ТУРИСТИЧКА АГЕНЦИЈА ДВЕРИ

тел./факс: 034/338-900 ; 066/338-900 ; www.dveri.co.rs

Лиценца Министарства туризма ОТП 50/ 2013.

КОСОВО И МЕТОХИЈА
(СЛАВА У ЗОЧИШТУ)
КРАГУЈЕВАЦ – ДЕЧАНИ– ПЕЋКА ПАТРИЈАРШИЈА– ПРИЗРЕН –
ВЕЛИКА ХОЧА – ЗОЧИШТЕ – ГРАЧАНИЦА – ГАЗИМЕСТАН –
БАЊСКА – КРАГУЈЕВАЦ
Трајање : 2 дана/ 1 ноћење – аутобусом
Полазак : 12.07.2018. Повратак: 14.07.2018.
1. Дан: 12.07.2018. четвртак КРАГУЈЕВАЦ – ДЕЧАНИ
Полазак из Крагујевца у 23:30. Ноћна вожња преко Краљева, Косовске Митровице и Пећи.
2. Дан: 13.07.2018. петак ДЕЧАНИ – ПЕЋКА ПАТРИЈАРШИЈА – ПРИЗРЕН – ВЕЛИКА ХОЧА
Долазак у Манастир Високи Дечани (1327-1335). Присуствовање Светој Литургији. Након Свете Литургије и
послужења које припрема манастирско братство обилазак манастира и поклоњење миомирисним и чудотворним
моштима Св.краља Стефана Дечанског. Мошти Св.Краља, тј. потпуно цело нераспаднуто свето тело је положено у
кивот испред иконостаса и изложено да га сви виде. Многи људи у невољи, слепи, глувонеми, умоболни и нероткиње
прилазе са вером и молитвом светитељу и исцељују се. Манастир Високи Дечани је најмонументалније здање у низу
Немањићких задужбина. Подигао га је Свети краљ Стефан Урош III Дечански (1321-11.нов.1331) као своју надгробну
цркву и посветио Вазнесењу Господа Исуса Христа. Сама дечанска црква је грађена осам година од 1327-1335 год.
Главни њен градитељ био је фра Вита из Котора ,, града краљевог“ јер је Котор још од Немањићких времена био
једна од престоница српског краљевства. Фрескописaње је завршио краљ и потоњи цар Душан 1350. год. Све оно што
се деценијама у србским и византијским храмовима постепено стварало и увећавало, развило се у Дечанима до
невиђених размера. Ни у једном храму, било србском или византијском, није се појавило толико фресака и нигде
историја спасења није показана на једном месту тако подробно као овде. У храму је на 4.000 м2 осликано преко 1.000
фресака, разврстаних у више од 20 циклуса са око 10.000 ликова, непроцењиве уметничке и духовне вредности.
Фреске су скоро савршено очуване па стога Дечани представљају најлепшу и највећу галерију средњoвековног
фрескописа на читавом простору под културним утицајем Византије. Цркву су фрескописали мајстори из србског
Поморја, а који су припадали школи такозваних ,, грчких сликара” ( pictores Graeci). Изузетну вредност дечанске цркве
чини и њена декоративна пластика која је замишљена као илустрација испаштања грешника за време Последњег суда
Божијег, а инспирисана је углавним текстовима Откровења Јовановог (Апокалипсе). Сопљни зидови дечанске цркве су
прекривени плочама углачаног мермера, наизменичним ређањем топло-жутог оникса и црвенкасто-љубичасте брече .
Зато се дечанска црква истиче не само својим монументалним изгледом, већ и високим квалитетом материјала
употребљених за њену изградњу.После Косовске битке (1389) кнегиња Милица (монахиња Евгенија) је са синовима
кнезом Стефаном и Вуком посетила манастир и затекла га опустелог. Вратила му је отета имања и дала да се обнови
велики бронзани полијелеј-хорос (висећи свећњак) који је првобитно даривао краљ Душан, а који и данас виси у
поткуполном простору дечанске цркве. Том приликом је поклонила и две свеће високе преко два метра, које се и данас
чувају у манастиру, са заветом да их упале ослободиоци Косова и Метохије. Године 1764. су израђени нови
иконостаси за дечанску цркву који се ту и данас налазе. У цркви се налази и саркофаг Преподобне Јелене (Неда),
сестре Светог краља Стефана Дечанског и бугарске царице - жене бугарског цара Михаила Шишмана. Поред великог
броја драгоцености у манстиру се чува јединствена у хришћанству, књига заклетве из 18.века, којом су се монаси
Високих Дечана обавезали да неће ни по коју цену напустити манастир, осим у случају ропства.Ову заклетву је
потписало више генерација дечанских монаха.Високи Дечани су општежитељни мушки манастир са непрекинутом
монашком традицијом од 14.века. ,, Дакле, благољубива чеда, да ово видевши схватимо милосрђе Божије према нама.
Потрудите се не само да се не разори или не одузме што од мога прилога и дара своме храму, него шта више да
надопуните оно што недостаје-Стефан Урош трећи, по милости Божијој краљ свих србских и приморских земаља.“
(Одломак из Оснивачке повеље манастира Високи Дечани, 14.век). Уписан је на Листу светске баштине UNESCO-a.
Наставак путовања преко Пећи. Долазак у Пећку Патријаршију (13.век). Детаљан обилазак манастирског
комплекса и свих кивота са чудотворним и светим моштима. Под својим сводом има три цркве и то : црква Светих
Апостола (13.век), црква Светог Димитрија (1321-1324) и црква Свете Богородице Одигитрије (1330), велику за све
три цркве заједничку припрату(1330), а са спољне стране дозидану цркву Светог Николе (пре 1337). Под сводовима
цркава се налазе богато украшени мермерни саркофази и ћивоти ( 10 ћивота) србских архиепископа и патријараха, са
њиховим чудотворним и светим моштима ( више од 19 светитеља). У цркви се налазe непроцењиве фреске из доба
градње и мермерни патријаршијски трон у који се и данас уводе ново устоличени патријарси.
У порти се налази дуд кога је по предању засадио Св. Сава, а под којим је донета одлука о сеоби Срба 1690. год. за
време патријарха Арсенија III Чарнојевића (1676-1690 у Пећи, и 1690-1706 у Војводини). Уписанa је на Листу светске
баштине UNESCO-a.
 Одлазак у Призрен. Призрен је најзначајније и највредније старо градско насеље на Косову и Метохији. Град се
развија између 6. и 9.века. У 10.веку за време Византије у њему је седиште призренске епископије, а у 11.веку
византијци граде тврђаву Каљаја. Цар Василије II 1019. год. призренску епископију повељом поклања Охридској
архиепископији када се први пут помиње Призрен под називом Приздријана. Од око1214 год. град припада србској
средњовековној држави. У њему се налази седиште Рашко-призренске епархије од 1219. год. Град је био престоница
царева Душана и Уроша у 14.веку, кује свој новац и доживљава највећи процват па га зато путописци тога времена
називају,, царски град,, . Призрен је пао под турску власт 09. јуна 1455.год. (историчари се не слажу око овог датума),
када почиње уништавање србских цркава и њихово претварање у џамије.Србска војска је ослободила Призрен
1912.год. У јесен 1915 год. у Призрену краљ Петар по последњи пут прима чланове србске владе у земљи и ту се
доноси одлука о повлачењу србске војске преко Албаније. Призрен и његова околина били су под бугарском
окупацијом све до ослобађања 1918. године. Обилазак Призрена. Прелазак преко реке Бистрице и каменог моста
(1615) једног од обележја града и пролазак поред Богословије (1871) и Синан-пашине џамије(1615) за чију градњу је
коришћен материјал са порушеног манастира Светих Архангела. Обилазак саборног храма Св. Ђорђа (1856-1887) и
цркве Св. Николе (1331-1332).Обилазак Богородице Љевишке (1306-1307). Данашња црква Успења Пресвете
Богородице задужбина је Светог Краља Српског Милутина. Подигнута је на темељима немањићке цркве из 1220 год. и
раније византијске цркве с почетка 10.века. Била је део манастирског комплекса, а византијски цар Василије II је 1018.
год. помиње као седиште епископије. Фреске су осликане у периоду 1307-1313. год. и дело су чувених фрескописаца
Михајла и Евтихија. Најпознатије сачуване фреске су Христос Чувар Призрена и Богородица Милостива са Христом
Хранитељем сиротих. Велики број фресака је страдао у време турске власти када је црква привремено претворена у
џамију. До данас је сачувана само трећина живописа. Ово је једина сачувана средњовековна градска епископска црква
у Србији. Уписанa је на Листу светске баштине UNESCO-a. Све призренске цркве, Призренску Богословију и све
србске куће су спалили шиптари у мартовском погрому17.03.2004. године. Обнова цркава је у току, док су куће
већином у рушевинама.
Обилазак Манастира Светих Архангела (1347-1352) задужбине цара Душана. Налази се у сливу реке Бистрице
недалеко од Призрена. Цар Душан (1331-1355) зида манастир на темељима византијске цркве посвећенe Светим
Архангелима Михаилу и Гаврилу. На државном сабору у Скопљу на Васкрс 1346.год, краљ Душан је проглашен за
цара. Освећењу темеља у јесен 1347. год. присуствује сам цар, а градња је завршена 1352. год. Изненада у 47. години
живота, 20. децембра 1355. год умире цар Душан и бива сахрањен у већ припремљеној гробници у својој задужбини.
Летописи и родослови из прве половине 15.века говоре о Светим Архангелима и називају царску задужбину
,, великом“ црквом. У очуваној забелешци у карловачком и загребачком родослову, један очевидац из прве половине
15. века, цркву Светих Архангела назива ,,преславном“ и каже да јој није ,,ништа равно под сунцем“. Упоређујући је
са Дечанима, он каже да црква Светих Архангела својом лепотом и уметничком израдом превазилази задужбину
краља Стефана Дечанског која је само већа и пространија, али не и виша. Исти очевидац из прве половине 15. века
истиче : ,, Призренске цркве под (мозаички патос Светих Архангела), дечанска црква, пећка припрата, бањско злато и
ресавско писаније се не налази нигде“.Ова сјајна црква првог србског цара служила је у свом првобитном облику само
нешто више од једног века. У време турског освајања Призрена 1455.год. манастир бива порушен, а гроб цара Душана
разбијен и опљачкан. Манастир је 1615.год. сасвим уништен, а остаци су разграђени и коришћени за изградњу Синан-
пашине џамије у Призрену. Манастир постаје место народне туге. Након што су 312 година рушевине лежале под
земљом 1927. год. манастирска црква је откопана да би 1961. год читав комлекс био откривен. Крајем 20.века се
обнавља монашки живот и граде се нови конаци док је обнова цркве и древних зидина у плану. У јуну 1999. год. отац
Харитон бива киднапован, мучен и убијен у Призрену. Манастир су упалили шиптари у мартовском погрому
17.03.2004.год. У току је обнова манастира.
Долазак у Велику Хочу једно од најстаријих и највећих србских села у питомој Метохији. Налази се 5 км
југоисточно од Ораховца. Велика Хоча као метох манастира Хиландара се први пут помиње у даровном писму
Стефана Немање 1198. год. Оно што Велику Хочу чини изузетном целином јесте велики број сачуваних цркава,
црквишта и објеката традиционалног градитељства. За Велику Хочу се током историје везује 15 цркава. У целини или
у остацима са фрескама или без њих је сачувано 12, а за још 3 цркве које се помињу у списима и народном предању се
не знају тачне локације. Цркве су настале од краја 12. до 20. века. Oбилазак неколико доступних цркава и манастира.
Посета Дечанском подруму вина. Дегустација вина. Слободно време за дружење са Србима који никада нису
напуштали своје цркве и домове и данас сведоче о великом подвигу живећи у изолацији, школујући своју децу и
пружајући гостопримство нашем народу у таквим условима. Вечера. Ноћење.
У Великој Хочи се налазе следеће цркве: 1.) Црква Св.Николе из 14.века са фрескама из 16.века (150м2) и фрескама из
доба градње у фрагментима; 2.) Црква Св.Јована Крститеља из 14.века са фрескама из 16.века(70м2) и фрескама из
доба градње у фрагментима ; 3.) Црква Св. Архиђакона Стефана из14.века, а обновљена 1853.год. и живописна
1854.год.са малим бројем фресака из 16.века; 4.) Црква Св. Луке из 14.века са фрагментима из доба грање. Арнаути су
срушили цркву у октобру 1897.год., а обновљена је 1985.год.; 5.) Црква Св. Пророка Илије из 14.века, а разoрена у
18.веку. Новоподигнута црква је у близини темеља првобитне цркве; 6.) Црква Св.Недеље коју су Турци два пута
рушили у 17. и 18.веку. Обновљена је 1912.год.; 7.) Црква Св.Петке, обновљена је половином 20.века 8.) Црква Св.Ане
. Првобитну цркву су Турци срушили средином 19.века и подигли џамију да би по ослобођењу Срби срушили џамију и
подигли скромну цркву. 9.) Црква Св. арх.Гаврила је у рушевинама, коју је народ звао и црква Св.арх.Михаила 10.)
Црква Св. Апостола Петра . Била је саграђена у 16.веку , а Турци су је срушили у 18. веку. Од када више није
обнављана. Сачувани су зидови високи 1 метар. 11.) Црква Св. Пречисте Богородице. Хочани верују да је ово била
њихова најстарија црква. Турци су је срушили у 18.веку. и више није обнављана 12.) Капела Св.Тифуна заштитника
виноградара и винове лозе се налази у старом конаку манастира Дечана 13.) Безимена црква на Дугом Риду која је
срушена у 18.веку. Остаци се налазе изнад села и не памти се коме је била посвећена.14.) Црква Св.Василија ,
непознате локације у Великој Хочи или околини. Помиње се у научној литератури 15.) Црква Св.Спаса – Христа
Спаситеља се по предању налазила на месту садашње Музеј-кула из 1936. год. Ово благо се са много муке и патње
вековима чувало и сачувало. Оно се мора сачувати и за нараштај који долази. Joш два села у Метохији су имала по 13-
14 цркава: Mушутиште код Суве Реке и Љубижда уз источни руб Призрена. Све су оне до темеља срушене. У Европи
је Велика Хоча јединствено село, а србском народу свакако једино преостало, које у својим недрима чува велики
број цркава. Камена спратна Музеј-куле обновљена 1936.год. на месту старе спаљене куле где је на Спасовдан 25.маја
1905. јуначки изгинула мала чета Срба ( војвода Лазар Кујунџић, војвода Саватије Милошевић и други) који су
припадали тајној комитској организацији. У билизини Велике Хоче су пронађена два глинена римска ћупа од 300 и
400 литара који сведоче да се становништво још у римском периоду бавило виноградарством. Велика Хоча има богато
виногорје од преко 160 хектара. Састав земљишта,конфигурација терена, надморска висина, јужна експозиција, високи
врхови у окружењу који штите од оштрих мразева и приморска клима која стиже долином Белог Дрима чине
климатски рај за узгој винове лозе. Предање каже да је у Великој Хочи код Ораховца, где се налазе дечански
виногради, сам Св.краљ Стефан засадио винову лозу. У време цара Душана из ораховачког виногорја до Призрена је
текао виновод.Узгајање грожђа и производња надалеко познатог дечанског вина и лозоваче је послушање које се и
данас одвија на манастирском метоху у Великој Хочи. У Великој Хочи је до 1999.год. живело 300 домаћинстава са
1500 становника да би се данас тај број преполовио.
3. Дан: 14.07.2018. субота ЗОЧИШТЕ–ГРАЧАНИЦА–ГАЗИМЕСТАН –БАЊСКА– КРАГУЈЕВАЦ
Одлазак у Манастир Св. Козме и Дамјана у Зочишту. Присуствовање Светој Литургији и прослава славе Св.
Козма и Дамјан. Након Свете Литургије и послужења које припрема манастирско братство, обилазак манастира.
Село и манастир су добили име по извору који се сматра лековитим ,, за очи лечилиште“. Ова светиња је позната по
чудотворним моштима Св.бесребреника и чудотвораца Козме и Дамјана пред којима се вековима дешавају
многобројна исцељења о чему постоји велики број сведочанстава.У повељи Св. краља Стефана Дечанског, којом 1327.
год. дарује манастиру Хиландару имања и одређује међе, спомиње се и црква Св. врача Козме и Дамјана. По народном
предању, црква је 300 год. старија од Дечана. Према археолошким истраживањима, садашња црква је изграђена на
темељима већег храма изграђеног у периоду од 4. до 6.века. Године 1999. албански екстремисти су минирали и
разорили читав манастирски комплекс до темеља. Обнова је почела 2004.год. да би 2007.год. био завршен и освештан
манастирски храм и у њега враћене мошти Св. Козме и Дамјана.
Обилазак Манастира Грачаница (1313-1318). Задужбина је великог ктитора Светог краља Милутина (1282-1321)
који се заветовао Господу да ће сваке године своје владавине саградити по једну цркву. Његов последњи и најлепши
дар Господу је управо Грачаница. Сазидана је на темељима цркве која је била седиште липљанске епископије из 13.
века и раније византијске цркве из 6.века. У близини је римског локалитета Улпијана (лат.Ulpiana) у време византије
названог Јустинијана Секунда ( лат. Lustiniana Secunda). Првобитно је била посвећена Благовестима, а касније Успењу
Пресвете Богородице. Фреске су осликане у периоду 1318-1321.год. и претпоставља се да су дело чувених
фрескописаца Михајла и Евтихија, иначе дворских сликара Светог краља Милутина. Издвајају се портрети ктитора
Светог краља Милутина и краљице Симониде као и по први пут осликана Лоза Немањића са 16 портрета. Композиција
Успења Пресвете Богородице је веома грандиозна, а у централном делу је осликан Господ како прима душу Пресвете
Богородице, док јој анђели отварају врата Раја. Турци спаљују пирг (кулу) и библиотеку између 1371-1383.год., а
Архиепископ грачанички Симеон обнавља цркву између 1383-1388.год. Претрпела је оштећења за време Боја на
Косову 1389.год. и након пада Новог Брда 1455.год. Патријарх Макарије Соколовић у периоду од 1570-1571. год.
зазиђује отворе у нартексу како би се добиле површине за нове фреске, а Патријарх Пајсије 1620.год. покрива цркву
оловним кровом. Турски Јеген-паша је опљачкао 1688.год. Грачаницу и на девет коња однео у Цариград њене
драгоцености. Незнатно оштећена и одмах обновљена Грачаница је одолела вековима и задржала скоро оригиналну
форму и без премца своју лепоту. Уписанa је на Листу светске баштине UNESCO-a.
Обилазак меморијалног комплекса Газиместан где је вођена Косовска битка на Видовдан 1389.год. Као централно
место судара србске и турске војске, представља јединствену целину у којој се налазе: споменик косовским јунацима у
облику средњовековне куле подигнут 1953.год. по пројекту Александра Дерока, мраморни стуб са текстом деспота
Стефана Лазаревића, Муратово турбе и Газиместан турбе (Барјактарево турбе). Само поље прекривено је самониклим
црвеним божурима који су, по предању изникли из крви косовских јунака.
У повратку обилазак Манастира Бањска (1312-1316). Манастир, са надгробном црквом посвећеном Светом
архиђакону Стефану, саградио је србски краљ Стефан Урош II Милутин, један од највећих ктитора из династије
Немањића и један од најмоћнијих владара на Балкану тога доба. Даровном златопечатном повељом краљ је богато
обдарио своју задужбину, обезбедивши јој огромне поседе: 75 села и заселака, 9 катуна са око 500 пастирских
породица, новац и друге приходе. Тако је настао један од највећих феудалних поседа цркве у средњовековној Србији.
Зидање цркве посвећене Светом Стефану, заштитнику свих Немањића и вероватно првој србској слави, отпочело је
крајем 1312. год. Црква је обложена каменом оплатом у три боје. Поред тога, фасада храма Св. Стефана била је богато
украшена и скулптуром и каменом пластиком. Главни понос Бањске било је чувено "бањско злато ", опевано у
народној песми и описано у оновременим путописима. Чинили су га танки златни листићи којима је облагана позадина
фресака, по узору на манастире Студеницу, Милешеву и Сопоћане. Данас је од тог живописа очувано само неколико
избледелих фрагмената. Када се краљ Милутин 1321. год. упокојио у свом двору у Неродимљу и архиепископ Данило
пренео његово тело у Бањску, црква је великог задужбинара дочекала у пуном сјају своје импозантне архитектуре
одуховљене раскошним фреско-сликарством и црквеном уметношћу. У Бањској је у северној капели касније
сахрањена и краљица Теодора, супруга Стефана Дечанског и мајка цара Душана, па је то био и разлог да је цар Душан,
поводом свог крунисања 1346. год., већ богатој Бањској, повељом даровао нове поседе. Највећа разарања забележена
су 1689.год., за време турско-аустријског рата, када су је наизменично користиле обе војске као војно утврђење. У 19.
веку, већ разрушена црква, претворена је у џамију и као таква служила је све до Првог светског рата. Године 1912.
Турци су напустили Бањску. Манастир Бањска је 520 година провео у рушевинама. Манастирско злато и
драгоцености, па чак и тесани камен са цркве су растурени и разнети, даровна повеља Св. краља Милутина је
вековима била у туђим рукама, док су његове мошти у туђој земљи, далеко од његове задужбине. После Косовске
битке 1389. год., његово тело је пренето у Трепчу, а потом, 1460. год., у Софију, где се и данас налази у цркви Свете
Недеље. Поново је, трудом Србске Цркве, манастир оживео и пропојао 2004.год., када се у њему окупило монаштво.
Долазак у Крагујевац у касним вечерњим сатима.

ЦЕНА АРАНЖМАНА: 6.500,00 дин.

Аранжман обухвата:
- Превоз великим удобним туристичким аутобусом (клима, а/в опрема)
- 1 ноћење са вечером у Великој Хочи ( Ноћење је у домаћинствима)
- Разгледање према програму у пратњи стручног водича и локалних водича
- Трошкови организације и вођства пута
Аранжман не обухвата:
- Путно здравствено осигурање.
Начин плаћања:
- Готовински - резервација се врши уплатом аконтације од минимум 30% , а остатак до 01.07.2018.г.
- Чековима - резервација се врши уплатом аконтације од минимум 30%, а остатак на 3 једнаке месечне рате од 15.06.
завршно са 15.08.2018.год. За рате које доспевају после путовања потебно је положити чекове до 01.07.2018.год.
Чекови се реализују 15-ог дана у месецу.

* Од хуманитарне помоћи пожељно је понети: кућну хемију, средства за личну хигијену и намирнице (брашно, уље,
шећер,со, тестенине, кафа, конзерве и остале дуготрајне намирнице). За половном гардеробом нема потребе.
* Смештај је у 1/2 и1/3 собама са купатилом у домаћинствима у Великој Хочи * Агенција не може утицати на
позицију, спратност, величину кревета, и структуру собе 1/2 или 1/3. Двокреветна соба може да садржи два одвојена
кревета или један брачни кревет, а трокреветна соба три одвојена кревета или један брачни и један одвојени. Путник
ће прихватити било коју структуру. * Распоред седења у аутобусу је према редоследу пријава * Препоручује се
осигурање од отказа путовања и пакет путног здравственог осигурања. * За путовање је потребна важећа лична карта.
Агенција не цени ваљаност путних исправа. * У цркве, манастире и на гробља се улази пристојно одевен (дугачке
панталоне, кошуље). Није дозвољено: галамити, користити дуван, алкохол и улазити у објекте без питања.
* Агенција задржава право измене редоследа обиласка због специфичности путовања. Агенција не може гарантовати
посету местима наведеним у програму која су из неког непредвиђеног разлога затворена у тренутку доласка групе
(реновирање, промена раднoг времена и др). * Агенција задржава право да, уколико дође до промене цена на тржишту,
или недовољног броја пријављених путника прoмени цену аранжмана уз предходну сагласност путника.
* Минимални број путника за реализацију овог програма је 40. Крајњи рок за обавештавање путника за случај
отказивања је 5 дана пре пута. * За све информације дате усменим путем агенција не сноси одговорност. * Уз овај
програм важе општи услови путовања агенције Двери. * Моле се путници да провере тачно време и место поласка два
дана пре пута.
У складу са одредбама Закона о туризму Организатор „Т.А. Двери” поседује гаранцију путовања за случај
инсолвентности и накнаде штете бр. 30000005292 од 25.01.2018. у висини 300.000,00 еура. Потврда о гаранцији
путовања се издаје свим лицима која су назначена у Уговору о путовању.
Ценовник бр.1 од 16.04.2018. год

Аутор: Ненад Божиновић, Т.А.Двери Крагујевац, О Светом Николи, децембар 2017.год.

Без писаног одобрења аутора текстова није дозвољено преузимање садржаја. Закон о ауторском и сродним правима
2009,2011,2012.) / Copyright © 2018 / Сва права задржана
________________________________________________________________________________________________________________
ТУРИСТИЧКА АГЕНЦИЈА ДВЕРИ
тел: 034/338-900; факс: 034/338-901; моб: 066/338-900; web: www.dveri.co.rs ; е-mail :office@dveri.co.rs
Светозара Марковића 31/4; 34 000 Крагујевац ; Србија
Лиценца Министарства туризма ОТП 50/ 2013.