Akademska karijera i naučno-istraživački rad

Tokom boravka u Berlinu, 1887. godine, održana je čuvena sednica Društva za fiziku
na kojoj je prvi put objavljeno istorijsko Hercovo otkriće oscilatora i dipola koji
emituje elektromagnetne talase. Sednicom je predsedavao fon Helmholc, tadašnji
Pupinov mentor. Pupinov savremenik je takođe bio i čuveni naučnik Kirhof, zaslužan
za otkriće dva osnovna elektrotehnička zakona (Prvo i drugo Kirhofovo pravilo), a
koji je živeo i radio u Berlinu. Još tokom prve godine studija Pupin je pohađao
Helmholcova predavanja iz eksperimentalne fizike, zatim predavanja o teoriji
elektriciteta i magnetizma kod Kirhofa i izvodio praktične radove u laboratoriji
pod Helmholcovim i Kuntovim rukovodstvom, profesorima koji su u to vreme bili
izvanredan naučan kadar.

Pupin je započeo svoju karijeru nastavnika na Univerzitetu Kolumbija 1889. godine

gde je radio punih četrdeset godina (do 1929). Postao je redovni profesor 1901.
godine. Njegov položaj profesora teorijske elektrotehnike usmerio je njegovo
interesovanje na proučavanje elektromagnetnih fenomena.

Električna rezonanca, kao predmet izučavanja, privukla je Pupinovu pažnju 1892. Kao
rezultat toga, Pupin je pronašao električno strujno kolo sa podešavanjem u
rezonancu, koji je našao primenu u radio-vezama. Ovaj patent je kasnije prodao
kompaniji Markoni.

Godine 1896, nakon što je Rendgen 1895. objavio svoj pronalazak Х-zraka, Pupin je
otkrio sekundarne rendgenske radijacije, a ubrzo nakon toga razvio je brzu metodu
rendgenskog snimanja koja se sastoji u tome što se između objekta koji se snima i
fotografske ploče, umeće fluorescentni ekran, čime je skraćeno vreme ekspozicije sa
trajanja od oko jednog časa na svega nekoliko sekundi. Taj metod je našao široku
primenu i još uvek se primenjuje.

Pupinovi kalemovi

Pupinov najznačajniji pronalazak je u svetu poznat pod imenom "Pupinova teorija"

(1896) kojom je rešio problem povećanja dometa prostiranja telefonskih struja. Ovo
otkriće omogućilo je otklanjanje štetnog dejstva kapacitivnosti vodova koje je
predstavljalo glavnu smetnju prenosa signala na dužim rastojanjima, a manifestovalo
se pojavom šuma. Problem je rešen postavljanjem induktivnih kalemova na strogo
određenim rastojanjima duž vodova.

Da ne bi mestimično opterećeni vod dao rđave rezultate u telefoniji, treba da

relativna čestoća kalemova iznosi najmanje desetak kalemova po talasnoj dužini,
računatoj za srednju telefonsku učestalost.

Pupin je, rešavajući problem, krenuo od matematičkog Lagranžeovog rešenja za

vibracije zategnute žice. Razradio je novu matematičku teoriju prenosa oscilacija
kroz žicu sa raspoređenim masama i na osnovu ovog rešenja došao do potrebnih
veličina u analognom električnom modelu voda sa periodično umetnutim
induktivnostima. Ti induktivni kalemovi, u njegovu čast, nazvani su Pupinovi
kalemovi, a proces uključivanja u liniju pupinizacija. Ovaj patent mu je doneo
svetsku slavu i bogatstvo (Telefonska kompanija Bel kupila je pravo korišćenja
Pupinovih kalemova 1901, kao i Kompanija Simens i Halske u Nemačkoj), a
zahvaljujući njegovim pronalascima u analognoj telefoniji funkcioniše međugradski i
međunarodni telefonski saobraćaj.

Nacionalni institut za društvene nauke odlikovao je Pupina zlatnom medaljom za ovaj

izum.

Rešavajući mnoge probleme koji su se javljali u primeni pupinizacije, Pupin je

pronalazio nova rešenja u oblasti primene naizmeničnih struja. Godine 1899. razvio
je teoriju veštačkih linija na kojima se zasniva matematička teorija filtera. Pupin
je sugerisao i ideju negativne otpornosti i prvi je napravio indukcioni motor sa
većom brzinom od sinhrone. Dokazao je da se mogu dobiti neprekidne električne
oscilacije ako se negativna otpornost unese u induktivno-kapacitivno kolo.
Armstrong, njegov student u laboratoriji, proizveo je negativnu otpornost primenom
troelektrodne elektronske cevi-triode. Koristeći ovaj svoj rad, Armstrong je
kasnije pronašao visokofrekventni cevni oscilator, na kome se zasniva savremena
radio-tehnika.

Istraživanja tokom Prvog svetskog rata

Kada su SAD ušle u Prvi svetski rat 1917. godine, Pupin je na Univerzitetu
Kolumbija organizovao grupu za istraživanje tehnike otkrivanja podmornica. Zajedno
sa svojim kolegama, profesorom Vilsom i profesorom Morkroftom, izvršio je brojna
ispitivanja u cilju otkrivanja podmornica u Ki Vestu i Novom Londonu. Takođe, vršio
je i istraživanja za potrebe uspostavljanja telekomunikacije između aviona. Tokom
rata, Pupin je bio član Državnog saveta za istraživanja i Državnog savetodavnog
odbora za aero-nautiku. Za ovaj rad dobio je posebnu zahvalnicu američkog
Predsednika Hardinga koju je Pupin objavio u svom autobiografskom delu na 386.
strani.

Patenti

Pupin je objavio oko 70 tehničkih članaka i izveštaja i 34 patenta.

Neki njegovi patenti su:

Broj patenta
Naziv patenta
Engleski naziv
Datum objavljivanja

519.346
Aparat za telegrafske i telefonske prenose
Apparatus for telegraphic or telephonic transmission
8. maj1894.

519.347
Transformator za telegrafske, telefonske ili druge električne sisteme
Transformer for telegraphic, telephonic or other electrical systems
8. maj 1894.

640.515
Tehnika razvođenja električne energije pomoću naizmeničnih struja
Art of distributing electrical energy by alternating currents
2. januar 1900.