. Od prirodnog kamena
za izradu mlinskih kamenova
upotrebljavaju se bazalt, tralit,
porfir, granit. Veštački kameni
izrađuju se iz brusnih kamenčića
ili u mešavini sa lomljenim
kvarcom.

Na dodirnoj površini mlinskih kamenova urezuju se brazde koje služe

istoj svrsi kao žlebovi u mlinskim valjcima. Od oblika brazde zavisi način
rada i kvalitet mliva. Brazde se izrađuju u obliku srpa, pravca, brazde sa
stalnim uglom rezanja i logaritamske brazde. Broj brazda na mlinskim
kamenovima je važan za ispravno mlevenje. Kamenovi sa malim brojem
brazda lako se greju (što je štetno za kvalitet mliva) i troše mnogo
snage.
 ŽRVANJ

Širina brazde, zavisno od prečnika kamena, kreće se od 28 - 35 mm.

Dubina brazde zavisi od veličine čestice koja se melje. Sa povećanjem
veličine čestice povećava se dubina brazde. Dubina brazde mlinskih
kamenova za mlevenje žitarica je 3 - 10 mm. Za krupnije mlivo brazde
su dublje.

Položaj i pravac brazde određuje

se zavisno od smera obrtanja.
Oštrica je uvek u smeru obrtanja.
Učinak mlinskih kamenova zavisi
od dubine brazde, broja brazdi i
broja obrtaja mlinskog kamena.
Sa povećanjem broja obrtaja,
broja i dubine brazdi, povećava se
učinak mlinskog kamena.
 ČEKIĆAR
Pri obrtanju vratila, čekići udaraju u čestice materije koja se melje i pri
tome je usitnjavaju. Na donjem delu kućišta nalazi se rupičasta ploča
kroz koju usitnjene čestice propadaju nakon što im je veličina dovoljno
smanjena. Neki čekićari su snabdeveni uređajima za pneumatski
transport pomoću koga se usitnjene čestice prebacuju na potrebnu
visinu. Pri pneumatskom transportu mlivo se hladi što poboljšava rad
čekića. Broj obrtanja je 42 - 75 ѕ-1, a obimna brzina od 8 - 60 m·s-1.

Čekićar se
sastoji iz kućišta
unutar koga se
obrće na
vodoravnom
vratilu radni
organ u obliku
čekića po kome je
čekićar i dobio
naziv.
DEZINTEGRATOR I DISMEMBRATOR

Dezintegrator se sastoji iz kućišta

unutar koga se obrću u suprotnom
smeru dve kružne ploče.

Na pločama su učvršćeni po
koncentričnim krugovima palci tj. radni
organi pomoću kojih se materijal
usitnjava.

Palci jedne ploče prolaze između dva

koncentrična reda druge ploče.
Obimna brzina spoljnjeg reda pločica
druge ploče je 20 - 40 m·ѕ-1.
DEZINTEGRATOR I DISMEMBRATOR

Materijal koji je potrebno usitniti

dovodi se kroz usipni levak. Usled
udara o radne organe čestice se
usitnjavaju. Konačna dimenzija
čestice zavisi od razmaka palca
poslednjeg reda i broja ploče.
Najveći stepen usitnjavanja u
dezintegratorima je do 40.

Razlika između dezintegratora i

dismembratora je u tome što
dismembratori imaju samo jednu
pokretnu ploču, dok je druga ploča
nepokretna.
 KUGLIČNI MLIN

Kuglični mlin se sastoji iz bubnja koji se okreće i unutar koga se

nalaze kugle. Materijal koji se melje uvodi se u bubanj sa strane kroz
osni deo bubnja. Pri obrtanju bubnja kugle, usled udara i trenja,
usitnjavaju čestice materije koja se melje.
Plašt bubnja je izveden u obliku sita tako da kroz njega prolaze
dovoljno usitnjene čestice. Kuglični mlin radi kontinualno i u njemu se
mogu usitnjavati čestice različitih materijala do vrlo malih dimenzija.

MLIN SA ŠIPKAMA
 KOLOIDNI MLIN

Rad koloidnog mlina zasniva se na velikoj sili rezanja, koja nastaje

pri velikom broju obrtaja radnog dela. Koloidni mlinovi se sve više
upotrebljavaju za homogenizaciju suspenzija, npr. voćnih i povrtarskih
sokova, dobijanje mleka iz mlečnog praha, proizvodnju farmaceutskih
smeša, pomada i raznih emulzija.

Prema načinu usitnjavanja koloidni mlinovi se dele na koloidne mlinove

u kojima se čvrste čestice usitnjavaju
usled trenja i koloidne mlinove u
kojima se čvrste čestice usitnjavaju
udarom.

U koloidnom mlinu čvrste čestice iz

suspenzije do veličine čestice od 0,1·10-6 m.
 KOLOIDNI MLIN

Glavni delovi koloidnog mlina su kupasti rotor u kome se čvrste čestice

usitnjavaju i stator u kome se rotor obrće. Broj obrtaja rotora je 16 do
333 ѕ-1, obimna brzina 36 - 125 m·ѕ-1, prečnik 0,125 - 0,38 m.
Razmak između rotora i statora je 0,025 mm, a podešava se
mikrometarskim vijkom čime se istovremeno podešava i stepen
usitnjavanja.

Pri obrtanju rotora na dovodnom priključku

nastaje podpritisak usled čega se tečnost
usisava. Tečnost prolazi u međuprostor
između rotora i statora i pri tome se čvrste
čestice usitnjavaju.

U sloju tečnosti koja struji u međuprostor

rotora i statora postoji gradijent brzine, pa
prema tome i napon smicanja.
 VIBRACIONI MLIN
Vibracioni mlin se sastoji iz kućišta ispunjenog 80% kuglama pomoću
kojih se čvrste čestice usitnjavaju. Valjkasto kućište se dovodi u
oscilatorno kretanje usled obrtanja vodoravnog neuravnoteženog vratila
koje se pokreće preko elastične spojke elektomotora. Valjkasto kućište
mlina oslonjeno je na jake opruge.

Pri obrtanju neuravnoteženog vratila kućište mlina zajedno sa kuglama

i čvrstim česticama koje se melje, vibrira po eliptičnoj putanji u ravni
uspravnoj na osu vibracije. Čestice se usitnjavaju pri sudaru kugli sa
kojima je ispunjen vibracioni mlin. Ovi mlinovi se upotrebljavaju za
usitnjavanje suvih i vlažnih čestica.
STRUJNI MLIN

Energija potrebna za usitnjavanje čvrstih čestica

predaje se strujom vazduha, pregrejane pare ili
inertnog gasa koji se uvodi iz mlaznika brzinom
zvuka ili brzinom većom od brzine zvuka.

U upotrebi se nalazi više tipova strujnih mlinova.

Jedan od poznatih strujnih mlinova je strujni
mlin sa uspravnom cevnom mlevnom komorom.
Čvrste čestice se uvode u mlin inektorom. Svaki
par mlaznika preko kojih se uvodi radni medijum
je postavljen tako da se struje radnih medijuma
međusobno seku na određenoj udaljenosti.

Čestice se usitnjavaju usled višekratnog sudara

čestica u tačkama preseka struja radnog
medijuma i vrtložnoj struji.
 STRUJNI MLIN

Razdvajanje materije koje se melje po dimenzijama čestica nastaje u

polju centrifugalne sile pri povratku struje u kolenima cevnog sistema.
Čestice većih dimenzija odbacuju se ka spoljnem zidu cevi, po desnoj
uspravnoj cevi unose se ponovo u područje mlevenja. Manje čestice
kreću se bliže unutrašnjem zidu cevi i preko ciklona i vazdušnog filtera
odvode van.

Strujni mlinovi nisu našli veću primenu

zbog srazmerno velikog utroška energije
na mlevenje.

Ovi mlinovi upotrebljavaju se za vrlo fino

usitnjavanje skupih materijala u odnosu na
čiju cenu koštanja su troškovi mlevenja
relativno mali.
 MLINSKI VALJCI

Mlinski valjci su cilindričnog oblika, a izrađeni su od livenog gvožđa ili

čelika. Sa spoljašnje strane su cementirani kako bi im se povećala
tvrdoća, a unutrašnji deo valjka treba da poseduje veliku žilavost.
Površina radnih valjaka može biti glatka ili rebrasta.

Radni valjci kreću se suprutno u odnosu jedan na dugog. Pogon

dobijaju od elektromotora preko vratila. Par valjaka ima različit broj
obrtaja. Po pravilu, gornji valjak ima veći broj obrtaja od donjeg valjka.
 MLINSKI VALJCI

Debljina usitnjene čestice zavisi od zazora (rastojanja) između valjaka.

Prečnik radnih valjaka koji se koriste u praksi je 80 - 150 mm. Ako je
prečnik radnih valjaka manji to je usitnjenost veća (dobijamo
usitnjenije čestice).

Zadatak valjaka za krupljenje je da pšenično zrno razdrobe na nekoliko

većih komada i da razdvoji jezgro od ljuske, tako da ljuska ostane u što
većim komadima. Time se dobija krupica (griz) a ne brašno.

Za efikasno usitnjavanje odlučujuću ulogu ima broj prereza.

Broj prereza označava broj žlebova brzohodnog valjka koji deluje na
jednu česticu dok se ona nalazi u mlevnom prostoru.
 MLINSKI VALJCI

Sila smicanja
F S  F  cos(   )

Sila pritiskanja
F P  F  sin(   )
 DROBLJENJE

Komora za
drobljenje

Ekscentrični
ležaj

Kružna (konusna) drobilica

 KUPASTA DROBILICA

U kupastoj drobilici usitnjavaju se čvrste čestice pritiskom pri

približavanju površina unutrašnje pokretne i valjkaste nepokretne kupe.
Unutrašnje radne površine nepokretne i pokretne kupe izrađene su od
posebnog čelika.

Čvrste čestice u ovoj drobilici usitnjavaju se usled ekscentričnog

kretanja pokretne kupe u nepokretnoj kupi.

Pri obrtanju pokretne kupe razmak između površine pokretne i

nepokretne kupe, zbog ekscentričnog kretanja pokretne kupe,
neprekidno se menja. Pokretna kupa je usađena na vratilo, koje se
dovodi u kretanje preko zupčanika od elektromotora.
 ČELJUSNA DROBILICA SA EKSCENTROM

Pomična
Nepomična čeljust
čeljust
 Stepen usitnjavanja čvrstih čestica ε je odnos između
karakteristične linearne dimenzije čestice pre xu (m) i nakon
xi (m) usitnjavanja
ε = xu / xi (m/m)

 Povećanje površine oblika kocke A (m2) pri usitnjavanju u

čestice oblika kocke može se prikazati jednačinom
A = 6 ∙ x2u ∙ (ε - 1) = K ∙ x2u ∙ (ε - 1) (m2)

 Koeficijent K zavisi od oblika čestice

 RITTINGER-OVO PRAVILO

 Rad koji se troši na usitnjavanje proporcionalan je povećanju

površine čvrstih čestica

 Rad potreban za usitnjavanje čestica Er jednak je proizvodu

jediničnog utroška rada er (J/m2) i novonastale površine
čestica A (m2):
Er = er ∙ A = er ∙ K ∙ x2u ∙ (ε - 1) (J)

 Rad potreban za usitnjavanje čestica povećava se sa

povećanjem stepena usitnjenosti:
Er1 / Er2 = ε1 / ε2
 KICK-OVO PRAVILO

 Rad koji se troši na usitnjavanje čvrste čestice raste po

aritmetičkoj progresiji, a stepen usitnjavanja po geometrijskoj
progresiji iz čega sledi da je rad proporcionalan logaritmu
stepena usitnjavanja:
Er = K log ε (J)

Aritmetička progresija ili aritmetički niz je niz brojeva takvih da je razlika između bilo koja dva
susedna člana niza konstantna.
Npr. niz 3, 5, 7, 9, 11, 13... je aritmetička progresija.

Geometrijska progresija, ili geometrijski niz, je niz brojeva gde se svaki član, nakon prvog,
pronalazi množenjem prethodnog sa nekim fiksnim brojem, različitim od nule.
Npr. niz 2, 6, 18, 54, ... je geometrijska progresija.
 PRIMENA U INDUSTRIJI

KAKAO
PRIMENA U INDUSTRIJI
PRIMENA U INDUSTRIJI
PRIMENA U INDUSTRIJI
PRIMENA U INDUSTRIJI
PRIMENA U INDUSTRIJI
 VAŽNO !!!

Mlevenje je tehnološka operacija kojom se vrši usitnjavanje čvrstih

čestica do željene veličine. Cilj usitnjavanja je povećanje specifične
površine usitnjenog materijala.

Stepen usitnjenosti ε predstavlja odnos najkrupnije čestice pre

usitnjavanja i najsitnije čestice posle usitnjavanja.
Uređaji koji se koriste za usitnjavanje čvrstih čestica su:

 mlinski kamen (žrvanj)  kuglični mlinovi

 mlinski valjci  dezintegratori

 čeljusna drobilica  dismembratori

 konusna drobilica  strujni mlinovi