L j ub i ca U r ošev i ć

M E T O D I ČK I PR I S T U P A N D R I Ć E V OJ P R I P O V E C I
»M O S T N A Ž E P I «

(Obr ada u I V r azr edu srednj e šk ole)

Cil j evi :
Ob r azovni: N astoj at i da u čeni ci uoče vi šeznačn ost i sl oj evi -
t ost Andrićeve p ri p ovedne p r oze. Ob j ašnj enj em simboli k e osnov-
n og mot i va ust an ovit i i obj asni ti značaj , ul ogu i zadatke umet -
n osti , pol ožaj i sudbi nu um et ni k a i um et ni čk og del a u svet u .
V asp i t n i : Pomoću est et ski h i i dej nih v r edn ost i p r i p ovet ke
r azv i j at i kod učen ik a sm i sao za ot kriv anj e p lemeni t o g i lep og u
um et n osti . K ul tivi sat i est et sk a osećan j a, p odst i cat i učeni k e na
kreat ivn o st i i st r aj no st u radu.
Funk cional ni: Uvo đen j e u kn j i žev nu dnt er p ret aci j u p r ip ovet -
k e. K r i t i čkom anali zom ot k r i ti i dej ne i est et sk e vr edn ost i t ek st a.

Metoda: di j al oška

(Nap om en a: Pri p r emom za čas ni su obuhvaćen a sva p oten -

ci j al na gr ananj a di j aloga, već j e nazn ačen samo op šti sm er di s-
ku si j e.)

U v o d n i d eo č a sa

Pošt o su se u čeni ci n a p rethodnim časovi ma u po znal i sa

Andr ićevim naj značaj ni j i m del i ma, nast avnik će pr i stup ni r azgo-
vo r ot p očet i p i t an j im a:
— Za koj e vrem e se An drićeva del a tematsk i naj češće vezuj u ?
— Po k oj i m osn ov nim kvali tet i m a su ta del a bez vr emen ski h o d-
r edni ca? (Ро tr eti r anj u opšt el j udsk e pr oblematike, p o sli kan j u
čovekov og nemir a i unutarnj eg dvoj stva, po f ilozofskom proni -
 M ost n a Žep i 2 69

canj u života . . . — p r i h v at aće odgovor e o n aj osnovni j i m svoj st v i -

ma i op št i m , t r aj nim v r ednost im a) .
N ast avni k će naglasiti da r omaneskn o stvaralašt v o An dri ćev o
ni j e p o vrednost i baci lo u zasen ak nj egove p ri p ovet ke. Među n j ima
se nar oči t o izdv aj aj u one i z p r vog p er i oda p i ščev og r ada n a p r i -
p oveci , к ој е su naj dubl j e pot op l j ene u p r ošl ost i ik ao izvučene iz
legende, dz к ој е naj češće cr p u svoj e mot ive. N a p i tan j e da l i su
p r oči t ali n eku t akvu Andr i ćevu p r i p ovet k u učeni ci će v er ov at n o
p omenu t i »Put A li j e Đ erzeleza«, »Anik i na vr emena«, »Must af a M a -
džar «, »Smr t u Si n an ovoj t eki j i « i li koj u dr u gu . N astavnik kon -
stat uj e da tom k r ugu p ri povedaka p r i p ada i »M ost na Žep i « i na-
j avl j u j e n j enu i dej nu i estet sku anali zu.

G l a v n i d eo č a s a

Di nam i ka i nter p r etaci j e usk lađen a j e sa or ganizaci j om um et -

n i čk og sižea. Učeni oi su b l agov r em en o u p ućen i da p r oči t aj u p r i p o-
vetke, pa će sušti na r azgovor a obuhvat i ti sl edeće:
— St a či ni t emat sk u osnovi cu p r i p ovet k e? — Po k ak vom
r edu se nižu događaj i ? Učeni ci t r eba da zap aze i dokument uj u da
se događaj i r azvi j aj u p o p r i rodnom t ok u , h r on ol oški , j edni i z d ru-
ih
g p r oi zl aze, uzročno -p osledi čno veze se p oštu j u i nagl ašavaj u .
1. — K akav j e bio vezirov ži v ot ni put ? Uoči t e o dnos dobra
i zl a .
U detinj st vu sur ovo otr gnut sa r odnog tla, on se u stranorn
svetu uzdi gao umom i sr cem , do vi sokog p oložaj a sul t anovog ve-
K
zira. ao r t ž va intr i ge b iva sv r gnut i uni žen , da bi t am n icu na-
pu st i o k ao p obed ni k — prožimanj e sr eće i nesreće, dij alek tika
d o b r a i zl a .
— Št a j e t o »sti šan o i zam i šl j eno« što j e veziir p oneo i z
t am n i ce ?
N ašavši se na samo m dnu , na i v i oi p onor a , v ezir j e i z t e
sumorne životne si tuaoi j e p oneo i skust vo o p r olazno st i l j udske
moći , o nesr ećnoj p odv oj enosti l j u di , koj e op rečne si le p okreću
st a h i o n a zl o .
— Zakl j u oite na osnovu t oga kakvo sh vatanj e život a p i sac
i z r a ž av a .
Živ ot j e nep r edvi dl j iv , mučan i t r ošan , sudbina nesi gur na, u
svetu vl ada haos, p a u ži votu i ma m alo reda i sm isla.
— Somr t j e, dakl e, j edina, al i n aj tr agi čni j a i zv esnost živ ot a.
Šta j oš m ože bit i st r ašn i j e od f izi čko g nestanka?
Nastavnik će nasto j at i da se naglasi da j e od same smrti
str ašni j i zabo r av . Ako čovek n e o st avi iza seb e ni šta р о čem u će
ga drugi p am tit i , doživeo j e p r avu , t otalnu sm r t , svoj def init ivn i
kr aj .
27 0 К њиж евн ос т и ј език

— Ob j asni t e p si hol ošku motivaci j u Ju suf ovu da sagr ad i

most . — I z k oj ih se elemenat a nj egova p obuda sastoj ala?
Učeni ci će govorit i o v ezir ovo j žel j i d a se oduži zavič aj u
zadovol j enj em j edne nj egove p r akti čne potrebe, al i tr eba nagl a-
siti i nj egovu žel j u da za sobom ost avi nešt o t r aj no i na taj način
produži život , bar u svesti drugih l j udi .
— Zašto se odlu čuj e baš za most ? Razm i sl i te o simbol i ci
k a m en a !
I dej i o nepromenl j i vosti naj bliž/i su simboli k oj i i po svoj oj
realnaj prir odi pret enduj u na nepromenl j ivost . Misao o traj mosti
Andri č zatvara u sam kamen, koj i j e simbol postoj anosti , stalnost i ,
nep rom enl j ivosti , život nog kon t i nuitet a.
— Na koj i nači n oovek može prevl adati svoj u ograni čenost
u v r e m en u ?
Čovek se stvar anj em p r odužava i sup r otst avl j a pr ol aznost i ,
j er n j egov a del a nadr ast aj u n j egov vek .
— U k akvo m odnosu , p r ema t ome, st oj i umetnost p r ema
sm r t i ?
Za umetnost ta neminovnost ne p ostoj i ; t r aj na umetni čk a
del a su sama po sebi n egaci j a i p r ev ladav anj e smr t i .
2. — K akav j e p redeo u kome će iznići m ost ? — Ko j e b oj e
i obli ci p r eovl ađu j u ?
— Pronađit e epit et e k oj e pdsac p ridaj e mostu i uporedit e ih
sa oni ma koj ima k ar ak t eri še p ej zaž, p ozadinu . (B eo , gladak , vit ak :
tamniosi v , ošt r i , mr ki , r astr gan i pu st ) . — K ako zam i šl j ate život
u t ak vom kr aj u ? (Si ro m ašan , štur , op or , bez pi t omost i ) .
— K ako deluj e lep ot a most a u divl j ini p r edela? Da li vas
to u pućuj e na odnos ži v ot a i umetnosti i kakav j e t aj odnos?
Lepot a se p r ot i vi kr atkovi dom , p r izemnom životu , gol om
t r aj anj u . On a o p lem enj u j e život , obogaću j e ga sm islom , razb i j a
si vi l o sv akodnevnog .
— K akav j e živ ot bez pr isu stva umetnost i i p l emen i tosti
oličene u zadovol j enj u tr aj nih l j udskih p ot r eba? Št a i zbi j a na n j e-
gov u p ovr ši n u ?
Život bez lepote i umetnosti nema vrednosti. Svaki život
lišen tih svoj i h n aj većih mogućno st i p ost aj e besmislena p raznina,
okret anj em u kru gu i spunj enom mržnj om i ni skim i nteresim a. Gde
im a l ep ote, im a mesta za vi ši živ ot .
— K akvog j e ob l ik a most ? — U čemu j e n j egova lep ot a ?
»Sv eden n a j edan l uk od stene do stene« — lep ot a j e u savr -
šenoj j ednast avnosti .
— K oj a se sli k a u opi su most a izdvaj a svoj om im pr esi v-
nošću ? Pronađi t e tu sl iku i p r očit aj t e j e.
»I zgledalo j e k ao da su ob e ob ale izb acil e j edna p rema dru-
go j p o zap en j en m l az vode, i t i se m lazevi sudar il i , saet avil i u l uk
i ost ali t ako za j edan t r enut ak , leb deći nad p onor o m «.
 M ost n a Žep i 27 1

— K oj im poj edi nostima t a slik a deluj e i m pr esivno? I zdvoj t e

reči k oj e su ger i r aj u snagu , si l inu. — K akva j e t o en er gi j a i št a
si m bol i zu j e ?
Učenici će p ronaći i zraze: »i zbacile«, »sudari li «, »zap enj en «
(ml az vode) . N ast av n i k t r eb a d a usmer ava o d govor e u p r avcu
zakl j u čka d a ova sli k a simbolizuj e sam či n u m etni čkog st v ar anj a,
koj i j e eru p ci j a i sp oj svih čov eko vih duhovnih ener gi j a. T e ener -
gi j e se k oncentri šu u u im etni čk om del u.
— Protumači t e pi ščeve r eči da »oči n i su dugo mogle da se
p r iviknu na m o st «. — K akve v i zuelne p r edst ave izaziva ova sl ika ?
(bl j esak vo de, iz nenadn a b el i na, odbl j esak sunca u kap l j i cam a
vo de it d.) — Št a p r edstav l j a t aj i znenadni b l j esak ? (Vezir ov i
neimar ov nap or dobio j e smisao , dolazi d o velikog susr eta dvej u
ob ala. Poslednj i či n p r emošćavanj a ob al a zasl ep i o nas j e svoj om
v el iči no m ) .
— Ko j i m r eči ma i slikama p i sac su ger ir a lakoću mosta?
Up otrebom glagola lebdeti ; dal j e p i sac k aže d a most izgleda
»kao da j e u l etu samo zapeo za t aj ošt ri mr ki kr š, pu n kukri ko-
vi ne i p avi't e, i da će p r vom p r i lik om nast avi t i let i iščeznu t i «.
— N a št a vas p odseća m ost ?
N a pr imer na neku b elu p ti cu k oj a se za t renut ak sp ust i l a
na t aj kr š da predah ne. N astavnik će p odseti ti u čeni ke na t ur sku
legen du p o k oj oj su p rve m ost ove sagr adili anđeli svoj im k r il i ma,
a lj udi ®u od nj i h naučili vešt i nu p r emošćavanj a r eka.
— Šta simboli zuj e sli ka m osta koj i leb di n ad p amor om ? (I z-
n ad svih ži vo t n ih zal a uzdi že se r askoš i l ep ot a u metni čk ih del a) .
— K ak o t a del a »l ebde nad ponor om života«? (Ona su i zr az čove-
kove nagonsk e težnj e k a ver ti k al i , k a u zdi zanj u nečem v išem i
bol j em) .
3. — U k o j i m si tu aci j ama An d r i ć sl i ka nei mar a? K akvi su
podaci k oj e n am p r uža o n j emu ?
Osku dni po daci koj e nam p i sac p r edočava o neimar u p ri ka-
zuj u ga u nep r estanom i st raj nom , do slednom , m ukotr pnom r adu .
N j egov ži vot se sastoj i od stalni h žr tava za del o. Umeto ost i žr t vu j e
on o št o j e većin i l j u di naj dr agocen i j e — u živan j e ži vot a. Sve se u
nj egovoj li čn osti p ot či nj av a j edn om ci l j u — da «t vor i što sav r še-
ni j e del o
— K akav j e nj egov odnos p rema l j u dima? N a kom ni vou
j e nj egov o op štenj e sa okol inom ?
Odvaj a se od l j udi , usam l j uj e se i p ostaj e neka vr sta p ust i -
nj aka, da bi st vor io delo koj e će k or istit i dru gi m I j u dima. Jed ino
sr edstvo komu nik aci j e sa svetom j e samo nj egov o delo.
— Na k oj i se način o dnose obi čni l j udi p r ema životu umet -
nika? Pokažite t o na p rim er u iz dela. (Odl omak u kome Sel im
Ci ganin pri poveda o nei m ar u) . — L j u di p r ate nj egov život p od o-
272 К њиж ев ност и ј ез ик

zri vi m i su m n j dčavi m o k om , j er im umetni k ov e žr t ve ni su r a-

zuml j i ve.
— Da l i j e i u k oj oj mer i pi sac u neim ar ov li k ugr adio sop-
st veni odno s p rema umetničk om st var anj u ?
An dričev a se l ičnost pot pu no t ransponuj e u n ei mar ovom
li ku. Znamo da j e samoća bila k azna Andrićevog život a, al i i i zvor
n j ego ve u m et n o st i .
— Šta k arakter iše t ak av odnos p rema stvar anj u ? (Uver enj e
da j e umetni k đužan da se p ošteno, bez ostatka p reda svom st va-
r alačkom zanosu , ne ob azir ući se ni na št a) .
Učeni ci će u očit i da se umet nik bez r eči , sk or o po sil i nago-
n a, ostvar uj e u gradnj i mo sta, al i i t o da p o zavr šenom p oslu
odlazi n e osvrnuvši se na svoj e delo. Nast av ni k će zahtev ati da to
p r otum ače, t r udeći se da r azgov or u da sledeći tok :
— Kamen j e pok or en , srezan u p rav ilne obliike i p ret v or en
u l ep o i f unkcion al no delo. N j egov tvor ac može sada da nest ane,
j er j e zau vek oist ao u del u. Tr eba nast oj ati da učeni ci dođu do
zakl j učka da j e tako zavr šeno umet ni čko del o pot puno sp osobno
za sam ost al an ži vo t i vl ast it u , au t on om nu um et ničk u i m o r al nu
svrhu . Pot p una autonomno st umet ničk e lep ot e i n j en pun život
nast aj u t ek onda k ad se del o odvoj i od svog tvor ca i nast av i sam o-
st al a n ž i v o t u v ečn o st i .
— Zašt o n eim ar os t aj e ano nim an ?
N j egov a l i onost se p ot puno ost v ar ila u del u , nj egov duh se
t ransformi sao u t aj oblik k oj i ga reprezentuj e pred st var nošću .
I me tv orca gub i važnost j er će on nestati iz života. Ost aj e sam o
delo k oj e zrači n j egovom ličnošću i i m enom .
4. — Otkr i j te k orene Jusuf ovog stava da j e ćut anj e zaloga
si gur nosti . Taj stav j e p r oizvod izvesnih život ni h ok ol nosti . Koj ih ?
— I m a li ta dev iza ist u v ažnost i značenj e u svakom vr emenu ? —
Da l i j e ona za v as znak duh ov n e nadmoći i li nem oći ?
Uzr oci t akvo g vezi rovog st av a su u nj egovom nepover enj u
p r em a sv et u i životu , u u ver enj u da »sv ako I j u dsk o del o i sv ak a
reč mogu da donesu zlo«. Tak av stav j e pr oizv od sp eci f ičnih dru-
štvenih i i stor i j ski h uslova. Vezi r j e ži veo u vremenu puinom nep o-
ver enj a, zla, mr žnj e i str aha, u k ome se svako zat var a u svoj u
čau r u si g um ost i .
— Či m e t u m ači t e v ezi r ov u o d l u k u d a m o st o st avi »b ez i m en a
i zn a k a « ?
N j egovi m saznanj em da same građevi ne svoj om ćut l j ivom
lep otom zadržav aj u usp omenu na tvorca.
— Da li j e l ep oti p ot r ebno obr azloženj e?
Um et ničk o delo j e samo sebi naj bol j i tumač. Svak o naknad-
no, dopunsko obj ašnj enj e l epo te u su štini j e nj eno skrnavl j enj e.
Umetni čko del o j e osoben , j edinstven i nep onovl j iv est etski čin i
 M ost n a Ž ep i 273

svak a reč ob j ašnj enj a t u može p re da sr uši nego izgradi . An dr i ć

nam ot k r i v a da p ost oj i n emi govor k oj im govor e stvar i sam i m
svoj im p osto j an j em i k oj i j e r ečit i j i o d svake l j udsk e r eči .
5. »M ost n a Žep i « j e izgr ađen od k am ena št o ga j e dala baš
ta divl j i n a u koj o j se nal azi . К ак о on da ob j ašnj avat e p i ščeve r eči
da »p redeo ni j e m ogao da se pr i l j ubi uz most , ni most uz predeo«?
— Odak le u met nost cr p e svoj u gr ađu ? Gde se nalaze nj eni izvor i ?
Um etnost , dak le, služi život u , al i u koj oj mer i se i zj ednačav a
s nj im ?
Um et nost ni j e p ro sta kop i j a ži vota. Stvorena sa cil j em da
vr ši j edan vi ši zad at ak , ona ne sme, služeći ži v otu , da se u svem u
izj ednači s n j im. On a teži ostvar enj u savr šen stva i har m oni j e koj u
ži vot n e m ože da p r uži .
— K akva j e sudbina most a u surovom p redel u ? K ako sh va-
tate p oređen j e most a s »neobič nom m išl j u , zalutalom i uh v aćenom
u kr šu i di vl j i ni «? Gde se nj ihove sudbi ne dodi r uj u ?
M ost ni j e u st anj u d a se sr o di s pr edel om sumor nim i su-
r ov i m . N j egova su db i na j e da ost an e »i zdv oj en i sam «, k ao št o j e
svaka nova, smela misao i i dej a neshvaćena, zalut al a i zar o bl j ena
u sv om v r emen u , a r azu m eće j e t ek b u duonost . I z t o ga sledi
р ош к а: da bi sl užilo čoveku i životu , umet ničko delo m ora da
bude okr en ut o budućnost i , mak ar i p o cenu p r i v r em en og nep r i p a-
dan j a i nesp or azuma sa životom .
— K oj i obl ik p r i p ovedan j a p r eovlađuj e? U kakvom odn osu
st oj e naraci j a i desk ri p ci j a? K akvom uti sk u dop r inosi odsustvo
di j aloga ? (da r adnj a teče sama od sebe, živ ot se odvij a bez velik og
uti caj a l j udi ) .
N ast avnik će sk r enu ti p ažnj u da se u t em at ici p ri p ov et k e
mog-u uoči t i dv e r avni , dv a p ar al el na t o ka. Jedan či ni r eali stičn ost
moti v a — j ednost av na i st or i j a izgr adnj e most a p o zami sli vezir a
Ju suf a i ostvaren j u nep ozn at og maj st or a. I ako j e p ri p ovet ka ep sko
sl i kan j e života , t amo gde se sp ol j ašnj a r adn j a završava, ov a pr i -
p ov et k a t ek p oči nj e. Nad si žej nom osnovom u zdiže se f il ozof sk a
nadgr adnj a, k oj a čini n j en značaj n ij i est et sk i subli m at . Zat o ona
i ni j e p r i p ovet ka u pr av om smi sl u , n ego p r e vi šeznačni f i l ozof sk o-
-psihološki poetski zapi s koj i predstavlj a sublimaci j u piščevi h
idej a o p r ob l em u st varanj a, kao i život a uo p šte.
Dom aći zadat ak : Ot k r i j te i obr azl oži t e št o vi še i dej a ko j e
ob j ek tivno zr ače i z tek sta p r i p ovet ke.