1.

УВОД У КОМБИНАТОРИКУ

Упознавање са комбинаториком започнимо са неколико примера:

ПРИМЕР 1. Бројеве 1, 1, 1, 2, 2, 2, 3, 3, 3 распоредити у поља квадратне таблице 3 х 3,

тако да је збир бројева у свакој врсти, колони и дијагонали једнак? На колико различитих начина
је могуће извршити тражени распоред?
Нека је тражени збир бројева једнак броју Ѕ. Тада је збир бројева и у свакој од три врсте
једнак Ѕ, па је збир свих бројева у таблици 3Ѕ. Како је збир свих датих бројева једнак 18, онда је
3Ѕ = 18, то је Ѕ = 6. То значи да је у једну врсту колону, или дијагоналу могу бити распоређени
само бројеви 1 + 2 + 3 или 2 + 2 + 2.

2 3 1 2 1 3 3 1 2 1 3 2
1 2 3 3 2 1 1 2 3 3 2 1
3 1 2 1 3 2 2 3 1 2 1 3

Тражени распоред је могуће извршити на четири приказана начина.1

ПРИМЕР 2. На колико начина се у поља квадратне таблице 5 х 5 могу распоредити
бројеви – 1, 0 и 1, тако да збир бројева у свим врстама, колонама и дијагоналама буде различит?
Доказаћемо да такав распоред није могућ. Наиме, најмањи могући збир је – 5 (тада би у
свих пет поља били уписани бројеви – 1), а највећи 5 (тада би у свих пет поља били уписан
бројеви 1). Дакле, сви могући збирови су елементи скупа –5, –4, ..., –1, 0, 1, ..., 4, 5 и има их
укупно 11. Како таблица има 5 врста, 5 колона и 2 дијагонале, то треба добити 12 различитих
бројева (збирова), што је са 11 могућих, тј. раположивих збирова, немогуће.
ПРИМЕР 3. Колико различитих Морзеових знакова се може конструисати помоћу
традиционалних симбола ''црта'' и ''тачка'', ако један Морзеов знак садржи највише три црте и
три тачке? 2
ПРИМЕР 4. Колико има седмоцифрених декадних бројева чији је производ цифара
паран?

ПРИМЕР 5. Колико комбинација је могуће конструисати у игри ''Лото'', ако се једна

комбинација од 7 различитих бројева бира из скупа од 39 природних бројева  1, 2, 3, ..., 39 ?
ПРИМЕР 6. Колико има петоцифрених природних бројева који при дељењу са 1234 дају
количник једнак остатку? Који је најмањи, а који највећи од тих бројева?
ПРИМЕР 7. Колико има осмоцифрених бинарних бројева?

1
Ознаку  користићемо као знак за крај примера, а ознаку  за крај доказа.
2
Решења осталих датих примера биће дата у поглављима којима припадају дати проблеми
 У свакодневном животу веома често се сусрећемо са питањима: На колико начина ...?
Колико различитих комбинација је могуће...? Колико има могућности за ...? Колико има ...? Да
ли је могуће? До одговора на наведена и слична питања најчешће се долази коришћењем
методама једне од најинтересантнијих математичких наука која се зове комбинаторика.
Комбинаторика је једна од најстаријих математичких дисциплина која се бави уређеним
или неуређеним распоредима елемената датих скупова и пребројавањем тих распореда.
Комбинаторика својим разноврсним методама даје одговоре на следећа питања:
1) Да ли је тражени распоред елемената неког скупа уопште могућ? Ако није могућ, онда и
доказивањем да тражени распоред не постоји.
2) Ако је тражени рапоред елемената могућ, колико има различитих распореда који
задовољавају дате услове?
3) Могу ли се уочени распореди на неки начин класификовати, тј. може ли се доби јена
класификација искористити за рационалније пребројавање?
4) Могу ли се уочени распореди оптимизирати, тј. може ли се пронаћи онај који у највећој мери
испуњава тражене услове?
Комбинаторика није само теоријска наука. Њене могућности и практичне примене су
веома велике, јер се комбинаторика успешно примењује у многим математичким дисциплинама
(теорија вероватноће, теорија бројева, алгебра, анализа...), али и у статистици, рачунарству,
генетици, хемији и многобројним свакодневним животним ситуацијама.
Упознавање са комбинаториком реализоваћемо кроз презентацију правила пребројавања,
основне комбинаторне конфигурације (варијације, пермутације, комбинације ...), као и биномну
и полиномну формулу и њихове примене, са извесним освртом на примену комбинаторике у
рачунарству.

ЗАДАЦИ ЗА УВЕЖБАВАЊЕ

1. Да ли је могуће бројеве 1, 1, 1, 2, 2, 2, 3, 3, 3 распоредити у поља квадратне таблице 3 х 3,

тако да је у свакој врсти, колони и дијагони: а) збир бројева различит; б) производ бројева
једнак; в) производ бројева различит?
2. Распореди 8 топова на шаховску таблу 8 х 8 тако да се топови међусобно не нападају.
3. Да ли је могуће бројеве 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9 распоредити у поља квадратне таблице 3 х 3,
тако да је збир бројева у свакој врсти, колони и дијагонали: а) једнак; б) различит?
4. У једној колони налази се 222 војника. Дозвољено је да своја места замене само они
војници који имају заједничког комшију у колони. Да ли овакав систем промене места
обезбеђује војнику који се налази на зачељу колоне, да се нађе на челу колоне?
5. Да ли је могуће да скакач полазећи са левог доњег поља (а1) шаховске табле стане на свако
од остала 63 поља шаховске табле и да своје кретање заврши после 63 потеза на: a) било
ком пољу шаховске табле; б) десном горњем пољу шаховске табле (h8)?

2
 1.1. ПРАВИЛО БИЈЕКЦИЈЕ

Најједноставнија метода пребројавања коначних скупова заснива се на примени

бијективног пресликавања3, тј. успостављању 1-1 кореспонденције између елемената
пребројаваног (најчешће коначног) скупа А и скупа В који представља неки од подскупова
скупа природних бројева. Често се користи и обрнути поступак: подскуп скупа природних
бројева се пресликава у дати скуп.

ПРИМЕР 8. Колико има троцифрених природних бројева?

Нека је А =  100, 101, 102, ... , 998, 999 скуп свих троцифрених бројева .

 100 101 102 . . 997 998 999 

Уочимо бијекцију f   .

 1 2 3 . . 898 899 900 

Из уочене бијекције је јасно да скуп А има тачно 900 елемената, јер се бијективним
пресликавањем f(x) = x – 99, скуп А пресликава у скуп В, при чему је В =  1, 2, 3, ..., 899, 900 
 N, тј. В је скуп првих 900 природних бројева.

ПРИМЕР 9. Дат је низ бројева 3, 7, 11, 15, ..., 2003, 2007, 2011. Колико чланова има дати
низ?

 3 7 11 . . 2003 2007 2011 

Уочавамо бијекцију f   , где је f(x) = x + 1.

 4 8 12 . . 2004 2008 2012 

3
Подсећамо да за пресликавање f кажемо да је бијекција, ако је f истовремено и ''1-1'' и ''на''
пресликавање.
3
  4 8 12 . . 2004 2008 2012 
Новом бијекцијом g   , где је g(x) 
x
4
, добија се да

 1 2 3 . . 501 502 503 

је број чланова датог низа једнак 503, јер је очигледно је да дати низ има елемената колико и низ
4, 8, 12, ..., 2004, 2008, 2012, а опет овај низ исти број чланова као низ 1, 2, 3, ... 502, 503.
x 1
Није тешко показати да се функцијом s ( x)  може успоставити директна
4
коресподенција низа 3, 7, 11, ... , 2007, 2011 и низа 1, 2, 3, ... , 502, 503.

Наведени примери нам омогућују да формулишемо

ПРАВИЛО БИЈЕКЦИЈЕ: Нека су А и В два непразна скупа. Ако постоји бијективно

пресликавање f : А  В, онда је А = В , тј. број елемената скупа А једнак је броју елемената
скупа В.4

ПОСЛЕДИЦА 1: Ако је А = 1, 2, 3, ..., n – 1, n (n  ) и ако постоји бијективно

пресликавање f : А  В, онда је А = В = n.

ПРИМЕР 10. Колико има природних бројева који при дељењу са 43 дају количник једнак
остатку? Који је најмањи, а који највећи од тих бројева?
Ако је количник при дељењу датог броја са 43 једнак к, онда тражени бројеви имају
облик 43к + к = 44к (к  ). Како остатак не може бити већи од делиоца, то је 0 < к < 43, па је А
= 1, 2, 3, ... , 42 и f(х) = 44х. Дакле, добијамо бијективно пресликавање

 1 2 3 . . 41 42 
f   .

 44 88 132 . . 1804 1848 

Из уоченог пресликавања је јасно да таквих бројева има укупно 42. Најмањи од њих је 44
који при дељењу са 43 даје количник 1 и остатак 1, а највећи од њих је 1848 који при дељењу са
43 има количник 42 и остатак 42.

Из претходних примера јасно је да је правило бијекције врло примењиво при

пребројавању коначних скупова и да је практично највећи проблем дефинисати бијекцију која
скуп 1, 2, ... , n – 1, n пресликава у тражени, или обрнуто, тражени скуп пресликава у 1,
2, ... , n – 1, n.

ЗАДАЦИ ЗА УВЕЖБАВАЊЕ
4
Ако је Х неки скуп онда је  Х ознака за број елемената скупа Х.
4
6. Колико има двоцифрених простих бројева са особином да је и број који се пише истим
цифрама у обрнутом распореду такође прост?
7. Колико има непарних четвороцифрених бројева?
8. Колико има петоцифрених бројева који се читају с лева у десно једнако као с десна у лево
(на пример 78987 или 66266 или 50905)?
9. Колико има четвороцифрених природних бројева који су дељиви са 7? Који од њих је
најмањи, а који највећи?
10. Колико чланова има низ: 1, 2, 4, 8, 16 ..., 2048, 4096?
11. Колико има петоцифрених природних бројева који при дељењу са 1234 дају количник
једнак остатку? Који је најмањи, а који највећи од тих бројева?

1.2. ПРАВИЛО ПРОИЗВОДА

Правило производа је вероватно најкоришћенији комбинаторни принцип и односи се на

пребројавање елемената Декартовог производа два или више коначних скупова. 5 И ово правило
ћемо најпре илустровати одговарајућим и једноставним примерима.

ПРИМЕР 11. Из Новог Сада до Београда се аутомобилом може допутовати на 3 начина, а

из Београда се до Ниша може допутовати на 4 начина. На колико различитих начина се може из
Новог Сада допутовати у Ниш, путујући при том преко Београда?

Нека од Новог Сада до Београда воде путеви 1, 2 и 3, а од Београда до Ниша путеви 4, 5,

6 и 7 (као што је то приказано на наредној слици).

5
Декаров производ непразних скупова А и В је скуп А х В =  (х, у) хА и уВ .

5
 Нека уређена двојка (х, у) представља један од могућих путева од Новог Сада до Ниша,
при чему први елеменат уређене двојке х означава пут од Новог Сада до Београда, а други
елеменат уређене двојке пут од Београда до Ниша. Онда се све могућности путовања од Новог
Сада до Београда дефинисане уређеним двојкама:
(1, 4) (1, 5) (1, 6) (1, 7)
(2, 4) (2, 5) (2, 6) (2, 7)
(3, 4) (3, 5) (3, 6) (3, 7)6
Јасно је да да први пут бирамо на 3 начина, други на 4 начина, а пут од Новог Сада до
Ниша на 3  4 = 12 начина. Јасно је и да су побројани уређени парови елемени Декартовог
производа скупова А = 1, 2, 3 и В = 4, 5, 6, 7. 
ПРИМЕР 12. Колико има двоцифрених природних бројева таквих да цифра десетица
припада скупу А = 1, 2, 3, а цифра јединица припада скупу В = 4, 5, 6, 7?
Није тешко уочити да постоји аналогија са претходним примером. Наиме ако у уоченим
уређеним паровима избришемо зарез добићемо све тражене бројеве: 14, 15, 16, 17, 24, 25, 26, 27,
34, 35, 36, 37. При том прву цифру (цифру десетица) бирамо на 3 начина, другу цифру (цифру
јединица) бирамо на 4 начина, а двоцифрени број на 3  4 = 12 начина.
ПРИМЕР 13. На полици се налази 10 књига из области математике, 18 књига из области
рачунарства и 7 књига из области спорта. Жељко жели да на годишњи одмор понесе по једну
књигу из сваке области. Колико различитих могућности за то има?

Књигу из области математике Жељко може одабрати на 10 начина, књигу из области

рачунарства на 18 начина, а књигу из области спорта на 7 начина. Према томе по једну књигу из
сваке области Жељко може искомбиновати на 10187 = 1260 начина.
На основи изложених примера формулишемо

ПРАВИЛО ПРОИЗВОДА: Нека су А1, А2, ... , Аn непразни скупoви и нека је број
елемената датих скупова редом a1, a2, ... ,an . Тада је А1 х А2 х ... х Аn  = А1  А2  ...  Аn =
a1  a2  ...  an.

ПРИМЕР 14. На олимпијском рукометном турниру учествује 12 екипа. На колико начина

се на олимпијском рукометном турниру могу освојити медаље?
За златну медаљу конкурише 12 екипа. За сребрну медаљу 11 екипа, јер освајач златне
медаље није у конкуренцији. За бронзану медаљу конкурише 10 екипа (практично све осим две

6
Добијене двојке су елементи Декаровог производа скупова А = 1, 2, 3 и В = 4, 5, 6, 7
6
које би освојиле златну, односно сребрну медаљу). Медаље се могу поделити на 121110 = 1320
начина.
ПРИМЕР 15. Колико има десетоцифрених бројева чије су све цифре различите?
За прву цифру има 9 кандидата (јер 0 не може бити прва цифра). За другу цифру има 9
кандидата (све осим прве цифре). За трећу цифру има 8 кандидата (све цифре изузев прве две)...
За претпоследњу цифру има 2, а за последњу само 1 кандидат. Решење је 9987654321 = 99!
7


ЗАДАЦИ ЗА УВЕЖБАВАЊЕ

12. Колико има троцифрених природних бројева са особином да је цифра стотина прост број,
цифра десетица сложен број, а цифра јединица број који је дељив са 4?
13. На колико начина се на 5 нумерисаних столица А, В, С, D и Е може сместити: а) 3 особе;
б) 5 особа; в) 7 особа, ако на једној столици седи само једна особа?
14. Шифра за компјутер садржи 8 симбола од којих су првих 5 симбола слова, а последња 3
симбола цифре. Колико се различитих компјутерских шифри може конструисати под тим
условима?
15. Колико има петоцифрених природних бројева чије су цифре елементи скупа С =  0, 1, 3, 4,
6, 9 ако се цифре: а) могу понављати; б) ако се цифре не могу понављати.
16. По распореду, данас су предвиђени следећи часови: математика, историја биологија,
физика, информатика и хемија. На колико се различитих начина може направити распоред
часова?

1.3. ПРАВИЛО ЗБИРА

Правило збира је такође доста једноставно и односи се на пребројавање уније два или
више скупова који су дисјунктни.8 И ово правило ћемо најпре илустровати примерима.
ПРИМЕР 16. На полици се налази 5 књига из области рачунарства, 6 књига из
белетристике и 4 књиге из области спорта. Владица на путовање жели да понесе две књиге из
различитих области. На колико различитих начина то може да учини?

7
Производ првих n узастопних природних бројева, тј производ 123 ... (n-1)n обележава се
са n! и чита ''n факторијел''
8
Подсећамо да за скупове А и В кажемо да су дисјунктни, ако је А  В = , тј. ако скупови
А и В немају заједничких елемената.

7
 ''Комбинација'' од две књиге може бити: рачунарство-белетристика или рачунарство-
спорт или белетристика-спорт. За прву ''комбинацију'' на основу правила производа има 56 = 30
начина, за другу 54 = 20 начина и за трећу 64 = 24 начина. Дакле, укупан број могућности је 30
+ 20 + 24 = 74.

ПРИМЕР 17. Колико има природних бројева мањих од 2011, таквих да су им све цифре
једнаке?
Нека је А скуп свих двоцифрених, В скуп свих троцифрених, а С скуп свих
четвороцифрених бројева мањих од 2011 са особином да су им све цифре једнаке. Тада је А = 
11, 22, 33, ..., 88, 99 , В =  111, 222, 333, ..., 888, 999  и С =  1111 . Како скуп А садржи 9
бројева, скуп В 9 бројева и скуп С један број, то има 9 + 9 + 1 = 19 бројева мањих од 2011 чије
су све цифре једнаке.

Наведени примери нам омогућују да формулишемо

ПРАВИЛО ЗБИРА: Нека су А1, А2, ... , Аn непразни скупoви и нека је број елемената
датих скупова редом a1, a2, ... , an . Ако су А1, А2, ... , Аn дисјунктни скупови, тј. ако за ма које
индексе i и j, 1  i, j  n (i  j) важи Аi  Аj =  , тада је А1  А2  ...  Аn  = А1 + А2 + ...
+ Аn = а1 + а2 + ... + аn.

Илустрација горњег правила дата је на и наредној слици.

а2
Аn
а1
аn
А2
А1

ПРИМЕР 18. Колико има троцифрених парних природних бројева чији је збир цифара
непаран?
Како је број паран ако је последња цифра парна, онда постоје две могућности које
симболички записујемо као: ПНП (парна, непарна, парна) и НПП (непарна, парна, парна). У
првом случају има 455 = 100 троцифрених бројева (јер нула не може бити прва цифра), а у
другом случају има 555 = 125 троцифрених бројева. На основу правила збира добија се да
парних троцифрених бројева са непарним збиром цифара има 100 + 125 = 225.
Наредна последица следује директно из Правила збира.
ПОСЛЕДИЦА 2: Нека је А = А1  А2  ...  Аn и нека је А = а и Аi  = аi. Тада је
број елемената комплемента скупа Аi у односу на скуп А једнак а – аi . 9

ПРИМЕР 19. Колико има петоцифрених природних бројева који у свом декадном запису
садрже бар једну цифру 7?
9
Скуп Аi и његов комплемент у односу на скуп А су дисјунктни скупови
8
 Скуп петоцифрених бројева је унија скупа петоцифрених бројева који садрже цифру 7 и
скупа петоцифрених бројева који не садрже цифру 7. Уочени скупови су дисјунктни.

9000
0 петоцифрени петоцифрени
бројеви који бројеви који
садрже бар не садрже ни
једну цифру 7 једну цифру 7

?
52488

Петоцифрених бројева има 910101010 = 90 000. Петоцифрених бројева који не садрже

ни једну цифру 7 има 89999 = 52 488, јер прва цифра не може бити 0 ни 7, а преостале четири
цифре не могу бити седмице. Дакле, петоцифрених бројева који садрже бар једну цифру 7 има
90 000 – 52 488 = 37512. 

ПРИМЕР 20. Колико има природних бројева мањих од 1000 чији је производ цифара 24?
Могући производи цифара су: 38, 46, 138, 146, 226 и 234. Тражених бројева има
2(12) + 4(321) = 4 + 24 = 28.

ЗАДАЦИ ЗА УВЕЖБАВАЊЕ

17. Колико има четвороцифрених непарних бројева чији је збир цифара паран?
18. У врсти су распоређени 4 дечака и 4 девојчице, али тако да се између свака два дечака
налази девојчица. Колико различитих распореда има?
19. Колико има четвороцифрених природних бројева са различитим цифрама, таквих да им је
збир цифара 10?
20. Колико има n-тоцифрених природних бројева чије су све цифре различите код којих је збир
цифара једнак 45?
21. Колико има шестоцифрених природних бројева чији је производ цифара паран?
22. Колико има седмоцифрених бројева са различитим цифрама код којих су цифре 3 и 4 једна
до друге (било у поретку 34 или поретку 43)?

9
 1.4. ПРАВИЛО УКЉУЧЕЊА - ИСКЉУЧЕЊА

Правило збира је третирало број елемената уније дисјунктних скупова. Поставља се

питање шта, ако дати скупови нису дисјунктни? Ситуацију пребројавања уније два или више
скупова који нису дисјунктни решава правило укључења – искључења. Као и у претходним
случајевима и ово правило ћемо најпре илустровати примерима.

ПРИМЕР 21. На једној научној конференцији рад се одвијао у две секције: за

математику и информатику. Секција за математику је имала 100 учесника, а секција за
информатику 80 учесника. Колико је на тој научној конференцији било учесника, ако је познато
да су 24 учесника учествовали у раду и једне и друге секције?
Нека је А скуп учесника математичке конференције, а В скуп учесника информатичке
конференције. Тада је због услова задатка А  = 100, В  = 80 и А  В = 24. Очигледно је
укупан број учесника научне конференције једнак (100 – 24) + 24 + (80 – 24) = 100 + 56 = 156.

7 2 5 а- х b-х В
6 4 6 х
10
8
 Ако претходни проблем уопштимо онда из добијеног Веновог дијаграма следи: А  В 
= (а – х) + х + (b – х) = а + b – х =  А  + В  – А  В (слика десно). На основу тога
формулишемо А
100
ПРАВИЛО УКЉУЧЕЊА - ИСКЉУЧЕЊА (ЗА ДВА СКУПА): Нека су А, В и А  В
непразни скупoви. Тада је А  В  = А  + В  – А  В . 10

ПРИМЕР 22. Колико има природних бројева мањих или једнаких 1000 кoји нису дељиви
ни са 2, ни са 3 ни са 5?

Нека је А скуп свих бројева мањих или једнаких 1000 који су дељиви са 2, В скуп свих
бројева дељивих са 3, а С скуп свих бројева дељивих са 5.
Бројева који су дељиви са 2, 3 и 5, тј. који су дељиви са 30 има 33. Бројева који су
дељиви са 2 и 3, а нису дељиви са 5 има 166 – 33 = 133. Бројева који су дељиви са 2 и 5, а нису
дељиви са 3 има 100 – 33 = 67. Бројева који су дељиви са 3 и 5, а нису дељиви са 2 има 66 – 33
= 33. Бројева који су дељиви са 2, а нису дељиви са 3 и 5 има 267, бројева који су дељиви са 3,
а нису дељиви са 2 и 5 има 134, а бројева који су дељиви са 5, а нису дељиви са 2 и 3 има 67.
Дакле, бројева који су дељиви са 2 или 3 или 5 има 500 + 67 + 33 + 134 = 734. Тада природних
бројева који нису дељиви ни са 2, ни са 3, ни са 5 има 1000 – 734 = 266.

А 500

26
7
133 67
3
3
13 3 67
4 3 С
В 333
200
333 200

Аналогија са претходним примером нам омогућује да изведемо Правило укључења-

искључења за три скупа. Из датог Веновог дијаграма следи
А  В  С = а + b + с + d + е + f + g
А  В  С = (а + d + е + g) + b + с + f
А  В  С = A  + (b + d + f + g) + c – d – g
А  В  С = A + B  + (с + е + f + g) – d – g – e - f - g
А  В  С = A + B  + С – (d + g) – (e + g) - f – g + g
А  В  С = A + B  + С – А  В - A  С  - ( f + g) + g
А  В  С = A + B + С – А  В – A  С  – В  С  + A  В С .

10
Из изведене формуле се јасно види да је правило збира, само специјални случај правила
укључења – искључења, јер се у случају да је А  В = , добија правило збира
11
ПРАВИЛО УКЉУЧЕЊА - ИСКЉУЧЕЊА (ЗА ТРИ СКУПА):
Нека су А, В и С непразни скупoви. Тада је
А  В  С = A + B + С – А  В – A  С  – В  С  + A  В С .11

ЗАДАЦИ ЗА УВЕЖБАВАЊЕ

23. Колико има троцифрених природних бројева који су парни или имају све различите цифре?
24. Колико има петороцифрених бројева који су парни или се једнако читају с лева у десно,
као и с десна у лево?
25. У једној студијској групи има 59 студената, од којих 27 говори немачки, 30 говори
француски, а 33 говори енглески језик. Познато је и да 11 студената говори енглески и
немачки, 13 студената француски и енглески, а 12 студента немачки и француски језик.
Колико студената говори сва три језика? Колико студената говори само енглески језик.
26. Колико има петоцифрених бројева који нису дељиви са 7, 11 и 13?
27. Формулиши правило укључења искључења за: а) 4 скупа; b) n скупова.
28. Дати су бројеви 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7. Колико има распореда датог низа бројева у нови низ у
којима је бар један од бројева: а) 1, 2, 3; б) 1, 2, 3, 4 на свом почетном месту ?

1.5. ПРЕПОРУЧУЈЕМО ДА ПРОЧИТАТЕ

1 Павле Младеновић: Комбинаторика, Друштво математичара Србије,

Београд, 2001.
* О предмету комбинаторике (страна 5-6)
* Доказ правила производа (страна 3).
2 Ратко Тошић: Комбинаторика, Универзитет у Новом Саду,
Нови Сад, 1999.
* Предговор
* Основни принципи (страна 7-14)
* Речи (страна 15-17)
* Топови на шаховској табли (страна 18-19)
3 James A. Andеrson: Дискретна математика са комбинаториком
ЦЕТ Београд, Београд 2005
* Основни принципи пребројавања (страна 365-373)
* Увод у принцип укључења – искључења (страна 373-380).
4 http://en.wikipedia.org/wiki/Combinatorics

1.6. ДА – НЕ ПИТАЊА

11
Из изведене формуле се јасно види да је правило збира, само специјални случај правила
укључења – искључења, јер се у случају да је су А, В и С дисјунктни, добија правило збира
12
29. Скакач никада не може обићи сва поља шаховске табле 3 х 3?
30. Бројеви 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9 се могу распоредити у поља квадрата 3 х 3, тако да је
производ бројева по врстама, колонама и дијагоналама једнак?
31. Међу бројевима мањим од 1000 више је простих него сложених бројева?
32. Низови 1, 2, 4, ... , 512, 1024 и 3, 6, 9, ... , 30, 33 имају једнак број чланова?
33. Ако се бацају две коцке за игру ''YAMB'' број могућих исхода је 36?
34. Четвороцифрених бројева облика ABBAима 100?
35. Парних двоцифрених бројева има 50?
36. Бинарних бројева мањих од 100000 има 32?
37. У српском језику је могуће конструисати 870 различити иницијала?
38. Двоцифрених бројева чији је производ цифара паран има 65?
39. Троцифрених бројева који су дељиви са 2 или 3 има 600?
40. Међу петоцифреним бројевима више је оних чији је производ цифара нула, него оних чији
производ цифара није нула?

1.7. ОДАБРАНИ ЗАДАЦИ

41. Дата је шаховска табла 5 х 5. Да ли је могуће да скакач који се налази у доњем левом углу
табле у наредна 24 потеза обиђе целу шаховску таблу?
42. Да ли могуће елементе скупа -2, - 1, 0, 1, 2  распоредити у поља квадрата
5 х 5, тако да се сваки леменат употреби тачно пет пута, при чему је у свакој колони, врсти
и дијагонали: а) збир бројева једнак; б) збир бројева различит; в) производ бројева једнак.
43. Колико се највише: а) дама; б) ловаца (који се крећу по белим пољима) може поставити на
шаховску таблу 8 х 8, тако да се међусобно не нападају?
44. Колико елемената има низ: 27, 31, 34, ... , 5552, 5555? Који број је хиљадити члан датог
низа?
45. Да ли је више природних бројева мањих од 1000 чији је збир цифара једнак 13, или је више
таквих природних бројева чији је збир цифара једнак 14?
46. На колико начина се може направити списак који садржи 7 студената?
47. На врх планине води 5 путева. На колико начина се може путем попети на врх и сићи у
подножје: а) Ако није важан редослед доласка и повратка; б) Ако се пут доласка и повратка
разликују; в) Ако се одлазак и повратак организује истим путем?
12
48. Колико има осмоцифрених бројева облика ABCDDCBA ?

12
Реч (може и реченица) или број који се једнако чита с лева у десно, као с десна улево, зову
се палиндоми. Пимери палиндрома су: реч АНА, реченица МАЧЕ ЈЕДЕ ЈЕЧАМ, број 23432
13
49. Колико цифара је потребно за нумерацију књиге која има 444 стране? Колико страна има
кљига за чију нумерацију је употребљено 2011 цифара?
50. Колико различитих делилаца укључујући 1, и самог себе има природан број n = 25  34  52 ?
51. Колико има четвороцифрених бројева чији је збир цифара већи од 33?
52. Колико има троцифрених природних бројева чији је производ цифара 64?
53. Колико има природних бројева који су дељиви са 4 чији је производ цифара једнак 24?
54. Дати су скупови А =  7, 13, ... , 2005, 2011  и В =  2012, 2008, ... , 44, 40 . Колико
елемената имају скупови А  В и А  В?
55. Колико има природних бројева дељивих са 11 чије су све цифре различите, таквих да је
збир њиових цифара једнак а) 44; б) 43; в) 42?
56. Колико има природних бројева код којих су све цифре различите, при чему међу тражене
бројеве спадају и једноцифрени бројеви?
57. Колико има n-тоцифрених природних бројева код којих је производ цифара једнак 4?
58. Колико има n-тоцифрених природних бројева код којих је производ цифара паран број?
59. Колико има природних бројева мањих од 1000 000 у чијем запису никоје две суседне цифре
нису једнаке?
60. Међу математичарима има 7% информатичара, а међу информатичарима 10% матема-
тичара. Ко је бројнији: математичари или информатичари?
61. Колико петоцифрених природних бројева почиње цифром 3 и завршава се цифром 5, или
садржи цифру 7?

14