BIBLIOTEKA SAZVEZDA ‘UREDNIK ‘MILOS STAMBOLIC CRTEZ NA KORICAMA: DUSAN RISTIE TLEKTOR: ZAGORKA GRUJTC-VERCON ‘TEHNICKI_UREDNIK: JOVAN. NEDELIKOVIC KOREKTOR: ANKA TEOFANOVIC STAMPA: SLOBODAN JOVIe", BEOGRAD D. T. SUZUKI « E. FROM ZEN BUDIZAM I PSIHOANALIZA NOLIT * BEOGRAD 1964I. ISTOK I ZAPAD Mnogi sposobni mislioci Zapada su se, svaki sa svog posebnog_ stanovista, pozabavili ovom otrcanom temom ,[stok i Zapad", ali, koliko ja znam, srazmerno je mali broj pisaca sa’Dalekog istoka koji su izrazili Sta oni, kao istoénjaci, 0 tome misle. Ova dinjenica podstakla me je da odaberem ovu temu kao neku vr- stu uvoda za ono Sto ée slediti. Baio (Basho) (1644—94), veliki japanski_ pesnik iz sedamnaestog stoleca, sastavio je jednom prilikom pesmu od sedamnaest slogova poznatu kao haiku ili hokku, U prevodu, ona glasi otprilike ovako: Kad padljivo zagledam Vidion rascvetals naz Kray dive Yoku mireba Nazuna hana saku Kakine kana, - Verovatno je Bago, iduci seoskim putem, opazio kraj Zivice nesto priliéno zanemareno. Prigao je-blize, dobro zagledao i otkrio da je to neka beznatajna div- ja biljka koju prolaznici obiénd nisu ni primedivali Ovo je gola cinjenica, u pesmi opisana bez nekog na- rotitog pesnikog oseCanja, sem mozda u_poslednja dva sloga, koji na japanskom. glase kana. Ova reéca, koja se ¢esto dodaje imenici, pridevu ili prilogu, oz%6 b. m. suzuKr nagava izvesno ose¢anje divljenja ili pohvale, tuge ili radosti, i mote se ponekad u prevodu sasvim prikla- dno preneti znakom usklika. U navedenoj haiku cela strofa se zavrSava ovim znakom. To oseéanje koje protima ovih sedamnaest taénije, petnaest slogova, sa znakom usklika na kraju, ‘mofda ne¢e biti dostupno onima koji ne poznaju japan- ski jezik. Poku8acu da ga objasnim Sto bolje umem. Motda se sam pesnik ne bi slozio s mojim tumaéenjem, no to nema veceg znagaja, ukoliko znamo da postoji ‘bar neko ko pesmu shvata’kao ja. Pre svega, Baio je pesnik prirode, kao i vecing istofnjatkih pesnika. Oni toliko vole prirodu da se oseéaju kao deo nje, osecaju svaki otkucaj bila u ve nama prirode. Vecina zapadnjaka je sklona otidenju od prirode. Oni smatraju da éovek i priroda nemaju nigeg zajedniékog, izuwev nekih poteljnih odlika, i da priroda postoji samo da bi je Covek iskoriséavao. Ts- tognim narodima, medutim, priroda je vrlo bliska. Ovo osecanje za prirodu bilo je probudeno kad je Bago ot- kerio neupadijivu, skoro beznatajnu biljku kako cveta kraj stare, zapustene Zivice duz zabacenog seoskog Puteljka, cveta tako nevino, tako skromno, bez imalo Zelje da je bilo ko zapazi. A, ipak, kad je Covek pogleda, kkako je neina, sva ispunjena bozanskom slavom ili di votom toréestvenijom od Solomonove! Bas ta njena smernost, ta nerazmetljiva lepota pobuduju iskrenu na- Klonost. U svako} latici pesnik moze da progita naj- skriveniju tajnu Zivota ili postojanja. BaSo, motda, nije ni sam bio svestan toga, ali sam siguran da je u tom trenutku u njegovom srcu zatreperilo oseéanje srodno ‘onomysto gx hriscani nazivajubotanskom Ijubaviju, koje Mopire do najvecih dubina kosmickog Zivota. Planinski venci Himalaja mogu u nama probuditi oseéanje sublimnog strahopostovanja; valovi Tihog oke- ana mogu unekoliko da dotaraju beskraj. Ali kad je Zovekov um pesnivki ili mistiéno ili religiozno otvoren, tad Covek oseéa, poput Basa, da éak iu svakoj viati trave postoji neSto Sto odista prevazilazi sva sebiéna, PREDAVANJA 0 ZEN-BUDIZMU a niska Ijudska osecanja, ne8to sto Soveka uzdize u sferu po divoti ravnu Cistoj zemlji. U takvim sluéajevima velifina nema nikakvog znataja, U tom pogledu, ja- panski pesnik poseduje osobeni dar za otkrivanje neteg velikog u sitnim stvarima, pri emu zanemaruje sva ko- 1iginska merila, Takav je Istok. Da pogledam sad sta nam u slié- nim okolnostima moze ponuditi Zapad. Za primer sam ‘odabrao Tenisona (Tennyson). Moda on i nije tipi- éan zapadni pesnik koga bi trebalo izdvojiti radi po- Tedenja sa pesnicima Dalekog istoka. Ali njegova ovde navedena kratka pesma je u bliskoj vezi s BaSovom. Strofa ovako glasi: Cvete s napuklog zida, Ucbrah te iz pukotine: — Drtim te, evo, s korenom, celog, u ruci Gyetcu = kad bin samo shvatio ta si, tako s korenom, { sve uw svemu, Znao bih Sta je Bog, a sta Covek. Hteo bih da ukazem na dve stvari u ovis stiho- vima: 1. Tenison je ubrao cvet, dréi ga u ruci, ,s kore- nom celog", i razgleda ga, moida usredsredeno. Vrio je verovaino da je osetio neSto sliéno oseéanju Basa u trenutku kad je otkrio evet nazune kraj tivice dus staze. Ali evo razlike izmedu ove dvojice pesnika: Baso nije ubrao cvet. On ga samo posmatra. Zaneo seu misli. Oseéa nesto, ali to ne izrazava. Prepusta znaku usklika da izrekne sve ono Sto bi on Zeleo da kaze, Jer fon nema revi, njegovo osecanje je suvise puno, suvige duboko i on ne Zeli da ga konceptualizuje. Tenison je, medutim, aktivan i analiti¢an. On naj- pre ubere cvet 's mesta na kojem je izrastao. Odvaja ga od tla kojem pripada. Sasvim razlitito od istonjat- kog pesnika, on ne ostavija cvet na miru, On mora da ga istrgne $ napuklog zida, ,s korenom, celog", Sto mati da biljka mora umreti. On, po svemu sudedi, ne