Savremena poljoprivredna tehnika

Cont. Agr. Engng. Vol. 36, No. 4, 387-396, Novi Sad, October 2010.
Deleted: 2007
Biblid: 0350-2953 (2010) 36: 4, 387-396 Pregledni rad
Deleted: 33
UDK: 662.756.3 Review paper Deleted: 1-2

OPREMA I TEHNOLOŠKI POSTUPCI ZA PELETIRANJE BIOMASE Deleted: 631

EQUIPMENT AND PROCESSING TECHNOLOGY FOR BIOMASS Deleted: .55

PELLETING
Miladin Brkić, Todor Janić
Poljorivredni fakultet, Novi Sad, Trg D. Obradovića 8
E-mail: mbrkic@polj.uns.ac.rs, Deleted: 1

Deleted: REZIME
SAŽETAK
U našoj zemlji još nije uspostavljeno tržište energetskih peleta od biomase. U radu je
istaknuto da je peletiranje biomase budućnost. Prikazan je način proizvodnje peleta od
drvne i poljoprivredne biomase. Analiziran je razvoj domaće tehnike i tehnologije
peletiranja biomase. U radu su prikazani tehnološki postupci proizvodnje peleta od
biomase. Posebno je dat akcenat na opremu za peletiranje biomase: prese, cilindre, matrice, Deleted: SUMMARY¶
alate i ostalu opremu. Prikazane su i tehnološke šeme za peletiranje biomase. Obrađeni su In our country, the market for
uslovi za optimalan rad peletirki. Izneta su višegodišnja iskustva razvoja procesa peletiranja biomass pellets has not yet been
established. This paper points out
biomase u našoj zemlji. U zaključcima rada dat je pravac daljeg razvoja procesa peletiranja that that biomass pelleting is the
biomase i predlog za uspostavljanje tržišta energetskih peleta. future. The method for production
Ključne reči: peletiranje, biomasa, prese, oprema, tehnologija of pellets from wood and
agricultural residues is reviewed,
1. UVOD and development of domestic
equipment for biomass pelleting is
Postoje razni načini sakupljanja i pakovanja poljoprivredne i šumske biomase: bale, analyzed. The paper also reviwes
brikete, kobsovi i pelete (Tesić et al, 1983). Procesom peletiranja biomase smanjuje se technology for biomass pellet
zapremina otpreska i povećava specifična masa sirovine. Zapreminska masa suve hrane (sa production. Special emphasis is
placed on equipment for biomass
dozvoljenim sadržajem vlage) iznosi 80 do 120 kg/m3, kod drugih vrsta sirovina i do 200 pelleting: presses, cylinders,
kg/m3, dok kod peletirane zapreminska masa ili gustina iznosi 650 do 750 kg/m3. Time se matrices, tools, and other
potreban prostor za smeštaj hraniva smanjuje u odnosu 7:1 (sedam puta). Dalja prednost equipment. technological schemes
peletiranja jeste u mogućnosti uvrećavanja peleta, pogodnijeg pakovanja, što olakšava of biomass pelleting are also
presented, followed by conditions
uskladištenje i transport. Osim toga, peletiranjem se smanjuju gubici sirovine, koji nastaju for optimal operation of pelleting
pri uskladištenju i transportu (Brkić i Janić, 2009). machines. Authors’ long-standing
Proces peletiranja razvio se pre trideset i osam godina u oblasti pogodnog spremanja experience in development of
krmnog hraniva i koncentrata. Reč „pellet“ na engleskom znači loptica, kuglica ili valjak. biomass pelleting process in our
country are reviewed. the paper
Dakle, proces peletiranja označava sabijanje ili presovanje usitnjenog kabastog biljnog concludes with the directions for
materijala u pogodan oblik, koji ima znatno manju zapreminu u odnosu na početni materijal further development of biomass
(sirovinu). Do danas se najviše peletiralo brašno od lucerke posle procesa dehidracije, kao i pelleting and suggestions for
krmne smeše (koncentrati). establishment of domestic market
for fuel pellets.¶
Key words: pelleting, biomass,
presses, equipment, technology¶
387
 Cilj ovog rada jeste da analizira tehnološke postupke i opremu za peletiranje biomase,
radi definisanja potrebnih parametara za efikasnu proizvodnju energetskih briketa i peleta.

2. OPREMA ZA PELETIRANJE BIOMASE

Prese za peletiranje biomase
Posle sušenja, usitnjavanja i kondicioniranja sirovine, obavlja se proces peletiranja na
pelet presi (Obenberger and Thek, 2009). Tehnologija proizvodnje peleta izvorno proizilazi
iz industrijske proizvodnje stočne hrane. Prilagođavanjem tehnologije peletiranja usitnjene
sirovine od drveta, radi proizvodnje energetskih peleta u obliku odgovarajuće forme,
veličine otpreska i sadržaja vlage, moguće je proizvesti homogeno biogorivo od otpadaka
drveta ili poljoprivredne biomase. Oprema za proizvodnju energetskih peleta od drveta,
takođe, potiče od opreme za industrijsku proizvodnju stočne hrane, tj. od presa za stočnu
hranu, čiji su parametri optimalizovani i koje su napravljene od odgovarajuće čvrstoće
materijala.
Najvažniji radni organ pelet prese je matrica sa pritisnim valjcima. Postoje dva tipa
matrica: u obliku prstena i ravna matrica (sl. 1). Obe matrice su optimalizovane za
proizvodnju peleta od drveta. U Austriji je najviše u upotrebi prstenasta matrica, koja je
pogodna za presovanje tvrde drvenaste sirovine.

Sl. 1. Vrste matrica: a) prstenasta, b) ravna (Obenberger and Thek, 2009)

Fig. 1: Sorts of dies: a) ringlike, b) flat (Obenberger and Thek, 2009)
Postoje konstrukcije presa sa prstenastom matricom gde se matrica okreće, a valjci ne
dobijaju pogon nego se okreću usled sile trenja od sirovine. Druga kombinacija jeste da
matrica stoji, a valjci se okrecu po matrici. U Austriji se koristi uglavnom prva
kombinacija. Sirovina se dovodi odozgo, pada preko valjaka na matricu, koji sirovinu
potiskuju radijalno (bočno) kroz otvore matrice. Sirovina izlazi sabijena iz otvora matrice
ekstruzijom (istiskivanjem). Matrica može da bude postavljena vertikalno ili horizontalno.
Kod ravne matrice, takođe, postoje dve kombinacije, tj. da se valjci okrecu po matrici koja
stoji ili da se pokreće matrica, a valjci se okreću usled trenja sirovine o pokretnu matricu.
Sirovina pada odozgo, preko valjaka, na matricu i biva potisnuta valjcima kroz otvore u
matrici izlazeći iz otvora istiskivanjem. Matrica je u oba slučaja postavljena horizontalno.
Dakle, za proces presovanja sirovine najvažniji alati prese su matrica i valjci. Sirovina
ulazi u prostor za napajanje (presovanje) i podjednako treba da bude razdeljena po otvorima
matrice. Na matrici se stvara “tepih” (tanak sloj) od sirovine okretanjem valjaka ili matrice.
Preko “tepiha” okreću se valjci pritiskivači i stvaraju sabijen, zgusnut sloj sirovine. Kod
prekomernog kotrljanja valjaka stvara se snažan pritisak i dolazi do začepljenja otvora u
388
matrici. Iz matrice izlazi beskonačna nit sirovine, koja se preseca nožem na željenu dužinu.
Noževi mogu biti stacionarni ili pokretni u zavisnosti od toga da li se ili ne okreće matrica.
Tako nastaju pelete. Deleted: <sp> ... [1]
Važne karakteristične veličine kod proizvodnje peleta su odnos presovanja, broj rupa u
matrici i otuda upotreba otvorene unutrašnje površine matrice (bez obzira na prilike,
tj.mogućnost pristupa). Kod odnosa presovanja podrazumeva se odnos između preseka
izbušene rupe i dužine kanala za presovanje materijala. Odnos presovanja određen je u
zavisnosti od vrste sirovine za presovanje, da bi se u kanalu za presovanje stvorilo
odgovarajuće trenje. Dakle, odnos presovanja zavisi od vrste sirovine, da bi se na taj način
proizveo kvalitetan pelet i postigao željeni učinak (proizvodnost) prese. Kod procesa
peletiranja drvenaste mase (strugotine ili piljevine) odnos za presovanje obično je između
1:3 i 1:5. Da bi presek izbušenih rupa bio u čvrstom odnosu sa željenim presekom peleta,
može da se varira (menja) odnos za presovanje samo preko dužine kanala za presovanje (tj.
debljine matrice). Sirovina sa malom snagom vezivanja (lepljenja) zahteva duže kanale za
presovanje i obrnuto, sirovina sa velikom snagom vezivanja zahteva kraće kanale za
presovanje. Temperatura sirovine u kanalu za presovanje penje se povećanjem dužine
kanala za presovanje, pri čemu se povećanjem kanala za presovanje, takođe, povećava
tvrdoća peleta.
Po pravilu matrice su koncipirane tačno za određenu vrstu sirovine i ne može da se
koristi za drugu vrstu. Parametri presovanja za jednu određenu vrstu sirovine su:
- debljina matrice,
- dužina kanala za presovanje (kroz protivotvor),
- broj rupa (otvora), forma otvora (oblik), presek otvora,
- širina puta za kretanje valjaka za presovanje,
- broj valjaka za presovanje, presek, širina i spoljna površina valjaka,
- forma (oblik) valjaka za presovanje (cilindrični ili konusni) kod prese sa ravnom
matricom.
Broj valjaka može da bude dva, tri ili četiri. Broj rupa, a time upotreba, raspolaganje sa
stalnim otvorenim površinama otvora (rupa) utiče stalno na učinak (proizvodnost) prese.
Preduslov za dobro i kvalitetno peletiranje jeste kontinuirano (stalno) hranjenje prese sa
homogenom sirovinom, dovoljno usitnjenom, sa konstantnim sadržajem vlage, koja za
određenu vrstu prese i konkretnu drvenastu sirovinu iznosi između 8 i 13 masenih
procenata. Kod presovanja poljoprivredne biomase sadržaj vlage u sirovini može da bude
nešto veći (12 do 15%), Brkić i Janić, 2009a).
Prese sa prstenastom matricom
Presa za peletiranje slame „fortschrit”, tip GM 802, koja je insatlirana u Vajskoj, sastoji
se iz: tela mašine, osovine, glavne grupe ležajeva, radnih i pomoćnih elmenata, prstenaste
matrice sa dva valjka, haube sa priključnim delovima, vrata s otvorom za ubacivanje mase i
priključnim delom, konzole za elektromotore i motornim učvršćivačima (Brkić i Janić,
2009a, sl. 2). Dimenzije prese su: dužina 3.550 mm, širina 1.750 i visina 1.510 mm. Masa
prese je 7 t. Prstenasta matrica se okreće (sl. 3), a valjci za potiskivanje usitnjene sirovine
kroz otvore u matrici stoje. Na matrici ima 6 redova otvora prečnika 13 ili 20 mm. Dužina
peleta može da iznosi 30 do 70 mm (1,5 – 3,5 d). Deklarisani učinak prese je 4 t/h peleta
od kompletne biljke žitarica. U praksi se postiže stvarni učinak od 600 do 800 kg/h peleta
od slame. Kada se matrica istroši onda ne može da se postigne veći učinak od 400 kg/h.

389
 Matrica dobija pogon od dva snažna elektromotora preko masivnog reduktora.
Centralna osovina, na koju su sa jedne strane postavljeni valjci, uklještena je sa druge
strane o reduktor, te se ne okreće. Broj obrtaja matrice je 680 obr/min. Valjci se okreću
putem trenja o usitnjeni materijal, koji se nalazi između valjaka i matrice. Procep, tj.
rastojanje između matrice i valjaka za presovanje treba da bude od 0,5 do 0,1 mm. Broj
obrtaja elektromotora za pogon reduktora je 985 obr/min.

Fig. 2. Press for pelleting Sl. 3. Prstenasta matrica

Sl. 2. Presa za peletiranje Fig. 3. Ringlike die

Ukoliko je presušena slama (ispod 13%) neophodno je da se dodaje voda da bi se

povećao sadržaj vlage na ravnotežnu, tj. optimalnu vlagu za peletiranje. Ako je sadržaj
vlage u slami znatno veći, tj. preko 18%, (Brkić i Janić, 2007 i 2008b), onda se ne mogu
dobiti kompaktni peleti (raspadaju se). Činjeni su pokušaji da se peletira kukuruzovina, ali
nije uspelo da se dobro usitni kukuruzovina na sečki. Zbog toga je povoljnije izabrati otvore
većeg prečnika na matrici za peletiranje kukuruzovine. Takođe, nije uspelo ni peletiranje
ljuske suncokreta. Piljevina može da se peletira. Pošto je piljevina dobro usitnjena, može da
se peletira s otvorima na matrici manjeg prečnika. Inače, lakši je rad presom s otvorima
manjeg prečnika na matrici.
U usitnjenu slamu stavlja se negašeni kreč (CaO3) da bi se razorio ligninski kompleks,
omekšala organska masa (končast oblik celuloze), da bi se bolje slepila organska masa i da
bi se smanjila vlaga. Količina kreča iznosi 2 do 5%, zavisno od sadržaja vlage u slami.
Pelete mogu da dostignu temperaturu u presi 70 do 80oC. Zbog toga pelete moraju da se
hlade. Količina vazduha za hlađenje je 6 m3/min. Pritisak vazduha iznosi 200 Pa. Brzina
trake za hlađenje peleta je 1,25 m/min. Pri dodavanju raznih sirovina i aditiva za peletiranje
dobro bi poslužila priprema materijala posredstvom dovođenja toplotne energije i vlage
(proces kondicioniranja materijala).
Na sl. 4. prikazana je šema rada presa za peletiranje biomase postupkom normalnog
pritiska na presovani materijal u horizontalno postavljenoj fiksnoj prstenastoj matrici
(Stanković, et al, 1995).

390
 Sl. 4. Presa za peletiranje biomase sa horizontalno Sl. 5. Uzdužni preseci
postavljenom matricom otvora
(1 - matrica, 2 - sitno žljebasti valjak, 3 - pelet, 4 – vratilo Fig. 5. Along cross section
(osovina), 5 - rotirajući noževi) hole
Fig. 4. Press for pelleting of biomass with horizontal put die
(1 - die, 2 - small-gutter roller, 3 - pellet, 4 – beam (shaft), 5
- rotate knifes)
Danas su najviše zastupljene prese za peletiranje sa prstenastim matricama, mada je
izrada tih matrica izuzetno teška, posebno termička obrada, jer nastaju dodatne deformacije
prstena, usled unutrašnjih naprezanja materijala. Stoga se radije koriste diskosne (ravne)
matrice sa čeličnim valjcima na njoj, posebno kada su u pitanju pelete prečnika do 20 mm i
dužine 30 do 50 mm (Tešić, 1977b). Na sl. 5, 6 i 7 prikazani su u preseku mogući uzdužni
preseci otvora na prstenastim matricama, pri peletiranju biomase (cilindrični, konusni i
zaobljeni ulazni ili izlazni deo otvora). Ulazni ili izlazni deo otvora se proširuje da bi se
smanjio otpor sabijanju biomase.

Sl. 6. Otvor sa konusnim proširenjem Sl. 7. Zaobljen ulazni otvor

Fig. 6. Hole with cone broaden Fig. 7. Round off entrance hole
Da bi se postojanost briketa (peleta) očuvala, materijal treba da ima sadržaj vlage do
15%. Pri presovanju pojedinih vrsta hrane, kao vezivno sredstvo dodaje se melasa. Osim
peletiranja repinih rezanaca prešlo se i na peletiranje sena, slame i lucerkinog brašna. Pored
stacionarnih uređaja konstruisani su i pokretni uređaji (Stanković, 1995).
Peletiranje sirovine od tvrdog drveta sa presom sa prstenastom matricom obavlja se u
pogonu „Bioenergy pointa“ u Boljevcu i to sa presama CPM velikog učinka. Deklarisani
učinak dve prese je 5 t/h. One proizvode 120 t peleta za 24 sata rada.

391
 Prese sa ravnom horizontalnom matricom
Prese za peletiranje suvih rezanaca šećerne repe i druge stočne hrane su drugačije
konstrukcije. Princip rada jedne od tih presa prikazan je na sl. 8 (Stanković, 1964). Pomoću
obrtnog valjka (sl. 8, poz. 2) usitnjen materijal (poz. 4) se presuje sabijanjem u otvore
matrice (poz. 1). Ispod matrice je postavljen nož (poz. 3), koji odseca pelete, (poz. 5).
Otvori na matrici mogu da budu manji ili veći, u zavisnosti od zahtevane veličine peleta. Za
goveda su najpodesnije kockice, čije stranice iznose 18 x 20 mm. Takve pelete se pri
ishrani stoke ne sitne.

Sl. 8. Presa sa ravnom matricom Sl. 9. Presa sa ravnom fiksnom matricom za

(1 - ravna matrica, 2 - obrtni valjak, 3 – nož
za odsecanje, 4 – usitnjena sirovina, 5 -
pelete)
Fig. 8. Press with flat dies
(1- flat dies, 2 - rotete roller, 3 – knife, 4 –
chop up raw material, 5 – pellet)
peletiranje
(1 – ravna matrica, 2 – sitno žlebasti valjak,
3 – pelete, 4 – vratilo (osovina), 5 – obrtni
noževi)
Fig. 9. Press with flat fix die for pelleting
(1 –flat die, 2 - small-gutter roller, 3 -
pellet, 4 – beam (shaft), 5 - rotate knifes)

Na sl. 9 prikazana je šema rada prese sa ravnom fiksnom matricom za peletiranje

biomase postupkom normalnog pritiska na presovani materijal.
U tab. 1 prikazani su tehnički podaci presa sa ravnom fiksnom matricom.
Tabela 1. Osnovni tehnički podaci presa sa ravnom fiksnom matricom
Table 1. Basic technical data of presses with flat fix die

R.br./
Parametri prese / Parameters of press Podaci / Data*
No.
1. Snaga za mešanje / Power for mixing 2,2 kW
2. Snaga za presovanje / Power for presing 30 kW
3. Učinak prese: - kockaste pelete / Capacity 4.000 kg/h
4. Učinak prese: - granule prečnika 4,5 mm / Capacity 2.000 kg/h
5. Vezivno sredstvo / Binder means: Disperse of molasses Raspršena melasa
Napomena:*Prema tehničkim podacima firmi: CPM (SAD), “Welger” (SAD) i
“Tempelewood” (V. Britanija) - Toward technical data of firms: CPM (USA), “Welger”
(USA) i “Tempelewood” (GB)
Kod peletiranja sirovina od drveta postiže se izvesni stepen prednosti, ukoliko se koristi
horizontalna matrica (Amandus Kahl, 2009). Sve sirovine, kod kojih je nasipna masa niska

392
(trava, slama, suvi repini rezanci, gradski otpad, drveni ostaci, itd.), sa nasipnom masom
manjom od 0,3 t/m3, pretežno se peletiraju horizontalnom matricom. Glavni razlozi za ovu
konstataciju su:
- veliki prostor u delu prese za peletiranje omogućava da svaki valjak odmah može da
peletira sirovinu,
- veliki prenos snage (sirovinu sa 0,14 t/m3 treba „stisnuti“ sa nekoliko puta većom
silom, faktor x 4 ili 5, da bi se dobio pelet od 0,65 t/m3),
- sirovine koje imaju veliku nasipnu masu, veću od 0,5 t/m3 pretežno se peletiraju
prstenastom matricom (stočna hrana, otpadni materijal prehrambene industrije i dr.) iz
razloga što materijal treba staviti samo u tzv. „formu“, tj. oblik, koji zahteva malu
upotrebu snage.
- kod peletiranja prstenastom matricom prvi valjak radi predzbijanje sirovine za drugi
valjak, a to znači da prvi valjak nije u punom opterećenju. Drugi valjak peletira
sirovinu (ako toga ne bi bilo, onda bi drugi valjak stalno radio na prazno). Zbog toga na
presama za stočnu hranu ima tri valjka.
Drvo je vlaknasti materijal sa niskom nasipnom masom, a to znači da je to pogodna
sirovina za peletiranje na horizontalnoj matrici. Kod presa sa horizontalnom matricom
sirovina se dovodi gravitacijom. Mala brzina valjaka od 2,5 m/s osigurava dobar kvalitet
gotovog proizvoda. Kao rezultat male brzine obrtanja valjaka buka koja se stvara pri
presovanju je ispod 70 dBA. Tanak sloj sirovine u prostoru za peletiranje omogućava
veliku propusnu moć. Zazor između valjaka i matrice se podešava (to se radi sa
hidrauličnom glavom koja nosi valjke), pa se na taj način može da kontroliše kvalitet
istisnutih peleta. Vek trajanja ove matrice je duži.

3. TEHNOLOŠKI POSTUPAK PELETIRANJA BIOMASE

Na zbijenost i čvrstoću peleta, proizvedenih od sena ili slame, utiče, osim pritiska
prese, još sadržaj vlage, usitnjenost i homogenost (dobra izmešanost) sirovine. Ako je
sadržaj vlage u sirovini veći od 15% ili je manji od 10%, zbijenost peleta se smanjuje, pri
istom pritisku i istom poprečnom preseku peleta. Povećavanjem sadržaja vlage u sirovini
potrebna je veća sila presovanja da bi se međusobno zbližile i povezale čestice materijala.
To je poznato, pošto se zna da je voda nestišljiva, odnosno za istiskivanje suvišne vode iz
sirovine potrebno je obezbediti dodatnu silu ili energiju. Kod manjeg sadržaja vlage u
sirovini, ona je dovoljno elastična i teško je sabiti i pri prestanku pritiska sabijena sirovina
se širi i puca (Stanković, 1964).
Usitnjena sirovina povećava sabijenost peleta. Najveća sabijenost postiže se pri
peletiranju lucerkinog brašna. Gustina peleta može da iznosi 720 do 750 kg/m3. Prema
američkim ispitivanjima gustina peleta iznosi 400 do 450 kg/m3, pri sadržaju vlažnosti sena
do 25% i slame do 20%. Pelete proizvedene od sirovine dužine 50 do 70 mm mogu da
imaju dovoljnu sabijenost, ali im je čvrstoća mala. U takvim slučajevima je potrebno
povećati pritisak prese iznad 450 bara ili upotrebiti melasu, kao vezivno sredstvo.
Upotrebom melase mora da se poveća pritisak prese i do 1.000 bara, pošto melasa znatno
povećava trenje sirovine (zbog lepljivosti). Iz ovoga se vidi da ponekad sirovinu nije
potrebno mnogo usitnjavati, jer se troši mnogo energije za usitnjavanje.
Veličina pritiska prese određuje se na osnovu fizičkih svojstava sirovine. Povećanom
pritisku odgovara veća zbijenost sirovine (gustina) i obrnuto. Ispitivanjima je dokazano da
optimalan pritisak za peletiranje sena iznosi od 350 do 450 bara. Dalje povećanje pritiska
393
neznatno povećava zbijenost sirovine za konstantnu dužinu sirovine. Vreme trajanja
pritiska prema Dobiju (cit. Stanković, 1964) treba da bude 5 do 10 sekundi, kako bi
zbijenost sirovine praktično bila konstantna.
Procesu peletiranja prethodi termička priprema brašnaste hrane vodenom parom u
specijalnom kondicioneru. Dejstvom pare na skrob ovaj postaje lepljiv i pomaže u procesu
formiranja peleta. Tu ulogu ima i melasa, kao i neke druge materije, koje se kao tečna
komponenta dodaju u kondicioner. Celuloza otežava proces peletiranja i zbog toga su
potrebne velike snage motora na presama za kabastu hranu za preživare, kao i za peletiranje
brašna od lucerke. Na sl. 10 prikazana je šema procesa peletiranja stočne hrane (Gajić,
1975).
Peletiranje. Radi smanjenja gubitaka karotina i drugih labilnih sastojaka, uštede
ambalaže, skladišnog prostora, troškova transporta i dr. primenjuje se peletiranje, pomoću
specijalnih presa – peletirki. Pelete su u obliku valjka, dimenzija: prečnik 4,7 do 19 mm,
dužine cca 2 x d (prečnik), Vlahović, 1975. Vezivno sredstvo za lucerku pri peletiranju nije
potrebno, izuzev kod povećanog sadržaja vlage u materijalu. Za peletiranje drugih sirovina
postoji niz vezivnih sredstava, među njima je najvažnija melasa, sredstva na bazi
lignosulfonata, itd. U zavisnosti od vezivnog sredstva, dodata količina varira od 0,5 do 5%
u odnosu na ukupnu masu sirovine.

Sl. 10. Šema procesa peletiranja brašnaste sirovine (Gajić, 1975)

(1 - pužni kondicioner, 2 – presa, 3 - hladnjak, 4 – drobilica, 5 – rotaciono sito, 6 – ciklon, 7
– ventilator)
Fig. 10. Sheme of process pelleting of flour raw material
(1 – auger conditioner, 2 – press, 3 – cooler, 4 – crusher, 5 – rotate sieve, 6 – cyclone, 7 –
fan)

394
 Brašno se iz mlina transportuje u bin i ciklon (sl. 11) i preko regulacionog dozatora
ispušta u kondicioner (poz. 1), gde se prethodno obavlja mešanje s antioksidantima, parom
ili vodom. Tako pripremljena masa dolazi u pužni potiskivač, a zatim pod rotacione valjke,
koji masu potiskuju kroz matricu (kalup-poz. 2). Matrica na svom obodu (prstenu) ima
otvore u kojima se formiraju pelete debljine otvora matrice. Iz prese, preko elevatora, pelete
odlaze u hladnjak gde se hlade (poz. 3). Iz hladnjaka pelete odlaze u drobilicu (poz. 4) ili
sito (poz. 5), gde se obavlja prosejavanje. Cele pelete se transportuju na automatsku vagu i
uvrećavanje – automatsko ili ručno. Oštećene pelete propale kroz sito ponovo se vraćaju u
proces (u kondicioner).
Skladištenje. Pakovanje peleta od lucerkinog brašna obavlja se obično u troslojne
papirne vreće dimenzija 60 x 120 cm. U jednu takvu vreću stane 45 – 50 kg peleta.
Transport vreća može da se obavlja putem paleta ili trakastih transportera. Da bi se pelete
mogle izvoziti u inostrano tržište potrebno je da se proizvedu po standardima zemlje koja ih
kupuje (Brkić i Janić, 2008a i 2009b).

4. ZAKLJUČCI
Tehnološko-tehnički postupci za proizvodnju energetskih peleta iz biomase je u svetu i
kod nas praktično rešen, pa je pitanje njegove ekonomičnosti i konkurentnosti u odnosu na
druge energetske izvore sve manje diskutabilno. Najviše se peletira piljevina. Postupci
peletiranja poljoprivredne biomase nalaze se još uvek u fazi probnih pogona. Neophodno je
prilagoditi konstruktivne parametre presa za peletiranje osobinama (specifičnim
karakteristikama) poljoprivredne biomase. U Evropi se sve više razvija tržište peleta, zbog
automatskog hranjenja ložišta peći i kotlova. I naša privreda treba da se razvija u tom
pravcu.

LITERATURA
[1] Amandus Kahl (2009). Prospektni materijal, Amandus Kahl GmbH, Hamburg,
Nemačka.
[2] Blagojević M. (1979). Mašine za briketiranje sena, udžbenik: »Mašine, uređaji i
oprema u stočarstvu«, Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, s.
89-91
[3] Brkić M, Janić T. (2007): Tehničko-tehnološka rešenja briketiranja i peletiranja
biomase, časopis: »Revija agronomska saznanja«, JNDPT, Novi Sad, 17(5):36-39,
[4] Brkić M, Janić T. (2008a): Evropski standard za peletirana i briketirana goriva, časopis:
»Revija agronomska saznanja«, JNDPT, Novi Sad, 18(4):14-15,
[5] Brkić M, Janić T. (2008b): Briketiranje i peletiranje biomase, časopis: »Savremena
poljoprivredna tehnika«, JNDPT, Novi Sad, 34(1-2):78-86,
[6] Brkić M, Janić T. (2009a). Briketiranje i peletiranje biomase, monografoija,
Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, s. 277.
[7] Brkić M, Janić T. (2009b): Standards for pelleted and briquetted biofules , časopis:
»Savremena poljoprivredna tehnika«, JNDPT, Novi Sad, 35(4):260-267,
[8] Gajić V. (1975). Industrijska proizvodnja krmnih smeša, Edicija: „Stočna hrana”,
Izdavač: NIP „Mala poljoprivredna biblioteka”, Beograd, s. 45 – 102,
[9] Stanković L. (1964). Mašine i uređaji u stočarstvu, Univerzitet u Novom Sadu, Novi
Sad, s. 363,

395
[10]Stanković L, Bugarin, R, Zagorac R, Samardžija M. (1995). Presovanje otpadaka
biomase radi zaštite životne sredine i stvaranje kvalitetnih goriva, Zbornik radova
''Biomasa'', IPP ''Mladost'', Ekološki pokret Jugoslavije, Beograd, s. 169-175.
[11]Tešić M, Martinov M, Veselinov V, Topalov S, Ličen H, Simić L, Horti J. (1983).
Studija o mogućnostima mehanizovanog ubiranja, transporta i manipulacije sporednih
prizvoda ratarstva, Fakultet tehničkih nauka, Institut za mehanizaciju, Novi Sad, s. 385,
[12]Tešić M. (1977a). Das Verdichten unter Nahrstoffaufschluss von Futterplanzen in
Matrizenpressen, Dissertation zur Erlangung des Doktorgrades der
Landwirtschaftlichen Fakultat der Georg-August. Universitat zu Gottingen, Gottingen,
s. 181.
[13]Tešić M. (1977b). Podobnost presa sa valjcima, sa prstenastom i diskosnom matricom,
za presovanje kobsova od slame, In Proceed. II jugoslovenski simpozijum: »Mašine i
mehanizmi. Univerzitetska istraživanja i primena u industriji (IFTOMM –
jugoslovenski nacionalni komitet), Niš, s. 435 – 445.
[14]Vlahović M. (1975). Peletiranje, briketiranje i skladištenje, Edicija: „Stočna hrana”,
Izdavač: NIP „Mala poljoprivredna biblioteka”, Beograd, s. 31 – 32, Deleted: Primljeno:
5.10.2010. Predato: ¶
SUMMARY
In our country, the market for biomass pellets has not yet been established. This paper
points out that that biomass pelleting is the future. The method for production of pellets
from wood and agricultural residues is reviewed, and development of domestic equipment
for biomass pelleting is analyzed. The paper also reviwes technology for biomass pellet
production. Special emphasis is placed on equipment for biomass pelleting: presses,
cylinders, matrices, tools, and other equipment. technological schemes of biomass pelleting
are also presented, followed by conditions for optimal operation of pelleting machines.
Authors’ long-standing experience in development of biomass pelleting process in our
country are reviewed. the paper concludes with the directions for further development of
biomass pelleting and suggestions for establishment of domestic market for fuel pellets.
Key words: pelleting, biomass, presses, equipment, technology

Primljeno: 30.9.2010. Prihvaćeno: 11.10.2010.

396
Page 389: [1] Deleted Mile 10/16/2010 9:04:00 AM