VU ISSN 0303-5077

U sledećem broju: N ova desnica,

neokonzerva-
..
NOVA DESNICA, t1VlZam,
NEOKONZERVA neoliberalizam (I)
NE OLJLLJLJ.J.

Peter Steinfels
J. Habermas
Neolwnzc[vativizam
Michael Hughey
N eokonzervati-
Poiitičlm ideologija i klasna struktura vistička kntika
II Americi

Allen Hunter kulture

Iza kulisa ideologije i OIganizacije
nove desnice
Alan Wolf.
Ch. Mouffe
Sociologija,
desnica
liberalizam ladikaIna Demokratija
Mike Davis . desnica
Put nove desnice ka vlasti
Thomas Ferguson/Joel Rogers
Pobeda Reagana
Robert L Heilbroncr
Težnja za "supl1y~side" ekonomikom
Jim Campen
Ekonomska kriza i konzervativna
ekonomska politika
Alexander Schubert
i\lilitarističke pretnje RcaoanovQtT
konzel vo.tivizma cl cl

1983.
MARKSIZAM U SVETU, časopis SADRŽAJ
prevoda iz serane periodike i knjiga
Uređivački odbor NOV A DESNICA,
Nijaz Dizdarević (predsednik), Da- NEOKONZERVA-
vid Atlagić (glavni i odgovorni ured- TIVIZAM,
nik), Vladimir Bovan, Ivan Cifrić,
Nikola Čingo, Zvonimir Damjano- NEOLIBERALI-
vić, Ali Dida, Kiro Hadži Vasilev, ZAM (I)
Milan Kučan, Milan Mali, Simo
Nenezić, Miloš Nikolić, Najdan Pa-
l. Habermas
šić, Ivan Perić, Olga Perović, Vojo
lWNZERVATlV IZA.M l
Rakić, !Budislav Soškići, August Vr-
K;.lPITALISTICKA KRI-
tar, Janez Zahr:lstnik ZA ........ . 5
Redakcija l . Habermas
David Atlagić, Petre Georgievski. KRITIKA KULTURE
Ivan Hvala, dr Miroslav Pečujlić, KOD NEOKONZERVA-
Ivan Salečić, dr Vanja Sutlić, dr TJV ACA U SAD l SR
Arif Tanović VJEMACKOJ .... 21
Kolegijum stalnih saradnika C!r:I1S Offe
Dr Mihailo Crnobrnja, Vladimir »NF:MOGUćNOST VLA-
Gligorov, Damir GrubIša, Ivan Ive- DANJA" lLI RENE-
ković, Pavle Jovanović, Dejan Kuz- SANSA KONZERV A-
manović, Mitar Miljanović, Aljoša TJVNIH TEORIJA 39
Mirnica. dr Liubomir Paligorić, dr
Đorđe Popov, dr Hasan Sušić, Sla- UDe 3 Chantal Mouffe
voj 2ižek YU ISSN 0303-5077 DEMOKRATIJA I NO-
V A DESNICA . . . . 62
Glavni i odgovorni urednik
Miloš Nikolić Stuart Hall
ZAOKRET UDESNO 82
Urednik
Ljiljana Vuletić Sven-Eric Liedman
Sekretar redakcije NEOLIBERALIZAM I
Stanislava Petrović
NEOKONZERVATJVI-
ZAM . . . . . 104
Oprema i tehničko uređenje
Eima/" Altvater
Vladana Mrkonja
NIMALO DISKRETNI
Miloš Majstorović šARM NEOLIBERALI-
STICKE KONTRARE-
Korektura VOLUCIJE 115
M. Arsić

Izdavač: NIRO Komunist, Izdava- Halls Kastendick

čki centar KonllU1ist, Trg Mark- čASOPIS PREVODA NEOKORPORATIVI-
sa i Engelsa ll, 11000 Beograd, tel. IZ STRANE PERIODIKE ZAM? . 134
334-189. I KNJIGA
časopis izlazi mesečno. Cena poie- Patric Morem!
dinog pl'imerka 140 dinara. Dvo- KONZERVATIVNA RE-
broj 220 dinara. Godišnja pretplata GODINA IX 1983. VOLUCIJA l NOVA
1.200 din. Žiro račun 60801-603-15351. BROJ 4-5 NEMAćKA DESNICA. 165
Štampa: RO štamparija Budućnost,
Surnadijska 12 / Novi Sad, 1983.
Hajo Funke DISKUSIJA
STRAUSS KAO PROVO·
KACIlA 222 G. Chiaral1te, L. Gruppi,
AJ. Tronti i dr.
l. Berlin, D. Joachim LEVICA I OPASNOST
i dr.
KONZERVATIVIZMA
NEO FAšIZAM U SR
NEMAčKOJ 234 U EVROPI 277

nova desnica,
neokonzervativizam,
neoliberalizam (I)
Ji.irgen Habermas
KONZERVATIVIZAM I KAPITALISTIČKA
KRIZA

Danas se dosta raspravlja o prirodi i uzrocima krize

koja iscrpljuje razvijene kapitalističke zemlje. Kako da
definišema njene strukturalne karakteristike i skicira-
mo početni bilans?

Uopšteno govoreći, eIkonomsika Ikriza 'se ,stalno zaoš-

tirava. Sada već svako zna da 'ilije reč o IkratkotTajrnoj
recesij'i, lj da će nezaposlernost billi problem osamdesetih
godina. To je očigledna č1njenica. Ono što bi !treibalo
da istražujemo je uticaj opadanja 'svesti ["adničlke kla-
se. U Nema6koj, kriza ,ima disoiplimarne efelkte. iDrugn.m
rečima, u okviru - ili još preciznije, na osnovu - za-
tk onslki garantovane socijalme zaštite, pokaza'lose da je
u samom začetku moguće u~ušiti 'protestne polkrete. Ia-
ko 'nije u potpunosti neoče!civan, taj proces zahteva iz-
yesno objašnjenje. Ograničeni pritisaJk krize ne samo
da je sprečio bilo kakav 'izborni poremećaj, već je me-
đu stanovništvom probudio duboka ,konzervativna ose-
ćanja, ikoja su imala 'kulturološki odjek među irntele!k-
tualcima i u rečni'ku poLitičkih partija. Ta neokonzer-
vativna struja, 'koja se prvi put pojavila početJkom se-
damdesetih godina, vecma je ojačala u novim ekonom-
slkim uslovima.

Nfl hlstitutu Goethe, II Rimu, održali ste 1973. godine

predavanje pod nazivom Was Heisst Heute Krise? Kako
biste, pet godina kasnije, odgovorili na isto pitanje: šta
danas predstavI ja »kriza«?

5
 Rekao bih da je poslednj'ih nekoltiIko godina postalo
jasno da ,izvor krize još uvelk leži u priivreooom sUcstemu
iJ<:apit Gtri:zjma , aH da )yddava hlagostanja« više ne dozvo-
1java klnizi da odmah eksplodira u neposrednom eko-
nomskom obWku. Umesto toga, ikada postoji recesija i
nezaposlenost krupnih raZJmera, simptomi Ikrize preme-
štaju se u sferu napetosti na planu Ikulturnog li društve-
nog porellka, Poslednje godine su učvrstile :moje uve
renje da izbijanje ekonomske Ikrize ne izaziva obično
racionalno političko 'reagovanje, bilo kada su u pitanju
organizovani radn'ioi ih sindi'kati - ili, kao u našem
slučaju u Nemačkoj, Socija1demokratslka partija. Ume-
sto toga, reakcije 'Ila !k;rizu poprimaju sasvim posredan
oBlik, u vidu preopterećenosti mehanizma društvene i
kulturne 'integracije. Rezultat toga je mnogo veće »ideo-
losko pražnjenje« nego u onim periodima kapitalistič­
kog razvit'ka Ikoje kamkteriše visaka zaposlenos'L Pra-
vac ovog pražnjenja je dvostruk: s jedne 'strane, etika
rada je neverovatno ojačana: dolazi dorehabillitacijc
konkmentskog ponašanja, težnje za zaradom :i uzdiza-
nja sposohnosti 'koje vode vi'sakoj pokretUivosti radne
snage. Naiime, neophodno je navesfJi ljude da pI'ihvate
rad !koji vnače ne bi obavljalli svojom voljom, iH za koji
nisu imaLi neophodne p'lipreme. Prema tome, naglasak
je stav:l1jen na etiku sticanja, i ne1nstrumentalne vrldne,.
Ova orijentacija duboko prodire u prve godine školova-
nja, ii to u tOj meri da dominira celoklupnim si·stemom
obrazovanja.
Drugi pravac ovog »!ideološkog pražmjenja« je oživ-.
ljavanje tradicionalnih vrlina i Virednosti: u prvom re-
du onih ikoje se tiču antipolitičkog ili apolitičkog privat-
nog života, ciji je kln}iževni odraz novisubjelktivizam;
zatim, dolazi preporod (prijatan na svoj način), obnova
pesama i romana umesto 'kritiČikih iH anaHti6kih rado-
~a o sadašnjoj istorijskoj epohi, Htisociološkiih i poli-
tiakih rasprava. Rezultat toga je suštinski retori6kii od-
goyor na Birokratizaciju i druge negativ,ne posledice ;ka-
pitalist'iCkog rasta. Ali, ja smatram da moramo ozhilj-
no shvatiti taj vid propagande desnice, 'koja se bavi
stvarnim potrebama i nudi !konzervativno rešenje stvar-
nih problema. Naime, u kritici birokratizma, kao i Ll
ponovnom \Tednovanju tradicionaln~h načina Žlivota, Ll
spontanim rea:kcijamane samo protiv uništenja život-
ne sredine, već i protiv opasnosti od atomske energije,
pa ča~k i u otporu administrativ;no nametnutim refor-
mama obrazovanja - u pi,tanju je osnoVini problem,
Ikoji je bio veoma važan kako za Marxa, talko 'i za We-
bera. U taku kapitalističkog razvoja i politički ndkon-
6
,!- ohs <l:l1'og procesa akumulacije, delimična adrrn:ilJ1li:stra-
11V'I1a l ekonom sika racionalnost, svojstvena talkvom eko-
:::.omslkom ,sistemu, postepeno prodire ,i reorgamjzuje sve
s~~·e. sfere zivota, koje bi, sa svoje strane, trebalo da raz-
v.lJaJu .sasvim drukčije oblike raciona'1nos,tJi - tj., pll'ak-
tl~ne l Imora.lne . agense, .demdkrats'ke i participatorne
procese formlra'n]a kolektIvne volje.
.~rugilJJJ. re6j.~a, dana~, prema tome, postojii veća
pot:rcoa ~~. ta'kvlm."model~lma. odnosa, II dbliitru Ikojih
~10gU nac~.IZ!raz.a VIse subJektIvnosti i osećanja, i II ko-
Jiima se VISe UZIma u obzn emotivno ponašanje.
Da zaključim,
Y.. moglo
k bi se reĆIida povećano »ideo-
l~sJ:(o
"1'
praznJenJe«, o i ome sam govorio, utiče na štire-
~J: Ikonzervati\r,nih tur,načt:;'nja pr<:blema, 'koji su, ta6nije
rec~no--: sekundar.l1l,. d~~ful1!kcIona'lni efelkti poHItički
pekon tl olrsanogkapl tal'l'st'ICkog rasta.
Treba li t! to. uključiti izbijanje očigledno 11.epolitičkog
protesta~ sto Je dallas, čini se, tipično za mnoge zapad-
ne zemlje?
To je nov element u onome što ja nazivam »moguć­
no~t za pr~ote.st«. No\r,ina u vezi sa si,tuacijom u Zapad-
10
,- 1 NemackoJ - v.erovatno je dru1kčiije u Italijri - ogle-
da S? .u tome. da ,le zamro onaj obHk protesta koji je
~omlmraonaclOnal~om s~enom Ikrajemšezdeset'ih .i po-
~e;k?m .seda.mdes~~1~1 god1na, a koji se javI jao na uni-
~e. zltet!ma l prosll'lO se na slojeve mladih rad'rl!ilka i
segrt~, To se ta!ko~e mora l1brojitli II disciplinarne efek-
~e .lc'I'!ze, lJ:mesto t.th pokreta sada, sa jedne strane, do-
taZI do pOlave obhka revolta. koji ide u pravcu teroriz-
l1:a, a sa druge strane. do ma!nje dramatične airi emo-
ol:}.n~h~o moćne struje neopopu!listiČ!kog pdk;eta. Ovaj
~:U~l Je?dra~ nesp<:~obnosti tradicionalnih partijskih 'i
0;1l1dlka 1ll'lh b1rakratl1a ela kanališu iIi adekvatno odre-
de g18\"ne teme i sukobe. Ja u tim protestima v:i'dim
!':na'k.. nezado\.Toli.'stva, koie \odi otuđenju od partiJ'a kao
j:Jl- n 11 Z . . cl .
. ' .\.' '...·T ~ t? Imamo l . rw!:e pokazatelje: na primer,
;:'3trc1.Z1va~J::: Ja\'110;; l!1l1enla sada pokazuju da je, u sva-
I:om sluca1u. znacalan procent stanov'11ištYa nezadovo-
ljaj? . ne samo ovom, ili onom partijom, ovom iH onom
~oh~1'kom". već samim partijskim sistemom kao taikvim.
-- Oje. ?iI."'I DU t da se tako nešto dogodtilo u SaveZilloj
~enubhOl od rata na ovamo, Svakaiko, u dru dm zem-
~Ja!T\'1: rno!!ućn.ost za prntest je kaTlalisana u sitno bur-
~i)<lc:!r~lm pra \:C1 ~,:a: t:'ebn sam? da se setimo pužadizrna
L Fla'llcuskoJ 111 POja\"C partIJa koje SLl se Ll Dans'koj
7
protivuje porezima. Ali, u Zapadnoj Nemačkoj do sada
nije došlo do taikvogkaJIla1isanja; mi smo još uvek na
prvom stupnju, kad su u pitanju pokušajii da se osnujL',
partije na osnovu taJkvH1 elkonoms1kih pHanja. Uveren
sam, međutim, da će, čim se te struje organizuju u par-
tije, postati jasno da njihova stvarna mogućnost za pro-
test ne može poprimiti ovaj obUko Po svojoj primdi,
one ne mogu dozvoLiti da ih instdtucionalno tumače par-
tije i da ih vuku po parlamentima, a da se baza ovih
pokreta ne oseti prevarenom.
Smatrate li da je nem.oguće ili neizvodljivo da se ovi pro-
testi organizuju ili "parlamentarizuju«?
Sadašnje mogućnostti su ra:zmovrsne i 'teške za ana-
lliZJi'ra:nje: antinuklearni pOIkreti, građanske ,inicijative, ko-
je se javljaju ,kao odgovor na veoma razHčite olkolnosti
- na primer, na nivou uže zajednice dođe do aikcije,
'kako bi se sprečilo uništenje Hi podela stambenih po-
vršina, radi izgradnje saobraćaj nica. Meo se upitamo, koji
se razlo:zi nalaze liza tih protesta, rekao bih da oni, Ll
prvom redu, predstavljaju reaJkciju profliv administra-
thrniih p<Ystupaika i metoda. U:zmi:mo, na primer, otpO!'
u odnosu na 'reforme obrazovanja u Nemackoj: u ovom
slučaju roditel'j'i reaguju zbog gubitika domena za koji
su uvek smatraM da prirodno pripada njima, a koji sa-
da sma1lraju oduzetim proširenjem delokruga nadležno-
sti jaV1nih vlasti. Siguran sam da bi oni iz tog razloga
imaN ništa manji otpor prema »desničarsk'im« refor-
mama: ono što izaziva nJihove proteste nisu toliko sa-
držaj obrazovanja. k olitk o RdministrRtivni oblik određe­
ne lintervencije.
Kada bismo se upitaH šta je zajednieko različitim
protestnim pokretima, rekao bih da oni otkrivaju s\'(~
veću osetljivost prema sekundarnim drisfuD kcijama ka-
pitalrističkog rasta, 'kao i spremnost na pobuml proth-
njiih. Dolazi do rastuće svesti o »i:Ilfiltraoiji« kapitala II
one oblasti života ;koje su po tradiciji do sada bile za-
štićene od toga, i u dkv~iru kojih, \Tednosti 'kapitalistič­
ikog društva (borba za položaj, težnja za z.:tradoll1, in-
strumen1alizacija egzistencije) nisu bile do sada domi-
nantme. Takve struje ne predstavljaju klasične protest-
ne mogućnosti, koje je opisao marksizam, iako su i rad-
nioi prirodno takođe lJikiljučeni u njih. Njihov društve-
ni sastav je raznoV1rstan. Na primer, mobiHzacija pro-
tiv nulkleamih elektrana II Zapadnoj Nemačkoj olkupila
je konzervat,ivne selja'ke, kao i delove seoskog establiš-
8 9
menta - apote'kare, učitelje, leIImre i advokate. Pored
njih, tu su bili odredi nasledni:ka iz 1968. godine stude-
nata i mladih radniilka, pripadnika levice. ~
Ali, naravno, takve kampanje su lnanje važne od poja-
ve ženskog pokreta, koji je sada već postao svetski fe-
nomen?
Ženski poklret se u .mnogim vidovima stru!ktmralno
ra;olikuje od ovog procesa. N~ prvom mestu,razume se.
on predstavlja mnogo veći potencijal. Taj pdkJret niie
~)I~dp!'olaZJl1'ih uzwka, već temeljnog problema - Tle-
jeana1kIh prava. Na drugom mestu, on je isto tal,ilko deo
tradicionalnog buržoaskog, kao i socijalističkog polkreta
za emanCipaciju. Sideološlke taČlke gledišta, mora sc
ubrojati u l<'l'upne masovne pdb'ete, 'koji preuzimaju
univerzal'na načela jed'DaJkosti. To ne važi za ostale sa-
vremene pdh'ete protesta.
Ali, zar žene nisu otišle dalje od zahteva za jednakošću
i, II želji za slobodom, približile se kritikama marksiz-
ma kao proste teorije dnL~tvei1e jednakosti?
Sasvim tačno. Ali tu postoje nelke neverovatne slič­
nosti s procesima 'koje sam upravo opisao. Društveni
sukob. koji stoji iza ženskog polkreta, povezan je sa 6i-
njenicom da kapital!istički privredni razvoj napada do
sada relativno zaštićeno očuvanje buržoaske porodice II
zapadnom društvu, a nwročito među srednjim klasama.
Zene počinju da postaju deo rezervne wrmije rada; šta-
više, ova promena, koja je sve do skora bila vezwna za
radničku klasu, sada. sve više pogađa buržoasiki sloj.
Rezultat toga je sukob koji postoji uporedo sa drugim
protestnim pokretima, ali koji za razliku od njih ne
može biiti k3Jnalisan II tndicionalnom pravcu. U tome
je radi!kalna razlika u odnosu na žensiki pOikret. Drugi
nrotesti mogu se pri'ključiti pokušajima očuvanja ili po-
l'O'.'l10g vraćanja onoga što je već bilo. Za žene ne po-
stoji lakva mogućnost. Nema pravog povratka, nema
n1ikakvog status quo alite, koji je poželjan, ali koji vre-
di obnoviti. Iz tog ra7loga, postoji a priori kritički po-
tencijal u žens'kom pokretu. .
Ako ie istina da ovi sukobi Ile reproduku;u odmah
klasičnll marksističku sliku klasnog sukoba, oni su ipak.
još livek strukturalno određe11i procesom kapitalistič­
kog raz.voja. Zar nije sve veća politička potreba da se
ponovo poveže uzrok i posledica, II okviru svesne prakse:
 Naš zadatak kao mar'ksista je da tumaČlimo iskustva
koja nalaze izraz u tim polk!retima, i to tako da naše
shvatanje bude potvrđeno slojem koji je mobHisan: na-
'ime, ti po'k!reti moraju verovati našoj tez'i da su ove po-
jaNe izazvane politi6ki ne!kontrolisanim razvojem kapi-
tahzma. Alko u tome ne uspemo, onda ove mogućnosti
za protest mogu vrlo hvko postati pIen partije konzer-
vabivnog ti<pa. U Zapadnoj Nemačkoj, na pdmer, C~1!,
pa čalk i Bavarska CSU (Hrišćarrsiko-demdkrat'ska UTIlp
i Hrišćail1Slko-socijalna unija) prihvatile su parolu o "hu-
manoj admirrist:raciji«, da bi za svoje ciljeve iskoristile
k!ritič'k'i potenCijal antibirokratskih reagovanja. Za sada
takva perspektiva nije neposredna, ali to se može do-
goditi - utoliko pre što, po svojoj prirodi, te moguć­
nosti za protest ne mogu stvarati sopstvene organiza-
cijske forme, koje su u stanju da fun1kcionišu u slk!}adu
s njihovim ciljevima. Najv,iše što mogu sami da urade
je da uhrzaju raskid, tj., zavisno od okolnostri - rascep
u sistemu organizovanih partija. Ako bi preovla:dale ta>k-
ve tendencije, njihov rezu'!itat bi zavisio od odgovorra mt
takav raskid, 'kada do njega dođe. U načelu, moguće su
dve realkoije. Jedna bi bila pomeranje u pravcu glavne
decentraJiizacije procesa formiranja 'ko.le!ktiVil1e volje, sa
uUdju6ivanjem u oblasti života za koje se do sada vero-
\alo da su privatne i nepol!itičke. Druga rea,kcija bi pri-
p'l'ema:la put za konzervativnu partiju poretka, usredsrc·
elenu na rešavan ie svih t,ih probh,ma administrativnim
putem. Pri tome 'bi te mogućnosti za protest, koji izazi-
va ju određeni problemi, jednostavno koristHe legalne
države kao opravdanje za ukidanje demdkratslkih pra-
\a, ili u izvesnim c)ikolnostima, čalk ukidanje ustavnih
odredbi
Zar Ile postoji dalja mogućnost.' pojava 110VOg »eksrre-
IIzi;:177a«, koji oscilira između autonomije i korporativiz-
l11a - drugim rečima, izmeđll odbrane svog radikalnog
dvojnika, koji je kao takav, oblik i sadržaj političke
strategije, i lwrL~ćel1ja i l11allipulisanja odredbama o so-
cijalI/om staranju; iZl1Iedu odbacivanja politike čistog
oblika posredovClnja i integrisCllzja, i korporacijske upo-
trebe i;:yesllih političkih dostignuća i prava?
Preplitanje kontrole centralnog rukovodstva i cel~­
traIne birokratije u partijskom sistemu je veoma ambl-
yalentan proces. To se može raz\,iti u pravcu neofašistič­
kog korporativizma, ili može pojačati anarhične tenden-
cije do onog stupnja gde one izazivaju reakoije.~oje ni-
ko ne žeN, niti im teži. Neophodno je naglas'ltl da to
10
nije proces bez opasnosti, proces koF se može slepo
podržavaiti. Ali, ne može biti sumnje da tu postoji stva'r-
ni probIern, kome se partije levice moraju raoionaIno
posvetiti. Kako bi to trebailo da urade, nije jednostav-
no reći Kao prvo, mqraju razjasniti i objasniti te pro-
cese, da se mogućnosti za protest ne kreću ukorpora-
tivističJkom pravcu. Drugo, u meri u kojoj to dozvolja-
va suparništvo sa drugim partijama, kao i sve više cen-
tralizovan državni aparat, partije levice će morat'i da
decentraUzuju svoje sopstvene obHke organizacije, i da
ih učine savitljivijim i sposobnim da apsorbuju neza-
\'isne krit'ićke potenei jale u okviru društva. Alko se li
potencijalti prepuste svojim meha,nizmima, po'Stoj;i opas-
nost da postanu destrU'ktivnL Ovo je samo moja h~po­
'teza: ja nemam gotov odgovor. Alko mogu da govorim
o stvarima koje ne poznajem izbliza, smatram da čalk
i KP Ita1'ije može da se nađe u opasnoj situaciji -
može postati fun'kcional'l1li ekV'ivalent autoritarne parti-
je poretka. Ta1kve istorijsko-političke kons1telacije mogu
se javhi brzo i neočeJkivano. To će biti manje verovat-
no alko KPl uspe da decentraIizuje unutrašnju struk-
turu svoje orga,n'izacije, mada je jasno da će u prvom
redu takva promena ograničiri njenu slobodu odl'u6iva·
nja i delovanja. Svesta,n sam, u stvari, da svaika biro-
Ikratija ima svoje racionalne atl'1ibute. Nema la'kog re-
šenja: .iedino se mogu nadari da će KPI biti u sta'njn
da pruži pozitivan pTimer kako reagovati na nove mo-
gućnosti za protest. Razume se, još nismo govorili o te-
rorizmu, koji na žalost sva ova pitanja čini još težim
Ali, zar danas nismo takođe svedoci pojave neoliberaIne
ideologije, koja formall1o predlaže vraćanje časovl1i7ca
istorije l1a vreme pre KeYllcsa, ali Ll stvari želi da isko-
risti krizu države blagostanja da bi nametnula određe­
Illi vrstu ekonomske politike?
Što se tiče desnice, stvarne linije borbe idu od
kejm;ijanizma ka novom monetarizmu fridmans1ke od·
ielltac'ije. Sva'ka,ko, ovaj trend ima svoju po1itiČIku pro·
tivtežu u zahte\nima za uništenje države blagosta'nja i
ograničenje biroIkratije. Ako postoii stvarni pokušaj na-
metanja tih politi'ka, sindiikaiti neće imati drugog izbo-
ra do razvi jan ja ofanzivne strategi je. To se takođe od
'!lOS i i na Zapadnu Nemačku. Bićerno svedoci ponovne
oo jave klasičnog obJi.ka klasne borbe, koji je dugo bio
sah'iven iza plašta neolkejnzijanizma. Stvan10 je nemo,
guće zamislit'j uiklanianje države blagostanja, bez maso\'-
nog reagovanja tradicionalnih radi1ič'kih organizacija.
11
Upravo iz tog razloga ja ne smatram da je taikav poku-
šaj moguć, niti da neposredno predstoji. Verovatnije je
da će se ulagati napori da se naprav,i pravo z~mešatelj­
stvo sa raznim oblioima modiH!kovanog kejnzijanizma.
Vlada koja bi pokušala da se dru1kčije ponaša, moralu
bi bi,ti u sta;nju da mobil~še moćne konzervativne rezer-
ve, a mi bi smo se našli u položaju koj,i je veoma raz-
ličit od sadašnjeg - u situaciji na1i'k na mobilizaciju
fašistoidnog potencijala u savremenom društvu.
Najzad, ga}im mišljenje da će, srednjoročno posma-
trano, privredni sistem uspeti da sasvim dobro preživi
ove teškoće. Činjenica je da bi on mogao »normaHzov8-
t,i« ono što se samo nelkoHko godina ranije č1ni1o eks-
plozivnim. Ali, to samo pod jednim uslovom: da se odr-
ži s'fs'tem dru§tvene sigurnosti. Taj sistem je sada izlo-
žen pritisku, i sVa!kaJko nije lako održati ga na njegovom
trenutnom nivou. Pa ipa'k, upravo njegovi deficiti omo-
gućavaju da se održi društveni mir, i to taiko što se
društveni sukob pomera vremenski napred. Sposobnos!,
kapitalizma da se prHagodije veoma veliika: to je ne-
,"erovatno fleksibilan poredalk, koji još uVelk poseduje
značajne i motivacione rezerve. Iznenađujuće je ka'ko
je bio u sta;nju da kombinuje različi:te oblike društvene
integracije. To je staTa ideja fmnikfurtske šikole iz tri-
desetih godiina: kada su nj'ihovi teoretičaT'i stJigli u Ame-
ri'ku, shvatili su da ono što je zahtevalo objašnjenje
n;je bila toliko pojava kapitalisti6ke ekonomske krize.
koliko mehanizmi :kapitalističke kulturne integracije. Re-
kao bih da je danas još uvelk ovaj skup problema od
najveće važnosti. St~kob izazivaju ekonomskti mehaniz-
mi, koji su po sebi dobro pomati i dovoljno anaHzirani.
Stvarno pitanje je: hvko njima ovladati i kontrolisati
ih. ili ih premestiti u ma1rginalne sektore sistema? Ko-
ju cenu treba platiti za takav ishod'? Koji drugi suko-
bi se uvode na scenu umesto tog glanog? Konačno, i
najznačajnije, da li će savremene ekonomske teškoće na
rasti do takve vdičine da sadašnji model, koji živi n8
»malim krizama«, neće više biti u stanju da fUl1 lkcio-
niše. što će dovesti krizu klasičnih razmera, Tada će os-
tati da se vidi kako bi završila takva kriza. Mišljenja
sam da, pošto postoj'i mogućnost kobno,!I ishoda. ne
možemo priželj'kivabi ili oče'ldvati ta:kvu »velilku krizu«
laKa srca.
IIerovatllo je potrebno da izvršimo drugu vrstu analize
11 odnOSI! na Nemačku, kad je reč o Italiji, a možda i
drugim mediteranskim zemljama, gde se razlikuju. s ied-
Ile strane, uloga, težina i strategija radničkog pokreta,
12
a s druge strane, ekonomski prostor za manevar kapi-
tala. Međutim, Vaše teze II osnovi potvrđuju gledište
koje je postavio Gramsci - da je posle dvadesetih 00-
dina ovog veka došlo do ogromnog širenja sfere politi-
ke, II time i sposobnosti buržoazije da politički islwris~
ti ekonomske krize - za razliku od o17oga što je Mar,'
g017orio tl svojim ekonomskim rukopisima, a što se i;-
gleda pojavljuje u »ortodoksnim« stavovima protiv ko-
jih ste Vi tako otvoreno polemisali.
StvaTni stav po kome se razHkujem od tradicional-
ne mar,ksističl;:e aJnalize, jeste moje ubeđenje da čak i
pomoću metoda klasične kriti'ke političke' e!kononl'ije,
dfH1aS ne možemo dati tačna ekonomska predviđanja'
ona, naime, predstavljaju samostalan ekonomski sistem,
koji se sam reprodukuje. Ja u to ne verujem, U stvari,
zalkoni :koji vladaju savremenom elkonomijom više nlj~
su istovet)]li s onima koje je Marx aJnalizirao. To ne zna~
či da je njegova analiza tih mehanizama netačna, već
v,iše da ta ana:hza jedino ostaje važeća dok se zaJnema-
mje mešanje 'polit!čkog sistema; s dmge strane, činje­
nr~ca j.e da i ekonomski mehanizmi upravljaju polit:ič­
Ibm SIstemom. Iz tog razloga ne mogu se s'ložiti, na pri-
mer, s A:ltvMerovim analizama. Nasuprot njemu, ja sma-
tram da je problem ekonomskog predviđanja empirij~
srko pitanje, na koje se u pl1incipu mogu dati odgovori,
ali za Ikoje u praksi još uvelk nemamo dovoljno razvije~
na objašnjenja. U pitanju je veoma složen sistem, koji
dovodi do interakcije ekonomiije i Kulturstaata: taj si-
stem se mora detaljnije all1aJrizirati. Či'sto ekonomska
analiza nije osnova za davanje tao)]lih predviđanja, Može
se reći da je ono što nam je potrebno, funkcionalni
elkvivalent Marxovoj teoriji. Ali. mi ga nemarno: svaki
od nas radi i trudi se da shvati sistem, koji je postao
složeniji no što je bio u njegovo vreme. Što se Diče mc-
halnizma ekonomskog sistema u pravom smislu, može
se čalk reći da su danas relativno sagledani, u tolikoj
meri da nam za shvatanje njihovog delovanja nije po~
trebna ekstenzivna politička e'konornija, ili kritika ideo-
logije. Na primer, s\'a1ko ko gl'eda televizijs1ke vesti Ll
Zapadnoj Nemačkoj, može videN da se sprovodi eko~
nomsIka politiika koia prezire bilo kakvo sveukupno pla-
niranje, koje predstavlja pokušaje stimulisanja investi~
cija jedino posrednim podsticajnim merama. Da bi se
pOIkrenuo )}motor akumulacije«, nameću se rešenja koja
su očigledno nepoyoljna za radne ljude. Svakome je već
jasno da biznis pokušava is1koristiti sadašnje ekonom-
s'ke tešikoće u svoju korist.
13
Da li je to zaista tako jasno? Čak i II Italiji, gde su
svest i borbenost radničke klase svakako veće nego II
Zapadnoj Nemačkoj, nije sama po sebi neistinita - bar
ne II užem ekonomskom smisIll - tvrdnja izvesnih in-
dllStrijalaca da bi investicije bile veće, a time i više
radnih mesta, sam.o kad bi radnici prihvatili niže nad-
nice.
Svaikako, postoji čitav niz ekonoms'kih mistifi,kaci-
ja i parola, koje treba kritiikovati. Želeo sam samo drt
kažem da je sva!kom jasno da se posrednim metodama
ne može uticati na ponašanje i>nvestitora. U tom pogle-
du sistem je sada jasniji. S druge strane, Cl!ko govori-
mo ointegraoiji ekonomskih mehanizama i pol'itičoko­
lmhumih instituoija, trebalo bi da insistimmo na tome
da su oni, u stvari, postaJli složeni}i i nedostupni, pa
čalk istruonjacima.
Postoji paralela između ekonomske krize znakova
krize racionalnog istraživanja. Ali, stvarni problem
je svakako u pitanju zašto ti procesi nisu još prouzro-
kovali pravu krizu legitimnosti?
Ja bih pre govorio o tendel1cijama ka ta<kvoj krizi.
Svi smo svedoci teškoća na koje se naHazi u pokušaji-
ma da se administrativnim sTedstV'i.rna reše tendencije
koje vode ka ekonom.sokoj krizi. Ali, to do sada u prCl!k-
si nije imalo krupnih efekata po delegitimizaciju. Bar
kad je u pitCl!nju Zapadna NemaČika, vođenje ekonom-
ske politi'ke se javnosti predstavlja na veoma efektan
način. Neposredn'i rezultati takvog predstavljanja bili
su, s jedne strane, procesi zastrašivanja i discipline,
koje SCl!m pomenuo, i s druge strane, mogućnost sve
većeg cifl!izma u pogledu načina na koji s,islem raspo-
deljuje svoje troškove. Otuda, početno otuđenje od po-
litiČikog sistema, na čije sam se pokazatelje već osw'nuo
u diskusiji. Međutim, mi svakaIko ne možemo govoriti
o stvarnoj krini legitimnosti: ljudi nastavljaju da glasa-
ju, i većinom glasaju za tradicionalne partije. No, ako
ostavimo po strani pojavu terorizma i njegovog stabili-
zujućeg dejstva na konzervativnu reakciju, stvarna kri-
za legitimnosti označava slom tJI'adiciona:lnog partijskog
sistema i stvaranje nove partije, čiji bi ciljevi bar pTe-
vazišl'i postojeći ekonomski sistem. To se neće dogoditi,
sve dQ1k neopopul,ts,tičke struje ne narastu do te mere
da stelknu veću snagu i da postanu stvarni izazov po-
14
stojećem poretku; ili - ctlternativno - sve dok vlada-
juće partije ne uvedu ekonomsiku politdJku, koja nije
otvoren izazov sindilkatima.
Govoreći o »krizi legitim11osti«, tvrdili ste da bi proši-
ri~anje demokratske akcije građana pomoglo sprečava­
nJe verovatne dezintegracije savremenoa društva. Ali, da
li je zaista moguć demokratski odgovo~' na krizu slože-
nog društva? Zar Ile bi ta složenost mogla nametnuti
društvo kojim vladaju stručnjaci, i Ll kome se odluh:
donose mimo njegovih građana? Da li »nemogućnost
upravljanja« zapadnih demokratija podstiče da11.as stvar-
nu demokratizaciju - l1azovimo to podruštv!javanjem
politike - ili je neizbežna pobeda telmokrata i struč­
njaka, pobeda složenosti nad demokratijom?
Mišljenja sam da bismo postigli dve stvari zahva,
ljujući većoj demokratizaciji naših~ društava u smislu
decent~'alizacije tekućeg odlučivanja i zajedničkog učes­
~~ovanJ~ .u o~Ll'kam:a koje su .ranije donošene privatnu
l,h a{~nlln:lst'ratlV'n~, l to arko bl se obezbedio širi proces
formu'anja kolektIvne volje, S jedne strCl!ne to bi moO'-
lo sVaJkako dovesiti do smanjen ja ef.ikasnos'ti. Ne moroa
biti taiko, ali može. To je prhnedba koju dCl!nas ističu
teoretičari postojećeg sistema. Oni smatraju da bi slo-
ženi sistemi jedino promenili svoje načine delovanja i
da bi se zasnivaH na pa,rticipators1kom odlučivanju, i
to po cenu svoje funkcional'nosti i racionalnosti. U ovoj
prim.edbi .i.m~ dovoljno istine da bi se marksisti upitali
:lav h sOC1jaJlzam danas, u postojećim uslovima, može
JOS uvek stvarno znaČiiti potpunu demokratsku res truk-
turaoiju ekonoms1kog sistema - od vrha do dna, i obr-
nuto: tj., preobražaj kapitalističIke ekonomije u ~kladu
s modelima samoupravljanja i upravljanja' zasnovano[!
na radničkim savetima. Ja ne verujem da je tako. Sma-
tram da bi bHo dovoljno uvesti gore odlučivanje baze
u prC?izvodne stmkture privrede, kao njihove pQ1HviČke
premIse; a dole demokratizovati odlučivanje u okviru
proizvodnje, i to do nivoa na kome se zadovoljavaju
svi oni imperativi koji se ča'k i u kapital,iZll1u izraŽava'ju
kroz ta:kve pojmove kao što su humanizacija sveta rada"
Drugim rečima, pitam se - ovo je emph:ijSiko pitanje,
na ,koje se ne može dati apstraktan odgovor već samo
odgovor kroz eksperimentalnu praJksu --.:::.. ne treba li sa·
čuvati deo današnje složenosti u okviru ekonomskog si-
stema, ograničavajući formh-anje kolektivne volje ~pcra­
vo na bitne i središne strukture politiOke vlasti, tj., po-
red procesa rada kao talkvog, ograničiti to formiranje
13
ko}elktivne volje na mali broj temeljnih adluka, kaje se
stalina danase; ŠitO' će adrediti celdkupnu stru'k!t'Ll'ru dru-
štvene proizvodnje i, naravna, raspade~e~ . . . "
S druge strane, uveren sam da .:rn zeh!!la demokra-
tizaciju, ne tolika da bismO' pab~l~sah e~llk~snost ~k~­
namije, kolilkO' da bismo. pramem!I strul,tw~ vlastI, ~l
na drugam mestu, da stavJ:ma u pOkret mehamZ1m~ Ut?l:
đivanj; kolektivnih dIjeva: koji bi bili. ~ef~r1!usanl l
O'Sa<kaćeni akO' bi se donOSIle Clsta admm.Ist~atlVne o~­
hJlke ili adluke koje se danase pod tl'tlcaJem vlast.!.
Mož~ se dalkazati da pastoje kalektivne patrebe, kaJe v balavima preabražaja složenag društva pastaji narači­
ne mogu biti zadavaljene sve dok)e 'proces d?l11aSenF1
adlu1ka administrativan ili pod utICajem vla~tl..!O' J;
stvarni razlag zbog koga se tJraži demokratIzaCIja tIlI
patreba; ta j~, talkađe, razlag .zbog koga .se c:~e .?ana~
izražavaju u ablilku autanommh p'~'k:reta l. afu misIl: nc~
neoraanizavan način. Naime, tradIClOnall11 mehamzrm
dan~enia ad'lu1ka su ih do sada isklj~~ivc:;l:i. Otuda.'. c:s -
ta,.eijajuĆi pa strani činjenicu da se nacllr: zI."ota kaJ'1 J.c:
načelna uzeto, dastoja,n čaveka. maže _1 edE'D ostvantI
2Jko temeljne odlllke dano se ljudi na kOie s(~ on~. adna-
se - dI'Llaim rečima, prava vrednast d~mOKratIJe kaO'
talkv'.: _ s~dašnii sistem pruža abilje dolkaza da su .de
makratizacija, veće učešće stanovništva i. d~c~ntra:h:.~­
cija pracesa farmiranja kolektivne ..v?lj~ bitn:, Jer ~rz!~­
te _ upravljanje ne može zadavaljiti cltav mz kalektIv-
nih patreba.
Kriza tridesetih godina prevaziđena je pojavom vlada i
administracija čija je moć bila znatno veća. od . der!lO-
kratskih političkih tela, kad je reč o formIranju .Jav-
nog mnenja. To se dogodilo kako na Istoku, t~~~ 1 Ila
Zapadu - u ovom potonjem, na n:nogo. ra~I.lcltlh na-
čina, počevši od New Deala, .do naCIzma l fasIzma. Mo-
žemo li iz sadašnje krize izaći U suprotnorn pravcu, uz
rast demokratije? Evrokomunizam predstavlja, istovre-
meno, kritičko razmišljanje o istorijskim greš~ama ra4-
ničkog pokreta koje je izazvao. ~ta.zjil1izam, ~ traganJ~
za demokratskim putem ka soclJalIzmu - tJ', za oblz-
kom prelaska, shvaćenom ne kao nagli i apsoiutl1.,i ra~­
kid, već kao postepen proces, koji će garantovatt v~ce
učešće stanovništva idemok rats1ciju strukturu vlasu.
Marama pačeti od činjenice da bi sl'oženi društveni
sistemi kaO' što su visOIko razvijena kapitalistička dru-
štva, n~stali uhaasu, prihkom svakag pakušaja da se
prekonać preobraze njihave osnovne strukture. Upr~:a
iz tag raZJlaga vi ste patpuna u pravu. Ja revalucIJu
16
magu zamisliti jedina kaO' dugaročan praces, koji omo-
gućava: a) eksperimentalan preabražaj strU!ktura cen-
tra:lnag adlučivanja, pri čemu hi se na svaikom koraku
:adHa .računa a uspesima i neuspes'}ma tag preobraža-
Ja, b) Istavremena, akO' ne i kaO' stvarnu pretpostavku
te promene, »prilagađavanje« navim demolkratskim ab-
licima života, kraz pastepena širenje demalkrats1ce, par·
tici:patarske i §irOlke a'kcije. Takav put bi, iZ1nad svega,
sprečio paikretanje on'ih efelktivnih snaga u krizi, što je
uvelk bila oružje fašiZ1ffia. U stvaI'l, upravo u parađajnim
ta opasnast pajave partija koje računaju na strah i ne-
s'igurnost, kao i na latentnu sklonost ka predrasudama,
skrivenu u svima nama. UtaJkvim okalnas't,ima, para-
le fašističke alternative, iH u svalkom slučaju autoritar-
na-administrativne ahemative, bivaju prihvaćene i stiču
podrš1ku. Stoga, patrebnO' je poštavati ova dva minimal-
na uslova alka že},imo da astvCl'rimo duga račan praces
preobražaja. Ta je veama težalk zadatak: za kaji je ne-
ophadna izuzetna visprena partija.
Partija koja bi takođe bila i fleksibilna inebirokratska.
Takva partija se mora podvrći procesu dem aikrra ti-
zacije, prihvatajući sve maguće posledice: drugim re61-
ma, riz>ilk da svoju spasabnast za biro1kratsku alkciju
umanji, pa ča'k i izgubi. SV3)ka!ko, to su empirički pra-
cesi, u kajima ulaga teorije može biti najviše u tome
da pred nas postavi alterna'tive.
Zar ona ne može takođe, izučavanjem odnosa između
znanja i moći, ukazati na moguća rešenja? Time bi se
mogao objasniti sadašnji interes za Foucaultovu »111ikro-
-fiziku vlasti« Ll Italiji i drugim zemljama.
Foucault zamišlja da je buržaas,ka racianalnast u
osamnaestom veku bila nekaka nametnuta u svim ob-
lastima živata, čega se sada treba generičlki oslobadi ti.
Njegavam nedijal~ktičkom negacija'in an me u ta ne
ubeđuje. Pre će biti da je neaphadna pokazati da je
ana šta je Weber nazivaO' »racianalizacija« i šta je Fou-
cauLt V'rla dobro istraživaO' na razne načine Gna palju
kulture, seksualnih odnasa, krim~nahteta i ludila) apas-
no zata šta je deHmična. Naime, ta isnraživanje karakte-
riše uopštavanje sama jednag temeljnag oblika racia-
nalnasti - instrumentalnag, ekonamslkog i administra-
tivrnag uma. Ali, morama paziti da zajednO' sa vadom ne
izbaoimO' i dete iz karita, i odemO' u navu iracianaliza-
ciju. Foucault primetnO' upada u tu 'klapku.
2 Marksizam li svetu 17
 Ali, zar on nije razvio jednu značajnu tezu, tj. da je tra-
dicionalni marksizam posvećivao i suviše malo pažnje
oblicima »vlasti« u svakodnevnom životu, pretpostavlja-
illći da se vlast i država podudaraju (čak je i Engels
'na svoj način bio okupiran porodicom)?
Foucault je dao značajan doprinos ana'lizi oblika
buržoa-ske dominacije. To je u direktnoj vezti s mojim
i'straživačikim interesovanjima. Ja takođe smatram da
su odnosi moći sastavni deo najmanje vidljivih oblika
komunilkacija, i da analize sistematski poren:eĆe!lOg ko-
municiranja daju rezultate amdogne FoucaultOVIm ana-
lizama govora. -Ovakve teme su već bile prihvaćene od
reformi,št.ičlkog i studentskog pok!reta u ZapadnOj Ne-
mačkoj, a sada pothranjuju neopop;-tlj-stiČlki ~?kr.et.
Stvarni problem je u tome da se ShVa!I sta se kn~e lZ~
intuicije, poput one koje ~maju, na pnm~r, ~ko~?zl. ~h­
slim da je reč o shvatanju da se oblasti u lOJIma je,
manje više, moguća slobodna i~,teraJkeij~, .sada sve .:riše
sužavaju. Slično tome, u oblastIma tradIclOnalnog ZIVO-
ta, u koje još uVelk nije prodro kapitaHzam, verov~~r:~
postoje slični oblici intera:kcije. N.e s;ne~o ogramCl.tl
našu kritilku odnosa vlasti na one InstItUCIje kroz kOJe
se vlast jasno ispoljava, odnosno samo n~. I?~Htičku i
društvenu vlast. Našu kdtilku moramo prosIntI na o~e
oblasti života u kojima se vlast -salkriva iza prijatne fa-
sade kulturne prisnosti. Frankfurtska škola. je :reć ?dav-
no intuit·ivno shvatila i analizirala ova pItaJnja, Iztnad
sveaa u Dialectic of Enlightement (Dijalektika prosve-
ćen~sti), ili u Marcuseovim tezama o ženskom pokretu.
Da li se V i Ll stvari, zalažete za proširenje kritičkih vi-
dika, za p;većanje područja koje treba istraž!vati, pr.i
čemu bi se išlo dalje od tradicionalnog i11_arkszzma. A1.1 ,
to ne znači ni napuštanje Marxa, niti 17jego~o svodenJ~
na neprijatelje'.. otvorenog društva, ili teoretzčara totalt-
tarizma.
Takva ideja je čisti idi.oti~am. Pok::l~nje ):novi~ fi-
lozofa«, koje je imalo tu IdejU, prom~slj.alo je. n~lsto­
rijski 1968. godine, a i danas tcvko mIslI, veruJ;-tcI d~
ispravlja staTU grešIku, a u stvari je san:? ponavl'j~ .. ~n:
nisu u stanju da vide da Marxova teorIjska tradICIJU l
pra'ktična poliitiOka tradicija racLni?kog pokreta zal:te-
vaju da se ukl jučimo u punu iston jsku sve: t. <?r:o st?
oni predstavljaju kao novinu - da n~ m?ze. bItI SO~I­
jahzma bez radikalnog i potpuno~ pr?svaJUnja dostIg-
.nuća pokreta za buržoasku emanCIpaCIJU, stvarnog po-
18
~enc~jala bur~oas'kih .građanskih prava - jeste nešto
sto Je zapadnI markSIzam od uvek znao, aJko izuzmemo
~elovanje sta~jinističkih partija (uključujući i KPI u od-
Jeđenom. penodu). Umesto da stvaraju antimarksizam,
'~rebcvlo J.e da od Lukacsa, Korascha, GramScija i firan1k-
furt~ke skole nauče da su socijalizam i' sloboda isto-
vetm.
Zar nije i~to~ija ~narksizma - njegove bolje varijante
- uvek bzla zstonja njegove revizije i kritike?
.. Smatr.am da su tzv. »no\l)i filozofi« generacijska sa-
I'Onska pOjava. U najmanju ruku se može očekivati da
shvate da oni nisu započeH kritiku staljinizma.
Možen.1O li ~aključiti Vašim. pogledima na pitanje koje
smo lzos~a:,zli kro~ našu diskusiju, a koje nas danas
veoma prztzska - fe11omenom terorizma? Precipitat svih
elemenata strukturalne, duhovne i institucionalne krize
o kojima smo govorili, terorizam, u izvesnom smisl~
~aje .zastrašujuću novu ulogu problemu intelektualaca
l novzh pokolenja.
Terorizam tr~ba posmatrati zajedno s neoipopuliz-
mo~, I~ao r~alkcIjom prot.ivv.svođenja politike na up-
ravlJanje, s J~9me strar:e, 1 ClstO odobravanje, s druge
strane. ReaJkclje na taj proces redukovanja, mogu ići
u. dva prav~~. J~~n. od ovih pravaca je pOkušaj uvođe­
nJa estetskI lzrazaJnm elemenata u politilku a drugi _
uvođ.e.r:je .nepomh:ljivih moralniih e'lemenat~. I jedan i
d.r:,U&,l In~aJu autontarnu i antiautoritarnu varijantu. Kla-
S~CIll. p~LI?er auto~itarnih pokuš~ja estetizacije politiike
bIO Je faS'lZam. Pnmer antIautontarne estetizacije može
se naći u. izv.~snim obl.iciuna anarhizma. SLična je poja-
va !il0ral:z~cIJe. A:utontarna verzija pokušaja moralizi-
r.a~}a polItIke VOdI .despots'ko-autoritarnim oblicima pOl-
ht'lO~Og bunta protIV »države blagostanja«. Antiautori-
[~r'Ill odgovor, kuji zahteva ponovnu moralizaciju poli-
trke, pre ukazuje u pravcu demokratizacije, decentrali-
~acije i SOCijalističkih stavova .•!\iko prihvatimo tu opštu
semu, gde Je onda mesto teror~stičke a'kcije'? Ovde u
NemaČlkoj je veoma u modi isticanje da su teroristi de.
ca zavedenog moralizma. Očigledno, govorim samo o
Nemačkoj, gde su terorističke aJkcije izuzetno podseća­
le na šou, predstavljanje i samozadovoljavanje. Druaim
rečima, te aikcije zaista funkoionalnone· odgovaraju ;vo-
jim oiJjev~ma. Ako je to tačno, i ako uzmemo u obzir
značajan stepen militarizacije, disoip'line i poslušnosti
19
U okv11U terorističkih orgamizacija, onda bih bio viš~
sklon da »teroristiOku ig;ru« koja se izvo~i u Savezr:oJ
Republlici tumačim kao suprotni p?,l faš'IZIllu:. Drugl!IIl
rečima, ja to posmatram kao autoritamu verZIJU 1?~'fU­
šaja uvođenja estetski izražajnih el~menata U pahtiKu,
kao podzemlje malih razmera. TeroTlzam ne pada s ~e.
ba. To je stJrU!kturalna pojav<l:'. i činjenica da ).e do nJe-
nih najozbiljni}ih manifestacIja došlo u nacIJam~ kao
što su NemaČika I1alija i Japan, očigledno se moze ob-
rr:
jasniti time da j'e u tim ~eIIlJljan::a l?olit~~ka. kU!ltu.ra a -
nje stabilna nego u drugIm, da .le IstonJ~b manje.. uko.
renjena, pa stoga više sklona ekstremnIm .reakcIJar:1a
na iste kulturne pojave, no što je to sluča] u drugIm
zemrjama. Mada ovo može biti veoma ~epop1.~~r~n ~o­
gled smatram da moramo reći da terOrIzam nIJe I'raCI?-
narln'a pojava, već .i.e t~eba. svrst~~i UZ d~ge pOi~:ušaJc
način, pokušaj reafIrnusanJa polItIke suocen~ s CIStO~
reagovanja na iste strukturaLne procese: to Je, na sVOJ
administracijom.
(Jlirgen Habermas, "Conservat!sm and
Capitalist Crisis«, New Left ReVIew, 1979,
br. 115, str. 73-84)
Prevela Ivana Zdravković
20
J tirgen Habermas
KRITIKA KULTURE
KOD NEOKONZERVATIVACA
U SAD I SR NJEMAČKOJ
AmeričJkim ne()lkonzervativcima pr1pada zasluga za
to da se !konzervativna vlada može oslonirti ne samo na
pragmat~ku i raspoloženje, već i na teoretske perspekti-
ve. Time se ta!kođer objašnjava zan1manje na :koje je
ovaj pok:.ret initelektua!laca naišao Ikod !konzervativnih
stTCllnaka u Ev.ropi; jedan od primjera za to jest 's'impo-
zij koji je u rujnu 1981. organizirala Fondacija Konra-
da .4denauera, nakojerrn su se IsastaLi njemački i ame-
riaki neokonzervativci.
U SAD, isto kao i u SR NjemaČlkoj, riječ je o nesta-
bilnim udruženjima 'intelektualaca osnovanim na teme-
lju zajecLnič'kih uvjerenja. Neokonzervativoima obiju ze-
malja zajedniČlki je skup kritičkih stavova i shvaćanja,
koji proističu iz sličnih ,razočarranja. Od sTecHne šezdese-
tih godirna tu su se sociolozi ,i filozofi našli suočeni s
elkonomS'bm,politi6kim i duhovorr1m Ikretanjima koja se
nisu pdklapa'la s ,njihovom uglavnom afirmativonom sli-
kom zapadnih industrijskih društava. U tom je smislu
nedkonzervatizam rezultat unutrašnje recukcije na od-
ređeno razočaranje. U SAD i SR Njemačkoj profili neo-
konzervati:vne misli rrazLi'kuju lS'e isto ,kao i teorije i di-
jagnoze suvremenoga društva ikoje su ti ,inteleiktualci u
SAD odnosno ti SR Njemačkoj uzeli kao svoje polazište
pedesetih godina ovoga stoljeća.
21
I poHti~i; 17-a pDraz u V,ij~tnamu i KissingerDvu palitilku
Teoretski prodrU!ktivnu jezgru neO'konzervativaca u
Americi tvore pOZJnati, znanstveno afirmirani soci~loZi.
kao Daniel Bell, Peter _Berger, Nathan Glazer, SeymoUl'
Martim Lipset, Robert Nisbet i Edward Shi1s. Oni uap-
će ne sikrivaju da su u svojoj politiokoj prošlosti bili
ljevičari odnosno .Jiberal·i. Pedesetih godina mn'ogi od
njih pripadali su strogo a:ntikomunističkom :krllouu oko
Američkoga komiteta za slabodu Ikuilture, sudjelovali na
'kongresima za slobodu Ikulture 'i objavljivali priloge II
časopisu Encounter, engles1kompandanu čcrsopisima Pre-
uves i Manat. Na taj se pali!tiOkoj pozadini ističe konti-
nuitet misli američkih nedkonzervativaca. Oni jaš ni
danas ne odstupajU od dviju važnih pazicija koje su za-
stupali pedesetih gadina.
Tose, sjedne strane, odnos,i na njihov antikamuni-
zam, Ikoji se mogao pozvati na pojam totalitarizma, a, s
druge strane, na antipopulizam, 'koji se obrazlagao tea-
riiom demokra:ts'ke vladavine elite. TJ sacicYlogiji 'PedesC'-
tih godina te dvije teorije nisu, doduše, bile sasvim ne-
ik:ont rover7:TI e , ali ipak uglavnom prihvaćene. Teorija to-
talitarizma rasvijetlila ie negativne ikarakteristike politič­
kog sistema protivnioke strane, istalknuvši sličnasti izme-
đu fašis,tičke i 'komunističIke jednopartiiske vlasti: dnl9'a
je teoriia obiašnjavala prednosti v:lastitaga no1itiČlkof.Y ~i­
sterna, tV1rdeći da predstavniČIki ik:ara:kter ustavne države.
s njezinom podielom vlasti, osigurava ne samo plurali-
zam društvenih interesa, već i optimalan adabir l iudi za
n~kovodeće položaie. Ta ie biO' zaiedniČiki nazivnik Jibe-
rarvnih teoriia društva, koje su taiko svele procese moder-
nizacije na ta da seindustrijs'k.i nairazvijeniie društva,
ti. američko društvo, implicitno može smatrati uzornim
društvom.
Međutim, to se normativno odabravanje postaieće9:fl.
stania niie maQ.'lo održati suačena s realnošću šezdesetih
i sedamdeseti1~' !!adina. Time se može ab;asniti samora-
zumijevanje Irvinga Kristola, Ikaji sebe smatra 1iberalom
kojega je uzdrmala stvarnost. Peter je Glotz tu definici-
ju slobodna preveo na slijedeći način: }}NeOlkonzervati-
zam iest mreža u ;koiu se nlOže baciti liberal kad se pre-
plaš( svog vlastitagliberalizma,« A što je to preplašilo
Hberale'?
Ne magu ulaziti u analizu društvenih i ekonoms,kih
promjena Ikoje su okančale epohu New Deala i uništile
staru New Dea:l 'koaliciju (djelomično putem društvenaga
napredovanja). Opipljivije su biJe promjene u vanjskoj
22
popu~Ea~Ja llleolkonzenr a:t1Vci su reagirali tvrdnjDm da sc
amenč!kl otpDrsvjetskome :komunizmu paralizira neIkDm
vrstom mora.Illloga razDružavanja. IstO' kaD štO' se među­
naro~na kretanja nisu lvklapala II antikomunističku kon-
~epCIJU, t.alkDseyna unutrašnjoj {ronti mDbiHzaoija kDja
Je zahva hl a drustvO' u va'lu pakreta za građanska prava,
student'skoga protesta, pakreta nDve ljevice, femirr:tistič­
IkDga pD'kr'eta i es'kapistiČIkih alternativnih kultura niie
uklapa'la u zdravi svijet u :kojem vlada elita i koji je os-
l:DbDđen ideologije. .
Osim toga, prDblematiziranje siromaštva sredinDm
šezd~setih godina stvDrilo je puikDtinu u uo<lavnom har-
mc:m?noj slici društva Dbilja. Uskoro su ;e polkazcrle i
ne~~Ilene ??p~atne pDjave državnih sacijalnih prO.!Sfama,
kOJI su bl!l .blra~~·ats'ki arganizirani za vrijeme J ohnso-
1!0ve .adr!lln:stra~IJe. A tama gdje su ti programi ipak
~U'l1lkClOmrah, on! su. za neakonzervativce biH JDŠ gD,ri;
leI' tada su ugrDzavalI formalnO' načelo jedna!kih šansi II
kDrist ,kalektivnoga pabaljšanja početnih šansi etničkih
maniina i žena.
Lib.erale .kaji su 'P?staIi neokonzervativciuznemiruje
naV:D~m gUbl!ak autanteta temel inih instituci ja, asobito
r>:0h! lć'ko ga. ~lstema. Na ta j se fenomen ukaZuje su!!es-
tlV1~:::n n~zlvlm~, kaO' š.t? ie otnor prema ,"last{ gubitak
??v.l~renla, ..gubl~~!k 1e.!!!tJ.~nosti hd. Objašnjenje tada po-
IC.InI,e od ".I.nflacl]e« OCelkivanja i zahtjeva, Ikoiu potiču
j,::DnkurenCl2a:ne?u str~nlkama, masovni mediji, plura-
lIzam Ud!'UZeI1la ltd. Tal pritisak građanskih očekivanja
"e1~splod}ira« u drastično proširenje opse!!a zadatalka
drzave. ~a tai. se način preoptere6uju upi:avljačiki in-
st~umentl vl.astI. Preoptere.ćenost vadi do gubitka legiti-
mltet~ yosobIto anda kad Je manevars'ki prastor države
~~ram~en pr.:=tl?arlamentamim bloIkovima moći ikad
", rađ:=tll [ optu~:-rJu vladu za osjetne ekonomske gubitke.
To Je o.l?as~l]e šta lojalnast građana pastaje ';;visnija
!) matenJalmm 'kompenzacijama. . .
. . Zanim}jiva je .da na počevku i 'kraju ove spi'rale sto-
lekultur~] resur~l: takazvana hflacija zaht jeva i /ledo.
statak S!l emnostl ,:a ..~d?~rallanje i poslušnost, ikaja je
uten:-e!J~l1a I:a. tradICIJI :1 Jednaikim shvaćanjima vrijed-
n.asu l ImUnJZlra~a protIvascilacija. Tu je poantu Ame-
nk~na.c Peter Stemfels 1979. u svajoj knjizi Neokonzer-
\.'atlv~l ~veo, na farmulu: "Sadašnja je Ikriza u prvom
l e~u k~lza Ikul:~ure. ,. Prablem je u tame da su naša
uVlere~Ja nagnzena a naš moral i m'Aa pristojnost pa-
kvarenI.«
23
 Iz ove analize proizlaze prijedlozi o mogućoj tera-
piji. Državnoj je bkokraciji potrebno rasterećenje. U tu
je svrhu potrebno ponovno prebacivanje problema koji
opterećuju javne budžete s države na tržište. Budući da
se is~ovremeno treba unapređivati 1nrvestiranje, mora
smanjenje opsega zadata!ka države obuhvatJirti d'ržavnu
s?cij::lnu skrb, i~d~tke za potrošnju općenito. Tu se po-
tlc.<:nJe. monetanstIčke političke i elkonomske politike
OrIjentIrane na ponudu, "koja želi stimulirati -investira-
nje putem poreznih o!cvkš>ica, bez proMerna uklapa u
predodžbeni svijet neO!konzervativaca. Što se država više
povlači iz ekonomskog procesa, to bolje može iZJmi-
goljiVi zahtjevima za legitimnošću, koji proizlaze iz nje-
zine opće odgovornosti za dodatne bruto-potrebe kapi-
taliZJma, ,koji je podložan poremećajima.
Drugi ,se prijedlozi neposredno odnose na naslući­
vane uzroke. Neokonzervativci preporučuju jače odvaja-
nje izvršne vlasti od široko zasnovanoa formvranja po-
litič!kih htijenja, općenito reduoiranje b onih demo1krat-
sl~ih načela kOja . .razmu Jegi,timnosti postavljaju suvišG
vIsoko. Iza utopIjske prenategnutosti demokratske ra-
2Jine. 'legiti;r!lnosti, iza pretjerano veli/kog pritiska očeki­
v~np, IkoJI se prenosi na državu preko demokratizira-
mh :kanala odlučivanja, širdko otvorenih prema dolje,
u .krajnjoj liniji stoje kulturne orijentacije. Konaooo se
mora imenovati i neprijatelj ikoji je za to 'kriv, a to je
>mova klasa« intelelktualaca. Oni nepažnjom ili namjer-
no. oslobađaju eksplozivne sadržaje !kulturne moderne;
?m su z~govornici kulture ikoja je s gledišta illUŽllOSti
funkciomranja države i ekonomije - »neprijateljska«.
Tarko se intelelktualci pojavljuju Ikao najvidljivija meta
nedkonzervativne kritiike: »Nova klasa ,i njezina neprija.
teljs'ka kultura moraju biti obuzdani ili potisnuti iz svih
osjetljivijih sredina.« (Steinfels)
Ne želim se dugo zadržavati na .kritici istraživanja
otpora prema vlasti. Teoretska slabost ovih analiza leži
- 'kao što ispra'0no uočava Joachim Reidorn - u mi·
ješanju uzro!ka i posljedica. Kriza koja proizlazi iz eko-
nomije i države prikazuje se Ikao »duhovno-moralna«
Ih-iza - kao što je, uostalom, rekao i vođa opozicije
Kohl u jednoj raspravi u Bundestagu 9. rujna 1982. Od
ove je argumentaci ie zanimljivija teorija kulture, koja
stoji u pozadini, prije svega ono tumačenje ·krize kultu-
re 'koje je Daniel Bell i2:110žio prvi put 1976. u svojoj
Iknjizi Kultume proturječnosti kapitalizma.
24
II
Bel se nadovezuje na tvrdnju Maxa Webera da ka·
pitali:stiČJki razvoJ protestantskom et~kom proždire vla-
stite motivacijske pretpostavke 'svogpostoja:nja. BeE
objašnjava sa:modestru'ktivni obrazac ovog razvoja ja-
zom između kulture i društva. On ana1izirasukob iz-
među modernog društva, Ikoje se razvija po mjerirlima
ekonomske i administrativ:ne racionalnosti, i moderni-
s[ičke kulture, koja pridonosi razaranju moramih osno-
va racionalizi.ranog društva. I ovdje i ondje moderna
zahvaljuje svoje postojanje procesusekuJarizacije; me-
đutJim, ono što je za sekularizira110 društvo dobro, na-
ime 'kapitalistič'ka modernizacija, pokazuje se kobnim
za ;kulturu. Profanizirana Ikultura stvara, naime, subver-
zivne stavove; ona u svarkom slučaju oduda.ra od reli-
gio:zmo utemeljene spremnosti na rad i poslušnost, na
koju su f11'ITkcionalno upućene efikasna privreda i racio-
nalno 'Uipra:v;ljanje državom. --
Pozitivan stav prema društvenoj moderni i potcje-
njivanje kulturne modeme tipično je za način vredno-
vanja ikoji je temelj svih l1eoko11zervativnih dijagnoza
suvremenoga društva. No, Bel je 'kompleksan duh i do-
bar teoretičar društva - te u svojoj analizi uzro1ka kri-
ze kulture ne postupa nimalo neokonzervativno.
Bell odbacuje pojam nove iklase koja, prema neo-
,konzervativnom tumačenju, telk treba ostvariti domina-
ciju principa bezgraničnog samopotvrđivanja, jer ga sma-
tra ·konfuznim. Takozvana nova 'klasa sastoji se od po-
jedinaca koji svojim radl!kalnim načinom života dovo-
d~ d? kraja »logiku modernizma«, aji nemaju moć koja
bl bIla vrijedna spomena. Razvoj je kapitalizma odre·
đen potpuno drugim činiocima: vojnim potrebama, teh-
ničlkim inovacijama, društvenim pI'ewatima itd. Zajed-
no s tim stru:kturalnim promjenama proširio se i novi
hedonizam, koji se opravdava uzorima estetske moder-
ne. Samo što je, Ikao što piše Bell u jednom član:ku iz
1979, »stroj modernog kapitalizma dohvatio i komer-
cij2lizirao ove (alternativne)sti1ove život2. Bez tog bi
hedonizma stimuliranoga masovnom potrošnjom indu-
strija robe široke potrošnje propala. Kulturna se protu-
J-ječnost kapitalizma na kraju sastoji samo li ovome:
r:8.'kon što je izgubio svoje izvorne legit1l11inosti, kapita-
hzam ie preuzeo legitimnosti jedne nekada antigrađan­
ske kulture, ikako bi sačuvao svoje vlastite elkonomske
insti.tucije.«
U ovome člalITku Bell uopće ne zapada u grešku mi-
. ješanja uzro1ka i posljedica. On ne želi da se jaz između
25
 kulture i društva objašnjava tvrdnjom kako se kriza
autoriteta može direktno pripisati kulturi čiji intelek-
tualni glasnogovornici raspiruju neprijatelJstvo prema
konvencijama i vrlinama svakodnevice racionalizirane
od st'rane privrede i državne uprave. Unatoč tome nje-
gova analiza moderni2lma ostaje zapretena u predra-
sude.
S jedne strane, Behl poima razvoj moderne umjet-
nosti i ikmjiževnosti od sredine 19. stoljeća u potpunosti
kao Ikonzelkventno razvijanje svojeglavosti, 'koja je, po
riječima Maxa Webera, imanentna sferi este1"S'kih vrijed-
nosti. Avangardni umjetni'k daje autentičan izraz isku-
stvima koja stječe djelujući decentriranom subjektiv-
nošću oslobođenom nužnosti spoznavanja i djelovanja.
Svojeglavost estetskoga pokazuje se u izdvajanju iz pro-
stornih i wemens'kih struktura sval1mdnevice, u raskidu
s konvencijama opažanja i svrsishodnoga djelovanja, II
onoj dijalektici ot:krivanja i šoka, koja izaziva deta.bui-
ziranje, svjesnu povredu mora:lnih osjećaja.
S druge strane, Bella manje zanimaju novi senzibi-
liteti i stečena iskustva estetske moderne; on kao opči­
njen zuri u subverzivnu moć svijesti koja se 'burni pro-
tiv normaliziranja koje provodi tradicija. Bell ne uviđa
da je neutraliziranje dobrog, korisnog i istinitog, da je
estets,ka pobuna protiv svega normativnog samo poslje-
dica radikalnog diferencinl!nja te sfere vrijednosti -
avangarda, tako reći, pročišćuje estetski doživljaj od
primjesa drugih elemenata. Pogled sociologa usmjeren
je sa!110 na uznemirujuće anarhističke st1love života.
koji se šire svugdje gdje novi modus doživljavanja po-
staje središte subjektivistiČlkoga načina življenja, kon-
centriranog na samospoznavanje i samopotvrđivanje.
Zato je središnja tvrdnja da se ti životni stilovi, već
uvježbani u boemi, sa svojim hedonistiČIkim, bezgranič­
no subjektivnim kriterijima vrijednosti, šire i potkap",-
ju di'scip1inu građanske svakodnevice - potpuno na li-
:liji neokonzervativne argumentacije.
Pri pažljivoj se analizi pokazuje da se tuženje n2.
anomijski utjecaj avangardne umjetnosti može odnositi
samo na nadrealiste i njihovo proklamiranje programa
noposredo\',:mc transformaci ic um jetnosti u život. Ta-
kvi su po'kušaji lažnog ukidanja umjetnosti odavno pro-
pali. A'ko se udubimo u empvrijska is traživa:nj a promje-
na vrijednosti u zapadnim društvima, onda možemo za-
paziti nešto potpuno drugo u promjeni stavova, u po-
maku unutar spektra vrijednosti - osobit.o kod mlađe
generacije.
26
»Materijalisti6ke« potrebe za sigurnoscu i potI'oš-
njom bivaju potisnute u drugi plan, iza »postmaterijall-
stičikih« pot'reba. Iza ove etilkete skriva se mnogo toga:
zanimanje za prošireni manevarslkiprostor samopotvr-
đivanja i samospoznaje, pojačani senzibHitet z~ pot~eb~\
zaštićivanja prirodne i povijesno izrasle okohne, lZOS-
treni osjećaj za osjetljive među.1judske odnose. Dan~el1
Bell bi te ekspresivne stavove SIgurno mogao dovesti u
vezu s područjem estetskoga doživljaja. Međutim, na
postmaterijalistič,koj skali vrijednosti nalaze se isto ta-
ko orijentacije koje odaju moralnu osjetljivost, npr. za-
nimanje za očuvanje i opsežno !kor~štenje .individu~1~i:1
prava na slobodu i prava na sudjelovanje u POhtlCl.
Eikspresivno samopotvrđivanje i moralno-praktično sa-
moodređenje dvije su jednako vrijedne komponente ko-
je se međusobno dopunjuju i .koje u istoj mjeri vuku
korijen iz kulturne moderne. Bell ne shvaća da moder-
nu kulturu karakterizira univerzalizacija prava i mora-
la isto taiko kao i autonomizacija umjetnosti.
Sam Bell koristi te moraLne ideje na kraju svoje
knjiaeb
srd je tvrdi da se ekonomske proturječnosti
"-,,, • • • .0
,kapi,
t aliZJm a , koje se mogu očitati na javmm ll1stltucl] ama,
mogu riješiti jedino putem obnavljanjadr~lšt:,enog ug;o-
vora. On se ne zadovoljava neokonzervatlVl1lm zahtJe-
vom za reduciranjem demokracije kako bi se udovolji-
lo imperativima privrednog rasta, čiji je pokretacki me-
hanizam ostao nepromijenjen. Naprotiv, ,kao dOSlijedan
liberal, on smatra da je potreban općenito prihvatljiv
pojam jednakosti, »Ikojl svima daje osjećaj da se s nji-
ma postupa pošteno i kao s ravnopr~a:nim članovi'n:~
društva« , .. Na toj bi se osnovi morah Iznova ugOVOrItI
,'eć uhodani uvieti pod kojima se stječe, dijeli i koristi
društveni proizv-od, .
III
Na takvoj bi sc platformi moglo raspravljati o dru-
štvenim pitanjima osamdesetih godina, za rješenje ko-
jih nitko ne može ponuditi jednostavan recept. No, u
SR Njemaokoj ne dominiraju oni neOlkonzervarivci koje
bismo, kao RIcharda Lowenthala ili Kurta Sontheimera,
mogli smatrati pandanom duhovno srodnim američkim
kolegama. Kod nas je rasprava mnogo više određena
idejnom politiikom i retoriikom negoli sociološkom ana-
lizom. Pored nekoHko povjesničara riječ prvenstveno
vode filozofi. Pod dojmom neokonzervativnih spoznaj2-
27
 sociolozi se pretvaraju u »antisociologe« - a ta je po-
java :k:aralkteristična za Njemačku.
Razli'ke u nač1nu 'razmišljanja i prezentacije sigur-
no ne ovise toliko o disciplinama za koje su se neokon-
zervativci izvorno specijalizkali, koliko o tdkovirrna tra-
dicije u objema političkim kultUrama. Filozofi koji vo-
de glavnu riječ u njemačkom neokonzervatiZJmu - a
od sada ću se ograničirti na tu artikuliranu središnju
grupu - nisu se identificirali s društvenom model1l1om
putem jednoznačne liberalne 'teorije - koja bi onda
billa iznevjerena. U teorijama od kojih su kre/1uli osjeća
se, naprotiv, utjecaj mladokonzervativaca, i zato one
imaju specifično njemačku pozadinu. One se os'lanjaju
na generaciju učitelja Ikoji su naslijedili mladokonzerva-
tizam vajmarskog doba. Međutim, ti su se učitelji na-
'kon 1945. pomirilJi s napretIkom civilizacije, 3!li su zadr-
žali kritilku Ikulture. Upravo je kompromisni karalkter
toga nevoljkog pomirenja s modernom ono što dijeli
njemacke neokonzervativce od američkih, odnosno bivše
mladdkonzenrativce od biv'ših liberala.
Za 3!utore ikao što su Joachim Ritter, Ernst Forsi-
hoff i Arnold Gehlen kompromis se sastoji u tome da
su društvenu model'nu prihvatiIi samo pod uvjetima
koji su isključivali »prihvaćanje« kulturne moderne. Jo-
achim je Ritter u okviru jedne fasdnantne i utjecajne
interpretacije Hegelovih političkih spisa opisao moder-
nu, »građ3!llslko društvo« proisteklo iz francus1ke revo-
lucije, istovremeno kao mjesto emancipacije i razdva-
janja. Umanjivanje vrijednosti tradicionalnoga svijeta,
razilaženje s povijesno naslijeđenim pra:vilima života s
jedne se strane shvaća pozitivno kao obli'k u kojem
građani modernoga svijeta mogu steći i sačuvati svoju
subjektivnu slobodu. S druge strane, moderno ekonom·
sko društvo ograničava ljude na status nosilaca proiz-
vodnje i potrošnje. Budući da je tome društvu imanen-
tna tendencija da ljude svodi samo na njihove potrebe,
apsolutno bi podruštvljenje.koje bi negiralo njegove
vlastite povijesne pretpostav!ke, isto tako uništilo dostig-
nuća 'na područiu subielktivne slobode. Sloboda u vidu
razilažen ia može se osi;:mrati od te opasnosti totalno2:a
podruštvIjenja jedino tako da obezvređene moći tradici-
ie ipak sačuvaju svoju snagu "kao moći osobnog živo-
ta. subjektivnosti i porijekla« ,kako bi kompenziralene-
i:z;bježne apstrakcije građansIkoga društva. DalIde, da bi
se stabilizirala, društvena moderna treba osvijestiti vla-
stitu povijesnu supstanciju, drugim riječima: treba očaj­
ničko (očaj ničko zato što je para:dolksalno) djelovanje
povijesno razjašnjenoga tradicionalizma.
28
Drugi izlaz konzervativna teorija drzave traži osla-
njajući se na pojam suvereniteta kojega nalazimo kod
Carla Schmitta. Početkom se pedesetih godina razvila
rasprava o pitanju koliko je klauzula o državi društve-
ne skrbi na principu supsidijarnosti, koja postoji u na-
šem ustavu, važna za tumačenje ustava. Ernst je Forst-
hoff tada zastupao mišljenje da norme koje utVirđuju
ustavni karakter Savezne Republike moraju zadržati ap-
solutnu prednost pred klauzurom o državi društve~1:
skrbi na principu supsidijarnosti, koju treba shvatltJ
Ikao politi6ku preporuku. Povijesno-filozofski sadržaj ove
pravno-dogmatske prepir;ke postaje razumljiv telk onda
ako pred očima imamo premisu na koju podsjeća Ritte
rova interpretacija Hegela: dase društvo, koje predstav-
lja supstrat masovne demokracije u državi s" institu.c~­
jama za društvenu skrb, samo od sebe ne moze stabIL~
zirati i da zahtijeva kompenzacije. Međutim, Forsthoff
ne želi da se njegova dinamilka suzbija protutežom reto-
rički zaziv3!ne tradicije, već pomoću suverene države. I
u ustavnoj državi postoji kao jezgra vrhovna vlas~ .su-
verena. Država može razviti snagu potrebnu za stabIlIza-
ciju društvene moderne samo onda a'ko je u slučaju po-
trebe imuna na razloge koji se iznose u ime društvenih
interesa. Čuvar općega dobra mora imati političku moć
potrebnu za to da ne raspravlja već .da ~~lučuje. ~ !o~a
1dedišta društvena moderna prestaje brt! zastrasuJuca
~amo za onu državnu vlast čijem suverenitetu ne prijeti
opasnost od moralnoga razoružavanja. U sV'ojim .se ~as­
nijim radovima Forsthoff priiklanja tehnokratsbm Ide-
jama.
Ovu treću liniju argumentacije sIijedi Arnold Geh-
ZelI. On je početkom četrdesetih godina u svojoj važnoj
antropologiji naglasio nevjerojatnu podatnost i ran) i-
vost ljudsIkoga bića, koje nije potpuno određeno instm-
ktima te je zbog toga upućeno na regulativnu snagu
arhaično-prirodnih institucija. S toga gledišta dezinte-
gracija sa'kr'alnih institucija, gubitak autoriteta cr-kve,
vojske i države, kao i rastapanje supstancije državnoga
suvereniteta mora izgledati kao znak patološkoga razvo-
ja. Time se može objasniti Gehlenova oštra ikritilka kul-
ture nakon rata. Svaki Ikorak prema emancipaciji lišava
pojedinca automatskih kontrola djelovanja, prepušta ga
na miJost i nemilost njeaovim nestalnim porivima, pre-
opterećuje ga zahtijevaj';ći od njega da odlučuje i čini
ga to neslobodnijim što se više šire ideali samoodređe­
nja i samopotvrđivanja.
. Taj se stav mijenja u taku pedesetih godina kad
se Gehlen upoZ;l1ajes tezom o tehnokra:ciji, koja mu
29
omogucLlJe da moderno društvo sagleda u drugome
svjetlu. P'rema toj tezi elkonomija i državna uprava, teh-
nika i znanost povezuju se u čeličnom kućištu moderne
u funkcionalne zakone na Ikoje se, Ikako se čini, uopće
ne može utjecati i 'koji preuzimaju vodstvo umjesto
razgrađenih institucija. U Hm se objektiVin~m nužnosti-
ma može nastaviti antropološki umirujuća tendencija
rasterećivanja, zato što je istovremeno istelklo vrijem~
'kultumoj moderni: premise su prosvjetiteljstva, kaže
se, mrtve, samo se nastavljaju njihove posljedice. Tra-
diciona'lističko buđenje izvornih moći ne daje nam re-
cept za demontiranje modernih ideja; ključna riječ gla-
si: »'kristalizacija«. Gehlen naziva modernu kulturu »kri-
staliziranom«, zato što su »sve mogu6nosti <koje u njoj
postoje razvijene u svojim temeljnim sadržajima«.
IV
U o,vome kontekstu postaje jasno da je šezdesetih
godina promijenjena scena - s obnovom militantne
kritike društva i široko mobiliziranom prosvjetiteljskom
tradicijom, sa svojim antiautoritarnim po'kretom, no-
vom pojavom avangarde u likov1l1oj umjetnosti i estet-
ski nadahnutom alternativnom 'kulturom - dozvala u
život sve ono za što su konzervativni teoretičari mislili
da je mrtvo. Teoretičari kao Ritter, Forsthoff i Gehlern
pomirili su se s društvenom modernom upravo na os-
novi umrtvljene kulturne modeme. Dok su amerieki li-
berali tada morali tražiti nove a'rgumente za tu nepred-
viđenu situaciju, filozofi u redovima njemačkih neolkon-
zervativaca imali su relativ1l10 laik posao. Oni su mogli
uzeti municiju iz argnmentacijskog potencijala svojih
učitelja 'ka'ko bi ono što se protivilo njihovoj teoriji
praktički napali kao makinacije unutrašnjega neprijate-
lja. A što se tiče onih neugodnih pojava koje su, kako
se činilo, uzdrmale temelje iskušanoga kompromisa, tre·
bali su samo imenovati agente koji su namjerno izazva-
li ,kulturnu revoluciju. Ovaj zaokret prema praktičnom
i polemičkom objašnjava zašto su njemački nedkon-
zervativci mogli hodati po utabanome putu i zašto u
teoriji nisu morali ponuditi ništa novo. Međutim, nov
je u sva:kom slučaju tip profesora koji se hrabro bori
na sem3'l1tičkoj fronti građanskog rata.
Neokonzervativna teorija, 'koja je u toku sedam·
desetih godina kod nas proourila u političku svalkodne-
vicu putem štampe, slijedi vrlo jednostavnu shemu. Mo-
derni se svijet smatra svijetom tehničkoga napretka i
30
Jkapitahsti6koga rasta; moderna je i poželjna sva'ka dru-
štvena dilIlamika koja u krajnjoj liniji pToi'l1azi iz pri-
vatnih investicija; isto taIko treba zaštititi motive koji-
ma se napaja ova dinamilka. Nasuprot tome, opasnost
prijeti od kulturnih preobražaja, od promjena motiva
i stavova, od pomaka u obrascima vrijednosti i identi-
teta, koji se jedlI1ostavno objašnjavaju prodorom kultur-
nih inovacija u Lebenswelt. Zbog toga se tradicija po
mogu6nosti treba zamrznuti.
Predložena rješenja, koja su prodrla i u svakodnev-
nu politiku, mogu se svesti na tri elementa:
L Sve se pojave koje se ne uklapaju u sli'ku kom-
penzacijs'ki zadovoljene moderne, personaliziraju i mo-
ralizkaju, to znači da se odgovornost za njih pripisuje
lijevim intelektuaki:ma; oni navodno provode kulturnu
revoluciju da bi osigurali svoju »svećeničku vlast nove
klase«.
2. Đksplozivni se sadržaji 'kulturne moderne, koji-
ma se napaja ova 'kulturna revolucija, moraju demon-
tirati najbolje tako da se objasni ka'ko oni pripadaju
prošlosti. Mi smo u stvari već doplivali do spasonosne
obale posthistorije, postprosvjetiteljstva i postmoderne
- samo što oni zaikašnjeli, utonuli u dogmatsko sanja-
renje o »humanitarizmu« to još nisu primijetih.
3. Društveno se nepoželjne popratne pojave politič­
ki neusmjerenoga pri\'I'ednog rasta prebacuju na razi-
nu »duhovno-moralne krize« te zahtijevaju kompenza-
ciju pomoću neiskvarenoga zdravog razuma, svijesti o
povijesti i religije.
Želio bih se redom osvrnuti na ta tri prijedloga.
Pod L Kritika intelektualaca, na kojoj je Arno'ld
Gehlen radio u toku posljednjega decenija svojega živo-
ta i koju je He1mut Schelsky proširio u teoriju nove
klase, napaja se iz tri izvora. Ona ponajprije mobilizira
one klišeje koji su se u Povijesti pogrdne riječi naku-
pili od vremena kampanje protiv židovskoga kapetana
Alfreda Dreyfusa (1894). Dietz Bering pratio je tu povi-
jest i u svojoj studiji Intelektualci (objavljenoj u Stutt-
gartu 1978) dodao popis pogrdnih riječi i etiketa, koji
obuhvaća nazive od »apstraktan«, »nerazumljiv« i »huš·
kaČ!ki«, preko "dekadentan«, »formalistički«, »neuteme-
ljen«, »'kriticistič1ki«, »mehanistički«, »oportunistički«,
»radikalan«, »tuđ rasi« , »revolucionaran«, »jednak«,
"podmukao«, »bezdušan«, )}bezobziran« i »bez supstan-
cije« do )}zakržljao«, »tuđ svijetu«, »bez Ikorijena«, »de-
struktivan«, »nedisciplinir3'l1« i »ciničan«. Onome tko
31
se snašao u ovom popisu s oko tisuću natuknica najno-
vija kritiika intelektualaca ne može reći mnogo novoga.
NadalIje se tvrdnja o »svećeničkoj« vlasti 1nte1e1ktu-
alaca osiJanja na određene trendove; tako na primjer II
postindustrijsbm društvima raste udio akademskih za-
nima,nja i općenito se povećava značenje zmlinstvenog l
odgojnog sistema. Schelsky iz intelektualnih zaniTI?-anj~
prvenstveno izdvaja nastavnike i publiciste, župmke l
socijalne radnike, humanističke znanstvenike i fdozofe
kako bi ih prikazao stiJlizirano kao eksploatatorsku kla-
su prenos ilaca značenja - dOlk drugi rade. Richard
Lowenthal uvjerljivo kritizira kravke spojeve zahvaljuju-
ćikojima je nastao ovaj nevjerojatni pojam nove klase:
»Prva pogreška jest izjednačavanje jednoga društvenog
sektora i jedne klase. Druga pogrešika jest iizjednačav~­
nje utjecaja i moći. Treća pogreška jest izjednačavanje
erupcija hilijazma, nošenoga nadama II kraj vremena i
zbog toga nuž,no kratikoročnoga vjerovanj~, i je~ne re-
ligije sposobne za dugor06no kulturno obhkovanJe dru-
štvenesvakodnevnice« .
Posljednji element jest povezivanje intelektualaca s
krizama obrazovnoga sistema. Istina je da su reforme
obrazova,nja, koje su se u SR Njemackoj dugo odgađa­
le li koje su posta!le nuž,ne zbog strukturalnih promjena
u društvu, provedene u vrijeme Ikad je obrazovna poli-
tika biJla pod utjecajem liberalnih i umjereno lijevih
dIjeva. Isto je tako činjenica da je tek reforma u prakSi
potpuno wkaza;la na opasnost od birokratizacije i sci-
jentizacije pedagogije kao i ad pristupa pedagogiji s
is'ključivo pravnih pozicija. Međutim, neokonzervativci
fa:Jsificiraju Ove neintendirane posljedice i pri:kazuju ih
kao namjere kulturne revolucije te 'su ove popratne po-
jave, koje su se općenito dožhnljavale kao nešto nega-
tivno, is'koristj!li kao izgovor za mobiliziranje ressenti-
ments a srednje klase, jer je hajka na intelektualce p~­
služila kao vezivni element u fatalnom poveziva,nju kn-
dke društva, reforme obrazovanja i ljevičarskoga tero-
rizma. Biografske analize koje su u međuvremenu pro-
vedene na karijerama terorista rastvorile su ovu Hks'nu
ideju u ništa.
Pod 2. Teza o iscrpljenosti kulturne modeme odno-
si se na sve tri komponente: na tehnički uspješne :ona-
nosti, na avangardnu umjetnost, na univerzalistioki mO-
ral koji 'su defind:ndi Rousseau i Kant.
Što se tiče znanosti, porUka je jednostavna. Kad
ZJllanstveni napredak postane »idejnopolitički nezanim-
ljiv«, kad lješenje znanstvenih problema više uopće ne
bude doticalo naše životne probleme, onda od zakuku-
32
ljenih kultura stručnjaka ne treba VIse ništa očekivati
~a na.šy svakod~~v:icu - ništa osim tehniokih 1novacija
l soclJalno-tehmckIh preporu!ka. Snaga koja nam daje
orijentire za djelovanje priznaje se samo povijesnim
znanostima koje nam pripovjedaokim sredstvima pre-
z~ntiraju tradicije i osiguravaju kontinuitet. To objaš-
nJava porast vrijednosti društvenih znanosti ikoje se slu-
že narativnim postuplkom, a istovremeno i nepovjerenje
prema povijesti kao društvenoj znanosti te potcjenjiva-
nje sociologije - američkim neO'konzervativcima to ne
bi bilo palo na pamet već i zbog toga što su oni koji
među njima vode glavnu riječ gotovo isključivo socio-
lozi.
Osim toga, teza o postprosvjetiteljstvu uopće nije
uvjerljiva. Sigurno je da metafizioke i religiozne slike
svijeta ne mogu nadomjestiti empirijske z:nanosti. Me-
đutim, već i velika tiraža popularno-znanstvenih knjiga.
do'kazuje da kozmološke spoznaje o porijeklu i razvoju
svemira, da biokemijs'ke spoznaje o porijeklu nasljeđi­
vanja, da prije svega antropoloŠllce i etološIke spoznaje
o prirodnome razvoju ljudskog ponašanja i evoluciji
naše v.rste, da nadalje psihološke spoznaje o razvojiU in-
teligencije kod djeteta, o razvoju njegove moralne svi-
jesti, njegovih afekata i nagona, da psihologija dušev-
nih balesni'ka, da sociološke spoz.il1aje o nas'ta;nku i raz-
voju modernih društava - da sve to još uvijek utječe
na samorazumijevanje djelatnih subjekata. Ove spoz-
naje također mijenjaju kriterije raspravljanja o život-
nim problemima na koja same empirijske z.il1anosti ne-
maju spreman odgovor.
U svakom je slučaju vaŽino biti oprezan s hipotetič­
'kim, to znači privremeTlim spoznajama; potrebna je ta-
kođer prilična doza skepse prema dosegu i efikasnos ti
zmanosti koje su upućene na hermeneutički pristup svom
predmetnom području; a sigurno je opravdana i briga
za to da se autonomija sva;kodnevne pr3'kse, kao dio
Lebensweha, mora zaštititi od neposredovanih, profesio-
na,lno još uglavnom neprovjerenih zahvata stručnjaka
- u obitelji i š'koli isto kao i u sivim zonama često
sumnjive a,ndragogije.
Što se tiče likovne umjetnosti, Gehlen je još 1960.
zastupao tezu da je avangarda izgubila svoju por'aznu
moć - mi smo, tvrdio je on, naučili živjeti pored da-
našnje umjetnosti. Osv,rćući se na dva posliednia deset-
ljeća, Hans Sedlmayr dolazi do drugih zaključaika. On
je uvjeren da je »estet::;ki anarhizam mnogo opasniji od
političkoga«. Sedlmayr smatra da je jenski rani roman-
tizam »crnom 1inijom«, koja vodi preiko Baudelairea i
3 Marksizam u svetu 33
nadrealizma, povezan s današnjom avangardom umjetno-
sti. On ukazuje na opasnost umjetničke pmkse Ikoja naj-
prije apstrahira sva izvanestetska pravila, koja tjera iz
umjetnosti pravedno i istinito zajedno sa lijepim, da .bi
zatim probila granice estetskog djela i počela subverzIv-
no djelovati u građansIkoj svakodnevici. Jedno?~raznost
nove arhitekture pojavljuje se samo kao nahcJe ovog
anarhizma u sliJkarstvu, glazbi i ,književnosti: »Odbaciva-
nje umjetnosti, logike, etike, stida; crkve, države, obite-
lji; klasične evropske tradicije i svake religije - prodrlo
je u dnevne i ilustrira:le novine, na film i televiziju, u
kazalište i u happeninge, u životnu praksu«. Međutim,
nije neokonzenrativna ova optužba već realkcija na nju
- pragmats'ko ispraćanje moderne i objaViljivalllje »post-
moderne«. Taj izraz implicira tvrdnju da je avangardna
umjetnost došla do kraja, da je iscrpila svoju kreativ-
nost, da se neprodU!kthr,no vrti II krugu.
»Postmoderna« jest taJkođer ključna riječ u raspra-
vi koja se posljednjih godina vodi na području arhitek-
ture. Može se priznati da postavangardna umjetnost
koja je nadrealističke snove ostavHa za sobom, danas
ne emi'tira ni'ka'kve jasne signale; međutim, gdje su dje-
la koja bi pojam »postmoderne«, koji ustraje u negaci-
ji, ispunila pozitivnim sadržajem?
S gledišta neoikonzervativaca mora ju se senzibHira-
jući potencijall dalnašnje umjetnosti i prosvjetiteljs'ki po-
tencijal zmanosti učiniti b ezop asnim pomoću određenih
objašnjenja odnosno prilkazati manje vaŽlnirrn nego što
jesu; prvenstveno su u univerzalistička moralna načela
ugrađeni eksplozivi koje treba demontirati. Univerzalis-
tič:lcim mo'ralom naz;ivamo onaj moral koji primaje sa-
mo one norme :wje bi uvijek mogle naići na promišlje-
no i neiznuđeno odobravanje svih Ikojih se tiče. Tome
nivko neće ništa pl'igovoriti - pa i osnovna su prava,
općenito principi naših ustava, norme za koje pretpo-
stavljamo da bi ih svi mogli prihvaititi. Neću ulaziti ni
u probleme koji nastaju kad se takva apstra;ktna načela
primijene na konkretne životne uvjete. Zan1ma nas sa-
mo jedan aspekt odnosa moralnosti i ćudorednosti, koji
pobuđuje najveću sumnju konzervativaca. Univerzalis-
tički m'oral izvorno ne pozmaje granice; on i političko
djelovanje sagledava sa stalllovišta morala. Nasuprot to-
me, neokonzervativci žele smanjiti za minimum zadatak
moralnog opravdavanjadržavnog poretka.
Pri tome oni, isto kao Hobbes i Cad SchmiH, po-
laze od toga da država u prvom redu mora dokazati
svoju legitimnost izvršavanjem svojega glavnog zadat-
ka - tj. osiguranjem mira i obrane od valnjs'kih i unu-
34
t:a~njih neprijatelja. Iz te perspektive objašnjava prio-
n.tet problema unutrašnje sigurnosti, općenito stilizira-
nJe navodne konkurencije između ustavne države i de-
rr:~kracije. Drugi, nadovewjući se :na tezu o tehnokra-
~!J!, polaze od toga da država u prvome redu mora VJ:'-
Slt~ ul?gu suca, ~uvati korisnu podjelu "lasti tako da
obJelkt;yne za:komtC?sti fU!~'kcionalno specificimnih pot-
podrUCja »mogu djelovatI neovisno o općem formira-
nju po1itičlkih htijenja« (Schelsky).
. Iz te se perspektive objašnjava prioritet depolitizi-
mmh upravljačk~? ~nstitucija, ?pćenito stiliz;iranje na-
vodne ko~~encIJe IZJmeđu podJ~le Vilasti i demokracije.
U voba . slucaja . argumentacija vodi do zaldjučka da se
drzavl11 mehanIZam treba rasteretiti demokratske borbe
mišljepja o društveno-političkim ciljevima i socijalnoj
pravdI.
" A!ktua:lnost ovih razmišljanja postaje očita u situa.
CIJi u kOJoj je riječ o pr1nci1?ijelnom pitanju: kolika jc
d.o~a socIJal!1e nepravde s ikOjom smo se spremni pomi.
~'ltl ka'ko ?1~mO pon?vno pokrenilli privredni rast čiji
Je pvO'kretaćJkl mehalmzam zbog financijske krize javnih
b~~eta ost~o nepro~ijenjen. Taj kapitalistički pokre-
tačlki !!1eha:l1za.mv~ahtIJeva, na primjer, da se radna mje-
sta dIjele ISlklJUClY.O preko trži~ta radne snage i onda
kad rezervna amuJa nezaposlemh i dalje raste.
Pod 3. ProgramatsIki oproštaj s kulturnom modernom
treba napraviti mjesta zdraVOj svijesti o tradiciji. Cim
ku1'turna moderna zatvori sve brane koje su otvorene
prema svakodnevnoj praksi, čim stručnjačke kulture po-
staJn~ dovoljno "izolirane od sva'kodnevne prakse, mogu
l1ep,l?la z ne ,!110Cl zd!~avoga razuma, svijesti o povijesti ~
reihglJe. ~OCI na svoJe. ~ostprosvjetiteljstvu koje leži u
porođaJn~m mukama SIgurno treba neokonzervatizam
kao primalja. Ta se pomoć neoikonzervativaca koncen-
trira na »hrabrost za odgajanje«, da'kle na obrazovnu
politiku koja odgoj u osnovnoj školi svodi na elemen-
t':l'rr:e vj~š~~ne ~ sekundarne vrline (kao ma!fljivost, dis-
ctphnu l CI StoCU). Ona se istovremeno koncentrira na
I
:>hrabrost za pOvijest« u školama, obitelji i državi. S
J~~n~ st::ane, .neo,konzervativci vide svoj zadatak u mo-
bIlI?JITanJu onih elemenata prošlosti na koja čovjek mo-
že reagi!fati s odobravanjem, a s druge strane u moral-
~om ~eutrahzi'ra~lu onih elemenata prošlosti koji bi
lzazJvah samo kntl'kui odbij alnj e. Walter je Benjamin
»uživljavanje u pobjednika« nazvao obilježjem hi:stori-
cizma. Gustav He1nemann, koji je u Benjam~novu duhu
upozorio na to da t,reba uzeti u obz1r i perspektive po-
bijeđenih, pokorellih usta;ni1ka i revolucionara, dobio jc
35
(od Hermanna Li.ibbea) odgovor da je takvo orijentira-
nje prema priželjkivamoj slici V'lastite prošlosti »sred-
stvo kojim se učvršćuje ne2Jrelost«. U istom kontekstu
treba sagledati pokušaje da se nacistička vladavina vje-
što protumači ta'ko da se SVaiko spominjanje fašizma
može odbaciti kao zna1k »univerzalne vladavine sofisti-
ke« (RJohrmoser).
Jednostavne istine zdravoga razuma i povijesni kon-
t1nuiteti ne mogu, doduše, sami nositi teret prižel).jlkiva-
ne duhovno-moralne obnove. Najvažnije je apeliranjc
na obavezujuću moć religije. Činjenica je da prosvjeti-
teljstvo nilkada nije moglo postići slijedeće: utažiti ili
iS1korrijeniti potrebu za utjehom. Ono isto tako nije od-
govorilo na središnje pitanje: da li se, nakon raspada
religiozmih sBka svi jeta, od religioznih istima ipa'k ne
može sačuvati nešto više i nešto drugo osim profarnih
načela umriverzalističke etilke odgovornosti - a to zna-
či: ne može li se to preuzeti s dobrim razlozima i razu-
mijevanjem?
Postavljajući ov~o pitanje još uvijek se krećemo li
krugu moderne - u1ključuju6i i mode,rnu teologiju. Ona
se u sVa'kom slučaju udaljava od tradidonalistiCke ob-
nove religiozne svijesti. Ona nas obavezuje na razu-
uujevanje cijeloga spektra pokreta i impulsa koji
danas, primjerice ispunjava crkvene kongrese. Već se
i religiozni fundamentalizam napaja iz vrlo različitih
izvora, a ne-fundamentaHstičke struje oslobađaju baš
one snage problematiziranja Ikoje bi neo konzervativci
~paJk htjeli sUZJbiti. To p()lkazuju religiozno nadahnuti
dijelovi mirovnoga pokreta. Upravo se ovdje skuplja-
ju oni Ikoje Schelsky naziva prenosiocirrna smisla, a
Ui:bbe ideološkim putokazima, otvoriteljima horizona-
ta, stJručnjacima za pokazivanje dIja i prethodnicom.
Dok Damiel Bell bez predrasuda analizira različite
orijentacije koje su nosioci novoga religioznog osjećaja
zajednice i zajedništva urnutar i izvan cr'kava, njemački
neOlkonzervativci često imaju pred očima samo jedno:
vezivnu snagu koju u društvu ima vjerska tradicija, ko-
ju oni mogu zamisliti samo kao suštinsku tradiciju 05-
lobođenu zahtjeva za obrazlaganjem svoje legitimnosti.
To funkcionalističko tumačenje re1isije kao ))pra'kse rje-
5'1vania nepredviđenih situacija« Liibbe smatrnprednoš-
ću upravo zato što ono izbIjeđuje aspekt valjanosti re-
ligije.
Međutim, tradicije se ne mogu oživiti taiko da sc
pokaže bukvo dobro one mogu stvoriti. Povlačenje 11
funlkcionalizam ne uklanja nepriliku u koju, nakon po-
vijesnog prosvjetiteljstva, zapada svaki čisti tradiciona-
36
lizar;:- .Na. to je upozorio Horkheimer već 1946: »Upra-
vo. cmJemc~ da se. dan~s mo['a zazivati tradicija pOlka-
zUJe ~ark~ Je o~a I~g:-lbTla svoju moć nad ljudima.«
.'r Ne blh Z~110 bl~~ pogrešno. shvaćen: .sad!·žaji naše
v
~:~-odne okohne kOJI se ne daJu regenenra!1 i simbo-
!'ldKe stru~kt~~e na.šeg L~benswelta - povijesno izraslih
l !?oder~lh zIvot!11:h. ?blIka - trebaju zaštitu. Međutim,
~Jlh m~~emo za~tltIt'. -samo onda alko znamo što je to
~to U~I~z~va n~s .Lebenswel~. Neokonzervativci miješa-
JU u~ro~\. l yoslJed:cu. Na mjesto elkonoms:kih i admini-
str~tlvmh ImperatIva, taikozva!ITih objektivnih nužnosti
~.oJe rn.onetarizir~ju .i biro'lcr~vtiz,ira ju sve više područj~
ZIvota 1 preobrazavaju sve VIse odnosa u robu i u ob-
jekte upravljanja - na mjesto tih stvarnih izvorakri-
ze društva oni guraju sablast subverzivno neumjere-
ne ku~tu~·e. Ta pogrešna analiza objašnjava da nedkon-
zerv.at'lv~lm.a, ~ad. m,?raj~. birati, Lebenswelt, pa čaJk ni
ona] .0bItelJskI, mposto .t;I}e onako svet kao što oni pri.
k~z~]u - kao npr. K,rscansko-demokratskoj stranci i
n]ezl!noj politici u medijima. '
V
Politička bi kultura u SR Njemačkoj danas bila u
gorem položaju da u prvim desetljećima nakon rata nije
preuzela i preradila poticaje iz američke političke Ikultu-
re. Savezna se Republika prvi put bez rezervi otvorila
Zapadu; ta?~ smo usv~jiU političlku teoriju prosvjetitelj-
stva, shvatIh da pluralIzam, čiji su nosioci najprije bile
vjerske sekte, daje ~'voj pečat mentalitetu, upoznali radi-
ka'lno-demokratski duh američkoga pragmatizma od Peir-
cea do Meada i Dewey.ia. Njemački se neokonzervativci
okreću od tih tradicija i napajaju iz drugih izvora. Oni
posežu za njemačkim konstitucionalizrnom koji od de-
m~kraci.ie n~j~ sačuvao ništa osim ustavne države; po-
sez~ za motIVIma luteranske državne religije koja ima
'konien~ . u jednoj pes1mističikoj antropologiJi; posežu
za motlVIma mladorkonzervatizma čiji su se nasljednici
s .teškom mukom uspjeli odlučiti n'a nevoljki kompro-
mIS s modernom. Već ie Bisma'rk slomio k,ičmu poli:tič·
kome liberalizmu u Njemačkoj. Nije ni-kakav povijesni
slučaj da je nacionalno-liberalno krilo Liberalne stranke
(FDP) dovelo do unutrašnjopo1itičlkoga zaOlkreta prema
neo!konzervatizmu. Za po11itičku kulturu naše zemlje taj
z:"okr'et donosi sa sobom i opasnost da se zatvori 'jedalr1
koban začarani krug. Oproštaj s :lmlturnom modernom
i uzdizanje kapitalističike modernizacije može poslužiti
37
kao potvrda onima koj'i svojim paušalnim. alJ?'t1mod er- Claus Offe
v

nizmom zajedno s O'Ilim što je loše odbacuJ,:! 1.?nO sto

je dobro. Kad moderna ne bi .imala ponudl~l msta dru~ »NEMOGUĆNOST VLADANJA«
go osim po~.v~da r:eokonze~vatlvne. a!?,ologetI'ke, onda bl ILI
bilfo razumljIVO zasto se dIO mladiih mteleiktualaca (pre- RENESANSA KONZERVATIVNIH TEORIJA
ko Derridea i Heideggera) vraća Nietzscheu, tražeći spas
u značenjem bremenitim raspoloženjima j.e~noiša kult~o
obnovJjenog mladokonzervatizma kojega JOS msu uspJe-
li i7Jlla!kaziti kompromisi.
(Tekst je preuzet iz Pogleda, br. 1, 1983,
str. 112-124).
Prevela Jasenka Planinc

IZJmeđu neokonzerva;tivnih teorija države i društva

II čijem je središtu problem »nemogu6nosti vladalnja«l
·i 'socijalističJke ika:iitike društvenih fOTmacija ika;snog ka-
pitalizma, ocrtava se niz strukturalnih sličnosti Ikoje,
naravno, nijedna od dveju strana ne želi da jasno poka-
že. Ove IsMčnosti postaju očigledne ako uporedimo teo-
rijsko.političJke IkolITstelacije Ikoje otprJ1ike godine 1968.
i danas, deset godina kasnije određuju debatu. Ovo upo-
ređivanje na;m pokazuje da su maikrosociološka ,j poll-
tička teorija krize doživele dijametralnuizmenu svog
društveno-političkog ,položaja.
Godine 1968/1969. levica je imala teoriJske argumen-
te - i pralktičmo ubeđenje - za tvrdnju da »više oVa'ko
ne može dalje ·ići«. Polazi'la je od 'koncepoije da 'Masni
antagonizam, ma 'kolilko bio ublažen, i borbe Ikoje na
toj osnovi treba dalje ·razvijati, moraju dovesti do uki-
danja temeljne kapitalističke strukture, odgovarajućeg
političJkog ustrojstva i ikulturno-rdeološkog sistema. Koch
i Narr (1976) su demonstrirali - u svojoj, možda pre-
teranoj, demon-taži odgovarajućih hipoteza - da levici
danas nedostaje soLidan temelj teorije 'krize rte da on
eventualno i daTje postoji samo 'll Inastojanj!ima neko1i-
I Pojam »nemogućnosti vladanja« postiže od 1974. u među­

narodnoj političkoj nauci i međunarodnim političkim publika-

cijama strmoglavu karijeru. Od tada u njegovom naučnom is-
korišćavanju učestvuje dobar deo istaknutih imena u društve-
nim naukama. Upor. Zbornike I-knnisa i dr., izd. (1977), Croziera
i dr. (1975), Gl'evena i dr. (1975), Kaltenbrunncra (1975) Kinga
(1976), Freia (1978). '

39
38
cme sh:olastiČlkih upravitelja pojmova. U isto vreme, go-
tovo 'su se potpuno izHzale, za ovo ~kratko vreme od 1968."1'
godine, detanzivne teQ['ijs'ke pozicije onog poretka koji
je s wbi'kim naporima branjen 1968. god!ine. Danas po-
svuda imate situaciju da se buržoasika !Svest bavi apo-
Ikalirptičnim razmatranjima o sebi samoj. Granice rasta
i socijalne Cl!ržave, 'kriza svetske privrede, flnansija i
čoveJkove srechne - uklju6ujući tu i krizu legit1rnJi,teta,
odnosno »krizu državnog autoriteta« - došli su dotle
da predstavljaju opšte mesto, koje nalazimo u svaJkOl11
konzervativnom i,liberamom listu \kada se govori o dru-
štvenoj, :nacionaLnOj i međunarocLnoj situaciji. činjeni­
cada »dalje ovaiko ne može ići« je izvesnost ikoja II
ovom trenutku inspiriše upravo konzervativce, dok su
teorije krize proistekle iz k'l'ize političke ekonomije Hi
i same dovedene u pitanje, ili, u najmanju rulku, više
ne dovode dooptimisti6kih paliitiČJkih zaključa~ka koj~
su ranije predstavljali njihovu oštricu. Ddk delovi lev,i-
ce, kojima više ne pomaže teorijska sigurnost, pokazu-
ju simpt!ome 'lišavanja »novog iiradionalizma«, oni kojI
su oduvek promatrali modernizaciju u p:ravcu društve-
ne demokratije :kao put u krizu izgleda da beleže poene
na teorijs1ko-politiČJkom p]anu.
Neokonzervativne publikacije o :krizi ne samo da su
gotovo potpuno potiisnule publikacije leVIice iz područ­
ja pažnje javnosti, već su talkođe - i to spretno - iz-
menile smisao i preinačile za 'svoje ciljeve izvesne po-
'kušaje i koncepcije proistekle iz vradicijekritliake teo-
rije razvijenog !kapitalizma (na primer, teoreme o 'krizi
poreske države, problemima legitimnosti,disparitetnlim
sulkobima i sukobima marginalnih grupa, ekološkoj kri-
zi i drr.) Ali, najočiglednije je da ove pubĐi'kacije, i m ba-
rem njihov najveći deo, ukazuju ikao na uzrolke 'krize
na ono što je, c1kektno Hi indirektno, povezano s eks-
plozivnošću klasl1ih konflikata, ili pak s njihovim nedo-
voljnim institucionalizovanjem, a to znači s jednim te-
meljnim problemom, čijem SLl negiranju, ili palk njego-
vom konačnom srećnom preovladavanju, hil e 'posvećene
veMkim delom političke i maikrosociološke studije pede-
setih i šezdesetih 2:odina. Ti se radovi dobrim delom Oi-
taju kao serija pojedinačnih studija čij-i bi cilj bio da
ojačaju marksističku tezu da se građanska demoikra-
tija ii Ikapita1isti6ki način proizvodnje nalaze u odnosu
deli'katne i u suštini nereš-ive napetosti. Razliika je samo
u tome što neokonzervativni teoretičari 'krize ne žele da
virde kao uzro1k krize odnos najamnog rada, već i'nstitu-
cionalne sporazume maSOV1le demokratije u državi bla-
gostanja. Oni to argumentuju: »Ono što maa:'ksisti po-
40
grešno pripisuju ,kapitahstičlkoj eikonomiji« - kaže Hun-
tington - »u stvari je rezultat demokratskih poEtičkih
procesa« (1975, 'str. 73).
Pozabaviću se u prvom redu poĐitiČJkim aspektima
teorije ikrize, koja je prešla u konzervatJivni taborr (I),
a lkasnije ću prezentirati i lkritilkovati njen analitički
sadržaj (II). Nakon nekih završnih razmlsljanja (III).
vr~tiću se na uzajamni odnos k>J:1ize i ikapitahstiČikog raz-
vOJa.
II
PolitičIki aspekti rezulttraju najpre iz dijagnoze, tc
prema tome iz identifi'kaci'je problema nemogu6nosti
vladanja, koja je povezana s određenim prao-matičnim
premisama; drugo, iz prognoze, pa prema tom~, liz p-red-
viđanja verovatnog taka 'i pojed-ina6nih 'simptoma k>J:"i-
ze; treće, iz: preporučene terapije i njenih varijanti. Upo- .
treba medicinsko-bi<Yloskih metafora je, uostalom, medij
u kome se teorijakriize, co kojoj je ovde reč, sama
preds,tavlja (treha uporediti takođe metafOI'u 'o »engles-
koj bolesti«). Ovo ima, naraV'no, kao poslediou to da se
strUJkturalnidruštveni problemi modeliraju prema uzo-
ru od,nosa lekar-pacijent.
Pođin:::> od 4ijagr!oze. Ona potvrđuje direiktnu 'opas-
nost hrolllcnog 'l mozda akutnog neuspeha države. Ovo
rez)Ullbira iz dve komponente: prvo, iz preopterećenosti
očeklivamjima kojima je d'l'Žavna vlast iz!ložena u uslo-
vima konkurencije partija, pluralizma udruženja i re-
lait'ivno slobodnih masovnih medija. Rezultat je rastući
teret očekivanja i obaveza i odgovornoS'ti s Ikojim se
suočava vlada, bez mogućnosti da ih izbegne. Ali, zbog
čega !ih vlada ne može ispuniti? Na ovo pitanje -se od-
,nosi druga 'komponenta dijagnoze: mogućnosti interven-
cije i sposobnosti upravl'janjadržavnog aparata u prin-
cipu su prev,iše ogral1ičel1eda bi mogle efilkasno da od-
govaraju teretu talkvih oček'ivanja i zcihteva_
Prva komponenta ove dijagnoze znači. iasnoreče­
no, »preveli!ko š~renje{( revandikacija za socijaLno-drža\"-
nom i demo1kratskom partidpacijom - preterano po-
litizovanje tema i konflikata, u čemu se izražava »neo-
g:raničena i neprromišl jena sebičnost građana« (Gugcren-
berger, 1975, str. 39). Druga kompon~nta dijagnoz;'''od-
nosi se na elkonomske i političIke garancije 'sl<Ybode: biće
mogućno da se efektivno rešava' Ova lavina revandika-
cija samo onda :kada se ponište državne garanciie pTa-
va, čije održavanje vezuje Tulke državnoj vlasti. »Ko (ka-
41
 že A, mora reći i B; ko žeJri ,da država preuzme obave-
ze na nedeljiv način, mora ta!kođe biti spreman da žrt-
vuje 'dobar deo slobode ikoju poseduje« (Guggerrberger,
1975, str. 41). Ta!he formulacije problema detetiljno pod-
sećaju na ona određenja političkogsl15:lopa krize unutar
marksističke tradicije, prema kojima pojam »Hberalna
demdkratija« stvara privid lažnog jedinstva elemenata
koji se realno ne mogu ujediniti, već su, naprotiv, u
raskor'a!ku što možda samo u uslovima prospertite'ta pri-
vremeno može postati nejasno. (A. Wo1fe, 1977). Za raz-
'lilku od )~lažnih apokalipsa građanstva« (J. Schumacher)
na Ikojima se dvadesetih god1na zasnivao, na primer,
masovan uspeh Spenglerove Propasti Zapada, novi sce-
naristi krize iz redova 'konzervativaca pokazuju otpor-
nost prema maI'ksističlkoj kriitici ideologije i prema sum-
nj 'ičenj1ma da je reč o 'Običnoj političkoj ag1taciJi i mi-
stifilkovanju, i to ne samo zbog njihovog očito pobolj-
šanog teorijskog nivoa. 011li ta!kođe nastavljaju, mada s
politi6kisuprotnom praiktičnom primenom, suštinsiki deo
onih političko-ekonoms'kih tema 'krize Ikoje je do sada
sa ponosom nosila levica (vidi Enzensberger, 1978, str. 5).
Simptomli krize rezultiraju - taiko se nastavlja kon-
zervativ;na analiza - -iz činjenice da se raziHka volume-
na zahteva i ddavnog kapaoiteta upravljanja is,kazuje
u frustracijama. Ovo dovodi najpre do gubirka povere-
nja u odnosima između stlI'3!načk,ih organizacija, s jedne
strane, i njlihovih birača i a'kiivista, s druge strane. Ova
frustracija rezultira iz činjenice da stranke nužno mo-
raju da iznevere očekivanja koja su one same stvorile i
na bazi Ikoj,ih su eventualno uspele da postignu većinu
u vladU Obećanja izbor'ne platforme ostaju neispunjena,
dok istovremeno moraju biti primenjena »čvrsta« sred-
stva Gna 'Primer, iz oblas,ti politiike dohodalka, te pravne
i fiskalne polit~ke), od čije se upotrebe stranka ranije
na eksplicitan način ograđivala (King, 1975, str. 285),
Tako akumuJi.rana razočaranja mogu da razV1iju svo-
ju eksplozivnost u jednom od dva pravca: ili dovode
do polarizacije ul1utar sistema stranaka, to jest do 're·
ideolog.izacije i »principijeLnog osporavanja« pmkse od
strane odgovarajuće opozicije, koja onda nudi a:ltenna-
2 Sve veća slabost funkcije političke partije kao medija po-
litičke artikulacije i integracije u kapitalističkim demokratitam~
jeste činjenica kojom bi se takođe mogli objasniti paralehzml.
"Sumnia da u razviienim društvima sYeta OECD-a tradicionalna
partijska demokratija nije više metod koji obećava veliki uspeh
u utemeljenju nužnih promena« (Dahrendorf, 1978, str. 58), sva-
kako u znatnoj meri dele posmatrači desnice (Brittan, 1976;
Hennis, 1977), centra (Berger, 1979) i levice (vidi Narr, 1977),
42
tivne »prinoipijelne« programe da bi rešila ovaj neSlk1ad
između očekivanja i stvarnih sposobnostJi postizanja re-
zultata, ili paJk, tamo gde nema ta'kvog procesa polari-
zacije, postaje verovatna alternativa da se smanjii »spo-
sobnost kal1alisal1ja« političklih stranaka, sposobnost da
artilkulišu volju bi'rača i, s druge str3:!ne, da učestvuju u
formiranju te volje. U ovom slučaju, može 'se nadalje
pretpostavliti da će etabliranim polijtičkim strankama
početi dakon'kur'išu politiČIki pokreti za koje paralmen-
tarna borba i eventualno vršenje izvršne vlasti nije pri-
mM'aJIl cilj. Obe alternative - polarizovanje u11utar si-
stema stranaka i polarizovanje između sistema strana-
ka i društvenih pokreta ,koj'i !deluju 'Ila neparlamel1lar-
nom nivou - sadrže navodno tendenciju zaoštravanja
prvoblitne situacije: nivo i volumen zahteva i detilje sc
neprestano povećavaju, uporedo s time ka!ko se smanju-
je sposobnost za a1kciju vlade koja deluje pod taJkvim
pritiscima. Prema tome, prognoza hoće da 'kaže, u suš-
tini, da prvobitna si,tuacija, koju karaJkteI1iše nesklad
i2lIl1eđu nivoa očekivanja i sposobnosti za korisno delo-
vanJe, generiše jednu chlnamilku koja sadrži tendenciju
da se ova situacija rep:rodukuje u akutnom obElku: si-
stemi u kojima se ne može vladati postaju talkvi SVI:.
više i više. Ne bi bilo razumno računati s unutrašnjim
mehanizmima preokretanja tendencija, s tzv. »snagama
samoizlečenja« (u ovome se od drugih razHkuje Hun-
tington, 1975) ,kao što je, na primer, ekonomski ciJklm
konjunkture. Verovatnije je da će jednog nepoznatog,
ali verovatno ne dalekog datuma,doći do ši.!'olke bloka-
de i rasturanja organizovane državne vlasti.
Ovu tendenciju razvoja treba da predupredi tera-
pija, čije varijante odgova:raju dvema komponentama
dijagnoze: ona mOŽe da dovede do toga da se l]ikloni
preopterećenost sistema zahteVIima, očekivanjima i od-
govornostima, ili pak može da teži tome da se poveća
sposobnost upravljanja i ostvarivanja učinka.
U nasta\nku mi ćemo se pozabaviti prvom varijan-
tom (»redukovanjem zahteva«). Za ovu alternativu ima-
mo u domenu našeg razmatranja tri oblika nametanja
koji su od interesa, budući da se ovde, 'll Saveznoj Re-
puMici Nemačkoj, izgleda nalaze u stanju pra'ktične
"probe« j stalnog razvoja - mada jed11im delom bez
eksplicitne povezanosti spomenutim teorijslkim tema-
ma o krizi »nemogućnosti vladanja«. Za neildasifiilkaciju
takvih strategija k'Oristim ovde Luhmannovu pretpostav-
ku da postoje uglavnom četiri socijalna medija u koji-
ma se može ostvariti preobražaj socijalnih zahteva
očekivanja: prvo, politički odnosi \"lasti; drugo, odnosi
43
novca, razmene ,i tržišta; treće, 'kulturne norme, odnos-
no odnosi socijaliizacije li, četvrto, medij »istine«, ili
}~spozmaje«. Ako politički medij !preobražaja zahteva tre-
ba da bude odbačen, IkaJko to predlaže hipoteza o h-iz,l
)>Iilemogućnosti vladanja«, svalki od ostala tri medija
ulazi lU razmatranje kao meta strategije rasterećenja.
Danas se veoma mnogo govori o predlogu da se zah-
tevli kojli premašuju »granice sodijalne države« prebace
na kolosek novčanih odnosa 'razmene, pa prema tome
na tržišta. CenNalne reči su »privatizacija«, ili »deetati-
zacija« jan1ih službi i prebacivanje opterećenja na kon-
kuretna privatna preduzeća; prebaoivaJ.?je javnih služ-
bli sa »zašt'ite objekta« na »zaštitu .subjekta«, kao što
je to slučaj u sistemu saobraćaja, te, uopšte, uvođenje
tarifa koje pokrivaju troškove službi, koJiiko god one
bile javne. Drugi [ključni izrazi su »minimalna nadnica
- nezaposlenost« (Savet st!ru6nj ajka) , illi čaik »prirodna
nezaposlenost« (Friedmain), to jest reč je o dijagnosti-
čar1ma problema zapošljavanja, koji preporučuju da se
taj problem eliminiše ponovnim uspostavljanjem Dunik-
oionalnog mehanizma tržišta. Ovom kontekstu pripada
i jedan liberalni pojam strukturalne polit1ike, koji je
blvtno usmeren odnosno 'ograničen - na otvaranje pro-
te!kcionističlkih rezervata koji štite pojedinačno privred-
ne grane od svežeg inovators1kog vetra nacionalne i me-
đunarodne konkurencije. Reč je, uopšte uzev, o jačanju
akoije mehanizama odlaženja 'nasuprot mehan!i!:ama ~s­
poravallja (»exit«, nasuprot »voiceu«, prema reCIma HIr-
schmana), te posebno o tome da se demontiraju me-
haniizmi socijalnog osiguranja, kao i politi6ke i ekonom-
ske pozicije v·lasti sindiJkata, pomoću kojlih je ovo ,po-
slednje bilo postignuto. Rešenje problema nemogucno-
sti vladanja očekuje se od restauracije mehanizama kon-
kurencije .koji se uspostav~jaju s ~amero~m. da s.~ zako-
či inflacija, u najužem smIslu 'reČl, kao 1 'mflaOlJ~ zah-
teya, u širem smislu reči. U ovai kontekst spadajU ~a~
'kođe projekti koji se objedinjuju 'll ~~\;eZJnoj ~epl!bhc:
Nemačkoj pod patrolom »novog socl]aJ:?og Pll:a~J~({ .1
teže, prema tome, »promeni pravca«, ah ~ kr~lJnJoJ )1:
niji, 'kako pretpostavljam, teže pre SInanjiVanjU sluzbl
socij alne države. .. . iskustviima a\lmmuliranim u taJkvim cehovima ikao što
U odnosu na ovo, druga strategip, kOJa se nm'm'-
no može kombinovati s prvom, dublje 'zadire u probkm.
Ona se usmerava na institucije društvene kontrole, to
jest na one agenture Ikoje .regulišu. o?razovanj~ i iZVI:-
šavC\!nje društveno zahteVi111h norml l kultu.l:ml~, poh-
tićlkih i vrednosnih orijentacija. Ova strateg1Ja Ima za
cilj da promoviše vrednosti kao što su samoograničava-
44
nje, disciplina, te osećanje za zajednicu, i da jača na-
dionailnu i istor1ijsiku svest. Isto taiko, ona želi da suzbi-
je »,lmsnije stečene Virednostii«, koje brani }}pTO'svetitelj-
sika pedagogija« uz pomoć metoda koJi se suočava s
poli1ličbm i socijalnim čirnjenicama o kojiima je ovde
reč putem »vredn'osti vaspitanja« i ikoji pedagoški pola-
Zli od maJksime: »TaJko je, ali zašto?" (F. K. Fromme).
Tadke napada ovih strategija koje deluju ma selktoru
socijalizacije, od pohvala »autentičnom poučavanju« Ll
profesionalnom formiranj!u preduzeća, do napada na slo-
bodu radio-difuzije, od jačanja prava očeva u š;kolama.
do političkog disciplinovanja učitelja građanske svesti -
dovoljno su poznate, pa ih !l1ije potrebno ovde detaJjnc:
navodit1i. Važno je da ove taČ\ke napada pokušavaju sta-
viti pod kontrolu interese, zahteve i orijentacije druš-
tverw-po1itič;],og karaktera od samog njihovog korena,
dok rani je pomenuta 'strategija teŽ'i ,da skrene modalite-
te ,njihovog zadovoljenja na irnstance izvan polli,tilke, što
znači na tržište.
Najzad, na trećem mestu, zahtevi l pretenz'ije koji
ne mogu biti zc~kočeni u svom formiranju, nit!i se mogu
skrenut>i na druge instance, a mogu ipak biti umanjeni
Ll svom značenju za političko-administ'rativni sistem pu-
tem uspostavljanja filterskih mehanizama, 'koji oMuču­
ju o tome koji zahtevi ili krajnjem slučaju moraju biti
uzeti u obzir, zatim, da li se izvesni zahtevi uzimaju oz-
biljno Ikao politički input ili se pak moraju odbaciti kao
iracionalni i/ili neprihvatljivi. Ove funkcije fii1tra pro-
izvode instituoional'izirane spoznaje, ·koje same stoje iz-
nad odgovarajućih nos~laca zahteva i instituoija proce-
sa demolkratskog formi'ranja volje, te se ne smeju svo-
d>iti na njih. U Saveznoj Republici Nemačkoj, Instituci-
je kao što je Save:čni ustavni sud, igraju ulogu spozna-
vanja duha zajednice, nezaV'isno i bez uticaja grupmh
konHiikata (vidi V. Amim, 1978). Znatno povećavanje
furJ'kcija Saveznog ustavmog suda u poslednjim godina-
ma može se u osnovi interpretirati s fun:kcionalnog as-
pekta odbaoivanja zahteva. Imajući u vidu posebrr:0. po:
slednje godišnje iz\'eštaje, ista se uloga može pPlplsatI
su Savet struonjakai druge nau6ne konsultativne gru-
pacije. Isto talko, s\'e se više ŠiTi, u nauci i poE~ičkoj
f1Hozofiji, isticanje jedne instance iznad part1ija kOja po-
z1iva na umerenost i pretenduje na to da 'ima privilego-
vaniji pristup spoznavanju duha zajednice (OaJkshott,
v. Arl1~m, Hennis); ovi autori taJkođe dop.r1inO'se kroz
štampu tome da se driava štiti od preopterećenja zah-
45
tevima društvenih grupa, Hi palk doprinose tome da sc
ti zahtevi diskredituju.
Piitanju jesu li i pod kojim uslovIima te tri strate-
gije smanjenja zahteva realne vratiću se pošto prika-
zem drugu glaV1nu vaI,ijantu terapije koja proirlazi iz
dijagnoze o nemogućniosti vladanja, Ova varijanta sadl!."-
ži sve one st!rategrije koje se ne usredsređuju na reduci-
ranje, nici na odbacivanje zahteva u sulkobu između pre-
opterećenja zahteViima i sposobnosti za upravljanje, ne·
go, naprotiv, na povećavanje sposobnosti države za up-
ravljanje. Unutar ove varijante terapije želim da razli-
kujem »administrativnu« i )'polirtliČlku« verziju.
Administrativna s.t<r'ategija, da bi povećala sposob·
nost države za upravljalI1je i njenu eru1kasnost, usred-
sređuje se na povećavanje državnog udela u bruto dru-
štvenom proizvodu; možemo je naći u prvoj skici ori·
jentacionih okvira za 1985. godinu Socijaldemokratske
partije Nemaoke, Ova strategija ima cilj da prošir·i po-
lje kojlim raspolaže država kvalitativno-fiskalnim putem.
Paralelno s t'im, trebalo hi da bude poboljšana reguhi-
tivna sposobnost vlada kvalitativno-organizacionim pu-
tem, da bi se na taj način postligla veća ef~kasnost i
efeJhivnost politiČlko-administrativne akcije, U istom
pravcu su usmerene regionalne i fml'kcionalne reforme,
veća upotreba socijalnih Lnd~katora, tehn~ke budŽeitira-
nja programa i rashodno-prihodne analize, a posebno j
koncepoijekoje je razViio Scharpf (1975), koje bi tre·
brulo da posluže boljem održavrunju i uvažavanju real-
n:ih odnosa međuzavisnosti u procesu formi.ranja poli-
tilke. Ova administrativna stJrategija sledi načelo da će
horizont percepcije i akcije vlade i administracije mo-
rabi da bude proširen u objektivnom sm~slu - to jest
uzimanjem u obzir realnih međuzavisnosti - kao i u
vremenskom smislu - to jest prema principu aktivnog
i reformatorskog planiranja na duŽ!i rok, odnosno anti-
cipiranja problema.
Međutim, razlioita razmišljanja ,i iskustva pO'kazala
su veoma brzo da su taJkva proširivanja horizonta mo-
gućna samo onda kada se uspe postići proŠiiirivanje
baze konsenzusa, odnosno sposobnosti političkoadmini­
strativnog sistema da apsorbuje konmkte. Drugim rc-
Olma: međuza\nisnos1li se mogu adekvatno uzeti u obzir
i dugoročna politika konoipiirati samo pod uslovom da
se konsoliduje za to nužna .konsenzu<xlna osnova, Objek-
tivno i vremensko proširenje sposobnosti državne poli-
tike da daje rezultate postiže se samo onda kad tome
odgovara proširivanje društvenih saveza imehaniizama
društvene integraoije na koje se ona može osloniti. Pre-
46
ma tome, )~konsenzus« se zna pretvoriti u odlučujuću
taoku (vidli Mayntz/Scharpf, 1976). Mada to zaslu1luje
šire ra2imatranje, Scharpf nedavno na dosledan način
konstatuje da su potrebne »nove interpretacije stvarno-
sti, koje bi bolje odgovanlJle promenjenoj situacijii« (1979,
str. 16).
Iz toga je uvida »politička« verzija strategije pove-
ćanja efikasnos'm povukla konselkvence, što je najvid-
ljivije u pamtičkim sistemima kojima domliniraju snaž-
ne socijaldemolkratslke i labuI'ističlke s tranike. Sporazu-
mi na ikojima se temelji ekonomska poi,itika 'i politika
zapošljavanja u Švedskoj, aust.rijski (1<ruš'lveni ugovor,
usaglašena nemaČika akcija i kasnije oSnllvanje »Unije
rada za radnička pJtanja« sooijaldemokratske o!l'ijenta-
cije, instrumenti Nat!ional Economic Development Coun-
dIa i zatim »Social Contract« iZJmeđu vlade i siind'ika-
ta, koj~ podjedna:ko upot!rebljavaju i konzervativne i
~aburist<ičke vtade u Veli~koj Britanij'i - sve su t:o pri-
meri intenzhniranih pokušaja šezdesetih i sedamdesetih
godina da se poveća sposobnost za rezu1ta,te i ef~kas­
nost rukovođenja putem d<rŽavne akcije; ne samo pu-
tem wlutrašnje koordinaoije u admill1:istraoiji, već i in-
s titucionalizovanj em saveza i glasačkih mehanIizama i'z-
među vlade, sindikata, udruženja poslodavaca i regio-
nalnih udruženja, kao i zajednica potrošača (vu,di Dou-
glas, 1976, str. 494. i dalje).
Međuv1m, taJkvi mehanizmi dogovamnja o kojima
se ponovno 1)ivo raspravlja u politiekim nauikama pod
nazivom )}liberalni korporativizam«, predstavljaju pn-
lično labiii1ne tvore\"ine. Prvo, oni predstavljaju oblike
tyo!itičke reprezentacije interesa koji se odvijaju mimo
parlamel1ta, te se, prema tome, nalaze u ustavoteorijski
nerazjašnjenom korl'ku.!I'ents'kom odnosu prema »pravrim«
kanalim( državnog obrazovanja volje. Drugo, ostaje bez
objašnjenja koje <:šrupe i u kom odnosu su ovlašćene
- ili možda čak dužne? - da raspravljaju pojedina pi-
tanja, te u kojoj meri na taj naČlLn postignut·i rezultati
imaju obavezan karakter u odnosu na vladu, s jedne
strane, i članove udruženja, s druge strane (Offe, 1979,
~tr. 86. i dalje), Rešenje ove tešikoće sastoj;i se, paradok-
salno, u nekoj vrsti organiLJvane neformalnosti: strikt·
na odvojenost od javnog mnenja, neforma1na disikusI-
ja, lićni sporazumi i preokupacija da se demonstI'ira
spremnost na sporazumevalI1je - to su omiljeni nač1ni
za parakol1stitucionalnu koncentraciju (Douglas, 1976,
str. 499. i dalje), koji su potrebni prilikom bilo kojeg
pokušaja da se poveća sposobnost državne poHt'iike za
efikasno upraV1ljanje. Od načina na koji se došlo do
47
taJkvih saveza ZaVl'S'lCe da li će organizova,ni interes'!, po-
gođeni državnom politikom, biti spremni da odustanu
od svog opstrukcionog potencijala kojim raspolažu, uto-
Hko više ukoliko su štire međuza\ryisnosti koje poltitika
tova'I1i sebi na vrat. ,
Visoko desINiptivna w'ednost teze o nemogućnost1
vladanja veoma je očita nalkon ovog krattkog rezimea.
Dve komponente dijagnoze obuhvataj'U, po mom mišlje-
nju na proveren i kompletan način, probleme funkcioni-
sanja s kojima se danas suočava lcaJplitalističlka inter-
vencionisuička država blagostanja. Izgleda da pro~no­
ZiU potvrđuje mno§tvo simptoma koji se pokazuju u raz-
voju !si'sitema stranaika i društvenih pOlkreta ovih drža-
va, pa među njima i Savezne RepubLike NemačIke. Iz-
gleda mi, talkođe, da pet verzija naučnih terapeutskih
postupaka obuhvataju gotovo u potpunosti strategije
ozdravljivanja koje danas nalazimo u praks'i, delom s
nesvesriim, a delom samo s impilidirtnim pozivanjem na
tezu o nemogu6nosti vladanja, naročito u poHtiČlkim si·
stemima severne Evrope.
II
I mar'ksistička strana potvrđuje delimičnu tačnost
konzervatlivne teorije krize. Nacrt programa NemaČ!ke
komunistieke partije (DKP) govori (str. 20) dase »Spo-
sobnost funkcionisanja vlada stalno dovodi u pitanje«
(vrclii takođe Lieberam, 1977). Isto kao Mo !konzervativ-
oi adaptiraju nelke »levičarske« teOTeme, njihove se ana-
lize talkođe upotrebljavaju u marksističIkoj i socijalis-
tiČikoj teorijs1koj produkciji (kao tipičan stav uporedi
Wotl'fe 1977. str. 329. o Hun tJin ctonu , 1975): »Nije po-
tJrebn~ da se sl'ažemo sa zakJljuč"Čima TrHateralne 'komi-
s·ije da bismo oseća:1i simpailije prema njenoj analizi«)
S obzirom na talnku saglasnost, postavlja se p]tapje
nisu li se, doista, istopile teonijs'ke razHke između lIbe-
ralno~konzervativnog i materijalističkog načina mišljenja
u društvenim naukama; ne rezUltiraju li razhke ne to-
Uko tiz same analize, koliko iz normativnih premisa i
politiič!kih namera njlihovih autora. Drugim rečima: si-
tuacija u kojoj je SVaJko uveren u činjenicu krize i gde
na sve strane preov:ladava !koincidencija u pogledu nje-
nih simptoma i njenog toka, dovodi do toga da se po-
stavlja pitanje o spe"čiBičnoj teorijs!ko-političkoj ulozi
teorija Ikrize. Optuženi1k protiv Ikoga žele da istupe tra-
dicionailne teorije krize s istorijsiko-materija'lističkom
tradidijom iznenađuje tužitelja ne samo time što priz-
48
naje krivicu bez ikakvih lukavstava, nego pre svega ti-
me.. što ))rib~~ava sankcijama 10. kojih tužitelj ni na
k?JI ~a(jIn nIJe nameravao da dođe. Ovde se postavlja
v
pltaI e d::. li b~štimioi teovije krize još uvek raspolažu
11~tr~zlvanJJ:ma l prodorima koje teorijsko-politicki pro-
tl:Villl!k ne može da u!krade i ikoje ne može da transfor-
miše za svoju ideologiju.
Alko se ozbitljno hoće govoriti o teoriji krize, onda
~e, ? ovu st~.anu aktuelnih scenarija i pragmatičnog tra-
~enJa terapIJe, mora odgovoriti barem na dva pitanja
koja do sada nisam spominjao. Prvo: kaJkav je Llzročni
meharzizm:n k~ji uvelk proizvodi u društvima ovog Npa
nesiklad Između očelkivanja i poHtiOko-administrativme
sposobnosm upravljanja? Kalkva je, da ostanemo na te-
renu medioinske metaforike, etiologija fenomena nemo-
gućnost'i vladanja? Drugo, i tome analogno: šta oprav-
dava očelkirvanje da posebne strategije lečenja, koje sam
ovde izdiferendrao, uzete same za sebe ili u bilo kojoj
kombinaciji, doista mogu da budu adekvatne za .kontro-
Hsanje problema? Da li se terapija može opravdavati
kao kauzalna terapija? U krajnjOj analizi, odgovor na
ta dva pitanja odlučuje da li je u tezi o nemogućnosti
vladanja reč o ozbiljnoj teoriji društvenih nauka, ili
samo o ideologiji krize koja je kondipirana s pragma-
tičnih stanovišta.
Kao prvo, pogledajmo razme hiipoteze i koncepcije
koje pretenduju da objasne nastanak problema. Ponov-
no ih možemo podeHt'i na one koje se u\smeravaju na
objašnjav8Jnje sve većeg pritisIka očekivanja i na one
koje se usmeravaju na (relativno) opadajuću sposob-
nost upravljanja. Nivo ,i vrsta želja i zahteva koji se
upućuju poEtičko-administrativnom sistemu podležu
prema socijalno~psiholoŠ'koj teoI1i.i'i Maslowa - modelu
razvoja u kome svako dostJignuto stanje u zadovoljava-
nju potreba izaziva kvalitativno novu kategoriju potre-
ba. Empirijska istraživanja koja je preduzeo Inglehart
(1977) o promenama vrednosti u društvenim sistemima
evropskog Zapada mogu se interpretiraN u dkViirima
ove socijalno-psihološke teorije: »materijaLne« ,potrebe
usmerene na ekonomsko i vojno osiguravanje društve-
nog života, čim su manje :ili više zadovoljene, puštaju
da se u prvom planu pojavi druga kategorija potreba,
na!1me »postakviZJitivne« potrebe, kao što je, na primer,
realJ.izovanje univerzalnih moralno-političkih i estetskih
vrednosti (viai taikođe HildehrandtlDalton, 1978). Jednu
»vlastitu logilhl«, ili neku »ćudljivost« u razvoju slike
sveta i moralnih sistema pretpostavlja takođe i Haber-
mas (1973), koji u svojoj teoremi o »krizi motivacije«
4 Marksizam u svetu 49
posebno isl:!iče ireverzibiinost jedr:om dosl:!ignutog sta-
nja moralne svest'i. U odnosu na ?Ju, razne kultufJ;lO-SO-
ciološke koncepcije, :koje se bolje mogu razumetI ~ao
verzije teze o sekubrizaoiji, po:kazuju proces de1r~stltu­
ciana!lizaoije. Država blagostanja i naučna racionalnost
uništavaju inst<llnce društvene kontrole i n?S!io~e tr~­
dicionalnih vrednosti. Rezulta't je da se proSJIruJe polI-
tičko-mo:ralni i estets1k>i hedonizam, čije zadovoljenje na-
meće novo i veće proširivaonje države blagostanja (Bell,
1976). I,nstance države blagostanja proizvode taikođe, pu-
tem latentnih parr'adoksalnih fU!nkcija, probleme čije,:n
se e1im1nisanju deklarativno posvećuju (Glazer, 197.').
Taiko Klages (1978, st,r. 196) vidi simptome »fundam~n­
taIne sistemske krize« u 6njenici da se otvara »Jaz
između samoupouzdanja, razumevanja društva i ,objek-
tivnih' rezultata vladajuće političke elite, s jedne strane,
i socijalno-psihološke stvarnosti subjektivnog životnog
osećaja ljudsikih bića u demo'kraDijarrna socijalne države,
s druge strane«. Politološke teorije, u najuže?l smis~~,
naročHo ističu među posledicama konkurel1clJe partlJa
inflaciju zahteva - svojim programom partije sugerišu
(Jlrađaninu zahteve i očelkivanja, koja se veoma brzo po·
kazuju 'kao nerealna; reč je o uvek ,i:zmova indulkova~oj
spirali »relativne deprivacije« (Klages, 1978; JanOWItz,
1976). P,retpostavlja se ta!kođe da međunalfodni transfer
zahtevrnih normi i poslecLice kon:kurencije sistema do-
vode do stalnog i nepopravljivo velikog zahteva za efi-
kasnošću državnih aparata. U poslednje vreme izvesnu
ulogu igra i h:ipotezasooiologi je orgaonizacije, naročH~
u kontekstu dislmsija o organizovanim interesima Cl
njihovom poželjnom upravljanju putem jednog zakona
o udruživanju, itd.; vidi v. Alemann/Heinze, 1979). Po
toj hipotezi će visokii funkcioneI'i veli'ki~ orga?izacij~l
na p!'imer sindikata, biti strukturalno pnnuđem da Pri-
menjuju drasti6ne zahteve da bi očuvali lJJIlut~ašnju in-
c:
tegraciju svojih (Hgdn:iz8.oija i da bi se održah u dno -
su na konkurentske organizacije. TC\iko je, na plI'lmer,
M. Thatcher nedavno tvrdila da sindika,ti, u stva,Di, ne
vode borbu protiv države i poslodavaca, već se sindikal-
ne vode bore iZ/nedu sebe. Kao drugi fatktor povećanja
zahteva koji izaziva krizu, pominje se interes funkcio-
nera uprave javnih službi socijalne države - Schelsky
(1975) im potpuno ozbiljno pripisuje karaokter klase -
koji je samo naizgled usmeren na dobrobit građana, dok
je u stvarnosti veZC\in za nametanje egoističkih zahteva
za dominacijom i tutorstvom. Najzad, iz modela sistem-
sike teorije ,i ekonomije blagostanja izvodi se objašnj.e-
nje da, u uslovima velike kompleksnosti društva, kOJa
50
n~ mož~ a?elkv~ tpo da bude refile~tovana u svesti po je-
v
dl'llog bIl~~ca, ?Itl,Pak elana neke l'llteresne orgaonizacije,
zbog SUVlse VIsokIh trošIkova informisanja, postoji stal-
n~ ten~e~.?ija k';1 povećavanju zahteva i preopterećiva­
nja p~htIckog SIstema, zato što su navodno sporedne
posledIce zahteva (npr. inflacija) difuzne, pa ih zbog
toga tražiteiii sami ne uzimaju u obzir. ~
. A'rgur.n~n~ o k<?mpleks?osti .d!'uvštva igra ulogu i pri-
lIkom obj3snJavClil1ja relaotlvno, Ih calk apsolutno opada-
l~ice .sposobnosti državnog rukovođenja. U centru ovde
hg~~'Ir~ ar~r.nen! da. eksponencijalno raste broj stra-
tegIJskih vanj3bh kOJe moraju da budu uzete u obzir
u procesu obrade socijalno-državnih zahteva, te da u
jedna'koj meri raste i moć veta onih na čiju se sarad-
nju naročito raouna u real'izaoiji ta'kvih programa (Kma,
1975, str. 290. i dalje). Druga demokratsko-teorijska a~­
gumentacija, koja je takođe uobičajena kada se objaš-
njava opadanje sposobnosti državnog rukovođenja, 'iz-
nosi da konkurencija partija i peI'iodičnost izbornih
borbi navodno ometaju nužnu dugoročnost vladinog
planiranja i delovanja i opterećuju diskontmuitetima
koncepoiju i izvršavanje vladirnih programa (B rii tt an ,
1976). Kao što se vidi, oba argumenta daju, kad se
u:mne ou obzir sve ostalo, direktnu motivaciju i fWlkcio-
nalno opravdanje pokušajima da se proški sistem »slo-
bodnog korporativizma« (.i da se na taj način u izves-
nom smislu aktivka pravac »socijalizacije« u državnoj
po li tici). Parcij a1n o' de:legiranj e poli tičko-administra ti v-
ne mater·ije odlučivaonja na "mešov,ite« pol'udržavne kor-
poraci je zaista ima neku prednost, barem na prvi po-
gled, jer učesnici akcije i izvršenja politiike mogu u iz-
vesnom stepenu da budu podvrgnuti i obavezni na sa-
radnju; isto tako, to ima i drugu prednost - da su tarkvI
procesi relativno izolovarni od ritma izbornih perioda i
borbi i njihovih negativnih uticaja.
Ono što pada u oči na ovoj, svakako nekompletnoj
listi eksplikativnih koncepcija o tome katko se realizu-
je fenomen nemogućnosti vladanja, jeste činjenica da
one ništa ne govore o konkretnim predmetima raspra-
ve, koji čine sadržaj zahteva i očekivanja, kao što, is-
to taJko, malo govore o karakteru materije koja traži
reguHsa:nje, materije koju državna sposobnost uprav-
ljanja ne uspe\-a da savlada. Barem indirektno, preko
predloga kojim se namerava eI.imi1nisati problem nemo-
gućnosti vladanja, pokazuje se prilično jasno koju ka-
tegoriju zahteva i očekivani a treba neut:ralisati: to su
individuaLne i kolektivne potrebe reprodukova:nja rad-
ne snage. Pokazuje se, isto tako, da su barijere pred
51
kojima sposobnost polit-iakog rukovođenja dožhnljava
slom, vezane za mogućnosti kapitala da se brani od dr-
žavnih intervencija izbegavanjem investiranja, zašitićen
svojim vlastitim društvenim položajem vlasti i svojim
moguonO'stima da pret·i. U sva'kom slučaju, nije potre-
bClJn veli!ki interpretativni napor da bi se kriza nemoguć­
nosti vladanja dešifrovala kao polritički transformisana
obHk ,klasnog sukoba između najamnog rada i bl'pita-
la; preoizm.ije rečeno: sukoba između političkih zahteva
radne snage usrflcrenih na njenu reprodukciju, i pTi-
vatnih strategija reprodukcije kapitala. Time, naravno,
nismo uspeli da kažemo ništa više nego što bismo rekli
prHii).mm neke vežbe u prevođenju. Jedan se pojmovni
jezik dekodira pomoću drugog. Zadovoljstvo koje bi-
smo o\tde mogli da osetirno um3Jnjeno je, po mom miš-
ljenju, shvatOJnjem da se oValkvJ:m »prevođenjem« de
facto gube ne:ki detalji ,koje pomenute teol1ije ubedlji-
vo razmatraju, ali se, s druge strane, ne dobija ništa
da bi se odgovorilo na drugo pitanje o uslovima uspe- .
ha, odnosno n,eruspeha orilih pet strategija ozdravljenja
koje smo ranije izdiferenoirali.
P!I'eten2Jije i snaga jedne mOJr'ksističke antiteze u od-
nosu na teo[liju o nemoguonosti vladanja i krizi drža-
ve, koju sam ovde s'kidirao u glavnim crtama, ne mogu
p06iva1'i jedino na činjenicama da kontradi1kcije i ne-
skladi političko-državnih orga'Iliizacija na koje se 0'-3
teorija isključivo koncen'tr~iše imaju svoje korene u po-
Đitičlko-ekonomskim odnosima i da se oni mogu opisati
u klasnim kategorijOJffia. Naše pretenzije se pre sastoje
u tome da se argumentuje da protJivure6nost između
ž;ivog i rmtvog rada, koja deluje u kapital1stiČlkim dru-
Šitvima, između radne snage i kapitala, jeste »konstnlk-
oijska greška« ovih društvenih sistema, koja se name-
će na taiko fundamentalan i uporan naam da se tera-
peuts'ki repertoar koj'im rulkuju teoretičari nemogućno­
sti vladanja mora interp'ret1irat'i kao beskoristan instru-
mentarijU!ffi koji ča'k. zaoštrava krizu.
Hajdemo, da'kle, da vidimo šta nude temije o ne-
moguonosti vladanja u druga j kljuČJnoj teorijskoj t ack!i ,
ncuime tamo gde se mdi o predstavama o del o tvarnos ti i
mehanizmu delovanja predlaženih lekova, okauzalnam
karakteru terapije, a ne sama o suzbijanju ili paJk za-
oštravanju simptoma. Tu se, međutim, može naći malo
toga što zaslužuje naziv argumenta u oblasti društvenih
nauka. Naprotiv, dominira, s jedne strane, odlučan prag-
matizam, a s druge strane, ~mamo obične utopije. Fried-
manova doktrina restauracije mehanizma tržišta i in-
h~bidije političke krize putem depolitizacije zahvaljuje
52
Ze; svoju prividnu uverljivast, kao što su pokazal'i Mc-
PiJerson i mnogi drugi, iSlključivo činjenici da ignori-
še razli!ke koje odvajaju tržište rada od svih dmgih
1JržJišta (o tome kritičlk!i: Goldthorrpe, 1978). Škola onih
Ikoji hoće da rea,ktiviraju pretpolitičke, kulturne učin­
ke disdiplinova:nja otkriva svoju bespomoćnost već i
svojim grubim tonom (Hennis, 1977a), kao i dme što
je u potpunom neskladu sa kuMurn1m i ideološIkim tra-
dicijama na koje bi se morale oslanjati adekvOJtne nor-
me kontrolisanja nepoželjne inflacije zahteva. Dilema
konzervativaca sastoji se upravo u tome što n!isu u sta-
nju ni da spasu niti da ponovo kreiraju talkve tradici-
je i pravila kolekt'ivnog života u čije bi ime stupili u
borbu protiv poljrt~ke reformi i drugih pojavnih oblika
političkog »raciona.Jizma{{. Zbog toga im ne preoslaje
nlišta drugo - kaJko to ubedljivo izlaže Hanna Pitkin
(1977) u svojoj krit'ioi Oa!kshotta - nego pozivanje na
postojeće tradicije, koje su već postarie f:iJktJivne, ili pak
pra'ktično potislkivanje politi6kih konfilikata.
»Nova objeiktivlIlost« onih koji polaž-u nadu u teh-
nokratske strUlkture ili u Savezmi ustaWli sud 0Schelsky,
Biedenkopf), zapliće se u teškoće abrazlaganja pom,tič­
ke vlasrti pomoću nepoliti6ke spoDIlaje. Strategije pove-
ćanja administrativne racionalnosti i sposobnosti drža-
ve da ostvaruje rezultate, koje pokušavaju da ublaže
razmiku u komplelksnosti između državnog aparata i
njegove društvene oikoline, dolaze i same do zaiključkii
da ne zavuse t01ilko od sposobnosti kaĐkulisa'l1j a, koj a
nije dovoljna, kolilko od obezbeđenja kOl1'senzusa. Ali,
pri tom pomenute strategije ovo poslednje ne objašnja-
vaju. Nasuprot neokor.porativističkim predlozima za oz-
dravljenje, koji teže da elimhrišu problem sistemima
ujedinjavanja između velrkih organizovanih grupa i dr-
žave, podigao se samoprigovor da preterano ko:rišćenje
strUlkture organizovanih interesa od strane države vodi
ka uništavanlu te iste strukture; država će, u tom slu-
čaju, biti dev3'lvirana u svojoi funkciji garant a stabiil-
nosti onoliilko koHko je ostV8.rrena nje:1.a institucionaln8
asimilacija (Douglas, 1976, str. 507; slično ScharE, 1978a).
Očito je da se ne može govoriti o teorijski fundi'I'a-
noj sigurnosti konzervativnih teoretičara krize - a is-
to taiko ni njrill0Vlih socijaldemokratskih protivn:~ka -
u to da se nabrojani uZJroci lQrize mogu kont-rolisati, od-
nosno da će biti verif.i'kovana sredstva koja se preporu-
čuju kao terapija za ove bolesti. U istoj meri u kojoj
su ponuđena objašnjenja ekle1ktiČJka, pred'ložene terapije
izgledaju kao nesuvisle i kaprioiozne. S jedne strane,
širo1ko rasprostranjene žalbe na svojeglavost države bla-
S3
gostanja koja je stvorena političkim i ekonomsJdm pro-
cesom modernizacije, a s druge strane, urgira:nje upu-
ćeno poHtičaI1ima i polhiČJkoj javnosti da se oslobode
tradicionaLnih skrupula i počnu da odlučn!im pragmatiz-
mom idu putem powat!ka na stabilnost i »poreda'k«. U
konzervativnOj slici sveta, »kriza nemogućnosti vladanja«
je slučaj smetnje zbog koje se moraju napustiti stran-
putice politiČIke modernizacije, pri čemu treba ponovo
osna23iti nepoHrtJičlke principe reda: porodicu, svojinu, efi-
kasnost, nauku. Polemiika proViv političke modernizacije
- protiv jednakosti, palrticipadije i socijalizma - ne-
ma potrebu, prema tome, ni za kakvom konzistentnom
argumentacijom, nJi za kaJkvom programatskom politi-
kom, niti bilo kalkvom teorijom o prelazu na druge,
politiČJki ostvadjive uslove. Ova polemika se zadovolja-
va time da smiišlja antipolitiČIku koaliciju negacije onih
koji su (stvarno ili tobože) ugroženi reformama. Ovo
poslIednje se ostvaruje uz nebulozno zaziva!nje snaga re·
da, koje bi se, nalkon ozbiljnog teorijskog razmatranja,
pokazale alko ne istrošene, ono sVa!kako subverZ'ivne,
zbog čega je bolje da ih ostavimo po strani primenom
pravne norme o podeli tereta dokazivanja (Llibbe).
III
Nasuprot tome, levičarsld teoretJičari krize preuzi-
maju dO'ista znatne obaveze dokazivanja. Za njih, krize
su »slučajevi smetnje«, ali i konstelaoije koje se isto-
rijski mogu učiniti produktivnim. Istovremeno, krize
nisu kontigen1Jni događaji, do kojih, kao do svakog ne-
srećnog slučaja, i Ilije moralo doći, one manifestuju na~
petosti i »konstrukcijske greŠike« imanentne principi-
ma organizovanja jedne društvene formacije. Krize su,
najzad, problematiČThi nizovi događaja o čijem se toku
na osnovan naČlin mogu praviti u najmanju ruku nega-
tivne pretpostavke, da bi se izvesni modeli za rešava-
nje krize mogli pokazati kao neeDiikasl1'i. Prema tome,
dva najvažnija pitanja jesu: u čemu se sastoji odluču­
juća »kolZstrukcijska gre.ška« društvenih sistema koji
pate od simptoma llemogućnosti vladanja?; nadalje, ka-
kvi se argL'.menti mogu dati II prilog prognoze neuspe-
ha strategija ozdravljival1ja koje se od,djaju pred na-
šim očima?
Kad u zaJklju6ku raspravljam o o\'im pi'tanjim8., j,
to ne činim, čak ITi u krupT11im crtama, zato da bih na
njih odgovorio, već da pokažem, na bazi nekih razmiš-
ljanja, koliko se konkretan odgovor na ova pitanja
danas čini teškim, ima ju6i čak u vidu i marksističke
teO!I'lije i druge kritičke društvene teorije, sa čijeg pod-
ru~~::, ,proističu pl\'obitl1'i fragmenti teorija krize, ali
kOJl:ma danas nedostaje finallitet. Ta!kav odgovor sva-
ka'ko, bio bi nužan, da bismo se i teorijski (a ne 'samo
poHti6ki) suočil'i s neo1konzervativ<I1im prorocima nemo-
g~cillosti vladanja i s njihovim pragm3!tičnim koncep-
CI]3!illa.
Teorije krize se mogu postavljati više »obje'k:thnis-
tučki«, ili v,iše »subjci:tivistiČik:i«, to jest mOQll se odno~
siti na »bita1k« ili na »svesi«jedne društven~ formacije.
Kad pod terminom krize želimo da podrazumevamo
:Jiše od »vanrednih stanja« društvenog sistema 'koja se
lZnenada pojavljuju i predstavljaju pretnju za taj dru-
štveni sistem,ili kad uključimo kao dopunu termina i
to ~a se u krizi dovode u pitanje principi organizacije
drustva (alko taiko ne bi bilo, morali bismo govoriti o
recesijama ili nezgodama - ruš,imo i isključivo objek:-
tivirst'ičke pokušaje da se zasnuje nesavladivost tenden-
cija ka krizi u inc:Lustrijalizova<I1im !kapitaHstičikim ciTu-
štvima. Čak i kad bi postojale na izvestan način uspeš-
ne teoI1ije o procesu akumulacije, profitnoj stopi i t eh-
nolo§kim promenama, ostalo bii otvoreno, u našoj sadaš-
njoj perspektivi, pitanje u kojoj tački - i da li uopšte
i1kada - taJkva kruza može da izbi je tstovremeno sa sta-
njem svesti koje bi dovelo u pitanje baZlu političke i
ekonomske organizacije društva. Danas, naJime, znamo
da elkonoms'ke krize ne promO\,išu samo motive jedne
principijelne opozicije (mada sigurno čine i to), nego
isto tako spremnost na adaptaoi ju i integraciju. Tako-
đe, ostaje otvoreno pitanje da li bi zaoštravanje zahte-
va, 'koliko god ono bilo š'iroko povećanje pretenzija i
oskomašenje motiva koliko ,",od 0:10 bilo rurasti6no, za-
ista na ozbiljan način bloldrali funkcionisanje meha-
nizma alkumulacije. Teoriie krize, bile one objektivistič­
ke ili subjektivističke, koje pretenduju na takav stepen
izvesnosbi. danas mogu lako da budu dovedene u nepri-
Ji;ku ovim ili onim istorijskim primerom, jer ne vode
dovo.l.jno računa o elastičnost·i odgovarajućeg suprotnog
parcIJalnog sistema. S\3'ka teori ja krize koja operiše u
skladu sa školama mišljenja o »sve zaoštrenij:im teško-
ćama oplodnje .kapHala« iH o sve rasprostranjenijoj
»kritičkoj svesti o sistemu«, ili o uzajamnom delovanju
oba ova fahora, - svaka takva teorija ne izgleda
danas zbog toga kao teorija koja bi se mogla uspešno
braniti, alko se posmatra ju ne posebni periodi i istorij-
55
ske konjumktUlfe, već struktura kapitalističkog sistema
u njenom totalitetu.
Pod >memo!Rlćnoš6u vladanja« podrazumeva se, na-
protiv, speoijal~n slučaj opšte p8!tologije društv~nih. si-
stema. Svi društveni sistemli reprodu!kuju se smu:slemm,
normama usmerav8!Il'im delovanjem svojrih člau.lova, s
jedne s traJne , te delovwjem ob;jelktiVi~ih fun!~donal~ih
saveza, s druge str3!lle. To raz~llkovanJe }}cl;ru~tvene ~n­
tegracije« i }}s,istemske integraoije«, poštovan'lh p'ravl~a
i pravilnosti koje se bezsubjektno nameou, temeljna J~
postavka celokupne sooiološke tradioije. P.aTovli ~e:r:ml­
na poput upotrebne i razmenske vrednostI,. ega l Ida,
alkaije i s trU'kture , države i društva, razloga l uzroka -
predstavJjaju obhke ,i primenjene slučajeve te funda-
mentahle distinkcije. Pomoću njlih može se takođe bo-
lje odrediti patologJija koja se podrazume~a p~d tel:-
mlinom }}nemogućnosti vladanja«: društvemID sllste!1H-
ma je >memoguće vladati« kada. pravi1a'~ojih se pndr-
žavaju njihoVii članovi narušavajU fUIlkolOualne ~3!kone,
kojima su oni podvrgnuti, odnosno Ikada ne delUJU tako
da ujedno i funkcionišu.
Imajući u virdu oVa'kvu šematizaciju, mOgJ~on? je
pomenuti dva dijametralno oprečna usJova pod kOJIlIDa
se sigurno ne može dooi do nesklada izm~đu dru~tvene
i sistemske integraoije, između delovanja l fUJIJ'kdlOmsa-
njao Društveni sistemi su sigurno imuni protiv I?~tol?~
gJije tipa }}nemogućnosti vla?~ja«. ruko. kontr.o!lsu Ih
određuju svoje uslove funkclOnllsanJa .om samI: .putem
alkoije kojom upravljaju koherentnost l nOlI"me, ,~~ ka~a,
nasuprot tome, podižu potpuno nepropusnu.. banJeru IZ-
među društveno značajnih motiva i fUnlkOl)a, taiko da
su funkcionalne zakollItosti osigurane od smetnji koje
bi im mogla praviti aikcija. Nijedna od dv~ju. altern~­
tiva ne nalazi rea'lan i komnletan izraz u drust\rtma kOJa
poznajemo. To su konstruisane, idec:lne solucije, .koje
na op['ečan način teže preovladavanju nesklada tume-
đu društvene inteoracije i integracije sistema.
Osobenost industDijalizovanih kapitali'stičk:iih dr~š­
tava sastoji se u tome da ona, veo~~ para~oksalno" teze
i:stovremeno obema idealnim sdluCl] ama, Jer pokusav~­
ju da reše problem svoje reprodukcije na dva. oprec-
na na6na. S jedne strane, svoj1na nad sredstvlm~. za
proizvodnju, tržište, konkurencija i privatno ~ptOČllV~­
nje kapitala jesu in~tituci0r:~lna. sredstva ~?Ja sluze
tome da se problem mtegracl1e Sistema odVOJI .od .pro-
cesa formiranja volje, od koleiktivlll.og. d~lvovaJll.Ja l o~
društvene kontrole. U procesu kapltahstlcke mdustn-
jaliizacije, materijalna proizvodnja odvaja se korak po-
56
~0.1~3!~ od me~~izam.a upravljanja, posredniJka volje (po-
htlcbh, tradlOlOnalmh ltd.) l prepušta zaJkonima odno-
sa razmene - umesto )}passions« dolaze }}interests«
(Hirschmann, 1977). Ta'kva politi6ko"normativna neutra-
lizacija sfere proizvodnje i N'žišta donosi sa sobom fe-
nomene se!kularizaoije. Važenje normi pročišćava i re-
lativii:Z:~lj~ kauzaJljtet zaJkona tržišta. Međutim, jedna6ina
na kOJQJ se baZIra proces modern:izacije može se re§iti
s3!n;to a!ko je odnos sa:moregulacije trŽJišno.g procesa do-
volJan da izv,rši integraciju. No, to nije tako, 'iz dva
razloga. Prvo, jer tržišta mogu da funkcionišu samo
kao politički il1stitucionalizova~Ul, to jest pod uslovim:.,
ograničenja koje staV1lja država (na primer, monetarni
sistem i ugovoniO pravo). Klasična metafora o ovome
'kaže: u SValkom slučaju, kompetentan i u isto vreme
svesno umeren suveren mora s vremena na vreme da
nav,ije časovnik, da ga podes,i i poprav,I. Osim toga, me-
hanizam funkcioniše samo zahvaljujući delovc.nju onih
koji su u njega uključeni ,kao }}Žliva« radna snaga, a čiJi
normativni zahtevi i spremnost na dava.TJ.je rezultata
predstavljaju izvore na osnovu kojih živi ili umire pro-
ces akumulaoije. Imvitucija tržišta rada i »sl'obodnog
najarnnog rada« je fiiktivna utolii'ko što je kod ove )}r~­
be«, radne snage, uvek interesantno - na pozitivan
ilii negativan način - upravo ono što je razli'kuje od
svlih drugih roba: w da je ona )}ž,iva« radna snaga koja:
1. ne nastaje da bi se prodavala, 2. neodvojiva je od
s~~g y.la~ni!~a i, 3 .. može je a1kti\nirati samo njen vlas-
nbiK. Cl.'ll]emca da le radna snaga čvrsto ujedinjena sa
subjektom implicira da su kod naJ' amnocrb I'ada kate bcro-
. }} d eloV3!nja«
nje i }}funkcionis3!nja«, društvene 1ntegra-
<
oije i sistems'ke integraoije nerazdvojno jedna sa dru-
gom i's'Prepletene. Do;k diferencijacija jedne normativno
neutraHsane (}}privatizovane«) sfere teži da razreši pro-
blem druš,tvene reprodukcije upravo odvajanjem funk-
oionaLnog nivoa i nivoa delovanja, organizacioni prin-
cip najamnog rada, koji se pojavljuje ~kao druga stra-
na~ pr:ivatiz~~i.ie kapitala, kreće se u pravcu suprotnog
resenp. Ofll]entaciia del:ovanja i uslovIi funkcion:i:s3!nia
stapaju se, jer je radna snaga upravljana u isto vrelIle
'i voljom i LrŽJištem, a proces allmmulacije ne funkcio-
niše bez polirtičlke reg!ulaoije, koja se mora legitimisat'i,
Kapitalis;tiĆlka društva se ne razi!rkuju od svih dru-
gih društava problemom svoje reprodukoije (pomirenje
društvene i sistems'ke integracije), već zbog toga što
ovaj fundamentalni problem svih društava tretiraju na
ta,kav način da se kreće Ll isto vreme dvema staZ3!ma
rešavanja koje lOgJičfui jedna drugu isključuju: izdvaja-
57
njem odnosno JJTiva:t;izovanjem proizYodnje i njenim po-
društvljavanjem, odnosno socij a:Hzovanj em. Obe strate-
gije se prepliou i međusobno se parališu. Sistem je zbog
toga: sta:Lno suočen sa dilemom da: mora da apstra:huje
i da, u isto vreme, ne )11ože da odbaoi normativl.1a pra·
vlila akcije i orijentacije subjekata. Jača se i opoziva li
isti mah poEtička neutralizacija sfere ra:da, pvoiizvodnje
i raspodele. IndustrijsIki razvijena kap:HaHstička druš-
tva ne raspolažu mehanizmom koj'im bi mogla da uskla-
de norme i vrednosti svojih članova sa uslovima funk-
cionisanja sistema kome su podvrgnuti. U tom smislu,
rona su u sVCl'kom slučaju taikva da se njima ljne može
",'.ladatii« - i upravo sticaj slreoillih okolnosti dugog pe-
rioda prosperiteta je omogućio da se sa ovom »nemo-
gu6nošću vladanja« živi na manje problematiča:n način
Inego što je to bilo od sredine sedamdesetih godlina. Sa-
lIDO etko se ostave po strani ovi stru1ktura1ni uslO\~i »ne-
mogućnosti vladanja«, može se doći do alarmantnog
raspoloženja koje šire neokonzervativne studije krize l
Isugerisati u isto vreme da oi bilo moguće uspešno se
Isuočivi sa ovim problemom putem pok-ušaja da se zah-
tevne norme i pravi·la delovanja taiko skroje da se do-
vedu u novu harmonii;u s funlkcionCl'lnim imperativima
i »stvarnlim zCl'k'onitostima« koHma je sisItem podvrgnut.
Međut'im, samu stVCl'rnost ovih imperativa - prema su-
protnom za'ključku koH izvlači levica iz iste bazične
Ia:naHtiOke šeme - prvu treba stavitii na raspolaganje
~ prvo treba nju pripremiti na potČ1in;ava'Tllje političko­
~normativnim pravilima. Od tada, biće taJkođe pri·Hka
da se norme, odnosno društvene revandiikadje izmiiru-
ju s imperativima koji su u međuvremenu izgub~n svo-
;u krutost.
U Savezno; RepubHoi Nemač'koi neo'konzervativna
literatura o hizi vrši, između ostalog, tu funkciju da
blokira diskus'iju o rešenjima krize nemogu6nosti vla-
danja, koju navodno pokreće. Strategija prilagođavanja
svesti nekim »tradicijama« i sma,njivanja zahteva slu-
ži tome da se problem prikl'i;e iza nekoli'ko lažniih eti-
keta.
Anglosaksonsk:t p,')litološka literatura (da i ne go-
vorimo o italijanshm) poka:cuju Ll najmanju rulku iz-
nenađujuću nepnistrasnost. Sreo sam poslednjih godina
sigurno na deseta,k različi tih mes ta ona j Gramsdijev ci-
tat, koji, uzg:red, dobrom delu nemačke teorije o ne-
mogu6nosti vladanja dodelju je njegovo istorijsko me-
sto: »Kriza se sastoji upravo Ll oinjenici da staro umire,
58
a novo ne može da se rodi; u tom interregnumu po·
javljuje se veliiko mnoštvo morbidnih simptoma« (Gram-
sci, 1971, str. 276).
(Claus Offe, »,Ingobernabilidad'. El rena-
cimiento de las teorias conservadoras,
Revista lvlexicana de Sociologia, str. 1847
-1865)
Preveo Oto Lukačević
BIBLIOGRAFIJ A
Alemann, U. v,, R, Heinze (izd.), Verbande lind Staat. VOlil Plura-
lismIls ZlIm [(orporatiSl11us, Opladen, Westdeutscher Ver-
lag, 1979.
Arnim, H, v., Gemein1l'0lzl lind Gruppeninteressel1, elie Durchset·
zung allgemeiner Interessen in der plllrairstiscllen Demokra-
tie, Frankfurt, M. Metzner, 1977.
Bell, D., The Cultural COl1traelictiol1s of CaprtaliS111, New York,
Basic Books, 1976.
Berger, S., "Politics and Antipolitics in Western Europe in the
Seventies«, Daedalus, 1979, str. 27-50.
Brittan, S, »The Economic Contradictions of Democracy«, u: A.
King (izd.), Why is Britain Becoming Harder to Govern?,
London, BBL, 1976.
Crozier M., La Societe Bloqwie, Paris, Ed. du Seuil, 1970.
Crozier, M., »Western Europe«, u: M. Crozier i dr., The Crisis
of Democracy, Ncw York, New York University Press, 1975.
Dahrendorf, R., "Krise der Demokratie? Eine kritische Betrach-
tung«, u: D. Freir (izd.)' t1berforderte Demokratie?, Zurich,
Schuthess, 1978.
b;ut::che Kommunistische Partei, ElZtwllr[, Progral11l11 eler DKP,
1977 .
Douglas, J., "The Overloaded Crown«, u: Brittsh Journal of Po-
litical Science, br. 6, str. 483-505, 1976.
Enzensberger, H. lvL, "Zwei Randbemerkungen zum Weltunter-
gang«, u: Kurs/mch, br. 52, str. 1-8, 1978.
Frei, D. (izd.). t1berforderte Demokratie?, Zurich, Schulthess,
1978.
Glazcr, N., "Die Grenzen der Sozialpolilik", u: W. D. Narr, C.
Offe (izd.), Wolllfalzl'sstaat wld Massenloyalitat, Koln, Kie-
penhcuer & Witsch, str. 335-351, 1975
Goldthorpe, l., »The Current Inflation: Towar'ds a Sociological
Account«, ll: Goldthorpe J., F. Hirsch (Izd.), The Political
EcoiZomy of Inflatiol1, London, Robertson, slr. 186-214,
1978..
Gramsci, A., Selections frolIl t!ze Prisol! Notebooks, New York,
International Publishers, 1971.
Greven, M. Th., B. Guggenberger, J, Strasser (izd.), Krise des
Seaa/es? Zur FllIlktiolIsbestimmullg im Spiitkapitalismlls,
Darmstadt, Neuwied, Luchterhand, 1975.
59
Guggenberger, B., »Herrschaftslegitimierung und Staatskrise - Scharpf, F. W.,. Die FUI1.~tionsfiihigkeit der Ge,verkschaften als
Zu einigen Problemen der Regierbarkeit des modernen Problem eme,r Verbandgesetzgebung, Berlm, lIM, 1978a.
Staates«, u: M. Th. Greven, R Guggenberger, J. Strasser, Scharpf, F. W., pie Rolle ~es Staales in~ weslltchen WirtschCiJfts-
Krise des Staates?, Darmstadt, Neuwied, Luchterhand, str. system: ZWIschen Knse und Neuoneilti61'ung Berlin IIMV
9-59, 1975. str. 78, 1978b. ' , ,
Habermas, J., Legitimatiorzsprobleme im Spiitkapitalismus, Frank- ScheIsky, H., Die Arbeit tun die wzderen. Klassenkampf und
furt, Suhrkamp, 1973. Priesterherrschat~ der Il1[el/ektuellell, Opladen, Westdeut-
Hennis, W. i dr., (izd.), Regierbarkeit. Studie zu ihrer Problema- scher Verlag, 197::l.
tisierung, T. 1, Stuttgart, Klett-Cotta, 1977. Scheuch, .K K.,- Wird die BUIldesrepublik llnregierbar?, Koln,
Hennis, W., Ol"ganisierter Sozialismus, Zum »strategischen« Arbcrtgeberverband der Metallindustrie 1976.
Staats - und Politikversti:indnis der Sozialdemokratie, WoIfe, A., The Limits ot Legitimacy-Politi~al Contradictiof1S of
Stuttgart, Klett, 1977a. Contemporary Capitalism, New York, Free Press, 1977.
Hennis, w., "Parteienstruktur und Regierbarkeit«, u: Regierbar-
keit, Stuttgart, Klett-Cotta, str. 150-495, 1977b.
Hildebrandt, K., R. J. Da1ton, "Die Neue Politik, Politischer
Wandel oder Schonwetterpolitik«, u: Po1itische Viertel-
jahl'esschrift, br. 18, str. 230-256, 1977.
Hirschman, A., The Passions and the Interests, Princeton, Prin-
ceton University Press, 1977.
Huntington, S., "The United States«, u: M. Crozier i dr., (izd.),
The Crisis of Democracy, New York, New York University
Press, 1975. . .
Inglehart, R., The Silent Revolution: Changing Values an.d Polt-
tical Styles among Western Publics, Pnnceton, Pnnceton
University Press, 1977. . ,
Janowitz, M., Social Control of the Welfare State, ChIcago, Um-
versity of Chicago Press, 1978.
Ka1tenbrunner, G. K. (izd.), Der i1berforderte schwache Staat.
Sind wir noch regierbar?, Miinchen, Herder, 1975.
King, A. (izd.), Why is Britain Becoming Harder to Govern?,
London, BBL, 1976.
King, A., "Overload: Problems of Governing in the 1970's«, u:
Political Studies, str. 283-296, 1975.
Klages, L, "Wohlfahr5statts als Stabiliti:iVsrisiko?«, u: H. Baier
- (izd.), Freiheit und Schwang. Beitri:ige zu Ehren Helmut
Schelskys, Opladen, Westdeutscher Verlag, str. 192-207, 1978.
Koch, C. W. D. NarI', "Krise-oder das falsche Princip Hoffnung«,
u:Leviathan, br. 4, str. 291-327, 1976.
Liberam, E., Krise der Regierbarkeit-ein neues Thema burger-
Iicher Staatsideologie, Berlin, DDR, Akademie Verlag, 1977.
McPherson, C. B., The Life and Times of Liberal Democracy,
Oxford University Press, 1977.
Mayntz, R., F. W. Scharpf, Policy Making in the Germam Federal
Bureaucracy, Amsterdam, Elsevier, 1975.
Narr, W. D. (izd.), Aut dem Weg zum Einparteienstaat, Opladen,
Westdeutscher Verlag, 1977. . .
Offe, C., »Die Institutionalisierung des Verbandsemflusses~me
ordnungspolitische Zwickmiihe«, u: U. v. Alemann, R. Hemze
(izd.), Verbiinde lind Staat, Opladen, Westdeutscher Verlag,
str. 91. i dalje.
Pitkin, H. F., "The Roots of Conservatism: Michael Oak~hott
and the Denial of Politics«, u: L A. Coser, L Howe (Izd.),
The New Conservatives-A Critique trom the Left, New York,
Meridian, str. 243-2&8, 1977.
Scharpf, F. W., PlanU/lg als politischer Prozess, Frankfurt, Suhr-
kamp, 1973.
Scharpf, F. W. , i dr., Politikver!lechtung. Theorie und Empirie
des kooperativen Foderalismus in der Bundesrepublik,
Kronberg, Scripto!", 1975.

60 61

Chantal Mouffe
DEMOKRATIJA I NOVA DESNICA
"List se okreće« izjavljuje MiIton Friedman na kra"
ju svoje nove knjige Free to choose. Glavne teze te knj i-
ge bile su priikaza'ne i u jeoooj televizijskoj ser;i Ji koja
je u Velikoj Britaniji i u Sjedin.ierrim Državama emito·
vana deset nedelja, s očiglednim ciljem da doprinesiO'
upravo onoj promeni javnog mnenja o državi blagosta-
nja koju je Friedman nagovestri.o. Posle nekoli:ko veko-
va drržavnih intervenci ia u sVlim oblastima društvenog
života, suočeni sa neuspesima zapadrrih vlada da post,ig-
nu svoje praklamovane ciljeve, ljudi - po njegovom
mišljenju - počinju da uviđaju opasnosti od jednog:
»pre-dirigovanog« društva i pretnju za slobodu č::we:ka
koja se pojavljuje usled koncentradije moči u rukama
birroikratije. Ta veoma rasprostranjena reaJkcija protiv
p'rejakog" intervenisanja državne uprave jes'te i u:z:rok
poraza SOCijaldemokratskih stranki i njihove pol'itilke Ll
mnogim zemljama, a doprinosi i stvaranju jednog no-
vog g.ledišta, koje je u jasnoj suprotnosti prema preo-
vladavajuĆIim idejama fabijanističkog socijali:z;ma i li-
beralizma New Deaila poslednjih pedesetak godina.
Malo je takvih koH bi danas porek1i da se razvije-
ne kapitalističke zemlje nalaze u ·krizi. U stvari, posto-
ji iz;nenaaujuća saglasnost između marksista, konzerva-
tivaca i liberala u pogledu postojanja taJkve krize. Di-
jagnoze se možda i razli!lmju, aH sve analize (sa izuzet-
kom analize ortodoksnih maJ1ksista, koji su oduveik po-
lazili od toga da smo najzad dostigli trenutak konačnorr
sloma kapitatl.i:z:ma), kao što su »ikriza države« (Poulant-
zas) , »ikriza legitimiteta« (Habermas), »kulturna kriza«
~
62
(Bell) i )~klriza demokratije« (Huntington), uprkos svo-
jim razlirkama isti6u jedno zajedniČlko svojstvo: nedo-
stata!k posredovanja između elkonoms'kih i politiČikih
struktura u razvijenim kap'itaHstiakim društvima. Taj
nedostata!k je re:zmltat preteranih zahteva koje d1ržava
ne može da podnese a da ne izazove inflacione procese
i time ne dovede upitunje lUJkrativnost kapitaLističkih
preduzeća. Prema tome, intervenoionistička država po-
slednjih decerrija nalazi se u ovom trenutku pred dile-
mom koju Claus Offe rezimira na sledeći način: »Ka-
pitalistiČIka država pati od preopterećenosti ~ahte\rima
koje ne mOže da zadovolji a da ne razori kapitalistič­
ke osnove svoje ekonomije ili ne potkopa sopstvenu ,in-
stitucionalnu strukturu a time i obezbeđenu regulaciju
klasne suprotnosti. r
Upravo su:kob između paralelnih potreba aJkumu-
lacije i legitimnosti, koje James O'Connor smatra dve-
ma osnovnim i često protivrečnim funkoijama kapat a-
lističke države 2 koje ona mora da ispunjava, je izvo-
rište ))nemogućnosti vladamja« u zapac:Lnirrn demokra-
tajama dam.ašnjeg vremena. Taj sUikob, koji se pojača­
va i dejstvom privredne recesije, razara nesigurne tc-
melje vladajuće ideologije liberalne demokratJije na ko-
ju se oslanjao konsenLius posleratnog perioda.
U svojoj studiji The Life and Times of Liberal De-
mocracy C. B. Macpherson je analizirao dugotrajni pro·
ces kroz koji su se od prvih godina XIX veka razvi-
jali liberal,izam i delT10kratija sa ciljem da se mo,raIni
prinoipi koji su 6nili privlačnost demokratskih ideaL,
usaglase s realnosttima jednog buržoaskog klasnog dru·
štva,
Onaj dugi i složeni preobraža i čiji je po<kretač
bila klas,na borba (jedan aspekt koji Macp'herson l1lije
dovoljno razradio), putem kojeg se liberalna država
demokratizuje a demokratija liberalizuje, dospeva du
svog vrhunca u XX verku sa »modelom ravnoteže«, ko-
ji je Schumpeter 1941. godine prvi put formulrisao Ll
knjizi Capitalism, Socialism and Democracy a koji su
dalje raz\cili Dahl i plurallistička škola. Svi kritičari
"pluralizma-elitizma« ubrzo otkrivaju da ova teorija
osiromašuje demokraLiju time što se ova definiše kao
prosta konkurencija između elita'. Ali takva koncepci-
l Claus Offe, »Notes on the Future of European Socialism
and the State«, u: Kapitalistate, br. 7, 1978, str. 31
, James O'Connor, The Fiscal Crisis of tlle State, St. Mar-
tin's Press, New York, 1977.
3 Upor. na primer - Henry S. Kariel (izd.), Frontiers of
Democratic Theory (New York, 1970) i Peter Bachrach/Morton
63
ja demokratije, koja ne zastupa pJ'a\ču particapaciju
masa nego njihovu pasiVinosIt, bib je l?otrebna. za. fUl1Jk·
oionisanje kap1taliiZJma. I stvarno, on Je fiunkclO'D!l:sao u
sledećim decenijama u okviru CIkonornske obnove _po-
slemtnog periIOda, dak je država u skl~du sa keJnzI-
jans'kom usmerenošću interveni'saila da bl održala punu
zaposlenost i obezbedila privredni rast. Upra\čo u to
vTeme osmeliio se Daniel Bell da 1960. godine nagove-
sti )~kraj ideologija« i početa1k n.ove ~re, 17- kojoj će
pragmatizam preovladati u oblast~ drustvenih ~eforml,
te neće oiti v,iše mesta za reWylUClOnarnu reto nIm.
Pa ipa!k, tek što je ta knjiga. bila vobjavlje~~, Po,k··
ret za građanska prava u SAD l, n~sto doomJ~, s~u­
dentskii pokret osporili su ta preura?-]ena pre~vllđ~p.
Otad, razvoj i jačanje novih antagonIzama, .~OJI su I;a-
21vani sve većim brojem državnih intervenCIja na SVIm
nivoima društvene reprodulkcije i, s druge strane, ~e­
cesija nastala 21bog energets'ke kr1ize,. doveli su do omh
pretClralTIih zahteva koji su, sa svo.je streme, 'p:·o.'UZr~­
kova!li »:krizu demokratije«, kalko su to ustanovJ.!h strue-
njaci Trilateralne 'ko.misije. Po. njiho.\:om .mišljenju ~a­
dašnja kriza razo.tkriva o.ne op asno.s tl ko.Je su sadrza-
ne u liun!kcionisanju same demokratije, u 'kojoj su po-
litičke strarrke sklo.ne da prevriše obećavaju da bi prido.-
bile glasače. On,i izjavljuj~ da. je jt:;d.i~o. rešer:j~ sm~­
njenje isčekivanja i :po.dstIcanJe pohtIcke partIc1pacIJe
masa.
I stvamo, danas preživljavamo krizu libera'lne de-
mokratije; ona razo't'kriva duboko pro.tivrečan karal~te~
ideolo.gije koja pokušava da izrazi dva suprotna .-pnnOl -
pa. Alan Wolfe definiše libClralizarr: kao ideol?gI]:-r ko-
ja je zamišljena da stvori, ~aštiti l unapre~uJ~ ~Is'tem
tržišta sa svim pratećim pOJavama, da ga StItI l una-
pređuje: demokratiju, pak, definiše k~o politiC~i. ide-
al koji utvrđuje princip društvene. Jedna:k.<?stl l l?o-
HtiOke participadije. Iz toga on iz:,:,laČl ub~~IJIv za!kIJu-
čaik: »Teškoća liberalne demo.kratlJe sastOjI se u tome
što libera!lizam osporava 10giJku demo'kmtije, a demo-
krat:ija osporava logilku liberalizma, ali ni. jedno od
nj!ih ne mož~ da opstane. be~ drugoga_«~ ~ v v~e~enu
rasta mogla Je takva protl:Vreonost da se, VIse Ih m~­
nje, uspešno savlađuje, ali je došlo vreme u ko~e ]e
postalo potrebno da se ideal liberalizma odvoJl od
S. Baratz, Power and Poverty. Theory mId Practice (New York,
Oxford University Press, 1970).
• Alan Wolfe, The Limits of Legitimacy, New York, Free
Press, 1977.
64
opasnosti demokratije. U svom izveštaju za Trilateral-
nu komisiju Huntmgton veoma otvoreno gOVOI1i o toj
nužnosvi i zaključuje da je da.11as, za ostvarenje ame-
raokog liberaIizma potrebno da se liberali o1renu kon-
zervativizmu. Stvarno spad? u konzervativno mišljenje da
će liberalizam pronaći oružje Ikoje mu je potrebno da
bi diminisao, ili baT neutraliisao svoje neprijatne par-
~nere ukoliko podrije ona dva stuba na kojima počiva
Ideal demokratije: socijalnu jecina!kost i po1itiČlku p ar-
tiolpaciju.
1. Od liberall1e demokratije ka liberall10m
konzervativizmu
Tu je u pitanju novo orgarrJJizovanje vladajuće teo-
rije čiji je oilj da izmeIli ideološke parametre razvlije-
nih kap\italistiČlkih društava da bi se prilagodiLi novoj
društvenoj i pol iti6koj svrategiji, koja je nUŽJna u suo-
1
čem ju sa kr,izom, i da bi se kod masa probudilo novo
osećanje zajedništva, ko.je će ih bolj~ pripremiti za
predstojeća teŠlka vremena. Novo organizovanje spro-
vodi se posredstvom redefinisanja postojećih elemena-
ta preovlađujuoih dis'rursa i putem artikulisanja fun-
damentalnih teza liberailiizma sa selekcijom konzerva-
tivtnih tema, na takav načm da se pojavljuje jedna no-
va cellina koju bismo mogli ozmačiti kao »liberalni kon-
zervatiwzam«. U td1u razrađivanja li daJ1jeg razvijanja
te nove ideologije mOžemo uglavnom da razIi1kujemo
tri ideoloŠIka izvora: neoHberale, neo konzervativce i
novu desnicu. Ova je kategorizacija prilično neprecizna,
pa je oni na Ikoje se odnosi i ne prihvataju uvek, ali je
veoma korisna za razli:kova:nje triju pokreta, čije su teze
i orijentacije umnogome specifične, a ponekad i suprot-
ne, ali nam ipak daju glavne teze Ikoje tvore novu pro-
blematIku.
Neoliberali
Kao prvo se postavlja nužnost nove definicije libera-
liz;na, 'koji je na osno'vu svog povezJivanja s demokra-
tijom stekao neke opasne radikalne značajke. Tu glavni
impulsi proizlaze iz neolibera1ne šikol~ socijalne tržiš-
ne privrede. Ta je grupa nastala 40..ih godiina kalO re·
a!kcija na uspon komunizma i fašizma i njeni se pri·
pa:dn~di iz celog svetaarganizuju oko Oasopisa Grdo i
5 Marksizam u svetu 65
()Iko Mont Pelerin Society.5 Jedan od najuticajnijih nje-
nih članova je Friedrich Hayek, čij'i su radovi po'sebno
dopr:ineli novom izdanju principa liberalne polit\ičkc
ekonomije. Po njemu je liberalizam učenje koje iĐ­
sistira na svođenju države na minimum da bi se pos-
tigao najv1iši mogući političIki cilj: sloboda. Pod ter-
minom »Liberty« ili »Freedom« (Dn obe reči koristi
naizmence) Hayek podrarumeva »životne uslove za lju-
de među kojima je nasHje jednih nad drugima uklo-
njeno kolilko god je to u dIJ:llštvu moguće«( - ili, još
tačnije, uslove »pod kojima čovek nije podvrgnut pr~·
sili zbog samDvoije drugog čoveka ili drugih ljudi«'.
To je za njega pravo značenje pojma sloboda i on ga
naziva »:indiividualnom slobodollTI«, da bi ga razlilkDvaD
od drugih tumačenja tog pojma. On tu ne gubi iz vida
da je ta definioija danas daleko od toga da bude prc-
ov:lađujuća definicija slobode. Dva druga značenja su
poznatija. Prvo, sloboda kao »mogućnost da zadovo-
ljimo naše želje, ili izbor između alternativa koje nam
stoje na ra,spolaganju« (freedom as po\ver, sloboda ka.)
mDć); shodno tome bi siromaštvo, nedDstata!k obra-
zovanja i nezaiposlenost osuje6ivali slobodu, jer poje-
dinou sužavaju ponuđene alternative. Dlllg0 važno zna-
čenje bilo bi: sloboda kao »učešće ljudi u izboru svo-
je vlade, u z21konodavstvu i u kontroli upravnih orga-
na« (political freedom, poHticka sloboda). Hayek na·
suprot tome kaže da poLitička sloboda TIlije nužni sas-
tavni deo individualne slobode, i da jednu treba raz-
Hkovati od druge, a da )}slobodu kao moć« treba od-
baditi kao veoma opasnu interpretaciju, jer ona može
da dovede do ozakonjenja neograničenih državnih zah-
teva, a time do uništenja individualne slobode. Upravo
to pokušava da izbegne liberalizam, i zato je potrebno
sLobodu pojedinca zaštititi od državnog ograničavanja
određiva-njem sfere koja bi bila potpuno oslobođena
od drzavnog mc:;ilil.i:.. Sloboda se, tako posmatrana,
odnosi, razume se, u prvom redu na ekonomsku slo-
bodu, što znači na »slobodno preduzetništvo koje je
podložno praviLima tržišta i u kome su državiIli zah-
vati strogo ograruičBui na one slučajeve koji se uopšt{;
ne mOQ]u rešiti @roz tržište, ili mogu samo po tako
visoku ~ cenu da bi trebalo dati pl:ednost korišćenju
; Ideje te grupe, naročito njenih nemačkih članova, I?rika-
zao je C. J. Friedman, u: The Political TllOllglzt of Neo-Lzbera-
lism: American Political Science Review, 1955, str. 509-525.
, Friedrich Hayek, The Constitution of Liberty, Routledge
and Kegan Paul, London, 1960, str. 11.
7 Isto.
66
političk!ih I?~teva«s. y~alkva ~oncepoija, v~oja predstavlja
o~nov~ SOCIjalne trzlsne privrede, sadrZl i shvatanje da
bl ~rzavna vuprava trebalo da se odrekne gotovo svih
~voJ1h drustveno"staa:a-teljskih i regulatorSlIDih fiu:rrkoija
l da se ogranričii na obezbeđenje stabi1nosti novca pu-
tem kont'role nDvčanog opticaja i na održavanje slo-
b?dne konkurenoije, sigurnosti vlasništva i ispunjava-
l}Je ugovora: Po rečima Keitha Josepha: »Vlada mo-
~e da doprInese održavanju cirkulacije, pripremanju
!Infrastrukture, o.držav~ju stabilnosti valute, da jemči
za ;;:alkonske ak,vlrne uslove, kao i za sprovođenje pra-
va l reda, za SIgurnost, pravo na Vllasništvo i sva dru-
ga prava na kojiima se. temelji privredni proces.«9 Pre-
ma, shvatanju neoliberala, slobodna tržišna privreda je
nuzan (a k~o štJo. se po:kaza!lo, i dovoljan) uslov da bi
se o~~zbedIla sloboda .pojedim.ca. Njiho-v je argument
nedelJ1vost slobode, kDJa onemogućava »da se želi slo-
?o~a. u poh~iČlkoj i int~lehua1noj oblasti, a da se ne
zelI I slobOda u obl'astI ekonomije i da se ne odbija
neslobodni kolektivistički poredaJk«!O.
Milton Friedman je u knjizi Capitalism and Fre-
edom polrušaiQ da dokaže kako »slobodna razrrnens,ka
privreda sa privatnim preduzeĆiima« predstavlja za raz-
vij~n~ društvo jedini oblik socijalne organizaoije koji
post:uJe pravo na slDbodu pojec:Linca, jer je to jedini
ekonoms,ki sistem u kome bi se ekonomske aktivnosti
vebkog broja ljudi mogle bez prLTlUde Ikoordinirati.
Njegov se argument sastoji u dokazivanju da u jednom
modelu s prostom razmenom roba imneđu neposrednih
proizvođača, do razmene dolazi samo kad učesnici iz
nj~ izvlače neku kDrist, pa se OIJ:la zato ostvaruje bez
pfllllude. Od ovoga on prelazi na složeniji model kon-
kurentskog ka:pi1talizma, pa kaže: »Kao i u prostom
modelu, taJko je i u složenoj preduzetni6koj i novča­
noj privredi saradnja potpuno individualna i slobodna
pod uslovDm: a) da su preduzeća privatno vlasništvo,
tako da su ugovorne strane na k,raju pojedinci, i b)
da pojedinci potpuno slobodno mogu da odlučuju ,)
ulaženju u određen proces razmene, taiko da je svaka
, Milton Friedman, Capitalism and Freedom University of
Chicago Press, 1962, str. 25. '
_ 9 Keith J?~eph, Conditions for Fuller Employment, CPS,
197J, str. 20. CItlra ga Andrew Gamble u veoma korisnom članku
o socijalnoj tržišnoj privredi i njenim pristalicama u Velikoj
Britaniji: Tlze Free Economv and tile Strong State u: The So-
cialist Register, 1 9 7 9 . ' ,
10 Willem Ropke, A Hunwl1 Economv, cit. u Noel O'Sullivan,
CO/1servatisl1l, London, 1976, str. 139. '
67
traI1'satkcija potpuno dobrovoljna.«11 U svojoj oštroj kri-
tici Friedmanovog argumenta Macpherson je pokazao
da njegov rdolkaz počiva na temeljitoj zabludi, jer on
ne uzima u obZ1k ano po čemu se kapitalistička priv-
reda raz].i1lmje od proste razmene roba: postojanje jed-
ne grupe pojedinaca bez kapitala koji su prinuđeni da
na trržištu prodaju svoju radnu snagu kalko bi pre-
živeli. I Z<lJto, argumentiše dalje Macpherson, Friedma-
nov dokaz pada, jer u kapiltaliZJIDu )>'nužan uslov da bi
se neka razrnena učlinila dobrovoljnom nije sloboda
da se ne uđe u određen proces već sloboda da se ne
uđe ni u kakav proces«12.
Kod Hayeka je odbrana kapitalističkog slobodnog
tržišta pre rezultat njegove Ikritilke ,posledica državnog
intervendionizJffia nego što je opravdanje pozitivndh dej-
stava ))nevidljive rU!ke«. PO njegovom mišljenju zaštita
irrdiiv[duar1ne slobode zahteva strogo ograničenje državi-
ne prinude, Ikoja se mora zaSI1'ivati na ))vladavini zako-
na«. Time Hayek ne misli na neiku ))vladavinu samog
zaUmna, nego na jec1nu vladu koja se stara o pri c1rž a-
vanju zakona«.13 Reč je u stvari onejurističkoj dOiktrini
Ikoja razglaba o atributilma Ikoje bi trebedo da imaju za-
koniidaBi bili istirnsiki zakoni i Ikoja se ne može pIli-
meniti na sve Dunkoije državme uprave, nego samo za
ogrCl!fiičenje njenih funkcija u vršenju pdnude. Hayek
praV1istrogu razU,ku između za'kona i hirokra1Ji:je i sma-
Ibra da državu treba prisiliti da poštuje niz zalkona, i da
vlast blilJ:'o:kra1Jije treba strogo ogrcuničiti kaiko bi presta-
la da se IS luži zalkonima za uvećavanje svoje mo6i. Jer
kad se jec1nom pređe taj prag, onda više ne postoji mo-
gu6nost da se okonča pdsvajanje od strane državne up-
rave onih prostma delovanja kojii joj stoje na raspola-
ganju, pa usled toga dluštvo dospeva na ))put ,ka rop-
stvu«. Zato je kolekti'vistiČlki ;s'istem (a time Hayek mi-
sl:i na svaku vrstu državne intervencije, uključujući New
Deal li sooijalnu državu) ,uvek bio prvi koralk ka tota-
litarizmui Ika razaranju inc1ividualne slobode. U tom
leži prinoipijelni razlog njegovog odbiianja svake vrste
planiranja ;i njegove odbrane tržišta 'kao rregulativnog
principa.
Što se tiče demokr<lJtije, ni Havek ni Friedman nisu
II ~)I'incipu protiv njerrog postoi::mia. alise oni D~)S'. i;'
<suju svemu' drufTom' pre' nego njenoj odbrani. Kao što
11 Friedman, i7aved. delo, str. 14.
" C. B. Macpherson, Democracy Theory, Oxford University
Press, 1973, str. 146.
13 Hayek, l1aved. delo, str. 206.
68
smo već rani:je pomenuli, politiČIka sloboda za Hayeka
nije nužan element hlane slobode, pa ill demolkr3Jt:.iju ne
treba smatrati Ikao dlj po sebi, nego »kao sredstvo" kao
k:ori'snu stvar za rodržanjeUlllutaTnjeg mira li slobode
pojedinca«14. Kada se Istigne do taČlke na !kojoj demokra-
tija ugrožava slobodu pojedinca, onda ovu bez sumnje
rtreba. braniti. TaJko Friedman, koji u!kanuje na razlilku
iZlmeCLu ClJutol1itarnih reZima (sa ekonomskom slobodom,
ali bez demokratije) i totalitarističlkih režima (bez eko-
nomske slobde i bez demokratije), otvoreno :izjavljuje
,da Eberal pod izvesnim okolnostima može da prihvati
prvi Dip rež.1ma, dok to nikad ne može da bude slučaj
'i 's c1ruglim.b
N eoko11Zervativci
Kad se liberalizam jednom shvati kao odhraJIla slo-
bodnog preduzetništva i inctiV:idualne slobode, onda je
slede6i Ikorak novo defiini s anj e demokratije, i to na ta i
načEn da se poriče njen potenoijal:ni cuntagorr.izam s po-
stojanjem ~kapitalistiČlkog druŠ1:verrog poretka. Do te sc
promene dolazi putem krHike dvaju najvažm:ij:ih aiksio·
ma demokratsrkog idealla,kalko se on dana:s formuliše:
društvene jednaikosti i političke paJrtioipacije. Pri tom
igraju najvažniju ulogu teoretičari jedne grupe 'koji se
'Ll SAD nazivaju neo~mnzerva'tivoi. Duhovno poretkl!o te
grupe veoma je različito od duhOVinog pordda neolibe-
reda. Ona se sastoji uglavnom od ,intelektualaca i pro-
fesora čuvenih U:}1 iVerZliteta, koji su sa jedne levo-libe-
l
'ralne pozicije prešli na 'konzerva:tivističkmkritiiku ame-
o:'ičJkog društva.
Orri 'se ugla\nnom ne odrnose neprijateljski prema
socijalnoj držav'li, aH oštro kri6kuju projekat »great
'Sooiety«, koji je šezdesetih godina doveo do ;izvesnog
prenaglašavanja socijalnog pa je taj način bio za-
četnik izvesnih pretera:nih zahteva u odnosu na držaViLI,
što je dovelo do krize auto'riteta i time ugrozilo dru-
štvenu ,stabilnost. Neokonzervat;j.voi polaze od toga da
je demokra,tski sistem najviše doprineo postavljanju pre-
teranih zahteva državi Izveštaj TrilateraLne !komisije iz
14 Hayek, The Road of Serfdom, Routledge and Kegan Paul,
1944, str. 14.
15 Andrew G<1mble je u napred navedenom članku (nap. 9.)
ukazao na intelektualno nepoštenje Friedmana, koji nacističku
Nemačku "1:1ziva totalitarističkom uprkos činjenici da taj režim
nije došao u sukob sa ekonomskom slobodom privatnog ka-
pitala.
69
 1975. o »Mogućnosti upravljanja demokratijama«; u ko-
me je došao do izražaja čitav niz teza neOikonzervativ-
ne ideologije, izvodi sledeći zailcljučak: »Pored bitnih
pohtičkih pitanja s kojima se suočavaju demQikratske
vlade, i'S!Ms1i su mnogi specifični problemi, Ikoji su,
kaiko izgleda, neodvojiV1i od fiun:kcionisanja demokrati-
je. 16 St3ilni zahtevi za sve većom društvenom jednaikoš-
ću izdvajaju se kao jedan od glavnih činilaca sadašnje
hize, jer su odveli američko društvo na rub »egalitari-
~ tičkog ponora«. Od šezdesetih godina naovamo došlo je
do izvesnog pomeranja u značenju »jednaikosti«, li to u
'dva nivoa. 1. Zamena jednalkosti šansi jednakošću re-
zultata. 2. Zamena jednaJkosti iz;među pojedinaca jedna-
'košću !između glupa. Ovaj novi egalitarizam ugrožava,
po miš:ljenju Daniela Bella, pravi ideal jednakosti, čiji
cilj nije nelk:a »jednakost rezultata« nego »pravedna me-
ritok.ratija« Y Što se tiče Irvinga Kristola, on polazi od
toga da je takva koncepcija jednalkosti u protivre6no-
sti s jednaJkošću priroc:k"1og poretka stva,ri, jer se )~ljud­
ski talenti i sposobnosti sami raspodeljuju prema jed-
noj zvonastoj krivulji, pIli čemu većina ljudi spada II
srediillu, a samo mali procenat zaU7Jima gornje i donje
krajeve«; on uz to potvrđuje da je američko društ"m
uzorno, jer raspodela dohotka kao i raspodela politič­
kog uticaja slede tu zvonastu krivulju. ls
Tu prilično jasno možemo videti tek to da je
ono o čemu se zaista radi, pod izlikom zagovaranja no-
vog shvatanja pravog ideala jednaJkosti protiv zastranji-
vanja egailita:rizma, zapravo pI'ihvatanje i ozakonjenje
nejednakosti. Ali po mišljenju neo:konzervativaca nije
dovoljno oslabiti subverzivni potencijal pojma jednako-
sti, već pored toga treba ograničiti i polje političkog
učešća. Zbign jew Brzezins'ki je kao direktor Trilateral-
ne komisije predlagao da se politički sistem sve više
odvaja od društva i da ta dva elementa treba posmat-
rati kao odvojene stvari. Pri tom je mislio na to da
se odlučivanje sye više oslobađa političke ,kontrole i
da se prepusti isklju6ivo odgovornosti stručnjruka. Ta-
kva mera ide za tim da se zmačajnije odlulke, ne samo
u ekonomskoj nego i Ll socijalnoj i političkoj oblasti,
16 Michel Crozier. Samuel Po Huntington i Joji Watanuki,
The Crisis of Democracy: A Report OI! the Goven1Ulbility of
Democracy to the Trilateral CommisioIl, New York, University
Press. 1975.
H Daniel Bell. "Of Meritocracv and Equality«, Tlle Public
hlterest, jesen 1972. . l echer ch e d. une nouvelle Ideologle«, Le J'v!ollde Diplomatique,
I' Irving Kristal, »About Equality«, Commentary, novembar
19n
70
?epolitiziraju. ~vo se opravdava tvrđenjem, da su dr-
~aViIlav l.rr:ra".a
l demokratija međusabno 'suprotne i da
J~ slo~emrm lrr1dustrijskim društv!ima, za njihovo funkcio-
msanje, po. Huntingtona\:i.r:n rečima patreban »veći stepen
um:renost.l u 'demokratIJI«19. Za Brzeztnskog bi takvo
drustvo bIla demokrat,ko u jednom »necrativnom smi-
slu, ne demokratIjja u pogledu sasrledavanla neke alter-
nati~e u vezi s 1?olitllikom, nego ~ smislu" aouvanja iz-
vesmh autonom~lh obl3Js'vi za izražavanje pojedinaca«2Q.
~~~o Peter Stelnfe~ds. podvlači u jednoj izvrsnoj stu-
dl]I .? neo~onzervatlvclma: »Za neakonzervat:ivce demo.
kr~t:rja ~e :;~gleda ne razlrkuje mnoga od onoga što su
,OCI ??myacI ~o~razumeva1i pod republikom: vladu čija
avlascell]a prOIstIČU u krajnjoj anatizi iz sa<Ylasnosti na.
r?~a, .aH ~?ji vr~i vlast preko' delegata koji ~a predsrtav.
i]a~u Iko]I deluJu unutar ustavnog okvira 'koji abezbe-
đUJe one slobode Ikoje su nabrojane u Povelji o pravi-
ma«.21 . -
'Y ?vome, .se mišljer:i.e l1:eokonz~~\Tajjivaca pliibližav8
'V
mlsl1en!~ pe?hbe~ala, ~<:.p .!?a]e.temelPta nepoverenje pre-
ma pol'Itrcanma l pohtlchm Institucijama. odri6u6i im
sposobnost d~ ? n~lžn~m kompentencijom i nepristras-
,?OSOU uI?ravlJaJu. JaVillm poslovima. Oni smatraju da
Je moguce prenetI one funkcije vlade koje su još uvek
pod demokratskom Ikontrolom 'na nepolitičke institucije.
~~kve m~re, pvovez:me. saonirm~ k~jima je cili da ogra-
~l~.': polje drzavnIh 1ntelTVenOlja l da pono-vo zavedu
}2JISne regulators ke mehanrizme, treba da rasterete dr-
za~ od pr~te::nih zahteva, koH ie optereouiu. Kada
drzava n~ bl vI;"e snosila odgovornost za niz društvenih
,poslova, ..l to 1;'1 taikođ~ ~oprinelo da se nodri ieapasna
~oncepcl]a kOla se po-lavJ1a sa izgradnjom saciia1ne dr-
zave, a P? kO.ioj se država smatra "javnom instancom
u:: ostvanvanje društvenog i DI'ivreQnoQ nauTetka sa
?r\rektnom odg~vo~oŠĆl: K8d .ie ree: o ostvarenju ~oci­
JaIne p~:v.de. Neahberah kao 1 l1 eoko:nzervativci odnose
'Se kntIa~~ ~rema ideii distrib".ltiYne nr?yd~. 'Prvi. ier
ona sadrzI lednu koncepoiiu o iednakosti koia im '·r.
gleda ,.spo~a, c:. dl'ugi zato što bi ona opravdavala in-
I~~v~msal11e drzave i niz Drinudnih mera koje ani od-
rjl]alU. .
!'
Samuel P .. Huntin!!t(ID. »The Democratic Distemner« The
Pllhl,C hltere~t Blcentenni81 Fc'lition 197/1 . ,
• • liJ, Citira, ga Pierre Do.m~11erque~u: »Les Etats-Unis a la
m'gust lg SO
21 Peter Steinfelds, Tlle NeoCOIlSer1'alil'eS, New York 1979.
71
 Osim toga, kaže Hayerk, talkva ideja je pa'tpuno ne-
ostvariva, jer ne postoje objeiktiwli !kriterijumi za od-
ređivanje moralnih zasluga jednog pojedinca i odgova-
rajuće mateI1ijalne nagrade. Usled toga ISU sve odluike o
nei.kom pI1imerenom nagrađivanju unapred određe:ne sa-
movoljom jeclJne određene vlade. 22 Ova ,odbojnost neo-
konzervativaca prema distributivnoj pravdi objašnjava
njihovu strogu kritiku radova Johna Rawlsa, koga sma-
traju jednim od teoretičara »:new ega1litar.ism«-a. Po
Franlkelavam miŠ'ljenju, li A Theory of Justice nalaze se
osnovne pretpostavke tag gledišta, tcumo gde Ra\vls tvrdi
da lkaralkter jednog čovelka »vetiJk1im delom zavi'si od
njegove porodi6ne sreće :i njegove okoline, što nije nje-
gova, zasluga«. Nastavljajući svoju argumentaoiju, Fran-
kel kaže da takNU Ikoncepciju treba odbachi, jer »jedna
teorija o pravdi koja pojedinca smatra neaJktivnim učes­
nikom u ispunjenju njegove sudbine, Ikoja se ,zasniva
:n:a jednom 'shvatanju Žiivota kao lutrije, vrlo verovatno
:ne osnažuje osećanje U6ne odgovornosti Ijudi«23. Fried-
man izjavljuje da je »ravnopravno učešće svih« moder-
na paJrola koja je zamenila Marxovu: »Od sVa!koga pre-
'ma sposobnost,lima, svakome prema potrebcuma«24.
Nova desnica
Do istog napada na ideju jednakosti doJazi i na
drugoj stra:n:i AtlMlt1ka, naime u spisima jedne grupe
Ikoja se u F['anous'koj naziva »La nouvelle DrOlite«. Ovaj
pd,kr'et orgamliZJuje se oko centra za proučavanje evrop-
slke civiHzaci ie (GRECE), dva časopisa, Elements i La
Nouvelle Ecole i izdavačke kuće - »Les Edi'ti:o:ns Ca-
pel1l1ics«. On održava tesne kontakte s ldubom >)oDe
q'HorIoge«, grupom uticajnih francuskih jaw:dh službe-
nika i tehnokrata, a od 1977. je izdavanjem Le Figaro
Magazil1-a pod dire!kcijom LoUli.sa Pauwela stekao pola
mi1iona pristalica među čitaocima. Pauwel je jedan od
njegovih aktivnih predstmmilka, koji je u grupu doveo
,i njenag vodećeg teoretičara Alari:na de Benoista.
Franouska nova desnica je u svojoj kritici »utopije
jednaikosti« mnogo radilkalnija od neokonzervativaca,
II Hayek, Road to Serfdom, str. 59-60; Constitution of
Liberty, str. 231-233.
:!3 Charles Frankel, »The new egalitarianism and the old«,
Commentary, septembar 1973.
" Milton Friedman, Free to Choose, London, 1980, str. 134.
72
smatrajući je ,idejom opasnom po opstMlaik zapadne ci-
vilizacije zato što razara sve društvene razMike.
Oni se zalažu za pravo na razil:iČlitost j t1me oži.vlja-
vaju jednu od glavnih teza iz 1968, prQlklamujući da je
razlika = nejednakost = sloboda, dok je jednalkost ,,=
identi6:1ost = totalitarizam. Alain de Benoist izjavljuje:
»Ja smatram držanje desnice, koja priznaje razll1oliikost
sveta, pa otud i relativne nejedna!kost>i koje iz nje nuž-
no proističu, dobrim, a rđavom smatrcum rastJuću hu-
mogenizaciju sveta koja se brani i ostvaruje putem dis-
:kusije o ideologiji egalitarizma.«25 Nova desnica, koja
je Grcumscijevu koncepciju o hegemoniji ekoju Beno.rst
smatra temeljnim doprinosom) izvanredno prilagodila
svojim ciljevima, odlučila je da se bori za svoju inte-
lek:tualnu prevlast. Započela je 'ku1lturnu bilJku pod pa-
rolom: »Brotiv totaHtarizma, protiv egalitarizma, protiv
rasizma. Za jednu novu kulturu.« Deluje pomalo iznena-
đujuće da se jeda:n desničarski pakret predstavlja eks-
plicitno kao antiTasistički, i vrlo je zanimljivo analizi-
rati poreklo taJkvog stava. Naši 'kullturni boroi propove-
daju da se mora priznati buka su ljudi međusob:no raz-
ličiti i prihvat~ti zmačaj nasleđa i otkrića psihometrije
i sociobiologije. Oni polaze od toga da će biologija u
budućnosti biti u politici isto toHlko vama kao. dosad
ekonomija.
Upravo to naglašavanje raz'lilka među ljudima oma-
gućuje im da svoj stav taiko tumače. Ali kad se to pod-
vlačenje ra:z!l~ka jednom pojavi u tam aJlltiegailitarnom
kontekstu, onda to znači, !kaa što .ie ista:kaa Jean Fran-
c;ois Kah:n: »Ono što maJstari GRECE-a zapravo zastu-
paju jeste, na primer, to da jedno šestogodiŠlnje dete,
koje je na jednom testu palo u oči kao izvanredno ob-
dareno, ni u kom slučaju ne bi trebalo da pripada is-
toj klasi ni da dobije isto vasp:i,tavanje kao i manje
obda1reno dete istog uzrasta. To znači da elita treba
veoma ra:no da bude izabrana i strogo odeljena od ne-
-elite; nasleđene kulture ne bi trebala da se mešaju,
jer bi ih toizapačilo. Sve u svemu trebalo bi sve asobe-
nasti brižna adržavati, a i odbraniti od svake tendenci-
je ka integrisanju. Upravo ta se veama efek,tivno spro·
vodi li Južnoj Africi i zove se a'partheid.«26
Taj pohod protiv jednakosti vodi ideologe nove
desnice ka izazivanju ceIO:kupne evropske hrIšćanske
tradicije. Za n}ih se izvorište egalitarne utopije na'iazi
Alain de Benoist, Les idees a l'endroit, Paris, 1979, str. 81.
15
Jean- Fran<;~ois Kahr;, »Ne pas se laisser prendre au piege
lo
des mots«, Les Nouvelles litterai1"es, 2, septembar 1979.
73
 u hrišćarnstvu, koje Alain de Benoist naziva »boljševiz-
mom Antillke«. On nastavlja svoju argumentaciju, slu-
žeći se rečima NIetzschea da nas je »hrišća!lJlS'ivo Lišilo
plodova antioke civiHzacije«, tvrdnjom da je kult sla-
bosti i poniženja koji je hrišćanstvo šitI·ilo prouzrokovao
slom R.rimskog carstva i da on predstavlja izvor mita
o jednatkost,i koji se posle pokazao taJko razornim.27 Ro-
bert de Herte predstavlja ovu stvar na sledeći način:
»Shodno klasičnom procesu razvoja i raspada c11dus8,
teza egalitarizma razvila se iz stadijuma mita (jedna-
kost pred Bogom) u stadijum idealagije (jednalkast lju-
di) i, kanačno, dabila naučni karaJkter (afirmisanje ega-
Ji,ta,rističke realnosti). Da budemo. jasniji: prešla je od
hrišćanstva u demokratiju i, dacnije, u sacijaHzam i
marI<'s'izam.«28
Kao. šta vidimo., tu se ne dava di sama u pitanje
:deal jednakosti, nega je tu reč a direktnom napadu na
demoikratiju. F;rancuska revolucija pdkazuje se kao pu-
tokaz u pracesu raspada zapadnih kultura, pa Benaist
tvrdi da treba da se pobunima protiv duha Deklaracije
o pravima čaveka iz 1789, jer ideal demokratije, sa pre-
sudnDm ulogom apšteg prava glasa, izjednačava sve
pojed1nce, bez obzira na veHke razHke među njima. Ta
navodno vodi ka unifarmisamjui zatvalranju građana
u masu, kojoj se nameće jedna jedinstvena narrna; otu-
da tDtalitaristicki karakter demokratije. Louis Pauwcl
tvrdi da bi društvo radi paštavaJnja razlrka između lju-
di trebalo da bude anmnizovana na sledeći naein: »Maz-
giLl bi pripala funkcij~ suverena, miš'i6ma ftmkdija od-
brane, a ustima fun'kcija proizvodnje.«29
Ideje koje taka otvarena i radikalna napadaju jed-
nakost i demokratiju mogu (jaš koli'ka duga?) da sc
smatraju isuviše ekstremističkim da bi odigra:le glavnu
ulogu u preobražaju ideoloških parametar~ u raz~ije­
nim kapitalistiCkim zemljama i u abrazovaJ11Ju nove ide-
ologije liberalnog konzervativizma. Na taj način, rede-
finisanje niza fundamentalriih ideja o slobadi, jedna-
kosti i demO'kratiji i njihovim razmatranjem u Dkv,iru
jednog diskursa čiji je temeljni princip tvrđenje da je
'»individualna sloboda« anaj »kriterijum pa kome se su-
di o abliku na koji je konstituisa,na društvo«/o libera,l-
na demakratska ideologija se odvaja od adbmne demo-
" De Benoist, Ilaved. delo, str. 167-184.
" Robert de Herte, Collectif GRECE, D/x aliS de combat
cuiturel POlll" U11e rel1aissal1ce, Paris, 1977,
"Louis Pauwcls, u: Maiastra, Rel1aiss(ll1ce de ['Dccide/tt,
Paris, 1979.
3" Friedman, CapitalislI1 alld FreedalIl, str. 12.
74
kr'aLije i društvene pravde i pretvara u »navi individu-
alizam«, koji širi staro jevanđelje samoparnoći, štedljiva-
sti i individualne adgovornostL CHj je talkve idealoške
ofanzive da pastajeće osećanje zajednice koje se izražava
u sacija:ldemakratskim vrednostima izmeni taka da se
iščekivanja ljudi smanje, da se razari njihova asećanje
solidarnosti i odgavoP11osti prema za;pastavljenima i da
se taiko pripreme za autaritarni tip društva 'kakav već
na mnogim mestima postoji. Taj proces pačinje da daje
plodove, pa se pojavljuje i nava definicija stvarnasti,
prema kojoj ideje, koje su pre deset gadina još izgleda-
le neprihvatlJive, danas bivaju prihvaćene kao. razum-
ne. 31 Ta'kva promena stanavišta odigrala je sigurna pre-
sudnu ulagu u prevladavanju nove vrste kanzervativiz-
ma u Velikoj Britaniji i u SAD.
Populizam desIlice
Godine 1970. Irving Kristol je u jednom članku,
objavljenam u The Public Interest, skrenuo pažnju na
činjenicu da se liberalna-kanzervativni ideal jednog »slo-
bodnog društva« patpuno advajia od ideala jednog »pra-
vednog društva« i da na kraju onaj prvi ideal viš~
ne bi privlačio. mase u jednom madeDnam društvu.,2
Deset gadina docnije to je predviđanje jasna opoV'rgnu-
ta pabedom Margarete Thatcher u Engleskoj i Rana,lda
Reagana u SAD, da koje su došli na osnovu jednog pra-
grama stvorenog pad jaJkim uticajem teorija socijalne
tržišne privrede. T,reba li iz taga da zaJklju6imo da sc:.
3ipstraktna mišljenja neoliberala pridabila ma:se za do-
bre straJne tržišne privrede? Taj fenamen je aoito slak-
niji i zaslužuje više paŽinje.
Pre svega, kao. što smo već istakli, ad kraja šez-
desetih godina sacijaldemakratska aseć3Jnje zajednice,
u kome je »sacijalna pravda« igrala veliku ulagu, po-
meranjem akcenta u vladajućoj ideologiji, prešla je sa
liberalne demokrati je na liberalni kanzervativizam; li-
me je stvarena navo ideološka pat je za uspehiednog
desničarskag pokreta. S druge strane, kriza socijalne
države i ra~očaranje građana koje ju je pratila ozna.~Hi
su početa'k izbijaJnja a'l1tidržavnih asećanja i rea'kcl]a;
)t Zanimljivo je da su, na primer, mnoge teme iz Reagano,":e
kampanje. koje su danas ipak. prihvaćene,. izazivale negodovanJe
kada ih ie Goldwater 1964. prVI put formulIsao.
" Ii-vin!! Kristol, "When virtue loses all her loveliness« -
some reflection on capitalism and the »free soclety«, The Public
Il1terest, br. 21, jesen 1970.
73
radikama desnica je brla u stamju da okrene ovu re-
31kciju u smislu liberaIne kritike. Preuzimanje vlasti od
s~rane desno usmerenih narodnih stran!ki n1je dakle
mmalo slučajno. Ono je od sredine 60-tih crodirna u Ve-
liikoj Britaniji kao i u SAD pripremljen~ razvitlkom
niza des~ličars:kih grupa za pritisa;k i organizacija, koje
su or~ganIzov3!l~ akcije naroda prot:iv )}društva koje sve
dopusta«, »antIINu'lture« i )}'kolekt.ivističke države«.33 PO"'
sledice su se pokazale oko 1974·, kada je M. Thatcher
preuzela vođstvo konzervativne st'ranke i kad je došlo
do prvog otvorenog reagovanja na kampanje 60-tih cro-
dina s bostoIls1kim ispadima u prHocr održanja rasne ~e-
gregacije ušikolama. "'.
Po~ev od tada uticaj neo:liberalne desnice je bio Lt
n~prekId.n0m porastu, pre svega usled njene sposobno-
stld!l mz. grupa, o~g31nizovanih ako pojedinih pitanja,
pove~e . u Jedll1~ ll1aCIOn3!IDU mrežu, što je u obe zemlje
kulmlmrai10 u Izbornoj pobedi.
Neke anatize. tačerizma pokazale su da je njego'.'
U'spon u VelHkoj Britaniji bio ola!kšall1 istinslkim n;za-
dovolj stvom građana birokratsIkom i korporativističlkom
fo::mam kroz koju je sprovedena koncepcija socijalne
drzave. Stuart Hall piše u članku »Velika predstava su-
sretanja udesno«: "Obiani radni ljudi u stvari sve višl.~
Uipo:zmaju i osećaju državu ne kao zaštitn1ka već kao
moćni birokratski namet. A to ,iskustvo' nije pocrrešno
poš~o je država po stvarnim posledicama njenog delo-
vanJa na podređene klase, sve manje i manje prisutne.
kao institucija blagostanja, a sve prisutnija kao država
,monopolistiakog kapitala'.«3-I Poistovećivanje socijalne
države i socijaldemokratije bilo je očigledno moćan adut
u rukama neokoll1zervativaca, aH je od njih zavisilo da
li će ga praviLno iskoristiti, a mora se pJliznati da su
se pokazali kao veoma veš ti da artikJulišu udesno šimki
spekta·r narodnih potreba i stvore na taj način polari-
zaciju u kojoj su ,~laburisti sa državom i blokom vlasti,
dok je gospođa Thatcher iuznarod'«.15 Tako se tačeri­
zam pretvorio u narodnu snagu zahvaljujući smišljenim
na:stojanjima desnice da izvuče prednosti iz anta!:,:oniza-
ma koji su se pojavili u razvoju kasnog kapitalizma.
33 U vezi s analizom tog procesa u Velikoj Britaniji upor.:
Stuart Hall i dr., Policing t!ze crises, London 1978; u Sjedinje-
nim Državama: Bertram Gross, Friendlv Facism, New York,
1980; i Alan Crawford, Thll1zder Oil tlze Right, New York, 1980.
"Stevart Hall, lvlarxis1lZ Today, januar 1979, str. 17-18;
tekst je preveden u ovom broju Marksizma II svetu, vid. str. 90.
33 I sto, str, 18; str. 9L
76
l! ton~ cilj.u des~ica ~?ris~i bogati repertoar tema pro
tlV drzave l protIV ega:lltanzma.
. S:;ojstv~ radi:~alne desnice u SAD upad~j'ivo su slič·
na bnto!ns·kIm, a Ispod vidljivih razjljjka - 'koje se mo-
h~ .pnplsat~ sp~~if,~6nim l!S'~ovima dveju zemalja, raspu
Zl1aJe se zaJedmokI pokusa] da se nekom vrstom deSl1l;
usmerenog masovnog pok·reta uspostavi jedna nova kon·
zervativna ve6ina.
.~orb~ Z~P?,~inje. ~a dva gla~'na. fronta, a n~~ad na
mtel~encIOmst~cKudrz~v~ 'ko~bmuJe se sa moonIm po-
novmr;n buđenjem tradIcIOnalmh vrednosti koje se tiou
porodIce, uloge žena, pobačaja, homoseksua'lnosti i dru·
gih socijalnih pitanja. Jedno je od najuočljivijih svoj·
s~a~a tog pok~~ta ~jegov pakt~šaj da ONUpii ljude bez
ooz!~a na partiJsku l klasnu prlipadnost, prosto na bazi
~ocIJaln~l i mora:lni~ pita?ja. U svojoj borbi protiv dr-
z~vn?g :mtervencIOmzma l u kampanji za znatna sma-
nJenJa pOTeza oni se služe rečuilkom neofiberala (pre
~vega, monetarizrna Miltona F'riedmana i kalifornijske
šikole Arthura Laffera, teore1:!ičara 'Proposition B'); u
svojoj moralnoj i ku1tuI'lloj ofanzi'vi nalaze veoma važ-
ne podsticaj e i argumente u radovima neokonzervat,iv-
nih predstavniJka kao što su Daniel Bell i Irving Kris-
tol, u njihovim stalnim napadima na »arntilkultu:ru« i u
njihovom nagoyeštavanju potrebe za religijom. 36
Veoma vazan element ameriČ!ke varijante desničar­
skog popu~istiOkog pokreta je odbrana patrijarhalnog
pore!k~. Lm?a Gordon i BUen Hlmter su u jednom
sadrzaJTIom elanku dokazale hvko se rasizmu nedavno
pri:ključio jedan novi element, koji je nekad zauzimao
cer:~ralni položaju konzervativnoj američkoj politici:
),NIJe se smanjila politička snacra rasizma necro J·e II
.
njega . k
ln '
orponran - i time je ""desnica ojačana'" - niz
l~unEl-'~a~ivnih kampanja u odbranu porodice, restritk-
~lvnog I.!Icemernog seksualnog morala i dominacije mu-
S!karca.«Of .
Poslednjih godina mogla je u SAD da se uoči
značajna politička rea'kcija protiv 'homoseksualno cr i fe·
n~ir.ističkog pokreta, koja je došla do izražaja u'" mno-
g.Im. organizacijama u. vezi ~ pojedinim pitanjima: pro·
LIV, l~m~ne za~ona o Jednakim pravima žene, protiv pc;'
bacaJ a l protIV prava homoseksualaca. Radikalna des-
nica bila je u stan iu da poveže sve akcije »u korist po·
Naročito kod Daniela Bella, -
" The Cultural Contradic-
tiO/1Sof Capitalism, New York 1978' i Irvin a Kristolan the
Democratic Idea in America, Ne~ York 1972. '" ,
" Linda Gordon i Alan Hunter »Sex Family and the New
Rights«, Radiml America, novembar '1977. '
77
rodice« (najuticajnija snaga je Eval1gelical Church pre-
časnog Jerry ja Falwella), pa se odbrana tradicionalnih
patrijarhalnih struktura i sistema heteroseksuabosti ko-
jim upravljaju muškarci pokazala kao snažma ideološka
veza pri novom okupljanju moralne većine, kao što to
dOIkazuje Reagamova izborna pobeda. 38 I u VeHkoj Br:-
taniji postoji sličan patrijarhalni element (iako se sada
on manje naglašava) tačerizma, koji, kao što tvrde 'f,pi-
eia Davis i Catherine Hall, »nije samo prost napad na
žens'ka prava, nego više pokušaj da se stare ideoloaije
ožive i udruže u jedan kOTIlsenZlus o ulozi žene i o pri-
rodi fem1nizma kao jedan od ideoloških temelja za pre-
strU!kturaoiju društva«39.
U liberalnoj demokratiji su se na određen način is-
torijs'ki izgradili privatno vlasništvo, porodica i demo-
kratija. U v:~me ~ad se poDinje osećati tendencija da
se demokratlJa potIsne u pozadinu, nije čudno Mo raste
značaj koji se pridaje porodici, i ja bih se usudio re6
da će pat:rijarha1na porodica igrati sve veću ulogu u na-
s tupa j ućoj ideologi ji liberalnog konzervativizma.
u odbranu demokratije
RaZlVoj m~nopolisti6kog kap1ta1izma posle dmgog
svetskog rata l sve rrmogobrojnije intervencije države
na svim nivoima društvenog života doveli su do temelj-
ne promene zapadnih društava i do prekida u tradlicio-
najnoj koncepciji politiIke. U svim oblastima u koje
zahvata država: zdravlju, stanovanju, vaspitanju, snab-
devanju energijom itd., dl1uštvene suprotnosti pretvore-
ne su u polit'ičke suprotnosti, a tamo gde se država
smatra ugnjetačem pojavile su se nove suprotnosti. Is-
tovremeno su već postojeće protivre6nosti na baZli su-
protnosti između polova i rasa postajale sve zaoštreni-
j~, a celokupna sfera građanskog društva koja je tradi-
clOnalno smat:rana pl1ivatnom sagledana je kao poprište
politiooh borbi. Ali ni star,i oblici stranačke politike,
ni noviji oblik tripartitnog korporativizma nisu u sta-
nju da izađu na kraj sa tim »demokratskim vrenjima«.
~ato smo svedoci oslobađanja ogromnog potenoijala ko-
Ji o.;porava postojeći poredak stvari, potencijala koji ne
nalazi institucionalne kanale da bi se izrazio. Otuda ši-
renje pokreta i grupa sa samo jednim ciljem. Najveći
" Vrlo dobru analizu o uplitanjima nove desnice u Americi
daje Alan Crawford, naved. delo. . šenja krize, koji bi mogao da minira tvrđenje konzervativaca da
JO Tricia Davis i Catherine Hall, »The Forward Face of
Feminism«, Marxism Today, oktobar 1980.
78
deo suprotnosti koje se u njima pojavljuju niSU nužnu
po sebi specifično klasne :prirode i mogu se artiIkuli-
sati na veoma različite načine, kao što je to dokazao ne-
,davni nesumnjivi uspeh desno usmel'enog populizma. lj
toj oblasti levica mnogo zaostaje za desnicom. Meni se
čini da neuspeh socijalističkih snaga na tom borbenom
planu ima dva razloga.
1. E:konomizam koji u njima preovlađuje, koji ih
sprečava da u ozbiljnim protiHečnostima vide neštu
drugo sem klasne suprotnosti i da uvide da ideološ!ki
sporovi mogu da budu moćan faktor u konstituisanju
i usaglašavanju dl·uštvenih i političkih snaga.
2. Njihova veoma rašu·ena dirigistička koncepcija
socijalizma i 6injenica da do sada još nisu jasno shva-
tili preobražaj buržoaske pohti,ke koji je pratio spro·
vođenje kejnz-ijanizma. Oni i dalje rade kao i dosad i
smatraju državnu intervenciju kao sredstvo protiv svih
društvenih zala, ne uviđajući da im je buržoazija preo-
tela tu zastavu. Ni je dakle oudo da ih je kriza kejnzija-
nizma za telkI a apsolutno nepripremljene i lišene neke
stvarne alternative, budući da je njihova jedina strate-
gija levi kejnzijanizam. Zato je desnica u mnogim zem-
ljama mogla da iskoristi krizu države blagostanja. Taj
nazadak, međutim, srećom ioš nije 'konačan: postoje zna-
ci da taj razvoj može da bude zakočen i preok:renut li
suprotnom smeru. 4D Ali potrebno namje radilkalno novo
definisanje onoga šta može da bude sooijedistički ideal
i socijalistička strategija a-ko želimo da postigmemo za-
ista trajnu pobedu, koja bi U!ključivala jedno levo re-
šenje sadašnje krize. Jedno rešenje koje bi moralo da
se zasniva na fundamenta1noj demo!kratizaciji društva
Ono što je danas nesumnjivo na dnevnom redu, to
je pronalaženje strategije koja bi mogla da ujedini sve
»fragmente« demob·atskog pokreta oko jednog socija-
lističkog projClkta. A:1i to ne ide bez temeljne promene
vladajuće koncepcije socijalizma. Jer dokle god se shva-
ta samo kao "podruštvljavanje sredstava za proizvo d-
njw<, on može veoma malo da ponudi za zadovoljava-
nje zahteva »novih pokreta«. Borbu treba prihvatiti nh
4D Teškoće na koje nailazi gospoch Thatcher u sprovođenju
monetarističke politike i sve veći otpor masa prema toj politici
vode sada ka radikalizaciji laburističke partije, koja bi mogla
da stvori uslove za pojavu jednog potpuno novog tipa socijali-
stičke politike u Velikoj Britaniji. S druge strane, Mitterrandova
pobeda u Francuskoj možda ukazuje na alternativni model re-
jedino oni znaju za mogući izlaz iz krize i da se dokaže kao
moćno ideološko oružje protiv uspona nove dc!>nice.
mnogo dubljem nivou nego što se to na levioi pretpo- očuvale i popularisale demokratske vrednosti. Budući da
stadja, a razrada socijalističke alternative mora da obuh- se problemi s kojima smo damas suočeni ne mogu sve-
vati sve suprotnosti društva, a ne samo one koje spa- 'Sti na demokratska izopačenja - kaJko bi to htel'i da
daju Ll područje ekonomije. Ukidanje suprotnosti Ll od- nam predstave neo1konzervativci - nego~majLl svoj
nosu između polova i rasa trebalo bi, na pr1imer, pri uzrok u nedostatU(U demokratije, oni se .j mo§u rešiti
izgradnji jednog socija}jlstiČIkog društva da se smatra jedino putem demokratije.
podjednako važnim kao i ukidanje suprotnosti između
kapitala i rada. (Chantal Mouffe, "Die Demokratie und
die Neue Rechte«, Prokla, br. 44, 1981,
Razrada i ostvarivanje takve strategije nisu n~malo str. 41-55).
jednosta,'ni i ja ne pretendujem na to da umanjw ve-
litke teš!koće koje se moraju rešiti. Ipak želim da dam Prevela FridU! Filipović
neke podsuicaje za diskusiju. Ponekad se tvrdi da ne
postoji osnova za usaglašavanje pojedinih delova demo-
kirats·kog pokreta. Njiho\'i zahtevi izgledaju na prvi po-
gled zaista tako ra:cličiti, čaJk i parti1kularističlki, da bez
utvrđivanja nekog već postojećeg jedi'I1Stva koje počiva
na zajedničkoj tački - kapita1ističlkom načinu proizvod-
nje, izgleda veoma teško opravdati tvrđenje o moguć­
nosti i potrebi s-tva·ranja nelkog jedinstva. UpI'kos sve-
mu raspoznatljiv je jedan zaiednički element, jer su s,;i
ti zahtevi na ovaj ili onaj način izraz jedne borbe za jed-
n31kost i participaciju, protiv ugnjetavanja i diskrimi-
nacije. Oni l~kazLlju na p()tr~bu demokratizacije društva
na svim nivoima, a ovaj zajednički cilj mogao -bi da
bllde princip saveza između raZJnih fragmenata. Ali da
bi to postalo moguće potrebna nam je' znatno šire za-
mišljena korrcepcija demokratije od one kojom sada
raspolažemo.
Naša sada-šnja koncepcija demo!kratije SUVlse je OfI-
raničena i izgubila je -mnogo od svoje izražajnosti u li-
beralno-demokratskom diialogu. 41 Da bi se ona pr·etvori-
la Ll oruđe koje bi kao okvir odgovaralo novom soc-i ia-
Uzmu neophodno je da bude formulisana na nov način,
koji bi nam dozvolio da se zalažemo ne samo za pravo
saodLu6ivanja ljudi o svim pitanjima koja se tič,u OI"§!a-
nizacije društvenog života, nego i za pravu jednaJkost
među ljudima, bez obzira na njihov pol, rasu iH seksu-
aJ1nu orijentaciju. Što se tiče ofatnzive liberalnog Ikonzer-
vativizmakoji daje novu desnu definiciju vladajućih
ideoloških parametara, potrebno je na nju odgovoriti
jednom ideološkom i politiokom ofanzivomkako bi se
'1 Demokratiju ne bi trebalo svoditi na jedan formalni me·
hanizam kolektivnih odluka, kao što to čini Barry Hindess u
svom inače veoma značajnom članku "Politics and Power 1«_
Kako je istakao Bob Jessop u svojoj kritici Hindessa ("Politics
and Power II«), treba se angažovati u borbI oko traganja za
"demokratskim subjektom«_ Ali to zahteva jednu novu demo-
kratsku koncepciju, koja se hitno mora razraditi.

80 6 Marksizam u svetu 81
Stuart Hall
ZAOKRET UDESNO'~
VELIKA PREDSTAVA SKRETANJA UDESNO
U sadašnjoj situaciji, više niko ko se ozbiljno bavi
poEiti6kim strategijama ne može sebi dozvoliti ignorisa-
nje »zadkreta udesno«. Možda još uvek nismo u stanju
da shvatimo njegov opseg i granice, njegov specifični
karalher, uzroke i posledice. Do sada nismo - uz je-
dan iLi dva :zmačajna iznimka - uspeli da izmađemo
strategije koje bi mogle da mobHišu dovoljno m06ne
društvene snage da bi ga sprečile. Međutim, tendencija
slkretanja udesno nije sporna: više ne izgleda kao pri-
vremeni obrt polhičke sreće, ni kao kratkoročna pro-
mena u odnosu snaga. Ona je dobro uhvatila korena -
po opštem mišljenju - još od druge polovine 60-tih
godina. l, premda je prošla niz različitih stupnjeva, nje-
na dinamika i zamah izgledaju postojani. Nužno je da
na lev~ci laspra,:,llJ rar8metre ovog zaokreta i da to
učinimo celovitije i otvorenije, bez zadrške i predrasuda.
Neki aspekti već su prh'ukli pažnju levice: čvrsta in-
dustrijska i ekonomska strategija Callaghanove vlade
prema recesiji i krizi kapitalističke a1kumulacije;pojava
,)tačerizma« i antilevičarskih kampanja; uspon Nacional-
nog fronta kao javne političke snage. No, stvarne di-
menzije naglog skretanja udesIlo i dalje izmiču odgo-
varajućoj analizi. Razlog bi mogao biti i u tome što
* Ovaj članak sastoji se od dva veC objavljena u Marxism
Today. Prvi, "Velika predstava skretanja udesno« pojavio se
januara 1979, pre izbora M. Thatcher; drugI - "Tačerizam -
novi stupanj?". februara 1980. godine.
82
levica još uvek »iščitava« krizu s određenih uvreženih
i priznaHh »zdravorazumskih« pozicija. Mnoga od tih
stanoViišta više ne omogućavaju ade1kvat!nu analizu teo-
rijskog okvira: otuda, p01iti:ka proistekla iz njih perma-
nentno ne domaša svoj cilj.
Stoga i dalje ima onih koji tvrde »što gore to
bolje« - misleći na zaošt'ravanje suprotnosti. Talkvo se
stanovište često zasniva na verovanju u neizbežmost ubr-
zanog tempa klasne borbe i u zajemčenu pobedu )~pro
gresivnih snaga širom sveta«. Oni koji u to veruju ima-
ju slabo političko pamćenje; zaboravili su koliko je
često u novijoj istoriji zaoštravaInje suprotnosti vodilo
»smirivanju« i rešenjima koja su išla naruiku kapita-
lu i desnioi, pre nego obratno. Verovatno najuobičajeni­
ju reCllkciju na levici predstavlja tumačenje »zaokreta
udesno« kao prostog izraza ekonomske krize. Tako je
»tačerizam« - manje-više - odgovarajući politički su-
drug raZldobllja kapita1istiČike recesije: smatra se da zna-
čajne razli'ke između ove i drugih varijCllnata torij evske
»filozofije« nemaju niJkakvih specifičnih ili ideološ:kih
posledica. Nacionalni front je odavno spomato iraoio-
nalno lice kapitalizma - klasni neprijatelj pod Zimunom
fašističkom maskom.
Posebna obeležja
Ovo stanovište zanemaruje sve partiikularno i spe-
cifično za ovu istorijsku situaciju. Ono posmatra isto-
riju kao niz ponavljanja; zasniva se na poimanju dmš-
tvene formacije kao jednostavne strukture u kojoj se
ekonomski faJJ<;tori neposredno i jasno prenose na po-
litičke i ideološke planove. Kao i svi »ekonomizmi«
drži da će se, delujete li na »određujućem nivou«
ekonomskom, - svi 0stali delovi zagonetke sami po
sebi složiti.
Tako ovo stanovište onemogućava sebi, teorijski i
politički - pronicaJnje u one prateće ali različite su-
protnosti čija se kretanja odvijaju posve drugim tem-
pom, no čije sa::bimanje, II svakom posebnom istorijskom
trenutiku, određuje dato stanje stvari. Ono zanemaruje
Lenjinovu pouku o »vanredno origilnalnoj istorijskoj si-
tuaciji« u kojoj su se ,>'potpuno različiti tokov!i, potpu-
no raznorodni klasni interesi, potpuno suprotne poLi-
tioke i socijalne tendencije spojili ... spojiH neverovat-
no ,složno' ... «i Ono polazi od onoga što tek treba objas-
l V. I. Lenjin, "Prva etapa prve revolucije«, Dela, tom 24,
Jugoslavija publik, Beograd, 1975, str. 323.
83
niti: kako socijaldemOlkrCl!ts.ka partija na vlasti (poLitič­
koj), uz masovnu podrš1.ku radničke klase i orgCl!nizova-
nu potporu sindikata, prevladava kapitahstičku ekonom-
siku recesiju; i kako »zaživljuje« za sve veći broj ljudi
bez obnka na teme i ideološke predstave zarazno pri-
vla6ne »sitnohu!l'žoaske« ideologije u nastajanju. Ove od-
l,ike sadašnje situacije nisu toHko izrazi ekonomske kd-
ze (njen'i politički i ideološiki odrani) koli'ko su činioci
koji imaju posledice - uključujući i posledice na samu
ekonomsku krizu i njena moguća rešenja.
U ovoj debati sreću se i varijante »revoluoionarnog
optimi:z;ma« i »revolucionarnog pesimizma({. Pesimisti tvr-
de da ne smerno prewtati čamac, niti demo rali s ati već
razbijene snage levke. Njima se da odgovoriti jedino
Gramscijevim rečima: postavimo se )masi1no« prema
stvarnosti kakva jest ako smo stvarno rešeni da je me-
njama. Optimi>s,ti seju sumnju među sumnjivdma - tra-
3imo područja otpora - klasna borba se nastavlja. Na
neki način, naravno, oni jesu u pravu. Mi moramo pro-
nicati s onu stranu pojavnog, moramo ot,kriti tačke mo-
gućeg delovanja, ne smerno potcerniti mogućnosti otpora
i borbe. No, alko smo u pravu što se tiče dubine skre-
tanja udesno, tada naše intervencije treba da budu pri-
merene, odluone i delotvorne. Zviždanje u vetar je pri-
nudna igra ne posve nepoznata britanskoj levici. »Pesi-
Hliz2l!m inteligencije: optimizam volje.«
Fašizam
Najzad, tu je »fašizam«. U izvesnom smislu, pojava
organizovanog fašizma na politiČJkoj pozornici kao da
sve rešava za levicu. Ona potvrđuje naše najgore slut-
nje, budi pomate utvare i avet-i. Kao da fašizam i eko-
nomska recesija udruženi rasvetljavaju one veze koje
su, inače uglavnom, neprozirne, skrivene i potisnute.
Odbacimo sve te zaludne teorijsike spekulacije! Sva mar-
ksistiČlka jemstva su na svom mestu, izdržava ju pro-
be. Izađimo na uHce. Ovo nije argumentacija protiv iz-
las'ka na ulice. Direktni koraci preduzeti protiv razra-
'stanja Nacionalnog fironta 100kalnekampanje, anti-
fašističko delovanje u si!lldi:katima, sind~kalnim saveti-
ma, ženskim grupaoijama, mobilizacija u okviru Anti·
naoističlke lige, protiv~demonsvracije, i, pre svega, ro'k
protiv rasizma (jedna od najnovijih i najbolje sprovo-
đenih i zamišljenih kuhurnih aJk ci j a, koja zaslužuje oz-
bilj 'nu icelovitu analiw) - zapravo, predstavljaju je-
dan od usamljenih uspešnih poduhvata u sadašnjoj si-
84
tuaciji. No, ovo jeste argumentacija protiv zadovoljstva
Ikoje ponekad sledi iz primene pojednostavljenih anali-
tičkih shema na složena događanja. Ono što morame
da objasnimo jeste kretanje ,ka »autoritarrnom popuEz-
mu« - specifičnOj formi kapitalistiČIke države - koji, za
ra:olilku od klasičnog faši:z;ma, zadržava već1nu fmma'lnih
predstavničikih institucija (iako ne sve) i u stanju je
da, istovremeno, stvori olko sebe aiktivnu narodnu po-
dršku. Ovo nesumnjivo predstavlja odlučujuću promenu
u odnosu snaga, a Nacionalni front u ovoj drami igra
sporednu ulogu. On je podstakao iznenađujuće buđenje
demokratskih formi i inicijativa, a ne njihovo potiski-
vanje. Moglo bi se dogoditi da upravo imenovanjem is-
pustimo ono što je speoifično za ovu jedinstvenu formu
krize kapitalističke države.
Skretanje. udesno je deo onoga što je Gramsci naz-
vao »Organsklm« fenomenom: ,)Dešava se da kriza po-
nekad traje decenijama. Ova dugotrajnost je znak da
su se razotkrile nepopravive strukturalne suprotnosti ...
1 da, uprikos tome, političke snage koje se bore za oču­
vanje i odbranu postojeće strukture nastoje da ih sa-
niraju unutar određenih granica, i da ih prevaziđu. Ova
'neprekidna i istrajna nastojanja ... oblikuju palje si-
tuacionog, a upravo to je teren na kome se snage opo-
zicije orga,nizuju.« - (Gramsci, Prison Notebooks, str.
179).
Gramsci je insistirao na uspostavljanju odgovara-
jućeg odnosa između »organS'kih« i »situacionih« aspe-
kata krize, Ono što određuje »situaciono« - neposred-
no polje borbe - nisu jednostavno dati elkonomski us-
lovi, već upravo »neprekidna i uporna« nastojanja u
pravcu odbrane i očuva,nja pozicija, Alko je kriza dubo-
ka - »organs.J<:a« - ova nastojanja ne mogu biti samo
defan:z;ivna. Ona će biti fonnativna: novi odnos snaga,
~-ađanje novih elemenata, polmšaj formiranja novog )~is­
torijs'kog bloka«, nove političke konfiguracije i »mOZO-
fiia«, dubo'ka rekonstnrkciia države i ideoloŠkog govore:
koji tvore krizu i predstavljaju ie onako hvko je;do;,&iv-
ljena« u praktičnoj realnosti: nO\T'i programi i politi'1:8
koji vode novim ishodima, novoi vrsti ))reda« »unu-
tar određenih granica«, Sve ovo se ne »rađa«: mora se
izgraditi. Da bi se razvrgle stare formacije neophodan
je politički i ideološki rad, kao god, uostalom, i da bi
ni'ihovi elementi z8dobi1i nova obličja, ))Zaokret udesno«
nije odra?: krize: on je sam po sebi odgovor na krizu.
:Želim da ispitam neka obeležja ovo?, odR'ovora, usred-
sređuiući se, ppi tom, na neke njegove zanemarene poli-
tičko-ideološke aspekte.
85
Eko110mska kriza
Prvo moramo ispitati okolnosti koje joj pogoduju.
Reč je o s'kupu diskontinuiranih a1i povezanih to:kova,
pre nego o skladnom odgovarajućem kretanju. St'ruktu-
'raJna j,ndustrijska i ekonoms,ka slabost Britanije lJroiz-
laZJi iz neposrednih posledica posleratnog buma.~ Šez-
desete godine obeležene su oscilacijama iz'ffieđu recesije
i obnove, uz postojano unutrašnje propadanje. Tim SH
zapravo uništeni i poslednji ostaci »radikalnog progra-
ma« na osnovu koga je Wilson izborio vlast 1964, i oko
kojeg je nastojao da okupi novi društveni bIOIk. Krajem
60-Hh godina ekonomija upada u potpunu recesiju -
gaJIopirajuću inflaciju - što je pogodovalo »Heathovonl
kursu« od 1971-1974, Ikoji se direktno protivstavljao or-
ganizovanom radu. Od sredine 70~tih godina, eH<:onom-
ski parameh'i su d'ilktirani sinhronizacijom između ka-
pitaliistiČike recesije u svetskim raZJmerama i specifično
britanske krize kapitalističke a!kumulacije - slabe ka-
rike u lancu. Otuda unutrašnjom politikom dominiraict
~ler;n~nti upravljanja krizom i kontrolne strategije: ob-
Jedlnjene u sve više intervencionistiČikoj državi, umeša-
noj u obezbeđivanje uslova kapi<talističke pro'izvodnje j
reprodukcije. Ova strategija ima nesumnjivo korpora-
tiv1stički karakter - uvlačenje delova radničke klase i
sindikata u pogodbu između države, kapitala i rada, tri
»'interesa«. Upravljanje krizom uspešno je variralo razli-
čite verzije istog osnovnog repertoara: politirka dohoda-
ka, prvo uz pristana~k, posle silom; sputavanje nadni-
ca; društvena nagodba. »Prirodni« upravljač krize bila
je sooijaldemokratska partija na vlasti. Ovaj poslednji
čini'1ac duboko je uticao na dezorganizovanje i razbija-
nje odgovora radničke klase na samu krizu.
Pri tom su se, na ideološkom planu, stvari od\'ija-
le posve drugim tempom i, u nelkim svojim vidovima.
prethodile ekonomskim aspektima, Mnoge od ključnih
tema radi!kalne desnice - z3'kon i p oreela!k , nužnost dru-
štvene discipline i autoriteta pred zaverom neprijatelja
države, razmahom društvene anarhije, »unutraš,njim ne-
prijateljem«, rahoclnja\'anjem britanske pasmine Luđin­
skim crnim elementima arti:kulisane su znatno pre
potpunog ispoljavanja recesije u svim njenim dimenzl-
j ama. Nastale su iz odnosa spram radiJkalnih pOikreti1
i političkih polarizacija 60·tih godina, za koje »1968«
predstavlja pogodni. iako neadekvatni znamen. Neke od
ovih tema se progresivno prenose na druge firontove ko-
ko konfrontacija s organizo\'anim radom postaje oštrI-
ja a otpor na koji ona na'ilazi borbeniji to'kom Heath-
86
ovog međiuv;Jašća. Ovo se mora smatrati formativnhn
momentom2 u 'konstituisanju osnovne tematiil(e radi'kal-
ne desnice.
Radikalna desnica
Radilkaina desnica ne pada s neba. Moramo je ra-
zumeti u neposrednom odnosu prema alternativn'im for-
macijama koje nastoje da zauZ1mu isti prostor i njIime
zagospodare. Ona je angažovana u borbi za prevlast,
unut3Jr vladajućeg blo,ka, ka!ko protiv soci jaldemakrati-
je tako i protiv u:merenog krila sopstvene' partije. Ona
ne samo da deluje unutar istog prostora - ona direkt-
no radi na stvaran.iu sukoba unutar ovih suprotstav-
ljenih pozicija. Moć njenog delovanja delom izviire iz
radilkalizrna njene rešenosti da raZ1bije o·kvir, a ne pr'o-
sto da preradi elemente dominantnih »filozofija«. Pri
tom ona, ipak, prreuzima postojeće elemente. razgrađuje
ih, slaže ih po novoj logici i artihIliše prostor na novi
naoin, usmeravajući ga udesno.
Ovo je vidljivo u odnosu na obe pozicije. Hearthovu
poziciju uništHa jekonf.rontacija s organizovan:irrn ra-
dom. Ali, pobkopale su je, isto tako, i njene unutrašnje
suprotnosti. U suočav3Jnju s radom n\ije usnela da pobe-
di; u ovom odlučujućem sU1kobu nije mOQ"la doblti ma-
sovnu podršku; poražena, vratila se svom »prh'odnom«
pO'ložaju u političkom spektru, angažujući se lIvlasHtoj
verziji nagodbe. »Tačerizam« .ie uspeo na istom prO'sto-
nl direktnim ras'kidom sa »sporim sociiaHzmom« i apo-
1oQ"ets kim »državnim kolektiviz:mom« Heathovol! krila,
T,iine se on usredsredio na samu bit konsenzus·i1e poli-
tiike koja je, više od desetleća, dominirala i držala urav-
noteženO'm polit'ičku pozornicu. Da bi zadržao svoju ve-
rodostojnost vladajuće parti je u krizi kapitalizma, »ta-
čerizam« je sačuvao neke neodređene i ambiva'lentne
Vf?ze s ovim centrisHčkim teritorijem. On je, na drugim
O'snovama, osvojio zmačaian prostor a:kti\,l1o s desna ra-
zarajući kO'nsenzusnu po1iti'ku. On, dakako, te~i stV31'a-
niu n8ciollalnog konsenzusa II kome ie socijaldemokra-
ti ia bila .Q:lavna tendenei i8.. Ova evalkllClciia centrističke
terit'orije O'slobodilaie na desnici nolitičike snaQ"e koie
su Ll nretežnom delu poratnog razdobl ia hile pod kon-
trolom.
, ~a drugom mestu smo pokušali cIa izvršimo celovitiju
analizu ovog momenta: v. poglavlja o ))Gašenju podrške«, i "Ka
izuzetnoj državi« u - Hall, Clark, Critcher, Jcffcrson i Roberts,
Policillg t11e Crisis, London. wlacmillan, 1978.
87
Suprotnosti unutar socijaldemokratije
Međutim, suprotnosti unutar socij a:ldemdkratij e pred-
stavljaju osnovni ključ skretanja udesno čitavog poli-
tičkog spektra. Kao god što destrukcija Heathove >>par-
tije« osigurava hegemondju »tačerrzma« na desnici, tako
je i protivrečna forma socijaldemo!kratije uZlročn~k dez-
organizacije reakcije levice i radn'ičke klase na 'krizu.
Ova se protivrečnost da iskazati jasno i jednostavno;
iz nje proističu značajni strateški zaključci. Naime: da bi
izvojevali izbornu pobedu socijalidemokratija mora mak-
sim:izirati svoje zahteve baš ka'o politički predstavnik in-
teresa radnicke klase i organizovanog ra:da. To je parti-
ja sposobna da (a) savlada lk ri ZlU , ,istovremeno (b) štite-
ći - u granicama recesijom nametnutih ograničenja -
interese radničke klase. Ovde je važno podsetiti se da
socijaldemo:kJratija nije homogen politički entitet nego
složena politička formacija. Ona nije izraz radničke kla-
se »na vlasti« već osnovno sredstvo predstavništva kla-
se. Predsta\r,ništvo ovde treba shvatiti kao a!ktivmi i foi-·
mativni odnos. Ona organizuje klasu, konstituišućije
,kao politiaku snagu - upravo u onom času kada se
ona sama konstituiše. Sve zav,is'i od načina, meham.iza-
ma i »fi1ozofija« - sredstava - kojima se često rasuti
i nesaglasni interesi jedne klase, stapaju u koherentnu
poziciju koju je moguće artikulisati i zastupati na po-
prištu političke i ideološke borbe.
Ovaj zastupnički odnos između klase i partije da-
nas uglavnom zavisi od veHkog broja nagodbi što ih
međU!sobno sklapaju laburističIki i sind~kah1i predstav-
moi klase. Ta »neraskidiva veza« je pra!ktična osnova
zahteva da se bude vladajuća partija u periodu :krize.
To je sporaZJum koji se nudi. No, pošto dođe na vlast
socijaldemokratija je prinuđena da traga za takvim rc-
šenjima krize koja bi dobila od1učujuću podršku ključ­
nih delova kapitala, jer se upravo tu nalaze granice za
nju mogućih rešenja. Ali, tada se neraskidiva veza mora
kor1istiti ne za vođenje nego za disciplinovanje klase l
njenih organizacija. A to je, opet, moguće jedino a'ko se
kariika - !klasa'partija - razvrgne i zameni alternativ-
nom vezom: vlada~narod. Retodka »nacionaln'ih inte-
'resa«, kao osnovna ideološka fm-ma u okviru koje je
socijaldemokratija na vlasti nacnela seriju poraza rad-
ničkoj 'klas'i, upravo je područje ispoljavanja ovog ne-
saglasja - i polje njegove stalne obnove. Međut1m, spre-
ge vlada-narod posve drugačije deli područje borbe od
sprege klasa-partija. Ona, u 'ključnim momentima bor-
be - od štraj'kova 1966 - stavlja laburiste, po defini-
88
ciji, »na straJnu nacije« a nasuprot »parcijalnim intere-
sima«, »neodgovornoj sindiika'lnoj mooi« itd.
Ovo je bio teren razornog delovaJIlja gospodina He-
atha u igri oko Za!kona o incLustrijs'kim odnosiima i po-
sledica sprizivanjem »veliikog nacionalnog sindi'karta« i
volšebrrog >~iS'kupljenja nacije«. Energičnijim i uspešni-
jim korišćenjem »nacije« i »naroda« protiv »Iklase« i
»sindl!kata«, »tačerizam« se zapravo oslanja na istu ob-
jelkthmu suprotnost. U tom prostoru napada se, ne ovaj
ili onaj deo »neodgovornog pogađanja« određenog sin-
dikata, nego sama osnova i raison d' etre organizovanog
Tada. Ovo pozivanje na »naciju« i »Ilacrod« zaustavilo
je mnoge ljude - uključujući i brojne članove sindika-
ta - dovodc6i ih u samo središte sve žešćih napada na
odbrambene orga!nizacije radničke klase.
Antikolek tivizam.
Teme anti,kolektivizma i anNetatizrna predstavIljaju
srodne ideje u novoj filozofij'i radi,kalne desnice. »Ta-
čerizam« je ove tradicionalne motive Konzer,vativne »fi-
lozofije:< izbacio u prvi plan. Na nivou teorijskih ideo-
logija, antietatizam je obnovljen probojem monetar:iz·
ma kao najmodernijeg ekonomskog kreda. Kao okos-
nica teorijskih ideologija državnog intervencionizma II
čitavom posleratnom periodu, kejnzijanizam je gotovo
zadobio status svete ortodoksije. Već to što je u nekim
od najmoćnij'ih i najuticajnijih mehanizama \"'lasti, is-
traživanja i univerzi,tetskog rada 0kejnzijanizam) potis-
nut i zamenjen Friedmanom i von Hayekom predstavlja
značajan preokret. Ni kejnzi janizam ni monetarizam ne
donose glasove na izbornoj pijaci, ali »tačetizam« je II
doktrinama i propovedima o »vrednostima društvenog
tržišta" - obnovi kon'kurencije i lične odgovornosti ZJo
trud i nagradu, II liku preoporezovanog pojedinca iznu-
renog socijalnim davanjima čija je inicijativa ugašena
držmnnim izdacima - pronašao moćno sredstvo popu-
larizacije monetarističkih načela, a u liku '>čistača« so-
cijalne pomoći dobro smišljenog đavola. Razrađivanje:
ove populističke doktrine - u kome su zdušno učestvo­
vali ser Keith Joseph i gospodin Boyson II listovima
Telegraph, Economist i Spectator, kolovođe javnog mne-
nja u MaUll i Expressll, kao i mnogi drugi - primer
je kritiČIkog ideološkog delanja na stvaranju populistič­
kog zdravog razuma })itačeri:cma«. Reč je o izuzetno bo-
gatoj smeši zvučnih tradiciona'lnih tema - nacije, po-
rodice, dužnost<i, autoriteta, merila, samopouzdanja
89
u nJoJ veoma uspešno sažetih. Ovde su elementi broj-
nih tradioioml'lnih ideologija - mnogi iz fundusa nekad
veliJkih tema populalT"nog 'konzervativizma, i drugi sa ši-
rdkom populamom konotacij om - sabmni i utikani u
jedinstven skup propovedi u službi radikCl!1ne desnice l
onih klasnih snaga koje ona želi da predstavlja.
Aspekti repertoara
Ovde ćemo razmotriti samo dva vida ovog bogatog
repertoara antilkolektivizma. Prvi se t-iče naDina direJktne
upot'rebe popula,mih elemenata tradicionalnih filozofija
i pralktionih ideologija podređenih klasa u ovom govo-
ru. Ti elementi - kao što je, među ostalima, nedavno
pokazao Ladau - uvek izražavaju nesaglasnost između
opštih interesa i bloka vla'sti. No, budući da nemaju ni-
kakvog intrinsičnog, nužnog ili istorijski frksiranog klas-
nog značenja, kao elemente ih je moguće uspešno ukla-
pati u vrlo raznorodne diskurse - i same artiklllisane
za i sa raznolikih klasnih pozicija i pmksi, - usled če­
ga dolazi do neutralizaci je te nesaglasnosti i njihovog
Llspešnog prisvajanja od st'rCl!ne desnice.
Drugi aspekt je srodan. To što je ovde predstavlje·
no (opet u ClJkt:ivnom smi'slu) ZCl!pravo je materijalinost
suprotnosti između '>;naroda«, opštih potreba, osećanja
i aspiracija - na jednoj - i nametnutih struktuira in-
torvencionistićke kapitalističke države, države monopo-
lističke faze kapitalističkog razvoja - na drugoj stra-
ni. U odsustvu iole ce:lovitije mobHizacije demokratskih
inicijativa, obični radni ljudi sve više upoznaju i do-
življavaju državu ne kao zaštitnika već kao moćni, bi-
rokratski namet. To »iskustvo« nije pogrešno pošto je
držaYa, po stvcurnim posledicama njenog delovanja ll;).
podređene klase, sye mcunjei mcunje prisutna kao insti-
tucija blagostanja, a sve prisutnija kao država »držav-
nog monopolisti6kog kapitala". Socijaldemokratija, na-
ravno, ne može ništa od ovog da iskoristi. Prvo, ona se
drži neutralne i blagona,klone interpretacije d'ržave kao
otelotvorenja nacionalnih -i'nteresa iznad klasne borbe.
Drugo, u redo\nima zastupnika socijaldemokrCl!tije ci n~
samo među njima na levici) akspanzija države shvata
se izolovano, van odnosa s mobilizacijom širokih de-
mokI'ats'kih snaga, gotOYO kao sinonim za »sodijalizam«.
Treće, razr'asIa intervencionistic,ka država je glaY11i in-
strument pomoću kojeg partija socijaIdemok.ratije po-
kušava ela I~lzreši kapitalističku krizu za račun kapita-
la. Četvrto, u ovoj fazi država daje svoj pečat svakoj
90
karak:terisvici i svakom aspektu društvenog života. So-
djaldemdkratija ne raspolaže ni jednom a~terna't.iVll1ol1l
održivom strategijom, pogotovu .za »krup~I« kapItal .~a
»krupni« kapita'l nema alteJ1llatIv~e odrzlye st!rategIJe
za sebe) koja ne podra~umeva obImnu drzavnu potpo-
ru. Taiko su u svakoj polarizaciji duž ove linije, laburI-
sti bezrezervno »sa« državom i bioIkom vlasti - a gos-
pođa Thatcher bezrezervno je izvan, »sa ?-Cl!rod?m«. Uv~­
đamo da su antietatistički elementi u dIskurstrna radi-
kalne desnice ključni potpornj<i novog popu~izma .. Nije
lo samo l'etorički ukras. Ako dodamo da om dopnnose
ugledu napada radikalne desnice na čitavu struktura
,,;lfera i socijalnih povlastica, kazali smo, zapravo, da
ideološiko potikopavcunje, pod uslovom da je dohro oba\"-
ljeno, donosi značajne političke i ekol1'oms'ke plodove.
Obrazovanje
Možemo se okrenuti još jednoj oblast-i uspešnog
osvajanja radilkalne desnice: sferi obrazovanj~. Sve do
skora je na pitCl!nju drugostepenog obrazovanp vladao
cilj socija'ldemokratije -:- »Jednakost .. 11'slova«. ~orb:
za njegovu obuhvatnost .blla le ?eodv?pva od socIJal_d~­
moll<:ratije. Spm' u OVOl obla~p raZVl]a'O se pos tUP:l0 ,
kroz niz str:ateškil~ inte~yen.c}JU' Tokom 60-~lh gOy~I,,:r
su »progres'l\'no« l »zaled11loko« obrazovanJ.e. naCI11l.,1
znatan prodor u državnim školama. »Progresl\Tlzam« .le
dcunas potpuno diskreditovan. Paniika od J?ada sta~~~r~
da i nepismenosti radničke klase, strahovI od pal?tICkl
nastrojenih nastavniika u učionicama, strašne prIče o
grads'](oj šikoli »punoj nas'i,l ja«., o pa.du st~~dard~ usled
priliva..Ln:igmnata i talk? ~~ll:. - I~~eI1?h. ~u šlkoh~ .~
usmenh le ka temama l c11]e\'Ima t01Cy)O] J~ name_ll
la desnica. Štampa je u ovome - naroclto tn popula,!;-
na trbuhozboračka glasa radikalne desnice: The Mm"
Tl/e Stl11 i The Expres - bezmalo odigra:la glavn~l 11'lC;-
~U. »P,rimere« su obnarodova1i u krajnie senzaclOnall-
~tičkoi formi - i oni iz niih izvuk1i zaključke.
Ti zcukliučci i asocijacije predstavljaju osnovne ~;e­
hall'iz;me procesa koiim ie obraz;ovan ie, kao popnst t'
borbe povezano sa desnicom. U fHozofiji državnog ob-
razov~nja Dostoie dugogodišnji, duboki otpori svakom
110kušaiu direhn:og prilagođavanja .š1kolsh:a ??trebam~
i zahtevima industriie. To što su OVI otpon bIh dvosny-
sleni. n'iie od preveHkog značaja za naše razmatranl.e.
Ka1ko god da ie nastaJIo, ovo protivljenje vrednovamll
škole meri1ima neposredne korisnosti za kapital, moglo
91
je biti osnovom kampanje sa određenim izgledima na
izvesnu profesionalnu i admvl1'iistra:tivnu podršku, Sada,
tih otpora više nema. Pretpostavlja se postojanje jas-
n'ih dokaza o sve nižim stam dardima: kJ1Uns'ki svedod
ovog alarmantnog trenda su poslodavci koji se ža!le na
kvaHfilkovanost onih koji traže posao; to hi, zauzvrat,
momIo imatJi posledica po efi.kasnost i produktivnost
nacije - i to u vreme recesije koje ultimativno zahte-
va njihovo unapređiva>nje. Pošto se, često malovaljani
elementi, upletu u ovu vrstu )}logi1ke{(, vodeći stručnjaci
za obrazovanje iz redova poilitiCke desnice mogu otpo-
četi indirektne promene u ovoj oblasti, čak i pre no što
se preuzme vla:st. Zašto?
Prvo, zato što je teren na kome se vodi debata II
potpunosti rekonstruisan u skladu s novom »logiikom«,
te se pokazuje da je sHini napada teš;lw odoleti. Drugo,
zato što su sami lahuristi oduvek bili raspeti između
dva oprečna cilja šIkoistva: nastoja>nja da se povećaju
ša>nse radničke i siromašne dece i potrebe da obraz()-
vanje bude u službi ekonoms'kih potreba i efikasnosti
sistema proizvodnje. Sada možemo videti da ova suprot-
nost, čaik i unuta,r sociialdemo1krats;kog programa obra-
ZDva>nja, za:pravo predstavlja još jednu pojavu anog::!
što smo već nazvali osnovnim nesaglasjem socija1de-
mokratije u tom razdoblju. Mnogi stručnjaci i zago-
vornioiohrazova:nja, pedagoška štampa, dc:lovi profesi-
je, mediji, mnoge grupe i organizaciie za'interesovanc
za obrazovanje delali su upravo na području ove dile-
me i - u uslovima recesije - uspeli da uvere vladu.
Ona je, sa svoje strane, postah čelnik pokretanja de-
baita i mera nrumenjenih obistinjavanju jednači:ne - us-
peh u obrazovanju = zahtevi ilndustrije.
»Velika debata«
Tako su dnevni red »veliJke debate« za socijaldemo-
hatiju u stvari sačinile društvene snage desnice - a
vlada je, kao inicijator toga, gotovo posve uverena da
je reč pretežmo o »nepolitiČlkoj debati - kalkve i treba
da budu rasprave o obrazovanju«. Pa ipak, da bi se
sve to sprovelo, neophodno je sprovesti prethodne re-
konstnukcije samog državnog aparata_ Novi državni me-
hanizmi, sposobni za ostvarivanje pomem'.te jednačine
na neposredni ji i prak1i6ni ji način, zadobij} su središ-
nje mesto na ovom pulju - Komisija za radnu snagu,
no\'i prd:\'aHfikacioni programi za pro~iLl!en~ J te~~nil~~
ko obrazo\-a,nje itd. Ovde su programI kvallrvkacIJe l
92
preikvalifiikacije direktno prilagođeni zahtevima i kreta-
nj ima u industriji, pa tiho raz-obučava>nje i pre-obuča­
vanje nezaposlenih može da počne.
S druge slrane, ovo nije ni samo nametnuta ili re-
toriaka strategija. Preuređenje državnog obrazO\ilnog apa-
rata i prel1'smeravanje izvora i programa jeste polj~ v~o:
ma reailnog i dubinskog delrunja odozgo na stvaranju JO~
jednoa državno rr prostora. Čini se, i6tO ta:ko, da mnogl
vidov'love strategije nailaze na odobravanje i podršk~
roditelja. Možda stoga što su, u periodu nezaposlenostl,
roditelji - pripadnici radni ČIke klase srećni što im deca
prolaze proces obučava>nja - čak i aku je reč o od.r~đe­
nim radnim mestima rutinskog ma:nuelnog rada Ih, Ll
mnogim slučajevima, proizvodne obnove. Možda talkođe
izboo- torra što aJko na l<Jraju krajeva obuhvatnost onako
kruko "'je pirime~jivana ikao i drugi obrazovni progrrumi ne
donose ništa dobro radniČIkoj deci, onda bi ona morala
biti zadovoljna time što su ;>obučena« i »klasirana« na,
čini se, odgovarajući način, .
Promena u strategiji obrazovanja taJko, u stvan,
rrovori takvim roditeljima: pdpadate obrazovno podrede-
~oj klasi; izlaz je u k<retamju naviše kroz sve o~triju kon-
kurenciju u obrazovrunju; uspeh u nadmetanju donose:
standardno Šlkolovanje, prIhvatljiva socijalna umeća, po-
štovanje autoriteta i tradicio?-a!lnih vrednosti i di.s~iplina.
Usled krupnih neuspeha socljaldemdkratske p<;>htlk,e o,?-
razovanja da izmeni nejedna1kosti uobrazovrunJu, b:do Je
moguće preusmeriti pozitivne aspiracije. r.adnih ljudi ve-
zane za školovanje njihove dece ka tradlclonru1nom obra-
zovanju, programima disciphne i »relevrunciji in du;stri:i-
skog iskustva«. Takom 60-tih godina a:pgažman .ro~l!teIJ~
bio je »protiv Šlkolstva«, uz Ivruna Il11cha; 70-tlh Je .taJ
angažman jedna od najjačih ka:rata u špi1u gospod~na
St.~ Johna Stevasa, zaduženog za obrazovanje u vladi u
senci.
Zak011 i poredak
Alko je obrazovanje oblast koju je desnica osvoJ~la.d
da niie morala da dođe na vlast, dva druga podrucja IZ
reper~o~r~ radikalne ~esni~e - r~sai .zakon ~ pO~'edak
tradlclOnalno su oDlastr u kOJIma Je desl1lca lmala
vodeou ulogu. O tome ćemo sasvim kratko, s obzirom da
im je levica poslednjih meseci posvetila znatnu pažnju;
izabrani su tek kao primeri u funkcij'i opšteg zalklju6ka.
Za!kon i poredak - više policije, oštrije kažnj,av~nje,
strožija porodična disdipHna, rastuća stopa knmmala
93
 keto iindeks socijalne dezintegracije, opasnost koja »obič­
nim ljudima koji gledaju svoja posla« preti od lopova,
siledžija itd. talas bezakonja i gubitak postojanosti za-
kona - vazda su prisutna tema na skupovima Konzer-
vativne parrtije i izvor mnogih kampanja moralistiČlkih
grupa i čuvenih citiranih uredniika. No, ClIko je a;ktivnost
desnice u nekim oblastima dobHa podršku, pitanja za-
kona i poretka izazivaju strah u ljudima. Moralne in-
terpelacije u nekim verZ'ijama govora radikalne desni-
ce imaju vaŽJnu ulogu. Jezilk zaikona i poretJka u ovoj
varijamti je preplavljen moraliZJmima. Tu velilka sintak-
sa »dobra« nasuprot »zlu«, civilizovanih nasuprot neci-
vilizovanim standardima, izbora između anarhije i po-
ret'ka, postojano deli svet i svrstava ga na određena
mesta. Uticaj što ga ova kampetnja za zakon i poredak
ima na popularni moralitet i zdravorazumsku savest L,
dobroj meri je posledica poigravanja »vrednostima« i
moralnim pitanjima. Uprkos tome, ona se kOThfuretno do-
tiče iSlkustava kriminala i pljaČlke, gubitIka imovine i
straha od iznenadnog napada u radnićIDim obletstirma i
naseljima; i, budući da ne nudi nika.kve le kove za nji-
hove suštinske uzroke, ona okuplja ljude oko »potrebc
za autoritetom« koja je desnicu oduvek krasila u stva-
ranju pod'I'Š1ke svom autoritarnom programu.
Tema rase predstavlja drugu vCllrijantu, pošto pila-
njima rase, rasrizma l rasnih odnosa, kao i imigracije,
posledrnjih meseci domini!ra dijarlelktički odnos između
umereno radiikaInih i čvrsto radilkalnih snaga desnice.
Krajem 60-tih i počet1kom 70-tih godina govorilo se da
je gospodin Powell ipCllk poražen; to je istina jedin..;
alko se ukupnost stanja stvari meri karijerom jednog
pojedinca. U drugom smislu, ima dokaza da je »paue-
lizam« pobedio: ne samo zato što je njegovom služ-
benom padu sledilo ozakonjenje većine njego\nih predlo-
ga, već i zbog toga što je pauelizam bio u pr~ilici da
inauguriše magijske veze i kravke spojeve tema rase i
kont·role Llselja\'ClInja i sli:ke nacije, britanskog naroda i
destrukcije »naše kulture, našeg načina života«. Bio bih
znatno srećnijii što je položaj Nacionalnog fronta tre-
nutno pogoršan, da se prvih meseci ove godine toUke
njegove teme nisu pojavile čvrsto uklopljene u uglađe­
niji govor o rasi konzervativnih političara.
Posmatrao sam is'ključivo neke po}itičko-ideo!oške
dimenzije rađanja radikalne desnice, ne da bih podsti-
cao strah pred njenim obimom, nego da bih pOlkušao
da identifikujem neke od njenih specifičnosti koje je
razlilkuju od drugih varijanti što su cvetale od rata na-
ovamo. Prva je složeni ali neraskidivi odnos između des-
94
nice i sreće i sudb1ne socijaldemokratije u trenutku
kad ova potonja dođe na vlast u razdoblju ekonomske'
recesije i nastoji da joj iznađe rešenje »illJnutCllr određe­
nih Q1ranica«. Vazda je hi'lo da je desnica to što jeste
deloin taJkva jer je levica takva ka'kva je: ovde se su-
srećemo s posledicama dugogodišnjeg vodstva socijal-
demokratije. Druga je veliki uspeh desnice ~ neutraliza:
ciji nesagla:snosti između naroda i bloka. drz~vne vl.as~l
i izvojevetnje odlučujuće nCllklonost'i ušIrdbm sloJew:
ma. Rečju, priroda populizma desnice. Mora se dodat l
da nije reč o retoričkom geslu ili triku, ..ier s.e ovaj p?-
pul:izetm zasniva na stvarnim suprotnostlma l posedUje
racionalno i materija1no jezgro. Uzro1k njegovog uspe-
ha i efilkasnosti nije sposobnost obmane naivnih ljudi,
već način na koji se on bavi stvarnim problemim~, real-
nim i življenim iskustvima, stvarnim s.uprotnos.tlIl~a .
pri tom ih prikazujući u skladu s 10gI~om kOJa .I~ S'I-
stematinuje i primerava poli,tioi i Idasl1lm strategIJClma
desnice. Najzad, a to nije ograničeno samo n~ ovu ana-
lizu premda se čini za nju posebno relevClIntmm, - po-
stoje dokazi o tome ka'ko se oVa1kve ideoloŠIke trCllnsfor-
macije i politiČIko restn.llkturiranje stvaJrno odvajajU. Sve
počiva na već konstitui:sanim socijaln1m praksama i ŽI-
vim ideologijCllma. Teren se osvaja stalnim oslanjanjem
na one elemente koji su vremenom steMi trGlldii.cional-
nu rezonanci ju i ostavili trag u .popularnim shvatanji-
ma. Istovremeno se menja polje borbe - promenom
mesta, pozicije, relativne težine sažimanja unutar sva·
kog pojedinog diskursa uz ređanje ovih elemenata salr?-
.letsno etlternativnoj logici. To što ih pomera nisu >>1111-
sii« nego određene prakse klasne borbe. Ove predstave
su popularne jer se oslanja ju na pra'ksu, uobHča,:aj~1
je, upi'sane su II njenoj materijalnosti. Opasnost prOIstI-
če iz činjenice da one menjaju prirodu samog terena
na kome se vode različite borbe; a imaju i odgovara-
juće posledrice na te borbe. Trenutno pripremaju odbra-
nu >)1konkLlrenci je«, a upravo to je teren na kome se
snage opozicije· moraju organizovati Gllko ga doista že-
hmo izmeniti.
TACERIZAM - NOVI STUPANJ?
Grubo rečeno, držim da su događaji uglavnom po-
tvrdili analizu rađanja »radikalne desnice« koju sam
započeo II »VeliJkoj predstaVii skretanja udesno«. To su
stanovište doonije u zmatnoj meri produbili i proširi~i
drugi autori (Martin Jacques u Marxism Today, akto-
95
 bar 1979' Gamble u Marxism Today, novemhar 1979;
Leonard i Cor.rigan u Marxism Today decembars1ki broj
za 1979). Da bi naš pol,itiOki odgovor na krizu bio odgo-
varajući, neophodno je da tu analizu nastavimo. Poseb-
no nam je pot'rebno isorpnije objašnjenje posledica od-
ređene politiIke u razJUčiti,m oblastima: n~na nam je
bolja i dublja analiza »nove eikonomske strategije«; kao.
uostalom, 'i smisleniji i potpunij'i skup a:ltemativa; imad
svega mum je neophodna iscrpna i trezvena ocena razvo-
ja otpora i borbe protiv »tačerizma«, njihove snage i sla-
bosti. Naredni meseci će od nas zahtevati mobi1izaciju
svih raspoloživih snaga - teorij'sikih, polii:'ičJkih, taktič­
kih. Tajna »tačer'i2lma« je globalni karakter - hegemo-
nistički poriv - njegove intervencije. Ništa osim anti-
hegemonistiČlke strategije otpora nije u stanju da IDIU sc
raW1opravno suprotstavi na poprištu borbe koje se pla-
nira iz dana u dan.
~reba odmah reći da mišljenje o spontanom pokre-
tu, pn?isteklo iz prvih 2lTIa!kova organizovanog otPOTa
kresan]ima i nametanju nove eikonom~ke strategije, mo-
že biti varljivo. Ni za trenutak ne bih želeo da ne!ri-
ram vaznost, apsol ntnu nu:žmost uspeŠIne defanzivne bor-
v to
be. Sve će zavisiti od te vrste uspešne mobilizacije.
Moramo se podsetiti, a to su i neki dl1Ugi autori isprav-
no pr1metiili, da smo već bili svedoci veHke 'kontraofan-
zive radničke klase i drugih društvenih snaga u raz-
doblju od 1972. do 1974. koja je dovela do neposred-
nog zaustavljanja plime »hitizma«, ali koja nije uspela
da sh'ene i odvrati dugoročne i dubins'ke tOlkove i po-
krete od desnice. AJko je analiza »tačerizma« ispravna
l!- osnovnim ortama, jedna stvar je kristalno jasna: de-
fanzivna borba više nije dovoljna.
Priroda tačerizma
Možda bi vredelo ukratlko sažeti one ta6ke u koji-
ma izgleda da su sagJa:sni svi učesnici debate. »Tačeri­
zam« predstavlja nešto kvalitativno novo u britanskoj
politici. Elementi programa i ofanzive }}radi'kalne des-
nice« uistinu su postojali u ranijim manifestacijama _.
na primer, u »pauelizmu« 1968-1969. godine i u Heat-
hovom programu 1970, kao što nas Gamble podseća.
Međutim, konstituisanje svih tih elemenata u radikalnu
politiČiku snagu sposobnu da inaJuguriše nove uslove po.
litičke borbe i da uspešno sažme veoma obimne i raz-
noliIke društvene i političke probleme i teme u okvire
f1i:lozofi je društvenog tržišta i podvede ih pod zaJstavu
96
radilkalne desnice, jeste kvalitativno nov politički doga-
đaj. Moramo shvatiti radikalizam ove intervencije: ona
je odlučno raskinula s politiIkom pat pozicije, s čitavim
repertoarom upravljanja kr'iwm koga su se držale pret-
hodne i laburističke i torijevsike adminisnracije, pa i
samim oikvi<rima politi6kog i ideološkog konsenzusa koji
je talko dugo bio stabilizator poEtičke l{lrize. Ona j~
pokopala neokejnzijanizam - temelj »iIDodernističke«
strategije; razbila je starinski korporativizarrn; krenula
je u uspešnu kontraofanzivu protiv socijaldemo!k,ratskih
i liberalno~konzervativnih formi »etati2)ma« kako eko-
nomski tako i ideološIh Smrsao nije u krpljenju ovog
ili onog mehanizma, nego u i2lIDeni samih uslova borbe.
u promeni ravnoteže kIa:snih snaga neopozivo u korist
des'i1ice. To je jedina parlamentarna politička snaga od-
lučno privržena stanovištu da »'stvaJri više ne mogu da
idu ka:kQ su išle«. Ona ZJila da je razm'anje nuŽino da
bi se moglo iz osnova ponovo graditi.
Tu je, zatim, globalllikarakter njene ofanzive. To
podrazumeva ne samo stvaranje nove politi!ke nego i
nove etiJke, novog oblika »zdravog razuma«. Ona pose-
duje model za sva:ku pojavu i aspekt društvenih odno-
sa: ]ma i »filozofiju« i program. U svetlu radi'ka:lnog
raskida na koji je spremna u odnosu na nasleđeni prt-
ljag postulata i stavova, hegemonistiČiki k(l1ralktelr njene
imervencije je nešto suštinski novo. Potom, treba shva-
titi i njen uspešni prodor u sami zavičaj podrške labu-
ristima: sLndiJkate, radniČiku klasu i druge druš,tvene slo-
jeve. Posebno jasno su Leonard i COTrigaJll pokazali
vrstu i stepen ukorenjenosti »tačeri2lIDa« u međusobno
suprotsta,\71ljena iskustva radniake klase pod socijalde-
mdkratskim oblicima »etati2lIDa«, - »tačerizam« se uk 0-
renjivao, koristio se tim sUlprotnostima, uspešno pred-
stavljao sebe kao 011U »nalrodslku snagu« u »borbi« koju
vodi »il1aJrod« protiv »države« - i, ta'ko, uspešno mobi-
lisao potrebnu meru podrške u podređenim klasama za
svoja nasilna rešenja, za autoritativniju fOJ1mu države.
Cilj je radi:Imlna, i, po mogućstvu, trajna iZJmena rav-
noteže klasnih snaga u korrst »Tadiikalne desnice«. Ovo
nastojanje da se prisvoje i artilkulišu u pravcu radi'kal-
ne desnice suprotstavljena iskustva i uslovi podre?enih
klasa nailazi na izvesnu podršku. Ni u kom slučajU nt:
smerno potceniti njen uspeh u dezorganizovanju snaga
opozicije, u razhijanju i frag:mentaciji odbrarnbenih o:r-
gaJnizaci j a klase.
7 Marksizam u svetu 97
Može li uspeti?
Da li »,tačerizam« može da preživi? Da li može da
uspe? Illi će se dezinteg;risati usled vlastitih unutrašnjih
suprotnosti? Galrantije za njegov uspeh jamaono ne po-
stoje; ophrvan je unutrašnjim nesaglasjima, i podređen
realnim ogranič.enjima. IZlboma pobeda izvojevana jc
na osnovu ,skupa oportunističkih, sračunato instrumen-
ta:lm.ih obećanja. Sva se neće moći da ispune. Obećanje
desnice da će odmah doneti više novca u svaki džep,
pokazalo se kao prosta izborna prevara. Njen pakušaj
uspostavJjanja privremenog saveza iZlmeđu vlastite ideo-
loŠlke privrženosti monetariZJmu i opozicije dela radnič­
ke klase drugoj rundi društvenog sporazU!I11evanja i po-
vratJku )}slobodnom kolektivnom ugovaranju« već je ug-
laV1lOm obesnažen posledicama nOve ekonoms!ke politi-
ke, zatvaranjem finni i rastućom nezaposlenošću. U
svet'lu krupnih smanjenja držaV1nih i socijalnih dava-
nja, pozivi na oslonac na sopstvene snage i individua-
lizam deluju prazno. Iskustvo o stvarnom značenju »ta-
čerirzJma« na vlasti nesumnjivo će dovesti do gUbitka
dela izborne pod:rŠlke i opredeliti za opoziciju nelke od
izbornih jedinica u kojima je pobeda )}tačerizma« poči­
vala na najoportunističkijim osnovama. Očev'hfulO će se
vlada ovde suočiti s ozbiljnom krizom )~poli1j1ke izbor-
ne podrš,ke«. Što se tiče granica: malo šta u!karuje da
će nova ekonomska polit~ka imati ~ka:kav reaJIni učinak
na ekonomski preokret. Ova polit~ka ne zadire u struk-
turalne ekonomske p!I'obleme zemlje, a istovremeno, ni-
je u stanju da se suprotstavi razonnim posledicama glo-
baLne kapi,talističke recesije, koja će, po svemu, bi,ti dub-
lja i dugotrajnija no što se s početka očekivalo. Za ra-
dilkaLnu desniou nema pravog otvorenog puta napred.
Mene lično to sve ne umil1uje u meri u kojoj je to
.slučaj s mnogima na levici. Uveren sam da je »tačeri­
zam« bio veoma uspc;an u konstituisanju »ikriznog« na-
čina mišljenja: u smišljenom obeshrabrivanju iščekiva­
nja i u podsticanju očekivanja da će stvari morati da
postanu daleko gore pre no što ikrenu nabolje. Oni
koji su, zbog k'ratkor06ne neposredne koristi, sleel'rU na
izborima gospođu Thatcher, sada će joj okrenuti leđa;
no, drugi će je se držati čvrsto i dalje, jer ona i dalje
nudi radikalno, jednostavno i obuhvatno rešenje situa-
cije koja se graniči s »rnezam~sHvim«. Možda će ona
na kraju žeti; ali njena vlada došla je na vlast na ne-
čem što zovem )}dugim povodcem«. »Tačerizam« jaše
na dubokim suprotnostima u kriznim uslovima. Malo
je verovatno da će njegov pad uzrokovat,i neposredna
98
kriza izborne podrš'ke. Pored toga, stepen poverenja je
takav da sam sikIon da očekujem pad vlade pre no što
bude u stanju da izvede još jedan od svojih ljupkih
U-okreta. Takođe je direktno relevantno zapitati se šta
bi se doista dobilo, dugoročno posmatrano, obratom
ikoji bi doveo na vlast bilo drugu varijantu Heath-toriz-
ma ili ponovo gospodina Callaghana snepromenjenom
ipolitikom. Mislim da je iluzija verovanje da je još uvelk
moguć povrataJk na stari status quo; time se potcenju-
je ka!ko dubina kirize tako i stepen u kome je tačerizam
def1n1tivno poi.1kopao »stara rešenja i pozioije«. Možda
postoje alternative »tačerizmu«, ali jednostavnog »po-
wai'ka« nema. Tačerizam je razbio dugotrajnu politič­
ku pat poziciju i već je iz osnova i2Jmenio politička pra-
vHa igre.
Tačerizam i krupni kapital
Držim da je isto taJko važno šta podrarumevamo
pod »u!Spehom«. »Tačerizam« može sasvim uspeti li svo-
joj dugoročnoj misiji promene ravnoteže klasnih snaga
u korist desnice, a da se, pri tom, ne održi dugo na
y,lasti u pa:rlamentaJrnom smislu. čalk bi i stara socijal-
demokraMka igra »društvenih ugovora« i deflaciona po-
HtiJka nadnica bila posve druga stvar ako bi ih treba-
lo sprovoditi u situaciji nasta!loj posle niza poraza rad-
ničlk:e klase, licem u lice sa sin:dikatima oSalkaćenim le-
galnim ograničenjima slobode mganizovanja, u pods tre-
kivClJnom raspoloženju anti~sindika!lizma, u osvit borbi
koje su prim mani da vode zaposleni protiv nezaposle-
nih, kvalifikovani protiv nekvalifilkovanih, mušIkarci pro-
tiv žena, obojeni protiv belih. Bio hi to ozbiljno oštećen
pok'ret radničke klase; i u tom smislu bi )}tačerizam«
obavio svoj politički zadatak, čak i ako ne bi bio u
stanju da se održi na vlasti. Ovo je odveć pesimistička
perspektiva, ali specif1kuje ono što podrazurnevamo pod
njegovim »Ll!spehom«. Malo sam SikIon da poverujem da
krupni kapital ima dugoročno poverenje u moć brutal-
no jednostavne monetarističke dOlktrine da zaustavi re-
cesiju. Ono šito oni očeikuju od gospođe Thatcher jeste
preokret u ravnoteži poHti6kih snaga. Oni su je podrža-
li jer u )}tačerizmu« vide jedinu političku snagu sposob-
nu da iZlmeni odnos snaga na način koji će pogodovaL
nametarnju kapitalističkih rešenja. Podržavaju je iz po-
litiČikih i ideoloŠlkih razloga. U tom smislu, dugoročna
99
m]Sl]a radilkallne desnice može »U'speti« čak i aJko bi
ova vlada rumala svoje mesto da ustupi nekoj drugoj,
drugačijeg izbornog karalktera.
Socijalizam i etatizam
Time smo doMi do realkcije: levica se u tom pogle-
du nalazi u ozbiljnoj diilemi. Nepos:ređni odgovor mora
o'lti delanzive,;!: boriti se protiv kres<l'nja (socijalnih da-
valnja), braniti Dravo na štraj'k, sprečiti podrivanje gra-
đCl!ns'kih sloboda, zaustaviti plimu ... Levica će se, ne-
h1inovno, upustiti u ovu vrstu bOirbe, no već s<l'da bi
svima morale zasigurno biti jasne njene granice. »Ta-
čerizam« nalaže ogr3!ničeni karalkter borbe koja ostaje
defanzivna; i ovde, talkođe treba da se neposredno oslo-
nima na pouke naše an<l'lize. Ključ nCl!m nude argumen-
ti Leonairda i COl1I'igama. Uspeh »tačerizma« je proiste-
kao iz dubokog i dubmskog gubitka iluzija što su ga
obični ljudi doživeli u vezi sa samom formom socijal-
demdkratslkog »etatizma« za koji su, na razJličite načine,
bile opredeljene prethodne vlade. Taj t1p »etatizma«
pretpostav.Jja veoma osobeno poimanje države - kao
cerrtralizovane birokratije, neut,ralnog zašti,tn1ka, koji či­
ni sve što može ljudima i za njih, ostajući pri tom suš-
ti.nS'ki izvan njihove kontrole. Doživljavanje ovakve dr-
žave b~lo je preteŽlno negativno i opresivno. Kao skup
realnih življenih praksi, ovaj obBk »etati:z;ma« implicira
poseban način politi6kog predstaViljamja klasa i drugih
društvenih snaga - p3!r koraika od aktueLnog vršenja
vlasti, h'oz par13!mentarnu vlast, sve udaljeniju i odvo-
jeniju od stva1rnog života. U osnovi je određeno, shva-
taDJje na6na na koji pairtije polHi6ki reprezentuju »lda-
se«, ujedno ih politiCki formi'rajući. Podređene klase
vide se kao pasivni primaoci, klijenti države koju vode
e1ksperti i profesionalci, nad kojima narod nema nikak-
ve ni stvarne ni sušti.rnske kontrole, Ljudi su ovu drža-
vu sve više »doživl javali« kao 3!rbitrarnu i dubo'ko ne-
dCIl10kratsku moć: ona je sve više, u čij1m god mQcama
bila, služila discipiilIDvanju klasa koje je tvrdila da pred-
stavlja. Elaboril'ajući svoju filozofiju anti-etatizma, gos-
pođa Thatcher uspešno je poistoveti1a ovu vrstu »etati-
zma« slaburistima - i sa socijalizmom. Potom je bilo
moguće otpor i razočaranje ovom formom »etatiZlma«
predstaviti kao otpor, ne samo prema labm'rstima nego
i fundamentalnije, prema socija1i:cmu ikao t3:Jkvom. Tako
se tačerizam uspešno poistovetio s narodnom borbom
protiv birokratsko centra1ist"ičlke forme k3:JpiitaHstičke
100
države. Gorka je i'sHna da je to bilo moguće otud što
je, u mnogom pogledu, to bilo i jeste upravo ono što
veli!ki deo levice do~sta podra:Z;UJmeva pod »sodijaliz-
mom«. A, »Itačerizam« mum neopozivo dokazuje da ve-
ćina više nije za tu formu države.
Demokratija - bit 'Stvari
Smatram da iz ove analize možemo izvući dve ne-
posredne pouke. Prvo, da je obnova snaga na levici,
sposobnih da krizu preusmere ulevo, intrinsičl10 pove·
Z3!na s borbom za produbljivanje, razvoj i aktivni preo-
bražaj obli!ka narodne demofkratske borbe. DemO!kratija
- u svetlu praktične kritike »etatizma« koju uspeh
tačerita pogrešiI1o predstavlja - nije više marginaLna
ni tangencijaJna u odnosu na bmbu: ona je sama bit
stvari. Drugo, odbrambena bli.tka neće nas niJkud odvesti
budemo li je postavili jednostavno kao povratak na
stanje stvari pre p;)topa. Da budem jasan, odbrambena
borba ne može uspeti alko ne poseduje aktivni i pozitiv-
ni sadržaj - nove vrste. Formulacija nove koncepcije
socijalizma ne samo što nije ide3!lna aktivnost koju n:I0-
žemo odloŽ!iti za bolja vremena, već je jedini praktični
put da se kriza ne samo prosto zaustavi, nego da se
stvarno usmeri u pozitivnom pravcu. Ajko ne ispunimo
ova dva preduslova, možda ćemo u narednim mesecima
dobiti jednu ili dve nevažne bitke, ali izgubićeffio pozi-
cionli rat.
Za obeZlbeđivanje m1nimalne osnove za ovu vrstu
»globarlnog« odgovora levice neophodne su još dve prak-
tione stvari. Prva je objedinjavamje radni6ke 'klase; dru-
ga je stvairanje Istorijskog saveza koji bi jedino mogao
da konstituiše onu »društvenu snagu« sposobnu za oba-
ranje »'tačerizma«. Pod »objed1njavanjem« mishm na
određeJni nabn vođenja političke borbe. Objedinjavanje
je alktivan proces; ono nije nač1n da se politički izrazi
jedinstvo čije se postojanje pretpostavlja. Ali taJko ne-
što ne postoj!i. RadniČ!ka klasa, u stvari ie nemilosrd-
no podeljena i fragmentizovana samim kapit<l'lom, de-
lovanjem države i intervencijom tačeri:z;ma. Ne postoji
jedna jediina klasa koja negde čeka da preuzme po'1itič­
ku pozornicu, kao god što ne postoji ni nužna, neizbež-
na i autom<l'tska il1'klinadija te klase »,ka socija1izmu«.
Alko je tačeriwm išta obavio onda je to zasigU!rno do-
kidanje ovih lagodnih i utešnihgarantija. Ume&to toga
moramo ra:z;mišljati kako da 3:Jktivrro stvorimo i izgra-
dl~mo jedinstvo klase saglasn'O uSllovima odvijanja sa;me
101
bOl1be. To podrazm!ffieva povratalk svim onim dobro po-
znatim pitanjima o oblicima poHti6ke organizacije, u
osnovi na kojoj je moguće vođenje jedinstvenije bor-
be i o duboiko nedemok1fats,kom karakteru već1ne glav-
nih insti:tudija i organizacija same levice. Pitanje pri-
rode, procedura, organizacionih struktura i koncepcije
novih fOTmi političke reprezentacije šireg i demokrat-
sikijeg karaktera sa;da je na dneViIlom redu, a ne »po
okončanju neposredno predstojeće borbe«. Upravo se
u tome i sastoji »neposredno predstojeća bOI1ba«.
Savezništva - Ll praksi
bellum, nego jednu novu formu države, - moguće je da
su ti :preobražaji isuvi'še traumatski i da ISU snage održa-
nja i reprodukcije unutrašnjih podela i podvojenosN od-
već 1rute, duboIko ukorenjene i i'storijS'ki uslovljene da
,bi se prevaziŠ'le. U tom slučaju, možda ćemo zaista uspe-
ti da »iporazimo« tačerizam, ali bi naslednici te pobede
ibili gospodin Callaghan i gospodin Healey.
Postoji li politička snaga :sposobna da spa:se parolu
»široJ.mg demo1kratskogsaveza« i )~narodne demoikransk;;
borbe« i da stupi - pravo II ralje krize: u politiku i
praksu ovog pozicionog rata protiv radikGdne desnice?
Postoji li, rečju, poEtička snaga sposobna za obnovu po-
kreta »\kasocijalizrm1«? Postoji !}j -lekar II 'ovoj lkući?

Međutim, jed1nstvo klase - čalk i Ikad bi se ostva- (Stuart Hall. »Moving Right«, Socialist
rHo - ne može po sebi ~ za Isebe biti dovoljno, poš-to je, Revie1v, br. 55, januar-februar 1981, str.
113-137).
kao što sam na;govestro, 1ntervencija radikalne desnice
globalna. Ona je us:pešno, u svojim parola;ma i pod svo- Prevela Vera Vukelić
jom zastavom, sažela različite Tealne antagoninmekoji
nemaju neposredni Ikla'sni Ikarakter; ona teži neutra!lh:a-
ciji 'sviih društvenih borbi ikoje su fiu.ndarrnentaJ.no de-
mok:rat'S'kog :karatktera i suštms'ki određene i determini-
sane 'klasnim odnosima, premda su na njih nesvodive.
Ulkoliko, u 'procesu opkanja tačerizmu, ,nebUidemo u
stanju da :konstituišemo okosnicu narodne borbe koja
bi p!I"i,vlačila ill delatni 'savez one 'konstituente - osnov-
ne subjekte drugih ob~i!ka borbe - borbi protiv tačeriz­
ma nedostaiaće upravo ono popularno svojstvo spo-
sobno dase suprotstavi hegemonističkoj ofanz1vi koju
tačeriza;m predstavlja. Ali, levica ima pTemalo realnog
znanja, ili. zapravo, premaIlo petlje, za mUkotrpnu po-
litiku stvaranja ne pukih 'privremenih »CLSocijadja« opor-
tunističIkog tipa, nego stva;rnih i trajnih i\Storijs1kih sa;ve-
za; isto važi i za stvamn i e llstins'ki narodne demok!ratske
snage. T8Jkvi će savezi, ne budu li samo dekor, iziskivati
'duboku tral1sformaciju svih onih snaga koje se njima
objedinjuju, Seksistički radnički pok'ret ne može dobiti
stvarnu podrš'ku aiktivnog i radi!kalnog feminističkog po-
kreta; rasisti6ke organizaciie nisu u stanju da pruže os-
.novu za stvaranje borbenog jedinstva obojeni:h i belih
'radniJka; feministkinje koje ne shvataju relevanciju od-
bra;ne pra;va na štrajk za n j<ihovu vlastitu borbu, ne mo-
guda stupe u savez, osim privremeni, sa organizovanom
ifadničkom klCLSom. Moguće iedasu ,unutrašnji preobra-
žaji prakse jorganizaci ie ikoji bi jedini mogli dovesti do
postepenog stvaranja poIiti6kog 'istorijskog bloka ove vr-
ste, - Ikoji bi, za razHku od »tačerizma«, bio u stanju
da na dnevni red stavi, ne povratak u status quo ante

102 103
Sven-Eric Liedman
NEOLIBERALIZAM I NEOKONZERVATIZAM*
U prvom dijelu dajem kratki prikaz neoliberalizma i
neokonzervatizma. Pobornici tih ideologija uvjeravaju
da se njihovo mišljenje zasniva na iskustvu, zdravom ra-
zumu i uvidu u nedostatke »realno postojećeg socijaliz-
ma«. Ali, oni također tvrde da njihova shvaćanja imaju
čvrstu naučnu osnovu, štaviše, da najsavremenije eko-
nomske i sociološke teorije očijukaju s neoliberalizrnom
ili neokonzervatizmom. U drugom dijelu razvijam teorij-
ski model za obradu odnosa između nauke, ideologije i
iskustva svakidašnjice Na kraju pokušavam izložiti »na-
učni« i »common sence« karakter neoliberalizma i neo-
konzervatizma.
1. Neoliberalizam i neolwnzervatizam
Dugo je važilo kao posve razumljiva istina da je kla-
sični, »čisti« liberalizam jednog Adama Smitha, Richarda
Cobdena ili Herberta Spencera mrtav. Da živi samo ta-
kozv;mi socijal-Bberalizam, onako kako su ga formulirali
i propagirali John Stuart Mill i Thomas Hill Green. Još
1978. godine jedan kompetentni i inače odlični prikaz
Zapadnog liberalizma sadrži konstataciju da »ortodoksni
!'tav laissez faire-a II ekonomiji i politici sada u velikoj
mjeri pripada prošlosti« (Bramsteg/Malhuis 1978, XXI).
Slične iskaze nalazimo, na primjer, u spisima Ji1rgena
* Prilog međunarodnom seminaru Problems of Research of
Ideology pri Projektu ideologija - teorija (PIT) i Slobodnom
univerzitetu Berlin, 19-21. 2. 1982.
104
Habermasa, za kojeg pozni kapitalizam znači iščezavanje
klasičnih liberalnih pozicija koje su počivale na slobod-
noj robnoj razmjeni i njihovu zamjenu jednim instru-
mentalističkim, tehnokratskim stavom (usp. npr. Haber-
mas 1968; Held 198,375).
Posljednjih godina bili smo svjedoci silnog oživlja-
vanja starog liberalizma, sada »obnovljenog«. Milton Fri~
edman nije usamljen. Posebno je zanimljivo da su mnogI
ekonomisti u posljednjem desetljeću promijenili svoja
shvaćanja u centralnim točkama. A isto lako i političari!
Svakodnevno razmišljanje okrenulo se u pravcu laissez-
taire-a. Cak i mnogi reformistički socijaldemokrati sma-
traju da je najvažniji ekonomski problem danas da se
smanje troškovi takozvanog javnog sektora kako bi se
stimulirala tržišna privreda. Izgleda da je stvarni značaj
pobornika neoliberalizma u tome što oni na ekstremar::
jasan i često inteligentan način formuliraju stavove kOJl
su skrivene pretpostavke mnogih praktičnih političkih
odluka.
U središtu neoliberainog mišljenja nalazi se koncep-
cija ekonomskog čovjeka - ili homo oeconomicLls-a, ka-
ko to pretenciozno kaže njen najuspešniji populariza-
tor, Francuz Henri Lepage. Homo oec01lOmicLls u svom
klasičnom i savremenom obliku sada se često pogrešno
shvaća. Takvo je, na primjer, mišljenje ljudi da njega
u osnovi zanimaju samo novac i njegova lična korist.
To čini taj pojam nezgrapnim i nerealmm. Homo oeco-
110micus predstavlja, međutim, u očima Jeremyja Benth-
ama i Miltona Friedmana ili Henrija Lepagea nešto mno-
go interesantnije i pretencioznije: viđenje čovjeka kao
bića koje je, ako nije pod uticajem prinude ili predrasu-
c!a, [otpuno ,kompetentno da prosuđuje što je u svakoj
životnoj situaciji najbolje. Dakako, homo oeconomictls
uvijek označava pojedinačnog čovjeka, nikada čovjeka
kao člana neke grupe. Svaki pojedinac u formalno sl~­
bodnom i prosvjećenom društvu - tako kažu zastupm-
ci tog shvaćanja - mora od dana svoje punoljetnosti
moći sam odlučivati o svim svojim koracima.
Dok je u klasičnom liberalizmu ta misao motivirala
bezobzirnu opoziciju prema represivno i državi i institu-
cionaliziranoj religiji, u neoliberalizmu ta ista misao
predstavlja osnov neprihvaćanja većine mstituciia koje
tvore suvremenu javnu sferu. Neoliberalizam i klasični
liberalizam nemaju istog protivnika, avecina neoliberala
ima, u stvari, prema prinudi države posve drukčiii stav
od svojih prethodnika. Neoliberal je plotiv javnih bol-
nica jer javne bolnice sprječavaju da pOledinac san: oda-
bire tretman i troškove. Neoliberal se zalaže za pnvatne
105
 škole jer su privatne škole preduvjet yeli}cog obilj,; .š~o­
la, manje-više skupih, manje-više otmJemh. On kn!~:lra
svako miješanje bilo kojih vlasti u ~lobod.n? trzlst~;
za njega ne postoje kulturne, moralne Ih rehglOzne :':1-
jednosti koje bi mogle poslužiti kao osno:, za ogramc~­
nje slobodnog tržišta. Sindika.ti S~l u neoh?e~alnom ~:m:
šljenju, naravno, sile zla, a~l fn~mvano~Cl .. lz~leda )OS
v Neoliberalizam i neokonzervatizam nisu, naravno,
oklijevaju da izvedu konacm zakljucak KOJI Je u h~e­
ralnom mišljenju dvadesetih i ranih tndesetIh godma
(tj. prije Keynesa) bio uobičajen - naIme, da je nez~­
posleni u tržišnoj privredi nezaposlen na osnovu sVOJe
slobodne i racionalne odluke da svoj rad ne prodaje po
ponuđenoj cijeni. To je jasni zaključak koji proizlazi iz
pojma homo oecol1omicus, ali danas izgleda suviše iza-
zovno i nerealno (ali, bojim se, možda već sutra ne).
Ako se neoliberalizam može jednostavno odrediti
kao suvremena verzija homo oeconomicusa, što je onda
neokonzervatizam? Očigledno su oba veoma bliska i če­
sto ih se poistovjećuje pod pojmom »neokonzervatizam«.
Međutim, radi boljeg poimanja nove političke i ideološ-
ke scene, korisno je razdvojiti ih. Obično se Daniela
Bella, Irvinga Kristola, Normana Podhoretza i neke dru-
ge američke intelektualce smatra ključnim figurama ne-
okonzervatizma. Neokonzervativci, kao i neoliberali, pri-
hvaćaju pojam homo oecol1omicusa i u tom pogledu ima-
ju više zajedničkog s klasičnim liberalizmom nego s kla-
sičnim konzervatizmom. U ekonomskoj teoriji oni mo-
gu podržati monetarizam Friedmana (i Thatcherove! ) ili,
sada češće, supply-side teoriju. To ništa ne mijenja u
njihovom apstraktnom poimanju čovjeka i društva, ko-
je je na ekonomskoj razini individualističko i racionali-
stičko. Ali, neokonzervativci se, za razliku od fridmano-
vaca, ne zadovoljavaju sa homo oecol1omicusom. Neko-
liko redaka Irvinga Kristola pokazuje dilemu neokonzer-
vativaca: »Moralni autoritet tradicije i izvjesna javna po-
drška tom autoritetu očigledno su potrebni. To je nesum-
njivo autentično ,konzervativna' misao, pretkapitalistič­
ka misao, a kako je prilagoditi liberalno-kapitalističkom
društvu, to je možda glavno intelektualno pitanje našeg
vremena.« (Kristol 1978,58 i dalje.)
Tamo gdje neoliberalizam u mnogim aspektima iz-
gleda konzistentan, neokonzel"vatizam je nekonzistentan,
podvojen, shizofreno Kristol i drugi neokonzervativci pri-
znaju nužnost tradicije. Kristol upotrebljava riječ »mit«:
savremena liberalno-kapitalistička društva moraju opet
biti prožeta religijom i »sekularnim mitom nacionaliz-
ma« (isto), Možda se može izložiti nešto kao Kristolova
formula:
106
neokonzerva tizam = homo oeconomicus u liberalno-ka-
pitalističkom društvu + religija + nacionalizam.
2. Iskustvo svakidašIljice, nauka i ideologija
samo apstraktni sklopovi misli koje su formulirali !:e-
page, Friedman, Kristol ili Bell. Kad te misli ne bi bll~
djelotvorna racionalizacija brojnih odluka, procjena l
interpretacija praktičnog života, tada ne bi bilo nika-
kvog razloga da se ovdje s njima razračunavamo. Istovre-
meno, bavljenje mislima dovodi do komplikacija i iz-
nenađenja. Neki kompleks misli može sadržavati ~espo­
jive misli - kao što je to, mislim, slučaj kod neohbera-
lizma i neokonzervatizma - a dvije suprotne misli mogu
na prividno posve razuman način koegzistirati. U libe-
ralnoj tradiciji ideje slobode i korisnosti bile su kao ide-
ološki blizanci, a ipak kazuju da individualna sloboda
neminovno dolazi u sukob sa zahtjevom da sva:ki poje-
dinac ne predvidiv način treba biti koristan. Protuslov-
lje između slobode i korisnosti može se potpuno razu-
mjeti tek kad se spozna da zahtjev za slobodom i zahtjev
za korisnošću nemaju isti subjekt, ili - u složenijim
slučajevima - da se subjekta tiču u raznim pogledima
(na primjer, kao potrošača i kao proizvođača).! .
U socijalističkoj - i posebno marksističkoj - tradl-
ci ji postoji protuslovlje između realističke spoznajne te-
orije, ponekad intenzivirane u čistu »teoriju odraza«, i
relativističkog stava koji je problem istinitosti i lažno-
sti svodio na historijski kontekst, odnosno na »klasno
stanovište«. U staljinističkom mišljenju to unutrašnje
protuslovlje doseglo je svoj vrhunac. U intelektualno po-
štenijoj tradiciji postoji tendencija ili apsolutiziranja re-
alističkog stava na takozvani scijentistički način, ili re-
lativizir;:{nja znanja, uključujući naučno znanje, time što
se od njega stvara pitanje društvenih i povijesnih, ok?l-
nosti, moći ili »spoznajnih interesa«. Po mom shvacanJu,
tegobna veza između ovih suprotnih perspektiva nužni
je zadatak marksističkih istraživanja.
Ovdje želim samo pokazati značaj tog problema za
pitanje ideologije. »Ideologiju« možemo odrediti ovako
ili OIlako, ali uvijek mora biti moguće Izraziti ideologiju
kao manje-više koherentni skup ideja, ili točnije: kon-
cepcija, procjena i pravila ponašanja, koji se tiču muš-
l Pripremam opsežnu studiju o tom protusloviju II mišlje-
nju XVIII stoljeća.
107
karaca i žena, društva, povijesti itd. Ideol?gija je si~u~'­
no nešto više nego jedan tako složeni umver.zum v~:Ills.h,
no uvijek je moguće neku ideolo.gij~ v na taj .naCIn IZ-
raziti (manje-više potP1:lno, ~anJe-'.'Ise ko~z~sten~no).
Ovu dimenziju nazvao bIh mamfestmm sadrzaJ em Ideo-
logije, ili ukratko: manifestnom ideologijom. Manifest-
na ideologija je izražena riječima, knjigama ili brošu-
rama. Milton Friedman, Henri Lepage l Irving Kristol
pokušavaju manifestirati ideologiju neoliberalizma i neo-
konzervatizma.
U tom pogledu nauka ima značajnu ulogu radi osna-
ženja, obrane i kritike ideologija. Ideologije su u povi-
jesti nauke igrale značajnu i naravno osporavanu ulogu.
Obično se upotreba nauke u društvu identificirala sa o-
nim što radije nazivam njenom materijalnom upotre-
bom, ili, rečeno marksističkim pojmovima, s njenom upo-
trebom radi razvoja materijalnih proizvodnih snaga. Na-
uku se, međutim, uvijek upotrebljava lakođer admini-
strativno i ideološki. Administrativna upotreba sastoji
se u naučnom skupu znanja koje se upotrebljava za
razvoj i usavršavanje postupaka, prakse i rutine u poli-
tičkom i pravnom sistemu. Klasičan primjer za takvu
upotrebu nalazimo u jurisprudenciji, a razvoj suvreme-
nih društvenih nauka dobrim je dijelom određen potre-
bom za usavršenim znanjem o upravljanju suvremenim
kapitalističkim društvom i njegovim institucijama.
Ali, nas ovdje zanima ideološka upotreba nauke.
Nauku se upotrebljava ideološki kada ona služi mijenja-
nju, usavršavanju ili razvijanju ideja, shvaćanja, procje-
na itd. čovjeka - onoga o čemu čovjek uvijek razmišlja:
univerzumu, bogovima, društvu, povijesli, čovjeku, naci-
jama, privredi itd. Prije nekoliko stoljeća zapadna nauka
morala je podržavati kršćansku sliku svijeta. Kada to
nije činila, naučnici su bili kažnjavani. Suvremena pri-
rodna nauka otpočela je dijelom kao protupokret prema
toj tradicionalnoj nauci. Newtonova nauka mnogo je više
formirana ideološkom (ili, ako želimo, anti-ideološkom,
kritičkom) upotrebom nauke nego njenom neposrednom
materijalnom upotrebom; Newtonova teorija nije imala
nikakav značaj za brodogradnju i za ranu upotrebu par-
nih strojeva, ali veoma veliki značaj kao argumentativno
oružje za racionalističko, mehaničko poimanje univerzu-
ma i. posredno, čovjeka i društva. To isto vrijedi i za
Darwina. Zbog Darwinove teorije prirodne selekcije ni-
jedna repa nije rasla brže, ali je ta teorija mnogo znači­
la za promjenu čovjekovog shvaćanja porijekla čovjeka
i istinitosti kršćanske religije i odigrala je važnu ulogu u
borbi između liberalne, konzervativne l socijalističke po-
108
litičke ideologije, koje su listom nastojale naći uporište
u darvinizmu. Ideološka upotreba nauke nije izravno
praktična, ali njene posredne posljedice mogu imati veli-
ki praktični značaj. U suvremenom kapitalističkom dru-
štvu (kao i u realno postojećem socijalističkom društvu)
nauka ie etablirana kao značajni autoritet koji ljudima
(Yovori Jistinu o svemu i svačemu. U mnogim odnosima
izreka ))nauka kaže da ... « znači »apsolutna je istina
da ... " Imati autoritet, govoriti u ime nauke, u suvreme-
nom je društvu veoma utjecajan položaj - sve dotle ~ok
uživalac te povlastice ne prekorači oblast svog autonte-
ta. Ali, nauka je također oružje za protivnike, za pobunu,
ne samo da bi se srušilo vladajuću nauku, već još više
da bi se kritiziralo i mijenjalo vladajuće misli o stvar-
nosti.2
Točno istražiti odnose između nauke l ideologije oči­
gledno je veoma važno kada je riječ o anali~i neke ~deo­
logije koja se manifestira kao sklop shv~t~nJR, pI~o~Jena,
pravila i preporuka, kao što je to, na pnmJe~', slucaJ k??
neoliberalizma i neokonzervatizma. Ta anahza mora ICI
na dva kolosjeka: 1. pokazati i kritizirati. ono š!o. se. ~
ideologiji govori o čovjeku, društvu it~. i 2. anah~Iratl l
kritizirati socijalne i institucionalne uVjete pod kOjma su
ti iskazi vjerodostojni, autoritativ.ni. i~d. U l?rvom slu-
čaju kritika kaže da su tvrdnje ne:stII1lt~, ~eIJudske, n~­
djelotvorne itd. i kritika konfrontIra. kn~I~~rane tvrd~Je
možda sa drugima koje slove kao Istm~t~Je, ~u~~n:Je,
djelotvornije. U drugom slučaju ko? krItIke )~ n)ev~ o
okolnostima pod kojima se te tvrdnJ.e postavljaju l cme
vjerovatnim. Kritika ovim okolnostIma eventualno su-
protstavlja druge, b o l j e . . . ' .
Moja jednostavna teza glaSI da su oba ypa analIze ~
kritike neophodna, da između .1. i 2. pO~.t<?Jl ~s~a veza .1
da se oba ova kolosjeka morajU razdvoJItI pnlI~om..k~~~
tičkog vrednovanja neke teorije. 3 .Mnogo)e zaI1lm~J:~IJI
konačni zaključak koji se može IzvestI IZ ove pnhcno
2 Dodao bih da u nekoj nauci dominantna up<?tI:~ba u yeli-
koj mjeri determinira, n:.~kar p~etežn?,. njen. daljnjI ~·azvltak.
Ako je dominantna ma.~enJalna ll! a?m~mstratlvn~ t:p~treb.a, on-
da nauka ima tendenCIjU da se pOdIjelI na poddlsClplme l pod-
specijalizacije. Ako domini~!" idc:ološka. upotreb.a, ~nd~. n~:-rka
ima tendenciju da prekoracI svoJe vl~stlte ~ram.ce l pIlpOJI Se
susjednoj oblasti. To se može pokazatI .dc:talJl1o.! ~nac!~. Između
ostaloo- da teza o neminovno sve vecoJ specIJalIzacIJI nauke
predst~vlja mit; usp. Liedman l 977b. .
1 Ovo stanovište zahtijeva možda ~1~10 razjašnjenje:. ~~d
netko kaže: »To ie istina«, »to je dobro« Ih »to se mora UClmtI«,
taj iskaz preko nečeg,!- prelvazi i t? ~e pO!:l!ka od n~.k0ga nekome
drugome u konkretno 1 drustvenoJ SItuaCIJI. RaZUmIje se da kon-
109
jednostavne teze. Kad bi 1. bilo dovoljno, tad bi se mo-
glo doseći apsolutnu istinu. Kad bi 2. bilo dovoljno, tad
bi pitanja o istinitom ili lažnom, dobrom ili zlom bila
potpuno relativna. Ali, ako se mora kombinirati 1. i 2,
onda se mora kombinirati socijalni i historijski relativi-
zam i jedan nerelativistički pojam istine. Drugim riječi­
ma, perspektive prirodnog i historijskog materijalizma
moraju se sjediniti, što uključuje i determiniranje znanja
društvenim okolnostima, kao i realističku koncepciju
znanja na koju je marksistička spoznajna teorija na-
viknuta.
Ali, kako stoje stvari sa znanjem Ci naukom kao po-
sebnim tipom znanja) i ideologijom? Prema marksistič­
koj spoznajnoj teoriji, istina se dokazuje u praksi, a
tvrdnje o realitetu u nekoj manifestnoj Ideologiji ne mo-
gu se dokazati u praksi unutar ideologije. Znanje i ideo-
logiju nikada se ne smije brkati. Može se pokušati kriti-
zirati neko stanovište unutar neke ideologije u ime stvar-
nog znanja (na primjer, nauke) i može se čak pokušati
zamijeniti to stanovište nekim drugim koje se bolje po~
dudara s tim znanjem. Ali, nikada se ne smije sačiniti
neki iskaz u ime ideologije, pa niti u Ime kritičke nega-
cije neke ideologije (kako se često shvaća marksizam).
Razlog tome je, naravno, to što je način na koji ne-
ka ideologija za čovjeka postaje prihvatljiva posve razli-
čit od načina na koji se znanje manifestira kao znanje.
Neka ideologija je nebulozna cjelina,koja objedinjuje
različite ili čak suprotne stavove, perspektive, tradicije,
pretpostavke, skrivene procjene itd. Točno je da ljudi
nekoj ideologiji nikada Ile vjeruju ako se ona bilo kako
suštinski Ile po/vrđuje u svakodnevnom životu. Ali, taj
proces potvrđivanja ima malo zajedničkog s praktičnim
potvrđivanjem znanja (u naučnoj ili drugoj praksi). Da
bi se neku ideologiju razumjelo, moramo se najprije upi-
tati pod kojim društvenim, institucionalnim, ekonom-
skim, intelektualnim i drugim okolnostlma jedna takva
ideologija može izgledati vjerovatnom, dostojnom povje-
renja i upotrebljivom. Nije dovoljno da predstavnici
ideologije uživaju autoritet u očima pnstaša. I njihov
autoritet mora u iskustvu svakidašnjice nalaziti bilo
kakvu prividnu ili stvarnu potvrdu.
Ali, stvar je još složenija. Jedna te ista svijest sva-
kidašnjice može se rascijepiti. Razni dijelovi mogu se
stopiti u veoma kompleksnu ideologiju. Važno je da se
kretna društvena situacija omogućuje da poruka izgleda istinito
ili lažno, vjerovatno ili nevjerovatno. Ali. otud se još ne može
direktno zaključiti da poruka jeste stvarno istinita ili lažna.
110
utvrdi koji dio u toj ideološkoj cjelini igra dominantnu
ulogu. Ta dominacija govori mnogo o ideološkoj inicija-
tivi u određenom društvu.
3. Homo oecollomiclls i represivna država
Neoliberalizam i neokonzervatizam imaju svoje po-
bornike koji onome što ima da kažu nastoje dati naučni
ili drugi autoritet. Oni kažu: "Naučno gledano ... ", ali
se pozivaju i na mnogo manje određene autoritete kao
što su "zdrav ljudski razum", "moral" ili - kod neokon-
zervatizrna - ,;tradicija«.
Njihov naučni autoritet nije, međutim, apsolutan;
oni se moraju boriti protiv suparničkih teorija, koje se
također pozivaju na nauku. Njihova ideološka upotreba
nauke reagira na samu nauku. Ekonomske teorije, koje
se citira u ime neoliberalizma i neokonzervatizma, prela-
ze svoje granice. Friedman se ne ograničava na to da go-
vori samo o ekonomiji, on ima mišljenje o svemu i sva-
čemu u društvu. Jedan slavljeni predstavnik neoliberaI-
ne ekonomske teorije, Gary S. Becker, obuhvaća svojom
analizom gotovo sve dijelove ljudskog žIvota i svuda na-
lazi svog omiljenog, kalkulirajućeg homo oecollomictlsa.
Evo jednog odlomka iz njegove analize ženidbe koji se
doima veoma zabavno.
»Seksualno zadovoljavanje, čišćenje, jedenje i druge
stvari može se kupiti, ali vlastitu djecu ne: potrebni su
muškarac i žena da bi mogli proizvestI i eventualno od-
gajati svoje vlastito dijete. Fizičko i emocionalno učešće,
koje se naziva 'ljubav', također pretežno igra između
osoba različitog spola. Osim toga, ljudi koji se vole mogu
smanjiti troškove čestog kontaktiranja l transfera resur-
sa time što imaju zajedničko kućanstvo.« (Becker 1976,
210.)
To je sušti neoliberalizam!
Uspjeh neoliberalizma i neokonzervatizma očigledno
je povezan s jednom dalekosežnom ideološkom promje-
nom u zapadnom društvu. Na apstraktnoj ekonomskoj
razini. ta promjena vezana je uz slom kejnzijanske pri-
vredne politike. Kejnzijanska tehnika, bavljenje ekonom-
skim krizama u kapitalističkom društvu, trebalo je biti
neutralna, ni socijalistička ni liberalna - trebalo je biti
obična tehnika. korisna za svakoga. Stagflacija, taj apso-
lutno nekejnzijanski fenomen, prokrčila je put ponov-
nom buđenju starih protivnika iz pretkejnzijanske ere:
marksizma i klasičnog liberalizma.
111
 Nepovjerenje prema kejnzijanskoj politici srazmjer-
no je sve većem nepovjerenju prema mnogim takozvanim
tehničkim rješenjima društvenih problema, prema uprav~
ljanju ponašanjem, nauci o radu itd. Marksizam i kla-
sični liberalizam protive se tehnokratskim rješenjim~
problema prema kojima svaki sukob u društvu mogu rI-
ješiti stručnjaci. Neoliberalizam i neokonzerva:tizam su
ekstremno antisocijalistički i antimarksistički, no izgleda
da je to u izvjesnoj mjeri ista situacija koja svima daje
novu životnu snagu.
Čini se, ipa( da neoliberalizam i neokonzervatizam
od kraja 70-ih godina imaju inicijativu .. OtkUd. to? :-
Apsolutno dominantna apstraktna tvrdnja neohberah~­
ma je, kao što smo vidjeli, da je čovjek homo oeeonoml-
eus, tj. da je sasvim kompetentan da ima potpuni preg~~d
nad svojom životnom situacijom. Ali, gdje to u raZVIJe-
nim kapitalističkim društvima mogu ljudi steći iskustvo
kao homo oeeonomieus? - Pođimo od tvrdnje: »Ljudi
znaju šta hoće«. To je upotrebljiv argument protiv s.va~e
kritike terora potrošnje u zapadnim društvima gdje Je
Pajo Patak vladajući kulturni junak i gdje Ronald Re~g~~
može biti izabran za predsjednika. Upravo kao potrosacI,
u sferi potrošnje, normalni ljudi mogu sami steći isku-
stvo kao homo oeeonomieus. Supermarket igra značajnu
ulogu u radovima Miltona Friedmana, što nije slučajno.
U proizvodnji je malo ljudi koji sebe mogu naći kao
homo oeeonomicusa. Tu je taj pojam očigledno klasno
vezan. Zaposleni - radnik, namještenik - ne može vla-
dati svojom situacijom sve dok radi. On je podređen po-
retku i kontroli koji su mu tuđi. Homo oeeonomieus u
proizvodnji je poduzetnik, nadzorni odbor. To znači da
većina ljudi, zavisno radećih, ima podijeljeno svakidaš-
nje iskustvo. . . .
Uspjeh neoliberalizma ukazuje na to da mn.ogI lJ~dl
identificiraju sebe kao potrošače, a ne kao prOIzvođace.
Homo oeconomieus je aktivni čovjek, ali sfera potrošnje
je pasivna sfera. Nešto parad~ksalno: :cćin~ ljudi, l?o~
smatranih kao homo oeeon0111leus, aktIvna Je u svoJO]
pasivnosti i pasivna u svojoj aktivnosti. Zbog ovog. pa-
radoksa nevjerovatno je da bi neoliberalizam mogao Ima-
ti bilo kakvog trajnog uspjeha kod normalnih ljudi.
Neoliberalizam se od klasičnog liberalizma razlikuje
u jednom veoma bitnom pogledu. Klasični liberalizam
bio je antidržavni, neoliberalizam kritizira »javni sektor«
izvan jedne funkcije, njegove represivne, n~ sili ~as~o,:a­
ne vlasti. Vodeći neolibera1i često izražavaju svoJe zalJe-
nje zbog »nužnosti« naoružavanja i »neminovnosti« sve
većih izdataka za održanje zakona i poretka. Gledano s
112
kritičkog stanovišta, jasno je da neoliberalna podrška
vojsci, kapitalističkoj prevlasti u svijetu i ugnjetavanju
radničke klase nije čisto slučajna. Represivna država bra-
ni društvo neoliberala. Racionalnost, koju neoliberali po-
državaju, dostiže svoj vrhunac u vojnoj racionalnosti.
Ali, neoliberali imaju ponekad lošu savjest zbog gole
sile. Ideje Miltona Friedmana imale su velikog uspjeha u
Čileu; ali, gdje je homo oeconomicus u Čileu? Neolibe-
ral pokušava odvojiti ekonomiju od društva; neoliberaI-
ne ideje mogu prožimati privrednu politiku, ali, kaže
neoliberal, s nasiljem, ubojstvom, glađu i nezaposlenošću
nemaju ništa zajedničko.
No, ovdje neoliberalizmu treba neokonzervatizam.
Neokonzervatizam je, kao što smo već vidjeli, prema Kri-
stolovoj formuli, rascjepijen: homo oeconomicus plus
religija i nacionalni mitovi. Teško bi bilo braniti Pino-
cheta ili Reagana sa čisto neoliberalnog stanovišta, ali
kad se tome pridoda nešto neokonzervatizma i dobar dio
religioznog praznovjerja, onda ne samo da je moguće
nego je i zadovoljstvo aplaudirati tim junacima.
Mi znamo da su neokonzervativci veoma prosvjećeni
i obrazovani ljudi - Bell, Kristol i Podhoretz. Stalno smo
slušali kako se njih mora oštro razlikovati od takvih ne-
prosvjećenih, vulgarnih pokreta kao što je nova desnica
ili Moral Majority. - Točno. Ali ne smijemo ni zabora-
viti da su neokonzervativci dali svoj pristanak, novi pri-
stanak, kako oni to kažu4 , Reaganu i vrstI politike koja se
oslanja na novu desnicu i Moral Majonty. Sam neokon-
zervativac nije u svojoj svijesti toliko podvojen kako to
pokazuje Kristolova formula, ali on želi da obični zapo·
sIeni bude podvojen: homo oeeolZomicllS Ll supermarketu,
nacionalist u nacionalnim pitanjima, posebno u vojsci,
religiozni čovjek na način da se podvrgava poretku koji
mu je tuđ. . .
Boriti se protiv neoliberalnih i neokonzervatIvmh
ideja ne znači samo boriti se protiv apstraktnih ideja.
Te apstraktne ideje, kao i većina apstraktnih ideja, imaju
svoie koriiene u samoi praksi.
(Sven-Eric Liedman, »Neoliberalismus
und Neokonservatismus«, Das Argument,
br. 134/82, str. 495-503)"
Preveo SrđaH laka
'Usp. npr. COll1mentary, t. 71/4, april 1981, s čiancima
Normana Podhoretza i Irvinga Kristala.
8 Marksizam u svetu
113
LITERATURA
Becker, G. S., 1976: The Economic Approach to Human Behavior,
Chicago/London.
Bramsteg, E. K. i K. J. Malhuish (izd.), 1978: Western Libera-
!ism. A history in documents from Locke to Croce, Lon-
don/New York.
Habermas, J., 1968: Technik und Wissenschaft als ldeologie,
Frankfurt a. M.
Held, D., 1980: Introduction to Critical Theory. Horklzeimer to
Habermas, Berkely/Los Angeles.
Liedman, S.·E., 1977a: Motsatsemas spel. Friedrich Engels' filo-
sofi och 1800-talets vetenskaper, 2, t., Lund.
Liedman, S.·E,. 1977b: Den vetenskapliga specialistingen.
Kristoi, L, 1978: Two Clzeers for Capitalism, New York.
114
EImar Altvater
NIMALO DISKRETNI ŠARM
NEOLIBERALISTIČKE KONTRAREVOLUCIJE
"Program liberalizma mogao bi ... ukrat-
ko da glasi: svojina znači zasebnu svoji-
illi noo sredstvima za prOlzvodnju ... Sve
ostale postavke liberalizma proizlaze iz
ove osnovne postavke.«
(Ludwig von Mises, 1927, str. 17).
Još do pre jedne decenije mnogi su verovali da je
teorija neoliberalizma dospela do kraja svoje mudrosti
i delotvornosti i da je s pravom pala u zaborav. U svim
zemljama zapadnog sveta pobedila je kejnzijanska teori-
ja državnog intervencionizma; kao naUčlllm savetodavci-
ma političara, posao je bio obezbeđen kejnzijancima, a
ne više liberalima. Svuda gde su igrali neku ulogu, libe-
rali su se kompromitovali više nego što su bili u stanju
da to poprave svojim javnim istupanjima. Izgledalo je
da će sa skandaloznom propašću Nixonove vlade potam-
niti i zvezda njenog savetodavca, nobelovca Miltona
Friedmana. Još više je stradao ugled neoliberala Fridri-
cha von Hayeka (takođe nobelovca), i još čitavog roja
pametnjakovića iz Čikaga posle podrške koju su pružili
Pinochetovoj diktaturi.
Pa ipak: liberalistička teorija očigledno još nije po-
kopana. U sadašnjem trenutku ona u razliCltim vidovima
(neoliberalizma, neokonzervativizma, neoklasicizma, mo-
netarizma itd.) doživljava i izvesnu renesansu. Ne treba
to pripisivati ni inteligentnosti, ni atraktivnosti, fantaziji
ili šarmu ove »kontrarevolucije« II teoriji, kako to samo-
uvereno misli Friedman o svom monetarizmu. Sadašnja
zainteresovanost za ovu teoriju pre bi se mogla objasniti
manjkavostima teorija i političkih koncepcija koje su
dosad bile u središtu pažnje. Ekonomska kriza 70-ih go-
dina razorila je nade u kejnzijansko ovladavanje kriza-
ma; opravdano je pokolebano uverenje da opasnostima
kriza bezbedno može odoleti socijalna država kao mate-
rijalna osnova socijalne demokratije, a u tom svojstvu
115
i kao politička tvrđava socijaldemokrati je; razbile su se
individualne i kolektivne nade i perspektive iz godina
prosperiteta, a povezano s tim, nastalo je i nepoverenje
prema emancipacionističkim predstavama i teorijama iz
60-ih godina. Neoliberalizam stiče, dakle, poene bez sop-
stvenih zasluga i ne misli da ih opet odmah prokocka,
budući da odbacuje bilo kakve zahteve individua prema
društvu, a i ne daje neka nemoguća obecanja. Uspesi i
propadanja su individualni problemi i nemaju više ničeg
zajedničkog sa društvom ili državom. Društveni proble-
mi se, dakle, inclividualizujL/, a time naizgled i depoliti-
ziraju.
Propast kejnzijanstva
Pitanje propasti kejnzijanstva zahteva izvesna objaš-
njenja. Kao ekonomsko-politička koncepcija kejnzijan-
stvo se može interpretirati u smislu državno posredova-
nog klasnog kompromisa. Konse11Zus radnih masa sa
kapitalističkim sistemom posle drugog svetskog rata bio
je dobrim delom uvek iznova reprodukovan zahvaljujući
tome što je izgledalo da država garantuje materijalne
uslove (visoku zaposlenost i rastuće zarade) u interesu
masa. Period prodemokratija, izgleda jednostavniji i pri-
mereniji: država ne treba da dobije nikakav dodatni ka-
pacitet za intervencije u društvu, već je neophodno da
smanji kompetenc!je ,prema nosiocima kapitalističkog
procesa akumulacije i da ih svede na neophodni mini-
mum. »Podržavljeni kapitalizam« (Karl Rener, 1917) tre-
ba ponovo da se »l'ćJ.zdržavi«, »organizovani kapitalizam«
da se »dezorganizuje«: ukidanjem državnih socijalnih da-
vanja, smanjivanjem poreza i državnih izdataka, reduci-
ranjem mogućnosti za intervencije (sužavanjem područja
reguiisanja, odnosno reduciranjem državnih ulaganja, na
primer, za zaštitu čovekove okoline, za osnivanje predu-
zeća), kao i smanjivanjem javnog sektora (reprivatiza-
cija). Tržište treba ponovo da dobije na značaju, s tim
da se njegovo funkcionisanje ne remeti ničim što bi pro-
izlazilo iz obzira prema kompromisima među socijalnim
partnerima. Ovaj put direktno vodi neoliberalizmu koji
ruši kejnzijanske snove o socijalnoj državi »two cheers
for capitalism« (Irving Kristoi, 1978).
Lako je naći argumente za ovakvu poziciju. U Sa-
veznoj Republici Nemačkoj ona ima dugu tradiciju, bu-
dući da se tu 40-ih godina, s Walterom Euckenom, WH-
helmom Roepkeom, Alexanderom von Ruestowim, Fran-
zom Boehmom i drugima razvila jedna neoliberalistička
116
škola (Ordo-liberalizam) koja je u ekonomskoj nauci bila
dominantna sve do 60-ih godina, kada je u drugim zem-
ljama kejnzijanstvo već uveliko ovladalo istraživanjima i
nastavom. Tek sredinom 60-ih godina Izgubio je ovde
neoliberalizam tlo pod nogama, pošto je pala vlada Er-
harda (»oca tržišne privrede«) i njegovog dugogodiš-
njeg saučesnika Alfreda Muellera Armacka (»pronalaza-
ča« koncepta »socijalne tržišne privrede«), a umesto toga
usvojen zakon o stabilizaciji i privrednom rastu (»najbo-
lji ekonomsko-politički instrumentarijum na svetu«, ka-
ko su tada uzvikivali Schiller i Ehrenberg). Pa ipak,
kejnzijanska svečanost nije mogla dugo trajati. Negde
1973. godine zabeležena je »izmena paradigmi« kada je
posebni savet stručnjaka počeo da ispituje celokupni
razvoj kejnzijanskog regulisanja potražnje i kada se po-
čela favorizovati monetaristička politika novčane mase.
Ubrzo zatim ovaj zaokret sledila je i Nemačka savezna
banka (die Deutsche Bundesbank). Naučl11 savet pri sa-
veznom ministarstvu za privredu izložio je 1978. godine
na sasvim jasan način svoju (neo )liberalističku dogmu:
tržišna privreda je nadmoćno efikasna; do poremećaja u
načinu funkcionisanja sistema dolazi, s jedne strane,
usled neprijateljskih nastrojenja prema tržišnoj privredi,
a s druge, usled pojedinačnih intervencija bez pravilnih
političkih refleksija. Tržišna privreda navodno ima izu-
zetno visok kapacitet razrešavanja problema zahvaljujući
svom nebirokratskom mehanizmu koordinacije. Država
bi se morala uglavnom ograničiti na mere koje se tiču
političkog poretka i neophodnih korektura, odnosno, tre-
balo bi da brine za to da konkurencija cenama što bolje
funkcioniše, da sistem rizika i podsticaja ne bude reme-
ćen pojedinim državnim intervencijama. U vezi s tim,
moraju od svih biti priznati profiti kao podsticaj u tržiš-
noj privredi, a naročito od strane sindikata,koji ne sme-
ju sprovoditi strategiju radničkih zarada koja bi imala
karakter preraspodele. U isti rog duvaju teoretičari hriš-
ćansko-demokratske i hrišćansko-socijalne unije Bieden-
kopf i Miegel, sa svojim predlozima koji su ne samo pro-
drli u izborni program 1980, već SLl u međuvremenu po-
služili kao teorijska podloga političkih istupanja ove uni-
ie. Kada posmatramo ove teorije, ne samo u Saveznoj
Republici, već i drugde, onda njihov politički značaj po-
staje još jasniji: sa Thatcherovom u VelIkoj BritaI1iji i
Reaganom u SAD, na vlast su došli (ih teže vlasti kao
Strauss, odnosno bili su na vlasti kao Barre u Francus-
koj) oni politički lideri koji se eksplicitno pozivaju na
dogmu neoliberala, pa na osnovu toga vode ne samo pri-
vrednu, već i društvenu politiku.
117
 Ali, pri tom nije reč samo o doslednosti, konzistent-
nosti i dalekosežnosti teorije. Reč je i o pItanju kako je
ona mogla postati izraz jednog populističkog pokreta,
kako je moglo doći do jednog neoliberalističko-konzerva­
tivnog raspoloženja, koje je krajem 70-ih i početkom
80-ih godina dovelo do dubokih političkih promena.
»Raspoloženje u zapadnom svetu je neoliberalističko i
konzervativno«, - pisao je trijumfalno američki News
World Report, a očigledno je da u tom trijumfu nema ni
uobraženja ni samoobmane. Ovde stvarno dolazi do izra-
žaja jedna dalja dilema kejnzijanstva l s njim tesno po-
vezane socijaldemokratije (u njenim različitim vidovi-
ma). Naime, da bi se mogli usmeravati procesi preraspo-
dele u korist socijalnih davanja, morao se u značajnoj
meri proširiti državni aparat. Nastao je novi sloj socijal-
birokratije koja sistem preraspodele usmerava i koristi
za sopstveno reprodukovanje, i to svakako bez uticaja
na izvore fondova koji treba da budu raspodeljeni.
Državna birokratija kontroliše u ogromnom opsegu sred-
stva, ali ona ne kontroliše uslove proizvodnje, ni produk-
tivnost, ni tehnologiju, ni organizaci ju radnog procesa;
prema tome, pretpostavke rasta, od kojih zavisi njena
aktivnost, pa time i njena egzistencija, nalaze se van
sfere njenog uticaja, a van njenog uticaja su i sve nevo-
lje, čije simptome bi trebalo lečiti njenim sredstvima
(na primer, rehabilitovanje šteta nastalih usled ugrožava-
nja zdravlja i života u radnom procesu). Ali, bez obzira
na snagu i domet državne i paradržavne socijalbirokra-
tije, njen uticaj na korigovCl11ie simptoma ostaje ograni-
čen, samim tim što stvarne uzroke u samom proizvod-
nom procesu nije Ll stanju da kontroliše. Ako se, dakle,
narušavaju uslovi rasta usled opšte svetske krize, tada se
neminovno smanjuje delotvornost socijalnog sistema,
dok istovremeno socijaldemokratija još ostaje na snazi,
a eventualno čak i jača. U takvoj situaciji, socijalna
država reaguje sasvim bespomoćno: uštede na određenim
davanjima izgledaju kao odustajanje od obećanja, kao
neefikasnost socijalne države koja ipak nastavlja da živi
sa svom svojom vidljivom i prepoznatljivom birokrati-
jom. Još više. U fazi rasta i pune zaposlenosti socijalna
država sa svojim institucijama ostaje u pozadini; dogod
postoji zaposlenost, nema potrebe da se u dugim redovi-
ma čeka pred kancelariiama službi za posredovanje rada.
Tek u krizi saznaje se koliko je upravna birokratija isto-
vremeno i ar02:2.ntn2. i neefikasna.
Tu ne moŽe ništa socijalna država; jer, ni nezaposle-
nost ni inflaciju - čije se stope s razlogom nadovezuju
na »discomfort index« - nije stvorila kejnzijanska drža-
118
va,. Uzroci pojav~ih oblika krize koji se javljaju kao
»~lscomfor:t« ~a. ~Jude, leže dublje, u samim protivrečno­
~tlma kaplt~hstlCkog_ procesa akumulacije koje država
mtervenClODlzma moze da reguliše, ali ne i da ukine. U
svakom slučaju, već decenijama sami kejnzijanci - i
to ne samo »desni«, već i »levi« propagiraju shvatanje
da moderna država intervencionizma može da vodi us-
pešnu strategiju izbegavanja kriza. Nemačka socijalde-
mokratija je sve do izbijanja svetske pnvredne krize sre-
dinom 70-ih godina deklarisala ekonomsko-politički in-
strumentarijum SR Nemačke kao »najmoderniji« na sve-
tu; pomoću njega može da se ovlada svakom krizom. Za
mnoge. ~ri~.ički nastroj~ne teoretičare pojam krize je,
v
zahvalJuJu~1 drzavnom mtervencionizmu, uopšte postao
problematIčan, ako se taj intervencionizam čvrsto vezuje
za »pokretačke zakonitosti« kapitalizma. Kejnzijanci su
sada konfrontirani sa činjenicom da neolibera1i dema-
goš~i koriste krizu države blagostanja, kejnzijanstva i
~ocIJaldemokr~ts~og reformizrna, a da nisu u stanju da
l~~upe s o~anzlvDlm argumentima protiv denunciranja so-
cl]alne drzave kao glomazne, skupe, a uz to i neefikasne
mašinerije, krive za inflaciju, visoke poreske obaveze i
r~stuće državne dugove. Oni ostaju bez leči kada se uvi-
dI, ne sa~o da socijalna država nije više institucija koja
ob~zbe~uJe blagostanje, već da je i opterećenje za realna
prImanJa.
Ovde je ona tačka na kojoj neoliberalistički zahtev
za što manje države, za smanjivanje socijalbirokratije,
za privatizaciju u smislu individualizovanja, za manje po-
reza i za restriktivnu novčanu politiku. napuštaju aka-
demsku čauru teorije i pretvaraju se u ideologiju jednog
populističkog pokreta, Irving Kristol je to jasno uvideo:
američki populizam je, po njegovom shvatanju, radikali-
zam malograđana koji su ozlojeđeni zbog državnih dugo-
va, zbog visokih stopa inflacije i poreza l zbog neefikas-
nog upravljanja. »Problem je Ll birokratisanju američkog
društva i u činjenici da birokratiia niie imala uspeha u
sprečavanju onoga što nijedna birokratija ne srne sebi
da uknjiži kao neuspeh - naime, da dosledno ispunja-
va svoja obećanja« (Kristot 1978, str. 216). Sada se neoli-
beralizam uzdiže do uloge advokata radikalizovanih malo-
građana: protiv rasipni'štva i neefikasnosti, protiv egali-
tarizma, za što veću slobodu od države, za individualnost
i za tržište. Njegova obećanja glase: ako se ponašaš ra-
cionalno u duhu sistema i ako tržište omogućava slobod-
no odlučivanje, onda će kao rezuJtat toga proizaći da
»nevidljiva ruka« tržišta obezbedi i tebi i celoj zajednici
individua optimu111 blagostanja . .. A ti ćd;, nasuprot po-
119
javama ujednačavanja i nivelisanja u državi blagostanja,
moći da realizuješ kao ličnost svoje sposobnosti ... Eko-
nomske slobode tržišnog mehanizma su najbolje pretpo-
stavke za tvoje političke slobode, nasuprot totalitaristič­
kim tendencijama intervencionističke države ...
Kao što je rečeno, neoliberalizam ne daje nikakva
obećanja koja bi se docnije pokazala kao nemoguća; ne
donosi nikakve političke programe kojI bi se u vreme
krize ispoljili kao neostvarivi; svoje poslanstvo redukuje
na obećanja na osnovu kojih će se lična inicijativa bur-
žoazije osloboditi okova socijalne države, odnosno drža-
ve blagostanja. Valja svakako naglasiti da ovakvo libera-
lističko samoograničenje, koliko god imalo zasluga za
uspeh liberalnog programa, sadrži u sebi i sve momente
propadanja. Jer, prirodna su očekivanja svih individua
da će imati koristi od »oslobađanja« od svih tereta koje
nosi sa sobom država. Međutim, upravo do toga ne može
doći, jer bi to bilo u konfliktu s osnOVl1lm postavkama
liberalizma: osiguranje individua i njihovih prava, pre
svega, naravno, prava svojine i eksploatacije, implicira
konflikt. Svojina se može osigurati jedino nasuprot ne-
vlasnicima; to je pravo isključivanja koje država libera-
lizma mora da osigura. To se, doduše, može moralno i
obrazložiti (uporedi kritička razmatranja Cohena, 1981),
ali uopšte nije jasno zašto bi ovo pravo I njegovo moral-
no utemeljenje morali u svakom slučaju - dakle, ne
samo načelno, kao jedno prirodno pravo - priznati oni
kojima to ne donosi nikakvu materijalnu korist. Neoli-
beralizam po svojoj osnovnoj strukturi nije nikakva ras-
prava koja bi težila ideološkoj sintezi u društvu - a u
tome se i razlikuje od kejnzijanstva. On proizvodi kon-
flikte i pobune, kao što se to vidi u Velikoj Britaniji pod
Thatcherovom. Ali, istovremeno dok »dezorganizuje«
»organizovani kapitalizam«, on stavlja u pokret i proces
dezorganizovanja i dezintegracije potčinjenih slojeva i
klasa kao organizovane snage, tako da prilikom konfli-
kata i eventualnih pobuna ima posla još samo sa loše
organizovanim, individualizovanim strujama, koje onda
mogu politički i da se izoluju. Svakako, za dugo to ne
može tako ostati. Ipak, valja imati na umu da organizo-
vanje interesa nasuprot neoliberalističkom dezorganizo-
vanju mora proteći drukčije nego pod uslovima »organi-
zovanog kapitalizma« i jedne intervencionističke države
koja deluje kejnzijanistički i koja je ustrojena po pravi-
lima liberalne demokratije. Uzgred samo još da naporne-
nemo: kejnzijanski klasni kompromis otvara široke mo-
gućnosti za oblike korporativne političke strukture koje
su proteklih godina postale predmet mnogostrukih nauč-
120
no-političkih analiza. Ozbiljno shvaćeni liberalizam znači,
naprotiv, radikalno ukidanje korporativizma, društvenog
ili državnog - svejedno. Odnosi razmene ne organizuju
se više kao državno posredovani u većoj ih manjoj meri,
već kao isporučeni brutalitetom tržišta na kome još je-
dino važi pravo jačega. Nije teško uvidctI da je ova za-
mena za organizovanje interesa, kao i promena formi
k011flikata, krajnje konsekventna.
Slobodno tržište i jaka država
Ali, da se za trenutak još zadržimo na neoliberali-
stičkom projektu, koji ne samo da obećava slobodu i
time generiše konflikte, već istovremeno stupa u borbu
protiv egalitarizma, za koji se brine sfera mdividue, oslo-
bođena države i državnih sfera. Buržuj i građanin dobi-
jaju svaki svoje područje.
U svakom slučaju, u neoliberalističkoj teoriji se jed-
va može naći traga ovom osnovnom konfliktu. Između
slobode individue ~i slobode korišćenja svojine kao alm-
mulacije kapitala neoliberalizam se definitivno oprede-
ljuje za zaštitu ovog drugog od strane jake države. Ovo
je, naravno, povezano s tim da je državna funkcija poli-
tičkog poretka izuzetno kompleksna Ll razvijenom »indu-
strijskom društvu«, baš za razliku od ranog liberalizma
u nekadašnjem buržuj skom društvu. Utolik6 je i pretva-
ranje teorije liberalizma iz klasičnog u »l1ovi« (naravno
ne samo) odraz prerastanja ranog kapitahzma u visoko
razvijeno kapitalističko društvo. Da bi se, dakle, principi
preduzi.maštva obezbedili, ograničenja tržIšne konkuren-
cije sprečila i. tendencije egalitarizma suzbile - kaže
neoliberalistička teorija - »neophodna je Ll svakom
slučaju jedna jaka država. koja će nepristrasno i autori-
tativno stajati iznad borbe između privrednih interesa,
s~svi.m u ,suprotnosti sa raširenim shvatanjem da bi ,ka-
pItalIzmu morala odgovarati slaba državna vlast. Drža-
va, međutim, mora biti ne samo jaka - ona mora, ne-
smetano od ideologija bilo koje vrste, jasnu spoznati
svoj zadatak: da šUti ,];apitabap,' od ,kapitalista' koji
tako č.esto pokušavaju da se - radije uciobniji.m putem,
nego h. shodpo princip!.: pred~zimljivosti - probijaju do
ren.tabIlnostI, a da svoJe gubitke preva1iu na zajednicu«
(Wilhelm Roepke, 1946, str. 280). -
Jaka država treba da obezbedi okvire za politiku rc-
ela, koja će održavati osnove tog poretka, to jest svojinu,
i omogućavati njeno korišćenje - kako to Ludwig von
Mises sasvim jasno formuliše. Ali, država treba da se
121
drži po strani od privrednih i društvenih procesa (odno-
sa razmene među individuama), kako bl tu do punog
izražaja došlo tržište kao mehanizam odabiranja i otkri-
vanja. Ovom principijelnom razlikovanju između politi-
ke reda i politike procesa sledi oštroumno ciničko razli-
kovanje između autoritativ11og i totalitarnog sistema:
onaj prvi je sasvim prihvatljiv u neoliberalističkom smi-
slu, budući da je za održavanje reda neophodan autoritet
države. (Stoga projekt )}oformljenog društva«, koji je
izneo Ludwig Erhard početkom 60-ih godina nimalo ne
protivreči njegovom shvatanju). NaprotIv, ovaj drugi si-
stem je neprihvatljiv, budući da država, ne samo osigu-
rava poredak, već se i meša u sva područja društvenog
totaliteta, pa i u tržišne procese. To je neizbežno poveza-
no s ograničavanjem prava raspolaganja svojinom, pa je
samim tim neprihvatljivo za neoliberalizam. U tom smi-
slu je Pinochetov Čile autoritativni i time prihvatljivi re-
žim, dok se protiv Kube kao totalitarnog režima treba
boriti i po mogućstvu je likvidirati.
Okvire tržišne privrede, zasnovane na privatnom po-
sedavanju sredstava za proizvodni u (slobodne prometne
privrede, kako to kažu )}stari« neoliberali frajburške ško-
le 40-ih godina) određuje jaka država zakonima i pri-
nudnim sredstvima kojima obezbeđuje njeno održavanje,
a ona brine i za potrebnu masu novca koja odgovara
rastu proizvodnih potencijala. (Valja, doduše, primetiti
da niz neoliberalističkih teoretičara, pre svega Hayek, ne
prihvata drugi uslov; po njihovom shvatanju, novac tre-
ba da stvaraju privatnici a ne država). Prema tome, »po-
stojanje slobodnog tržišta ne isključuje potrebu postoja:
nja vlade. Naprotiv, država ie bitna i kao forum kOjI
utvrđuje pravila igre i kao arbitar koji ova pravila inter-
pretira i iznuđuje njihovo poštovanje«. (Friedman, 1962,
str. 151). Ova pojednostavljena ideja je konstitutivna za
liberalističku filozofiju. I zaista, niko ne bi imao ništa
protiv nje, da se u ovoj igri ne radi o iskorišćavanju čo­
veka po čoveku, o prisvajanju po osnovu svojine, o iz-
vlačenju profita iz kapitala. Ovako gledano, raskrinkava
se liberalistička teoriia kao prilično mračnjački prona-
lazak.
Kao I71TO, u tržišno privrednoi igri mora biti onih
koii dobijaiu i onih koii gube. Naravno, ne bi bilo nikak-
\-Og nroblema kada bi se dobici i gubici ravnomerno ras-
podejjivali. Međutim. tržište "društva nultih iznosa«
?red~ta\'lia izuzetn:J kC)llzervativl1u instancu. Na njemu
se ne prebroiavaju glave, već debljina novčanika. »Indi-
viduaine preference utvrđuju potražniu dobara i usluga.
A ove individualne preference su odmerene prihodima
122
još pre ne cro što na tržištu stupe Ll međusobne odnose«.
(Thurow, 1980. str. 194). Dakle, onome ko ima, tržišni
mehanizam će više i dati. A ko nema, samo će retko ima-
ti sreću više da dobije. Jednom data raspodela (nejedna-
kost pretpostavki, koju konzervativci proglašavaju pri-
rodnom) učvršćuje se bez korigovanja od strane tržiš-
nog mehanizma.
Kao drugo, pojavljuje se jedan, još ubedljiviji pri-
govor. Friedman polazi od toga da se "politička sloboda
~ože definisati kao odsustvo prinude jednog čoveka nad
svojim sugrađanima« (Friedman, 1962, str. 15). Ova defi~
nici ja se zasniva na formalnoj slobodi l ravnopravnostI
individua kao gradana države. Ali, kao učesnici na trži-
štu individue su, kao što smo upravo videli, bezizgledno
nejednake. U punoj meri se ovaj problem ispoljava ka~a
l)OSmatramo društvene forme proizvodnog procesa kOJe
konstituišu odnos izrabljivanja i na taj način opredeljuju
individuama klasne pozicije. Još je Marx kritikovao one
koji su se u francuskoj revoluciji zanosili slobodom i
jednakošću, a to su prevideli, iako u ono vreme proleta-
rijat još nije ni izrastao II masovnu pojavu. Utoliko pre
bi to moralo postati problem danas, kada većina stanov-
ništva pripada klasi zaposlenih u najamnom odnosu
(uporedi Vitoux, u: Le monde diplomatlque, maj 1981),
kada je većina stanovništva u svojstvu »oličenja rada
kao pi'oizvodnog faktora«, potčinjena vlasti preduzimača.
Šta proizlazi iz toga? Evo šta kaže Roepke kako da se
odgovori na ovo pitanje: "Najsnažniji dokaz neprirodno-
sti sadašnjeg stanja jeste postojanje proletarijata. Dobro
je da budemo načisto s tim da ćemo se pre ili kasnije
naći pred neumoljivim izborom: ili da ovo stanje preva-
ziđemo u okvirima našeg privrednog sistema, ili da pri-
hvatimo komunističko rešenje, kojim se proletarijat kao
klasa likvidira na ta i način što se svi pretvaraju u pro-
letere«. (Roepke, 1946, str. 289. i dalje). Ovde se pojav-
ljuje nagoveštai da nije baš sve u redu sa slobodom u
klasnom društvu i da tržište nije u stan ju da ukine pro-
tivrečnosti među klasnim pozicijama. A~j, kako zastra-
šujuća mora biti za neoliberale pomisao da će se protiv-
rečnosti rešavati u proleterskom duhu: egalitarizam, to-
talitarizam, Rusija, Gulag ...
»Neprirodnost proletarijata« uopšte se ne uklapa u
neoliberalističku sliku poretka zasnovanog na slobodi,
efikasnosti i blagostanju. Pa ipak, ima teorijskih razma-
tranja kojima se nastoji da se ova neprirodnost potisne
u mrtvi U2:ao teori i ske i poli tičke perspektive. Tako se
proletarijat »ukida<; u dvostrukom smis1u: sa stanovišta
proizvodnog procesa izgubio bi bilo kakav subjektivitet
123
kao proizvodni faktor, a sa stanovišta tržišta pretvorio
bi se u masu »suverenih potrošača«, koji bi svojom ku-
povnom moći ukazivali na pravac odvijanja proizvodnje,
inače autonomno utvrđivane od strane preduzimača. U
tom smislu bi tržište bilo idealno ostval enje privredne
demokratije (demokratija glasačkih lis lica, izraženih u
dolarima ili markama), tako da uopšte nema potrebe za
uvođenjem radničkog saodlučivanja, čak i bez obzira na
to što bi ono ometalo preduzimača u iznalaženju pravih
odluka i činilo neefikasnim sistem stimulisanja, zasno-
van na riziku i šansama (tako bar tvrdi u svom polemič­
kom spisu protiv saodlučivanja 1951. Franz Bohm, a
slično, samo vulgarnije, u svom udžbeniku nobelovac
Paul A. Samuelson).
Imperijalizam ekol1omske teorije
Pošto je »neprirodnost« prirodnog poretka ovako ve-
što zamaskirana, moglo se pristupiti izvlačenju naredne
konsekvence: svako iskrivljavanje ili ograničavanje os-
novnih principa tržišne privrede (slobodne prometne pri-
vrede) neminovno vodi centralističkom upravljanju pri-
vredom, komandovanju u privredi. S obzirom na »među­
zavisnost poredaka«, sa ograničavanjem ekonomskih slo:
boda ukidaju se i političke slobode - kako tvrdI
Eucken. Ovako gledano, mogao bi se neoliberalizam ozna-
čiti i kao ekonomska varijanta teorije totalitarizma. Pa
ipak, iz predstava »novih« neoliberala vidImo da je me-
đuzavisnost poredaka asimetrična: ogral1lčenje ekonom-
skih (tržišnih) sloboda ima za posledicu političke neslo-
bode; međutim, ograničenja političkih sloboda od strane
neke autoritativne države ne mora ni u kom slučaju ima-
ti za Dosledicu sužavanje ekonomskih sloboda! Možda bi
stare 'neo liberale ili or'do-liberale zbunjivala ova asimetri-
ja, pa bi se oni stoga jadali nad ))neprirodnošću« posto-
janja proletarijata. ))Novi« liberali imaju spremno reše-
nje za ovaj problem i ono se iznosi kao stvarni napredak
prema tradiciji liberalizma: oni ukidaju različitost por.e-
daka (ekonomske i političke sfere), ukidaju na taj načm
moguće protivrečnosti i oduzimaju svakI smisao pojmu
»međuzavisnost poredaka«, Umesto toga razvijaju meto-
dologiju racionalnog ponašanja koje bi u svakom pogle-
du i u svim vidovima života i odlučivan la sledilo logiku
ekonomskih principa. LJ političkoj sferi odlučivalo bi se
na osnovu istih principa kao i u ekonomskoj; u pojmo-
vanju vojne strategije i taktike prepoznajemo isti uzo~~k
kao i u ljubavnim odnosima između dva ljudska bIca.
124
Henri Lepage, u svom ogledu o stanju američkog neoli-
beralizma 60-ih i 70-ih godina, svakako pogađa metu kad
kaže da je temelj filozofije političkog liberalizma eko-
nomska teorija u svojstvu »naučne podloge kapitalistič­
kog društva« (Lepage, 1979, str. 11).
Kao metodologija, »ekonomija nije definisana tržiš-
nim ili materijalnim karakterom problema koji se raz-
matra, već se njom obuhvata svako pitanje koje se tiče
raspo dele resursa ili izbora u situacijama oskudice, to
jest, kada se treba odlučiti između dva cilja u međusob­
noj konkurenciji«. (Gary S. Becker, citirano prema Le-
pageu, 1979, str. 19). Ekonomija se kao teorija sada sm,:-
tra nadležnom za izučavanje političkih 1l1stitucija, teon-
ju porodice, kriminalistička istraživanja, prirodnu selek-
ciju životinjskih vrsta itd., dakle za razjašnjavanje .sveta
i svega što ga iznutra povezuje. I ne samo to: neolIbera-
lizam ne želi da se zadrži samo na opisivanju, već se
nudi i kao teorija normativnih propisa, kao nauka o
odlučivanju u skladu s principima racionalnosti. Kada j~
Joseph Schumpeter u svom delu »Kapitalizam, socijalI-
zam i demokratija« (1942) kao jedan od prvih istraživao
(kapitalistički) demokmtski proces u ekono~s~im k~te­
gorijama (maksimiranje glasova) i kada su ~O-lh godlI:':
Anthony Downs ili Dahl i Lindblohm ovu ideju usavršIlI
do zaokruženog modela, a Morgensternova teorija igre
od strane Arrowa formalno pretvorena u opštu teoriju
odlučivanja, nije se moglo pretpostavitI da će time biti
udareni temelji jedne metodologije koja će 70-ih godina
biti iskorišćena kao »Sezame, otvori se!« za sva svetska
pitanja, Gordon TulIock, jedan od malobrojnih liber~l~
koji je učestvO\'ao u izradi koncepta trilateralne komISI-
je, upotrebljava za ovu totalitarističku pretenziju ekono-
mije (kao ekonomije, a ne, naravno, kao političke eko-
nomije) izraz »imperijalizam ekonomlje«, koji Lepage
oduševljeno i afirmativno citira.
Uporedo s tim što bi se sva područja života i ispo-
ljavanja ljudi ačinila pristupačnim ekonomskoj metodo-
logiji, morala bi se definisati i struktura odnosa, shv~ta­
nja i ponašanja ljudi: i to bi trebalo podvesti pod racun
ekonomske racionalnosti, A ako se to još interpretira i
kao normativno pravilo, kao što to u· svojoj brutalnoj
nepromišljenosti čine momci iz Čikaga, onda se čak m?-
že i imperijalistička nasilje (zasad »samo« u metodo~os­
kom smislu) uzeti kao opravdanje, budUĆI da je »kaplta-
lizam ni više ni manje nego tvrđava slobode« (Lepage,
1979, str. 237). »Revolucija« ekonomske misli, o kojoj
suoestivno oovo1'i Lepage u svojoj knjizi, dok Milton
b b
Friedman to isto sa prezrenjem i samouvereno oznacava
v
125
kao »kontrarevoluciju«, sastoji se zapravo u tome što se
ekonomska teorija kao metodologija pnmenjuje formali-
stički i estetizirano na sve manifestacije ljudskog, dru-
štvenog života - da bi ga lišila svih njegovih posebnosti,
sadržina i interesa. Umesto međuzavisl10sti poredaka,
ova revolucija (kontrarevolucija) uspostavlja jednostra-
nu zavisnost, zapravo uzurpaciju društvenih odnosa od
strane ekonomista i njihovih kalkulacija, koji - da ci-
tiramo Oscara Wildea - znaju cenu svega, a ne znaju vred-
nost ničega. »Ekonomski imperijalizam«, koji propagira-
ju Tullock i njegov sledbenik Lepage, mje ništa drugo do
pokušaj izvoza jedne ograničenosti koja, kako smo upra-
vo naveli, pokazuje tendenciju da se u vremenima krize
širi kao epidemija.
Čovek kao humanizovani kapital
Dospcli smo do tačke na kojoj ćemo Ih prebaciti veo
zaborava preko neoliberalizma, ili ćemo se morati upu-
štati u pojedinosti njegovih razmatranja. Prvo bi nam
bilo simpatičnije, ali ćemo ipak morati da učinimo ovo
drugo, kako bismo »dekolonijalizovali« ekonomski impe-
rijalizam, odnosno pokazali da podređivanje svih područ­
ja života ekonomskim računicama znaČI isto što i bru-
talni pokušaj nasilja. Uzmimo za primer teoriju humani-
zovanog kapilClla kojom se obrazlaže privatizovanje i in-
dividualizovanje sistema obrazovanja. Prema Lepageu,
ova teorija je »temeljito« razrađena, i to od strane »vero-
vatno najdarovitijeg ekonomiste njegove generacije, Ga-
rya S. Beckera (Lepage, 1979, str. 18). U vezi s tim naj-
pre valja napomenuti da je predstava o kapitalizovanju
čoveka stara koliko i sama politička ekonomija. Još je
William Petty razmišljao u tom pravcu, a formalne kate-
gorije i metode za izračunavanje »humanizovanog kapi-
tala« razrađene su, s jedne strane, u nauci o osiguranju
(koja je bila zainteresovana da polise osiguranja zasniva
na »racionalnom« kriterijumu novčano izražene »vredno-
sti« ljudi), a s druge strane, od strane vojnih stratega
koji su uz pomoć računice graničnih vrednosti hteli da
racionalizuju odnos između angažovanja topovskog mesa
i topova samih. Gospodin Heinrich von Thuenen, poznat
u ekonomskoj nauci po svojoj teoriji razmeštaja, lifero-
vao je nešto ovakvih argumenata vojSCI. Dakle, teorija
humanizovanja kapitala nije baš sasvim nova (uporedi
Kiker, 1966). Novi su samo zaključci i metodska usavr-
šenja koje izvlače neoliberaini ekOnOmISti. Troškovi za
obrazovanje shvataju se kao investicije u ljude. Ovako se
126
akumulira ljudski kapital koji odbacuje kamate u vidu
prihoda za održavanje troškova života. Što veće <Ybrazo-
vanje akumulira u sebi neki čovek, to je veći njegov
humanizovani kapital, a to su veći i prihodi koji su mu
potrebni za održavanje života, kako to smatra ova teza.
S ovom pojednostavljenom idejom uvodi se privatizova-
nje i deetatizovanje obrazovnog sistema kao politički
zahtev. Svako prima priznanicu kojom će platiti obrazo-
vanje prema sopstvenom izboru. Biraju se, naravno, in-
stitucije koje u konkurenciji istupaju s najboljim ponu-
dama u pogledu obrazovanja. Što veći se zahtevi postav-
ljaju pred neku vrstu obrazovanja, to više se treba zadu-
živati, to veće će biti otplate na ime kredita za obrazova-
nje. Ali, utoliko je onda veći i humanizovani kapital koji
se po toj osnovi stiče, a veći će biti i prihodi za održava-
nje troškova života, Pitanje je jedino da II i tržište radne
snage raspodeljuje pozicije prema akumuliranom huma-
nizovanom kapitalu i ne važe li na njemu drugi, mnogo
važniji kriterijumi. Ali, neoliberali imaju spreman argu-
ment i protiv ovog prigovora, a to je da je jedino po-
trebno osloboditi tržište rada monopolistIčke moći (čitaj:
moći sindikata), pa će se tako uspostavili raspodela hu-
manizovanog kapitala uz odgovarajuću diferencijaciju
radničkih zarada, a povrh toga još i puna zaposlenost.
Jer, dohoci pojedinaca moći će se na slobodnom tržištu
ravnati prema graničnoj produktivnosti n iihovog utroška.
Uzgred bi se ovakvom koncepcijom obrazovnog si-
stema rešio još jedan problem. Budući da bi se pojedine
obrazovne ustanove finansirale iz uplata onih koji se
obrazuju, a ne više iz državnog budžeta, korisnici obra-
zovanja morali bi težiti posebno unosnim pozivima, pa
bise- tako-;;bl"azovanje uvek iznova usmeravalo ka onim
kvalifikacijama koje" proizlaze iz potreba odgovarajućeg
ekonomskog razvitka. Sadržina obrazovanja se ovako
podređUje interesima profita. Polazeći od svojih kratko-
ročnih potreba, poslodavci strukturiraju dugoročne to-
kove obrazovanja. Međutim, kao što je poznato iz »svinj-
skog ciklusa u Hanau«, koji se na engleskom zove »Cob-
web-problem«, na tržištima na kojima se potražnja krat-
kOI·očno koleba, a ponuda se na dugi rok mora prilago-
đavati promenama u potražnji. neminovno dolazi do stal-
nih neravnoteža, koje se samo u graničnim slučajevima
mogu u toku dužeg perioda pretvoriti Ll ravnotežu, koja,
međutim, i onda, već prema elastičnosti ponude i po-
tražnje, mora izazvati oštre suprotnosti. odnosno trajno
zaoštravanje neuravnoteženog stanja. To, dakle, znači da
su tržišni signali ovde uvek postavljeni na »crveno« i da
127
oni svoju funkciju usmeravanja i izbora mogu vršiti sa-
mo na patološki način.
Još je Marx kritikovao da je podjednako besmisleno
govoriti o humanizovanom kapitalu koliko i o tome da
je kapital čulo vida predviđanja. I zaista, »humanizovani
kapital« nije ništa drugo nego posedovanje specijalno
kvalifikovane radne snage koja se na tržištu radne snage
razmenjuje s kapitalom. A ta radna snaga može da fungi-
ra i da kao »humanizovani kapital odbacuje kamatu« je-
dino ako nađe kupca. A da li će ga naći uopšte ne zavisi
od pogodbi između obrazovanja i rada, već od kalkula-
oije korisnika »humanizovanog kapitala«, odnosno od
preduzimača. Neoliberali zaobilaze ova j problem time
što osporavaju njegovu dihotomičnu strukturu, ili što
ukazuju na određene nedostatke izazvane tržišnim ogra-
ničenjima, koji bi se otklonili upravo politikom liberali-
zacije. Naravno, ovakav način argumentisanja imun je
na svaku kritiku, jer se stalno može ukazivati na još
uvek nedostignuti, ali sada najzad uspostavljeni poredak
prave tržišne privrede, do koga će doĆI jednim daleko-
sežnim ograničavanjem države. PosledIca ovakve strate-
gije il1umiziranja je čista apologetika, koja se ne stidi ni
upotrebe najglupljih argumenata. Ovde ćemo citirati ne-
koliko primera iz već pomenute knjige Lepagea da bismo
dokumentovali kako se zaista liberalno p0stupa s istorij-
skim činjenicama, odnosima i problemIma, koji nisu ni
u kakvoj vezi s bilo kakvim pravilima nauke ili među­
ljudskih komunikacija.
Na primer, železničke afere iz prošlog veka u SAD
ne pripisuju se kapitalističkim deformacijama, bez obzi-
ra na sve maheraje tadašnjih barona,pljačkaša, već
mnogo više »tadašnjem političkom aparatu ... koji je
dopustio da beskrupulozni pojedinci u svoju korist zlo-
upotrebe suverena prava države« (str. 45). Nije ni rekla-
ma niti manipulacija, nego je ona sredstvo informisanja
koje omogućava da se potrošačima smanje troškovi za
informisanje i transakcije; ona ima, dakle, izuzetno pozi-
tivan društveni značaj. I u svojim istupanjima protiv kri-
tike monopolističke moći Lepage se ne libi nikakvog apo-
logetskog argumenta. U vezi sa značajem monopola on
kaže da su se »poslednjih godina neki ikonoborci usu-
dili" da iznova istraže ulogu velikih preduzeća i države
i da su »pri tom došli do iznenađujućih zaključaka«
(str. 48). Među ove ikonoborce koje Lepage apostrofira
svakako spada »American Enterprise Institute« koji je,
po Lepageovim rečima, ponovo izdao jednu »značajnu kri-
tičku studiju«. I ovo sada bi trebalo da bude iznenađu­
juće da »lobby« velikih monopola dolazI do zaključka da
128
monopoli zapravo nisu nikakvi monopoli, a da se oko
njih podiže toliko buke jedino zato sto im protivnici
»zavide na uspehu« (str. 49). Ali, u tome se ide i dalje,
pa Lepage citira von Hayeka, nobelovca, koji peva slavo-
pojke kapitalističkoj industrijalizaciji. Navodno, sva be-
da koju je izazvala industrijalizacija mje ni bila tako
loša. jer se, najzad, moraju ukalkulisati i »opportunity
costs«: a koliko bi tek ljudi moralo da umre da nije bilo
industrijalizacije? Ova logika je na istom nivou kao j
ona koju su takođe istakli F. A. von Hayek i Helmut
Schoeck: da automobil uopšte nije loš, a da čak ni au-
tomobilske nesreće ne treba precenjivati, jer uvek treba
pomisliti šta bi tek bilo ako bi svi ljudI koji se danas
voze automobilom morali da se, umesto toga, koriste
konjima. Broj smrtnih slučajeva bio bi sigurno još veći.
I evo, za ovakve primere on je dobio Nobelovu na-
gradu ...
Nimalo ne začuđuje da se Lepage po:oiva na perja-
nicu liberalističke teorije koji rešenje problema čoveko­
ve okoline vide u uspostavljanju svojinskih prava. On bi
hteo da privatizira čak i pravo na čist vazduh. »Kad je
reč o vazduhu, problem (njegovog privatizIranja) izgleda
nešto teži.« Ali, naš vetropir zamišlja rešenje u vidu osni-
vanja neke vrste vazdušne berze, na kojo] bi se razme-
njivale takozvane kvote zagađenosti vazduha. Sasviu:
jednostavno! Radnik iz Krojeburga odlazi na berzu da ?l
tamo sa prosvetnim načelnikom iz Celendorfa razmenlO
zagađenje vazduha! Na ovom mestu se neoliberalistička
teorija definitivno pretvara u pozorište apsurda. Stoga
ovde i napuštamo raspravu na nivou ovakvih primera
i prelazimo na istraživanje osnovne strukture argumena-
ta čijeg se fascinantnog šarma teško mogu odbraniti i
neki pametni ljudi.
Čovek kao homo ecol1omicus, reduciran na ekonomsku
racionalnost
Pretpostavka za bar minimalnu plauzibilnost »impe-
rijalizma ekonomije« su individue koje se podvrgavaju
ekonomskoj racionalnosti. Znamo već daie buržujska ra-
cionalnost (ona rudimentarna forma kOJa prethodi total-
noj racionalnosti svih životnih sfera u smislu »novih«
neoliberala) relativno nova tekovina ljudske istorije i
da čikaška racionalnost ne mora bezuslovno biti racio·
nalnost rneksikanskog Incliosa, tokijskog radnika ili sar-
dijskog pastira. Racionalnost je uslovljena kulturom i
ne može se reducirati na neki apstraktni račun, izražen
9 Marksizam u svetu 129
matematičkom formulom. I upravo u tom smislu postaje
teorija neoliberala krajnje neprijateljska prema punom
ispoljavanju individualnosti, nezavisno od ekonomske
prinude - pa ni onda kad se čovek taktićki preobražava
u racionalnu individuu, »čije odluke zaVIse kako od nje-
govih preterenci tako i od problema upoređivanja izbora
i korusti, uslovljenih ograničenošću nasih resursa« (Lepa-
ge, 1979. str. 32), dakle, kad se taj čovek zaista reducira
na »homo economicusa«. Ovaj pronalazak buržujske epo-
he - individua kao automatizovani subjekt - pojavljuje
se kao osnovna antropološka postavka novih (kao i sta-
rih) liberala: »Svi mikroekonomski radovI u osnovi po-
kušavaju uvek iznova da empirijski dokažu paradigmu
»homo economicus« koja leži u osnovi ovih ekonomskih
analiza i koja polazi od jedne simplifikovane indivi-
due ... koja žestoko kalkuliše i koja je sklona snalažlji-
vosti ii maksimiranju« (isto). Nema tu ničeg od njenog
simpatičnog lika homo fabera, homo ludensa! Čak i ho-
mo politicus i homo sociologicus su »passe«; terenom
vlada homo economicus, naoružan knjigom bilansa i ra-
čunarom. Zaista, jedna apsurdna, uz to l avetinjska pred-
stava! A povrh svega i iracionalna, jer se ljudi ne rađaju
kao homines economici, već to moraiu tek da postanu:
slobodna individua neoliberalizma je obezličena indivi-
dua, obična lutka u slobodnoj igri snaga čija su pravila
unapred utvrđ·ena.
Središnji značaj privatne svoji11e i novca
Da bi individua mogla da odlučuje i da postupa pre-
ma pravilima maksimalne koristi. morala bi raspolagati
jednim - ograničenim - fondom alternativno upotreb-
ljivih resursa; morala bi. dakle, posedovati privatnu svo-
jimI da bi mogla individualno odlučivatI. Stoga treba u
što većoj !l1;;l! p;-iv<"~:~:8'.·~ti kolektivna dobra i kolektiv-
ne odluke. Na jkonsekventniji pobornici ove teorije naj-
radije bi raskomadali zemljinu kuglu i razdelili je, počev
od magme do ozonskih slojeva, među privatnike. Čak na
Mesecu, planetarna i drugim planetarnim sistemima ove
bi pri\"atizerske furije pobole svoje kOĆIće i obeležavale
posede: jedan hipertrofirani i večiti američki san o »new
frontien<. David Friedman bi, na primer, želeo »da drža-
va može jednog dana rasprodati svoje puteve«, Atlantski
okean bi se razdelio na privatne parcele, svako bi morao
biti u mogućnosti da izdržava sopstvenu policiju, kao
što je to, uostalom, kod velikih koncerna već odavno
uobičajeno. A ako neko prigovori da je sve to apsurdno
130
i tehnički neizvodljivoi da je nauka o finansijama jasno
dokazala da ima javnih dobara koja ne mogu biti pred-
rr: et kupoprodaje, budući da se ne može garantovati kup-
CIma da će ih ekskluzivno moći koristiti - njemu se
odgovara da zaboravlja veLike nade kOJc neoliberali po-
lažu na razvoj elektronike. Jer, kompjuterima se mogu
izvesti naj komplikovaniji obračuni, predvideti cene i
utvrditi frekvence korišćenja, tako da će onda individue
periodično, kao Mo se danas čini s telefonskim računima
moći da naplaćuju takse za korišćenje puteva, vazduha:
okeanske plovidbe i posmatranja prirodnih lepota i da
i~ preko banke inkasiraju. Na mesto »perfect competi-
tIOn«, stupa sada »perfect computation« kao nimalo ne-
realistička, ali zato i te kako zastrašujuća perspektiva.
Po ovom modelu, individua postaje nekakav periferni
terminal koji funkcioniše po pravilima homo economicu-
sa, ali uvek priključen na centralni kompjuter. Raoional-
nost u smislu »imperijalizma ekonomije«( ovde je zamiš-
ljena apstraktno, do te mere da se zaista može prevesti
u matematičke kalkulacije koje će se docnije jednostav-
no sprovesti do kompjutera. Ostaje jedino otvoreno pita-
nje u čijoj pI1ivatnoj svojini treba da bude centralni ure-
đaj analize i usmeravanja i ko ga snabdeva programima.
»Big brother« može da završi. Neoliberalizam se pre-
obraća 11 Orwella 1984 ...
Jedna racionalna individua, reducirana na homo ec 0-
nomicusa sa neizbežno ograničenim kompetencijama,
može da razvija međuljudske odnose samo u granicama
svojih mogućnosti - a njih definišu l determinišu pra-
vila ekonomije. Ona se, prema tome, mogu izvesti jedino
kao novčani odnosi i regulisati putem kretanja cena. (To
isto kaže i Lepage, 1979. str. 213). U tom konceptu no-
vac fungira kao sredstvo prinude koje treba da nametne
racionalno ponašanje individuama, ali l drugim nosio-
cima odluka, na primer, državnim vlastima. To je osnov-
na ideja monetarizma s onu stranu ekonomskih analiza
i ekonom!,ko-političkih preporuka. Karl Marx je ozna-
čio novac »svodni'kom svih ljudskih odnosa«, a to je
shvatao kao izraz otuđenja, neslobode i dehumanizova-
njao U monetarističko-neoliberalističkim teorijama to se
preokreće u nešto pozitivno i interpretira kao princip
društvenog regulisanja za racionalno ponašanje u smislu
sistema. Čovek postaje »money machine« koja ne srne
da ima nikakvu drugu aspiraciju sem maksimiranja ko-
risti pod restriktivnim uslovima ograničenog paketa ak-
cija. U vezi s tim onda i ne začuđuje što se društvo shva-
ta k::1o kompleks novčanih odnosa posredovanih preko tr-
131
žišta, dakle, kao jedan kvantitativni kompleks. Lepage,
koji sve to ume da nanjuši, ponovo interpretira napredak
istorijske nauke kao njeno sve izraženije kvantifikovanje.
Neoliberalizam kao teorijska rasprava o primatu
ekonomije
Posle vremena prosperiteta, naro tito od kako su
studentske i omladinske pobune i klasne ofanzive rad-
nika izrekle o životu i očekivanjima od života sasvim
drukčije idejne principe nego što je to ekonomski raci-
onalizam izražen u novčanim jedinicama, sada se ove
emancipativne tendencije ponovo sabijaju u Prokrustovu
postelju ekonomskog racionalizma. Neoliberalizam se, da-
kle, predstavlja kao jedan dovršeni, ali istovremeno i
besperspelctivni sistem za mnoge, pa i za većinu čovečan­
stva. Svakako, to još nikad nije bilo problem za libera-
lističku teoriju. Jer, ako se treba opredeljivati između
pravila koja obezbeđuju svojinu, njeno održavanje li 'u-
množavanje (eksploataciju kapitala), i volje većine ko-
ja bi se tome suprotstavljala, izbor je bez daljeg nedvo-
smislen: uvek za pravila sistema tržišne privrede, a uvek
protiv većine čovečanstva. To je Hayek Ll svojim spisima
često naglašavao, a neol,iberal Mischpoke ga je u tome
uvek sledio. Sada bi moglo doći do pobune protiv tog
autoritativnog zaokreta liberala - da nema striktnih
pravila ekonomskog sistema, koja su sastavili neolibe-
rali. Ona obećavaju nešto nalik na )}Stoj!« u ovom ne-
zadrživom svetu. Irving Kr.istol smatra: »Ako ispravno
vidim, onda bi zahtev za »participacijom« najpre morao
biti shvaćen kao zahtev za autoritetom, za vođstvom ko-
je bi u sebi sadržalo obećanje za pomirenjem između
unutrašnjeg i spoljneg sveta građanina«. (Kristoi, 1978,
str. 250). Sada na scenu stupaju Thatcherova i Reagan;
oni se oslanjaju na pravila tržišne privrede, na primat
ekonomije, obećavajući pomirenje tog unutrašnjeg i
spoljnog sveta u sasvim neoliberalističkom smislu: spolj-
ni uslovi »poretka« biće zaoštreni kako bi tržište iznu-
tra moglo da obezbeđuje selekciju. Naravno, ukoliko bi
anonimni mehanizam i njegova selekcija bili prihvatlji-
vi, ako bi individue zaista bile homines economici, ako
bi se radilo o ljudima koji bi se priddavali pravila tr-
žišta i njima se podvrgavali, ako bi 0111 pristali da ne
samo jednom, već zauvek ,izgube, otprilike kao za Hux-
leyev Gamma minus - tada bi neoliberalistička utopija
možda i bila II stanju da funkcioniše. Pa ipak, kad je u
pitanju tržišna selekcija, tada je reč o životu i smrti, o
132
vladavini čoveka nad čovekom, država nad državom. A
toga su sasvim svesni neo liberali u svojim raspravama.
Oni se Moga naoružavaju protiv »neprijatelja slobode«,
njihove slobode. Oni su spremni da oružje i upotrebe --
prema unutra i prema spolja. Praktični neoliberalizam je
danas pogibeljna koncepcija. On se mora pobijati i teo-
rijski i praktično.
(N'eobjavljen rukopis dobijen od autora)
Preveo Milan Bajec
BIBLIOGR;\FIJA
Biedenkopf Miegel: Wege aus der Arbeitslosigkeit, Stuttgart, 1978,
B6hm, Franz »Das wirtschaftliche Mitbestimmungsrecht im
Betrieb«, u: Ordo-Jahrbuch, br. 4, 1951.
Cohen, G. A.: »Freedom, Justice and Capitalism« in: New Left
Review, br. 126, 1981. '
Donolo, Carlo/Fichera, Franco: il Govemo Debole. Forme e li-
miti della razionalita politica, Bari, 19&1.
Friedman, Milton: Capita/zs111 and Freedom, Chicago - London,
1962; od istog autora: »Die Gegenrevolution in der Geld-
theorie«, u: Peter Kalmbach (izd.), Der neue Monetarismus
Miinchen, 1973; od istog autora: The Counter-Revolution il;
Monetary Theory, 1970.
Gold, David A.:, "The Rise and Decline of the Keynesian Coali-
tion«, u: Kapitalista te, bc 6, 1977, str. 129 i dalje.
GutacJzten des wissenschaftlichen Beirats beim Bundesmi·
niste/" fiir WirtscJzaft, Bonn, dec. 1978.
Hayek, F. A. von: The Roccd to Sel1dom, London, 1944.
Kiker, B. F.: »The Historical Roots for the Concept of Human
Capital«, u: Journal of Political Economy, 1966, t, LXXV,
str. 481 i dalje.
KristoI, Irving: Two Cheers for Capitalism, New York, 1978.
Lepage, Henri: Der Kapitalis1iZlls VOI1 Morgen, Frankfurt/Main -
New York, 1979.
Maier, Charles S,: Recastillg Bourgeois Europe, Princeton, 1975.
Marcuse, Herbert: »Der Kampf gegen den Liberalismus in der
totalWiren Staatsauffassung«. u: Zeitsc1zrift fiir Sozialfor-
sclnmg (Nachdruck), Miinchen, 1970, t. 3, str. 161. i dalje,
Misse, von Ludwig: Liberalisi1lus, Jena, 1927.
R6pke, Wilhelm: Die LeIne VOil der Wirtsclzaft, Erlenbach-Ziirich,
1946.
Sklar, Holly: Tl'ilateralisl11 - The Trilateral Commission and
Elite PlalZning for World Management, Boston, 1980.
Thurow, Lester c.: The Zero-Sum Society, Harmondsworth -
New York, 1980,
133
 Hans Kastendiek
NEOKORPORA TIVIZAM?
TEZE I KONCEPTI ANALIZE U
ZAPADNO NEMAČKOJ DISKUSIJI I
INTERNACIONALNOJ DEBATI O
"KORPORATIZMU"
1. Postavljanje problema i pitanja
Ovaj prilog bavi se diskusijom koja je u zapadno-
nemačkoj sociologiji dugo godina vođena s velikim okle-
vanjem i koja je tek u poslednje vreme ,inten:civirana.
Reč je o pitanju da li su se u Saveznoj Republici Nemač­
koj, ili generalno u zapadnoevropskim kapitalističkim de-
mokratijama formirale konture »novog korporativizma«
i da 1i se ovaj mogući razvoj trenutno ubrzava. Dosada-
šnji odgovori na ovo pitanje su veoma nejedinstveni i
ne uvek konzistentni. Često izgleda kao da se ovaj pojam
koristi samo za etiketiranje savremenih tendencija dru-
štveno-političkog formiranja.
U toj situaciji želim da prikažem neke rezultate i
koncepcij'e razmišljanja internacionalne diskusije ,koja
se može označiti kao debata o korporatizmu (corpora-
tism). Ona je sada ušla i u zapadnonemačku literaturu
- kao diskusija o »korporatizmu« (upor. Lehmbruch
/Lang 1977; Streeck 1978.a i 1979; von Alemann/Hein-
ze 1979.a i b; von Alemann 1979. i 1980; von Beyme
1979). Kao njen početak opštepriznat je jedan časopisni
članak Amerikanca Philippea C. Schmittera (»Still the
Century of Corporatism?«). Otada su »korporatizmu«
(znak pitanja već nije odgovarao argumentaciji) posve-
ćene mnoge međunarodne konferencije, brojni zbornici
radova i tematske publikacije. U debatI su učestvovali
pre svega britanski, skandinavski i srednjoevropski so-
ciolozi (o zapadnonemačkom učešću upor. Lehmbruch
1974, 1977; Nedelmann/Meier 1977; Meier 1978; von Bey-
me 1978; Streeck 1978.b; Offe 1978; Offe/Wiesenthal
1978). Iz toga rezultiraj u određena težiSta i j ednostra-
134
nosti d?sa?ašnje d~skusije - na primer, zapostavljanje
post::vlJanp ~~ma l. formulisanja problema, koji se ob.
ra~uJu u"ItahJ~nskoJ. deb~ti o korporativizmu. Ovaj rad
nece mOCI k.ongovalI ~e .lednostrar:osti, već i zbog mog
trenutn?g il!voa Zn<:U1Ja. Koncentnsaću se na pokušaj
uvođenja u debatu o »korporatizmu«. l ovo mi se čini
opravd~nim!)er so~ijalistički orijentisana zapadnonemač­
k.a SOCIOlogIja ovaj pra\ac analize nije gotovo ni zapa-
Zlla .
. V.erovatno će ova debata već od samog početka biti
pnmljena sa skepsom, veoma jasno izraženom u jed-
n?m .upr~~ro publikovanom članku: naIme, postavlja se
pIta::Je nIJe 11 debata o korporatizmu »zaludan pokušaj
teonJe« građanske sociologije pod dominacijom anglo-
-američke diskusije da istraži savremene pravce razvoja
društvene organizacije politike (upor. Bopp-Schmehl/Ky-
pke 1979). Nasuprot tome, ja smatram da nam neki re-
zultati i analitički koncepti ove debate mogU pomoći da
odgovorimo na pitanja koja stoje u prvom~ planu zapad-
nonemačke diskusije. Ova pitanja su, pre svega: kako
~reba ~a Save~l!u Repu~liku Nemačku oceniti programe
l .teh~!ke »so~ljalnog mlra« '? Kako objasniti da se orga-
I11zvac.IJ~ vl.a~tl. u Saveznoj Republici Nemačkoj i u sa-
~asr:JoJ krIZI, l uprkos svih slabosti legitimnosti i uprav-
IJ~n.la, pokazala kao veoma stabilna - bar u poređe­
njU sa zapadnom Evropom'? Ne stvaraiu li se sa sadaš-
njim strategijama za upravljanje, moderaciju ili čak
prevladavanje ekonomskih kriznih kretanja drugi (novi?)
elementi i oblici društveno-političke formacije? Sadrži
li »restrukturisanje privrede« istovremenu :i nužnu reor-
g~niz~ciju odnosa politike i ekonomije, kao i restruktu-
rIsanJe odnosa društvenih snaga'?
Osvrnuću se prvo na neke~ teze o korporativizmu iz
zapadnonemačke diskusije, a potom i na debatu o »kor-
poratizmu«. Pri tom će postati jasno da ove dve disku-
sione linije imaju različite, odnosno različito akcentui-
sane stm'ove prema pitanjima i problemima, ali da su
ipak međusobno spojive /iako su pojmovi korporativi-
zam i corporatism (korporatizam) odn. korporativistič­
ki i corporatist (korporatistički ) samo delimično iden-
tičny. R~zmišljanja koja potom slede posvećena su pi-
tanJu kOJe problemske perspektive proizlaze iz dosadaš-
nje diskusije o »novom korporativizmu«, odnosno o
»(neo)korporatizmu«. Ona neće ostati samo na koncep-
cionalno-teorijskoi ravni, \ eć će biti izvedena i s obzi-
rom na društveno-političku organizaci ju Ll Saveznoj Re-
publici Nemačkoj.
135
2. Teze o korporativizmu II dosadašl1joJ zapadl1ol1emač­
koj diskusiji
Dok je internacionalna debata o korporatizmu za po-
slednjih nekoliko godina dostigla razmel' koji je već
ironizovan terminom »industrija rasta« (Panitch 1978),
u zapadnonemačkoj (levoj) sociologiji se tek povremeno
i u pojedinim sred,inama govori o korpol'ativnim struk-
turama i strategijama. Bez pretenzija na potpunost, re-
ferisaćemo o nekim prilozima.
Već 1968. Johannes Agl10li ukazao je na korporativ-
na obeležja zapadnonemačke političke organizacije. »Ne
u vršenju vlasti, već u društvenoj funkciji«, kako on na-
glašava, može se utvrditi »sličnost« odnosno »blizina<~
»narodne partije«, odnosno narodni? par~i.ja. v(»ph~.ra~m
oblik jedinstvene partije«) prema tIpu fas:stlck.e. Jed!~­
stvene partije. Tipični za obe navodno su »IdentlflkacIJa
sa celinom, težnja za ,interklasizrnom' i internopartij-
skim poravnavanjem eksternopartijskih interesnih i
grupnih konflikata... Obe teže, bez ?bzira. na ~ventu­
alni klasni zadatak, ka stvaranju velIke zaJedmce.« U
»politički praktikovanoj formi poravnanja«, navo~no i
»narodna partija« ima tendenciju saradnje profesI?nal-
nih kategorija, kojom treba da se ukine polarno st Izme-
đu kapitala ,i rada. Ona se, dakle, principijelno orijen-
tiše ka korporativnom rešenju konflikata i ka korpora-
tivnom uređenju mira{(. Praksa narodne partije svodi se
na to da »ostvari državu, čiji je nosilac l koja je s njom
u dobroj meri identična, kao institucionalnu mirovnu
moć{( (Agnoli 1968, str. 30. i dalje).
Agnolijeve teze o korporativnim obeležjima političke
organizacije u Saveznoi Republici Nemačkoj nisu tada
- koliko ja rto vidim - gotovo ni zapažene. Tek pro-
cesi društveno-političkog formiranja poslednjih godina
ponovo su doveli do pokušaja da se razvojne tendencije
zapadnonemačke politike interpretiraju uz pomoć kon-
cepta korporativizma.
Kao polazna tačka formiranja korporativnih struk-
tura i strategija, smatra se naročito koncept »formiranog
društva«, koji je 1965. propagirao Ludwig Erhard (o ta-
dašnjem prijemu tog koncepta upor. Opitz 1965; Negt
1967; SchEifer 1967). Wolf-Dieter Narr upozorava da se
ovaj program ne odbaci kao samo kratkotrajan produkt
ideologije: »Ma kako brzo formula o ,formiranom dru-
štvu', sa svojim elementima katoličkog socijalnog uče­
nja, ordoliberalizma, neokorporativističkih ideja i etati-
stičkih briga o ,pravoj' državi, bila povučena iz prometa,
bilo bi pogrešno zavaravati se u pogledu trajne simpto-
136
~~!~~e .0V?g koncep~a. Ne samo da je u ,velikoj ko a-
hC~Jl' : ~Ime obavlJen~m stvaranju ustava ispunjen i
ukmut l Jedan deo obecanja formiranog društva. I kon-
cept i elementi dr~avno preoblikovanog neokorporativiz-
ma~ neravnopravm četveroglas koji se sastoji od države
(drzavnog aparata), preduzeća, sindikata i nauke, zadr-
žavaju - kao i politički tota1izovana ideologija socijal-
nog partnerstva - aktuelan znača j i pre svecra karakter
pokazatelja za budućnost« (Narr1979, str. 19 i dalje).
Danas se ova teza primenjuje na socijaldemokratski
program »aktivne strukturne politike«, onakve kako su
je razradili Scharpf/Hauff (Scharpf 1974; Hauf/Scharpf
1975). On navodno sadrži i razmišljanja o svom dru-
štveno-političkom sprovođenju, koja se svode na »kor-
porativistički model« (Hoffmann 1977, str. 348; upor. i
Narr/Offe 1976). Na ove implikacije »aktivne strukturne
politike« ukazuju i Hirsch/Roth (1977 i 1979). Za njih
je program Scharpf/Kauff prosto »socijaldemokratska
varijanta korporativističkog ,formiranog društva'« (1977,
str. 12). Ona, po njima, stoji li vezi sa stvaranjem dale.
kosežne socijaldemokratske strategije integracije masa,
koja sve više poprima autoritarno-korporativističke crte
i kristalizuje se u »nemačkom modelu«. Ona je, navod-
no, specifična strategija za održavanje političke stabil-
nosti u ekonomskoj krizi. Uslov za sprovođenje ove stra-
tegije bio bi da se sindikati »ne mobilizuju za aktivan
otpor prema posledicama krize (nezaposlenost, raciona.
lizacija, pooštren tempo rada, pogoršani uslovi rada itd.),
nego da se uglavnom zadovolje apelovanjem na državu«
(Hirsch/Roth 1977, str. 11).
Hirsch/Roth smatraju ovaj uslov kao »još dat«;
Esser/Fach dolaze u svojoj analizi pokušaja za rešenje
krize u sarskoi industriii čelika do rezultata koji seže
dalje (1979.a, b; Esser i ostali 1979). Po njihovom mi-
šljenju, sindikati se nisu ponašali samo pasivno-reaktiv-
no, nego su se povezali u »kriznikartel«, »u kome su se
našli neformalno fabrikanti industrije čelika, nadležne
državne instance i pogođeni sindikat, da bi našli zajed-
ničko, za svakog podnošljivo rešenje problema«. »Pod-
nošljivi« su, po njihovom shvatanju, oni oblici rešenja za
sindikat, koji njegovom užem članstvu donose najmanje
kriznih posledica - na štetu ostalih radnika, bili oni
organizovani ili neorganizovani. Esser; Fach dolaze do
generalnog rezultata: »Između države, preduzeća i sin-
dikata nastaju kooperativni regulacioni oblici, koji, po-
stavljeni na duže staze, stvaraju ,korporatistički blok'
;, Zajednička vlada CDU i SPD.. - PrillL pre\'.
137
koji bi mogao dugoročno stabilizovati ,srž' društva«
(1979. b). Iz ove argumentacije ne vidi se jasno treba li
označavanjem »kriznog kartela« kao »korporatistički
blok« da budu okarakterisane »kooperativne regulacione
forme« kao takve, ili »korporatističko« Li tom bloku re-
zu l1liraiz ostvarenja označenog selekcionog uzroka. Ve-
rovatno Esser/Fach misle ovo poslednje. U tom slučaju
njihov pojam »korporatizam« odgovara Jednom od zna-
čenja koje ima italijanski pojam korporativizma: on oz-
načava - u jednoj Agnolijevoj definiciji - "pozicije do-
vedene u vezu s egoističkim profesionalnim interesima
i stoga spremne za unosne kompromise, pozicije koje su
suprotne razvoju klasne borbe« (Agnoli 1975, str. 19).
Ako Esser/Fach svoju tezu korporatističkog bloka
razvijaju polazeći od specifičnih političkih posledica
»kooperativnih regulaciol1i!z oblika« kojI se formiraju
između države, preduzeća i shzdikata, argumentacija
Wolfganga Spohna (1979) upravljena je pre svega na
,ulogu države'. Osnovne crte »nemačkog modela« SPD
(Sozialdemokratische PaI'>tei Deutschlands) »pokazuju
sumnjivu blizinu sa fašističkim modelom države i dru-
štva, posebno u pogledu stava te države prema socijal-
nim konfliktima. Princip korporativizma, državnog regu-
lisanja društvenih odnosa, danas više nije u suprotno-
sti s institucijama građansko-demokratske: ustavne drža-
ve, već se upravo zahvaljujući njima i ostvaruje«. »Mo-
del Nemačka« navodno je »specifičan oblik državnog re-
gulisanja socijalnog konflikta, strategija države da uz po-
moć institucionalizacije i pravnog sistema društvenim in-
teresima oduzme njihovu potencijalnu eksplozivnost.«
Ova strategija upravljena je direktno na odnos na-
jamnog rada i kapitala: »Ozakonjivanje i institucionali-
zacija odnosa najamni rad-kapital obuhvata klasni od-
nos prvo na nivou pojedinačnog kapitala (radnici-fa-
brikanti), drugo same klasne organizacIje (pre svega u-
druženja sindikata i fabrikanata). »Istorijski su se, na-
\odno, formirala dva oblika ove strategije: fašistički i
reformistički.« Dok je prvi karakterističan po tome što
država »u direktnoj režiji sprovodi aranžiranje klasnih
odnosa«, reformistički oblik implicira »priznavanje eko-
nomskih i političkih organizacija proletarijata, kao i nji-
hovu (principijeinu) ravnopravnost s organizacijama ka-
pitala.« Država ovde, navodno, ne nastupa »sama kao
organizator soci jalnih odnosa«, več se ograničava na to
da propisuje »organizacione statute«. »Društveni intere-
si mogu se, doduše, u SRN organizovati i mimo države,
ali okvir njihove delatnosti utvrđuje država«. Iako
138
Spohn pod naslovom »Put u modernu korporativnu dr-
žavu« obrađuje »nemački model«, državno utvrđivanje
okvira delatnosti objašnjava se pre svega na centralnom
primeru zakonskog prava radnika na borbu i odgovara-
juće sudske prakse SO-ih i 60-ih godina. Ono »reformi-
stičko« u socijaldemokratskoj strategiji nije, naravno,
objašnjeno tim rezultatima CDU - dršave (Christlich
Demokratische Union = Hrišćansko-Demokratska unija)
čak i ako oni i dalie deluju, niti ga je tim rezultatima
moguće objasniti. Tvrdnja da je »model Nemačka« II
odnosu na »formirano društvo" adekvatniji koncept za
održavanje »socijalnog mira«, stoga je preuranjen korak
u argumentaciji, i to s obzirom na oba koncepta.
Videli smo da je raspon dosadašnjih teza zapadno-
nemačke diskusije o korporativizmu veoma širok: »kor-
porativistički« se u principu odnosi na politiku narodnih
partija; na specifične koncepte hrišćanskodemokrat~ke
ili socijaldemokratske politike; na kooperacione oblIke
između države, kapHala (njegovih organizacija) i sind~­
kata; na selekcioni uzorak prilikom svaljivanja posledI-
ca krize na određene grupe radnika; na državno-pravno
regulisanje konflikata između najamnog rada i kapitala;
generalno, na različite oblike vlasti fašizma i zapadno-
~emačke demokratije. Veze između isticanih i analizira-
nih oblika i obeležja savremene politIčke organizacije
nedovoljno se uspostavljaju. Konture teorijskog koncep-
ta analize korporativizma još su veoma nejasne.
3. Allalitički kOl1cepti illternaciollalne debate o korpo-
ratiZl11ll
3.1" O sadržini diskusije
Debata o »korporatizl11u({ ne nudi nam u ovoj si!u-
aciji ni u kom slučaju »patentne rec~ple«, pogo.~ovu st?
definitivna teorija »korporatizma« l1l ne postoJI. A::~h­
tička sadržina pojedinačnih priloga je veoma razhcIta
ci često neznatna): a dosadašnji početm rezultati odnose
se na različite tematske oblasti. Jednim delom samo su
preformulisane, na primer, stare teoreme iz istraživanja
udruženja; delimično se pokreću probleini koj~ su i z~
zapadnonemačku sociologiju već odavno poznatI, na pn-
mer odnos između politike interesa i parlamentarne re-
prezentacije. Neki od tih začetaka, i to ne samo (malo-
brojni) marksistički prilozi, bave se doduše važnon:,Pro-
blematikom. Oni se odnose na razvoJne tendenCIJe u
društveno-političkoj organizaciji zapadnoevropskih drža-
139
va nakon prvog i posebno nakon drugog svetskog rata.
»Korporatizam« se pri tom shvata veoma različito, već
prema tome kako se ocenjuju promene u odnosu države
i privrede i u odnosu države, organizacija kapitala i sin-
dikata. Mnogim početnim radovima, međutim, zajednič­
ko je da zapažaju pojačanu tendenciju ka stvaranju do-
datnih i novih formi (institucionalizovane ) integracije i
kooperacije između države i privrede, odnosno između
države i glavnih društvenih organizacija. Ovo navodno
proizlazi iz promenjenih problema legitlmnosti i uprav-
ljanja tog sistema vlasti, stvarajući nove uslove i oblike
rešavanja društveno-političkih konflikata. Kada se ova
nova konstelacija označava kao »korporatizam«, onda
nije uvek jasno ukazuje li se time na analogiju ili na
nešto kao funkcionalni ekvivalent prema »korporativi-
zmu 20-ih i 30-ih godina. Jasno je samo da se time ne
želi direktno i prosto izjednačavanje s ranijim shvata-
njima društva i države, ili čak sa strukturnim elementi-
ma, odnosno elementima sistemske retorike, na primer,
italijanskog fašizma. Ponekad se »korporatizam« shvata
kao specifičan oblik savreme11C političke organizacije; ve-
ćinom se pravi razlika između autor:itativnog, državnog
itd. i liberalnog, društvenog itd. ))korporatizma«, pri če­
mu ovaj poslednji treba da označi aktualnu političku 01'-
ganizaciju u nekim zapadnoevropskim demokratijama.
Detaljno ću p:;:ikazati više najuticajnijih koncepata
analize. To mi se čini opravdanim, jer su oni u zapad-
nonemačkoj diskusiji često malo poznati, ili prikazani
u krajnje skraćenom obliku. Tako su, na primer, Bopp/
/Schmehl/Kypke (1979) opisaLi Schmitterov podsticajan
rad veoma neodređeno, a radovi Pahl/Wmklera, Jessopa,
Panitcha i Croucha nisu ni pomenuti. I Alemann/Heinze-
-Reader (1979.a) daje samo kurs istički i delimičan pre-
gled. U ovoj situaciji koncentrisaću se na pokušaj da
dam struktuJ1isan prikaz te debate. Pri tome ću odustati
od detaljne kritike pojedinih pozicija l od opisivanja
dosadašnje međusobne kritike između različitih orijen-
tacija (upor. o tome Panitch 1978. i Kastendiek 1980).
Treba još napomenuti da sam ja preveo sve citate iz
radova na engleskom jeziku.
3.2. Korporatizanz leao privredni sistem kojim upravlja
država
Diskusija o »korporatizlTIll« u Veliko] Britaniji pod
snažnim je uticajem brojnih priloga R. F. Pahla i l. T.
Winklera: Njihova centralna tema je sve veća inovacija
140
države u procese i organizaciju privrede, a njihove teze
je prihvatila upravo konzervativna strana. Za Pahla i
\Vinklera »korporatizam« je »ekonomski sistem u kome
država upravlja i kontrolise privredu, koja se pretežno
nalazi u privatnom vlasništvu« (Winkler 1976, str. 103,
moje isticanje). Upravljačka (preko direktiva) interven-
cija države navodno je »principijelno obeležje definicije«
korporatizma (naved. delo, str. 105). Ona obuhvata i in-
terne procese odlučivanja u privatnim preduzećima. »Dr-
žava ne pokušava da utiče samo na odlučivanje; ona po-
stavlja okvire ili ograničava okvire odlučivanja kapita-
lističkih vlasnika ili mcnadžera« (l1aved. delo, str. 104).
Četiri glavna principa određuju ponašanje države
(naved. delo, str. 105-109):
O) unity (jedinstvo): »Korporatizam« polazi od toga
da se ekonomski ciljevi najbolje mogu ostvariti koopera-
cijom. Ovo je navodno odricanje od konfliktnog oblika
društvenog razračunavanja, posebno od principa eko-
nomske konkurencije. »Korporatizam« ne samo da odu-
staje od antimonopolističke politike, nego se orijentiše,
navodno, pre na aktivnu politiku industrijske reorgani-
zacije ili na stvaranje državno organizovanih kartela.
(2) order (red): »Korporatizam« smatra tržišnu pri-
vredu anarhističkom, nepredvidivom i nesigurnom. Sta-
bilnost se, navodno, može postići samo uz pomoć držav-
nog regulisanja i individualnog samoograničavanja. »Ge-
neral will« (opšti interes) (mi bismo rekli »zajedničko,
opšte dobro«) navodno je pIlimaran, prilikom njegovog
sprovođenja mora sudelovati i država. Radnici bi morali
da rade, fabrikanti (poslodavci) da garantuju radna me-
sta, a obe strane da kooperišu. Stoga, prema njima, i dr-
žava tendira ka tome da zabrani štrajkove i isključiva­
nje radnika i da oktroiše prisilna poravnavanja.
(3) nationalism (nacionalizam): »Korporatizam« je,
navodno, kolektivistički; kolektiv se, međutim, više ne
definiše kao klasa, nego kao nacija. Efikasnost nacional-
ne ekonomije navodno je proklamovani cilj kolektivnih
napora, upravo nasuprot drugim ekonomijama, prema
kojima se nacionalna privreda odnosi nacionalistički.
(4) success (uspeh): »Korporatizam« je, navodno,
orijentisan prema cilju, ne prema sredstvima. To, na-
vodno, nije samo pragmatizam, već i antinomija, ako ne
odbijanje legalnih prava i pravne države. »Korporati-
zam« kao »sistem mobilizacije« potiskuje, navodno, pri-
vatnoindustrijske oblike rešenja i favorizuje kolektivisa-
na, državna rešenja. »Tačnije: ovo znači da bi korpora-
tistički sistem pokušao da osigura kontrolu nad investi-
cionim procesom (alokativna funkcija) i da u izvesnoj
141
meri preuzme odgovornost za ekonomsko planiranje
(ko(1)-dinirajuća funkcija)« (WinkJer, l1aved. delo, str.
109) .
Pahl/Winkler hteli su da navedenim iskazima daju
doprinos »generalnoj teoriji korporatizma«. Svoju defi-
niciju oni shvataju kao idealno tipičnu, kao »ekstrakt«
iz ,istorijskih' diskusija i pokušaja realizacije korpora~i­
vističkog sistema i iz savremenih tendencija zapadmh
država. Oni ne dopuštaju nikakvu sumnju u to da se u
Velikoj Britaniji učinjeni dalekosežni koraci u pravcu
.,lmrporatizma«, i očekivali su 1976/1977. da će se ovaj
razvoj intenzivirati u 80·im godinama, ih čak biti dove-
den do kraja. Ovaj razvoj se navodno pojačao početkom
60-ih godina, kada su konzervativci počeli zaokret svog
privredno-političkog kursa, koji je išao u pravcu sve o~
bimnijeg planiranja i upravljanja ekonomijom. Ovaj
trend je, navodno, nastavljen bez obzira da li su bili u
pitanju laburisti ili konzervativci. Njima je bila zajednič­
ka »pracrmatička teorija« »korporatizma«, koja se može
objasniti na osnovu opšteg trenda britanske ekonomije
(upor. o tome i Harris 1972; MiddIernas 1979, koji isto-
"ijski idu mnogo dalje). Posebno su:
rastuća industrijska koncentracija
opadanje profitabilnosti
tehnološki razvoj i
internacionalna konkurencija,
ubrzani kriznim razvojem, po njihovom mišljenju, do-
veli do sve većeg involviranja države u privredu. Rezul-
tat je, smatra se, više nego državna intervencija, kejnzi-
jansko upravljanje potražnjom, indikatIvno planiranje,
tehnokratska manipulacija, socijalna demokratija, soci-
jalno odgovoran kapitalizam ili nova industrijska država;
taj rezulta je, po njihovom mišljenju kvalitativl1a pro-
mena eko11omskog sistema, l1ešto drugo nego kapitali-
zam ili socijalizam - to je novi korporatizam (o kritici
upor., na primer, Westergaard 1977, Jessop 1978, Pantich
1978).
3.3. Korporatizam kao oblik izmirenja funkcionalnih
interesa
Različito od Pahla i Winklera, koji se pretežno kon-
centrišu na odnos države i privrede i u državnoj upravi
nad privredom vide glavnu karakteristiku korporatizma,
većina ostalih priloga koncentriše se na problem društve-
ne i političke reprezentacije, odnosno izmirenje »funk·
142
cionalnih interesa«. Pojmovi »funkcionalni interesi«,
»funkcionalne grupe« itd. odnose se na glavne grupe
društyene produkcije i reprodukcije, dakle pre svega
na organizovani kapital, odnosno na organizacije kapita-
la i organizacije radnika" Analitički interes, međutim,
kod pojedinih autora je različito usmeren.
a) Philippe Sclzmitter određuje korporatizam kao
specifičan sistem reprezel1tacije i1lteresa odnosno izmi·
renja il1t cresa, kome posebno obeležje daje uloga države
prilikom org(/ni~:acije i11teresa" Karakteristično za njego-
vu argumentaci ju je raščlanjivanje drus tvenih političkih
orcranizacija: sistem reprezentacije interesa, odnosno iz-
mh-enja, shvata se kao jedna strukturna jedinica između
mnogih drugih. Kao druge strukturne jedinice on navo-
di, na primer, organizaciju porodice, oblike organizaci-
je teritorijalne zajednice itd" Schmitter se time okreće
protiv izjednačavanja korporatizma i »organske države«,
odnosno sličnih dalekosežnih određen ja. On tako govori
i o tome da se »korporatistički sistem izmirenja intere-
sa« može povezati s različitim partijskim sistemima, s
različitim vladajućim ideologijama itd. Isto, po njego-
vom shvatanju, važi za »pluralistički sistem izmirenja
interesa.«
Ova široko postavljena slika koncepata i oblika poli-
tičke organizacije sužava se u oznaci jednog problema
(ovde: sistem izmirenja interesa), a onda se također
razilazi u »ekstraktne« definicije: »Ja sam u svom radu
našao da je korisno da korporatizam posmatram kao
sistem reprezentacije interesa i ponašanja, kao posebno
obhlkovan (a particular modal) ili idealno tipičan institu-
cionalni aranžman za povezivanje grupno organizovanih
interesa građanskog društva sa državnim strukturama
odlUČivanja. Kao t;kay on je jedan od različitih mogu-
ćih modernih konfiguracija reprezentovanja interesa, či­
ja je možda najbolja poznata i priznata alternativa plu-
ralizam« (Schmitter 1974, str. 86).
Te dve ecrlavne alternative onda se ovako deE-
nišu:
Pluralisl11us: »Sistem izmirenja interesa čiji su bit-
ni sastavni delovi organizovani u neodređen broj razli-
čitih, dobrovoljnih, konkurentskih, nehijerarhijskih i au-
tonomnih (što se vrste i obima interesa tiče) grupa. Ove
grupe ne poseduju ni posebnu državnu lIcencu, priznanje
Ili potporu, niti su obrazovane na državnu inicija1livu,
niti podležu državnoj kontroli u pogledu regrutovanja
rukovodećeg personala, ili artikulisanja interesa. Sem to-
143
ga, u okviru oblasti koju zastupaju ne mogu preuzeti
monopol u reprezentovanju.«
Korporatizam: »Sistem izmirenja interesa čiji su bi-
tni sastavni delovi organizovani u ograničen broj sin-
gularnih obligatornih udruženja, koja međusobno ne kon-
kurišu, koja imaju hijerarhijsku strukturu i koja su me-
đusobno razgraničena po funkcionalnim aspektima. Ona
raspolažu državnim priznanjem ili licencom, ako čak
nisu i obrazovana na državnu inicijativu. U okviru obla-
sti koju zastupaju izričito im se odobrava monopol da
reprezentuju, zbog čega zauzvrat treba da vode računa
o izvesnim obavezama prilikom izbora rukovodećeg per-
sonala i prilikom artikulisanja zahteva i potpore«
(Schmitter 1974, str. 94. i dalje).
Ova definicija, po njegovom mišljenju, važi za mno-
ge ,zapadne demokratije', kao i za autoritarne sisteme.
I za jedne i za druge, navodno, važi ono što je npr. utvr-
đeno za Švedsku; tamo su interesna udruženja dobila
»kvazi-Iegalan status i pi.sano pravo (a prescriptive right)
da govore za svoje delove stanovništva. Ona utiču na pro-
ces vladanja, mimo parlamenta. Ona su agenti vlasti.
Ona zastupaju državu u 6itavim oblastima javnog života
i na njih se prenose zadaci koji zapravo spadaju u nad-
ležnost upravne vlasti« (Schmitter 1974, str. 100. citira-
no prema R. Huntfordu, The New Totalitarial1s, New
York, 1972, str. 86).
Ovo doduše, po Schmitterovom shvatanju, ukazuje
na mogućnost da se samoprikazivanje ,zapadnih demo-
kratija' kritikuje i raskrinka kao pluralističko, ali se one
ne mogu izjednačiti s autoritativnim sistemima.
Radi diferenci jacije Schmi.tter razvija »taksonom-
ski« (Schmitter 1979, str. 96) dve verzije korporamzma:
društveni i državni korporatizam. Sistemi izmirenja in-
teresa »mogu nastati na dva iz osnove različita načina i
stoga otelo~ljavati dijametralno suprotne odnose moći i
uticaja. Oni se mogu pojaviti ,odozdo' kao manje ili više
spontan odgovor na prethodnu promenu u okviru isto-
rije ili oblasti izmirenja interesa; ili mogu biti namet-
nuti ,odozgo' kao svesna politička mera na inicijativu
i pod kontrolom grupa m06i koje postoje već od ranije«
(Schmitter 1979, str. 96).
Ovi iskazi su doduše veoma naivni, ah su u Schmit-
terovim radovima obrazloženi bolje nego što se to u
prvi mah čini (doduše ne u ovom citiranom prilogu, koji
je jedini preveden). Posebno se nadovezujući na Shon-
fieida (1968) i preko njega na Keynesa, on ove iskaze
primenjuje na razvojne trendove u zapadnoevropskim
144
državama. »Ja mislim da je korporatizacija interesa rep-
rezentovanja povezana s izvesnim temeljnim imperati-
vima ili zahtevima kapitalizma da reprodukuje uslove
svoje egzistencije i kontinuirano stvara nove resurse.
Razlike u specifičnoj prirodi tih imperativa ili zahteva u
r~zličitim stadijima institucionalnog razvoja i interna-
CIOnalnog sklopa kapitalizma, naročito kad se odnose na
odnos konfliktnih klasnih interesa, čine razliku u uzro-
cima nastanka društvenog i državnog oblika korporatiz-
ma«. Stvaranje društvenog korporatizma »može se pre
svega svesti na imperativnu nužnost stabilnog režima, uz
prevlast građanstva, koji su prouzrokovali procesi kon-
centracije svojine, konkurencija nacionalnih privreda,
ekspanzivna uloga javne politike i racionalizacija pro-
cesa odlučivanja u okviru države, da bi se (subordinant-
ne) klase i statusne grupe nad kojima se vlada čvršće po-
vezale za politički proces ili inkorporirale u njega«
(Schmitter 1974, ~tr. 107. i dalje).
Schmitterovi radovi su glavna tačka na koju se po-
zivaju u aktuelnoj debati o "korporatizmu«. U međuvre­
menu pojavili su se bezbrojni članci i konferencioni ma-
terijali koji još samo polaze neposredno od definicija
"društvenog korporatizma« (societal corporatisrn). Kri-
tika ove polazne tačke označila je, međutim, čitav niz
slabih tačaka, naročito: a) ograničenost na kategorije
istraživanja udruženja, koja dolazi do izražaja već i u
dominantnom suprotstavljanju korporatizma i pluraliz-
ma; b) grupno teorijsko polazište koje stoji u toj tra-
diciji i koje sprečava postavljanje pitanja analize klasa;
c) isključivo paušalno dovođenje u vezu nastanka korpo-
rativnih struktura s razvojem kapitalističke ekonomije;
d) apstraktno shvatanje države, koja se javlja samo kao
adresat medijacije interesa ili kao autonomna, ili čak
neutralna društvena instanca; .e) nedostatak koncepta
političkog sistema, posebno zanemarivanje partija kao
instanci medijacije i kao nosilaca državne politike.
b) Dok se Schmitter - uprkos iskaza u poslednjim
citatima - koncentriše na uticaj države na "sistem me-
dijacije interesa«, za Gerharda Lehmbrucha je glavno
pitanje kako se jedno prema drugom odnose »politika
interesa« i parlamentarizam/ sistem partija (upor. naro-
čito 1977). Za njega se »liberalni korporatizam«, koji on
razlikuje od »autoritativnog«, ne može još okarakterisati
kao sistem reprezentacije interesa ili intermedijaoije, ne-
go je njegova specifičnost, navodno, »usko uzajamno
prožimanje državnih birokratija i velikih interesnih udru-
ženja« (nav ed. delo, str. 94) prilikom odiučivanja i spro-
10 .\Iarksizam u du
S\
145
vođenja posebno ekonomske i socijalne politike. Pri to-
me, navodno, »politika interesa', i »partijski sistem vla-
danja« (party government) nisu nespojivi, već su čak
stvorili simbiozu koja je povećala njihove kapacitete za
rešavanje problema (naved. delo, str. 93).
Razvoj odnosa liberalnog korporatizma i partijskog
sistema može se interpretirati na primeru sve veće struk-
turalne diferencijacije i funkcionalne specijalizacije po-
litičkog sistema, koje su izazvane zahtevima za stvara-
nje konsenzusa, navodno, posebno specifičnih ~a. eko~
nomsku politiku (upor. naved. delo, str. 99). OVI lsk~~l
demonstriraiu se pre svega na politici dohotka u VIse
evropskih d~'žava, pošto je kod korporatističke politike
interesa »prvenstveno (reč) o regulisanju k~nflikt~ ra~­
podele koji su relevantni za društvenu stabllnost l pn-
vredni rast« (1979.a, str. 555)
c) Pitanje povezivanja različitih form~ reprezento-
vanja u »liberalnom korporatizmu«, dovodl Bob Jessop
do jednog koncepta analize koji korp~rallzam prob~ema­
tizuje u kontekstu oblikq države, k.o~~ on određuje .~z
pomoć njihovog odnosa Između pohtlcke reprezentaCIje
i državne intervencije (1978). Dok su ove dve strane u
»parlamentarno-birokratskim« oblic.ima dr~ave, navodno,
odvojene, ukorporatizmu .su, po nJem.l..~,. dn:ektno među­
sobno povezane. Korporatizam, po rIllsl)en~u Byoba J~s­
sopa, sadrži fuziju političke reprezentaCIje ,I . drz~vne In-
tervencije, pošto se one posreduju uz pomoc J~v!llh »k?r-
poracija«, koje se konstituišu I~a b~z; p~lo.z~~a svoJIh
članova u sistemu podele rada. Ovo le defmIclJa korpo-
ratizrna koja važi za 'korporalivnu državu: k~~a je e~i­
minisala sve principe parlamentarne orga111ZaclJe l kOJa
se oslanja još samo na »korp~ra~ije«, odno.sno njih spa-
ja na nivou države. Ovaj »ČIStI korporatl~a~« (»pure
corporatism«) b~o bi identi~an s. kOlp?ra~~vl.zmomv ka-
kav nije nikad bIO ostvaren cak 111 II fasIstl~klIr: drzava-
ma (upor. Mayer-Tasch 1971). Jessop stoga l kaz~ d.a su
kako parlamentarno-birokratski, tako l korporatIV111y ob-
!ik države idealni tipovi i da je svaka aktuelna d;zava
mešo\'iti oblik s elementima oba ova tipa. Ovo, po njemu,
naročito Yaži za »tripartizam«, pojam kojim se u bri-
tanskoj diskusiji označava uska, pre svega institucio~lali­
zovana kooperacija države (državnog aparata), kapltala
(organizacija kapitala) i sindikata. Za »tripartitni sistem
lib~ralnog korporatizma u nastajanju« (Jessop 1978, str.
28a) nav'Odno su socijaldemokratske partije (ili njihovi
ekvivalenti) »prirodne' vladajuće partije«, pošto povezuju
više glavnih uloga u jednoj političkoj organizaciji: bH-
146
zak odnos s radničkim pokretom; supstancijaini poten-
cijal birača u organizovanoj radničkoj klasi i u novoj
sitnoj buržoaziji; sposobnost da različite zahteve poveže
u program koji podržava državnu intervenciju u inte-
resu akumulacije kapitala (upor. naved. delo, str. 29).
3.4. Korporatizarn kao politika za integraciju radničke
klase i nje/lih organizacija
Za Lea Panitcha je »prilično neobičan put« da se
marksistička analiza korporatJizma započinje u okviru ap-
straktnog odreclenja oblika države (1978, str. 6), ma koli-
ko kODisna bila Jessopova razmišljanja. Pantich se gene-
ralno okreće protiv metodskog postupka koji polazeći od
partikularnih struktura postavlja definicije za »čitav si-
stem«, bilo da je reč o sistemu medijacije interesa, obli-
ka države, ili o načinu proizvodnje (1978, str. 12. i 2).
Korporatisbička paradigma može, po shvatanju Panitcha,
biti heuristički instrument za shvatanje socijalne realno-
sti mnogih zapadnih demokratija, ako »označava politič.
ku strukturu u razvijenom kapitalizmu koja organizova-
ne društveno-ekonomske grupe proizvođača integriše uz
pomoć sistema reprezentovanja i kooperatJivne međusob­
ne saradnje na nivou rukovođenja, a uz pomoć sistema
mobilizovanja i socijalne kontrole na nivou mase« (1977,
str. 66, moja isticanja u tekstu).
Ovi iskazi preciziraju se 1978: Ova definicija, navod-
no, obuhvata samo formalnu stranu kOJ1poratističkih
struktura, ali ne i njihov supstancijaini karakter. Određu­
jući element je, navodno, »državna kontrola nad radom«
(state control over labour). Kod korporatizma kao ak-
tualne strukture i ideologije reč je, po njegovom mišlje-
nju, u prvom redu o državno indukovanoj kolaboraciji
klasa. »Korporatizam je pre svega politička forma koja
je određena za to da organizovanu radničku ldasu inte-
griše u državu« (1978, str. 12. i dalje, istaknuto kod
Panitcha) . Pitanje kojim klasnim interesima služi kor-
poratizam, po njemu je zanemarivano, jer se previđa (1)
u oceni države njen sistematski uticaj u pravcu domina-
cije građanske klase i (2) neravnoteža u odnosima moći
i uticaja, koja obeležava odnos između sindikata i orga-
nizacija kapitala. Pretpostavkama o socijalnoj harmoniji,
o državnoj neutralnosti prema grupama i o ravnoteži
moći između njih, navodno je (3) tendencijalno ignori-
sana nestabilnost korporativnih struktura u liberalnim
demokratijama.
147
 Za formiranje korporativnih struktura Pantich po-
sebno vidi dva razloga: (1) tri najvažnije vladajuće ideo-
logije u evropskim liberalnim demokratijama - katoli-
cizam, liberalni konzervativizam isocijaldemokratija -
imaju, navodno, zajednički afinitet prema korpora:tistič­
kom mišljenju koje je, po njemu, nakon prvog svetskog
rata povoljno delovalo na formiranje korporativnih struk-
tura; nastanak korporatizma kao dalekosežnog sistemat-
skog procesa u kome korporativne strukture igraju važ-
nu ulogu, ipak, po njegovom mišljenju, treba svesti na
vreme drugog svetskog rata ri nakon njega. Ovo se objaš-
njava državnom obavezom da vodi politiku pune zapo-
slenosti i involvacijom države u ekonomiju koja iz toga
proizlazi; obe ove stvari su, navodno, posledica poli1Ji.čke
konstelacije snaga (izborni uspesi partija radničke klase
nakon 1945; strah od političkih posledica nezaposlenosti
- nakon iskustava 30-ih godina). Korporatističke struk·
ture formirale su se, navodno, u onim zemljama u koji-
ma je politika dohotka bila ili jeste srž državnog plani-
ranja u privredi. »Razlog da politika dohotka stoji gene-
ralno u središtu korporatističkih razvoja, leži u tome što
ona - mnogo više nego u ostaLim područjima državne
intervencije u privredi - zahteva direktno učešće sindi·
kata« (1977, str. 78). U ovome onda, navodno, leži zapra·
vo i razlog za nes1abilnost politike dohotka i korporativ-
nih struktura koje je nose. Čim rukovodstva sindikata
akceptiraju ciljeve takve politike, dolaze u suprotnost s
interesima članstva. Posebno u Velikoj Britaniji, navod-
no, može sc uočiti permanentan krug uvođenja, neuspeha
i ponovnog uvođenja tripartističke politike dohotka. I
uvek kad~'.. je dobrovoljna politika dohotka bila ugrožena
ili je čak doživela neuspeh, navodno, bilo je pokušaja
države da je garantuje različitim sredstvima prisile. Ali,
ta politika, po njemu, ostaje neefektivna sve dotle dok
želi ih mora da izbegne otvoreno suprotstavljanje princi-
pima liberalne demokratije (upor. str. 81. i dalje). To
onda, navodno, ponovno vodi ka novom pokušaju dobro-
'Voljno dogovorene politike dohotka ...
3.5. Korporatizai1l kao politika industrijskih odnosa
Ovaj razvoj je tema Colina Crollcha koji je istražio
»politiku industrijskih odnosa« u Velikoj Britaniji nakon
1945 (1979; upor. i 1977). Crouch zaključuje da su kako
laburisti, tako i konzervativci birali, odnosno morali da
biraju - \'eć prema situaciji i odnosima snaga - tri po-
litike: (1) politiku dohotka, (2) pokušaje zakonskog regu-
148
lisanja, (3) tripartitno glasanje, odnosno pregovore. Ovo,
po Crouchu, nisu nikakve isključive alternative, nego ta
konkretna, aktuelna politika povezuje (sjedinjuje) ove
rr:ogućn?~ti i kombinuje ih, već prema situaciji, sa dru-
gIm polItIkama. Crouchova detaljna analiza, koja se ne
može ~vd~ repr?:~ukova~i! završava u pokušaju da se si-
stematiZUje razlICIte polItlke, odnosno strategije. On raz-
~ikuje l!~el:alni i korporatistički temeljni pravac politike
mdustnJskIh odnosa. /Crouch govori o liberalnom i kor-
p0.r~tističkom »s~stemw( (»system«) industrijskih odnosa,
ah ja to prevochm sa »temeljni pravac«, jer »sistem« II
nemačkom jeziku sadrži predstavu neke u sebi zatvore-
ne ~trU'ktur~./ Oba su, po njemu, strategije za podređi­
vanje orgamzovanog radništva, ali se razlikuju u meto-
dama, naročito u obimu državnog saučestvovanja. Već
I;>rema .d~št~en<?političkom odnosu snaga i odgovaraju-
ce POZIcIJe s'llldikata, ova dva temeljna pravca dcJbiće
različita cJbeležja (1979, str. 179):
Temeljni pravci politike Pozicija snage sindikata
industrijskih odnosa jaka slaba
liberalan (1) slobodna (2) Neo laissez. faire
kolektivna
pogodba
(free collective
bargaining) (3) korporatizam
korporatistički
(4) korporatizam
pogodbe
(bargained
corporatism)
uz (1); »Slobodna kolektivna poaodba« je bila domi-
n~nt~n ~blik ~r~dust.riXsk;il: o~osa 5"'0-ih i 60--ih godina.
SmdIkatI su bIh pohtIclu l drustveno priznat upravo na.
ko~ faze ko?per~cije za, vreme drugog svet~kog rata. I
~1~!\oon 1945. Imah su, preKO mnogih premija i pregovarač.
'\:la. k_a~~Ja, uc~ela II državnom odlučivanju. Njihova pre-
gov~Iack3o moc Ll odn.osu .na kapital bila je, s obzirom na
ma~c~. nezaposl:l1<?st l p~wredni prosperitet, velika. Sve
pal tIJe se. u pnnClpu slazu u tome da industrijske odnose
treba kO,lIko oic moguće izdvojiti iz politike partija.
o. uz (2):. :>Neo:~~ssez-faire« je usmeren na tržišnopri-
\,l,ednu OPCIJU ~ohtlke: na povlačenje države iz neposred-
L~v odgovorn?st: za prIvredne procese i od permanentno
dlzav~og uticaja na razvoj industrijskih odnosa. »Lai;
sez-fa:rre« se odnosi na kapital, a ni u kom s'lučaju na
149
proces sukoba između sindikata i kapitala. Štaviše, zada-
tak države je, po njegovom mišljenju, da potisne uticaj
sindikata da bi se stvorio slobodan prostor za racional-
nost kapitala. »Globalno, opcija 'laissez-faire' zna6i poti-
skivanje pozicija sindikata uz pomoć drugih sredstava,
ne više sredstvima kompromisa i sporazumevanja; znači
neutralizaciju različitih oblika demokratskog pritiska na
privr'ednu politiku i značajno smanjenje državnih uslu-
ga« (1979, str. 185). To, dakle, nikako nije predstava o
slaboj državi; naprotiv: takva politika može se sprovoditi
samo uz »jaku državu«.
uz (3): »Neo-laissez-faire opcija« želi, kako tvrde nje·
ni pobornici, da se suprotstavi korporatističkimstrategi­
jama, ali može biti upućena na njih ako želi da oslabi
sindikate. Korporatizam je usmeren na disciplinovanje
radnika uz pomoć disciplinovanja njihovih organizacija;
to je politika koja bi se u naše vreme mogla ostvariti u
kontekstu internacionalnog monetarizma. U toj kombina-
ciji ekonomskog liberalizma i korporatizma povezuju se
odgovarajuće specifične restrikcije za sindikalnu politiku.
uz (4): Pokušaji »6iste« korporatističke strategije
mogu se u britanskim uslovima sprovesti samo nepot-
puno, pogotOYO što mogućnosti pravne sankcije ne idu
tako daleko kao što je to u nekim tačkama slučaj u Za-
padnoj Nemačkoj. Spremnost sindikata da odobri korpo-
ratističke odnose mora se stalno iznova dobijati, bilo uz
pomoć ustupaka sindikalnoj organizaci}i, bilo ustupcima
koje članovi sindikata smatraju da su u njihovom intere-
su. Korporat'istički aranžmani stoga ne mogu nastati na
osnovu naređenja; oni su, po njegovom shvatanju, rezul-
tat i oblik sprovođenja »bal'gained corporatisma«; »On u
sebi sadrži i to da sindikati prihvataju neke strategije,
koje - u poređenju sa free collective bargaining - po-
tiskuju interese radnika. Ali, on znači i šansu za izvesne
prednostL Sindikati se plaše korporatis·tičkog razvoja,
ali su istovremeno skloni da žrtvuju neka od svojih ste-
čenih, ali manje značajnih prava u zamenu za mogućnost
većeg političkog uticaja i za proširenu i veću moć uticaja
svojih članova na racinom mestu; istovremeno, međutim,
prihvataju i ograničenja: očigledniju ulogu sindikata u
disciplinovanju Syojih članova, pojačan uticaj države i
veće priznavanje industrijskog uređenja i njegovih priori-
teta« (1979, str. 189).
Ove četiri opcije ne javljaju se u »čistoj formi«;
one karakterišu strategije koje se mogu povezati među­
sobno na specifičan način. Iz toga proizlazi da prosto svr-
stavanje određene konstelacije politike uz pomoć ova če­
tiri temeljna pravca nije moguće; zadatak konkretne ana-
150
Hze biće da pronađe povezanost ovih strategija, upravo
da bi se uočili protivreč.ni razvoji u određenim situaci-
jama.
3.6. Ravl1i korporativllih odl1osa
Analiza industrijskih odnosa postaje naročito vaŽIla
onda kada na primer uzmemo u obzir onu tačku Lea Pa-
nitcha u kojoj se korporatizam označava kao politička
~trul~~ura saradnje na n!vou rukovođenja, i mobilizacije
l soc!Jaln.~ kontrol~ na l1lVOU mase. Uprkos ove definicije,
konc~ntnse se veCln~ koncepata na institucije i procese
na !:IVOU rukovođenJ~, u verovanju da se mobilizacija i
socIjalna kontrola vrse »odozgo«, bilo da je reč o držav-
n?-pohtičkom disciplinovanju »masa«, ili o disciplinova-
njU preko društvenih i političkih organizacija. U oba
~ra~ca disciplinovan)e se javlja kao osiguranje koopera-
~IVIllh odnosa na »vls'ini komandovanja« državom i dru-
stvom.
Za korekturu ovih shvatanja korisno je razlikovanje
Arthura Wassenberga (178a i b), koji ukazuje na različite
ravni industrijskih odnosa:
- mikro ravan (pogon, preduzeće)
- mezo ravan (branša, regija),
- makro ravan (centralne državne instance i vrhov-
na rukovodstva udruženja).
Po mišljenju Colina Croucha, upravo je mezo ravan,
u dosadašnjoj diskusiji zanemarivana, ravan na kojoj je
delotvoran korporativan razvoj (upor. o tome Esser/
Fach~. Ovo, navodno, nije uočeno jer su kooperacija i
konfhkt na makro ravni spektakularniji, odnosno insce-
nirani često namerno cia bi se skrenula pažnja sa razvoja
na mezo i mikro ravnL
. Me~.o r.a\'an je verovatno ispala iz mnogih analiza jer
mdustnJskI odnosi u branšama i regijama nisu regulisa-
ni i formalno institucionalizovani kao na drugim ravni-
ma ~kriterijun:i prema kojima se orijentlšu mnogi poj-
mOVI korporatIzma). Ovo bar važi za Saveznu Republiku
Nemačku, ako mislimo na zakon o odnosima u pogonu
i o saodlučivanju, na zakonska i pravna regulisanja p'i-ava
lJa borbu i tarifnog praya itd. (upor. Spohn). Reaulisani
i formalno institucionalizovani su, dakle, upra~o indu-
strij~ki odnosi u kojima postaju 'nužni' »mobilizacija i
socIjalna kontrola masa«.
151
4. Problemske perspektive za analizu društvene organi-
zacije politike
4.1. Korporativne strategije i strukture II društvenoj or-
ganizaciji politike »zapadnih demokratija«
Teze o neokorporativizmu ili (neo)korporatizmu oz-
načavaju - kao što smo videli - uvek samo parcija~n~
aspekte društvene organizaci je politike. Kritika defInI-
cija korporatizma kao celine, koju je izvršlO Leo Panitc~,
jasno je pokazala da su te definicije posledica generall-
zovanja parcijalnih struktura organizaci je politike, iako
se te delimične strukture i delimični sistemi i sami samo
kao idealni tipovi mogu označiti kao korporatizam. Time
se, međutim, samo zaobilazi upravo postavljanje proble-
ma i pitanja, koji jedini uopšte i mogu konstituisati ana-
litički koncept za aktuelnu diskusiju o korporatizmu.
Ovo se najbolje može objasniti uz pomoc upućivanja na
ranija shvatanja korporativističkog dru st venog i držav-
nog ustrojstva. ..
Korporativistički modeli uređenja nisu nikako bIh
koncepti ili programi koji su se odnosilI na pojedinačn~
»parcijalne sisteme«. Oni su pre bili usmereni na poZr·
tičku organizaciju društva. Trebalo je da korporativizam
bude alternativa (1) principima :liberalnog demokratskog
reprezentovanja i njihovim slabim tačkama, na kojima je
moglo doći do političke klasne borbe, dakle parlamenta-
rizmu; (2) anarhiji tržišnoprivredne proizvodnje, dakle
»slobodnoj« ekonomskoj konkurenciji; (3) sukobima iz-
među (organizacija) sooijalno ekonomskih grupa/klasa,
dakle, eko1lomskoj klasnoj borbi. U skladu s tim bi kor-
porativizam trebalo da znači (1) reorganizaciju političkog
sistema, (2) restrukturisanje nacionalne privrede sve d?
nivoa strukture pojedinih branši i (3) regulisanje i obli-
kovanje odnosa najamnog rada i kapitala, odnosr:o nji~o­
vih organizacija. »Korpora:tivna država« trebalo bl da uJe-
dini g~'upe proizvođača obuhvaćene u »korporacijama«,
koje bi opet trebalo da budu konsteitutivne jedinice kao
nosioci te države (upor. o tome i o razli6itim koncepcija-
ma Meyer-Tasch, 1971). Korporativizam je, dalde, bio spe-
cifičl1a, klasno 'harmonična' konstrukcija države i dru-
štva, orijentisana ka direktnom i organizovanom povezi:
vanju političkih, ekonomskih i socijalnih odnosa. Ovaj
»totalni« odnos mora se kao pitanje očuvati, ako analitič­
ki koncept komoratizmaikorporativizma treba da ima ne·
ki smisao. Sa~o tada pojam state corporatisrna (držav-
nog korporateizma) ili autoritarnog korporatizma može
obuhvamti i »istorijski« korporativizam, i samo tada
152
komplementarni pojmovi društvenog, liberalnog ili bar-
gained corporatisrna mogu držati otvorenim pitanje da li
su se u »zapadnim demokratijama« formirale uporedive
ili slične tendencije.
Korporativistički modeli uređenja ostvareni su samo
parcijalno, pošto su klasno 'harmonični' koncepti dožive-
li neuspeh zbog klasnih suprotnosti. Stoga se čak i o faši-
stičkoj Italiji samo uz ograde može govoriti kao o »kor-
pora1'ivnoj državi« ili o »korporativnom sistemu«. Ovu
pogotovo važi za »zapadne demokratije« u Zapadnoj
Evropi, čak i pod uslovom da se »korpurativni sistem«
shvati u smislu neokorporati(v~)zma. Da su se, međutim,
ovde ipak formirale korporativne strategije i strukture,
mišljenje je koje se, bar u međunarodnoj diskusiji u dru-
štvenim naukama, sve više prihvata. Takođe preovladava
shvatanje koje uz kontJinuitet korporatlivnih strategija
pretpostavlja i tendenciju ka njihovom kompletIiranju
(iako su npr. Panitch i Crouch ukazali na nestabilnost
korporativnih struktura). Ali, u naše vreme ima malo po-
tvrda za to da iz toga nastaje »sistem« s onu stranu par-
lamentarizma, klasnih sukoba, ili čak kapitaHzrna. Ono
što je već možda nastalo, ili možda nastaje, jeste mreža
korporativnih struktura unutar postojeće organizacije
politike. Ovakve strukture razvile su se ooigledno u razli-
čitim društvenim oblastima, na mnogim poljima politike
i na različiHm nivoima organizacije vlasti. Odgovor na
pitanje u kakvoj su one međusobnoj vezi, kako se među­
sobno dopunjuju i osiguravaju i proveravanje pitanja da
li iz toga proizlazi društveno-politička formacija koja pre-
vazilazi okvir »nonnalnog« integracionog uzorka kapita-
lističkog društva je, po mom shvatanju, glavni zadatak
anaEze korporativizma.
4.2. Istorijske lillije kontil1uiteta Ll formiranju korpora-
tiPl1ih strategija i struktura
Nasuprot zapadnonemačkoj diskusiji koja teze neo-
korporativizma delimično veoma direktno primenjuje na
savremene tendencije zapadnonemačke organizacije vla-
sti, mnogi koncepti korporatizma tematizuju formiranje
korpora1Jivnih strategija i struktura u kontekstu razvo~­
l1:ih tendencija posebno nakon prvog svetskog rata. RazlI-
kovanje, na primer, državnog i društvenog korporatiz.ma,
dakle, nije samo pokušaj da se razvije adekvatan pOjam
za analizu današnje organizacije politike u zapadnoevrop-
skim društv;ima. Ono je i pokušaj da se opišu »oblici re-
šavanja« političkih, ekonomskih i socijalnih problematič-
153
nih situacija nakol1 20-ih i 30-ih Godina. Ono što se u
eta~!iranoj zapadnonemačkoj nauci o društvu, uz domi-
na~I]~l .l~oncepta totalitarizma, činilo i još se čini kao
P11ll1ClpIJelna suprotnost između diktatorsko-fašističkih i
demokratskiJ1 oblika reakcije, u debati okorporatizmu,
bar u .radovlma koji nas interesuju, shvata se daleko di-
ferencnapije u. debati o korporatizrnu, kao formiranje di-
ver~entl11~ obh~~, odnosno procesa društveno-političkog
<:bhk.~vanJa, kOJI uprkos svih divergencija pokazuju za-
Jedlllcke crte.
Očig~ec00 se time pitanje istorijskog kontinuiteta
~?rporatlvr:lh s.t.l:uktura, na primer, u Velikoj Britaniji
'Ih .~ Skandll1c:vI]'l, postavlja drukčije nego u zemljama u
kOJima su 20-lh i 30.Jih godina etablirani diktatorsko-faši-
stičk.i r~žimi. 01;0 se ta~o može postavit'i drukčije jer su
kontll1Ult.et ::Irustvene organizacije politike, i kontinuitet
korp?rat.I::l11h kontura koji je u nju uključen, daleko ne-
prekll1utI]1 nego što je to slučaj, na primer, u Nemačkoj.
l! ,~?m »zapa~~one::1ačkom« opažan)u post~o je korpora-
tI.Vlzam. obe~ezJe faslzma, odnosno njegove s'lstemske reto-
nke. Time Je odsečeno kako pitanje linija kontinuiteta u
odnose: na »Treći rajh«, tako i u odnosu na Vajmarsku
r~pub~Iku. (a. n~ra~'n? ~ između njih). Tako je u Z.apadnoj
~emack~J kOIpOIatlvlzam postao gotovo negatIVan po-
jam, kOJI se upotrebljavao samo u vezi s fašizmom (sa-
mo u tom sklopu se, na primer, pominje ukratko u stan-
dardnom leksikonu Staat und Politik, izd. E. Fraenkel i
D. Bracher; Frankfurt M., 1957, str. 66; novo izdanje
1964, str. 84).
_Nasupro~ t5)111e, Ameli~kanac R. H. Bowen mogao je
1?41: da za~11ucI: »U zemljama u kojima su i dalje funk·
cl<:l1l~ale lIberalno-demokratske po1itičke institucije u
pnnClpu .su v~hementno odbijanje autOIutativne verzije
k?rporat'lzma. Istovrmeno, bilo je znakova jačanja sve-
StI da u modernim industrijskim društvima od pre izves-
no~ vr:emena deluju izvesne fundamentalne tendencije,
ko.Je bl se mogle označiti kao 'korporativne'. Ekonomisti
i i.st<?:·ičari videli su takvu tendenciju u propadanju ato-
Il1lstIcke konkurencije u pri \Tednom životu; sfera '510-
bodn?.? de.lovanja individualnih snaga' zamenjivana je
~\e \"Ise ?nmenom kolektivnih dogovora koji su sklapani
JZ:l1~đu ~\'l·sto. organizovanih 'interesnih zajednica'. Juri-
StI l polItoloZI zapazili su paraleleno nestajanje atomi-
:'tičkog. individualizma u politici, utvrdivši da privatna
tela kOJa su pretenclovala na to da zastupaju grupne inte-
lese r~dnika, .I?os!odavaca, seljaka, potrošača, određenih
grana lI1dustnje i drugih ekonomskih i socijalnih grupa,
154
tendiraju ka tome da budu sve obuhvatnije i jače inte-
grisana - s namerom da povećaju svoj direktan uticaj
na vladinu politiku. U nekim demokratskim državama,
l~re svega u prednacističkoj Nemačkoj, u Francuskoj i
CehoslovaC:~koj, ovim grupama je dat rang oficijelnog pri-
znanja, kad im je povere11o članstvo II nacionalnim pri-
\Tednim većima, koja su stvorena kao savetodavni 'parla-
menti industrije'« (R. H. Bowen, German Theories of the
Corporate State, New York, 1947, str. 3. i sl., citirano
prema Panitchu 1977, str. 62. i sL).
Ovi zaključci ukazuju nam na to da je prekinuti kon-
tinuitet organizacije vlasti u Nemačkoj očigledno razo-
rio i kontinuitet sociološke analize i stvaranja teorije.
U diskusiji o korporativizmu ovo se u svakom slučaju
pokazuje "eoma jasno, i ne tako retko isključivo i di-
rektno povezivanje sa strategijama i strukturama vlasti
u fašizmu ili nacionalsocijalizmu može se samo tako ob-
jasniti. Kada se kod nas govori o »neokorporativizmu«
ili »(neo) korporatizmu«, onda ono »neo« izgleda pre
označava novu diskusiju o problemima koji ni u kom
slučaju nisu novi, nego se samo shvataju kao novi.
Pitanje ranije egzistencije i (mogućeg) kontinuiteta
korporativnih struktura možda ,kao takvo' i nije naro-
čito važno; zaključak, na primer, da ie )}Centralna zajed-
nica za rad« (Zentrale Arbeitsgemeinschaft) u Vaj mar-
skoj republici imala korporativne crte. malo nam po-
maže prilikom analize organizacije vlasti u Saveznoj Re-
publici Nemačkoj. Pitanje o istorijskim linijama konti-
nuiteta dobija na težini tek tada kada se primeni na kon-
rilluitete problema kapitalističke vlastI, kad se dakle
pita da li i na koji način u okviru odredenih oblika re-
akcije na određene društvene konstelacije nastaju kor-
porativne strategije i strukture. Zahtev da se ovi kon-
tinuiteti _makar samo skiciraju, zahtevao bi još jedan
članak. Zelim ipak da bar ukažem na to da se u nekim
prilozima o korporatizmu formiranje korporativnih t~n­
dencija s\'odi na probleme koji nam se danas jednim
delom čine novim, specifičnim za danas. Pojmovi kao
što su »modernizacija nacionalne privrede«, »reorganiza-
cija ekonomije«. »spajanje društvenih, ekonomskih i po-
litičkih snaga« itd., ko.ji su nam danas uobičajeni i koji
se formulišu s obzirom na »prevladavanje ekonomske
krize« i »jačanje nacionalne ekonomi je u internacional-
noj konkurenciji«, mogu se u istom iii sličnom obliku
naći u koncepcijama ili pokušajima obiasnjavanja korpo-
rativnog razvoja o kojima je disku tovana 20-ih i 30-ih go-
dina.
155
 4.3. O specifikaciji korporativnih strategija struktura
II Saveznoj Republici Nemačkoj
Dosadašnja razmišljanja su pokazala da analiza kor-
porativizma u SR Nemačkoj mora izbegavati predstavu
o sveobuhvatnom totalnom »korporativnom sistemu«.
Ni diferencijacija' između »državnog« iH »autoritativn<;>g
korporatizma« i »društvenog« ili »liberalnog korporat!z-
ma« ne sme dovesti do toga da se analiza korporatIv-
nih strategija i struktura sabije u neku, ma koliko pre-
finjenu »sistemsku šemu«. Generalna pretpostavka sa-
dašnjeg »društvenog korporatizma«, na primer, istovre-
meno bi onemogućila dva pitanja: pitanje mogućeg kon-
tinuiteta ili reetabliranja tendencija »autoritativnog kor-
poratizma«, i pitanje egzistencije nekorporativnih oblika
sprovođenja politike. . .
Analiza korporativnih tendencija mora, dakle, bItI
dvostruko specifikovana: treba postavItI pitanje razlika
između korporativnih i nekorporativnih oblika politike
i pitanje različitih oblika korporativn~ politike. ~~i. tO:JI
nam mogu pomoći posebno Crouchova razmlslpnja
(upor. odeljak 3.5.). Ali, korisni su i koncepti »dr~avno­
-autoritativnog« i »društveno-liberalnog korporatIzma«,
ako ih ne shvatimo kao »sistemske modele« i ne reduku-
jerno na probleme istraživanja udruženja (upor. odeljak
3.3.). Pokušaću da ove teze obrazložim u obliku skice
na primeru strategija koje su u zapadnonemačkoj soci-
jalističkoj diskusiji označene kao korporativis~ičke (upor.
odeljak 2.). (Bavim se, dakle, nekim teoremlma - n~­
ime, sledeća skica nije zamišljena kao nacrt korporatI-
vističkog razvoja u Zapadnoj Nemačkoj; na primer, ne
mogu se ovde baviti pitanjima kontinuiteta, k?ja su
upravo postavljena u odeljku 4.2., a da zanemarujem f.a-
zu rekonstruisanja društvene organizaciie politike 40-Ih
godina.) Sledeća razmišljanja odnose se posebno na is-
kaze Lea Panitcha i Colina Croucha koji korporatizam
shvataju kao državnu strategiju za integrisanje i kon-
trolu sindikata, odnosno državnu strategiju industrijskih
odnosa.
a) Politika integracije SO-ih godina, koju je formu-
lisao Wolfgang Spohn, može se označiti kao strategija
državne sindikalne politke, koja je u velikoj meri odu-
stala od direktnog učešća sindikata II formiranju i spro-
\'ođenju državne ekonomske i društvene politike, tačnije:
koja je odbijala odgovara juće zahteve smdikata. Ovo je
jasan kontrast prema britanskom i ska'ldinavskom raz-
voju, na primer. U SR Nemačkoj se državna sindikalna
156
politika koncentri sala na pokušaj da se na više načina
zakonski i pravno ograniče konfliktm potencijal i bor-
bene mogućnosti sindikata i da se sindikat svede na za~
stupanje ekonomskih interesa u užem smislu. Izraženo
Crouchovim pojmovima, ova politika slabljenja sindikata
uz pomoć sužavanja okvira njihovog delovanja, može
se označiti kao povezivanje specifičnog neoliberalizma s
oblicima disciplinovanja autoritativnog korporatizma.
b) Državno ograničavanje okvira sindikalnog delo-
vanja ništa nije promenilo u pogledu činjenice da se ta-
kom SO-ih godina pregovaračka moć sindIkata u odnosu
na kapital povećala. Razlog tome bio je, s jedne strane,
u tome što je upravo ocrtana strategija protiv sindikat~
uvek morala sadržavati i oblike »materijalne integracI-
je«, a s druge strane, u tome št.o su se pregoyarač.~e po-
zicije sindikata poboljšale kad Je ostvarena SItuaCIja pu-
ne zaposlenosti. Tako su sindikati uspeli da ostvare po~
većanje nadnica i postepeno smanjenje radnog v.remer;a
(npr. od 1956-1960. u čitavom nizu sporazuma Je tanf-
no radno vreme u metalskoj industriji smanjeno sa 48
na 40 časova nedeljno - broj 40 trebalo Je da bude do-
stignut do 1967.; upor. Bergmann i dr. 1975 str. 192).
Najkasnije u 60-im godinama nastao je jedan oblik indu-
strijskih" odnosa između najamnog rada i kapitala koji
se približio osnovnom pravcu koji ie Crouch označio kao
»slobodna kolektivna nagodba«. Zapadnonemački oblik
»tarifne autonomije mogao se, doduše, samo uslovno po-
rediti s engleskim. Ovaj poslednji se nije odnosi samo
na tarifne ~ pregovore, ~eć je bi~ prisutan i u okvi~
struktura pregovaranja između sindikata i države. Dok Je
u Zapadnoi Nemačkoj okvir. tarifne autonomij~ bio u
suštini državno određen, okVIr »slobodne kolektIvne na-
godbe« proizlazio ie iz kontinuiranog trajanja 'pre~ova­
račkih strn1<:tura između sindikata, poslodavaca l drzave,
koie su se formirale naročito u vreme »nacionalne ratne
ali i anse« do 1945. .
e) Koncipiranje »formalno 9 društya« treba~<;> bl ~a
se može u suštini svesti na ta] razvo]. Strateglja SO-Ih
godina očigledno više ni ie bila dovoljna da odbije sin-
dikalne zahteve. »Plan CDU«, koji ni u kom slučaju nije
bio samo produkt partije nego je nastao u kontekstu
strategiia poslodavaca (upor. <2pitz, 1965) o~počeo JeI~a­
padom na }}pluralističko drustvo udruzenJa«, kOje Je,
navodno. pojedinim udruženi ima (čitaj: sindikatima)
omogućilo sprovođenje »grupnih interesa«. Nasuprot to-
me, formulisana ie koncepcija društva u kome su ~dru­
ženja kao »,učvršćene' grupe orijentisane prema opstem
157
 dobru« postigla »optimalan status svog obima i svoje
organizacije kao i legalan status, tako sto ih je država
priznala, a društvo akceptiralo njihovu ulogu« (cit. prema
Opitzu, naved. delo, str. 755). Potrebni su, navodno, »ogra-
ničenje i kontrola ove moći, i to po mogućnosti na os-
novu sopstvenog uveren ja tih grupa« (naved. delo). Dok
pretposlednji citat podseća na objašnjenje Schmitterove
definicije »državnog korporatizma«, poslednji citat bi mo-
gao da uputi na određenja »društveno-liberalnog korpora-
tizma«. Ipak bilo bi pogrešno shvatiti »formirano dru-
štvo,( kao koncepciju za pretežno »meko,( ili »ideološko«
formiranje, koje bi htelo da uspe bez državne prisile. Pri-
likom te lektire pokazuje se da se malo govori o direkt-
lIom uticaju na »udruženja«, a da se tim više kazuje o
»modernizaciji(, demokratije, o reformI partija i parla-
menta itd. To je jedna strana. Druga je usmerena na to
da očuva ključnu ulogu poslodavca u tom društvu, odno-
sno da je ponovno uspostavi (upor. naved. delo, str.
762). Ovaj koncept započinje dakle jačanjem države i ka-
pitala, da bi tim putem. potisnuo sindikate. Izraženo poj-
movima Colina Craucha: »formirano društvo« bilo je ri-
gidna formulacija strategije »lleo-laissez-iaire«, povezana
sa autoritativl1o-korporatističkim elementima. Ako je
50~ih godina trebalo da bude sužen okvir delovanja sin-
dikata, sada je cilj bio novo određenje ovog okvira uz
pomoć opsežnog restrukturisanja odnosa d1'Uštvenih
s/laga.
d) Ako se socijaldemokratske koncepcije politike
ukratko označe kao »varijante korporatističkog ,formira-
nog društva'« (upor. odeljak 2), onda to nije samo po-
grešna karakterizacija i pogrešna ocena »CDU-plana«, već
istovremeno (i pre svega) i neuočavanie specifičnih_ obe-
ležja SPD-modelft društvene organizacije politike. Čak i
ako se može dokazati da SPD-politika akceptira društve-
nopolitičku poziciju poslodavaca, ili je u određenim fa-
zama čak i jača, teško će se moći govoriti o tome da je
ona usmerena na restrukturisanje odnosa društvenih
snaga na teret sindikata. J oš više: strategija državne sin-
dikalne politike, odnosno državne politike industrijskih
odnosa koja je započela ulaskom SPD u »Veliku koali-
ciju« (1966) bila ie utoliko alternativa programu »formi-
ranog društva« ukoliko je bila orijentisana na etablira-
nje pregovaračkih struktura između sindIkata, organiza-
cija kapitala i države. Ovo se zaista može označiti kao
prekretnica u odnosu sindikat-država: prvi put u raz-
voju Savezne Republike Nemačke ci šire shvaćeno: na-
158
kon Vajmarske republike) naišli su sindikati na takvu
spremnost države za kooperaciju k.akva je u drugin;l za-
padnoevropskim državama nasta~a JednIm de!om vec p.r:e
nekoliko decenija. Uspostavljanje »koncentnsane akCIJe
politike dohotka« bio je samo najspektakularniji primer
čitavog niza u srži tripartističkih pregovaračkih struktu-
ra kofe su se formirale od sredine 60-ih godine. Posma-
trati ih samo u kontekstu kejnzijanski orijentisane »no-
ve ekonomske politike« i samo kao ,oblike sprovođenja'
državne politike, bilo bi svakako površno. Ovi oblici k?-
operacije su obeležje i sastavni deo državne politike kop
industrijske odnose ne želi regulisati samo postavljanjem
okvira (kao SO-ih godina), nego hoće da na njih perma-
nentno politički utiče i njima upravlja. Polje industrij-
skih odllosa postalo je posebno podrućJe državne poli-
tike. Time se ovaj oblik politike razlikuje od »liberalnog
temeljnog pravca« kako ga je nazvao Crouch. .
Može le se ovaj oblik politike interpretirati u smIslu
»društveno a «, odnosno »bargained corporatism«-a (kor-
poratizma ~agodbe); može li se, dakle, u SR .Ne~ačkoj
zapaziti ,dalekosežan sistematski proces formlranJa kor-
porativni/z struktura', kako to pretpostavlja Panitch, ka~
posledica pune zaposlenosti, državne politi~e doh?tka.l
nužnog učešća sindikata (upor, odeljak 3.4.)? UkaZIVanje
na na~tanak tripartističkih oblika korporacije na nivou
rulwvo(Ienja ne bi bilo dovoljno za potvrdan odgovor,
jer on još uvek ne uzima u obzir »mobilizaciju i soci-
jalnu kontrolu na nivou mase« (Panilch) kao drugu
'komponentu' (društvenog) korporatizma. Za ovu drugu
,komponentu' ima u SR Nemačkoj dosta evidentnosti. Kao
prvo treba ukazati na to da se razlika, na primer, u od-
nosu na Veliku Britaniju sastoji u tome: što je u Za-
padnoj Nemačkoj već pre formiranja mogućeg »društve-
nog korporatizma« nastao širok instrumentarij za prav-
no regulisanje industrijskih odnosa. Na to se mogu »na-
dovez'ati« sve kooperativne strategije Ll oblasti industrij-
skih odnosa. Razvoj u Zapadnoj Nemačkoj nakon 1966.
ie~ međutim, pokazao da elementi »pravno regulisanje« i
'»kooperacija na nivou rukovođenja« nisu dovoljni:.Otu:
da se, tj. na osnovu iskustava nedovoljne sprovodl)lvo t!l
tripartističkih odluka donesenih na nivou rukovo~enJ~,
7
mogu objasniti društveni i politički procesi formIranja
nakon preuzimanja vlade od strane SPD. Pri tom se .ipak
ne može govoriti o strategiji koja želi da prornem o~:
nose društ\'enih snaga u korist kapitala; iza toga stOJI
159
socijaldemokratska predstava o državnoj modernizaciji
društvenog razvoja i sukobljavanja, koja je upućena na
podređivanje društvenih grupa pod državno formuli sa-
ne imperative društvene i ekonomske politike. Ovo pod-
ređivanje postaje državni cilj »bargaining«-a (nagodbe).
»Bargained corporatism« se, dakle, ne može posmatrati
samo kao državno učešće u »konfliktu raspodele« (kako
misli Lehmbruch, upor. odeljak 3.3.), on obuhvata mnogo
više. Za SR Nemačku postaje to posebno jasno u koncep-
ciji »aktivne politike strukture« (Scharpf/Hauff), koja po-
lazi od »osnovne ideje« »da kapital i rad treba da budu
podvrgnuti do poslednjeg kutka prisili državno sprove-
dene modernizacije mobilnosti« (Narr/Offe 1976,
str. 19),
e) Čak i kada se, kao što je to sada u SR Nemač­
koj, tendencije ka autonitativnom organizovanju takvog
»bargained corporatism«-apojačaju, ovaj oblik politike
nije nikako stabilan (a autoritativne tendencije mogu se
upravo shvatiti kao izraz nestabilnosti), »bargained cor;
poratism«, ma koliko bio ,državno oblikovan', sadrži u
sebi uvek fragilan odnos najamnog rada i kapitala. Dr-
žavna politika industrijskih odnosa ne može obuzdati su-
protnosti koje u njima leže; jednim delom one se preme-
štaju u državnu politiku. Za socijaldemokratiju kao par-
tiju na vlasti ovo se izražava posebno u stalnom izbija-
nju napetosti u odnosu prema sindikatima, na šta je par-
tija reagovala i reaguje čitavim nizom organizacionih i
političkih napora (upor. Hella Kastendiek 1978). Mogu-
će istupanje sindikata iz korporativnih aranžmana je,
međutim, samo jedna strana nestabilnosti korporativnih
struktura. Druga je tendencijalno ukidanje korporativnih
struktura od strane države, odnosno njihovo otkazivanje
od strane kapitala. To postaje naročIto jasno u naše
vreme u Velikoj Britaniji, gde je konzervativna vlada
M. Thatcher koncipirala i delimično već i sprovela za-
okret ka rigidnoj politici »neo-laissez-faire«, kombinova-
noj s novim pokušajima antisindikalnog zakonodavstva.
Da li će iz te polarizacije rezultirati nOVI »social con-
tract« (društveni ugovor) između bntanskih sindikata
i laburističke partije, ostaje da se sačeka.
U SR Nemačkoj bi inicijative CDU 1 FDP za dono-
šenje zakona o »udruženjima«, tj. za direktno regulisa-
nje sindikalne organizacije, kakvo nije bilo formulisano
čak ni u programu »formiranog društva«, mogle dovesti
»Biedenkopfovu« kampanju protiv sindikata i »Stoibe-
160
rove papire« CSU upravo do nove stabilizacije struktura
,>bargained corporatism«-a, jer one za sindikate znače još
uvek relativno bolju konstelaciju.
(Hans Kastendiek, »Neokorporativismus?
Thesen und Analyse-Konzepte in der
westdeutschen Diskussion und in der in·
ternationalen 'corporatism' - Debatte«,
Prokla, br. 38, 1980, str. 81-106)
Preveo Josip Babić
LITERATURA
Agnoli, Johannes, 1968, »Die Transformation der Demokratie«,
u: isti autor / P. Bruckner, Die Transformation der Demo-
kratie, Frankfurt/M., str. 4-87.
Isti autor, 1975, tJberlegul1gel1 zum biirgerltchen Staat Berlin.
Isti autor, b. g., Korporatives System und Kapitalismt;s, neob-
javljen rukopis.
Alemann, Ulrich von, 1979, »Auf dem Weg zum industrieIlen Kor-
poratismus? Entwicklungslienien der Arbeitsbeziehungen in
der Bundesrepublik Deutschland und in Gro13britanien«, u:
Gewerksc1zaftliche Monatshefte, 30. god., sveska 9, sept.
1979, str. 552-563.
Isti autor, izdavač, 1980, (Zbornik sa prilozima za 10. zasedanje
radnog kružoka »Parteien-Parlamente-Wahlen« nemačkog
udruženja za političke nauke, o korporatizmu, febr. 1979.
Isti autor/Rolf G. Heinze, izd., 1979a, Verbande und Staat. Vom
Pluralism us zum KorporCiJtismus, Opladen.
Isti autor, 1979b, »Neo-Korporatismus. Zur neuen Diskussion
eines alten Begriffs«, u: Zeitschrift fiir Parlamentsfragen,
sveska 4/79.
Altvater, Elmar, 1978, »Politische Implikationen der Krisenbe-
reinigung - Dberlegungen zu den Austerity-Tendenzen in
Westeuropa{(, u: Pro7cla, 32, 1978, str. 43-72.
Bergmann, Joachim/Otto Jacobi/Walther Mi.iIIer-Jentsch, 1975,
Gewerkschaften ill der BUlIdesrepublik. GewerkscluiJftliche
Lolmpolitik zwischell Mitgliederinteressel1 und (j7conomi-
schen Systemzvangel1, Frankfurt/M.-KOln.
Beyme, Klaus von, 1978, »The Politics of Limited Pluralism? The
- Case of West Germany«, u: Goven1ment and Opposition,
sv. 13, br. 3, leto 197&, str. 265-287.
Isti autor, 1979, VielfaIt in der Gemei11Schaft: Gell'cr7cschaftel1
in Europa, referat za naučnu konferenciju nemačkog Save-
za sindikata posvećenu istoriji sindikata, oktobar 1979,
umnožen manuskript, posebno str. 27. i dalje.
B opp-Schmehl, Annemarie/Ulrich Kypke, 1979, l>'Korporatismus'
statt 'Pluralismus'? Ein untauglicher Theorie-Versuch mit
Vergangenheit«, u: Blatter fiir ~deutsclze Ulzd intematiollale
Politik, 24. god., sv. 12, dec. 1979, str. 1462-147? .
Crouch Colin 1977, Class Conflict and the hzdustnal RelatlOl1s
C;issis. Compromise and Corporatism in the Politics of the
British State, London.
11 Marksizam u svetu 161
Isti autor, 1979, Tlze politics of Illdustrial Relations, London/
Glasgow.
Esser, Josef/Wolfgang Fach, 1979a, Il1ternaiiollale KOl1kurrellZ
ulld selektiver Korporatisl71us, prilog za 10. zasedanje rad·
nog kružoka »Partije-parlamenti-izbori«, nemačkog udruže-
nja za političke nauke, Neuss, febr. 1979.
Isti autor, 1979b, »Dann ware das 'Modell Deutschland' ernsthaft
in Frage gestellt«, u: Frallk/urter Rwzdsc/;au od 14. 12. 1979,
str. 10. i dalje, skraćena verzija, 1979a.
Isti autor/Gerd Gierszewski/Wemer Vath, 1979, »Kriesenregu-
lierung - Mechanismen und Voraussetzungen, am Fall der
saarlandischen Stahlkrise«, u: Leviatizcm, 7. god., sv. l.
(1979), str. 79-%.
Harris, Niegel, 1972, Competitioll Cl1ld tlze Corporate Society. Bri-
tish Conservatives, the State and Industry, /945-1964, Lon-
don.
Hauff, Volker/Fritz W. Scharpf, 1975, 1l;10dernisierul1g der Volks-
ll'irtsclzatt. TecJmologiepolitik als Strukturpolitik, Frank-
furt/Ivl.-KOln.
Hirsch, Joachim/Roland Roth, 1977, »Von der okonomischen zur
politischen Krise. Perspektiven der Entwicklung des Par-
teiensystems in der BRD«, u: Links 92, okt. 1977, str. 9-14.
Isti autor, 1979, »Kanzler Str'auE? Institutionalisierung des
Rechtsradikalismus«, u: Li1lks 112/113, juli/avgust 1979, stI'.
5-7. . Tecll1zologie tIIld Politik, 6, deeemb. 1976, str. 5-26.
Hoffmann, Jlirgen, 1977, »Staatliche Wirtschaftspolitik als An-
passungsbewegung der Politik an die kapitalistische Okono-
mie« u: Hal1dbuclz 5 - Staat, izd. Volkhard Brandes i dr.,
Frankfurt/M.-Koln, str. 338-351.
Hlibner, Kurt/Dick Moraal, 1980, ),Zwischen Verbandegesetz und
'Konzentrierter Aktion'. Korporativistische Restrukturi-
crungsvcrsuche der Verhai tnisses Staat-Kapi tal-Gewerkschaf-
ten in der Bundesrepublik,« Prok la, 38, 1980.
Jessop, Bob, 1978, »Corporatism, Fascism and Social Democra-
cy,« tekst za EC PR-radionicu na temu »Corporatism in
Liberal Democracies«, Grenobi, april, 1978.
Kastendiek, Hans, 1979a, »Konzepzionelle Probleme der Korpo-
ratismus-Analyse, referat na 10. zasedan]u radnog kružoka
»Partije-parlamenti-izbori« nemačkog udruženja za političke
nauke u Neussu, [ebc 1979.
Isti autor, 1979b, »Corporatist Structures - an Organizational
Network of Economic and Political Relations,« referat za
ECPR-radionicu na temu »Authoritv in Industrial Societies,«
BrUssei, april. 1979. . Pahl, R. E./J. T. Winkler, 1974, ;,The ;:oming cOI'!~or~tism«, u:
Isti autor, 1980, AlZsatzpwlkte zur Kritik der corpomtisl1Z-Debatte
u: von Alemann (izd.) 1980. (izlazi u jesen)
Kastendiek, Hella, 1978, ArbeitlZe!Ii1Zer in der SPD. Herausbildung
lli ul FWlktioll der Arbeilsgemeil1scllall tiir ArbeitlZehmerjra-
gell (AJA), Berlin.
Lehmbruch, Gerhard, 1974, »Consociational Democracy, Class
Conflict and the New Corporatism,« tekst za okrugli sto
ivlećtunarodnog udruženja za političke nauke, Jerusalem,
sept. 1974. (izlazi u: Schmitter/Lehmbruch, izd., 1979/80).
Isti autor, 1977, »Liberal Corporatism and Party Government,«
u: COl1lparazive Political Studies, sv. la, br. 1. april 1977,
str. 91-126.
Isti autor, 1979a, WalZdllllzgen der I II teresse1Zpolitik im liberalen
KorporatislIllls, u: \on Alemann/Heinze, izd., 1979a, str. 50
-71.
162
Isti autor, 1979b, »Einige Entwicklungslinien und Probleme in der
'Korporatismus' - Disskussiol1«, prilog za 10. zasedanje
radnog kružoka »Partije-parlamenti-izbori« nemačkog udru-
ženja za političke nauke, Neuss, febr. 1979.
Isti autor/Werner Lang, 1977, »Die ,Konzertierte Aktion'. Ansatze
zu einem neuen Korporatismus in der Bundesrepublik«, u:
Der Biirger im Stcw/, izd. Landeszentrale llir Politische Bil-
dung Baden Wlirtenberg, god. 12, sv. 1, 1977, str. 202-208.
Mayer-Tasch, Peter C., 1971, Korporatisl1lus und Autoritarismus.
Eine SIlIdie zur Theorie ul1d Praxis der berlltsstiindischen
Rechts- und Staatsidee, Frankfurt.
Meier, Kurt G., 1978, "Corporatism and Interest Intermediation.
Some Coments on Areas for Research«, Papier llir den
ECPR-Workshop liber »Corporatism in Liberal Democra-
cies«, Grenoble, april 1978.
Middiemas, Keith, 1979, Politics ill Industrial Society. The expe-
riellCC ot t!ze Britis!z system si11ce 1911, London.
NarI', Wolf-Dieter, 1979, »Die Bundesrepublik Deutsc~lan~ - Jl40-
dell einer nachliberalen Gesellschaft,« u: DIe Lmke lm
Rechtstaat, tom 2. Bedingungen sozialistischer Politik 1965
bis heute, Berlin, str. 8-33.
Narr, Wolf-Dieter/Claus Offe, 1976, »Was hei.Gt hiel' StI~kturpo­
litik? Neokorporativismus als Rettung aus der Knse?«, u:
Nedelmann, Brigitta/Kurt G. Meier, 1977, »Theories of Conte!ll-
porary Corporatism. Static or dyna!llie?«, u: COI!2paratzve
Political Studies, tom 10, br. 1, apnI 1977, str. 3;:,-59.
Negt, Oskar, 1967, »In Erwartung der autoritar~n Leistun~sgesell­
schaft. Zum gesellschaft lichen BewuEtsem der wlrtsh~~­
lichen und militarisehen Fiihrungssehichten«, u: Gert Scha-
fer/Carl Nedelmann, izd., str. 200-237.
Offe, Claus, 1978, »The Attribution of Political Status to Inte-
rest Groups. Observations on t.he West German Case.«, ma-
nuskript za: Suzanne Berger, Izd., Interest Groups zn We-
stern Ellrope, Cambridge University Press, 1979.
Isti autor/Helmut Wiesenthal, 1978,. Two Logics 01 C,?lle~tive
Action. Tlzeorelical Note.'>' Oil Soczal Class alld OrgamzatlO12al
Form, umnožen manuskript, Bielefeld, elec. 1978.
Opitz, Reinhard, 1965, »Der groDe Plan der CDU: die 'Fon~ierte
Gesellschaft'«, u: Bliitter fiir deutsche Ului I11ternatlOllale
Politik, 10. god., sv. 9, sept. 1965, str. 750--777.
Clzallenge, tom 18, mart/apnI 197:J, str. 28-3;:,. l, u: New
Socie/v, 10 . okt. 1974, str. 72-76.
Isti autori: 1976, »Corporatism in Britain«, u: Tlze. Corporate
State-Realitv or MVtJI? Simpozijum (sept. 1976), Izd. Centr~
for Studies- in SoCial Policy (danas: Policy Studies InstI'
tute), London, str. 5-24. . . .
Panitch Leo 1977 »The Development of Corporatlsm 111 L1beral
De~ocr~cies<:, u: COlIZparative Political Studies, tom 10,
br. l, april J9i7, str. 61-90.
Isti autor, 1978, »Recent Theoretisations of Corporatisr:r. Reflec·
tions on a Growth Industry«, tekst za 9. svetskI ~~mgres
sociologije, Upsala, c:vgust .19~8, (prerađena verzlJa, u:
British loumal of SocIOlogy, ]UI1l 1980).
Schafer, Gert, 1967, Leitlil1ielz swbilitiitskoHtonnell VerlIallens, u:
isti autor/Carl Nedelmann, izd., str. 238-256.
163
Scharpf, Fritz W., 1974, »KrisenpoIitik«, u: von Oertzen/Ehmke/ Patrick Moreau
Ehrenberg, izd., Thema: Wirtsc1wftspolitlk, Bonn/Bad Go-
des berg, str. 111-28.
Isti autor, 1978, »Autonome Gewerkschaften und staatliche KONZERVATIVNA REVOLUCIJA I NOVE
Wirtschafts politik: Probleme einer Verbandegesetzgebung«, NEMAČKE DESNICE
u: Schriftenreihe der Otto Brenner Stiftung, tom 12,
Koln-F/M.
Schmitter, Philippe c., 1974, »Still the Century of Corporatism?«,
u: The Review of Politics, tom 36, br. 1, jan. 1974, str.
85-13 l.
Isti autor, 1977, »Introduction/Modes of Interest Intermediation
and Models of Societal Change in Western Europe«, u:
Comp&rative Political Studies, tom 10, br. 1, april 1977,
str. 3--6/7-38.
Isti autor, 1979, "Jnteressenvermittlung und Regierbarkeit« u:
von Alemann/Heinze, izd. 1979.a, str. 92-114. '
Isti autor/G. Lehmbruch, izd. 1979/80, Trends To\Vard Corpora·
tist 1l1termediation, London.
Shonfielc;I,. Andrew, 1968, Geplanter Kapitalis/11us. Wirtschafts·
polltik zn Westeuropa lind USA, KOln-Berlin.
Spolm, Wolfgang, 1979, «,Modell Deutschland'. Der We" in den
modernen Korporativstaat«, u: Tageszeitung od 25~ 5. 1979,
str. 13.
Streeck,. Wolfg~g, 1978.a, »Staatliche Orc!nungspolitik und indu-
stnelle Bezlehungen: der britische Industrial Relations Act Lagano pojavljivanje, u Nemačkoj, teza nove desni-
von 1971«, u: Veroffentliclumgsreilze des Internationalen ce, čiji je samo najvidljiviji znak l Hajdelberški manifest
lnstituts filr Management und Ver1l'aitung, Wissenschafts- - koji je potpisalo petnaest univerzitetskih profesora,
zentrum Berlin, br. 78-3.
Isti a~utor, 19?8.b,. »Organizational Consequences of Corporatist okupljenih da bi izneli opširnu optužbu protiv »infiltra-
CooperatlOn ITI West German Labor Unions. A Case Study«, cije imigracijom nekoliko miliona stranaca i njihowh po-
u: Discussion paper series Međunarodnog instituta za rodica u nemački narod«, protiv invazije »tuđih reči na
upravljanje, br. 78-55. nemački jezik«, protiv akulturacije i biološke ugroženosti
Isti autor, 1979, »Gewerkschaftsorganisation und industrieUe nemačkog Volkstum-a, - kao i neosporni političk!i uspesi
Beziehungen. Einige StabiliUitsprobleme industriegewerk-
schaftlicher Interessenvertretung und ihre Losung im francuske nove desnice, obavezuju nas da se upitamo ka-
System der industrieUen Beziehungen der Bundesrepublik kve je prirode ta ideologija i kakvi su njeni odnosi s
Deutschland, Discllssion paper series Međunarodnog insti- rasističkim i političkim »modelom« naclOnalsocijalizma.
tuta za upraVljanje, Berlin, br. 79-30.
Wassenb.erg, Arthur, 1978.a, »Creeping Corporatism: A Cuckoo's Hteli bismo pri tom da naznačimo koliko nam izgle-
Pollcy«, tekst· za ECPR-radionicu na temu »Corporatism in da da je diskusija o političkim idejama nove desnice,
Liberal Democracies«, Grenoble, april 1978. u Francuskoj kao i u Nemačkoj, bila potisnuta težinom
Isti autor, 1978.b, »The Researchability of Corporatism«, tekst istorije. Kada su štampa i politički svet, već od 1978. u
za 9. svetski kongres za sociologiju, Uppsala, avgust 1978.
Westergaard, John, 1977, »Class, Inequality and ,Corporatism'«, Francuskoj, a tek odskoro u Nemačkoj, zauzeli stav pre-
u: Alan Hunt, izd., Class&Class Structure, London str. ma Weltanschaung-u novih desnica, taj je intelektualni
165-186. ' korpus uglavnom bio predstavljen kao Jedno oživljava-
Winkler, J. T., 1976, »Corporatism«, u: Archives Europeel111eS de nje rasnih i komuni tarnih principa hitlerovskog IIIrajha,
Sociologie, tom 17, br. 1, 1976, str. 100-136.
Isti autor! 1977.a, "The Corporate Economy: Theory and Admini·
ili, ređe, fašističke države. Mi mislimo da taj postupak,
stratlOn«, u: Richard Scase, izd., lndustnal Society: Class, koliko god da je bio koristan, meša suštinski različite
CleawL1ge and Control, London, str. 43-58. . pojave koje, izvan izvesne sličnosti u llrečniku«, ne pri-
Isti autor,. 1977.b, »The Coming Corporatism«, u: Robert Skidel· padaju istim poliničkim kategorijama2 •
sky, IZd., The End of the Keynesian Era. Essays on the
~esill~egration of the Keynesian political economy, London,
1 Die Zeit, br. 6, 5. februar 1982, str. 13.
l BasITIgstoke, str. 78-87. , Na primer:
Zeuner, Bodo, 1976.a, »,SolidariUit' mit der SPD oder SolidariHit "Les vieilles idees de la Nouvelle Droite«, Le Monde 4.
der Klasse? - Zur SPD-Bindung der DGB·Gewerkschaften«, jula 1979.
u: Prokla, 26, 1976, str. 3-32. "La nouvelle droite fait echo il Goebbels et il Rosenberg«,
Isti autor, 1976.b, »Verbandsforschung und Pluralismustheorie«, u: Le Monde, 6. jula 1979.
LeviatJZ&11, 4. god., sv. 2, 1976, str. 137-177.

164 165
 Iako ne želimo ovde da se upuštamo u diskusiju o
prirodi nacionalsocijalističke države, možemo ipak na-
pomenuti da postoje duboke ideološke razlike između
programa i idejnih pravaca koji su išh u prilog hitle-
rovskoj Machtergreiful1g i nacističke države na vlasti
od 1934. do 1945. godine, u smislu društvenog i kultur-
nog potčinjavanja nemačkog naroda. Isto tako se u mu-
solinijevskoj fašističkoj državi - s izuzetkom, možda,
perioda republike »di Salo« ,', - može videti jedna, čak
približna, realizacija principa i ideja kOji su poveli fa-
šističke borce u napad na italijansku monarhiju.
U stvari, III rajh je, kao i musolinijevska Italija,
samo slučajni, veoma izmenjen prevod filozofskih, dru-
štvenih i rasnih principa koji su nadahnuli i vodili fa-
šističke i nacionalsocijalističke aktiviste u njihovim bor-
bama protiv italijanskih i nemačkih demokratija.
Mera izopačenja koje postoji između rasne politike
nacionalsocijalista i njihovih teorija može se tragično
ilustrovati onim što bi, u očima rasističkih teoretičara
kao što je Gtinther, trebalo da predstavlja suštinu na-
stojanja »rasnog čišćenja« nordijskih naroda - traže-
njem i biološkom rekonstrukcijom arij evskih tipova3 •
Međutim, »SS država« će, s potpunim prezirom svoo"
rasnog principa, između 1942. i 1945. godine masakrirati
»Nouvelle Droite et vieux nazis«, Liberatioll, 17. jula 1979.
»N~lUvel~e .Ecole.?u neo-nazisme«, Le Monde, 1&. jula 1979.
9psta. ~Ibhogr:afl1a kampanje štampe u leto i jesen 1979. o
novoJ ?eSmCl nalaZI se u: Moreau (Patrick), Le Nouvelles Droites
fral7l;:azse et allemallde, izveštaj istraživanja za fondaciju Alexan-
d~r von HU?1boldt, 2. SV., 540 str., i Die Neue Religion der Rasse
(IZd. Beck, Jesen 1982, Mlinchen ).
Za Nemačku upor. na primer: »Ard-Brai.inungstudio« Die
Zeit, br. 52, 1981. - ,
;~ Odnosi se na 1943. godinu, posle svrgavanja Mussolinija.
- Prml. prev.
J Glintherova rasiologija dugo je fascinirala Nouvelle Ecole
i Alaina de Benoista. U - 6. broju 'tOg časopIsa (zima 1968/69)
može!l1o pročitati:. »Saznali smo sa žalošću da je 25. septembra
u Fnburgu premll1UO profesor Hans F. K. Gi.inther. Profesor
Glinther je .Jedan_od najčuvenijih predratnih antroporasiolo-
ga .... (O~) .le u Nemačkoj, augusta 1968, primio dva člana re-
dakciJe NOl/l'clle Ecole."
GRECE je, ubeđen u validnost Glintherovih teza, objavio
zanimljivu brošuricu l\:icoJasa Laho\'aryja "La France ethnique«
(Etudes, br. 2), u kojoj se francuska »rasa« analizira u termini-
ma plavog dolihocefala i smeđeg dinarca, nosilaca "specifičnih
genetskih osobina« - pri čemu su, razume se, plavi arij evci na
vrhu naše rasne piramide, Isuviše kompromitujući ginterovski
rečnik napušten je oko 1972, da bi ga zamenio diskurs o »prizna-
vanju razlika«.
O Gi.intherovim tezama upor. dalje: "Vi:ilkisch ili biološko-
-rasni ideak
166
jednu od najčistijih »arijevskih« etničkih grupa - rom-
sIm - čiji su jezik i običaji predstavljali pravi spome-
nik indoevropsko-arijevskog, danas nestalog sveta.
Isto tako je eksperiment Lebel1sbonl u odnosu na
pseudostanje nacionalsocijalističke svesti pokazao istu
nedoslednost, favorizujući usvajanje dece slavenskog po-
rekla, dakle dece rase smeštene u panteonu rasa među
»inferiorna bića i narode«. Treba najzad da pomenerno
l cuvenu izreku Heinricha Himmlera - duboko nezami-
slivu za naše nove desnice koje se oslanjaju na svoju bi-
ološko-genetsku argumentaciju - da on može da od-
lučuje o pripadnosti ili nepripadnosti pojedinaca jevrej-
skoj rasnoj i kulturnoj suštini u funkCIjI njegove »kori-
snosti« za nemačko društv0 4 •
Najočiglednija podudarnost između dva biološka i
rasistička stava _nacista i »nove desnice« ostaje »pozitiv-
ni eugenizam«. Citajući u časopisu Nouvelle Ecole o ko-
losalnom projektu genetske selekcije koji je razradio
Yv~s Christen, mi možemo samo da se setimo pokolja
ludIh, nasledno opterećenih, ili »blage smrtI« osakaćenih,
što su esesovci sprovodili između 1941. i 1945.
Treba, međutim, da napomenemo i to da je ta eu-
genetska .t~žnj~ imala svetske razmere, i da je, na pri-
n:er, st~nlIzacl]a na~ledno opterećenih _bila u Sjedinje-
mm Drzavama praktIkovana posle 1945°.
4 O antisemitizmu ČCl_sopisa NOllvelle Ecolle:
Fournier (Gilles), »Reflexions sur la question des valeurs«,
br. 4, august/sept. 1968, str. 11-23.
Lebel (Julien), »Le judaisme, moral et religion«, br. 4,
str. 23-42.
Fournier (Gilles), "Rome ct la Judee«, br. L
Ovi članci predstavljaju, na primer, osnovu prvih manife-
sta nemačke nove desnice:
Singer (Hartwig), »Manifest Neue Rationalitiit«, u:
Leistwlgsgcmeillschaft, JllIlge Kritik, br. 2, 1971 (120 str.).
, O tim aspektima bioloških teorija novih desnica upor.:
"Nazi Rieger: Anwalt des Neuen Rassismus«, Al1tifaschisti-
scile 11lforlllCJtiollell, feb./mart 1981,27. str.
Moreml (Patrick), »Nouvelie Ecole de la lie biologique«,
»La tentation eugenique ou la sterilisation des moins-doues«,
Les NOLl1'cllcs Droites .. '. Iw\'ed . delu, str. 430-434. i 435-457.
S nemačke strane, o biopolitici i cugenizmu, vidi među mno-
gobrojnim tekstO\ima:
li časopisu Neuc ;l1lli;ru]Julugic:
Sanden (Heinrich). »Biopolitik _... «, 1965.
Berdau (Fritz), »Zunehmende Erforschung dcr Erbmasse
Schticligungen«, 1965. ~
Reed- (S~). »Einer neue n Eugenik entgegel1«, 1966.
Repp (G.), »Kriminalitat und innere Sicherheit« 1967.
Repp (G.), "Stellung!lai1me zur Frage dc! Sterilisation«,
1967.
167
 Nova desnica, dakle, mje na tom planu naslednica
nacizma, već nečeg što bi stvarno trebalo nazvati perver-
zijom moći nauke.
Ako je III rajh, u krajnjoj liniji, bio samo jedna
pragmatična redukcija na nekoliko pr-mcipa ideološkog
kompleksa koji ga je doveo na vlast, ne čini nam se os-
novano da se danas opredelimo za neko poređenje in-
telektualnog projekta savremenih francuskih i nemačkih
grupa s jednom etatičkom stvarnošću iz prošlosti.
Proglašavanje evropske nove desnice »potomcima«
nacionalsocijalizma, na bazi prividne sličnosti njihovih
diskursa, čini nam se da odvodi nužni angažman naših
demokratija u borbi protiv rasizma na bezizlazne puteve.
Nove desnice, stvarno, nasuprot NSDAP-u, ne teže
za osvajanjem političke vlasti putem masovnog nasilja
ili izbornih rezultata, ali nastoje da, putem jednog total-
nog kulturnog rata6, zapadnoj svesti nametnu jednu si-
stematsku eksplikativnu šemu sveta. Njihove udarne li-
Schaetzing (E.), »Der Arzt als Anwalt der Volksgesundheit",
1969.
Rieger (Jlirgen), »Worauf sollen sich eugenische Bestrebun-
gen richten", 1971.
Weis (W"), »Kindertlimliche Eugenik«, 1971.
Thums, »Die genetische Planung und Manipulation des Men-
schen der Zukunft«, 1973.
Serija Staat und Eugenik, »Berichte liber Danemark, Schwe-
den, Japan und Schweiz«, 1974.
Baker (J. R.), »Bastardierung und Domestikation beim
Menschen«, 1975.
Krebs (Pierre), »Zum Rassenbegriff in Frankreich«, 1975.
Benoist (Alain de), »Das UngIiick des Hochbegabten«, 1976.
Serija StaG.lt und Euge/lik, );ODSSR, Estiand, USA, Deutsch-
land«, 1976. »Der technische Forschritt und die Menschliche Fort-
pflanzungs Verhaltnisse«, 1977.
Graham (L), »Wissenschaftliche Erkentnisse und Wertbin-
dungen in ihrer Bedeutung fUr die eugenische Bewegung der
20er Jahre in Deutschland und Russland«, 1980.
S francuske strane, glavni tekstovi se nalaze u časopisu
Nouvelle Ecole, br. 14.
»Itineraire«, str. 9-1L
Mourreau (Jean-Jacques), »L'eugenisme: survol historique«,
str. 15-32. ~
Christen (Yves), »Perspectives actuelles de l'eugenisme«,
str. 33-61. - bc 32, nov./dec. 1979, str. 21. i 29.
Mourreauov tekst je u celosti preštampan u časopisu JUI1-
ges Forum, br. 5, oktobra 1972 (32. str.) pod naslovom »Eugenik:
historischer DberbIick«. ~ Dix ans de combat culturel pour une renaissance, Collect if
6 Među mnogim tekstovima koji prikazuju tu kulturnu bor-
bu u Francuskoj vidi:
Va1Iat (Jean Claude), »Une communaute de travail et de
pensee«, u: Vial (Pierre), POllr lille renaissal1ce culturelle, le
GRE CE prelld la parole, Paris, Ed. Copernic. 1979, str. 21-44.
Benoist (Alain de), »Pour un gramscisme de droite«, Ele-
mellts, br. 20, april 1977, str. 7-10.
168
nije te šeme nisu »nacija«, demokratija, monoteizam,
jednakost ili bratstvo, već etnološke teritorije, prirodni
zakoni hijerarhije i nejednakosti između ljudi i rasa,
darvinovska društvena selekcija, neznabožački panteizam
i ničeovski natčovek.
Danas nove desnice poseduju jedan doktrinarni kor-
pus, iskovan tokom nekih petnaestak godina intelektu-
alnog rada, koji, mada nije lišen unutrašnjih protivreč­
nosti, ipak sačinjava sveobuhvatnu »ideologiju« koja po-
kriva sve oblasti znanja, ljudskih naklonosti i strasti.
Izvan izvesnih moda, uslovljenih unutarnjom političkom
evolucijom zapadnih država - ekologije ili savreme-
nog listicanja »prava na različitost«, koje skriva stari
poziv na inteligentni rasizam - logičko jedinstvo i stal-
nost doktrinarnih tema novih desnica ostaju iznenađu­
jući u evropskim geografskim okvirima.
Pre no što ovde ukratko, kao primer, opišemo tak-
tički mehanizam prilagođavanja ideološkog diskursa
fracuske nove desnice okvirima države-nacije, koje ćemo
u vezi s nemačkim slučajem podrobno analizirati za pe-
riod 1960-1980, hteli bismo da podsetimo na opasnost
koju u našim očima predstavlja taj evropski projkt
»konzervativne revolucije«, koji prevazilazi jezičke ili na-
cionalne barijere i granice u jednoj novoj internacionali
rasizma i netrpeljivosti. Ako nam se čim da je opšit
intelektualni okvir u Francuskoj, koji je Išao naruku po-
javi, a zatim i prihvatanju teza nove desnice od izvesnog
broja poznatih predstavnika žiskarovskih ili degolistič­
kih formacija, bio upravo okvir krize ideologija koju su
opisali »novi filozofi«, uspeh Alaina de Benoista i GRE-
CE može da se shvati isključivo u njegovom odnosu sa
savremenom političkom istorijom Francuske.
Po našem mišljenju, fenomen francuske nove desni-
ce je rođen iz novonastale svesti desne inteligencije o
nemogućnosti da francuska nacija ispuni onu ulogu
svetske sile koju joj je namenjivao degolizam.
Vial (Pierre), "Le combat culturel de GRECE«, Elel11el1ts,
Servir la cause des peli ples, Zaključak XV kolokvij uma
GRECE, Paris, 17, maja 198L
GRECE, Ed, de la Source d'or, februar 1977, 265. str.
Gobart (Henri), La Guerre culturelle, logique du desastre,
Paris, Ed, Copernic, 1979, 125 str.
Sa nemačke strane glavni je tekst:
Krebs (Pierre), »Gedanken zu einer kulturelien Widerge-
burt«, Das Unvergangliche Erbe, kolektivan rad Thule-Semi-
nara, TUbingen, Grabert Verlag, 1981, str. 15-31.
169
 Taj De Gaulleo\' neuspeh sveo se na ne~?liko .bitnih
aspekata: jedinstvo francuskog naroda raZbIjenO Je ubr-
zanom i nedovršenom dekolonizacijom, Evropa, koja je
htela da ima politički, dobila je samo trgovački karakter,
a projekt da se od Francuske - nar?čito. za treći sve.t
- stvori neka vrsta »uzorne protuteze« c1vema superSI-
lama, nije se ostvario. Čak i prividni uspeh degolističk~
ekonomske politike u godinama 1965-1968, konkretI-
zovan u jednom društvenom konsenzusu koji se mogao
smatrati nepokolebljivim, bio je samo varka, lako sru-
šena studentskom pobunom i velikim radničkim štrajko-
vima 1968.
Za franousku novu desnicu s početka sedamdesetih
godina degolizam je pretrpeo poraz zato š,to je bi? za~
Silovan na jednoj ha'rizmatičnoj viziji vlas,ti. Po prIrodI
stvari, ta vlast je prestajala da bude ubedljiva ili da
Fascinira prostom vremenskom erozijom i ulažem.je!l1 u
politihl novih naraštaja. Njego\a istorijska zallwmtost
- mit pokreta otpora - izgubila je od svoje čvrstine,
dok mu se narodna baza - merena izborima ireferendu;
mima - svi više sužavab. Teoretičari GRECE su na
'k,raju pover~ovali da shva'taju da je poraz degolizma na-
stao zbog razornog dejstva »marksističkih i liberalnih
ideologija«, koje su obe imale interesa da režim bude
ob oren1 ,
, Hteli bismo ovde našim čitaocima ukratko da ukažemo na
to šta je degolizam predstavljao za grupe i intelektualce krajnje
desnice ili konzervativne desnice.
Odmah posle »alžirske afere« i prinudnog poyratka »~ieds
Noirs«a" na Kontinent. tri su se političke "porodIce« grupIsale
u taboru desnice.
Na krajnjoj aktivističkoj desnici. bivši pripadnici »Francus-
kog Alžira« '(militanti, ili simpatizeri starog terorističkog p~~reta
Organisation Armee Secrete), naipre okupljeni u fOrmaCIjama
:>Elu'ope Action«, Federaciji studenata nacionalista. (FE~), sv~
do 1965/1966. a počev od 1966. pa do 1968. u grupI Occ,Ident l,
najzad, od 1969,. do 1970, u grupicama "Jeunesses Patnotes et
Sociales«. "Jeune Europe« i »Groupe Union Droit« (GUD).
Počev od 1970. krajnja antidegolistička desnica prešla je u
okvire snažnog: aktivističkog pokreta »Ordre nouveau«.
Direktno ~nasuprot simpatizerima »AI~erie fran<;:aise«, ok~p­
lja se od početka šezdesetih godina značajna grul?~ ~onzervatIy­
nih intelektualaca uverenih u nuznost c1ekolol1lzacIJe I zavođenja
jednog jakog režima iznutra kao i spolja - režima koji bi za-
snivaO' svoju zakonitost na rezultatima opšteg prava glasa -
koji bi bio izraz degolističkog harizmatizma.
Najzad, stešnjena između ta elva fronta, l;alazi se ?snivačka
grupa francuske nove desnice (Jean-Clauc.te \~lla! Alau: de Be-
noist ... J koja je u početkU za francuskI AlzIr I zalaze se ~a
grupe Europe Action i FEN, a koja je počev od 1967. u degohz-
170
Rešenje je, dakle, za francusku novu desnicu bilo d~
se snabde jednom ideologijom koja će obuhvatiti sve
ono što je, na internadionalnom planu, činIlo veličinu
degoliDma, a što se na teorijskom plCl!nu suprotstavljalo
dvostrukom marksističIkom i liberalnom f,rontu.
Antiamerilkanizam, antizapadni etnopluralizam, Ev-
ropa naroda, preuzeti su onda od De Gaul:lea, dok su Be-
noist i njegovi prijatelji tražili u intelektualnoj istoriji
Evrope ideje i modele za svoju teoriju »jednog trećeg
puta« .
To traženje će ih odvesti, s onu stranu hitlerovskog
nacionalsocija1izma, do konzervativne vajmaTske revolu-
cije, zatim do izvora te iste - ant1iracionalističlkih, rasi-
stičkih ili socijalno-danri·nistiČlkih intelektualaca iz de-
vedesetih godina prošlog veka, od Barresa do Vacher de
Lapougea, od Julesa Sourya do Gustavea Le Bona, ?d
Nietzschea do Sorela, od Paula de Lagardea, do Hem-
richa von Trehschikea.
Pošto je izvršila taj svoj povratak izvorima francu-
skih i nemačkih »integralnih nacionalizama«, pošto se
naoružala potpunim ideološkim korpusom, francuska no-
va desnica je mogla da započne svoju bithl za politi-
ČIku vlast, kojoj se, izgleda, za sada isprečio jedirro pad
Valerya Giscarda d'Estainga.
lVE bismo u ovom članku hteli ukratko da analizi-
ramo upravo taj mehanizam ideološkog »rađanja«, obra-
ćajući posebnu pažnju na usvajanje teorija vajmarske
KOl1servative Revolution (K. R. - konzervativna revo-
lucija) od strane francuske nove desnice i njenih nemač­
kih drugarica 8 .
Proučavanje nemaake konzervativne revolucije iE
njenih italijanstkJih i franouskih pandana neposredmo po-
sle prvog svetskog rata otkriva da su i Mussolini, Hitl~r,
Moeller van den Bruck, Gentile i tonki drugi revolucIO-
nari te epohe i sami bili samo naslednioi jednog ideo-
]oško-'kulturnog kompleksa, razrađiyanog počev od 1885.
naročito Ll Francus,koi i u Nemačkoj.
mu otkrila politički model čija juje volja za moć opčinila.
Privlačnost deg:olizma za nemačku no\u desnicu bila ie ta-
kođe značajna - a njena je savršena ilustracija slučaj Armina
ll-lohlera. vatr-enog degolovca.
1, Francuskih kolonista rođenih u Alžiru. - Prim. prev.
, Mog:u se razlikovati tri tipa istraživanja ili razmišljanja
o konzen'ativnoj revoluciji.
Prvi sačinjava zbir naučnih publikacija (teza i članaka) čiji
veći deo valja pripisati grupi za studije o konzervativnoj revo-
luciji, okupljenoj oko najboljih specijalista za to pitanje, kao
što su profesori Louis Dupeux, Gilbert Merlin, Denis Goeldel.
171
 Objav1ljivanje radova, u novije vreme, ofiraneuskoj
revolucionarnoj de,sn ic i i razrada "fašističikog« kontes-
tatorskog fenOiffiena posle 1917, istraživanja o »,pogJedu
na svet« vajmarskih konzervatiivaca svih boja - ad na-
cionalboljševizma, do 1ntegralnih rasi'sta - pružaju isto-
rijsiki ,referencijalni okvir za savremen prHaz političkom
fenomenu novih desnica. Stvarno smo proučavajući tt'
izvore bUi iznenađeni sličnošću intelektualnih prosedea tih
ljudi desnice iz XIX i iz XX ve!ka. q
Antidemakrats'ka i antiegaHtarna savremena ideolo-
gija novih desnica poziva se na najmodernija otkrića
biologije i društvenih nau!ka.
Taj pokušaj prisvajanja nauke kao sredstva za oza-
konjenje pohti6kog diskursa bio je već karaikterističa~',
za intele!ktualni postupak desnice 'k!rajem XIX veka. SlI-
čan postupak (di:skurs o cirkulaciji elite, orgaJl1s:k!oj drža-
vi iM biološiko~rasnoj superiornosti nema6ke, no,rdijskc
rIi druge rase) predstavljao je centralnu ar:gumentaoiju
vajmarskih protivnj;ka nacionalsocijalističkih politiČlkih
pravaca i revolucionarnih ,konzervativaca.
»Pseudonaučni« diskurs novih desnica ne treba, me-
đutim, nilkog da zavarava. U stvari, česta pozivanja na
»humane« nauke, na eksperimentalnu i diferencijalnu
istoriju, na uporednu istoriju religija, na genet.tiku ili na
etologliju, koja se la!k!o mogu pronaći u radovima j listo-
vima francuske i nemačke nove desnice, ako i predstav·
Drugi tip istraZivanja, striktno političke i ~trar:a.čke.. priro-
de susreĆe se u publikacijama francuske, nemacke I Ital1J<:ns~e
no~e desnice, a karakteriše ga delimično i usmereno tumacenje
objavljenih radova. . v • •
Pravi dvosmisao nalaZImo u slucajU Armma Moh~era,. auten-
tičnog poznavaoca i pionira istraživanja o ~o?zeryatlV~ol re~To:
lucije On st::amo, ~ako nam izgl~da, kon~tI prm?dm. n.aucr: 1
autoritet kOJI duguje svom znanJu, da bl utyrd!O•.. kako JC
ideološki model francuske i nemačk~. nove. dcsr:~ce ~cIJem yođ­
stvu i on pripada) zasnovan - naroC1to ~ IstonJS.~oJ oblas~I -
na priznatim naučni~1 tekovinam~: Međut!~,. pazIJIv.0. p~'oucav~­
nie tih radova otkrIva deformacIlu U teznJI dokaznanja, kOJa
tim esejima oduzima njihovu bitnu naučnu vrednost.. ...
Prvi tip: "Kulturpessimismus«, Konzervativna ,re\'oluC1Ja .1
savremenost, ReFlle d'Allemagl1ee, tom XIV, bL l, Januar/mart
1982,200 stL
Drugi tip: Benoist (Alain de), Moeller van dell Bl'lIck o la
Ril'oluziOlle conservative, La SpezIa; ed. Il Tndente, 1981, 83 str.
Treći dp: Locchi (Giorgio), »Die Konservative Revolution
in Deutschland, 1918/1932«, esej Armina Mohlera, Nouvelle Ecole,
br, 14 januar/februar 1971, str. 94-107 .
.. Odlična ie analiza formiranja francuskog prefašizma II
XIX veku u knJizi:
SterhelI (Zeev), La Droite rel'olutio11lzaire 1885-1914 -
Paris, Seuil, 1978,441 str.
172
ljaju otvoreno priznavanja naučnog saznanja, ne pred·
sta\tljaju ni u kom slučaju neki prelaz ka scijentizmu
Poimanje sveta ove ekstremne desnice izgleda nam,
k!roz proticanje vremena i smenu generacija, vezano Z~l
večite teme, one o moći nagona n3Jsuprot razumu, o »pn-
rodnom pore1l~u«koji se prothri delkadenciji i buržoa-
skom izopačenju i o nejednakosti, koja se najzad afir·
miše kao neka vrsta »vitalistiČlke 3Jntiteze« u odnosu na
»demokratsku perverziju«.
Jedan od glavnih trontova osporav3Jnja bio je Drom
rasi2m1a i njegovog prirodnog pratioca - antisemitizma.
To šurovrunje između nauke i rasizma počelo je kod da-
nas potpuno zaboravljenih 3Jutora (izuzev, ra7Jume se,
onih koji pripadaju novoj desnici), koji su, međutim, za
života uživali sasvim začuđujuću popularnost.
Vacher de Lapouge i Jules Soury su svojim tuma-
čenjem 3Jntu'opologije, kao i Gustave Le Bon tumačenje~
društvene psihologije, učinili da ono što će se nazvatI
»društven1m da,rvinizrnom« postane dommamtnom IIllS-
Iju na kraju XIX veka, u Franous!koj kao i u Nemač­
koj .10
Stvarno, kao što piše Pierre Taguieff,1I »počev od
generalizacije zalkona o prirodnoj selekciji, k<:>ju je iz-
vršio Spencer (1862), i njihove neposredne pnmene na
dr;uštvene, psihološtke i moralne st'ruikture, društveni dar-
Viu.1izam se pojavio kao po1itiČlka fillozofija bez premca u
svom vremenu. Budući da je društveni život samo jedna
neprekidna borba koja dovodi do preživljavanja naj spo-
sobnijih, elita se pojavljuje kao proizvod prirodnih z~­
kona, hijerarhija je naturaJizov3Jna, vlast pripada 'na]-
boljima' koje nauka pJ1iz:naje, onima koji su kao pobed-
nici prošli kroz selekeione ispite«.
»AntisemHizam, II tom društveno-darvinističkom kon-
tekstu, podleže jednom temeljnom preobražaju: od ver-
skog, nacionalnog i ekonomskog, što je bio sukcesivno i
simultano, sada se pretv3Jra u nešto zasnovano na to-
ll' Vacher de Lapouge (G.), Les Selections sociales, Paris,
A. Fontemoing, 1896.
Vacher de Lapouge (G.), Race et milieu social - Essai
d'anthropologie, Paris, Marcel Riviere, 1909.
Le Bon (Gustave), Le Desequilibre dl! //londe, Paris, FIam-
marion, 1923.
11 Upor. P, A. Taguieff, »L'heritage nazi«, u: Les NOtlVeallX
Cahiers, bL 64, proleće 1981, str. 9.
Spencer (Herbert), The principles of bIOlogy, London, Wil-
liams and Norgate, 2 toma, 1864. i 1867.
Spencer (Herbert), Die Prinzipien der Soziologie, Stuttgart,
Vetter (R), Schweizerbart'sche Verlagsbuchhandlung.
173
 božnjim zaJkonitostima fizičke antmpologije (Broca 1860)
i evalucionističkog se'le!kcioninma.« (P. Taguieff)
Da bi se razumela savremena politiOka i metapoli-
tioka st'ra<tegija f,rancus'ke i nemačke nove desnice treba
samo pratiti pod:rivač:ki rad koji su izvršiH njihovi ideo
10Šlki preci početkom XX veka.
SiilStem mišljenja, novi književni i umetnički žanro-
vi koji su počeli da se nameću o'ko 1900. predstavljali
su od reda neku vrstu pobune protiv trijumfujućeg sci-
jentinma. Nastojali su na oslobađanju nagona, na afir-
maciji prioriteta vitalnih i afeJktivnih snaga. Evropa je
doživljavala preporod i,racionalnih vrednosti, ponovo ot-
kriće kulta osećanja i nagona.
Novo je značenje dato istorijs,kim vrednostima, dOlk
je u filozofiji došlo, usavremenijem oblilku, do rene-
sanse idealističkih i historidstičkih tendencija. U stvari,
reč je o ponovnom dovođenju u pitanje racionalizma i
individualizma, o podvrgavanju pojedinca kolektivitetu
i istoriji.
Stvarno, za ljude iz naraštaja oko 1890, bili to Le
Bon, Brumont, Banes, Sorel ili Vacher de Lapouge, kao
i za one iz godina 1910-1930, kao što su Jtinger, Gentile,
Evola, Spengler, Niekisch, Drieu La Rochelle ili Brasil-
Iach, pojedinac nije vredeo sam po sebi, akolekthnhet
se nilkad nije shvatao kao numerički zbir pojedinaca ko-
ji ga čine.
Te su se generacije intelektualaca žestO!ko protivile
racionalističkom inc1ividualizmu liberalnog društva, ras-
padu društvenih veza u buržoaskom društvu, »gnusnom
pozitivizmu« koji je u njemu preovlađivao. ~ iIII allge1l1eil1el1, und dicjellige VOil Darwill, Goethe und Lamea-rk
Ta pobuna, koja je bila i jedno osporavanje načina
života ,koji je stvaralo industrijsko društvo, jedan otpor
»aLomiziraJnom« društvu, dovela je, u kontekstu sve ve-
ćih opasnosti, do egzaltacije onog što se zamišljalo kao
jedinstvo fundaJmentalne solidarnosti, nacije -kao bio-
loŠ!kog tumačenja rasnog principa.
Može se, kao što su pisali istoriča'I'i tog perioda,
tvrditi da je došlo do jednog idejnog kretanja koje je
uzdrmalo celinu vrednosti nasleđenih iz XVIII veka i
fraJncuske revolucije, koje je dovodilo u pitanje temelje
na kojima su počivali demokratija i liberahzam i koje
je, najzad, razradilo jedan potpuno nov pogled na stva-
ri: jedan seleikcionistički moral, 'kojli je dui1nost prema
»\"1'sti« stavljao na »vrhunsko mesto«.
Mi danas shvatamo prirodu i obim ideoloških pre-
okreta do kojih je došlo početkom XX veka, posle preo-
bražaja nauke u fa!ktor politi!ke.
174
Tako je stvorena jedna inteleiktualna klima koja je
rušila os,novne temelje demokratije i ogromno ola1kšava-
la šli<renje fašiZima, brk i u redovima političkih kadrOVa
demokratskih partija.
»Antisemitizam se onda pri!kanuje kao naučan, a an-
tijudeo-hrišćanstvo misli da se može oslanjati na za1kone
rasnih borbi, shvaćenih kao suština zakona klasnih bor-
bi; isto kao što nacionalno stanovništvo obuhvata i je-
dan neuništivi dI1Llštveni otpadalk ,koji valja izbaciti -
a ne održavati putem 'antibioloških' socijalnih zakona
- da bi se odbr3Jnio integritet zdravog društvenog tela,
taJko su i ljudske rase opterećene rannim rasn~m otpa-
cima, među kojima jevrejska etnička grupa', prevas-
hodno parazitska, predstavlja u isti mah jalovost i kraj-
nju morbidnost«, piše još P. Ta:rguieff.
Te darvinovske društvene perspektive će se u Ne-
mačkoj nametnuti inmeđu 1880. i 1914. zahv3Jljujući dej-
stvu dveju »šikola«: škole socijalnih antropologa kao što
su to Ernst Haeckel (1834-1919), Wilhelm Schallmeyer,
Otto Hamon (j najzad Hans F. K. Gi.inther posle 1919),
i skale eugelličara' ili rasnih higijel1ičara 'kao što su Al-
fred Ploetz, Alexander Tille, Willibald H. Henstschel, Max
von Gruber ili Christian von Ehrenfels. ll
Uveren da »zakoni pri<rodne istorije« mogu posluž~ti
za razumevanje problema društvenog sveta,13 ceo jedan
idejni pokret prožet biologizmom - od Nietzschea do
U vezi s rasnim antropolozima vidi:
12
Haeckel (E.), Natiirliche Schopfungsgeschiclzte:. gemeinver,
standlic/nvissenschaftliche V OI'trage uber die Entwlcklungslehre
im besollderen, Berlin, G, Reimer (franc. prevod Letourneaua
pod naslovom Histoire de la creation, ~aris, Re~wald, .1877).
Haeckel (E.)' Essazs dc psyclwloglC cell ulaz re, Pans, F.
Alcan, 1880 (prev" J, Soury). .
Haeckel (E.), Les enigmes de I'Ul1ivers, Paris, SchleIcher
(obja\,. na nemačkom 1899. pod naslovom: Die Weltratseln).
Ammon (O.), "La selection naturelIe chez l'Homme«, L'An-
flzropoiogie, 1892, str. 720-736,
Ammon (O.), Die Ilatiirlicilc Auslese beim Menschen -
Jena, Fischer, 1895. . .
Među najznaćajnijim tekstovima rasD:ih higijef!ičar~ VIdi:
Tille (Alexander), Volksdiellst. Von elilem Soztalanstokra-
tel1. 1893,
Ploetz (Alfred), Die Tiichtigkeit unserer Rasse und der
Schutz der ScJzwachen, 1895.
Hentschel (Willibald) , Vartlna. Eine Weltgeschichtsbetracll-
tllng vom StandpLmkt des Ariers, 1901.
Gruber (Max von), Vererbul1g, Auslese, Hygiene, 1908.
Ehrenfels (Christian von), Die KOl1Stitutive Verderblichkeit
der /v1onogamie, 1907.
13 Ovo je bila Bergsonova formulacija u njegovom eseju
L'evolution crea trice, 1907.
175
Bergsona, od Mauricea Barresa do Georgesa Sorela, od
OswaLda Spenglera do JuHusa Evo!la - nčlJstojaće da ko-
risti »naučno saznanje« za prepravljanje naših evropskih
dl1Uštava. Na,urka je postajala 9'ruđe vla,sti u službi na-
gona i sredstvo ničeans!ke volje za moć.
Alko se posmatra taj istorijski period koji traje od
kraja XIX veka do izbijanja drugog svetskog rata, može
se, u Francuskoj kao i u Nemačkoj, oceniti razarajuće
dej1stvo jedne ideologije na naučnoj osnovi koja će Evro-
pu odvesti u haos, a od »nečovečnosti« stvO'fiti oprav-
davaju6i moral holo!kausta.
P.oliti6ka sociologija koja se tada rađala s Pare tom,
Moscaom, Gumplowiczem, zato ~to je u sebi sadržavala
i učenja društvenog darvinizma, rasne člJntropologi'je i
socijalne psihologije, moći će jednom svetu obuzetom
sumnjom, jer je intuitivno uveren u neizbežnost evrop-
skog rata, da ponudi novu teoriju politi6kog ponašanja,
novo shvatanje društava na novim, radi!kallno drukčijim
temeljima, čak i suprotnim onima koje je propagiral<l
francus!ka revolucija, jednaJkosti i bratstva. Rat 1914-
-1918. biće od tih intelektualaca, kao što piše Ernst JUn-
ger, doživljen i shvaćen: »Ikao sredstvo da se ozakon~
jedna nova istina, nove vrednosti, nOVI način života ... «
Demokratski i liberalni poredalk, uzdrman prvim
svetskim ratom, srušiće se u Nemaakoj pod udarcima
nacistiČlkih revolucionara, dok će se u Erancus'koj dugo
kolebati da krene putem »integralnog nacionalizma« i
faš'iZima na francus:ki način, čiji će krajnji oblilk biti
petenizčlJffi.
Prvi put u istoriji, kad je Evropa podlegla pod uda-
rom nacizma, jedan naučni d:icsikurs je, posredstvom par-
tija ,i liga krajnje desnice, bio tvorac politike. Prvi put je
jedna naučna vizija, na kraju krvave pohtičike borbe ko-
ja je dovela do fizičIkog uništenja svih po:zmatih iii po-
tencija'lnih »proti\'nilka«, iz temelja i:omenila sve ekonom-
ske i kurluunne infrastmkture, kao i same kriteI'ijume
naših zapadnih društava.
P,ropast nacionalsocijalizma i razotkriva,nje njegove
prirode i njegovih izopačenosti, naročito rasističlkih, tre-
ba'lo je da zauvek ukinu svaku volju za neko vraćanje
osnovnim principima te filozofije »nečovečnosti« i nat-
čovečnosti. Međutim, nekoliko decenija posle poraza na-
cizma mi, posredstvom jednog ponov,nog otkrića »ikon-
zervativne revolucije« od strane evropskih novih desni-
ca, prisustvujemo jednom izuzetnom p~kušaju »rehabi-
litacije« vrednosti i principa jednog pokreta intelektual-
nog osporavčlJl1ja, duboiko protivnog svakom humaniz:IDu,
svaJkoj slobodi i svakom bratstvu.
176
To je model koji sada treba da odgonetnemo. 14
A - Konzervativna revolucija
Konzervativna revolucija je jedčlJl1 pokret političkog,
intelektualnog i kulturnog osporavanja, rođen iz nemač­
kog poraza 1918, iz posledica versajskog ugovora i rus-
ke revolucije. Ona se završava 1934, u vidu hitlerovskć
Gleichsclzaltul1g (koordinacije), pripaj anj em, ubistvom,
ćutanjem ili izgnanstvom glavnih mislilaca.
Taj pOlkret je imao za cilj da stvori »rtabulu razu«
od ruševina XIX veka da bi zaveo jedan novi životni
poredaJk.
ObiJlujući mnogim glasovima, !konzervativna revolu-
cija 61ni jedan svet za sebe, u kome se susreću tako
različiti ljudi 'kao što su Thomas Mann, Ernst Junger,
Hans Grimm, Oswald Spengler, Ernst von Salomon, bra-
ća von Hofmannsthal, pravnik Carl Schmitt, biolog VOI)
UeXlki.Hl, eikonomista Sombart, arheolog Kossinna, pes-
niJk Ra~ner Maria Ri.J!ke ili a:ntropolog Gi.inther.
Toj intelektua,lnoj ,ra:moliJkosti odgova,rala je izvan-
redna por!itička raznolikost. Uprkos očiglednoj ideološ-
koj srodnosti tih strujanja, još i danas je teško razu-
meti ono što ih je dubdko 'spajalo. Ideološka blizina
nacionalsocijalizma deluje, uz to, kao negativan fak-
tor - toHko se nama nameće odvratna realnost jedne
hitlerovs,kedržave, pokrivajući mnoge aspekte nasleđe
u tezama revoluciona:rnih konzerva,tivaca 15 •
" Hteli bismo ovde da ukažemo na izvanrednu zanimljivost
proučavanja konzervativne revolucije: . .
Moreau (Patrick), La COl11l1lWIaute de combat natwnal. so-
cialiste rev6lutiollnaire et le Front Noir en Allemagne, Autriche
et TcJuicoslovaquie, 1930/1934, doktorska teza, Universite de Pa-
ris I, u 2 dela, 1978, j80 str,
U tom istraživanju bili smo iznenađeni inteligencijom izves-
nih konzervativnih kritika, koje će politikolozi i sociolozi tek
četrdeset godina docnije, posle 1968, pon.ovo otkriti.. Vajl1}arski
konzervativni model, uprkos tome, ostaje duboko lzopacen u
svojim rasističkim i antidemokratskim dimenzijama.
15 Studije o nacionalboljše\'ičkim, revolucionarno nacionalso·
cijalističkim nacional revolucionarnim pokretima:
Schudd~kopf (Ernst·Otto), Linke Leute von Rechts. Die Na-
tionalrevolutioniiren Millderlzeitell lind eler [(oi1l11umisl11us in der
Weimara Republik, Stuttgart, Kohlhamrner Verlag, 1960, j47 str.
Paetel (Karl), VersucJumg oeler Chance, Gi:ittingen, Muster-
schmidt Verlag, 196j, 343 str.
Kuhn (Reinhardt), Die nationalsozialistische Linke 1923-
1930 Meisenheim am GIan, Anton Hain Verlag, 1966, 379 str.
'Faye (Jean-Pierre), Langages totalitaires - Paris, Hermann,
1972, 771 str.
12 Marksizam u svetu 177
 Težeći za jasnoćom, ml cemo vam predstaviti neku
v'rstu ideološko-organizacionog pregleda glavnih tenden-
cija 'konzervativne revolucije, a zati!m jednu opštu ideo-
10sl<Ju sintezu, Ikoju ćemo na !kraju uporediti s intelektu-
alnimkorpusom i strateškim opredeljenjima nemačkih
novih desnica.
Budući da takvim postupkom želimo da istaknemo
samo bitno, mi ćemo namerno zCl!nemariti izvesne as-
pekte organizacione i ideološke evolucije ove ili one
grupe ili tendencije. Naš, na žalost, dida'ktičJki prj]kaz
biće da,kle svesno ogrC\Jl1ičen, namerno »uprošćen«, aH,
nadamo se, ipak dovoljno jasan u vezi s prirodom te
konzervativne revoLucije, njenom političkom ulogom il
padu vajmarske republiike i, najzad, njenom aJktuelnoš-
ću u projektu osvajanja kulturne i političke vlasti onog
što nazivamo novim nemackim desnicama.
U okvLru konzervativne revolucije možemo razliko-
vati pet tendencija: die JungkolZservatiol1 (neOlkonzea:-va-
tivce), nacionalne revolucionare (nacionalboljševike i
revolucionarne nacionalsocijaliste), Volkisch (rasiste) . i,
najzad, BUl1disc7z, iH ligaške, i Lai1dvofkbewegung (po-
kret ,seljaštva). Nas danas zanimaju one tri prve tenden-
cije, jer su to u 1'sti mah bili ideološIki pOikreti i orga-
nizacione ,realnosti, dok nam se seljać'ki ili Hgaš1ki po-
kret či!ne isključivo rezultatom »istorijskih pritisaka«
koji su sebi a posteriori pripisali izvesnu složenu ideo-
logiju, poza im! jenu od drugih pravaca i konzervativne
revolucije.
1,. - Mladi kOl1zervativci
Mladi konzervativci sebi posta\'ljaju Ikao cilj ostva-
renje mis'ije naroda, a ta je, po njima, izgradnja nov.:!
imperije.
Njihove vođe: Edgar Jung, koga su SS-ovci likvidi-
rali u noći dugih noževa; Heimich \'On Gleichen i, na-
Moreau (Patrick), La COlllil1WZaUte de combat nationale so-
LIU/iste . . ,. ,l1aved. delo.
Najbolji radovi ostaju:
Dupeux (Louis)' National-bolchevisme.' strategie communiste
et dYI1Clll1ique cOllsen'atrice, Paris, H. Champion, 1979, 743 str,
Goeldel (Denis), Moeller van den Bruck (1876/1925), un
natioIlalisle contre la revolution, Prilog proućavanju »konzerva-
tivne revolucije« i nemačkog konzervativizma u XX veku, Uni-
versite de Metz (Mec), 1980.
Merlio (Gilbert), Oswald Spellgler tel1lom de son temps,
doktorska teza na Univerzi te de Paris III, maja 1980.
I, razume se, rad Armina Mohlera o »Konzervativnoj revo-
luciji« (Konseryative Reyolution).
178
ročito, pisac Arthur Moeller van den Bruok, ddeli su
u tom Rajhu »organizaciju svih naroda II jednu sU!pra-
državnu cel1nu, u kojoj bi vladao jedan viši p:rincip, ct
u kojoj bi vrhunsku odgovornost snosio samo jedan
n3'I'od« - to jest, nemački narod.
Ta misija zaikonito pripada nemačkom narodu zato
što je on, po Fichteovoj formuli, jedini narod Ikoji je sa-
čuvao svest o svom poreklu usred jednog skupa »naro·
da-masa«, na primer 5rancuskog ili engleskog.
Ako se. na etič!kom planu, proglašava jedna'kost
među narodima, neokonzervativci veruju u hijera,rhiju
među narodima, zasnovanu na rasntm odlikama, geo-
grafskom položaj u, demografskoj moći ili kulturnom
bogatstvu.
Razmotrimo pre svega detaljnije delo Moellera van
den Brucka, jer ono danas zauzima centralno mesto u
ideologiji novih desnica.
Moellerove teze, uobličene u njegovoj ;knjizi Treći
rajh, bile su u Nemačkoj neposredno posle rata prihva-
ćene Ikao potpuno nova sinteza !konzervativnih perspek-
tiva, socijalističlkih i nacionalnih.
Već novembra 1918. Moeller van den Bruck je LI
Deutsche Rundschau počeo da objavljuje seriju člana­
ka. Prvi, pod naslovom »Das Recht der jUl1gen Valker«
(Pravo mladih nClJroda), govorio je o potrebi napuštanja
racionali2lma zapadnih zemalja lkaiko bi se, u ,kulturnom,
političkom i ekonoms:kom životu, omogućilo i>spoljava-
nje »nemackog mita«, definisanog ,kao dinamička snaga
»sastavljena od nemačkih sličnosti i razlika«.
Rat, a posebno poraz, izazvali su spisateljsku voka-
ci ju Moellera van den Bruoka i dali mu prili!ku da afir-
miše prava mladih naroda - nemačkog, ruskog i ame-
ričkog - nasuprot ,starim narodima, francuskom, it a-
lijansIkom i en gJl es kom.
Moeller van den Bruck je od »prava mladih naroda«
napravio jednu antiimperijalističku teoriju.
.4ko je poraz bio ,katastrofa, on nije bio potpuno
negativan za nemaeki narod, jer za filozofa »narod nije
nikad izgubljen ako ie razumeo smisao svog poraza«.
U stvari, kao što će reći Schiidekopf u svojoj knji-
zi Les hommes de gauche de la droite (Levičari desni-
ce), poraz je smatrClJn ,korisnim, a revolucija, potrebnom.
U toj perspektivi morala je da ni!kne jedna ideologija
koja bi joj obezbedila podršku masa, a to :liilači soci-
jalizam. Revolucija se podelila u dve faze: jedan period
razvhlka, koji je podrazumevao savez s komunistima pro-
tiv kapitalizma, a zatim drugu fazu raz;rade i uvođenja
novih strUlktura: nemačIki socijalizam. Revolucija se odi-
179
gravala u jednom evrops1korm :kontelkstu, to jest u okviru
saveza 5 boljševi6kom Rusijom, protiv internacionalnog
kapitalizma zapadnih sila.
Ta »Ost-~deoIogija« uIazHa je u 'okvir borbe mladih
naJroda protiv starih.
Za Moellera vaJn den Brucka, III rajh je trebalo
da bude »III germanski Rim«. Sredstva Ikoja bi omo-
gućila pOSitizanje tog cilja bHasu »napuštanje demokra-
ti'je i partijskog sistema« izamenjivanje »raZluma ve-
rom, 'individue zajedništvom, napret1ka evolucijom«. Ra-
2Jumu, pojedincu, napretku, sastavnim delovima libera-
li2Jma, MoeIler van don Bruc;lk je suprotstavljao »ideo-
logiju, zajedništvo, evoluciju« (što znači darvinovSiku
društvenu selekciju),
Taj konzervativizam tesno je povezivao nacionalizam
i socijalizam. Taj soci jaHzam nije trebalo da bude rea-
lizacija elkonomskih formula, već jedna duhovna rege-
neracija; država je trebalo da bude reorganizovana li
jedan korporatis,tiČJki sistem koji bi rešavao probleme
klasne bm-be putem principa solidarnosti naTodnih in-
teresa. Taiko je lozin:ka ))iklasa protiv klase« gubila smi-
sao, jer su borbe i:arneđu klasa nestajale u korist soci ja-
lizrrna nacije.
Možemo, daikle, kod Moellera van den Brudka uoči­
ti korišćenje pojmova kao šio su »antiimperijaHstička
borba naroda«, »solidarnost narodnih interesa«, koje
nemačIke nove desnice obnavljaju u svojiim etnopluralis-
tičlkim (pravo na različitost, antiimperijalistička i anti-
kolonijalistiČIka solidarnost, prava naroda da raspola-
Žiu sobom ... ) i ekonomskim teorijama (antiburžuizam,
an tikapi taHzaJm, nedkorporactizam). . su svugde prisutni, a daje im 'Se i neka vrsta magijslke,
Pa ipak nam se čini da je a\ltOl'e novih.. desmca
uvek fasciniralo ono što Goeldel naZIva »strateglJom mo-
dernizacije Ikonzervathnizma« ili »savremenošću desnice»
Moellera van den Bruoka 16 •
Pošto nas je podsetio kolilko je MoeIler bio vezan
za konzervativnu tradiciju 17 , Goeldel nam u!kazuje na
jednog Moellera koji ponire u »savremenost čovelka XIX
16 Goeldel (Denis), "Moeller van den Bruck: une strategie
de modernisation du conservatisme ou la modernite de la
droite«, Rel'lle cl'Allemagne, tom XIV, br. l, januar/mart 1982,
str. 127-144.
17 Isto, str. 128. "Možda nije potrebno mnogo dokazivati
Moellerovo pripadništvo konzervativizmu. Kod njega se mogu
naći sve osnovne kategorije konzervativne misli: konzervativna
koncepcija bića shvaćenog kao nepromenljivo, vremena shvaće­
nog kao trajanje, najzad i prostora, shvaćenog kao mesto uko-
renjivanja, Tako se kod njega afirmišu ontološka permanentnost
i stabilnost, kojima se, po njegovom mišljenju, valja vratiti bez
180
i XX veka« prihvatajući tehnoilošku revoluciju urbaniza-
ciju Ikoja guta čoveka ali je ipaJk ))stvaralačka<: i, najzad
celokupnu tehnicističku civ1lizaciju. Za Moellera je ra~
ZUffie se, bilo vaŽino da omogući Nemcima ))ovladav~nje
svetom« - .pri čemu je tehnika smatra.11.a sredstvom iz-
ražavanja volje za moć.
Taj. industrijs\ki i tehnički prometeizam, koji će no-
ve desIllce pala veka docnije osuditi u ime porasta eiko-
10Š!kih opasnosti - priznajući pri tom ipa1k beloj rasi
tem:iak.u genijalnost - grupiše se, za Moellera, oko pi-
tanJ.a masa, onakvog k~kvo se formuliše posle objav1ji-
vanja, 1885, Psychologze des foules (Psihologija masa)
Gustavea Le Bona.
Goeldel kod Moellera razlikuje dve glavne ideje koje
prihvataju nove desnice - prvo, aristokratski prezir tog
autora prema masama, a zatim ,postojanje ))volje« tih
masa ikoju valja ikontrolisati pomoću infornncija i pro-
pagande. Za Moellera, daJkle, kao i za nem[tčke nove des-
nice, postoji poziv na kultU!Imi rat, na osvajanje duhova
i svesti. .
Odbacujući svaki )~kultumi pesimizam«. riloeIler je
tvrdio da »savremenost« nije »dekadentna«, da je ))pesi-
mizam« )megacija mladosti naroda«, dok su, za njega,
»atributi mladih naroda bili ,upravo optimizam, valun-
tarizam, kreativnost«.
Bar ta dva poslednja termina zauzimaju centralno
mesto u pozivanju novih desnica na intelektualnu, kul-
turnu, društvenu i ekonomsku obnovu. Kreativnost -
koja je u stvari osavremenjivanje raznih obliika našeg
kulturnog i genetskog nasleđa - i voluntarizam, stvarno
repetitivne vrednosti.
Ono što danas fascinira Alaina de Benoista ili Ar-
mina Mohlera u delu Moellera van den Brucka jest~
koegzistencija, u jednome sistemu, ,"konstitutivnih ele-
menata istorijske savremenos ti« i »elemenata kO l 1Zer-va-
tivne tradicije«.
Goeldel piše: ))Pažli'ivo proučavanje oth'iva tu sin-
tezu Ikao nejednaku, u Ikojoj je stabilnost presudna, d
obzira na istorijske promene i Zbivanja,. Konkretnije rečeno,
konzervativizam se ispoljaY3 na soci iaIna-političkom planu afir-
macije vrednosti kao što su porodica, ličnost, autoritet. svojina,
\Tednosti koje zasnivaju jednu inegalitarnu i hijerarhizovanu
koncepciju društva, koje su prisutne u svim njegovim spisima i
u ime kojih on polazi II bitku nrotiv svih rc'.'o!ucija, francuske
1789, ruske 1917. kao i nemačke iz 1918. neumorno osuđujući isto-
rijski liberalizam, demokratiju i socijalizam. To je, dakle, su-
štinski konzervativni stav koji nikad neće bIti panom doveden
l i pitanje«.
181
promena sporedni element Međutim, stabHnost za koju
se zalaže melerovski konzervativizam ipalk ne implicira
imobilizam koji, po Moelleru ( ... ), umesto da garantu-
je sta:biJnost čak na k.raju izaziva revoluciju. Otuda ~
strategija koju Moeller predlaže nemačkom konzervati-
viZ1mu suočenom s industrijalizacijom i masovnim dru-
štvom: sačuvati fundamentalne vrednosti, društvenu
strukturu zajam(~enu ,šefom konzervativcem', ne putem
odbijanja savremenog, ni putem otpora prema njemu,
već njegovim prihvatanjem i integnisanjem. Drugim re·
dma: konzervativizam, suočen sa savremenošću, moći
će da :se spase samo ako se i sacm bude osavremenio.«
MoeIler je predlagao da se usponu radničkih masa
što za nove desnice znači, komunizma, socija];demo-
kratije, ali i liberalističke degeneracije - suprotstavi
jedna »ikonzervativna vlast«, ikadra da odgovori na »iza-
zov savremenosti« ikoncentrisana olko dva tematska sto-
žera i jednog ,t3!ktičkog principa.
Talkti:ka bi trebalo da od revolucije pozajnii njena
borbena oruđa, što nemačke nove desnice dacnas i čine
usvajanjem ekološIkog pokreta, Ikorišćenjem mar1ksistič­
kog i libertarnog rečnika i pralksom desnog gramšizma
(osvajanjek'l11turne "lasti),
Dva tematska stožera bila su »prHagođav<lJl1je eri
masa« (danas, shvatiti trenutne nagone radi njihove kon-
trole i njihovog slkretanja ka konzervativnom cillju; 'slu-
čajevi svojatanja regionalnih borbi, na primer), i refor-
ma, pod elitističIkim i filozofsko-tehnokratskim uglom.
političlkih i eilconomsk'ih upravljačkih struktura.
Uprlkos izvesnim razliikama u ocenjiv3!nju uloge teh-
nokratije između Moellerovih teza 'i teza novih desnica,
smisao njihovih analiza izgleda nam usmeren ka dese-
tak »organskih dimenzija«18, a to su:
lSO ekonomskim teori jama novih desnica:
MUller (Johann Baptiste), "Konvergenz und Distanz zwi-
schen New Conservatism und Nouvelle Droite«, PVS, br. 2, feb·
ruar 1981, str. 69-90. " .
Moreau (Patrick), "Une nouvelle societe de l anst?Cratle
,merri(~re tt l' economie organique«, Les Nouvelles DrOLtes .. ,
naved. delo, str, 202-264. .. .
Tekstovi iz GRECE i Now'elle Ecole kOJI se odnose na eko-
nomsk;a pitanj~ dosta SL: m';llobrojni:, . , " ,
Norev (MIchel), "HlstOIre des theones eConoffilques«, Nouvel-
le Ecole, br. 9, juli/august 1972, str. 11-65.
SER, "L'economie organique«, Etudes et Rec1wrciIes, br. 1,
nov, 1974, str. 13-l9,
Valla (Jean-Claude), »Anticapitalisme ou haine _de l'ćca­
namie«, Bilan, VIn kolokvij um GRECE, 1972, s!r. 47-J7.
Bressoles (Charles), »Croissance zero, les apotres du renonce-
ment«, Elements, br. 21/22.
182
1) Priznavanje postojanja raznih nejednaikosti (me-
đu ljudima, grupama., .); . .
2) Uloga volje za moć kod preduzimača;
3) Odbija>nje nezavisne teh~ostnvkture po1itiČ1ke vla-
sti;
4) BkoloŠlka ravnoteža;
5) Demografsika ravnoteža;
6) Višestruka teritorija1nost ili zonalnost;
7).Usa~l.ašavaillje .bioloških realnosti (pod uglom na-
gona. 1~uls'IJa) s p~Olzvodnim snagama, načinima proiz-
vodnJe l 'konzervatIvnom ideOllocriJ'om'
b ,
8) Usvajanje ekonoms'ke logike ikoja ide II prilo\I
opštem blagostanju; . b
. , ,»L'~~onol11ie totalitaire«, Elements, broj posvećen evropskoj
CIVIlIzaCIJI, br. 28/29, marta 1979:
Hert,: (Rober:t de), »Le re gne de la quantite«, str. 2.
BenO!st (Alam .de), "L'e.rreur du liberalisme«, str. 21-23.
SER, »ECOnOmle orgamque et societe mar'chande« str
24-31. - , .
Wagemann (Ernst), »P~5ncil2es d:economle pratique«, str. 29.
G. F., »U!1 exemple: Im1l1ugratlOn«, str. 31-34.
Faye (GUlIla,ume), "~a dictature du bien-etre«, str. 39-40.
Freund (Juhen), . »L ess~nce , de. l'economique«, str. 42-43.
Chan~eloup ~LUClen), »L egahtansme bourgeois«, str. 45-46.
Beno!st (Alar!! de), "Les nouveaux economistes«, str. 47-50.
BenOlsy (Alam de), Vue de droite, članak: "La societe de
consommatlon«, str. 311-314.
Faye (Guillaurne), Le svsteme il ruer les peuples, Paris,
Ed. Copernic, 1981: .
»L'economie totale«, str. 43-59,
»L'ere des regulateurs«, str. 61-87.
Tekstovi kluba "de l'Horloge«:
Les nacistes du futur: ciClll1j,iIz la Fra11ce, gl. »Economie, la
dynamique de la liberte«.
. ,B~ccou (Philippe), Le gralld tabou: l'ćcolloil1ie et lc miraae
ega/mlLre, Paris, Albin Michel, 1981, 304. str. b
,. a Člap,~k. Guillaum~a Fa):'~a !z 1979. preveden je u knjizi Pi.
errca r Klebsa Das Unvergangl1c!ze Erbe pod naslovom »Von
cler Konsllmges~lls~haft zur organischen Wirtschaft«.
Poyed 11-: a lIh, ,danaka objavljenih II solidarnim nacionalno.
r~:'.o~\!CI,Onarll,Im, Ih n~ok~nzel'\'ativnim časopisima, serija Iunge
.KIIUfe Je Obja\'lla naJbolJc ckonomske priloge nemačkih novih
desl1lca: -
Meinrad (Michel), »Nationalismus heisst SoIidariUit« br 2
str. 7-18. ' . ,
Joss (Fritz), "Eigentum an Produktionsmittel« bl' ., stl'
19-36. ' . -, .
Bro.!~ner (Kurt), »Konzentration in der vVirtschaft« br 2
str. 37-JJ.. ' . ,
, _ /o;~ S!ritz), ~Proble1l1 de'; wirtschat'tlichen Wachstums«,
IJL -, Sl!. Jt?-8~, ).,1'jeuordn,ung CkI' Wirtschaft", br. 3, str. 48-87.
Na.!bolja smteza ostaje članak Ludwiga (Klaus) »FUr eine
Neue Vhrtschaftsordnung«, Jll1lge Krilik, br~ 4,1979, 95. str.
183
 9) Uzimanje u obzir, pri sVa!kom ekonomskom od-
lučivanju, druŠtvenih, Ikulturnih :i ekonomskih posledica
date odluike;
10) Kole!k'1ivno usvajanje ekonomske etike prinud-
ne za pojedince;
11) Zavođenje autoritarne države Ikoja bi Dookcio-
nisala nezavisno od sva:kog demokratskog izbora, pros-
tim pozivanjem na filozofiju zajedni~tva,. itnterioI'i~o~a­
nu i proživljenu i od naroda i od njegovih upmvlJaca.
Moellerove teze će izw·šiti presudan uticaj na kon-
zervativne revolucioiQCl!re njegovog v;remooa. Njegov~
smrt, 1925, pretvor'ila gaje u »prorolka neo-konzervatl-
vizma« - i on je tu funkciju ispunjavao kaJko za na-
cionalboIjševi!ke i za revolucioname nacionalsocijaliste,
taiko i za naše evropske nove 'desnice koje su III rajh
učinile lajtmotivom svoje borbe za vlast.
2. Nacionalboljševizmn
I:oraz »nacionalboljševizam« upotrebljavan je, u vre-
me vajmarske republi1ke, odstrane šta~pe i J)oli~ičkC?g
sveta u višestruIkom smisLu, Ikako da bl ozmaclO pItanja
međ~narodnih odnosa - nemaČlko-ruskisavez i politi-
ku Lokarna - tako i da bi ozmačio probleme unutar-
nje politike, kao prividno udruživanje napo~'~ komunis-
ta i nacista u rušenju vajma,rske demoh·atIJe.
Nas pre svega tu zanima ju smisao i ideol.o~ka e:r o-
lucija onog na što nam Louis Dupeu~, u ,svoJoJ !eZl ?
nacional-boljševi2Jmu, ukazuje kao na J~dnu od r;a~fascI­
nantmijih struja poniklu iz konceptualmh :predodzbi kon-
zervativne revolucije.
Taj je revolucionarni konzervativizam, Ik:;tl~av.. se po-
javljuje u delima Moellera van ~.en B:r,:udka II~ Junger~,
tvrdio da osnovne wednosti naCIJe, drzave, pnrodne hI-
jerarhije i narodne za.je~nice, doži:.lj~ne ~(ao specifično
organs!ko i duhovno Jedlns~:To, saclI~JavaJu »pen:nane.n-
cije« koje nikakva reVOlUCIja ne bl mogla trajno IZ-
brisati.
I sama boljševička revolucija, mada je bila sm~tra~
na prvom osnovnom etapom serije pobU!na mladIh I
kolonizovainih na,roda protiv dekadentnih sila Zapada,
izgleda da, sa Staljinom, nije dospela dalje od ponov-
nog otikrića ruskog fa,kta, pa prema tome, do trijumfa
>~suštine« nad »formom«.
Nacionalboljševička struja, ikoja je okupljal~ neko-
li!ko hiljada intelektualaca i militanata oko nekoh!ko t~:-:­
rijskih časopisa u ženskoj međusobnOJ konkurenCIJI,
184
predstavlja, uprlkos zmatmim razlikama II prostoru koji
se u telkstQvima posvećuje ma,rksističkoj ekonomskoj
~malizi ili VOlkisch-rasnim tezama, jedinstvenu Ikoncep-
tualnu celinu. Nadona:lboljševiOka misao 'se zasnivala
na tairotičkom :prihvat~nju Ikomunistioke strategije koju
je razrad'i:la K:ominterna.
Nemačka komunistiČlka partija, čiju su pobedu OČC­
kivaH nacionalboljševici, trebalo je da u NemačJkoj spro
vede društvenu revoluciju, Ikoju bi nacionalisti neizbež-
no iskoTiisti1i zahvaljujući dinamici »Ikonzervativnih per-
manencija«.
Ti ljudi najekstremnije desnice, povezani pravom
relicioznom verom u naciju, brli su duboko pogođeni
međunarodnim podređeniTn položajem vajmarske Ne-
maČlke. Oni su u nemačkom idealizrnu i njegovom »vi-
talističkom« poniženju našli izvore izvesnosti jednog
nu~nog i totalnog prevrata svetsikog pore tika - prevrata
kOIlk,retizovanog radi:ka:Lnim raz~ranjem liberalne demo-
kratije i zapad:ne civilizacije. .
Kao branioCi jednog »integralnog antikapitali2Jma«.
protivnicisvaikog uticaja ili .religija tuđih nemačkom
duhu, .pristalice društvene revolucije i novog evropskog
oS!OIbodHačkog rata, vođenog zahvaljujući vojnom sa-
vezu sa SSSR-om, nacional-boljševici su sanjaH o tome
da na zgaI1ištu zapadne ekonomije i kulture osnuju jed-
nu besklasnu narodnu zajednicu, Ikoja bi u »VarvarsTvU«
misli i načina života ostvarila jednu obnovI jenu german-
siku naci ju.
Ova utopiia nemačlke renesanse po cenu saveza s
komunist1ma, pa čak ,i Ikomunističke dominacije, u koiu
su verovale talleo različite ličnosti kao što su nemačIki
naciona"lni poslanik Paul Eltzbacher Lenz ili Werner
Lass, ne može se ni u Ikom s;lučaiu smatrati nekom va-
rijantom nemačkog komunizma ili boljševizrna, već je
tn~ba 'shvati1'i Ikao veoma snažan i radikalan izraz ne-
mačkog nacionalističkog osećanja.
Hteli bismo da ovde jasno podvučemo razliiku iz-
među »naci"onalboljševizma« i >>nacionalkomumizma«, za-
to što .pitanje ))nacionalizacije« komunizma i?)ra jednu
od glavnih uloga - na Ikoiu ćemo se još opširno osvr-
nuti - u strategiii nemaČlkih nov·ih desnica i u njiho-
voj politici povezivanja s »novom levicom« ili njenog
os\raianja (tu mislimo na svakovrsne !1l3rksističke, an ar·
homar1ksističke. ekoloŠIke i libertame struje).
Štampa i nema:Člki političari korisiili su stvarno eti-
iketu Inacionalboljševizma da bi o:kyalifikovaH i2Jvestan
broj strateških i taiktiČlkihpotezanemačkih Ikomunista
između 1919. i 1931. Između 1919. i 1920. jedna gmpa
185
hamburških kornunista-lasalovaca odbacila je lenjinis-
tiOke teze težnje za mirom po svaku cenu i očuvanja
sovjetsike Rusije iza štita »proletersikog internaciona-
lizma«.
Videći u ekonomskim klauzulama versajs:kog ugo-
vora početak jednog procesa proletarizacije srednjih
,klasa, ti »levičari« po LenJinu će pozvati većinu nemač­
:kog naroda - uključujući borce s fronta i nacionaliste
dobrovoljackih 'korpusa - da se pripreme za »na['odni
revolucionarni rat« između snaga Antante, I sama KPD
biće u dva maha nazvana »n'acionalboljševi'ekom« -
1923, kad je usvojila »liniju Schlageter«, i 1930-1931,
kad je objavljena »Deklaracija~program nacionavnog i
dmštvenog oslobođenog nemačkog naroda«
Shvatajući bitnu ulogu srednjih klasa u brojnom
i izbornom jačanju Hitlerove »fašističke« partije, ko-
munisti su pdkušali da spreče tu radilkalizaciju srednjih
klasa u pravcu nacional-socijalizma, razV'ijajući nacio-
nali-stieku argumentaciju, zasnovanu na pozivu na >~klas­
ni savez« svih »radnika« protiv male grupe kapitalistič­
kih posednika.
Ta taktika, koja je bitno mesto davala neproleter-
slkim slojevima u komunističkoj revolucionarnoj strate-
giji, danas zai'sta izgleda kao neki »začetak budućih po-
litika Narodnog fronta ili istorijskogkompromisa«.
S onu stranu tih epizoda komunističkog »pseudo-
nacionalboljšeV'iZJma«, linija Schlageter, kao i Deklaraci-
ja-program predstavljale su pokušaj prilagođavanja ko-
munističke političke pra!kse društvenim strukturama in-
dustrijalizovanih zemalja i označavale ponovo otkriva-
nje nacije kao političke vrednosti od strane marksi-
s ta-len jinista.
Ideološ'ko bogatstvo vajmarskog nacionalbo:ljševiz-
ma, koje nam se čini tesno povezano sa specifičnim ,isto-
rijskim uslovima epohe 0revolucija 1917, nemački po-
raz, . ,), poslužilo je kao rezervoar ideja .novim desnica-
ma, u smislu prilagođavanja sa\Temenoj geopohtiČlkoj
s tvarnosti Evrope.
Mada nam okviri ovog članka neće omogućiti da de-
taljno razmotrimo sve slučajeve prenošenja ideja, hteli
bismo bar u desetak primera da ukažemo nastClJro »na-
cionalboljševičko« stremljenje savremenih novih des-
nica,
Glavna ideja koju usvajaju Thule Seminar i nacio-
nal-re\'olucionarne organizaci je je ideja »permanencije{(
i neizbeŽlnog trijumfa suštine nad formom,
Za nove desnice, Evropljani su tokom dve hiljade
godina bili, pod vladavinom hrišćanstva, podvrgnuti is-
186
točnim uticajima, suprotnim, č~sto čalk kob~1im za našG
pravu indoevropsku rasnu pnrodu. o,no sto su nove
desnice nazvale )}neprolaznim nasleđem«. (das unverga?~·
Hche Erbe) danas im se ukazuje iza ,knze zapadne ~lVI­
lizacije i običaja, Često nesvesno ~hva~~nj:" EvroplJan~
da oni, dugoročno, ne mogu II SV01 nacm zl.vota ?a~ ~t­
ljuče »strane« principe i »strar;a« ponašanja ?b.JasnJa-
va, navodno, porast jednog ,pohmorfnog, u cehr:l.?ega~
torskog ospora\'anja zapadnog modela. Sve pohtlcke l
kulturne perspektive novih de~r:~ca ~\·ode se, d~kle, na
ideju o »pomoći rasnom osye.sclVanJu;<, .~v!·oplJana. ~
" Budući da je ,konzervativizam pOlltwkI Izraz na;:,8
bioloŠIke rasne i ,kulturne uko:renjenosti u našoj inda-
evropsk~j prošlosti, on mor~ da p~-o~1ađe dOIkaze pe}'-
mCYnentnosti indoevropske vlta'lnostl l da 'r;atera nasa
društva da se vrate svojim vitrulnim principima. .
Istraživanje naše mitske prošlosti vodi nove deSnI-
ce u oblasti 'religije 'ka pagan imnu , u ~oliti~~. ka trifUr:'k:
cionalnom društvu, di!ktaturi elita u bIOlogiJI, ~ genetl~:
,ka rasnom poligenetizmu i diferencijaln?j pSl~ometI'll'
i, najzad, II antropologiji, 'ka arijanizmu l nordizmu tra-
dicija i kultura. " ~ ,
Nove desnice pozajmljuju odn~<?lOnalboIJsevl'~d
njihovu koncepciju nacije. Nacija postoJI sa<I?0 kao ~ lm-
O'vističiko, kulturno i biološko jedinstvo. Slozene drza~'~
~1acije, kao Franouska na primer, ,mol'~!u, se. ra.st~ntl
da bi ustupile mesto jednoj EvropI etl1lckIh Jedllllca.
U nemačkom slučaju zastupa se suprotan proces,
ponov,no sjedinjavanje ,;:eliike ~emaeke (od Alzasa. ~o
Austrije, od DDR do JUZl10g Tl-rola, od za1?ada ~ollSk:
do juga Danske) budući da ono odgovara JednOj speCI-
fično( etničko~lmlturnoj stvarnosti.
Logična politička ekstenzija tog etn!?kog pT~ce:'3\
vodi nove desnice ka stvaranju jedne an tl1mperl] ahstlc-
ke teorije od svog idolopoklonstva naciji, po vajma.r-
skom neokonzervativnom uzoru. Nemačka osamdese.t.lh
(Todina nalazi se u situaciji Ikoioni jalne eksploat ac l1 e .
Pošto je vojno .okupirana na Istoku ,kao i na. Zapadu,
pl jaakana od Sovjetskog Saveza, kul turna Iskvarena
an1eričkim načinom ži\'ota i običajima, n jeno s~ ponoy-
no sjedinjavanje može zamisliti jedino kao, POhtl~~ ra-
zaranja dvaju imperijalizama, sovjetslkog Iamenclkog,
sprovođena u tri pravca:
1) Svets1ke antiimperijalistiake borbe, putem okon-
čanja ekonomske i kulturne ~ekoloni~~cije narod~ tr~­
ćeg sveta, ukidanja pseudodrza\,a-naclla .nasleđemh IZ
kolonijalnih podela (što je afrički slučaj),svetslkve,. et-
ničke restrukturacije i, najzad, kolektivnog osveSClVa-
187
nja trećeg sveta u vezi s njegovom kulturnom specifič­
nošću i ekonomsko-političkom snagom.
2) Savezom evropskih naroda s narodtma"illacijama
koji su već stekli tu rasnu i kulturnu svest. Nove des-
nice posebno misle na Kinu, »smrtnog« neprijatelja
»sovjetskog socijalimperijalizma«, koja je navodno, za-
hvaljujući Mao Cedungu, umela da 'se moderniwje ogra-
ničavajući 'strani uticaj na tehničke pozajm'ice, a da se
pri tom kineska ))osnova« nije dubdko izmenila.
3) U proseku, nove desnice žele odvajanje Nemač­
ke i Evrope od američkog uticaja koji Se u suštini sma-
bra koruptivnij'im od uticaja Sovjetskog Saveza.
U dijalektici novih desnica se susre6udva oseća­
nja. Amerikanci se smatraju nesposobnim da brane
Evropu protiv eventualne sovjetske vojne invazije. po-
sledice jednog bakteriološIkog i hemijskog nUiklearnog
rata - unapred izgubljenog - zmačile bi kraj evropske
civi'lizacije. Rat između dva bloka treba dakle po svaku
cenu da bude izbegnut, pa i putem političke neutraliza-
cije Nemaake, ili čak i nienog ponovnog sjedinjavanja
pod sovjetskom vojnom kontrolom.
Prihvatanje te nacionaln0 4neutralističke strategije
zasniva se na nizu dodatnih argumenata.
Alko je teorija o pobedi s~štine nad formom isto-
rijski proverena, sovjetslka imperija je neizbežno osu-
đena pritiskom nacionalnosti. Budući da sovjetski ko-
los na etničkom planu stoji na nesigurnim nogama, 011
se može samo sam srušiti, a da rat i ne bude potreban.
Toj hipotezi se pridružuje jedan rasni i kulturni
prilaz problemu. Za nemaoke nove desnice, Nemačka
Demokratska Republi!ka je danas, uprkos svom pri'pa-
danju komunističkom bloku, jedna pruska država čije
su konzervativne vrednosti (militarizam, voluntarizam,
heroizam, nacionalizam) sačuvane, dok je na Zapadu
jasno vidljiva moralna i rasna degeneracija, amer'ičlkog
porekla.
Sovjetski faJktor se takođe iznova tumači na bazi
te kulturne i rasne šeme. Sovjetski Savezkarakteriše
preovlađivanje stanovništva poreklom iz evrops'ke Ru·
sije - daikle belog. Budući da istorijski nije bila pod-
vrgnuta mešanju (istorijska elkspanzija se odvijala pro-
tiv azijs:kih naroda), bela Rusija izgleda novim desnica-
ma kao osobito čist deo evropske rasne celine.
Sovjets,ki imperija:lizam, naročito pod uglom vojnih
kapaciteta, smatra se, dosledno tome, prirodnim izra-
zom sačuvanih rasnih kvaliteta rus;kog naroda.
U krajnjoj liniji, za izvesne nacionalno-neutralistič­
Ike grupe nemačkih novih desnica, 'nada dolazi s Isto-
188
ka - taiko da svwki antisovjetski pohod označava jednu
novu etapu naše rasne i :kulturne degeneracije.
Nove desnice se, razume se, bore protiv [komuniz-
ma kao politi6ke doktrine; on ostaje opasan neprijatelj
koga treba neutra:lisati u unutrašnjoj politici.
Nove desnice očekuju da se ta neutralizacija izvrši
putem već opisane pobede suštine nad fo:rmom. Kao i
1930, komunisti će biti primorani da vode raČLma J
prvorazrednom z.nača ju nacionaLnog faktora.
lednom vrstom procesa, prvo semantičko!!, a zatim
i intelektualnog usvajanja, manipulisanje ))nacionalnim«
konceptom, logično vezano za razmišljanje o njegovoj
prirodi, navelo bi komuniste da podlegnu privlačnosti
i da kliznu s proleterS'kog internacionalizma ka nacio-
naĐkormunizmu, a zatim Ika Tevolucionarnom komu-
nizmu.
Sve u 'SVemu, začuđujući je broj pozajmica novih
desnica iz nacionalboljševiČikog i:ntelektuaJlnog korpusa,
koji upotpunjava i precizira str'ilktno rasistička analizo.
volkiscJH'evolucionara.
3. Volkisch« ili biološko-rasistički ideal
»)
Pre no što, na :kraju, pristupimo trećoj glavno,;
komponenti konzerv:ltivne revolucije - komponenti in-
te2:ralnih rasista - hteli bismo lllkratlm da evoeiramo
p~sta\J\kru rasističkog mehanizma iz perioda »prosveće
11osti« (XVIII vok) , krajem vilholmovske epohe u veli-
ko~nema6kom geografskom području.
Intimna veza između nemačkog nacionahzma i rasiz-
ma zasniva se, rekli bismo, na dvostrukom pitanju
))identiteta« i »podražavanja«,
Pod podražavaniem podrazumevamo podražavanje
antike, on8Jkvo kakvo nastaje ;tokom XVI veka, da bi
uobličilo naš /zwnanizam. Počev od XVII veka, antič!ki
uzor će igrati bitnu ulogu u izgradnji savremenih drža-
va..;naci ja i u razradi njihove kulture, kako u oblasti pra-
va i ideja, taiko i umetnosti.
Od klasicizma Luja XIV do antičke referencije ±iran·
cuske revolucije, sve do neoklasicizma Carstva, Francus-
ka st\'ara svoju administraciju, političIke strukture, zako-
nodavni i mentalni korpus, ali naročito jednu svoju na·
cionalnu identifikaciju.
Drama Nemačke, u istori ji Evrope koja se obnavlja
putem podražavanja, ne sastoji se samo u njenoj poH-
tiOkoj, religio:zmoj i 'kulturnoj podeljenosti - koja je
tolika da jedva postoji jedan nemački jezilk - nego i
189
 u tome što je podvrgnuta jednom drugostepenom po-
dražavanju.
Nem'aČJka - čiji je izrazit primer Fridrihova Prus-
ka - smatra se obaveznom da kopira imitaciju anti-
ke, vrstu univerzalnog modela ikoji će Francuska izvo-
ziti tokom najmanje dva velka. Nemačka ne samo da
nema sopstveni identitet, nego, štaviše, ne poseduje sop-
stvena sredstva podražavanja, U tom smislu se može
razumeti pojava nemaokog nacionalizma kao istorija tLi-
vajanja sopstvenih sredstava identifikacije, Tako treba
tumačiti sveprisutnost odbijanja »!kosmopolitizma« (kao
)>nenemaČ!kog« faktora) u nacionalistič!koj, a zatim i na-
cionalrasističlkoj dijalektici koja dovodi do konzervativ-
ne revolucije, a zatim do hitlerovske diktature.
Čini nam se, dakle, da nemaČ!kom istorijom domi-
nira dvojalka protivrečna prinuda, koju će Nietzsche, na
primer, preneti u dela svog filološkog, a zatim i filozof-
skog perioda. Stvarno, to nllŽ!IlO usvajanje sopstvenih
sredstava identifikacije mora u isti mah i da prođe i da
Ile prođe kroz imitaciju antiakog, uglavnom grčkog
sveta.
Pošto je odbačen uzor Aristotelove Athenaiol1 Politeia,
nemačka inteligencija će, zahvaljujući Schlegelu, Hol-
derlinu, Hegelu i Schellingu, postati svesna poslojanj~:
jedne druge Grčke.
U svitanje spekulativnog idealizma i romantične fi-
lologije tog kraja XVIII veka pojavljuju se dve pred-
stave grokog, da!kle »politi6kog« modela, koje supro[-
stavljaju jednu Grč!ku po Periiklovom uzoru, koju ka-
rakterišu mera, jasnoća, njena umetnost, njeni zaJkoni
i princip organizacije - demokratski polis"- s jedne
strane, a s druge, jednu presokrats,ku Gr6ku, arhaiČ1Ilu
i divlju, GrČiku a'l1imističkih ritua!la, kn avih žrtvi, ,kole:k-
tivnog pijančenjai plemena ratnika-osvajača.
Sematizujući, nel1}jt6ki idealizam otkriva Grčku de
mokratskog poretlka, ikoja je suprotna GrČ!koj iz mit8
- jednog mita, uostalom, teško potiskivanog u religije
s misterijama i u tragediju,
To otkriće omogućilo je nemaČ!kim misliocima da
se odreknu neOiklasi6nog grčkog modela po francus:kom
uzoru, omogućilo je i identifiikaciju s jednim novim is-
torijsko-mitskim modelom - modelom primitivne Grč­
ke. U početku ta će se identifilkacija ostvarivati posred-
stvom filozofije, koja je omogućavala da se nemački
jez1k dovede u vezu s grčkim jezikom !kroz otkriće i1z-
doevropskog lingvističkog fakta. Taj tip identi'fiikacije,
isprva čisto alkademski, brzo se povezao sa željom da
190
se za nema6ki narod zasnuje jedna »nova mitologija« i
da mu se pruži jedcvn »mit budućnosti«.
Pre sveaa su radovi Holderiina, Schellinga, zatim
Heada (seti~o se njeo-ovo a spisa »Germanische Welt«),
a z~tim dela Nietzsche~ i Wagnera, oko 1880, stvorili os-
novne elemente tOg mita. S~ misliocima i umetnicima
kraja XIX veka ta 'identifi1kacija postaje nešto drugo, :'
ne samo pozivanje na veoma nepotpun model presO!kral-
ske Grčke.
Ona se preh ara u konstrukciju jednog mita, a nije
više vraćanje starim mitovima.
Osnovni mit te preporođene NemaČ!ke, oslobođene
svakoa demokratskoa ili kosmopolitskog uticaja, biće
mit a~ijallizma ili zr;{gičl1og. Taiko će Nietzsche stvcvrno
u presokratskoj Grčkoj otkriti »sliJku iz s~?va«, _o,nu
koju tumači gr6ka tragedija. Za ~Vagnera, ~OJI sledI.:'11-
etzschea, umetnost, u svom dvojakom oblIku pozonsta
i muzi Čike drame, mora imati politič!ki cilj i jednu funk-
ciju, funkciju ujed~njenja ne.~ačkog ~aroda putem p~­
zorišne svečanosti I ceremollljala, to Jest putem ponav-
ljanja festivala tragedije .. Za~a~n~ra se p?vz~rišni. gle-
daoci pretvaraju II »pohs« Ll]edmJen tragIcmm ntua-
lom u kome učestvuju.
Za konzervativne revolucionare, nasledniike Nietz-
schea i Wagnera, neokonzervativizam mora biti fuzija
između politike i umetnos.ti. Osn,;>vni mit. no,:,e ~em~č­
ke može da bude samo »Izgradnja, formIranje I prOIZ-
vodnja nema6kog naroda u umetnič!kom delu, Ikroz umet-
ničko delo i kao umetni6kog dela«.
S onu stranu te spekulacije o estetizmu - totaLno
nepristupačne za većinu - nudio se je~an ~rul?i put, put
rasnog mita, koji rezimira ideju o klIzanju mdoevrop-
s'koa linavističlkoa ikoncepta ili bio:loŠlkog mita m·ijevca.
Cu d~ugo.i pclovi1ni XIX veka misa';;. o bi~IoŠ'kom,
filološkom ili reliaiJ'skom arijcvni:omu zaUZIma brtno me-
b f ..
sto u nastojanjima jednog naučnog sveta asCll1lranO?
))otkrićem« »rase« - to jest izolovanjem jednog speCI'
fičnog ))tipa« u odnosu na celokupno čovečanstvo. Taj
a priori nepen-erzan postupak će u kontaJktu s~ pang~l'­
manistima, a zatim i sa konzerTativno-revoluClona'rlllm
ideolozima da se spoji s jednom hijerarhizacijom vred·
nosti i unutarnjih vrednosti raznih poznatih rasnih tipo-
va. Plrvi put se ustanovljuju pojmovi inferiornosti i su-
periornosti, »tipa« i »antHipa«, podržani »naučnom« de:
monstracijom, o kojoj ćemo govoriti malo posle u vez]
s rasiologom Glintherom.
191
 Konzervativni revolucionari volkisch tendencije, kao
Mo su DaJITe ili Gi.i:nther, hoće da »deluju« na politički
život svog vremena na četiiri načina:
1) H'(;će da probude i popularišu mit o arijevcu-1n-
doevropejcu-nordijcu, nasuprot onome što - kao dobri
nacionalisti nazivaju »nesuvislošću apstra!ktnih uni-
verzalnosti« (nauke, demdkmtije, čovečanstva, filozofi-
je ... ). Taj mit treba da zameni ono što je srušeno posle
prvog svetskog rata: humanitarizam, hrišćanski mir, ve-
rovanje u red i napredalk, liberalizam ili proleters!ki in-
ternacionalizam.
2) T1reba narod pridobiti za njegov sopstveni mit,
ubeđujući ga u istovetnost pojmova narod (Volk) i rasa.
3) Treba utvrditi pos'tojalllje jednog specifičnog mi-
ta sVaJkog naroda - a za Germane, germanskog iden-
titeta.
4) KolektiW1o pristajanje uz principe germanizrna
mora se preneti u neposredan doživljaj u dDživljaj
konzervativne revolucije - u tri vida:
- Ikulturnog rata (regerma.'1izacije jez1ka, kulture i
umet,nosti, borbe protiv kosmopoJi.ti7Jma i z31padnog du-
ha);
- političke borbe (osvajanja vlasti putem i:z!bora,
oružanog nasilja i subverzije);
- i najzad, »ispravljanja« osnovnih postavllei nauke
i filozofiie.
Još dve distinkcije su afirmisane: rasa poistovećena
s narodom nije liingvistički fakat nego proističe iz krvi
(otud i naziv Blut und Boden Bewegung - pokret kirvi
i tla).
To pomeranje sa jezika ka krvi, koje znači raskid
s nemačkom romantičarskom tradicijom, dolazi otud što
Nemačka,koja je od XVIII veka našla jedan svoj jezik,
još nije uspela da nađe svoje pravo teritorijalno ni dr-
žavno jedinstvo (opozicija između Prus!ke i Bavarske, ka-
10lici2Jma i protestantizma, gubitak nemaakih teritorij~:1
posle poraza 1918). Za Ikonzervativne revolucionare, tk
- neposredna priroda Nemačke - uobličava germanski
tip, koji će, kako ćemo videti, Gunther da podeli u ras-
ne podgrupe. To pozivanje na )~krv({, priznanje prirodnor
faktora, je bitno. Jezilk više nije presudan za germanizam
neokonzervativaca, jer on pripada svetu univerzalnog.
Kr\', naprotiv, pošto je element i proizvod prirode,
odražava same uslove svoje proizvodnje Gprirodnog oda-
biranja) i svoje različitosti. Postoje još, dalkle, samo
Germani ujedinjelli u grupe izvesnim brojem rasnih ka-
n&teristika, koje će opisati Gi.inther, a ne više čovečan­
stvo po sebi.
192
.. ~ko bi treba~o da ukratko iznesemo perspelk:'tivu
volklsch1k:onzervat1Vaca, mogli bismo reći da mit nastoji
da se izgradi na evokaciji prirodnih nauka.
Pogledajmo sad zajedno kako kod najčuveni:jeg neo-
konzervativnog antropologa, Hansa F. K. Gi.1nthera, funk-
cioniše ta dija'lektiika mita i naUlke. -
Gtintherovi radovi počinju da se pojavljuju u Ne-
ma6koj posle spartaJkisti6ke revolucije. Između 1920. i
1934, kada se opredelio za naciona,lsocijalizam, ()[l ob-
jav~juje pet dela fundamentalnih za nordijsku antropo-
lOgIJU:
Rasse und Stil (Rasa i stil)
Adel und Rasse (Plemstvo i rasa)
Rassenkunde Buropas (Nauika o evropslkim rasama)
Rassel1hmde des jiidischen Volks (Nauka o rasi jev-
rejslkog naJroda)
Der l10rdische Gedanke unter den Deutschen (Nor-
dijska misao među Nemcima)
Glavna Gtintherova teza, kao što smo videli, poja-
vila se sredinom XIX veka: nadmoć nordijske rase. Glint-
her će biti čovek koji će nordijskoj antropologiji dati
pseudonaučno dostOjanstvo i njenu prividnu objekt1v-
nost. S Guntherom je nespretno ludilo raznih intuitiv-
nih rasista ustupilo mesto jednom dis!kursu a!kademskog
tipa, rasistiOke uvrede zamenio je naučni rečnik, sa si-
noptiOkog gledišta, u kome se čisto rasno-teorijski duh
klasifi!kacije povezivao s genealošIkim duhom, da bi se
razvio shodno psihološkim, moralnim, političlkim Hi re-
ligioznim razmatranjima.
Da bismo razumeli savremeno prihvatanje Gi.i:nthero-
vih teza, moramo, ne upuštajući se u pojedinosti, da
iznesemo neke njihove bitne aspekte.
Glinther je 1929. predložio ovu definiciju rase: »Jeu-
na ljudska grupa koja se razlikuje od sVaJke druge ljud-
ske grupe specifičnim skupom somatskih osobina i psi-
hi6kih svojstava, koja se uvek ispoljava upravo na taj
sebi svojstven način«. (Rassenkunde Europas)
Tu su nam dati osnovni postulati nordijskog rasiz-
ma: somatske i psihičke razlike koje obeležavaju svoj-
stva sVa!ke rase, tako reći večita vrednost tih diferenci·
ja1nih crta. Postoji, dakle, stalnost i psihosomatska ne-
svadljivost na sve druge rase sVaJke među njima. Svaka
rasa sačinjava jednu složenu celinu koja je sama sebi
dovoljna, jednu vrstu odvojenog »sveta«. Taj »svet« ima
svoje korene u jednoj specifičnoj nesvesnoj energiji,
koja ispunjava svako biće iste »krvi« i dada njime.
Rasa se prema uticajima sredine postavlja kao »pre-
vashodna determinacija«. Prema tome, budući da posto-
13 Marksizam u s\elu
193
ji psihosomatsko jedinstvo sValke rase, tvrdiće se i da
ljudi jedne iste rase imaju isti stav prema životu, isti
pra,J."tični smisao egzistencije. Ta dispozicija, specifičn::t
za sValku rasu, zasniva se na teritorijalnim granicama u
kojima se primenjuju izvesni ol:Ylici vlasti, onO što .<;e na-
ziva državom.
Gtinther se zatim oslanja na organlcl~tičku tradiciju
-na primer Spencerovu - da bi objasnio etatistički
fenomen: većite crte rasne duše mora ju se nužno ote-
loviti u jedan politički korpus. Paradigma društvene or-
ganizacije je organizam: od pojed~nca ka državi, od ove
ka imperiji, rasno određenom Rajhu1S:l.
Sav Giintherov rad sastojaće se u opisivanju rasne
grupe ,koju smatra naj sposobnijom da izgradi i predvodi
taj III rajh, 'koji se već ocrtava na političkom horizon-
tu. Ta će grupa biti arijevS'ka, i,ndoevropSlka, a u dkviru
i:ndoevropskog skupa, nordijska grupa.
Evropa, ·kaže Gtinther, nije rasno homogena na prvi
pogled i rasne mešavine su za sValkog posmatrača oči­
gledne. Ali, alko izuzmemo pojedinca koji je podloz;:',i:
beskonačnim varijacijama, rasni tip ostaje permanentan.
Tajko se osnovne rase održavaju uprkos svim kon-
fuzijama. Sami Nemci, na primer, predstavljaju meša-
vinu raznih rasa. CentraLno pitanje u proceni vrednos-ti
jednog naroda je, dakle, pitanje kvaliteta »dobre krvi«
koju on sadrži, to jest u kojoj srazmeri on sadrži pred-
stavnifke ove ili one privilegovane rase, prirodni rezer-
yaar superiornih pojedinaca.
Što se tiče evropskog stanovništva, Gtinther u nje-
mu razli:kuje šest glavnih rasa: nordijsku rasu, dinarsku
rasu, zapadnu (ili mediteranslku) rasu, falsku rasu, ori-
jentalnu Cili ostianu) rasu i bahičko-orijentalnu (ili osl-
-baItičku) rasu. Prva je implilkacija takve tahinomije:
Kelti, Germani, Franci i drugi Teutonci u stvari pripa-
daju nordijs,koj rasi, osvajaČikoj, pošto je sve supeno,
ne elemente posejala po gotovo celoj planeti.
U okviru ove studije nemoguće je pobrojati sve od-
I ilke i mane evropskih rasa.
Zadovoljimo se time što ćemo ocrtati portret nor-
dijca.
On je visak, vitak, svetle ,kože i očiju. Njegov arhe-
tip pružaju nam klasični grčki kipovi. On otelovljuje pri-
rodni tip smelog, inteligentnog, energičnog i odlučnog
vođe, koji vlada sobom i svojim nagomma (naročito sek-
sual,nim) Taj nordijac mrzi ispraznu filozofiju, retorrku,
l'" Ove su stranice inspirisane jednom analizom A. Taguieffa,
koja je II štampi.
194
amorfne mase. Energičan je u akciji, nemilosrdan pre-
ma samom sebi i prema drugima, a iznad svega stavlja
dužnost koju valja izvršiti. Strasno predan onome što
preduzme, rado se stavlja u službu svoje zajednice, svog
naroda, u čemu ga žena ili porodica ne sprečavaju ci. ne
ograničavaju.
Taj, u najmanju ruht idiličan opis, svakalko je samo
jedna vrsta sinopsisa opštih svojstava koji sačinjavaju
svako plemenito biće. Pa ipa!k su, na kraju jednog du-
gog pseudopreispitivanja istorije naroda i nacija, ova
svojstva pripisana samo nordijcima.
Nordijska rasa - zato što jedina u sebi spaja teh-
nioku sposobnost sređivanja i uoobličavanja s urođenim
nagonom genija - predstavlja dakle merilo vrednosti
jedne kulture.
Narod je utoliJko veći i njegova su ostvarenja viša
ukoJiiko sadrži veći broj tih plavih i plavookih dolihoce-
fala, koji su prirodnim zakonima određeni da vode dru-
ge rasne tipove i da vladaju njima.
Sve su superiorne !kulture tajko bile )}pobede« nOl"-
dizma, od Kine do Haldeje, od Indije do Egipta i, ra-
zume se, u Gr6koj i u Rimu.
Hteli bismo na kraju da podvučemo i »faustovski«
karakter nordijca, koji je Spengler osvet1io u Propasti
Zapada, a uglavnom bio prihvaćen i od Gtinthera: ako
je faustovski pojam, prvenstveno, nastajanje, faustovski
čovek (po Spengleru, zapadnjalk) je onaj čiji je beskrajni
napor u jednom neograničenom vremenu usmeren ka
ostvarenju sopstvenog zakona. Faustovski čovek ne može
da stagnira i da se zadovolji egzistencijom uokvirenom
u nepremostive granice: njegovo se biće poistovećuje sa
strašću da sebe prevaziđe da bi postao ono što jeste.
Za Spenglera Nemačka je bila u centru faustovske kultu-
re, za Gi.1nthera, nordijska rasa ovaploćuje faustovski
duh - tu ničeovsku volju za moć koja fascinira sve
konzervath'ne revolucionare - , a druge evrops'ke rase
Gi.inther klasira po vrednosti ta!ko da je na najnižem
mestu orijentalna rasa, mala, debela, mrzo"oljnog i us-
kog duha, koju karakteriše izrazita naklonost prema de-
mokratskom egalitarizmu 183 •
Da bismo -;'e, na tom »putovanju na kraj noći«, od-
morili od visokih plavih arijevaca, hteo bih da vam uka-
žem na probleme koji su se vođstvu NSDAP-a postavili
prilikom usvajanja tih Giintherovih teza kao državne
doktrine.
Hitler, kao što znamo, nije bio ni krupan, ni plav,
ni visok, imao je izvestan broj osobina »meša;nca«. Jed·
no istraživačko odeljenje Rozenbergovog biroa bilo je
195
specijatno zaduženo da preobrazi Firera u simbol ari-
jevskih odlika. Na osnovu jednog vanrednog )~naučnog({
referata, on je proglašen sumom svih kvaliteta šest sa-
stavnih rasa nemaČJkog naroda. Hitler je taiko postao
kvintesencija nordijca kao i dinarca. Ovaj mađioničarsld
trik, čini nam se, v"alja shvatiti kao tačnu meru ginterov-
skog antropološkog falsifikata.
U zaJktjuČJku, pozahavićemo se jednim aspektom gin-
terovske misli koju prihvataju svi pravci konzervativne
revolucije: to je njen aspekt antiurbanog osećanja, koje
brsmo dana's nazvali vraćMljem zemlji ili ekologijom,
Glinther je u svojim radovima često ukazivao na
povezanost in'feriornih tipova evropskog stanovništva s
veHkim kosmopolitshm gradovima, zato što do mešanja
rasa prevashodno dolazi u megarlopolisu i što je u nje-
mu ulbnuto poštovanje rasnog principa.
Za Glinthera se sveta osobina rasne razHke utapa li
rugobi, iskorenjenosti, nemoralnosti. U svojim napadima
na grad kao mesto izdaje njegove rasističke et~ke, Glin-
ther, u stvari, samo bez ikakve originalnosti, ponavlja
stereotipe Ikoji su okružavali uspon nacizma,
Za Glinthera, veliiki grad predstavlja smrtnu opas-
nost za nordijs'ku rasu, jer oduzima ras'i .njene naj~o­
Ije elemente. Kad je reč o 'tome, opet se kod Spengle.
ra može naći jedina ozbiljna filozofska formulacija jed-
nog volkisch antiurbanog motiva. Spengler ..tako piš~,
1933: ))U tom okamenjenom svetu sve se VIse o'kuplJa
iskorenjeni element naroda, silom odvajanog od zem-
lje, 'gomila' u strašnom smislu te reči, po~puno bezo?-
lioni ljucis'b pesak; ( ... ) (toj masi) narOČIto nedostaje
prirodna plodnost svega što je živo, nagon trajanjo
porodica i vrsta... (ona se zauvek otuđila) od stanov-
niika sela, pa prema tome i od prirodnih osećanja fa-
talnosti, vremena ismrti.({
Za Spenglera, grad pruža povoljan okvir raciona-
lističkom i kritičkom duhu. On piše: »To je oholost
gradskog, iskorenjenog duha, ikoji više nije vođen ne-
kim moćnim nagonom i koji s prezirom gleda na ne-
kadašnju strogu misao i na mudrost starih seljačbh po-
rodica.«
Razume se, za Spenglera je to racionalis.tičko .op~­
danje duha element .odakle su. mc;gle da m.km: ldeJ~
1789. koje on osuđUJe: humamtanzam, egahtanzam l
univerzalizam (Deklaracija o pravima čoveka).
Vešta6ka sredina, koja i oduzima pri-rodnost, k,?s-
mopolitski grad je za Spenglera. ka~ i za konZerV~!l~­
ne revolucionare, teren revolucionarmh vođa, beZaVICaj'
196
nih liberala, pokvarenih Jevreja, rasnih mešanaca, isko-
renjenih intelektualaca i podljudi svake vrste l8a
S arijevsikim, indoevropsikim ili nordijsbm rasiz-
mom završava se naš prilkaz ideologije nemačkih i fran-
cuskih novih desnica. Ona se ostvaruje oko ideje o nuž-
noj nacionalnoj i evropskoj identifiJkaciji, o~co glavnog
indoevropskog rasnog principa, shvaćenog u isti mah
kao operativni mit i kao biološko-genetička izvesnosti9 •
J9 O indoevropskoj teoriji novih desnica uporedi:
Moreau (Patrick) - »Le my the fondateur indo-europeen«,
Les Nouvelles Droites, Ilava!. delo, str . 176-201.
Hauswirth (Maurice) , »Les recherche s hasardeuses de la
Nouvelle Droites«, HZl11wl1isme, bL 140, str. 508"
Tekstovi novih desnica:
»Itineraire«, Nouvelle Ecole, bL 21/22, broj posvećen indo-
evropskim istraživanjima.
S francuske strane, među mnogobrojmm tekstovima kon-
sultovati posebno:
Berioist (Alain de), ))Heritage«, VL/e de Droite, l1aved. delo,
str. 32-37.
časopis Elements:
Riviere (Jean-Claude). »Actualite de Georges Dumezil«, br.
32, str. 15-17.
Remy (Jean), »Au pays des derniers Aryens«, br. 38, str.
44-45.
Časopis Nouvelle Ecole."
Locchi (Giorgio), »Le vocabulaire des institutions indoeu-
ropeennes«, br. ll, str. 63-70.
Meid (Wolfgang), »Indo-europeens et celtiques«, br. 17.
Hatt (Jean-Jacques), »Introduction a l'etude de la religion
gauloise«, br. 17.
Herve (Roger), »Druide et druidisme«, br. 17.
Pennaod (Gailwen), »Le calendrier gaulois de Coligny«
br. 17.
Locchi (Giorgio), »Lc my the cosmogonique indo-europeen«,
br. 19, str. 87-95.
Riviere, Grisward ... , »Georges Dumezil et les etudes in-
do-europeennes«, br. 21.
časopis Etude et Reclzerches:
Komisija 'za tradicije: »Značenje stabla u evropskim tra-
clicijama«,1. deo, br. 1, str. 65-68.
Isto, 2, deo, br. 2, str. 61-68.
Komisija za tradicije: ))Konj u evropskim tradicijama« br.
3, str. 65-80.
AIlard (Jean-Paul), »La royaute wotanique chez les Germa-
ins«, br. 4/5, str. 41-69"
Mourreau (Jean-Jacques), La c1zasse saL/vage, Paris, Ed.
Copernic, specijalno izd., 34" str.
Poniato\Vski (Michel), L'Avcnir Iz'est ent llllile part, Paris,
Albin Michel, 1979.
Riviere (Jean-Claude), Georges DllInezii, Paris, Ed. Coper-
nic, 1979.
Cau (Jean), Discours de la decacicIlce, Paris, Ed. Copernic,
1978.
Sa nemačke strane:
197
Perspektive kulturnog rata (regerm<lJnizacije jezika, kul-
ture i wnetnosti, odbacivanje kosmopolitizma i zapad·
nog duha) opisali smo u antiameri6koj perspektivi no-
vih desnica. Najzad, ispravka osnovnih nau6nih postav-
ki, o kojoj je sanjao Glinther, danas je u toku korišće­
njem etologije, )}socio-biologije«, rasne genetike i psiho-
metrije u diskursu novih desnica.
Ta!ktiČIki, volkisch-tradicija našim savremenim no-
vim desnicama nudi jedan stožer borbe okićen svim
novim vrlinama, vrlinom ekologije, borbe protiv zaga-
đenja i nečovečne urbanizacije.
Nakraju našeg pročitavanja stavova vajmarskih
'konzervativnih revolucionara i njihovih naslednilka iz
novih desnica, možemo dakle da utvrdimo koliko je in-
telektualna »savremenost« novih desnica samo prividna.
Jedi.rne su novosti u aparatu demonstracije njihovih ideo-
loških predrasuda, aparatu koji treba razmotriti pre
nego što zaključimo naš komparativni prrIaz.
Fundamentalni nau6ni iskaz koji prisvajaju nove
desnice jeste ona j o transformisti6koj evoluciji vrsta i
njegov binom mutacija"selekcija. Život navodno pose-
duje suštinsiku moć diferencijacije i selekcije: igrom
slučaja i determinizma iz prvobitnog jedinog »phyluma«
proizašle su razne životinjske vrste. Entropija je opšta:
rase imaju ogrant:ke koji se dalje dele, idući ka sve ve-
ćoj diferencijaciji i inkompatibilnosti reprodu!ktivnih
sposobnosti.20
)}Covečanstvo« je d<lJkle jedan »besmislen koncept«
koji se može prihvatiti samo u svom »zoološkom« zna-
čenju. »Covelk ne postoji: postoje Nemci, Tatari, Semi-
ti ... čiji je )}etni6ki supstrat« rezultat diferencijacije u
jednom datom trenutku.
Na transformističkoj evoluciji se, dakle, neposred-
no temelji )}naučni rasizam« novih desnica. Ali, ta e\-o-
Binding (Pierre), "Wiedcrgewinung der IdentiUit; E~ropa
zwischen Abdankung und neuer Selbstfindung«, u: Krebs (PIerre),
Das UnverganglicJze Erbe, naved. delo, str. 411-423.
10 četiri teksta su pokušala u Nouvelle Ecole da utemelje
rasni poligenizam:
_ "L'hercdite psychologique, le puzzle genetique dans les
ghettos«, br. L
- _ »Race, selection ct caracteres psychiques, le processus
biologique dc formation raciale« (Donald A. Swan), br. 3, str.
9-45.
_ "Biologie du probleme racial: gem!tique et comporte-
ment« (\V"esley Critz George), br. 7, str. 9-50. . Locchi (Giorgio), »Etholou:ie et sciences humaines« br 33,
_ »Entretien avec J. I. J. Hofmevr ct Wesley Cntz George("
br. 19, str. 76-85. . Smith (Annette J.), "L'au:rcssion ct Je lien ethologique de
Sve ih je u celosti preneo Hartwig Singer u Jtmge Kritik,
br. 2, str. 84-119 .
198
lucija Ll stvari nije završena: ona se nastavija, Istorij-
sika činjenica, nova činjenica je da ljudska vrsta može
na nju da utiče: da je koči ili ubrza. Za nove desnice,
kombinovana igra medicine i civilizacije z3!kočila je taj
nUZTI! proces prirodne selekcije koji se više i ne vrši,
ne eliminiše »odstupanja« i nakaze, koji se repro duku-
ju i teš'ko opterećuju ljudsiko genetsko nasleđe21 • Medi-
dna se dakle fundamentalno dovodi u pitanje: suprot-
stavljaju joj se nauka i njene eugeni6ne mogućnosti
(pobačaj, eutanazija, sterilizacija). Ali se osporava i pra-
vo na prokreaciju: odvajanjem seksualnosti od prokre-
acije, pojedincima će biti oduzeto pravo na ovu posled-
nju u korist stručnog, racionalnog programiranja želje-
nih ljudskih tipo\'a i serijsike vešta6ke proizvodnje.
Sledeći ideje Konrada Lorenza, nove desnice nisu
proglasile odgovornom i optužile samo medici.rnu. Po
njima, i civHizacija, koja kompen:wje prirodne nejed-
nakosti, ili nastoji da to čini, zatim »egalitarne ideolo-
gije« koje se suprotstavljaju diferencijaciji, selekciji bio-
loških aristoillratija i superiornih vrsta i, najzad, rasno
mešanje i integracija, i"zvori etniakog otuđenja i regre-
sije, izlažu ljudski rod smrtnoj opasnosti imobilizma,
h1diferencijacije i genetske degeneracije,
Po mišljenju novih desnica, treba d<lJkle graditi po-
litiku nacija na temelju eugeniike, selekcije, »naučnog
rasizma« koji vodi računa o razHkama i, najzad, na te-
melju etologije (programiranog vraćanja naših društa-
va jednom poretku određenom našim teritorija,lnim, hi-
jerarhijsikim i agresivnim nagonima22).
" O eugenizmu, upor, tckst naveden kao uvod.
" O gledištima francuske nO\-e desnice na etologiju:
Benoist (Alain de). 1711 de droite, članak u pogL "Etholo-
giques«:
- L'innć ci l'acquis, str 146-153
Les comportements ritl1els, stc 153-155
- Konrad Lorenz moraliste str. 155-160.
- La dimension cachee, str. 161-163.
- La loi naturelIe, str. 164-167.
- L'homme n'est-il qu'un animal?, str. 167-174.
Članci iz Nouvelle Ecole .'
Benoist (Alain de), »Konrad Lorenz ct l't~tholocrie modeme«
br. 2j/2~ str 9-39, "Entretien mcc Konrad Lore;z«, br. 25/26:
str . 39-)0.
Lorenz (Konrael), ,)Pathoiogie dc la civilIsation et liberte de
Ja culture«, br. 29, str. 9-30.
str 59-65. - , .
Gobineau«, br. 33, str. 65-74. - ~
S nemačke strane, l11cc1u mnogobrojnim tekstovima:
199
 »Naučni rasizam« je, u stvari, bioloŠIki. On razli-
kuje između rasa, ali i između klasa kategorije, više ili
manje genets'ki zdrave i evoluisane grupe (»biološ'ki ta"
log« nasuprot »biološ\koj aristo1kratiji«).
Uz pomoć psihometrije - to jeste merenja inteli-
gencije testom Q I - nove desnice ustanovljuju jednu
~rstu merila rasnih vrednosti na osnovu njihovih Ikogni-
tivnih sposobnosti. Na v,rhu su gospodari (narodi seve-
ra), na dnu je crnac, prelazno biće između primitivne
animalnosti i »čoveka«.
Waldmann (Gert), »Verhaltenforschung und Politik«, u: »Eu-
ropaischer Nationalismus ist Forschrit«, Illnge Kritik, br. 3, 193,
str. 17-47"
Kunas t (Rudolf), »Empirische Wissenschaft«, u: Krebs Pie-
rre), Ilaved. delo, s ll'" 275-314"
U vezi s raznim oblicima nemačkih novih desnica, videti
takođe: ANR, Antwort allt das Augsburger Papier zur ideolo-
gischen Aufbauarbeit der ANR, Rundschreiben 1/73, Hamburg,
12. str.
Schraub (Roland), Aussagen deutscher VerhaItenforsch-
er besHitigen den Solidarismus«, SOL, br. 2, dec. 1974, str.
3-4. - Jensen (A R.), »Die falschen Anschuldigungen gegen Sir
"Die Nationalrevolutionare Mission«, SOL, br. 1, januar
1976, str. 3-9.
»Geht die Evolution oder Koestler in die Irre?«, SOL, br.
1, jan. 1978, str. 8.
»Die Thesen des Neuen Nationalismus«, Arbeitskreis JUl1ges
Forum, Hamburg, januar 1972. rukopis, 16 str.
Singer (Hartwig), )}Konsumgesellschaft, KulturTevolution,
Neuer Nationalismus«, hll1ges Foru/Il, br. 2, 1969, 15 str.
A posebno:
Singer (Hartwig), »Uber den Weg der abendIandischen Ra-
tionalitat; das neue futurische Manifest«, Iunges Forum, br. 5,
1970, 24. str.
Časopis Neue Alltlzropologie:
1975 - Keith, »Die Theorie der Gruppenrevolution im Ge-
gensatz zu verhaltener Auffassumr der stammesgeschichtlichen
Entwicklung«. - -
Keith, »Der TerritOIialbesitz als Faktor in der Menschheit-
sentwicklung«.
Rieger,-»Neue Erkenntnisse in der Schimpansenforschung«.
1976 - Promp, »Die Instinktnatur eles Menschen: die ganze
und die halbe Wahrheit«.
1977 Swan, »Neue Befunele der Rassenpsychologie der
Europielen«.
Promp, »Erziehung und Humanenethologie«,
1978 - Promp, »Der Beitrag der vergleichen Verhaltens-
forschung, Verstandnis des Menschen«.
1979 - Rieger, »Evolution, Eihennutz und Gruppe«.
1980 - Rosse, »Raum fUr alle!«
Sa strane sta,'e nemačke desnice (NPD):
NHB Hochschulgruppe MUnchen Richter Wolf - Die Werte-
ordnung des Nationalismus - predavanje, 1970, 14 str.
Isto - Das Mensclzenbild der Modeme1l Anthropologie, pre-
davanje Karla L Bayera, nije datirano, 60 str.
200
Ali, pošto psihometrija ne daje željene rezultate -
jer eskimske, indijans'ke ili jevrejske etničke pseudo-
grupedaju isto tako visoke rezultate kao i a:rijevci -
Mohler i njegovi prijatelji pribegavaju :konceptu spo-
sobnosti za kulturu, š'to omogućava da se Indijanci zbog
svoje navodno primitivne i neevoll1'tivne kulture pro-
glase kvalitativno inferiornim bićima, a Jevreji - po
tradicionalnoj šemi - bićima »anti4kulture«, jer su uz-
ročnici raspadanja indoevropsike zapadne ku<lture23.
23 Najbolju analizu postojećih odnosa između nauke o rasi
i psihometrijskih teorija elao je:
Billig (Michael), L'intematiollaie racis/e, Paris, Maspero,
1981.
Njegova knjiga sadrži mnoge pojedinosti u odnosima iz-
među psihologa-hereditarista s aktivistima l teoretičarima ev-
ropskih neofašističkih grupa.
Riek (Jorg), »Zur Debatte eler Vererblichkeit der Intelligenz,
u: Krebs (Pierre), IUlved. delo, str. 317-372.
Među veoma brojnim člancima objavljcnim o toj temi u
Neue Anthropologie, vidi:
Jensen (A. R.). »Die Vererbung der Intelligenz«, 1972.
Cyril Burt«, 1977.
Jensen (A. R.), »Zum Stand des Streits um die Intelligenz«,
1978.
Possony (St. D.), »Die Beseitigung eler akademischen Frei-
heit: der Fall Shockley«, 1975.
Hodgson (Godfrev), »Welchen Einfluss haben Schulen«, 1977"
Rieger (JUrgen), »Wie konnen wir den Anteil von Verer·
bung und Umwelt bei der lntelligenz bestimmen«, 1978.
Sa francuske strane, pored navedenih poligenetskih tek-
stova, upor.:
Benoist (Alain de), Vue de droite, Poglavlja »L'intelligence,
l'heredite et le Q. L«, str. 175-178. i »Race et psychometrie«,
str. 178-181.
Nekoliko značajnih raclO\a i članaka psihologa, psihometri-
čara i rasiologa koji se tiću naslcdnosti inteligencije:
Burt (C.), »Experimental tests of general intelligence«, Bri-
tish Jounzm of psychology, 1909/1910, br. 3, str. 94-177.
Burt (C.), »The genetic determination of differencies in
intelligence: a studv o[ monozygotic twins rear'ed together and
apart';; British ]ow:l1ai of psycl:ology, 1966, br. 57, str. 137-153.
Burt (C.), »Inheritance of general intelligence«, American
psycllOlogist, 1972, br. 27, str., 175-190.
Cattel (K R), ))Research cles:gns in psychological genetics
with special reference to the multiple variance method«, Ame-
rican Ioun/al of human genetics, 1953, br. 5 str. 76-93.
Eysenck (H.), Race, Illtelligence and Education, London,
izci. Maurice Temple Smith, 1970.
Eysenck (H.), The Q" l. argll1llent, race, intelligence al1d
edllcatioll, New York, Librairie Press, 1971.
Eysenck (H.), »Crime as destiny«, New behaviour, okt.
1975, str. 46-48.
Eysenck (H.), Tile il/equality of IIUIIl, London, M. Temple
Smith, 1973.
201
 Da bi se bela Evropa spasila od dekadencije treba,
po novim desnicama, pribeći »pravu na ra:zilrku« - šio
je semantička kamuflaža starog pozivanja na rasnu dis-
kriminaciju.
Ta diskriminacija pre svega podrazumeva »PO-
štovanje ličnosti« i »specifičnosl'i« raznih grupa. No-
ve desnice zato osuđuju prozelitizam ideologija, mesi ja·
nizama, univerzalističkih kultura i religija. SvaIkom ljud-
Hofmeyr (1, D. J,l, "The meaning of race. Tobias'views on
race criticized«, South African observer, mart 1973, str. 5--7.
Jensen (A. R.), "Social class, racc and genetics; implica-
tions for education«, American educatiol1al research jourl1al,
1968, br. 5, str . 1-42,
Jensen (A, R.l, "Hierarchical theories of mental ability«,
Oil Illtelligence, Ontario Institute for Studies in education, 1970,
str. 119-190.
Jenscn (A. R,l. »Race ane! the genetics of intelligence: a
reply to Lewontin«, Bulletill of t!ze atomic sCIentists, 1970, str.
17-23.
Jensen (A. R.), "Do schools cheat minority children?«,
Education Research, 1971, br. 14, str. 3-28.
Jensen (A. R.), "Controversies in intelligence: heredity and
en\'ironments«, The teacher's lzalldbook, 1971, str. 642-654.
Jensen (A. R.J. "Race, intelligence and genetics: the diffe-
rcncies are real«, Psychology to-day, 1973, br. 7. str. 80-86.
Jensen (A, R,), »Race and mental ability«, Racial variation
in lI1al1, Academic Press, 1975.
Pearson (K.l, National life frol11 the standpoint of sciences,
London, 1906,
Pearson (K,), Race and civilization, London, The Clair
Press.
Pearson (K.), I11troductio1l lo allthropology, New York
Holdt, Richard and Winston, 1974,
Schockley CW. l. "Offset analysis description of racial dif-
ferences«, Proceedi1lg of the l1atiollal academy of sciences, 1969,
br. 64, str. 432 .
Shockley (W.), "Negro L Q, deficit: failure of a malicious
coincidencc model warrants new research proposals«, Review of
cducatiemal research, 1971, br. 41, str. 227-248.
Shockley (W.), "Dysgenics, geneticity, raceo!ogy: a challen·
ge to intellectual rasponsability of educators«, Phi delta !cappa,
januar 1972, str. 297-307,
'. Shue::- (A .. - M.l, The teSTing of Negro illtelligCl1ce, New
York, SOCIal SCIence Prcss, br. 2, izd, 1966.
Swan (D. AJ. »Genetics and psychology«, Genlls, 1964, br.
20, str. 3~15. . ~.
S\\an (D, A.), »A Rorschach study of the deyelopment of
personality structure in White and Negro children in a South-
eastern community«, Homo, 1965, br. 16, str. 50-52.
Swan (D A.). "Race, psychology and socio-economic envi-
ronment«, JOlImal of racial af/aire, 1968 . br. 19, str. 3-10.
Swan (D, A.l, "Psvchological studies on the sudanese and
guincan Negroes«, The '1I1111lkilzd qll(lrterh-, ianuar/mart 1976, br.
16, str . 163-198, . .
. SwaI'!. (~. ,\) I Roland (H. ~,), "Race psychology and edu-
catIOn: WIlmmgton, North Carolma«, The mankind quarterly,
1965, bl', 6, stL 19-36.
202
skom etničkom supstratu odgovaraju jedna kultura, jed-
na logika, jedan sistem vrednosti, jedna »'konc~pcija
sveta« - koji se radi'kalno razlikuju od onih svojstve·
nih susednim grupama24 •
Na tim rasističkim osnovama Mohler i njegovi pri-
jatelji neopozivo osuđuju hrišćanstvo, han1:osemitskog
porekla, kao strano i inikompatibilno s indoevrops'koDl
sredinom.
Nova škola i veoma nemački Thule-Seminar se iz
toga razloga bore protiv imigracije, rasne integracije
stranaca i mešanja, u vezi s kojim američko društvc
ostaje primer onoga što ni u kom slučaju ne treba ra-
diti.
Unutar naših društava - koja su sutrašnjica velike
Evrope - ta diskriminacija, osim toga, podrazumeva
prirodnu dominaciju »superiornih«, »evoluisanih«, »gc:-
nets'ki privilegisanih« grupa nad drugima i nestanak.
dugoročnu eliminaciju, ~nferiornih grupa u korist »bio·
loške aristokratije« i jedne buduće »nadljuds,ke« vrste.
Za nove desnice, ta će sUper-\Tsta jednog dana mo-
rati da zavlada l judskim rodom, kao što je ovaj zavla-
dao nad drugim životinjskim vrstama.
"Dc Benoist je izgleda bio posebno nadahnut radovima
etnologa i antropologa Clastresa i JauJina.
Jaulin (Richard P.), La Dlicivilisatiol1, politique et pratique
de l'etJ11l0cide, Bruxelles, Editions Complexes i Paris, PUP. 1974,
163 str.
J aulin (Richard P.), L' EtllI10cide iz. travers les .4mericaills,
Paris Fa\'ard, 1972, 432 str.
JauIin (Richard P), La Pai.x blcmc1ze, introduction il l'ethno-
eide, Paris, Seuil, 1970, 128 str.
Clastres (Pierr'e), Clzroniques des 111ciiells Guasa!ci: ce qLj-e
save1lt les Aches, chasseurs IlOl11ades cili Paraguay, - Pans,
Plon, 1972, 358 str.
Clastres (Pierre J. Rec/zercllcs d: (lntlzropologie politique,
Paris, Seuil. 247 str,
Clastres (Pierre), La Societi contre l'Etat. Recl1erc11es
d'(I1zt1zropologic POlitiqllC, Paris. Ed. de i\~i1:lUit 1974, !86 s~r.y
S nemačke strane. među yeoma broJi1ll11 tekstOVIma IZ ca·
sopisa Jwzges Forum:
Strauss (Wolfgang), »Indianer, EigensUmdigkeit und Iden·
titiit sind elie Losung\vorte eines neuen Volkerfriihling in Ost
in West«, br . 3, august 1979.
Eichberg (Hennig), "Ethnoplura1ismus, cine Kritik eles nai-
vcn Ethno7.entrismus und der Entwicklungshilfe« bl'. 5, proleće
1973..
Za Thule Seminar:
Kunast (Rudolf!. "Empirische Wissenschaften zur Gleich-
hcitslehrc« u: Krebs (Pierre), nave d, delo, str. 275-314 .
Jedna' 7.animl jiva sinteza Henniga Eichbcrga o specifičnosti
percepcije \'I'emeria i prostora kod e\Topskih naroda: .
"Raum und Zeit, als historisch-kulturelle Variablen zur Kn·
tik universalischer Konzepte«, Jzmges Fo l'll Ill, br. 3, 1974, 18 str.
203
 Časopis Nova škola zaiključio je januara-februa.ra
1971. o konzervativnoj revoluciji, sagledanoj kroz rauo-
ve neokonzervativca Armina Mohlera: »Rečenice koji-
ma se knjiga završava zvuče na izvestan pačin proro~­
ki.« Suočene sa pet tendencija konzervatIVne revo.l.uCl-
je, ideje 1789. su se naš,le pred apsolutnom. negacIJ<;>H;
svojih vrednosti. Borba koja je iz toga J?I'<?lstelkla JO,s
nije okončana. Armin Mohler posebno mIslI da .sadas-
nja »:kontestacija«, uprkos svoje proklamo~ane ldeoIo-
gije, nosi u sebi izvesne fermente k0I?-zervatryne .~ev<?~u:
cije. Ako još toga nije svesna, što :r:Jel1U ašltaclJu. Cl.~·ll
uzaludnom i ponekad smešno m, »to Je zato sto se Ideje
i teme konzervativne revolucije gotovo uvelk razmatra-
ju s predubeđenjem zbog njihove nezgodne bliskosti s
nacionalsoci jalizmom «.
Ova ocena, u stvari, u1kazuje na pravu političku
strategiju nemaakih novih desnica: borbu ~<l: po~1tiČl~u
i kulturnu prevlast uz intelektualnu pomoc l prIsvaJa-
nje onog potencijala osporavanja koji već postoji u li-
beralnim društvima.
Organizacioni pregled francuske i nemačke
nove desnice
FralZcuska
GRECE Studijska grupa za istraživanje u vezi s
evropskom civilizacijom (Groupe d'Etude et
de Recherche pour la Civilisation Europe-
enne)
Časopisi: Elcme1lt, Nouvelle Education. Ne-
zavisan časopis: Nouvelle Ecole (glavni ur-
ednik Alain de Benoist).
Club de ['Horloge (do 1978)
Nemačka
a. Neokol1zervativci
Časopis CriticOIl (tendencija: Armin Mohler)
b. Biologisti
Časopis Neue A11t7zropologie (urednik Ji..il'-
gen Rieger). Društvo za bioloŠlku antropo10-
204
giju, eugeniiku i bihevioristi~u. (Gesel~schaft
fur Biologische Anthropologle, Eugemk und
VerhaItensforschung) .
c. Nacional-revolucionari
kktion Neue Rechte (1972-74) (odgovoran:
Siegfried Pohlmann)
Potevod 1974:
Die Solidaristische Vorksbewegung (SVB)
(Lo thar Penz) .
Die National-Revolutionare Aufbauorgamsa-
tioniSache des Volkes (SDV/NARO) (uticaj
Eichberga, odgovorni: Mehllard, Fran'k .. _)
Nezavisni časopis Junges Forum (odgovoran
Heinz-Dieter Hansen)
Časopis SVB-a: Sol (do 1980)
Časopis NARO-a: Neue Zeit (do 1980)
(1981: fuzija oba časopisa pod imenom
Neue Zeit)
1981: fuzija SVB/NARO pod imenom Bund
der Solidaristen.
1979: nezavisni časopis Laser (odgovorna:
Margrit Petschat)
1980: nezavisni časopis Wir Selbst (odgovo-
ran: Siegfried Bublies )
d. Ekologisti (1978-1979)
GrUne Liste Umweltschutz (Zelena lista, za-
štita dkoline) (Hamburg, Donja Sa1ksoni,
ja ...)
e. Nezavisni
Thule Seminar. Arbeitskreis fUr Erforsch-
ung und das Studium der europaischen Kul-
tu;' E. V. Radna grupa za istraživanje i
proučavanje evropske kulture (odgovorni:
Pierre Krebs, Peter Binding. Rudolf KUnast,
Richard Eichler)
B. - Političkageografija nemačkih novih desnica
Organizacioni i strateški podaci
U poređen ju sa francu;s,ko:n. nemačk~. nova desnica
se dosta teško može orgamzaclOno odredItI.
205
 Stvarno, nasuprat FrancusIkoj, gde GRECE danas
poik,riva celokupnu francusku novu desnicu 0budući da
je Club de I'Horloge za nas izgubia tu idealašku zavis-
nos t), nemačka nava desnica je, izgleda, podeljena izme-
đu mnagih a,ktivistićkih grupa i kankurentskih časapisa.
Da bisma uprastili proučavanje kome bi trebaio
posn~titi cea jedan rad, mi sma za naše čitaoce napra-
vili pregled nemačkih arganizacij a i ličnas ti ka je sači­
njavaju taj palitičJki pravac.
1. Neokol1zervativci
Armin Mahler je u nemačkim novim desnicama ad-
govoran za neakanzervativnu tendenciju. On zauzima
važna mesta u evrapskoj metapalitičkaj strategiji na-
vih desnica, a kao publicista i tearetičar arktivan je sa-
radnilk hrišćanska-sacijalnag časapisa Criticon.
Dve ličnasti abezbeđuju vezu sa demokrat~kim par-
tijama nema6ke desnice i sa nacional-revolucionarima:
Gerd-Klaus Kaltenbri.inner i dr Hennig EIchberg.
Kaltenbri.inner se ne može smatrati autaram ne-
mačlke nave desnice, ali njegave teze a prepa,radu kan-
zervativizma injegava raZ!mišljanja ovajmarskaj kon-
zervativnaj revaiuciji (uporeda s Mahleravim) militan-
ti nemačke nave desnice svih tendencija smatraju dak-
trinarnam asnavam.25
Hennig Eichberg, bivši dopisnik časapisa Nouvelle
Ecole iz NemaČIke i prijat~lj Alaina de Benoista jaš od
šezdesetih godina, bio je jedan od lidera nacional-revo-
lucionarne tendencije u NemačIkoj (početkom sedamde-
setih godina). Danas se posebno posvećuje teorijskoj
misli. 'Redovan je saradnik Criticol1-a, a odgovorni na-
cional-revolucionari ga smatra ju jednim od naj ista1knu-
tijih intelektualaca te tendencije.
Neok0'nzervativci održavaju tesne veze sa GRECE
0'd njegovog osnivanja. Uz to, već od početk~ šezde~~­
tih godina veoma su poznate i obastrano pnzmate hc-
ne prijateljske veze između Alaina de Benoista i Armi-
na Mohlera.
" Kaltenbrlinnerov položaj odgommog urednika publi~acije
H erderbi1c!zerei Initiative omogućuje mu da protura nacIOnal-
-revolucionarnu poruku.
Na primer, broi 39, pod naslovom "Was ist Deutsch, die
Unvermeidlichkeit eine Nation zu sein« sadrži jedan članak na-
cional-revolucionarnog vođe Wolfganga Straussa, »Das Volk des
17 Juni; Neuvereinigung - nicht Wiedervereinigung«, str. 25-56.
206
Armin Mohler na teorijs'kom planu govori o
srodnosti ideja, zasnovanoj na identičnom viđenju sve-
ta. Ovaj otvoreni stav nije nezanimljiv, jer omogućuj;;
da se utvrdi totalno izjednačenje teorijSrke oblasti f.ran-
cuskih i nemačlkih neokonzervativaca, što dalje omo·
gućuje 0'čitavanje teza Armina Mohlera na osnovu »rc-
šefke vrednosti« koju zastupa GRECE, i obratno.
Armin Mohler, asistent DoHti6kih nauka na insbruš-
kom univerzitetu i -član up-rave Siemensove fondacije,
rođen je 1920. Ll Bazelu. Mada je 1967. još bio švajcar-
ske narodnosti, dobio je »Adenaueravu nagradu« za svo-
ju dugogodišnju antikomunistioku i antisocijalistićku
literarnu delatnost. Dodela te nagrade bila je, uosta-
lom, veoma različito primljena u ono vreme, kako II
Nemaokoj tako i u inostraJl1stvLl, naročito u SPD koja
je krit~kovala njeno dodeljivanje jednom »simpatizen:
nacizma« i »nesrećnom dobrov0'ljcu SS, 1942.«26.
U to je \Teme zaista Armin Mohler (švajcarski dr-
žavljanin) napustio Bazel da bi pokušao da uđe u švaj-
carski korpus SS-a, koji je Himmler formirao u Fribur-
gu. Kad je njegova kandidatura odb.ijena, Mohler jev.oti-
šao u Berlin da bi započeo da studIra umetnost. UZlva-
jući u tom podršku najviših instanci SS-a, on će, od
1942. do 1943, studirati )}rasnu umetnost", što će za
njega biti prilika da daje izjave vernosti naci0'nailsoci-
jaliZlmu, koje nisu ostavljale ni'kcllkvu sumnju u njego-
\a ubeđen ja.
Danas se ne može aspori ti intenzi tet Mahlerove ideo-
loške i antidemokratske »interiorizacije« tokom četrde­
setih godina i 0'na, čini nam se, traje pod mnogim teo-
rijs,ki;n aspektima, skrivena pri prv?m čita~ju .t~dni~1
stvarnim literaB1im talentom, kao sto ot'knva cI'ta1nje
njegovog »110minalisti6kog manifesta«, objavljenog s o~e
strane Rajne, ili njegovlih »revizionističkih« članaka kOJe
objavljuje cela nemačka krajnja desnica.
Mohler se, međutim, uprkos toj nacističIkoj prošlo-
sti, ne može smatrati hitlerovcem, nego revolucionar-
nim konzervativcem po vaimarskom uzoru.
Berlinski student Mohler će stvarno tek početkom
1943. da se prvi put pozabavi drugom stranom nacio-
nalsocijaJ,jzma ili, bolje rečeno, »konzervativnog socija-
lizma«, koji će proučiti Ll s\"oioj doktorskoj tezi o )>'kon-
zervativnoj revoluci ji«.
"Nemačka Demokratska Republika reagovala je veoma
snažno:
Nationalrat der Nationalen Front, Graulmeh, 2. izd., Berlin,
str. 291-298.
207
 Postavši posle rata sekretar pisca Emsta Ji.1ngera,
Mahler je, rekli bismo, svoju ideologiju prilagodio inte-
lektualnom korpusu vajmarskih konzervativnih revolu-
cionara i došao, šezdesetih godina, do svog politiCkog
koncepta: »neo:konzervativizma« nadahnutog delima Mo-
ellera van den Brucka.
Mada Švajcarac, Mohler je oduvek potpuno klasi-
čan nemački nacionalista. On je, na primer, od 1960. go-
dine dosledno ukazivao na »strahove« koji spopadaju
Nemce čim se nađu suočeni s tri bitna fenomena «is-
tor'ijom, politikom i vlašću«.
U svom prvom po:litiČlkom tekstu, pod naslovom
Was die Deutschen filrchten (Čega se Nemci plaše), tV,l'-
dio je da bi Nemci trebalo da nauče da ponovo posta-
nu narod 'kao drugi, ukorenjeni u svojoj istoriji, koji se
bave svojom političkom igrom i ne vrše svoju vlast sa-
mo u ekonomskim sukobima, već pre svega u vanj-
s'koj politici - ovo naročito prema SSSR-u i hraelu,
koji su dva nepo'kolebiva neprijate:ija te veliike Nemač­
ke o kojoj Mohler bukvalno sanja.
Godine 1968, Mohler je u jednom eseju pod naslo·
vom Vergangenlzeitsbewaltigung (Savlađivanje prošlosti)
zatražio da se okončaju inkvizitorska ispitivanja »proš-
losti« ovog ili onog uglednog Nemca, i izneo čitav niz
argumenata u korist opšte amnestije za zločine počinje­
ne tokom poslednjeg rata. Jer, po njemu, nepreJkid.ne
diskusije oko III rajha služe samo jednom određenom
cilju: da se Nemci održe u stanju politi6ke inferiorno-
sti time što će im se nametnuti loša savest za večna
vremena.
Mohler i njegovi prijatelji, od 1970. godine, objav-
ljuju u časopisu Criticol1 antiliberaine i al1'tihrišćall1ske
političke poruke. 27
Oni se inspirišu radovima pravnika, revolucionar-
nog konzervativca, Carla Schmitta, filozofa i sociologa
Arnolda Gehlena, etologa Konrada Lorenza - koje šu
otkrili i francuskoj novoj desnici - i revolucionarno·
-konzervativnih ideologa kao što su Jlinger, Spengler,
1\1oe11er van den Bruck, Spwnn ili Sombart.
Iz spoja teza Moellera van den Brucka i tri glavna
mislioca, Schmitta, Gehlena i Lorenza, rađa se za neo-
konzervativce korporatistički i elitistički društveni mo-
del nalik onome koji smo priikazali u prvom delu ovog
članika.
Hteli bismo da ovde ukažemo na opasnost koja
proističe iz demonstratorske efi.kasnosti teza tih konzer-
27 što je, uostalom, predmet sukoba u okviru tog časopisa
pretežno integrističkog konzervativno-katoličkog usmerenja.
208
\'ati,:,pih auto!'a, navodeći ono što je Ji.irgen Habermas
o. njIma .~aplsao 1971. u svojim Filozofskim i politič­
l<lm proflthma: »JedC1Jn razvijeni institucionaliza:m u ok-
viru ~rougla koji sačinjavaju Carl Schmitt, Konrad Lo-
renz 1 Arnold Gehlen mogao bi lako dostići nivo širo-
ke verovatnoće, što bi bilo dovoljno da kolektivne pred-
rasude« - a tu treba razumeti rasizam i antisemitizam
- »razviju virulentnu agresivnost i da je, u nedostatku
spoljnih neprijatelja, uprave protiv unutrašnjih nepri.
jatelja«.J8
Budući da je jedan od glavnih spoljnih i unutraš-
njih neprijatelja Nema6ke, za Mohlera, bio judeo-cio-
nizam, on se, pre svojih pC1Jrtnera iz francuske nove des-
nice, upustio u dis'kusiju o »revizonizmu« to jest (po
francuskoj istorijsko-juri'StiČlkoj terminologiji), o nega-
ciji iii preispitivanju istorijskog postojanja holokausta
koji su nacisti izvršili nad Jevrejima. TaJko je on 1979.
objavio dva članka u kojima podržava nastojC1Jnja Fau-
rissona, Staglicha, Rassiniera i njima sličnih da namet-
nu jednu novu istoriju, koja bi nacizam oslobodila krivi-
ce i odgovonnosti za drugi svetski rat i za pokolj Je-
vrej a29.
zs Filozof i sociolog koji je umro pre nekoliko godina, Ar·
nold Gehlen je bio jedan od mislilaca-učitelja takozvane škole
»filozofske antropologije«. Njegovo glavno delo Del" Mensch, do-
živelo je 15 uzastopnih izdanja,
Neposredno posle rata on je bio veliki protivnik Haber-
masa, koji predstavlja drugu generaciju frankfurtske neomark-
sističke škole.
Autor je teorije zasnovane na specifičnom svojstvu čoveka
kao »kulturnog bića«. Rusoističkoj lozinki o »povratku priro·
di« Gehlen suprotstavlja lozinku o »povratku kulturi«. Za njega
je čovek suštinski nedovršen. Pri rođenju raspolaže tek neuo-
bličenim sposobnostima: on mora da se izgrađuje, da se sam
"konstruiše«, da sebi da neki oblik pomoću vaspitanja i in-
stitucija, birajući među mnoštvom svojih »nagona« one koje
misli da "favorizuje« i one koje misli da "potiskuje«.
Konrad Lorenz, dobitnik Nobelove nagrade 1973. za svoje
radove iz etologije, zanimao se za udeo instinkta u ljudskim ak-
cijama, u smislu poređenja između ljudskog i životinjskog po-
našanja. U svojim prvim radovima, u kojima je prvenstveno
moralista i filozof, on takođe stavlja akcent na ono što čini ori-
ginalnost čoveka u živom svetu: istorijsku svest, sposobnost da
neprestano izgra(1uje nove kulture, čija programacija (biološka
i genetička osnova) ostaje stalna.
Carl Schmitt je poznat po svojoj »Teoriji o prijatelju i ne-
prijatelju« (Freund-Feind-Theorie), po radovima o poreklu mo-
derne države, o pojmu suvereniteta (suvaen je onaj ko odlu-
čuje o zavođenju vanrednog stanja).
,., O dodatku časopisa CriticoI!, br. 54 jula/augusta 1979,
Mohler u dva članka, »Die Deutschen in der Mtihle« i »Wir fei-
nen Konservativen - Was lehrt uns die franzosiche Neue Re-
chte?«, zahteva slobodno širenje i razmatranje revizionističkih
teza, čiji mu sadržaj mora biti poznat.
H .'i1ark;;zam u ;\etu
209
 U sVaJkom slučaju, i kad se uzmu u obzir njegovi
bioarafski podacPO, nameće se zaključak: Mohler zacelo
viš; nije onaj naivni poštovrulac nacizma ,kakav je b~o
u svojoj m.ladosti, jer je savršeno razumeo koll!ko Je
Hit,ler osiromašio nacionalne ili socijaHsticke ideje koje
su doprinele njegovom uspehu i ocenio istorijske posle-
dice nema6kog poraza.
Predmet prave diskusije onda postaje razmišljanje
o pri-rodi te neuspeJe konzervativne revolucije k.ojom
se Mohler i de Benoist inspirišu i koju pokušavaju da
reha:bilituju, pa i namet!IlU kao politiak~ model h~i.šćan­
siko-socijalnim ili hrišćans1ko-demokrartskrrn formacIJruma.
Da;nas treba posebno da se bavimo tim pHanje~l1
konzervativne revolucije, teorijs1kim model.om evrop~kIh
novih desnica, zato što se ove služe izvesmm progamma
koje su nacisti sprovodili protiv oyog ili onog k~mzerva­
tivnog revoluciona,ra da bi pOlkuša:h da )}oprav~a'J~« celo-
kupnu vajmars,ku teorijs'ku obla:st i da je pn1kazu k~o
neku vrstu antitetičkog modela u odnosu prema nacIO-
nal~socij ali7l1Ilu. . . . ..
Tu postoji ono Š!t~ u stv~ri treba naz~ah. )}Istonj-
sbm falsifikatom« novIh desnIca. Jer, kao st? ,le to re-
čeno u Nouvelle Ecole (br. 23/1973) u anahzI rado-va
Armina Mohlera, nemoguće Je r:e vide~i niik~kvu vez~l
između, s jedne strane, mnogIh fIlozofskIh d:ustav~, t~]­
nih oI'ganizacija, literarnih grupa, stran.ruka l udruzenja.
koji s{l u Nema6koi formirali razme VIdove )~konzerva-
30 Ako ie Armin Mohler uvek umeo j.asno da. pokaže šta ga
odvaja od liberalno-hrišćanskih konzerva~Ivaca,. r:J<;gov stav pre-
ma aktivističkoj i fašizantnoj ekstremnoj deSl11CI Je daleko ma-
nie jasan. . l N t' l 1) Nametnuti ideju da je njihova ideologija u su-
. Ako se može posumnjati u saradnJU. Mo llera sa. a LOna
Zeitungo11l pod pseudonimom Michael Hmterwald, njegov!'! su
veze sa v~n Thaddenovim listovima Deutsche Wochel1 Zettung
i Natiol1-Europa neosporne.
U Deutsche Wochel1 Zeitung, br: 38, .o~ 2.1. .~el?t~mbra 197?,
Mohler je ponovo obja\io s,:oi čuvem ~'evIZI?l11stIc~I elanak »WIr
feinen Konservativen«. Apnla 1980. casopIS Na..~LOI1-Euro"pa .-
prava intelektualna superstruktura evropsko.g f_~sIzma poc,::, od
pedesetih godina - l!.ajavio je da će ~a svo~~ ~Itaoce speCIjalno
izdati Mohlel'Ovu knjIgu Vergmlgel111~lt~ve\Vattlgung. _ .. ~
Mohlerova biografija, uz ovu blbl1ogra.fsku .b~lesku, pnhc-
no je zanimljiva. Pod naslovom »KonzervatIva<;: Juce,. d~nas, su-
tra« Natioll-Europa je naveo Mohlerov n~~speh pokusa] da uđe
u SS, što bi - zanimljivo kao fo~mulacIJ<l: -:; t~'ebalo neobave-
štenocr čitaoca da navede na pomIsao da Je zelja ulaska u SS
bila posledica konzervativnog ubeđenja.
O problemu Mohler/Hinterwald upor. Graubuch, l1aved. de-
lo, str. 296. .. . .~. '"h' ~
Deutsclze Wochel1 Zelumg Je !Ist bIVSIh vodecI . osruva~~
NPD-a, među koje spadaju von Thadden i esesovac VIsokog CI-
na Erich Kemmayr.
210
tivne revoluci je« i, s druge strane, dolaska na vlast na-
cionalsocij,i!lizma i osnivanja III rajha.
Pogrešno bi, razume se, bilo tvrditi da su jedino
filozofi, pisci i istraživači konzervativne revolucije pro-
krčili put nacizmu. Neiki od njih bili su njegove žrtve
mnogo pre no što je Hitler preuzeo vlast, Ikao Walther
Rathenau, koga su 1922. ubili izvesni ekstremističik:i »!kon-
zervativni revolucionari«, ili oni koji su pali u )>\l1oći du-
gih noževa« 30. juna 1934. Ali je isto tako istinito da
je konzervativna revolucija Hitlera snabdela idejama i
mitovima za koncepciju Mein Kampf-a, a nacional-soci-
jalizam poklonicima i kadrovima, kao što su to bili
etnolog Hans Gtinther, teoretičar rasizma, profesor uni-
verzi'teta Baeumler, von Papen, vicekancelar Rajha 1933,
Schacht, Hitlerov ministar privrede.
O tome je pisao Jean-Jacques Chevalier, naročito u
Les grandes oeuvres politiques: »Postojali su drugi za-
stupnici doktrina nemaoke revolucije ( ... ), mnogo ve-
ćeg intelek!tualnog dometa od vođe nacionalsocijalizma
i njegovih pomoćnvka. Ali, autor Mein Kampf-a je od-
lično umeo da izvuče složene i nategnute misli, nepri-
s'tupačne prostim duhovima, intelektualnu hranu koja
je odgovarala elementarnim inteligencijama.«
Istorija nemačkih konzervativnih revolucionara do-
kazala je da u stvari ne postoJi niikakva sasvim jasna
demal1kaciona linija između metrupolitičke i političke ak-
cije i da kulturni aktivizam evrops'kih novih desnica
danas teži za osvajanjem vlasti po uzoru onog što nam
je danas poznato kao desni politički gramšizam u os-
novama svojih strateških i ta!ktičkih perspektiva:
protnosti s hitlerovs'kim nacionalsocijalizmom.
2) Rehabilitovati, u ishodu jedne kultume borbe,
antiliberaine i antidemokrats'ke rasističke i elitističk.:;
doktrine vajmars;kih mislilaca, sugerišući moguće posto-
janje jednog »čovečnog nacionalsocijalizma«.
3) Nastupiti u svojstvu antikomunistič!kih i antili-
berainih ideologa koji se zalažu za jedan treći evropski
put, između bloko\'a, nudeći na planu unutarnje kao i
spoljne politike svoj »model" hrišćanskoj demokratiji,
koja od kraja pedesetih godina više ne raspolaže ne-
kom koherentnom doktrinom.
Upravo to nepostojanje političke snage koja bi Sll-
tra preuzela vlast, nudi, čini nam se, nemaakim novim
desnicama prave ša;nse političkog uspeha.
211
2. - Rasisti
Hteli bismo da našu studiju političke geografije ne-
mačJkih novih desnica nastavimo prikazom časopisa
Neue Al1thropologie, koji je uređivao Jurgen Rieger,
član Thule Seminara (o kome će još biti reči), pod pse-
udonimom Jorga Rieoka.
Taj časopis danas predstavlja jedan od naja!ktiv-
nijih centara za kontakte, u Evropi, između neonacista
»naučnog fronta,« a u isto vreme, on vrši uticaj i na
celokupni desnoekst<I'emističlki politi6ki spektar u SR
NemačJkoj.
Na evropskom planu, Neue Al1thropologie je part-
ner časopisa Nouvelle Ecole, čiji je urednik i član up-
ravnog odbora Alain de Benoist.
Sam Rieger je član Nordijske lige, čiji je rasistič­
ki ideolog Hans Gunther. Pod firmom naučnog društva
»Gesellschaft fur biologische Anthropologie, Eugenik
und Verhai tensforschung«, časopis saraau j e s evrops'kim
Novim poretkom, rasističkog teoretičara Amaudruza i
pruža većinu ideološ'kih i rasis tičkih referenci engleskim
neofašis,ti6kim g,rupama - na,roči to National Front-u -
kao i američkim, na primer ThwIderboldt"u.
Ideološke preokupacije tog časopisa su identične sa
onima časopisa Nouvelle Ecole, mada se ne odlilkuje
njegovim prefinjenim izrazom. On se pre svega bavi
naslednom individualnom i rasnom nejedna!košću inte·
ligencije, etničkom psihologijom, indoevropsikom Hlolo-
gijom i arheoIogijom, eugenikom i rasnom antropolo-
gijom
Glavna se Riegerova zamisao da nastavi Gunthero-
vo delo dokazujući, putem testova inteligencije, superi-
ornost nordijskih naroda angažovanih u isk on s'k oj bor-
bi protiv mešanja s 1nferiornim rasama, na primer sla-
venskom.
Videli smo da je za Riegera glavni neprijatelj izve",
sno bila jevrejska - parazitska i morbidna - narod-
nost, odgovorna za svetsku akciju izroaenja i etnocida,
kako bi sebi obezbedili svetsku dominaciju po uzoru
na onu koja je opisana u čuvenom falsifikatu, »Proto-
kolu sions:kih mudraca«.
Rieger je nekIh četrdeset godina docnije, u svojoj
knjizi Rasse, ein Problem auch fiir WIS (Rasa, problern
i za Ilas) od reči do reči ponovio ginterovslk:u analizu i
prorokovao buđenje moći bele rase i »povratak arijev-
skih divova«.
Među saradnicima i autorima časopisa, pored Alaina
de Benoista koji, na primer, 1976. učeno raspravlja o
212
)~nesreći prenadarenih« (das Ungluck des H ochbegab-
ten), nailazimo na imena Gamsela, Rudolfa Kosieka ili
Franza Irsiglera, desnih ekst,remi-sta dobro poznatih ne-
mačkoj policijj31. Naročito je ovaj poslednji zastupnik
teorije o svetskoj (tj. jevrejs'koj) zaveri koja se ostva-
ruje putem manipulisanja mozgovima.
Irsigler je tvrdio da sistematsko mešanje crnaca,
belaca i mongoloida - koje, po njemu, programiraju
Jevreji - dovodi čovečanstvo do stadijurna primitivne
animalnosti.
Propadanje i J'egresija intelektualnih sposobnosti
omogući:la bi onda jednoj narodnosti koja praiktfkuje
strogu endogamiju da igrom prirodnih zakona postane
svetska intelektualna elita.
Irsiglerove ludosti se ni u kom slućaju ne mogu sma-
t,rati izuzetn1m kad je reč o časopisu Neue Anthropo-
logie.
Nadahnuti tezama tog časopisa, militanti tog ))nor-
dijskog« pokreta, aktivni u Nemačkoj, tajno su objavili
5ednu vrstu rasnog priručniika, krišom rastm'anog, koji
omogućuje da se u bilo kom sagovorni.lm raspozna nje·
31 Billigov prikaz, uprkos svoje preciznosti, još ni izdaleka
ne otkriva pravu prirodu te publikacije.
"Naučni odbor« časopisa Neue Anthropologie broji, pored
dva predsednika, Jtirgena Riegera i Wilhelma Weisa, trideset i
pet imena, među kojima i ime Alaina de Benoista.
Pored nekih ličnosti na koje smo već naišli u Tlze Man-
kind quarterly i Tlze Northlallder (Darlington, Jensen, Swan),
taj odbor se odlikuje time što okuplja impresivan broj nena-
cističkih militanata i desničarskih aktivista, veoma poznatih u
Nemačkoj i Ll Austriji.
Rezime političkih pripr",/l1osti:
1) Nemci:
Rieger: član AKON-a i Aktion Widerstand
Amsel: član Gesamtdeutsche Arbeitsgemeinschaft, vezan za
»Weltbund des Vi:ilkischen« i za »Unabhangiger Frenndkreis«
Hammerbachen: NPD, zatim Deutsche Wochel1 Zeitung
Brliker: 5% Block, Bruderschaft Salem.
Kosiek: NPD Deutsches Kulturwerk bsterreich
Stcidle: Gcmeinschaft bstdeutscher Grundeigentlimer, AKON,
Deutsche Volksul1ion,
Irsigler: Deutsche Hochschulehrer Zcitumr.
2) Austrijanci' -
Gilli: Alpenlandisches Kulturverband Slidmark,
Timmei: Arbeitsgemeinschaft der freiheitlichen Akademi-
kerverbande bsterreichs, Ring Volkstreue:.r Verbande, član
NEC-a,
Kuich: Arbeitsgemeinschaft eler Freiheitslichen Akademiker-
verb ande bsterreiclls, Wiener Akaclemische Burschenschaft.
Tu je, u stvari, reč o jeelnom gotovo iscrpnom spisku svih
postojećih nemačkih i austrijskih krajnjedesničarskih ili neona-
cističkih organizacija,
213

aOVO rasno poreklo po obliku lica, nosa, kroju pantalo-
~a, druželjublju, obliku prstiju ili penisa. . . . ja se organizaciono i ideološ'ki najpre izgradHa nezavis-
Riegerov rasioloŠ'ki poduhvat upotpunjava metapolI-
tičku i političku perspektivu neokonzervatIvaca po Moh-
lero vom UZOLU. . tom procesu:
Na metapolitičkom planu, Neue Anthropo.!ogle, kao
Nouvelle Ecole u Francuskoj, ozakonjuje raSIZam (kav
zavođenje određene hijerarhije ':~'ednosti .međ?: rasama~.
Samim tim ona opravdava nordlJskt~ raslOlogijU, ~a P~l­
tem jednog konceptualnog pomeranJ~ opravdava I bra-
nioce i a!ktere rasističke prakse III ra]ha.
Riegerova argumentacija se onda svodi. na prost?
poređenje: Hitler je globalno imao pravo, njegova p~ll~
tičko-rasna intuicija bila je naučno zasnovana; n<;t~cl1l
aikteri, kao Giinther, ili filozofski ,kao .Ro~enbeq~, .bvh su
u pravu, samo je praksa. (koncentraClOl1l logon I even-
tuerlni masa!kri) predstavlpia problem.
Svojim preobiljem »naučnih<~ .ref~renci, relatiV1nom
nepristupačn.ošću ~o~išće?~h ~mahtl?kl? prosedea, .Neu~
Anthropologle nudi »ll1t1.11tlVimm ~aslstlma«. ~okazl1l ~se
udo aparat koji opravdava e.ugemk.u, ge~etlc~e ~3!.mpu­
lacije, lVkvidaci ju nesposobl1lh, rasIzam I antlsem~tlZ.am.
Rieger se II tom pogledu mogao s~~o za<klanJatl}a
revizionističku školu, koja globalno ponce hol?,k~ust, st?
objašnjava bliskost između Neue Allthropologle l nemac-
kih revizionističkih autora. .. .
KrUg je tako zatvoren: teorijska generaCIja Jednog
novog f;šiZJma na rasističkoj bazi ponovo je postala ak-
tueln;.
3. N aciol1al-revoluciOlzari
Proučavajući nacional-revolucionarni pokret, m!. pri~
stupamo politiČIkom fenomenu koji v~o~..'l smeta CIStO]
antifašističkoj saves ti levice ili markslstlck.e eI~stremne,
odnosno literarne levice. I zaista, kao i njlho':Tl kO:1Zer-
vativno-revolucionarni preci, nacional-revoluclOnan. su
uspeli da iZ\Tše veoma stvaran politič~i ~rodO'r I?-1~:llP~1-
lišući pokretom ekolOŠikog ospor.,:v~np l utvrdl:~l cr~I:~
»protuprirodnil:.« vez~. s .m~!~~slstl~kIm grupama Ih 0< L,-
pama nOve antllmpellJahstlOll..e leVIce. . osnivača GRECE. Počev oci 1967. Eichberg je (pod pseudonimom
Da bi se razumela ta palitička meham'k~.' treba dv~ se
vratimo šezdesetim godinama i da fO'rn~acIJu n~maot(og
nacional-revolucionarnog pokreta postaVImO' u njen ~nu­
tamji palitički okvir, ali i u. okvir ~vropskog 'kOnstJtUl-
sanja pO'liti6kog pokreta nOVIh desnica.
214
Mislimo da se s pravom može govoriti o postojanju
jedne nemačke nacional-revolucion;:wne nove desnice, ko-
no, zatim pod uticajem i, na kraju, ~lporedo sa framcus-
kom novom desnicom. Možemo razlikovati pet faza u
1) Od 1963-1966, male nacionalističke grupe su, ne-
zavisno od velikih stranaka (DRP, NDP, AUD ... ), uspo-
stavljale i obnavljale veze sa grupama Europe-Action i
sa Federacijom nacionalističkih studenata. Iz te epohe
datira saradnja ili prijateljstvo između budućeg O'sniva-
ča jezgra GRECE-a (Valla, de Benoist, Venner . ,.) i lič­
nosti kao što su Hennig Eichberg32. Počev od 1965. utvr-
đeni su prvi arganizacioni konta':'kti između FEN-a i ča­
sopisa J ul1ges Forum 33 •
" Bartsch (Gi.inther). Revol1ltio1Z VOil Rec/1ts? Ideologie und
Organization der Nellen Rechten, Fribourg, Herberbi.icherei 1945,
286 str.
Biografija Artwinga Singera (pseudonim Henniga Eichberga)
sadrži podatke o vezama između Eichberga l FEN-a.
Posle 1968. Eichberg će postati propagator časopisa Nouvelle
Ecole u Nemačkoj (u kome će ponekad sarađivati, na primer u
br. 33: "La mort de l'idee olympique«) a učestvovaće i na mno-
gim kongresima koje organizuje GRECE, na primer, na dru-
gom međunarodnom kongresu za zaštitu kulture, u Nici, septem-
bra 1974, na kome je Eichberg održao predavanje pod naslovom:
,>Verteidhmng der Kultu! oder Befreiung der Kulturen.«)
Deutšche- Reichspartei, Nationaldemohatische Partei (DRPi
/NPD) bile su 1952. i 1978. glame krajnjedesničarske nemačke
formacije.
AUD (Aktiongemeinschaft Unabhangiger Deutscher) bila je
neutralistička nacionalna formaci ja; danas se utopila u ekološ-
ki pokret koji kontroliše naročilo u Bavarskoj, posredstvom
svog šefa Augusta Haussbitera.
33 Jedan praktični primer organizacionog i teorijskog fran-
cusko-nemačkog prožimanja, II časopisu Izmges Forum od 1969.
do 1978.
Od svog drugog broja. Ll aprilu 1965, Jwzges Fomm je svo-
jim nemačkim čitaocima, u sl'ojoj rubrici pod naslovom »lnfor-
mation und Dokumentation II«, jJl-eneo jedan apel sekt'etari-
iata FEN, obial'lien u Cahiers Uili1'ersitaires tog pokreta. Ured-
nici JU12ges Forw/1-a upućivali su svoje čitaoce na pUblikacije
Europe ActioJ1 (posebno na bL 2. februara 1963) u kojima su iz-
neseni rezultati istraživanja Centra za proučavanje organske eko-
nomiie.
Zbog nedostatka brojeva iz godine 1965. nemoguće je sagle-
dati veze koie su postoiale izmec1u JlIl1ges FOrllll1-a i budućih
Hartwig Singer) počeo da igra sve značajniju ulogu u Junges
Forum-u.
Od 1967. do 1970, od dvanaest broieva Junges Forum, sedam
ih je redi~ovao Singer. a neki oel odh. kao onaj pod naslovom
"Ma i 1968, francuski nacionalisti i Dobuna protiv potrošačkog
dmštva«, napisani su očigledno u saradnji sa GRECK
215
 2) Od 1966-1970, NemačIka naciona:ldem()lkratska
stranIka Gnacionalno-konzerva ti vna) postiže iznenađujuće
uspehe na izborima (od 5-10 odsto izbornog tela u re-
gionalnim izborima), i to posle pojave prve veliike posle-
ratne elkonomslke krize u SR Nemačkoj.
Ovaj jaki prodor NPD-a i ponovno okupljanje ča.so­
pisa koji služe kao internacionalni Telej 'kao NatlOll
Europa - iza te stran!ke, potpuno izoluju nemačke na-
cional-revolucionare koji se, u nemogućnosti da se dalje
razviju, okreću svojim internacionalnim tkontaiktima.
Kako u Berlinu, tako i u Hamburgu ili Bohumu.
grupe stvorene oko ltmges-Forum-a Hi OIk? li.čnosti ka~
što su Penz, Eichberg, FTank .. , razrađUjU Jedatn nov!
teorijsiki pristup koji sintetizuje nemačke političke tra-
dicije (veli'konemački nacionalizam, prusijanstvo, otvara-
nje prema Istoku) i specifičan pristup časopisa Nouvelle
Ecole (rasiologija, novi moral ... )
3) Povra-ta1k prosperiteta svešće, počev od 1969, na
nu1u nade nacionaldemokrata. »Leva« radikalizacija ne-
mačke omladine, posle uspeha :Students~e pobune 196~,
oduzela je nacionaldemoikratskoj stranCI sValku mogue-
U septembru 1970. sam je časopis hmges Fort/m upozorio
svoje čitaoce da Singerov manifest sadrži pregled analiza Nou-
velle Ecole o logičkom empirizmu.
Decembra -1970. hmges Forum je prvi put dir~ktno preneo
jedan tekst iz Nouvelle Ecole od Alaina de Be~Olsta, .pod na-
slovom: »Jensenismus. Tabu Rasse und 1. Q. Em Bt?nc~t von
Alain de Benoist liber Forschungsergebnisse des amenkamschen
Professor Arthur R. Jensen.«
U februaru 1972. hmges Forum je objav~o izvešt~tj qaudea
Lavala o 7. kongresu GRECE, a u oktobru Iste godme elanak
Jean-Jacques II.1ourreaua o eugenzimu, koji je pre toga bio ob-
javljen u br. 14 Nouvelle Ecole. . ekološ'kog osporavanja) oni od 1974. započinju s izves-
. Počev od 1973. pa do 1978, illl1ges Forum, por:ec!- EIcI:be~'go­
vih članaka - sve do 1974 još vidljivo pod vehklm uticajem
francuskih izvora, nastavio je da objavljuje oglase z:,!. Nouvel?e
Ecole i za Elements, da prenosi programe GRECE Ih da daje
reč ljudima iz njegove uprave (I~emoine. l: ~r: 1. 1974). <;la rt?-
produkuie Eichbergovo predavanje u NICI, Ih da govo n naJ-
pohvalni ie o etološkoj analizi GRECE.
Počev od 1976, odnosi su postali manje tesni, a potpuno su
prekinuti 1978, pošto je Penz, diskretno ali efikasno, preuzeo
ideološki časopis u svoje ruke.
Penz ie od 1976. razvijao meetunarodne odnose s evropskIm
solidarističkim grupama: u Francuskoj sa Francuskim solid~­
rističkim pokretom (l'vISF - časopis Vect~ur) i .grupama ~oh­
darističkih akcija (frakcija GAJ-a - časopIS Call1er~ du soll~a­
ris111e), u švajcarskoj sa Eidgenossische-D~mokratlsche pmon
(časopis EicZ,"el7oss) , u Flandriji sa časopIsom Alternatlet, u
Evropi sa NTS (pokret ruskih disidenata).
Na taj zaobilazni neBn su nemački solidaristi ušli takođ~
u kontakt,' na primer, sa veoma aktivnim desničarsko-ekstremI­
stičkim grupama u Francuskoj.
216
nost da napreduje među mladima od šesnaest do dva-
ldeset i pet godina, koji su 1965. i 1967, sačinjavali do-
ba,r deo Injene militan1me strukture.
Uz to, mnogi mi:litaJnti-ctktivisti ekstremne desnice
!podlegli su uticaju gošizma i »pregrupisavali« se u ok
virima raznih pokreta Ikrajnje levice.
Od 1969. do 1971. će se unutar i na marginama
NPD-a Ikonstituisati male aktivistiČIke nacional-revolucio·
name grupe raznih boja, nadahnute raznim modelima
ili nacional-konzervatorskim teoretičarima (od Niekischa
do St'rassera, od Jiingera do Spanna). Njihova se politič­
Ika taktilka skrivala iza paravana ma:rhističko-lenjinistič­
ikog ili anarholiberalnog rečnilka.
Uporedo s tim utvrđuje se uticaj Nouvelle Ecole.
Etologija, logiČIki empirizam, etnopluralizarrIl, borba pro-
tiv čovekovih prava, eugenika, organs,ka ekonomija, jas-
no SLl prisutne u Junges Forum-u, ili u člancima Eich-
'berga (i, preko njega, u pubhkacijama nacional-revolu
cionara) , dok se Ikonzervativno-revolucionarni intelektu-
alni i taktički »model«nameće Ikao baza borbe za vlast.
4) Period 1974-1976.
Nacional-revolucionari, naročito Eichbenr, :su 1974.
potpuno usvojili ideološIke osnove francuske~ nove des-
nice. Na bazi svog prarktičnog iSJkustva politiČIke borbe
(afera ANR-a 34 , poraz "čiste« [nacional-revolucionarne stra-
tegije, konstitucija jedne Ikadrovske strukture namenje·
ne da preuzme kontrolu i iskoristi nuhtantni potenci-
jal velikih nacionalnih straniki NPD!DVU, .. , najzad;
'relativni uspeh )}zelene« strategije, to jest prodiranja j
lokalne, a ponekad i nacionalne manipulacije pokretom
nom kritiikom svoj ih teza (posebno uni \'erzalnosti etolo-
gijskog modela).
U funkciji S\og specifičnog organizacionog rkadra
(NARO, SVB, NRB , .. ) oni insistiraju na izvesnim ideo-
loškim aspektima (za Penza tosu antikapitalizam i ideo-
logija. za Eichberga narodnooslobodilačke borbe i erno-
pluralizam. za Thomasa Franka nemački socijalizam. za
. Wolfganga Straussa panslavizam i fenomen nacional-
inih manjina. " .).
N acional-re\'olucionarna dij alekt i,ka navešće pos te-
peno izvesne militante »nacionalboljše\'i6kog« opredelje-
nja da se odluče za aJktivizarn po svaku cenu. Minhenci,
" Godine 197 L svi su se marginalni aktivistički pravci ili
oni NPD-a fuzionirali povodom otcepljenja AkUOll N elle Rec11te
(Akcija nova desnica).
217
grupisani oko svog lidera Friedelma Bussea, prešli su
postepeno iz neokonzervativnog polja na najčistiji neo-
nacizam, a zatim, 1980, na terorizam.
5) Počev od 1976, nacionalcrevoIucionarno polje Se
do kraja uprošćaya. Nacionakevolucionruri naj sklonij i
»socijalizmu«, pOlkušavaju da uspostave »teorijske mo-
stove« sa studentskom krajnjom levicom, a odmah zatim
i nedvosmislene, uglavnom antiimperijalisti6ke saveze
(borba protiv savezničkih ohlpacionih snaga, poddka
ram im nacionalno-oslobodilač'kim pokretima, proti'vza-
padnjaštvo, borba protiv »čovekovih prava« ... )
Solidaristi nastavljaju svoja ekološka razmišljanja
započeta 1965. oživljavanjem jednog od prvih severno-
nema6kih ekoloških frontova, koji je u okvkima klasič­
nog konzervativnog polja smenila »Grupa ekologija«, os-
novana oko Lorenza i Paula Leyhausena, počev od 1970.
Porast ekoloških težnji, naročito ·kod nemačIke om-
ladine, Ikoji se od 1977-1978. ispoljava u povoljnim iz-
bornim rezultatima za liste »zelenih«, ostavljao je na-
cional-revolucionarima samo ograničene mogućnosti ak~
cije. Zato što su se i druije zalagali za akciju Ikoja ne bi
bila samo kulturna, nacional-revolucionari - a:ko se is-
ključi nacional 4neutralističko iskušenje, to jest ponov-
no ujedinjenje Nemačke po svaku cenu pod eventualnim
vođstvom SSSR-a - bili su primorani da slede »alterna-
tivni« vanparlamentarni put, ,koji II Nemačkoj prolazi
kroz e1kološ:ku, a još specifičniiekroz antinu:klearnu
borbu, ali i kroz pacifizam i a,ntiamerikanizam.
Pošto su razumeli, uostalom s pravom, da se eko-
logija zasniva na izvesnim postulatima »organs'ke« ili
»korporatisti6ke« prirode, nacional-revoluciona,ri su oda-
brali da manipulišu pokretom »zelenih«, nadajući se da
će tai pOlkret ·skrenuti u svoju !korist idospeti - pod
ikamuflažom »zaštite čovekove o!koline« - do iednog
šireg parlamentarnog predstavništva, odnosno:k;u1tur-
nog izraza.
Na planu štampe. ta ie nacional-revolucionarna ten-
dencija uspela da kontroliše listove ,kao što .ie Die Grii-
l1en (Zeleni), organ bavarske federaciie ekologista, ili,
u Ra jns:koi oblasti, da zauzmu uticajrio mesto ~ sa časo­
pisom Wir Selhst (Mi sami),
Uspeh desnih ekologista bio ie tolirki da su razne
grupe iklasične radikalne desnice, kao neonacisti, i same
odlučile da se zanimaju za ekologiju,
Nemački ekološki pokret, u :kome se susreću razni
politički pravci, pomogao je stvarani u sve tešnjihkon-
ta:kata između krajnje levice i nacional-revolucionara.
218
Pored slučaje\a fuzije (bivši KPD/ML - maoisti inte-
grisani u nacional-revolucionarnu grupu LASER), poste·
peno se ustalila jedna ideološka konvergencija, ne samo
u vezi s očuvan jem prirode, već i u vezi s borbom pro-
'tiv ,kapitalizma; nacionalnooslobodHačkim borbama ili
borbom protiv ameriČ!kog i sovjetskog imperijalizma.
Naročito je želja nacional-'revolucionara za pono\,-
'nim ujedinjenjem Nema6ke (ovo -Ll smislu revolucionar-
nog procesa po irskom, baskijskom ih palestinskom
uzoru) dovela do pojave antisemitske i propalestinskc
dijalektiike, koja je Izrael izjednačavala s američki~l
imperijalizmom - glavnim fruktorom u produžavanju
nemačke podeljenosti. Ponovno osnivanje jedn.e nemač­
ke naci je stvarno se može, za nacional-revolucIOnare
zamisliti samo ,kao deo svetskog oslobađanja svih naro-
da »potlačenih« imperijalizmirna - oslobađanja k.oie
bi dovelo do dezintegracije sistema stvorenog uJalt!.
Ova »strateška« analiza je počev od 1978-1979. do-
vela do neutralisti6kog i prosovjetskog prodora. Nacio-
nalizam, zato što ie shvaćen Ikao bitna politička snaga
,koja određuje svetski politički poredak, smatra se, na
Ikraju, moćnijim od mal1ksistič<kih ili kapi,talističli:ih
mondijalisti6kih ideologija.
N~cional-re\'olucionari, međutim, daju prednost so-
vjets,kom sistemu za<to što ga smatraju na:klonjenijim
naciji i njenim prirodnim strukturama (što je slučaj i
sa SR NernaČIkom ,koja se od 1976. intelektualno vraća
pruskom modelu, održavanju p.orodičnih i seo~~h .stru-
ktura, smanjenju raspuštenostI u moralu, mrhtanzmu
i duhu požrtvovan ja <kod omladine ... ). Sovjetska .impe-
rija se, ča,k i u slučaju trenutne .pobede u EvropI (pu·
tem ograničenog rata ili svoje neutralne p~litike), s~a­
tra uskoro osuđenom usled prodora naCIOnalnostI Ll
Aziii. kao i u Evropi.
Da bi se 'nemačkoj naciji omogućio preporod, tre-
ba dakle po svaku cenu sačuvati i fmorizo\'ati ~ P?
')otrebi i pod so\jetskim vođstvom - ponovno uJed]-
;,jenje dveiu nemač!kih zemalja (lozinka »Lieber rot als
tot ~ »bol je crven nego mrtav«).
Amcričlki imperijalizam se, naprotiv, smatra inte-
lektualno duboIko razornim usled amerikanizacije obi-
J
čaja i kulture, načina žh-ot~, nes~ar:rk.a j~zii~(a ctniČlk?g
mešanja (ne samo evropskrh, vec 1 lstocmh l dQlekOls-
točn ih naroda)
U toi perspektivi, cionizam i njegovi »prirodni sa-
veznici« (Jevreji koji žive 'na Zapadu) postaju agenti
ameriakog imperijalizma koje treba po sva,ku cenu ne-
219
utralizovati da bi Nema6ka preživela. Nacional-revolu-
cionari i njihovi propalestins,ki saveznici dospevaju n~
b'aju te analize do klasičnog antisemitizma i »za'kom-
tOg« terora35 •
~ U zalključku, 'treba da razmotrimo funkcije Thule-
-Seminara u SRN, koji oko svog nommalnog predsed-
nika Pierrea Krebsa okuplja Nemce Petera Bindinga,
Armina Mohlera, Rudolfa Kunasta, Jurgena Riegera j
Richarda Eichlera, i francus,ke vodeće ljude iz GRECE j
iz Nouvelle Ecolle, a to su Alain de Benoist, Giorgic
Locchi, Jacques de Mahieu i Guillaume Faye. . Po našem mišljenju, desni i leVI ekstremIstI se pn-
Cilj te fondacije, koja je u celosti zasnovana l :ro-
đena u Francuskoj, je po našem miš~jenju, da in~egn~1;;
sva sredstva nemaČ!kih novih desmca, u predvIđanjU
moguće promene režima U SRN (raspada koalicije SPD-
-'FDP i njenog zamenjivanja 'koalicij?m CDU!CSU/FDP),
ka:ko bi postale sposobne da se pOjave >kao verodosto-
jan ideološki stožer nove koaUcije.
. Nove desnice su rmogle da raz·rade ovu tcuktiku zato
što CDU/CSU danas ispoljava veoma stvarnu ideološku
prazninu koju teškom mU'kom prikrivaju neke lozink-.:
te 'koalicije kao što su antikomunizam, slobodno pre-
duzimaštvo, prednost savezu sa SAD.
U slučaju dolas,ka na vlast, koa~icija CDu/OSY b~
se suočila sa stru1kturno InesavladivIm eJkonoms1hm i
društvenim problemima na ·prostom nacionalnom planu.
Neizbežnost tog »poraza« ,koji je u neku ruku u;napred
programiran svetskom krizom, trebalo bi, po novIm des-
nicama, da neke političke liude iz hrišćans,koJko~z~rva­
tivnog tabora privuče :ka prioncipima neo:konzervatIvIzma
- što su u Francuskoj izvesni politički ljudi, naprimer
Michel Poniatowski ili Philippe Malaud, za kratko vre-
me is'kusili.
Operaci ja Thule Seminar, da,kle, sebe smatra. kopi-
iom političkog posredova'l1ja koie su u, Francusko], oko
1975. pmktikovali GRECE i Club de l H01-lof!,e.
Ona ima i prctktičnu funkci iu da sačuva mil.itante
nacional-revolucionarne tendenci ie koje su izveSnI nao-
11aki efekti niihove diialekti,ke navodili da se pridruže
'krainioi lcvici. a1ternativno-e<kohškoj sceni, ili neona-
cističkim terorističkim gru1Jicama.
" Libiiski utica i ie veoma sna7.an među nacional-revolucio-
narim? časonis Wir I'elhst obiavljuie. na nrimer, u .svakom bro-
ju apologetske prikaze libijskih Po?u~vata, sarađUje "sa. ku}tur-
nim atašeom libi iske ambasade, kOlI le, prema zvamcmm IZVO-
rima i jedan od »sponzora« časopisa.
220
Zaključak
Zaključak našeg članka trebalo bi da bude izazov
na dis·kusiju, na nužno razmišljanje pred rastućim opas-
nostima. A:ko je za nas očigledno da su SRN i Francus-
ka solidne demoikra'tije, čiji građani, svesni svoji~ poli-
tičkih prava i dužnosti, predstavljaju njihovu naJSIgur-
niju podrš1ku, ipak stoji i činjenica da. je n~ša epoha,
na žalost, postala pogodna za procvat IdeolosIkog ospo-
ravanja. '" .
premaju za jak udar na naša društ~a; na.ša je C~~Žlr:ost
daJkle da razumemo - ,kako bismo 111 bolje suzblJal1 -
taJkti1ke, metode i ideologije onog što zaista treba naz-
vruti jednim novim fašizmom. ....
Mi smo prvi put posle pada naCIzma l nJegOVIh
ideoloških satelita suočeni sa preporodom - na među­
narodnom planu, i to ne samo u Evropi nego i u SAD
- preteće totalitarne i rasne ideologije. . .
Ipalk nam se čini da je ponašanje n.ovIh ~esTIlca.
u pogledu istorije ideja ili političke leksIlk~logI']e,. vm~­
nje novatorsko no što su to poverovah nekI hroTIlcan.
Ceo savremeni biološki i etološki aparat kojim se ko-
riste nemačke nove desnice služi samo konfrontiranju
jedne polhi6ke i ideološke teorije, koja je proizvod na-
cionalističkih razmišljanja o uzrocima nemačkog pora,
za 1919, sa uslovima koje su pobednici u Versaju na,
metnuli toj zemlji. . .
Ono što su napisali Moeller van den Bruck l nJego-
vi sledbenici iz konzervativne revolucije (Jtinger, Nieck-
isch, Strasser, Fried ... ), danas nam se ponovo nudi -
prekriveno lažnom naučnošću,
Ta prevara - jer prevara postoji utoliko što izvo-
re te misli autori dobrim delom skrivaju od široke pu-
bhke dok veoma rado govore o sebi - liči nam, na
kraj~ ,krajeva, samo na polemičko preuzimanje izvornih
teza čiju 'efikasnost, a samim tim i opasnost, treba sa-
gledati, razumeti i suzbiti.
(Patrick Moreau, »Rev?lution conserva-
trice et nouvelles drOltes allemandes«,
Les Temps Modemes, novembar 1982, br.
436, str. 893-959)
Prevela Frida Filipović
221
Hajo Funke
STRAUSS KAO PROVOKACIJA
»Psihologija« s desna - izazov za ljevicu
Na ovaj članak motiviralo me je to što i dijelovi
ljevice očigledno veoma potcenjuju opasnost da Strauss
postane kance'lar, što se, štaviše, a>naliza mogućih pos-
ljedica Straussovog kancelarstva odbacuje s napomenom
da gore nego što je sada ne može biti ... 0kao Jochen
Steffen u Quicku od 15. ll. 1979.).
Glj ovog članka je, stoga, a) predočiti privredno,
socijalno i društveno-politi6ku »ikonjsku kuru«" koju
Strauss planira, b) osvijetliti koncept provođenja takve
konjske kure putem Straussove izborno-političke stra-
tegije prodavanja i c) upozoriti na pozitivne ponude za
identifikaciju i prihvaćanje realnih iskustava stvaranja
nesigurnosti u svakodnevici - u porodici, pogonu i
državi - u kritici koju CSU upućuje društvu. To oči­
gledno nisu nedjelotvorne ponude za identifiikaciju, bal'
za veHk dio onih koji zavise od plaće, iako se po njiho-
\'im materijalnim interesima u planiranoj privredno i
socijalno-političkoj konjskoj kuri nemilice gazi.
»Revitalizacija načelnih vrijednosti«, orijentacija na
vrijednosti kao što su postojanost, kontinuitet i pregled-
nost te pril1Yaćanje i integracija kritike državne biro-
kracije, što zahtijei:a genera,lni sekretar CSU Stoiber,
tiču se u velikoj mjeri stvaranja nesigurnosti i neimaš-
tine, koje su porasle zbog pragmatizma polureforme i
kompromisa, Z!bog »dvostrLl!ke državnosti« (Glotz o poli-
* U smislu: rigorozno liječenje. - Prim. prev.
222
tici medija) politiike socijaldemokracije i napuštanje dru-
štvene Ll!topije u socijaldenno'kraciji. Svuda primjetnu
krizu smisla i vrijednosti napada, makar djelomično, au-
torita:rna desnica i iznova je definira radi svojih cilje-
va. Ona također artikulira potrebu za preglednošću, kon-
tinuitetom u planiranju života, za sigurnim i pOU:2'!danim
strukturama komuniciranja. Tako se ,kako to poka-
zuje politiika CSU u Bavarskoj - i širokim dije:lovima
stanovništva prilazi Ikao sposobnim za i,ntegraciju. (O
politici CSU vidi: Alf Mintzel, Geschichte der CSU. Ein
Oberblick, Opladen 1977.)
Činjenica da se ,konzervativci počinju »baviti refol'-
mon1« (Die Zeit), predstavlja izazov za ljevicu - unutar
i izvan SPD. Bez konkretne i prakti6ki unovčive kritike
pretpostaV1ki kapitaHsti6ke civilizacije, bez zaldjučaika o
konkretnim alternativnim mjerama - kako ih, između
ostalog, formulira alternativni pokret - ljevica ne bi
mogla udovoljiti izazovu koji je nametnut sa Strauss-
ovom kandidaturom.
Mada u ovom kontekstu ne možemo rasprav,ljati o
ciljevima i oblicima a'lternativnog pdkreta, niti o zak-
ljučcima koji iz njega proizlaze i tiču se ljevice, ipak
se po tome što desnica prih\'aća is,kustva stvanl!nja ne-
sigurnosti dade pokazati ka1ko će u narednom periodu
biti od velnke važnosti da ne dopustimo da nas pashi-
zira jedan neperspektin1i i neutopijski pragmatizam,
nego da ofanzivno, bez autoritarnog tutorstva, istatkne-
rno potrebu za razumnom i zanimlji~rom radnom i život-
nom perspektivom.
»Nova« privredna politika: kraj socijalne države
"Sve veća nadležnost države vodi automat.ski pres-
tanku naprezanja nedržavnih snaga« (Strauss, Bayern-
kurier, 24. ll. 79, str 20). Zamjena Kohla sa Straussom
je više nego samo rezultat borbe za vlast između dvije
iičnosti jedne stranke. Kakvi su interesi kCl'pitala pove-
zani uz osobu Straussa, jasno je po,kazao F AZ od 20. 7.
1979: »Nominacija Straussa ima smisla samo ako Stra-
uss naznačuje kurs privredne, financijske i također so-
cijalne politike.« Nominacijom Straussa ratificirana je
promjena kursa u CDU - promjena Ikoja se već nazira
la u načelnoj diskusiji prije nekoli!ko godi:na i u kojoj
je Biedenkopf, kao centralni promotor Straussove kan-
didature, presudno sudjelovao. U nacrtu načelnog pro-
grama CDU bilo je još uvijek odlomaka ,koji su jasno
sadržavali stavove socijalnih odbora, odnosno Geisslera.
223
Taiko se tamo kaže: » ... čovjek ne postoji samo radi
društva, nego društvo radi čovjeka. (...) Politika ima
zadatak da društvene odnose obHkujc tako da se čov­
jek može slobodno razvijati. (. .. ) Sloboda zahtijeva pra-
vednost. (. .. ) Ne smije biti ni'ka'kve čovje:ka nedostojne
zavisnosti. Slobodni razvoj li6nosti odvija se na tlu što
je moguće pravednije raspodjele priHka i dobara ... So-
lidarnost se tiče... prije svega onih koji moraju da
žive u otežanim uvjetima.« (Načelna diskusija CDU, iz-
davač Richard von Weizsadker, str. 249. i dalje, citira-
nO - i u nastavku - prema Rheinische Zeitung, Bon
3. godište, str. 21. i dalje, br. 22; o analizi programa
CDU vi:di: isto.) Ma Ikoliko ovdje formulirane osnove
vrijednosti bile apstraktne, ipak: sadrže stvarne zahtje·
ve, na primer, za »pravednom raspodjelom priliika i do-
bara«, tj. za materijalnim uvjetima socijaLne slobode
i ne ograničavaju se na jedno shvaćanje slobode preme,
kojem je pojedinac kao individuum prepušten samom
sebi ()}personalnoj odgovornosti«, kako to Strauss voli
reći), a njegova se sloboda onda sastoji u tome da se II
)}neumoljivom nadmetanju« svojim stvaralačkim napo-
rima potvrđuje ili propada. Tvrdnja da totalnu tržiš-
no"privrednu konkurenciju, ;kako to zamišlja Geisslero-
vo krilo, treba ograničiti putem socijalnih elemenata,
predstavljala je upravo spornu točku unutar CDU. To
se vidi i iz slijedećeg citata Biedenkopfa, II kojem on
kritizira nacrt CDU: »Vrhovno načelo II oblasti privred-
ne i socijalne politike nije više sloboda pojedinca, nego
'visoko materijalno blagostanje' i 'široka socijalna skrb'.
Nacrt proglašava 'socijalno zadovoljstvo' plltokazom pri-
vredno-političkog djelovanja (61. 57, 63).« (Isto, s'tr 12L
i dalje.) Njegov stav može se sažeti II kriti!k:u )}inf-Iacije
zahtjeva« i traži u odnosu na državu provođenje kvali-
tativno drukčije privredne polit~ke od dosadašnje. Pri-
\Tednu polit]ku SPD, naprotiv, još uvije:k Ikarakterizira
činjenica da zbog svog punlktalnog kompromisnog ka·
r'a'ktera ne može i neće zajedno sa sindilkatima radi,kal-
nO napustiti postulat socijalne države.
Biedenkopf, kojeg Welt veliča kao reformatora, jer
njegovi prijedlozi izazivaju »ZDojenje« i »suze« (usp.
31. 8. 1979), izlaže, dakle, ciljeve CSU/CDU mnogo jas-
nije od samog Straussa pa ga stoga još jednom citiraj-
mo: »... Sloboda i vlastita odgovornost izvrgnuti su
opasnosti da ne budu više sam cilj nego da jedino slu-
že cilju 'povećanja blagostanja' i 'socijalne s,krbi' ... ({
(isto, str. 121. i dalje). Tcrkovo »zauzimanje države za
totalnu skrbu, odnosno za jedan cilj koji je uglavnom
orijentiran na blagostanje, ugrožava samu državu, jer
224
ona taj cilj - u svakom slučaju, slobodnja6kim slI'ed-
stvil!la - ne može ostvariti« (isto, str. 123). Bieden-
kopf nastoji obavezati državu da se više ne osjeća od-
govornom za određenu stopu rasta i za ostvarivanje cilja
pun~ zaposlenosti i, prije svega - i u tome je presudna
razlika u odnosu !Ila SPD - da radiJkamo reducira od-
govarajuće državne funkcije, da znatno smanji ddavnu
:kvotu.
Ipa1k, sam Strauss je - uspr,kos nUŽ!Ilosti da suviše
velikom otvorenošou ne smanji vlastite šanse da bude
izabr3Jn - veoma jasan; i to već u svom govoru u Zont
hofenu i, posebno, na partijskom kongresu CSU u O'ktob-
r~ 1979. U Zonthofenu, !Ila plI'imjer, onda ikada propa-
gIra povećanje »privlačnosti za privatne investicije« pu-
tem psiholoških fa:kitora :koji stvaraju »povjerenje«. »Da-
nas više nema povjerenja. Samostalni kaže, ta to više
nema smisla.« (Bredthauser, K. D., Kandidat Strauss,
Dokumentation and Analysen, Kehl 1979, str. 24, u nas-
tavku citirano kao: »Zonthofen«.) I ikada se tuži »tkako
su prihodi kod nas tokom godine usprkos povećanom
prometu smanjeni« (isto, str. 24), svodeći to na suviše
veUko iporesko opterećenje poduzeća.
Da ZO!Ilthofen i dalje vrijedi, pokazao je Strauss na
partijskom kongresu CSU 28. 9. 1979: »Drago mi je što
se u privrednom programu CDU s mnogo odvažnosti go-
vori o tome da se državno učešće u nacionalnom bruto
proizvodu mora opet vratiti sa 47 na 40%.« (Bayemku-
rier, 6. 10. 79, str. 28.) Cilj je za njega »rasterećenje
privrede od poreza i davanja, vezano uz - s obzirom
na rezultate - pravednu poreSIku tarifnu politiku.« (Is-
to, str. 29) Zatim: »Bili smo svjedoci nestrpljivog zova
za sve više države ... , raspirivanje inflacije zahtjeva,
proklinjanja stvaralačke volje... njegovanja jednog te-
meljnog duhovnog stava koji o vlastitoj odgovmnosti
piše sitno, ali o odgovornosti države za zadovoljavanje
svih mogućih i nemogućih potreba itekako krupno (... )
Socijalna mreža ... ne bi (smjela) sve vlise i više posta-
jati mreža za ljuljanje za birokrate i funkcionere, mreža
za ljuljanje za komotne i lijene, za ideologe i one koji
ćitaju molitve pred vjernicima« (isto, str. 28).
Konjska kura
IpaJk visoki stupanj neodređenosti svojih progra-
matstkih is;kaza Strauss je u svom zonthofenskom govo-
ru primjerno razjasnio. On je, kaže, protiv konkretnih
recepata, budući da je »pacijent u ta:kvom stanju da
15 Marksizam u s,,,tu
225
pati od dvije vel.Uke boljke - naime, od poremećaja dr-
žavnih financija i inflacije sa sve većom nezaposlenošću,
tj. nema takvog recepta koji služi suzbijanju obiju bo-
lesti. Može se ustati uvijek samo protiv jedne, a sva1k.i
recept protiv jedne bolesti povećava zlo na drugoj stra-
ni .. ,« (Zonthofen, str. 19) Iz isticanja nužnosti da se
okonča poremećenost državnih financija, iz kritike sve
većeg zaduživanja, iz zahtjeva za smanjenjem državne
kvote, danas se, kao i prije, razabire da on prihvaća na-
gli porast nezaposlenosti budući da se, kaiko sam is-
pravno primjećuje, napokon ne može suzbijati obije bo-
lesti: suzbijanje inflacije isključuje suzbijanje nezapo-
slenosti. Budući pak da »svijest nije tajm pripremljena
za stvarno veliku kr.izu«, ne bi bilo ispravno »doći s vla-
stitim receptima«. To se danas kod Straussa nije pro-
mijenilo i mi ne bismo trebali vjerovati da će se do
dana izbora izmijeniti.
Da se Straussov koncept mora smatrati tk:onjsikom
kurom, to on sam poima kao izbormo~politi6ki probilem:
»Protivnici će moći reći: vidite, sve dotle dok smo tu,
naše patnje nisu uopće taiko strašne. Ali, kada odu ti
koji vam predlažu konjsku kuru ... « (Zonthofen, str. 20).
Riječ je samo o dosljednosti kada on vjeruje da se
mora još »bhno dublje potonuti dok ne dobijemo pri-
Ifru da se politički čuju naše predodžbe, upozorenja,
prijedlozi« (isto). Kako iz taktiČlkih razmatranja, truko i
iz sikiciranih središnjih točaka programa, razabke se
strogo monetaristička, privredna koncepcija - koncep-
cija koju ses otvorenom brutalnošću provodHo u Čileu
i koja sada - modificirana - treba da ukloni »engles-
ku« bolest u Velikoj Britaniji. U Engleskoj se tu kon-
cepciju strogog ukidanja obrazovnih, stambenih, socijal·
nih i zdravstvenih mjera pokušava provesti <ll borbi pro-
tiv sindikata i njihovih prava. Njen »uspjeh« vidi se
sada u Engleskoj ne samo po sve većem broju nezapo-
slenih nego i po inflaciji koja je u porastu ... !
Sloboda koju Strauss ima na umu
»Uspjeh socijalne tržišne privrede je u njenom ne-
milosrdnom odvajanju žita od kukolja ... « (Strauss):
Sloboda je - prema toj koncepciji - potvrditi se lli
zakazati u »neumoljivom nadmetanju«. Sloboda Ikao in-
dh'idualni tržišni rizi'k jest sloboda od državne ili dru-
stvene pomoći. Sociialnu državu »oslobađa se od irnf,la-
cije zahtjeva«. Socijalna razgradnja i sloboda poduzet-
nika su dvije strane jedne te iste medalje. Za one koji
226
zavise od pl~će iz toga ne proizlazi ništa drugo nego
neometana djelotvornost kapitalističke tržišne tkon!kuren-
cije; ~uviše visoke socijalne troškove kao faktore pore-
mecaJa nesmetane alkumulacije treba sniziti, ne samo u
vidu sniženja državne kvote, već i putem sniženja troš-
k.ov~ nadnica. Ali, ~o znači k\TaHtativno bitno slabljenje
smdllkata. Ne da bl odmah bio potreban zakon o udru-
ž~nj~ma, ali 'se traži cijepanje, denunciranje i isušivanje
l~Jev:h snaga »koje t?ijenjaju sistem« i obavez1vanje
v
smdlkata da cvrsto pnhvate »funkcionalnu« platnu i ta-
rifnu politiku, koja ne odstupa od elkstremno konzerva-
tivne linije političkog poretka.
Sloboda za starije znači tada, na primjer, ustrajati
na dinamičnoj renti, ka,ko to Strauss zahtijeva, i, isto-
vremeno - kalko je to u Bayernkurieru opši:rmo opisano
- izvrći ruglu »pretjeranu zašti,tu zaposlenja« za stari-
je i zahtijevati zakone koji 'povećavaju prinudnu mo-
bilnost starijih. Od njih treba tražiti da napuste kuću
i grad ka:ko bi - kao većina starijih - narušenog zdra-
vlja i istrošeni, proživjeli negdje svoj nesigurni i
strono ugroženi radni vijek: »Radi uklanjanja tog dije-
la nezaposlenosti potrebmesu prije svega zakonslke mje-
re koje u regiornalnom i stručnom pogledu sna~no po-
većavaju lični interes nezaposlenih za mobHnošću.« (H.
D. Schoen, Bayernkurier, 27. 10. 79, 'str. 15)
Sloboda za mlađe z;nači kod Straussa, na primjer,
zalagati se za »promjenu« politike u obrazovanju - na-
ime, tradicionaIni elitnohijerarhijstki Š!kO'lski sistem bra-
niti od >~pomame izjednačavanja« opće škole. Jer, blago-
stanje će biti moguće samo >>IIla osnovu kreativnog, stva-
ralačkog, produktivnog rada ne suviše velikog broja na-
darenih. (. .. ) Na tisuću djece ima m03da jedno jako
nadareno dijete i osim 'toga i nešto veći broj nadare-
nih. Pronaći te nadarene u jednom humanom škols'kom
s,istemu . .. pomagati ih.,. to je pretpostavka da se
način života širokih narodnih masa podigne odozdo pre-
ma gore. umjesto da se putem pomamnog izjednačava­
nja u politici obrazovanja nivelira odozgo prema do-
Ije ... ({ (Bayenzkurier, 6. 10. 79, str. 26) - što nije ni-
šta drugo nego oštra diferencijacija, selekcija, strogi iz-
bor, strah od zakazivanja, to je radikaliziranje ionako
postojećeg: »protezanja ,konkurentskog i radnog pritis-
ka sve do osnovne škole« (Habermas). Već Ll Zonthofe-
nu Strauss je pokazao primjerom kako misli postupati
sa mladima ,kada je izvrgao ruglu ionako veoma umje-
rene, naveliko nepoštivane postavke zaštite mladih na
radu: »Donosi se za\kon o zaštiti mladih na radu ikoji,
dakle, daje četiri tjedna dopusta, zatim, miladog radni-
227
ka smije se oslovljavati još samo s gospodine, u podne
mora imati dva sata oJ"ganiziramog ofimora ... , t ja, ta
tko će tada još uposliti jednog naučnika koji je stalno
s jednom nogom u zatvoru ... « (Zonthofen, str. 26) Ne-
zaiposlenost mladih negira se kao društveni problem i
i21nova definira kao problem pomanj,kanja interesa za
rad.
Individuu!illu, koji je, navodno, suviše »zaštićeni«(
cilj svih »slobodarsikih« napora desnice, prepušta se da
se s vlastitim radnim nCl!porima potvrđuje u društvu
nemilosrdnog nadmetanja; tržište rada i proizvodnju re-
guliraju pojačani na:pori pojedinca bačenog na tržište
rada. S denunciranjem nezaposlenog kao »lijenog« i kao
nesposobnog, pojedinac je zapravo natjeran da sebe sa-
mog - privatno, bez soIidarne zaštite društva - Qlkriv-
ljuje za nedovoljnu probojnost. Istrošenost tržišta J"ada
i uslijed toga, slabi ja konkurentnost na 1lI"žištu nisu
predmet razmišljanja, dok se istovremeno govori o }~pre­
tjeranoj njezi pravne države« upravo u socijalno-poli-
tičkoj regulativi, tako da se 'na koncu davanja socijal-
ne države može predefinkati u »mrežu za ljuljanje za
komotne i lijene« (Strauss).
I brigu za zdravlje prepušta se isključivo »hčnoj
odgovornosti« pojedinca. Tu politiku KaestneJ" (Jurgen
Kaestner, GegemvCirtige Gescllschafts- und Staatsauf-
fassul1g der CSU, Fran:kfurt 1979, str. 39) svodli na sli-
jedeći sažeti obrazac: »Građanin smije imati zahtjeve,
da!ka1ko, uglav-nom prema sebi samom. Ta:ko mora, na
primjer, postati svjesniji 'svoje vlastit,:; odgovornosti za
zdravI je' (Fri>tz Pirk1). Napokon, on je, kažu, u poretku
',koji ie sam izabrao' i sam od~ovoran. Nesumni'ivo, 'bu-
'ucnOSl
l' • evo' v
Vjecans " le . . 'b u d
tva ' J ' . , .« (Ka-
• as'ceze
ucnOSl
estner, isto)
Ufanje u jednakost i socijCl!1nu sigurnost slabih od-
be'.euje se, l1aprotiv, kao kole1ktivistič:ko ineslobodno,
(;~; k se denuncira kao fašisti6ko »obećaaje spasa«, kao
\i~~ionarsklJ. AI,j, oni koji zahtijevaju pravednije društvo
i do',oele u pitanje vladaiUt~e predst3.\'e o vrijednostima,
nisu obuhvaćeni sporazumom desnice; protiv njih je,
kao protiv ta!kvihkoii se nalaze izvan sistema vrijedno-
sti, dopuštena borba, ppi čemu se više ne mora voditi
računa o vladajućim vrijednostima.
228
~trategija provođenja: m.obilizacija straha i autoritarna
Identifikacija s »graditeljskim djelovanjem« CDU-države
nasuprot fazi »razaral1ja« od 1969. '
. Baš d~ je ~atu. 1?oslje.~nji~ 30 godina najbrutalniji
ekonomskI, PohtlOkI l socIJalm program dijelom i dio
desne CDU~tradicije, kalko ju utjelovljuje na primjer Bi~
eden:kopf, Ipa!k je sasvim odlučujuća razliJka - kaiko u
odnosu na stani nacrt načelnog programa CDU iz 1976,
tako pogotovo u odnosu na SPD - u planira'nom obliiku
provođenja. .
Ono se zasniva na konceptu jedne vrste »psihološ-
kog pre<;>dgajanja« 'kod 'kojeg mobilizacija straha treba
da poveca s?,remnost na žrtve, na »stezanje kaiša« i pri
to.m omogucI da se samog Straussa poima kao ta!kvoa
koji tobo~njom v-Iastitom snagom može da riješi probl;
me. :r~ko na ,?snoyu .vlastitog is;kustya stvaranja nesigur-
nostI l nemaCI valja Jstodobno povecati strah i zalldinjati
se u »ponudu« Str~uss~ ka? pOl1ud u posuđene snage.
v
. U. Zonthofenu le bIlo lasno receno da ostvCl!renje te
radI'kalne 'kure može ozbi! ino otpočeti tek Ikada Strauss
bude na vlasti: »psiholoŠlko preodgajanje« ne može u
potp~nost.iv početi p!,ije po.bJede na izborima, jer bi inače
moglI suvlse porastI otpon l protupropaaanda. Iz istih raz-
~og,: n,,: smije se up:.r~tati u konkretne r~cepte, jer bi ina-
ce covJeka proglaSIlI »odmah reakcionarom«. Stoga se
kursu vla~e mora reći jedno paušalno ),ne« i umjesto
r~~r~đenoJ stvarnoj argumentacij'i, više se posvetiti mo-
~>llIZIranju »bojazni« i »straha«, prizivati »mračnu sli-
KU budućnosti« itd. »Psihološki faktori su. po mom
sudu, najodlučniji i tu moramo pooi naprosto od toga
da be~ pov!'atlka CDl!/CSU nije moguće postići promje-
nu pSlholoS'kog sta,nJa« (Zonthofen, str. 25).
~o:amo vse ~pitati kako to da bi jedan takav pri-
vredm II drustvem koncept, koji bi pogodio sigurno ve-
oinu sta'nov:ništva, prema sadašnjem stanju odobrHa go-
tovo polovma stanovništv?,. Straussov koncept bio bi
vjerovatno ma'~je ,b::izantan i od slabijeg: utiecaja na
m?s~ kad ne bl saarzavao uzajamnu ikombinaciju psiho-
loskIh elemenata strategije j postav1ki o političkom ure-
đenju, na!ime:
-..iedno (mada u usporedbi s drugim populističkim
pOikretIma og,raničeno) demagoško tematiziranje straho-
va u privatnoj, pogonskoj i društver..o i sVa!ko dnevn ic i
čovjeka i obećanje rješenja. naročito putem »revitaliza-
oije vri jednosti«, o čemu CSU posebno govori;
- isticanje sve većeg osjećaja nem~ći stanovništva
prema sve većem silnom rastu vlasti i aparata, što je up-
229
ravljeno dijelom protiv države, a u potpunosti protiv
kolektivističke Ikoncepcije socijali2lIIla;
- prizivanje jedne pozitrivne identifikacije koje na·
stoji uspostaviti vezu sasvojirn vlastitim tobožnjim sna-
gama - s graditeljSikim djelovanjem poslijeratnog stva-
ralačlkog društva SR Njemačke;
- :koncepciju nacionalnog identiteta Ikoja nije op-
terećena mazohistiokim sumnjama o ulozi Njemačke u
povijesti i koja time istovremeno oslobađa put otvore-
noj međunarodnoj, političkoj rukovodećoj ulozi, kakva
privrednom gigantu SR NjernaČJkoj već odavno stva,rno
pr1pada;
- demonstraciju snage, moći provođenja po svaku
cijenu u osobi Straussa. Upravo brutalnost »pabjede j:-
čeg« - izraz i moral kapitaHstičkog društva konlkuren-
cije - izgleda kao :wačajna autoritarna podloga za
identiHkaciju.
Ovi elementi tJr'eba da pokažu da je, umjesto svo-
đenja problema na društvene uzroke i odgovarajućt!
strategije za njihovo uklanjanje, riječ o psihologizira·
nju problema, o njihovom rješavanju putem jedne dru-
ge skale vrijednosti, kaJko bi se potom taj privrednopo-
litički program moglo provesti. U nastav-ku ćemo poka-
zati kalko se te elemente sistematski razvija s dljem da
se stvore uvjeti za lojalnost privredno i socija1no-poli-
tičkoj »ikonjSlkoj kuri«.
Stvaranje nesigurnosti kao polazna točka
»Doći će do razbijanja porodice ako 1980. u Bonu
ne nastupi promjena« (Stoiber). Ispitivanja u posled-
nje vrijeme konstatiraju općenito porast društvene ne-
sigurnosti, tako je, na primjer, kada je 1977. na pi-
tanje: »Vjerujete li u napredak - vjerujete li da čo­
yječanstvo ide ususret boljoj budu6nosti?« potvrdno od-
govorilo još samo 39°f,. S tvrdnjom: »Kod problema,
koje danas imamo, potreban nam je u poli bici jalki čov­
jek koji ima vlast i osigurava unutarnji mir«, suglasilo
se ipalk 45% ispitanih nezaposlenih i 39% ispitanih za-
poslenih. (Ali Waoker, ))Zur Aktua1itat und Relevanz kla-
ssischer psychologischer Faschismustheorien - Ein
Diskussionbeitrag«, u zborniku koji su nedavno izdali
G. Paul i dr.) Uzmemo li u obzir da je najmanje 309"0
svih onih Ikoii zarađuju u poslednjrih pet godina doživ-
jelo nezaposlenost i da se u daleko većem postotku
smatra LHrroženim zbog tehnič:ko-ekonoms'kog razvitka,
onda to {ijedno pokaz{ije dimenzije društve.ne nesigur-
230
';os~i. U najmanju ruku, jedna,ku težinu imaju sve češ­
ca ISI~ustva beznačajnos{i, nemoći, zavisnosti i besper"
spelktIvnoS1li u svakodnevnom radu j životu. Iskustva s
g~l.bit:kom zanimljivog i kvalificiranog posla u posled-
n Jlh. 10-15 godina i porast prijeteće, sve veće nesigur-
nostI .. na radnom mjestu i dekvalifiikacije zbog »nezau-
staVljivog Ikretanja racionahzacije« (Weizsaoker) poja
čavaju takve doživljaje nemoći i nekompetentnosti i do-
l?r~nj'?li s~ znač.~jnim l~rizama. i~entiteta, gubitku osje-
caJa vlastIte vrijednostJ, kao l Iskustvu dez1ntegracije.
Ličini i istovremeno socijalni identitet i perspektivu mo-
gu taln'a iskustva bitno ugroziti.
. Upra,:? se iskustva s ~tehnologijom i pogonskom ra-
CIOnalIzaCIjOm gotovo bespomoćno doživljava i prihvaća
'kao :<po p~'irodi stvari nužna stvarnost«; zbog njene ne-
provI~no?tl pogođe~i šu~~, manje nego u fazi prosperi-
teta ljudI se usuđUjU reCI kako u pogonskim strategija-
ma. pr.evl.ad,ava »::abo.ta sa strahom«. Vide se tendencije
reZJIgl11rajuceg mIrenJa s tim: »Ljudi se u sebi žderu«;
sve su češće psihosomatske poteškoće kao posljedica tog
procesa. S tim su iskustvima povezana veoma slična is-
Ihlstva nemOći prema »društvu«, primjerice prema so-
cijalnoj bkakraciji.
..Te strahove od »nezaustavljivog ,kretanja racionali-
ZaCIje« ne treba tumačiti jedrino time - oni istodobno
upu~uju i na specifičnu povijest SR Njemačke. Više ne-
;TO u ostalim zemljama )}normalni« sporazum zapadniač­
Ikog društva bioie vezan uz fazu prosperiteta kapitali-
;tičke privrede, uz fun:kcioniranje tržišne privrede koje
~e. n.ormalno pr?s~el1ir~lo, (lb.ratIlo, u onoj mjeri u ko-
101 Je to fun ikclOl11 ran le prejnnuto. stečena imovina Ug-
rožena, dakle, k~da izostaju materijalne gratifikacije ~a
suglasnost sa SIstemom, tada također )}prijeti Ipad Ci)
1l1otivacije. uvierenja, 'u.glađenosti'«. (P "Rdk1mer. Ver-
such. uns und Gl1dere11 die BlIl1desrevublik zu erklarel1
'Redin 1978. str. 120) . . ,
. .To ya~i tim više jer se taj sporazum bazira na po-
t~skIvanJa Iskustava fašizma. Nasljeđe fašizma predstav-
JJ,a -;-- k2"ko su to. nedavno oDet p()lkazala ispitivamja o
,Holocaustw< - Jedno uglavnom potisnuto nasljeđe.
»Autoritarn.o-apsolutistič1.:8 clr7:3vna tradicija nije bila
stvarno. ~kll1uta« (Ali Wacker, isto, str. 28), ili bolje,
»der~a.llZlrana" r~stvore:la« (lI4itscher1ich); napori. koji
su bdI posvecel11 »Trecem reIc1m«, bili su premješteni
pa ekonomsiko graditeljsko djelOVanje - u neku nlku
na el~o~:lOm.ski nado~jestak identifikacije. Kao takvim:
pl'en:Jest~nI~. naponma potrebno im ie utoliko više po-
tvrđIVanje 1 Iskustvo snage. To stvaranje nesigurnosti
231
doživljava se u jednom društvu - koje društveno stvo-
rene probJeme privatizira - prije svega kao obiteljsko
-privatno s'tvaranje nesigurnosti.
Konvencionalne vrijednosti kao borbeni pojmovi desnice
csu sada polazi baš od toga stvaranja nesigurnosti,
kako hi mu - bježeći od definiranja i ukida!Ilja druš-
tvenih uzraka - suprotstavila želju za sigurnošću d mi-
rom u privatnom prostoru porodice. Čuju se jadikovke
zbog razbijanja i gubitka idea'lne slike nerazorenog, si-
gurnog porodičnog života i to se agresivno upravlja pro-
tiv tobožnjeg uništavača porodice, protiv sadašnje vbde,
da hi se, naprotiv, prizivalo staro doba prije 1969. kao
fazu sigurnosti (što je, u neku rUlku, vremens1ko pomjera-
nje problema u današnje vrijeme). Socija'lno-liberalna ko-
a:licija - kaže Stoiber - mOI-a dopustiti da ju se upita
'k3Jko je došlo do pomjeranja vrijednosti i kako to da
vrline »red, marljivost, valjanost, pristojnost ... više ne-
maju tako viSOlku vrijednost« (Stoiber u emisiji Report
od 13. 11. 79). »Prije svega ostalog, kod mlađih ljudi
vlada duboka nesigurnost u pogledu budućnosti« eStoi-
ber, Bayernkurier, 6. 10. 79). U središtu su irpak porodič­
na poHtjlka i »revitalizacija načelnih vrijednosti«, ponaj
prije u oblasti porodice" »Antiporodična politika, koju
Bon svjesno provodi. " . zapinje o granice našeg ustava«
(Bayernkurier, isto). I dalje: »Doći će do razbijanja po-
rodice a'ko 1980" u Bonu ne nastupi promjena« (isto).
M3Jnja stopa nataliteta, uzajamno izigravanje interesa de-
ce i roditelja, sve manji broj brakova, ni,ka!kva zaš,ti·
ta nerođenog bića zbog manjkave sV1ijesti o vrijedno-
stima; općenita nesigurnost porodice ... taj asocijacij-
ski lanac glavnih problema u cjelosti se stavlja na te-
ret socijaln.o-liberalnoj dadi; današnje osjećaje nesigur-
nosti ne tumači S~·. na primjer, nesigurnom situacijom
II struoi i porodici i birokratski upravljanim društvom,
nego se to obrazlaže podivljalošću običaja. Liberalizaci-
ja je dovela do slobode kretanja bez odgovornosti, šta-
više, ugrozih život, k2:ko je to suglasno konstatirano
na jednom s'kupu csu o budućnosti: »Libera:lizacija pro-
pisa o :pobačaju Ll kaznenom pravu povećala je broj
mladenaN;:ih samouboista':a." (Prema Frankfurter Rtmd-
schau, 19. 1 L 79) Ili,kaiko to istodobno kaže crkva: li-
beralizaoi ia llDi.št8\"a ljudske živote. ,kao što se to vidi
po »masovnom ubojstvu« nerođenih bića. Ta liberaliza-
cija treba, međutim, da odgovara za porodičnu politiku
(Zakon o razvodu braka, Z3Jkon o pobačaju ... ) i, s tim
232
u vezi, ta!kođer i za to što se rađa manje djece, a taka\'
razvitak stanoV111ištva talkođer je odgovoran za ucrroža-
vanje sigurnosti starih, naime, nj,ihove sigurnosti Ou po.
gl.edu rente. Jer, kao što svatko zna, rentu osiguravaju
dJeca ...
Tcuko se, naizgled racion3Jlno, nedovoljni porast sta-
r~o.vništva zb<:g »po§rešne«, »liberalističke« porodične po-
lItIke, proglasava odgovornim za ugrožav3Jnje si2Urnosti
ren~e i tako se. uj~dr:o strahovi stallijih od i~olacije,
d~ustvenog odvajanja 1 posebno od promjena u ponaša-
nJu mlađih generacija, od. )~liber3Jlizacije« i »sIobode kre-
tanja«, od »podivljalosti običaja« međusobno isprepli-
ću u jednu višeznačnu mješavinu. Nije riječ, dakle, mož-
da samo o sigurnosti rente već o strahoV1ima koji su
mnogo dublji.
S optužbom: socijaldemokracija uništava ži'vot: (po.
bačaj), može se javiti asocijacija: ona ugrožava zapravo
daljnji opstanak društva - dok sebe samu predstavlja
kao nosioca nove nade u sigurnost. (Djece nema dovoljno,
a budući da djeca osiguravaju rentu, ipak 90% stanov.
ništva smatra rentu ugroženom - kako to proizlazi iz
jednog nedavnog ispitivanja za Sjevernu Rajnu-Vestfa-
liju.) .
Ističući u ovom kontekstu zahtjev za poveća!Iljem
stope nataliteta (paralelno s 'kritiikom pobačaja), slk!reće
se s uzroka stvaranja nesigurnosti II porodici. Oni nisu
samo u društveno uslovljenoj nesigurnosti radnih i bi-
rokracijskih iskus lava, već i u pomjeranju i ukidanju
tradicionalne podjele uloga. -
Desnica, umjesto toga, priziva perspektivu sicrurno-
sti i zaMite i na SPD prebacuje odgovornost za ~uiZne­
mirujuće« propadanje moralnih vrifednosti čiju zaštitu
iam~i. Rastere.ćujuće djelovanje tcukve propagande pro-
IzlazI upravo IZ o'ka1nosti unutarnjih psihičkih procesa
stvaranja nesigurnosti, koje se kao takve ne može te-
matizirati ikoji pak također proizlaze iz toga što o ne-
dovoljnoj druŠ>tvenoj sigurnostQ i perspektivi moraju
privatno donijeti svoj sud u svakom slučaju samo sla-
bo društveno udružene individue. Time što se privatnom
prostoru dodeljuje presudni značaj za sigurnost druš-
tvenog razvilika, izostavlja se, sIkriva od pogleda druš-
tvene odnose i njihovo djelovanje na pojedine članove i
njihov privatni životni prostor.
233
Podjela povijesti SR Njemačke Ila izgradnju i
razaranje, veličinu i nemoć
Desnica priziva period države CDU kao period stva-
ralašt\"a i vcličilJ1e, jer tada je s\,ijet još bio u redu. Sa-
dašnja iskustva kaosa, nemoći i odricanja može se, ka-
žu, zaboraviti alko se čovjek »vrati« u to doba i njego-
vim !!lavnim motivima.
Dok se, da1kle, iskustva nemoći pnipisuje »utopij-
sko-viziona<rskoj fazi« Brandta i »labHnoj« fazi Schmi-
dta, značaj individualnih djelovanja i iskustava pove-
zuje se s veličinom »faze izgradnje« do 1969. Svijet se
dijeH na veličinu i nemoć, na izgradnju i razaranje, IlJ,
realizam i utopiju, na proMost i sadašnjost. Prošlost
\'elilke ponovne izgradnje suprotsta,tlja se sa<dašnjosti
odricanja (usp. Bayemkllrier, 6. 10. 79, str. 25). Precje-
n}ivanje te faze ide dotle da se čak iskustva samovolje,
žrtve, prinudnog rada proglašava vrlinama s kojima se
\rijedi identif:iicirali i koje daju materijal za sadašnje
prizivanje istih takvih vrlina: prilagođavanja, razvrsta-
\'anja i ugnjetavanja, nezastranjivanja, izvršavanja du-
inosti. Da'kle, vrijednosti s kojima, i tako se zatvara
xrug, treba ostvar1i1i reformu »znojai suza«, neometano
stvaralačko društvo i izdvajanje za rad nesposob-
i1ih - društvo atomizkanih. Tu se isplati pomnije po-
iZledati odlomke iz Straussovog govora na partijs1kom
kongresu. »Pseudoteološkim utopijama« jednog Willyja
Brandta Strauss suprotstavlja »marljivost, naprezanje
individualne stvaralačke sposobnostJi pojedinca«, njego-
vu »Ii6nu odgovornost«, koju međutim potom ipa:k kru-
niše jedan ,kolektivni doživljaj uspjeha: »Ono što je
marljivošću i solidarnošću bHo podignuto na najvećim
mševinama društ\'a s dinamičnom modernom privred-
nom po1iti:kom« bila je konačno »najveća bitka za slo-
bodu u Evropi« (Bayernkurier, 6. 10. 79).
Desnica sada govori o vrijednostima »stvaralaštvo«,
»marljivost« i »naprezanje« i povezuje ih s veličinom.
Umjesto da se polazeći od sadašnjeg stanja društvenog
bogatstva teži jednoj drugoj društvenoj organizaciji,
mobilizira se vrijednosti žrtvama bogate izgradnje faze
restauracije i povezuje ih se s apelom za stezanje kaiša
radi povrat,ka restauraciji neometanog kapitalističkog
rasta. Podređenost ostalih potreba i podređenost radi-
ilom individualnom stvaranju,koje pojedinac ne može
samostalno l svojevoljno definirati, prodaje se kao sna-
ga, glorificira kao učestvovan je u privrednoj sili i per-
sonaHzira uStraussu.
234
Tome oclgO\a'ra jedan oblik »obrađivanja« njema{-
ke povijesti kod kojeg upravo privredni uspjeh omogL~'
ćava i pomaže da važe samo činjenice i gdje »fantazI-
jama i utopijama, ali i osjećaju krivnje više ne treba
hiti mjesta«, o čemu govori Ma<rgareta MitscherIich
upozoravajući na opasnosti koje se mogu javiti taJkvorn
vrstom ekonoms'ke identifilkacije i potis!kivanja histo-
riJske stvarnosti (M. Mitscherlich, »Die Notwendigkeit
zu trauen1«, u: P. Miirthesheimer / L Frenzel, Der Fern-
sclz/ibn Holocallst, Frarrkfurt 1979, str. 2l2!, Pobro)i~,?
II narednoj rečenici upotrebljene superlatIve - jCZIC-
ne simbole svemoći: »Ona je (tržišna privreda) za nas
bila velika privredno-politiČka koncepcija, s kojom je,
zahvaljujući marljivim građanima, poslije najvećeg rata
sdh vremena najogromnije polje ruševina svjets!ke po-
vijesti u deset godina postal~. najjača p:-ivr~~n~ sHa
Evrope, najbolje izgrađena socIJa!lna orga<mzaCIja I dru-
ga najjača trgovaČ!ka sila svijeta« (Strau~s ~: Ba(,ern-
kurieru, 6. 10. 79, str. 29). Time su zapad m NIJemCI ste-
Idi pravo da više ne moraju slušati o Auschwitzu, ili?
LiČIlost Strauss: supermen
Skicirana iskustva stvaranja nesigurnostI I zavis-
nosti mogu učiniti djelotvornom (i prije svega unapri-
jediti) teŽnju da se »čovjeka i njegovu politi~u gleda
međusobno odvojeno« (H. E. Richter, u Die Zelt, 23. 11:
79, str. 72) i ela se Straussovu rabijatnu prodornost I
njegov plan rabijatnog provođenja neometane akumu-
lacije posmatra međusobno odvojeno. Zanemarivš~ .1?0~
litički sadržaj, Strauss slovi prije svega kao poliltwkI
prodoran. On' sam apelira na šansu da se od njega po-
zajmi snagu koja moža da kompenzira \'lastita is·kus-
tva neznatnost i i za1kazivanja. Spram njega njegovi su-
parnici izgledaju uvijek slabi i već unaprijed pobije-
đeni. Borba za provođenje njegove vlasti u CDU I?red-
sta\'lja poučni primjer razaranja demokratsko~ pn~?a­
\'anja protivnika i po1itickog morala. Straussu Je UVIJek
stalo do moći, i tu se on, naposlijetku, ne može kontro-
l·irati - kako na unutarnjem taJko i na vanjskopolitič­
kom planu. I to tim više na što manje otpora nailazi.
)}Može li on uopće nešto drugo osim da želju za vlašću,
koja predstavlja njegov vlastiti silni poticaj, posmatra
ili' ča1k podstiče kao princip socijalnih odnosa !između
grupa, naroda i ideologija?« (H. E. Richter, isto) Sigur-
i10 se, naglašava Richter, ne radi samo i isključivo o
nem06i koja mnoge tjera Straussu, naprotiv, Strauss
235
je pogodan kao projekcija figure koja »obećava da će
moći izlječiti svuda nataložene osjećaje manje vrijed-
nosti i ressel1'timente« (isto). Ljudi se uzdaju u onoga
koji zastupa law and order i time vlastito podređivanje
i pI1ilagođavanje zato jer taj - Strauss - i sam pred-
stavlja nešto grandiozno i svemoćno. TaJko se Strauss
kao ličnost pretvara u opasnoM »da jednoj grupi, čiju
je brojnost prije svega teŠiko procijeniti, pođe za rU!kom
da mu dodijeli ogromna ovlaštenja radi zastupničik:og
ostvarenja njenih kompenzacionih veličina i ideja o sil-
nim vrijednostima«. (Richter, isto)
Zaključimo: do sada već ne nedjelotvorna, štaviše,
razorna izborna strategija jest, dakle, u sistematskom
udaljavanju od suštine privredno i socijalno-pollitičkog
koncepta - koncepta davanja marginalnog značaja ne-
zap?sleniI?a i protivnicima, Ikoncepta socijalnog raza·
ran~a - l to, prvo, na osnovu idealiziranja jednog po-
rodIčnog stanja koje obećava mir i sligU!TIlost, 61me se
apelira nadubOike žudnje, a da se pritom ne navodi
uvjete za ostvarenje tog stanja, naime, da je uvjet za
to solidarno društvo koje ne razara, ne ponaša se tu-
torski, ne stvara nesigurnost (već se, naprotiv, jednu
takvu društvenu utopiju, kao što ćemo to u nastavku
pokaza·ti, difaJffiira); drugo, na osnovu z~k1injanja u vla-
stite tobožnje snage u pos·liijera<tnom stvaralaČ!kom dru-
štvu li, treće, na osnovu sistematskog skretanja s poli-
tičkog cilja na privlačnost Straussove osobe.
Takvo populistiČ!ko korištenje mobiHz1ranih stra-
hova i očekivanja mora ipalk nalkon pobjede na izbo.ni-
ma, mada ne odmah, dovesti do kolizije sa stvarrnm CI-
ljevima. Ne govori Strauss u Zonthofenu zalud o tome
da će tek naJkon pobjede na izborima stvari zbilja kre-
nuti. Tu se dHemu može, naime, >>lizmiriti« samo stra-
tegijom pojačame represije š'to ne zna6i ništa drugo
doli obavezati glavne protivnike, i tu prije svega sindi-
kate, da sami napuste svoju osnovnu funkciju. Za to
desnica raspolaže čitavim arsenalom sredstava, što se
ne mora shvatiti u smislu provođenja jednog zalkona
o udruženjima, mada se razmišlja i o jednom talkvom
sredstvu. Evo nekoHko varijanti:
Iznuđivanje putem prijetnje, do sada ne nedje-
lotvorna taktika, kao što to, dakaJko, po.kazuje pohod
Ll Minhen, popraćen si1nim uzbuđenjem u sindikalnim
krugovima;
- Prijetnje rascjepa - opasnost od ,koje zbog vla-
stitog samoograničavanja sindikata na neke suštinske
funkcije kao što su nadnica i radno vrijeme (njihov
))ckonomizam«) strahuju također mnogi sind~kati. Na-
236
pakon, to samoograničenje ujedno znači i isključivanje
centralnih pitanja o radu i :životu i predstavlja napuš·
tanje društvene utopije. Ono je historijski ocLraz depo·
litiZ1irajuće pOdjele rada između sind~Kata i partije i
delegiranja pOlitičkih perspektiva u velikoj mjeri na
jednu partiju ikoja se sama eksplicitno odrekla anti!ka-
piitalistiČike stmtegije;
. - I o samom zaJkonu o udruženjima u desnim se
krugovima unazad dvije godine neprestano govori kao
o ultima ratio za ostvarenje prije svega onog ikaraktera
sinciiJkata koji neprestano propagira FAL, naIme za pro·
vodenje platne i lCl!rifine politike ·koja po svojoj funk-
ciji odgovara okvirima trŽJ.išne privrede.
TaJkvom cilju ponovnog uspostavljanja neprcturje-
čne ekonomske, pohtičke i kulturne hegemonije auto··
ritame desnice, potrebna je, prema njenoj logici, strate-
gija veoma djelotvorne diskriminacije l izdvajanja pro·
tivniJka, Oikončanja >~kultupno-revolucionarnog prevrata«,
provođenja napuštanja utopije.
Agresivni antiutopizam kao pozitivno novo tumačenje
društveno zahtijevanog ugnjetavanja
. PrHiikom denunciranja tog protivni!ka kao takvog
))iKoji ugrožava život«, koji izraža'Va želje za promjena-
ma, prizivanje vrijednos'vi ekonomskog stvaranja pOlni-
ješano je s jednim agresiV1nim antiutopizmom. Taj je
mstnunent za zaklinjanje u jedno poimanje slobode:
koje pot'reba akumulacije treba da oslobodi od sputa-
vajućih »prekomjernih« propisa socijClJlne države. Jer,
~noga mw se stavlja izvan razumnog uređenja, tko čak
dovodi u pitanje konvenoionaLnu integraciju osnovnih
vrijednosti, tko svojim funkcijama ne prilazi kao »00-
govorni građan1in« (Kaestner, str. 48), loga se ili O1rdi
kao kaotičnog, definira kao ))neprijatelja države« (isto,
str. 36) ili čak kao nečovjeka, kao životinju na koju se
»ne može primijeniti zakon napravljen za čovje'ka ... «
(Strauss, citirano prema Kaestneru, isto, str. 52)
. U svom govoru na partijskom kongresu (BayernkIl-
ner, 6. 10. 79, str. 26. i dalje) Strauss je od parNjskog
r:-"kovodstva SPD napravio jednu grupu koja je preu-
ZImanje vlasti 1969. htjela učiniti nepovratnim proce-
som, što nije ništa drugo do pretpostavka diktatorskog
ponašanja. Govoreći o raspravama o Straussu u RuI'-
skoj oblasti, on zatim - šireći protivniJke - vidi tl
tome »složno zalaganje kolektivističke, socijalističke in·
ternacionale« koja sistematski nastoji uništiH protivni-
237
ka Straussa. Brandt >tome pomaže; on je uopće jedan
od onih koji žele »'Političko izbacivanje svih nesocija-
!ističkih snaga njemu omr-mutog građanstva« - a ')
time se dade povezati i opasnost od istinskih, neljud-
skih namjera socijatJista, opasnost koja prijeti životu i
budi strah.
Potom slijedi opet sužavan je protivni:ka na Brand-
ta, kao predstavnika SPD, koja tobože cilj slobode želi
zamijenila kolektivom i koja ugrožava slobodu: »1 kao
u uvjer-enog socijaliste, .njegovo je mišljenje, naravno,
prožeto i onim zahtjevom za apsolutnošću i islkljUči­
vošću kojim socijaJlizam pmti svoje političlke ciljeve.{{
TaJko je »mCl!rksistički sooijalizam .. , u jednoj duhov-
noj i političkoj tradiciji ... u kojoj se:kularizirane teo-
logije nastoje uspostaviti tisućugodišnje carstvo apso-
lutne sreće i potpune pravednosti, carstvo božje na ze·
mlji.« (Isto)
To, daJde, 2lnači: precjenjtivamje i prepolarizacija
ostatka socijalisti6ke utopije unutar socijaldemokracije,
naime, osnovnih W'ijednosti »socijalna pravda, solidar-
nost i sloboda« (osnovnih vrijednosti Godesbergškog
programa) putem buđenja asocijacija na staljinističko
ugnjetavanje (kolektivizam) i jedne ideologije fašistič­
kog ili ,kvazi fašističkog sastava (tisućugodišnje car.>-
tvo). A kaJko se još nitiko ne usuđuje da dovede u pi-
tanje vlastitu agres,ivnu antiutopijsku demagogiju koja
»zatvara usta« (Strauss) svakom protivljenju, Strauss
tome pridodaje: »Talkvi dugoročni dljevi pretpostavlja-
ju, naraVIno, uvijek konačna rješenja, kako bi začepili
usta sv.ima onima koji ne žele vjerovati u zema:lJski
raj, koji bi mogIli remeti ti stanje potpune sreće koje
se obmanjivački navještava hereticima, nevjernicima,
onima, kako je rekao Robespierre, s lažnim mora-
lom ... « Ne treba posebno isticaJti da je ono što se
ovdje pripisuje socijalizmu u pogledu politi'ke potcje-
njivanja čovjeka, Strauss - Ikao što je poznato - u
Zonthofenu okarakterizirao kao osnOV!l1e crte vlas,tite
politiike, ne samo kada se čovjek prisjeti rečenice koju
se često citira zbug njene brutalnosti: » ... da se više
nitko od njih ne usudi otvoriti usta sve do kraja sto-
ljeća ... « Dopuštena je sva:ka duhov!l1a refleksija o pIli-
segnutom uređenju ikoje se temelji na potis'kivaJnjima,
no na koncu ona ugrožava vlastitu ravnotežu koja po-
čiva na štakama vlastitih napora prilikom tih potiSlki-
\·anja. Druga strana takvog fa!l1atizma uređenja je uniš-
tenje protivnika, beslkona6ni, nekontrolirani bijes -
srazmjerno reaJlnom i prisegnutom strahu. Time se nas-
toji postići dvostruko rasterećenje: prvo, vlastite se
238
strahove prOJICIra na ptotivnika, veže uz njega, od sebe
samog odvaja i, drugo, njegovim aktivnim suzbijanjem
stvara se obmana osnaZli.
Rastavlja li se društvo na zdravi i kaotični svijet,
na dobro i zlo, na instituciju i lkaos, na podređenost i
partnerstvo, s jedne, i klasnu borbu, s druge strane, to
pruža legitimaciju za autoritarno identifiiciranje sa sa-
krasantnim kanonom moralnih vrijednosti, kao i za nji-
hovo zastupanje i za neometanuobranu od zla. Osudi
zla i s'redstvima za njegovo e1iminkanje ne treba p'Os·
tavlja:tJi moralne granice. Oni koji sebe proglašavaju sa-
krosaJntnim, odnosno koje se takvima proglašava (par-
tijs!ki Ikongres CSU: »Franz-Josef, pomozi nam!«) osje-
ćaju, naprotiv, moralnu dužnost da iscijele svijet od zia,
da budu svećenici nasilja u ime dobra, neka vrsta kri-
ža'ra uređenja.
Naime, upravo nasilje, koje oni sami sebi čine, tj.
okolnost da ne trpe n<~kaJkvo zastranjivanje u sebi i po
sebi, objašnjava mjeru agresije koja se razvija prema
\"an spram neprijatelja. (Unutarnje i vanjske agreSIje
su dvi ie stmne jedne te iste autoritarne meda:lje.) P'ri
tome duhovna dis!kriminacija protivniika djeluje čak ra-
sterećujuće - vlastite želje uništenja može se predefa-
nirati u značajku protivnika, lmko bi se s njime moglo
odgovarajuće postupiti.
A mi?
Sasvim je jasno da koncept autoritarne desnice pod-
sjeća na realno doživI jene strahove s\"a!kidašnjice i po-
tom ih nastoji okrenuti protiv vladine politike. Ta vla-
dina poliitiika bojažljivo-birokratske polureforme, »dvo-
nnačnosti«, utopijs,kog pragmatizma i reduciranja re-
forms'ke politike na zalkons:ku mašineriju, omogućila je
stvaranje vakuuma, Ikojeg doduše lijevi spektar (od al-
ternativnog pokreta, pa sve do Epplerovog »vrijednos-
nog ,konzerva1:Jivizma«) žigoše, mada do sada nije mogao
ponudit'i konkretno djelotvorne alternativne mjere u
smislu društvene promjene koja bi pregledno, podlo"l-
na kontroli odozdo, mogla predstavljati veću moguć­
nost planiranja i poboljšanja životne perspektive po-
jedinca i socijalnog odnosa.
Iz strategije odvraćajućeg psihologiziranja, persa·
naliziranja i pozitivnog identificiranja desnice, proiz-
lazi da nije dovoljno da se lažnim polarizacijama na
sigurnost i nesigurnost, izgradnju i razaranje, vrijed-
nosti i bezvrijednost, kao i na osobe kao što su Strauss
239
iH Schmidt, suprotstavlja jedino cjelokupnom razJas-
njenom polarizacijom centralnih, zapostvaljenih i po-
tisnutih interesa. Razjašnjavanje i otkrivanje problema-
[i<l\:e vezane uz Straussa uopće nije dostatno. No, pogo-
tovo je pogrešna ona strategija 'koja mu ostavlja !slo-
bodan manevarski prostor.
Naprotiv, radikaliziranje ,k,ritJilke nedostataka biro-
krats1ki suženih polureformi m'ože pružiti osnovu za
ofamzivno uočavanje interesa, za ofanzivu protiv Straus-
sa, na primjer, kod opće škole: dok opća škola treba
da doprinese jačanju obrazovnih šansi širokih slojeva
i to djelomice i čini, karaJkter birokratSlko-apstra!kt:rne
poilllreforme vidi se npr. u tome što dopušta opasnosti
masovne škole, opasnosti suviše naglo prop1sanog u1ki·
danjaldasne zajednice i time iznova povećava stvara-
lacki pritisak i strahove. Umjesto da se dopušta da :ta-
kve strahove desnica koristi i isprepLiće ih sa svojim
elitistiČlko-hijerarhijsikim interesima, upravo je neophod-
no, na osnovu jedne neu:ljepšane analize nedostataka,
nebirokI"atsb forsirati reformu školstva i posebno pri
tom razgrađivati postojeće stvaralačke strahove, kao i
asocijaLni, nepersonalni kamkier tih mašina za učenje.
Ili kod saodlučivanja: do!k su sindikati proglašavali su-
odlučivanje centralnom strategijom za rješavanje po·
gonskih problema kao što je npr. racionalizacija, dak
k'Jnačno doneseni zakon ne zaslužuje čaJk ni da ga Se
'1azove bi jednom polureformom, up["avo je neophadnI ,
mnago ,niše nego do sada težiti drugim, prije svega po-
gonskim strategijama za rješavanje sve većih pogon-
skih problema - s ciljem da se ne dopusti da pogon-
ska is'kustva stvaranja nesigurnosti koristi desnica.
Šanse za široki pokret protiv S!k,retanja u de!s'l1o
(uključujući i Sa\TZe koji su za to neophodni) postoje
ci već davno l1Iisu bile bolje) a,ko lijc\'i prihvate Straw:;-
sov izazov:
- ako ozbiljno shvate stvaranje nesigurnosti i
strahove kao i u tome sadržane želje za promjenom -
koja živatnu perspektivu pojedinca ne stvara opet ne·
sigurnam i birakratski je uređuje, npr. putem njemu
tuđeg zakonodavstva i biwkracije - i podrže i sudje-
luju u posvemašnjem otporu, u ograničavanju nemoći
prema uništavanju rada i uništavanju okoline;
- ako se spremnost ci odgovarajuća sposobnost
za diskusiju) za ta.rkvo ponašanje lijevih unutar i izvan
SPD i u sindikatima pretvori u više suradnje i tako
pravakacija Straussa bude shvaćena kao )~kataliizator«
za jednu novu polit~ku ljevice koja će probleme iz ob·
lasti rada i okoline tretirati s više senzibilnasti.
240
Uspjeh jednog takvog pokreta u narednim mjese·
clina bitni je preduvjet za to da li će s,kicirana strate-
gija CSU pokrI'enuti usisna djelovanje ili neće. Sada se,
po našem sudu, radi man je o tome koja će ličnost pro-
ći na izborima, a važnije je da se u vremenu prije te
odlU!ke podrži i razvija jedan taJkav pokret, koju ttik
stvara uvjete za onemogućavanje Straussa. Da za to
postoje dobre mogućnosti u socijaldemokratskoj bazi,
II sindikatima i također u širokim dijelovima tradicio-
naLne ljevice, pokazuju iSlkustva posljednjih tjedana. Na
primjer, kada se na S!itnd~ka.rlnim s'lmpštinama sind1ka-
ta industrijS!kih metaJs,kih radnika iZ!ričita traži na vJa-
stitim interesima zasnovana ofenziva protiv Straussa,
ili kada se inicijalive protiv Straussa, kao u Esenu, ne
agraničavaju samo na proteSJt proltiv Straussovih istu-
pa, nego se ujedno i protive uništavanju ()lkaline i mje-
rama pogonske raciona<lizacije (u ovom slučaju prije-
tećaj Hkvidacijd. AEG-a).
TaJkve su inicijative ipaJk veoma ugrožene ako u
ofanzivi protiv slkretanja u desno ne pođu od neuljep-
šane diskusije o nedastacima socijaldemokratske politI-
ke, nego dopuste da ih zasij eni lizborna borba između
zelenih i SPD i alko se mobilizacija protiv Straussa po-
mjeri i na taj način suzi u mobrIizaciju protiv etabli-
ranih partija. To bi oslabilo šanse takvih inicijativa i
saveza II sindilkatima, izvan ljevice i unutar SPD, a time
također presudno ublažila ofanzivu protiv Straussa, te
povećalo apalsnost jedina autoritarne polarizacije izme-
đu Schmidta i Straussa - što je očigledno koncept
Schmidta.
Polavizacija Strauss - Schmidt bila bi opasna zato
jer bi se tada rješavanje društvenih pJ10blema proji-
cirala na postojeće autori'tete, a pri tom se ne bi reaJlno
uzimalo u obzir realna iSlkustva nemoći; to potencijal-
na osnažuje orijentaciju na autoritarna rješenja - da-
kle, naposlijetku, na Straussa kaji je ipak bolji »ma·
her«. Umjesto ,stvaranja tabua od glavn1ih nedostatakR
dosadašnje polit~ke prema posloprimcima, treballo bi
formulirati sušt~ns'ke probleme, IkaO' što su to, na pri-
mjer, sadašnje iskustva s racionalizacijom i egzistenci-
jalna nesigurnast zbog ekonomsikog razvoja ili problemi
financij.9ke i društvene zaštite starih, te povezati ih "
realnim mjerama za njihovo rješenje.
Samo u taJkvoj perspektivi mjera otpora ima smi-
sla II pajedinastima izlOŽliti posljedice socijaldemagoš!k:e
koncepcije Straussa isupratstaviti v,lastite stavove Ikaka
bi se na taj način, umjesto demagoŠ!kog pojednostavlji-
vanja, razvijalo misaonost i kritičnost. Polkažimo to
16 :\larksizam u s\etu 241
primjerom: kada se za starije - za glavne adresate
sN'ate P1ije izborne borbe CSU - traži, s jedne strane,
sigur;ost d1namične rente, a ~ .d:rug~ ..str~rre, jc:~a zbog
pI'ekomjerne zaštite zaposlenja stanJlh l zahtIjeVa da
se zakoni izmijene t3'ko da poraste »učešće radno spo-
sobnih građana«, onda se na tome može egzemplarno
pokazati demagoŠIki karakter st,rategije CSU taJkođer i
upravo za st3!rije.
Ne smije se dopustibi da ikrizu vrijednosti i smisla,
koja je dijelom uvjetovan~ pogonsikim i ~rušt,:enim is-
kustvima, ,kao i pragmatIzmom SPD, pnhvatI auton-
tarna desnica i na nju »odgovori« svojim parolama o
zakonu i redu, svojom koncepcijom autoIlutarnog po-
jednostavljivanja i dedemokratizacije. Umjesto toga, sa-
dašnji vaJkuum može se ispuniti samo jednom, dalkako,
,realnom alternativnom 'koncepcijom o Slkiciranim pro-
blemima. Odgovor ljevice ne smije se svesti na rješenja
u oblastJi financiranja i trošImva, nego se mora rU'ko~
voditi potrebom za razumnom i zanimljivo~radnom l
život,nom peJ1spektivom bez tutorstva, autontarne kO!l-
trole i nadzora. Trebalo bi poći i ad interesa na načm
'kako se ispaljavaju u ekološkom i alternativnom po-
:kretu:
- ,kao borba za siQUITlu i neuništavala6ku okoUnu;
- protiv krupne i~hnologije čije su ekonomske i
društvene posljedice van domašaja kontrole;
,kao borba protiv - a za to je suodgovorna vla-
dina politiJka - racionalizacije u pogonima ~o)a upi,š-
tava integritet čovjeka koji se paik prema njoJ os]eca
slab i bespomoćan; . Od neonacističkih grupa se čuje kako su se zbog ekonom-
- Ikao kritilka odnosa koji su krivi za gubItaJk S'O-
Udarnih sposobnosti i normi kao rukovodećeg principa
čovjeka; " nost. KaJko da se oceni stvarni značaj današnjeg neo-
- kao traženje i razvijanje sohdarne perspektIve
društva u Ikojoj se mogu ispoljiti i ostvariti nade u jed-
nu sigurniju, ČO\jCbl dostojniju životnu perrspektlv~l,
a koja predstavlja stvarni izazov ,što, l!-~ g~ namece
autoritarna desnica koju se ne moze CIvIhzIratl.
(Prema diskusijama s Giselom Bra1:dt, C~l:~~tofom
Watkinsonom i prema seminaru što ga Je uprtltcw SB)
(Hajo Funke, »Strauss als Provokation«,
Kritik, god. 1979, br. 23, str. 33-56)
Preveo Srđan
242
Jorg Berlin, Dierk Joachim, Bernhard Keller,
Volker Ulrich
NEOFAŠIZAM U SAVEZNOJ REPUBLICI
NEMAČKOJ
Aktivnost, ideologija i uloga grupa ekstremne desnice
U poslednje vreme jedva da prođe dan a da se u
Saveznoj Republrici Nemačkoj ne dese neonaci;stioki iz-
gredi. Mišljenja se veoma razilaze kad je reč o oceni
ovih događaja. Jedni u tome vide polkušaj stvaranja
»smeđe aveti«, koja bi udaljila zemlju od »crvene opas-
nosti« (Deutsche Zeitung). Drugi govore o novom kvali-
tetu desnog radilkaIizma i u tome vide opasnost koju
treba ozbiljno shvatiti Csocijaldemakratslki Vorwarts}.
ske krize i »izmenjene političke tendencije«, u Saveznoj
Republici iz osnova poboljšali uslovi za njihovu aktiv-
fašizma? Na to pokušava da odgovori upravo ovaj pri-
log,
"Sllkobi u mkovodstvu, grupni egoizam i jako usit-
njavanje sa stalnim osipanjem članstva - to su ik3!rak-
teristike stanja u oblasti desnog ekstremizma.« Tim re-
čima je izveštaj Ureda za zaštitu Ustava 1976. godine
sažeo svoja zapažanja o organizovanom neo fašizmu u
Saveznoj Republici NemaČIkojI. Ukupan broj članova
ekstremno desnih partija i grupa je, prema tom izveš-
taju, sa 18.300 (prema 20.400 u 1975. godini) dosegao
svoju najnižu tačku I prosečni ukupnli nedeljni tiraž
o
loka
l Odnosi se na: Zaštita Ustava 1976, izd. Savezno ministar-
stvo za unutrašnje poslove, Bon 1977, str. 150 (dalje citirano kao:
Zaštita Ustava 76).
243
ekstremno desnih publikacija (178.300, umesto 228.100)
pokazuje tendenciju opada:nja 2• Uredu za zaštitu Ustava
ove brojike su doikazk<lIko desni ekstremizam u 1976.
>>U1e predstavlja nikaJkvu opasnost za bezbednost Savez-
ne RepubHke Nema6ke«3. Do slične ocene će verovatno
doći zaštitnici Ustava u svom izveštaju za 1977. godinu,
koji uskoro treba da se publiikuje.
Kada se posmatra ceo speiktar neofaŠlisti6kog lagem
u Savezmoj Republici, mora se iZViršiti diferendra:nje
opšte konstatacije o opadanju desnog ekstremizma. Jer,
trendom osipanja ni u kom slučaju nisu jednako pogo-
đene sve grupe i organizacije radikcdne desnice. Uz to,
izveštaj Ureda za zaštitu Ustava pruža osnove za miš-
ljenje da se Ikarakter neofašlizma upravo posle 1976.
godine presudno izmenio, i to u pravcu sve v.ećeg rad;i-
kalizova:nja. Indicija za to je što je broj »lZgreda IZ
ekstremno desnih motiva« 1976. godine poras'tao za
50% (sa 206 na 319)4, a 1977. se, u odnosu na prethodnu
godinu gotovo čak udvostručio (na oko 600)5. U slede-
ćem izlaganju treba da se najpre preko razvoja neofa-
šisti6kih organizacija, njihovih ideologija i raznih obli-
ka akcija, priJk:ažu promene na radiil(alno desnoj sceni
Savezne RepubliJke.
»Nacionaldemokratska partija Nemačke« ( NPD),
prema Uredu za zaštitu Ustava, »još uvek najjača sn~ga
nema6koa deS'no a ekstremizma«6 beleži od 1969. gOdIne
stalno s~anjiva;je članstva. Godine 1977. ona je ~imala
još samo 9.000 članova (prema 9.700 u 1976. i 10.800 u
1975)i. Tako je izgub1la gotovo 70% od svog najvišeg
nivoa od 28.000 članova iz 1969. godine. Veliki deo bi-
rača koji su na izborima za Sa~eznu skupštinu 1969.
još glasali za NPD (3,6010 prvih, a 4,3010 drugih glasova)
u međuvremenu su preuzele CDU i CSU, koje su poja-
čale kurs udesno. Na izborima za Saveznu skupštinu
1976. godine NPD je dobila 0,40/ 0 prvih, a 0,3% drugih
glasova, što znači samo nešto više od polovine glasova
Ičoje je 1972. vezala za sebes. KaJko ova partija ne prima
nikakva sredstva od države kao ncvknadu za troŠikove
izborne kampanje, suma duga samo za poslednje il->
bore za Saveznu skujJštinu iznosi ?otovo milion DM.
, Upor. iSlO, str. 16.
, Isto, str, 53.
, Upor. isto, str, 48.
3 Upor. Frankfurter Allgemeine Zeitung (FAZ) od 25. 4.
1978.
6 Zaštita Ustava 76, str. 53.
7 Upor. FAZ od 25. 4. 1978; Zaštita Ustava 76, str. 28. i dalje.
; Upor. Zaštita Ustava 76, str. 25.
244
tJaravno da je naplata najvećeg dela O\og izmosa bes-
Kamatno odgođena do sledećih s,kupštinsikih izbora.9 U
jednom nedavno objavljenom izveštaju Predsedništva
NPD izražava se žaljenje zbog rezignacije i krize ruko-
vođenja u partiji, kao i zbog male aktivnosti preosta-
log članstya. Zahteva se preorijentacija od »partije bi-
rača NPD« na »kadrovsku partiju« l »borbenu zajed-
lUC~<~IO. Poseban Zl~ačaj pr:idaje se omladinskoj organi-
zaCIJI NPD. »Mladlm naclOnaldemokratima« (JN) koji
su, za razliJku od stanja u čitavoj partiji, povećcvli broj
članova na 1800 u 1976. godinill. »Mladi nacionaildemo-
krati« danas su stvarno jezgro NPD i sve više određuju
i palitiČiki profil cele partije u pravcu ,radikaJizovanja
programa i 3!ktivnosti. TaJko i izveštaj Ureda za zaštitu
Ustava ,konsta'tuje da se u grup3!ma JN »jasno vide neo-
nacističke tendencije, tj. tendencije koje su usmerene
na obnovu NS države kcvkva je biJla«ll.
Drugi glavni blok radihdno desnog ]agera obrazo-
vao se ako poik:reta okupljanja »Nacional-~lobodarskih
prava«, Ikoji je osnovao minhensIki izdavač dr Gerhard
Frey. Tu, pored »NemaČlke narodne unije« (DVU) ko-
jom rukovodi Frey, pripadaju »Alkcija Odra-Nisa«
(AKON), »Nema6ki blok«, »Oml3!dinslki savez Orao«,
»Čeliani šlem - borbeni savez za Evropu«, »Viking am-
ladina« i »Radna grupa narodu odanih udruženja«L1.
Ove organizacije zajedno jedva da broje 5.000 Olcvnova.
Ta skupina radilkalno desnih organizacija značaJna je
pre svega zbog snažne pubhcističlke podrš1ke. Deutsche
National-Zeitung koji izdaje Frey, po dražu je najjači
nedeljni list radikalne desnice. Zajedno sa Deutscher
Anzeiger, pozmatim kao organ DVU, dostigao je 1976.
godine nedelini tiraž od 100.000 primeraka, što u po-
ređenju sa 1975. godinom (94.000 primerClJka) predstav-
lja zmatno povećanje l4 .
U razvoju organizovano? desnog radilkalizma u Sa-
veznoj Republici zClJpaženo je da se. pored ova dva stu·
ba )}stare desnice«, formirao poslednjih godina niz no-
, UpOL Frankfurter Rundschau (FR) od 21. 3. 1978.
10 Upor . isto.
11 Upor. Zaštita Ustava 76, str. 30. Prema navodima Siid-
deutsche Zeitul1g (SZ) od 2. 5 . 1978.. JN sve više pristupa neza-
poslena omladina.
1: Isto. Upor. i izveštaj o kongresu delegata JN u Rajnland-
-Pfalcu, FR od 11. 4. 1978.
II UpOL Zaštita Ustava 76. str. 32; izveštaj o nacističkoj ak-
tivnosti 1977. Dokumentacija PDI, posebna sveska 2, Miinchen
1978, str. 50. Tamo se, str. 46. i dalje, nalaze i bliži podaci o
kasnije navedenim organizacijama.
" Upor. Zaštita Ustava 6, str. 35.
245
vih grupacIJa koje javno teže neofašistiČlkim dijevima.
Ove grupacije - tako stoji u izveštaju Ureda za zaštitu
Ustava - »pokazuju sve veću spremnost da upotrebe
i silu da bi postigle svoje cilljeve«15. Ured za zaštItu Us-
tava je 1976. naveo da u ovih 15 neonacističkih grupa
ima ukupno 600 članova: od toga, 150 ruk1Jivista se sma-
tra čvrstim iezgrom l6 • U međuViremenu 'su ove brojke
- njihova pouzdanost se već 1976. mogla da dovede u
pitanje - verovatno prevaziđene, jer je 06to da su
ove grupe u ,poslednje vreme vrlo ojačale. Novije pro-
cene govore o 1.000 do 2.000 neonadsta spremnih na
borbene Cllkcij e 17.
Rukovodioci i a!ktivisti ovog »novog desnog Iradilb-
li:mna« međusobno su usko povezani. Truko, na primer,
»Nemačka građanska inicijativa« bivšeg advokarta Man-
freda Roedera, često tkažnjavanog zbog neonacisti6ke
aktivnosti, za Ikoga u poslednje vreme Ikažu da je nes-
tao l8 , održava u Šlezvig-Holštajnu bliiske veze sa »Gra-
đans:kom iseljaokom inicijativom« poljoprivrednog no-
vinara Thiesa Christophersena, !koji se istaikao pre S\'C-
ga Ikao autor jednog anfi;semitsikog spisa »Laž o Aušvi·
cu«. Obe organizacije rade zajedno sa »Borbenim save·
zom nemačkih vojnli!ka«, !kojim ru'kovodi izdavač Brwin
Schonhorn iz Frar~kfurta. Sch6nborn je proš[e godine
pobudio pa2inju kao organizator »Kongresa Aušvic«.
Ovaj sikup je bio zabranjen na osnovu žeslO!kog p'rote·
sta demokratskih organizacijal9 • Schonbornov »Borbe-
ni savez« je opet posebno usko povezan sa»Grupom za
odbrambene sportove Hoffmann«, nazvanom po svom
osnivaču, jednom od najborbenijih neonacis,ta u SRN,
Karl-Heinzu Hoffmannu. Pripadnici ovog poluvojničkog
udruženja redo'mo se odvoze voj11lim vozillima i u bor·
benoj opremi na manevarske poligone, gde se ideolo-
ški i prruktično pripremaju za oružanu borbu protiiV !ko-
munista i demokrata. Već sada širom Savezne Republi-
ke ovo udruženje fungira za vreme neonacističikih pri-
redbi ,kao batinaška grupa 20 • Slične NS borbene grupe
formirale su se u međuvremenu u više mesta u Savez-
15 Isto.
l' Isto. Upor. i izYcštaj ruko\'odioca hamburškog pokt·ajin·
skog ureda za zaštitu Usta\'a, Hansa Josefa Horchema, u: FR
od 21. 1. 1978 (ubuduće citirano kao izveštaj Horchern).
17 Upor. FAZ od 25. 4. 1978; Kolner Stadt-Anzeiger od 22.
3. 1978.
" Upor. FR od 19. 4. 1978.
19 Upor. SZ od 6" 8. 1978; Tagesspiegel od 10. 12. 1977.
20 Upor. »Hoffman iza rešetaka«, izdala jedinica antifašistič­
ke akcije protiv Grupe za odbrambene sportove Hoffmann,
Nlirnberg 1971.
246
li?j Rep~blici: u !'1a jn~u oko Curt a M Lillera, bivšeg kan-
?~data NP~ na lzbor~ma za Saveznu skupštinu 197221 ,
:h u Derpstetu kod Slezviga Q1ko Uwea Rohwera, biv-
seg predsednilka sreskog saveza NPD u Šlezvigu22 •
Ove '~ove neonacistiČJke grupacije i udruženja koja
otvareno I borbeno nastupaju, uspostavili su uske veze
s ii'sto:nišljenicima u ;inost.ranstvu, koji ih mnogostruko
porr: azu . Posebnu ulog~ Igra »NSDAP - organizacija
za I<TI:Jst,ranstvo« Amenkanca Gary Lauxa iz Li'IlIka1na
. N~bl'as~a. O? 19.14 .. ona .ie a!ktivna u SR Nemačkoj
I svoJe pnpadn1k~" 1 s~mpatI~ere obi1ato snabdeva pro-
pagandmm mater~Jalom - Između osta1og časopisom
NS·Kampfruf, ,leCIma 'i plaikatitma s parolama: »Sada
~SpAP«, }) Ukinut i zabranu NSDAP«, "Napolje JeVireji«
Itd.-' U međuvremenu NSDAP - organizacija za inostran-
stvo r.aspolaže brojnjm. punktovima Ll SR Nemačkoj _
r: a pnmer, u Braunsvajgu, Fran:kfurtu, Zapadnom Ber-
hnu i Han'Overu. Kao koordinator za formiranje ITove
NSDAP u Saveznoj Republici Nemačkoj smatra se Will-
heIm Heinrich Wuhels iiz Boholta; on izdaie National
sozialistische Reichszeitlll1g Wille und We&!4. U Ham
burgu je neda'\čno izazvalo uzbuđenje »ti'druženje za
slobodno vreme Hanza«koje su osnovali a!ktiViisti
»NSDAP - oblast Hamburg« pod rukovodstvom Micha-
ela Kiihnena, bivšeg poručnilka nemaoke v'oislke i stu-
den"a vojne akademije; udruženje 'Se vodi i pod lime-
nom »SA - odred Hamburg«; imalo je nameru da 4.
juna učestvuje na ?!)radskim izborima ka.o })Alkcioni front
nacion~lsocij alista«25.
. Ove i slične grupe rade delom javno a delom već i
tajno, pod lažnim imenima ,j s tajnim adresama. ))Među-
21 Upor. Konkret, 4/1977
,. '~Upor. Lore Lorenzen: "Der ,Gauleiter' und die Wehrer-
Llch~lgungsleut~«,. y:. FR od 25 . 4. 1978; Stem od 6. 4. 1978. O
rg~mm" ?e<?naC1st!c1nm grupama upor. i najnovije: "NSDAP«-
-. 1/?pa,~aI7.dlstel.l. w~ter eler "Lupe; Dokumentacija o fašističkim,
an.ldemokratskI;n lotvorentm NS provokacijama bande Schon-
born-Roeder-Chnstophersen i njihova zaštita od strane državnih
(lrga~~, .Ham?ur~ 1?78 (Antifaschistische Russel-Reihe 3) .
.. Upor, IzvestaJ Hor-chem, kao core"
"Ul?o~· Dirk Gerhard, »Die Neofaschisten« 4 serija Der
neota,;cJ'lstlsche Untergnmd ll: Rote Bliitter 2":"'3/i977, st~. 16.
" ". Upor. o Hanza baJ:"di, ))Hamburg - Stadt mit Herz ftir
~aschlsten({, . dokumentacIJa: Zelm Jahre Beaiinstiguna der
.~DAP-UiI1tneb.~, .Ha.mburg; 1978, Vrlo ie pouč~ izveštaj ured.
f
mka lal1 -a kOl,I Je mkogntto p:-oveo više nedelja u toj bandi:
EJan or.. 5/78. L m"eđuvrel1!cnu IC "Akcioni front nacionalsocija.
lIsta(~ povukao ~VOIU kandIdaturu, jer niie mogao da skupi 500
potpl~a potr~bmh za učešće u izborima. (Hamburger' Abendbl&tt
oci 6" I 7" maja 1978).
247
sobno su povezane kur'irima,l\:!oji umesto imena znaju
samo brojčane Ikodove. Deluju pomoću čvrsto zatvore·
nog sistema ćelija. Očito je da postoji jaka želja za je-
dinstvenom orgamizacijom«26. Tvrdnja Ureda za zaštitu
Ustava :k3Jko su ove §rupe bez »ovrste organizaoione
s1JrUll\:!ture« nesumnjivo se mora prihvatiti S3JffiO uslov-
nO. Istovremenost i jednoobraznost akcija 'koje ove gru-
pe vrše, naprosto navode na zalključak o organizaciji i
koordinaciji koje vrlo dobro funikcionišu. Oko čvrstih
međusobno povezanih organizacionih jezgara, okuplja
se sve širi krug simpatizera, Ikojima NPD i ostaile orga~
nizacije »s'tare desnice« izgledaju »suviše mlalke«. Oni
se ni u kom slučaju nisu distancirali od nj lih , nego su
ča!kmmogostrulko povezani. Z3Jključci o razgraničavanju
koje je donelo Predsedništ;vo NPD 28 , ostali su, prema
izjaVi rukovodioca hambU!rškog zemaljskog ureda za za·
štitu Ustava, na ,ra:zmim nivoima bez uticaja. Naime, de-
lOV1i »Mladih nacionaldemolkra,ta«, »V~king orrrladine« i
»Saveza omladine odane zavičaju« gaje otvorene s'1m-
patije prema grup3Jma neonacis1JičJkJih aktivista, i sluze
im Ikao stalan rezervoar za regrutovanje novih članova.
Sadržaji neonacističke ideologije i propagande
Neonacizam, za odgovorne l jude u Saveznoj Re,pub-
lici Nemačkoj, ne predstavlja politički problem, već
isključivo problem bezbednos·1Ji. Prema jednoj izjad
Staalka,senatora za unutrašnje pos.rove u Hamburgu,
izgleda č3Jk da nije jasno da H neonacisti zaslUŽUju pali-
tWku ocenu i obeležje. »Onisu skupina ekstremno de-
snih političkih wkerai batinaša, .kojli u propagiranju i
sprovođenju svojih zastarelih ideologija ne prezaju ni
od Ika'kvih sredstava ... Mladi ,neonacisti su provdkatori
bez teorije. koji žele da javnosti Slkrenu pažnju na svoju
ak1Jivnost«2J. Sledeći prilkaz osnovnih komponenti neo-
nacisti6ke ideologije 'treba da dokaže ,kolilko su ovakva
shvatanja pogrešna. To što neonacisti nemaju zaokru-
ženu ideologiju nego se prema potrebi služe tradicio-
nalnim nacističkim rečnvkom ~ tezama, nema veHkog
značaja za potenoijalno delovanje u širinu.
" D. Gerhard, Die N eotasclzistell, 4. serija, str. 15.
27 Zaštita Ustava 76, str. 15.
" Upor. izveštaj Horchem, kao gore.
" Werner Staak. »Dem Neofaschismus keine Chance«, saop-
štenje Državnog ureda za štampu, Hamburg, u: Hamburg -
Stadt mit Herz fiir Neofaschistel1, str. 17.
248
NeonacisIti objavljuju stare parole otvorenije i bru-
talinije nego NPD, koja - o.pomenuta zabranom SRP _
izbegava da 'se javno veže za nacionalsocijalističke uzo-
re. Oni misle da pri sadašnjoj politič!koj !klimi u Savez-
noj Republici Nemačkoj ne moraju v,iše da se obaziru
na ISlične zabrane. Tako se nova desnica neprilkriveno
izjašnjava za antisemitizam, ah \ipalk izbegava da javno
opravdava ubija>nje Jevreja. U Mitteilungsblatt der
Deutsch-Folkischel1 Gemeil1schaft ne1ki Wermar Braun
iz Karlsruea .preti: )}Ko putem štampe, ,radija, II škola-
~na. ih preko te~evizi je ši-ni Iaži o Adolfu Hitleru, svinja
Je l mes,to mu Je u logoru lili na nervno j kilimici«30. Na-
tional-Zeitung gotovo u Isvrukom broju piše polemički u
talkozvanoj »laži o 6 m:iiliona«; 'toli:ko mnoO'o Jevreja,
kažJu, ;nije uopšte moglo biti ubijeno. O Ipro;esu o Mai-
daneku vođa fran!kfll!rtskog »BOl"benog saveza nemačkih
vojnilka« izdao je jeda>n letak sa sledećim tekstom: »Is-
plaćujemo 10.000 DM nagrade zasvruko besprekorno do-
kaza>no davljenje u gasnoj Ikomori u nekom nemačkom
loW?ru. Ne prihvatamo svedolke iiz Poljs:ke, Izraela i SAD,
kOJI. s~ ~e, kao u procesima nacionalsoClij3Jlistima, lažno
zalklmjah, a da za to nisu mogli da budu .pozvani na
0.dgOVOlID;:St:<31 .. vR~log :~ prividno. distan:~ranje.?d na-
clOnrulsoOl]alIsDlOkIh zlocma nav'odl neofašUs'ta Kuhnen:
»Danas možete u Nemač!koj bilo gde na ulici ili u ka-
fa:ni da pitate šeta misle o Hitleru i o nacionaJsocija1i.
zrnu i čućete mnogo pozitivnih stvari. AH, sta,lno i dva
standa['dna argumenta: samo da nije započeo rat i da
nije gasom ubijao Jevreje«32.
Logore za ubijanje Ijuchi, gušenje gasom itd. Kuh.
nen predstavlja kao »jevrejsku odnosno ,rulSlku i Iko-
munistiČ1ku« propagandu o strahotama, za koju se na.
vodno ne mogu da mađu dokazi. I zamel1ku da su anti-
semiti neonaoisti smatraju relativnom. Nemaju ništa
protiv pojedinih Jevreja u SR Nemačkoj, ili bulo gde na
drugom mestu. Oni su, naime, protiv »organizov3Jne sna
ge Jevreja u svetu«, koji 'kmi'ste sVOj-položaj da bi
»vršdi pritisa:k na države i vlade«. Sve dOlk na ,i1emačke
političare ne vrše takav primsak »i druge sliane stvari
ni mi nećemo ništa preduziimati«.' ,
U časopisu Der Sturm 3, se to može pročitati dras-
tičnije; anonimni autor ovde Ikritilkuje »vladajući polo-
.lO Citirano prema Vonviirts od 26. L 1978,
II Citirano prema Die Zeit od 28. 4. 1978.
" Intervju hamburškog novinara Wernera Poe1chaua sa M.
Kilhnenom od 26. tL 1977. Umnožen rukopis str. 7 (Ubuduće
citirano kao: KUhnen-intervju), '
~) Der Sturm, )}SA-Kampfblatt fUr Hamburg Umgebung. Mon.
atszeJtung der NSDAP/Aufbau Org.«, 3/1977.
249
žaj navodno još samo 30.000 Jevreja u Saveznoj Repub
lici« i »zahtev Jevreja za vlašću nad svetom«. U jednom
drugom broju ovog časopi'Sa obrađena je ova tema pod
naslovima »Jevreji vladaju SAD« i »Jevreji vladaju Ll
SS'SR«J.I. Prema tome, daJkle, došlo je vreme za progo-
ne. Da 'Su čaJk i ove izjave još relativno bezazlene, po-
kazuju i2Jlivi mržnje borca radiikaIne desnice Wolfa Die-
tera Eokerta: »Tudite Jevreje po zluradim ,njuš/kama,
razbijajte im prozore a kuće obeležavajte. Spalite sina-
goge ako još postoje. Nemačka, pPObudi se! Arijevd,
borite se za arijevsku nacionalnu zajednicu 'i uništite
Jevreje Ikoji su nesreća za nas sve. Sieg HeH!«35 Ove reči
pokazuju šta se može očekivati ako bi neonacisti mogli
da delaju.
Ra:cliilka1ne mere izgledaju im utoliko neophodnijc-
s obzirom da je »jevrejska svets'ka \'last« izazva,la svel-
Siku krizu, a time ,kod ljudi sllrah za egzistenciju36 • Rasi·
zam neonaoista se ne odnosi 'Samo na Jevreje. I sloven-
ska je ,rasa,kažu, m8lnje vredna: »Ruski čoveik je više
f8!tal:ist, d()lk je čovek iz Srednje Evrope aJktlivniji i rad-
nijli«3i. Već je jednom na sličan načim opravdavana vlast
nema6kogimperijali2Jma nad istočnom Evropom.
Sledeći aspekt, od bitmog značaja za neonadi'Stdčku
sHIm sveta, jeste haj!ka protiv SaveĐne Repu'bliJke Ne-
mačlke i demokratije uopšte. Manfred Roeder se taJko
ža1i da je posle 1945. započelo »s·trašno razdoblje, raz-
doblje bez vođe, demokratsIko razdoblje. Od tada vla-
daju laž, bezakonje i ,teror«38. Der Sturm, pod naslovom
»Demokratie« objavljuje sledeće ci·tarte imenovanih (Ni-
etzsche)i anonimnih duhovnih vel~čina: »DemOlkratija
je praznoverje, koje se zasniva na statistici«, »Demo-
kratija je nedokazana pretpostav1ka da ,više od polovlime
ljudi u više od poloviine slučajeva imaju pravo«, »Demo-
kratija je forma propadanja države«39. Za Roedera »fra-
za o demokratskoj pravnoj državi ... nije ideja za koju
razb0I1i,t čovek ... može da živi - to je šuplja .propa-
gandna formula«40. U svom Mitteiltmgsblatt javno kaže:
"Današnje stanje razaranja naroda ... Vlast pomoću
novca onih Ikoji su manje \Tedni ... osećamo tkao ne-
podnošljivu. ,. Ovai besmisao mora se okončati ... Da-
" Da Sllll'm, 4/1977,
35 Citirano prema, Die Zeil od 28. 4. 1978.
" Upor. Dirk Gerhard, Die-NeofascJzistell, 3. serija: NPD
IlIzd hmge Natiollalsozialistel1, u: Rote Bliitter, 1/1978, str. 28. .
37 Werner Kosbab iz »Nacionalrcvolucionarnog pokreta«, CI-
tirano prema Berliner Extradiel1ts od 15. 11, 1977.
" Citirano prema FR od 2L l. 1978.
" Der StlIrlll, 5/1977.
"Citirano prema VOJ'lI'arts od 10.11. 1977.
250
nas je sve nezdravo i bolesno. Sve v,rednosti su postav-
ljene naglavačke. Ne postoj'i nijedna oblast gde ne vla-
daju ilaž i bezumlje«41. Sa:osnivač »Anti1komunist1č'kog
fronta Frajburg« Arnulf-Winfried Pr~em priznaje: »Ja
nisam demOlk!rata ... AlIm se ovo ovde u' Saveznoj Re-
pUblici naziva demolkratijom, radJije nrsam icd:m cd
tih«42. Čoveka onda ne može ni da začudi što Saveznu
Republliku Nema6ku predstavljaju ,kao >>ll1li!kakvu repub-
liku« kojom vlada »klika razbojnika« u čijoj "lumpen-
demokratiji« samo »talog dolazi na \,1'h«43. Priča o »olo-
šu« u »kužnoj peći«, Bonu, ne zaustavlja se TIli pred
mrtvim preds,tavnicima države, ikaiko to ;pokazuje jedan
članak u spomen ubi jenom saveznom tužiocu Bubadku
u Wille und Wef!,: »Jevreisiki p'laćenitk bio je Siegfried
Bubadk, i zat'o se mi povodom njegovog sadašnjeg od-
laska ne pretvaramo, ne obuzima Das lažno saučešće,
ni za ovog ni za sledeće mrtvace ... «44
Vođa ANS-a (Akcije nadionaJl'socija:Hsta) Ktihnen
pravi se nešto umerenijii »više teorijs:k~« <kada 'izjav-
ljuje: »Mi demo:kratiju ne odbijamo, mi odbijamo libe-
ralizam. To jest, mi smatramo da pos'toje druga sn:d-
stva da narod učestvuje u formiranju D'ollitičke volje,
a ne preko partlija. Špan Slkli fašistiČIki ruJkovodillac Jose
Antonio je jednom rekao: ,čovek se ne rađa u parti-
jama ... učestvovanie naroda u od:lu6ivanju treba da se
vrši preko porodice, opštine i fabrike, a partije u os-
novi dovode samo do samorazaranja države.' S par1ti-
jama treba da nesta:nui sindiikati. Radnici li V1lasnlici
preduzeća treba ponovno - kao posle 1933. u ,Nemač­
kom frontu rada' -- da budu zajedno u jednom udru-
ženju, da bi s~ odluke donosile samo u ,opštem intere-
su', a ne da ,pojedine grupe pokušavaju da svoje inte-
rese proture na račun opšteg dobra'.«'o I ovde neonaci-
sti idu dalje od stavova NPD, koja sindi'kate verbalno
ipak još prizmaje.
Ukidanje klasne borbe je uopšte sUŠ'tinski sadržaj
neonacističke ideologije. )}Mladinaoionaldemokrati«, na
primer, traže: »Ideja o klasnoj borbi ne .može danas
više da bude rešenje. Treba unapređivati fabričku za-
jednicu, sa njenim pozitivnim dejstYom na for:rrriranje
ličnosti«. "U redovima JN druženjem sc \'cć praktJikuje
ideja solidarne narodne zajednice«. Trend, tobože, sv..:
više ide ka »narodnoj zajednici«, a "staleŠlka sujeta«,
" Citirano prema Berliiler Ex[raLiiellst od II 11. 1977.
" Isto. od 15. 11. 1977.
" Citirano prema Die Zeit od 28. 4. 1978
« Isto.
,- Kiihncn-intervju str. 9
251
kao i »zastarele parole o iMasnoj borbi« naJlaze ,sve ma-
nje odjeka. »Naro6ito .radniaka omladina sve više iSpOZ-
naje da država li narod samo zajedni6lcim radom svih
slojeva mogu da budu snažni, a to im je potrebno za
sadašnjost i za budu6nost«46. Jasno je da se pre6utJkuje
da je odustajanje od samosta:lne radničke orgar:J!izacije
za radn~ke uvek značilo pot6njavanje interesima vlas~
n1ka preduzeća. A:ko bi bHo otpora protJiv formkanja
»narodne zajedruice«, »A!kcija naciona:lsocija1ista« zna
šta treba da radi; ona zahteva da se zabrane sve »poH-
tiičJke organizacije Ikoje pOlkušavaju da propagimnjem
klasne borbe nahuškaju delove nemaokog naroda jedan
protiv drugog«. A pošto država sama ne interveniše,
neonacisti se nude kao pomagači. »ANS se ovde su-
protstavI ja ,komuni's,tima na n j,ihovom is'konSikom tere-
nu. Ona će ponovno osvojiti uLice ... «'7. »Grupa za od-
brambene sportove Hoffmann« vidi svoj zadCi'taJk ova-
ko: »A...ko levica ili IkomunJirsti 'nadvladaju u državi, a
policija ne mogne ,niše da ih savlada, Grupa mora da
pomogne«4R. Dok neonacisti u svom javnom samopred-
stavljanju najčešće govore samo o sNi protJiv mar1ksisti-
6ke opasnosti koju treba »potpuno« iskoreniti, Hoff-
mann ovde ,kaže da je reč o suprotstavljaJllju svakoj
pohtici i organizaciji Ikoja je levo od CDU-CSU.
Pošto neonacisti neće da pučem dođu na vlast, već
'>nastoje da dinamičnim pokretom pnidobiju narod«, oni
se posebno obraćaju određenim grupama ,kao što su
nezaposleni i »svi oni kojli se osećaju ugroženim pri-
vrednim razvojem poslednjih godina«. Ovde je, prema
izjavama, Hitler veHlki uzor, jer je umeo da )}privrred-
no haoti6no stanje bitno popravi za nekcYliiko godina«49.
U ovoj stvari je »Hitlerov talas« dobrodoš1a pomoć neo-
nacisti6koj propagandi, jer njeni produk1:ii - na prim(Or,
film o Hitleru od J. C. Festa - govore ljudima o oVaJk-
vim »uspesima« naoionalsocija1izma.
Drugi propagandni potez. posebno neonacist:ičkih
arkcionih grupa, jeste njihov tobo~nji socijalizam. Kao
mamac za pomenute grupe, izborl1li proglas ANS za
gradske izbore 1978. u Harnburgu ističe: »U tokiu neku-
" Citirano prema n, Gerhard, 3. serija. kao gore. str. 25.
47 "Das Kampfprogramm der ANS Kir die Btirgerschafts-
wahlen in Hamburg«, str. 4 (ubuduće citirano kao: "Kampfpro-
gramm«).
~ " Citirano prema Niin11Jerger Nacilricllten od 7. 6. 1975.
" Ki.ihnen-interviu, str. 4.
'" O kritici Festovog: filma vidi knjigu ovog autora, »Was
t'ersc/zll'eigt Fest?«, analize i dokumenti o filmu o Hitleru,
KOIn.1978.
252
l,ilko godina nacionalsocijaLizam je otklonio masovnu
nezaposlenost, ponovno uspostaVliO' socijaJlni mirr, podi-
gao staJlldard naroda, ujed1n:io Nemce ... «51. Predsed-
nik ANS-a se izjašnjava za specifičnu formu socijaliz-
ma: )lU socijaLizmu mi vidimo jedinstvo naroda, onak-
vo ,k3lkvo je ranije nazivana narodna zajednica ... Mi
smatramo da ni kapritaHzam ni Ikomunizarm ne mogu
razumno da upravljaju privredom. Naše ideje o upra\'-
ljanju 'Pl1iwedom, onaradnoj zajednioi, o saradnji svih
grupa u privredi, mi označavamO' kao 'socijaJlizam«~:?
»Mladi Inacionaldemo!krari« imaju, doduše, sli6ne parole
(»Za narodni socijalizam«, «Uništite svetski finansijski
kapi taV 3), a pseudosoci j alistličke fraze aJkcionih grup"
imaju suštinski veću vrednost u ideologiji i agitaciji.
»A!kcija nemačIki socijalizam - naciona1norevoluoionar-
ni pokret« zahteva: "Slomite lance socijalnog ropstva i
palitiOkog obespradjenja«. Njlihava parolaglaJsi: »Ne-
maČlkJi socijalisti, juriš! P,ratJiv zaJkidanja nadnica, sve
većeg radnog tempa i 'is1karišćavanja. Protiv podizanja
cena, preve1i:kih stanar1<na i špekulacija zemljištem ... «.
Ove izjave se ne zasnivaju na analizi .druš'tva, ali ne pro-
pagiraju nacionahzaciju 'sredstava za proizvodnju. Ob-
razlažu se rečenicama kao što je ova: » ... pošto smo
jedan narod, moramo jedaJn drugog da pomažemo«5l.
OaHa je slličnost sa demagogijom levog krila NSDAP.
Ove parole obećavaju uspeh među nezaposleI1lima i u
grupama nesigurnih zbog ekonomske krize; oni, doduše,
zbog svog iskustva, često naginju anti-kapitalirZJmu, al,i
ne i socijaliZJmu radni6kog pdkreta.
Pošto etablirane par1:1ije nisu u stanju da u sferi
zaštite čovekove sredine pruže brlo kaJkvu a11ernativu
dosadašnjoj politici, neonadsti pokušavaju da pridobiju
pristalice i parolama protiv AKW (atomskih centra:la).
GlaV1ni argument protiv atomske energije naravno da
nije ekol'Ošika, politička i društvena opasnost, već spo-
sobnost za odbraJllu zemlje: »Jedna zemlja, pdkrivena
mrežom atomskih centrala, ne može da se b raJni ni
spolja ni iznutra. Neprijateljske armije ne treba uopšte
da se pdkr'enu, treba samo da zaprete bomba.rdovanjen'
atomskih centrala da bi iznudile kapitulaciju. To važi
za teroriste«5;.
51 »Kampfprogramm«, str. 2.
52 Kiihnen-intervju, str. 3,
5J Der pteil, bez podataka o mestu i godini izdanja (list
JN).
34 Citirano prema S. Kutschinski, »RevoItt: von Rechts«, iz-
veštaj o nacionalističkim omladinskim savezima, bez podataka o
mestu i godini izdanja, str. 48.
55 »Kampfprogramm<,, str. 3.
253
 Navedene teme neonacističke lideologije i propa~
gande pokazuju da su raZJne alkC'ione grupe nešto V,iše
od »poNt-rakera« ili »harlebna« bez ideolo.Šlke poza~
dine. Te grupe raspolažu sve većim brojem borbeno
orijentisanih članova, sa jasnim fašističkim opredelje-
njem i ubeđenjima. Otvorenije i radiika,lnije od NPD
izjaš'njavaju se za antisemitizam, ocrmjuju demokratsku
pravnu državu, proglašavaju demokrate i »lev!icu« za
neprijatelje i putem sile teže ka novom uspostavljanju
»narodne zajednice«. Zastupaju i otvoreno veličaju re~
šenje krize po uzoru na 1933. godinu. Hider im služi
'kao uzor jer je, navode, sa ulice pokupio nezaposlene i
uspostavio socijalni mir. Isto 'kao i nacioml'lsocijalisti
pre 1933. i neonacisti pokušavaju da propagirajući ne-
bulOZJnri »socijaHzam«, stvore masovnu bazu.
N eonacističke aktivnosti tl javnosti
Kara1kteristično za nastup neofaŠlisriokih grupa u
S aveZJl1 o j Republici Nema6koj jeste sve veća javnost i
nasilje. U daljem izlaganju učinjen je pokušaj da se
aiktivnosti iz najnovijeg vremena, saŽJmu u tri tačke.
L Sastanci i skupovi
Mnoštvom lega!lnih pri1redbi neofaš-isti6ke snage po-
kušavaju da propagiraju svoje dljeve i pridobiju nOVe
61anove i simpatizere. To su sastanci drugarskih udru~
ženja i društava za negovanje tradicija (postavljanje
spomen-tablli pogi'l1uld!ma i polaganje venaca). Propa-
gandni efekat, :koji ne treba potceniti, postižu i veHke
priredbe kao što su »Dani pešačenja« i »Narodne žet-
vene svečanosri«. Tako je u »gliupnom maršu« 1977.
godine u donjefrana6kom gradu Zulcfeldu učestvovalo
7700 lica; dobili su spomen.medalju sa liikom bivšeg
naoističJkog puikovndili:a. Sumnj<ivo »pešačenje« pot'poma-
že i zvanična strana: Udruženje vojmh rezervista bilo
je organizator, a bavarski Crveni ,krst dao je šatore i
posuđe 56 •
U poređenju s ranijim priredbama, neonacisti na-
stupaju sve otvorenije i drskije. To posebno vaŽJi Z8.
»Zajednicu za uzajamnu pomoć vojnika bivših SS je-
di:nica (HIAG)«, osnovanu 1951. godine, koja sada ima
oko 40.000 članova. Prema ugovorima i zakonima sa-
56 Berliner Extradienst od 1. 7. 1977.
254
vezničkih sila pobednica, SS spada u organizacije NSDAP
koje su potpuno i kona6no ukinute; Međunarodni vojni
sud u Nirnbergu osudio ju je kao razbojničku organiza-
ciju. Helmut Ridder ,kaže o tome: »Nirnberška presuda
znači da u 'tradicijli' SS ne postoJi ni jedam element
koji po prirodi nije rkrimirna'lan. To 2lnači da, sa stano·
višta prava, ne sme pos tojatri takozvano negova:nje tra-
dicija ove orga'nizacije«57 • Prema čl. 139. Ustava, pravni
propis.i koje su izdali saveZJnici radi »osiobođenja ne-
mačJkog naroda od nacionalsocij,l'lizl11a i nriHtarizma«,
znače pravne norme koje su nadređene Ustavu. Zabra-
njen je, da1lcie, svaki pokušaj nastavljanja iili ožiVIljava-
nja SS i svaka nacistička propaganda. lj Zakonu br. 2
Savezničkog kontrolnog saveta od 10. oktobra 1945. iz-
I'iOito je naređeno: »Zabranjeno je ponovno ohrazovanje
ma koje od navedenih organizacija, bilo pod istim bilo
pod drugim imenom«".
Da se HlAG ne ograničava na puko »negovanje
tradicije i drugarstva« i na pot1pomaganje članova po-
rodica, nego da u potpunosti nastavlja tradidiju SS i
pokušava da igra ideološiko~političlku ul'ogu, dokazuje
sve otvorenije i provokativnije nastupanje ove organi-
zacije. Tako udruienja opet nose stare oZlIlalke SS divi-
zija: »Mrtvačka glava«, »Rajh« i )}Telesna garda Adolfa
Hh'lera«. Na svojim sastancima i skupov,]ma nose fašis-
Uako or'denjeiodličja i hvale »vojni6ka dostignuća«
SS-jedinica. U Der Freiwillige, organu HIAG-a, mogu se
pročitati brojni revanšistiČlkJi članoi i stare pesme koje
veličaju rat i teror,9. Uprkos ove otvorene vezanosti za
fašističku prošlost, savezna vJada i dal je stoji na s'tano-
vištu da HIAGne treba smatrati za naslecLn!1ka SS, pa
je zbog toga ova organizacija Ustavom zaštićena.
Prisustvom predstaV'ni!ka komunalnih vlasti i par-
tija, sastanci HIAG često imaju čak i oficijelni blago-
slov. Tako je Fritz Klapp, grads:ki senator CDU, ispo-
ručio pripadnicima jedinica »Mrtvaoka glav,a« priJHkom
njihovog sastanka maja 1977. u Arolzen-Mengeringhau~
zenu »pozdrave domaćeg stanovništva i gradSlkih kole~
gijainih tela«, a članovima »Telesne garde A<dolfa Hit-
lera«, na n i ihovom sastanku u Na:sa~/Lan, poželeo je
»srdačnu dobrodoslicu« Theo Hat2Jmann, gradski odbor-
nilk SPD.t<) U saveznom poslaniku CDU i bivšem esesov-
cu Hansu \,\iissenbachu HIAG ima neposrednog parla-
"U: "Waffen-SS in der Bundesrepublik", dokumentacija
VVN - Savez antifašista, Frankfurt 1978, str. 8.
" Ovaj i ostali dokumenti, isto, deo I.
19 Upor. isto, deo IV.
Stem od 23. 6. 1977.
lJ)
255
mentarnog zastupniika. Godine 1977. bilo je više od sto
sastanaIka HIAG-a na nivou većem od regiona!lnog; pre-
ma jednom istraživanju antifašistiOkog nedeljnog Hsta
Die Tat, bivši pripadnici SS sastaju se svaIkog meseca
na 118 mesta u SR Nemačkoj61.
2. Akcije lepljenja i pisanja parola
Nov kvaLirtet u nastupu fašistiOkih grupa predstavlja
pisanje parola ,po privatnim i javnim objek~i1?a. l! 'n:r?0-
gim gradovima istaknuti su Ikukasti 'k.rstovI l nacI~'~lčlke
parole IKao što su »Nemačka, probudIse«: ».Jevr~JI na-
polje« i »Neka U!ffire crverui front«. Neonaclst~a Je sv~­
ko mesto pogodno za ispisiv3:Jnje parola (drvece, P~I1k!.
r3:I1!i automobHi, ograde oko građevina, zidovi :kuća ltd.).
Iznova se pokazuje neprrkriven:i andsernitiz~Ill:: I?onovno
su ouhivena skrnavljenja jevrejskih grobaIlp l slIlagoga.
I spomen-mesta ,koncentraci_onih logora ~u 's1kmavljena;
na primer, u Flosenbirgu, StJulkenbrO:~u l B~rgen-Belze­
nuo? Poznati su slučajevi u Hanoveru l oko .r:tJega, gde s:r
neonaoisti zaprljali javne zgrade - pOikraJlII~!ku skups-
tinu i upravu policije. OSlkrnavHi su i ievrel~~o gr?b-
Ije u Botfeldu, a u centru grada javno .su de'~lh ant~s~­
mitS/ke letke. Posle ovih vršijanja formIrana Je, na InI-
cijativu građana, organizaoija »Za Hanover bez sm~­
đ,ih«63. Veći ispadi desili su se i u Hamburgu, gde Je
samo u leto ]977. išarano 268 grobova na šest groblja,
šest spomeniika, 47 ,kuća i izloga6-\ a .u ~itelfr,:nlke~u
su više puta os!krnavljeni jeVirej Slk i obJekti:. U Flrt~ J~
posle toga formiran komitet građana protIv neonaClstI-
čkih ispada 65 •
3. Provokacije i prepadi
Vojničke vežbe i propagrunda kalko se one vrše u
loaOI'ima »Viibng omladine« i »Grupe za odbrambene
sp~rtove«66, postali su u međuvremenu brutalna stvar-
61 Die Tat od m 3, 1978.
,: PDI, posebna sveska 2, kao gore, str. 14. i 41; Der SpIegel
od 29. 8. 1977. Spoljnji zidovi spomen-mesta u Bergen-Belzenu
bili su opet pre nekoliko dana išarani NS parolama (FAZ od
5.5, 197&). . 7 4 1977
" Upor. Hal1110VerscJ1e Allgememe od 20. 4. 197 ,21..
i 11. 5. 1977; Die Tat od 10. 2. 1978, Die Zeit od 10. 2. 1978,
'"' PDI-posebna sveska 2, str. 23,
" Berliner Extradienst od 14. 3. 1978; FR od 28. 3. 1978.
66 Vidi o tome D. Gerhard, u: Rote Blčitter, 11/1977. i 4/1978;
Konkret, 4/1977.
256
nos't. Neonacističke grupe nastupaju u sve vecOJ meri
teroristički, taJko šro posebno prete i napadaju Jevreje
i političke protlivni,ke. Od 'napada za koje se saznalo u
poslednje vreme, navedimo ovde progon članova jevrej-
S1ke opštine Hanover, napade u Regensburgu na one koji
su deliH letke DKP (Nemačke komunističke partije) i
pomagali joj oko izbora,kao i ometanje jedne alntifa-
sističke filmSike predstave u Dortmurrdu67 . Brojni napa-
di usmererui su na prostorije Komun'istič:ke partije i
knjiiare; tu se puca, razbijaju se izlozi, podmeću po-
žari. TaJko su u ZapacLlom Berlinu zap&ljene pros'torije
partijslkog predsedništva SED za Zapadni BeI~lin i sru-
šena fasada lista Berliner Extradienst, u Getingenu su
prista:l1ice NPD demoUraiii ,kruncelaI1ije DKp68 •
U javnim i:stupa!l1jima neonacisti se od sada otvore-
no pozivaju na svoje istorijske uzore. Tako u svojim
nastupima sve češće upotrebljavaju ,stare fašis,ti6ke sim-
bole i pal'Ole,kuka:ste krstove, pozdrav »Hajl Hitler«,
1irerove sli~ke i pesmu Horst Wessel*. Sve češće se, pu
fašisti6kom uzoru, pojavljuju u odeći Ikoja liči na uni-
for'mu: često se nose crne čizme, Ikošulje i kožne jakne,
opasač sa makom udruženja i drugim SS oZ!IlaJkama. U
takVOj uniformi išlo je, na primer, jedanaest mladih
neonadsta centrom Bremena pevajući HOI'st-Wessel pe-
smu i prete6i prolaznidma69 • Nošenje uniformi i upo-
treba sile izgleda da ispunjavaju višestruku namenu. S
jedne strane, deluju prema spoljnjem svetu, služe sa-
ll10predstavljanju u javnosti i izazivanju straha kod
protivnika, a s druge strane, služe pridob:ijanju novih
članova. Osim toga, treba proširiti i legalni teren za
neonaoističke grupe, Sve dok nadležne vlasti i dalje
pasivno posmatraju aktivnost neonacista, ovaj račun iz-
gleda da je u ['edu.
Sve veća borbenost, Ikoja se proteže od psihičkog
nasilja do vojni6ki organizovane primene site, pred-
stavlja opasnost koju treba ozbiljno shvatiti. Cak i jz-
veštaj Ureda za zaštitu Ustava iz 1976, koji u celiLni
neće' da uvidi znatan neonaoistički potencijal, konsta-
tuje »povećanu spremnost da se služe metodama nasi-
.
67 Vor\\,arts od 26. L 1978; FR od ll. 3. 1978; Berliner Ex-
rradiel1st od 18. 4. 1978,
tl PDI - posebna sveska 2, kao gore, str. 20. i 33; Der
Spiegel od 29. 8. 1977. Dokumen.~acij§l koj~ je izdao V AN "Ham-
. bura darf kein Tummelplatz fiir Neonazls werden«, Hamburg
1977~ navodi u jednoj hronici neonacističkih izgreda u 1977. samo
17 napada na sedišta DKP u Hamburgu. . ..
" Pesma Horst-Wessel je jedna od dve nacIOnalne himne IZ
doba Hitlera. - Prim. prev.
" FR od 24. ll. 1977.
17 Marksizam u svetu
257
lja«i0. Ddkaz za to je činjenica da se prilikom pretresa
kuća neonucista, pored naciona1lsocij alističl::ih štampa-
nih materijala, opet našlo oružje i e:k.:;ploziv kOj'i delom
potiču 'iz magazina nemačke vo}sike • )}Grupa za od-
tl
brambene sportove Hoffmann« raspolaže celim arsena-
lom pištolja i puša,ka, za ikoje su nirrrberšlke "lasti čalk
izdale dozvole 7l " Za nabavljanje novca i oružja neona-
oističke grupe ne prezaju - slično teroristima - ni od
razbojničkih prepada. TaJko su pripadmci radi:kalno de-
sne borbene grupe o;ko Uwea Rohwera februara ove
god;~ne na poligonu NATO paJkta u Bergen-Honeu u Do-
njoj Saksoni ji napali holandSIke stražare i oteli im č~­
t,iri automata. Državni tužilac Luneburg pretpostavlja
da je 'ta grupa, da bi došla do oružja, izv<I"Šii,la više pre-
pada na vojnike nemačke vojske". U Hamburgu su nao-
ružani neona6sti u napadu na jednu banku decembra
1977. opljaakali dko 60.000 DMi4.
Posebnu ,pažnju zaslužuju dva područja, gde su neo-
naoisti sve aktivniji i gde regrutuju nove članove. ŠIkole
i fa!kulteti postali su omiljena teren agitacije za grupe
radikaLne desnice. U B,rau1l1švajgu, Hanoveru i Bremenu,
na primer, š!kolske zgrade su išarane kukastim Ikrstovi-
ma i NS parolama, a rasturani su i leciis. Gde se po-
jave antifašist,iake snage, demornstr,i'ra se nasilje 0pre-
pad suzavcem na š,kolskoj svečanost1i u Bohumu i rastu-
ranje đačke pozorišne predstave u Ilcenu) .i6 Ima poku-
šaja da se neonacist,ička propaganda širi i u zbornicama
i učionicama. Tajko je jedan učitel j Ll Feringell1u pod-
metnuo svojim kolegama u fijoke materijale racLi!ka1ne
desnice. Jedan nastavniJk više š:kole u Uhovu orgarrizo-
vao je sastanalk svojih učenika sa bivšim nacističkim
pdkovni'kom Rudelom. Seoski učite] j u Estingu kraj
Mrinhena je, po fašističkom maniru, neorniljene učen'ike
ponižavao tako što je na njih kačio plakate; pokazivao
je prilikom nastave svuj opasač sa orlom i hJlkastim
70 Zaštita Ustava 76, str. 53.
" O takvim nalazima jaVljeno je iz Braunšvajga, Zapadnog
Berlina Diseldorfa iKeina. FAZ od 22. 1. 1977; Tagesspiegel od
6. 7. 1977; PDI - posebna sveska 2, str. 20. i 38.
" Von\"Ćirts od 23. 3. 1978.
7· FR od 28. 3. 1978; Stem od 6, 4. 197&.
" Hamburger Abelldblatt od 2, 3. 1978; upor. Berliner Ex-
tradiel1st od 14. 3. 1978.
;. HallllOversclze AlIgemeii1e od 11. 4. 1977; Die Welt od 22.
4. 1978, PDI - posebna sveska 2, str. 32.
Berliner EXlradienst od 11. 11. 1977; Hamburger Morgen-
post 28. 4, 1977.
258
krstomil. Neshvatljivo je da i d3!lje movu da rade II ško-
lama ta:kvi, većinom po tome poznati, desni ekstremi-
sti.
" Posle~i~a neonacističkih rovarenja i trajna nostal-
gIJa za HItlerom jeste u mnogim školama i 'ucrtavanje
kukastog krsta na školskim tablama i watima ',klozeta
~ao ~ p~ić~nj~ viceva o Jevrejima". Iz Zapadnog Bel':
Ima Javl]a]17 cak l\:alko su mladići ii devojike na jednom
r~re~n0n:-. I.Zlle~u u h~:Jru uzVi1kivali »Haj1 HitIer~{, a da
U~I~elJ kOJI ~h Je pravIO, nije ništa preduzeoi9 . Iako uče­
!lICI po praVIlu nemaju ništa zajedni6ko sa neonacizmom
I taJk~im su:n:mji.vim. »z~dovolj'stvima« više hoće da pro-
tesvtu]u. protIv IIfi~tllt.uolo~a!ne pr~nude, iipalk mogu _
posto 1!l1 !ledos!a].~ Ist<?I'l]SKO is1kustvo - da potpadnu
pod utICa] nacIstIOke Ideologije. Uticaj neonacističkih
g~·~pa. upr~\~o. na mlade: v:,va'1G&:o da ne bi trebalo potce.
n]llvatl! (ucesce đaJka VISlh razreda u antisemitskim iz..
gred~ma u Han?veru)Oo. Zaprepašoujući primer radiika1no
?esmh tendenvcIJa među omladinom nedavno je zabel.;.
zen u N?rderstetu, f?de su socijaLni radnici ivasphači,
zaposlem u ~stanoVI za orgaITizova:nje slobodnog vreo
mena, podneh grads'koj upravi 'izveštaj o svom liskus-
tvu. Oni ukazuju, između ostalog, na sve veou rašire-
nost .nacističkih simbola, na ))r~cepte« za uništavanje
JevcreJa, crnaca, stranaca i komunis,ta i na fotokopirrane
članke iz National Zeitung-a's.
. Neobaveštenost i pogrešno ponašanje mnogih uče.
IT.tka može se objasniti i nedovoljnim obrađivanjem fa-
šl:mTla u nastavi i'Stori je i društvenih nauka. Arukete su,
n~ primer, po:kazale da učenicima često uopšte nisu
?ile poznate strahote progona Jevreja 82 • Neonacistički
Izgredi sada su zaplašili i one ,koji su od!w\'orni za obra-
zovnu politiJku. TaJko je Remmers, ministar za kulturu
iz Donje Saksonije, objavio da će se od jeseni 1978. u
opšteobrazovnim školama u Donjoj Saksoniji više obra-
đivati teme o nacionalsocijalizmu i o progom: Jevreja 83
TI Die Tat od 10. 3. 1978; Berliner Extradiellst od 4. 2. 1977;
ParlamelltariscJz-Politiscl1er Pressediel1st od 2. 3. 1977.
iS Die Tat od 10. 2. 1978; Die Zeit od 10. 2. 1978.
-, PDI - Hil1iergrwzddiellst od L 9. 1977.
'" Upor. Jens Gundlach, »Augen rechts«, u: Hm1i1oversc!ze
Allgemeine od 18. 12. 1977..
'1 Heil1wtspiegei. od 20 4. 1978. O ostalim slučajevima na
te~'~n~, HamburJSa infor~iše doJwmentacija Jednog đačkog anti-
faslstJckog kruzoka. »NeofaschlsmllS unter Schlilern eine Ge-
fahr« Hamburg 1978. '
" Upor. FAZ oc! 25. 4. 1978.
SJ Die Welt od 27. 4. 1978. Slična uputstva učenicima dao je
nedavno Gilnter Apel, hamburški senator za školstvo Hambur-
ger Abel1clblatt 6. i 7. maj 1978. '
259
Nekoliko d2~na pre toga zaJključeno je i na konferenciji
mi'l1i'stara kulture u Bonu, da se škole upute na inten-
zivniju obradu nacionalsooijaliz:mao
I na v~soikim ŠIkolama neonacisti pdkušavaju da po-
htički snažnije nastupe ,i da zaplaše kolege ;koj,i dmkčije
mi5":1e. U Minsteru, na prirrner, na zidu univerziteta naor-
tani su IkU!kasti krstovi i ispisane nacist,ičke parole.84 po-
sebno uzbuđenje 'izaZ\'ali su slučajevi u Tibmgenu gde je
»Grupa za odbrambene sportove Hoffnmnn« istulkla stu-
dentena jednom sastanku, i u Minhenu gde su fašistič­
ki batinaŠli u menzi napali demokratski orijentisane s'tU-
dente. Rl Na izborima za studentski savet univerziteta u
Getingenu, prijavilo se devet kandidata kao »GSG 9«
(Grupa pI'otivn~ka Sponvija), među njiima i članovi
CDU.86 Ova javna g,rupa desničara Ikoja se 'između osta-
log zalaže i za "čvrst pravni poreda>k«, dobila je dva
mesta. U vezi s tim treba :navesti i pojačamu propagan-
du pr1padnik2.. nacionalističkih studentskih organizaClija.87
Jedna druga društvena oblas't u Ikojoj se u sve ve-
ćoj meri mogu da primete neonadsHčike a1ktivnosti, jeste
vo}~kao Preuzimanjem oficira fašlisDiČJke vojsIke i antfuko-
munisVi6kim stavom, vojsika je od svojih početaka rizni-
carealkcionarnih shvatanja. Novo je ipalk nagorniJava-
nje otvoreno fašističkih tendenoija li ekscesa. Ov:de pre
svega ,treba navesti priredbe HIAG-a, na ikojima često
učestvuju vojnici i viši oficiri; obratno, pripadnici
HIAG-a često bivaju pozivani na vojne pr1iredbe. Tako
je HIAG u Minhenu na svojoj »božićnoj svečanosti«
1977. pored poslCl!ni1ka CSU poz:drav1io i jednog potpukov-
niika kao »počasn:og gosta«; pre toga je vojna inženjeri j-
sika šlko1a u Minhenu pozvala na svoiu predbožićnu sve-
čanost PO!kraiins,ki odbor HI AG-a za Južnu Bavarslku.ss
Udruženje interniraca od nacističkog režima (VVN) i In-
formativna služba DemokratsIke i'niciiative (PDI) otkrliE
su do sada 80 ta,kvih zajedničkih sas t 3'naJk a 89 Uprikos
0 ljaju »sa daleko manje budnosti« nego napadima koje
ponovljenim protestima i parlamentarnim interpelacija-
ma, 'ipak jc i dalje dozvoljeno bratimljenje esesovaca i
pl'ipadnlj,ka vojske. U ovu sliku ulk>lapa se i to da je jed-
nog vojnog obvezmilka, Ikoji je na spomen-svečanosti u
Studenbmku kriti1kovao simpa't1ije vojnika za Rudela i
" Die Welt od 90 9 . 1977.
,5 "Hoffmann iza rešetaka«, kao gore; Berliner Extradienst
od 260 70 1977.
Vorwiirts od 20 2. 1978.
Der Spiegel od 20 50 1977.
" Die Tat od 17. 20 1978; Vorwiirts od 26. 1. 1978.
" Upor. PDI, Wie immun ist die Bwzdeswefzr gegen neonazi-
stische Telldel1zell? januar 1978.
260
HIAG-a i naglašavao antifašistički karakter Ustava, dis-
ctiplins:ki kazIl!io njegov 'starešrna,90 Jasan znaik za širenje
nac:isti6kog Z1loduha među pripadnioima vojslke su slkan-
dah, poznati ou poslednje vreme ,kao antisemits'ke ign:~
(»Gestapovac i Jevrejin«) Ll Hamburgu, pevanje starih
ra!tmih pesama u Dornštatu, pozdravi »Haj'l Hitler« u
Rajnu i »simbol!ična spaljiivanja Jevreja« u Minhenu. 91
Posle žestolkih protesta iz zemlje i inostranstva pol,itički
ru!kovodioci su večinom suspendova:U ili otpustili vojni-
ke koji su učestvovali u ovakvim izgredima; postoje
po!kušaji da se preko predavanja i tečajeva vojnici in-
formišu o nacionalsocijaliz:mu ci. prošlosti Jevreja. Ova
nas'tojCl!nja će ipak ostati neefilkasna i neuverljiva sve
dak na vojnoj Cl!kademiji predaju 'i bivši naci's,ti, dok se
fašističJka prošlost oživljava sumnjivim )}negovanjem tra-
dicije« i »drugarskim večerima«, a u 'kasarnama srne da
bude izložen i da se prodaje National-Zeitung.
Reagovanje političara i državnih instanci
U jednom pismu savewom 'kancelaru Schmidtu 12.
jula 19770 predsednik SPD (Socijaldemokratske par-
tije Nemačke) w.~Uy Bmndt izraZ1io je zabrinutos,t zbog
sve veće aktivnosti neonaoističkih grupa. Povod za ovaj
korak bio je sve veći broj pisama partijSIkom predsed-
niš>1vu SPD, u Ikojima su se iz:nosi:le tužbe da se sastan-
ci takozvCl!nih drugars'kih udruženja, ekstremno desnih
borbenih društava i l1eo>nacisti6kih grupa 'na mnogim
mestima »održavaju sa znanjem i odobrenjem nadležnih
upravnih vlasvi, a onima koji su protiv 'ta;kvih TCl!bota,
zabranjuje se okupljamje i ,krivično 'se pI·ogane«. Izgle-
da - pisao je Brandt - da se kO:Ll1una1ne tLnstance,
opasnostima 'koje proizlaze od l1eo,:1acizma suprotstav-
eK.st'remisDi sa ruba našeg političkog spektra, vrše pro-
liv ,našeg slobodars;kog dcmokrats'korr ]}oretka« .91
Br2Ddtov postupak jc kod politi6kih partija i ujav-
nosti naišao na živ, ali ipa'k pretežno negativan odjek.
Vladin izvestilac Grunew2Jd požurio je da potvrdi da
Ured za zaštitu Ustava DOSyeĆU je desnom ekstremizmu
istu pažniu ikao i levom. 91 SaveZJTIli ikancelar čaJk .n:,ije ni
smatrao da Brandtovo Dismo zasi!užmje da se na ,njega
"' Vonvarts od 15. 120 1977. O desničarsklll1 tendencijama u
vojsci upor. Der. Spiegel od 9. L 19780
OI FR od 13, m 1977 i 9. 3. 1978; Die Zeit od 260 8. 1977.
" FR od 190 8. 1978,
91 SZ od 20. 80 1978.
261
javno odgovori. CDU/CSU, zajedno sa celokupnom des-
nom štampom, ocenili su ga kao Brandtov pokušaj da
skrene pažnju sa »mnogo ozbiljnijih opasnosti levog radi-
ka1iZJma«, a to se odnosi, ,kažu, na snage u njegovoj par-
tiji Ikoje gaje simpatije prema IkomunistimaY4 Uz to je
došla zameJ1ka kalko je Brandt dao dobrodošlu munioi-
ju neprijateljskoj kampanjli protiv Nemaca, ,koju spro-
vodi naročito Mos:kva. Bayernkurier se uzdigao do tvrd-
nje: »Opet se Brandt pdkazao kao pouzdan advokat sov-
jetsike zapadne politi:ke«.9; Ne samo u reakoionaDlloj, već
i u delovima liberalne štampe, Brandtove opomene su
označene kao precenjivanje: neofašizam u SRN - tako,
na primer, piše Die Zeit »jedva zaslužuje da se o njemu
govod, a time i da Brandt piše o njemu«.96
Ako se posmatraju reagovanja vlasti ,na neonacistić­
ku aktivnost od 1976, treba pre konstatovai da ju je
Brandt i potcenio. Posebno jasno se to vidi po ponašanju
polioijslkih vlasti prema javnim SIkupovima i nastupima
neonaoista, koje se može okaralkterisati kao mešaviina
ignoracije, preoutne popustljivosti, ili čak direktnog odo-
bravanja. Zato je i mogao, na pIlimer, Roeder sa svo-
jom »Nemačkom građanskominioijativom« Ikrajem ma-
ja prošle godi~1e da neometano održi »Dan Rajha« u
Regensburgu i da otvoreno sprovodi antisemitsku i fa-
šističlku hajlku. Na trgu ispred regensburŠlke katedrale
mogla su se videti samo jedna jedina pol,icijska pat1'o1-
na kola kad su neonacisti, praćeni uniforl11isanom gru-
pom batinaša iz »Grupe za odbrambene sportove H-ofi-
mann«, marŠIirali i uzvicima »Smrt Jevrejima - smrt
crvenom frontu« grdili one koji su delili levičars'ke let-
ke. 97 Demol1stratin10 odsustvovanje polioija je pdkazala
j avgusta 1977 Ikad su članovi NPD i »Viiking omladine«
pred Kapplerovom kućom u Zoltau držali »počasnu stra-
žu«. Neonacisti, obuče.ni potpuno u crno, nosiH su iz-
među ostalog i jedan plakat na kome je stajalo: »Jevre-
.ii i 'komunisti zahtevaju da se izruči nasmrt bolesni
Herbert KappleL Niiho\i komandosi već dolaze da Kap-
pIera raznesu bombama{(, Iako je i ovde očigledno po-
~toialo krivično delo ))uznemiravanja naroda«, policij"
"Tako poslanik CDU Hans Klein, citat u: SZ od 24. 8.
1977; upor. i Die Weli od 20. 8. 1977.
'5 Bavemlwrier od 28. 7, 1977.
"S Dietrich Strothmann, »Fader Faschismus« u: Die Zeit od
26. 8, 1977. Vidi i: Ludolf Herrmann, »Der braune Popanz und
die rote Gefahr«, u: Delltsche Zeitung/Christ llI/d Welt" od 28. 4.
1978. Upor. komentar o tome tl FR od 19. 8. 1977, »Gewichtige
Mahnung«.
Christian Feldmann, »,Reichstag'« vor dem Regensburger
'J)
Dom«, u: FR od 27. 6. 1977.
262
nije in tervenisala. Samo je nekoliko neuniforrnisanih
službeniika posmatralo tu gužVU. 98
Umesto da inlerveniše protiv nacistiČ!kih sasitanaIka
i skupova, policija 'se po pravHu brinula za njihov »ne-
ometan« tok. Taiko 'su jaJke 'snage krimina:llistiČlkih služ-
benika. i po1icije februara ove godrne obezbeđivale sa-
hr3Jnu KappIeTa, 'koju su brojni pripadnioi SS-HIAG-a i
omladinoi iz ne.of~šisti6kih grupa pretvorriLi u proslavu
l!- spomen heroJa. 9 ' U hamburškoj četvrti Lurup palici-
Ja Je februara meseca pendrecima omogućHa čl3Jnov!i­
ma »Hanza-bande« i drugim neonacistima da uđu u sa-
lu na sastana!k, mada su antifašističkJi demonstranti hte-
li da spreče taj SkUp.lOG Policija je vrlo suzdržana u su-
protnom slučaju, kada - što se češće dešava - neka
faš~st,ička. grup.a ~.oće da spreči skupove i priredbe de~
m()!kr~ta l ant!If~sIs~a. Posebno sumnjiv događaj u po-
slednJe vr.eme hIllo Je omet3Jnje čitanja jevrejsikog pisca
?dgarc: HIlsenr3l-tha u Kam~nuv.i B~'nenu. Mesna polkija
Je odbIla da da obezbeđenJe cItanJu pesama u Benenu,
la: ko su prethodnog dana u Kamenu neonacisti naoruža-
ll! l~r:cil~a sa bici'kla i drugim metalnim predmet!1ma
~)re~~h ~llsenrathu u to:ku Čiitanjai grdiH ga. Zbog toga
]e cItanJe moralo da se održi u privatnom stanu. IOI
. v Tolerancija li n~a;ktivn?st vlasti ohrabruju neonacb-
twke gn:pe .. da u ]av':r:ost1 nastupaju sve otvorenije i
pr~'>v~atIVl1lJ~. Pošto Je javnost ošuro kritJi'kov3Jla po-
nasanje vlastl,v ikomU!l1alne lJo:Iiicijske vlasti izjavljuju ili
da s~ n~n~dle7ne -:- k~o u Kamenu - ili policijske di-
l'~kcIJ.e l ~redl za Javl1l ~'ed pokušavaju da ,prebace kri-
\~ICU Je?l1l n~ druge -: i~ao. u Rvegen.s~urgu.IC2 Nije ni-
h,a~(vo cudo v sto se polICIJskI sluzbel1lcI delom ne usu-
?uJU d::, nesto pred:-rzr::lL: p!'oUi.vnacističlkih postupa;ka,
Jer nece - Ikaiko .le ':ZjaVlO Jedan mladi poHcajac u
,Ha:noveru - »da ImaJU nepr,ihka sa višim službenim
lllstancama«,103 Do sada su bili izuzetak slučajevi gde su
se gradske vlasti ofa:nziv'ni je suprotstavdleizgred:i~a neo-
~acista, kao na primer u' Osnabriku, gde Je zabranjen
Jedan skup NPD, planiran za počet3Jk marta. 104
od 25.'S 8.BOlIner
1977. GCI/eral-Am:eic>er
' b od??
__
8. 1977; upor. i Vonviirts
o
" Upor. Die Tat od 17. 2. 1978.
'01 Upor. Die Welt od 27. 2, 1978.
IDI Upor. FR od 8. ~. 1978; Die Tat od 10. 3. 1978. Vidi o tome
•
~9~~gaI HeIsenrath »Dlchterlesnng« 1978, u: Die Zeit od 24, 3.
101 Upor. C. Feldmann, kao crore
lU) FR od 3. 2. 1978. ",.
IN Upor. Die Tat od 10. 3. 1978.
263
 Lpalk važeći zaikoni pruzaJu apsolutno dovoljno mo-
gućnosti da se neonacist!ičlke aiNtivnosti progone i ;kazne.
Tajko je, prema čL 86. i 86a. KIiivičnog z aik olllik a , zabra-
njeno širiiti propagamdni materijal !koji po svom sadrža-
ju :Mlači nastavljanje težnji bivše NS organizacije, naro-
čito NSDAP; isto taiko je kaŽinjivo ako nelko upotreblja-
va nacističke simbole, npr. zastave, znaČlke J poz;drave.
P,rotiv oViih odredbi neprekidno ,se oglušavaju, i 10 samo
desni ekstremism. U sve većoj poplavi neonacističklih pu-
blilkacija u Saveznoj republici Nemačkoj učestvuju i gr a-
đansikii izdavači, koH u vrtlogu novog »Hi,tJer-tailasa«, za-
početog 1977, unosno unovčavaju nacističku propagandu
u Virdu »dokurrnenlacije« savremene dstodje. I industrije
gramofonskih ploča i dečjih igračaika proHtiraju od »sme·
đeg buma«. Na buv;ljim pijacama i drugim mestima cve-
ta unosna trgovina aimblemima »Trećeg Rajha«. ZaJa-
talk 'sudova bio bi da protiv toga intenrengu. Ailii, sud-
S'ke vlasti su os,tale nea;ktivne prema sve većem širenju
neonacistiČJke propagande. O tome samo neik:dliko pri-
mera: jedna Ikrivična prijava koju je još u oktobr:u
1976. podneo VVN protiv izdavača desnih rad!ilkala Schtil
za zbog širenja NS propagande i upotrebe NS značaka,
vuMa se u državnom tužHaštvu u Dortmundu sve dok
nije obustavljena zbog zastarelosti, koja je, prema Za-
konu o štampi, u međuvremenu nastupila. lOs T,užHaštvo
u Frankfurtu pJ1iliikom preslušavanja tra:kasa NS doku-
mentima došlo je do zaključka da je neosnovana sumnja
da je vršena propaganda. 105 ČetvI'to Krivično veće po-
krajinskog su.da u Manhajmu nije moglo da 'li »Spomen
ploči junaka Nemačke narodne unije«, zaplenjenoj no-
vembra 1976. uManhajmu, prepOZJDa »nadionalsocija'lis-
tički propagandni materijal«, nego samo »izraz poveza-
nosti sa palim vojnicima«.i07 U Hajdelbergu je čak i sam
sud učestvovao u š,irenju nacističkih amblema time što
je zbir1ku NS ordenja, oduzetu jednom mladom ,roikeru,
dao da se proda na licitaciji. lOs Može se desdti da sudovi
pokušavaju da se izvuku riz svega, Lvkazujući na ne2lik-
ti\'nost policijskih organa. Taiko je prvostepeni sud u
Altenldrhenu (Vestenald) proglasio krivim jednog anri-
kvara koji je na buvljoj pijaci prodavao kukaste krsto-
ve, SS bodeže 'i mrtvačike glave, ali je odustao od kaž-
njavcH1ja jer su nadležne instance javnog reda propusti-
105 Upor. Berliner EXlradiel7st od 28. 2. 1978.
''''' Upor. FR od 21. 12. 1977.
107 SZ od 3. 1. 1977.
lOS Upor. Stllttgarter ZeitU/zg od 17. 12. 1977.
264
le da po dužnosti intervenišu protiv prodaje nacistiCkih
predmeta. IO?
Savezna vlada se pokazala uznemh'enom obimom
neofašističke propagande tek Ikad su polj~ki pa:rtneri,
prili!kom posete save:Mlog !kancelara Schmidta Poljskoj,
tokom razgovora sa zabrinutošću u!kazali na to. Povo-
dom jedne 'inter~pelacije Ikoju je pos,le toga podneo Weh-
ner, šef SPD fmkcije, SaveZJDoj slk!upštini - držaViIli se·
kretar Wolters, iz saveznog minrstarstva za omladii'l1u,
porodicu i zdra\"stvo, morao je da prizna da njegovo
ministarst\'o od 1972. godime nije uopšte postavHo ni
jedan zahtev )}Savezmom Uredu za isprt'ivanje naip1isa
štetnih za omladinu«, a <taj Ured mu je potčinjenYo Tek
posle javnog priznanja ove skandalozne ne3!kt1ivnosti,
111Iinistars,tvo je maredHo da se zabrani 16 gramofons'kih
ploča sa NS propagandom, kao ,i preštampavanja iz
Sigllal-a, vojnog časopisa T'rećeg Rajha. 111 PočetIkom fe-
bruara savezni ministar za pravosuđe Vogel smatrao se
pobuđenim da u jednom pismu lupućenom svojim kole-
gama u 'po,J<:,r'ajini, ilDSistJira na sh'ožijoj primeni zakon-
slkih propisa o zabrarvi NS propagande. Vogel je zamo-
lio saveznog ministra unutrašnjih poslova Maihofera
da pokrajins,ke mi,nistre unutrašnjih poslova ,trukođe upu-
ti na ovu problematiku i da iD!icira užu saradnju polki-
je i tuŽJilaštva. 112 Naravno da ima mesta sumnji da JJi su
Vogelov apel sledili pokrajinski ministri unutrašnjih po-
slova i ministni pravosuđa. Talko je mlnista'l" pravosuđa
pokrajine Severna Rajna-Vestfalija Posser izjavio da ne·
ma »uverljivog matepijaila« ikoji ukazuie na propuste u
krivičnom gonjenju u ovoj oblasti.11l Nasuprot tome
Staak, senator za unutrašnje poslove u Hamburgu, do-
duše sada, otvoreno iznosi mišljenje da »samo konse-
kventna primena postojećih zakona i puno 'korišćenje
postojećih kaznenih propisa« može sprečiti »da od po-
jedinačnog dima nastane neonacistiaki požar«.114 Upra-
vo je u Hamburgu talkva konselkventnost do sada nedo-
stajala. m
lC" Upor. Berliller Exlradiellsl od 28. 10, 1977,
110 Upor. Skupštinski protokol, VIn izborni period, 72. zase·
danje od 16, 2. 1978, str. 5678; Vonvarts od 23.. 2. 1978.
111 Upor. F AZ od 20. 4, 1978; Die Welt od 20. 4. 1978.
!IZ Upor. FR od 10 . 2. 1978.
115 Upor. isto i Vonvarts od 16. 2. 1978.
ll< W. Staak, "Dem Rechtscxtremeismus keine Chance«, kao
!Iore.
- 115 Upor. "Hambl1rg-Stadt mit Herz fiir Faschisten«, kao go-
re; "Hamburg darf kein Tummelplatz fUr Neonazis werden«, kao
gore.
265
 Za mnoge odgovorne političare st\'a,rno zlo ne leži
u samom neonacizmu već u »preteranom pubHcitetu«
koji se daje njego\'im aJkcijama navodno preko masov-
nih medija. Senator za unutrašnje poslove Staak opo-
minje uzdignutog kažiprsta: »Dovoljan je jedan poziv
O\'ih grupa da odmah pOlkrene ta,kozvane ,konferencije
za štampu', iH javne 'nastupe' televiZliJskih timova«. Ovo
je isto što i zahtev »odgovornim urednicima« da što je
moguće manje obraćaju pažnju na aJkcije neonacista i
taiko »spreče da se i:onova pothranjuju zabrinutost i
strah II zemlji i rnostrans'tvu zbog ponov'nog oživljava-
nja nacističlkeideologije«.I16 Sledeća Ya,rijanta Ove s ura-
tegije bezazlenosti i potpLtnog ćutanja jeste da se ,ko-
munistima podmetne glavna ,krivica za jačanje neona-
cističkih tendencija, jer se zbog napadanja Savezne Re-
puMikekao »države zaikužene naoi:omom« desni elkst'r'e-
misti smatraju potvrđenim »u svojoj svesti o a'ntilwTl1.·'
nističkoj misiji«.1I7 U Bayernkllrier i u I.is,tovima Sprin-
gerovogkoncerna, ova misao se dalje 'razvija, po poz-
natom uzo,ru u smislu teol1ije agenata ,i zavereniika: pre-
ma tome, 'misu neonacisti nego komunistiČJki provoikato-
ri, teledir;igovani iz Mos'kve, odgovorni za ucrtavanje
kukastih krstova i za druge neonacističke izgrede, kojii-
ma treba da se disb'edituje Savezna Repubhka Nemač­
ka pred celim svetom!I18
Isto ,kao ustanove državne bezbednosti, jzgleda da
i sudiije u SR Nemačkoj - kao u doba vajmars'ke re-
publlike - ništa ne vide. Taiko je veće Upravnog suda
Baden-V'irrtemberaa u Manhajmu nedavno konstatovalo
da »nije doikaza<no b
da su ciljevi NPD suprotm• U stav~
u smislu tumačen ja Saveznog ustavnog suda«. Zato m-
kome ne može da se stavi u teret člfu.T1stvo u NPD kao
.
znak pro blI ematlOnev
vel1nos·tI Ustavu. 119 Za t o le
• . l. moga~
manhajmSlk,i profesor više škole Giinther Dedkert, kOJI
je kao bivši član predsedl1lštva NPD i organIizator »1\1Ia-
dih nacionaldemokrata« igrao ključnu ulogu u lageru
radilkalne desnice, da i dalje među svojim učenioima \T-
116 W. Staak. »Dem Rechtsextremismus keine Chance«, kao
gore; upor. i sličan stav bivšeg hamburškog gradonačelnika
\oI/echmanna, citirano, ll: Die Welt od 17.4. 1978.
'17 Tako ministar unutrašnjih poslova Gross, u FR od 19. 4.
1978.
'" Upor. Alex P",[cr, "Auf gleicher Wellenhinger«, u:. Bayr;,m.
kuricr od IL 3. 1978' Hans Weicrel, "Wenn ich Kommumst war«,
tl: Welt (/111 S0111ltag' od 4. 12. 1"'977. Iste tendencije ima i serija
članaka oci Gi.inthera Deschnera. "Die seltsamen Kameraden un·
ter dem Hakenkreuz«, u: Die Welt od 20, 21. i 22. 4. 1978.
'" Upor. FR od 12. 4. 1978; FAZ od 12 . 4. 1978; Die Welt oci
12 . 8. 1978.
266
buje pristalice, dok je, na primer, profesor FJ:1i:tz Gude,
s~n bivšeg saveZJl10g tuŽiioca li saveZJl10g poslam(ka C~U
Ma'i:a Gudea, zbog 13"'l11ese6nog članstva u KBW udClJljen
izsluŽJbe u Šikoli u Baiden-Virternbergu. 12U Mogu da se
navedu druai brojni pr,imeri za :raz:ličLtu primenu radi-
kalnih odredbi sv~ do gotovo groteskne situacije kada
je otpušten iz vojske jedan kuvar )er je u je~nom ~az­
govoru rekao da se na unapređenju sporta VIse radI ~
DDR nego II SRN, a ,istovremeno je 13 danova NPD l
dalje ostalo u službi kao oficiri.l2I
MeTenje razlici tim aI'Š·inima pokazuje se posebno
jasno i prili.kom kriv1i6nog gonjenja za političke d~ldk­
te. Ist:ražni postupci protiv neonadista u najmafl1Jenl
broju slučajeva završe se presudom. ~a!ko je: na, primei.,
poznato da je od 122 predmeta protIV desl1lh ekst'remI-
sta Ll Baval'slkoj, započetih od 1975. do 1977. godine,
samo u osam slučajeva došlo do presude. l22
Prilirkom odmeravanja kazni za izvršioce dela koji
pripadaju radikalnoj desnici sudovi, po pravilu, postu-
paju vrlo velikodušno. Tako je Hoffmann na tibingenškom
procesu oktobra 1977. zbog narušavanja javnog reda u
toj pokrajini i nanošenja višestrukih telesnih povreda,
osuđen samo na deset meseci zatvora (uslovno na tri go-
dine) i na 2.000 DM llovčane kazne.!23 Kao ovde, tako se. ~
u većini drugih slučajeva kazna pretvara u uslo:Tllu, Ih
sudovi izriču simboličnu novčanu kaznu. PosledIca po-
pustljivosti pravosuđa jeste u tome da se vodeći članovi
i najborbenijih grupa u neofašističkom lag~ru nalaze
na slobodi i mogu stalno da prave izgrede protIV pravnog
poretka SR Nemačke.
Neofašizam, razvoj udeSIlO i z.adaci antifašističkih snaga
Ponašanje nadležnih vlasti prema neofašističkim Ol'-
ganizacijama i izgredrima opisano je kao sve veća ne·
aktivnost, zanemarivanje i predstavljanje bih izgreda ;kao
bezopasnih. Tu može da se vidi 'kolilko se politički spek-
tar Ll Saveznoj Republici Nemačkoj već pomerio udes-
no, Reagovanja ddavn1ih instanoi objašnjava sc njiho-
vim usmeravanjem na borbu protiv »levog ekstremlz-
ma«; »borbena demokrati ja« jedva da se usmerava pro-
lO" Upor. \for1\'iirl:; oci 22. 12, 1977.
l;! Upor. Berliner ExtradielIst oc! 14., 2, 1978,
'22 Upor. Die Tat oci 10. 2. 1978; Berliner Extraciienst oel 10.
2. 1978.
m Upor. HW1Iloversc!ze Allgemeine oc! 25. ll. 1977.
267
tiv a'ntidemokratS!kih a1kcija zdesna nego se u prvom
redu usmerava protiv poHti6ke levice, koja u svrm dru-
štvenim oblastima tek hoće da realizuje demOlkrats'ka
načela.
Kretanje odnosa političkih snaga udesno stva,ra kill-
mu u :kojoj uspeva neofaŠ1izam, stupa u javnost ponov-
no ojačan i uz to treba još da potendra zahtev za auto-
rirar'll!im društvenim uređenjem Ikoji su postavi,le snage
desnice. Neonacistikoriste })otvaranje udesno« da bi
propagi,rali svoje 6ljeve li talko dopninose još intenzIv-
nijem kretau:lju udesno. 11. Neprek1idni »Hitlerov talas«,
koji hoće da pri'kaže pozitJivne st'rane faš.i:Gffia, porekne
odgovamost krupnogkapitala za uspostav,ljanje fašiz-
ma, porekne odgovornost Ikrupnog kapitala za uspostav-
ljanje fašizma i uspava antifašističku svest, dopl11nosi
tome da se ideološki pripremi teren za autoll1tame ob-
Uke vlasti. Predstavljanjem bezopa:snfum i delimiČIl'im re-
habilitovanjem Hitlerovog faŠliZ1ma prošiJ1Uje se adkio-
no područje za neofaš~sti6ke snage. To je poznato ~
to 2.1na i hamburški fašist Ktihnen: »Upravo je taikozva-
ni »,Hitlerov talas'« doprineo destabilizovanju javnog
mnenja«.125
Ipeck je procena državnih organa da neafašizaiffi tre-
nutno ne predstavlja opasnost tačna utoliko što uspo-
stavljanje fašističkog sistema aktuelno nije na dnevnom
redu: sadašnja kriza kapitalističkog društva može da se
savlada putem parlamentarnih instituciJa; građanske par-
tije - naročito CDU/CSU - nisu izgubile ništa od svoje
integracione snage; zbog internacionalnog odnosa snaga
i diskreditovanja fašizma u svetskim razmerama, znatno
je sužen prostor za reakcionarne snage.
Ukazivanje na izbomi neuspeh NPD ii stalno ponav-
ljanje tvrdnje da su neofaŠlisti psihopate i pojedinci
koje ne treba uzimati ozbiljno, ipak odvraća pažnju od
stvarne neofašističke opasnosti po demdkra:1:iiju u Savez-
noj Republici NemaČ!koj, Ta opasnost preti da oslabi
demakratiju IZlnutra i uguši građanska prava i slobode.
Pro"'idno objašnjenje za ograniča\anje domokratsikih
prava dato je »nu~nošću borbe protiv terorista«. Najno-
v,iji primer za to jeste »Za:kon o zabrani kontakta«, koji
je nedavmo napala Savezna sikupština, Ovaj za:kon tre-
ba da legalizuje da Ika na osnovu gole pretpostavike o
krivičnom delu mogu da budu uhapšena neodređeno
'" UPOL i predgovor od Egona Lutza II PDl - posebna sve-
ska 2, kao gore,
lO' Stem od 26. 1. 1978.
268
v'reme i da pri tom ne smeju da stupe u konta:kt s
a:dvorka:tom i rodbinom,l26
Glavna snaga ovog kretanja udesno su 'stranke uni-
je (CDU-CSU) ~kojima je steclo do toga »da ubnudemo-
kratslke tekovine i utru put novoj autorita'I"lloj đržavi«P
Socija:Hiiberalna koalicija drži se defanzivno li uveliiko sc
prilagođava pritiSNU koji dolazi od CDU/CSU.
Neofašizam u poslednje vreme sve borbenije nastu~
pa i otvoreno propagira obnovu nacističkog rajha, pa
ga prema tome treba shvatiti kao prvu borbenu liniju
političIke reeckcije II Savemoj Republki. On ima više
funkcija:
- povlađuje autoritarne težnje;
- 'omogućava rea\kcionalr~nim snagama da se još
predstavljaj~ kao demdkrate, taiko što" se verbalno dis~
tancirra:ju od neofašizma;
- omogućava da se i dalje, uz pomoć dOlkt'rine to~
talitarizma, govori o mnogo većim opasnostima levog ra-
diJka'l:izma i tako diskredituju upravo oni ,koji se najlkon-
sekventnije bore protiv neofašizma;
- neofaŠ!izam je spreman Ikao potencijalrna "trupa
g-rađanskocr rata" za borbu protiv demorkrats,kih snaga.
~ Lak j~ prelaz3Jk od reakcionarne rna neofašističIku
pozioiju. To pre svega pokazuje agitacija prot,iv poIit~­
ke popuštanja ,i mime koegzistencije, koja se provodI,
samo sa razli6itom oštrinom, ,kao i zahtev za ponovno
uspostavlj3Jnje velike NemaOke, koju propovedaju ka:ko
pok.rajinska vojna udružernja l28 Ikoii~a ru!ko:Tode. CD,l!1
CSU taiko i neofašisti. Drugo zajedllloko polje agl,tadlJe
je a~tiJkomunizam i antisooijalizam, koji su .u partija-
ma unije došli do izražaja na primer >ll formuh za savez-
ne izbore 1976 - "Sloboda iH socijalizam, sloboda ~l1!e­
sto sooijeclizma" - a kod neonacista u pa:roh "Uil1lstl~e
komunizam", Franz Heubel, političar CSU, nedavno Je
preko volje potvrdio del.hničn1:l ,saglasn?st rea:~ci?"narnih
i neofašističkih shvatanp. Krltlkovao Je lzvestaJ Ureda
za zaštitu Ustava 1976. saveznog ministarstva unutraš~
njih poslova, jer je u njemu NPDi DVU ~~~~reno zbog
parola o "opasnosti od marodnog fronta Ih "o pred-
stojećoj propasti države" - to su propagandne fOrrIl;ule
koj'e "već godinama iznose i govornici CSU" ,129 AntIde-
126 Upor. Gerhard Stuby, )}~bsch.ied vom Blirgertum«, u:
Blatter H/1977, naročito str, 1309. l dalje. ,,_ .
u7 Hamburg darf kein Tummelplatz fur NeonaZlS werden,
predgovor. . h O . t'
"8 Upor. Georg Herde, "EntspannungsfelpdlIc e rgamsa l
onen in der Bundesrepublik 1977«, u: Bliitter ')/1977" str, 532
129 Citirano prema Al1tifasclzistiscl1er Iugenddlenst, 1/1978,
str, lO,
269
mokratski potencijal partija unije vidi se i u. širenju
ll11 žnje prema kl'itički raspoloženim intelektualcIma kao
0
"simparizerima terora",130 kao i u govoru Ikoji je u fa-
šističkom Čileu održao Strauss, predsedni1k CSU. Strauss
je tražio od svojih nemačko-čilleansikih slušalaca da hri-
nu o tome "da se održi sloboda u njihovoj zemlji, bez
obzira od koga bila ugrožena"13!.
Personalne i institucionaLne linije veza real.koionar-
noa laO'era i neofašista mogu taOOo da se ddkaž;u. Pored
re:anšfstičkih udruženja iseljenih Nemaca, ovde tr~ba
navesti pre svega orgaJl1izacije -kao što je "Nemačlka fon-
dacija r. d." (registrovano društvo), osnovana 1966. Me-
đu dobitnicima nagrade Konrad Adenauer, koju ova us-
tanova daje sVa!ke godine, nalazi se bivši eses.ovac Ar-
min Mohler, koji piše za Spr.jngerov koncem l - pod
pseudonimom - za Bayernkurier i Deutsche National-
zeiutllng. Fondaciju pomaže Privredni savet CDU; ona,
sa svoje strane, publicističlki potpomaže CDU/CSU. Plre-
ma jednoj presudi Vrhovnog zemaljsikog suda u Minhe-
nu, za fondaciju se s pravom kaže da je prože!,: starim
i novim faŠlistima t32 • Povezivan je sa pređstaVl1lCIma ka-
pitala \~idljlivo je u udruženjima čijli je dlj, i:cmeđu .os-
taloO', ideološko potpomaganje veza nemačkog kapIta-
la s"'inostranstvom na primer, "Udruženje za Nemce
u i'nostranstvu - dr1uštvo za nemačlke kulturne veze ~
inostranstvom, r. d." i "Krug nemačko-čileanskih prija-
telja". U vezi s tim, socijaldemokratski Vorwarts pri-
mećuje: "Kao južmoaf.r,ičkJi režim ar:arthejda: ~aik~ i. ČI­
leaIIska vojna hunta trna u Savezno] RepublIcI utIcaJl1e
prijatelje: potpomognuVi imdustI1ijaldn:a, d~pl?mat8.ll11a ~
penzionisanim oficirima nemačkii naclOnahs,tI u CDU l
CSU, u saradnji s reaJkcionarnim grupama sve do udru-
ženja bliskih NPD, razvJjaju živu propagandu"l33:. Takve
izborne srodnosti izražavaju se i tako što Je frakcIja CDU
j~nua'ra 1976, zajedno sa bivšim potpredsednilkom NPD
Adolfom v. Thaddenom, slavila izbor za ministra pred-
sednika Ernsta Albrechta, bivšeg menadžera Balzen-Kek-
sa. Ranije ie već uikazano na neofaš'lstičke tendenoiie i
aktivnosti II vojsci.13.J Kontakti za koje se do sada zna, ve-
l» Upor. CDU Savezni sekretarijat, izd., Terrorisl1111S iI.I der
BZl11desrepllblik Deutschland, str. 17, U rubrici "Ents~huldIgun~
und Simphatie« pored Heinrich~ ~oll~. Volker S~hlondorffa J
Helmuta GolIwitzera, napadnut Je cak l Werner Hofer.
BI Citirano prema FR od 1. 12. 1977 (podvukao autor)
132 Upor. Hermann Schidtendorf, "Zum ,Umfeld' der CDU I
ICSU und ihrer Jugendorganisationcn«, u: Blatter 1/1978 naro-
čito stro 50.
m Vorwiirls od 22. 9. 1977.
I:;'; Uporo Schmidtendorf, navedo delo, str. 60.
270
rovatno su samo vrh sante leda. "Već duže vremena po-
stoJe indioije da otvoreno nastupanje naoIsta predstav-
lja površinsku pojavu, koja 1ma duboke !.korene. Ispod
Vidnog polja pTote21U se ra:kve snage, sve do drŽiavnog
aparata, u pravosuđu, vojsci, masovnin1 medijima,. ~~:
Lražnim vlastima i, ne na poslednjem mestu, u POlICIJ!
i snagama koje štite Ustav".m
Pred antifašiste u Saveznoj Republici Nemačlkoj po-
stavlja se zato zadatruk ne samo da sepaJidOlci i ideo-
loški bore protiv NPD i bandi koje otvoreno idu na ob-
navljanje nacističkog rajha, već upravo ~a U!kažu na ?!:~­
štc kretanje udesno kao stva'l'nu pretnJu demOlkrat,IJl.
Antifašistička borba nema na prvom mestu zadataJk da
frontalno napadne neofašizam. To bi mogla da hude
borba na pogrešnom frontu. Antifašizam d'7~1as jeste
uporno i istrajno nastojanje da se demdkTatl)a odbra-
ni od destrukcije, da se konsekventno bon za sva·
ko parče demokratskog poretka... Tako će potis-
nuti neofašističke elemente koji su se ušančili u kre-
tanju udesno. A'ko ne zaustavimo 'kretanje udesn?.' mog-
li bismo jednog dana da se nađemo pred neofaslZl:no~
bez maske i u punoj snazi",l36 Koliko su još uve\k: Š'lrOikl
delovi naroda podložni fašistićk,jm parolama i kalko je
zbog toga važno da se više objašnjavaj:u uz:roai i s~š­
tina fašizma, pokaw je jedna reprezentatIVna anketa "lS-
traŽiivačke O'rupe Wahlen". Prema njoj, 36% ~rađana
Savezne Repubhke Nemačke žel;i opet ili još uvek jedtn-
stvenu jaku pa,rtiju; 26?iJ hoće da opet vlada vođa čvr·
ste nike. m
Rad na antifa§istiCkom objašnjavanju i antifašis-
tičkoj akoij1i (npr. za 30. godišnjicu oslobođenja od Hit-
Ier'ovog faš,izma i kraja rata 8. maja 1975) obavilo j.e ~.d­
ružen ie internh'Clca nacističkog režima (Savez antrfasIs'
ta). U poslednie vreme znatno je rašireno s.l~vatanje.?
nužnosti da se odbiju nagomilane provokacl]e neofas!-
sta i da se ukaže na vezu neofašizJma i kretanja udesno.
U mnorrim gTadovima i školama sprovode se antifaši·
stičke ;edelk Tako je priredbi Ikoju ie II Kaselu or~a­
nizoyao 2Tadski đački savet prisustvovalo oko 8.500 uce-
nika . Formirao se antifašistički kružok, koj1i će i posle
," Gerhard Stuby, i1([l'edo delo, str.. 133L
G6 Horst Stuckmann »Rechtsentwicklung und Neofaschis-
mus in der BDR«, u: Kurt Gossweiler: Fasc1zis111T1S und anti-
faschistischer Kampf, Frankfurt a/M 1978, str. 63.
137 Upor. Drugi TV program (izd.), )}Verkaufsschl~ger .H;i.t-
lcr? Die Hitler-Welle und was sie bedeuten kann, IukoPIS emISIje
Otta Wilferta, 10. 1. 1978, str. 33.
271
ove nedelje da daje dodatne informacije o fašizmu i o
otporu protiv njega, na primer, prilkazivanjem fHmova
Mora se naglasiti dase SPD u gradskom parlamentu Ka-
sela setila svoj'ih antifašis'1Jičkih tradicija i odbi1a polku·
šaje CDU da osujeti antifašističku nedcljuYs Nagomila-
vanje neofašistiČlk!ih izgreda u skolama u Hamburgu bio
je povod đačkoj skupštini "da se sada wktivira i suprot-
stavi, a i zapitakaIko dolazi do toga da se upravo u
poslednje vreme pojavljuju fašist,ičike grupe i šta može-
mo protiv njih da učinimo '("139 Ciljeve ove nedel je oVa'ko
definiše pokrajinsko predstavništvo učeni!ka u Hambur-
gu: "Objašnjavanje Hi,tlerovog fašizma brojnim I:iNmovi-
ma, predavanjima starih antifašista, izložbama knjiga,
izložbama i kultUI1l1im prilozima uŠlkolama. RazotlkI'.iva-
nje Ll š1ko1ama neonacističkih rabota kao i veličanja i
predstavljanja fašizma bezopasnim. Aikt.ivnostima tolkom
nedelje t'reba egzemplarno pokazati šta u školama mora
da se menja, a pre svega dase inioh'a dislk!usija ,ka'ko
dalje da se postupi protiv nosta'lgije i neofašizma".JlG
Pošto iz formalnopravnih razloga Š'kolske vlasti najpre
nisu htele da odobre antifašističku nedelju - đačka
skupštLna je navodno prekoračila svoja ovhšćenja -
pritisak javnost,i prisilio je da da odobrenje. 141
SPD nije mogla da 'izbegne da se ne aiktivira pro-
tiv sve većeg nastupanja neofašista. Kongres SPD održan
novembra 1977. u Hamburgu prihvatio je rezoludiju ha-
noveršikog pododbora ,,Informacija javnosti o desnom
rad~kalizmu", gde se kaže: "Izvršna vlast izgleda da je
ponovno slklona da zažmuri na jedno ni oba aka. Dele-
gati nisu zadovoljni aiko se tobožnji član NPD uhapsi
i bude odgovoran za naoistiČIke parole. Oni zahtevaju in-
tenZ'ivno i opširno razjašnjavanje tog događaja i to mora
da ima }~kons'ke posledke ... "142 Rezolucija koia bi išla
'" Upor. Die Tat od 17. 2. 1978.
'" Intervju sa Tomasom Steffensom, predsednikom hambur·
ške đačke komore, u: Hamburger Lehrerzeitung, 5/1978, str. 10.
Na str. 16-17. istog broja iskustva o Nedelji iz gimnazije Glikste-
ter Vego
'40 Citirano prema dokumentaciji: »Neofaschismus unter
Schtilern, eine Gefahr«, naved. delo, str. 17.
14' Upor. isto, str. 17. i dalje.
'42 Kongres SPD u Hamburgu od 15-19 novembra 1977,
Protokol, Bon, bez godine, str. 818. Antifašističko angažovanje u
SPD mora se svesti pre svega na aktivnost partijske baze, naro-
čito Jusosa (mladih socijalista). Već su jasna nastojanja da se
dođe do jedinstvene antifašističke akcije. Tako će, kažu, baden-
virtemberški poslanik SPD u pokrajinskoj skupštini Rolf Dick
na sledećem pokrajinskom partijskom kongresu da podnese za-
htev da se ukinu neusaglašeni zaključci prema kojima član
SPD ne srne istovremeno da bude i član VVN. Upor. Vorwiirts
od 19. 1. 1978.
272
dalje ,j predviđala da frakcija SPD traži preisp~tivanje
(neo-)fašisui6kih organizacija (i2lIl1eđu ostalih HIAG :
DVU), a alko treba i njihovu zabranu, naraVil1C da nije
napiswna. 143
U mnogim mestima u SR Nemačkoj fOI1m]mni su
građansiki inicijat'ivni odbori i antifaŠ1isti6ld !k>mžooi pro-
tiv neonacista, u kojima su sarađivali članovii mnogih
demokratskih o,rganizaoija i pojedinci. I sindilkati 'su se
u najnoVlije vreme žestok>o suprotstavili lP'I'ovdkaoij'ama
la;ista. U jednom antifašistiČikom leuku DGB (Savez ne-
mačkih sindikata), Hanover poziva "na angažovanu ras-
pravu sa stClJrim i novim nacisuirma". Izgredi :nisu "više
delo pojedinaca koje ne treba ozbiljno shvat!iti 'kao što
mislepone!ki pol'itičari u našoj zemlji. Iza voga se krije
više. Tako je to već jednom počelo". Js.tor,ijS1ku pouiku
Hitlerovog faŠ1iz;ma i njen značaj za ClJntifašistiOku bOll'bu
danas je upečatljivo objasnJio predsednilk lG (Sindikat
radniika industr1ije štampe ,i hartije) Leonhard Mahlein:
"To nije sarma ,prošlost', to može da bude i budućnost
ako ponovimo grešku koju smo učinili ne!kada u dvade-
setim i tridesetim godinama. J er, mi smo većina ,i mi
smo i tada biM većina; ali nismo bili jedinstveni. Bili
smo zavađeni:
soaijaldemakratski sindikati prot!iv hrišćansikih;
socijaldemokratska partija protiv komunističlke;
marksisti proviv katoLiika;
liberalni jevrejsiki građani protiv radničkog po-
kreta.
Nismo praVOViremeno shvatili da limamo zajedniČIkog
neprijatelja koji je hteo sve nas bez obzira gde smo
stajali, da potavni, obes'pravi, iskoristi i najzad pobije".144
Zadatak svih antifašista zato mora da bude da za-
jedničiki potisnu neofašizam i snage koje ga potpomažu
i predstavljaju ga bezopasnim. "Međunarodna manifes-
tacija 22. apI1ila Ll Kelnu", koju je organizovala VVN i
evrops'ke organizaoije otpora, a koja traž;i ukidanje ud-
'43 Upor. Berliner Ex[radienst od ll. ll. 1977.
'" Leonhard Mahlein, "Nie wieder Uneimgkeit im Kampf ge c
gen Faschismus«, objavljeno u: Deutsche Volkszeitung od 24.
11. 1977. O ovom upor. i govor Kurta Georgia, predsednika sin-
dikata drvne industrije i veštačkih sirovina, "Um diese Demo·
kraHe Tag ftir Tag kampfen«, u: Die Tat od 114. 2. 1978.
18 Marksizam II S\~tu 273
ruženja bivših esesovaca i zabranu sva,ke nacističke pro-
pagande i delatnosti,145 ,predstav',lja novu kul'n:inaciju an-
tifašistiOke borbe Ll Save:zmoj Republioi Nemačkoj.
(Jorg Berlin, Dierk Joachim, Bernhard
Keller i Volker UUrich, »Neofaschismus
in der Bundesrepublik. Aktivitat, Ideolo-
gie und Funktion rechtsextremer Grup-
pen«, Blatter fiir deutsche lind internati-
onale Politik, br. 5, maj 1978, str. 528
-554)
Preveo žarko Carić

diskusija

145 Upor. deo o dokumentaciji ove sveske.

274
Giuseppe Chiarante, Luciano Gruppi, Mario
Tronti i drugi
KRITIKA NEOKONZERVATIVIZMA

LEVICA I OPASNOST OD NEOKONZERVATIVIZMA U

EVROP!1'

Giuseppe Chiarante

Zahvaljujem učesnicima ovog okruglog tS to:la , anga-

žovanog radom na ana1iZJi, istraživanju i u1Poređivauju
u vezi s problemima na koje nailazi evropska levica u
novoj - političkoj i ekonomskoj - fazI hoz koju danas
prolazi llaš kontinent. Ovim problemima časopis Mark-
sistička kritika inače bavi se već izvesno vreme.
Veoma je 'rasprostranjen utisa!k - izva!l1 i Ullutru-
levice - da je na pomolu "povratak"; .kao da se zatva-
ra dklus, onaj cilius koji se odlilkovao raZJličHim ti<sku-
stvima "socijalme države" u formi u kojoj se ova uobl~­
čavala unutar zrelog kapitalizma počev od tridesetih
godina, kada je reč o Sjedimjenim Amel1ičkim Državama
i, na,ročito, nalkon poslednjeg rata, u Zapadnoj Evropi.
Evropska levica snažno je implidirana ovim zatvaranjem
ciklusa; deo talkvih iskustava takođe su 6nili i raznti
modeli Welfare State-a, socijaldemokratskih politika pla-
niIra!nja imtervencije i razne forme "socijalne poliHike"
koje su tokom ov~ih godima sprovođene u mnog,im ev;rop'
sbm zemljama.
Ovaj trenu talk "vraćanja", ne slučajno, često se iz-
gledakaralkteriše, na čitavom evropskom Zapadu,kao
-kTekstovi s okruglog stola koji je organizovao italijanski
časopis ivlarksistička
kritika, o hipotezama i pitanjima koje je
Eugenio Somaini izneo u svom članku »Kriza levice i oživljava-
nje neokonzervativizma u Evropi«, objavljenom u broju 5. iz
1979. pomenutog časopisa.

277
izbij',mje konzervativnih snaga ne samo na pol~tJiČlkom,
već i na ideo:lošlkom planu. To do!kazmje procvalt neoli-
bera1ne, antidržavne ,i neo'konzervathline temat,ilke.
on se, isto taJko, ikaJralkteriše izbornim rezultGlJtima,
mahom nepovoljnijlim po partije Ikoje predSitaV'ljtaju izraz
radniČIkog pOlkreta, ik!rJ.zom politilka plaJnira,nja i na'ro-
čito poliuiika državne intervencije, što pred politiČIku
kmlturu levice na dnevni red stavlja ozbiljne probleme.
Očigledno, u prvom redu, problemi se postavljaju pred
političku kulturu socijaldemokratije, koja se tokom ovih
godina obilato poistovećivala s praksom kejnzijanskog ti-
pa i s modelima Welfare State-a; ali, Isto tako, u mno-
gfun vidov1ima, i pred političIku kulturu zapadnih 'komu-
nisti6kih partija, koje su u poslednje vreme mnogo ra-
dile na temama planiranja, demokratskog upravljanja
privredam i razLičitih formi organizovanja "sooijalne dr-
zave.
v "
Najpre, da li je moguće govoriti o "politiČlkom cik-
lusu" ikoji na nelk:!i način prati evrops'ki ekonomski cilk-
lus? Da li je ispraVino reai da se ovaj poIitičlki ciklus
sada odli:kuje neokanzervativnom ofa,l1zivom, koja sc
javlja sa manje-više analognim ikaraJkteristikama na či­
tavom 'kanHnentu, ili se, pa1k, mora smatrati da je si-
tuacija veoma razli6ha od zemlje do zemlje i da elemen-
ti ikaj,i služe za uspostavljanje :raZlbka (,;itaHja,nslka ana-
malija", u našemsilučaju) adnose prevagu, da taJko ka-
žemo, nad zajedničkim elementima?
Dalje, na šta se, na ekonomskam ili na palitJlčIkom
planu, aslan ja neo!konzervativna ofa,nziva? Da lli je is-
pravno Ikada se tvrdi da ie ana našla povada ne sa,mo u
konjunkturnim poteškoćama, već i u činjenici da sc
jedan dklus zatvo11io (mislim na ciklus koji ie započev
tridesetih godina)?
Da budem jasniji: uveren sam da i neolibera:lizam
i neokonzervativizam nisu dugog daha; no, u svcvkom
slučaju, vaclja imati u vidu teškoće s kojima se susreće
evropska levica s obzirom da se ane tiču one perspekti-
ve "sooijalne" iLi "strategijs'ke" države za ikaju se dugo
zalagala naročito akcija socijaldemokratije.
Kackvi razlozi su doveli do poteškoća na koje su na-
išle paliuilke planiranja ili pojedini modeli "socijalne"
države? Da li su to. prvenstvena unutrašnj<i razlozi, svoj-
stveni avimpalitiikacma ili je ovde pogla\nita reč o Sipali-
n1m razlozima, kao šta su kriza nafte, menjanje svetskih
odnosa ,između industrijski raz\"ijenih oblasti i ab18sti
u razvoju, ili 'kriza ,krupnih "imperiialistJičlkih sistema"
koji su dugi niz godina obezbeđiv8.!H prilično stabilnu
svetsIku ravnotežu?
278
. '. Jasna j~ da an8.!liza K?joj težimo nije sa:ma po sebi
0:1], n.<:,protlV, ana ~e neIZastavno mora razvi j 8.!ti kroz
dlS~USl]U o problemIma ..kaji se tiču levice, o strategiji
:OjU .?va, mara. da U~VOJl da bi na taJkve probleme od-
""ovorIla l da ~l suzbIla ,konzervativnu Of8.!l1Zivu 'kaja jc
u to~:r. JacsJ?-o J~, ta\~ađe, da se u ovom cilju ne sme na-
PU~tltr a~a~lza, .cai~. 1 u evrapslkom konteik'situ, specifiičnih
kaJl~kten~,tlka Ital:Jacns,kog stacnja, premda su se analize
neknh polItologa (1 ,to levičarslkih) pOlkazale 'kao. nea:delk-
v~une l površne, budući da. su. smatrarie da sve mogu sve-
st~ na shemu ~uprotstavlJanJa "zaastale I,tailije" ,j "na-
predne ~vrap~ '. Pa aJka Je taono da je i sam evropslki
~~d~~ ~sao y krIZU (bar~!l1 s taČlke ,gledišta levice, Ufklju-
cUJl1:C1 1 soclJal~e~nOlkratljU), anda je tačno i to da se ne
~me~u zapo~tavItr osabeni elementi koji odlikuju itali-
]acnska staJn]e.
. ~~1im, v!l1 eđ?tim, da istaJknem da je na terenu acna-
hze 1 lst·razlVanj V d
d a na kame se sada nalazimo
~,
nuzn o a
se uz d~ZlffiO o nestrpljenja da od samog pače1lka do
V'
pa,tp~mh odgovora, ~oji su možda smesta osuđeni da se
pokazu kao brzopletI Hi :impravizovacl1'i.
,O,:,~j susret. ~mo, dwkle, van svih formalnih shema
zamI~h!I ~ao pnll1ku ~a ref:ileksiju i produblidvaJnja, kaj:'
se pruza l11telektualclma i političar'ima u okviru leviice.
Anto11io Gambi110
. Ra~p~ava u .kojoj ~ma pozvani da učestvujemo. veo-
makopravdan.a" le dabl,la naziv: "Lev1ica i opasnasrj: od
~ea ?n.zervactIvIzma u ~vrapi". Zaista, oba ava aspe1kta,
:,adasn la neolkanzervatIvna ofanziva 'i kriza levice ris-
~o . su, međusabno p~vezacni, i želeo bih da pa6n~ dc:
,=,o\onm upravo o tOJ pavezaJnosti.
",' . A'ko se dabro sagl~da fenomen koji ie pred nama,
;~dI se da. avo skretanje u~e~no nema ničeg jcvsnog, da
,,'-' n~ baZIra na nekom defrl1lsanom prao-ram ,·t··.
preCIzne cil j' eve neo-o d ". ' " '" . u nl l Imel
. " " " . a su 1, JegO\"I karem zapravo u
rstanjl1: dL:ha, u neko] vrsti neraspaložen ja, nezadava1 j_
va , ~zraz~og u povr:'l~ku individualizmu, kaji se, de-
v
,om· r~đa IZ. razoca~'en1a, Jasno ie da je avam osećaniu
v
l ?zoc~r an?stI u ve~lko] meri doprinela levica naračita
tl'pn;e st~ Je dopustila da bude zavarava,na, ne 'mesecima
\ ~c gOdInama, nekom vrstom poplave IlldI"la CVI'" .
'lJ dl" .. 'f ]a le naj-
l 1 a lIVI] amam estaci ja bilo zanadan je u jedan vicI
patpuno apst'I'a'ktne utapi je.
., Kada se as,:,rćem. .na ova j fen amen , mislim u prvam
l edu na stav omh kO]l su, posle 68, godine, nazvani van-
279
 padamentarnom levicom. No, ta6no je i to da se dobar
deo odgovonlOsti može staviti na dušu klasičnoj le\~ici,
tj. levo orijentisanim partijama i sindikatima; oni su,
delom, zauzeli čitav niz stavova koji se usvet1u pro
teklih godina pojav1ljuju 'kao nedvosmisleno apsurdni;
oni, delom, nisu umeli da :reaguju protiv artrnosfere ne-
odgovornosti koja ih je dkruživa'la.
želeo bih da bude sasvim jasno o kom fenomenu
gova rim pa, prema tame, i šta je predmet moje palemi-
ke. Na~me, gavor.im a onome šta sam nazvao. "potpuna
apstra!ktnom utopijom". Ne bih se uopšte služio. s oni-
ma Ikoji samo veličaju pastajeće i lkaili se, zbog činjenice
da su izvesni projehi preobražaja i refoI'II1e ,imah do
danas uspeha, osećaju avlašćen1ma da izvedu za'ključaik
kaJka takv·i prajekti nemaju ni:kalkve težine i da stvar-
nast mara da se prihvati tarkva kaJkva jeste. Njihovo
rezonavanje - kao. Ma sam jednom većpiilsaa - izgle-
da kao. neka vrsta naapaJko izvedenag "antološu<.og da-
kaza", jer ddk oni koF padržavaiu ovu tezu imaju pre-
tenzija da iz svaje predstave izvedu postojanje neke ad-
Teđene stvarnasti (u avom slučaju specifične, boga), bra-
ni'Oci preovlađuiućeg pore1!ka haće iz poraza - barem
da danas - proiekata preobražaja da izvedu nemaguć­
lnost čaJk ;j svoje predsItave.
Utapija, pa mom mišlienju. ima specif.ičuu i važnu
funkoiju u ljudsikom raz~itJku, a'li ona mara da bude is-
IvinSIka i azbiljna utapija. I uprava je ovde onaj pdkt'et
mišljenja nazvan "pokretam iz '68" u patpunas·ti paka-
zao svoja ograničenja. Njegova glavna .palrola bila je
,;irrnagmacija na vlast", a njegov cilj valjda je bio.: pri-
morati sve da "misle nezamislivo", da razbiju stare mi·
saone sheme i da konoipiraju :istmski nova rešenja za
nove probleme. Ali, kakva "ilnaginacija" , kakva "misao",
u specifičnom smislu pajma, su praizvedene tolkam svih
'bih godina. ako. su bile izražene u mehani6k.om repro-
dujkovanju ,izvesnih detinjastih parrola, ili su se pojavdie
na simpovima omladine koja je udarala u bubnjeve i
ponavljala fraze bez ika:kvog smis'1a?
"Staroi" , oni koji su morali bolje paznavati stvari,
pružili su bolji dalkaz: za razl~ku od astalih, oni su do-
prine1ida se prošire neos'novane nade, dapustili su da
se poveruie karka je magućno prodavati ono šta se još
nije praizvelo, podržali su. s punam ozbiljnošću, najbez-
obzimi ju pretenZJi ju mladića, čaJk i anih Ikaji sutvrd1li
da je nužno ići u školu ne da bi se uoi1o, već da bi se
'Ll'lazilo u učianice i izlaZJiloiz njih, da bi se vređali pra-
fesoI 1i, da bi se proglasila neprekicLna zasedanja Hi dru-
ge slične stvari.
280
V,rhunac, ili gotova vrhUlI1ac, predstavlja otkrovenje
da ,/ludaoi" ne pastoje, da je mentalna boles't izmišljoti-
na kapitalističIkog društva i da je dovoljna da 'se oni
Ikoj~ izgledaju mentalno bolesni smeste u cLrukčij;i am-
biJent pa da svi ;problemi budu rešeni; re21U!ltaJt ovoga
je bio. da su danas mnoge naše boLnice pune mUŠIkaraca
i žena kojli nisu dkvalifu'kovani !kao ludaci, ali kaji slo.·
bodno lutaju hodnioima i prestravljuju asta'le bolesniIke,
čupaju im drenažne cevoice 1li 1m zatvaraju dovod Iki-
seon~ka, samo zata šta ih muči surah Ikoji im izazivaju
mehuri6i.
Ova poplava ludila, ova apstra!ktna utopija, koja ne-
rrna nišIta zajednička s istinsk!im kritičkim projektom
preobražava;nja stvarnostJi, doprineli su fenamenu kaji
ispitujerno na dva ranličita načina. Oni su, s jedne st·ra-
ne, kod mnagih daveli da revalorizaCije "zdravag ra-
zuma", i to onag najstarijeg, najrea!koionarnijeg. S dru-
ge strane, sUZJ~1i su prostor za ideološku reviziju, koj".
Je, međutim, bila i ostala apso1utna potrebna: dovoljno
je da se pamrsli na postaVIke najmehanicističlkijeg maI'k-
s:i21ma, koje se jaš uvek drže za zlato u :prahu. Rezultat
ovoga bio. je da je levica, pašto se završ:iJla etapa laŽlnih
iluzija, marala da povede sopstvenu b~tlku sa teškim bre-
menom predstava 'koje su pornnog~m aspekt1ma hile
apstraktne ,i zastarele; ačita je da je i ova išlo naruku
desnici.
Ovaj subjek.tiv11'i uz·rok "odraza", kako mi se bui,
ide skupa s jednim objektivnim uzrokom, koji se sasto·
ji u činjenici da se levica, u svojstvu nasioca nacional-
nog projekta preobražaja stvarnost,i, - upI'kos svemu
š'ta se kaZJuje na bezbrojnim međunarodnim sastancima
iskupavima - sve češće susreće sa svetom u kame ljudi
sve manje veruju da razvoj sledi neki lagičan tak i da
on od početka može biti kantrolisan na bazi ustanovlje-
nih i padudarnih shema.
Ovo je tačno na međunarodnom planu. Alko obrati-
mo minimum pažnje, zapažamo da su "veliiiki prajekti".
o koj~ma se govorilo do pre nekoliiiko meseoi, potpuno
isceZJli iz našeg y;idokruga i da je čaik i pojam "novog
svetskog porevka",koji je bio stalna inspiracija posle-
ratnim generacijama. postao zasta'reo i bezmalo. sme-
šan. J edina ,referentna taaka danas jeste sila, "svršeni
ć.inovi" stvareni silom, a heroji našeg doba jesu ljudi ko-
H se upravljaju prema ovim parametrima, liudikoji -
od Izraelaca da Af,r~anaca i mnogih drugih - izazivaju
proteste i osude javnoSiti i međunarodnih organizacij 21.
zbog taga šta stvaraju stanja !koja im pagoduju i .koja
kasnije niko ne uspeva da poremeti.
281
 . .Analiza p~,r:alelna ovoj mogla bi se, po mom miš-
lJenJu, napra:V1tl l za ekonomsiku oblast.
. Ni,.!?ošto ne~am nameru da produhljujem razmatra~
~Je . kOJe p:'evazII~zi rnoje mogućnosti. l\10j je utisak,
Ipalk, da PI1lsu~~vuJemo. fen.omenu gubljenja povemnja II
samu koncepcIJu pla11lranJa. Suočen s rastućom slože-
n::>šću eJkono~sll~,ih procesa, s nepredvi dl j;ivilffi ponaša..
~Jem sve brOJnIJe,?' radništva, sadivljačbm 'kamk!terom
Izvesn.ih m?petarnih Ikretan ja i speik:ulacija, sa fenome.
nom .l11.fla~IJe, o čijim uzrooima ekonomisti žučno ras-
~r~vlJa}~1 1 n,~ uspe\:~ju. da postignu saglasnost - pro-
sec~n građamn razvIJemh zemalja, čini mi se, sve više
gUbI :,eru u mogućnost intervencije neke \fla:sti kadre da
~tvrdl kur~ :~oji ć~ se slediti, ili jednostavno da utvrdi
Iz:,e~ne pnoDlt~te l .da postigne da se oni poštuju, uz
n;1111lmum pyec!z~ostl. ~os~edica ovoga jeste širenje veš-
tme "snalazenja ; vracanje na ideoloo"iJ'u spasavaJ' se
k ? moze Y"k' :;, i ideoloOlija
Oja, naravno, ne sme postati " le-
VIce. :;,
SVCI!~CI!ko, to što predlažu partije desnice nema, s
kon~epcIJ~~og ~ta~ovišta, nikakve ozbiljnosti. Dovolj-
no J~ ~e~ItI s~.}deJe o ,:povrCl!uku tržištu" - u situaciji
u kOJOJ Je t'rzlste, shvaceno na kla:sičam način, odavano
prestalo. da postoji - pa da shvatimo koh!ko su neke
pawl:. l~ce!yIerne. Ne uzimajući u obzir to da li zbilja
P?stoE ~~IJ~. da S? kre~~ p~tem neol:iberalizma, valjalo
bl um~~'ltI oItav mz ~ool]al'l1lh te'kvina iz poslednjih tri-
deset ~h pedeset. godma, što bi imalo ne samo politiOke
posledIce (autont~rna država i sL), nego ,j nesagledive
elkonoms1ke posledIce (slabljenje ll'nutra~njeg tržišta).
. . Ova slabost ~esndce kada je u pitCl!nju planiranje
Ip~k ne. predstavlja. razlog za optimizam. Mnoge akcije
kOJe na~zgle~ nema lU unutrašn ju logiku mogu, izvesno
vreme, ImatI uspeha ako odražavaju duboko uvrežene
zahteve. Predviđanje da će one kasnije doprineti oteža-
vanjL~ pr?blema više nego njihovom rešavanju, ne pred-
stavIla l1'lIkaikvu utehu.
Na kr:a!u bih ht~o da kažem da i uzroci razvoja neo.
konz.ervatIvIZn;~, ~oJe sam definisao kao objektivne, jesu
talkVI samo delImIčno .
Gubljenje vere u planiranje rađa se, naravno, iz ras-
prostran jene. k~:1st~tacije da je svet u Ikome živimo po-
stao nepredVIdlJIV I obeležen takvom "povezanošću" me-
~u .razIičitJim proces1ma i brojnim krizama, da i sama,
~deJa unapred određenog i kontrolisanog razvoja više ne
lzgleda verovatna. Istovremeno mi se čini da ova kriza
povorenja . proizlazi iz činjenice ela je učinjen pOIkušaj
da se staVI pod kontrolu nešto što je zbog svoje prirode
282
nemoguće kontrolisati, da je UCl!nJen pokušaj sređiv3njd
stvarnosti, kao što je potrošačka, ,koja je po svojoj suš-
tini haot,ična i divlja.
Zato što se toliko 1ns1stiralo na planiranju, što se
o\om eksperimentu pripis'ivala vrednost univerzalnog
leka koji može da reši sve probleme, nije se ~malo u
vidu da je ono, u suštini, instrument koj!i je \kadar da
promeni i poboljša ekonomsko i socijalno stanje jedino
ako najpre postoji dublja varijCl!nta, to jest pod uslovom
da je postojao barem početaik promene u odnosu čo­
veka prema društvu čiji sastavlni deo čini. Ukratika, nije
se vodilo računa o tome daje istinska sušeina II tome
da se stvori nova i dru'kčija lestv.ica vrednosti.
Komunisti6ka partija Italije je, nesumnjivo, učirl'ila
napor u ovom smislu, stavivši na dnevni red problem
odricanja. Reč je o inicijativi od velikog značaja, naro-
ćito zbog činjenice da ni jedna palrtija, ne samo u Italiji
nego ni na Zapadu (s izuzetikom pojedin:H1 se)ktora
skandinavske sociiaidemokratije), rrije 1ma:la dalekovido-
sti ni hrabrostli da se suoči s ovim pita:njem.
Ah, i mečtu ita:lijCl!l1:skim ikomunistima, i u javnosti
koja im je Mislka, ova rasprava ostala ie na pola puta i
nije dobi,la snagu nhi se IkonkI"etizovala. Ako postoji
želja da se spreči razvoj neokonzervativizma, koji je H-
šen perspektive ali koj;i uživa podrŠiku u snažmom ob-
navljanju indiv'idualistJićlkih aJkoija, mora se učiniti po-
kušaj da se ova debata nastav,i i produbi.
Claudio Napoleoni
Prihvatajući Gambinovu shemu o tri \Tste uzroka
ove ofanzive neokonzervativizma ili neolrberalizma, hteo
bih svoju pažniu da usredsredim na uzroke ekonomslke
prirode inameravam, taJkođe, da nešto kažem, u okviru
ove ekonomske tematiike, o odgovara jućim ideobš1kill1
aspektima.
ž:. el eo bih da budem veoma shenntičal1 i, u iz\"es-
ilOm smislu, možda i provokativan, jer, u slučaju kao
5tO ie ovaj, shematzam je - ča'k i kad se imaju u vidu
rizici koje on povlači - koristan da bi se dospelo do
suštine, do jezgra problema. ZCI!tim bih, na shematičan
na(:in, rekao da jc do skretanja udesno, do ofa:nzi\"t~ neo-
l ibera lizma, barem što se elkonomskih uzroka tiče, uglav-
nom došlo zbog prisustva onoga što ekonomisti zovu
stagflatioll, odnosno zbog stagnaciie pO\"ezane sinfla-
cijom.
283
 Zbog čega verujem da postoji prisna veza između
ove dve stvari? Zato što je istorijski proces koji je do-
\o~O do oVaJkvog s'tanja pretl'peo uticaj pohltiJke levice i
b.l~ n':l presudan n~č1n njome determiJn'isan, a u toj p ()lli·
LlCI bItnu ulogu o{1ligrali su upravo si!i1di:kati.
PosIledrugog svetskog rata, prešli smo u staJnje u
ko~~ je infla,?ij~ suštinski dzmenila svoju prirodu; in-
~laCl]a po .SV?JoJ pri<rodi povezana s e'kspamzijom nov-
cane potrazllJe, potekle u veJ.ilkoj meri zbog jav;nih [zda-
taika, pretvorila se u inflaciju koju suštinski izaziva pre-
r:aspodela dohotJka u ,ko'I1ist najamnih klasa, ili, a:ko ho-
cemo da upotrebimo neodređeniji i neprecizan izraz l~
korist zavi'snih r a d n i k a . ' , no l1GlIiJlazi na sve veće leSikoće u svom napredovanju i
U celom 'kapita:Hstiakom svetu - a naJročito u Ita-
liji - postignute su ogromne sindikalne tekovine koje
su, upI1kos inflaciji, determinisaJle veoma značajne pro-
cese preraspodele stvarnog dohotka. Sylos Labini je na-
ročito u Haliji ukazao na ovaj fenomen i danas postoji
saglasnost (ailo je teško da se ona proširi i u levioi, ali
verujem da se već može reći da je rasprostranjena u:
svim sektorima) da je, u stvar'i, ovaj proces u Ikome su
sindi'kati odigrali glavnu ulogu doveo do oValkvog sta-
nja s,tagflacije - zbog koga se najviše žMi - gde je
stvarni razvoj pretrpeo w-Io snažno popuštanje kaJko u
pogledu globalnog rasta proizvodnje, tako i u pogledu
povećanja produktivnosti; sve to je propraćeno inflaci-
jom koja se, premda za druge zemlje nije tOli:ko oibilj-
na kao za nas, ipak smatra uzrokom ozbiljne nestabilno-
sti i koja predstavlja jednu stvarnost protiv koje se tre-
ba boriti.
Na<ravno, ovo nije dovoljno da bi se objasni'la neo-
konzervati,vna rea1kcija. Nije dovoljno da se staclilacija
pIlipiše politici levice i, posebno, sindiJka,lnom utic~ju, pa
da odatle proiste!kne neo1konzervaLli\"na rea:kcija. Objaš.
njavam da moja tvrdnja da postoji odgovornost ,levice
u ovom smislu ne znači da namera vam da donesem ne-
gativan ,sud, pošto je u pitanju ogromna demokratska
tekov,ina koja može predstavljati polaznu tačku za veo-
ma važne Wkove. Stvar je u tome - Šio se meni čini
~itr:o - da na pojavu stanja realnog popuštanja Ikapita-
hstičkog 'razvoja, propraćenog ovom veUkom nedaćom
koju predstavI ja inflacija, od evropske le\nice uopšte i
italijans'ke posebno, nije usledio predlog adekvatan si-
tuaciji, pohtički predlog ikoji bi dopustio da se polazeći
od ove činjenice razvoj nastavi.
Reći ću šta, po mom mišljenju, znači dati predlog
za ekonomslki razvoj koji bi :kao pola:mu taČlku uzeo sta-
nje stagflacije. Najpre želim da istaJknem nešto što mi
284
se Cl:nI veoma znaCa]nlm za objašnjavanje reaJkcije des-
nice. Upravo zato što je tizostao ade'kva,tan politiaki pred-
log za suočavanje s problemom :razvoja, sindikat se na-
sao pred jednom ozbiljnom p'rotivrečnosću. Ovo, narav-
no, važi za J.tailiju, ali mislim da bi se bez ozbi~jnih po-
teŠ/koća moglo i uopštiti.
Ta protiv'rečnost mugla bii se definisatd. na sledeći
način: sindrkat zna da na tradicionalnom terenu svog
delovanja - terenu raspodele dohoUka 1 uslova rada_u
raoriJmma - nije dobio sve sto bi mogao da dobije, ali
da je dobio dovoljno da prULlVIllJKOV m,ltnevarsiki prostor
učini veomaogral1lčenim. DaJk:le, on na ovom planu stal-
zato 'se učvrsćuje na drugom terenu, odnosno upravo
na terenu zahteva da se pribegne planiranju.
Zahtevi da se pribegne planiranju znače, u ovom
slučaju, dve .stvari: da sindiJkalt unosi u ugovore j ;potpi-
suje sopstvenu spremnost da učestvuje u vođenju eko-
nomije kroz podesne forme, ali zahteva, s druge s't:rane,
da na pohtd.6kom polju bude ncl\:a referentna taaka za
koju bi mogao čvrsto da se uhvatikaiko bi svoje delova-
nje mogao da prenese na mesta koja su za njega svoj-
stvena, odnosno na mesta gde se radi.
Dok poslodavac za referentnu tačku u2]ima tdište
- premda nesavršeno, kao što podseća Gambino, ali u
sVaikom slučaju tržišlte - s,indilkat zahteva, da !bi mogao
da suprotstavi tezi poslodavaca sopstvenu tezu - čvr­
stu referentnu tacku, koju mOŽe da mu pruži jedino
planiranje, ali planiranje kojem će se P ris,tupiJt i na na-
cionalnom plarlU.
Planiranje ovakvog tipa ne postoji i otuda prot iv-
rečnost s kojom se srindilkat suočava: s jedne strane -
imajući u vidu čitavu njegovu istoriju, onu istoriju ko-
ja je dovela do stagflacije - on nužno mora da se uč­
vrstri na poziciji gde jedinstvo s planiranjem postaje vi-
talno, radi njegovog budućeg delovanja; s druge stra-
ne, međutim, on ne nailazi na suštinsku referentnu tač­
ku da bi mogao da razvi je OVa!kvo delovanje.
To je ozbiljna protivrečnost - verujem da je sin-
diJkatu ovo poznato - toHko ozbiljna da će, ako na neJki
nabn ne bude prevaziđena, staviti na diskusiju i njego-
ve tekovine na tradicionalnom polju, na polju raspode·
le doho;tka i uslova rada u fabrici.
Pitanje predloga levice, koji bi predstavljao pred-
log za razvoj, postaje bitno iz dva, međusobno prisno
povezana razlogao Ovi razlozi, međudm, mogu da se iz-
diferenciraju da bi se razmaManje ola:kšalo.
285
 ledno društvo, u prvom redu, ne može se kretali
napred do u beSikona6nost bez izvesnog razvit'ka. Ukoli-
ko nije tako, stvar je u političkom smislu izgubljena.
I drugo, sama operacija koju je vodila levica, a posebno
sindrilka:ti, izazivajući sadašnje stanje, izrodila se u pro-
tivrečnost koia mora da bude razrešena, ali koja mOže'
da bude raz'rešena samo na jedan način: taiko što će se
ponuditi alternath'a koja će ostaviti mesta za po!itičlh.i
produžetak onoga š'tosu s,jndiJkati dobili.
U čemu bi se sastojao taj predlog za razvoj?
Sto se ovoga tiče, dozvolićete da se ne složim s
onim što je rekao Ga'll1bino u vezi s jedn~m ideološkhn
pitanjem od velilkog značaja. Ova j predlog, alko ne želi
da se kreće po tradioionallnoj linij,i ii da bude postavika
koja će dovesti do nazadovanja u pogledu sindilkall1'ih
teJkovina - ne srne da izgubi, bez obzira kako će biti
formulisa!l1,karakteristJ~ku da def.iniše razvoj, rea:laJn i u
ekonomskom smislu, uz vrlonisiku stopu alkumulacije.
Ovo ie klritična tacka pred 'kojom se našla levica.
Zbog čega niska stopa akumulacije? Zato što dosadaš·
nji procesi preraspodele dohotlka ne omogućavaju viso-
ke stope a:kumulacije i zato što ovaj tradioionalni mini-
mum akumulacije, koji je još dopušten unutar oVaikve
raspodele dohotka, po svojdm karalkteristi.kaJrna više go-
tovo ne povećava zaposlenost, već samo produlktivnost.
J asno je, dakle, da levica mora bežati od tradicionalne
veze, tipične za kapitalizam, 'između razvoja i materijal-
ne ak um ul aci je kapitala.
Da li ie to moguće? Izgleda nemoguće u okviru
str~ktne logi!ke tržišta, striktno merkmtilne ikapitalis-
tičke, ali zato savršeno moguće aJko se talkva logilka na-
pusti.
Napustiti ovu log~ku znači prihvatiti da postoje, da
se mogu naći - uz zajedničiki napor, mašte ako se ho-
će, ali svakaJko ne iracionalan napor, već maJksimaino
raoionalan u veZii s ovim pitan jem - da se mogu naći
i definisati oblasti i forme stvarnog bogatstva koje nisu
obavezno vezane za proizvodnju materijalnih dobara i
robe. Istina je da bismo ovde uveli jedan "element", ko-
ji bih ja stavio pod navodl1li.Jke i 'koji bih, zato što se slu-
žim običnim terminima polemiike, nazvao na neki način
lito pžstičkim.
Sav utopizam koji se javlja oko 1968. na ovamo ne
srne se likvidirati bez pomnog razmišljanja, zato što je
taj utopizam na dnevni red stavio upravo problem po-
rasta stvarnog bogatstva u biti zasnovanog - kako bi
rekao Giorgio Ruffolo - pre na Lianim nego na merikan-
tilnim odnosima, odnosno na onome što i jeste istinsko
286
bogastvo, a ne imaginarno ili tobožnje, s obzirom da je
reč o stvarnom bogatstvu, o mogućem korišćenju dobara
od strane l judi, Ikoje opet nije pri'sno veZaJl10 za proiz-
vodnju robe onog tipa za koji se opredelio kapitalistički
proces.
Reč je, dakle, o razvoju kulture, školstva, pa oi spor-
tova.
TaJko se š~re oblici aktivnosN iz koj<ih nastaju veu-
ma duboIki odnosi i veze između ljudi, ili čaJk i proiz-
vodne kooperative na či,tavom niZ)u polja, na primer u
poljoprivredi - i ne samo tu - što može dovesti do
stvarnog bogatstva, premda ne merkantilne vrste.
Ovde se nalazimo na jednom gotovo neistraženom
terenu i ulažemo odgovarajući napor da shvatimo šta je
u pitanju; ah, u sValkom slučaju, stanje je dospelo do
ove ta6ke. Naravno, da bi se ojačala ova teza, moglo bi
se dodati da mogu6nost razvoja shvaćenog u s,tl1ilktno
materijednom smislu, pa prema tome, neposredno pove·
zanog s materijalnom akumulacijom kapHala, docnije
slabi, uz sve ono na šta sam već ulkazao u veLli sa suMi-
nom procesa prera~podele dohotka koji su se pojavili,
pa čak i u vezi sa nesumnjivo potcenjenim problemima
izvora energije. Ali - i na tome bih hteo da insisti,ram
- reč je samo prividno o nečemu razli6tom od onoga
što smo do ovog trenutka raLlmatratli.
Problem izvora energije, u stvari, javlja se zato što
je do ovoga trenutJka postojala taJha proizvodnja koja
je prema prirodi imala destruktivan odnos, odnos u ko·
me je priroda tretirana kao zemlja od Ikoje treba oti-
maJti; polanilo se, prema ,tome, od mišljenja koje je, na
izvestan način, anat\ogno onome koje se javlja u odnosu
između čoveka i proizvodn je u ()Ikv;iru 'kapitali>stiČlkog
procesa.
I odbaoivmje rada, o čemu je govorio Gambino,
ima neke paradoksalne aspekte, ali ono predstavlja ve-
l~ku i veoma važnu nov;j.nu. Već postoji rasprostranjeno
saznanje o tome da ,kad najamni rad uspe da postJigne
na terenu raspodele dohotka rezultate koje je postigao,
kad u jednoj zemlji, kaikva je ItaLija, dohoda!k zavisnog
rada počne da prelazi 70% od naciona,lnog proizvoda,
upravo same tekovine dovode u pitanje svoje održanje.
Odnosno, najamni rad postaje nelkompatibi1an sa s,iste-
mom !koji se zasniva na najamnom radu. To je činjeni­
ea Ikoja je danas već doprla do svesti 'i talkvo saznanje
na dnevni red stavlja jedan političlki problem od ogrom-
ne vaŽTIostJi, 'kome levica mora posvetiti velilku pažnju.
Isto važi ,i za pitanje !kompatibilnosti. Tačno je ono
što ie tvrdio Ga'lllbino: na diskusiju je stavljena objek-
287
tivna kompatibHnost, ali je na diskusjju stav1ljena isto
taiko - ci to je snaiJno ,istallimuto - ikompatibHnost koja
u stvar;i nije bila objeJktIivna ,ih je to, bolje rečeno, bi~a
samo u okviru izvesnog vođenja elkonomije i društva
pa, prema tome, !I1Jije imala na o~novu čega. da bude
prihvaćena Ikao neprebrodirva granIca za I'ad.:Il'ilke i siln-
diikate.
A:ko je situacija talkva, Irazlozi nedkonzervatiirvne
ofanzive, barem na ekonomskom terenu (premda ne
samo elkonoms1kom, pošto se ona odražava i na dru-
ge probleme), počinju pFuli6no da se razb~s'tnlNaju. Orv~
neokonzervativna ofanziva ima dva cilja, jedan ogram-
černji i neposredan, ali veoma važan, i drugi dugoročne
priirode.
Prvi cHj, onaj neposrednija., daje ovoj ofanziV!ika-
:ralkter pol,i'tičike operacije Ikoja teŽJi da iS<koris,ti protiv-
re6nost u koju je zapao sindiikat. U t,renutiku Ikada je
prothnniJk u teš'koćama, nastoja. da ga radd.ka1no napad-
ne ne bi li ga potUIkla :i dovela do toga da on ,izgubi
telkov1ne stečene na tradicionalinom terenu. U Italiji i u
t1rugi!l11 delovima sveta, danas prolaZJi!l11'o Ikroz etapu u
kojoj snage Ikoje stoje iza neolkonzervativne ofanzirve na-
stoje da ne dozvole da im promalkme trenutak u kome
se s'vndrkat 'kodka sa sopstvenom sudbinom 0., naravno,
one to hoće da u6ine taiko da sundiJkat 'krene putem
koj:i vodi natrag a ne napred. .
To je, po mom mišljenju, prva vaŽIla taaka, ah po-
stoj:i i jedan dugoro6ni:ji i dalekosežni ji cilj. Ne znam
do 'koje mere ikonzervatiivne snage veruju u sposobnost
lev;ice' da dospe do nelkog novog predloga ekonomsk.~
polit~ke - u smislu Ikoj:i sam 'I'31nije pc;>mer:uo - IkoJl
će predviđaDi stvaran i untenzivan razvoJ, ~h pove.zan s
ni'slkom stopom a1kumwacije, One, međut~m, znaju da
svet može Ikrenut,i u pravcu na Ikome bi se 'kap;i,tal,izam
okončao.
Ovde nešto treba da objasmi:m: nikada se nisam pla-
šio da ću biti optužen kao utopista, ali ne bih hteo da
se talkva eventualna osuda zasnuje na grešlk31ma. . jektivni element političke a'kcije - u smislu političkih
Posle OValkve eutanazije nad kapitalizmom, I'ekh
smo svakako bi i dalje postojao industrijski razvoj; na-
r06ito razvoj industI'ijs:ke produlktivnosti. Nema opasno-
sti da se ovo sman}i, naprot,iv, moglo bi se reći da će
se jav,iti veliIki i intenZJivan ,razvoj industrije. u smi~~u
postepenog smanjiv31nja Ikoli6ine rada Ikoju mdus:tr:1]a
izi:skujeda bi funkoionisa!la. To po~raz~me~a POlItIku
koja je 3lpsolutno. sposobn~ 'da pre~v:đa. '~ ko~a. ce ovak-
vo s'tanje pretvonti u sVOJ dugoroom elllj, ah. ilstO tak~
podrazumeva da industrija više neće biti domInantina m
288
u 'kv3lll6t'31t,ivnom ni, naročito, u 'kvalitativnom pogledu;
odnosno, da ona više neće uspev31ti da društvu nametne
svoje vrednosti: !konkurenciju, vrednost razmene i slično.
Ponavljam, ne znam Ikolilko Ikonzervativne snage ve-
ruju u sposobnost levice da definiše ti sprovede ovalk.vu
perspektivu. U sva'kom slučaju, njiima je P02lIl31to da je
ona istO'I"ijs,ki sazrela i od toga se brane. Na Ikoja načiin?
Ta;ko š'to .ponovo uspostavljajutracLicionalnu shemu raz-
voja zasnovanog na dnvkčijoj alkumulaciji, koja se po-
novo okreće tržištu. Ali, da bi fun;koionisa!lo, tržište za-
hteva da se ispuni jedan osnovni uslov: da raspodela
dohotka teče prema nekom procesu koji je kompatibi-
ian sa kapitalizmom. Upravo zbog 'ovoga se 'Ila polit'ič­
!kom p01ju vodi neo1conzervativna of3lnziva da bi 'se po-
novo zadobio ovaj osnovni uslov.
Da li jeneOlkonzervativna perspektiva iluzorna? Ne
ZJnan1. Mislim da se to ne može utV1I'd~ti - dopusuute da
se poslužim tom vrlo ružnom 'rečju - na »ol;>jektivan«
način. Da li je ona :iluzorna ili ne, zav,i,si od levice, koja
može postići da ovaj program propadne jedino alko
uspe da definiše alternativu o kojoj sam govorio. S dru-
ge s tr31ne , neokonzerv31tivno nastup3lllje takođe se može
zaustaviti, i to ne u dugom periodu, već u srednje du~
gom periodu. Pitanje je, prema tome, političko. To je
pi,tan je pOllhičlke borbe.
Romano Ledda
Pre svega, da kažem da se ne slažem s osnovnom
tezom Ikoju je u svom člaruku izneo Somaini, zato što
sunmjam u primenijivost teorije ciklusa na političku i
socijalnu borbu. Jedna stvar su procesi akcije-reakcije,
ofanzi ve-kon traofanzi ve , svoj s tveni poli tlčko-društvenom
konfliktu; druga je stvar, međutim, analiza zasnovana na
fazama, Ikoja ima nečeg mehaniČIkog pošto ignodše sub-
subjelkatakoji deluju, Teza mi nije ubedljiva č3lk ni na
činjeničnom nivou, odnosno na n;ivou onog,a što se stvar-
no zbiva u Evropi.
Svakaiko ne poričem da se evropska politiaka osa
pomerila udesno. Ja ča'k smatram da postoje mo~ćl1.o:
sti novih povezivanja na desnioi: dovoljno je ponnshu
bukva može bhi rea1koija na energetsIku nestašicu u po-
gledu ogcr:31ničavanja potrošnje, odricanja i potrebe da
se iZ1men i naš način mišljenja; ili u pogledu problema
roka i rata.
19 :\1:lrksizam u SktU 289
 Ono što odbacujem jeste to da smo svedoci stabil-
ne ti stablllJzovane tendencije koja će, nepO\-;-'atno, utis-
nutI svoJ Zlg predsto]ecJ:m gocl:l!nama. A to odbacujem
na osnoYUS'1edeOlh razmatranja:
.Prvo: Imam utisaK da se nalazimo pred totalnom
(krizom evropSlK1l1 pOlltIQk,lh snaga - poneKad smo je
nazIvati l.krtizoln »:lOeologI]e« i »(kW1tUIIl!lll« oI1]entaCI]a,
tKOP Je zallVanla pOl]tWKI ikatollcizam, nas Komuruste,
SOCljal:OemOlMatiJu, a ta:kode i l.l!Illerene l konzervativne
snage - za IKoJe Je pokret još uvek Ikalrakterističan
ZllaJK, srra(egija u razi lizgradnje J.rtd.
Vl'UgO: ne 6ini mi se da je moguće obuhvatiti ne-
kom opstom evropSKom prebQostaViKom razH6ite feno-
mene, političke i ru1uštvene procese, Ikoji su možda imali
sli6ne puteve, aLi ni u kom slučaju jednaike. Mticshm, da-
ilđe, da je numa izditerencirana analiza, raščlanjivanje
i preoiznost da bi smo priZllali sledeće: pobeda Sa Ca~'­
neira u Portuga,lu nema iste korene kao pobeda Marga-
ret Thatcher, a dolazak na vlast !.konzervativne vlade u
Svedsikoj je opet različit od ova dva slučaja.
n'eće: s parl<hl1lentamog li timbornog gledišta, bez ob-
zi,ra na labua:isti6ki poraz u Engleslkoj (koja opet ima
veoma Ikolehljivu izbornu rmasu, kao što pokazuju po-
slednji parcijalni d.zbori na kojima je došlo do pov'rat-
ka LaburistićLke partije), umnožile su se situacije u ko-
j,ima se demOikratske snage i UJ:nerene konzervativne sna-
ge sučeljavaju na gmnici od 50%, na tesnoj ve6ind. ili
na razlioi od samo nekoHko glasova. Odavde proizlazi
jedan uopštenijli fenomen - i ou ovom slučaju naglaše-
nijeg kontinentalnog IkaraJktera - teškoća ako Vilada-
v~ne, odnosno famozna kriza mogućnosti vladavine.
Možda me upravo ovo navo dr da posumnjam u So-
mainijevu tezu. Razmotrimo nekoliko činjenica. Nakon
prvog udara, talas koj'i, možda pomalo simp}isti6ki, na-
zivamo nec>l.iberalnim ispoljava znake gušenja. U nekoj
zemljii \CĆc c.koJ.lu;,-;;,,:;~::::, stabilnosti nego što je Engleska
(,kruha je Francuska, na prin1er), prvi neoliberailli elks-
periment u :koH se upustio duet Giscard-Barre, bučno
Je propao. Ja o\de ne aludiram ni na ka!kav politički
problem, na pitanje parlamentarne većine .ili manje od
toga, koji igra na rasce.p do koga je došlo među sna-
gama leviice. Mislim na ekonoms1ko-socijalne probleme,
koji su se, .prema jednodušnom priznanju, u Francus-
koj pogoršali. S druge strane, upl1kos svojoj odlučnost~
i u.pornosti,konzerTat:ivnoj vladi Engleske ne polazi za
rukom da lansira svoj )}projekt«, a neobična je nedav-
na polernilka između jednog od vođa neoliberaliZima, Mil-
tona Friedmana, i )}gvozdene ledi« ,koja je .izjavHa da
290
ipa!k mora da vodi računa o odnosu snaga, u datom
sLučaju o engleskom s:i:ndikatu.
Ako nalkon što smo se pozabay;iloi prvim is\kustvJ-
ma, pređemo na perspektivu, teza umerene stabi:lizadje
- u sadašnjim demokratSibm formama - č1ll1i mi se
još manje prihvatljivom. Postoj.iduboika 'kriza zap ad-
njačIkog društva ~ duboka promena u svetskom poretku.
Nije slučajno što su izvesni procesi počeLi da se
javljaju 1973. godine, kada je došlo do promene odno-
sa iZJmeđu zemalja proizvođača i potrošača naDte. Ako
hoćemo da zamislimo scenario za sledećih dvadeset go-
dina, alko hoćemo da sagledamo čitavu lepezu problema
koji se tiču sirovina, nešto se bez ikakve sumnje dubo-
ko izmenilo i ne čini mi se da zakoni slobodnog tržišta
(neka me Napoleoni i Somaini isprave ako grešim) čak
ni u mehanizmima svetskog tržišta, ne mogu odoleti
ovom udarcu. I uopšte nije slučajno što se i najokore-
liji neohlberaH, kada je reč o primeru nafte, pOZJivaju na
nešto što je u dubokoj suprotnosti s tim zakonima.
Drugi objelktivni podatalk kojoi bode oči jeste da se
već pojavila duboika protivre6nost između tri indus t Ii.j-
soki razvijene oblast:i. Da to Ikažemo na jednostavan na-
čin: danaŠlnji svet više ne ,t[-pi tohko oblasti koje na
ser,ijs:ki naćin :proizvode istapotmšna dobra. Neko će
morati da plati ceh i da nestane. Ovo sada objašnjava
onaj već toUko zaoštreni trgoV1insiki konfliikt, monetar-
nu nepogodu i ceo sikup protiwečnosti koje se mogu
def.i1nisati kao međU!kapital:istiČike, 'koje izazJ.vaju posve
novu formu neujednačenog razvoja ,i snažno uslovljavaiu
sVaJku l.l!Ille['enu i konzervativnu hipotezu u Evropi. S~ld
bina oVaJkvih protiv:rečnosti jeste da će se one produb·
ljivati do kraja ovog veka i da će sve \~iše odliikovati
razvoJ .pol'il1:ičlkog života na Zapadu, aJko se ne bude pre-
šlo na jasnu al:terna1,ivu (da li je ona pri sadašnjem
s tanj ustvaI'i uopšte moguća'?) u vezi s presudnim pro-
blemima: s jedne strane, Ikao što je rekao Napoleoni,
pokuša i da se razbije shema izvesnih društvenih snaga
(no, ovo za sobom povlači ograničavanje demokratskog
sistema, stavlja dakle na diskusiju novi niz drugih pi-
tanja; zatim, unutrašnje cepanje, ne samo između Sje-
dinjenih Američkih Država, Japana i Evrope, već oi na
samom starom :kontinentu, koji teret ikr·ize prebacuje
na slabije zemlje kapitalistiČ!kog zapada, a ne samo na
oblasti u'ećeg ili četvrtog sveta; prelazak na vojne akci-
je da bi sereprodukovao nekadašnjoi odnos »centar« i
»periferija« (sever i jug).
Konačno, ne verujem da je skretanje udesno radi-
kaLno, čvrsto, da ga je moguće definisati Ikao trajnu
291
tendenoiju" Zato situaciju vidim kao utakmicu Ikoja je
još uvelk veoma otvorena i u 'kojoj nag~ašava:m prO"~lem
poilitič'Mh subjekata pa, prema tome, ,1 sposob~ostI le-
v,ice da pOlkrene inicijat'ivu Ikoja će se pokazatI odsud-
nom i relev3!ntnom. Loptica je, dakle, prebačena nama
levici. I ovde je potrebno p()IhenutJi temeljno razmiš'ljz:-
nje koje će pretresti ako nam nije želja da samo ?bn~­
v1mo gradivo iz :is'torije, š,to je ,talkođe potrebn? - l ,~aJ­
svežija 'is!kustva. Mislim na poćetalk sezdesetIh gOQ[ma,
'koje su omogućile da se nazre nova ~inc:~ilk~ u od.no-
sima na lev'Jci, podstrek u pravcu uJedInjenja lev'Ice,
na:roči:to u S t:l"uj i firancuskog »zajednickog programa«.
To je bila opipljiva stvarmst u mno~.Lr:1 zemlj~ma, d~
te mere da je bilo povoda da se pomm)~ »J?edI!~ransil('l
socijalizam«, socijalisti i komunisti ItalIJe, Spa?.IlJ~, .POl:-
tugala i Francuske ,kao snage jednog novog uJedImtelJ~
sJkog odnosa unutar evropske levice. I u .c:vome p~~t?J l
poulka, lekcija ne samo što se metoda tIce nego 1. st?
se tiče sadržine. Nego, u čemu je bila slabost ove akol-
. .)
Je.
Čini mi se da je bitno to - za pr1mer je u ovom
smislu bio zajedniČki program komunisti6ke i s o cin a-
Hsti6ke partije Fmncuske - što se stiglo do jedins1ve~
nih povez3!nosti, prvenstveno spaianjem obeju ponicija
!koje su u suM'ini bile različite. Taj proces nije bio r~­
zultanta zajedniČikog traženja i )~mešanja karata«. RadI-
lo se odva »odseka« ikoji su se uspostaviLi, pDi čemu
je sV3!l(;i ostao jednak sebi, ikoii se nisu upuštali u dis-
kusije. U ovom 1renutJku m3!lo mi je stalo do toga ko
snosi odgovornost za ono što se docnije dogodilo; me-
ni je stalo da kažem da »zajedniČlki program« "pre.d~tav­
!ja potvrdu načina nakoj,i je mogućno uspostawtl so-
lidno jedinstvo na levioi, pod uslovom da se 0:r:~ og:-a-
niči na sabiranje razl·ičitih falktora bez »zao'k:J.lUZJIV3!nJa«
jedne hipoteze, postavke za istraživanje, tnicijat!ivu, stra-
legiju levice.
Danas mi se čini da je s ovom nadom svršeno, i to
ne samo u Francuskoj. I u Spaniji postoje trvenja koja,
između ostalog, snažno utiču na sindikalni zaplet; u
Portugalu je suprotstavlj3!nje ozbiljn?:_ Kao ~r:imer ?a-
vodim jedino zemlje gde su komunistleke partI]esnazne
: gde se, dClJkle, problem najočiglednije ispol)ava.
Neao ovde se javlja i jedan pa:radoks, ledna pro-
tivrećn~st. Zapravo, dok u nekim zemljama dolaZIi do
strocrocr suprotstavljClJnja,komunista i socijalista, sazre-
vaju'" L~lovi za ponovno USRost3!'l~janje jed~nstv~ iZI?e~u
njih; determiniše se čhav niz ob]eJktlvmh l subJektIvmh
292
uslova Iko}i, danas više 'nego ilkad, idu naruku procesu
ujedinjavanja.
U ovom smislu - premda se o tome mnogo govo-
IlNo kroz štampu - ne bih se baš složio s a:nallizama
tipa »rekvijem za eVLrolkomunizam«. Evrokomunizam ni-
je, niti hoće da bude, posta'VIka Ikoja se ogranJčClJva na
domen !komunista, već je On postavka za 6tavu eV1rOp-
sku levicu. Prem? tome, On n,iik:a:da nije ls1djučirvao mo-
guće polernilke, poteškoće ili čak suprotstavljenost liZJme-
đu komunistiOkih partJija zato što bi to moglo dovesti
do neugodne situacije.
Kada smo govoDHi o »trećem putu«, hipoteza koja
nas je pokretala bi:la je hipoteza preobražaja u socija-
list!iOkomsmislu, koja bi sve čmioce evropskog radnii>
kog pOlkreta obavezivala na disilmsiju i o delu sopstvenih
»vradicija«.
Nije sllJčajno - a čini mise da pi valjalo izvršiti
dublju 3!n3!lizu spo:zmajnog tipa, - da ono što se deša-
va i ono olko čega Ise vode debate na levioi ,potvrđuje da
podeljenost danas posto}i ne sa:mo među !komunistima
i socijalistima, već da ona Dražima i komunisti6ke i so-
oijalističke paDtije a, često, i socijaldemokratske, sooi-
jalistioke komunističke formacije.
U ovom smislu, ponavljam, valja se angažovClJvi na
spoznavanju, razumevanju; s jedne strane, čini mi sc
da je razmišljanje sporije u odnosu na rokove kO'je na-
meće Ikriza aH, s druge, možda je ono i brže nego što
to mi s3!ll1i p>revjJostav"ijamo.
Hteo bih da ukažem na neke primere. FaJmozno pis-
menosaopštenje Palme-K,rdsk.j-Brandt, od pre nekoliko
godina, u ,kome su t!'i veHka 'tumača sooijaldemoikrati-
je po prvi put ne samo povela kritiCku debatu o sopstve-
noj egzistencij.i i pradisikutovaH pit3!nja ne samo iz
oblasti ekonomi je - K,reiski ie bio veoma strog pre-
ma eikonoms1kom modelu zasnovanom na raS'ipniŠltvu
- već su se suoči1a i s odnosom država~društvene
snage, iz čega je docnije potekao Palmeov predlog tre-
će faze ekonomske demokratije. A:ko pogledamo doku-
mente i programe holandsike, austrijske, francusike, n:-
i same nemačlke socijaldemakratije, zapažamo da su de-
bata, polemilka,_ kao i rad u ovim partijama daleko od-
ma,ldi, da su mnogo bogatiji i ])ovezaniji nego što bi-
smo to mogli pomisliti.
Napokon, želeo bih da podsetim na na6n na koji
je tolkom poslednjih meseci vođena diskusija o pToble-
mu bezbednosti, na lepezu stavova. predloga, preolku-
,pacija, diferencijacija koje su nastale.
293
 Želim da bude jasno da mi nije bila namera da
stvorim ružičastu sliku i da forsiram, više nego što je
umesno, nagoveš<taje onoga što se dešava. Kada govol'im
o »novirri«, govorim o stvarima koje su tek ou zametiku,
oije se crte jedva naziru. Ne pr1lG'ivam dug put koji
preds<toji Hi činjenicu da će se on i dalje prevaljivat:i uz
'razdore, polemike, moguće koraJke unatrag pa, prema
tome, i uz slabosti evropskog radničkog pokreta ikao
autonomnog političkog entiteta. Ali, u ovom trenutku
valja uikazati na nove elemente i na elemente pomera-
nja i, naročito, znati da razvoj unutrašnjih kriza - po-
litič:ldh, socijalnih, ekonomskih, kulturnih - ou evrop-
s<k<im zemljama i na međunarodnom nivou, nudi .izvan-
rednu priluku, mogućnost možda :kakve do 'sada nije bilU.
za objediniujuće Qrocese na leViiai.
Da sada postavimo i_ poslednje pitalnje: šta da se
preduzme, odnosno s kakvim predlogom da se istupi?
Uplašila bi me ideja o tome da se danas u okviru levice
vodi di5kusija koja bi prvenstveno bila ideološke priro-
de. U ovoi etapi meni se č1ni da bi bilo daleJko produk-
tivni je da se diskusija vodi na dva ili tri ;konkretna te-
rena, a da se kao premisa obavezno uzme zajednička
anaLiza odlLka krize.
Pobroiaću teme. Čini mi se da danas ;prvi teren je-
dinstvene inicijative na kome bi mogao da pOIlilkne novi
predlog levice predstavlja čitava oblast problema bez-
bednosti i mira, ,koja se pokazala veoma plodnom za
pol.itiČJke ,kontakte;: i pribli.žavanja gle~,išta. Dr~ga obla~t
bi se ticala odnosa sever-Jug. ~teo blh da kazem da Je
to u ovom trenutku središna tema, koja levicu pOZIva
na po Evropu sudbonosno okupljanje. Sledeće pitanje
odnosilo bi se na energet~ku i ono je sva:ka:ko daleko
složenije i teže, jer na diskusiju stavija modele raz:voja,
uslove života, nacionalne i, možda, nacionalistiake inte-
rese. Napokon, Evropu, nienu ulogu, njenu perspektivu.
No, ovde smo već počel.i da se bavimo iednom temom
koja obuhvata u sebi mnogo stvari odjednom,
GiLlseppe Tamburrallo
Najpre da iznesem nekoJi,ko zapabn ja Ll vezi sa
prethodnim izlaganjima. Slažem se sa mnogo toga što
je izneo Gambino, ali se ne slažem s objašnjenjem ch
»znatna doza utopizma« važi za ce1u Evropu: a,ko /:
Italiju važi, bilo bi potrebno izvesti ZalkI jučak da je ovo
bio bum~rang, koji ie pogodio rež1mskepartije, ali i lc-
vicu u v·idu »OSelke«.
294
II rezuhatima poslednjih političkih izbora više ne-
g? dIreJktnu posled.ic~l ove »znatme doze utop{Z1ma«, vi-
dIm oseku. ~etermIDIsar:u razočarenje::n u osporavanje
pro::nene, .koJe se povecalo u znatno], delom »utopi}
slkoJ« nlen.
v . ~apo~~?nijeve postavke plene, no ne odgovaraju na-
s~J sItuacIJl. To su postaV'kekoje mogu važiti za rešava-
I~~e problema postindustrijskog društva, ali ne i za Ita-
~IjU, k,ojoj je od svih kap~~alistiokih zemalja najpotrebni-
Ja veca .stopa akumulacIje i investicija da bi se rešili
problen~I. modernizacije koji su ,karakteristični za našu
~konomlju,. za. čitavo naše društvo: društvo koje se mo-
ze. smatratI VIŠe predindustrijsbm nego postindustriJ'-
shm. ~
., S ~rug~ strane,. pr?tivrečnost na koju je urkazao Na-
pol--:?DI upravo odhkuJ~ proces borbe za socijalizam II
}~~lr.)l: s Jedn~ st·rane, Imamo razvijeniji i snažniji rad-
11l,oln pdkr:et l,. s ~r~?e, širiv.~ dublji proces remećenja
Z~kOl1ltoStI l~apltahstIdkog trzlsta - proces koji na dnev-
~1 red stavlja probleme tipične za postindustrijs,ko dru-
S,!VO- i to u jed~oj. z~I21lji kalkva je naša, gde je nužna
\ Isoka s.topa kaplt~hstlCke ahtmulacije da bi se reši1i
pmbleml zaostaJanJa.
I I?a?iel B.e1~. ~.aže da Sjedinjene Države, ikoje pred-
v
sta\.ljajunajzrehje drustvo, ne raspolažu istorijs'kim
subjektom .za prelazak u postindustrijsko društvo, da bi u
t~ svrhublO potreban radnički pokret takve snage i sve-
~tr. ~a'kvu imai~~lij~ns'ki. pokret. U Italiji se javlja "sub-
,le~tlvn.~ ,zre,Iost . ahv ne l ,,<:bjektivna", s obzkom da se,
f I~tonJskoJ fazI nase zemlje, aJko ne uobražavamo rev 0-
i.u~lOnarne »,s'kakov7«,. ne. mogu primeniti zakonitosti
"I~Je, se d_l:1boko razhku lU l alternative prema kOjima su
?,kar aJk tell s:::ne prethodne faze razvoja, odnosno tržište
1 alkumulaCl]a, budući da mi pripadamo !kapita1iZimu.
~ . , ~re nego društveno-ekonomskog modela, odnosno
:tl Ci!dl1I':10 g modela, p:obl~m se tiče subjektivnog aspe'k-
la, \odece. snage raZV01a, Napoleoni ie nekada teoretisao
.0 S:1VeZ~l Između proiz\'odnih snaga i radničke ,klase u
ko.me bl. :~ zamenu za ~?\IJJjn1J skbedu zapošJiavanja i
p.lv~:iuz~tmc~e aJkun;ul~c.l]e, radnicka klasa zadobila poli-
~1':1\0 _H~~S!\O .Ll ~rzaVI 1 tl plan.i:-aniu. Nešt,) Doput pro-
~_sa ~0.1.!:o' 1a\1O L: FrancuS'ko] pod pojedinim Lujevi-
~~~ kop su feu~~lll1r~ ~?sl?odar:ir::a. garantovali privile-
. , , ~h su O? n}Ih ?':Jbllah nohtlOb suverenItet, osnov
za drzavu kOla ce bItI ,noel tl DT'f)nast ancien regime-a.
. ~e~du bih hteo da uoitam. da .Ji 021. uz slabost, koia
Je st, arna, ovog ponovnog nadu'an]a neo konzervativizma
295
 - ja ta više vali m da zavem nealiberalizmom - ne vidi
i naglašavanje krize evrapske levice.
PozabavimO' se temom neOlkanzervativne afanzive u
Evwpi. Da li u avaj afanzivi - ili panavnam i7Jbijanju
- pastaji zbir lokailnih fa!ktara kaji se ne mogu uopštiti,
ili tu ima,i zajedniČlkih faktara?
Somami je učiniO' pakušaj dastajan hvale da nađe
zajedničlki imenitelj za različite ev,ropske levice ali, uis-
tinu, teš\ka je naći zajedniČlki imenitelj za KP Franc.usike
i za halandsku sacijaldemakratiju. Smatram da avakve
pOIkušaje treba činiti; ne samo zata šta su važni na tea-
,]1ij~kom polju, već i zbag .politi6kih adraza kaje bi magli
imati,s obzirom da vode približavanju razli6tih stavova.
Međutim, tu se javljaju mnogi problemi.
Nema nika1kve sumnje da Evropom duva snažan kon-
zervativni vetar. kka razmotrimO' čitavu Evropu a tIle sa-
ma četiri zemlje Ikoje je Somaini analizirao, naći ćemo
da je, do sada, sacijaldemdkratija uspela da pobedi sama
u Austriji i da ie njena pabeda, šta se Nemačke tiče, pad
zna!kom pitanja. Pre nekaliika minuta, u razgovoru koji
smo vodili, Napolitano mi je probudio jednu nadu.
Napolitano: PreneO' sam optimizam ostalih, ne svoj.
Tamburra12o: NadajmO' se daje optimizam nemačke
socijaldema1kratiie patlG'epljen izbarnim reZLtltatima; ako
iz~bi saciialdemOlkratiia u Nemačkol, Evropa će učiniti
dtmd karalk u mavcu hladnog rata. Strauss je biO' ume-
ren ~u nedavno i deb8ti u Bundestagu, ali nama je poz-
nata ,ka ie Strauss.
Neuspeh levice u Francuskoj nije uslediO' zbog 0'12-
štih uzraika, već je zavisiO' ad lokalnag fa'ktora, od odluc-
nasti i politike KP Francusike.'"
Masavno nazadavanje levice u Italiji ne zavisi od uz-
rOlka poput onih koji su daveli do poraza, na primer,
Socijalističke partije Portugala, ili do poteškoća Ikoje je
imala socijaldemokratija u nardijskim zemljama, nego
zbog različitih, italijanskih uzroka.
Rezultat evrops'kih izbora - važan pokazatelj koji
se tiče svih partija levice pojedinačna, i svih njih zajed-
,no - dokazuje da je gubitak znatan.
Razmotrimo šta se to zbiva u nekamunistićkoj EY-
ropi, u severnaj Evropi. MožemO' r~ć.i da Palm~ nije imao
sreće međutim ne možemO' gOVontl a EvropI kao o ab-
lasti ~ kajoj se' gradi izvesta;;: tiP. :Iruštva, ~~ svim <:>gra-
ničenjima i premisama ili obećanJlma daol11Jeg raznt,ka;
* Ova diskusija vođena je 1979. pre izbora Franc;oisa Mitte-
randa za predsednika Francuske. - PrinI- red.
296
VIse nije reč o državama socijaldemokrats1kag modela
welfare state-a.
A šta se dešava u južnoj Evropi? U Š:paniji ne sama
daddlazi do sve većeg pogoršanja (iako bi se stvar,i mo-
rale popraviti pasle :cbližavanja 'karnunista i sacijalista) ,
već i sve većeg propadanja levice; samo ne iz istih raz-
laga kaji su bidkirali n3.JpredovalIlje nardijske sooijalde-
mokrat!ije.
Poraz Saaresave partije u Portugalu nije kompenzi-
ran napretkom Cunhalove partije; javio se pazni feno-
men - da se u Portugalu razvija zatvorena komunistič­
(ka partija lenjinističkag tipa, kritična prema evrc1komu-
nizmu, dok u Španiji nazaduje atvorena, evrokomunistič­
ika partija.
Ipak, pašta sam se pazvao na loka:lne, nacionalne
faktore, što je bilo nužno da ne bih zapao u generič:ku
analizu, slažem se s on1ma šta tvrde da je neo1konzerva-
tivna (ili nealiberalna) ofanziva previše široka . difu:ZJl1a,
previše uopštena da bi predstavIjala zbir specifičnih fak-
tara. U osnavi neoliberalnag naleta postaji uopštenO' od-
bacivanje sacijalističkih, 'komunističkih, saoijaldemokral-
skih modela; etati:cma i politizacije društva, ko}i su,
premda u različitim vidovima, u stvari zajedniČIke odlike
alkcija sacijaldemakratske vladavine ili programa levi-
čarslkih partija iz opozicije; sve u svemu, odbacivanje
»predstave« evropske levice.
Da budemo preoizni: levica je nosilac planova, soci-
jale, državnog vođenja, državne kontrole, koji se u dob-
roj meri rešavaju kraz procese bkakratizacije, ,kroz kor-
porathnne isindilkalne privHegije. Nealiberalna ofanziva
napada levicu na avam palju i nailazi na dosta širok au-
ditorijum. Zbog ovoga ne delim Somainijeva mišljenje o
tome da je iscrpljena dijalektiika između desnice i levice
i da je levica prinuđena da čini stvari kaje ...
Som.ail1i: Bila je prinuđena, ..
Tambl/tral1o: U redu, »bNa je«, sada više nije, jer
»ciklon Maggy«* je pravi dklon, an je ideološki protiv-
stav levičarslkoi koncepciji društva, Ovo dokazuje da je
Engleska, kao što je Marx govoriO', zemlia gde se revolu-
cije v'rše postupna, ali se stvarno wše. Mi pomno izuča­
vamo alternative, a stvari se završavaju na reformizmu.
U Engleskoj se, u ambijentu stabilnog demokratskag si-
stema, pojavljuju alternative društvenih lwncepcija i mo-
dela odnasa između građani'I1a i države.
Zar vi ne verujete da se u ovom neo:konzervativnom
naletu (i tu leži abjašnjenje zašto kažem neo1iberalnom)
* Odnosi se na Margaret Thatcher.
297
 P?stoji vez~. izmeđ1! individualistiČIkog karalktera čitavog
-nIza oblastI? l:ZJme~~ programa komunističkih i socijal-
de~akrat~k~h partIja welfare state-a postoje ogromne
:'azhk,e, a'h Ima !u i )edan zajednički element: ekspanzi-
J,!- drzaye, rastuce bIrokratske forme, poništavanje indi-
vldua!~nIh vrednosti, š·to gasi inicijativu i stvara ogrom-
ne .~rzavne aparate. Ovakva socijalna država rešava ma-
tenJ~'l'n~ prob~eme egzistencije, ali izaziva druge potrebe,
»novo sl,roma:,.tvo« o kome se govori; zanemaruje proble-
me kvalIteta ZIvota, stvara mar<Tinirane manjine pa pre-
ma to~e, po?stiče pon:eranja ;a miJkro i makro s~cijal­
nom nIVOU ~zene, mladI, droga, ekologija) i širi, čalk i II
ma.saI?a kOje su daleko od ova1kvih pomeranja, neprija-
te~jsb stav pr~:na bir<Yk~~tiji socijalnog tipa koja guši,
prema nadmocI sekretarIjata, partija i sindikata' stva-
~'a p~tr~bu da se živi u povezanijem društvu, manfe kon-
~O~·~lst.IČlkom! n:anje bi,r<Ykratizovanom, otvorenijem za
IUlCI)atIvu pOjedmca .. Ledda je u pravu kada govori o sla-
bosf.! ovakve alternatIve, samo pod uslovom da se udubi-
mo II ovu .promenu mišljenja, makar kolilko veHka Hi
rr: ala ~n~ brla, i vidimo koji je njen predznak, koja je
IlJena Istms1ka valenca. U osnovi izvesnih formi reaaova-
nja protiv »etatisti6ke« poHtilke levice, koncepcije i pTalk-
s~ .lVelfa;e state-a l.~ži nužnost da se izmeni ova1kva poli-
tlIka, kOja nesumnJIvo predstavlja pravičan odaovor na
probl~~ ~materijalne egzi~t<?nc~j~; ali Ikoja teži d~ suzbije
l UgUSI lju~ske vrednostI, mdrvldualnost. Epoha socijal-
~og reformIzrna završila se u socijaldemokrats'kim zem-
lj.,:ma zato što je dala sve što je mogla da da, a zapravo
nIJe dala odgovor na nove probleme. »Etatizam« se u
zemljama na jugu Evrope javlja ,kao birokratizacija, kao
nad:nenost. p,:~tijskih i sindilka:lnih kadrova odvojenih od
drustva kOJe Cl~1 gr~đanstvo. Državna socijala je u !ta'liji
pogotovu stvonla SIstem demohrišćanske moći nanela
oib.ilj~e šte~e .ei~onomiji,. dovela do ravnodušnosti prema
polItIcI. IdejnI l strateški napor levice sastoji se u tome
da ~~av~. sh:,a~i u fun1kciji uvećanja sfere inicijative,
partIcIpacIJe, Istmske slobode čoveka kao individue.
. ~:~o stvari taiko stoje, u oživljavanju desnice postoji
mIstIf:vkovani zahtev za novim i različitim kvalitetom
socijaliZJma. Naša misao o odnosu između države i indi-
vidue ne seže do naših početatka, do istinske suštine
mal:ksizn~~, ~oja je antidržay;na. U .Manifestu je zapisano
~a Je s?cIphzam društvo slobodnih i jedna1kih ljudi, pri
ce~u Je sloboda svakog pojedinca uslov za slobodu
svrh. Ja zato imam vere i optimista sam.
298
Euge11io Somai11i
Pre svega hteo bih da objasn1m na koji nacm hipo-
teza jednog p<YlitiČikog dklusa zajedničkog za razne ev-
ropske zernlje, iako predstavlja veliko pojednostavljenje,
na:lazi neke elemente poređenja istorijS!kih promena koje
su se desile talkom poslednjih decenija.
Izborni rezultati, premda su :mi to sugerisali, nisu
najoči~ledniji niti su indikativni za stepen kontrole koji
su snage levice ili desnice imale nad vladama.
Značajnija mi izgleda činjenica da su, tdkom i~~esne
faze, snage levice i pokreti udruženi s njima izrazIlI. or-
ganizovali, racionalizovali bitne akcije i društvene zahte-
ve kojima su vlade morale da se pozabave. Vla'de su se,
dakle, čak ikad se nije radilo o državama pod kontrolom
·levice. susre;le s problem~ma koji su nosili pečat levice i,
premda nerado, bile su prisHjene u više nav,rata da daju
odgovore analogne onima koje bi dala levica da je bila
na vlasti.
Potvrda ove funkoije filtra i sele;kcije zahteva koju
je vršHa levica može se naći, po mom mišljenju, u činje­
nici da su radni6ka klasa i njeni predstavnici biH glavni
korisnici društvel1lh preobražaja koJi su se desHi iZlmeđu
polovine šezdesetih godina i polovine sedamdesetih (što
se tiče raspodele dohotlka Hi vlasti i sL), čak i u nekim
zemljama ili totkom nekih faza u kojima radnički pokret
nije odigrao ulogu pokretača ili podstrekača društvenih
akcija. Verujem da je do toga do§lo usled činjenice da
je, za snage levice koje su bile u vladi ili ,koje su organi-
zovale masovne p<Ykrete, bilo prirodno da sa radničkog
aspekta protumače tendencije i zahteve ,koji su se u
društvu formirali i da radničku klasu smatraju glavnim
'korisni'kom reformi koje su zahtevan e ili ,koje su uvo-
đene.
Krukva je bila levica koja je igrala ovu sele;ktivnu i
hegemonističlku ulogu u konfrontiranju društvenih alkci-
ja? Rekao bih da i~ to bila soci jaldemokratska levica, s
ponekimkalemom utopijskog sindikalizma ili radirkaliz-
ma nastalim Ll kretanjima tokom šezdesetih godina.
O\"im ne želim da tvrdim, naravno, da je čitava evrops'ka
levica bila ili da jeste socijaldemokrats:ka. Uvek postoje
selektivni mehanizmi zahvaljujući kojima se samo jedan
deo mogućnosti predstavljenih od strane neke političke
snage transformišu u alkcije, a jedan, još manji deo, pre-
obražava u stvarnu institucionalnu promenu.
Rekao bih da je pečat koji je ostavila levica odgova-
rao na izvestan način socijaldemolkratskom elementu ko·
ji je u njoj bio sadržan. Ja bih u tome video potvrdu
299
 6~~jenice da je levica, onde gde se suštinski javolja u so-
cIJa~den:okratskom obliku i gde je, dakle, bila manja
ra~I~lka.. Između m<;>gućnosti i stvarne a'kcije, razvila eks-
'1?lIclt,~~]e (s domll1a~'tne. pozicije vlasti) svoju vodeću
!unkcIJu. Gde to0ga lllJe bIlo, kao u slučaju Italije, levica
Je. ~ozda dopnne!a većem alktivinl!nju društvenih snaga,
ah)~ zato u manjem stepenu sprovela kontrolu nad ko-
naOlllm fazama procesa seleJkci je društvenih zahteva. Re-
z.uItat ova:kvih kon!rastnih akcija bio je da je u tim zem-
!Jan: a l~vlca ?stavr!a manje sistematičan žig u poglede:
mstltuclOnalmh promena.
Pošto.. sa~ uk~vz~o ~a ove ~'azh~e, mogu se složiti s
Na1?oleolllJevlm mlsl]enJem da Je levIca, a naročito sindi-
katI, :presudn? o~elež.jla društvene preobražaje tokom po-
slednJe decelllJe l da ona, sledstveno tome mora da raz-
matr:a. sadašnju elkonomsiku i društvenu' krizu ne kao
spolJl1l faktor, kao ohičan zn8Jk slabosti sistema protiv
Ikoga se bori, već kao nešto što je eksplodimio u toku
r.roce.sa transformacije (u veliikoj meri pozi,tivnog) za ko-
JI lenca .snosi zmačajnu odgovornost. Po mom mišljenju,
moglo bl se govoriti o cilkličnom zadkretu u konzerva-
~ivnom smislu, upravo zato što se društvena kr:iza oštri-
Je odražava kao politička kriza na levici nego na desnici.
Prizmavanje ove krize levice ne srne nas navesti na
generalno negativan stav priilVkom konfrontir8Jnja onoga
što je ostvareno i projeJkata iz protekle decenije. To {a-
pravo izisikuje dubi je ispitivanje svega što se učinilo i
što se nije učinilo, procenu uzroka, selekciju onoga što
j,e i ?alje valjano i moguće, i onoga što to više nije, pa
C8Jk l spremnost da se kao valjane priznaju izvesne kri-
ti:k~ (na .primer,. n~olibera1ističke), uperene protiv tra-
v
dlclonalmh uponslllh tač8Jka levice.
Naji~~rukn~tija odlika decenije 'koja je bila svedok
l:e~err:<;>nlJe leVIce jeste, po mom mišljenju, postepena po-
lrtIzacIJa društvenog procesa raspodele idodele sredsta-
:'a .. O~? se pak~~l? kroz razvitak masovnih organizaci-
Ja l. n]l~::)Vu moc, Ih ,kroz interventne projekte, kroz cen-
trahzacl},u ~red~tava 'koja se politički kontrolišu putem
ekspanz.1J e Javl1lh tr~Š!kova, usmerenih na ciljeve preras-
podele l posredovan le u konfliktima. Levica se našla u
!krizi. ~ato što se .~spoljilo nešto suprotno predviđanjima
tradlclOnc:lne .~oc1Jaldemakratske hipoteze, koja je u pro-
cesu P?ltIZaC1je l posTedovan ja videla ono što je bilo
na!ll~nJ~no ublažavanju konflikata i razlika između po;-
raznje l ponude na društvenom nivou. Rezultat je bio
Ikumu]ativr:i. po~~st društvenih zahteva, pothranjen nji-
hovom polItIzaCIjOm upJ1kos smanjenju ukupnog kapaci-
300
teta ponude sistema, usled pristizanja spoljašnjih poveza-
nosti, dugoročnih promena u rastu produktivnosti i čita­
vom složenom nizu drugih falk tora. Proces transformaci-
je, čiji je pokrovitelj biia levica i za koji je levica vezala
sopstvenu političku sudbinu, docnije se pokazao nesta-
bilnim.
Hteo bih sada da iznesem ne!lwHko zapažanja u vezi
sa problemom planiranja. U prošloj deceni}i im~li smo
nekoliko različitih obUka pakušUJja planiranja.
Njihovi najsavršeniji izrazi 0i njihov najznačajniji
!"1eLlspeh) bili su, po mom mišljenju, pokušaji upalil:'
dohot:ka. Neuspeh pomenutih pokušaja nije znač.io prela-
zak na razvijenije i efikasnije forme planiranja, već ,kri-
zu i delkadenciju ideje planiranja uopšte.
Da bi se danas ponovo poseglo za konceptom plani-
ranja, valja poći od priznavanjaindividua'lnosti pojedi-
nirrn opštim karakteristikama razvoja kakav se želi ili
lk8Jkav se zahteva na osnovu sadašnjih uslova, ili poći od
Ikritičkog bilansa is!kustava i već pret,rpljenih poraza.
Što se tiče prvog aspekta, slažem se sNapoleonijem
da i veze koje su postavljene na osnovu nekog načina
raspodele dohotka koji je previše krut OH koji teži rb
se kao talkav održi), spoljne veze uslovljene prirodnim
faktorima (energetski izvori) i promene u raspode-li do-
hotka na međunarodnom nivou - iziskuju da se indivi-
dua'lizuju i realizuju forme rasta usmerene ka dobrima
i vrednostima koje će podrazumevati neki relativno nizak
procenat investiranja u dohodak (Ikompatibilan s takođe
sadržanim procentom zarade), relativno nizaJk procenat
proizvodnje materij~lnih dobara u dohotku i relativno
nis'ku potrošnju energije po jedinici materija'lne proiz-
vodnie. Što se pak tiče drugog aspekta (ti. kritičke ref-
leksiie o prethodnom is!kustvu)' čini mi se da ie levica
stavila na dnevni red problem planiranja uglavnom na
bazi sve veće supstitucije rasceplkanih centara odlučiva­
nja o tržištu državnim centrima odlučivanja. usredsre-
đenim j oriientisanim direktno na političke cili eve. Ova
sve veća supstitucija bila ie rea1izovana i nioj se težilo
usvaianiem sistematski širene internretacije keinziianske
ekonomske politike. Čalk i one noUtičke snage koie su
odbach'ale teoriisko prihvatanje !keinzijanstva mOf!le su,
u polemici keinziianaca protiv nekih automatizama tržiš-
ta. da pronađunarciialan. ali efikasan. instrument u bor-
bi Ikoia se f!eneralno vodila protiv tržišta ili u prilOg sve
većeg o2'raničavania iH kočeni8 tržišta.
Keinziianski stav o oslobađanju monetarne nolitike
kako od institucija čiji ie cilj privatna korist, taiko i od
veza i podstreka koji pot,iču: od međunarodnih tržišta,
301
da bi se poverila nekoj državnoj instituciji čiji će cilj biti
zapošljavanje, razvoj i zaštita privatnih i javnih subje-
kata trošenja i investicija - imao je tendenciju ponav-
ljanja na neograničenom broju terena.
·Osim ciljeva racionalizacije ekonomskOGb sistema ,
g le d Ište o supstitucijisnaga tržišta javnom alkcijom bilo
je t3lkođe u saglasnosti s ciljevima levice u vezi s pre·
raspodelom, u meri u <kojoj se od tržišta oduzimalo de-
terminisanje dobrog della prihoda ipodrazumeva1la sup-
stitucija nekadašnjih centara vlasti drugim, novim ceH-
trirma.
Po mom mišljenju, ispitivanje plCl!niranja danas bi
moralo da prevaziđe horizont supstitucije snaga tržis-
ta, da bi se na dnevni red stavilo i ono što bil; ja naz-
vao problemom racionalizacije.
Ova racionalizacija mogla bi se izvršiti u dva pravca.
Prvi bih nazvao usavršavanjem trž,išta i jačanjem
sposobnosti da se odgovori na impulse tržišta od st.rane
subjelkata (preduzeća) 'koji na njima operišu. Mislim
na čitav niz intervencija koje nastoje da ublaže nedo-
statke i :krutost izvesnih tržišta i koje povećavaju zavis-
nost preduzeća od tržišta i autonomnu sposobnost pla-
niranja preduzeća u zavisnosti od signala koje šaiIju tr-
žišta.
S ove taoke gledišta, ne bi trebalo zapostavljati in-
terese, uključujući i politi6ke, koje zastupaju neke stru-
je ekonomske teorije koje su se nedavno pojavile u Sje-
dinjenim Državama. Mislim na talkozvanu novu mikro-
ekonomiju.
Drugi pravac bi morao da se pozabavi omogućava­
njem čitavog niza pregovora !koji bi obuhvatili ograni-
čen broj društvenih fa!ktora (makroorganizacije Ikao što
su sindi,kati radnika i preduzeća, državne institucije ili
organizacije), Ikoji se već Ikonfrontiraju na nizu među­
zavisnih terena (određivCl!nje nadnica i uslova rada, od-
lučivanje o javnim troskovima, kontrola investiranja
itd.). Po mom mišljenju, problem koji se postavlja sa-
stoji se u tome da se učini što je moguće više kohe-
rentnim CHi manje nekoherentn~m) odnos između cilje-
va <kojima teže razmi faktori ci sVa'ki pojedinačno) i re-
zultata ikoji su postignuti sadašnjim rascepkanim i hao-
tičnim sistemom ugovaranja.
. Primer prilično niskog sistema racionalizacije ovih
formi ugovaranja (Ikoje imaju duboke impHkacije za ce-
lokupno vođenje ekonomske politi'ke) i svega što bi se
moglo učiniti, barem teorij slki , na ovom polju, pružaju
nedavne promene u vezi sa predlozima za reformisanje
302
pokre.tnih les tvica. Nezavisno od vrednosti svakog od
ovih predloga, prilično je indilkativna to što zaintereso-
vani falktori .nisu uspeli jasno da formulišu djeve Iko-
jima teže i ailternativna sredstva 'kojima će te ciljeve
postići. Bilo bi uzaludno, na primer, tražiti da se sindi-
kevina strana izjasni Ikoji je njen cilj u pogledu realne
nadnice (da li je ona bruto ili neto, bez poreza, da li
se odnosi samo na prosečni nivo Hi podrazumeva po-
željni nivo diferencijalnihnadnica itd.).
Poslednje pitanje na koje bih hteo da se osvrnem
tiče se rasta vrednosti i individuCl!lnih zahteva, i neoli-
bera'lnih odgovora ,koji je za njih predložen.
Po mom mišljenju, levica je tokom pos'lednjih go-
dina sprovodila jedan predlog razvijanja demokratije
koji je bio znas:ajan, ali ograničen. Taj predlog je de-
mDlkr'atiju uglavnom shvatao ikao organizovanu iIi ma-
sovnu demokratiju, a njen razvoj Ikao eks,panziju pro-
stora i mogućnosti za intervenciju od strane kolektivnih
i masovnih organizacija.
Ovakva postavIka je bez odgovora ostavila dva pro-
blema. Prvi 12roblem se tiče društvenih grupa koje nisu
adekvatno zastupjjene u sistemu organizovane demoh·a·
tije. Najočigledniji, premda :ne i jedini primer, jeste slu-
čaj omladinskih organizacija ikoje su bile najaktivniji
subjekti u mnogim bitkama i nosioci veoma naprednih
zahteva, ali, pošto su spadale u generičke političke sub-
jekte i zastupale opšte potrebe ne raspolažući niJka!kvom
stvarnom mogućnošću veta, one nisu mogle da ispolje
nika:kvu solidnu masovnu organizovanost, niti da pri-
grabe neki stabilan procent društvene vlasti i sredstava.
Drugi problem je povezan s 6njenicom da se, s po-
rastom društvene složenosti, smanjio stepen poistove-
ćivanja pojedinaca s orgCl!nizovanim formama demokra-
tije u kojima učestvuju ili ikoje ih zastupaju. Ovo je do-
velo do razvijanja zahteva za demokratijom u smislu
ikoji je više generioki i tradicion2l'bn, rekao bih liberal-
nog tipa. Do demokratije, u kojoj polovi postaju gene-
ričke individue države u njenim pO\'ezanostima (uklju-
čujući partije) i neke opšte potrebe lišene direktnog
klasnog determinizma (na primer, potre.be u vezi sa so-
cijalnim osiguranjem, sred;nom itd.). Takozvani garan-
tizam, po mom mišljenju, predstavlja odbranu, sasv1m
zalkonitu, tih elementamih vidova demokratije (lična pra-
va, zaštita privatne sfere itd.), lk oJi ne na,laze baš uvek
pogodan prostor u razvoju demokratije .prvenstveno
shvaćene :kao organizovana i masovna demokratija. Za-
303
da~8!k. je l.evice, prema tome, da spreči da dođe do po-
vecanja.. dI~tance ili .kontrasta i:zmeđu organizovane de-
mokratIJe l sfere osnovnih prava pOjedinca.
Luciana Castellina
~tela . bih opet d~ pođeJ? od mišljenja, koje je iz-
neo G-~mbIno u svom .1Z1ag,:nju I~ada je među uzrOike po-
merar:Ja. udes~o ubroJc:~o l »ludllo« utopizma iz 68. i iz
sled~"ce aeceIl1Je. N~ toliko da bih na dnevni red ponovo
:tavrla. star~. p.olemll~u o značenju tog vremena, već zato
sto ~11 se CInI da Je neophodan ispravan sud o ovom
:,luddu«. radi !spravne procene problema koji 'nas ovde
mt~resuJ.e:. ~alme, da li će vetrovi s desna koji duvaju
II EvroPI JOs zadugo snažno duvati. I odmah da kažem
da ja u to ne verujem, upravo zato što je 68. stavila
na tap.et realne prQbleme i poik!renula za desnicu teško
savl~~Iv~ procese, Postojao je tada nesumnjivo veliki
L!toP~Jskr naboj - »ludila«, pa i paradoksa - kao i u
drugIm trer:ucim~ veliki~ is~orijskih preloma (a 68. je
~pravo to bIla), No, ona Je bIla i ,trenuta!k - mislim da
Je ovo k~!'akteristi~~n element - spoznaje jednog po-
dat~a kOJI se. docIl1]e. pokazao bitnim u vezi s proble-
matilkom s ,kOJom se l danas suočavamo: sticanje svesti
o strukturnoj Ikrizi sistema, o tome da se nalaz·imo na
završetku jedne faze, i to one u ,kojoj je ka:pi1talizam bio
~adar da preuzme »naprednu« funkciju, da proširi pro-
IzvodJ?e snage, da u~ovolji potrebama koje su istodjski
n~staJale, da ra::rešI nove protivrečnosti ikoje su se ja-
~T~le J~ao posledIca samog procesa. U suštirr1i, to je bHo
sl:"enje sp~znaie da je sistem već stupio u fazu s'enilno-
S.tl,.U IkOJOJ :1išta o~.vonoga .što j~ bilo njegov kriterijum
r.aclOnaln~~'tr - trzISt~, r:-~Jamm rad, društvena podela
l ada - VIse ne funkclOTIlse ,kao takvo već zapravo iza-
7iva suprotne efekte.
Neću da razmatram, zbog nedostatka vremena vred-
nost pOjedinačnih primera "»ludila« koje je po~enuo
~arr:bmo .. ~remda bi vredelo proveriti da li je zaista
IraClOnalIll]e, na primer, postaviti zahtev da se izvrši
podruštvli~vanJe manja, nego razmišljati o očuvanju
starog u~lVerzl'teta, zasnova,nog na izdvojenom znan ju
I~oncentn~an?m kod malog broja osoba tokom ograni-
cenog trajanja njihovog života.
~to .se pak tiče odbacivanja rada - da 'pomenem
drugI pnmer Ikoji je dao Gambino - verujem da će u
momentu svođenja računa, ne 'kroz stav bande bezobzir-
304
nih mla,dića, već 'kro:z opšte rasprostranjeno ponašanje
čitave jedne generacije, biti nUŽlno da se postavi pita-
nje nije li rad postao iracionalan zbog načina na koji
je sada organi:zovan, to jest da se postavi pitanje da li
se nakon kidanja ovih veza, onih mehanizama koji su
svojstveni vekovima, pomoću ikojih se postiglo da ljudi
rade na način koji nam je poznat (strah, potpuno siro-
maštvo, poniznost, poštovanje ustanovljene hijerarhije)
još može misliti - da 'li će biti racionalno Itaka misliti
- da je talkav rad i dalje prihvaćen.
Ukratko: šta je predstavljala ova decenija? Da li
povećanje iracionalne egzaltacije, iU paJk .kritiku, prem-
da konfuznu, izvesne racionalnosti ikota ima svoj datum
i ikoja je već istorijski stavljena na diskusiju? Verujem
da je billa reč upravo o razvijanju ikritike, na ideološke
već doživljene (tj. one koja se u svakom slučaju pretvo-
rila u zdrav razum), o kritici jednog sistema zasnovanog
na proi:zvodnji sve većeg broja dobara, alli dobara ikoja
su stalno postojala sve nepotrebnija i štetnija; o kritici
jedne organi:zacije proi:zvodnje koja na sve uži sloj oso-
ba svaljuje rad koji postaje sve zamorniji i intenzivniji,
dOlk: sve više ljudi radi s vrlo niskom produCktivnošću ili
uopšte ne radi.
Kri:za levice ima svoje Ikarene upravo ovde, jer su
potrebe i protivifečnosti koje su izbijale stavi'le na dis-
kusiju ne samo vrednosti sistema, već i tradicionalnu
kulturu radniČikog pokreta. Jer, na veoma realnu pro-
blematiku, pospešenu 'kri:zom sistema, levica nije umela
da odgovort na:predno, pozitivno. Na taj način se suš-
tinska »Iracionalnost« pokreta Ikoji je i:zJbio 68. doanije
dkončala izvrgnuvši se u vakuum alternativa,da bi po-
stala negativna, tako što je stvorila opasnu kulturu od-
bacivanja, ikoja je stvorila prostor za obna~lja:nje des-
nice. No, Ikada se ocenjuje solidarnost perspeiktiva ovog
obnavljanja, neoliberalističke akcije u kojoj se ono oli-
čava i Ikoja nastaje iz opadanja uverljivosti levičarskih
politiIka, ne možemo a da ne ocenima uticaj koji će na
samu desnicu vršiti problemi za koje i dalje nema re-
šenja i kOjih ta desnica izgleda uopšte nije kadra da se
reši. Ne bi se reklo da desnica može da suprotstavi dru-
gi sistem vrednosti sistemu koji je već zapao u Ikrizu,
druge ciljeve onima koji više ne mogu da mobHišu a
koje i dalje predlaže, druge i valjanije mehanizme za
funkcionisanje privrede ,i države. Ovde je jezgro istine
izraženo kretanjjma ;koja su se desila ovih poslednjih
deset godina. I zbilja - čak i ikada se samo naslućuje
- ova istina izmenila je shva:tanje ,l judi i dala je po-
voda novim solidnim i nezaustavljivim društvenim fe-
20 Marksizam u svetu 305

nomenima, ne samo u Italiji nego svugde. Na primer,
alko danas nema6ka socijaldemakratija naHazi na teško-
će, to nije samo zbog Straussa, nego i zato što je izrasla
jedna kultura, i potrebe koje se pothranjuju ta,kvom
,problematilkom, a ne nalaze se odgovori ni u socijalde-
mokratskom ni u konzervativnom modelu. Mislim ne
samo na ekološIki već i na feministi6ki pokret, pa čak
i na difuzne forme odbacivanje rada, koje su takođe
bile determinisane protestom - premda totalno meta-
političkim - protiv repetitivnog i obezličenog rada, izra-
ženim od strane :mladih ko}ima :mit karijere, svojstven
njihov1m roditeljima, više ništa ne govori.
Razočarenje u neuspele odgovore levice izazvalo je
njeno slabljenje, a poremećaj koji je ono izazvalo stvo-
rio je pogodan teren za desnicu. No, ja bih zapravo hteo
la da ist?!knem da se nije radi:lo o dubokom, stabilnom
opora\~ku, s obzirom da se i desnica suočava s istim
ovim zahtevima,i:st1m problemima, na koje ni ona nije
'kadra da da odgovor.
Opadanje produktivnosti, odbacivanje rada, na pri-
mer - zar to nisu znaci da radnu snagu nije moguće
svesti na robu, što je postalo očigledno poslednjih godi-
na, zar to nije znak jedne stvarnosti za ikoju nema mes-
ta u okviru kopatibilnosti i discipline koje su ustanovili
rkapi tali s ti ČJk i model, zalkoni tržišta,koji su upravo :cbog
te stvarnosti zapali u teškoće sve dok nisu izazvah 'kri-
zu mogućnosti vladavine, od koje se teško može opora-
viti?
I sprovedeni pokušaji ponovnog strukturisanja
- s jedne strane, proizvodna :koncentracija u sektorima
visoke tehnologije, s druge strane, decentralizacija -
premda su uspeli da stvore tešIkoće sindiikainom pokre-
tu, nisu li izazvali opadanje zaposlenosti, koje treba da
otvori pukot~ne u sistemu konsenzusa :koji je, tokom
poslednjih decenija, bio garantovan punom zaposlenoš-
ću i socijalnim tekov,inama, i da proizvede fenomene
'kao što su privremeni rad, 'koje nije nimalo lako inte-
grisati.
Istina je da je povrata!k individualizma, na primer,
predstavljao trenutak snage konzervativaca; ali, to sa-
mo vreme, upravo zato što se javiio ne kao spasavanje
takmičarskih vrednosit iz faze 'kapitalizma u usponu,
nego Ikao protest protiv obezličenog društva, više nego
privrženost neoliberalnoj akciji - dalo je povoda agro-
pastoralnom nostalgičnom kOIketiranju, odbacivanju in-
dustrijskog društva i njegovih mitova i modela, kako
na nabn koji pruža levica, taiko i na način Ikoji nudi
desnica.
306
Istina je, dakle, da desnica pobeđuje VIse na talasu
konfuznog protesta (na odbaciv~l1j~l pre neF? na izbo-
ru). On se u s,tvarnosti brzo uS1tnJava na .l1llJade kOl'-
porativizama i partikularizama s 'kojima desnice: n~ urne
da izađe na kraj. Sve u svemu, ona ne pobeđuJe IZ raz-
loga aktivne privrženos.ti njenoj ide()logqi, njeno~ iPre~­
logu efikasnosti. Da .bl .se ovo pO~~:'epllo, ~o~?lJno )C
ukazati na krhkost nJemh uspeha, CIJe su naJocIgledllIJe
svedočanstvo glavobolje gospođe Thatcher:,. nakon samo
nekoliko meseci entuzijazma. InteligentllIJe »moderne«
teorije kojima se služila konzervativna ofanziva, 'prihva~
tile su i priznale postojanje endc:mične. k~)nfhk!nostI
modernog društva, pošto su napustIle optImIzam IZ po-
bedniČlkog perioda kapitali;ti~ko.g razvo~~ .. One su na·
stojale da ih sValka1ko dislOcu'aJu, razbIJaJU, pretvara-
ju u drugorazredne, skr~ćući na .oya} r:- ačin "protes~,
umanjujući u matnoj men uspehe mIcIJatIv~ leVIce. Ah,
zar nije tačno da će se desl1lca - dugoroono gledaJ?-o
_ susresti s onim što je definisano kao »preopterece-
nje zahtevima« i što je izazyano demokr~t~jom? .
Napoleoni se pitao da II se srne tvrdItI da .0vaJ po-
vratalk heaemonije desnice ne znači i odnošenje preva-
ge. Misli~ da ne postoje uslovi da se por:?VO uspos.ta-
vi prava hegemonija, premda ovo ne zna~l .da. desllIca
ne bi mogla odneti :konačnu pobedu. Ah, JedIno p.od
uslovom da razbije demokratsku predstavu, .u O~Vl:l'u
ikoje se i sama kretala p?~~ednjih tri~eset ~odm~,. l sve
to, naravno, po cenu pnlIcno dubokIh po.remecaJa. ~
I ovo može biti odredišna tačka, ukollko za sada~­
nju neodređenosti, za difuznu konfliktnost stv:orenu kI"~­
zorn sistema, levica ne bude umela da ponudI alteI:na~l­
vu u koju se može verovati, ~'azli~~t~ o~ l;:onzeITatlVn~h
perspektiva. Trenutno, međutlll~: <?Il1l ml se da se rr:o~e
v
desiti da »vetar sa Zapada«, kOJI Je opet pocea da auva
poslednjih godina, nije ništa dr,-u/?o d? si~ptom dubo:
ikog poremećaja, opšteg poremecap, 111 kO]1 z~ sada l}l
pr~gresivne ni kon~erva!ivne ~nage ~vrope .n:s~ umel~
da daju odgovor, 111 na Ideoloskom III na drustve~om 1
ekonomskom planu, i da, prema tome, ne pre,dstO]l per·
spektiva trijumfa umerei10sti već, možda, nesto. mnogo
gore (čak i rat, koji je postao jedna od konkret111h even-
tualnosti). l k ..
No, ipak mi se čini da je snag~ prob ~ma ,OJI s~
se pojavHi tokom poslednjih nekah'ko. g.?dma l;lnela l
nešto pozitivnog rada, premda se on lOS n31azl u za-
metku. U ovom smislu i ja, poput Romana Ledde, po-
tvrdno odgovaram na pitanje koje mi je tačno l?re dva
dana postavio Romano Dapas, ovde pnsutan, u Jednom
307
 inte~·.vjuu za Messaggero: »Da li je evrokomw1izam u
~nZl?« Da, evro'komunizam je u krizi ako se problem
Ima, u ~Idu sa~o s aspekta sposobnosti pOjedinih komu-
Il:IStICkih partIja da za Evropu skicirajU neku alterna-
tIVU, f,amozni ,treći puf; a naročito a'KO se imaju u vidu
odnOSI IZme nu njIh. Ali, alko se ima u vidu,i to pre
sv~g.a, bU,denje svestI o potrebi da se ovaj treći put'
s'kI,<::l!ra, tj. da ~e, nađe Odgovor na osnovne probleme
KOJI se postavljaju počev od šezdesetil1 uodina kalkav
nijedan od modela koje je levica do s~da d~la nije
umeo da ponunl, ako se kao evrokomunizam shvata stav-
lja,nje na d~s'kusiju is,kustava ist06nih i socijaldemolk:rat-
Slklh zemalja - u tom smislu mi se ćini da nemamo
ik~izu već, da,. ~ože ,se reći, prisustvujemo razvoju ori-
gmalnog l pnhcno bogatog razmišljanja u okviru svih
snaga koje čine radnioki pokret.
Mislim, na primer, na diskusiju koja se danas vodi
međ~ nen.:ač~im s~cijaldemOikratima gde, i to ne slučaj­
no, rrna lJudi, - Hemke, Il:a primer - koji počinju da
govore o »trecem putu«. MIshm, ta1koĆle, na pojavu koja
se ~on.a6no počela uočavati u Socijalističkoj internacio-
nah~ tj. na tr:azenje načina da se problemi evropskog
dlustva dave du u vezu sa problemIma astalih delava
s~eta, na intuic~ju koja krči put kada je reč o postoja-
njU povez~n.ostl prablema sever-jug i prablema istok-
-zapad .. ~I~hm,. par~d taga, i na nešto preciznije, tj.
:ra preISplt1~~nJe~aJe )e u !O'ku u skandinavs1kaj soci-
jaldemokratIJ1 suacenol s knzom welfare state-a u vezi
s. ,u:jihovim t~'adic:ionalnim ekonoms!kim i sacija:1nim po-
l~~Ikan.:a. Knza SIstema, koja je napab socijaldemdkra-
tIJU, bIla je ~ro:k. nje~avih p~Jl-az~, ali ~ podsticaj da se
pa~ab.ave prelsI?Itlva:rlem kOJe bl moglo biti plodno i
lWje Je, na neb načm, stvorila do nedavna nezamislive
u~love .za dijalog između snaga levice različite abajena-
~tI u. v~Ilili traženja, koje pačinje da poprima izvesne za-
]cdmo.Kc Cl te.
. Da li ti pracesi za pasledicu mogu imati oparavak
!evice i povlačenje desnice? Naravna ~da ta neče biti ni
laka ni linearno. Ali, verujem da se maže reći da će
kon~erva.tivni vetar praizvesti možda još koju pobedu
na Izbanma, ali i da će biti previše slab da bi doveo
do konsolidovanja normalizacije.
Giorgio Napolital1o
Slažem se sa tonom Somainijevog izlaganja i sa
nekim stavov~ma Claudija Napoleanija~ Črni mi se da
308
je osnavno pitanje za levicu - bilo gde, i na evrapskom
nivou - prablem ponovnog definisanja sopstvenog iden-
titeta i provera i obogaćenje sopstvenog predlaga a raz-
voju ekonamije i društva na osnovama kaje se razli-
kuju ad onih iz prašlosti, iz pedesetih i šezdesetih ga-
dina.
Svima nam je naravno paznata krajnja ra:zm.avrs-
nost situacija. Nema sumnje da se kriza razv aj a, rast
inflacije i tendencija stagnacije ispoljavaju na različit
način i različitim intenzitetom: poslednje oifre iz 1979.
godine koje se odnase na ekonomiju Zapadne NemaČike
govore o još uvek nis'koj stopi intlacije i ne ukazuju
na s tag1Ilacij u, več na povećanju unutrašnjeg bruto pro-
izvoda ad 4,5%, kao i na porast broja zaposlenih za
350.000.
Verujem, međutim, da se svuda pastavljaju nava
pitanja, od izuzetnog mačaja čak i kada je reč o unu-
trašnjem razvoju svake od ovih zemalja; nova pitanja
na koja treba dati odgavore kratkoročne, srednjoročne,
pa i odgovore za dalju perspektivu. I problem ident~te­
ta, ponovnog definisanja idejnog i paHti6kog identIte-
ta levice postavlja se na različite načine ad zemlje da
zemlje. Može se reći da je u Italiji ili u FrancusIkoj -
u Francuskoj prividno na još drastičniji način - pos~a­
jao. u raznim periodima karakteristični identitet leVIce
li odnasu na umerenu ili konzervativnu formaciju, čak
i na polju društveno-ekonomskih koncepcija i platfarmi,
pa se danas postavlja zahtev da se izvrši ponovno de-
finisanje, jer ovakav identitet više nije dovaljna ub ed-
ljiv niti primeren stvarnosti, i nije padesan, dalkle, ba-
rem ne u davoljnaj meri, da bi se mogla postići pobe-
da. Na drugim mestima, u drugim zemljama, međutim,
možemo. govoriti a splašnjavanju levice, o ublažavanju
njenog idejnog i političkog identiteta, do te mere da se
njena stupanje na scenu ispoljava kao nebitno kada
treba izvršiti izbar između dve farmacije. Na, u oba
slučaja veoma su energični zahtevi da se izvrši prov~ra
i ponovno definisanje tag političkog i idejnog identlte·
ta" Kasnije pitanje postaje jaš složenije kada na ovom
terenu val ja astvariti jedinstvo različitih snaga posred-
stvom kojih se u pojedinim zemljama izražavaju levica
i radnički pokret. .
Kada o ovame govarima, verujem da maramo Ima·
ti u vidu - na to "je pre nekoliko trenutaka ukazala
Luciana Castellina - uslavljenost koju nameće među­
naradna situacija, šio može mnago da se odrazi na na-
redne mesece, na blisku budu6nost. Između ostalag, go-
varim a mesecima za kaje će biti karakteristična izbor-
309
na dekadencija, sa znacaJBm kalkav ima ona nema6ka.
U suštini, moramo se upitati da li je jedna od karakteris-
[~č.nih crta političkog identiteta evropske levice bHa po-
lm'ka detanta i da li se to otvara na ovom planu. Reč
je, dakle, o krajnje opasnom periodu ča,k i po sudbinu
levice, ~avisno od toga 'ka,kav ce ishod imati politika po-
puštanja zategnutosti. No, hteo bih da govorim o uslov-
ljenosti međunarodne situacije u još Llopštenijem smi-
slu, jer ne možemo razmatrati pitanja koja se tiču unu-
trašnjeg razvoja pojedinih zemalja Evrope, zapostavlja-
ju.ći probleme i perspektive međunarodnih ekonomskih
odnosa, odnosa sever-jug, zahteva da se izvrši preraspo-
dela bogatstava u svetskim razmerama, ili za stvara-
njem novog međunarodnog ekonomskog poretka. Čini
mi se, s jedne strane, da povezanost postoji i da, s dru-
ge strane, to mora da se smatra neophodnim idejnim i
političkim izborom za levicu.
Postoji mnogo različitih stvari, čak i što se tiče pri-
rode poteškoća. Ako hoćemo da govorimo o socijalistič­
kim i socijaldemokratskim partijama i da počnemo od
Velike Britanije, izgleda mi jasno da teškoće proistekle
iz sučeljavanja sa krajnje agresivnom konzervativnom
partijom kao što je ona na čijem se čelu nalazi gospo-
đa Thatcher, proistIČU iz činjenice da su, Ll jednom da-
tom trenutku, program i politi·ka laburističke partije u
odnosu na krizu engleske privrede osiromašili do te me-
~'e da su se isp?ljili kao obična odbrana stavova koje
J~ zauzela radl110ka klasa, ili određene kategorije rad-
11lJka, kao znak sindikalnih prekoračen j a, preterane mo-
ći sindikata. Konzervativna partija izgradila je na ovak-
v.oj osnovi svoju alternativu, recimo demagošku, misti-
hkatorslm, prevrtljivu, ali zato trijumfainu.
Verujem, međutim, da ne smerno potcenjivati teš-
,kOće koje, za jednu veoma razlićitu partiju kao što je
,nemačika socijaldemokratsika partija, mogu da proistek-
nu. iz prob.lema strukturne adaptacije, čak i jedne tako
solidne prIvrede kao što je zapadnonemačka, na pro-
mene od ogromnog značaja, koje se dešavaju u svetskim
r~zmerama; ne smemo potceniti utica j koji poprimaju
pltanja kao što su ona koja, sasvim bezbojnim izrazom,
nazivamo »životnim standardom«. U Italiji je alko 1968.
i u kasnijim godinama zabeležena pojava zauzimanja
stava utopijskog tipa, što je u nekim slučajevima dove-
lo i do stramputica, kao što ie Gambino ukazao. Ali, či­
njenica da je danas u Saveznoj Republici Nema6koj, gde
nije učinjeno mnogo ustupaka oVaJkvim stavovima, uspeh
lev~ce !la .s~edećim izborima doveden u opasnost zbog op-
staJanja 'll] ponovnog nuđenja jedne utopističke kompo-
310
nente, 'koja se ispoljava preko »partije. zelenih«. Zato
sam stekao utisak da bar jedan deo Socijaldemokratske
partije NemaČJke ozbiljno postavlja sebi pitaJnje spasa~
vanja te aJkcije, te komponente, preispHujući sopstvel1l
način vođenja politilke.
Da bismo došli do nove definicije idejnog i politič-
kog identiteta evropske levice, čini r:ni s~ da bismo, u
stvari morali uložiti napor da napraVImo mventar poput
onog~'koji je napravio Somaini. Možemo se slagati ili ne
slagati u pogledu njegove valjanosti, ali taj napor I?r<l:~­
ljenja inventara, raspoznavanja. istorijs.ki ~ar~k:en~tlc­
v
nih elemenata za evropsku levIcu, ukl]ucuJUCI l njene
mnogobrojne nacionalne yarijante, s~rakaJko je. važan;
važno je, takođe, razmislIti o mnogIm predlozlI~a za
novi razvoj privrede i društva koje je iznela leVIca u
pojedinim zemljama. . V" •
Ovaj napor oko provere .le znacaJ.an ~ da ?~ se ot-
Ikrili i prevazišli ozbiljni elementi protlvrecnostI l s'iab?-
sU a i krutosti, ideološke i ne samo ideološke IkrutostI;
jer:, postoji i krutost, kako bismo to rekli, seJ~torskih in-
teresa, Ikoja predstavlja glomazan teret u smi~~u p!emo-
ra kontinuiteta u politici levice; krutost matenJalmh, re-
alnih i, uz to, Selktorskih interesa.
Verujem da se moramo an~a~o.vati i u. p!'avc~ Op?-
ravka instanci koje se danas, mIstifIkatorsh, Ispoljavaju
u neokonzervativnom i neoliberalnom oporavku. U po-
gledu ovoaa ja nemam ni',kakvih sumnji.
~ Imajn~o u vidu da je neoliberalna P?lemfka, up~kos
svim razlilkama između pojedinih zemalja, veoma dlfuz-
na, čak i van Evrope. U Sjedinjenim Državama, ,k?je se
smatraju zemljom sa najsnažnijom 1?~ivat~om i hberal-
nom inicijativom, u kojoj ne postOjI levIca evropskog
tipa, levica koja je nosilac izvesn~h mišljenja ~ državnoj
intervenciji ili o planiranju, VOdI se veoma dlfuzna po-
lemi:ka protiv takozvane regulacije koja se ostvaruJe u
uslovima po svemu sličnim polemici protiv »vez~ l ve-
zica« koju mi imamo u Italiji. A uz to, naranlO, ~mam?
snaaekoje brane zahtev da se uvede državna intervenCI-
ja ;; elkonoms'ki život, čak i u Sjed.injenim Drž<;tvama; s
druge strane na dnevni red se stavlp problem »lnovator-
ske~regulacije«, tj. novih obliika propish'ania, či~-r:~ s~
suzbija reakcionarni mit o vraća~ju slo?o.dno~ trzlsta l
odustajanju od državne intervencIJe, uz l~tICan)e. zahteva
u vezi sa 'kvalitativnim promenama u drza\nn O l Interven-
ci ii.
., Sve se ovo mora imati u vidu prilikom provere, osa-
Hcmenjivanja, bogaćenja naše pozicije, os~:'.arivanja .pro-
grama razvoja levice, naročito ovde u ItahJI. U stvan -
311
 hteo bih da :kažem Claudiju Napoleoniju - čini mi se,
sagledavajući sve ovo, u Italiji smo se, više nego u bHo
kojoj drugoj zemlji, približili programu razvoja Ikoji kao
polaznu tačku usvaja remećenje starih ravnoteža, reme-
ćenje za koje nikada nismo poricali našu odgovornost.
Ali, još uvek smo daleko od nekog zadovoljavajućeg re-
zultata koji, kao što sam ranije rekao, mora da prođe
'kroz oporavak izvesnih instanci, kroz prevazilaženje iz-
vesnih naših slabosti i krutosti, kroz priznavanje izves-
nih degeneracija, kao na primer, u vezi sa državnom in-
tervencijom i sl. Još smo daleko od cilja koji bi morao
da bude zajednički za levi cu raznih evropskih zemalja,
od prevazilaženja tradicionalnih granica, do bitnog pro-
širivanja uticaja levice, jer, u protivnom - gubilo se ili
ne gubilo, gubila se ili se sačuvala nit, podelile se neke
zemlje na dva dela ili ostale takve da je njima nemoguće
ovladati - mi ostajemo zarobljeni ozbiljnim prepreka-
ma pokušavajući da objasnimo politilku levice.
IpaJk, ponavljam, meni izgleda da smo se ovoj pro-
blematici približili više nego što je to slučaj u ostalim
zemljama, i približiH smo se čalk, kako je rekao upra\"o
Claudio Napoleoni, stvaranju prostora za temu pravaca
i kvaliteta razvoja, nastojeći takođe da i na ovom pla-
nu povratimo neke komponente iz onog utopistiČIkog ta-
lasa, Ikoji je, s druge strane, opterećen zastranjivanjima
na koja se osvrnuo Gambino.
Nap()lkon, levica ne srne da se odrekne toga da za
nju bude karaikteristična tenzija traženja i transformisa-
TIja u odnosu na strukture, ravnoteže i postojeće vredno·
sti koje su svojstvenekaoitalizmu. Ne želim sada da ot-
varam diskusiju, pošto bi bila vrlo složena, u vezi s pri-
logom koji je upotrebio Claudio Napoleoni ikada ie tvr-
dio da je nužno napustiti »striktno{( tržišnu logiku.
»striktno« ikapitalističku logiku. Šta ovo može da znači?
S više preciznosti ovim se možemo pozabaviti u neJkol
drugoj prilici. Smatram da bi vredelo truda da se održi
debata na tu temu. Ali, do tada, kažem da levica ne srne
da se odrekne istraživanja snažne preobražaine tenziiE"
ona, istovremeno, mora dokraja da položi račune o real-
nom, na osnovu podataka i povezanosti iz stvarnosti.
Uveren sam da se ne m02'L1 prihvatiti kompatibilnosti
ikoje se iavliaju kao obiekthlne a koie takve nisu, ver
da je potrebno utuviti ono što u vezi s kompatibilnošću
implicira sama politika novo,g: razvoia i preobražaja koiu
radnički p 0'1<: re t može da oredloži, To ie pit,mie unutrClš-
nie kompatihilnosti samog T)roie:kta levice. Alko hoćemo
da ukažemo na izvesne nove vrednosti. kao što su Onf~
o kojima je gOyorio Claudio Napoleoni, mora nam biti
312
jasno da se ne srne ni pomišljati na to da se na tenden-
cije i ponašanja iz prošlosti na/kaleme novi zahtevi i da
oni budu i kvalitativno novi. To jest, ne ,izbegava se zah-
'tev da se naznači i uoči hijerarhija potreba i vrednosti,
ipa i interesa različitih socijalnih grupa.
I sada srno naravno stigli - mada tu ne nameravam
i da se zaustavim - do velikog pitanja kako bi se mogla
uspostaviti t8!kva hijerarhija, kako bi se mogli izvršiti
ovahi izbori. Odgovaram, zato što ne vidim alternativu:
instrumentima planiranja. Ali, vrlo sam osetljiv na sve
što je izneo Somaini o potrebi da se u koncept planira-
nja i u ulogu države unesu inovacije, i slažem se s njim
u vezi sa činjenicom da je nezamisliv skok napred na
terenu planiranja i nove funkcije države II vidu sve veće
supstitucije mehanizama tržišta mehanizmima političkog
odlučivanja.
Završavam pitanjem koje upućujem Claudiju Napo-
leoniju u vezi sa stopom akumulacije. Imajući u vidu sve
elemente na koje je on ukazao, ili 'koie su dru!ši sugeri·
sali, a posebno značaj koji bi mogle imati prelazne teh-
,n dl ogije, lake investicije Ll novi mehanizam razvoja, ipak
ne Llspevam da sagledam na koii bismo se način u Ita-
liii tokom narednih godina mogli odreći podizanja stope
alkumulacije. Verujem da bi se iz mnogih razloga, pa i
zbog p()lkretanja procesa novog razvoja, rnogao očekivati
Ikrajnie značajan investicioni budžet.
. Pročitao sam, na orirner, u važnom poglav1iu posve-
ćenom industriji uRelazione previsionale e pl'Of!.ra111111{/-
tica, jednu zanimljiv-u anali711 i h1potezu koia će morati
,~~ seproveri, aH koju ne odbacujem a priori. prema kr-
iOi nis!ka stopa akumulaciie u odnosu na unutrašnji bru-
to proizvod nije nužno predstavliala degradaciju ita1ijan-
s,kog industriiskog iJkiva, II meri u kojoi su došle do iz-
raž~ia umesto s'olidnill. č\Tstih investiciia. investicije
usmer~ne na poboljšanje organizaciie proizvodnje i sl.
Dakle, imam sve ovo 11 violl. i smatram da hi bilo pot-
rebno prodis!lmtovati o nroblemu. Dristupiti proveri. pro-
dubiti različite stavove, ali mislim da treba na!tlasiti da
ie predodređeno da i dal ie ostane snažn:l \-ez8. znatnog in-
'!f'sticiono'l budžeta. narorita u Italiii. i to ne samo 11
kratkoročnom periodu Odavde rroizla7:i iedna od onih
komnatibilJ1('sfi s koiima '-alia račun;oti "!kn T)ostoii želia
rl:l se na solidnim osrovam8 i72'radi oreohra7.aini uro-
if'l\t leyice.
313
Luciano Gruppi
Ć~?i rr:i se da u ovoj tešlkoj međunarodnoj situaciji
postOjI pnsna povezanost između zadatka oko koga je
o\hupljena Evropa i problema levice.
. Kazali smo. već da Evropa može mnogo toga da uči­
nI. K~da govorImo. o Evropi, mislimo na Evropu devet
zemalja, premda pn tom ne zaboravljamo da je to samo
de~ ~vrope. Postaviti problem Evrope znači takođe pos-
taVIt! problem njenog odnosa prema drugom delu Evro-
pe. Evropa devet zema1ja, međutim, podeljena je u Doo-le-
du međ~?ar?dnih problema; dovoljno je, da bism~ s~ u
~o uvenh, vld.eti raznolikost stavova Vel~ke Britanije, s
Jedne strane, l Savezne Republi'ke Nemačke i Francuske
s. ~ruge ~t~ane. Meni se ipak čini da se za levicu postav~
lJaJ~ vaZl1l potencijalni objektivni razlozi za jedinstvo,
k~JI se upravo tiču problema međunarodnog detanta i
mIra.
Smatram, dakle, da postoji prisna povezanost izme-
đu oporavka levice, protiv desnice koja je doživela lz-
:esta~. nap~edaJk, i onoga što Evropa može da učini, tj.
funkcIje kOJu Evropa može da ispuni u sadašnjoj među­
narodnoj situaciji.
~odeljenost na levici je duboka i vidljiva. U potpu-
nostI sam saglasan sa analizom koju je dao Ledda i ne-
ću je ponavljati. Podsetiću samo da i pred sindtkatima
stoji ujediniteljski zadatruk u pogledu problema ekonom-
ske ikrize, planiranja na evropskom nivou, pa čak i mira.
Velika tema jedinstva, svojstvena levici, u kojoj leži nje-
na snag~, jeste pitanje mira, inicijativa koje se mogu
preduzetI u kor:st detanta da bi se proizvelo kidanje
ovog paklenog cIklusa koji se danas otvorio na međuna­
rodnom terenu.
Najavili smo već nekoliiko principa. U osnovi, kao
polazna tačka, nalazi se princip poštovanja nacionalne
nezavisnosti. S druge strane, odluke iz Brisela ne sme-
n:o ~zeti zdravo za gotovo; pokušaj da se spreči postay-
'ljanje r3!keta mora se nastaviti, ili u najmanju ruku,
mO~'amo ulagati napore u tom smislu. Tu je, dalje. i pi-
tanJe sporazum8. Salt II, či ja se ratifikacija od strane
Sjedinjenih Država mora postići.
. ~a, za~irr:, pitanje .autoriteta evropskog parlamenta.
BIlo Je znacaJno glasanje o bilansu, ali bilans parlamenta
j~ pos:eć~n, sa nekih 70%, diskutabilnoj agrarnoj politi-
CI, IkOJU le nužno srediti. Povećavajući značaj bi1ansa i
ne smanjujući fondove namenjene poljoprivredi, reč je
o omogućavanju investicija za industriju i za pomoć ma-
nje razvijenim oblastima.
314
Ukratko, rec le o nastojanju da se dođe do zajed-
ničkog p'l aniranja koje danas nedostaje.
Sve su ovo teme angažovanja, jedinstva i avancrarde
čak i za evropsku levicu. b ,
Delim zbunjenost koju su izrazili LecLda i Luciana
Castellina u vezi sa postojanošću pomeranja udesno u
Evropi, i to bez mogućnosti da se porekne da je do nje-
ga došlo.
Podsećam na teškoće Ikoje imaju konzervativci u Ve-
likoj Britaniji, koje se već pojavljuju, na način na koji
se postavlja i dOZI'eva u Italiji problem nacionalne soli-
damosti. Čini mi se da je Francuska najosetljivija tačka,
uprkos tome što raspolaže jednom od najjačih levica,
tačnije rečeno, najjačom lev icom u Evropi ili gotovo naj-
jačom, usled jednog politi6kog razloga - nesposobnosti
da se postigne sporazum između komunista i socijalista.
ZaJključujem najzad onom Gambinovom napomenom
u vezi s ideoloŠIkim pitanjima. Ćini mi se da je Gambino
donekle izmešao ideološke stavove ekstremne levice, sa
stavovima tradicionalne ili istorijske levice, koji su bili
različiti. Ovim neću da kažem da vetar utopije nije du-
vao i u našoj partiji, da se izvesna pomirljivost u odno-
su na garantizam ni ie videla juče i da se ioš i dallas ne
\'idi u našim redovima. Ipak, što se tiče odbacivanja r~'­
da, čini mi se da smo odbacujući ovakvu poziciju, zauze-
li nepomirljiv stav do te mere da pomalo zamračujemo
jedan podatak koji se ne srne smetnuti s uma: da je, Ll
oVa!kvom društvu, rad uvek otuđeni rad. No, borba pro-
tivotuđenosti rada vodi se polazeći upravo od borbe za
nalaženja posla, ili od borbe da se poboljšaju uslovi rada
kada se zaposlenje jednom dobije.
Mario Trol1ti
Usvajajući polaznu tačku koja mi izgleda podsticaj-
na za raspravu koju vodimo, nalazim danas preciznu sag-
lasnost između međunarodne i socijalne situacije, kon-
\-ergentnost ovih dveju situaci ia oko jedne iste karalkte-
ristike: socijalni neredi i međunarodni neredi jačaju i
pothranjuju se,
Predstoji remećen je ravnoteže. n8. kraju jedne epohe
unapred ustanovljenog sklada, koja je, s malo izuzetaka
i uz izvesne digresije, utisnula žig istoriji tokom posled-
njih dvadeset godina. U ovom smislu se slažem s idejom
o zatvaranju ciklusa i o političkom ciklusu, kako ih po-
minje Somaini Ll svom ogledu.
315
 Čini mi se ipak da je korisno naglasiti na koji način
je ovo remećenje, manje ili više stabilne ravnoteže, ima-
lo pre objektivne nego subjektivne uzroke. Ono. nije pos-
ledica snažnih inicijativa radničkog pdkr'eta, već se jav-
:Jja nalkon eksplozi je nekontrolisanih protivrečnosti, naro-
čito u okviru kapitalističkog bloka. Očigledno je da .k
niz borbi, inicijativa, čalk i organizativnih izbora radnič­
kog pokreta - možda u nekim situacijama s više snage
nego. u drugima, u Italiji sigurno s više snage nego na
drugIm mestima - doprineo, indirektno, ovom remeće­
nju ravnoteže. Međutim, imajući II vidu proces uopšte,
čini mi se da smo s\'edoci procesa objektivnog poreme-
ćaja, Ikoji je upravo zato teško kontrolisati, organizovati,
u perspektivi jednog docnijeg, višeg i šireg dklusa bor-
be. Privodi se kraju, dakle, nedavna istorija. Zatvara se
jedan važan dklus, ciklus otvoren tridesetih aodina ali
moramo biti svesni da ovaj proces zatvaranj: traje' već
pri'lično dugo. Razvoj događaja u borbama iz šezdesetih
godina težio je zatvaranju ovog ciklusa. Po mom mišlje-
.nju, danas se nalazimo pred zatvaranjem jednog kraće?:
ci.klusa, tačnije onog koji je počeo krajem šezdesetih go:
dma. Nije silučajno što smo stavivši ovde na dnevni red
probleme koje smo grupisali u okviru teme »neokonzer-
vativni oporava,k«, ponovo pošli od ocena u vezi sa 68.
i od nekih različitih procena u vezi s tim prelazom-ras-
lkidom.
. Dakle, koja su to dva veliika procesa čije se nastaja-
:1Je zap.aža ~ ovoj .deceniji? Somaini ih je opisao u svom
IzlaganJu: Jedan Je raspodela dohotka, a drugi preras-
podela vlasti. Mislim ipak da su ova dva velika procesa
kasnije dobila sasvim različite ishode. U ovom smislu
nii~)e mog~će .bolje specificirati u njihovoj razlici nego
u njihovom Jedmstvu. Dok je proces preraspodele dohot-
ka imao zapažene posledice i naneo ozbiljne štete bari-
jeri nadnica, naročito u Italiji ali možda ne samo u Ita-
l<iii - preraspodela vlasti je naišla na zid koji nije POD"-
stao. Prema tome. ovde je nastala proti\Tečnost između
la d"a veHka procesa.
Somaini u svom izlaganju kaže: osvajanje vlasti
javi;lo više u smislu većeg uticaja na kontrolu. više mo-
gućnosti za inicijativu; i precizna mogućnost veta uneta
je u društveno telo, upravo onda kada je otpočela kriza
mogućnosti odlučivanja. Već smo zašli u ono što se, go-
tovo po pravHu, naziva rastućom društvenom složenošću:
tačno je da postoji mogućnost veta uruštvenih snaga ko-
ie SL! takođe ograničene. ali i dobro plasirane u .proizvod-
nom procesu, iIi u socijalnom procesu. Istovremeno je,
316
međutim, tačno da postoji i nesposobnost donošenja od-
luka koje su svojstvene vlasti.. y. . ., .. ,
Šta je to zapravo nastalo? Doslo je do I?ohtlzaclJe
svih zahteva, uključujući i ekonon:Slke, u sr:tlsluda su
nelke borbe, porušivši sindikalni ZId, pos.tavll~. prC?blem
političke ravnoteže, pa sl~d.sytv.eno. ~~I?~' I socIJalm zah-
tev koji je prerastao u tIplcm poh.tlckl .zahtev .. Is.tovr~­
mena je došlo do procesa podruštvljavanja b?rbl, tj. dos-
lo je do horizontalnog širenja klasnog konfbkta .od cen-
tralne direktno radničke tačke, na društvene slOjeve ko-
ji su ;'rlo često bili i koji su ostali udaljeni od mesta ne-
posredne proizvodnje. . v' .
Ovi procesi politizacije zahteva l podrustvljaval1ja
borbi doveli su u krizu model države.
O ovome se možda malo govorilo, ali od svih me?u-
narodnih, socijalnih, ideoloških i ostalil~ uzrok~: mozda
je nešto veća pažnja poklonjena uzrocIma kOj~ su ~a
neposredni ji način politički. U krizi se. r:ašao, 111 manje
ni više nego model države, model polItIčkog rukovođe­
nja, n~ ko'Ine je, u suštini,. d~šlo do stabilizacije Je~l:e
velike faze savremenog kapItalIzma, faze zrelog kapItalIZ-
ma. Model takozvane ikejnzijanske države je našao mo-
O"ućnost da stabilizuje kapitalizam, i to ne u neokon~er­
~ativnim i, još manje, neoliberalnim, v~ć u nap~'edmm,
možda bi se moalo reći neodemokratskIm UslOVIma.
Ako je, dakl~, ovakva for~a d!'žave ~,:ist~. doveden Ll
Ll krizu na osnovu ovog preplItanja polItlzaCI}e zahteva
i podruštvljavanja. ?orbi o kOj.i.ma i~ bilo re~I, onda as~
slažem s NapoleomJe~ da se l1lJe radIlo o ~na~no::: od:::o
\ oru levice o alternatIvnom odgovoru kOJ! bl Ollsao ko-
rak dalje ;d ta~voi! modela drž~ve i. vučinio ~~ v~e s~~~e­
da druga mogucnost za novo zaJedmcko polItlcko Ill.\. 0-
vođenje. . . .
U ovoj državnoj krizi se, pren~a tome, javlja l f~-
nomen neoliberainog, neokonzervativnog oP~)I·avka. Na
ovom mestu međutim, hteo bih ukratko da Iznesem ne-
što. U neoliberalnom oporavku postoie i komp<;mente
koje bih bez oklevanja okvalifi.kovao kao neoau.tonta~ne,
i voleo bih da se na ova j aspekt ne zaboravI. OvaKva
država koja ne može da odlučuje, koia ne vmože da u;::-
ravlja ekonomskim dklusom, koja ne moze vda smal~Jl.
kako se danas kaže. društvenu složenost, moze zap~stl II
opasna autoritarna zastranjivanja. To !e v,:ć Za:P1SaIFt
istorija. Država koja n:; može da d?nos! raclOna~n~ od-
luke pribegava onome sto predstavlja njenu tradICl?nal-
nu prirod~ tvorevine koja raspolaže o~r0l"l1:nom sl;lom.
protiv svih ostalih sila koje dovode u pitanje određenu
ravnotežu snaga.
317
 Ovaj teren se ne sme potcenjiv,ti, na njemu se odig-
rav~ju najopasnije igre, buk i pr1mena onog socijalnog ~
meaunarodnog nereda, jer je u pitanju direktno politič­
ki _nered, povezan upravo s izvesnom agresijom protiv
drzavnog kao takvog, nasilnog uništenja, terorizma: a on
s~ često primenjuje u okviru i u funkciji tehniike auto-
rItarnog oporavka koji je svojstven državnom i držav-
nom u krizi.
. Poslednje pitanje: na početku sam reumo da postoji
ovaj odn~s !lleđunarodna situacija - socijalna situacija,
odnosno IStI problem sprovodljivosti vladavine koji po-
stoji i u društvenom sistemu zrelog kapitali2lma ponovo
se postavlja na nivou svetsikog sistema.
Postoji vrlo ozbHjan problem sprovodljivosti vlada-
:1
vine svetskom sistemu, upravo zato što je u krizu za-
pala Jedna forma države, na isti način kao što je u kri-
zu zapala jedna forma političke hegemonije, tradicional-
na forma severnoameriČIkog kapitalizma kao stvarnog
centra, stvarne polazne taoke za čitavu mrežu međuna­
rodnih odnosa.
Ovo gubljenje centra opet postavlja pitanje <krize od-
lučivanja na međunarodnom nivou. Više se ne zma ko
odlučuje, jer ne postoji mesto koje bi bilo dovoljno snaž-
no da o dl u.čuje, niti potrebna hegemonija da bi se takve
odluke zatIm mogle nametnuti: svi međunarodni neredi
svoj uzrok danas nalaze u o·voj novoj složenosti sveta.
Međunarodna zategnutost koju smatram rastućom
,koja može sasvim da se s~atra rastućom, obeležena j~
ovim dubokim razlozima. Pošto je prevaziđen trenuta!k
osude izvesnih međunarodnih političkih inicijativa, vrlo
pravedne osude s kojom se slažem, bilo bi potrebno da
se pređe u fazu razumevan i a stvarnih odnosa, boljeg
upoznavanja, jer, po mom mišljenju, nismo svedoci vo-
luntarističkih inicijativa, već smo svedoci stvarnih pos-
ledica trenutka snažne krize na međunarodnom planu.
Suočen s ovakvim procesom sve veće zategnutosti,
vcrujem - premda nisam daleko odmakao na ovom te-
Jenu - da postoji problem novog teorijskog i praktič­
nog opremanja radničkog pokreta, i na međunarodnom
i na unutrašnjem planu.
Mislim da smo se sada našli pred završetkom jedne
epohe, epohe u kojoj se suviše često pomišljalo da jc
trenu talk koegzistencije sistema, trenutak konfrontacije
:relikih klasa i velikih političkih snaga već postao stalna
faza, večna te'kovina koja ni ti treba niti može da naza-
duje. Nalazimo se, međutim, po svoj prilici, na pragu
perioda u kome će se opet javljati trenuci jake na-
petosti, snažne konfrontacije, Dakle, opet smo u fazi ras-
318
prava o proje,ktima, koja ide dalje od nekih slučajnu
postavljenih granica, koja slama kavez kompatibilnosti,
pa zatim učimo da računamo ali sada vodeći računa o
svaikom od elemenata. Uveren salm da je potrebno po-
vratiti na neki način onaj oblitk neoutopizma za koji je
rečeno da se pojavio 68, koji je danas prerađen u neku
kritički racionalniju formu, sa nešto manje divlje stihij-
nosti. Ali sam isto tako uveren da povratak fazi rasprave
o projektima mora ela bude u skladu s realnošću. Ako je
danas potrebno napregnuti maštu, nije to, po mom miš-
ljenju, potrebno činiti u okviru kakve utopističke per-
spektive. Napor imaginacije spada u pokušaje da se ob-
jedine utopizam l realizam: mogućnost planiranja druk-
čijeg spoja, različitog konstituisanja politič~o~ sistema,
na unutrašnjem i na međunarodnom planu l, Istovreme-
no, ipaJk, sposobnost za novu pralksu, tj. sposobnost da
se izgradi takva snaga 'koja će kasnije biti kadra da ove
projekte sprovede.
Angelo Bolaffi
Kolebam se oko toga da li bi možda trebalo da bu·
demo veći optimisti. Očigledno je da ona ista struktura
poteškoća modernih složenih društava poznog kapitaliz-
ma, sa svojim povezanostima i korporativizmom Ikoji je
blokirao refol'matorski projekt evropske levice tokom
proteklih godina, deluje kao kočnica i za desnicu. Do-
voljno je setiti se »umerenosti« koju je pdkazao Strauss
ikada je postao kandidat za kancelara. On je napao ono
pravilo koje je izgleda dominiralo u ži.votu političkih ,Sl~
sterna na Zapadu u posleratnom penodu: »Alko hoces
većinu glasova, moraš težiti ka centru«, Shodno logici
»prigrabljivačkih« partija, prihegao je geslu: »Moraš na-
stojati da budeš što je moguće manje različit od tvog
rivala ako želiš da mu preotmeš 'konsenzus«. Tako, dak-
le, izborni progmmi postaju iz dana u dan sve sličniji.
a praiksa vladavine još sličnija. Trijumfuje status quo.
Iz ovog razloga pitam se da li je ova renesansa d:s-
nice možda samo kriza levice. Jer, projekti konzervatrv-
nih vlada, bar zasad, siromašniji su nego projekti levi-
čara, u još većoj meri ideološki i nemoćni da ~rizu sta-
ve pod kontrolu. Dovoljno je razmotriti situaCIju u En-
gleskOj. Paradoksalno, rekao bih da je pravo pitanje
koje valja postaviti ne postoje li u Evropi političke sna-
ge (desnice i levice) koje su previše slične između sebe
r vez alne za jedan unive'rzum koji je potpuno razJli~it. od
sveta koji je stvoren krizom. Za sada, ni u deSnICI (a
319
 ni u levici) nema takve snage koja je u stanju - kao
sto je bio slučaj tokom tridesetih godina - da se pli!;-
\ati »krupne inicijative«. Somaini je pitao da li se može
govoriti o političkom ciklusu. Mogao bih da mu odgovo-
rim potvrdno samo pod uslovom da damo opširno ob-
jašnjenje pojma politički; odnosno, ne samo 'kao forme
institucija, partija i vlade, već i kao izraza kritičko-kul­
turnih tendencija. Istinski politički ciklus onda je onaj
na koji ukazuje kriza ideologije levice. Dalje ne funkcio-
nišu izvesne centrarine ideje istorijskog radničkog pok-
reta: predstava rada shvaćenog u humanističkam i nap-
rednom smislu (gotovo kao dužnost koja će navesti do
oslabađanja) jeste predstava radničke klase koja j:: 1
sebi kadra da bude sinteza, opšti interes, i da stvara
program vladavine koji će u sebi obuhvatiti sve zahte\·c.
Radnič!ka klasa je, međutim, pokazala da može biti kor-
porativna i da izvesna radilkalna politička pitanja (eko-
'logija, žene, mladi) nije lako sintetizovati s radničkim
interesima.
Sve ovo može dovesti do nastavljanja pokreta zva-
nog »qualunquismo«;', koji je usledio zbog nepoverenja
u politiku i koji pogoduje ideologiji desnice i predstavlja
samo adbranu statusa qua. Panovo dobija snagu zdrav
razum, koji kaže da se ništa ne menja i da je tarka mož-
da bolje s obzirom na nesreće koje su izazvali radilkallli
preobražaji. Sve u svemu, svršeno je s iluzijam, koju je
čitava evropska levica godinama gajila, da je situacija
izvrsna zato što pod nebeskom kapom vlada kolosalan
nered. Nered se nije pokazao pradU!k:tivnim i remećenje
ravnoteže nije uvek predstavljalo korak napred.
Postoji, dakle, politički ciklus u smislu promene kul-
turnih tendencija i uređenja, a ne u onom »siromašni-
jem« smislu izvesne kvantifikativne politologije. Sa čisto
politiOke tačke gledišta, našle bi se, ipark, izvesne tenden-
cije ka individualizaciji - bar prema nekim parametri-
ma koji su ponuđeni - jednog homogenag kriznog cik-
lusa levice. Hteo bih da navedem nekoliko primera. Go-
voriću o političkom ciklusu imajući u vidu posleratne
demohrišćane; dovoljno je setiti se zajedničkih elemena-
la za Adenauera i De Gasperija i projekata za koje Sll
se oni zalagali. Ako, međutim, razmotrimo krizu levice
u Saveznoj Republici Nemačkoj, videćemo da je ana
drukčija od krize koju doživljavamo. u Italiji. Moglo bi
se govoriti o političkom ciklusu severnoevropske levice
(Ikoji ne obuhvata Englesku) i o mediteranskom ciklusu.
,', Pokret koji sebe definiše kao apolitičan, a izbija II Italiji
kao reakcija na pokret iz 68. Odnosi se na običnog čoveka.
320
Zbog čega? Zato, a imam u vidu Nemačku, Svedsku i
Austriju, što su njihove socijaMemokratslke ;panije suo-
čene s postjkapi talistićkim zahtevima, a to nije sIuča j u
.francuskaj i Italiji. Odnosno, setimo se da terorizam
postoji u Italiji i Nemačkoj, ali ne i u Austriji iIi En-
gleskoj. Možda bi trebalo govoriti o kraju jedne poli-
tičke i društvene epohe 'koja je povezana s nastankom
welfare-a i socijalne države, u odnosu na koju desnica
nema ništa drugo da predloži asim prolaznih utopija, il
levica, opet, apsolutno ništa. S druge strane, nema pod-
udarnosti između stavova monetarista, koji podstiču
smanjivanje javnih troš!kova i »slobodnu« dinamiku pro-
tivrečnosti nadnica, dok se u Italiji suštinski teži sma-
njenju cene rada. Jedna partija kao što je demohrišćan­
ska ne toleriše kontrolu kada su u pitanju dimenzije i
upotreba javnih troskova.
Hteo sam da govorim o još samo jednoj stvari koja
je, premda posredno, bila najavljena i koja se podrazu-
meva kada je reč o završet;ku jednog političkog ciklusa
levice. Verujem da danas ne samo prisustvujemo krizi
»Lltopističkog« aspekta ideja koje je stvorila levica ili
obaranju mitova iz 68. Kad bi tako bilo, ne bismo imali
razloga za zabrinutost. Istina je da SLl u krizi i »kompa-
tibilističke« verzije i sadašnje umerene verzije u okviru
levičarskih formacija.
Ukratko, nije funkcionisao ni san a dovođenju »ima-
ginacije na vlast« iz »francuskog maja«, ni lažna Real-
palitik po kojoj je, kao u s'lučaju nemačke socija1demo-
kratije, bilo dovoljno administrirati da bi se stalo na
put krizi, ili se bl,kalo poštavanje veza i imperativa ma-
nagement-a s političkom strategijom korisnom za levi-
cu. U perspeiktivi, istinsIki poraz za levicu sastoji se Ll
sledećem: čim se domogne vlasti, ona nastoji da postigne
ozakonjenje kroz poštovanje zakonitosti sistema, što u
normalna vremena može dobro da funkcioniše, ali ne i
u vremenima potpune krize jednog razvojnog modela
vladavine kaJkva je ova čiji smo danas svedoci i koju
nazivamo krizom socijalne države.
Pravi teren diskusije za evropSlku levicu više nije
staro i neproduktivno suprotstavljanje reforme i revo-
lucije, otkrića postojanja (takođe kroz projekt preobra-
žaja) povezanosti i vremena i utopije kontraplana*, već
pitanje kaJkvi su danas uslovi za vladavinu Ivice, za pro-
menu, za sprečavanje da se cilj utopije preobrazi u pri-
hvatanje statusa qua, u napornu tT"ku koju dilktira jad-
* Politički projekt levice koji je predložen II drugoj polo-
vini šezdesetih godina, nasuprot vladinim planovima.
21 Marksinm u svetu
321
na filozofija manjeg zla. S ove tačke gledišta, mislim d~
je diskusija na levici previše zaostala i još uvek blokI-
rana apstraktnim štetnim ideologijama, pa. se plašim da
će se, u praksi, nužna likvidacija utopizma l pOJednostav-
ljenosti izvesnih teza preobraziti u uzdizanje, od strane
radniČIkog pokreta, neke vrste moranja. »radi spasa zem-
lje«; što je još jedan način da se izrazi sopstvena pod-
ređenost.
Aldo To;-torella
Somainijev članak je stavio na dnevni red ovu disku-
siju da bi se pronašli zajednički motivi za ~evicl:l koja je
u Italiji, kao u drugim delovima Evrope, Izo~eIJena. Na-
laženje zajedničkih motiva moraće da. PO~IUZI kao sme~­
nica za istraživanje koje bi se bez bOJaz111 okrenulo sus-
tinstbm idejama.
Potrebno je da odgovore dajemo iz dana u dan. Do~
ovde diskutujemo, osećamo da oko nas postoje sazrelI
problemi koji iziskuju hitan kompromis. Naša zemlja,
Evropa, svet", puni su teškoća, a to su teškoće u nepos-
rednom; prema tome, svi imamo potrebu za hitnim od-
govorima, za kratkoročnim odgovorima. No, ovo ne srne
da ometa dugoročnu diksusiju. Što se ci>klusa tiče, smat-
ram da moramo razmotriti da li zbilja jesmo ili nismo
na !kraju jedne istorijske faze i da li ona mora da bude
periodizovana i na bazi kojih parametara možemo raču­
nati uspehe i krenuti novim putem.
Pitanje koje treba postaviti jeste da li je istina da
se uprkos tome što nije bHo nekih poraza, nazi:ala izoves-
na istrošenost. Odnosno, da li je i pre poraza bdo necega
što je ukazivalo makar na relativn~ istrošen.ost kult~re
koja je zajednička za znatan deo leVIce. Ako Je tako bIlo
i ako jeste taiko, to valja razmotriti i ne zavaravati. ~~
da je poraze na izborima, kojih je bilo ne samo u ItahJI,
moguće lako prevazići; upravo Švedska je dOlkaz~l~ k<?:
liko je bilo teš'ko povratiti izgubl~ene glaso:e." Ah Iduc~
dalje od izbornih glasova, glavno Je da se VIdI Ll ~aJkvo)
vrsti prelaznog perioda se nalaze radnički pokret l poh-
tioke snage levice.
Tačno je ono što je Bolaffi rekao da desnica i ume-
rene snage neće predložiti novi model, n<;>vu i stv~rnu
hegemoniju, perspektivu. Hteo bih, međutIm, da prIme-
tim da je zadatak predlaganja novih modela, traženja n~­
ve perspektive, uvek bio na progresivnim snagama, 0111-
ma koje se nazivaju levičarskim.
322
Kada su konzervativne snage predložHe alternativne
modele, one su pribegle reakcionarnim shemama i taku
bile prinuđene da negiraju i svoje sopstvene vrednosti:
fašizam je otvorena di!ktatura ekonomski dominantnih
snaga, aH je i involucija, a ne očuvanje. KaJko god da se
pogleda, u nadležnosti je progresivnih snaga, snaga levi-
ce, da predlažu alternativne modele. U stvari, zapadni
svet je suštinsIki uznapredovao na bazi stavova koje su
mogle da predlože jedino snage koje se nazivaju levi-
čarskim.
S ove tačke gledišta, izgleda mi ispravno Somainije-
vo razmatranje; potrebno je znati ikako da se ono razu-
me. Objektivna je konstatacija da, čaik i tamo gde ona
nije na vlasti, inovatorski predlog uvek dolazi od strane
levice, iz sikupa progresivnih snaga. Stvari va'lja sagledati
otvoreno i nastojati da se izbegne površnost, sa svešću
da je potrebna volja za preobražaj em, čvrsto zasnovana
na stvarnosti. Međutim, uz sva ova upozorenja, potrebna
je i hipoteza: obavljen je ogroman posao promiš'1janja i
na njega možemo početi da se oslanjamo.
U čemu je suština pitanja? Čini mi se da se troši
izvesna organicistička ideja koja je preovladavala u pok-
retu levice, radničkom polkretu u njegovim razEčitim
verzijama, sa svim ogromnim razlilkama koje postoje
i Ikoje nisu ni nepoznate ni skrivene. Uprkos svim ovim
raz!Hkama, kako u komunisti8koj verziji tako i u socija·l-
demokratslkoj, uglavnom postoji jedna zajedniČIka refe-
renca.
Nije reč toliko o »tetizmu« Ikoji je - kao što je
već rečeno - mnogo uticao na politilku čitavog radnič­
Ikog pokreta. Etatizam ie, naravno, posledica (krajnje su-
marna i sa svim rizicima koje sumarnost povlači) orga-
nicističke vizije. Istorijs'ke razlike između komunističkog
i socijalističkog pOlkreta su očite (poznata je osnovna kri-
tika koju mi upućujemo socijaldemoikratij i) , ali razli!ke
i kritike ne pri'krivaju zajedniČIke najudaljenije matrice.
Socijaldemokratija je uglavnom prestala smatrati socija-
!}izam za konkretan cilj; međutim, bitna ideja da mogu-
će rešenje svih kontradikcija ide uz moguće razrešenj-:;
'protivrečnosti između kapitala i rada, manie ili više eks-
plicitno, povlači se kroz čitavu istoriju radničkog pdkre-
ta. Nije teško shvatiti motiv; teŠlko je boriti se za »pro-
menu nivoa« protivrečnosti, lakše je aludirati na manic
ili više udaljenu metamorfozu.
Ovo naročito ukazuje na ideju rešenja koje bi bilo
valjano od »Ikolevke pa do groba«, da upotrebimo termin
iz reformističke politike, termin kakav zahteva ideja ko-
323
ja bi se možda mogla nazvati organicističkom, sa navod-
no potpunom podudarnošću između mnogostranosti i slo-
ženosti različitih nivoa stvarnosti, toliko svojstvenedruš-
tvima socijalisHčkog tipa. Kriza ove ideje otvara put
umerenim ili otvoreno konzervativnim odgovorima, sa
svim razlikama u akcentima koje se mogu napraviti iz-
među jednog i drugog. Tip rešenja koji je postojao i za
koF se još uvek opred~ljuju snage levice, jeste rešenje
kOJe, premda ponekad Izgleda kao neizbežno, ne povlači,
s obzirom na promene koje je društvo pretrpelo,sposob-
nost pune mobilizacije, bar moralne.
Čak i ika:da se smatra neizbežnom, kao na primer
ideja planiranja, teži se da se ona učini dosadnom, ili
čalk i bolnom, nužnošću. Iskorenjivanje borbe protiv kor-
porativizama i partikularizama - sVa'ki od njih je uvek
protiv'kor1porativizma i parti,kularizma ostalih - teži da
se pCJIkaže Ikao neka vrsta izjednačavanja i :ponižavanja.
To su teme o kojima se mora razmišljati zato što impli-
cira ju krupne posledice s taoke gledišta predloga na eko-
noms1kom polju, ali i što se tiče predloga na terenu or-
ganizovanja države, demokratskog života i sl. I model po-
puštanja zategnutosti, na ikome su radile 'demokrats,kE;
snage levice, dramatično je zapao u Ikrizu. Ispravna je
tvrdnja da za popuštClJnje zategnutosti ne postoji nika-
kva verovatna alternativa. Međutim, mora se ispitati:
ikako preživeti današnji model međunarodnih odnosa?
Ka:ko ga valja organizovati? Na Ikoji način sprovesti bit-
ku za Ikoegzistenciju, za razumevanje, za novi međuna­
rodni ekonomski poredalk ? Da se ,ponovo iznude prego-
vori, ali s kakvom perspektivom? :Došli smo sada do tre-
ćeg terena 'konfrontacije. Na terenu ekonoms'kog, držav-
nog, organizacije demokratskog života - imamo mnogo
prolYlerna, ali treba razrešitii jedno presudno pitanje na
terenu reorganizacije procesa popuštanja zategnutosti.
Ne smerno gajiti iluzije, jer smo uostalom pred nečim
što ne bismo hteli da se degeneriše do katastrofalnih po-
sledica ikoje bi docnije poglavito platila zapadna Evro-
pa. U ovoj tački, nužno je da sve snage levice, sve de-
mokratske snage, naprave analizu stvarnosti,da joj po-
gledaju u oči i da pokušaju da dođu do nekog odgovora.
Mi smo već davno izašli na takozvani put internaciona-
lizma, ali šta je s ostalima?
Moramo postići napredalk u nastojanju da ispitamo
suštinu pitanja j kategorija pomoću Ikojih razmišljamo,
ali znajući da ćemo, upravo kao snage levice. biti iz da-
na Ll dan pozivani da dajemo neodložne odgovore.
Ne pribojavam se tematike takozvano»: »ponovno>:;
zasnivanja«; ali ako to treba da znači gubitak istori j-
324
SI~Og I?amćenja .i paralizu pred sadašnjošću, onda se
nJ.e. za.lst,: pnboJavam:. Mor~m uložiti napor da bismo
preI~pltah Izvesne akCIje, ah nas to ne srne navesti na
rasIkId s angažovanošću, na stav iščekivanja, na pasiv-
nost.
Čit~vOv.istorijsko . nasleđe ~oje je levica prilkupila
veoma le .zIvo:na primer, plamranje. Ali ono mora da
bude ~~ea~hstič.no i da polazi od uslova kompatibNnosti,
onakVIh .Kalkv~ su danas dati. Ali, ako bi se rna tome os-
l_~l~, ~evIca vlše ne.bibila potrebna. Tema je, u stva-
~ l, 'Kako da se odredI pomalk kompatibilnosti. Mi za ovo
lma~TIO Ikra~ko!"oča~ odgovor, ali taj odgovor možemo
~.to~Iko bolJe.. !~'k~::~~tlt~ uko!il~o ~~demo sposobniji da
i adll?? l~a Pl tclSplll\'anJl~ sustll1skIh odgovora; a to je,
menI Je jasno, veoma resko. A>ko uspemo da sagledamo
plan.~ve, alk~ uspemo da sagledamo postojanje različitoo
teol'lJskog mvoa, što ne. zna~i.i mehanioki odvojenog veĆ
autono~nog, tada ovaj tesKI posao prestaje da bude
nemo~u~al!' Moramo se okrenuti novoj teorijskoj misli,
'~1astOjeCIv Istovremeno da vodimo političku borbu koja
j~, Ikao st? znamo, obeležena neposrednim i mUlkotrp-
mm IkoracIIma.
Giuseppe Tamburrano
, Z~dovoljan. sam što na ovom skupu nema demohriš-
c~?a, l ~o ne IZ ra:log~ što bih ja in1.ao nešto protiv
njih, v~c zato, Ik~o sto Je rekao Tortorella, što je dobro
da leVIca o svoJIm problemima razcrovara bez stranih
lica. b
U čemu je ograničenost ovog olkrucrloo stola? Čini
n: i ~~ da. je ~j~gova ograničenost u italij:nskoj i pro-
vll1cIJskOJ optICI naše diskusije, kojom dominira 68.
'yaIJ~ I:azJ?otriti da li 68. ima i dalje neki značaj u
Ita:}l]l, 111 Je Iscrpena ,kao u Nema6koj ili Sjedinjenim
Drzav3!ma. U Francuskoj, ona je bila apsorbovana rene-
s~ns.om Socij.alističke partije. U Italiji, njen konstruk-
tl:m protest Imao je svoj nastavak, .koji je doveo do sin-
dIkalnog talasa na početku sedamdesetih, da bi zatim
udahr:ula život bazičnim pCJIkretima za demo\krati ju i pri-
premIla teren za komunističku pobedu, 1975. i 1976. gO-
dine, pobedukoja je usledilakao znak rđave demohriš-
ća~~ke vladavi?e. ~n~ge i ideje 68. koje su se proširile
13- Cltavom drustvu l Izazvale duboka remećenja ravnote-
z~, .našle su u pobedi Ikomunisti6ke partije svoj politič­
~I I~raz, a u ravnotežama koie su usledile, svoje osuje-
cenje.
325
 Prosuđivati o evropskom pokretu, što je za mene
od osobitog značaja - naročito iz razloga međunarod­
nog ;karaktera - iz tipično italijanskog ugla, može da
bude pogrešno; italijanska ikriza ne samo što je teža
nego Ikriza ostalih evropskih zemalja, već ona ima i ti-
pične odlike. Razmotrimo neke od njih. Inflacija je op-
šti fenomen, ali u nekim zemljama ona je problem lakše
prirode, dok je u Italiji to veoma težak problem; pro-
blem energije je taJkođe opšti prcJblem, ali se on ne jav-
lja na isti način u Italiji i u ostalim zemljama Evrope.
Sem toga, italijanska ekonomsika ,kriza ima elemente koji
su u celini uzevši politički, ekonomski i socijalni
(upropaštena ekonomija, parazitizam i prisustvo držav-
ne administracije Ikojoj nema ravne ni u jednoj drugoj
zemlji kapitalističkog sveta).
Naglašava se da u Sjedinjenim Državama postoji
početa.lk .državne intervencije u krizi jednog ograničenog
sektora proizvodnje automobila; mi, u Italiji, govorimo
o državnoj pomoći Fiatu, tom Staljingradu privatnog ka-
pitalističkog tržišta, jednoj od poslednjih ,krupnih indu-
strija Ikoje su još uvek u privatnim rukama.
Terorizam je italijanski fenomen, tipično itahjanski,
ono što EngleZi i Španei nazivaju fenomenom »s etnič·
Ikim korenom«. U Itatliji postoji levica (socijalistička i
komunistička) sui generis i umereno konzervativna parti-
ja sui generis. Imamo politički sistem u kome nema al-
ternativa vladavine. I to je ekskluzivna odlika naše de-
mokratije, u 'kojoj su čak i krupni preobražaji (»elemen-
ti socijalizma«) ponuđeni u dogovoru s onima koji su
skrojili stvarnost za čiju se transformaciju zalažemo.
Ne smerno uopštavati italijansIki slučaj, jer ne bi-
smo mogli sagledati evropsko stanje, koje je za nas
izuzetno značajno, ne samo zato što se na'lazimo u Evrop-
skoj ekonomskoj zajednici, već i zato što smo sa Ikrizom
detanta, sa krizcrn izvesnog tipa sovjetskog internacio·
nalizma koji se pokazuje agresivan i ekspanzivan, danas,
više nego juče - to naročito dobro znaju drugovi ko-
munisti - suočeni sa potrebom prisnije povezanosti s
radničkim pdkretom Zapadne Evrope.
Ako je alternativa detanta rat, moramo pronaći no-
va rešenja ,koja će garantovati detant, a gde ih možemo
naći ako ne u Evropi, u povezanosti s evropskim snaga-
ma koje su za detant još uVelk raspoložene? Kažem »još«
jer uz svu umerenostkoju je Strauss pokazao, ili simuli·
rao u debati u Bundestagu ...
Bolaffi: Ali, za to je zainteresovana nemačka indus-
trijsika konfederacija ...
326
Tambllrrano: Ne bih hteo da se bavim situacijama
u kojima se predlaže širenje NATO-paJkta do PersiJskoO'
zaliva, radi stvaranja osovine Vašington-London-Bon-P;'
king; aJko bi Strauss pobedio na izborima, ne bih se us-
tručavao da mu pružim podršku.
Ali, evropska situacija je važna i iz drugih razloga.
Naime, alko hoćemo da razumemo ono što je zajedničko
u neoliberalnom odrazu, italijanski pogled na stvari do·
vodi do is'krivljavanja. Kako ćemo moći da shvatimo
probleme engles'kog laburizma ili portugalskog socijaliz-
ma ili s;kandinavske socijaldemokratije, iz ugla teroriz-
ma, iz sistema bez alternacije, iz italijanske 68.
Slažem se da ideologija zvana qualunquismo pred-
stavlja masovnu ide010giju izazvanu ovim neoliberalnim
vetram, ali u suštini nije reč samo o mirenju sa statu-
som quo, o odbacivanju promena zato što su one uzalud-
ne: »Što se više menja, sve je više isto«. Pozadinu des-
ničarske ofanzive čine dva elementa: razočarenje i frus-
tracija, nastali iz konstatacije da se veruje u promene, a
nakraju se ispostavlja da se ništa nije izmenilo; ovo
mi izgleda ka poglavito italijans'ki element.
A postoji"":' insistiram na ovom elementu na koji se
oslanja i Tortorella - postoji ideja, Ikoja se sve više širi,
da inicijativa za promene, koju zastupa levica, ne od-
govara na nove, stvarne probleme, zato što radnik, se·
IjaJk, sitni činovnilk, koji imaju socijalno, zagarantovanu
vis<Yku platu i besplatno lečenje, jesu nagrađeni, ali se
ipaJk olkr'eću protiv u društvu rasprostranjenog korpora-
tivizma, protiv politizacije, koja na Ikraju krajeva preo-
vladava u ipartijsHm aparatima, aparatima državne bi-
rokratije, poludržavne birokratije iH sindi,kata.
Oni· znaju da su obezbeđeni od egzistencijalnih rizi-
ka, ali osećaju da su anonimna masa, pojedinci bez vla-
sti, kojima upravljaju ograničene birdkratije ili mass-
medija.
Insistiram na ovoj tački: ako hoćemo da pronađemo
zajednički element u krizi evropskog socijalizma - a
važno je da ga nađemo, jer je evropska dimenzija, po-
navljam, teren borbe za socijalizam, a jedinstvo evrop-
ske levice nije instrument - moramo jasno poznavati
odlike ideološke Ikrize socijalizma, jer to je i kriza izbo-
ra, pošto faktori danas deluju na široke mase, a ne na
intelektualne elite. Shvatanje uzroka povravka nedkon-
zervativizma i neoliberalizma omogućava da se oštrije
uoči !kriza socijalizma i da se ozbiljno radi na njegovoj
dbnovi, suprotstavljajući neolibera1izmu viziju jednog
327
neoslobodarskog i samoupravljačIkog socijalizma, u kome
vrednost pojedinca u zajednici opet zadobija središnje
mesto koje je zauzimala u Marxovom delu.
Al1tonio Gambino
Voleo bih da govorim o poslednjoj temi na Ikoju su
se osvrnuli TortoreHa i Tamburrano, tj. o mogućnosth-na
podsticanja detanta. To je veoma težak problem, od ne-
posrednog značaja, s obzirom na mnoge aspeiktekroz
koje se današnja kriza ispoljava. Hteo bih da u1kažem
na potrebu evrops,ke inicijative. Često, Ikada se govori
o mogućnosti ovakve inicijative, to se čini u vezi sa za·
datkom »posredovanja({ među veHkim silama. Ne čini mi
se da je dvema supersilama sada potrebna posrednička
Evropa. Najpre bi bilo potrebno razmisliti o tome 'kako
zemlje Zapadne Evrope mogu !konkretno da stupe u da-
našnju politič~~u igru, raslkidajući ish-istalisane sheme
koje, Ikada se zapadne u krizu, dovode do opasnih situa-
cija. Naravno, autonomna intervencija Evrope ne bi bila
lišena rizika, aH, po mom mišljenju, imala bi povoljan
ikara!kter, jer bi prekratila nenorma'lno stanje kakvo da-
nas postoji, po ikome su zemlje koje su vekovima bile u
centru istorijskih zbivanja sveta, danas postale manje ili
više pasivni subjekti nestalnosti koja odlučuje o njiho-
vim sudbinama.
Što se pak tiče centralnog pitanja naše diskusije,
hteo bih da iznesem četiri krail ke primedbe. Prva se tiče
pogrešne interpretacije u ikoju su neki zapali u vezi 5
onim što sam rekao. Hteo bih da ponovim da se ne pro-
tivim »utopijskim« projektima koji se javljaju kao di-
jalektički moment, neizbežan u svakom procesu menja-
nja. Protivni1k sam utopije koja je odvojena od stvarno-
sti i njoj se direktno suprotstavlja; Ikoja predstavlja
marljivo izučavanje u vakuumu; intelektualnu vežbu ko-
liko uzaludnu toliiko i opasnu, jer dovodi do zastranji-
vanja.
Da li je 68. bila samo to'? Naravno da nije. Njena
pozitivna strana se sastojala u tome što je s\'c prisilila
da ponovo iznesu na dis!kusiju veBki broj mentalnih she-
ma, da )}misle o nezamislivom«. Ali, ona nije bila, kao
što mi se čini da misli Castellina, čak ni dokaz da je
)}sistem« ušao u staračku fazu i da je prestao da funk-
cioniše. Bila je, zato, pokret moćan u izvesnim aspekti-
ma, ali u suštini subjelktivan, ikoji je izražavao nove i
duboko raširene zahteve, ali koji nije ispoljavao elemen-
te lidanja bazičnih mehanizama kapitalističkog poretka.
328
To što je ona zamenjena - i što se još uvek zamenjuje
- nečim što nije bila, imalo je i ima ozbiljne posledice,
jer je ovo navelo mnoge da pomisle da je revolucija tada
bi'la stigla do obližnjeg ugla, uz zakrljučak da je za to što
se ona ne izvodi Ikriv čitav niz »negativnih heroja«, od
Ikojih je dugo vremena najvažnija bila Ikomunistička par-
tija. Po mom mišljenju, tpak, problem se sastojao u
tome da se prihvati takav !karaikter »trenutka subjektiv-
nog kidanja« fenomena !koji se nalazio pred očima, kon·
trast između još jake stvarnosti i, naročito kod mladih,
vrlo proširenog stanja duha povodom sticanja svesti da
je zadatak dati svemu tome izvesnu koherentnost, stva-
ranjem nove lestvice vrednosti, i to ne lestvice »protiv-
snage«, kao što se često govorilo, već lestvice »protiv·
vrednos ti«.
Činjenica da to nije učinjeno - ovim odgovaram na
Tamburranovu primedbu doprinela je razočaranju na
kome se zasniva nalet neokonzervativizma. Između apo
stralktnog utopizma, o 'kome sam govorio, i razočaranja
koje zatim sledi, postoji jaka povezanost. Projekti za
obnovu su propali, bar u izvesnoj meri, upravo zato što
oni nastaju iz površnih analiza. Konačno, slažem se s Na ..
poleonijem da je »kompatibilnost« uvek u okviru odre-
đenog sistema, i ovo je upravo centralna tačka moje teze:
pogrešilo se zato što nije predložen socijalni i idealni si·
stem, koji bi bio duboiko razJ!ičit.
Činjenica da se htelo ostati u ovakvom društvu, ali
odbacujući, međutim, logiku. Stavovi kao što je onaj o
odbacivanju rada - koji bi imao savršenu valjanost da
se istovremeno bilo spremno na odbacivanje automobila,
televizora u boji, godišnjeg odmora i sl. - postali su ne-
odgovorni; jer, ljudi neće da rade, hoće sve vrednosti,
ili pseudoprednosti potrošačkog društva, čak uz maH do-
dataik - drogu.
Ovde smo se suočili ne samo s protivrečnošću, već
i sa simptomom koji nam nešto ot1kriva, jer dokazuje
da mnogi među onima Ikoji se predstavljaju kao revolu-
cionari jedino žele, u stvari, opšte rašireni potrošački
sistem, pa su oni, dakle, deca ovog društva, a ne, čak
ni u perspektivi, njegovi »grobari{(,
Romano Ledda
Reći ću nešto razumljivo, ali ne verujem da ie u po-
litici valjano meril o optimizam ili pesimizam. Reč je o
u1kazivanju na izvesne činjenice. Tamburrano pita posto-
ji li naglašavanje krize levice. To je jedino pitanje na
329
ikoje sam sikIon da odgovorim »ne«, barem kad je reč
o prošloj godini, i to iz dva prosta razloga.
U prvom redu, zato što .ie nova činjenica, čiji sav
značaj moramo da procenimo, uključujući i elemente
,konfuznosti, protivrečnosti, nesigurnosti, zaostajanja, te-
škoće i premora, - što je činjenica da se desnica preis-
pituje, i što to radi na nov način; a ovo se još kako tiče,
kao što sam ranije rekao, komunista, socijalista i socijal-
demokrata, ovo se, kao što sam već rekao, dešava svima.
Na drugom mestu, krenuli smo u pravcu naglašava-
nja, u ovom slučaju, problema krize s kojima levica mo-
ra da se suoči. Zbog toga me u ovoj fazi manje zanima
izborno pomeranje nego sposobnost da se održe prisut-
nost i inicijativa. Ne oklevam da kažem da u čitavom
nizu problema vidim da levica ispoljava veću vitalnost
nego što je to bio slučaj do pre godinu dana.
Ponavljam da ovim neću da negiram da postoje
predznaci umerenjaštva. Naprotiv, ne potcenjujem ovu
činjenicu i rekao sam još da može doći do novih ume-
renih naleta, čvršćih od onih koje smo do sada imali, sa
konkretnijom masovnom bazom od one ikoju su izvesna
izlaganja nastojala da definišu kao »dvostruko lice«
stvarnih problema: participacija, individualizam, privat-
no, svemoć države i sl. Možemo se takođe uveriti u pos-
tojanje novih materijalnih činjenica koie vode novim ta-
lasima umerenjaštva: ne igra Thatcherova slučajno na
zaoštravanje međunarodnih zategnutosti.
Međutim, pošto sam ovo rekao, sve manje uverljivo
mi zvuči reč »ciklus«. Jedini ciklus koji ja vidim da se
sada razvija izvinite me zbog literarne ikinematograf-
ske koketerije. - jeste Gramscijev distih, koji Losey stav-
Ija na početaJk svog Don Hual1a: umro je stari, ali se no-
vi još nije rodio, usled čega može doći do pojave bolešti-
na. Vidim, sve u svemu. da su mogućnosti i opasnosti
na okupu, u periodu veJilke pokretIlosti i nestabilnosti.
»Ciklus« pak stvara ideiu izvesne stabilnosti. Dodajem
da se nestabilnost rađa iz subjektivnih razloga, a ne sa-
mo iz objektivnih; ier, postoji levica koja iejoš uvek za-
ba·djena svojom dogradnjom i. s druge strane. postoji
naglo ubrzavanje suštinskih Ikomoromisa.
~ Sve ove godine preživljavamo, i ;preživljavaćemo sve
dramatičnije. dve vrste kriza: Ikrizu koju determiniše
prodor juga na svetsiku scenu, i koju je moguće kontro-
lisati samo na dva načina - ili prinudnom intervenci-
jom (ali do koje to mere garantuje mogućnost v1adavine
na duži rok?), iH pomoću novog sistema međunarodnih
odnosa, nove kooperacije ;pa, prema tome, pomoću iz-
mene sadašnjih razloga za promene, uz mir, detant
330
i td.-: dr~~va je interna :kriza svetskih metropola, sa fi-
nom l pnhcno dubokom 'korelacijom u početku - pro-
blem mogućnosti ovladavanja svetom i problem ovlada-
:ranja unutrašnjim situacijama se prepliću, oživljavajući
l na Ovom terenu nejasni fenomenmeđuzavisnosti.
Alko je ovo tačno, predstoje rizična i teška vreme~
na, ali ni u kom slučaju stabilna. Osim ako izlaz ne
bude izričito rerukcionaran na unutrašnjem i međuna­
rodnom planu. Ukratko, jedini način umerene vladavine
jedini instrumenti kojima mogu raspolauati umeren~
snage da bi vladale na stabilan način, sast~ji se u ono-
me na šta nam već odavno ukazuju severnoamerič!ki so-
ciolozi: u ograničavanju demokratskih sloboda. Nasuprot
tome, mi tvrdimo da se stabilnost može uarantovati ob~
navIjanjem, menjanjem, ,konsenzusom i r~vojem demo-
kratije.
Z~to se i ukazivalo na mogućnost planiranja. Nema
sumnje da moramo naći zajednički predlo u i opštu stra-
tegiju. Gajim, međutim, izvesnu zabrinutost u vezi s tim
šta podrazurnevamo pod mogućnošću planiranja i kako
~en:o dobiti priHku da planiramo. Uveren sam da u ovoj
faZI, upravo zato što postoji pokret, unutrašnja dinami-
~a ~ levici, mogućnost planiranja može da se rodi jedino
lZ '?IZa veoma konkretnih pitanja koja proizlaze iz njene
pnrode, karaktera i implrkacija krize; i, prema tome,
od konkretnog odgovora Ikoji budemo umeli da damo.
Claudio Napoleoni
Hteo bih samo da odgovorim na jedno pitanje ko-
jim .su. mi uzv~~ti1i i Napolitano i Tamburrano: da li je
zar;.1Ishv, naroClto u jednoj zemlji Ikakva je Italija, raz-
vOJ zasnovan na smanjenju stope akumulacije.
. Problem. ak~mulacij.e, čalk i <pre nego što je postav-
lJen u kvantItatIvnom vIdu - kao što sam i ja učinio,
moždc: uz izvesno preterivanje, u mom prethodnom is-
tupanJu - postavI ja se naročito Ll vidu prioriteta. Ča'k
ikad bismo postigli dovoljan stepen planiranja, tj. stc-
pen adekvatan levici, homogen sa levicom, moramo po-
stići, verujem, obrtanje redosleda prioriteta, u kome
se fenomen akumulacije postavlja polazeći od Ikapitalis~
tičkog ustrojstva.
U starom pore1Jku (dopustite da ga tako nazovem)
akumulacija je premisa svega, ona je uslov na osnovu
koga sve ostalo eventualno može da se izvede. Prema
tome, način na ·,koji se upravlja privredom i društvom
povlači za sobom ovaj redosled prioriteta: pre svega
331
troši se što je moguće manje i akumulira se što je mogu-
će VIse, nakon čega se - snagom tržišta, državnom in-
tervencijom preko mehanizama različite prirode, koji se
veoma razlikuju od zemlje do zemlje - nastavlja, manje-
više automatski, manje-više programirano, izvestan pro-
ces.
A ono što se docnije dešava kao posledica toga što
smo !kao premisu postavili akumulaciju, malo je važno,
to nije problem o kome bi trebalo dis1kutovati. Ostalo je
posledica nekog prirodnog načina. Kako će ljudi živeti,
šta će trošiti, šta će biti prisiljeni da rade da bi obezbe-
dili premisu: sve to ima malo značaja. Dovoljno je što
postoje mehanizmi tržišta i planeri koji će eksrploatisati
tu premisu, i aktiviraće se proces čiji je rezultat relativ-
no nevažan. To je način na koji kapitalizam upravlja
ekonomij om i društyom.
Verujem da se moramo pozabaviti obrtanjem ovog
redosleda prioriteta, tj. da akumulacija ne bude večito
na prvom mestu, ikao premisa svega ostalog. Ono što je
uvek premisa - ako uzmemo da se može govoriti o prs-
misi ili o pretpostavci nečega u odnosu na sve ostalo -
uvek je priroda, sadržaji bogatstva do koga nastojimo da
dođemo. I, po mom mišljenju, dospeli smo do talkvog
stepena ZI'elosii da sadržaji ovog bogatstva, pa prema
tome i vrednosti kojima to bogatstvo odgovara, vredno-
sti koje je moguće ostvariti putem tog bogatstva, više ne
mogu da budu tradicionalne.
~ Ovo stanovište - hteo bih to da naglasim - uglav-
nom su istakli svi koji su ovde izneli svoje stavove. Na
izvestan način, svi su rekli da se mora ići, ča1k i u vezi s
ovim problemom planiranja, u pravcu dubokog menja-
nja vrednosti, do tačke - ovo mi se učinilo vrlo zanim-
ljivim aspektom debate - da se levica stavi u situaciju
da apsorbuje, ,kroz forme koje više neće biti destruktiv-
no-reakcionamog tipa, sav indivdualizam koji izbija iz
sredina desničarske ofanziye ikoja se širi Evropom.
To nije beznačajan problem. Ovo, nesumnjivo, znači
da sve vrednosti o kojima se počelo govoriti poslednjih
deset ili petnaest godina i koje se upravo razlikuju od ti-
pično merkantilnih, moraju već na neki način da buda
u središtu stvaranja bogatstva.
Pošto se izvrši ovo okretanje prioriteta, moći će da
se dospe do utvrđivanja načina ,na koji treba akumuli-
rati i do visine potrebne akumulacije.
Sada nailazimo na jedno politieko "pitanje od ogrom-
nog značaja: na pitanje odricanja. Ovde govorim o jed-
noj, po mom mišljenju, važnoj primedbi i Tortorellinog
izlaganja. Neću potcenjivati, smeštajući ga na striktno
332
stručni teren - ,kao što mi se čini da je to uglavnom
učinio NaIpolitano - neću potcenjivati čitavo nedavno
razmišljanje o činjenici da sam industrijski razvoj sada
iziskuje, u daleko većoj meri, investicije lakog tipa, pre
nego investicije teskog tipa, odnosno da iziskuje inves h-
cije u ljuds'ki kapital, mnogo više nego investicije u ma-
terijalni 'kapital, Ll sredstva za materijalnu proizvodnju.
To je ozbiljno pitanje, .po mom mišljenju, koje se pos-
tavlja Ikao teže upravo u Italiji. Jer, dok se u ostalim
zemljama ovaj proces preobražavanja investicija tržišla
dešava u dovoljnoj meri pod uticajem snage tržišta, ve-
rujem da se može dokazati da se to zbog snage tržišta
u Italiji više neće dešavati, pa prema tome, o ovom
pitanju planiranje mora da se izjasni s velikom energi-
jom, s velikim znanjem i jasnoćom ideja.
Ali, nisam zainteresovan da ovo ističem; mene inte-
resuje nešto drugo. Pošto smo okrenuli redosled prio-
riteta o kome sam govorio i stigli do problema akumula-
cije, tj. do obezbeđenja sredstava namenjenih stvaranju
budućeg bogatstva pre nego sredstava za trošenje u sa-
dašnjosti, očigledno smo stigli pred problem odricanja,
borbe protiv rasipanja, parazitizrna itd ..Mislim, da'kk
- :kao što sam uvek tvrdio - da bi u vezi s ovim komu-
nisti6ka partija morala da pribegne radikalnoj samo-
kritici.
Mislim da je linija odricanja, u stvari, radikalno po-
grešna: ne zato šLo ona ne sagledava realni problem, već
zato što se sa njime suočava na način koji je neodrživ.
Drugim rečima, dodatno stvaranje sredstava ne može da
prođe - kao što izraz »odricanje« neizbežna sugeriše - ,
ne !kažem kroz pogoršanje, već u najmanju ruku, kroz
zadržavanje postojećeg životnog standarda, u njegovim
kvantitativnim i kvalitativnim dimenzijama. Problem se
rešava na sasvim različite načine. U stvari, može se ži-
veti bol je i trošiti više u realnom smislu, a ne samo u
novčanom, odnosno istinski bolje, imati bolji život.".
Tortorella: Živeti drukčije, to je zamisao.
Napoleoni: Znam, ali onda ie ta zamisao objašnjena
do kraja, jer izraz »odricanje« ...
Tortorella: Nije reč o potrebi samokritike, već o bo-
ljem objašnjenju, objašnjenju sadržaja ...
Napoleoni: Ali onda, ako hoćemo da žiyimo na druk-
čiji način, čitava ova dimenzija utrošenog bogatstva iz-
van uslovljenosti Ikoju nameće meI1kantilna proinodnja
moraće da se postavi u središte pažnje, jer na drugi na-
čin nikada se neće moći olkvalifjlkovati Ll smislu u kome
vi izgovarate termin »odricanje«, koji je i dalje neizbež-
333
no povezan sa sopstvenom istorijom, u suštini, istorijom
ograničavanja postojeće potrošnje.
Kvalifikacija termina odricanje - bio bih sklon
da prihvatim istu reč ako se ona definiše na odgovaraju-
ći način - otvara jedan ogroman i važan teorijski i
praJktični problem ,kojim je potrebno pozabaviti se u ve-
ćoj meri nego što se to do ovog trenutka činilo.
Zato što - i ovde želim još nešto da naglasim -
aiko se ne budemo suočUi sa pitanjem alkumulacije na
ovakav način, zapašćemo u vrlo ozbiljan rizik. Ako za-
ista budemo mislili na povećanje stope akumulacije,
onako ka>ko se ona obično shvata , u okviru J'edno toa eko-
no:ns'kog modela :koji u osnovi nije i2lmenjen u pogledu
prIrode i načina proizvodnje bogatstva, krenućemo neiz-
bežno u pravcu projekta sovjetskog tipa, krenućemo nuž-
no prema centralizovanom planiranju ...
Napolitano: Očigledno je da ja problem povećanja
stope akumulacije nisam postavio u okviru suštins,ki ne-
izmenjenog ekonomskog modela, već sam postavio prob-
lem povećanja stope akumulacije 'potrebne za zadovolja-
vanje novih zahteva i za postizanje novih ciljeva. Pogle-
dajmo ma'lo bolje u ikakvim uslovima i dimenzijama se
postavlja ovo pitanje i prodiskutujmo način na koji se
s njim treba suočavati, ne evocirajući aspekte sovjetizma
i centralizovanog planiranja.
Napoleoni: U svakom slučaju to je pitanje Ikoje se
mora veoma dobro razjasniti. U potpunosti se slažem s
onim što je rekao Somaini, da planiranje sada mora da
se zasniva ne toliko na supstituciji privatne ruke držav-
nom rukom, već na pružanju veoma kvalifiikovanih uslu-
ga tržištu. Potpuno sam saglasan s ovim, ali tako nešto
nije lako ostvariti. A uslov da se to ostvari - u jednoj
zemlji ka>kva je Italija, gde je državna intervencija kraj-
nje ekstenzivna a tržište krajnje slabo - jeste upravo
da ne postoji takav entitet alkumulacije koji će izisikiva-
ti planiran je u tradicionalnom smislu.
Ovde smo, naravno, na granici poznatog, na granici
ostvarenih iskustava. U ovom smislu, istina je ono što su
istakli TortoreIla i Gambino: treba misliti o nezamisli-
vom, ali 'kombinujući utopizam s realizmom. To su pi-
tanja s kojima smo se suočili.
S druge strane, ako se ovo ne bude učinilo, gde
bismo mogli potražiti motive i snage za onu idejnu i mo-
ralnu mobilizaciju o kojoj je govorio Tortorella? Pla-
niranje nije snaga ove vrste, apsolutno nije. Očigled­
no, dakle, moramo još da govorimo o planiranju, ali u
o'kviru projekta ,koji će predviđati radikalno menjanje
334
vrednosti u odnosu na vrednosti afirmisane u ,društvu
koje je zasnovano na vrednostima razm~ne. .
I ovde bih hteo da se osvrnem na .Jednu pnmedbu
koju je stavio Tamburrano u sv.o~. p~vom iz~~&anju,
,kada je zaža'lio zbog izvesnog provmclJahzma kOJI Je n~·
vodno prisutan u našem razgovoru. Tamburrano se pI-
tao: možemo li postavljati probleme ovakve vrste, pro-
bleme postindustrijskog društva, u jednom društvu kao
što je it~lijansko, pošto ono, u suštini, nije do~pelo do
potpunog industrijs'kog stupnja, ba~em a~? se lr:dustn:
jalizacija meri nekim međunarodmm arSll10m l praVI
poređenje sa drugim zemljama?
Ovo je pitanje koje bi valjalo proučiti i o kome ?~
trebalo vrlo pažljivo razmišljati. Moglo bi se lako desItI
da neka zemlja, u celini industrijalizovana, premda na
duboko nepravilan način u odn?su na ostale, zemlja L:
kojoj postoji odnos državno-prIvatno kakvog nema m
u jednoj drugoj industrijalizovanoi. zemlji, u kojoj de-
luje radnieki pokret koji je postlgao rezultate kaJkv-e
nije postigao ni jedan drugi ra:dni6ki pokret na Zapa~u
_ moglo bi se, dakle, des~~i da jedn~ takva ze~IJa
omogući nastanak konstelaCIje o!kolnostI J?-~ponovIJlvl~
u međunarodnoj situaciji i moglo bi se desItI da postOjI
osobenost italijanskog slučaja, koja će omogućiti, u naj-
manju ruiku, da se razmišlja o mogućnos~i da u;pravo
odavde počnu neka potonuća, barem u smIslu prImera.
Ponavljam da ne podržavam ovu tezu, ali podrža-
vam potre:bu da se pažljivo o njoj razmisli.
Eugenio Somaini
Što se tiče ovoga što kaže TortoreHa, pre nego o
,krizi oraanicističkog modela - ali možda je reč samo
to'~ v'
o terminološkoi razlici - govoriću, kao što sam to UCi-
'nio u svom članku, o krizi racionalističkog modela. O
modelu na osnovu koga se može ponovo pronaći konti-
nuitet - od socijalnih zahteva u nastajanj~~ 'ka politič­
kom izrazu i ispolja\'anju, odpo!itičkog pntl:ka ,k~ \'l~­
sti od vlasti i kontrole instrumenata pomoeu kOJIh J<:
m~auća diskreciona manipulacija, ka primeni ovih in-
str~enata i odgovora koi i su dati na zahteve zbog ko-
jih je !proces otpočeo. Da bi~ se P?služio .~zraz~~akoje
Ikoriste politolozi, reč je o hIpotezI sravnJlvos.t~ vlZmeđ~
imputs-a (zahteva) i output s-a (odgovora) pohtwkog SI-
stema i mogućnosti determi:nisanja i kontrole procesa
u kojima postoji protočnost imputs-a i outputs-a.
335
 • Što se .tiče pitanja koja postavlja Napoleoni, savr-
seno se slazem da je naš zadatak da damo indiviclu2.l-
~10S.t for~ama razvitka koje imaju sadržaj akumulaci-
Je I relatIvno nisIkog investiranja, a istovremeno omo-
gućavaju ekspanziju stvarnog bogatstva.
Ovaj zadatalk je delom olakšan stihijskim tendenci.
jama koje već deluju, donekle opovrgnute drugim zada-
cima i drugim tendencijama. U mnogim razvijenim in-
dustrijskim sistemima nalazimo sve veći značaj investi-
cija u organizaciju i racionalizaciju procesa, pojavu us-
lova koji omogućuju rast uz nizak nivo investiranja.
Imamo, na primer, opštu potvrdu za ovakve tendencije
i na regionalnom nivou. Poslednjih godina je u LOIn.
bardiji došlo do suštinski analognog razvitIka u odnosu
na ostale delove Italije, uz upola nižu stopu investicija.
, .Ovaj fenomen se delom možda može pripisati i pro-
laZillm faktorima, ali on je svakaIko indikativan i uka-
zuje na postojanje tendencija kao što su one o kojima
sam već govorio.
Postoji, ipak, još jedan vid ovog istog fenomena.
Pomicanje izvesne proizvodnje iz visoko industrijaliza.
vanih oblasti u pravcu manje razvijenih oblasti ili ze-
malja, implicira u ovim poslednjima relativno visak
nivo investicija i, na odgovarajući način, relativno visoK
nivo izvoza iz industrijaHzovanih oblasti.
Kontrastne tendencije pojavljuju se takođe i usled
energetske krize. S jedne strane, preko efekata racio-
nisanja i cena, kriza stimuliše potrošnju sa niskim sa-
d~'žajem energije i onu potrošnju koja' možda implicira
illzak stupanj investicija; s druge strane, postavlja za-
htev da se traže alternativni izvori energije čija prOiz-
vodnja izislkuje ogromne investicije sa donekle odlože-
nim rokom vraćanja.
Koja Će od ove dve tendencije preovladati je pita-
nje na koje je odgovor, izgleda, vrlo neizvestan. U sva·
,kom slučaju, slažem sc da ova ista neizvesnost mora da
nas podstakne da pokušamo da isforsiramo rešenje II
smislu prve tendencije.
Poslednje pitanje na koje bih hteo da ukažem jeste
pitanje međunarodnih faktora. Tronti je predočio mo-
gućnost suštinske podudarnosti između međunarodnih
i socijalnih faJktora dk>lusa. Ova hipoteza mi izgleda pri-
lićno sugestivna i verujem da se, na primer, u međuna·
rodnim finansijskim i monetarnim promenljivostima mo-
gu naći faktori koji navode na ideju da su u toku neka
povezivanja i uslovi koji su manje tolerantni u konfron-
336
tacijama ekonomskih politiika s ekspanzivnom i preras-
podeljivačkom politi!kom. Promena uporedne slike eko-
nomskih politika i sve veća cena, na socijalnom i eko·
nomSlkom planu (na primer, zbog inflacije), izvesnih
ciljeva 'kojima teži levica, doprineli su svakako determi-
nisanjupovratnosti političkog ciklusa.
Strilktno politički viđena, prethodna faza političkog
ciklusa za levi cu se podudarila s fazom maksimalne eks-
panzije međunar·odne uloge Sjedinjenih Država, ali uz
početno opadanje moći i sposobnosti \Tšenja kontrole
od strane ove zemlje. Rekao bih da se radilo o konjun-
kturnoj fazi, ,koja je bila dvostruko povoljna. Dok je
međunarodna uloga Sjedinjenih DržanI s ekonoms,ke
tačke gledišta bila prevashodno stabilizaciona i ekspan-
zi-vna, pa, prema tome, pogodna za postizanje ekspan-
zivnih ciljeva na nivou nacionalnih ekonomija evrop-
skih zemalja, kad je došlo do smanjenja spos?bnosll
kontrole i gubljenja prestiža taJkvog modela društva,
stvorili su se uslovi za traženje alternativnih rešenja na
ekonomskom, političJkom i socijalnom planu. Sukcesiv-
no smanjivanje uloge Sjedinjenih Država i povećanje
međunarodne ekonomske ikrize doveli su do toga da se
na sceni pojave subjekti obdareni jakom sposobnošću
da uslovljavaju kcupitalističke ,privrede premda su se
nalazili izvan tih privreda. Mislim na nacionalizam u
nekim zemljama trećeg sveta ikoje Ikontrolišu vitalna bo-
gatstva i na konvergenciju koja se javlja iZImeđu pritis-
ika koji one vrše i pritiska koji vrše soci jalistiČ!ke zemlje.
Moglo bi se reći da pojava ovih })spoljnih antagonis-
ta« zapadnjačkih kapitalističkih sistema (koji imaju .ve-
oma ograničeno interesovanje za stabilnost zapadnJ2
kih ekonoms'kih sistema) teži da smanji prostor za ak-
ciju »Lll1utrašnjih antagonista« koje, na razli~ite načine;,
predstavljaju pokreti i snage povezane slevIcom.
S pogoršanjem 'krize, zaoštravanjem napetosti, kon-
flikata i povećanjem značaja centara moći koji siste-
matski vrše funkciju destabilizatora, stanje se na ose-
tan način pogoršalo. Čini mi se da ovo stimuliše evropo
,i;';'u levicu da se usredsredi na Evropu. Činjenice sva-
kako odgovaraju povećanju značaja uloge koju igr:
En-opa u rl1eđunarodnoj 'krizi i impliciraju mogućnost
da sEage, sposobne da tu ulogu promišljaju na samosta-
lan i originalan način, izvrše znatan uticaj. Prema to-
me, mož'; se reći da i sama ozbil jnost krize levici nudi
mogućnosti za inicijativu i kontraofanzivu. U svakom
slučaju, i dalje je valjana činjenica da takve mogućno­
sti izbijaju na bazi pogoršane situacije i da ne izgleda
22 Marksizi1IIl u svetu
 da ć~~o lako u~peti da preobratimo smanjenje moguć­
nos~I l perspektIva, do čega je došlo tOlkom poslednjih
godIna.
(Giuseppe Chiarante, Luciano Gruppi,
Ma~·io Tronti i dr., "La izquierda y el
pehgro del neoconservadurismo en Euro-
pa", Revista Mexicana de Sociologia, t.
XLIII, vanredan broj (E), 19&1)
Prevela Jasl1a Bunjevac SOfelo
338
IZDAVAČKI CENTAR KOMUNIST
biblioteka
Marksizam i savremenost
ANRI LEFEVR, S onu stranu strukturalizma
90 dinara
EDVAR KARDE LJ (SPERANS), Razvoj slove-
načke-g nacionalnog pitanja 60 dinara
FRANK DEPPE J JUTTA VON FREYBERG J
CHRISTOF KIEVENHEIM JREGINE MAYER
jFRA.t\!K WERKMEISTER, Kritika saodlučiva
njao Partnerstvo ili klasna borba? 70 dinara
ARGHIRI EMMANUEL, Nejednaka razmjena.
Rasprava o antagonizmima u međunarodnim
ekonomskim odnosima, I, II 150 dinara
ALFRED SCH.t'v1IDT J GIAN ENRICO RUSCO-
NI, Frankfurtska škola 60 dinara
ROMAN ROSDOLSKY, Prilog povijesti nastaja-
nja Ivlarxova "Kapitala". Nacrt Kapitala iz
1857-1858, I, II 220 dinara
DANIEL CHAUVEY, Samoupravljanje 90 dinara
E. V. ILJENKOV, Dijalektika apstraktnog i
konkretnog u Marxovom "Kapitalu" 120 dinarai
BORIS MAJER, Strukturalizam 90 dinara
ERNESTO RAGIONIERI, Marksizam i Interna-
cionala. Studije o historiji marksizma 130 dinara
ALDO ZANARDO, Filoz.ofija i socijalizam 160 dinara
MILADIN KORAć, Socijalistički samoupravl1i
način proizvodnje, I, II, III 260 + 450
+ 500 dinara
KARL MARKS, Rezultati neposrednog procesa
proizvodnje. Rukopis neobjavljene šeste glave
Prve knjige "Kapitala" 110 dinara
ERNST BLOCH, Prirodno pravo i ljudsko do-
5tohnstvo 165 dinara
PAUL MATTICK, Kritički eseji 210 dinara
SAMIR AMIN, Akumulacija kapitala u svjet-
skim razmjerima. Kritika teorije nerazvije-
nosti 220 dinara
REINHARD KDHNL, Oblici građanske vladavi-
H e, Liberalizam - fašizam 120 dinara
NICOS POULA..NTZAS, Politička vlast i dru-
štvene klase 180 dinara
EDVARD KARD ELJ , Pravci razvoja političkog
sistema socijalističlwg samoupravljanja 150 dinara
KRISTOFER KODVEL, Iluzija i stvarlwst.
Studija o izvorima poezije 215 dinara
MIJALKO TODOROVIć, Ka zajednici slobod-
nih !7roizvođača 355 dinara
ANTONIO LABRIOLA, Ogledi o historijskom
materijalizmu 270 dinara
CESARE LUPORINI, Dijalektika i materija-
lizam 290 dinara
KIRO HADŽI VASILEV, Socijalizam i nacio-
nalni odnosi 490 dinara

8-9/1981
STUDIJE o žENI I žENSKI PO-
KRET •
1011981
VREDNOSTI I CENE ED
11-12/1981
ZAJEDNIčKO ODLUčIVANJE ED
UTICAJ TRANSNACIONALNIH
PREDUZEćA NA INFORMISANJE
I KOMUNIKACIJE tt
1-211982
ARTIKULACIJA NAčINA PROIZ-
VODNJE I NERAZVIJENOST ED
3/1982
MARKSIZAM - ESTETIKA - UM·
JETNOST I
4/1982
MARKSIZAM - ESTETIKA - UM-
JETNOST II •
5/1982
AKTUELNE RASPRAVE O DRžAVI
6-7/1982
AKTUELNI TRENUTAK MARKSI-
ZMA II .. Miloš Nikolić, Osnovni
rezultati razvoja savremenog mark-
sizma • Elmar Altvater/Otto KaZl-
scheuer, Socijalistička politika i
"kriza marksizma" o Kriza mark-
sizma? Intervju Roberta Romanija
s Umbertom Cerronijem li Norber-
to Bobbio, Marksizam i socijalizam
4) Cesare Luparini, Bobbio i kriza
marksizma lt Claudia Mancina, De-
bata o državi. Marksizmi na suo-
čenju tt Giacomo Marramao, Dija-
lektika forme i nauka o politici •
Fernando Claudin, Nekoliko razmi-
šljanja povodom krize marksizma
ED Alexa Mohl, ,,Naučni socijali-
zam" - šta je to? CI RASPRAVE
ED Guliano Procacci, Diskusija s
Althusserom CI Marksizam na isto-
rijskoj proveri, Razgovor France-
ska Petronea sAldom TortorelIom
ED PRIKAZ ED Frieder O. Wolf, Pri-
medbe na Andre Gorzovu likvida-
ciju marksizma •
8-9/1982
REVOLUCIJE U CENTRALNOJ
AMERICI ED Ljubomir Paligorić,
Sadržaj, smisao i karakter društve-
nih zbivanja u Centralnoj Americi
(1944-1982) tt NIKARAGVA ED Ha-
rald Jung, Pozadina revolucije u Ni-
karagvi • Adolfo Gilly, Pobeda revo-
lucije u Nikaragvi o Jaime Whee-
lock, Avangarda, narodna hegemo-
nija i nacionalno jedinstvo - tri
temelja pobede i obnove 6) Sergio
Ramirez, Sandinizam, hegemonija i
revolucija e Sandinistički front na-
cionalnog oslobođenja, Nikaragva-
narodna borba protiv diktature (de-
klaracija) ED Sergi6 Mikoyan, Nika-
ragva - osobenosti i pouke revo-
iucije e EL SALVADOR • Rafael
Guidos Vejar, Politička kriza u El
Salva doru (1976-1979) • Ernesto
Richter, Društvene klase, akumula-
cija i kriza "prenaseljenosti" u El
Salvadoru ED Roberto Remo, El Sal.
vador: za revolucionarnu demokra-
ti ju lt GVATEMALA ED Demokrat-
sicž front protiv represije, Politička
kriza i borbe naroda u Gvatemali
• Demokratski front protiv repre-
sije, Ekonomske osnove krize u
Gvatemali • Gabrijel Aguilera Pe-
ralta, Teror i nasilje kao oružje
m·otiv ustanika u Gvatemali. Car-
los Sarti Castaiieda, Gvatemalska
!'e\"lucija ]944,-J954. i njeno današ-
nie viđenje " HONDURAS ., Jo.r-
ge Arturo Reina, H~J?-duras -. mIT-
na ili nasilna reVOlUCIja ct Mano Po-
sas Honduras na raskrsnici • KO-
STARIKA fil Diego Palma, Država
i socijalna demobiliza~ja u Kosta-
riki lt PANAMA lt GUlllermo Cast·
ro Rerrera, Nacionalizam i nacio-
nalna politika • DEKOLONIZACI-
JA KULTURE fil Leopoldo Zea, La-
tinskoamerička filozofija kao filozo-
fija oslo~<?đe::rja • L~opo.~do Z~a,
KolonizaCIja l dekolomzaClJa latin·
skoameričke kulture "
10/1982.
SAVREMENE TEORIJE IMPERI·
JALIZMA e Đorđe Popov, Savre-
mene teorije imperijalizma • Dan
Nabudera, Multilateralni imperijali-
zam II Dan Nabudera, Neokolonija.
lizam Ll uslovima multilateralnog im-
perijalizma • Constantine V. Vait-
sos, Moć, znanje i razvojna politi.
ka: odnosi između transnacional-
nih preduzeća i zemalja u razvoju
9 Frances Stewart, Telmološka za-
visnost • Fernando Henrique Car-
doso/Enzo Faletto, Zavisnost i raz-
voi u Latinskoj Americi .. Samir
Allin Međunarodna trgovina i im-
perijdlizam ct Ranjit Sau, Nejed-
naka razmena • Immanuel Walle-
rstein, Zavisnost u jednom među­
zavisnom svetu i ogranič~ mo-
gućnosti preobražaja unutar kapi-
talističke svetske ekonomije .. tinskoj Americi e Teresa Me~de,
Michel Aglietta, Internacionalizom- Prelazak u kapitalizam u ~razllu:.
beleške o trećem putu lli, GlOvanm
/lje proizvodnje .~ Steph~n Hymer,
Illtemaciol1allzaCI]a kapItala Arrighi, Struktura stranih investi-
III
M. K. Bunkina, Nejednaki opšt.i cija u tropskoj Africi.. @ Sall:lr
Amin, Razvoj i stagnaCIja u polJO-
ekonomski razvitak dva kapitalist~­
privredi e IZ ISTORIJE MARK-
čka cel1tra 0 Klaus Busch, RaZVI-
SIZM.~ • Ellen Hazelkom, Neki
tak konkurencije SAD-EEZ-Japan e
problemi Marxove teorije pro~ora
11-12/1982. kapitalizma u poljoprivredu: prImer
Irske lli
MARKSIZAM U FRANCUSKOJ CD
H enri Lefebvre, Stanje marksizm~
u Francuskoj III Alain Meyer, Da II
2/1983.
f,'l:ARKSIZAM I ORIJENTALNO
je II Francuskoj marksizam zapao DRUŠTVO • ivliomir Jakšić, Teori-
II krizu? III Daniel Lil1dellberg, Mar-
je razvoja zemalja istoka ~. SI.lloi11~
ksizam i francuski intelektualci • Avilleri, Karl Marx o kolo11lphzmu l
BruHO ScllOclz, Marksizam u Fran-
cuskoj E!I Bruno ScllOCJz, Francusko modernizaciji €l Brayan TW:l1er,
l\larx i kraj orijentalizn:a III 1: 1,
mišljenje otkriva m~adog .JY1a.rxa fl.
Bruno ScllOCh, EgzlstenClJal!zam l Zlatkin, Ol?šte z~konitostl .razvoJa, u
punoj men delUJU u zemljama l~lO­
marksizam fl Brullo Schoch, Pro- ka El Frances iVlolllder,. Japan, Kma
tivrcčna destaljinizacija Fran~~15ke
i savremena svetska pnvreda e L. ~.
KP lli Brullo Schoch, "TeOrIJska
1'asiljev Robovlasništvo i feudali-
praksa" - spinozisti~ki marksi,,:~m zam l l ' drevnoj Kini ..'fiI Umb~rto
€I Dick Howard, RaCIOnalnost dIJa-
Melotti, Marksizam i aZlJsk~ druvstva
lektike Jean-Paul Sartre e Jacques g K. Z, Ašrc.1jail, Prob!eml drustve-
Ranciere Lekcija iz politike: ka-
no-ekonomskog uređenja drevn~ In-
ko filozo'fi ne postadoše kraljevi e dije ~ Slzaibal Gupta, . . Mogucno.~~
IZ TEORIJE I PRAKSE socn A.- za industrijsku revolUCIJU II In~lJI
LISTICKIH ZEMAU~. ~ ..Alf re 4 pre dolaska Eng!eza .~ .Maxlme
Kosing, Teorija ma~enJahst:~k~ di- Roclinsoll Islam l kapltahzam g
jalektike i dijal~ktlka. socIJ~l~I?a Caglar K~yder, Definicija periferne
fl) Erich Hahn, DIjalektIka obJektl:':-
privrede: ~ur~ka, 19~3-~929. \iii
nlh i subjektivnih uslova lston~­ ;vliclzio Alor/slmlla, Zasto Je Japan
skog delanja II socijalizm~ iii At!l- uspeo? • PRIKAZI 0
la Agiz, Ljudska pnroda I koncep-
cija osnovnih potreba $ IZ ISTO- 3/1983.
RIJE MARKSIZMA iii Henryk Gro~­ NOVI DRUŠTVENI POKRETI €l
sman, Revolt ev,C?lucionista protIV ~VllkašiH Pavlović, Alternativni ka-
klasične ekOnOmIje Gl rakter i emancipatorsld potenci-
jali novih društvenih. po~reta _.'fiI
1/1983. T om Bo!tomore, Drustvem pok~.e­
PROCES KAPITALISTIČKE DE- Li, parlije i politička akcija ~ Jur-
STRUKCIJE SELJAŠTVA U SVETU oen Habermas Novi društvem pok-
<il Zoran llidaković, Kapita~ r~c:ra ~di 0 Aiaill 'Tollrail1e, Novi dru-
svetsko selo @ Atlzar HU5sam/I<..e.llh š t \'eni poheti @ l emz: L c'0llen ,
Tribe, Marksizam i agrarno pIta- Izmeciu upravljanja knzopl ~ dry-
nje Ulf M, Bawngčirtl:er!Onno­ SL Honih pokreta: mesto, l11Stlt1.lCl,G-
-Hans Poppinga, Kara!,:te~lstlke a~­ nalne reforme ;;) Ramer Pm:z s,
rame strukture u kaplta!Izmu p~~l­ Društveni pokret i javnost \iii PWl-
ferije lill Claude F,allre, ~~tegraClp ro hzgrao, No,'j pokreti ~ i. stara
poljoprivrede u mdustnJs~,? 9[U~ moć
KasIJar Maase, Novl pok-
št"\'o iii Peter Sž1ZgeI1llilWI, ~'>.la~lcm ["cli: društvena aILernath·a ili kul-
prelaz iz feudal!zm~ u k~pltal1z~_m turni raskid li! Heidi Hartmanll"
i ograničeni polJopnvTedm. preobla-
i\esrećni brak marksizma i femi-
žafpod perifernim kapital~~mom . Gl
Samir Amin, EksploataCIja se~Ja­ nizma: ka progresivnijem zajedniš.t-
štva »trećeg sveta« u svetsko~ Im- \Ll fl LllCio Magri, Pokret za mlr
perijalističkom s~steI11~ @I Rlchar~ i ewopski socijalizam g David
L. H artis, MarkSIZam l, ~grarno PI- .\Io~erg, Opiti s b~dućnoš,ć.~_:. altel:-
tanje u Latinskoj AmeriCI iii James natlvne ustanove l amen~l\.l :S0.CI-
Peti-as, Aspekti poljoprivrednog jalizam lj Joyce l!:0tsclllld-W lurt,
preobražaja u Latinskoj Americi iii Uslovi za demokratiJU: kako omo-
Alain de Janvry/Lynn Ground, Vrste s:ućiti funkcionisanje participa tor-
i posledice zemljišne reforme II La- nih organizacija ct