BORBA BOGOVA – ISUS JE DOŠAO IZ

DRUGOG SVETA – PRVI DEO

12. februar 2014. 22:48

UPOZORENJE: Priča je originalna, napisana da bi moji unuci imali alternativu

za tradicionalnu priču. To je iskren pokušaj da se pogleda na još jednu
mogućnost o poreklu Isusa Hrista, i ni na koji način ne bi trebalo da uvredi bilo
koga, a ni bilo koju religiju.
PREDGOVOR

Dragi moji unuci,

Za vaše živote čućete mnoge priče. Jedna od najpopularnijih i najvažnijih, po mom mišljenju, će
biti priča o rođenju Isusa Hrista. Dok pišem ovu priču vama, 12. decembra, 2004. godine, većina
sveta prihvata da je Isus stvarna, istorijska ličnost. Iako još uvek ne postoji nijedan fizički dokaz
da je zapravo živeo. Postoji oko milijardu ljudi koji veruju da je on zapravo Božiji sin.

Ja lično verujem da je živeo, i da je preko svojih propovedi imao veći uticaj na civilizaciju
Zapadnog sveta, nego bilo koji drugi čovek u pisanoj istoriji. To je moja lična opservacija, jer
zbog svojih propovedi i života koji je vodio, ljudska rasa je upoznala pravu smisao ljubavi.

To seme ljubavi je posađeno pre 2,000 godina i dan danas nas transformiše.

Ovo je takođe srž priče koju ćete upravo pročitati, da je svet praktično lišen ljubavi pre rođenja
Isusa Hrista.

Dakle, važno je da privatimo novo mišljenje o Božićnoj priči, jer još uvek niko ne zna stvarne
okolnosti rođenja Isusa Hrista. Zapanjujuće je da je više od 2.000 godina istorije koja je
zabeležena, nismo bili u stanju da pronađemo, čak nijedan delić naučno prihvatljivog fizičkog
dokaza da je tako važna istorijska ličnost ikada živela među nama.

Ova činjenica me vodi da pomislim zbog čega je to tako, i šta bi moglo biti drugo moguće
objašnjenje, pored mnogih koje ste čuli.

Primetićete da će priča ići paralelno sa Starim i Novim zavetom iz Biblije, za koju milioni
Hrišćana i Jevreja misle da je napisao Bog. Čak i danas, međutim, nakon nekoliko hiljada godina
ljudske istorije, ne postoji konsenzus ko je ili šta je Bog.

Mi još uvek zamišljamo beskonačnog Boga. I američka nacija još uvek koristi ovog jednog Boga,
kao baner, visoko iznad naših glava, kada šalje vojsku u rat.
Naravno, sasvim je moguće da će za vašeg života naći dokaze koji će rešiti misteriju rođenja
Isusa Hrista. Ali sada, ovako ja zamišljam da je moglo da se desi, i ako vam ne napišem ovu
verziju priče, možda je nikada nećete čuti.

Nova imena koja sam koristio, naravno, su fikcija. Koristio sam je samo iz jednog razloga, da
priča bude malo interesantnija.

UVOD

Pre milion godina, u jednoj dalekoj galaksiji, živeo je narod koji je dostigao vrlo visok nivo
evolucije, koji su i danas nezamislive za nas. Oni su živeli kroz bezbroj generacija promena, i
hiljade, a možda i milione života učenja i razvijanja. Dostigli su do praktičnog razumevanja
jedinstva svih stvari, koje su im, pak, dale kontrolu nad svim stvarima, uključujući i kontrolu nad
samim sobom.

Stvorili su mogućnost kreiranja svega šta su poželeli. Postali su kreatori kao Osnovni Kreator,
koji je kreirao njih.

Postali su gospodari svemira kojeg su najzad shvatili.

Ovi gospodari svemira naučili su kako da se kreću u različitim dimenzijama i paralelnim

univerzumima, koje inače čine njihov svet.
Osmislili su plan da stvore mesto koje će biti izlog kreativnog talenta master genetičara njihove
galaksije. Bila bi to „živa biblioteka“ raznih oblika života. Bio bi to savršen svet, ne samo u
fizičkoj formi, već i u duhovnoj evoluciji, centar ljubavi i saradnje koji bi bio nenadmašan u
univerzumu.

Zemlja ili Gaia, tada već poznata, bila je raj za koju nije bilo potrebno dodatno kreiranje. Sve na
toj maloj planeti je bilo savršeno. To je bila živa biblioteka, na koju su sva živa bića, sa svih
planeta u galaksiji doneli genetsku informaciju.

Svako ko je doprineo stvaranju ovog raja je uvek dobrodošao na ovu planetu i imaće mogućnost
da uči od živih organizama. Bila je ispunjena sa svim poznatim biljkama i životinjama, i sve je
živelo u skladnoj ravnoteži.

Gaia je bila izum Ani i Sorna, koji su je zamislili, da bi nastavili stopama Osnovnog Kreatora.

Nakon što je Gaia bila završena od master genetičara, koji su sarađivali na ovom master planu,
Zemlja je bila ispunjena takvom lepotom da je smatrana draguljem galaksije. Veće Kreatora
Bogova vođeni Ani i Sornom odlučili su da će od sada ovde biti savršeno mesto. Nameravali su
da uvedu novu vrstu bića, po ugledu na sebe, i gledati ih kako uživaju na ovom divnom mestu.

To bi bio eksperiment u okviru eksperimenta, i jedan od mnogih, koji je proban a nije uspeo.

Sada je Gaia u razvoju, i tek sada su toliko naučili, a verovatnoća uspeha je bila zagarantovana.

Kako je na Zemji bilo različitih klimatskih uslova, odlučili su da kreiraju bića koja će biti
prilagođena svakoj od tih zona, i gledati šta će se dogoditi kada se budu razmnožavali širom
sveta, pa onda sastali i ukrstili.

Master plan bio je da stvori četiri rase ovih bića koji će eventualno postati jedna koja će se
savršeno adaptirati planeti, i koja će naći put do kuće, do planete sa koje je potekla.
Dakle, vođeni Ani i Sornijem, koristili su sve njihove veštine kao master genetičari. Stvorili su
ova bića od sopstvenog genetičkog materijala, ali i od drugih bića, da uzmu najbolje atribute i
veštine da bi uspeli na mestu gde su bili smešteni.

Baštovani na Zemlji su posejali seme, dragocena bića na njihovim najboljim lokacijama, da bi se

podstakao njihov rast, i brinuli o njima kao roditelji, dok ne odrastu i stvore svoj novi dom.

Ova veličanstvena stvorenja su bila fizički izuzetna, izuzetno inteligentna, brzo i jednostavno su
se adaptirali na svoje nove domove i isto tako brzo razmnožavali.

Posle hiljadu godina, u savršenom okruženju, svaka od četiri rase se brzo proširila na njihovim
sopstvenim teritorijama, ali još uvek nisu sreli jedni druge. Kreatori Bogovi su osmislili prirodne
barijere, kao veoma visoke planine ili duboki okeani da ih čuvaju od susreta do pravog trenutka.

Znali su da su ova bića toliko inteligentna i prilagodljiva, i da će naći način da pređu prepreke, ali
do tog vremena će postati spremni da se međusobno sastanu i pridruže jedni drugima.

Ova bića su dizajnirana da bi bili „bibliotekarske kartice“ na Zemlji. Samo kroz njih članovi
Veća Kreatora Bogova su mogli da dopru do ove žive biblioteke nezamislive lepote i znanja.

Jer u ovim bićima, ili u njihovom genetskom kodu su zaključani ključevi ove biblioteke. Jedini
koji imaju pristup ovim tajnim kodovima fantastične zemlje, su oni koji su doprineli svojim
genetskim materijalom na ovom projektu.

Roaks i njegovi sledbenici su gledali ova bića kako napreduju i kako se projekat razvija. Od
samog početka nisu želeli da imaju ništa sa ovim projektom, jer su ga smatrali gubljenjem
vremena, kako su ga nazivali.
Ni na trenutak nisu pomislili da će plan uspeti. Prvo sa nevericom, zatim sa čuđenjem, pa i sa
zavišću, gledali su kako ova mala, plava planeta dobija svoj oblik.

Roaks je lider ove grupe lažnih Bogova kreatora, a njegovi špijuni su mu stalno donosili
najnovije vesti o tome šta se dešavalo na Zemlji. Dok je gledao, shvatio je u svom poremećenom,
ali super inteligentnom umu da je ovaj projekat postao jedan od najvažnijih, dalekosežan,
najsveobuhvatniji eksperiment, koji je ikada pokušan u poznatom univerzumu. Tada je shvatio da
ga mora imati za sebe.

Već je mogao da vidi ogromnu vrednost njenih prirodnih resursa, ali više nego bilo šta drugo,
mogao je da vidi neograničen pristup energiji u inteligentnim stvorenjima, koje su stvorene da bi
se vladalo i upravljalo njima.

Shvatio je da su ova bića ključ planete, i sila koju će koristiti da preuzme kontrolu nad draguljem
galaksije. Naći će način kako da ih skloni od svojih stvaralaca.

On će postati njihov gospodar i učitelj u ovom raju.

Kraj prvog dela.

DRUGI DEO
13. februar 2014.

Dakle, dragi moji unuci, da nastavimo našu priču.

Roaks je uvideo ogromnu vrednost prirodnih resursa na Zemlji, ali više nego bilo šta drugo, video
je neograničen izvor energije u inteligentnim stvorenjima, koje su kreirane, (sem ostalih razloga)
da se njima vlada i upravlja.
Mogao je videti da su ova bića ključ za planetu, i da su sila nad kojom će preuzeti kontrolu da bi
upravljao draguljem galaksije. Naći će način da ih odvoji od njihovih Kreatora, i uzme ih samo za
sebe. On će biti njihov gospodar i učitelj.

Roaks je znao da ovo neće biti lak zadatak jer su bića programirana da reaguju samo na kodove
poznatih. Napravljeni su tako zbog zaštite, naravno, od Kreatora koji su bili deo projekta. Znao
je i to da su majstori u sakrivanju kodova, i da ih on neće moći da nađe i dešifruje.

Ali on je bio majstor prevare i obmane, i naći će način da okrene ova bića, tako što će svako od
njih brinuti samo za sebe.

Setio se da im ponudi nešto, što do sada niko drugi nije, ali šta bi to moglo da bude?

Kreacije bogova bili su veličanstvena bića, ali je Roaks dobro znao da oni nisu bili ni savršeni, ni
neranjivi. Siguran je da je negde postojala greška, i njegova jedina namera je bila da je pronađe.

Studirao je ova nova bića, kao da su najinteresantnija bića za koje je znao u svom besmrtnom
životu. Naučio je njihov jezik, njihove običaje, i saznao za njihove najskrivenije misli, jer je
mogao da ih „čita“. Proveo je 500 godina na njihovoj planeti, išao od rase do rase, diveći se
njihovom savršenstvu.

Zbog toga što je i on bio gospodar svemira, on je takođe mogao da se kreće (i kretao se) kroz
dimenzije i paralelne univerzume sa lakoćom. Tako da je mogao učiniti sebe vidljivim ili ne,
kako želi u tom trenutku.
Shvatio je da ova bića ne poznaju strah, bes, pakost, zavist, a ni samosvest. Bili su u stalnom
kontaktu sa svojim Kreatorima, primajući tako beskrajan tok vitalnih podataka i informacija, koji
im daje kontrolu nad celokupnim životom na planeti. Sva ostala bića su se klanjala njihovoj volji,
iako ovi ljudi (kako su ih zvali) nisu morali nikome da komanduju.

Između sebe ljudi su znali samo za mir i saradnju, koja im je zauzvrat dala sve što požele.
Napravili su civilizaciju koja je bila isto toliko veličanstvena, kao i oni sami. Imali su sve što su
ikada hteli, u ovom raju, osim jedne stvari, a ova jedna stvar je bila toliko jednostavna, a opet je
nisu bili svesni ni za trenutak – dvojnost, u najmanju ruku. Nije da suprotnost nije postojala na
planeti, u njihovoj potpunoj i prostoj jednostavnosti, nisu je bili čak ni svesni.

Znali su samo za zdravlje, ne za bolest. Samo za život, ne za smrt. Samo za dobrotu, ne za zlo. Samo za
nevinost, ne za sramotu. Samo za prave stvari, ne pogrešne.

Bili su potpuno fokusirani na volju svojih Stvaraoca, i nikada im nije palo na pamet da urade
nešto što nije po volji njihovih Kreatora. Nikada nisu dovodili u pitanje ništa drugo, osim
prisustva neba i izlazećeg sunca.
Lider lažnih Kreatora znao je za moć dvojnosti, zavadi pa vladaj. Roaksu je to bilo poznato iz
ličnog iskustva. Zbog toga je bio slobodan, a ne pod bilo čijom vlašću. Znao je da kada jednom
uspe da poseje seme, krenuće polako ali sugurno u projekat, da ova veličanstvena bića podeli.
Bio je siguran da će ih razdvojiti od svojih tvoraca i učiniti ih ranjivim, ali po svojoj volji.

Ali kako da to uradi? Kako da pređe preko te barijere?

Roaks je bio reptilske vrste i mogao je da menja svoj oblik, ali je mogao da promeni oblik samo
u njegovim vrstama. Kretao se slobodno planetom, uzimajući bilo koji reptilski oblik (koji mu je
odgovarao u tom momentu), i tako upoznavao ljudska bića u svakom pogledu. Nije bio u žurbi,
jer je bio besmrtan.

Kako su ljudi mogli da komuniciraju sa svim živim bićima, koristeći samo svoje misli, bilo im je
jednostavno da komuniciraju sa reptilima. I naravno, pošto su bili bezazleni i nisu očekivali
njegovu zlu nameru, on je to koristio.

Posmatrao je one savršene u kojima će posaditi njegovo seme, pojedinac koji je bio blizu ivice
razumevanja kolika je moć Kreatora Bogova. Pojedinca koji je bio blizu ivice, i pitao se šta je sa
druge strane provalije. Pojedinca čija je inteligencija dostigla najbliže (što je mogla) Bogovima.

Svrha ovog eksperimenta je proizvodnja bića koja su bila blizu savršenstva, kao i njihovi
Kreatori Bogovi, ali da im ne daje slobodu da budu jedni od njih. Jedan je uslov da budu jedni od
njih, a to je uslov da znaju razlike između njih i da znaju šta te razlike znače. Takođe su morali da
poznaju razlike između dobra i zla, jer bez tog znanja, nije bilo izbora, a bez izbora, nema moći
koja bi se stvorila.

Roaks je takođe znao da je trebalo milijardu godina i savršenstvo mnogih univerzuma za

Kreatore Bogove, da bi razumeli i kontrolisali moć dvojnosti-dvojstva, tako da ih to više nije
interesovalo. Ova nova bića nikada neće biti u stanju da obrade tu moć, a da je ne pretvore u
pobesnelu vatru, koja bi se pretvorila u rat jednog protiv drugog. Moć bi ih pretvorila u zavisne,
ljubomorne i, najviše od svega, osobe sa željom da poseduju moć nad svim drugima.

Sada su jedno sa sobom i svojim Bogovima. Nakon što seme bude posađeno i poraslo, verovaće
da su sve vreme bili odvojeni. Iluzija, da, ali oni to ne znaju, i trebaće im milion godina da
saznaju, ako ikada saznaju…

Roaks je poznavao ovu smrtonosnu želju. Čak i dok je planirao preuzimanje Zemlje, bio je
svestan da je otpadnik od društva Kreatora Bogova.

On je takođe imao moć stvaranja. Bio je Bog tvorac, ali kako je bio odmetnik od društva Bogova,
i izolovan zbog svoje strahovite želje da kontroliše sve i svakoga u ovom univerzumu. Voleo je
svoju iluziju izolovanosti i nikada se ne bi lišio nje. Okupio je oko sebe otpadnike, poput njega,
koji su želeli moć dominacije, kontrole, i , na kraju, on je kontrolisao njih.

Roaks je bio strpljiv. Želeo je samo prave, i kada ih nađe, a našao ih je, počeće sa sporim i
mukotrpnim obrazovanjem, koji će ih voditi iz stanja potpune nevinosti, na liticu, iznad provalije
dvojnosti i haosa.

Sve što ostaje posle toga je da ga gurne sa litice.

Širom planete, njegovi sledbenici su nosili Roaksov plan. Želeo je da podstakne pobunu u isto
vreme, na celoj planeti, tako da će seme, širom Zemlje, rasti u isto vreme. Vatra će goreti u zemlji
i zapaliti sva stvorenja.

Jednom kada bude stekao kontrolu, planirao je sistematsko genetsko reprogramiranje ovih bića,
da bi se osigurao da više nikada ne budu moćni kao što su bili, a još gore, nikada više neće biti u
stanju da se odupru njegovom autoritetu.
Njihovih 12 lanaca DNK, 12 „helixes“ će biti svedena na samo dva, za rađanje i opstanak. To su
jedini koje želi zadržati kao porobljene, držati ih za proizvodnju i rad za njega.

Roaks je znao da su Kreatori Bogovi planirali ovu mogućnost, jer su bili svesni svih mogućnosti,
a i Roaksa su znali vrlo dobro. Međutim, ostali Bogovi su imali fatalnu manu, i nisu mogli da
veruju da će tako nešto uraditi.

Ti Bogovi su bila duhovna bića i imali svoj integritet. Roaksova prednost je bila ta što je znao da
se ovi Bogovi neće mešati direktno u živote ovih stvorenja. Znao je, da kada jednom bude
preobratio ova bića na svoj način, ubediće ih da mogu biti moćni kao oni koji su ih stvorili.

Tada se Kreatori Bogovi više neće mešati. Ova bića bi bila njegova pod uslovom da otkriju šta je
uradio i naučiti kako to poništiti. A on će uraditi sve što je u njegovoj moći da spreči tako nešto.

Jednom kad ih bude mutirao genetski, bilo bi praktično nemoguće da dobiju natrag svoju
prvobitnu snagu i slobodu. Zaista je postojao samo jedan praktičan način da se ovo desi. To bi bio
mukotrpan način spore evolucije, kroz mnoge živote učenja i sazrevanja. A onda, zahtevaće
mnogo primera drugih koji su ispunili taj podvig tokom eona vremena.

Roaks je bio u pravu, ali ni on nije bio savršen. Podcenio je snalažljivost Kreatora Bogova. Nije
bio svestan moći koja je postojala u ljubavi, koju su imali Kreatori Bogovi tokom stvaranja ovih
veličanstvenih bića, jer je bio gotovo lišen ljubavi.

Skoro, ali ne potpuno. Roaks je takođe stvoren silom ljubavi, i ona leži u njemu, skrivena, u
dubini duše, seme zakopano duboko ispod snega i leda, u njegovom hladnom srcu. Nije bio
svestan svoje ranjivosti na ljubav, ali jednog dana, čak i on sam, će podleći njenoj moći.
Roaks je uspeo. Njegov plan je radio besprekorno, a ljudi su podsticani da pređu preko litice
dvojnosti, i padnu u dubine haosa pohlepe, mržnje, ljubomore, zavisti i smrti. Roaks ih je
reprogramirao, generaciju po generaciju, i kreirao planetu ispunjenu inteligentnim bićima koji su
bili prepuni straha. Svetlost ljubavi je zabranjena za planetu, i tama straha je preuzela tron.

Braća su ubijala braću, roditelji su prodavali svoju decu u roblje za par komada zlata ili za još
koju godinu života, plemena su se napadala i ubijala samo zbog teritorije, a klanje i porobljavanje
nevinih je postala uobičajena pojava.

Kao što je Roaks predvideo, snaga je postala najtraženija roba na Zemlji, a manjina je vladala
mnogima. Roaks je kontrolisao tu manjinu. Zemlja i sve što se nalazilo na njoj je sada bilo u
njegovoj vlasti, a on je preuzeo punu prednost i uživao u kontroli.

Roaks i njegovi sledbenici su se inflitrirali u redove ljudi, i neprestano nalazili načine da ih

kontrolise kroz strahove. Ne tako suptilna moć straha, postala je deo materijala u dubinama
ljudskog uma. Generacija za generacijom, život za životom, ljudi su rađani da žive život prožet
strahom.

Strah je postala toliko uobičajena pojava, da je više niko nije ni primećivao.

Ali, bilo je par retkih bića koji su uspeli da ostanu u kontaktu, doduše tankom vezom, sa svojim
Kreatorima Stvaraocima Bogovima, koji su, pak, koristili sva sredstva koja su mogli da ih
ohrabre i zaštite.

Kraj drugog od tri dela.

TREĆI DEO
14. februar 2014.

Jednom kada su Bogovi Kreatori bili svesni šta je Roaks uradio, napravili su
sopstveni plan da vrate nazad svoja voljenja bića. Znali su koliko dugo će to
trajati, i šta bi trebalo da urade da bi se to ostvarilo, ali oni su, takođe, bili
besmrtni. Nije bilo bitno koliko dugo će im trebati jer su iskreno voleli svoje
kreacije.

Ono što su odlučili da urade je da se inflitiraju među ljudsku rasu, sa članovima svog kreatorskog
tima, koji su doprineli ovom velikom eksperimentu. Doneće svetlost i ljubav na ovu malu, plavu
planetu, koja je sada preplavljena dubokim mrakom.
Omogućiće, sa svojim planom, da se rode ljudski roditelji, koji će živeti samo ljudski život. Taj
život će koristiti da nauče šta je ljubav i svet oko njih, i da pripreme dolazak „Jednog“ koji će
doći i pratiti taj put.

Biće poznati kao Deca Svetlosti.

Centralni deo ovog plana bio je pripitomiti planetu i pripremiti je za dolazak „Jednog“,
najmoćnijeg među njima, „Jednog“, koji je otelotverenje ljubavi i svetlosti. Naučen je tome
tokom eona vremena.

Biće poznat kao Spasitelj, Mesija, Sin Božiji.

Ponudiće ljudskoj rasi najimpresivniji primer života i bitisanje kroz ljubav i saosećanje. Naučiće
nas kako da živimo na isti način. Planirano je da ovaj jedan život bude tako snažan primer,
planiran precizno od strane Bogova baš u ovo vreme ljudske istorije. Odjekivaće kroz celu
istoriju čovečanstva i prebaciće energiju tame i straha u energiju svetlosti i ljubavi.

Bogovi Kreatori su znali, bez sumnje, da će plan stvoriti monumentalnu borbu između svetlosti i
tame, između straha i ljubavi. Između lažnog Boga, koji će postati poznat kao Satana i ostalih
gospodara univerzuma, koje mi „kolektivno“ poznajemo kao „Boga“.

Znali su da Satana neće odustati bez borbe. U toj borbi, Satana će koristiti svu svoju kreativnu
inteligenciju, da bi na planetu doneo najteže i najstrašnije događaje koje mogu da se zamisle. Sve
to u pokušaju da nadmudri „Decu Svetlosti“. Između ostalog, koristiće svoju poremećenu
inteligenciju da prevari ljude u tome da poveruju, da je sve vreme bio na strani „Dece Svetlosti“.
Kreatori su, pak, znali da će čak koristiti primer života kao „Sin Božiji“, i tako pokušati da
preokrene plan u svoju korist.

Kreatori Bogovi su znali, međutim, bez sumnje, da će na kraju pobediti. Znali su za ključni deo
slagalice koje čak ni Roaks nije bio svestan. A nije bio svestan, jer se strašno bojao, da je čak
sakrio od samog sebe.

Roaks je stvoren od strane Osnovnog Kreatora, kao i svi drugi, od same ljubavi. I to seme ljubavi
leži duboko zaleđeno u njegovom srcu, spremno da pusti korene i raste baš u pravim uslovima.
Kada ovi uslovi budu pripremljeni, za to će znati samo Osnovni Kreator. Dakle, svi ostali
Kreatori mogu da se inflitiraju na Zemlju dok ne dođe vreme za Roaksovu ljubav.

Kreatori Bogovi su se pripremali za vreme koje će biti stvoreno, baš za dolazak „Jednog“.
Ponudiće čovečanstvu spas od nemaštine u koju su bili gurnuti.

Odlučili su da izaberu jednu grupu ljudi u kojoj će Spasilac biti postavljen. Potrebna im je grupa
ljudi koja će negovati nadu o moći „Jednoga“, a on će zauzvrat, ponuditi njima spasenje iz dubine
ropstva u koje su pali.

Izabrali su pleme ljudi koji su danas poznati kao Izraelci. Oni su bili žestok i ponosan narod, i
jedno od plemena koji su mogli pratiti svoje poreklo daleko nazad u vreme, kao i svako drugo
pleme. Kreatori Bogovi su ih vodili i štitili. Dali su im do znanja da će u njihovo pleme doći
Spasitelj, koji će biti rođen u njihovom kraljevstvu.
Naravno, Roaks je takođe bio svestan ovog plana Kreatora, i nameravao da preuzme kontrolu nad
Izraelcima. Strah i razdor je preplavio pleme Izraelaca. Roaks je čak pokušao da ih okrene protiv
njihovih Kreatora Bogova. Kaznio ih je nekoliko puta, kada nisu poslušali njegove želje, čak je
doveo drugo pleme, zvani Egipćani da ih porobe.

Tada su Kreatori Bogovi poslali još jednog iz svoje grupe Bogova, pod nazivom Mojsije. Mojsije
je poveo Izraelce iz Egipta u zemlju gde mogu da prosperiraju i pripreme se za dolazak „Jednog“,
Spasitelja, Mesije, izaslanika koji će vratiti ljubav na Zemlju.

Dolazak glasnika ljubavi na malu, plavu planetu je predviđeno u Starom Zavetu u Bibliji, koju su
diktirali Kreatori Bogovi. Tačno vreme dolaska Spasitelja su ostavili kao tajnu, jer su znali da će
Roaks pokušati da spreči njegovo rođenje ili ako se već desi, sigurno će ga ubiti. Kreatori Bogovi
su pažljivo odabrali one koji će igrati glavne uloge u ovoj drami, koja je toliko važna za ljudsku
rasu.

Bogovi su hteli da Spasitelj bude okružen ljudima, sa kojima će stalno biti u kontaktu, tako da
može biti vođen i zaštićen od Roaksa i njegovih sledbenika.

Marija je bila žena koja je odabrana da rodi Spasitelja. Ona je bila Kreator Bog takođe, kao i njen
muž, Josef. U preciznom trenutku, koji su odredili Kreatori, embrion koji je postao Isus iz
Nazareta, smešten je u Marijinu utrobu.

Kreatori nisu hteli da rizikuju da Roaks nađe i uništi izaslanika pre nego što završi svoj posao na
Zemlji. Napravili su plan da Duh Isusa Hrista uđe u telo Isusa iz Nazareta tek kada odraste i
počne svoju misiju.

Jovan Krstitelj koji je imao čast da najavi dolazak Spasitelja bio je Bog Tvorac, takođe.

Nijedan od ovih planova od strane Bogova nije smatran kao čudo autora jer su oni već postigli
neverovatne podvige. Ovo su bile jednostavne male sposobnosti, koje su naučene kroz duge
godine istraživanja, prakse i veštine, a sada je koriste sa svakodnevnom lakoćom.

Ono što je još važnije je tajnost, potreba da se zaštiti dete od gneva Roaksovog. Da bi se ovo
uradilo, bilo je potrebno da se učine neki od proračunatih rizika i žrtvovanje mnogo ljudi, da bi se
Roaks uverio da ga je stvarno ubio.
Hajde sad da se vratimo priči o Božiću, kao što je zapisano u Novom Zavetu Biblije. Imajte na
umu da je anđeo Gabrijel zaista bio glasnik sa drugog sveta. On je zajedno sa pastirima i
„nebeskim horovima“ pevao Mariji i Josifu, i tako najavio rođenje Isusa Hrista. Pastiri su takođe
poslati iz domovine-planete da bi štitili Dete.

Zvezda koja je vodila mudraca, koji je i sam bio Kreator Bog, bio je blistajući matični brod, koji
je lebdeo iznad Zemlje. Pazili su na njihovu najdragoceniju kreaciju.

Sva deca koja su ubijena, po naredbi Iroda bili su volonteri iste planete sa koje dolaze „anđeli“.

Žrtvovanje dece moralo je da se desi, jer su znali da jedino tako mogu „smiriti“ Iroda i njegovog
vođu, Satanu da poveruju u uspeh. Ubili su Mesiju.

Ovo će Bogovima dati potrebno vreme i sigurnost da bi pripremili Isusa od Nazareta da bude
kršten od strane Jovana Krstitelja, 33 godine kasnije.

Predlažem, dragi moji unuci, da pročitate biblijsku priču o rođenju Isusa Hrista sa ovom novom
perspektivom. Budite otvoreni sa ovom novom perspektivom.

Isus je bio najmoćniji među Kreatorima Bogovima, koji nas je „posejao“ po Zemlji. Došao je sa
namerom na našu malu planetu da nam vrati ljubav. Dao nam je ogroman primer života kakav bi
trebalo da živimo, sa puno ljubavi i samilosti. Dao nam je primer koji nas je vodio poslednjih
2.000 godina.

Vodi nas i danas, kroz naše životne borbe, i dalje nam pomaže da se vratimo kući. Do današnjeg
dana, Kreatori Bogovi nisu nas zaboravili. Oni nas posećuju i dalje.
Rađaju se roditelji u ljudskom obliku, u tačno vreme, i na sigurnom mestu. Baš kada nam je
njihov uticaj najpotrebniji. Mnogi od njih, vrlo dobro znate, su našli svoje mesto u našoj istoriji.
Ali mnogo više ima onih koji rade tiho i neumorno u tami, da bi ubrzali dan, kada ćemo na kraju
svi saznati ko smo u stvari zaista.

Živećemo u miru, još jednom, na ovoj divnoj planeti, našem domu.