Mitropolit Nikolaj (Mrdja)

BESEDE
Izdaje:
IK “Dabar”
Mitropolija dabrobosanska
Dobrun - Sarajevo, 2007. godine

S BLAGOSLOVOM
MITROPOLITA DABROBOSANSKOG
GOSPODINA NIKOLAJA

Izdaje:
Izdavačka kuća “DABAR”
Mitropolija dabrobosanska
Urednik:
Sinđel Kalistrat (Bobušić)
Tehnički urednik:
Sinđel Jovan (Gardović)
Redaktor i korektor:
Protođakon Radomir Rakić, prof.
Računarska priprema štampe:
Miroslav Radulović

Štampa:
“GRAFIČAR”
Užice

Tiraž:
500 primeraka

ISBN 978-99938-730-7-3
PREDGOVOR

U svom životu i radu, svako od vjerujućih u Hrista trudi se da li~i, i da se prema svojoj mo}i ugleda
na NJega. U tom sqedovawu Hristu ~ovjek ~esto do`ivqava i ushi}ewa i razo~arewa, uspone i
padove, radost i tugu, ali sve, pa i najve}a stradawa prevazilazi uz pomo} i Presveto ime Onoga koji
se raspeo za nas.
Besjede koje su pred vama nastajale su tokom vi{egodi{we pastirske slu`be Mitropolita
dabrobosanskog g. Nikolaja, a najve}i broj ovdje objavqenih izre~en je dok je kao episkop
upravqao pravoslavnom Dalmacijom. ^itaju}i ih, ~ovjek mo`e na}i odgovore na razli~ite probleme
s kojima se susre}e u savremenom `ivotu. Prisjeti}e se na{e bogate i mu~ne istorije i
predaka ukra{enih vjerom i dobrotom. Uvidje}e da je grijeh ~ovjekov najve}i neprijateq, da je
porodica (koja je u dana{we vrijeme potpuno razorena) predivna zajednica i stub normalnog
dru{tva, da je ~edomorstvo stra{an grijeh, i jo{ mnogo toga. No i najve}i grje{nik ne treba da
o~ajava ve} treba da se pokaje i vrati Hristu koji je pokajanog razbojnika prvog uveo u Raj. O tome
nas pou~ava pri~a o japanskom razojniku I{iju i wegovom obra}ewu.
Za svakoga }e se na}i korisna rije~ me|u ovim besjedama koje su svoj Isto~nik na{le u Svetom
Jevan|equ. G. Nikolaj je vodio ra~una da ne povrijedi ni~ija ubje|ewa, osje}awa i vjerovawa ali da
svakom poka`e qepotu na{e vjere koju na jednom mjestu opisuje: “Pravoslavqe je istina, svjetlost,
dobrota, slivene u `ivotvorno jedinstvo nazvano qubav”.

jero|akon S. G.
 NA PUTU ZA HRISTOM

Sa strahom i trepetom pristupio sam danas svetim desnicama Va{e Svetosti, bra}e Arhijereja,
polo`io arhijerejsku zakletvu Bogu `ivom i veli~anstvenom pred Vama, Va{a Svetosti, pred svima
slu`a{~im Arhijerejima, ~lanovima Svetog arhijerejskog sabora i pred svima vama,
draga bra}o i sestre. [to sam se vi{e pribli`avao ovom velikom danu po mene, siroma{nog u
dobrodeteqima, ose}ao sam strah u du{i svojoj.
Najpre sa ovog svetog mesta zahvaqujem Bogu rukovoditequ Crkve srpske, i moralna mi je
obaveza da za dovo|ewe na ovo odgovorno mesto zahvaqujem Va{oj Svetosti i Svetom
arhijerejskom saboru, {to ~inim u duhu Jevan|eqa Bo`jeg i moje arhijerejske zakletve koju danas
polo`ih, sve najboqe u duhu Hristovog Jevan|eqa, svetih kanona i pozitivnih propisa Crkve moje.
Svestan sam da je ovo veoma odgovorna slu`ba u Crkvi i da je “stra{no pasti u ruke Boga `ivoga”,
kako ka`e sveti Apostol (Jevr. 10,31).
Jasno mi je iz istorije Hri{}anske crkve da je ona uvek vodila bitku, a pojedinci borbu, re~e
blagoupokojeni vladika Nikolaj. Pojedini ~lanovi weni mogu izgubiti borbu, a Crkva ne
mo`e izgubiti bitku. Juda je pao, Crkva je pobedila. Julijan Otpadnik je propao, Crkva je odnela
pobedu. Carevine su propadale, Crkva je ostala. Na pojedinim frontovima ovozemaqskih
qudskih ratova bele`eni su gubici, a ceo front Pravoslavne crkve nikada nije do`iveo poraz.
Sablazniteqima i sabla`wenim, otpadnicima i otpadnutima, prore~ena je propast, a Crkvi
pobeda. Uporne i kolebive gre{nike adska sila je lovila i gutala, a Crkvi adova vrata nisu odolela
(sr. Mt. 16,16). Hri{}anski carevi, arhijereji, sve{tenici, monasi, monahiwe i
Mitropolit Nikolaj (Mr|a) 5 1 Na hirotoniji za episkopa u Sabornoj crkvi u Beogradu, u nedequ
posve}enu Srbima svetiteqima, 9. septembra 1973. g.
verna ~eda Crkve su gubili glave, a Crkva nije ostala obezglavqena. Ona je plovila po uzburkanim
talasima ovog sveta i `ivota, i nikada je nije obuzimao potop. U slobodnim dr`avama i
narodima Crkva je napadana od poroka, razvrata, lenosti, gordosti, bezbo{tva, napadana je od svih
mogu}ih negativnih mikroba koji se mno`i{e na pripeci slobode, a Crkva se slobodonosno
odr`avala. \avo je lovio koga je mogao kako na pripeci slobode, tako i na mrazu robovawa, a front
Crkve je ostao nepokoleban. Tako je Crkva uvek vodila bitku, a pojedinac borbu.
Tako je to bilo kroz ove dve hiqade godina, isto tako i u
na{oj svetoj Srpskoj crkvi. Kao nekada galilejskim ribarima
na moru, Bogo~ovek i danas dovikuje: “Ne bojte se onih koji ubijaju telo, a du{u ne mogu ubiti;
nego se vi{e bojte onoga koji mo`e i du{u i telo pogubiti u paklu” (Mt. 10,26-28). Crkva
pravoslavna i u woj Crkva srpska, krepqena, prosve}ivana i rukovo-
|ena neprekidnim prisustvom Duha Svetog, do`ivela je 780-godi{wicu svoje samostalnosti. Ovaj
veliki jubilej u istoriji roda srpskog jo{ je jedan vi{e dokaz, podstrek i ohrabrewe meni, ~uvaru
groba Svetog Save, prvog Arhijereja, prosvetiteqa i u~iteqa naroda srpskog, prvog u vencu velikog
broja potowih arhijereja, sve{tenika i drugih pravih poslenika.
Nama je upu}ena re~: “Slu`ite Gospodu sa strahom i radujte se s trepetom” (Ps. 2,11). Da se, dakle,
radujemo s trepetom duše, jer na{a mo} je od mo}i Bo`je, pred veli~anstvom Boga `ivoga. Ovo i
stoga {to je “jedan dan pred Gospodom kao hiqadu godina, i hiqadu godina kao jedan dan” (2 Petr.
3,8), po re~ima vidovitog proroka i apostola Petra. Dakle, onaj koji ima svoje bi}e u beskrajnoj
ve~nosti, druga~ije gleda na vreme, negoli {to gledaju vremenom ograni~ena bi}a.
Ro|en sam u Crkvi, koja ima svoje bi}e u ve~nosti, od mojih bogoboja`qivih i divnih roditeqa
Milana i Milice, fizi~ki i duhovno uzrastao na wihovim toplim rukama. Bile su im molitve Gospodu
da na meni bude uvek desnica Gospodwa i da se ja uvek ose}am veruju}i. U ovom vremenu,
Crkvom mojom i Bo`jim blagoslovom rastao sam i uzrastao pred nogama u~iteqa u {kolama koje
sam svr{io i na drugi na~in, rastao sam u sve{tenomona{kom razvijawu uvek pomagan
mnogobrojnim prijateqima.
Svima toplo blagodarim, po~ev{i od mojih vrlih roditeqa, pa sve do moje bratije koja mi je
svesrdno pomagala, naro~ito u po6 Besede
slovima kada sam kao pomaga~ Wegovoj Svetosti sve najboqe ~inio na planu raznih pomo}i
qudima u nevoqi preko ^ovekoqubqa.
Ovde ne mogu zaboraviti predusretqivost i mnoga dobra koja ~ini{e arhijereji, sve{tenici, monasi i
bogoqubivi narod Gr~ke, i iz drugih dr`ava. Ja sam bio samo izvr{iteq dobre voqe i wihovog
plemenitog srca. Hvala svima koji ima{e poverewa u mene, a trudio sam se, koliko sam god vi{e
mogao, na ovom planu dobro~initeqstva. Ako neko o~ekuje od mene da ~uje kakav je moj budu}i
program rada, mogu sa punom li~nom odgovorno{}u re}i: bi}e onakav kakav je bio i do sada, samo
sa jo{ vi{e samoodgovornosti i u duhu Jevan|eqa Hristovog...