Kreiranje projekta

Visual Paradigma for UML skladišti informacije kao što su elementi modela i dijagrami u
projekt. Dakle, potrebno je da napravite projekat pre obavljanja modelovanje. Da biste kreirali
projekat , izaberite meni menu File > New Project (Slika 1).

Slika 1 – Kreiranje novog projekta

Pojaviće se prozor za dijalog New Project (Slika 2). Kliknite na Create Blank Project da
kreirate projekat.

Slika 2 – Prozor za dijalog New Project

1
 U okviru prozora za dijalog New može se izabrati UML verzija (UML 1.x i UML 2.x),
programski jezik (Java, XML Schema, C ++, Visual Basic, C#, ActionScript i UML). U panelu
Properties se može uneti ime projekta, autor i kompanija. Može se uneti i opis projekta. Kada se
unesu sve parametri u donjem delu prozora su dugmad za kreiranje projekta (engl. Create Blank
Project) ili za otkazivanje (engl. Cancel).

Čuvanje projekta

Visual Paradigma for UML čuva sav sadržaj projekta u jednoj datoteci sa fajl ekstenzijom
.vpp. Da sačuvate ono što ste radili odaberit ili File > Save Project ili File > Save Project as.
Prilikom čuvanja projekta korisniku se nudi da projekat sačuva u radni prostor (engl. workspace) ili
u određeni direktorijum (Slika 3).

Slika 3 - Čuvanje projekta

2
Dijagram slučajeva korišćenja (engl. Use Case Diagram)

Svaki softverski sistem ima svoje korisnike iz spoljašnjeg okruženja. To mogu biti
pojedinci, grupe ljudi, ali isto tako i drugi računari ili uređaji. Zato je u procesu modelovanja
neophodno utvrditi granice sistema i precizno definisati načine na koje sistem ostvaruje interakciju
sa spoljašnjim svetom. Tako se prikupljaju funkcionalni zahtevi sistema. Nakon identifikacije svih
mogućih učesnika u interakciji, za svakog od njih treba ustanoviti postupak same interakcije. Slučaj
korišćenja predstavlja opis postupka interakcije između korisnika i sistema. Treba ga razlikovati od
funkcije sistema, jer mu je namena drugačija. Funkcije opisuju sistem, a slučajevi korišćenja
opisuju kako se sistem koristi.

Svaki slučaj korišćenja ima svoj jedinstveni cilj. Do tog cilja ne može se uvek doći samo na
jedan način, tj. jednom putanjom. Stoga je uveden pojam scenarija. Scenario predstavlja niz
sukcesivnih koraka kojima se opisuje interakcija korisnika sa sistemom. Slučaj korišćenja može da
sadrži više scenarija, pri čemu svi scenariji moraju da budu vođeni istim ciljem. Način pisanja
slučaja korišćenja nije standardizovan, tako da se mogu primenjivati različiti formati. Međutim,
uobičajeno je da se slučajevi korišćenja pišu na prirodnom jeziku u obliku priče. Najpre se
navodi osnovni, uspešni scenario u vidu numerisanih koraka, a zatim sva odstupanja od osnovnog
scenarija (takođe u vidu numerisanih koraka) sa jasnim referisanjem na mesta povratka u osnovnom
scenariju (ukoliko ih ima). Svaki korak predstavlja jedan deo interakcije. Opis koraka
mora da bude jasan i da ukazuje na njegovog izvršioca. Korak pokazuje nameru učesnika, a ne
način na koji se nešto ostvaruje [1].

Kreiranje dijagrama slučajeva korišćenja

Dijagram slučajeva korišćenja vam omogućavaju modelovanje funkcija sistema (tj. ciljeva )
kao i učesnike koji su u interakciji sa tim funkcijama. Možete da nacrtate dijagram slučajeva
korišćenja u VP-UML, kao i da dokumentuje tokove događaja slučajeva korišćenja koristeći editor
protoka događaja.

Da biste kreirali dijagram slučajeva korišćenja, pratite bilo koji od dole navedenih koraka:

• Kliknite na UML na liniji alatki i odaberite Use Case Diagram iz padajućeg menija.

3
 • Desni klik na Use Case Diagram u Diagram Navigator i odaberite New Use Case
Diagram iz iskačućeg menija.
• Odaberite File > New Diagram > UML Diagrams > Use Case Diagram iz
glavnog menija.

Unesite ime za novokreirani dijagram slučajeva korišćenja u tekstualnom polju u pop-up

boksu u gornjem levom uglu (Slika 4).

Slika 4 – Unos imena za novokreirani dijagram slučajeva korišćenja

Da nacrtate učesnika, izaberite Actor na dijagram traci sa alatkama, a zatim kliknite na

panelu za crtanje dijagrama (Slika 5). Sledeći korak jeste imenovanje novokreiranog učesnika.

Slika 5 – Crtanje Učesnika

Da nacrtate slučaj korišćenja, odaberite Use Case na dijagram traci sa alatkama, a zatim
kliknite na panelu za crtanje dijagrama (Slika 6). Sledeći korak jeste imenovanje novokreiranog
okvira.

Slika 6 – Crtanje Slučaj korišćenja

4
 Ako je slučaj korišćenja suviše širok, za bolji izgledi, može mu se promeniti veličina
povlačenjem popunjenog selektora (Slika 7). Kao rezultat toga, naziv slučaja korišćenja će
automatski biti line-wrapped. Za forsiranje novog reda u slučaju koršćenja koristite Alt + Enter.

Slika 7 – Podešavanje veličine slučaja korišćenja

Da nacrtate okvir (engl. System), odaberite System na dijagram traci sa alatkama, a zatim
kliknite na panelu za crtanje dijagrama (Slika 8). Sledeći korak jeste imenovanje novokreiranog
okvira.

Slika 7 – Crtanje Okvira

5
Notacija

Ime Simbol Opis

Slučaj korišćenja Opis skupa sekvenci akcija koje sistem izvod da bi izvršio
(engl. Use Case) neki zahtev korisnika.

Asocijacija (engl. Strukturna relacija koja opisuje skup veza kojm se

Association) postavlja veza između objekata.

Spoljašnji entitet koji komunicira sa sistemom, obično

Učesnik (engl. Aktor)
osoba.

Opseg sistema može biti predstavljen okvirom (engl.

System), ili ponekad poznat kao sistem ili granica sistema.
Okvir (engl. System) Slučajevi korišćenja sistema se nalaze unutra granice
sistema, dok učesnici koji komuniciraju sa sistemom se
stavljaju izvan granice sistema.

Veza <<include>> opisuje odnos između slučajeva

upotrebe u kojem jedan slučaj upotrebe koristi usluge
Uključivanje (engl.
drugog.
Include)
Prikazuje se isprekidanom linijom sa strelicom i natpisom
<<include>>.
“Proširivanjem” jednog slučaja upotrebe opisuje se neka
složenija funkcija sistema. Proširivanje se vrši sa jednim
Proširenje (engl.
ili više drugih postojećih slučajeva upotrebe. Prikazuje se
Extend)
isprekidanom linijom sa sterlicom i natpisom
<<extend>>.
Zavisnost je semantička relacija između dva elementa gde
promena u jednom (nezavisnom elementu) može uticati na
Zavisnost (engl.
semantiku drugog (zavisnog elementa). Grafički,
Dependency)
zavisnost se prikazuje kao isprekidana linija, sa mogućom
oznakom direkcije (strelica) i imenom,
Generalizacija (eng. Generalization) je relacija
specijalizacije/generalizacije u kojoj se objekti
specijalizovanih elemenata (deca) mogu zameniti
Generalizacija (engl.
objektima generalizovanih elemenata (roditelj). Na ovaj
Generalization)
način, deca dele strukturu i ponašanje roditelja. Grafički,
relacija generalizacije se prikazuje kao puna linija sa
šupljom strelicom koja pokazuje prema roditelju.

6
 Realizacija (eng. realization) je semantička relacija
između klasifikatora, gde jedan klasifikator specificira
ugovor koji drugi klasifikator garantuje da će ispuniti.
Realizacija (engl. Realizacija se susreće: između interfejsa i klasa ili
Realization) komponenata koje ih realizuju i između slučajeva
korišćenja i saradnje koje ih realizuju. Grafički, realizacija
se prikazuje kao prelaz između generalizacije i relacije
zavisnosti.
Definiše interakciju i udružuje uloge i druge elemente
Kolaboracija (engl.
tako da rade zajedno i obezbeđuju kolaborativno
Collaboration)
ponašanje.

Komentari kojima opisujemo, objašnjavamo i

Anotacija (engl.
naznačavamo bilo koji element u modelu. Osnovna vrsta
Note)
anotacije je napomena (note).