Inkluzija u Srbiji

Najvazž niji međunarodni dokumenti od značž aja za implementačiju novih mera inkluzivnog
obrazovanja u Srbiji su:

 Međunarodni pakt o ekonomskim, sočijalnim i kulturnim pravima;

 Konvenčija o pravima deteta;

 Konvenčija o statusu izbegliča;

 Evropska konvenčija za zasž titu ljudskih prava i osnovnih sloboda, izmenjena u

skladu sa dodatnim protokolima;

 Povelja o ljudskim i manjinskim pravima i građanskim slobodama;

 Konvenčija o eliminisanju svih oblika diskriminačije zž ena;

 Konvenčija o borbi protiv diskriminačije u oblasti prosvete;

 Program „Obrazovanje za sve“;

 Konvenčija UN o pravima osoba sa invaliditetom.

Nasž a drzž ava usvojila je i ratifikovala sva ova međunarodna dokumenta i samim tim preuzela
obavezu uvođenja inkluzivnog obrazovanja. To je i ostvareno usvajanjem Zakona o
osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, u septembru 2009. godine, na koji načž in je
jasno pokazano opredeljenje ka inkluziji, nediskriminačiji i drugim vazž nim prinčipima.

Inkluzivno obrazovanje je zakonska obaveza u Srbiji i u istorijski značž ajnom Zakonu o obrazovanju
iz 2009. godine zahteva se puna inkluzija deče koja su nekada intelektualno propadala van
obrazovnog sistema. Međutim i mnogo pre toga kroz internačionalnu podrsž ku i donorske programe
postojalie su različž ite aktivnosti za uključž ivanje deče i osetljivih grupa u obrazovanju. Neki od
partnera su

Save the čhildren (2003-2009)

Fund for Open Sočiety
Roma Edučation Fund
OSCE
UNICEF

Najbitinije aktivnosti
Indeks inkluzivnosti (2003-2009)
– Save the Children + MPN (2003-2008)
– Save the Children + MPN+ ZVKOV (2009) –revizija priručž nika za merenje
inkluzivnosti I uključž ivanje u okvir za eksterno vrednovanje
Inkluzija od politike do prakse (2005-2009)
– Fond za otvoreno drusž tvo i ROK NVO (2005-2007)- mrezž a i priručž nik dobrih praksi
 – Fond za otvoreno drusž tvo, CIP I Udruzž enje učž itelja(2007-2009) – mrezž a podrsž ke IO i
podrsž ka sž kolama
Mrezž a podrsž ke inkluzivnom obrazovanju je osnovana septembra 2010. godine od strane
Ministarstva prosvete (nauke i tehnolosž kog razvoja). Nastala je kao odgovor na potrebe obrazovno-
vaspitnih ustanova za dodatnom podrsž kom u razvijanju prakse dostupnog, kvalitetnog i pravednog
obrazovanja za svako dete, sa posebnom pazž njom i brigom za deču iz osetljivih drusž tvenih grupa.
Mrezž a je razvijena kroz aktivnosti DILS projekta Ministarstva prosvete, nauke i tehnolosž kog razvoja
Republike Srbije i predstavlja značž ajan oslonač u implementačiji Zakona o osnovama sistema
obrazovanja i vaspitanja. Članovi Mreže podrške inkluzivnom obrazovanju su obrazovno-vaspitne
ustanove koje godinama uspešno razvijaju, podržavaju i promovišu inkluzivno obrazovanje, kao i
pojedinci – stručnjaci različitih profila i praktičari iz predškolskih ustanova, osnovnih i srednjih škola,
ustanova za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, školskih uprava MPN i
organizacija civilnog društva koji se posvećeno i predano angažuju u oblasti inkluzivnog obrazovanja.
Kako bi bila dostupna korisnicima, Mreža podrške inkluzivnom obrazovanju je postavljena tako da pokriva
čitavu teritoriju Republike Srbije. U ovom trenutku 14 model-škola i preko 120 pojedinaca dobrovoljno
ulažu svoje znanje, vreme i energiju u različite aktivnosti Mreže.
Stipendije I mentorska podrsž ja za Rome u srednjem obrazovanju
– REF+ AP Vojvodina (2007-2011)

Svetska Banka DILS projekat Podrsž ka Vladi za podizanje kapačiteta institučionalnih aktera u čilju
unapređenja pristupa efikasnosti, pravednosti i kvaliteta pruzž anja usluga na lokalnom nivou.
Aktivnosti i rezultai aktivnosti usmerenih na osetljive grupe
- podrsž ka povečć anju obuhvata učž enika iz osetljivih grupa kroz dodelu bespovratnih
sredstava sž kolama (364 granta u 94% opsž tina nalaze se sž kole obuhvačć ene Programom).
Obuke za nastavnike, interresorne komisije, stručž ne saradnike, itd.
- unapređenje sočijalnog uključž ivanja 10.000 učž enika romske načionalnosti kroz grantove
za 56 opsž tina (140 sž kola, 54 predsž kolskih ustanova, 55 romskih udruzž enja građana i 56
lokalnih samouprava). Ova komponenta je jednim manjim delom podrzž ana s redstvima
Romskom obrazovnog fonda
Obrazovna podrsž ka u okviru sistema

Lokalni servisi podrsž ke podrazumevaju spektar usluga u lokalnoj zajedniči koje doprinose
potpunom uključž ivanju deče i odraslih sa invaliditetom u zž ivot. Lokalni servisi moraju
posž tovati prinčipe:

 orijentisanosti na dete/osobu, a ne na ustanovu/institučiju sistema ili organizačiju,

odnosno njene zaposlene
 sveobuhvatne pročene individualnih potreba deteta/osobe

 planiranja u skladu sa promenama i potrebama tokom čž itavog zž ivota jedne osobe:

usluga mora odgovarati potrebama i uzrastu deteta/osobe sž to značž i da različž ite
redovne i dodatne podrsž ke moraju biti obezbeđene (rana intervenčija, obrazovanje i
obuka, zdravstvena zasž tita i rehabilitačija, zaposž ljavanje, stanovanje, dnevni čentri,
korisž čćenje slobodnog vremena, mobilnost i putovanja itd)

Ovi servisi mogu biti organizovani i vođeni od drzž avnog sektora (načionalne, pokrajinske,
lokalne vlasti), privatnog i nevladinog (organizačije čivilnog drusž tva).

Lokalni servisi mogu biti

 redovni (npr. podrsž ka obrazovanju deče sa smetnjama u razvoju)

 dodatni (npr. dnevni čentar koji obezbeđuje kvalitetno provođenje slobodnog
vremena), i
  specijalizovani ukoliko su osobi ili grupi osoba potrebne neke spečijalizovane
usluge van redovnog sistema.

Osnovni prinčip lokalnih servisa je pristupačnost, koja obuhvata visž e aspekata:

 Fizička, odnosno arhitektonska pristupačnost - transformačija okruzž enja i fizičž ke

okoline koja obezbeđuju nesmetan pristup svim javnim uslugama (pristupačž an javni
prevoz, trotoari, zgrade, javni prostori, parking mesta za vozila osoba sa
invaliditetom – postavljanje rampi, zvučž nih signala, taktilnih tabli itd).
 Informacijska pristupačnost - obezbeđivanje informačija na dostupan načž in uz
korisž čćenje različž itih sistema komunikačije u okviru redovnih i/ili posebnih izvora
informačija (dostupni veb sajtovi, zvučž ni zapisi, pojednostavljeni tekstovi i
informačije za osobe sa intelektualnim tesž kočć ama, novine/ pisane informačije na
brajevom pismu, znakovni jezik, vodičž i, brosž ure itd)

 Zakonodavna – obezbeđivanje zakona, politika i stratesž kog okvira koji su

nedvosmisleno orijentisani na inkluziju, ali i daju jasne i prečizne mehanizme
primene zakona, odgovorne institučije i ustanove, sistem pračć enja i reagovanja na
krsž enje prava. Zakonodavstvo ne sme biti samo deklarativno okrenuto ka razvoju
inkluzivnog drusž tva, večć mora da obezbedi mere i mehanizme primene zakona koji
su u potpunosti usklađeni sa ljudskim pravima.

 Finansijska – pračć enje i mapiranje potreba za servisima i tipovima podrsž ke na

osnovu čž ega se pravi jasan plan budzž etiranja i finansiranja neophodnih servisa.
Takođe, finansijska dostupnost podrazumeva i da sočijalni servisi imaju razumne
čene za sve građane kojima su potrebni. To mozž e da obuhvati i obezbeđivanje
posebnih, afirmativnih mera finansiranja ili formiranja čena kako bi se grupama
građana/građanki koje su marginalizovane obezbedio finansijski pristup sočijalnim
servisima na lokalnom nivou (na primer, besplatan boravak u redovnom vrtičć u za
deču sa smetnjama u razvoju, besplatan prevoz itd).

Vise na http://inkluzivno-obrazovanje.rs/primena-inkluzije/za-obrazovne-ustanove