Ovo delo, zasnovano na zakonima koji upravljaju svime stoje na ovom svetu stvoreno, ruši mit o

tome da je uspeh rezultat napornog rada, detaljnog planiranja i neumorne ambicije.

U Sedam duhovnih zakona uspeha Dipak Copra nudi put ka uspehu koji može da izmeni svačiji
život: potrebno je da shvatimo svoju pravu prirodu i da naučimo da živimo u skladu sa prirodnim
zakonima, a osećanje unutarnjeg mira, dobro zdravlje, sređeni odnosi sa okolinom, energija i životna
radost uslediće sami od sebe, bez napora.
Ova knjiga predstavlja spoj prastare mudrosti i praktičnih postupaka čiju primanu u
svakodnevnom životu možemo bezgranično proširivati.

ZAHVALNOST
Zeleo bih da izrazim svoju ljubav i zahvalnost sledećim osobama:
Dženet Mils (Janet Mills) koja je predano podržavala ovu knjigu od nastanka do ostvarenja. Riti
Copra, Maliki Copra i Gautami Copra (Rita Chopra, Mallika Chopra, Gautama Chopra) što postoje kao
živi izrazi Sedam duhovnih zakona. Rej čejmersu, Gejl Rouz, Adriani Nienov, Dejvidu Sajmonu,
Džordžu Herisonu, Oliviji Herison i Naomi Džad (Ray Chambers, Gayle Rose, Adrianna Nienow,
David Simon, George Harrison, Olivia Hanison, Naomi Judd) želim da se zahvalim na hrabrosti i
istrajnosti u sprovodenju vizije koja svojom lepotom, plemenitošću i nadahnućem menja naše živote.
Rodžeru Gabriel, Brentu Bikvar, Rouzi Bueno-Marfi (Roger Gabriel, Brent Becvar, Rose Bueno-
Murphy) i svima zaposlenim u Šarp centru za medicinu uma i tela zahvaljujem što svojim primerom
nadahnjuju sve naše pacijente i posetioce. Dipak Singu i Giti Sing (Deepak Singh, Geeta Singh), kao i
svim zaposlenim u Quantum Publications zahvaljujem na predanom i neumornom radu.
Mjuriel Nelis (Muriel Nellis) dugujem zahvalnost zato što je bez ustupaka nastojala da svi naši
poduhvati budu srećno izvedeni do kraja. Ričardu Perlu (Richard Perl) zato što pruža najbolji primer
kako čovek može sebi da bude referentna tačka. Lindi Ford (Linda Ford) zbog toga što gaji
nepokolebljivu veru u poznavanje same sebe i zato što je uvek spremna da, ne žaleći truda, pomogne
drugima. Isto tako Bilu Elkusu (Bili Elkus) zahvaljujem na prijateljstvu i razumevanju.

UVOD
Iako je naziv ove knjige Sedam duhovnih zakona uspeha, on bi isto tako mogao da glasi i Sedam
duhovnih zakona života, jer je reč o istim principima koje i priroda koristi da bi stvarala sve ono stoje
opipljivo - što može, da se vidi, čuje, oseti čulom mirisa ili dodirne. U svojoj knjizi Kako postati
imućan: svest o bogatstvu u odnosu na otvorene mogućnosti ja sam u] glavnim crtama opisao stupnjeve
koji vode svesti oj bogatstvu, zasnovane na svesti o delovanju prirode.! Sedam duhovnih zakona uspeha
čine suštinu ovog" učenja. Kada se znanje o ovome ugradi u našu svest, ono će nam omogućiti da
stvaramo neograničena bogatstva sa neverovatnom lakoćom i da uspemo u svakom svom pokušaju.
Uspeh u životu može se opisati kao sreća koja teče u neprekidnom nizu; kao neprekidno ostvarivanje
postavljenih, vrednih ciljeva. Uspeh je sposobnost da se ti ciljevi ostvare sa lakoćom i bez napora. Mada
se oduvek smatralo da je uspeh, a tu spada i stvaranje bogatstava, dug proces koji zahteva težak rad i da
se često može ostvariti jedino na štetu drugih. Potrebno je da se uspehii i bogatstvu pristupi imajući u
vidu u velikoj meri ono duhovno, kako bismo ih posmatrali kao stalni, bogati dotok svega što je za nas
dobro. Upoznavanje i primena duhovnih zakona dovodi nas u sklad sa prirodom i mi stvaramo
oslobođeni briga, radosno i sa ljubavlju. Postoji mnogo viđenja uspeha, a materijalna dobra su samo
jedno od njih. Sem toga, uspeh je putovanje, a ne odredište. Materijalno obilje, u svim vidovima, je
činilac koji to putovanje može učiniti prijatnim. Ali, uspeh isto tako obuhvata i dobro zdravlje i energiju
i volju za životom, odnose sa drugima koji nas usrećuju, stvaralačku slobodu, emotivnu i psihološku
stabilnost, osećanje zadovoljstva i smirenost. Ipak, čak i kada smo ispunjeni svim ovim doživljajima,
ostaćemo neostvareni ako u sebi ne gajimo seme božanskog. U stvari, svako od nas je božanstvo u
nekom prerušenom obliku, a bogovi i boginje koji u nama obitavaju traže da se u potpunosti izraze.
Istinski uspeh je, dakle, doživljavanje čudesnog. On znači da se ono božansko u nama razvilo. Uspeh je
osećanje božanskog kudgod krenuli, u štagod pogledali - oči deteta, lepotu cveta, let ptice. Kada
počnemo da doživljavamo život kao čudesno iskazivanje božanskog, i to ne samo povremeno nego sve
vreme, onda ćemo shvatiti pravo značenje reci uspeh. Pre nego što definišemo sedam duhovnih zakona,
provenmo pre svega da li razumemo šta je to zakon. Zakon je postupak u kome ono što nije bilo jasno
iskazano, postaje jasno iskazano; to je postupak u kome posmatrac postaje posmatrani; to je proces u
kome posmatrac postaje predmet posmatranja; to je postupak u kome snevač iskazuje svoj san.
Sve što je stvoreno, sve što postoji u fizičkom svetu, rezultat je neiskazanog koje se pretvorilo u
iskazano. Sve što vidimo ima svoj nastanak u nepoznatom. Naše fizičke biće, fizički svemir, bilo šta i
sve ono što do nas stiže preko naših čula je pretvaranje neiskazanog, nepoznatog i nevidljivog u
iskazano, poznato i vidljivo. Fizički svet nije ništa drugo nego Biće koje je svoje Ja u Sebi samom izvilo
da bi se doživelo kao duh, um i fizička materija. Drugim recima, svi procesi stvaranja su procesi u
kojima Ja ili božanstvo ostvaruje Sebe. Svest u kretanju ispoljava se u vidu predmeta u svemiru koji
učestvuju u večnoj igri života. Izvor sveg stvaranja je božanstvo (ili duh); proces stvaranja je božanstvo
(ili duh) u kretanju (ili um); a predmet stvaranja je celokupan fizički svet – svemir koji uključuje i
fizičko telo. Tri činioca stvarnosti - duh, um i telo, ili posmatrač, proces posmatranja i posmatrani – u
suštini su isto. Svi oni dolaze iz istog izvora: iz oblasti čistog potencijala koji je u svojoj suštini
neiskazan. Fizički zakoni svemira su, u stvari, proces božanskog u kretanju, ili svesti u kretanju. Kada
shvatimo te zakone i primenimo ih u životu, sve što želimo može i da se ostvari, jer isti oni zakoni
kojima se priroda služi da bi stvorila Šumu, galaksiju, zvezdu ili ljudsko telo, mogu da dovedu i do
ispunjenja naših najskrivenijih želja. Pređimo sada na sedam duhovnih zakona uspeha, i pogledajmo
kako oni mogu da se primene na naše živote.

ZAKON ČISTOG POTENCIJALA

Izvor svakog stvaranja je čista svest... čist potencijal koji teži svom izrazu od neiskazanog ka
iskazanom. I kada shvatimo da je naše istinsko Ja u stvari Ja čistog potencijala, svrstavamo se uporedo
sa svim što postoji u svemiru.

U početku nije bilo ni postojanja ni nepostojanja, Sav ovaj svet bio je neiskazana energija...
Jedno je disalo bez daha, Svojom sopstvenom snagom I ničega drugog nije bilo... Himna o stvaranju,
Rig Veda. Prvi duhovni zakon uspeha je ZAKON ČISTOG POTENCIJALA. Taj zakon se zasniva na
činjenici da smo mi, u svom suštinskom obliku, čista svest. čista svest je čisti potencijal, to je polje svih
mogućnosti i neograničenog stvaralaštva. čista svest je naša duhovna suština. Biti neograničen i
nesputan je isto tako čista radost. Ostale odlike svesti su isto znanje, beskrajna tišina, savršena
ravnoteža, nepobedivost, jednostavnost i blaženstvo. To je naša suštinska priroda. Naša suštinska
priroda je priroda čistog potencijala. Kada otkrijemo svoju suštinsku prirodu i shvatimo ko smo u stvari,
otkrićemo da se u samom tom shvatanju nalazi sposobnost da ispunimo bilo koji svoj san, 2 Sedam
zakona uspeha jer smo mi večita mogućnost, nemerljiv potencjal svega što je bilo, što jeste i što će biti.
ZAKON ČISTOG POTENCIJALA može, isto tako, da se nazove i ZAKONOM JEDINSTVA, jer se u
osnovi beskrajne raznolikosti života nalazi jedinstvo jednog duha koji sve prožima. Ne postoji ništa što
nas deli od tog polja energije. Polje čistog potencijala je naše sopstveno Ja. I što više doživljavamo
sopstvenu prirodu, to smo bliži polju čistog potencijala.
Doživljavanje sopstvenog Ja ili "obraćanje sebi samom" znači da je unutarnja referentna tačka
nas sopstveni duh, a ne predmeti našeg doživljavanja. Suprotno od obraćanja sebi samom nalazi se
obraćanje objektima. Kada se obraćamo objektima, na nas uvek utiču objekti van našeg Ja, koji
obuhvataju situacije, okolnosti, ljude i stvari. Prilikom obraćanja objektima uvek tražimo odobravanje -
priznanje drugih. Naše mišljenje i ponašanje nalaze se u stanju očekivanja povratnog reagovanja. Zato
je takvo obraćanje zasnovano na strahu. Kada se obraćamo objektima, osećamo stalnu potrebu da stvari
držimo pod kontrolom. Osećamo jaku potrebu za spoljašnjom moći. Potreba za odobravanjem -
priznanjem, potreba da se stvari drže pod kontrolom i potreba za spoljašnjom moći zasnovane su na
strahu. Ta moć nije Moć čistog potencijala, niti je moć našeg Ja ili stvarne moći. Kada doživljavamo
snagu sopstvenog Ja, straha nema, ne postoji prinuda da se sve drži pod kontrolom, kao što nema ni
borbe za odobravanje - priznanje i spoljašnju moć.
Prilikom obraćanja objektima unutrašnja referentna tačka je ego. Ali, ego nije ono što mi u
suštini jesmo. Ego je naša slika o sebi, naša društvena maska - to je uloga koju igramo. Naša društvena
maska živi od odobravanja priznanja. Ona želi da kontroliše, nju podržava moć, jer ona živi u strahu.
Naše istinsko Ja, koje je naš duh, naša duša, potpuno je slobodno od svega ovog. Ono je neosetljivo na
kritiku, njega ne plaši izazov i ne oseća se nižim u odnosu na bilo koga. A ipak, ono je skromno i ne
oseća se višim u odnosu na bilo koga, jer uvida da je svako drugi ono isto Ja, onaj isti duh prerušen u
nešto drago. U tome leži osnovna razlika između obraćanja objektima i obraćanja samome sebi.
Prilikom obraćanja samom sebi doživljavamo svoje istinsko biće koje se ne boji nikakvog izazova, koje
poštuje sve ljude i koje se ne oseća potčinjeno bilo kome. Sopstvena moć je, dakle, istinska moć.
Moć zasnovana na objektu je, nasuprot tome, lažna moć. Pošto je to moć zasnovana na egu, ona
traje samo dok je prisutan objekat kome se obraća. Ako neko ima visoku titulu, ako je, na primer,
predsednik neke zemlje ili predsednik upravnog odbora veoma velike firme, ili ako neko ima mnogo
novca, moć koju on uživa vezana je za zvanje, položaj ili novac. Moć zasnovana na egu traje onoliko
koliko traju i stvari koje smo pomenuli. Kada zvanje, položaj ili novac nestanu, nestane i moć.
Sopstvena moć, nasuprot tome, trajna je, jer se zasniva na poznavanju svoga Ja. Postoje, sem
toga, izvesne odlike sopstvene moći. Ona privlači ljude nama, a isto tako privlači nam i stvari koje
želimo. Ona magnetiše ljude, situacije i okolnosti koje onda potpomažu ispunjenju naših želja. Drugi
naziv za ovo je pomoć prirodnih zakona. To je pomoć koju pruža božansko, to je pomoć koja se dobija
kada se čovek nalazi u stanju milosti. Naša moć je tada takva da uživamo vezu sa svetom i svet uživa
vezu sa nama. Naša moć je moć povezivanja povezivanja koje nastaje iz prave ljubavi.
Kako je moguće primeniti ZAKON ČISTOG POTENCIJALA na polje svih mogućnosti, to jest
na naše živote? Ako želimo da uživamo ono sto polje čistog potencijala pruža, ako želimo da u najvećoj
mogućoj meri koristimo kreativnostjkoja je sadržana u čistoj svesti, moramo, pre svega, tom polju da
priđemo. Jedan od načina prilaženja tom polju je putem svakodnevnog sprovodenja ćutanja, meditacije i
neprocenjivanja. Provođenje vremena u prirodi nam isto tako omogućuje pristup osobinama sadržanim
u polju, a to su beskrajna kreativnost, sloboda i blaženstvo. Sprovođenje ćutanja znači čvrstu odluku da
izvesno vreme odvojimo i da jednostavno budemo. Sprovođenje ćutanja znači da se povremeno
uzdržavamo od govora. To, takođe, znači povremeno uzdržavanje od aktivnosti, kao što su gledanje
televizije, slušanje radija ili čitanje knjiga. Ako sebi nikada ne pružimo priliku da doživimo tišinu,
dovešćemo do sukoba u svom unutarnjem dijalogu.
Povremeno treba odvojiti malo vremena da bi se doživela tišina. Tišinu možemo da
doživljavamo i tako što ćemo svakodnevno odrediti jedan period namenjen tome, kojeg ćemo se
pridržavati. To može da bude period od dva sata ili, ako nam to izgleda dugo, onda jedan sat. Ipak,
povremeno je potrebno da za doživljavanje tišine odvojimo duži period - ceo dan, dva dana ili čak ćelu
sedmicu.
Šta se događa kada se upustimo u doživljavanje tišine? U početku nas unutarnji dijalog postaje
još burniji. Osećamo snažnu potrebu da saopštavamo stvari. Znao sam ljude koje je ćutanje, na početku
dužeg preuzetog perioda, dovodilo skoro do ludila. A onda, pošto uđu u period tišine, njihov unutarnji
dijalog počinje da se smiruje. I ubrzo, zatim, tišina postaje duboka. To je zbog toga što um odustaje od
borbe - on shvati da nema smisla vrteti se u krug, ako mi,
naše Ja, duh, onaj od koga zavisi izbor, neće da govore. I tačka. Tada, kada unutarnji dijalog
počinje da se stišava, počinjemo da osećamo tišinu polja čistog potencijala.
Povremeno doživljavanje čiste tišine, kako svakom od nas najbolje odgovara, jedan je od načina
da se doživi ZAKON ČISTOG POTENCIJALA. Da svakodnevno provedemo izvesno vreme u
meditaciji, je drugi način. Idealno bi bilo da se u meditaciji provede trideset minuta izjutra i trideset
uveče. Kroz meditaciju naučićemo da doživljavamo polje čiste tišine i čiste svesti o sebi. U tom polju
čiste tišine je polje beskrajnog povezivanja, polje beskrajne moći za organizaciju, najviša podloga za
stvaranje gde je sve neraskidivo povezano sa svim ostalim.
Peti duhovni zakon, ZAKON NAMERE I ŽELJE pokazace nam kako u ovo polje možemo da
uvedemo jedan blagi impuls namere, što dovodi do spontanog ispunjenja naših želja. Ali, pre svega,
moramo da iskusimo tišinu. Tišina je prvi zahtev za iskazivanje sopstvenih želja, jer u tušini leži naša
veza sa poljem čistog potencijala u kome se dovodi u sklad bezbroj pojedinosti koje su za nas važne.
 Podsetimo se kako to izgleda kada ubacimo kamenčić u mirnu baricu na čijoj se površini zbog
toga stvore talasići. Kada se oni umire, posle izvesnog vremena, možda ćemo poželeti da opet ubacimo
kamenčić. Tačno se to događa kada uđemo u polje čiste tišine i u njega uvedemo svoju nameru. U toj
tišini, čak i najslabija namera uzburkaće onu podlogu univerzalne svesti koja sve povezuje sa svim
ostalim.
Ako ne doživimo tišinu u svesti, ako je naš um nalil uzburkanom okeanu, on se neće promeniti
čak ni ako u njega ubacimo Empajer Stejt Bilding. U Bibliji postoji izreka: "Umiri se i spoznaj da sam
ja Bog", to može da se postigne samo putem meditacije. Drugi način da se dođe do polja čistog
potencijal: je da se uzdržimo od procenjivanja. Procenjivanje je neprekidno svrstavanje stvari u ispravne
i neispravne dobre i lose. Ako neprestano procenjujemo, klasifikijemo, obeležavamo i preispitujemo,
istovremeno stvaramo snažne nemire u svom unutarnjem dijalogu. Ti nemiri stoje na putu protoku
energije između nas i polja čistog potencijala. U tom slučaju "razmak" između misli nasilno se uklanja.
Taj razmak je veza sa poljem čistog potencijala. To je stanje čiste svesti o sebi, onaj tihi prostor između
misli, ona unutarnja tišina koja nas povezuje sa istinskom moći. Kad taj razmak istisnemo, to jest,
nasilno ga uklonimo, uklanjamo i vezu sa poljem čistog potencijala i beskrajne kreativnosti. U Učenju o
čudima (A Course in Miracles) postoji jedna molitva koja kaže "Danas neću da prosuđujem ništa što se
dogodi". Uzdržavanje od procenjivanja stvara tišinu u umu. Zato je dobro da se dan započne ovom
izjavom. I tokom celog dana podsećajmo sebe na ovu izjavu kada primetimo da smo počeli da
prosuđujemo. Ako nam se učini teško da se ove odluke pridržavamo celog dana, možda bismo mogli
sebi da kažemo: "Sledeća dva sata neću da dajem svoju procenu ni o čemu". Ili, "Sledeći sat će biti sat
moga neprosuđivanja". A vremenom taj period možemo da produžavamo. Putem tišine, putem
meditacije i putem uzdržavanja od procenjivanja, stići ćemo do prvog zakona - ZAKONA O ČISTOM
POTENCIJALU. Kada počnemo da primenjujemo sve pomenuto, onda tome možemo dodati i četvrtu
komponentu, a to je da redovno provodimo vreme u direktnom opštenju sa prirodom. Provođenje
vremena u prirodi omogućuje nam da osetimo skladno međusobno delovanje svih elemenata i sila
života, što kod nas stvara svest o jedinstvu sa životom u celini. To može da bude reka, suma, planina,
jezero ili more - kroz bilo koje od toga nama se obraća priroda, što doprinosi ulaženju u polje čistog
potencijala. Svako od nas mora da nauči da stupi u vezu sa najdubljom suštinom sopstvenog bića. Ta
suština prelazi granice ega. Ona je neustrašiva, slobodna, neosetljiva na kritiku, ne boji se izazova. Ona
nije nikome podređena, ona nije nikome nadređena, ona je magična, tajanstvena, očaravajuća.
Pristup sopstvenoj suštini pruža isto tako uvid u reflektovanje odnosa, jer svi odnosi su odraz
naših odnosa sa samim sobom. Na primer, ako kod nas postoji osećanje krivice, straha ili nesigurnosti u
odnosu na novac, uspeh ili bilo šta drugo, onda će se odraz krivice, straha ili nesigurnosti pojavljivati
kao osnovna crta našeg karaktera. Ne postoji taj novac ili uspeh
koji je u stanju da izmeni ovakav osnovni problem nečijeg života; jedino najprisniji odnos sa
samim sobom dovešće do istinskog izlečenja. Kada jednom steknemo znanje o svome Ja - kada zaista
shvatimo svoju pravu prirodu onda se nećemo nikada osećati krivim, uplašenim ili nesigurnim, bilo daje
u pitanju novac, bogatstvo uopšte ili ispunjenje želja, jer ćemo tada
znati daje suština svakog materijalnog bogatstva životna energija, u stvari čisti potencijal. A čisti
potencijal je naša suštinska priroda.
Sto više ulazimo u svoju pravu prirodu, to će nam kreativne misli spontanije nailaziti, jer je polje
čistog potencijala ujedno i polje beskonačne kreativnosti i čistog znanja. Franc Kafka, austrijski filozof i
pisac, na jednom mestu kaže: "Nije potrebno da napuštate sobu. Jednostavno ostanite za stolom i
slušajte. Nije potrebno ni da slušate, jednostavno čekajte. Nije potrebno ni da čekate, jednostavno
naučite kako da budete smireni, da ćutite i da budete sami. Svet će vam se sam ponuditi, vi treba samo
da mu skinete masku. On neće imati izbora - prosto će vam se u zanosu baciti pred noge".
Bogatstvo svemira - sva neverovatna raznolikost oblika u tom bogatom svemiru - sve je to izraz
kreativnog uma prirode. Koliko budemo bolje shvatili um prirode, toliko će nam pristup beskrajnoj,
neograničenoj kreativnosti biti slobodniji. Potrebno je da, pre svega, prevazidemo uzburkanost
unutarnjeg dijaloga, kako bismo mogli da stupimo u vezu sa tim raznovrsnim, bogatim, beskrajnim,
kreativnim umom. Na taj način stvorićemo mogućnost za dinamičnu aktivnost,! sačuvavši istovremeno
onaj večni, neogranični kreativni um. Ova izuzetna kombinacija tihog, neogra-j ničenog i beskrajnog
uma i dinamičnog, ograničenog uma pojedinca predstavlja savršeni sklad mirovanja i pokreta koji je u
stanju da ostvari sve što poželimo. Ovo naporedno postojanje suprotnosti - mirovanja i dinamike
istovremeno - omogućuje nam da ne zavisimo od situacije, okolnosti, ljudi ili stvari.
Kad jednom mirno prihvatimo ovo izuzetno naporedno postojanje suprotnosti, mi se stavljamo
naporedc sa svetom energije, sa kvantnom mešavinom, sa ne-j materijalnom materijom koja je izvor
materijalnog sveta. Taj svet energije je fluidan, dinamičan, otporan] promenljiv i nalazi se u procesu
neprestanog kretanje. Ali on je istovremeno nepromenljiv, miran, tih, večar i nem. Mirovanje samo po
sebi predstavlja potencijal za kreativnost, pokret sam po sebi predstavlja kreativnost koja je ograničena
na neki određeni vid izražavanja. Ali, spoj pokreta i mirovanja omogućuje nam da oslobodimo svoju
kreativnost u svim pravcima kuda nas pažnja i interesovanje snažno povuku.
Kako god da usmerimo svoja kretanja i aktivnosti, mi iz njih ne smemo da isključimo svoje
mirovanje. Ako tako postupimo, burna kretanja svugde oko nas neće zaseniti naš pristup izvoru
kreativnosti, polju čistog potencijala.

PRIMENA ZAKONA ČČ ISTOG POTENČIJALA

Ja ću ZAKON ČISTOG POTENCIJALA početi aktivno da primenjujem tako što ću se

obavezati da preduzmem sledeće:
1. Stupicu u vezu sa poljem čistog potencijala tako što ću svakog dana odvojiti vreme za
ćutanje, vreme da jednostavno budem. Isto tako provesću u tihoj meditaciji najmanje dva puta na dan po
približno trideset minuta, izjutra i uveče.
2. Svakoga dana posvetiću izvesno vreme opštenju sa prirodom i na taj način se u tišini
podsećati na njenu poruku koju saopštava svako živo biće. Sedeću i ćuteći posmatrati zalazak sunca, ili
slušati huk mora ili reke, ili ću samo mirisati jedan cvet.
U zanosu svog sopstvenog ćutanja i u opštenju sa prirodom uživaću u pulsiranju života iz
beskrajnih daljina, uživaću u polju čistog potencijala i nesputane kreativnosti.
3. Primenjivaću uzdržavanje od procenjivanja. Počeću dan izjavom: "Danas neću da
procenjujem ništa što se dogodi". I tokom celog dana podsećaću sebe da ne procenjujem.

ZAKON DAVANJA
Svemir deluje na osnovama dinamičke razmene - davanje i primanje su različiti vidovi tokova
energije u svemiru. A u našoj spremnosti da damo ono što tražimo, naš je doprinos obilju svemira koji
kruži kroz naše živote.
Ovu krhku posudu ti neprekidno prazniš i neprestano je puniš novim životom. Ovu malu
sviralu od trske doneo si preko brda i dolina i na njoj odsvirao pesme koje su svaki put nove...
Tvoje beskrajne darove mogu da primim samo u ove male ruke. Vekovi prolaze a ti još uvek sipaš, i još
uvek ima gde da se sipa. Gitanđali Rabindranat Tagore. Drugi duhovni zakon uspeha je ZAKON
DAVANJA. Taj zakon bi mogao da se nazove i ZAKON DAVANJA I PRIMANJA, jer svemir
funkcioniše na osnovu dinamičke razmene. Ništa se ne nalazi u stanju stalnog mirovanja. Naše telo se
nalazi u neprestanom procesu razmene sa svemirom; naš um neprekidno dinamički opšti sa umom
kosmosa; naša energija je ispoljavanje kosmičke energije. Tok života nije ništa drugo nego skladno
međusobno delovanje svih elemenata i snaga koje čine polje postojanja. To skladno delovanje
elemenata i snaga u našim životima ispoljava se kao ZAKON DAVANJA. Pošto su naše telo, naš um i
svemir u stanju neprestanog i dinamičkog međusobnog delovanja, zaustavljanje energije ravno je
zaustavljanju proticanja krvi. Kad krv prestane da kruži u njoj se stvaraju ugrušci, ona se ne hrani i
počinje da propada. Zato je potrebno da održimo kretanje, da dajemo i primamo ako želimo da
zadržimo obilje i bogatstvo, ili bilo šta do čega nam je u životu stalo. U engleskom jeziku za obilje se
koristi reč "affluence". Ona ima svoj koren u (latinskoj) reci "affluere", što znači "teći ka", "slivati se
ka". Znači imenica "affluence" znači "obilan dotok". Novac je simbol za životnu energiju koju
razmenjujemo sa drugima i simbol za životnu energiju koju smo upotrebili za ono što smo kao uslugu
pružili kosmosu - svom okruženju. Za novac se koristi i izraz "currency" (tok) što, takode, odražava
pokretnu prirodu energije. Reč "currency" dolazi od latinske reci "currere", Što znači juriti ili teći.
Možemo, dakle, reći da ako zaustavimo kruženje novca, ako postavimo sebi kao jedini cilj da ga
steknemo i gomilamo, samim tim ćemo sprečiti i njegov protok kroz naš život, jer je on životna
energija. Da bismo održali dotok te energije u svom pravcu, moramo da održimo, pre svega, kruženje te
energije. Novac, isto kao i reka ili bilo koji tok, mora da teče, jer u suprotnom prvo dolazi do zastoja, da
bi kasnije došlo do začepljenja, gušenja i odumiranja životne pokretačke snage. Kruženje daje život i
svežinu.
Svaki odnos je odnos davanja i uzimanja. Davanje pokreće primanje, a primanje pokreće
davanje. Ono Što se uzdiže mora da se spusti; ono što izlazi mora da se vrati. U stvari, primanje je isto
što i davanje, jer davanje i primanje su samo različiti vidovi protoka energije u kosmosu. Ako
prekinemo tok bilo kojeg od njih, narušavamo inteligenciju prirode.
U svakome semenu nalazi se mogućnost stvaranja hiljada šuma. Ali seme ne sme da se gomila i
zadržava - ono mora da prenese svoju poruku plodnom zemljištu. Tim davanjem njegova nevidljiva
energija se pretače u materijalni vid. Što više dajemo vise ćemo primati, jer davanjem omogućujemo da
obilje svemira teče kroz naš život. U stvari, sve što zaista ima neku vrednost u životu, davanjem se
samo umnožava. Ono što se davanjem ne umnožava ne vredi ni davati ni primati. Ako činom davanja
osećamo da smo nešto izgubili, onda nismo ništa ni darovali i nećemo podstaći uvećavanje darova. Ako
dajemo nevoljno, dali smo bez energije. Namera koja stoji iza davanja i primanja u stvari je najvažniji
činilac. Namera uvek treba da nam bude da usrećimo i onoga koji daje i onoga koji prima, jer sreća
podstiče i održava život, a samim time podstiče rast i uvećavanje. Ono što se dobija zauzvrat u
neposrednoj je srazmeri sa davanjem, pod uslovom da je nešto dato bez uslovljavanja i od srca. Zato čin
davanja treba da bude radostan čin - čin pri kome davanje samo po sebi stvara radost. Tada se energija
koja stoji iza čina davanja višestruko umnožava.
Primena ZAKONA DAVANJA veoma je jednostavna - ako želimo radost, pričinjavajmo radost
drugima; ako želimo ljubav, naučimo da pružamo ljubav; ako želimo da nas poštuju i cene, naučimo da
poštujemo i cenimo; ako želimo materijalno blagostanje, pomozimo drugima da dođu do materijalnog
blagostanja.
U stvari, najkraći način da dođemo do onoga što želimo je da pomognemo drugima da dođu do
onoga što oni žele. To pravilo važi kako za pojedince, tako i za preduzeća, društvene zajednice i narode.
Ako želimo da nam pripadne sve ono što život čini lepim, naučimo da u tišini poželimo i drugima sve to
isto. Čak i pomisao na davanje, lepe želje koje upućujemo u vidu blagoslova, ili jednostavna molitva u
sebi nose snagu koja može da utiče na druge. A sve zbog toga sto naše telo, svedeno na svoj suštinski
oblik predstavlja jezgro energije i informacija na jednom određenom, ograničenom mestu, u kosmosu
energije i informacija. Mi smo jezgro svesti na jednom određenom mestu, a smešteni smo u svesni
univerzum. Reč "svest" nosi u sebi više značenja nego što su to pojmovi energije i informacija - ona
znači da su to energija i informacije koje žive kroz misao. To znači da smo mi jezgro misli u svemiru
koji misli. A misao ima moć da jedno pretvara u drugo.
Život je beskrajna igra svesti koja se ispoljava u vidu dinamičke razmene impulsa inteligencije -
opštenja između mikrokosmosa i makrokosmosa, između ljudskog tela i tela svemira (univerzalnog
tela), između ljudskog uma i kosmičkog uma.
Kada naučimo da dajemo ono što tražimo, pokrećemo i razrađujemo tu igru životnim pokretima
punim lepote i energije, a ta igra je, u stvari, večno pulsiranje života.
Najbolji put da pokrenemo ZAKON DAVANJA, da započnemo taj kružni tok, je odluka da
uvek kada dođemo u dodir sa nekim, nešto damo. To ne mora da bude poklon materijalne prirode - to
može da bude cvet, lepa reč ili molitva. U stvari, najsnažniji oblici davanja su nematerijalne prirode.
Darovi obzira prema drugima, pažnje, simpatije, poštovanja i ljubavi, predstavljaju nešto najdragocenije
što može da se da, a ne koštaju ništa. U susretu sa nekim tiho poželite sve ono što je lepo, poželite toj
osobi sreću, radost i smeh. Takvo davanje ima veliku moć.
Kada sam bio dete, naučili su me da nikad ne pođem u nečiju kuću a da nešto ne ponesem, da
nikada ne pođem u posetu bez poklona. To isto naučio sam i ja svoju decu. Možda ćete ovde reći:
"Kako da poklanjam kada ni za sebe nemam dovoljno?" Ponesite cvet. Samo jedan cvet. Ponesite neki
crtež ili karticu koja govori o vašim osećanjima prema osobi kojoj ste došli u posetu. Ponesite lepu reč.
Ponesite molitvu. Odlučimo da dajemo kudgod išli, da dajemo svakome koga vidimo. I sve vreme dok
budemo davali, mi ćemo i primati. I što više budemo davali, to ćemo se više uveravati kolika je čudesna
moć ovoga zakona. A što više budemo primali, to će se naša moć da dajemo uvećavati. Naša prava
priroda je sama po sebi bogata i obiluje darovima. Nama je po prirodi dato obilje, jer priroda
zadovoljava svaku potrebu i želju. Nama ništa ne nedostaje, jer naša suštinska priroda je priroda čistog
potencijala i beskrajnih mogućnosti. Potrebno je, dakle, da budemo svesni činjenice da smo sami po
sebi obdareni obiljem, bez obzira koliko mnogo ili koliko malo novca imali, jer je izvor bogatstva polje
čistog potencijala. Svest je ta koja zna kako da ispuni svaku potrebu uključujući radost, smeh, mir, sklad
i znanje. Ako ove zahteve stavimo na prvo mesto, i to ne samo za sebe već i za druge, sve ostalo će doći
samo po sebi.

PRIMENA ZAKONA DAVANJA

Ja ću ZAKON DAVANJA primeniti tako što ću se obavezati da radim sledeće:

1. Bilo gde da idem i bilo koga da susretnem, ja ću nešto da podarim. Taj dar može biti lepa
reč, cvet ili molitva. Već danas daću nešto svakome sa kim dođem u dodir, čime ću pokrenuti tok
radosti, bogatstva i obilja u svom životu i u životu drugih.
2. Već danas ću sa zahvalnošću da primim sve darove koje mi život pruža. Primiću darove
prirode: sunce, glasove ptica, proletnji pljusak ili prvi zimski sneg. Primiću sa otvorenošću darove
drugih - materijalna dobra, novac, lepu reč ili molitvu.
3. Obavezaću se da ono što ja posedujem neprestano kruži tako Što ću da dajem i primam
ono što je najdragocenije u životu, a to su darovi pažnje, simpatije, poštovanja i ljubavi. Kadgod nekoga
susretnem, ja ću mu u sebi poželeti sreću, radost i smeh.

ZAKON "KARME"

ILI ZAKON UZROKA I POSLEDICE

Sve što činimo proizvodi silu energije koja nam se vraća u istom obliku...što smo posejali to
žanjemo. I kada se opredelimo za dela koja donose sreću i uspeh drugima plod naše karme je sreća i
uspeh.
Karma je večno potvrđivanje ljudske slobode...
Naše misli, naše reci, naša dela su niti one mreže kojom se sami obavijamo. Swami
Vivekananda.
Treći duhovni zakon uspeha je ZAKON KARME. "Karma" je i delovanje i posledica tog
delovanja: ona je istovremeno i uzrok i posledica, jer svako delovanje proizvodi silu energije koja nam
se vraća u istom obliku. Zakon karme je ono što svi, inače, dobro znamo. Ko nije čuo za izreku "Sto
poseješ to ćeš i žnjeti?" Iz toga proizlazi da ako želimo da stvorimo sreću za sebe, moramo, pre svega,
naučiti da posejemo seme sreće. Zato je karma postupak pri kome moramo da napravimo svestan izbor.
Svako od nas je onaj koji sve vreme donosi odluke svesnog izbora. U svakom trenutku svoga postojanja
nalazimo se u polju neograničenih mogućnosti izbora. Neke od tih mogućnosti izbora prihvatamo sa
svešću o njima, dok neke, opet, prihvatamo nesvesno. Ali, najbolji način da shvatimo i da do najvišeg
dometa iskoristimo zakon karme je da postanemo svesni izbora koji donosimo u svakom trenutku. Hteli
to ili ne hteli, sve što nam se događa u datom trenutku posledica je izbora koji smo načinili u prošlosti.
Nažalost, većina nas dolazi do svojih izbora nesvesno, pa zato i ne oseća da je izbor pojedinačan - a,
ipak, on to jeste.
Ako vas ja, na primer, uvredim, vi ćete, najverovatnije, odlučiti da budete uvređeni. Ako vam ja
uputim lepu reč, vi ćete, najverovatnije, učiniti izbor da se osetite polaskani i zadovoljni.
Ali razmislimo - ipak je u pitanju izbor. Ja mogu da vas povredim ili da vam nanesem grubu
uvredu, a vi ipak možete da odlučite da se ne uvredite. Ja mogu da vam uputim kompliment, a vi ipak
možete da odlučite da se ne osetite polaskanim. Drugim recima, većina nas, iako smo celog života u
položaju da činimo izbor, u stvari smo klupko uslovnih refleksa koje ljudi ili okolnosti u datim
trenucima usmeravaju ka predvidivim ishodima u ponašanju. Ovi uslovni refleksi su kao refleksi koje je
opisao Pavlov. Pavlov je poznat po tome što je dokazao da, ako prilikom hranjenja psa taj čin svaki put
propratimo zvukom zvonceta, pas će uskoro početi da luči pljuvačku i na sam zvuk zvonceta, jer je
jedan podsticaj uslovljen drugim.
Većina nas, zbog toga što smo uslovljeni, daje iste predvidljive povratne reakcije na spoljašnju
sredinu. čini se da naše reakcije nastupaju automatski na ono Što dolazi od ljudi ili okolnosti koje nas
okružuju,ali mi pri tome zaboravljamo da ipak u svakom trenutku svog postojanja činimo izbor. Jedino,
mi taj izbor činimo nesvesno.
Ako se za trenutak udaljimo da bismo razmotrili izbor koji činimo dok ga činimo, mi samim
činom razmatranja ceo proces iz oblasti nesvesnog prenosimo u oblast svesnog. Ovaj postupak
prenošenja odluke u oblast svesnog i njeno razmatranje stavlja nas u položaj moći.
Kada donosimo neku odluku - o bilo kakvoj odluci da je reč - možemo da se upitamo dve stvari.
Prvo: "Kakve su posledice odluke koju donosim?" Duboko u dusi odmah ćemo znati kakve su. Drugo:
"Da li će odluka koju ja sada donosim usrećiti mene ili moju okolinu?" Ako je odgovor potvrdan,
donesimo tu odluku. Ako je odgovor odrečan, ako ta odluka donosi
neprijatnosti nama ili našoj okolini, nemojmo je doneti. I to je sve.
Postoji samo jedan izbor iz onog beskonačnog niza koji nam stoji na raspolaganju svakog
trenutka, a koji može da usreći, i nas, i one koji nas okružuju. Kada napravimo takav izbor, on dovodi
do postupka koji se naziva spontanim pravim izborom. Spontani pravi izbor je pravi postupak u pravom
trenutku. To je ispravno reagovanje na svaku situaciju koja iskrsne. To je postupak koji obogaćuje i nas
same i sve one koji su u njega uključeni. Postoji veoma interesantan mehanizam koji kosmos poseduje,
a koji nam pomaže da donosimo spontane prave odluke. Taj mehanizam je u vezi sa centrima
reagovanja u našem telu. Telo doživljava dve vrste osećanja preko čula: jedno su osećanja zadovoljstva,
a drugo osećanja neprijatnog. U trenutku svesnog donošenja odluke oslušnimo svoje telo i upitajmo se:
"Ako donesem ovu odluku, šta će se dogoditi?" Ako nam telo pošalje osećanje prijatnosti, izbor je
pravi. Ako nam telo pošalje osećanje neprijatnog, nismo na putu ka pravom izboru.
Kod nekih ljudi te poruke prijatnog i neprijatnog su u sferi solarnog pleksusa, dok su kod nekih
u sferi srca. Svesno usmerimo pažnju u oblast srca i upitajmo srce šta da uradimo. Oslušnimo odgovor -
on će doći u obliku fizičkog osećaja. On može biti veoma, veoma slab, ali će ga biti, jer on je tu, u
našem telu. Srce jedino zna pravi odgovor. Većina ljudi stavlja srce u sferu mekog i sentimentalnog. Ali
to nije tako. Srce poseduje intuiciju, ono je i borbeno, ono reaguje u sklopu okolnosti, ono prepoznaje
povezanosti. Ono nije usmereno ka jednostavnoj formuli: pobeda ili poraz. Njemu je dostupan onaj
kosmički kompjuter - polje čistog potencijala, čistog znanja i beskrajne moći organizovanja - ono uzima
u obzir sve. Ponekad će nam se učiniti da se sledeća tvrdnja protivi razumu, ali srce ima veću moć,
precizniju moć povezivanja činjenica, nego bilo šta što se nalazi u oblasti racionalne misli.
ZAKON KARME možemo koristiti za sticanje novca i obilja, kao i za dotok svih dobrih stvari
kadgod poželimo. Ali, pre svega, moramo da postanemo svesni činjenice da sami stvaramo svoju
budućnost izborom koji činimo u svakom trenutku svoga života. Ako to budemo redovno radili, Zakon
karme ćemo koristiti u svoj njegovoj punoći. Što više budemo uvodili svoje odluke u oblast svesnog
izbora, to ćemo više donositi odluke koje su spontano prave odluke - i za nas, i za one koji nas okružuju.
A šta da kažemo o karmi iz prošlosti i kako ona sada utiče na nas? Ima stvari koje možemo da
učinimo u vezi sa karmom iz prošlosti. Jedna od njih je da platimo svoje dugove karmi. Većina ljudi to i
radi, svakako nesvesno. Možda je to izbor svakog od nas. Ponekad je to veoma bolno, ali Zakon karme
kaže da nijedan dug u kosmosu ne ostaje nenaplaćen. U kosmosu obračunski sistem deluje bez greške i
sve što se događa samo je kretanje energije na jednu ili na drugu stranu.
Drugi način je da prebacimo ili preobličimo svoju karmu u neko poželjnije iskustvo. To je
veoma zanimljiv postupak u kome se, dok plaćamo svoj karmički dug pitamo "Kakvu pouku mogu da
izvučem iz ovoga? Zašto se ovo događa i kakvu mi poruku šalje kosmos? Kako da pomognem
bližnjima da sekoriste ovim mojim iskustvom?" čineći to, mi tražimo seme mogućnosti i vezujemo to
seme mogućnosti za svoju darmu (dharma), za svoju svrhu života o kojoj ćemo govoriti u sedmom
duhovnom zakonu uspeha. On nam omogućuje da karmu preoblikujemo u novi izraz.
Na primer, ako slomimo nogu baveći se nekim sportom, možemo da se upitamo: "Kakvu pouku
mogu iz ovoga da izvučem? Kakvu mi poruku Šalje kosmos?" Možda poruka glasi da treba da
usporimo tempo, da počnemo da obraćamo više pažnje na ono što nam poručuje naše telo. Ako putem
svoje darme žalimo da prenesemo i drugima saznanja do kojih smo došli i ako se upitamo: "Kako bi
ovo iskustvo moglo da koristi i mojim bližnjima?" - možda ćemo napisati i knjigu sa uputstvima kako
da se ljudi bezbednije bave sportom. Ili, neko će biti u stanju da napravi nacrt za specijalnu obuću ili
štitnik za noge, kako bi se izbegla povreda koju je neko od nas iskusio. Na ovaj način, dok plaćamo svoj
karmički dug, mi istovremeno možemo da preobratimo neprijatnost u prednost koja će nam doneti
novac i zadovoljstvo. To je preobražavanje karme u pozitivno iskustvo. Na ovaj način niko ne može da
pobegne od svoje karme, ali, koristeći se jednom karmičkom epizodom, može da iz nje stvori novu,
pozitivnu karmu.
Treći način postupanja sa karmom je da se ona prevazide. Prevazići karmu znači postati od nje
nezavisan. Način da se prevazide karma je da se stalno proživljava međuprostor, Ja i Duh. To je slično
pranju komada prljave tkanine u reci. Svakim pranjem ukloni se bar poneka mrlja. Što više peremo, to
tkanina postaje čistija. Mi peremo ili prevazilazimo serne svoje karme time što ulazimo u međuprostor i
iz njega izlazimo. To se, kao što smo rekli, postiže meditacijom. Svako delovanje je neka karmička
epizoda. I ispijanje šolje kafe je karmička epizoda. Taj postupak stvara zapamćivanje, a zapamćivanje
ima sposobnost ili potencijal da stvara želju. A želja stvara novo delovanje. Radni softver naše duše je
karma, zapamćivanje i želja. Naš duh je klupko svesti u kome se nalazi seme karme zapamćivanja i
želje. Time što smo postali svesni tog semena izražavanja, mi postajemo i svesni tvorac stvarnosti. Time
što smo postali onaj koji svesno donosi odluke, mi počinjemo da podstičemo delovanja koja unapređuju
i razvijaju, i nas, i one u našoj okolini. Ukoliko nas karma vodi napred, ukoliko unapređuje i razvija, i
naše Ja, i sve one na koje naše Ja utiče, plod karme će biti sreća i uspeh.

PRIMENA ZAKONA KARME ILI UZROK I POSLEDIČA

ZAKON KARME ću staviti u dejstvo tako što ću odlučiti da postupam na sledeći način:
1. Danas ću biti svestan svedok svake odluke koju donesem. Time što ću biti svestan svedok, ja
ću svaku od tih odluka uneti u svoje svesno shvatanje. Znam da je najbolja priprema za ono što može da
naiđe u bilo kom trenutku u budućnosti, potpuna svest o sadašnjem trenutku.
2. Kad god učinim neki izbor, postaviću sebi dva pitanja: "Kakve su posledice ovog mog
izbora?" i "Da li će ovaj moj izbor doneti zadovoljstvo i sreću meni i onima na koje će ovaj izbor
uticati?"
3. Zatražiću, zatim, savet od svog srca i rukovodiću se porukom koju mi ono šalje u vidu
prijatnog ili neprijatnog. Ako izbor donosi osećanje prijatnosti, ja ću ga bez razmišljanja prihvatiti. Ako
postoji osecanje neprijatnog, ja ću da sačekam i da u sebi preispitam posledice mogućeg izbora. Taj glas
i njegovo vođenje omogućiće mi da spontano donosim prave odluke, odluke koje su dobre i za mene i
za one koji me okružuju.

ZAKON NAJMANJEG NAPORA

Inteligencija prirode deluje sa neizmernom lakoćom... oslobođena muka skladno i sa ljubavlju.

Kada mi ovladamo snagama sklada, radosti i ljubavi, mi stvaramo uspeh i sreću u poduhvatima sa
beskrajnom lakoćom.
Celovito biće zna i kada ne ode, vidi i kada ne gleda, postiže i kada ne dela. Lao Tzu četvrti
duhovni zakon uspeha je ZAKON NAJMANJEG NAPORA. Ovaj zakon se zasniva na činjenici da
inteligencija prirode deluje sa beskrajnom lakoćom i oslobođena suvišnih napora. To je zakon
najmanjeg delovanja, odsustva otpora. Zato je to princip sklada i ljubavi. Kada se tome naučimo od
prirode, sve svoje želje ćemo moći lako da ispunimo. Ako posmatramo prirodu na delu, videćemo da se
sve odvija uz najmanji mogući napor. Trava ne nastoji da raste - ona jednostavno raste. Riba ne nastoji
da pliva - ona jednostavno pliva. Cvet ne nastoji da cveta - on jednostavno cveta. Ptica ne nastoji da leti
- ona jednostavno leti. To je deo njene prirode. Zemlja ne nastoji da se okreće oko svoje ose - u njenoj
prirodi je da se vrtoglavom brzinom okreće oko svoje ose, krećući se pri tom kroz svemir. U prirodi
novorođenog deteta je da postoji bezbrižno, u sreći. U prirodi sunca je da šija. U prirodi zvezda je da
svetle i trepere. I u prirodi coveka je da svoje snove iskazuje u fizičkom obliku, lako i bez napora.
U nauci Veda, prastaroj induskoj filozofiji, taj princip je poznat kao princip uštede snage ili kao
princip "uradi manje - postigni više". Na kraju se stiže do stanja u kome ne moramo da uradimo ništa, a
postižemo sve. To znači da treba da postoji samo naznačena zamisao, a manifestacija te zamisli doći će
sama od sebe, bez napora.
Ono što se obično naziva "čudom" u stvari je manifestacija ZAKONA NAJMANJEG
NAPORA. Inteligencija prirode deluje bez napora, bez sukoba, spontano. Ona nije linearna, ona je
intuitivna, podsticajna, ona daje snagu. Kada smo u skladu sa prirodom, kada dođemo do spoznaje o
svome Ja, tada možemo da koristimo ZAKON NAJMANJEG NAPORA.
U one postupke koji su vodeni ljubavlju ulaže se najmanji napor, jer snaga ljubavi je snaga koja
prirodu održava kao celinu. Kada težimo da postignemo moć ili kontrolu nad drugima, mi u stvari
uzaludno trošimo energiju. Kada težimo da steknemo novac ili moć da bismo zadovoljili svoj ego, mi
uzalud trošimo energiju u potrazi za prividom sreće dok nam izmiče sreća dostupna tog trenutka. Kada
želimo novac samo radi lične koristi, mi presecamo tok energije ka sebi, čime ujedno sprečavamo
delovanje inteligencije prirode. Ali, kada su naša dela motivisana ljubavlju, ne postoji gubitak energije.
Naprotiv, kod takvih dela energija
se umnožava i gomila, pa visak energije koju sakupimo ne može da se usmeri ka ostvarenju bilo
koje želje, pa i želje za postizanjem ogromnog bogatstva. Fizički deo našeg bića može da se posmatra
kao uređaj za kontrolisanje energije koju možemo da stvaramo, čuvamo ili trošimo. Ako znamo kako da
stvaramo, čuvamo i trošimo energiju na efikasan način, onda ćemo biti u stanju da stvorimo bogatstvo i
to ne bogatstvo ograničenog obima. Usmeravanjem na ego troši se najveći deo energije. Ako je naša
unutarnja referentna tačka ego, ako želimo da posedujemo moć nad drugima i da njima upravljamo, ako
stalno težimo samopotvrdivanju tako što očekujemo priznanja drugih, onda mi energiju neracionalno
trošimo.
Kada se sva ta energija oslobodi, ona može da se preusmeri na stvaranje bilo čega što poželimo.
Kada naša unutarnja referentna tačka postane naš duh, kada postanemo imuni na kritiku i kada se ne
budemo plašili izazova, bićemo u stanju da u svoju službu stavimo snagu ljubavi, a da energiju
usmerimo kreativno ka stvaranju obilja i ka ličnom razvoju. U Umetnosti snevanja Don Huan kaže
Karlosu Kastanedi "... Najveći deo energije mi trošimo da bismo zadržali sopstvenu važnost... Kada
bismo bili u stanju da se odreknemo dela te važnosti, dogodile bi nam se dve veoma važne stvari. Prva
je da bismo oslobodili energiju koju koristimo za održavanje privida o sopstvenoj veličini; druga je da
bismo sebi pružili dovoljno energije da... pogledamo u svemir i da se zagledamo u njegovu stvarnu
veličinu".
ZAKON NAJMANJEG NAPORA čine tri sastavna dela - tri stvari koje nam stoje na
raspolaganju da bismo princip "uradi manje, postigni više" stavili u svoju službu. Prvi sastavni deo je
prihvatanje. Prihvatanje jednostavno znači donošenje odluke: "Danas ću da prihvatim ljude, situacije,
okolnosti i događaje kakvi budu". To znači da ću znati daje ovaj trenutak onakav kakav treba da bude,
jer je kosmos onakav kakav treba da bude. Ovaj trenutak - trenutak koji upravo doživljavamo - vrhunac
je svih trenutaka koje smo doziveli u prošlosti. Ovaj trenutak je onakav kakav jeste, jer je ceo kosmos
onakav kakav jeste.
Kada se suprotstavimo ovom trenutku, mi se suprotstavljamo čitavom kosmosu. Umesto toga,
dakle, možemo da odlučimo da se nećemo suprotstavljati čitavom kosmosu time što ćemo se
suprotstavljati ovom trenutku. To znači da je naše prihvatanje ovog trenutka potpuno i sveobuhvatno.
Time prihvatamo stvari kakve jesu, a ne kakve želimo da trenutno budu. Važno je da ovo shvatimo.
Možemo želeti da stvari ubuduće budu drugačije, ali ovog trenutka moramo ih prihvatiti onakve kakve
jesu. Kada se osećamo nemoćnim ili povredenim u odnosu na neku ličnost ili situaciju, podsetimo se da
ne reagujemo na ličnost ili situaciju, već na svoja osećanja u vezi sa ličnošću ili situacijom. To su naša
osećanja, a naša osećanja ne možemo drugima pripisati kao grešku. Kada dođemo do toga saznanja i
kada to potpuno shvatimo, preuzećemo odgovornost za svoja osećanja i biti u stanju da ih menjamo.
Kada prihvatimo stvari onakve kakve jesu, bićemo u stanju da prihvatimo odgovornost za svoju
situaciju i za sve događaje koje vidimo kao probleme. To nas vodi ka drugom sastavnom delu ZAK0NA
NAJMANJEG NAPORA: odgovornosti. Šta znači odgovornost? Odgovornost znači da ne krivimo
nikoga i ništa za situaciju u kojoj se nalazimo, uključujući tu i sebe. Kada prihvatimo neku okolnost,
događaj ili problem, onda odgovornost znači sposobnost da damo kreativni odgovor na situaciju kakva
je ona sada. Svaka situacija nosi u sebi seme mogućnosti, a svest o tome nam omogućanje da
prihvatimo dati trenutak i da ga pretvorimo u bolju situaciju ili stvar.
Kada to učinimo, svaka takozvana neprijatna situacija postaće mogućnost za stvaranje nečeg
novog i lepog, a svaki, kako ga ponekad nazivamo, mučitelj ili tiranin postaće nam učitelj. Stvarnost je
u stvari tumačenje. Ako se opredelimo da stvarnost tumačimo na ovaj način, bićemo okruženi
učiteljima, a nove mogućnosti otvarače se pred nama.
Kad god se suočimo sa tiraninom, mučiteljem, učiteljem, prijateljem ili neprijateljem (a oni su
svi isto) podsetimo se: "Ovaj trenutak je onakav kakav treba da bude". Odnosi koje smo u životu sami
stvorili ovog trenutka su tačno onakvi kakvi su nam potrebni. Postoji skriveno značenje iza svega što se
događa i to skriveno značenje služi našem razvoju i napredovanju.
Treći sastavni deo ZAKONA NAJMANJEG NAPORA je nebranjenje, što znači da je naša svest
odbacila potrebu da se branimo, da je odustala od toga da ubeđuje druge ili da im dokazuje ispravnost
svojih stavova. Ako pogledamo ljude oko sebe, videćemo da oni troše devedeset i devet postotaka svog
vremena braneći svoje stavove. Ako se odreknemo potrebe da branimo svoja gledišta, sva ta ogromna
energija koju smo ranije trošili na odbranu, sada će nam biti na slobodnom raspolaganju.
Onoga časa kada zauzmemo odbrambeni stav, kada počnemo da krivimo druge, kada ne želimo
da prihvatimo situaciju trenutka i da joj se prilagodimo, sukobljavamo se sa otporom. A kada se
sukobimo sa otporom i kada počnemo da forsiramo situaciju, otpor sa kojim se sukobljavamo samo će
se povećati. Niko od nas sigurno ne želi da stoji kao nesavitljiv, visok hrast koji puca i pada pod
naletima oluje. Umesto toga bolje je da budemo prilagodljivi kao trska koju vetar povija, ali koja preživi
oluju.
Odustanimo od branjenja sopstvenih pogleda u bilo čemu. Ako ne postoji nešto što ćemo braniti,
neće biti ni potrebe za sukobom. Ako nam to postane način postupanja, ako prestanemo da se borimo ili
suprotstavljamo, bićemo u stanju da u potpunosti doživimo sadašnjost, što je dar koji nam život pruža.
Jednom sam čuo, ne znam od koga, sledeće: "Prošlost je isto-
rija, budućnost je tajna, a sadašnjost je dar koji se nama prezentira. Zato se sadašnje vreme
naziva prezent". Ako prihvatimo sadašnjost raširenih ruku i stopimo se sa njom, osetićemo u sebi
plamen, sjaj i iskru zanosa koja treperi u svakom biću. Kada počnemo da osećamo to treperenje duha u
svemu što je živo, kada se sa njim srodimo, u nama će narasti radost i mi ćemo biti u stanju da
odbacimo užasna opterećenja odbrambenih stavova, ogorčenja i uvreda. Tek tada ćemo moći da se
osetimo raspoloženim, bezbrižnim, veselim i slobodnim.
Bez ikakve sumnje u dubini duše znaćemo da nam ova jednostavna radosna sloboda pruža sve
ono što poželimo i kadgod poželimo, jer naše želje kreću sa polazišta sreće, a ne sa polazišta brige i
straha. Nije potrebno da bilo šta pravdamo, potrebno je da samo sebi kažemo kakva nam je namera i
doživećemo ispunjenje, radost, zadovoljstvo, slobodu i osećanje da smo sopstveni gospodari u svakom
trenutku svoga života. Obavežimo se da ćemo sprovoditi odluku o nebranjenju. To je put koji sledi
inteligencija prirode u svom spontanom hodu, bez trvenja i bez napora. Kada steknemo taj divan spoj
prihvatanja, odgovornosti i nebranjenja, osetićemo kako život teče sa neverovatnom lakoćom.
Kada budemo stalno otvoreni za sva gledišta, bez upornog i krutog pristajanja uz samo jedno,
naši snovi i želje teći će u skladu sa željama prirode. To će nam omogućiti da svoje namere oslobodimo,
ali da ih ne vezujemo za bilo šta drugo, očekujući tako pogodan trenutak da naše želje predu u stvarnost.
Budimo sigurni da će u pravom trenutku naše želje postati opi-
pljiva stvarnost. To je ZAKON NAJMANJEG NAPORA.

PRIMENA ZAKONA NAJMANJEG NAPORA

Ja ću ZAKON NAJMANJEG NAPORA primenjivati tako što ću se obavezati da preduzmem

sledeće korake:
1. Primenjivaću prihvatanje. Danas ću da prihvatam ljude, situacije, okolnosti i
događaje onakve kakvi budu. Shvatiću da je ovaj trenutak onakav kakav treba da bude i da je ceo
kosmos onakav kakav treba da bude. Neću se suprotstavljati ćelom kosmosu tako što ću se
suprotstavljati ovom trenutku. Moje prihvatanje je potpuno i sveobuhvatno. Prihvatam stvari
 onakve kakve su ovog trenutka, a ne onakve kakve želim da budu.
2. Mojim prihvatanjem stvari onakvima kakve jesu, preuziman odgovornost za
svoju situaciju i za događaje koji za mene predstavljaju problem. Znam da prihvatanje
odgovornosti znači da neću smatrati daje bilo ko ili bilo šta krivac za situaciju u kojoj se nalazim;
za to neću okrivljavati ni sebe. Znam da je svaki problem u stvari prerusena nova mogućnost i da
mi svest o ovom trenutku daje mogućnost da se tim trenutkom koristim kao potencijalnom
prednošću.
3. Moja svest o trenutku danas će se izražavati i kroz nebranjenje. Odbaciću potrebu
da branim svoje stavove. Oslobodiću se potrebe da ubeđujem druge u ispravnost svojih stavova
ili da ih privoljevam da ih prihvate. Nastojaću da ostvarim otvorenost za sve stavove, ne držeći se
kruto ni jednog od njih.

ZAKON NAMERE I ŽELJE

U svakoj nameri i želji sadržan je mehanizam za njihovo ostvarivanje, jer namera i zelja u polju
čistog potencijala imaju beskrajnu moć organizovanja. I kada u plodno tle čistog potencijala uvedemo
nameru, mi beskrajnu moć organizovanja stavljamo u svoju službu.
U početku bese želja koja je prvo seme uma; mudraci koji su u svojim srcima razmišljali, putem
svoje mudrosti otkrili su vezu između postojećeg i nepostojećeg. Himna o stvaranju, Rig Veda Peti
duhovni zakon uspeha je ZAKON NAMERE I ŽELJE. Ovaj zakon se zasniva na činjenici da energija i
inteligencija postoje svugde u prirodi. U stvari, na nivou kvantnog polja i ne postoji ništa drugo sem
energije i informacije. Kvantno polje je samo drugi naziv za polje čiste svesti i potencijala. A na to
kvantno polje utiču namera i želja. Pogledajmo pojedinosti toga procesa. Cvet, duga, drvo, vlat trave ili
ljudsko telo svedeni na svoje osnovne sastojke u stvari su energija i informacija. Ceo kosmos u svojoj
suštinskoj prirodi u stvari je kretanje energije i informacija. Jedina razlika između nas i drveta je
sadržina energije i informacija u našim telima. Na nivou materije i mi i drvo sastavljeni smo od istih
elemenata koji su već nekada bili u nešto ugrađeni. To su ugljenik, vodonik, kiseonik i azot u velikoj
meri, kao i drugi elementi u veoma malim količinama. Sve te elemente bismo mogli da kupimo u radnji
za neznatnu sumu novca. Razlika između nas i drveta nije, dakle, u ugljeniku, vodoniku ili kiseoniku.
Mi i drveće, čak, stalno razmenjujemo ugljenik i kiseonik međusobno. Bitna razlika leži u energiji i
informacijama. U šemi prirode mi, ljudi, smo povlašćena vrsta. Posedujemo nervni sistem koji je
sposoban da dođe do svesti o sadržaju energije i informacija u tom lokalizovanom polju koje je nastalo
kao naše telo. Mi to polje subjektivno oživljavamo putem misli, čula, osećanja, želja, sećanja, nagona,
poriva i verovanja. To isto polje doživljava se i objektivno kao fizičko telo, a kroz fizičko telo to polje
doživljavamo kao svet. A radi se o istom. Zato su stari mudraci govorili: "Ja sam to, ti si to, to je to i to
je sve".
Naše telo nije odvojeno od celine kosmosa, jer na nivou kvantne mehanike ne postoje jasno
definisane granice. Svako od nas može se uporediti sa trzajem, talasom, tokom, skokom ili virom ili bilo
kojim lokalizovanim pokretom u većem kvantnom polju. To veće kvantno polje - kosmos - je naše telo
prošireno u svim pravcima. Čovekov nervni sistem je ne samo
u stanju da bude svestan informacija i energije u sopstvenom kvantnom polju već je,
zahvaljujući činjenici što je zbog tog savršenog nervnog sistema svest toliko fleksibilna, u stanju da
svesno menja informacijski sadržaj koji uslovljava nastajanje fizičkog tela. Možemo svesno menjati
energiju i informacijski sadržaj sopstvenog mehaničkog tela i time uticati na energiju i informacijski
sadržaj svog proširenog tela svoje okoline, svoga sveta i prouzrokovati određene manifestacije. Ova
svesna promena izaziva se pomoću dva činioca koji su sadržani u svesti - pažnje i namere. Pažnja daje
energiju, namera preobražava. Sve ono na šta u životu usmerimo pažnju, postaje jače. Sve ono čemu
uskratimo pažnju vene, raspada se, nestaje. Namera, sa druge strane, daje podsticaj pretvaranju energije
i informacija u druge oblike. Namera organizuje svoje ispunjenje. Kvalitet namere usmeren na predmet
pažnje
dovešće do spleta događaja koji su povezani u vremenu i prostoru, kako bi se došlo do
nameravanog ishoda, pod uslovom da se pridržavamo i ostalih duhovnih zakona uspeha. Namera, na
plodnom tlu pažnje ima neograničenu moć organizovanja. Neograničena moć organizovanja znači moć
da se u vremenu i prostoru uskladi bezbroj događaja istovremeno. Izraz te neogranicene moći
organizovanja ogleda se u svakoj vlati trave, u svakom cvetu jabuke, u svakoj ćeliji našeg tela. To se
ogleda u svemu što živi. U šemi prirode sve jedno drugom odgovara i sve je jedno sa drugim u vezi.
Kada mrmot izađe iz zemlje, znamo da je proleće blizu. U određeno doba godine ptice se sele i zna se u
kome pravcu. Priroda je simfonija - sklad. A tom simfonijom tiho se diriguje na najvišoj tački stvaranja.
Primer te simfonije je i ljudsko telo. Jedna jedina ćelija u ljudskom telu obavlja oko šest triliona
radnji u jednoj sekundi i uz to mora znati šta ostale ćelije rade tog trenutka. Ljudsko telo može da izvodi
muziku, ubija bacile, stvara decu, recituje poeziju i prati kretanje zvezda istovremeno, jer je polje
beskrajne korelacije deo informacionog polja.
Nervni sistem čoveka ima tu izvanrednu osobinu da može da upravlja ovom beskrajnom moći
organizovanja putem svesne namere. Namera kod ljudske vrste nije nepomerljiva, niti stavljena u
ograničene okvire energije i informacija. Ona je beskrajno prilagodljiva. Drugim recima, ukoliko ne
narušavamo druge zakone prirode, mi putem namere možemo doslovno da usmeravamo zakone prirode
ka ispunjenju svojih snova i želja.
Kosmički kompjuter sa svim organizacionim moćima koje poseduje može da se stavi u našu
službu. Mi najvišem nivou stvaranja možemo da predstavimo svoju nameru i samim tim činom
pokrenemo polje neograničene korelacije. Sama namera predstavlja osnovu za lak, spontani, neometani
tok čistog potencijala koji teži svom izrazu od neiskazanog ka iskazanom. Jedino ograničenje na tom
putu je da namera mora biti za dobro čovečanstva. A to dolazi samo po sebi ako smo usklađeni sa
SEDAM DUHOVNIH ZAKONA USPEH A. Namera je stvarna snaga koja stoji iza želje. Već sama
namera je veoma jaka, jer je namera želja koja nije vezana za ishod. Želja sama po sebi je slaba, jer je
želja kod većine ljudi pažnja vezana za nešto određeno. Namera je želja koja strogo vodi računa o svim
drugim zakonima, a posebno o ZAKONU NEVEZIVANJA koji je šesti duhovni zakon uspeha.
Namera u kombinaciji sa nevezivanjem vodi ka svesti o usmeravanju na život i svesti o
sadašnjem trenutku. Kada se neko delo izvodi sa svešću o sadašnjem trenutku, ono je najuspešnije.
Namera se odnosi na budućnost, ali je pažnja usmerena na sadašnjost. Ako je pažnja usmerena na
sadašnjost, namera za budućnost će se manifestovati, jer se budućnost stvara u sadašnjosti. Sadašnjost
mora da se prihvati onakva kakva jeste. Prihvatimo sadašnjost i stvarajmo namere za budućnost.
Budućnost je nešto što može da se stvara putem nesputanih namera, ali ne smemo nikada da se borimo
protiv sadašnjosti. I prošlost i sadašnjost i budućnost pripadaju svesti. Prošlost je ono što je zapamćeno,
sećanje; budućnost je predviđanje; sadašnjost je svest. Vreme je, prema tome, kretanje misli. I prošlost i
budućnost nastaju iz mašte, jedino je sadašnjost - koja je u stvari svest - stvarna i večna. Ona jeste. Ona
čini potencijal za vreme-prostor, materiju i energiju. Ona je beskrajno polje mogućnosti koje se iskazuju
kao apstraktne sile – bilo da su svetlost, toplota, elektricitet, magnetizam ili zemljina teža. Te sile nisu
ni u prošlosti ni u budućnosti. One prosto jesu. Naše tumačenje tih apstraktnih sila omogućuje nam da
doživimo konkretne pojave i oblike. Zapamćena tumačenja apstraktnih sila stvaraju doživljaj prošlosti,
očekivana tumačenja istih apstraktnih sila stvaraju budućnost. A to su kvaliteti pažnje, kako se nalaze
smešteni u svesti. Kada se ti kvaliteti oslobode tereta
prošlosti, onda delovanje u sadašnjosti postaje plodno tle za stvaranje u budućnosti. Namera koja
svoje temelje ima u toj nesputanoj slobodi sadašnjosti, služi kao katalizator za odgovarajuću smešu
materije, energije i događaja u vremenu - prostoru kako bi se ostvarila bilo koja želja.
Ako kod nas postoji svest o sadašnjem trenutku i ako je ona okrenuta životu, onda će sve
zamišljene prepreke - a skoro devedeset postotaka uočenih prepreka čine zamišljene prepreke naprosto
nestati. Ostatak od pet do deset odsto uočenih prepreka može se pretvoriti u nove mogućnosti putem
strogo usmerene namere.
Strogo usmerena namera je pažnja koju ništa ne može da skrene sa ciljanog usmerenja. Strogo
usmerena namera je vezivanje celokupne pažnje za nameravani ishod, i to sa nepokolebljivom pažnjom
koja ne prihvata mogućnost da je prepreke ometu na i određenom putu. Iz naše svesti tada nestaju sve
prepreke, svaka od njih i sve one u celini. Pri tome mi zadržavamo nepokolebljivu mirnoću, dok se
istovremeno posvećujemo svome cilju sa potpunom predanošću. To je snaga svesti i usmerene namere
koje teku istovremeno.
Naučimo da vladamo snagom namere i bićemo u stanju da ostvarimo sve što poželimo. Do cilja
se može doći i trudom i naporom, ali je cena visoka. Cena se plaća u stresu, srčanim napadima ili
ugrožavanjem sopstvenog odbrambenog sistema. Mnogo je bolje slediti ovih pet koraka datih u
ZAKONU NAMERE I ŽELJE. Kada koristimo te korake za ispunjenje svojih želja, namera se hrani
sopstvenom snagom.

1. Koraknite u međuprostor. To znaci, koncentrišite se na onaj tihi prostor između misli da biste
ušli u tišinu, na onaj nivo Postojanja koji je naše osnovno stanje.
2. Pošto smo ušli u to stanje Postojanja, oslobodimo svoje namere i želje. Dok smo u
međuprostoru, misli, u stvari, nema; ne postoji ni namera, ali kada se izađe iz međuprostora - na tome
spoju između međuprostora i misli - vreme je da se uvede namera. Ako imamo više ciljeva, treba
da ih popišemo i da na njih usmerimo pažnju pre nego Što uđemo u međuprostor. Ako, na primer,
želimo uspešnu karijeru, mi ulazimo u međuprostor sa tom namerom, a namera će već biti u našoj
svesti, makar i kao slabi plamičak. Oslobađanje namera i želja kada se uđe u međuprostor znači njihovo
stavljanje u plodno tle čistog potencijala sa saznanjem da će se one razviti kada za njih dođe
najpovoljnije vreme. Ne treba iskopavati seme želja da bismo videli da li je počelo da klija, niti se treba
strogo vezivati za očekivanu šemu njegovog razvoja. Naše je da to seme oslobodimo.
3. Ostanimo u stanju u kome sami sebi služimo kao referentna tačka. To znači da treba da
budemo dosledni u svesti o samima Sebi, o svome Ja, o svome duhu i svojoj vezi sa poljem čistog
potencijala. To takođe, znači da ne treba da posmatramo sebe očima sveta oko nas niti da dozvolimo da
na nas utiču mišljenja i kritika drugih. Da bismo ostali u tome stanju u kome smo sami sebi referentna
tačka, dobro je da svoje želje zadržavamo za sebe i da ih saopstavamo samo onome ko sa nama deli iste
želje ili ko je veoma vezan za nas.
4. Odbacimo svoju vezanost za ishod. Na taj način oslobodićemo se grčevitog očekivanja
određenog rezultata prihvatajući mudrost neizvesnosti. To nam omogućuje da uživamo u svakom
trenutku na svom životnom putu, čak i kada ne znamo šta pred nama leži.
5. Izvođenje u pojedinostima prepustite kosmosu. Naše želje i namere puštene u međuprostor
imaju neograničenu moć organizovanja. Poverimo toj moći, koju poseduju i namere, da se sve dovede u
sklad. Podsetimo se da je naša prava priroda suštinski duhovna priroda. Nosimo sa sobom svest o
sopstvenom duhu u svakoj prilici, svoje želje oslobađajmo bez grča i prepustimo kosmosu da on uskladi
sve pojedinosti.

PRIMENA ZAKONA NAMERE I ZČ ELJE

Primenjivaću ZAKON NAMERE I ŽELJE tako što ću se obavezati da preduzmem sledeće

korake:
1. Napraviću spisak svojih želja. Taj spisak nosiću stalno sa sobom. Pre nego što se
upustim u ćutanje i meditaciju, pogledaću taj spisak. Spisak ću pogledati i uveče, pre nego što
zaspim. Kada se izjutra probudim isto tako ću ga pogledati.
2. Sve te svoje popisane želje ja ću osloboditi i dozvoliti da one sazrevaju u utrobi
stvaranja, sa verom da i kad mi se čini da sve ne ide kako ja želim, za to postoji razlog i da u
kosmičkom planu za mene postoje rešenja koja su mnogo bolja od onih u mojim predviđanjima.
3. Stalno ću sebe podsećati da je potrebno da održim svest o sadašnjem trenutku u
svemu što činim. Neću dozvoliti da prepreke naruše moju pažnju koju posvećujem sadašnjem
trenutku. Prihvatiću sadašnjost onakvom kakva jeste, a budućnost ću izražavati kroz svoje
najdublje i najdraže namere i želje.

ZAKON NEVEZIVANJA

U nevezivanju leži mudrost neizvesnosti... u mudrosti neizvesnosti leži sloboda

u odnosu na prošlost, na poznato, jer je ono tamnica uslovljenosti prošlošću. A svojom
spremnošću da koraknemo u nepoznato, u polje svih mogućnosti, mi se predajemo kreativnom umu koji
usklađuje igru svemira.
Kao dve zlatne ptice u granama itog drveta, dva bliska druga, Ego i Ja, žive u istom telu. Ona
prva hrani se slatkim i kiselim plodovima drveta života, dok ova druga, ničim sputana, gleda. Mundaka
Upanisad Šesti duhovni zakon uspeha je ZAKON NEVEZIVANJA. Zakon ne vezivanja kaže daje, da
bismo dobili bilo šta u fizičkom svetu, pre svega, potrebno da odbacimo svoju vezanost za taj predmet.
To ne znači da se time odričemo namere da ostvarimo želju. Ne odričemo se ni namere ni želje. Mi se
odričemo svoje vezanosti za ishod.
To je veoma delotvorna odluka. Onoga trenutka kada se odreknemo vezivanja za ishod,
povezujući istovremeno usmerenu nameru sa nevezivanjem, postićićemo ono što želimo. Putem
nevezivanja može da se postigne sve Što hoćemo, jer se nevezivanje zasniva na bezuslovnoj veri u svoje
pravo Ja. Vezivanje, s druge strane, zasniva se na strahu i nesigurnosti, a u osnovi potrebe za sigurnošću
leži nepoznavanje svoga pravog Ja. Izvor bogatstva, obilja ili bilo čega u fizičkom svetu je Ja; ono je
svest koja zna kako da ostvari svaku potrebu. Sve ostalo su simboli: kola, kuće, novac, odeća, avioni.
Simboli su prolazni - sada su tu, sada nisu. Trka za simbolima može da se uporedi sa prihvatanjem
mape umesto teritorija. Ona stvara napetost i ostavlja čoveka sa osećanjem unutarnje praznine, jer je
svoje Ja zamenio za simbole svoga Ja. Vezivanje nastaje iz svesti o siromaštvu, jer se vezivanje uvek
odnosi na simbole. Odvajanje nastaje iz svesti o bogatstvu, jer odvajanje ostavlja slobodu da se stvara.
Ako smo u nešto uključeni, ali ne i vezani za to, moći ćemo da se radujemo i smejemo. Tada se simboli
bogatstva stvaraju sami od sebe i bez napora. Bez nevezivanja mi smo robovi bespomoćnosti i beznađa,
potreba koje diktira ovaj svet, beznačajnih briga, tihog očaja i strašne ozbiljnosti - što su sve jasne
odlike najprosečnijeg svakodnevnog bitisanja i svesti o siromaštvu.
Pravo bogatstvo svesti je sposobnost da se ima sve što čoveku treba, kadgod mu treba, i to sa
najmanjim naporom. Da bismo razumeli takvo postojanje potrebno je da razumemo mudrost
neizvesnosti. U toj neizvesnosti naći ćemo slobodu koja nam omogućuje da stvorimo sve što poželimo.
Ljudi su neprestano u potrazi za sigurnošću, ali nije teško otkriti da je sigurnost veoma
neodređena stvar. čak i vezanost za novac je znak nesigurnosti. čovek može da kaže: "Kada dostignem
sumu od deset miliona dolara, osećaću se sigurno. Tada ću biti flnansijski nezavisan i moći ću da se
povučem iz poslova. Tada ću moći konačno da radim ono Što želim". Ali do toga nikada ne dođe -
nikada!
Oni koji traže sigurnost, jure za njom celog života, ali je ne nalaze. Ona stalno izmiče ili ostaje
neodređena, jer se sigurnost ne stiče samo novcem. Vezanost za novac uvek stvara nesigurnost, ma
koliko ga čovek imao. U stvari, oni koji imaju najviše novca, često su najnesigurniji.
Traganje za sigurnošću je iluzija. Stari sistemi mudrosti nalaze rešenje ove dileme u mudrosti
nesigurnosti ili mudrosti neizvesnosti. To znaci daje traganje za sigurnošću i izvesnoŠću u stvari
vezivanje za poznato. A šta je poznato? Poznato, to je naša prošlost. Poznato nije ništa drugo nego
tamnica uslovljenosti prošlošću. Tu nema nikakvog kretanja napred. Apsolutno nikakvog. A kada ne
postoji kretanje napred, dolazi do stagnacije, kvarenja, nereda i raspadanja.
Neizvesnost, nasuprot tome, predstavlja plodno tle za čistu kreativnost i slobodu. Neizvesnost
znači stupanje u nepoznato svakog trenutka postojanja. Nepoznato je polje svih mogućnosti, uvek sveže
i novo, uvek spremno za nove vidove izražavanja. Bez neizvesnosti i nepoznatog život je ustaljeno
ponavljanje istrošenih sećanja. čovek postaje žrtva prošlosti, a njegov mučitelj danas je njegovo Ja
zaostalo od juče. Odbacimo vezanost za poznato i stupimo u nepoznato - na taj način ćemo ući u polje
svih mogućnosti. U našu spremnost da stupimo u nepoznato biće već uračunat činilac mudrosti
neizvesnosti. To znači da ćemo u svakom trenutku života doživljavati uzbuđenja i sve ono što donosi
novo i nepoznato. Upoznaćemo radosti života - čari, zadovoljstva, uspone i zanose sopstvenog duha.
Svakog dana ćemo moći da potražimo nešto novo i uzbudljivo što može da se pojavi u polju svih
mogućnosti. Kada jednom doživimo neizvesnost, na pravom smo putu i ne treba više da ga napuštamo.
Nije potrebno da imamo potpuno jasan plan o tome šta ćemo da radimo sledeće nedelje ili sledeće
godine, jer ako smo sve to unapred odredili i ako se za to čvrsto vežemo, mi smo tim činom isključili
čitav niz drugih mogućnosti. Jedna od odlika polja svih mogućnosti je beskrajna mogućnost
povezivanja. To polje je u stanju da dovede u međusobnu vezu neverovatan broj događaja vezanih za
mesto i vreme, kako bi ostvarilo nameravani ishod. Kada se, nasuprot tome, vežemo, naša namera je
ograničena krutim okvirima uma, čime se gubi pokretljivost, kreativnost i spontanost koje su, inače,
sadržane
 u samom polju. Kada se za nešto vežemo, svoju želju stavljamo u stanje mirovanja i time joj
oduzimamo onu beskrajnu pomerljivost i promenljivost, što onemogućuje proces kreativnosti.
ZAKON NEVEZTVANJA ne kosi se sa ZAKONOM NAMERE I ŽELJE, to jest sa
postavljanjem ciljeva. Tu je još uvek prisutna namera da se ide u izvesnom pravcu i ka određenom cilju.
Ali, između tačaka A i B postoji beskrajan niz mogućnosti. Ako pođemo od toga da je sve neizvesno, u
svakom trenutku kada otkrijemo neki visi ideal ili nešto uzbudljivije, možemo da promenimo pravac.
Isto tako, manje ćemo biti skloni da na silu iznalazimo rešenja za probleme, pa ćemo na taj način ostati
otvoreni za nove mogućnosti. ZAKON NEVEZIVANJA ubrzava ceo postupak evolucije. Kada jednom
shvatimo taj zakon, neće nam biti potrebno da na silu iznalazimo ili donosimo rešenja. Problem rešen na
silu stvara nove probleme. Ako se, pak, opredelimo za neizvesnost, ako je prihvatamo dok strpljivo
čekamo da rešenje izroni iz haosa i nereda onda će ono što izroni biti neočekivano
i do tada nezamislivo. To stanje budnosti - naša spremnost u sadašnjosti, u polju neizvesnosti -
spojiće se u jednom trenutku sa našim ciljem i našom namerom i dati nam priliku da prihvatimo
ponuđenu mogućnost. Sta je mogućnost? Ona se nalazi u svakom problemu koji bilo kada u životu pred
nas iskrsne. Svaki, apsolutno svaki problem na koji u životu naiđemo predstavlja seme mogućnosti za
nešto bolje i veće. Kada to jednom shvatimo, otvaramo čitav niz novih mogućnosti, a to je onaj
nepresušni izvor tajni, lepota, uzbuđenja i novih iskustava.
Svaki problem koji pred nas u životu iskrsne, može da se posmatra kao mogućnost za nešto
bolje što nam se nudi. Ostanimo budni za svaku mogućnost time Što ćemo prihvatiti mudrost
neizvesnosti. Kada naša spremnost naiđe na pravu mogućnost, rešenje će doći samo od sebe.
Rezultat je ono što često nazivamo "sticajem srećnih okolnosti". Srećne okolnosti su prosto spoj
spremnosti i mogućnosti. Kada se to dvoje nađe na jednom mestu, a uz svest o postojanju haosa, iz
svega će izroniti rešenje koje će predstavljati povoljan korak napred, i za nas, i za one sa kojima
dolazimo u vezu. Ovo je savršen recept za uspeh, a zasniva se na ZAKONU NEVEZIVANJA.

PRIMENA ZAKONA NEVEZIVANJA

Ja ću ZAKON NEVEZIVANJA primenjivati tako sto ću se obavezati da preduzmem sledeće

korake:
1. Danas ću se obavezati na nevezivanje. Dozvoliću i sebi i onima oko mene da
budu onakvi kakvi su. Neću kruto nametati svoje ideje o tome kako šta treba da bude. Neću na
silu donositi rešenja za probleme i time stvarati nove probleme. U svemu ću učestvovati aktivno,
ali bez vezivanja.
2. Danas ću u sve uneti činilac neizvesnosti kao jedan od bitnih načina na koji
doživljavam svet oko sebe. Ta moja spremnost da prihvatim neizvesnost omogućiće da iz zbrke,
nereda i haosa, rešenja sama izrone. Sto stvari izgledaju neizvesnije, to ću se ja sigurnije osećati,
jer je neizvesnost put ka slobodi. Nalaziću sopstvenu sigurnost u prihvatanju mudrosti
neizvesnosti.
3. Ući ću u polje svih mogućnosti očekujući sva ona uzbuđenja koja mogu da
nastanu kada smo otvoreni za beskrajan niz ponuđenih izbora. Kada jednom uđem u to polje, sve
radosti, iskustva, čari i tajne života biće moji.

ZAKON "DARME" ILI ŽIVOTNOG CILJA

Svako ima neki životni cilj... izuzetan cilj ili poseban dar da daruje druge. Kada taj poseban dar
povezemo sa služenjem drugima, ose tičemo zanos i polet sopstvenog duha, što je najviši cilj, onaj koji
stoji iznad svih ciljeva.
Dok radiš, ti si frula kroz čije srce se šapat vetrova pretvara u muziku. A šta tek znači raditi sa
ljubavlju? To znači tkati platno nitima izvučenim iz srca, kao da će se tebi najvoljenija osoba zagrnuti
tom tkaninom...
 Kahlil Gibran, Prorok
Sedmi duhovni zakon uspeha je ZAKON DARME. Na jeziku sanskrit Darma znači "životni
cilj". ZAKON DARME kaže da smo se mi ostvarili u fizičkom obliku da bismo ispunili neku svrhu ili
cilj. Polje čistog potencijala je božanstvo u svojoj suštini, a bozansko uzima na sebe ljudsko obličje da
bi ispunilo neku svrhu. Prema tom zakonu svako od nas ima poseban dar da tu svrhu ostvari. Postoji
nešto što svako od nas ume bolje od bilo koga na svetu, a za svačiji osoben dar i posebno izražavanje
toga dara postoje i posebne potrebe. Kada dođe do spoja tih potreba i kreativnog izražavanja tog dara,
iskoči varnica koja stvara obilje. Ispoljavanje naših darova da bi se zadovoljile potrebe stvara
neograničeno bogatstvo i obilje. Kada bismo decu, na samom početku, mogli da usmerimo ka ovom
toku misli, mogli bismo da se uverimo koliki bi uticaj on na njih izvršio. U stvari, ja sam tome učio
sopstvenu decu, neprestano im ponavljajući da postoji razlog njihovog postojanja, a da sami moraju da
otkriju koji je to razlog. Od svoje četvrte godine oni su to slušali. Otprilike u isto vreme učio sam ih da
meditiraju, govoreći im: "Ne želim da vas muči razmišljanje o tome od čega ćete živeti. Ako ne budete
u stanju da se sami izdržavate kada porastete, ja ću se brinuti o vama, ali nemojte da vas to sada muči.
Ne želim ni da vaš jedini cilj bude uspeh u školi. Ne želim da vaš cilj budu najviše ocene ili upisivanje
na najbolje univerzitete. Jedino želim da se upitate kako na najbolji način možete da poslužite
čovečanstvu i da nastojite da otkrijete koji su vaši posebni darovi. Jer, svako od vas poseduje poseban
dar koji drugi nema i svako od nas poseduje poseban način da taj dar izrazi, koji nije svojstven nikom
drugom". Svako od njih obezbedilo je sebi ulaz u najbolje škole, u tim školama postizalo je najviše
uspehe, a na univerzitetima svako od njih uspeva da sebe izdržava, jer su usmereni ka onome šta treba
da pruže. To je, dakle, ZAKON DARME.
ZAKON DARME se sastoji od tri činioca.
Prvi činilac kaže da je svako od nas ovde da bi otkrio svoje pravo Ja, da bi otkrio da je našao
pravo Ja duhovne prirode i da smo mi svi, u stvari, duhovna bića koja su se ostvarila u fizičkom obliku.
Mi nismo ljudska bića koja povremeno prolaze kroz duhovna iskustva - upravo je obrnuto: mi smo
duhovna bića koja povremeno prolaze kroz ljudska iskustva. Svako od nas je ovde da bi otkrio svoje
više ja
ili svoje duhovno ja. To je prvo ispunjenje ZAKONA DARME. Mi u sebi treba da pronađemo
onog boga ili boginju koji postoje u zametku i koji očekuju da se rode, kako bismo mi mogli da
izrazimo ono božansko koje nosimo u sebi.
Drugi činilac ZAKONA DARME je potreba da se izraze naši posebni darovi. ZAKON DARME
kaže da svako ljudsko biće poseduje neki jedinstveni dar. Svako od nas ima dar koji se izražava na samo
njemu svojstven način i na celoj planeti ne postoji niko živ
ko poseduje istovetan talenat ili talenat koji se ispoljava na istovetan način. To znači da svako od
nas ume nešto i to na način na koji to niko drugi na ćelom svetu ne zna i ne ume. Kada mi tu određenu
stvar radimo, gubi se pojam o vremenu. Kada izražavamo taj jedinstveni dar koji nam je svojstven - a u
mnogo slučajeva je reč o više darova - mi ulazimo u stanje svesti koje nije ograničeno vremenom.
Treći činilac ZAKONA DARME je služenje čovečanstvu, to jest bližnjima, pri čemu se pitamo:
"Na koji način ja mogu da pomognem? Kako mogu da pomognem onima sa kojima dolazim u dodir?"
Kada svoju sposobnost da izrazimo dar koji nam je dat udružimo sa služenjem čovečanstvu, moći ćemo
da kažemo da u punoj meri primenjujemo ZAKON DARME. Kada se to poveže sa doživljavanjem
sopstvene duhovnosti, to jest poljem čistog potencijala, nije moguće da ne dostignemo neograničeno
obilje, jer je ovo pravi način na koji se do njega dolazi.
To nije prolazno obilje - ono je trajno, jer postoji naš jedinstveni dar, način na koji ga mi
ispoljavamo, kao i naša predanost bližnjima koju ispoljavamo pitajući se: "Na koji način ja mogu da
pomognem?" umesto "Kako to može da posluži meni?". Pitanje: "Kako to može da posluži meni?" je
deo unutarnjeg dijaloga našeg ega. Pitanje: "Na koji način ja mogu da pomognem?" je deo unutarnjeg
dijaloga duha. Duh je ona oblast naše svesti kroz koju mi doživljavamo svoju univerzalnost. Ako
unutarnji dijalog samo pomerimo sa pitanja "Kako to može da posluži meni?" ka pitanju "Kako ja tu
mogu da pomognem?", mi ćemo automatski prevazići svoj ego i preći u stanje duha. Meditacija jeste
najbolji način da se uđe u oblast duhovnog, ali će i jednostavno pomeranje ka pitanju "Kako ja tu mogu
da pomognem?" pomoći da uđemo u stanje duha, u onaj deo svesti gde doživljavamo svoju
univerzalnost.
Ako želimo da ZAKONDARME iskoristimo na najbolji način, potrebno je da se obavežemo na
nekoliko stvari:
Prva je - ja ću težiti ka svom višem biću, onom biću koje je iznad ega, a to ću nastojati da
postignem duhovnim vežbama.
Druga je - nastojaću da otkrijem koje posebne darove ja posedujem, a kada ih otkrijem ja ću
osećati sreću i zadovoljstvo, jer zadovoljstvo nastupa kada uđemo u stanje svesti koje nije ograničeno
vremenom. To je stanje blaženstva.
Treća je - upitaću se kako ja na najbolji način mogu da služim čovečanstvu? Naći ću odgovor na
to pitanje, a onda taj nađeni odgovor početi da sprovodim.
Staviću te posebne darove u službu bližnjih, a potrebe bližnjih uskladiću sa svojom željom da
služim i pomažem drugima. Sednimo, dakle, i odgovorimo na ova dva pitanja: da li mi novac nešto
znači i šta bi bile moje želje pod uslovom da imam onoliko novca koliko poželim? Ako odgovor glasi
da bismo i pod tim uslovom radili ono što trenutno radimo, mi smo u darmi, jer radimo sa predanošću
primenjujući svoje posebne darove. Upitajmo se, zatim, i ovo: kako ja na najbolji način mogu da
poslužim čovečanstvu? Odgovorimo i na to pitanje i počnimo da ga sprovodimo. Otkrijmo božansko u
sebi, nadimo šta je naš poseban dar, poslužimo čovečanstvu tim darom i moći ćemo da ostvarimo sva
bogatstva koja poželimo. Kada se naše kreativno izražavanje poklopi sa potrebama bližnjih, bogatstva
će sama od sebe poteći, prelazeći iz neizrazenog u izraženi oblik, iz oblasti duha u oblast materijalnog.
Tada ćemo početi da primamo život kao čudesno izražavanje božanskog, i to ne samo na trenutke već
neprestano. Shvatićemo istinsku radost i značenje uspeha - zanos i polet sopstvenog duha.

PRIMENA ZAKONA "DARME" ILI ZČ IVOTNOG ČILJA

Ja ću ZAKON DARME primenjivati tako što ću se obavezati da preduzmem sledeće korake:

1. Danas ću se sa ljubavlju odnositi prema bogu ili boginji koji duboko, u mojoj
duši, leže u zametku. Sa pažnjom ću osluškivati duh koji je u meni i koji pokreće moje telo i
moj um. Probudiću svoja čula kako bi osetila taj duboki mir u mome srcu. Svest o beskrajnom
večnom Biću unosiću u sve doživljaje koji imaju vremensku granicu.
2. Napraviću spisak svojih posebnih darova. Zatim ću napraviti spisak svega u čemu
uživam dok izražavam te posebne darove. Dok izražavam te posebne darove i služim
čovečanstvu, ja gubim pojam o vremenu i stvaram obilje u svom životu i životima drugih.
3. Svakog dana ću se upitati: "Kako ja mogu da služim?" i "Kako ja tu mogu da
pomognem?" Odgovori na ova pitanja omogućiće mi da pomažem bližnjima sa ljubavlju.

SVOĐENJE I ZAKLJUČAK

Želim da saznam šta Bog misli... ostalo su sitnice. Albert Ajnštajn

Kosmički um upravlja svime što se događa u bi lionima galaksija i on to čini sa prefinjenom
tačnošću i inteligencijom koja ne pravi greške. Ta inteligencija je konačna i apsolutno najviša -
ona prožima svako vlakno postojanja, od najmanjeg do najvećeg, od atoma do kosmosa. Sve što živi
izraz je te inteligencije. A ta inteligencija deluje putem Sedam duhovnih zakona.
Ako pogledamo bilo koju ćeliju u ljudskom telu, u njoj ćemo videti te zakone na delu. Svaka
ćelija - bilo daje to ćelija stomaka, ćelija srca ili ćelija mozga ima svoj nastanak u ZAKONU čISTOG
POTENCIJALA. Dat je savršen primer čistog potencijala - u stvari ona je materijalizovani izraz čistog
potencijala. DNK koja postoji u svakoj ćeliji ispoljava se u različitim vidovima kako bi zadovoljila
posebne potrebe baš te date ćelije.
Svaka ćelija funkcionisaće i putem ZAKONA DAVANJA. ćelija živi i zdrava je kada se nalazi u
stanju ravnoteže u odnosu na sebe i druge. To stanje ravnoteže je stanje ispunjenja i sklada, a što se
održava neprestanim davanjem i primanjem. Svaka ćelija daje svakoj drugoj i zauzvrat prima od svake
druge. ćelija je uvek u stanju dinamičkog toka i taj tok se nikada ne prekida. U stvari, tok je suština
života ćelije. I samo održavanjem tog toka davanja može ćelija da zadrži sposobnost primanja i time
nastavi svoj aktivni, odgovarajući život. ZAKON KARME se savršeno sprovodi u svakoj ćeliji, jer je u
njenu inteligenciju ugrađen savršeno primeren i tačan odgovor na svaku situaciju koja iskrsne. ZAKON
NAJMANJEG NAPORA takode se savršeno sprovodi u delovanju svake ćelije u našem telu. Rad se
obavlja tiho i efikasno, bez žurbe, a budno. Primenjujući ZAKON NAMERE 1 ŽELJE svaka namera
svake ćelije koristi se organizacionim sposobnostima koje poseduje priroda. čak i tako jednostavna
namera kao što je metabolisanje jednog molekula Šećera odmah pokreće čitavu simfoniju događaja u
telu, gde je potrebno da se tačno određena količina hormona izluči u tačno određenom trenutku da bi se
taj molekul šećera pretvorio u čistu kreativnu energiju.
Svaka ćelija, isto tako, sprovodi i ZAKON NEVEZIVANJA. Ona se ne vezuje za ishod svojih
namera. Ona ne posrče niti posustaje, jer je njena funkcija vezana za održanje života, za svest o
sadašnjem trenutku. ZAKON DARME isto tako nalazi svoju primenu u životu svake ćelije. Svaka ćelija
mora da otkrije svoje poreklo, svoje više biće. Ona mora da služi bližnjima primenjujuci svoje posebne
darove. Celije srca, ćelije stomaka i imune ćelije - sve one imaju svoj izvor u višem biću, u polju čistog
potencijala. A pošto su neposredno vezane za kosmički kompjuter, one svoje posebne darove mogu da
izraze bez napora, sa lakoćom i sa svešću koja ne poznaje vremenske granice. I upravo primenjivanjem
posebnih darova koje poseduju,
one čuvaju svoje jedinstvo i jedinstvo tela kao celine. Unutarnji dijalog svake ćelije u
čovekovom telu glasi: "Kako ja mogu da budem od pomoći?". ćelije srca žele da pomognu imunim
ćelijama, imune ćelije žele da pomognu ćelijama stomaka i pluća, a ćelije mozga budno osluškuju i
nastoje da pomognu svakoj ćeliji.
Svaka ćelija u ljudskom telu ima samo jednu funkciju, a to je da pomogne svim drugim
ćelijama. Posmatranjem ćelija sopstvenog tela moći ćemo da vidimo primenu SEDAM DUHOVNIH
ZAKONA u njenom najboljem i najdelotvornijem vidu. To je genije inteligencije prirode. To je ono što
Bog misli – ostalo su sitnice.
SEDAM DUHOVNIH ZAKONA USPEHA predstavljaju snažne principe koji nam omogućuju
da potpuno ovladamo sobom. Ako se usredsredimo na ove zakone i ako primenjujemo korake koji su
navedeni u ovoj knjizi, videćemo da ćemo moći da ostvarimo sve što poželimo - obilje, novac, uspeh.
Uverićemo se isto tako da nam je život postao radosniji i bogatiji u svakom pogledu, jer su ovi zakoni
istovremeno duhovni zakoni života koji mu daju smisao.
Postoji prirodni redosled primene ovih zakona u svakodnevnom životu koji će nam pomoći da ih
zapamtimo. ZAKON ČISTOG POTENCIJALA primenjuje se kroz ćutanje, meditaciju, neprocenjivanje
i kroz opštenje sa prirodom, ali on stupa u dejstvo tek kad ga pokrene ZAKON DAVANJA. Princip koji
se ovde primenjuje je princip da treba da naučimo da dajemo ono što tražimo. Time se aktivira ZAKON
čISTOG POTENCIJALA. Ako želimo obilje, pružajmo obilje; ako želimo novac, pružajmo novac; ako
želimo ljubav, poštovanje i privrženost, naučimo da pružamo ljubav, poštovanje i privrženost.
Putem svojih delovanja kroz ZAKON DAVANJA mi aktiviramo ZAKON KARME. Na taj
način se stvara dobra karma, a dobra karma čini sve u životu lakšim. Odjednom ćemo shvatiti da nije
potrebno da ulažemo toliko napora da bismo ostvarili svoje želje, što samo
po sebi vodi ka shvatanju ZAKONA NAJMANJEG NAPORA. Kada sve počne da teče lako i
bez napora i kada želje počnu da nam se ostvaruju jedna za drugom, mi spontano počinjemo da
shvatamo ZAKON NAMERE I ŽELJE. Ispunjavanje želja sa lakoćom i bez napora olakšava nam
primenu ZAKONA NEVEZIVANJA. I konačno, kada počnemo da shvatamo sve ove
zakone, usmerićemo svoje misli ka onome što je naš životni cilj i time smo došli do ZAKONA
DARME. Primenom ovog zakona, izražavanjem svojih posebnih darova i zadovoljavanjem potreba
svojih bližnjih, počećemo da stvaramo sve što poželimo i kadgod to poželimo. Postaćemo bezbrižni i
veseli, a naš život će postati izražavanje bezgranične ljubavi.
Mi smo putnici na putovanju kroz kosmos - zvezdana prašina koja treperi ili se kreće u kovitlac
nošena strujama i vrtlozima beskraja. Život je večan. Ali oblici kroz koje se život ispoljava su
neuhvatljivi, trenutni, prolazni. Gautama Buda, osnivač budizma, najednom mestu je rekao:
Naše postojanje proleti kao jesenji oblak. Posmatranje rađanja i umiranja živih bića nalik je
posmatranju pokreta u igri. Jedan život ravan je blesku munje na nebu, on se obruši brzinom bujice koja
jurne niz planinsku stranu. Za trenutak smo zastali da bismo se sreli, voleli, delili. Taj trenutak je
dragocen, ali prolazan. To je samo mali prostor večnosti uhvaćen između zagrada. Ako to delimo
razmišljajući o drugima, sa voljom i ljubavlju, jedni za druge ćemo stvarati obilje i radost. I onda je taj
trenutak vredelo proživeti.

O AUTORU
Dipak Copra je svetski poznati autoritet u oblasti medicine koja um i telo posmatra kao
nerazdvojnu celinu, kao i u oblasti ljudskog potencijala. Navescemo samo neke od njegovih knjiga koje
se nalaze na spisku najbolje prodavanih knjiga, a to su: Telo bez starosti, um bez granica (Ageless
Body, Timeless Mind); Kvantno lečenje (Quantum Healing); Stvaranje obilja (Creating Affluence).
Sem toga tu su i mnogobrojni audio i video-programi kojima se daju
pouke o zdravlju i uravnoteženosti. Njegove knjige su prevedene na više od dvadeset i pet
jezika, a on drži predavanja po Severnoj Americi, Južnoj Americi, Indiji, Evropi, Japanu i Australiji.
Trenutno je direktor Instituta za medicinu uma i tela i ljudskog potencijala u "Centru za lečenje Šarp"
(Sharp Health Care) u San Dijegu u Kaliforniji.

JOŠ NEKA DELA DIPAK ČOPRE KNJIGE:

Stvaranje obilja (Creating Affluence, Amber-Allen//New World Library)
Telo bez starosti, um bez granica (Ageless Body, Timeless Mind, Crown/Harmony)
Put u lečenje (Journey Into Healing, Crown/Harmony)
Okrepljujući san (Restful Sleep, Crown/Harmony)
Savršena težina (Perfect Weight, Crown/Harmony)
Savršeno zdravlje (Perfect Health, Crown/Harmony)
Ničim uslovljen život (Unconditional life, Bantam)
Kvantno lečenje (Quantum Healing, Bantam)
Stvaranje zdravlja (Creating Health, Houghtom Mifflin)
Povratak Rišija (Return ofthe Rishi, Houghton Mifflin)

AUDIO-KASETE
Sledeće kasete su zajednici izdali "Amber-Alen Pablišing" i "Nju Vorld Lajbreri" (Amber-Allen
Publishing & New Worlđ Library):
Sedam duhovnih zakona uspeha (The Seven Spiritual Laws of Success)
Stvaranje obilja (Creating Affluence)
Bekstvo iz tamnice intelekta (Escaping the Prison of the Intellect)
Sveti stihovi, lekoviti zvuči - deo I, Bagavad Gita (Sacred Verses, Healing Sounds, Volunie I -
The Bhagavad Gita)
Sveti stihovi, lekoviti zvuči - deo II, Himne Rig Vede (Sacred Verses, Healing Sounds, Volume
II – Hymns of Rig Veda)
Život s druge strane čuda - sa dr Vejn Dajerom (Living Beyond Miracles - with Dr. Wayne
Dyer)
Povratak Rišija (Return of the Rishi) OSTALI AUDIO-PROGRAMI: čudesni um, čudesno telo
(Magical Mind, Magical Body, Nightingale - Conant)
Naše više Ja (The Higher Self Nightingale-Conant)
Ničim uslovljen život (Unconditional Life, Bantam Audio Publishing)
Mršavljenje: rešenje koje uključuje i um i telo (Weight Loss: The Complete Mind-Body
Solution, Quantum Publications, Inc.)
Nesanica: rešenje koje uključuje i um i telo (Insomnia: The Complete Mind-Body Solution,
Quantum Publications, Inc.)
Hronični zamor: rešenje koje uključuje i um i telo (Chronic Fatigue: The Complete Mind-Body
Solution, Quantum Publications, Inc.)
Gitanđali: darovi od srca (Gitanjali: Offerings from the Heart, Sound Horizons)
Podmlađivanje (Growing Younger, Audio-Video Program/Time-Life

SVETSKA MREŽA ZA DUHOVNI USPEH (Global Network for Spiritual Success)

 Drugi prijatelju,
U SEDAM DUHOVNIH ZAKONA USPEHA ja opisujem vrline i srodne principe koji su
pomogli meni, kao i velikom broju drugih, da postignemo duševno zadovoljstvo i materijalni uspeh. Ja
vas ovim pozivam da se pridružite meni i potencijalno milionima drugih Širom sveta, pristupanjem
Svetskoj mreži za duhovni uspeh, sto znaci da čete se svakog dana u praksi rukovoditi ovim principima.
Pristup mreži slobodan je za svakog ko odluči da primenjuje SEDAM DUHOVNIH ZAKONA.
Ja, lično, otkrio sam da mi je bilo najpogodnije da primenu započnem u nedelju ZAKONOM čISTOG
POTENCIJALA i da ciklus završim u subotu ZAKONOM DARME. Usmeravanje pažnje na jedan
zakon potpuno će izmeniti vaš život, kao što je izmenilo moj, a ako se veliki broj nas usredsredi svakog
dana na isti zakon, mi bismo mogli da dostignemo kritičnu masu uspesnih ljudi, što bi moglo da
promeni život na Zemlji.
Već postoje velike grupe ljudi u svetu koje se istoga dana usredsređuju na isti zakon. Ja sam to
učinio sa osobljem i prijateljima i znam da je moguće da se stvori grupa od članova porodice, prijatelja
ili saradnika na poslu, u kojoj bi se jednom nedeljno razmenjivala iskustva a sa primenom duhovnih
zakona. Ako dođe do iznošenja posebno snažnih utisaka, što se događa, ja vas molim da te utiske
zapišete i da mi ih pošaljete. Za formalno pristupanje Svetskoj mreži za duhovni uspeh potrebno je da
pošaljete ime, adresu, ako želite i broj telefona (ili adresu za elektronsku poštu) na broj koji je gore
naveden. Mi ćemo vam poslati karticu koja može da se nosi u novčaniku, na kojoj se nalazi sedam
zakona. Isto tako ćemo vas obaveštavati o radu Mreže. Ustanovljavanje ove mreže predstavlja
ostvarenje jednog od mojih najdražih snova. Pristupanjem Mreži i primenom SEDAM DUHOVNIH
ZAKONA znam da ćete i vi postići duhovni uspeh i ispunjenje svojih želja. Ne mogu da vam poželim
veću sreću.
Voli vas i želi vam sve najbolje, Dipak Copra