Univerzitet u Beogradu

Filozofski fakultet
Odeljenje za psihologiju

IZVEŠTAJ O OBAVLJENOJ STRUČNOJ PRAKSI IZ PEDAGOŠKE

PSIHOLOGIJE

Student: Milena Mitrović 98-27/ps Mentor: diplomirani psiholog Ljiljana Tešanović

Oktobar, 2017.
Uvod

Stručnu praksu iz pedagoške psihologije obavila sam u „Tehničkoj školi u Zaječaru” , u trajanju od deset
radnih dana, u periodu od 16. 10–28. 10. 2017. godine. Psiholog škole, moj mentor, Ljiljana Tešanović,
detaljno me uputila u sve aktivnosti koje obavlja kao psiholog, kao i u specifičnosti same škole i njenog
rada.
U tom periodu, imala sam priliku da doživim samo deo onoga sa čime se Ljiljana svakodnevno susreće, da
sagledam neke od obaveznih aktivnosti koje spadaju u opis posla školskog psihologa i kako u nekim
aspektima, izgleda njen svakodnevni savetodavni rad sa učenicima, profesorima, roditeljima i ostalima sa
kojima sarađuje.
U ovom radu izložiću osnovne informacije o školi, osnovne aktivnosti psihologa, karakteristike i
specifičnosti njenog rada, moj lični utisak i zaključno razmatranje o obavljenoj praksi.

Tehnička škola u Zaječaru- NEKAD I SAD

-Škola nekad-

Tehnička škola u Zaječaru, počela je sa svojim radom kao niža stručna škola za učenike u privredi. Do
1951. godine u školu učenika u privredi uglavnom su upisivani učenici sa završenom četvorogodišnjom
školom. Tek 1967. godine, formalno će se ona u svom statusu izjednačiti sa ostalim srednjim školama.
Godine 1966. Dolazi do osnivanja Tehničke škole koja jee imala mašinski i elektrotehnički odsek. Na
početku rada u svakom odseku bilo je po dva odeljenja prvog razreda sa ukupno 148 učenika. Do
integrisanja svih srednjih škola u Centar usmerenog obrazovanja „AVNOJ” , došlo je 1967. Školske
1967/70. godine škola se uobličava u četvororazrednu srednju školu. Godine 1973. dolazi do spajanja
Tehničke škole i škole za KV radnike u Tehnički školski centar, koji kasnije dobija naziv Obrazovno
tehnički centar ”29. Novembar” . Učenici su upisivani po programima tehničke škole, za KV radnike i
programima tehničke škole. Izučavale su se sledeće struke: mašinska (KV radnici i tehničari) ,
elektrotehnička (KV radnici i tehničari) , tekstilna, staklarska, keramička i prehrambena (KV radnici) .
Kao posebna škola, ponovo je formirana odlukom SO Zaječar 1987. godine.

-Škola danas-

Tehnička škola, danas, predstavlja vodeću obrazovnu ustanovu, ne samo u regionu, već i u Republici
Srbiji. Upotreba savremenih nastavnih sredstava, uvođenje novih nastavnih metoda i podizanje kvaliteta
nastave uopšte je jedan od primarnih ciljeva razvoja škole. Dosta sredstava uloženo je u sređivanje
školskog prostora, opremanje škole računarskom opremom, savremenim nastavnim sredstvima,
laboratorijskom opremom i edukaciju nastavnog osoblja. Školske 2003/04. godine uvedeno je novo
područje rada -saobaćaj sa dva obrazovna profila:tehničar drumskog saobraćaja i vozač motornih vozila.
Škola je školske 2005/06. godine ušla u Program reforme srednjeg stručnog obrazovanja u Srbiji, u okviru
koga je, školske 2007/08. godine, uveden ogledni obrazovni profil tehničar mehatronike. Uvođenje ovog
oglednog obrazovnog profila zahtevalo je obimne materijalno-tehničke pripreme. Svi nastavnici koji
izvode nastavu u ovom obrazovnom profilu prošli su obuku u primeni novih nastavnih metoda i sredstava,
ocenjivanju, informatičku obuku i dr. U okviru ovog programa škola je dobila i donaciju u opremi u
vrednosti od 86000evra.
Školske 2007/08. god uveden je još jedan ogledni obrazovni profil elektrotehničar za elektroniku na
vozilima. U želji da svršenim osnovcima ponudi atraktivne obrazovne profile koji prate razvoj nauke i
tehnike školske 2013/14. god uvodi se obrazovni profil elektroehničar informacionih tehnologija.
Tehnička škola se bavi obrazovno-vaspitnim radom i stručnim obrazovanjem kadrova za područja rada:
elektrotehnika, mašinstvo i obrada metala, saobraćaj i lične usluge.
Školu pohađa oko 840 učenika, raspoređenih u 31 odeljenje. Obrazovno vaspitni rad ostvaruje 73
nastavnika, stručnih saradnika i saradnika u nastavi.

Za izvođenje nastave na raspolaganju su pet kabineta za računarstvo i informatiku, sa po 16 računara (1

učenik-1 računar na časovima vežbi) , koji su umreženi i povezani na internet. Oko 100 računara se koristi
u nastavi. Učenicima tehničke škole omogućeno je besplatno korišćenje interneta.
Pored ovih kabineta na raspolaganju su:
-pet laboratorija za područje rada elektrotehnika
-dve elektro radionice
-specijalizovana laboratorija za mehatroniku i elektroniku
- mašinska i bravarska radionica, automehaničarska radionica, frizerski salon,
-devet kabineta, sedam specijalizovanih učionica, petnaest multimedijalnih učionica, deset učionica opšte
namene
-biblioteka sa preko 7000 naslova
Svi kabineti su veoma dobro opremljeni nastavnim sredstvima, laboratorije i radionice su opremljene
mašinama, mernim instrumentima, alatom i priborom. Škola poseduje savremenu kompjutersku mašinu za
reglažu trapa automobila, kompjuterski sistem za dijagnostiku kvarova na automobilima novije generacije.

U okviru škole organizuju se i sledeće aktivnosti:

Školsko sportsko društvo „Tehničar”

Školsko društvo „Tehničar” , osnovano je 27. 01. 1999. godine, ačlanovi sportskog društva su učenici
tehničke škole. U okviru ŠSD „Tehničar” aktivne su sekcije za mali fudbal, odbojku, rukomet, streljaštvo,
korektivnu gimnastiku, atletiku. Pod rukovodstvom nastavnika fizičkog vaspitanja školske ekipe postigle
su zapažene rezultate na svim nivoima školskog sporta (školske lige na nivou grada, opštinska, okružna i
republička takmičenja) .

Školska takmičenja

Učenici tehničke škole u Zaječaru postižu i zapažene rezultate na školskim takmičenjima iz

opšteobrazovnih i stručnih predmeta.

Škola računara

U okviru dodatne delatnosti tehnička škola je registrovana za izvođenje obuke za rad na računaru. Više od
500 polaznika, iz lokalnih firmi, ustanova i fizičkih lica uspešno je završilo neki od programa obuke.

Centar za obuku vozača (Auto škola)

Uvođenjem obrazovnih profila iz područja rada saobraćaj, osnovan je Centar za obuku vozača. U okviru
auto škole izvodi se obuka za sticanje vozačke dozvole A, B, C i D kategorije. Pored obavezne obuke koja
se izvodi sa učenicima saobraćajnih obrazovnih profila, usluge obuke su dostupne i ostalim građanima.

Vanredni učenici

Pored redovnih učenika Tehničku školu pohađa i određeni broj vanrednih učenika (starijih od 17 godina,
koji nisu završili srednju školu) i učenika koji kroz određene vidove prekvalifikacije i dokvalifikacije stiču
potrebnu stručnu spremu i obrazovanje.
Virtuelna učionica (e-learning)

Da bi olakšali učenicima dostupnost nastavnih materijala na školskom web site-u postavljena je virtuelna
učionica. Na ovaj način učenici su u prilici da putem interneta preuzimaju sve potrebne nastavne
materijale, zadatke za vežbanje i dodatne sadržaje. Ovakav savremeni pristup je potpuno besplatan za sve
učenike, potrebno je samo da se registruju i dobiju svoje korisničko ime i lozinku.

Izveštaj o radu psihologa za školsku 2016/17. godinu (prema globalnom programu rada stručnog
saradnika-psihologa)

Planiranje, programiranje, organizovanje i praćenje obrazovno-vaspitnog rada

U okviru aktivnosti koje psiholog obavlja u toku školske 2016/17. godine, u skladu sa planom i
programom, je:
- učestvovanje u izradi dela Godišnjeg plana rada škole, izradi svog godišnjeg operativnog plana rada
-pomoć u izradi planova odeljenskih starešina, kroz davanje predloga za moguće aktivnosti na časovima
odeljenskih zajednica za svaki razred ponaosob
-po potrebi pomoć nastavnicima u izradi njihovih globalnih i operativnih planova rada, pomoć
nastavnicima pripravnicima u izradi planova
- angažovanost u radu skoro svih timova, posebno tima za ŠRP i tima za inkluziju.
-Praćenje časova redovne nastave prema rasporedu posete časovima, takođe i časovima dopunske nastave.
-Prisustvovanje časovima u slučaju konfliktnih situacija između nastavnika i učenika.
-Praćenje usklađenosti programskih zahteva sa uzrasnim karakteristikama dece.
-Praćenje motivacije učenika za rad i učenje
-Davanje konstruktivnih predloga za unapređenje nastavnog procesa

Unapređivanje obrazovno-vaspitnog rada i instruktivno pedagoški rad sa nastavnicima

Saradnja sa nastavnicima ogleda se u sledećim aktivnostima:

-pomoć u izradi priprema za časove
-sa pripravnicima, u cilju uvođenja u rad, pomoć u planiranju i realizaciji nastavnih sadržaja, organizaciji
časa, upućivanje na raznovrsne načine i oblike provere znanja i ocenjivanje učenika, oblike i metode rada i
moguće načine kako motivisati učenike za nastavni proces primenom inovativnih metoda
-davanje povratne informacije nakon posete časovima o dobrim stranama časa kao i merama za
korigovanje nedostataka i načinima za unapređenje nastave
-pomoć u izradi kriterijuma i instrumenata za objektivno ocenjivanje učenika
-pomoć nastavnicima u izradi plana individualizacije
-pomoć nastavnicima u izradi pedagoškog profila i IOP-a za učenike kojima je potrebna dodatna podrška
-saradnja i pomoć odeljenskim starešinama u realizaciji vaspitnog rada u odeljenju
-saradnja sa nastavnicima i razrednim starešinama u vezi učenika koji ispoljavaju neprimereno ponašanje,
imaju teškoća u učenju, razvojne i socijalne probleme
-saradnja sa nastavnicima i razrednim starešinama u posredovanju i u saradnji sa roditeljima
-pomoć razrednim starešinama u upravljanju odeljenjem
Rad sa učenicima

Rad sa učenicima predstavlja najkompleksniji aspekt rada psihologa u školi, kao i direktnu primenu
znanja iz oblasti psihologije i odvija se u sledećim aktivnostima:
-dijagnostički, savetodavni i terapijski rad sa učenicima koji ispoljavaju neprimereno ponašanje, imaju
razvojne, socijalne i lične probleme
-testiranje učenika radi provere intelektualnih sposobnosti, naročito učenika koji imaju problema u učenju,
kontinuirani rad sa njima i rad na individualizaciji nastave u saradnji sa nastavnicima
-Učestvuje u otkrivanju darovitih učenika, ispituje i utvrđuje njihove sposobnosti, odnosno, testiranje
učenika za prijavljivanje za Istraživačku stanicu u Petnici
-rad sa učenicima prve godine koji imaju problemna u adaptaciji na novu sredinu
-rad u timu za prevenciju nasilja zlostavljanja i zanemarivanja učenika. U okviru tima obavljaju se
individualni i grupni razgovori sa učenicima koji su ugrozili ili ugrožavaju prava drugih
-profesionalno informisanje zainteresovanih učenika o daljem školovanju na fakultetima i visokim
školama i savetodavni rad sa učenicima u cilju profesionalnog usmeravanja na dalje školovanje.
-rad u timu za pojačan vaspitni rad sa učenicima, individualni razgovori sa učenicima na inicijativu
odeljenskih starešina, predmetnih nastavnika, kada je problem uglavnom izostajanje sa nastave uz
smanjenje ocene iz vladanja kao i nedisciplina u odeljenju
-terapijski rad sa učenicima koji su pretrpeli gubitak bliske osobe
-rad sa učenicima koji su ovisnici od fejsbuka, igrica, interneta
-rad sa učenicima koji imaju hronične zdravstvene probleme
-praćenje napredovanja učenika koji su od ranije na savetodavnom ili terapijskom tretmanu
-praćenje napredovanja učenika u IOP-u

Psiholog dobar deo svog radnog vremena provodi u radu sa učenicima pokušava da prati i vrednuje
njihova postignuća u procesu učenja. On je zadužen za formiranje tzv. psihološkog dosijea učenika,
odnosno za prikupljanje podataka o učenicima, obavljanje ispitivanja i dijagnostifikovanja i utvrđivanje
individualnog stepena razvoja učenika, njihovih sposobnosti, znanja, sklonosti, interesovanja, zrelosti i
motivacije. Psiholog prati svakog učenika ponaosob, učestvuje u ispitivanju psiholoških činilaca uspeha i
napredovanja i/ili uzroka neuspeha i zaostajanja i u predlaganju mera za poboljšanje rada. Koristeći
individualni pristup psiholog razvija motivaciju i inicijativu kod učenika, radi na poboljšanju pozitivne i
podsticajne klime u učionicama i školi, promoviše atmosferu poštovanja različitosti, prati i pomaže
đacima u napredovanju u ličnom razvoju i radi na mentalno-higijenskoj prevenciji i savetovanju, posebno
kod agresivnih i destruktivnih pojedinaca.

Saradnja sa roditeljima

Što se roditelja tiče, psiholog je u stalnom kontaktu sa njima, ostvaruje dosta blisku sardanju i obaveštava
ih o psihološkim svojstvima njihove dece, prati porodičnu klimu i uslove u kojima se učenik razvija.
Takođe, saradnja sa roditeljima obavlja se u slučaju problematičnog ponašanja njihove dece. U
zajedničkom kontaktu (direktor, razredni starešina, sekretar škole, psiholog, roditelji i deca) u vaspitno
disciplinskom postupku, kao i kontinuiranom praćenju sprovodi se savetodavni rad sa roditeljima.
Roditelji dece sa teškoćama u učenju ili dece koja ispoljavaju blaže psihičke poremećaje ili imaju druge
zdravstvene probleme, takođe se obraćaju psihologu. Zajedničkom saradnjom nalaze se rešenja za sukobe
u porodici, ponekad i u saradnji sa Centrom za socijalni rad ili PU. Šteta je što kod psihologa dolaze
većinom roditelji koji imaju problema u obavljanju roditeljske funkcije, te su tako za savetodavni rad
uskraćeni ostali roditelji koji bi imali koristi od savetodavnog rada na prevenciji. To je delimično
otklonjeno prisustvom psihologa na roditeljskim sastancima i posredno instruktivno-pedagoškim radom sa
razrednim starešinama, kao i preventivnom radu sa roditeljima putem tribina i medija.
Analitičko istraživački rad

Rade se analize i izveštaji na svakom kvalifikacionom periodu o uspehu učenika i odeljenja i vrši se
upoređivanje sa prethodnim godinama. Značajno je bilo i istraživanje o izostajanju učenika, posle izmene
vaspitno-disciplinskih mera i smanjivanja ocene iz vladanja zbog neopravdanih izostajanja učenika. Prati
se uspeh učenika u vannastavnim aktivnostima, na takmičenjima i prijemnim ispitima za upis na fakultete.

Rad u stručnim organima

U toku školske godine aktivno učestvuje u radu svih odeljenskih veća, nastavničkog veća i stručnog veća i
svojim idejama i predlozima nastoji da unapredi vaspitno-obrazovni proces.

Saradnja sa stručnim institucijama društvenom sredinom i stručno usavršavanje

Psiholog ostvaruje saradnju sa sledećim institucijama:

-Domom Zdravlja u Zaječaru, školskim razvojnoim savetovalištem
-predstavnicima Crvenog Krsta
-Zaječarskom službom za transfuziju krvi
-Centrom za socijalni rad
-Nacionalnom službom za zapošljavanje
-Interresornom komisijom
-Zavodom za zaštitu zdravlja Zaječar
-NVO
-Zaječarskom inicijativom
-Timočkim omladinskim centrom
-Prosvetnom inspekcijom i nadzornicima Školske uprave u Zaječaru
-predstavnicima Ministarstva unutrašnjih poslova u Zaječaru, kontinuirano sa školskim policajcem
-lokalnim medijima
-kancelarijom za mlade
-predstavnicima Doma učenika u Zaječaru
-predstavnicima Regionalnog centra za stručno usavršavanje Niš

Ostali poslovi psihologa

Pored gore navedenih aktivnosti školski psiholog je u obavezi da se adekvatno pripremi za rad, pohađa
stručne seminare i da prati stručnu literaturu i predavanja (stručno usavršavanje-individualno i grupno).
Takođe, obaveza psihologa u školi je i svođenje dokumentacije. Ovaj aspekt obuhvata vođenje dnevne
evidencije o radu (vođenje tzv. dnevnika rada) , evidencije o radu sa učenicima i roditeljima (izrada
dosijea sa ličnim podacima) , kao i godišnji izveštaj o radu. Potrebno je blagovremeno i iscrpno voditi
psihološko-pedagošku dokumentaciju. Neophodna je saradnja sa stučnim institucijama, već pomenutim u
prethodnom aspektu rada psihologa, i to obrazovnim, zdravstvenim, socijalnim, Ministarstvom prosvete i
Društvom psihologa Srbije.
Specifičosti rada psihologa "Tehničke škole u Zaječaru"

Tokom dvonedeljne prakse u Tehničkoj školi imala sam priliku da budem svedok dinamičnosti i
različitosti aktivnosti sa kojima se školski psiholog, Ljiljana, svakodnevno susreće, kao i da steknem uvid
u visok stepen moralne i stručne odgovornosti koje ima psiholog na ovom radnom mestu. Psihologu se
okreću svi u školi ne bi li rešio najrazličitije konfliktne i problemske situacije. Prisustvovala sam časovima
odeljenske zajednice i svakodnevnim i brojnim susretima sa učenicima i pojedinim profesorima, ali i sa
roditeljima učenika.

Školski psiholog, Ljiljana, dugo godina radi u ovoj školi, već trideset godina, poseduje veliko iskustvo u
radu sa decom i još uvek sa velikom ljubavlju i entuzijazmom obavlja svoj posao i kako kaže: „veoma je
zadovoljna svojim poslom“ . Ne može da se ne primeti visok stepen poverenja i neposrednosti sa kojim
đaci dolaze u Ljiljaninu kancelariju, čija su vrata uvek otvorena, kao i iskrenost, empatija i brižnost u
Ljiljaninom obraćanju njima. Ona na kreativan i savestan način stvara atmosferu koja odiše poverenjem,
saradnjom i podrškom. Kancelarija je prostrana, veoma osvetljena, na južnoj sunčanoj strani, topla. U
prostoriji se nalazi garnitura za sedenje i stočić, saksije sa cvećem i orman sa knjigama i slikama sa njenim
dragim osobama i kolegama. Ovaj ambijent odaje utisak kućne, toplije atmosfere, što čini decu, tj. učenike
opuštenijim i otvorenijim za razgovor, ostvaruje se bolji kontakt, viši stepen poverenja i iskrenosti. Ljilja
sa decom ostvaruje veoma neformalan, blizak odnos. Prilaz deci je u skladu sa njihovim uzrastom,
razvojnim promenama, ali i aktuelnim trendovima komunikacije. U prostoriji ima računar, ne koristi ga u
prisustvu dece, već samo za pisanje dosijea i izveštaja, po potrebi sa nastavnicima i kolegama.
Ljiljana u svom radu primenjuje brojna znanja iz oblasti psihoterapije i savetovanja, psihologije
međuljudskih odnosa, razvojne psihologije i pedagoške psihologije. Za rad koristi papir, olovku,
flomastere raznih boja, sveske, a ima i svoju svesku u koju zapisuje zapažanja i mišljenja. Od
instrumenata koje koristi su: KOG3, Domino test, TRL test rezonirajućih likova, KON6 test ličnosti, TNR
test nedovršenih rečenica, test tematske apercepcije. Ljiljana je i psihoterapeut geštalt orijentacije. Đaci
veruju „Ljilji“ kako je inače oslovljavaju, primećuju da je iskrena, stručna, da se trudi i umnogome se
oslanjaju na njene savete, imaju poverenja u nju i izuzetno je uvažavaju kao psihologa.
Procentualno, najveći deo Ljiljaninog posla se sastoji od razgovora i savetodavnog rada sa učenicima. S
obzirom na njenu uključenost u celokupan školski život, učenici imaju prilike da se upoznaju i susreću sa
školskim psihologom tokom čitavog školovanja u ovoj vaspitno-obrazovnoj ustanovi, tako da je stepen
odanosti koji između njih vlada izrazito veliki. Samim tim, đaći vrlo često sami dolaze i traže pomoć ili
savet od Ljilje. U pitanju su neretko problemi vezani za život adolescenata, problemi ishrane, korišćenja
slobodnog vremena, emotivne prirode- ljubavni ili prijateljski, ali tu su, loše organizacione sposobnosti i
teškoće prilikom učenja i dileme vezane za trenutni ili budući odabir škole, porodični problemi kao i žalbe
upućene na profesore- na njihove kriterijume, tretman, način predavanja.
Na njena vrata kucaju i učenici koji razmišljaju o tome da se ispišu iz škole ili da je promene jer ne
uspevaju da se u njoj pronađu. Ljiljana tada zajedno sa njima, njihovim razrednim starešinom, analizira
vreme provedeno u školi, neuspehe i uspehe koje je učenik postigao kao i razloge za eventualnu promenu
škole. Pored porodice i sredine, školski psiholog pomaže učenicima da otkriju šta zaista žele, pomaže im
da sagledaju svoje dobre i loše osobine, da postanu stabilniji, zreliji, sigurniji u sebe, jer je i razvojni
period kroz koji prolaze veoma nestabilan i osetljiv iziskuje podršku i razumevanje da se pronađu i
nastave školovanje u oblasti koja ih zaista zanima.
U kabinet psihologa đaci dolaze po pozivu i onda kada imaju preko 5 neopravdanih izostanaka, prevelik
broj negativnih ocena ili kada su vidno popustili u školi. Bila sam svedok više takvih razgovora i ono što
sam primetila je da se Ljilja veoma trudi oko svakog deteta, pomaže im da savladaju gradivo, vežba sa
njima matematiku, fiziku. Ona ih ne osuđuje već zajedno sa njima planira dalje korake na putu do rešenja
dotičnog problema. Pri razgovoru sa učenicima najpre ustanovi problematiku, a zatim dijagnostikuje, po
potrebi, sposobnosti, osobine, sklonosti učenika itd. Pomaže im da naprave plan učenja i popravljanja
loših ocena, sa profesorima se dogovara kada će ispitivati te učenike kako bi mogli da odgovaraju predmet
po predmet. Takođe zahteva od đaka ponovne susrete na nedeljnoj bazi kako bi imala uvid u napredak i
proces rešavanja problema, kako bi znala koje ocene su popravili, da li su naknadno izostajali i koji su im
dalji planovi.
Često kao oblik pomoći kod negativnih ocena i savladavanju gradiva primenjuje vršnjačku edukaciju,
odnosno međusobni rad vršnjaka,pomoć od strane učenika koji ima odličnu ocenu i odlično poznaje
gradivo iz neke oblasti za pomoć drugu koji ne može da savlada materiju. Deca to rado prihvataju.
Novi zakon obavezuje roditelje da lično pravdaju časove te i oni često kucaju na vrata psihologa kako bi
porazgovarali o svom detetu. Ponekad dolaze samoinicijativno, a ponekad po pozivu, onda kada učenik
ima previše izostanaka, negativnih ocena, kada je naglo popustio u školi ili u slučaju problematičnog
ponašanja. Tokom tih sustreta psiholog i roditelj zajedničkim snagama pokušavaju da reše problem na koji
je učenik naišao, razgovaraju o sposobnostima deteta, planiraju buduće postupke, načine motivisanja, rada
roditelja sa decom i vrste pomoći kako bi izbegli dalje probleme.
Ljiljana navodi da ovakvi razgovori mogu da budu posebno nezgodni, zbog toga što roditelji često ne žele
da prihvate činjenicu da je njihovo dete problematično ili da ima bilo kakve smetnje ili teškoće u učenju.
Samim tim, razgovor sa roditeljima zahteva posebnu taktičnost i veštinu psihologa. Savetodavni rad sa
roditeljima se, dakle, realizuje po potrebi i kad god je problem učenika izazvan disfunkcionalnošću
porodice, kada razrešenje problema zahteva pomoć roditelja.
Među delikatnije situacije, Ljilja svrstava one u kojima treba da reaguje na dečje žalbe upućene radu
profesora. Tada psiholog mora da bude izuzetno oprezan i vešt. Naravno stavlja učenike na prvo mesto i
želi da čuje njihovu reč i olakša im školovanje koliko je to moguće, ali ona takođe pokušava da situaciju
sagleda objektivno i nikada ne reaguje dok ne čuje obe strane priče. Dobro pazi da ton kojim nastupa pred
profesora ne bude optužujuć, uvek se trudi da konflikt reši na miran način, kompromisom i na obostrano
zadovoljstvo.
U obaveze psihologa, takođe spadaju i obilasci časova, kako bi se pratio rad nastavnika, ali i disciplina
učenika. To je najčešće slučaj kod nastavnika pripravnika radi praćenja njihovog snalaženja u nastavi i
odnosu sa đacima. Ponekad i profesori sami pozivaju Ljilju da prisustvuje času jer imaju problema sa
konkretnim učenicima i žele savet vezan za budući rad sa njima.
Škola podržava inkluzivno obrazovanje, a Ljiljana učestvuje u aktivnostima tima za inkluzivno
obrazovanje. Radi sa učenicima po IOP-u, individualnom obrazovnom planu. To su najčešće učenici sa
problemima iz spektra autizma. Imala sam priliku da prisustvujem radu psihologa sa učenikom koji se
obrazuje po IOP-u. Ljiljana je sa njim vežbala zadatke iz fizike, koje je u saradnji sa nastavnikom
dogovorila. Psiholog zajedno sa nastavnikom pravi pedagoški profil učenika kome je potrebna podrška
prilikom učenja, procenjuje njegove sposobnosti komunikacije, učenja, nivo postignuća, samostalnosti...

Tehnička škola podržava saradnju sa Unicef-om i to na projektu „Škola bez nasilja“, tako da Ljiljana
učestvuje u aktivnostima tima za prevenciju i zaštitu od nasilja, zlostavljanja, zanemarivanja. U saradnji sa
Omladinskim centrom i Zaječarskom inicijativom, zajedno sa učenicima i profesorima organizuje
radionice na tu temu. Zanimljivo da su deca veoma motivisana za takve aktivnosti.
Zaključak

Praksu iz pedagoške psihologije obavila sam u „Tehničkoj školi u Zaječaru”. Moja mentorka, psiholog,
pokazala je visoki stepen otvorenosti i saradnje i trudila se da mi na što bolji način objasni koja je njena
uloga na tom poslu i osnovne aktivnosti svog radnog mesta. Za vreme dvonedeljne prakse pružila mi je
priliku da se upoznam sa radom škole uopšte, najviše sa radnim zadacima psihologa u školi,
odgovornostima, glavnim izazovima koje nosi ta pozicija, ali i zadovoljstvima koje pruža.
Najviše sam prisustvovala savetodavnom radu, kako sa učenicima tako i sa profesorima i roditeljima.
Primetila sam visok stepen poverenja i neposrednosti sa kojim đaci dolaze u Ljiljaninu kancelariju, čija su
vrata uvek otvorena, kao i iskrenost, empatiju i brižnost u njenom obraćanju njima. Uvidela sam veliki
značaj psihologa u školi, njenu ulogu prilikom razrešavanja različitih konfliktnih situacija i problema.
Ljiljana na kreativan i savestan način stvara atmosferu koja odiše poverenjem, podrškom.
Učenici joj veruju, primećuju trud i poštovanje svakog deteta ponaosob. U tom smislu moram da kažem
da posao školskog psihologa nikako ne može biti potpuno opisan na papiru i da ne postoji šablon po kome
se on obavlja, jer svaki učenik, roditelj i nastavnik ima različite osobine i specifičnosti te zahteva
individualni pristup.
Za radno mesto psihologa u školi, pored obavezne visoke stručne spreme, primene znanja psihoterapije i
savetovanja, psihologije međuljudskih odnosa, razvojne psihologije i pedagoške psihologije, neophodno je
da postoji visok stepen motivacije, iskrena posvećenost i zainteresovanost za dobrobit učenika, ali
najvažnije ljubav.