Prvo poglavlje

Znrvn DRUGqG svETSKoG RATA

U ]UGOSLAVIJI

Kao 5to smo to veó podvukli, pored svih teSkoóa koje takvo pro-
raóunavanje zahleva, srazmerno je joË najlak5e bilo izraóunati irtve
za celokupnu Jugoslaviju.
Iz Priloga broj 8, átalac moZe da prati matematióko izraëunavanje i
ramoj prirodnog prira5taja za celokupno stanovni5tvo Jugoslavije od
1931. pa sve do 1939, na osnovu zvaniónih statistiókih faktora. Od
1939. do 1948. godine, ëitalac moZe da vidi faktore koje sam pretpo-
stavio da bi postojali da nije bilo rata. Poiao sam od pretpostavke da
óe faktori nastaviti ,,linearski" razvoj na dole, ali ta tendencija na dole
je vrlo blagog nagiba, jer sam smatrao da smo dostigli jedan stepen od
kojeg razvoj na dole moàe biti samo usporen, bar za kratki period
koji nas zanima'. od 1940. do 1948. godine.
Kada sam doiao, Sto bih nazvao, do osnovnih rezultata, na to sam
morao da nadoveZem rezultate posebnog izraóunavanja uticaj koji
su generacije rodjene odmah posle zavr5etka Prvog svetskog - rata
upravo trebalo da imaju u vremenu od 1941. do 1948.
Prema mojim izraëunavanjima, demografski gubici Jugoslavije su
1,985.000. Odnosno broj stanovnika Prve Jugoslavije, da nije izbio
za nas Drugi svetski rat, mogao je biti 1948. godine 17,263.0O0. a
bio je samo 15,772.0OO manje 494.000 stanovnika koji su se nala-
zili 1948. godine u oblastima koje su pre Drugog svetskog rata bile
pod Italijom.
Prilog broj 19 nam pokazuje pretpostavke na kojima sam prora-
óunavao broj nerodjenih za celu Jugoslaviju i pretpostavke na kojima
sam radio za pojedine republike, ili pokrajine, i njene narode, gde su
upotrebljavani razliëiti postoci koji bi odgovarali posebnim datim
situacijama. Ukupno je moglo biti nerodjenih na celoj teritoriji Prve
Jugoslavije: 333.000.
Broj iseljenih van granica Jugoslavije je ocenjen na 654.000,
sastavljen od: (vidi stranu 42)
U gornjem broju nije ubrojano: 3.000 Slovenaca i 3.000 Hrvata
koji su bili 1931. u granicama Prve Jugoslavije, ali koji su se izrnedju
1945. i 1948. nastanili u krajeve koji su pred kraj Drugog svetskog
rata bili pod ltalijanima. Iako ne sumnjam da ih je bilo, ne posedujem
nikakve lmore koji bi me uputili bar na priblËan broj. Ostalo mi je da
pretpostavim da ih je bilo do popisa 1948. godine oko 6.000.

41
 llrkr jc, pored tih ekonomskih iseljavanja i vraóanja, i imigriranja
Folksdojóera (Nemaca)
Madjara
396.0001 rr luqoslaviju, odnosno u Vojvodinu:.22.0OO3. O toga broja 8.000
33.000 '-r lr;r. I .(XX) Hrvata, 1.000 Cigana, 2.000 Slovaka, 2.000 Ukrajinaca.,
Rumuna 2.000
Italijana I IXX) Madjara, 1.000 Nemaca, 2.000 Rumuna, 2.000 ostalih. (Vidi
4.00{)
Albanaca I'r rlrrrl lrroj 22 z,a naáe pretpostavke ulazaka u Vojvodinu pre i posle
3.000
Turaka ,{ ,l)rsa I 93 t . godine).
20.000 |
Rusa i Ukrajinaca tr.000 liilrr .jc najzad i asimilacije, odnosno izvesne nacionalnosti su se
Ceha i Slovaka r4.000 ',rrrrrrrjilc, utopile, dok su se druge poveóale za taj isti broj. Na planu
Poljaka 12.000 l',rk .lug()slavije kao celine rezultat je ravan nuli.
Jevreja 8.000 l);rkle, broj stvarnih Lrtava za celu Jugoslaviju, u granicama Prve
Vlaha 2.000 lrrlosluvije, izraëunat je na: 1,0 14.0004.
Ostalih 2.000 ('ilirlac moZe da vidi da su stvarni gubici preko 50% od demograf-
'.krlr sLrbitakas. Medju demografskim gubicima, najveói deo pada na
504.000 , rrrrur:tciju (dobrovoljnu ili iznudjenu), od óega viie od pola pada na
Iseljeni pripadnici
jugoslovenskih naroda: n('nuróku manjinu.
Srbi i Crnogorci 60.000 Strr kaZu drugi istraZivaói o celokupnom broju Zrtava Jugoslavije?
Hrvati I I svukom sluóaju, treba pomenuti, s jedne strane, izvore koji dolaze
-57.000
Slovenci 12.000 rz .l rrsoslavije i one, koji proistièu iz inostranih krugova. Poscbna
Muslimani 14.000 J' I r I ):r su izv ori iz emigrantsko-politiókih krugova.
r

Makedonci 7.000 Srr zvaniëne strane postoji jasna tendencija da se prikaàu kako de-
rrrosnrl.ske tako i stvame Zrtve u óto veóem broju. Da li je to stvar
l-s0.(D0
I'r ol)irgande ili da bi se dobila Sto veóa ratna Steta? Ili se razlike izmedju
zr':rrriónih brojeva, a i nekih pisaca iz Jugoslavije, mogu objasniti i zbog,
Ukupno 65,1.000
lx ) nrcni, nerealistiókih pretpostavki faktora óistog priraltaja?
Ako u odgovoru moZe da bude ijednog i drugog, nema sumnje da
1,' l:rktor óistog prirodnog prira5Íaja za vreme od 1940. do 1948.

. Izmedju 1931. i 1939. gocrine bilo je izvesnog iserjavanja, u veri-

k.oj.vecini iz ekonomskihiazroga, u eíropske i ïuneíop.{e'ze-lje,
ali-je bilo i vraóanja. Podatkelma-o po banovinama, i na ornouu
njih sam izraóunao ko.liko je bilo ,,óiitog" iseljavanja _ ukupno t'konomski emigranti ( 193 l-1939) 10.000
íz.laíe.nje manje ukupni povratak. Iz prilàga Urój ZO, óitalac moZe lrrlitiókiemigrantiposle 194-5 .....140.000
trstaie sa porodicama (zvaniëno izbeglice ili ne) . 16.000
vrdeti rezultat mog izraèunavanja. Í olksdojëeri (Nemci) i Austnjanci 39ó.000
Tre.ba.podvuói da podatke imamo do 1939. pitanje je sada otvo_ Mad jari 33.000
reno koliko.je bilo povrataka u roku 1940. godine,"taaa je rar veó z:r Tursku (20.000 Turaka i 10.000 Muslimana) 30.000
zahvatio dobar deo Evrope, upravo zemljJ naieg emigriranja. U lx)vratak u domovinu porekla nekih manjina,
rr glavnom balkanskih i slovenskih naroda . 23.000
ovoj studiji hroj ëisrog iseljenja. odnosno iscrjenje: .nonlï u..iJ"nj" < rstalo . 6.000
( ug_lavnom vraéanje), i pretpostavljajuói
da nije bilo kretanja u ioku ' lb dr Branislavu Bukurovu, u njegovoj studiji o ,,Poreklu stanovniStva Vojvodi-
1940.,.u2et je kao 38-000, tj.. izme-dju 1931. i 1939. godinË utufno rr, '. u izdanju Matice srpske. Novi Sad, 1957, bilo je po popisu od 1948. godine u
je izi5lo.oko. 141.000 i vratilo r. oi.o 103.000 jugos"lovenskihË"- , r'lo; Jugoslaviji 195,789 useljenika, jugoslovenskih i manjinskih naroda, koji su bili
r,xl;cni u inostranstvu. U najveóem broju sluóajeva reó je o useljenicima koji su doËli
djana. Cistizlazak od 3U.000 je ubrojan u broju oá O"S+.000, ,l.r sc nastane u Jugoslaviji posle Prvog svetskog rata: Slovenci iz Koru5ke ili Istre,
llrvlti iz Austrije ili Istre, Srbi iz Madjarske ili Rumunije, ali i Madjari iz Madjarske
rlr ltumuni iz Rumunije, itd. U ovoj studiji smo pretpostavili da su svi ti useljenici
tTll,y.ièunali i prep.stavljenih ,lrrili pcrsle Prvog svetskog rata, izuzev 22.000 imigriranih u Vojvodinu. izmedju
^,I". bili obuhvaieni u popisu 1948. 10.0(X) zarv.renika u dva log.r:r u V.jvodini
]koJr"nrsu a
l() I l. i 1948. godine.
2, cisto iseljenje, emigracija, od 6-54.0(x),
mrglo bi tla se objasni i darjom potlclom
n Vidi Prilog broj 33 za vi5e detalja.
u
sledeóe pod-grupe: " Vidi Prilog broj 3ó. za detalje o nepoginulim po kategorijama ipo narodima.
42 43
godine od presudne vaZnosti. To obja5njava, na primer, da je u Ju- ,l,rl:rzi do procene demografskih gubitaka od 2, 100'000' odnosno
goslaviji, D. Tasió u svojim komentarima popisa 1948. godine sma- ,,,,,).,,r.."'ói, du neSto ueZih od gulitaka izraóunatih u naËoj studiji.
trao da bi kretanje stanovniStva od 1941. do 1948. trebalo da uzme l(rrzlika je ipak dosta mala.
istu stopu priraStaja kao proseóna godisnja stopa za razdoblje od (irri mi se <ta nije teSko odbaciti izraóunavanja kao Sto su.ona od
1921. do 1930 i statistiëkih podataka od 1931. do 1939, odnosno l,,ru,slovenskih statistióara D. Vogelnika
i D' Tasióa' Nema nikakvog
I,459% godi5nje (1li I4,59%o). pod takvom pretpostavkom, demo- i,,zl.,ga da pretpostavljamo da bifaktor priroclnog priraitaja' koji le
od
grafski gubici bi bili po D. Tasióu oko 2,428.000, u granicama Dru- r,iiir]p"" lu if,l%o (odnosno naóa ispravka pr-ethodnogbroja
ge Jugoslavije6. l(1.()7*), odjednom skoóio na l41oo, pa i na l5%o' Sa naie strane
D. Vogelnik, statistióar iz Jugoslavije, smatra da je i taj broj suviíe ',rnrrtramo, ponavljam. cta nije bilo skoka generacija.rodjenih posle
I'rr,.rg svetskog ,uia, tendentija bi verovatno nastavila svoj put
na
nizak- On ne samo da ne odbacuje Tasióevu hipotezu da je stopa
prira5taja od 1941. do 1948 (da nije bilo rata) bila ista kao ona za ,l.rt.iu.tr,1"-ïluZ", ili bi se itabilizovala ako uzmemo u obzir na-
period od 1921. do 1939, nego smatra da je ona i nedovoljna. jer , t,,i, rzak mïogobrojnih generacija rodjenih
po^sle Prvog. -svetskog ra-
ba5 u tom vremenskom razdoblju nastupaju u furtilno doba genera- r,, Mogu da'prihvatim'i pretpostavÈu da bi tendencija mogla da
cije koje su rodjene posle zavrietka Prvog svetskog rata (ito smo i mi l',.,t" inu goie, ali po piianju radjanja ne moZe da bude velikih i
uzeli u obzir pod nazivom ,,demografskog skoka"). Po D. Vogelniku ,,,,f,lin ,tátËuu.'Iz jedné godin" u-drugu postoje izvesne variiacije,
broj demografskih gubitaka, u granicama Druge Jugoslavije, je bio rl,,-*.r." i na dole,'ali kaáa je reó.o jednom kratkom periodu od
najmanje 2,850.000 i óak verovatno do 3,250.0007. Vogelnik. koji ,u" godina, te varijacije nc mogu da igraju ogromn-u ulogue'
','.f
je inaóe upotrebio analitióki metod u svojim proraóunavanjima, gde l,riníetonski univerzitêt je sa svoje strane poku3ao da izraóuna
polna i starosna struktura igra ulogu, smatra da su podaci o rodjenoj ,t",,togiafski razvoj u Evropi ocl 1940' do 199010' Za Jugoslaviju' u
deci ispod prve godine starosti dosta netaóni (ali da se ta netaënost 1,, ...t.,ïtÀi*
granicáma, demo-qrafi prinsetonskog univerzit eta.,.izra-
- (to
smanjuje za svaku sledeóu grupu od jedne godine, da bi postala l,,ililli su da'bi stanovni5tvo d"ostiglo l9-50. godine: 16.-100.(100'
praktióno taèna od pete godine). Netaónosti bi bilo i u pogledu re- l,r tlalo za 1918. gocline oko 16'i60.000' Kako je popis od .19413'
gistrovanih smrtnih sluëajeva, ali proporcionalno manje nego u slu- ,',,l.1in" dao za preáratnu Jugoslaviju oko 15, 212'OOO' to bi demo-
Nema sumnje da je taj
óaju rodjenih. i,,,,i.6 grËiC b'iti neito *un]i od i.oo..Ooo.
Iako ne treba nekritióki odbaciti moguónost tih gre5aka i nepot- i".ri nizak i nerealan. Demografi tog po.znatoC.uni]":lllttu
punosti, smatram da je taj argumenat precenjen kod Vogelnika. Ali, prilaze "ti"tom problemu suvi5e statistióki' sa komplikoyalim- rzracuna-
bar za hri5óanske veroispovesti te3ko je zamisliti da su deca ostala 1,,'ii'*", tàja bi mogla da se razumeju z'a jedan period od 1940' do
nekr5tena, dakle neregistrovana. Citalac treba da zna da su verske t.r.iï1, ali zakraóivróenski period su sigurno pogre5na'
je celo-
organizacije igrale ulogu zvaniónih registracija rodjenih i umrlih. Ncmaóki profesor univeriiteta Gunther Ipsen smatra da
Ako je i bilo neprijavljenih rodjenja u istoj godini, to je dete, ako f ,,pun á"*ógrafski gubitak 1.690.00011, za jtrgoslovenske narode
preZivi prvu godinu, bilo verovatno prijavljeno sledeóe godine. U ,)kL jedan -íion; osïalo otpada na Nemce' Italijane i Madjare' Ne-
svakom sluóaju, osim moguónosti neregistracije kod muslimana, kao ,"rróËi profesor ne spominje na kojim osnovama je doiao- dg-.tog
5to smo to veó napomenili i kao Ëto óemo joi imati prilike da vidimo, i;,i,h- I{"-u sumnje àa ie niegou fatitor ëistog priraótaja posle 1939.
pretpostavke Ip^sena uda-
verujem da treba odbaciti Vogelnikovo proraëunavanje. i,,,,r'"" itp"tl 9%" godi5nj". S.Àuttu''' da su zemlji da nije izbio za nas
Protiv Vogelnikovih pretpostavki ustao je u samoj Jugoslaviji I. if.,r" oa iazuoja tóii Ui ie odvijao- u naóoj
Lah8. On je ekstrapolirao faktore óistog priraStaja od 1940. do l')rugi svetski rat. iJ svakom ituóaiu njegov broj je bliZi stvarnosti
1948. pomoóu logistióke krivulje a na osnovu podataka od 1925. do rrcg<itvrdjenja D. Tasióa ili D. Vogelnika'
193-5. godine. I Lah je izraëunao demografske gubitke u granicama
Prve Jugoslavije onako kako smo to uóinili i mi u ovoj studiji. Lah '' Smatramo da za jedan kratak period od sedam-osam godina nenra uopite nrcsta
r,,,,,piil.r""l:iÀ itaiistiótcim nl"tódu-u projekcije-demografskog razvoja kao ito le
geometrijskie.progresije"'
.,,,,,ilitióku meto<la" Vogclnika, ili metoda",Milth,rtou"
6 Konaóni rezultati popisa stanovniitva I5.III.1948, Beograd 1951, knijiga I, sÍrana 2,, ,i,il ,irf"f dovoljno lJpri.rtufitl merotli ,,lincame cksrrapolacije".
kojom se sluiio
proseóni
LXII isledeóe. lvo l.ah. Sa svt'rje.t.u.r" -o!u ieci da sam iËao u istom smislu' ako uzmemo
7 Yidi Statistióku reviju, 1952, broj 1, strana l5-37. ir;ritaj od pet, a za 1946.-1948- od tri godine'
8 Ivo Lah: ,,Istinski demografski gubici Jugoslavije u Drugom svetskom Íatu",.tÍa- ro F. N[olss{sin, I. Tauber. D. Kirk, À. Coale. L. Liser: ,.The Future Population of
1,r

cistitka revija, septembÍa 1952, broj 2-3, godina II. Izdanje: Savezni zavod za statisti- I rrrope and the Soviet Union", League of Nations, Geneva' 1944'
ku i evidenciju, Beograd. i' VidiOrl",, ropa-Harulbuch: Jugóstawien. 1954' Bohlau Verlag' Ktiln-Graz'

45
44
 Sto r" tiëe stvarnih gubitaka u granicama Prve Jugoslavije ukupni brrde oko 413.000, i ako bi smatrali da je njegovo. proraóunavanje
broj od 1.014.000, iako mnogo manji nego 5to to mnogi tvrde ili u trri'niie od mog, u tom sluóaju trebalo bi po ment lzracunatl DroJ
5to veliki broj veruje, najóesóe ne iz nekih ,.mraónih" propagandisti- ,ï""ïi"iliir,";;";jiiiza so.0oo. U svakom stuóaju. resko ie ..do-
ëkih razlo-qa. nego ëesto zbog prostog neznanja, ili mitskog verova- r,,iáií;' bilo koji brój neroajenih zbog U naëelu bi
lalloq,stl.lja'
viËe ili manje rodjenih
nja smatram da je taj broj ogroman. Kamo sreóe da je taj broj bio ttt.rgii p.ifr"atiti da je'moglo'bili.do 'lÓ'000
-
joè manji i to mnogo manji, ako je veó trebalo da bude àrtava. -o- po
,rcgo meni izraëunatih 333.00015'
Ali stvarnost je ipak tu. Neumitna stvarnost. Oko 1,014.000 po- 'broio emigriranih od 654'000' U tome broju pretpostavili
ginulih od 15,831.000 koje je Jugoslavija mogla da ima 1941. go- smo du ié Uif,", ïa primer 396.000
-
Nemaca i 33'000 Madjara' Da je
od
dine, dakle 6,4"/" stanovniStva izgubilo je Zivotel2. To je mnogo i t',ilo u svemu 504'0b0 ne-jugoslovenskih naroda' odnosno.TT '1"/o
je Zrtava. Ali
premnogo. Istina, medju tim Zrtvama bilo je i odgovornih za te po- ,;i.r;p;;g[Àià L-igrira"iË.ïi1. isgiuëeno da bilo viËe
óto bi
gibije, ali daleko je bilo vi5e nevinih. ic isto lako moquce aà ie bilo viie Nemaca koji su emignrali'
Postavljam sebi pitanje: da li moZemo biti sigurni u gubitke od znaóilo je
da bilo utoliko
-iN"-'"ima), manje stvarnih Zrtava med;u l-oll(scloJce-
1,014.000? Da li moZe taj broj da bude manji, ili mnogo manji, ili .i-" a iuÀl- tim i u ukupnom broju za Jugoslaviiu'
trÀÉu
pak veói ili mnogo veói? i.to tako podvuói da svih 654.000 nije. napustilo zemlju u to-
t931'
Nema sumnje da je izraóunavanje broja demografskih gubitaka, ku ili posle Drugog svetskog rata. Bjlo je odlaienja iizmedju
kako Jugoslavije kao celine, tako i za pojedine republike, mnogo g",fitJ ipotfeArí.í poplsa Itanovniitva Prve Jugoslavije) i Drugog
lakíe, nego kada se predje na probleme izraëunavanja stvarnih Zrta- i""rcí.oÈ"uta. to-nàtóóito vaZi za Nemce' M1dja1e, T,l:u:^:l:::
je od velike vaznostr
va. U prvom izraóunavanju, pored problema biv5ih italijanskih obla- ftf u.tfiÀït". Za problem jugoslovenskih Zrtava
sti, najglavniji problem je bio faktor óistog priraltaja za vreme od hroi usta5a koii lc napustio"Ziv zemlju' kao Ëto smo to veó podvukli'
bude varijacije izme-
1940. do 15. marta 1948. S obzirom na kratak period kojije u pita- ijà[rËl , *àÀï ïiié iirrjue.no da i iu moZe da
nju, smatram da se izraóunati taktori mogu smatrati vrlo verovat- jg.OOO viie ili manje emigriranih po meni izraóunatih 654.000'
nim. Verujem da je i izraóunavanje ,.demografskog skoka", kao po-
"':";;;;r
,f iu
r"átii- ;,ïlijaníkim oblastima od 494'000' Da li je moj
sledice novih, brojnijih, naraStaja rodjenih u vreme ,,demografskog izraóunati broj taóniji oá onih koji rvrde da
je bilo 560'000 pa i
skoka" posle Prvog svetskog rata dosta realan, ali tu je moguóe je moj broj bliZi srvarnosti. jer je zasnovan na
f.,tfó.OOOf Verujem dà
-
prihvatiti izvesne gre5ke u proraóunavanju. 19a8. godina. sreta po srez' Ako ima neke
greike'
Ta gre5ka ne moáe biti
bitna, 10.000 do 20.000 na dole ili na gore, u najgorem sluèaju.
óà;;i;" popiia,."rouo'tijeëkog i.zadarskog, onda bi on-a mogla da
L gtáunorn'rUog
Kod izraóunavanja stvarnih irlava, izvesne postavke se mogu dis- ."-Ir"ó" izmeíju 20-000 manjó ili vi5e, u glavnom u Hrvatskoj i
kutovati. I, razume se, da i krajnji broj i.rtava moZe da bude razlióit --l Hrvatima.
medju
od jednog do drugog proraóunavanja. Jer. od celokupnog broja de- 6ys1q 6.000 za Istru i 22.000 imigracije; -.Prvi
urgj
sluóaju
ryay-
mogucnostt gre-
mografskih írtava od 1,98,5.000 do, po meni, stvarnih gubitaka od vlia ..izlazak" a drugi ..ulazak"' U svakom
ili
'-Sï;'"" iïÀ veliku"ulogu, bilo koja prtrpostavka i pror.aóunavanje
1,014.000 razllka od 971.00013 je ogromna. Podsetimo se da je nekoliko hitjada na viSe manje.
iàf."
-
saóinjena od: r""itË"
broja nerodjenih od 333-000. Razume se da se taj broj mo- n""ÀoZè da utiëe "iir"if".iiË.
nu.rËupun broj .stvarnih Lr'ava. Moje izraóunava-
Ze-diskutovatila. Ukoliko je taj broj- manji utoliko je broj stvarnih nie i nretDosravke -ogu .uto áa utióu na smanjenje za
nekoliko
ártava veói, i ukoliko je taj broj veói utoliko je broj stvarnih írtava Ëóiti""i"it hïtava jednog naroda i poveóanje za isti broj
ililia.lá
manji. Dolfe Vogelnik, jugoslovenski statistióar koga smo veó pome- stvarnih írlava drugog naroda'
nuli, u svojoj proceni smatra da je broj rodjenih za vÍeme Drugog Dakle, ako uzment u obzir moguóe greóke .Y.Tojit.it.1i:1""-i
svetskog rata bio smanjen za 44O.OOO. ali njegovo izraèunavanje uunii-u i pretposr avkam a u pogled"u,, 191of ie n i.tr,
obuhvata i bivSe italijanske oblasti. Ako bi pretpostavili da je po ,,faktora ètstog
iÀlËiii"riti", -broia iz biv5ih iálijanskih oblasti","';liitï]ti,1ih
Vogelniku broj nerodjenih u granicama Prve Jugoslavije mogao da oriraótaia za vreme od 1940' Oo iS' marta 1948" "broja i demo-
broj stvarnih í,rÍava moze da se
!;;i;1"Ë-rkàtu.:, nij" iskljuóeno dana gore ili na dole' Odnosno da
kreóe na oko 100'0b0 do 150'000
i'r"1-rn)iriii zitui,, rnoze tla variro izmediu 900.000 i I .150.000.
12 [I poredjenju sa brojem stanovniitva koje je Jugoslavija vcrovatno mogla imati
1948, da nije bilo Drugog svetskog rata, taj postotak bi bio 5,9%. Vidi Prilog broj 34.
13 Videti za pojedinosti Prilog broj 36. ffienutomótankujeproraóunaodajemanjakrodjenihu
14 Vidi Prilogbroj 19/1 i 1912. okviru Prve Jugoslavije: 330.000'

46 47

I
 .U !,-jy demograts ki h. gubitaka- igraju ulogu je<lino faktori,.óistog
priraitaja". problem brojà iz ..biviiÉ iialijaníkiË .btasri" i izralunati Hrvatska dr\ava, Minhen. oktobra 1982. objavila je, na primer,
..lstinu o Zrtvama Drugog svetskog rata na podruóju Jugoslavije" od
,,!roi demografskog skoka". Ta varijacijá ne moZe da bude veóa od Stlepana Djurekovióatt, gde je prihvaóen mit od 1,700.000 stvarnih
80.000 do 120.000, dakle broj ttemrgrálskih i.rrava bi mogao tÍ.a se
kreóe izmedjtr I ,900.000 i 2, t0b.000.
' gubitaka, samo 5to su u tome broju ukljuóeni i Zrtve na strani raznih
Po pitanju stvarnih lrtava, spomenimo u prvom redu sluZbenu rrc-partizanskih vojnih jedinica, Zrtve koje su iskljuóene u zvaniënim
procenu, odmah posle zavr5etka rata, procenu jugoslavenske vlade, statistikama Druge Jugoslavije, kao 5to smo to veó videli. Taj ólanak
odnosno komisije pri vladi FNRI o" t;uarki- i mare- fc viËe zanimljiv za nas, videóemo to kasnije, za podatke koje po-
rijalnim -Reparacione
írtvama Jugoslavije u iarnom naporu 194r-1945. zvani, kuiava da nam da u pogledu lrtavamedju narodima Jugoslavije.
óna procena ártava je bila 1,700.000. U tome broju nisu uraèunate Treba pak uóiniti jedan tzuzetak sa pokojnim Brunom Buiióem,
na.str.ani vojnih jedinica koji su se borili protiv partizana ili su poznatim hrvatskim novinarom, koji je takodje ubijen u emigraciji.
?rtye. LJ ólancima koje je objavila Nova Hrvatskals, B. BuSió se poziva na
kolaborirali sa okupatorima. To merilo je, razume se, neprihvarljivo,
ali je vaZno da ga imamo na umu kada govorimo o t,ZOó.OOO ártava studije koje su objavljene u Jugoslaviji po problemima demografskih
po_sluàbenoj proceni Druge Jugoslavije. i stvarnih gubitaka. Prema B. Bu5ióu, godine 1967. ,,u Institutu za
Na tu .,zvaniónu" procenu bilo je ieakcije, u prvom redu, u samoj druStvena istraZivanja Sveuëili5ta u Zagrebu, dr Ivan Klauzer je
Ju.goslaviji. Polazeói.od demografskih gubitaka,' i posle preipostavki zavrSio studiju o kretanju puóanstva Hrvatske i Jugoslavije". BuSió
o.broju nerodjenih zbog ratnog stanja ibroja emigiiraniÉ, broj st'ar- se ogranióava, u svojim ólancima, samo na demopgafske Zrtve cele
nih Zrrava j9_!,1o: po Láhu otó t,OtiO.000, po Tasióu 1,400.0(X), po Jugoslavije, da bi se vi5e posvetio írtvama u danainjim republikama
Vogelniku 1,814.000 kao donja granica, ili joi verovatnije po njemu Hrvatske i B-i-H, dok dr I. Klauzer donosi podatke za sve politióke
2,139.000. Dva poslednja pisca uzimaju Urói u granicama'Druge, a jedinice Druge Jugoslavije. Klauzer nalazi 2,042.373 demografskih
L Lah u sranicama Prve Jugoslavije. gubitaka. sto je vrlo blizu naSih 1,98-5.000, utoliko bliZe Sto njegov
broj obuhvata i bivie italijanske oblasti. Iz donje tabele moZemo
. êko naia studija proraèunara broj srvarnih Lrtava koji se dosta
je_
slaze. sa Lahovim, ako smatramo da jè Tasióeva suviie vËoka, vo- videti da izmedju studije I. Klauzera i moje postoje veóe razlike u
gelnikova je prekoraëila svaku meru rèalnosti. Razlike se mogu, kao svim republikama i pokrajinama, ali smo na pribliZno istoj
Sto smo to veó podvukli, objasn.iti u prvom redu, po meni,"pogre_ visini u ukupnom broju2o. Kako pak ne znam na kojim osnovama
snrm pretpostavkama razvoju èistog prirodnog priraitaja od r9+tt. Klauzer dolazi do svojih brojki za pojedine republike i pokrajine,
_o
do 1948- godine, (pa óak i od 1931. áo 1939.) Iod Tasióa tako ijo5 telko mi je da raspravljam o razlikama.
viSe kod vogelnika. o tome smo veó dosta rekli i mislim da nije Ne obziruói se na razne metode ili proraóunate gubitke za celu
potrebno da se vraóamo na taj problem. Jugoslaviju, na5e ili strane, reZimske ili emigrantske, slagali se ili ne
s njima. ne ulazeói ovde u detaljniju kritiku jednih ili drugih
- Spomenimo, takodje, proraóune koje su na3li Amerikanci G. Hof_
fman i F. Neall. i óija je studija spomenuta u doktorskoj tezi S.D.
-
Stefanovióa'7. Broj stvarnih Lrtava po Amerikancima bi bio
l.100.000. t8 Hrvatski novinar, emigrant novijeg vremena, ubijen 1983 najverovatnije od stra-
Koji su stavovi medju emigrantima? Teiko je govoriti o nekim ne jugoslovenske Sluibe bezbednosti.
studijama ili ozbiljnijim ispirivànjima po rom piiarilu. MoZemo naói 1e Nova Hrvatska, London. juli-avgust 1977.
20 ------.---_
po ne,ki ólanak ili reëenicu, u novinskim ólancima, ili govorima, gde
Savezna republika Demografski gubici u hiljadama prema
se.beËtedno razbacuju brojevi, bez ikakvih objaónjen]a. Te pojlve ili pokrajina dr I. Klauzeru na5oj studiji
nalazimo isto tako na srpskoj kao i na trrvatst<bj ri.oni, ru téná"n-
cijom .da se proturaju jako vètiti gubici; verika ïeóina, razume se, Slovenija 136 97
odnosi se na narod kome pripada pisac ólanka. Hrvatska 661 ó05
Bosna i Hercegovina 581 668
Crna Gora 63 tt2
Vojvodina 65 ll9
16- Kosovo l9 23
_,,Yugoslavia and the New Communism,'. New york, Twentieth Century Fund, UZa Srbija 171 160
1962.
t-' Makedonija l6 l0l
,,Les origines de la crise croate de 197r", doktorska reza r9i9. na Ecore des
Hautes E,tudes en Sciences Sociales, paris.
Jugoslavija

48
mislio sam da bi bilo od interesa da damo izvesne druge ,,moguóe" i
,,nemoguóe" pretpostavke razvoja ,,óistog priraÈtaja", jednog od oo.
oal -
N
t
@
-{c\t{ N
-- €N C.,|
glavnih faktora kod prouóavanja Zrtava u Jugoslaviji. N{ ; o Oco@ l'\
;J ;
Prilog broj 38 pruZa nam vi5e tih pretpostavki i njihov uticaj u
pogledu broja Zrtava, kako demografskih tako i stvarnih. Treba (1) oL r.u ê io{- U N
-{
podvuói da smo u svim pretpostavkama (A do G), kao i u na5oj
osnovnoj, ,,demografski skok" kao i ,,neprijavljene Albance" osta- t\ ir\ ,tl tI
tl
o.

vili van na5ih proraëunavanja.

Podjimo, pre svega, sa pretpostavkama koji predvidjaju jaóe pa-
\. Í\!'
\
rl
l/ i
dove u óistom priraitaju nego 5to je to bio sluóaj sa na5om osnovom. + \, t-\ it
i+
v.

U tom sluëaju. zadrlimo se samo na stvarnim gubicima. ukupan broj ' \a l\

+ '
.i /+
bio bi izmedju 862.000 i 727.000, odnosno 152.000 do 287.000 \t -\
l\,l i* a :.'
ct E -i-
manje gubitaka nego 5to smo sami proraóunali.
D, na protiv, predvidja da bi ëisti priraËtaj trebalo
\'..tv' \, ï li
t+ { aá-:
O\ Y;
'v'. \ Íl!
Pretpostavka *
da podje ka gore posle 1941. Ova tendencija, pod D, u stvari bi \ y=:
odgovarala ,,stvarnosti" ako bi u brojevima ëistog prira5taja naóli i t:'.\ ï
ía;
uticaj ,,demografskog skoka", ali tu pretpostavku ,,demografskog
skoka", kao 5to smo to veó podvukli, nismo imali u vidu u naSim
proraëunavanjima od A do G.
"d
TeLe je pretpostaviti razvoj pod E, iako bismo mogli reói da osta- 6 ?ía
c,) : J,F
jemo ipak u oblasti moguónosti. U ovom sluëaju, stvarni gubici bi dONFOO6T@6€ó
O\ ,*! -
bili 1,171.000,5to je joi uvek daleko od 1,700.000 i vi5e, kao 5to NNNNNF -OOór@6SONF

tvrde mnogi iz reZimskih, ili hrvatskih ili srpskih ekstremistiókih '-=

aa= .

krugova. L:-r
èt);t, -. t1
Po nama, naia pretpostavka pod F izlazi veó iz kruga ,,moguóih". ! )o r'-
Nema, zaista, nikakvih obja5njivih argumenata da óisti prira5taj ,iè..-
predje iz jedne tendencije koja je iSla na dole ka tendenciji koja ide gr -' É'iÉ
na snaZno poveóanje, poëev od 1946. godine óak i na proseóno ()
O\ ='!!{.
!- 2, ÈL

18/oo, ne5to Sto nikada nije bio sluëaj od 1921. na ovamo. Pa óak i u
uf _
ovom sluóaju, ukupni stvarni gubici biblli 1,429.000, 5to je jo5 uvek N .. ;
_
i
daleko od 1,700.000 i viSe, pa makar ovaj poslednji broj sadrZao i
neito stanovnika iz biviih italijanskih oblasti.
Treba najzad reói da jedino u pretpostavki G dolazimo do stvar-
nih gubitaka koji odgovaraju ,,mitovima" i ,,ekstremnim teorijama". , :=-
'/=t
èrr_ -.Ë
@ ';Ê ë'o
Ali ostaje óinjenica da je nemoguóe prihvatiti pretpostavke da bi c.l i;+9
o.,io!t'
óisti prira5taji mogli za period od osam godina da dostignu procenat
od27/* 1948. godine.
Da bi ëitalac mogao imati i slikovit uvid po tom pitanju, sledeói
grafikon nam pokazuje kako je tekao zvanióni demografski razvoj
óistog prirodnog priraltaja izraLen t Y* i u petogodiSnjem proseku
od 1921. do 1938, i posle te godine, nadalje kako bi grafióki izgle-
dao dalji razvoj pod raznim pretpostavkama, ukljuëujuói i ,,zvanióni CD
ct
komunistiëki" od 1.700.000 stvarnih Lrtava. Podvucimo jo5 jednom o.
da se sve pretpostavke zasnivaju jedino na problemu razliëitih fakto-
ra óistog prirodnog prira5taja, a da svi ostali elementi koji utióu na
broj stvarnih Lrtava ostaju onakvi kakve sam ,,pretpostavio" ili pro-

50
JF

raóunao, kao Sto je broj ,,nerodjenih zbog ratnog stanja" ili broj o
@
emigriranih i imigriranih. Isto tako u razvoju óistog prirodnog prira- o
Staja nisam uneo uticaj ,,demografskog skoka" (121.000), kao ni O) .o
'rt
-a 5É
c
moju pretpostavku o 34.000 ,,neprijavljenih" Albanaca od 1931. do .-l O
1948. godine. |Í dÍl
-)' od
Citalac óe, verujem, ili bar velika veóina, doói do istog zakljuóka U)
()
hl >r,
.Á
do kojeg sam doóao sám, da je nemoguóe prihvatiti pretpostavke h. o
izloíene u Prilogu broj 38 pod ,,G" i ,,F"; da je te5ko prihvatiti one
-,1
o o
ts) obn
iz ,,C"; da ulazimo u sferu moguónosti sa pretpostavkama ,,E" i 0)
É
..i É
,,B"; i ne5to vi5e moguóe, kada govorimo o pretpostavkama ,,A" i bn
t d
O )b'
o-r

,,D". Drugim reëima, kao Sto smo to veó napisali, ne treba iskljuóiti ll
í-)
bnfl
Ê
moguónost da su ukupni stvarni gubici mogli da variraju izmedju 'a)
Ns-
..1 J
900.000 i 1,150.000. To bi bile minimalne i maksimalne granice c.!1

l) o
stvarnih Lrtava u okviru Prve Jugoslavije. o
I da bi óitalac dobio jo5 bolju sliku o moguónostima i ncmogu-
'u)
(í S @
o
Ê-r 5.
ónostima razvoja óistog priraitaja, slediói grafikon nam pruZa 'r'l
È, Cí
(tJ
(l'r:)
stvarnu evoluciju prema zvaniónim podacima Prve i Druge Jugo- í) '-)
cd
'.f o
(ÍÊ,
slavije (i mojih pretpostavki za 1940-1948) i tendencije koje se ..-l ,p rr Á\
- óisti prirodni pri-
izraí.ava|u, potvrdjuju da je i u Drugoj Jugoslaviji
+)
U)
rA
ró
,a
t0bn
.À È Êi C)
raltaj prvo uzeo pravac na gore, da bi od 1954. prerneo pravac O '.r .rf '-
industrijskih zemalja, odnosno pravac na dole. To 5to je razina lr
Q
ItrC
pd o
a
6
,,7*" Druge Jugoslavije bila vi5a od Prve Jugoslavije objaónjava se, C) h0 botu
O

u prvom redu, ponovnom pojavom ,,demografskog skoka", veóim 'a

.rl
o o(n
Ê Ê
od proseónog, pojave radjanja koja sa uvek registruju posle zavr- do "cj hn
c.1 Oo)
Setka jednograta. í1 Ír fr 'rtr
a ..í -rC
Ako uzmemo u obzir ,,demografski skok" posle Prvog svetskog o !p f. )t4
rata (i Balkanskih ratova), koji bi izveo pun efekat tek od 1940. do ba c.Á
-í
F) o
c
1948. (ali ga u na5oj grafiëkoj liniji mi nismo uzeli u obzir), moZemo o
h0 6í-
oht
reói da bi se óisti priraitaj koji bismo dostigli 1948, da nije bilo rata, c) P
a
-po
ut lj
na5ao negde oko I2,5Y"o. (ukljuóujuói ovde uticaj demografskog Ê .-l '''{ O
>()p
Pr >O
skoka) mi ga beleZimo (poËto je bilo rata) tek negde oko 1960.
godine, -odnosno dvanaest godina docnije.
'a:)
cd
'a
o
r)t
o>
U stvari, trebalo bi drugaëije postaviti nai problem. Neka oni koji ..p
>a N
>o
ord
iznose da su stvarne Lrtve bile od 1,700.000 i vi5e neka te osobe oí ctJ o0l
- se, u krajnjoj Ê
.rl Èi GO O
objasne na kojoj osnovi su doSli do tih brojeva, Sto |] o
liniji, svodi na to da nam kaZu, na prvom mestu, koje su to pret- p
postavke óistog prirodnog prira5taja na kojoj zasnivaju svoja prora- .á
.p
óunavanja, koji su, po njima, óisti prira5taji za godine od 1940. do a
15. marta 1948. godine? I na kojim pretpostavkama bi trebalo pro-
raóunavati brojeve ,,nerodjenih zbog ratnog stanja" i brojeve ,,emi-
griranih"?
'r'1
L)
HH N
o
Postoji jedan argument koji bi, ako bi postojao, mogao objasniti
da je bilo viSe Zrtava u Jugoslaviji nego 5to je moje proraóunavanje
pokazalo, i to naroëito medju Srbima. Naime, kao kod Albanaca,
pitanje se moze postaviti da nije moZda bilo i kod Srba neprijavljene
dece, odnosno dece koja nisu bila krótena. TeSko je tvrditi sa sigur-

52
í

no3óu da je bilo takvih sluóajeva, i da je bilo, koliki je bio taj broj? I pored moguóih varijacija, ostajem na tome da je ukupan broj
Iako je moguóe zamisliti da je Katoliëka crkva bolje organizovana slvarnih Lrtava Drugog svetskog rata bio oko 1,014.000. Te Zrtve su
od Pravoslavne, i da kod prvih te5ko moZe da dodje do ,,neregistro- zrrhvatile, iako nejednako, sve krajeve i nisu mimoiSle ni jednu
vanih" rodjenja, isto tako je teíko objasniti da bi pravoslavni rodi- rl:rnainju republiku ili pokrajinu Jugoslavije. Gde i koliko, to óe biti
telji odustali da prijavljuju i docnije krste svoju decu, pa bila ona i rrrrl sledeói zadatak.
Zenska ëeljad. Iako ne treba unapred iskljuóiti i takvu moguónost, u
najzabaëenijim krajevima, ne verujem ëak ni u tome sluóaju da je taj
broj mogao biti veliki, najviSe nekoliko desetina hiljada ipak sam
smatrao da treba odbaciti taj argumenat koji mi ne izgleda - jako uve-
ravajuói, i koji, óak i kada bi bio prihvaóen, ne bi promenio mnogo
ukupan broj stvarnih Lrtava Jugoslavije. Taj bi broj onda mogao
da bude oko 1,040.000 do 1,050.000 umesto naiih izraóunatih
1,014.000.
Ma kako da je teiko ustanoviti sa potpunom taóno5óu broj demo-
grafskih a joi teZe stvarnih Lrtava za celu teritoriju Jugoslavije,
odnosno u granicama Prve Jugoslavije, moZemo ipak da tvrdimo sa
potpunom sigurno5óu da su izvesni brojevi, sa kojima ,,barataju"
neki krugovi u emigraciji ili u zemlji, óista fantazija, da ne kaZem
ni5ta drugo. Tvrditi da je bilo stvarnih árlava 1,700.000, pa do oko
3,000.000 ne moZe se braniti na osnovu bilo kojih pretpostavki.
-
Tako isto tvrditi, na primer, da je samo u koncentracionom logoru
Jasenovac bilo oko 700.000 ubijenih2l óista je besmislica. Kada
- i kada bi dodali sve ostale
bi bilo toliko ubijenih samo u tom logoru,
Zrtve u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i svim ostalim oblastima,
medju gradjanima i vojskama, medju manjinama, ukupan broj Zrta-
va bi se popeo na najmanje 1,600.000. Pitam se na kolim osnova-
ma? I kada óovek pomisli da je dr Franjo Tudjman bio optuZivan, pa
i osudjen, Sto je tvrdio da nije bilo toliko Lrtava kao 5to se to tvrdi
po zvaniënim statistiëkim izvorima! Iako njegovo potcenjivanje Zrta-
va Srba i precenjivanje Lrtava u Hrvatskoj za vÍeme Drugog svets-
kog rata nema materijalnog osnova, vrlo je telko shvatiti da je dr
Tudjman mogao biti optuZivan za svoje mi5ljenje koje je, takvo
kakvo je, mnogo bliZe realnosti nego mnogi zvanióni i emigrantski
brojevi stvarnih Lrtava. Najzad ima dr Tudjman prava, kao i drugi i 22 Pariski dnevnik Le Monde od 5. januara 1984. beleái da je jedna anketa britan-
dapogreSi.
ske televizije BBC-u utvrdila da su britanske vlasti isporuóile Titu u Blajburgu 26.000
Sto smo rekli o Jasenovcu, moZemo isto tako, primera radi, reói o ljudi. Teiko je zatzeÍi jedan stav da li je taj broj taèan ili ne, ali je sigumo daleko
broju ubijenih, po tvrdjenju izvesnih hrvatskih i ljotióevskih krugo- ispod brojeva koje óujemo i óitamo u emigrantskim krugovima. Iz te ankete proizlazi
va, od partizana posle predaje u Blajburgu. Kada bi i te brojeve od takodje jo5 jednom i joi jasnije teSka odgovomost britanskih vlasti. Prema BBC-ovoj
200.000 do 300.000 pa i mnogo vi3e22 dodali na gornje, onda bi se anketi, britanska vlada je traZila da se sva lica stave u izbeglióke logore, odakle bi
izvukli i predali samo one liónosti koje su bez sumnje kolaborirale sa nacistima. Kako
ukupan broj stvarnih Lrtava popeo na 2,000.000 i vi5e. podvlaói Le Monde, te bi se osobe nalazile naroëito medju Hrvatima, a nikakcÈmedju
nekoliko hiljada ëetnika Draie Mihailovióa. Britanske vojne vlasti su pak, po anketi
BBC-a, predale na prevam svih 26.000 ljudi, Zena i dece Titovim partizanima, da bi
olakSali svoj vlastiti vojni poloZaj. Naime, Titovi partizani su poku5ali da zauzmu i
21 Yidi Polítiku od 1. augusta 1977: ,,Nova saznanja o ratnim zloèinima u Jasenov- prisvoje Jugoslaviji delove Austrije, u kojoj su Ziveli i iive i danas Slovenci, i ta
cu"- Citalac treba da sebi postavi pitanje kako je moglo biti toliko Lrtavau Jasenov- predaja je trebalo da ublaZi situaciju, odnosno da ,,odobrovolji" partizane da napuste
cu, uglavnom Srba, kada je, u granicama dana5nje Hrvatske i B-i-H, bilo 1941. godi- Austriju. Kako taj postupak, tako i joó viée razlog predaje, ostaóe zapisani u istoriji na
ne oko 1,966.000, a 1948. 1,610.000 Srba, i pored drugih ubijanja i iseljavanja? sramotu vojnih i politiókih predstavnika Britanaca u toj oblasti.

54 55