Srbija Danas 2017 - Savremeni Aspekti Neoliberalizma, Ekonomije, Demografije, Zdravstva, Bezbedednosti I Tranzicije - Stamenović Milorad, Branislav Gulan, Branko Dragaš

NEOLIBERALIZMA, EKONOMIJE,
DEMOGRAFIJE, ZDRAVSTVA,
BEZBEDNOSTI I TRANZICIJE
SAVREMENI ASPEKTI
SRBIJA DANAS
SAVREMENI ASPEKTI NEOLIBERALIZMA,
EKONOMIJE, DEMOGRAFIJE, ZDRAVSTVA,
BEZBEDNOSTI I TRANZICIJE
Fotografije nastale tokom pisanja knjige

Levo: M. Stamenović i B. Dragaš; desno: M. Stamenović i B. Gulan;
dole: M. Stamenović, prof. dr G. Rikalović, prof. dr R. Bukvić
Milorad Branislav Branko
Stamenović Gulan Dragaš
Milorad Stamenović * Branislav Gulan * Branko Dragaš
S R B I JA DA NA S
Svetozar Marković, Srbija na istoku, 1874:
„Državni poredak u Srbiji je tada, kao i u svima birokratskim državama, brzo izgubio
onaj smisao radi koga je postao. Državni poredak je zato da se osigura svakome čoveku
slobodan, miran razvitak, pa da pomogne opštim sredstvima onde gde sam čovek ne
može da pomogne – ali, u Srbiji je brzo postalo sasvim obratno: održanje birokratskog
poretka postalo je cilj vlade, a svi ostali državljani – podanici, postali su sredstvo. Ovo
policijsko gledište na održanje poretka, tj. održanje ustanovljene vlasti nad narodom,
uvuklo se svuda: u opštinu, u školu, u književnost, u crkvu. Narod se učio da se po-
korava vlasti. [...] Nikakva misao o savršenijem i boljem društvenom stroju i boljem
življenju naroda nije se čula ni u srpskoj školi ni u srpskoj književnosti za dugo, dugo
vreme. Kad čovek prouči književnost onoga doba mora se užasnuti od one teške siro-
tinje i onog ropskog duha kojima je ona bila napojena i kojima je ona napajala srpski
narod pod imenom nauke.
… steći novaca, živeti gospodski, biti primljen i uvažen kod velike gospode,
to je bio ideal kome je težila svaka ćivtinska duša a takve su bile bez razlike, trgovačke
i činovničke… pazarilo se svačim, espapom materijalnim, kao i poštenjem, čašću,
ljubavlju i porodicom. [...] Nije ni čudo što svako koleno koje je robovalo novcu nije ni
pomišljalo na oslobođenje od spoljnjeg neprijatelja…“
PROMETEJ PROMETEJ
SRBIJA DANAS
SAVREMENI ASPEKTI
NEOLIBERALIZMA, EKONOMIJE, DEMOGRAFIJE,
ZDRAVSTVA, BEZBEDNOSTI I TRANZICIJE
Urednik
Milorad Stamenović
Recenzenti
Prof. dr Gojko Rikalović, Ekonomski fakultet, Univerzitet u Beogradu,
predsednik Društva ekonomista Beograda
Prof. dr Rajko Bukvić, Institut „Jovan Cvijić“ SANU, Matica srpska
Prof. dr Zoran Dragišić, Fakultet za bezbednost, Univerzitet u Beogradu
Prof. dr Mihajlo Jakovljević, Medicinski fakultet, Univerzitet u Kragujevcu /
Hosei univerzitet, Tokio, Japan / Institut za zdravstvenu metriku i trendove,
Univerzitet u Vašingtonu
SRBIJA DANAS
SAVREMENI ASPEKTI
PROMETEJ
Novi Sad
2017
Ovu knjigu posvećujem ćerki Klari i sinu Stefanu,
svoj deci Srbije i njihovoj budućnosti.
Milorad Stamenović
SADRŽAJ
PREDGOVOR ...................................................................................................... 17
PREFACE .............................................................................................................. 21
POGLEDI
Branko Dragaš
KRAH NEOLIBERALIZMA ................................................................................ 27
Uzroci krize..................................................................................................... 27
Dolar i zlato .................................................................................................... 31
Neoliberalizam ............................................................................................... 33
PC i mobilni telefoni ...................................................................................... 39
Nova prevara ................................................................................................... 42
Hipotekarni krediti ........................................................................................ 44
Kriza ................................................................................................................ 46
Dugovi............................................................................................................. 51
Državni kapitalizam ....................................................................................... 52
Scenario raspleta ............................................................................................ 55
Narodni kapitalizam ...................................................................................... 56
Zajednica......................................................................................................... 57
Duhovni preporod ......................................................................................... 59
Opasnosti ........................................................................................................ 59
Srbija i neoliberalizam ................................................................................... 60
Gde ulagati? .................................................................................................... 62
Moj obračun sa njima .................................................................................... 62
Zaključak ........................................................................................................ 65
I
EKONOMSKA TEORIJA
I GLOBALNI ASPEKTI
Milorad Stamenović
O NEOLIBERALIZMU, GLOBALIZACIJI
I TRŽIŠNIM EFEKTIMA..................................................................................... 69
Kratak osvrt na razvoj današnjeg ekonomskog sistema .............................. 69
Koncept neoliberalizma ................................................................................ 72
Neoliberalizam i globalizacija ....................................................................... 78
Branislav Gulan
SVET, HRANA I SIROMAŠTVO ........................................................................ 85
Izazovi svetske ekonomije – rizici na globalnom planu..................................... 85
Glad jede milenijumski cilj ............................................................................ 86
Slika nejednakosti .......................................................................................... 87
Intervencije u tri pravca ................................................................................. 89
Dve milijarde lјudi izašlo iz bede .................................................................. 89
Rast proizvodnje žitarica ............................................................................... 91
Bogatstvo bogatih ........................................................................................... 92
Životni vek ...................................................................................................... 92
Četiri stotine miliona ljudi u Aziji živi sa 1,9 dolara dnevno ...................... 92
II
EKONOMIJA SRBIJE
Milorad Stamenović
STVARANJE NEKIH INSTITUCIONALNIH USLOVA
ZA IZGRADNJU MODERNE PRIVREDE
TOKOM 19. I POČETKOM 20. VEKA ............................................................... 97
Srpska ekonomija i lideri nakon Prvog svetskog rata ................................ 102
Ministri finansija nekad i sad ...................................................................... 109
Ministri finansija Kneževine Srbije (1861–1882) .................................109
Ministri finansija Kraljevine Srbije (1882–1918) .................................110
Ministri finansija Narodne/Socijalističke
Republike Srbije (1946–1991) ..............................................................113
Ministri finansija Republike Srbije (1991–2000)..................................113
Kolegijum ministara finansija Republike Srbije (2000–2001) ..............114
Ministri finansija Republike Srbije (2001–2012)..................................114
Ministar finansija i privrede Republike Srbije (2012–2013) .................115
Ministri finansija Republike Srbije 2013. .............................................115
Guverneri nekad i sad .................................................................................. 116
Period osnivanja Narodne banke Srbije ...............................................116
Guverneri Narodne banke Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca...........116
Guverneri Narodne banke Kraljevine Jugoslavije ................................116
Guverneri Narodne banke
Federativne Narodne Republike Jugoslavije .........................................117
Branislav Gulan
EKONOMIJA SRBIJE ......................................................................................... 119
Čekajući bolji život ....................................................................................... 119
Rast obećanja i duga ..................................................................................... 120
Novac dijaspore ............................................................................................ 121
Zaraza čekanjem ........................................................................................... 122
Oporavak srpske ekonomije ........................................................................ 122
Država je najveći devizni špekulant u Srbiji ............................................... 124
Kritika za zaduživanje .................................................................................. 124
S obe strane švajcarskog problema .............................................................. 125
Svi u Srbiji moraju da stegnu kaiš ............................................................... 125
Uspesi ............................................................................................................ 126
Zlatne osamdesete – Jugoslavija iz ugla novinara Njujork tajmsa ............128
Posle njega sve je otišlo dođavola ................................................................ 130
Neverovatni rezultati.................................................................................... 132
Sankcije i život – preživljavanje u nemaštini .............................................. 132
Kako se „zakuvalo“ .........................................................................................................133
Ciljano na Miloševićevu kliku .................................................................... 134
Međunarodne sankcije prema SRJ .............................................................. 135
Zadružni savez Srbije ................................................................................... 136
Ratna razaranja i obnova zadruga ............................................................... 137
Tri oblika svojine .......................................................................................... 138
Razlike i sličnosti .......................................................................................... 139
Prognoze premijera Aleksandra Vučića...................................................... 140
Kada će konvertibilni dinar?........................................................................ 141
Vučićevo sumiranje: „Radili smo i postigli mnogo“ ..........................................141
III
DEMOGRAFIJA
Branislav Gulan
RURALNE SREDINE U SRBIJI 2017. GODINE .............................................. 147
Iskustva nerazvijenih i razvijenih................................................................ 148
Ruralna Srbija ............................................................................................... 150
Spomenik selu............................................................................................... 150
Agrarna zemlja ............................................................................................. 151
Sela u Srbiji ................................................................................................... 152
Primer regiona Kraljeva......................................................................152
Škole i đaci ..........................................................................................153
Primer Rivice i njenog jedinog đaka prvaka ........................................153
Sela i đaci – više sela nego đaka .................................................................. 154
Selo Rastelica ......................................................................................155
Crna Trava..........................................................................................156
Škole u brojkama .......................................................................................... 156
Racionalizacija mreže .................................................................................. 157
Prekobrojni nastavnici ................................................................................. 158
Tovrljane: škola posle 20 godina .........................................................159
Kosjerić: zaustaviti gašenje seoskih domaćinstava ...............................160
Koritnjak kod Niša: selo koje ne broji stare i ne čeka nove godine.........160
Crne prognoze: Srbi među jedanaest naroda koji izumiru ...................... 161
Stari momci ........................................................................................163
Kao na kraju sveta ..............................................................................163
Povratak nije „poseljačenje“ ........................................................................ 164
Tužna slika sela u Srbiji ................................................................................ 164
Selo sa tri stanovnika ..........................................................................166
Srbija – region bez GMO? ............................................................................ 169
Mudar i tih povratak .................................................................................... 170
IV
ODNOS DRŽAVE PREMA
POLJOPRIVREDI I STANOVNIŠTVU
Branislav Gulan
DRŽAVA I SELO – SPASAVANJE SELA
I POLЈOPRIVREDE ........................................................................................... 175
Proces nestajanja sela ................................................................................... 175
Deagrarizacija ............................................................................................... 175
Reforma zemlјišnih odnosa ......................................................................... 176
Zadruge opšteg tipa ...................................................................................... 177
Organizacija polјoprivredne proizvodnje................................................... 177
Donet je Zakon o zadrugama ..............................................................177
Reorganizacija mreže seoskih naselјa ......................................................... 178
Održiva sela .................................................................................................. 179
Tradicionalan način života .......................................................................... 180
Agrarna zemlјa ...................................................................................181
Okosnica ekonomske stabilnosti ..........................................................181
Negativni trendovi na selu ........................................................................... 182
Tradicija zadrugarstva.................................................................................. 183
Srbija najgora u eks-Yu regionu .................................................................. 184
Zakoni tržišta i snaga velikih ....................................................................... 185
Da li je bitka za sela izgublјena? .................................................................. 187
Prenaselјenost i (ne)rad ............................................................................... 188
Stanovništvo u gradovima i opštinama....................................................... 189
Regionalizacija polјoprivredne proizvodnje............................................... 190
Evropska iskustva ......................................................................................... 192
Šta nas čeka? .......................................................................................193
Branislav Gulan
REINDUSTRIJALIZACIJA AGRARA SRBIJE ................................................. 195
Gubitak zemlјe.............................................................................................. 195
Propast nerealnih želјa................................................................................. 196
Šta nam je činiti ............................................................................................ 197
Potencijali ..................................................................................................... 198
Snovi o novcu................................................................................................ 198
Očekivanja... ................................................................................................. 200
Stočarstvo u Srbiji......................................................................................... 201
Orijentacioni bilans goveda ................................................................202
Orijentacioni bilans goveđeg mesa ......................................................202
Sektor svinjarstva ................................................................................203
Orijentacioni bilans svinja ..................................................................203
Orijentacioni bilans svinjskog mesa ....................................................204
Sektor ovčarstva ..................................................................................204
Živinarstvo .................................................................................................... 204
Ukupan broj živine (u 000)..................................................................204
Preporuka EU ............................................................................................... 205
Rezultati popisa stanovništva Srbije ........................................................... 206
Siromašna agrarna zemlјa ........................................................................... 208
Pad potrošnje ................................................................................................ 208
Očuvanje zemlјišta i regionalizacija ............................................................ 210
Problem državne zemlјe............................................................................... 210
Izvoz kukuruza i uvoz svinja ...............................................................211
Promena proizvodne strukture ................................................................... 212
Lokacije ..............................................................................................213
Izjednačena vrednost Kombinata i Železare .............................................. 213
Literatura ...................................................................................................... 214
V
TRANZICIJA
Milorad Stamenović
TRANZICIONI PROCESI ................................................................................. 219
Privatizacija – Ruska Federacija .................................................................. 221
Privatizacija u istočnoevropskim državama – Mađarska .......................... 223
Privatizacija u istočnoevropskim državama – Češka i Slovačka ............... 225
Tranzicija i privatizacija u Srbiji.................................................................. 227
O hronološkim događajima koji su prethodili tranziciji .......................228
NATO bombardovanje i uticaj na neke segmente ekonomije ................... 228
Zakonsko-pravni okvir privatizacije u Republici Srbiji ........................232
Privatizacija u Republici Srbiji ...........................................................235
Privatizacija privrednih subjekata – aktuelno stanje ...........................239
Branislav Gulan
PRIVATIZACIJA U AGRARU – ČIJA JE OVO ZEMLJA? ............................... 247
Pokidani reprodukcioni lanci ...................................................................... 248
Ekstenzivnost................................................................................................ 249
Veleposednici i posedi.................................................................................. 250
Radnici bez egzistencije ............................................................................... 251
Da li je kriva prethodna vlast? ..................................................................... 252
Kad ne mogu mađarske, stranci će orati srpske oranice ........................... 254
Prodaja suvereniteta – Korupcija i birokratija
od Obrenovića do danas ............................................................................. 255
Nameran stečaj ............................................................................................. 256
Sve manje vremena za zaštitu srpskih oranica ........................................... 256
Državno zemlјište ne prodavati pre restitucije ........................................... 257
Uspon i pad ................................................................................................... 259
Prodaja imanja kosovskim Albancima ....................................................... 259
Strane gazde .................................................................................................. 260
Veleposednici praznih staja ......................................................................... 260
Agrar u BDP-u .............................................................................................. 262
Paorima uzimaju zemlju ispod žita ............................................................ 262
Prebrza prodaja zemlje ................................................................................ 263
Sporazum SSP............................................................................................... 263
Vlada piše Briselu ......................................................................................... 264
Slovo iz Ustava i primeri .............................................................................. 265
Obećanja i očekivanja .................................................................................. 266
Ograničenja zbog zaštite .............................................................................. 267
Izuzeto nacionalno bogatstvo ...................................................................... 268
Zlato ostalo za kraj ....................................................................................... 268
Prazne staje napuniti junadima ................................................................... 270
VELIKI POLJOPRIVREDNI SISTEMI I POLJOPRIVREDNA
PREDUZEĆA NA PODRUČJU BEOGRADA – PROIZVODNI
KAPACITETI, RESURSI I RAZVOJNI PLANOVI .......................................... 271
Značaj velikih poljoprivrednih sistema za poljoprivredu grada ............... 271
U procesu privatizacije nisu ostvareni očekivani rezultati ........................ 272
Značajna funkcija poljoprivrednih kombinata
u dosadašnjem periodu ................................................................................ 273
Aktuelni problemi ........................................................................................ 273
Razvojne perspektive ................................................................................... 274
Proizvodni kapaciteti i resursi ..................................................................... 274
Proizvodnja na godišnjem nivou ................................................................. 276
Stočarstvo u 2010. godini ............................................................................. 276
Proizvodnja mleka........................................................................................ 276
Naredni zadaci poslovne i razvojne politike............................................... 278
PKB „Voćarske plantaže“ – Boleč ................................................................ 278
Fabrika stočne hrane PKB „Inshra“ ............................................................ 279
„Eko-Lab“ ..................................................................................................... 279
Rekapitulacija investicionih ulaganja ......................................................... 279
„Dragan Marković“, Obrenovac–Beograd ................................................. 280
Projektovani kapacitet ........................................................................280
Planirana investiciona aktivnost .........................................................280
DP PIK „Zemun“ u restrukturiranju ...................................................281
Taoci svetskih korporacija ........................................................................... 283
Državno zemljište ne treba prodavati pre restitucije ................................. 284
Literatura ..................................................................................................... 286
VI
BEZBEDNOST
Milorad Stamenović
BEZBEDNOSNI ASPEKTI REPUBLIKE SRBIJE –
CAMERA OBSCURA ....................................................................................289
Nacionalni i verski ekstremizam ................................................................. 289
Obaveštajna delatnost .................................................................................. 291
Organizovani kriminal................................................................................. 295
Korupcija ...................................................................................................... 296
O odnosu prema korupciji – nekad i sad .................................................... 298
Narkomanija ................................................................................................. 301
VII
ZDRAVSTVENI SISTEM
REPUBLIKE SRBIJE
Milorad Stamenović
ZDRAVSTVO U REPUBLICI SRBIJI................................................................ 307
Zdravstvo i globalizacija .............................................................................. 307
Javno zdravlje ............................................................................................... 308
Zdravstvena politika i menadžment............................................................ 311
Finansiranje sistema zdravstvene zaštite ................................................... 313
Zdravstveni sistem u Republici Srbiji ......................................................... 315
Zdravstveno osiguranje................................................................................ 319
Razvoj zdravstvenog osiguranja u svetu ..............................................321
Razvoj sistema zdravstvenog osiguranja u Srbiji .................................321
Menadžment i finansiranje zdravstvenog osiguranja ...........................322
Savremeni aspekti zdravstvenog osiguranja u Srbiji ............................324
Dostupnost lekova ........................................................................................ 327
Prava pacijenata............................................................................................ 333
Prava na fizički i moralni integritet .....................................................333
Skrining u praksi javnog zdravlja ................................................................ 337
Pravo na fizički i moralni integritet ............................................................ 340
Utilitarizam, kantijanizam, principizam
kao etičke teorije i etički odbori .................................................................. 342
Hipokratova zakletva ................................................................................... 343
Nirnberški kôd ............................................................................................. 344
Sanitarno-ekološki okvir i zaštita životne sredine ..................................... 345
Istraživanja i razvoj u medicini – potencijal za unapređenje
zdravstvenog sistema – Klinička ispitivanja ............................................... 353
Međunarodna konferencija o Harmonizaciji (ICH) .................................. 358
Dobra klinička praksa i Direktive EU o kliničkim ispitivanjima .............. 360
Informacije za pacijenta i informisana saglasnost kao standard............... 362
Etički sistemi donošenja odluka .................................................................. 363
Agencija za lekove i medicinska sredstva Republike Srbije ....................... 364
Reforma zdravstvene zaštite ........................................................................ 369
VIII
REZULTATI TRANZICIONIH PROCESA
U REPUBLICI SRBIJI
Milorad Stamenović
SRBIJA DANAS................................................................................................... 377
Status presence ....................................................................................383
Branislav Gulan
POGLEDI ............................................................................................................ 388
Najjeftinije zemlje za život... ........................................................................ 388
Penzije uskoro neće imati ko da zaradi – ili:
Rezultati reformi premijera Aleksandra Vučića ......................................... 388
Pad broja penzionera, ali na kratak rok ...................................................... 389
Srbija – peta najstarija zemlja u Evropi....................................................... 389
Forbsova lista najboljih zemalja za poslovanje ........................................... 390
Kakva nam je država potrebna .................................................................... 391
Poređenja: Deset evropskih zemalja u kojima se živi
gore i od afričkog proseka ............................................................................ 392
Indeks bede u svetu ...................................................................................... 393
Standard Srbije ............................................................................................. 393
Dojče vele izveštava ...................................................................................... 394
Put do boljeg života – decenija visokog rasta ............................................. 396
Nadoknaditi istorijski zaostatak .................................................................. 397
U 2.624 strane firme zaposleno 198.797 lјudi............................................. 398
XI
LITERATURA
Elektronski izvori ................................................................................410
X
BIOGRAFIJE
AUTORI .............................................................................................................. 415
Milorad Stamenović .................................................................................... 415
Branislav Gulan ............................................................................................ 416
Branko Dragaš .............................................................................................. 417
RECENZENTI .................................................................................................... 418
Prof. dr Gojko Rikalović .............................................................................. 418
Prof. dr Rajko Bukvić .................................................................................. 418
Prof. dr Zoran Dragišić ................................................................................ 420
Prof. dr Mihajlo Jakovljević ......................................................................... 420
AUTOR ILUSTRACIJE NA KORICAMA ......................................................... 421
Jugoslav Vlahović ........................................................................................ 421
XI
IZVODI IZ RECENZIJA
Prof. dr Gojko Rikalović .............................................................................. 423
Prof. dr Rajko Bukvić ................................................................................... 424
Prof. dr Zoran Dragišić ................................................................................ 426
Prof. dr Mihajlo Jakovljević ......................................................................... 427
PREDGOVOR
Knjiga Srbija danas – savremeni aspekti neoliberalizma, ekonomije,
demografije, zdravstva, bezbednosti i tranzicije predstavlja naučno-stručnu
knjigu o savremenim aspektima srpske ekonomije i državnog uređenja u
oblastima od značaja za Republiku Srbiju i njen dalji razvoj. Kada kažemo
„oblastima od značaja“, tu se autori ograničavaju na polja stručnosti, i na
segmente koji su mogli biti obrađeni i uklopljeni u celinu kako bi pružili
čitaocu, ali i stručnoj i naučnoj javnosti, adekvatan prikaz obrađenih segmenata
privrede, društva i savremenih ekonomskih aspekata razvoja kao i rezultata
tranzicije Republike Srbije.
U knjizi je prezentovan deo koji se odnosi na globalna pitanja, ali i pitanja iz

ekonomske teorije, koja reflektuju stavove, daju pojašnjenja i emituju činjenice
kojim se rukovodi savremeno društvo.
Od posebnog značaja je oblast „Pogledi“ koja prethodi poglavlju „Ekonomska

teorija i globalni aspekti“. Inspirisana je temom neoliberalizma koji u svom
sadašnjem obliku, prema autoru Branku Dragašu, doživljava krah. Tekst „Krah
neoliberalizma“ zasnovan je na dugogodišnjem iskustvu autora i prikupljenom
stručnom i naučnom znanju, koje prožima lična intuicija i gde se kao rezultat
čitaocu nudi aproksimacija kraha neoliberalističkog sistema i sledećim rečima
definiše problem: „Dolar je ušao u sve domove sveta, svi su ga tražili, postao
je statusni simbol uspeha i moći i niko nije pitao ko je pravi vlasnik FED-a“,
a zatim se kroz delove teksta o hipotekarnim kreditima, dugovima, oblicima
kapitalizma – segment neoliberalističkog uređenja razlaže i pojašnjava čitaocu.
Zaključak je definisan sledećim rečima: „Ne možemo da trošimo više nego što
proizvedemo. Zlatno pokriće mora da se vrati. Moraju da se uspostave prave
mere vrednosti. Ne može se štampanjem dolara rešiti kriza. Dolar i evro nestaju
kao valuta. Nova valuta mora biti pokrivena realnim vrednostima. Vreme obilja
je završeno. Čovečanstvo je ugroženo. Nastaje novo doba“, a zatim zaključuje
rečima: „Humanizam je budućnost naše zajednice na planeti.“
U okviru istog tematskog segmenta, u Poglavlju I, „Ekonomska teorija i globalni

aspekti“, obrađen je razvoj današnjeg ekonomskog sistema, zatim koncept
neoliberalizma i razmatrane su veze između neoliberalizma kao ideologije
i globalizacije kao procesa, što je donekle u suprotnosti sa navodima prof.
SAVREMENI ASPEKTI NEOLIBERALIZMA, EKONOMIJE,
DEMOGRAFIJE, ZDRAVSTVA, BEZBEDNOSTI I TRANZICIJE 17
Ljubomira Madžara o tome da nije tačno da je neoliberalizam vodeća ideologija
globalizacije, jer je globalizacija proces, a procesi kao takvi ne mogu imati
ideologiju, i da ideologiju mogu imati samo činioci, subjektivni, koji stoje iza
globalizacije i u tom svojstvu produkuju upravljačka dejstva. Stoga se zaključuje
da globalizacija nije upravljiv proces jer njoj doprinose razni faktori ali niko
njome ne „upravlja“. Sa time da globalizacija nije ideologija već skup procesa se
slaže i M. Steger. Međutim, treba imati u vidu da, iako globalizacija nije upravljiv
proces, neoliberalizam potencijalno stvara okvire svojom ideologijom i time
potencijalno omogućava ubrzani razvoj globalizacije. Neki autori su otišli i
korak dalje i oformili termin globalni neoliberalizam. Stoga, postavlja se pitanje
da li bi ideološka i ekonomska globalizacija trebalo da teže neoliberalističkom
konceptu, odnosno, da li tome teže od samog početka procesa globalizacije. Da
li globalizacija smanjuje državni intervencionizam i kako?
Takođe, u okviru istog poglavlja, Branislav Gulan je definisao globalne probleme

koji su između ostalog izazvani globalizacijom, napretkom civilizacije i novim
svetskim poretkom (problemi sa resursima, povećanjem populacije svetskog
stanovništva i dr.).
Poglavlje „Ekonomija Srbije“ daje u početku prikaz ekonomske istorije Srbije,

kroz stvaranje nekih institucionalnih uslova za izgradnju moderne privrede
tokom 19. i početkom 20. veka, obrađenih od strane Milorada Stamenovića.
Prikaz obuhvata važne periode i kultne ličnosti, obnavlja „gradivo“, kao
podsetnik na doajene srpske ekonomije i daje prikaz retrospektivnog pogleda
na rukovodioce najvažnijim srpskim ekonomskim institucijama – Narodnom
bankom i Ministarstvom finansija. U okviru ovog poglavlja, autor je u tekstu
„Ekonomija Srbije“ stavio akcenat na ekonomska kretanja posle 2000. godine i
emitovani su podaci koji se odnose na ekonomske parametre efikasnosti (SDI,
državna davanja, infrastruktura i dr). Kao zaključak razmatranja ekonomskih
indikatora stiče se utisak o dve Srbije, onoj elitističkoj i onoj siromašnoj, kao i o
obećanjima za koja ne postoje relevantni dokazi u ekonomskoj praksi.
U tekstovima „Zlatne osamdesete“, „Posle njega sve je otišlo dođavola“ i

„Sankcije i život – preživljavanje u nemaštini“ – predstavljena je sažeta
retrospektivna analiza ekonomsko-političkih kretanja tokom osamdesetih i
devedesetih godina 20. veka. U nastavku, u tekstovima „Zadružni savez Srbije“
i „Prognoze premijera Aleksandra Vučića“, Gulan podseća na problematiku sa
zadrugama ali predstavlja i dimenziju demagoške politike kojom se ne postižu
adekvatni rezultati.
Poglavlje „Demografija“ bazirano je na dugogodišnjem radu B. Gulana i u

okviru tekstova „Ruralne sredine u Srbiji 2017. godine“ prikazano je da se
sela nalaze na raskršću između nestanka i opstanka i da je proces devastacije
Stamenović * Gulan * Dragaš

18 SRBIJA DANAS
ruralnih sredina veoma intenzivan; takođe govori o potrebi za primenom
evropskih iskustava. Prikazani su brojni primeri sela i sadašnjeg odnosa države
prema ruralnim sredinama i emitovani su istraživački podaci kako bi se čitaocu
omogućila jasnija slika o situaciji u toj oblasti u Srbiji.
U tematskom segmentu knjige pod nazivom „Odnos države prema poljoprivredi

i stanovništvu“, Branislav Gulan piše o reindustrijalizaciji agrara i kroz tekstove
nam dostavlja informacije o gubitku zemlje, analizi vrednosti realizovane
privrede, ali i daje potencijalna rešenja za trenutnu i nadolazeću situaciju.
Poglavlje „Tranzicija“ obuhvata skup informacija o tome kako je tranzicija

ostvarena u Ruskoj Federaciji, zatim istočnoevropskim državama poput
Mađarske, Češke, Slovačke a sledstveno su predstavljeni hronološki događaji
koji su prethodili tranziciji u Srbiji. U daljem tekstu je definisan zakonsko-
pravni okvir za sprovođenje privatizacije, prikazan je proces privatizacije kao
i aktuelni status. Ova poglavlja su inspirisana problematičnom privatizacijom
banaka kao i otvorenim pitanjima Vladana Batića za Mladjana Dinkića koja su
i danas ostala bez odgovora.
U okviru iste teme, autor teksta „Privatizacija u agraru – Čija je ovo zemlja?“
govori o stranom kapitalu u srpskoj poljoprivredi, veleposednicima srpske
zemlje i predstavlja Sporazum o pridruživanju EU na tu temu, ali i slovo Ustava.
Tekstom „Veliki poljoprivredni sistemi...“ definisan je kapacitet poljoprivrednih
kompanija koje posluju u Srbiji (PKB, DP PIK „Zemun“, „Voćarske plantaže –
Boleč“ i „Dragan Marković“, Obrenovac).
U poglavlju „Bezbednosni aspekti – camera obscura“, dati su opšti aspekti

bezbednosne situacije u Republici Srbiji, koji su definisani relevantnim državnim
dokumentima. Obrađeni su segmenti nacionalnog i verskog ekstremizma;
obaveštajne delatnosti; organizovani kriminal; korupcija i narkomanija.
Tematski segment knjige „Zdravstvo u Republici Srbiji“ daje monografski

prikaz zdravstvenog sistema, zdravstvene politike i menadžmenta, potrebe za
decentralizacijom sistema zdravstvene zaštite (pod geslom: „Vlast će uvek teže
da centralizuje uspehe i dobiti a decentralizuje neuspehe“), zatim, obrađeni su
javnozdravstveni aspekti, prava pacijenata, sistem zdravstvenog osiguranja,
dostupnost lekova, sanitarno-ekološki okviri zaštite životne sredine, dati su
predlozi za efikasniju upotrebu istraživanja i istraživačkih projekata u medicini
kao potencijalnog pokretača zdravstvenog sistema u Srbiji, a kao zaključak je
dat pregled reformi, uključujući i deset zabluda o zdravstvu bivšeg ministra dr
Tomice Milosavljevića, koji su obrađeni u kontekstu status presence današnjeg
zdravstvenog sistema u Srbiji, gde je diskutovano o hiperreformizmu i umoru
od reformi, kao sindromima našeg društva.

Zaključak monografije Srbija danas ogleda se u poglavlju „Rezultati
tranzicionih procesa u Republici Srbiji“, gde je predstavljen sadašnji ekonomski
„presek stanja“, kroz kretanja Srbije na međunarodnim ekonomskim listama
uspešnosti, visinu prosečne plate građana i potrošačke korpe, troškove života,
cene osnovnih namirnica i druge faktore, a sve kroz prizmu rezultata reformi
Vlade Srbije.
Urednik
Beograd, septembar 2017.

20 SRBIJA DANAS
PREFACE
Book Serbia Today – Contemporary aspects of neoliberalism, economy,
demography, healthcare, security and transition, presents the scientific-
professional book about contemporary aspects of Serbian economy and
politics in the areas of importance for the Republic of Serbia and its further
development. When authors emphasise “areas of importance“, please note that
those areas are limited by the authors fields of expertise, and the segments that
could be processed and incorporated into the book to provide the reader, as well
as professional and scientific public, adequate account of the economy, society
and contemporary economics aspects of development and results of transition
processes of the Republic of Serbia.
In the book we presented a section related to global issues, but also issues of
economic theory, which reflect the views, provide clarification and broadcast
the facts that govern modern society.
Of particular importance is the segment of the book called “Views“ (that

precedes Chapter of Economic theory and global aspects) which is inspired by
the topic of Neoliberalism, which in its present form is experiencing a collapse
as defined by the author Branko Dragas. The text ”Collapse of Neoliberalism“
is based on years of experience of the author and collected professional and
scientific knowledge that permeates the personal intuition and gives an
anticipation of the collapse of the neoliberal system. Dragas uses the following
words when defining problem: “The dollar entered all the homes of the world,
everyone seeked for it and it became a status symbol of success and power and
nobody asked who the real owner of the Fed is?“, and then through parts of
the text on mortgages, debts, forms of capitalism – the neoliberal furnishing
segment breaks down in segments. The conclusion is defined by the following
words: “We cannot spend more than we produce. Golden coverage must be
back in order to establish the true measure of value. You cannot print dollars to
solve the crisis. The dollar and the euro as a currency will disappear. The new
currency must be covered with real values. Welfare time is over. Mankind is
threatened. A new era is coming“, and then concludes with the following words:
“Humanism is the future of our community on the planet.“

Within the same thematic segment, Chapter I, Economic theory and global
aspects, the following topics were discussed: contemporary economics system,
concept of neoliberalism and relationship between neoliberalism as an ideology
and globalisation as a process. This relationship and results are contradictory
to a certain extent to research of Prof. dr Ljubomir Madzar who explaines that
neoliberalism is not leading globalisation ideology. According to same author,
globalisation is process and neoliberalism is ideology, and processes cannot
have ideology behind. Ideology could be defined only for factors (subjective)
that are behind globalisation and have influence on management meaning
furtherly that globalisation is not manageable process due to different, various
factors of influence. In agreement is also M. Steger who is defining globalisation
not as ideology but as a set of processes. However, it should be considered that
although globalisation is not a manageable process, neoliberalism potentially
creates workframes within its ideology, and by that potentially influences on
faster development of globalisation as a process. Some authors went a step
further and created the term global neoliberalism. Therefore, there is a question,
whether ideological and economic globalisation shold strive to a neoliberal
concept, or they strive to neoliberalism from beginning? Whether globalisation
decrease state interventionism and how?
Also, in the same chapter, Branislav Gulan defined texts related to global
problems that are caused by globalization (among other things), the progress
of civilization and the new world order (problems with resources, increasing
world’s population, etc.).
Chapter II, Economy of Serbia provides review of economic history of Serbia

through establishment of some institutional conditions for development
of modern economy during 19th and early 20th century, by author Milorad
Stamenović. Text presents relevant periods and the personalities and renews
“school material“ as a reminder of the doyen of Serbian economics and leaders
of the most important institutions of Serbian economy – National Bank and
Ministry of Finance.
Within same chapter, in the article Economy of Serbia, the author emphasis
economic developments since 2000. and presents the information related to the
economic parameters (FDI, state administration, infrastructure, etc.). It was
concluded that there is an impression of two different Serbia, an elitist and a
poor one, and about government promises with no relevant economics ground.
The text Golden Eighties, After it, all went to hell and Sanctions and life –
presented concise retrospective analysis of economic and political developments
in the eighties and nineties of the 20th century in Serbia. In addition, within
texts Cooperative Union of Serbia and Forecasts: Prime Minister Aleksandar

22 SRBIJA DANAS
Vucic, author Gulan resembles the problem of the cooperatives unions but also
represents a dimension demagogic policies that do not achieve adequate results.
Demographics section is based on the many years of research work of B. Gulan

and within the text Rural areas in Serbia 2017, it was shown that the villages are
at an intersection between the disappearance and survival, and that the process
of the devastation of rural communities is very intense and there is great need
for the application of European experience with similar problems. Numerous
examples of villages are presented and research data are broadcast to allow the
reader a clearer picture of the situation in rural Serbia
In the thematic segment of the book entitled as State towards agriculture

and population, Branislav Gulan presents the idea of re-industrialization of
agriculture and submits to the reader information about the loss of the country
based on analysis of the economy values with potential solutions for the current
and upcoming situation.
Chapter V, Transition presents information about process of transition in

Rusian Federation and selected Eastern European countries as Hungary, Czech
and Slovakia and then defines chronological events that preceded transition in
Serbia. Legal context of privatisation in Serbia is defined as well as processes
of privatisation and current status. This chapter was inspired by problematic
privatization of banks and unanswered (public) questions of Vladan Batić (ex
Minister of Justice) to Mladan Dinkić (ex Minister of Finance).
Within the same chapter, author of texts Transfer of social ownership –

privatization, Privatization in Agrar – Whose land is this?, writes about foreign
capital in Serbian agriculture, landowners in Serbian country and represents
the EU Accession Treaty on the subject of the letter of the Constitution. Text,
defines capacity of agricultural companies that operate in Serbia (PKB, DP PIK
Zemun, Voćarske plantaže Boleč and Dragan Marković Obrenovac).
In the chapter The safety aspects – camera obscura (dark room), the general
aspects of the security situation in the Republic of Serbia are defined through
analysis of relevant government documents. In text are processed segments
of national and religious extremism; Intelligence activities; Organized crime;
Corruption and drug addiction.
The thematic segment of the book under Chapter VII, Healthcare in the
Republic of Serbia gives an oversight on the healthcare system, health policy
and management in the Republic of Serbia. Within the text a need for
decentralization of the healthcare system is presented (under the slogan, the
Authority will always tend to centralize success and decentralize failures); then
Public health aspects; Patients rights; The health insurance system; Availability
of drugs; Sanitary-ecology and environmental framework – and suggestions
were given for more efficient use of research projects in medicine as potential
drivers of the healthcare system in Serbia. In conclusion, an overview of Reform
of the healthcare system is provided including ten misconceptions on Health
set by former Minister of Health Tomica Milosavljevic that are addressed in
the context of the lat. status presence of healthcare system in Serbia. Within the
text it was discussed about Hyperrehormism and a tiredness of reforms as a
syndrome of Serbian society.
Conclusion of the book Serbia today is reflected in the Chapter VIII Results
of transition processes in Serbia, where it was presented the current economic
“cut-off “ by analysing economic indicators; analysis of Serbia location on
international credit and banking ratings; the height of the average salary of the
citizens, consumer spending; the price of basic foods and other factors looked
through the prism of the results of reform of the Serbian government.
Editor
Belgrade, September 2017

24 SRBIJA DANAS
POGLEDI
KRAH NEOLIBERALIZMA
Piše: Branko Dragaš
Savremeni kapitalizam je upao u tešku ekonomsku krizu. Mnogi su bili
iznenađeni kada su počele da se ruše kule od karata savremenog kapitalizma i
kada je najsavršeniji sistem, kako su ga samouvereno nazivali njegovi ideolozi,
iznenada tako ozbiljno oboleo da je počeo iz temelja da se trese. Gotovo preko
noći nestajale su moćne kompanije, nastale još u prošlom veku, stotine hiljada
ljudi ostajalo je bez posla i veliki strah uvukao se među građane kojima je, koliko
juče, marketinškim kampanjama objašnjavano da žive u najboljem uređenom
svetu.
Šta se to dogodilo? Kako je izbila kriza? Da li je kriza slučajna? Šta će se dešavati?
Koji su pravci izlaska iz krize? Da li je svetska kriza nameštena? Ko je to uradio?
Zašto?
Pokušaću na jedan pregledan način da iznesem svoje viđenje nastanka i uzroka
ove krize, da naznačim moguće scenarije razvoja krize i da ponudim rešenja
koja mogu dovesti do spasa čovečanstva od pošasti koja ga je s ovom krizom
zadesila.
Uzroci krize
Naglo izbijanje svetske ekonomske krize postavilo je pitanje: Da li se kriza
mogla predvideti? Naravno, kada je nevolja nastala i kada je počela da se širi
kao opasna epidemija, kada su, napokon, ućutali preplaćeni ideolozi hvaljenog
najsavršenijeg sistema u istoriji čovečanstva, koji vodi kraju istorije i ostale
Fukojamijeve plaćene gluposti, pokazalo se da je bilo pametnih i umnih ljudi
koji su opominjali i govorili, pre izbijanja krize, da će velika ekonomska kriza
nastupiti u razvijenim tržištima i da ovakav razvoj savremenog kapitalizma
sigurno vodi u kontrakciju samog sistema.
Nažalost, usled zaglušujuće buke ideologa blagostanja, komercijalizacije,
progresa i pragmatizma, nisu se čule reči mudrih ljudi, što je pokazalo da je
moderna demokratija daleko od svojih izvornih demokratskih načela i da
su manipulacija, spekulacija i marketinške kampanje uspele da potisnu na
margine kritičko rasuđivanje i promišljanje onih hrabrih pojedinaca koji su
sumnjali, koji nisu dozvolili da ih potkupe i koji nisu hteli da učestvuju u toj
novoj istorijskoj prevari.

Da se radilo o velikoj i smišljenoj prevari uske grupe oligarhije SAD, to se danas
jasno vidi, jer kriza nije izbila slučajno, nego je produkt smišljenog plana da
se nastavi dalje pokoravanje planete od strane šačice mentalno obolelih ljudi,
šizofrenih psihopata, koji žele da upravljaju svim državama sveta, koji žele da
građane pretvore u svoje robove i da konačno porobe čitavo čovečanstvo.
Podatak da 64 svetska milijardera poseduju ukupan zvanični kapital kao tri i po
milijarde ljudi na planeti, najbolje govori o štetnim posledicama toliko hvaljene
nametnute globalizacije, koja je neoliberalnom ideologijom dovela do ovako
drastičnog raslojavanja na planeti, ne samo između razvijenih i nerazvijenih
država, kako to obično kroz istoriju biva, nego i unutar samih razvijenih država,
naročito u Imperiji u rastrojstvu, raslojavanja koje je potpuno ugrozilo dalje
funkcionisanje države i svih njenih institucija.
Navodim primer odnosa godišnje plate radnika i menadžera u SAD, koja je
1973. iznosila 1 : 7 u korist menadžera, da bi se taj raspon danas povećao,
uključujući godišnje plate, bonuse i zlatne padobrane gramzivih menadžera,
na neverovatnih 1 : 40.000, što dokazuje da su globalizacija i neoliberalizam
smišljeni da bi bogati postali još bogatiji, dok su siromašni postali još siromašniji.
Gde je srž problema?
Problem se nalazi u začaranom trouglu moći, interesa i manipulacije tri
najmoćnije institucije u SAD, koje su se potpuno otrgle kontroli i koje su,
opijene sopstvenom veličinom i značajem, dovele do današnjeg finansijskog
i ekonomskog kraha planete i same države SAD. Te institucije su: Bela kuća,
Pentagon i Vol strit. Oligarhije u ove tri institucije potpuno su se odmetnule i
otrgle kontroli demokratske javnosti, rade prema svojim potrebama i interesima,
nikome ne polažu račune, obesmislile su parlamentarnu predstavničku
demokratiju, pa su uspele da oblikuju stvarnost prema sopstvenom liku
i interesima, često čak međusobno ratujući oko prevlasti na političkom i
ekonomskom tržištu, boreći se da se politička i finansijska moć koncentriše u
što užem krugu privilegovanih porodica.
Problem, dakle, nije u tome, kako to hoće da nam predstave primitivni
ksenofobični provincijalci, zatucani u neke svoje lažne nacionalne veličine i
ograničenosti, da je SAD glavni izvor zla u svetu, pa tako nepravedno optužuju
320 miliona ljudi za nešto zašta oni zaista i nisu krivi, nego je problem
skoncentrisan u samom vrhu one tri institucije koje više nisu pod kontrolom
građana i koje su bastioni manipulacije za upravljanje porobljenim svetom.
Imperija u rastrojstvu, kako već dve decenije nazivam SAD, upala je, kao i sve
imperije u povesti koje su na svom istorijskom zalasku, u ozbiljan civilizacijski
problem smisla i identiteta, ne zbog toga što su neki tamo varvari ozbiljno
ugrozili vitalne interese imperije, preteći da je razore, pokore i osvoje – nikakvih
varvara na granicama nema – nego zbog toga što su takve imperije iznutra već
28 SRBIJA DANAS
bile toliko trule i propale da je jedino i pravo pitanje bilo kada će se neka od njih
sama od sebe urušiti, usled sveopšte samodestrukcije i dekadencije.
Slika 1: Dejvid Rokfeler
Varvari, tako nas učiteljica života uči, dolaze kao spasioci jedne razorene i
samouništene civilizacije koja je izgubila meru i smisao svoga daljeg postojanja.
Varvari donose nove životne sokove koji će stvoriti i otvoriti neke nove prilike
za spas i opstanak izbezumljenog i izgubljenog čovečanstva u krizi. Nikakvih
varvara nema da spasu SAD od propasti, pa se nastavlja to sumanuto batrganje
i posrtanje, poniranje i lutanje, raste strah ostalih država da će unutrašnje
urušavanje SAD biti bolno za čitav svet i da će veliki potresi da zadese planetu
ukoliko dođe do naglog rušenja i sloma ove moderne imperije.
Podsećam vas da su se SAD izdigle na položaj imperije tek u 20. veku i to
zahvaljujući velikim svetskim ratovima, koji nisu vođeni na njenom tlu, pa
su one uspele, na nesreći i ratovima drugih naroda, da postanu lokomotiva
progresa savremenog kapitalizma. Zahvaljujući svom ratnom i pobedničkom
vođstvu, nametnuli su se u kreiranju sveta prema svome liku i interesu.
Prva velika prevara, najveće i najpodlija u istoriji čovečanstva, smišljena je
već 1971. godine, u vreme Niksonove administracije, kada je doneta odluka
da dolar više nema zlatno pokriće, kako je to bilo predviđeno Bretonvudskim
monetarnim dogovorom saveznika. Tako je zao duh pušten iz boce, bez ikakve
kontrole i polaganja računa demokratskoj javnosti, što je otvorilo ogroman

prostor za manipulaciju i spekulaciju Federalnim američkim rezervama – FED
i finansijskoj oligarhiji sa Vol strita.
Šta je to praktično značilo?
Pošto dolar više nije ima zlatno pokriće, to je značilo da je FED mogao da štampa
dolare u nekontrolisanim količinama i da više nije bilo monetarnog sidra koje
će ga držati prikovanog za realni svet privrede, kako lažni kovači novca ne bi
poludeli i potpuno se otrgli bilo kakvoj kontroli demokratske javnosti. Posebno
je opasno bilo to što je dolar, umesto zlata, postao opšte platežno sredstvo,
što je postao međunarodno sredstvo za plaćanje i što su tako SAD došle u
privilegovani položaj u odnosu na druge države, jer su svoj štampani papir bez
pokrića proglasile međunarodno priznatom valutom.
Jedna kratka kalkulacija: ako štampanje jedne novčanice od 100 dolara košta
jedan cent i ako se tom lažnom novčanicom kupuje u razmeni protivvrednost
od tih 100 dolara, što piše na lažnoj novčanici, to znači da oni koji štampaju
novac imaju zaradu na jednoj novčanici – 10.000 odsto.
Imali li unosnijeg posla od štampanja dolara bez pokrića?
Gde se mogu postići tolike zarade u poslu?
Eto dokaza kako su Sjedinjene Američke Države postale najmoćnije na svetu.
Dolar štampan na papiru od strane FED-a postao je opšta roba, nametnuta
ostatku sveta. Papir je tako zamenio zlato. Vrlo vešta podvala, smišljena od
strane Vol strita, s ciljem da se čitavo čovečanstvo stavi pod kontrolu papirnog
dolara. Poseban problem je bio što su za tu prevaru mnogi u svetu tek nedavno
saznali, što Nacionalna banka SAD – FED – nije bila državna i nacionalna
institucija, koja treba da brani interese države i nacije, nego privatna banka 13
porodica koje su njome upravljale od 24. decembra 1913, kada je predsednik
Vudro Vilson obmanuo demokratsku javnost i dozvolio privilegovanoj Familiji
da štampa nacionalnu valutu u svojoj privatnoj režiji.
To znači da je Familija dobila mogućnost da upravlja planetom na osnovu jedne
obične prevare, podvale, obmane, falsifikata i kriminalne špekulacije, štampajući
papirni dolar bez pokrića i upravljajući FED-om kao svojom privatnom kompanijom.
Familije su bile najbogatije porodice, čije se bogatstvo merilo desetinama hiljada
milijardi dolara: Rotšildovi, Rokfelerovi, Morganovi, ... i – najmoćnija od svih i
najveći privatni akcionar ove družine – engleska kraljica, koja raspolaže s 40%
kontrolnog paketa akcija za upravljanje čitavim svetom.
Prevara je, nažalost, uspela.
Dolar je ušao u sve domove sveta, svi su ga tražili, postao je statusni simbol
uspeha i moći i niko nije pitao ko je pravi vlasnik FED-a. Štampanim dolarima
bez pokrića kupovan je životni standard građana Imperije, standard koji nije
bio zarađen i koji je nastao na svetskoj prevari i pljačkanju preostalih država i
30 SRBIJA DANAS
naroda. Nenormalni ekstraprofiti iz ove finansijske malverzacije slivali su se u
ruke prebogate Familije.
Dolar i zlato
Kako je to u praksi izgledalo?
Pogledajmo jednu, manje poznatu, jednostavnu računicu. Ukupna količina
zlata koja je iskopana od nastanka civilizacije do danas iznosi oko 170.000 tona.
Ako znamo da jedna unca ima 31,1 gram i da ona na današnji dan berzanski
vredi 1.284 dolara, onda je lako izračunati da jedna tona zlata ima vrednost u
dolarima (zaokružićemo zbog lakše računice) – oko 43 miliona. Znači, vrednost
ukupne količine zlata koje se nalazi u svetu iznosi, izražena u dolarima, oko
7.310 milijardi dolara. Naravno, čitava ta količina ne nalazi se u prometu,
niti kod centralnih banaka država. Otprilike, procenjuje se da je u prometu
samo 30%, dok je ostalo zlato tezaurisano u privatnim sefovima. Ali mi ćemo
pretpostaviti da je čitava količina zlata u prometu, radi lakšeg poređenja sa
ostalim parametrima u ovoj uporednoj analizi.
Ukupan bruto domaći proizvod – BDP – planete u jednoj godini, recimo u
prošloj, 2016, iznosi oko 70.000 milijardi dolara. To je ukupan zbir svega onoga
što se proizvede na planeti u svih 192 države za godinu dana rada svih ljudi.
Šta primećujemo?
Kada uporedimo ove dve brojke, onda vidimo da je godišnja valorizacija BDP-a
čitave planete skoro deset puta veća od ukupne valorizacije količine zlata na
planeti. To znači da je za toliko puta potcenjena vrednost zlata, odnosno da
je naduvavanjem inflatornog balona došlo do velikog rasta planetarnog BDP-a
izraženog u dolarima, na štetu zlatnog standarda.
Takvo stanje na duži rok nije održivo.
Evo još tri podatka za poređenje, kako bi se razumela sveukupna katastrofa
finansijske propasti planete, a u koju smo dospeli zbog primene štetnog
neoliberalnog modela pljačkanja država i građana sveta.
Prvo: ukupna količina novčane mase u svetu iznosi danas oko 300.000 milijardi
dolara, što je 42 puta veća vrednost nego iznos novčane vrednosti zlata.
Drugo: kada bi neki vanzemaljac hteo da kupi sve što je izgrađeno na zemlji,
onda se taj kapital procenjuje na 400.000 milijardi dolara, što pokazuje u kakvoj
je to nesrazmeri sa novčanim iznosom vrednosti zlata.
Treći podatak odnosi se na ukupnu dolarsku vrednosti hartija od vrednosti koje
se danas kotiraju na berzama ili se prodaju kao, takozvani finansijski derivati:
akcije, obveznice, opcije, fjučersi, municipalne obveznice, hedž fondovi i
druge hartije. Ukupna količina svih tih bezvrednih papira, pompezno nazvani

finansijskim derivatima dostigla je zastrašujući iznos od 2.400.000 milijardi
dolara.
Upravo tako – 2. 400.000. milijardi dolara!
Slika 2: Zgrada FED-a, SAD
To je brojka od koje zastaje dah i koja mora ljude, ozbiljne i odgovorne za

sudbinu čovečanstva, posebno da zabrine.
Kuda srlja ovaj ludi svet?
Gde je kraj narkotizovanom štampanju svih oblika papira bez vrednosti?
Kada će prenaduvani balon laži, obmana i manipulacija da pukne?
Koliko još mogu da traju dolar i evro?
Finansijski derivati su toliko veštački naduvani da čovečanstvu preti biblijska
opasnost potopa u takvoj meri da, ukoliko izbije velika eksplozija, monetarni
prasak, socijalni cunami, može u jednom trenutku da se uništi čitava svetska
privreda i građani sveta dovedu u bedu i golu borbu za opstanak.
Da li je to taj sumanuti scenario koga sprovodi Familija, scenario koji treba da
dovede do toga da na planeti ostane da živi zlatna milijarda, prema bolesnoj
zamisli tajnih upravljača sveta?
Ta atomska finansijska bomba nastala je u grozničavoj pohlepi gramzivaca sa Vol
strita da, varajući i spekulišući, radi sopstvenih, u milijardama dolara isplaćenih

32 SRBIJA DANAS
bonusa, razviju virtualnu ekonomiju koja nije imala nikakvog realnog pokrića
u privredi.
Sve te, dakle, hartije bez vrednosti sigurno će u jednom trenutku izgoreti, jer
su naštampani finansijski derivati koji nemaju zlatno pokriće, dok će cena zlata
u narednom periodu drastično morati da poraste kako bi stigla valorizaciju
izraženu u dolarskom iznosu BDP-a. To je matematički proračun i nema
nikakve dileme da će se tako nešto dogoditi.
Pitanje ostaje samo – kada će to da se dogodi?
Moj odgovor je – kada ostatak sveta odbije da dalje koristi lažni dolar, kada se
sve te bezvredne novčanice budu vratile nazad u SAD, na mesto zločina. Tada
će doći do sloma finansijskog sistema u SAD.
Možda će neumitni skok cena zlata biti i mnogo veći, setimo se samo perioda
1971–1980, pošto smo u ovoj našoj instant analizi pošli od pretpostavke da se
čitava količina zlata nalazi u opticaju, dok je realno stanje da svega trećina zlata
služi za valutna pokrića naštampanih novčanica, a ostalo zlato je tezaurisano i
nalazi se van monetarnog sistema država.
Zaključak: dolar i evro sigurno nestaju kao valute i njih će da zameni prvo zlato
i srebro, a onda neka nova, zdrava valuta.Čekajući da se to dogodi, besplatno
savetujem investitore i građane da beže od papira, bez obzira da li se zvao dolar
ili evro, da ne drže novac u bankama, jer će sigurno da propadne, da im novac
bude nadomak ruke, te da usmere svoje ulaganje u investiciono zlato i srebro,
obradivu zemlju, nekretnine i realne poslove koji uvek imaju sigurno tržište:
agrar, energiju, medicinu i IT sektor.
Uostalom, kada pročitate američki ustav videćete da je zvanična novčanica
srebrni dolar, a ne bezvredni papir koji se štampa sumanuto i bez ikakvog
realnog pokrića.
Neoliberalizam
Kada su prevaranti sa Vol strita – tako moram da ih nazovem jer boljeg izraza
u ovom trenutku nema, niti oni bolji naziv zaslužuju – smišljeno, uz podršku
političke oligarhije, ukinuli zlatno pokriće dolara, otvorili su Pandorinu kutiju
zla i počeli da čine zločin, ubeđeni da su smislili najoriginalniji perpetuum
mobile i najbolji privredni sistem u istoriji civilizacije. Čitava mašinerija
plaćenih ideologa upregnuta je u medijsku kampanju da dokaže i pokaže koliko
je taj savremeni kapitalizam savršen sistem bez alternative i kako su svi koji
to ne shvataju opasni neprijatelji progresa čovečanstva, nazadnjaci, mračnjaci
i primitivci, ostaci zastarelog shvatanja koji ne razumeju postmodernu
ekonomiju.

Vrhunac uobličavanja jedne nove ideologije – jer bilo je potpuno jasno da se rađa
nova ideologija na planeti – nastupio je 1988, objavljivanjem Vašingtonskog
konsenzusa, iza koga su stajali Trezor, odnosno ministarstvo finansija SAD,
tačnije FED ili, najpreciznije, onih trinaest porodica koje upravljaju svetom.
Tu novu ideologiju uobličio je nobelovac monetarista, profesor Milton Fridman
(M. Friedman) i ta nova ideologija neoliberalizma svodila se na potpunu
deregulaciju privrede, proterivanje države i državnog nadzora iz privredne
delatnosti, oslobađanje tržišta i veličanje slobode tržišta samog po sebi, sveopštu
privatizaciju koja je morala potpuno da ukine prvo državnu svojinu i da, potom,
kako su isticali, na kraju, ukine i samu državu.
Neoliberalizam je inaugurisan kao ideologija slobode, pravde, demokratije,
slobodnog tržišta, preduzetništva, privatne inicijative i svih deregulacija, čiji je,
zapravo, skriveni postulat bio da oni koji su bogati budu još bogatiji, a oni koji su
siromašni budu još siromašniji. Sposobnima su smatrani samo oni koji pobeđuju
na proklamovanom slobodnom tržištu, koji su nemilosrdni, praktični, odlučni i
smeli u svojim profesionalnim namerama, dok je ostvarivanje što većeg profita
za što kraće vreme bilo osnovno životno načelo nove kaste na vlasti.
Naravno, istina je bila potpuno drugačija. Praksa je pokazivala da slobodno
tržište nije bilo tako idealizovano slobodno kako su prikazivali korumpirani i
lažljivi neoliberali, koji su podržali najveće fašističke diktature u Južnoj Americi,
kako bi sproveli svoj koncept šok-terapije i operacije bez anestezije. Naprotiv,
nikada veća koncentracija kapitala nije bila u rukama manjeg broja ljudi. Svi
ti koje su hvalili i koje su medijski uzdizali kao velike slobodne igrače, koji
navodno stvaraju ogroman kapital na slobodnom tržištu svojom vanserijskom
sposobnošću i kombinacijama, bili su samo privilegovane sluge mnogo moćnijih,
tajnih gospodara, koji su im, upravljajući iz senke, unapred nameštali utakmice,
potkupljivali sudije, svirali penale čim bi utakmica počinjala, dopingovali igrače
i činili sve da po svaku cenu dođu do uspeha, odnosno do što većeg kapitala,
otetog od države i porobljenih građana.
Makijavelistička filosofija da cilj opravdava sva sredstva doživela je u
neoliberalizmu svoje veliko uskrsnuće, tvrdnjom da što više postavljenih ciljeva
moraju da se ostvare za što kraće vreme i da morala u politici – nema.
Tako je sistemski stvorena čitava jedna generacija pohlepnih menadžera koja
nije imala nikakve moralne obzire, niti ugrađene društvene kontrole za nadzor,
stvorena je posebna kasta privilegovanih konkvistadora koji su bili spremni
da učine sve kako bi se domogli uspeha. Stvoreni su novi osvajači sveta koji
su krenuli u pokoravanje tradicionalne države i otimanje njenih nacionalnih
bogatstava.
Napominjem da su stvorene i nemilosrdne ekonomske ubice, koje su školovane
u CIA, da budu savetnici nacionalnim vladama i koje su dobile zadatak da
34 SRBIJA DANAS
te nacionalne vlade primoraju da usvoje neoliberalni koncept uništavanja
nacionalnih država i porobljavanja naroda, neprestanim zaduživanjem države
i građana, te preotimanjem velikih nacionalnih prirodnih resursa u korist
moćnih multinacionalnih korporacija.
Neoliberalna ideologija stvorila je korporativni fašizam.
Vlasnik svih multinacionalnih korporacija postala je samo jedna – Familija.
Neoliberalizam je bio krstaški pohod japijevaca sa Vol strita na preostala bogatstva
planete, za interese već prebogate Familije, i zbog toga su oni bili plaćena
najamnička vojska koja je morala da sruši sve što joj je smetalo na putu ostvarivanju
proklamovanih osvajačkih planova. Taj osvajačkih pohod i pljačka bili su sakrivani
neoliberalnim floskulama o demokratiji, slobodama i vladavini prava.
Šta im je najviše smetalo u tom osvajanju bez rata i oružja?
Države i nacionalni identitet. To je bilo nešto što nije moglo preko noći da
se uništi i zbog toga su krenuli da ih potkopavaju, urušavaju, iskorenjuju i da
sve koji se protive potkupljuju ili kupe za male pare. Ideolozi neoliberalizma
smislili su poluge za uništavanje nacionalne ekonomije, jer im je nacionalna
država predstavljala veliki i opasan problem u daljoj imperijalističkoj ekspanziji
i kolonijalizmu, dok su nacionalni identitet rešili da sruše neprestano trujući
zdravo društveno biće holivudskim kičerajem, primitivizmom, prostaklukom i
debilizmom, stvarajući od nacija zaslepljene i zavisne potrošačke idiote.
Glavne poluge za uništavanje nacionalnih ekonomija suverenih država bile su:
nametnuta spoljnotrgovinska liberalizacija, ubrzana i divljačka privatizacija
i rasprodaja nacionalnih resursa, stabilizaciona vezanost domaće valute za
stranu, brza deregulacija i uspostavljanje satelitskih, bezimenih i kretenizovanih
vlada, koje su bile ucenjene i teledirigovane da izvršavaju sve preuzete obaveze
iz dobijene agende. Naveo sam samo osnovne poluge za uništavanje nacionalne
ekonomije, poluge koje su direktno dovele do toga da su čitave države i narodi
stavljeni u dužničko ropstvo.
Sve je počinjalo postavljanjem namesničkih vlada koje su sprovodile ekonomsku
politiku MMF-a, odnosno politiku koja će dovesti do razaranja nacionalnih
privreda i rasprodaja strateških državnih resursa. Isti scenario se primenjivao
u svim zemljama koje su prihvatale šok-terapiju i koje su prepisivale recepte
MMF-a. I svuda je završeno na jednak način – krahom i bankrotstvom
nacionalnih privreda i padanjem u dužničko ropstvo čitavih država i naroda.
Bio je to pakleni plan onih koji upravljaju svetom, ne zbog nekakvih
njihovih velikih svetskih zavera, da bi neko raspredao priču o njima, nego iz
jednostavnih i praktičnih, velikih interesa moćnih oligarhija. Demokratija je
dobijala karikaturalni oblik. Uspostavljao se demokratski totalitarizam tajkuna
i političkih oligarha koji su branili ideologiju neoliberalizma. Namesničke
vlade su sprovodile okupaciju zemlje iznutra i polagale račune svojim gazdama
napolju. Građani su držani pod manipulacijom i propagandom o evropskim i
evroatlantskim integracijama. Stvaran je mit o Evropi i o društvu blagostanja
do koga se ne stiže radom, štednjom, učenjem, zalaganjem i odricanjem, nego
podaničkom poslušnošću i služenjem moćnijima.
Neoliberali su postali tržišni fundamentalisti i opasni talibani. Proterivali
su i progonili sve koji su drugačije mislili, sve koji su sumnjali u njihove
propagandne trikove i laži i sve one koji su smatrali da operacija bez anestezije
neće uspeti i da će se, na kraju, čitava ta neoliberalna ideologija srušiti kao kula
od karata, jer je počivala na prevarama i manipulacijama. Kao svaka ideologija,
i neoliberalizam je imao svoje gurue, idole, komesare i dželate koji nisu prezali,
zarad ostvarivanja vlastitih interesa, od potpunog razaranja ne samo države,
nego i društva u celini.
Slika 3: Vol strit
Interesantno je napomenuti i to da je neoliberalizam doveo, kako sam gore

naveo, do najvećeg raslojavanja ne samo između razvijenog i nerazvijenog
sveta, nego i unutar same Imperije u rastrojstvu. Neoliberalni menadžeri
isplaćivali su sebi bonuse i uzimali otpremnine, takozvane „zlatne padobrane“,
bez obzira kako poslovale njihove kompanije. Odnosno, da sve bude bolesno
perverzno i izokrenuto, kompanije su mogle i da bankrotiraju, ali menadžeri
su sebi uredno isplaćivali milijarde dolara provizija i menadžerskih bonusa.
Kao primer navodim podatak iz 2008. godine, kada je objavljen finansijski
slom automobilske industrije SAD i početak ekonomske krize: menadžeri tih
bankrotiranih kompanija sebi su isplatili u toj godini više od 18 milijardi dolara
36 SRBIJA DANAS
bonusa, dok je državna intervencija za tri ugrožene automobilske kompanije,
koje u lancima dobavljača zapošljavaju 3,1 miliona ljudi, bila 17 milijardi dolara.
Apsurdnost spasavanja automobilskih giganata SAD pokazala je svu
tragikomičnost tog proklamovanog najsavršenijeg uređenog kapitalističkog
sistema, jer je kapitalistička država SAD uradila isto ono što su nekada radile
propale socijalističke države Istočne Evrope, kada su državni novac ubacivale
u velike državne sisteme da bi pokrile njihove narasle gubitke i tako sačuvale
socijalni mir i predstavu o socijalizmu kao uzvišenom društvenom sistemu.
Podlost neoliberalizma bila je u tome što je politička oligarhija, koju kontroliše
Veliki brat, izvršni direktor Familije, dobila zadatak da novac poreskih obveznika
ubaci u privatne automobilske kompanije i da tako socijalizuje njihove gubitke,
dok su pohlepni menadžeri otimali svoje provizije i bonuse, ne mareći za svoju
odgovornost u propasti tih kompanija i ostavljanju miliona ljudi bez posla.
Odakle državi SAD novac da pokrije tolike gubitke automobilske industrije i
drugih privatnih banaka i korporacija, kada je ta država te godine već bila u
zvaničnom minusu 16.000 milijardi dolara? Odakle su došle te nove milijarde
za spasavanje kapitalističkih gubitaša i njihovih kriminalnih menadžera?
Jedino objašnjenje je bilo da je FED štampao nove dolare i da ih je ubacio u
narkotizovani, oboleli sistem, koji je upao u finansijsku krizu, kome je bila
potrebna nova doza narkotika da se izvuče iz te opasne situacije i da nepokrivene
gubitke korporacija prevali na sve građane i poreske obveznike SAD. FED-u
to nije bilo teško da uradi, jer je on upravo i stvoren da štampa dolare bez
pokrića, pa je svaka današnja priča i opravdavanje kriminalizovanog guvernera
FED-a, Alana Grinspena, koji je od 1987. do 2006. godine isto to radio, samo u
mnogo manjim iznosima i znatno dužem vremenu, postaje izlišna i smešna, a
svako današnje njegovo objašnjavanje da se to ne sme da radi i da je finansijski
sistem SAD potpuno uništen, deluje kao opravdanje nacističkog ideologa
Adolfa Ajhmana, zaduženog za istrebljenje miliona ljudi tokom Holokausta,
na suđenju u Jerusalimu 1961. godine, da je on izvršavao naređenja i da nije
direktno odgovoran za počinjene zločine. Alan Grinspen nije direktno štampao
dolare u štampariji FED-a i nije ih pakovao na palete, tovario u kamione i
transportovao do privilegovanih banaka, kako bi napravio finansijski holokaust
u monetarnom svetu, kao što ni ratni zlikovac Ajhman nije nikoga lično ubio
u Aušvicu.
Uostalom, moram to da priznam, pošto odlično poznajem neke od glavnih
mešetara sa Vol strita još od 1991. godine, kada sam imao priliku da ih lično
sretnem: neoliberalne ekonomske ubice imaju mnogo sličnosti u svom izgledu,
oblačenju, ponašanju i govoru sa nacističkim oficirima, jer pripadaju istoj
totalitarnoj i demonskoj ideologiji. Jedni, nacisti, ubijaju dok se pozivaju na
tlo i krv, dok japijevci ubijaju kompanije i ljude koji tamo rade, bez ispaljenog
metka ili puštenog gasa, jer veruju da su viša rasa i da pripadaju izabranim da
upravljaju svetom. I jedni i drugi su sluge Familije, koja ih je najmila kako bi
stvorila novi svetski poredak.
Sve je, dakle, vrlo jednostavno i prosto. Vekovima se ništa ne menja. Hiljadama
godina postoji težnja pojedinaca i male grupe manipulatora da pokore svet i
da sve stave pod svoju kontrolu. U davna vremena, ta kontrola ograničavala
se samo na određene oblasti, bez obzira koliku moć imali Nino Belov, Serbo
Makeridov, Aleksandar Veliki, Julije Cezar, Džingis-kan, Napoleon ili Hitler, to
ostatak sveta nije zanimalo, mnogi nisu ni znali da postoje tako veliki i moćni
osvajači. Ali, prelaskom u elektronsko doba, Familija ima mogućnost, prvi put
u istoriji čovečanstva, da koristeći se internetom i medijskim manipulacijama,
debilizuje i kretenizira čitavu planetu, da je načini infantilnom, kako bi je lakše
pokorila i stavila u dužničko ropstvo.
Ta prokleta šizofrena težnja da kontroliše čitav svet odjednom i da upravljaju
životima i sudbinama 7,2 milijardi ljudi na planeti je ideologija novog svetskog
poretka i Familije, koju sprovode neoliberalni komesari kroz korporativni
fašizam i nametnutu globalizaciju.
Globalizacijom je došlo do daljeg raslojavanja na planeti, tako da je, uprkos
tehničko-tehnološkoj revoluciji, broj ljudi koji gladuju povećan na 1,2 milijarde,
broj ljudi koji nemaju vodu na milijardu i po, a broj ljudi koji žive na svega
dva dolara dnevno na 64% svetskog stanovništva. Istovremeno, rekordno je
povećan broj milijardera u svetu, tako da smo dobili zabrinjavajuće podatke: 2%
najbogatijih ljudi na planeti kontrolisalo je 82% svih bogatstava planete. Samo
u Imperiji u rastrojstvu 1% najbogatijih je kontrolisalo preko 58% bogatstva
američke države. Na drugoj strani, skoro 50 miliona građana SAD nema
socijalno i zdravstveno osiguranje, žive kao prosjaci i skitnice na ulicama, dok
su devet miliona njih postali kriminalci da bi živeli u zatvorima ili praćeni na
uslovnoj slobodi, kako bi dobili od države barem neku pomoć, smeštaj i hranu.
Neoliberalizam je stvorio kockarski kazino-kapitalizam, zasnovan na paroli
„hleba i igara“, a štampanjem dolara bez pokrića i naduvavanjem finansijskog
mehura, izdavanjem finansijskih derivata, trošenjem preko svake mere i
neprekidnim zaduživanjem, ne samo građana, nego i kompanija i države, moto
„ako nisi zadužen i ne uzimaš bankarske kredite, onda nisi moderan“, sve to
dovelo je do izbijanja velike ekonomske krize. Oni koji nisu bili potkupljeni
od tog totalitarnog sistema videli su šta se dešava i kuda takvo srljanje vodi,
a oni koji su bili inkorporirani u taj sistem nisu videli ništa ni kada je svetska
ekonomska kriza uveliko buknula i kada je počela da potapa države i kompanije.
Ono što je za mene danas zaprepašćujuće je da ni danas, tačno deset godina
od izbijanja svetske ekonomske krize, neoliberalni trabanti ne priznaju da
postoji kriza i zalažu se i dalje, naročito u našim uslovima u Srbiji, da se nastavi
sprovođenje šok-terapije i operacije bez anestezije, da se nastavi zaduživanje

38 SRBIJA DANAS
države i da se sve državne kompanije rasprodaju i da se svi nacionalni resursi
privatizuju.
Takvu ostrašćenost mogu da imaju samo oni koji su sektaški ideologizirani,
koji su isključivi, lobotomirani, bez znanja i osećaja, koji su robotizovani, koji
ne razmišljaju svojom glavom i koji su pristali da budu plaćeni oficiri jednog
totalitarnog sistema korporativnog fašizma u krizi.
Neoliberalni kazino-kapitalizam morao je da propadne i morala je da nastane
ovakva ekonomska kriza iz jednog običnog ekonomskog razloga, poznatog
svakoj našoj nepismenoj domaćici, a to je da se sa prihodima od 100 dolara ne
mogu praviti rashodi od 500 dolara, da tu razliku od 400 dolara mora neko da
nadoknadi i da, zauzvrat, taj koji poklanja tih 400 naštampanih i nezarađenih
dolara, dobri ujak FED, nije ništa drugo nego Mefistofeles koji nas iskušava i
traži da potpišemo pakleni ugovor sa njim, u zamenu za naš život.
PC i mobilni telefoni
Podsetiću da je niz kriza postojao i tokom osamdesetih godina 20. veka i da
su sve one nastale iz istog uzroka koji sam već objasnio: štampanja dolara
bez pokrića i potrošnje građana koja je bila nekoliko puta veća od njihovih
realnih primanja. Tržišni fundamentalisti su tvrdili da se može živeti tako na
kredit, opušteno, bezbrižno, laganice, da je neoliberalni kapitalizam doveo do
kraja klasične istorije, da sledi period blagostanja, da građani mogu sebi da
priušte odmah sve blagodeti komercijalne civilizacije i da život nema smisla
van te nametnute potrošačke civilizacije koja je, opet, jedini pokretač razvoja
čovečanstva.
Supermarketi i šoping-molovi postali su novi hramovi potrošačke civilizacije,
gde su hrlili zavedeni konzumenti, namamljeni, opijeni reklamnim trikovima,
zatucani i ograničeni, koji su se predali jednoj sladunjavoj religiji neoliberalne
potrošnje bez pokrića, u kojoj su mogli savršeno dobro da prikrivaju svoju
glupost i prazninu.
Bile su to pogrešne pretpostavke za razvoj čovečanstva, ali se vladajućoj
neoliberalnoj ideologiji korporativnog fašizma, potpomognutoj velikim
finansijskim sredstvima štampanim bez pokrića, teško moglo suprotstaviti. Ko
da se odupre konformizmu potrošačkog društva, ko da rizikuje, ko da bude
izrugivan i javno ponižen, osim umnih, stamenih i slobodnih intelektualaca,
koji su bili u manjini i koji nisu dozvolili da budu potkupljeni jeftinom
demagogijom, koji su ukazivali na ove pogrešne sistemske postavke i koji su
opominjali da takav nakaradni totalitarni sistem može da dovede do nove i
dublje tragedije po čovečanstvo. Jednostavno rečeno, nije se moglo trošiti više
nego što se zarađivalo i nikakvi povoljni bankarski krediti nisu mogli da ublaže
činjenicu da su građani sveta upali u dužničko ropstvo i da će skupo platiti

toliko trošenje bez validnog pokrića. I stari naš srpski narod dobro je znao da je
dug zao drug i izbegavao je bankarske kredite, ubeđen da jedino tako može da
sačuva svoju slobodu i lično dostojanstvo.
Nažalost, neoliberalizam je pomodno razvio propagandu da je dobro da građani
budu zaduženi, da su glupaci oni koji ne uzimaju kredite i čitave generacije
su odrastale u tom uverenju da treba da troše iznad svojih mogućnosti i da
treba budućnost potrošiti danas, odmah, ovog trenutka, sada, ovde, jer sutra
u neoliberalizmu ne postoji. Sutra je daleka budućnost i treba da se uživa u
sadašnjem blagostanju. Danas, što pre, uzeti sve za sebe, prožderati, uživati, jer
jedan je život i život nema reprizu.
U takvom poimanju sveta, javlja se niz ekonomskih kriza koje kulminiraju
velikim padom berzi, krize su sve učestalije i sve dublje, odlaže se sučeljavanje
sa istinom za neko bolje vreme, kupuje se bolje vreme štampanjem dolara bez
pokrića, nastavlja se trošenje bez pokrića, čeka se bolja pozicija, traže se nove
istorijske prilike za izbavljenje i uporno se radi na spasavanju vlastite glave. U
jesen 1989, kapitalizam počinje da pokazuje ozbiljne simptome teške bolesti,
bolesnik upada u komu, neoliberalizam je na umoru i uporno, grozničavo
traži čarobni napitak za svoje brzo spasenje. Nije iznenađujuće što se upravo
te godine dešava raspad socijalističke sovjetske imperije, što se iznenada otvara
jedno novo tržište, željno i gladno svega i svačega, što razvijeni svet dobija
mogućnost da svoje proizvode plasira na to novootvoreno tržište u usponu i što,
u tom željnom i gladnom tržištu, vidi jedini pravi izlaz iz svoje narastajuće krize.
To rušenje sovjetskog socijalizma nije bilo slučajno i nije se dogodilo iznutra.
Iako je taj državni etatistički socijalizam iznutra bio odavno urušen, čekalo se
najpogodnije vreme za otpočinjanje njegovog konačnog javnog pogreba. Krah
sovjetskog socijalizma bio je, dakle, odavno planiran i on se desio po brižljivo
odabranom scenariju, davno utvrđenom i napravljenom samo zbog toga što je
otvarao nove perspektive neoliberalnom kapitalizmu u sistemskoj krizi.
Krvoločni vampir tražio je svežu krv i novu žrtvu.
Sovjetski socijalizam više nije smeo da opstane.
Prinet je kao obredna žrtva iluminatima na oltar.
Ali, ni to nije bilo dovoljno. Moralo se naći još nešto. Nije se smelo osloniti
samo na tu spoljnu strategiju za opstanak neoliberalizma. Kriza je bila vrlo
opasna. Ozbiljno je zahvatila Imperiju, poljuljalo je berzu iz temelja, ali to se
brižljivo krilo. Trebalo je, pored širenja novog tržišta, pronaći i nešto za jačanje
unutrašnjeg tržišta u Imperiji. Nešto što neće zavisti od spoljnih uticaja i faktora.
Nešto što će revolucionarno promeniti čovekov svet i što će pokazati prednost i
žilavost neoliberalnog kapitalizma. Šta je to moglo da bude? Šta je to što pripada
svima? Šta je to što nema ideologiju i što svi koriste?

40 SRBIJA DANAS
Ono što je tih godina uistinu spasilo neoliberalni kazino-kapitalizam od brze
kockarske propasti i sloma bila je pojava dve nove planetarne, tehnološke
robe: PC računara i mobilne telefonije. Ta nova internet revolucija dovela je do
korenite promene čovečanstva. Ciklus je trajao od 1990. do 2000. godine i to je
period, možemo slobodno reći, najintenzivnijeg tehnološkog razvoja u istoriji
čovečanstva, period koji je ostvario mnoge čovekove snove i koji je pokazao
puteve jedne nove elektronske civilizacije.
Čovekovo biće počelo je da se menja u samoj svojoj suštini.
Međutim, dobijeno desetogodišnje vreme Imperija u rastrojstvu nije uspela da
iskoristi da izvrši korenite reforme neoliberalnog sistema, da zaustavi sumanuto
štampanje dolara bez pokrića, da usaglasi rashode sa prihodima, da izvrši
socijalno uravnotežavanje privrednog razvoja, da napravi pravedniju raspodelu
u globalnom selu i da stvori sve pretpostavke za opštu humanizaciju društva,
koristeći se svim prednostima novih elektronskih tehnologija.
Nažalost, ništa od toga se nije dogodilo.
Umesto toga, dobili smo sveopšte raslojavanje društva, nove sukobe između
razvijenih i nerazvijenih, nove konflikte u društvu, ekstremni kriminal i
perverzno bogaćenje političara i oligarha, sistemsku korupciju, pljačku na svim
nivoima, endemsku nezaposlenost, bedu, siromaštvo, dužničko ropstvo, opšte
beznađe, strah, gubitak identiteta i, na kraju, svetsku ekonomsku i društvenu
krizu iz koje se, ni posle deset godina od njenog izbijanja, ne nazire izlaz.
Građani su se, povodeći se stvorenim prilikama i lakoćom uzimanja kredita,
enormno zadužili i više nisu mogli da nose te svoje narasle dugove. Morali su
da misle na vreme šta može da im se dogodi. Neko je morao da ih na vreme
opomene i zaustavi u tom njihovom narkotizovanom i nekontrolisanom
zaduživanju. Ko je to morao da uradi? Takvih nije bilo. Intelektualci su bili
potkupljeni. Usamljeni pojedinci su bili glas očajnika u pustinji ljudskog duha.
Glas koji nije dopirao do zavedenih i opijenih građana. Familiji je to odgovaralo.
Familija je dobila dužničko roblje. Tržišnim fundamentalistima je odgovaralo.
Dobili su klijente koji su nezasito gutali kredite. Najveći njihov neprijatelj je bio
onaj koji je odbijao da uzime kredite. Odbijanjem da uzmete kredite, odbijali ste
da budete u sistemu koji je sve kontrolisao. Odbijali ste da upadnete u dužničko
ropstvo i da izgubite slobodu. Slobodan čovek koji misli svojom glavom
najveća je opasnost za totalitarne sisteme. Neoliberalizam ne podnosi slobodu
nezavisnog pojedinca i sve radi da ga uvuče u ropstvo, dok javno proklamuje
ideje demokratije, slobode i vladavine prava.
Neoliberalni kazino-kapitalizam izgradio je savršeni totalitarni sistem. Građani
su sami hrlili da stave kreditnu omču sebi oko vrata. I što se njihov dug više
uvećavao, tražili su još više kredita. Glad za kreditima je bila nezaustavljiva.
Neoliberalizam je doveo čovečanstvo na sam rub ponora. Život je postao fikcija.

Ogromno bogatstvo koje je stvarano u tom desetleću završilo je u rukama
Familije i njene privilegovane manjine, nekolicine obesnih milijardera, dok su
građani, težeći da u korak prate tehničko-tehnološka dostignuća i da u njima
uživaju, morali stalno da kupuju i da se zadužuju. Građani su tako vrlo brzo
upali u dužničko ropstvo i nisu imali više finansijskih sredstava da nastave da
kupuju, jer su bili prezaduženi i niko više nije hteo da im odobri kredite. Balon
očekivanja i neprestanog rasta naglo se izduvao. Pretila je opasnost da, usled
velikog razočaranja ostrašćenih konzumenata i zavisnika, naglo pukne i ugrozi
čitav neoliberalni sistem. Izbijaju nove krize i dolazi do novog kraha na berzama
tokom 2000. i 2001, naročito u avgustu 2001. godine.
Propadaju velike kompanije iz nove ekonomije, miljenice korumpirane političke
oligarhija: Enron, Tyco, Wordco i druge, dok njihovi menadžeri i dalje pohlepno
uzimaju svoje ogromne bonuse, zatvarajući oči pred činjenicom da su upravo
oni uništili te kompanije i da su oni odgovorni za nastalu krizu. Ništa to nije
bilo novo. Samo naivni su mogli da se čude i iznenađuju. Kriza je jasno pokazala
pravo lice neoliberala, njihovu pohlepu, sujetu, neznanje i podmuklost. Njihovu
potpuno odsustvo društvene odgovornosti. Njih društvo uopšte nije zanimalo.
Orijentisani su bili samo na svoje zarade i pohlepno su nastojali da iz kazino-
kapitalizma izvuku što veće uloge.
Imperija u rastrojstvu našla se ponovo u panici.
Ni posle deset godina suštinski problemi nisu rešeni.
Kriza je bila još dublja i teža.
Izlazak iz rupe tražio se u daljem kopanju rupe.
Šta će se desiti?
Kako dalje?
Odgovor je stigao vrlo brzo.
Nova prevara
Događaji u leto 2001. odvijaju se filmskom brzinom. Nije više bilo vremena za
prevelika premišljanja, jer su iz sata u sat propadale mnoge, donedavno moćne,
kompanije i pitanje dana je bilo gde sve to može da se zaustavi. Finansijski
cunami zahvatio je prenaduvanu berzu. Niko više nije bio siguran, jer su svi
bilansi kompanija bili lažni. Falsifikovali su se bilansi i veličali fiktivni uspesi.
Sledio je susret sa realnim svetom.
A onda je iznenada, 11. septembra 2001, usledio izrežirani udar na Imperiju u
rastrojstvu. Veliki brat je napravio veliku predstavu za svet. Veliki brat je zaigrao
veliku igru za spas ugrožene Imperije. Familija je dala saglasnost da otpočne
teroristička operacija. Njihova podlost, pokvarenost i kriminalno ponašanje

42 SRBIJA DANAS
imali su svoje istorijsko pokriće. Izmislili su i izvršili teroristički napad na srce
Imperije, ubeđeni da će tom novom manipulacijom uspeti da skrenu pažnju sa
događaja na berzi, da će dodatno da mobilišu američku javnost za sebe i da će
stvoriti mogućnosti za otvaranje jednog novog, profitabilnog ratnog područja
u svetu. Područja koje će im pomoći da izađu iz sadašnje ekonomske nevolje i
finansijskog kolapsa. Familija je uvek rat doživljavala kao dobar i unosan biznis
za sebe, potezala je za ratom kada više nije imala nikakvog izlaza i želela je da
iskoristi ratne prilike za postavljanje dobre podrške bankrotiranoj američkoj
ekonomiji. To je bio pravi uzrok terorističkog ataka na Trgovački centar u
Njujorku. Taj posao su osmislili i odradili određeni pripadnici tajnih službi
SAD, izvršili su sofisticirano i marketinški atraktivno rušenje Trgovačkog
centra u Njujorku, sve u direktnom televizijskom prenosu, da šokiraju naivni
svet, žrtvujući nekoliko hiljada nevinih ljudi, među kojima su bili i pripadnici
drugih tajnih službi koji nisu znali šta se sprema. I neki funkcioneri su poginuli
u Trgovačkom centru, ali sve je to rađeno da bi se odbranio neoliberalni
kapitalizam u krizi. Bin Laden je bio izmišljeni holivudski terorista, koji je
poslužio Velikom bratu da otpočne državnu borbu protiv terorizma i osvajanja
novih država, bogatih naftom i velikim novčanim sredstvima u kešu. Za dobar
kaubojski film uvek su potrebni neposlušni Indijanci, koji predstavljaju divlju i
nepokorenu civilizaciju koju treba osvojiti i dovesti u red, jer, navodno, oni ne
mogu sami da upravljaju sa sobom.
Sve je, dakle, bilo odlično izrežirano.
Namešteno da se obmane javnost.
To nije bilo ništa novo u američkoj istoriji. Veliki brat je uvek bio spreman da
žrtvuju nevine američke građane kako bi odbranio uspostavljeni totalitarni
sistem i svoje konkretne korporativne interese. Tako je bilo i 1898. godine, kada
su u Havani potopili američku oklopnjaču USS Maine i pobili sopstvene ljude,
samo da bi otpočeli rat sa Španijom i oduzeli im Filipine i Kubu. Potapanje
sedam američkih trgovačkih brodova u režiji britanske obaveštajne službe
dovelo je do toga da je američki predsednik, mirotvorac Vudro Vilson, 6. aprila
1917. predložio Kongresu da objavi rat Nemačkoj. Tako je bilo i 7. decembra
1941, kada su, opet, namerno i programirano, mada su sve podatke o datumu
i vremenu napada imali na stolu, ostavili da izginu 2.403 američka marinca
i da 1.178 bude ranjeno u japanskom bombardovanju Perl Harbora, kako bi
SAD uvukli u svetski rat. Tako je bilo i 4. avgusta 1964. kada su američke tajne
službe lažirale incident u Tonkiškom zalivu, kada su napali sopstvenu krstaricu
Medoks samo da bi se predsedniku Lindonu Džonsonu omogućili da pošalje
veliku vojsku u rat u Vijetnam.
Istorijske prevare i obmane javnosti bile su način rada Velikog brata. To nije bila
nikakva novost ili iznenađenje. U septembru 2001. izvršili su napad na sopstveni
trgovački centar i pobili nekoliko hiljada ljudi samo da bi mobilisali društvo za
rat u Iraku. Optužili su svoje obučene teroristi oko Osame bin Ladena, koje su
decenijama ranije spremali za druge namene, ali optužili su i legalno izabranog
predsednika Sadama i državu Irak da podržavaju teroriste, što je bilo potpuno
netačno, i da, navodno, imaju atomsko i hemijsko oružje opasno po čitav svet.
Danas znamo da je sve to bilo lažno i da je sve to trebalo samo da medijski
i marketinški posluži za otpočinjanje američkih intervencija u Iraku, gde se
vodila bitka oko naftnih rezervi.
Bila je to vrhunska prevara marketinških stručnjaka Pentagona. Američki
mediji su naterali američku javnost da proguta tu veliku podvalu. Rat protiv
terorista mogao je da počne. Naravno, danas je svakom umnom čoveku jasno
da je to sve bilo izmišljeno i znamo da su ratnu vlast Imperije u rastrojstvu
sačinjavali bogati poslovni ljudi koji su dolazili iz naftnih multinacionalnih
kompanija. Nije onda čudo što je američki potpredsednik Dik Čejni, koji je
vešto izbegavao svoju vojnu obavezu u ratu u Vijetnamu, lično komandovao
operacijama pljačkanja nafte u Iraku i što je njegova kompanija Halibarton za
nekoliko godina zaradila stotine milijardi dolara.
Uglavnom, nova prevara i izbijanje rata protiv terorista, vojne intervencije
NATO zlikovaca, doveli su do enormnog povećanja vojnih budžeta, pokretanja
vojne industrije i njenih kooperanata, pokretanja privrede u drugim granama
i sve to zaustavilo je siguran krah berze, jer većina građana ozbiljno ne prati,
u povišenoj ratnoj psihozi, gde se propagandno veliča odbrana savremene
civilizacije od opasne zaraze terorizma u svetu, naduvane berzanske indekse i
ne razmišlja o krahu berze u psihozi straha od terorističkih napada.
Pomračeni umovi namerno su širili paniku, kako bi skrenuli pažnju sa same
suštine nastalog problema, verujući da će na taj način kupiti vreme do neke
nove smišljene prevare. Uspeli su u tome. Kupili su dragoceno vreme za svoj
opstanak.
Naravno, građani i privreda nastavili su i dalje neprekidno da se zadužuju, FED
je štampao dolare bez pokrića i, dok su bombe padale po Iraku, za investitore je
sve izgledalo krajnje idilično i harmonično.
Hipotekarni krediti
Nova prevara zvala se – hipotekarni krediti. Nju je smislio već čuveni guverner
FED-a, Alan Grinspen, Familijin čovek od poverenja, koji je tek nedavno, kada
je svetska ekonomska kriza izbila, pokorno priznao da je bio u krivu i da je
sve poteze pogrešno vukao. Bilo je to marketinško pokajničko priznanje za
javnost, ali suština je, ipak, bila u tome da Alan Grinspen nije pogrešio, već da
je radio prema skrojenom planu, ubeđen da će tako kupiti novo vreme i da će u
odlaganju uspeti da pronađe trajno rešenje problema.

44 SRBIJA DANAS
Tako je dragoceno vreme nesuvislo trošeno. Rešenje se nije naziralo. Naprotiv,
dužnički balon neprestano se naduvavao. Dugovi stanovništva i privrede
Imperije u rastrojstvu uvećavali su se. Geometrijska kriva dugova dobijala je
svoj eksponencijalni oblik. Vreme prevara bilo je sve kraće. Sve više štampanih
dolara moralo je da se ubacuje u sistem koji je, kao nekakvo biblijsko čudovište,
gutalo sve veće količine dolara. Začarani krug zla nije mogao da se prekine bez
ozbiljnih sistemskih izmena, koje bogatima nisu odgovarale.
Hipotekarni krediti bili su klasična američka bankarska prevara. Kasnije su se
pretvorili i u veliku svetsku prevaru. Posle kraha hipotekarnog tržišta u SAD,
izbila je svetska ekonomska kriza. Suština te bankarske prevare kriminalaca
sa Vol strita, koji su, bez marame na licu, opljačkali fondove vodećih svetskih
banaka, sastojala se u tome da se građevinarstvo fokusira kao grana koja će
pokrenuti razvoj i rešiti neoliberalni kazino-kapitalizam svih naraslih problema.
Alan Grinspen je otpočeo pljačku snižavanjem kamatnih stopa na uzete kredite,
novim rastom zaduženosti građana i gradnjom novih kuća i stanova u Imperiji.
Istovremeno, brokeri na tržištu nekretnina otpočeli su smišljeno naduvavanje
mehura, povećavajući iz nedelje u nedelju cene nekretnina u Imperiji. Tako je
2002. godine napravljeno dva miliona stanova, sledeće isto toliko, 2004. i 2005.
po dva miliona kuća i stanova, da bi se 2006. tržište zasitilo i da bi stala svaka
dalja prodaja. Tih pet godina činilo se da je rešeno pitanje krize u kapitalizmu,
tržište nekretnina se zahuktavalo, cene stanova i kuća su rasle, građani su
uzimali nove kredite na bazi hipoteka koje su neprestano rasle, višak novca je
odlazio na potrošnju novih automobila, putovanja i luksuzne provode, banke
su davale kredite na vozačku dozvolu i činilo se da je nastalo pravo blagostanje
u društvu.
Ali te 2006. godine prestao je rast naduvanog hipotekarnog balona, tržište se
zasitilo i počeo je njegov strmoglavi pad. Pad koji se završio krahom, 9. avgusta
2007, kada je objavljen bankrot hipotekarnog tržišta.
Veliki broj kuća i stanova više nije mogao da se proda, velika hiperprodukcija
dovela je do velike ponude. Veliku ponudu nije mogla da prati opadajuća tražnja.
Usled velike ponude došlo je do pada cena nekretnina. Pad cena nekretnina
doveo je do rasta bankarskih kamatnih stopa. Građani više nisu mogli da
otplaćuju tolike rate kredita i počeli su masovno da vraćaju kuće i stanove
bankama. Banke su, umesto pozajmljenog novca, dobijale nazad nekretnine,
koje više nisu imale kome da preprodaju. Banke su postajale nelikvidne. Trebao
im je gotov novac da isplate svoje klijente, pa su počele da rasprodaju vraćene
nekretnine. Cena nekretnina je još više pala. Tako se ponuda još više uvećavala
u uslovima nikakve tražnje, što je dovelo da daljeg povećavanja kamatnih stopa
i kraha tržišta nekretnina.

Poznate su slike sa ulica Imperije gde ljudi ostavljaju kuće i podižu šatore na
ulici da bi uselili svoje porodice. Samo u Klivlendu je za kratko vreme 70.000
kuća vraćeno i to je dovelo do potpunog urušavanja tržišta nekretnina.
Ali, reći će neko, to je problem same Imperije. Zašto bi to zanimalo ostatak sveta?
Greška. Nije tako. Živimo u globalnom selu koje je povezano internetom i svi
smo delovi jedne iste potrošačke civilizacije.
Davno su prošla vremena kada su moćne imperije propadale a druge države i
narode to uopšte to nije zanimalo. Recimo, kada je propadalo Rimsko carstvo,
to nije zanimalo kineske, japanske i mongolske narode. To je bio problem
samog Rima i Evrope. Danas to više nije slučaj. U savremenoj civilizaciji, gde
smo svi okovani internet vezama, više nema pustog ostrva na koje se možemo
sakriti; sve je umreženo u sistem. Propast tržišta nekretnina u SAD dovodi istog
trenutka i do propasti čitavog sistema hipotekarnih kredita u svetu, jer je SAD
lokomotiva razvoja koja nas, ovakvim neoliberalnim modelom, vodi u siguran
ponor, pošto su mašinovođe obnevidele od pijanstva i bahatosti.
Da problem kraha tržišta nekretnina ne ostane samo problem Imperije, postarali
su se mešetari sa Vol strita. Oni su opasni virus prevare preneli na svetska tržišta
i tako enormno uvećali svoje zarade.
Kako?
Vrlo jednostavno. Kada su veštački naduvali tržište nekretnina i kada su milione
nesretnika iz Imperije uvukli u prevaru, nisu se zaustavili nego su odlučili da
te prazne pakete, koji nisu ništa vredeli, vešto preprodaju ostalim zemljama,
prvenstveno razvijenijim i njihovim bankama i investicionim fondovima.
Ponuda je bila vrlo primamljiva. Novac koji strani investitori plasiraju u SAD
bio je obezbeđen hipotekama čije cene su iz meseca u mesec neprestano rasle.
Niko ništa nije posumnjao. Oni koji su znali šta se sprema bili su potplaćeni od
mešetara sa Vol strita. Piramidalni sistem ulaganja uvukao je milione investitora
iz čitavog sveta.
Udica je bila bačena. Milioni velikih i malih investitora zagrizli su i pohrlili da
svoja slobodna novčana sredstva plasiraju u unosan biznis. Vol strit je dobio
saglasnost političke oligarhije Imperije za ovakvu svetsku prevaru.
A onda je, prirodno, kako sam pokazao, zbog naglog naduvavanja hipotekarnog
balona, usledio krah.
Laž se više nije mogla sakriti. Kriza je zakucala na vrata dužnika.
Kriza
Matematički je bilo jasno da takav sistem sigurno vodi u veliku sistemsku
krizu. Podaci da su prazni paketi hipotekarnih kredita preprodavani ostalim
investitorima u svetu ukazivali su da će doći do širenja te krize na globalnom
46 SRBIJA DANAS
nivou. To se i desilo. Vol strit više nije mogao da skriva istinu i bili su prinuđeni
da objave da je došlo do kraha tržišta nekretnina. Svetski investitori su tek tada
shvatili da su prevareni i otpočela su bankrotstva. Prvo u samim SAD, a onda,
vrlo brzo, u čitavom svetu, posebno u razvijenim zemljama. Nekada moćne
banke, investicioni fondovi, hipotekarne institucije i osiguravajuća društva,
padali su kao kule od karata.
Administracija Imperije i FED su se pokazali, pritisnuti velikom nevoljom,
potpuno nesposobni da upravljaju nastalim problemom. Vol strit se držao po
strani i nastavljeno je sa isplaćivanjem bonusa pohlepnim menadžerima, kao da
se ništa nije dešavalo i kao da se nije urušavao svetski finansijski sistem.
Sistem je počeo da se raspada. Nije više bilo vremena za gubljenje. Berze su
počele naglo da padaju.
Administracija Imperije i FED odlučili su da nastali problem reše tako što će
nacionalizovati finansijske kompanije koje su bile u problemima. Doneli su
odluku da ubace nove količine štampanih dolara u sistem koji se urušavao
preko noći. Taj recept je bio duboko pogrešan i štetan za čitavo društvo, ali
to upravljače sveta nije zanimalo. Poređenja radi, postupili su kao uplašeni
vatrogasci koji su požar u zapaljenoj zgradi počeli da gase cisternom benzina.
Požar se tako nije mogao ugasiti.
Velika greška je napravljena i tako što se nisu držali nekog principa u toj
svojoj pogrešnoj strategiji, nego su, zahvaćeni panikom, neke kompanije
nacionalizovali, a neke su pustili niz vodu. Prekretnica je bila nekadašnja
moćna finansijska kompanija Braders Limers, koja je otišla u bankrot i za sobom
u propast povukla na hiljade profesionalnih investitora.
Možemo slobodno reći da se od februara 2008. kriza sa hipotekarnog prenela i
na finansijsko tržište i da je pogodila bankarski sektor i osiguravajuća društva.
Tokom te godine, kriza se u razvijenom svetu kao zaraza raširila po čitavom
finansijskom sektoru i mnoge svetske banke i osiguravajuća društva našla su se
pred bankrotstvom. Takođe, mnoge države su bile pogođene kolapsom svetskih
finansija i našle su se pred vratima bankrota.
Najupečatljiviji primer je država Island. Ribari sa Islanda umislili su da su veliki
bankari i vešto su privukli ulagače, najviše Engleze i Holanđane, čiji novac su
preprodali i uložili u šuplje hipotekarne kredite u SAD. Kada je to tržište propalo,
država Island našla se u velikoj nevolji. Građani su izašli na ulice i otpočeli su
masovni protesti koji su pretili da se pretvore u socijalnu revoluciju. Pošto je
Island bio važna strateška tačka za NATO, odlučeno je da im se pomogne u
prevazilaženju nevolje. MMF im je ubrizgao četiri milijarde dolara novčane
pomoći iz novih štampanih dolara. Požar je tako samo privremeno stavljen pod
kontrolu. Vatre su i dalje gorele.

Kada su građani Islanda videli da štampane dolarske pozajmice državnom
budžetu ne daju nikakve rezultate, nego da se kriza samo produbljava, odlučili su
da stvari uzmu u svoje ruke. Odbacili su pogrešan i štetan neoliberalni koncept
upravljanja ekonomijom, orijentisali su se na sopstvenu pamet, pohapsili su
političare, tajkune i finansijske mešetare, jer su svi bili deo zločinačke mafijaške
hobotnice, konfiskovali su im imovinu, pustili su banke da propadnu, proglasili
su bankrot, podvukli su crtu i kreirali novu ekonomsku politiku na osnovu svog
poznavanja ribolova i na svim komparativnim prednostima njihove države, tako
da su, snagom narodne volje, zahvaljujući svojoj prosvećenoj eliti i odlučnosti
da se primene nova znanja, uspeli da se izvuku iz nevolje i spasu Island daljeg
propadanja.
Slučaj Islanda bio je primer šta treba da rade ostale države.
Mesecima pre toga, kada je izbila ekonomska kriza, o kojoj sam govorio nekoliko
godina pre njenog nastanka, napisao sam tekstove koji su iznosili moje predloge
za rešavanje krize i neke slobodoumnije novine i neki hrabriji portali usudili su
se to i da prenesu.
Smatrao sam da države EU, koje su bile pred bankrotstvom, hitno treba da
urade sledeće:
1. Napuste pogrešan neoliberalni model vođenja ekonomske politike;
2. Proglase bankrot i prestanu s daljim zaduživanjem;
3. Naprave presek stanja finansija države;
4. Obaveste građane o realnom stanju finansija;
5. Uvedu privremene mere na rok do godinu dana, pohapse sve političare i
tajkune, konfiskuju im imovinu i zabrane bilo kakvo dalje javno delovanje;
6. Naprave velike uštede u državnom budžetu i drastično smanje troškove
budžeta i spreče dalje otimanje novca iz državnog budžeta;
7. Kreiraju novu ekonomsku politiku, zasnovanu na domaćim resursima;
8. Odbace evro i uvedu svoju nacionalnu valutu;
9. Centralnu banku vrate pod okriljem Parlamenta;
10. Naprave razvojnu strategiju i prekvalifikacijama iskorene nezaposlenost.
Island je jedini primenio ove mere i izbavio se iz nevolje. Sve ostale zemlje
nastavile su po starom i nastavile su da se zadužuju.
Krah tržišta nekretnina u SAD dogodio se i u ostalim državama. Nekadašnji
ponos neoliberala, Irska, uvek navođena kao svetli primer njihove politike,
doživela je potpuni sunovrat. U Španiji je 1,3 miliona kuća i stanova ostalo
prazno. U SAD, 19 miliona stambenih objekata je ispražnjeno. Oblakoderi su
zjapili prazni. Kriza se zahuktavala. U nevolji su se našle Mađarska, Ukrajina,
Turska, Pakistan... Evropska unija bila je drastično pogođena i briselska
48 SRBIJA DANAS
administracija je tražila od država članica da usaglase svoje delovanje. Kako to
i biva u životu, kada izbije nevolja onda se jasno pokaže da svako gleda svoje
interese i da svako spasava vlastitu kožu. To se desilo i ovom prilikom, tako
da su države iz EU počele da nacionalizuju svoje propale banke i kompanije,
počele su da ubacuju velike količine evre bez pokrića, kako bi spasile finansijski
sistem koji se raspadao. Prenele su isti pogrešan recept iz SAD, ubeđene da je
to spas za finansijski sistem. U Nemačkoj i Italiji pojavili su se ozbiljni pokreti
koji su tražili da se ukine evro i da se ponovo vrate na marku i liru. Ali, nije bilo
političke snage za veliki politički preokret. Teško obolele finansije sveta nisu
mogle da se izleče aspirinima preko noći. Mnogi politički pokreti, kao Siriza
u Grčkoj, pokazali su se kao još jedna u nizu političkih prevara, koja je dobila
zadatak da ublaži bes naroda na ulicama i da pripremi narod da proguta stare
recepte neoliberalne politike. Stare recepte koji su samo zamazivale pravo stanje
problema.
To se već videlo krajem 2008, kada se finansijska kriza prenela u realan sektor.
Bilo je jasno da će se i to dogoditi. Neoliberalni ideolozi su smatrali da će se
kriza zaustaviti u finansijskom sektoru i da će nacionalizacija i štampanje novca
bez pokrića izlečiti oboleli sistem. Naravno, to se nije dogodilo. Krajem 2008.
godine, zbog pogrešno primenjene terapije, kriza je posle banaka zahvatila i
realne sektore.
Najpre je pogođena automobilska industrija. Za samo šest meseci, prodaja
automobila je pala za polovinu. Automobilske kompanije su počele da
zatvaraju fabrike i pogone i da otpuštaju radnike, kako bi zaustavile sunovrat
i izbegle bankrot. Podaci da, sa takvim padom prodaje, na zalihama u svetu
ima automobila koji ne mogu da se prodaju ni u narednih 27 godina, najbolji
su dokaz hiperprodukcije robe koju nije imao ko da kupi, jer je društveno
raslojavanje dovelo do potpune propasti srednje klase, koja je glavni motor
pokretanja agregatne tražnje.
Tokom 2008. u SAD je preko dva miliona ljudi ostalo bez posla.
U prvom kvartalu 2009. ostalo je bez posla oko dva miliona radno sposobnog
stanovništva, odnosno: preko 660.000 ljudi mesečno je ostajalo bez radnih
mesta.
Kriza se, uprkos finansijskim intervencijama, sve više širila.
U proleće 2009. vodi se presudna bitka u SAD – za opstanak tri nekadašnja
automobilska giganta: Krajslera, JM i Forda. Ukoliko dođe do bankrota ova tri
giganta, a izvesno je da se bankrot ne može izbeći, ostaće bez posla 3,1 milion
ljudi, pošto u svom sistemu imaju veliki broj dobavljača koji će, takođe, sigurno
morati da bankrotiraju. Poseban problem je bio taj što je nešto više od milion
penzionera izgubilo svoje penzione fondove, ali oni to nisu znali. Oni su i dalje
bili ubeđeni da poseduju svoju životnu ušteđevinu. Zapravo, oni ni ne shvataju

da imaju smo fiktivne iznose, kompjuterske brojeve, koje ne mogu da pretvore u
opipljivi novac. Ukoliko bi svi penzioneri došli da im se isplate njihova ušteđena
novčana sredstva, bili bi odbijeni jer tih sredstava više nije bilo. To bi bio veliki
udar na stanovništvo. Nastala bi neopisiva panika. Poverenje bi bilo potpuno
urušeno. Građani bi napali i preostale banke i nastala bi takva opsada koja bi
dovela do velikih nemira i socijalnih prevrata.
U prvoj polovini 2009. nastavljeno je urušavanje realnog sektora, nastavljeno je
ubacivanje štampanih dolara i evra u oboleli sistem, na trenutak je zaustavljen
raspad svetskih finansija i zatvaranje berzi, ali trajnog rešenja nagomilanih
problema nije bilo. Ni čuveni sastanci u Davosu, niti sastanci lidera G-20 nisu
doneli nikakav boljitak. Svetska kvazielita je pokazala da nema rešenja.
Upravljači sveta odmeravali su situaciju. Ako su hteli da se poigraju sa vatrom,
sada su imali požar koji se širio. Ako su hteli da zaustave Kinu, Rusiju, Brazil i
Indiju u njihovom prebrzom razvoju i osvajanju svetskog tržišta, sada su imali
urušavanje sopstvenog tržišta i paniku koja se nije mogla kontrolisati.
Ni pobeda medijski isforsiranog predsednika Obame nije donela ništa novo,
čak je u danu kada je držao inaugurativni govor došlo do najvećeg pada berze,
ni 20.000 milijardi dolara koji su ubačeni u sistem na kraju 2008. i u prvih pet
meseci 2009, ni nasilna nacionalizacija, ni lažni statistički izveštaji o nekakvom
oporavku, ništa nije moglo da izleči teškog bolesnika.
Teški bolesnik morao je da se leči radikalnim i korenitim merama, ali neoliberali
nisu bili spremni da otpočnu tu operaciju i tako su samo trošili dragoceno
vreme i problem odlagali. Smatrali su da će se problem s vremenom sam rešiti.
Ali, problem je sve više rastao.
Ozbiljni ekonomisti znaju da će kriza potrajati. Tako je nobelovac, profesor
Samjuelson, prvi izneo mišljenje, odmah po izbijanju krize, da će kriza trajati
do avgusta 2014. godine.
Samo političari i njihovi marketinški stručnjaci šire neprestano lažne iluzije o
kraju krize.
Ni danas, posle deset godina od izbijanja krize, ne nazire se njen kraj.
Smatram da nas tek očekuje drugi veliki talas krize, koji će potopiti sve sadašnje
neuspele pokušaje da se štampanjem dolara i evra, nekom bezuspešnom
stabilizacionom politikom štednje i fiskalnim nametima i kontrolom tržišta,
savlada kriza i da se ponovo uplovi u mirne vode velikog zaduživanja i življenja
na kredit.
Građanima treba reći pravu istinu.
Građane treba pripremiti za taj težak period sučeljavanja sa realnim svetom
činjenica.
50 SRBIJA DANAS
To je jedini način da se dobije prava platforma za borbu protiv krize.
Ali, o tome se najmanje govori.
Mnogo je bilo lakše da se nastavi zaduživanje.
Dugovi
Suština krize se i dalje sakriva. Niko ne sme, zbog političke korektnosti, da
saopšti svojim podanicima, koji se nalaze u dužničkom ropstvu, da ne mogu da
žive iznad svojih mogućnosti, da ne mogu da troše više nego što su prihodovali,
da ne mogu da se beskonačno zadužuju, da ne mogu da rasipaju, da ne smeju da
pojedu budućnost svojih pokolenja i da je vreme izobilja prošlo. Politički ološ
bi izgubio izbore kada bi tako govorio zavedenim građanima. Zato im servira
demagošku propagandu o velikim uspesima, kako bi se zadržao na vlasti.
To je sama suština problema u kome se danas nalazimo.
Sakriva se istina o dubini ove krize.
Brojke su porazne. Brojke koje nisu saopštavane, da se ne bi uznemirio javno
mnjenje. Dugovi u SAD narasli su na preko 300.000 milijardi dolara. Polovina
tih dugova su unutrašnji, a druga polovina su prikriveni spoljašnji dugovi.
Građani SAD o tome ništa ne znaju. Njima se lažno prikazuju umanjeni dugovi
i obećava im se da će se iz krize brzo izaći.
Međutim, dugovi rastu i kriza se produbljuje, što se najbolje vidi u svakodnevnim
socijalnim i kriminalnim sukobima na ulicama.
Recimo, samo na viza kartici građani duguju preko 2.000 milijardi dolara.
Takvih kartica u SAD ima dvadesetak vrsta i dugovi su na svakoj skoro isti. Na
minusima u bankama građani duguju 25.000 milijardi dolara. Krediti za kola
su dostigli 4.000 milijardi dolara. Dubioza na hipotekarnim kreditima je 30.000
milijardi dolara. Javni dug države se približava svoti od 20.000 milijardi dolara,
koliko skoro i iznosi godišnji BDP. Svi u SAD i dalje žive na dug, a ogromne
prohteve podanika FED ispunjava nastavljanjem štampanja dolara bez pokrića.
Isto stanje rasta dugova dešava se i u državama članicama EU.
O tome ne sme da se govori. Sve je pod velom tajne.
Teško je, posle tolikog nekontrolisanog štampanja evra bez pokrića, tačno i reći
koliki su dugovi zemalja EU. Prema mojim saznanjima, sa tržišta tih zemalja,
koje pratim tri decenije unazad, zajedno sa mojim poslovnim partnerima iz
tih zemalja, smatram da ukupni dugovi Grčke iznose preko 700 milijardi evra,
Španije preko 2.100 milijardi evra, Italije – 3.400 milijardi evra, Francuske –
4.800 milijardi evra, Nemačke – 7.500 milijardi evra i velike Britanije preko
9.300 milijardi evra.

Kako će te države da vrati tolike dugove?
Nema odgovora.
Kako će se Dojče banka da izvuče iz velikog finansijskog kolapsa, kada ima
preko 75.000 milijardi evra asetsa sa kojima ne zna šta da radi?
To su ključna pitanja na koje odgovore mora da daju evropski ekonomist i same
države, ako žele da se izvuku iz sadašnjeg propadanja.
Dugovi se, dakle, gomilaju i odlaže se rešavanje ovog problema. U sistem koji
ne funkcioniše ubacuju se neprekidno sve veće količine sveže štampanog novca.
Niko nije spreman da iznese suštinu problema. A mnogi moćnici znaju o čemu
se radi. Svi čekaju da se nešto samo od sebe dogodi.
Šta može još da se dogodi? Kako se osloboditi tereta dugova?
Državni kapitalizam
Neoliberalna ideologija doživela je najveći poraz onoga trenutka kada je država
otpočela da nacionalizuje privatne kompanije i banke. Sve što su do tada
propovedali i za šta su se borili tržišni fundamentalisti palo je u vodu pred tim
surovim činjenicama. Pokazalo se pravo lice okrutnog neoliberalizma. Laž se
više nije mogla sakriti. Svetska prevara je razotkrivena.
Pune četiri decenije nametali su ostalim državama i narodima recepte koji
nisu važili za njih. Cilj tih šok-terapija i operacija bez anestezije bio je, kao što
sam već istakao, slom nacionalnih ekonomija i brisanje nacionalnih identiteta.
Rušenjem nacionalnih ekonomija otvoreno je tržište za multinacionalne
kompanije, a brisanjem nacionalnog identiteta građani su postali konzumenti
potrošačke civilizacije u kojoj su vladale multinacionalne korporacije.
Kada je nastala kriza, politička oligarhija SAD je, brže-bolje, počela da
primenjuje sve ono protiv čega se decenijama, na rečima, borila.
Ovde moram da istaknem svoje iskustvo sa tog tzv. slobodnog tržišta u razvijenim
zemljama. Naime, godinama sam imao kompanije u zemljama EU i SAD i
godinama smo se susretali sa ogromnim preprekama za uvoz najkvalitetnije robe
iz nerazvijenih zemalja na ta razvijena tržišta. Recimo, najkvalitetnija bugarska
vina pokušali smo 1993. godine da izvozimo u SAD i trebalo nam je preko
osamdeset papira, dozvola, sertifikata, potvrda i, na kraju, nismo uspeli ništa
da uradimo, nego smo prvo morali robu da ubacimo u Kanadu, pa tek odatle
da je izvozima za SAD. Isti slučaj je bio i sa drugim gotovim proizvodima, osim,
naravno, sirovina koje su bez ikakvih problema prelazile granicu razvijenih
tržišta. Nerazvijena tržišta uvek su služila razvijenim kao velika sirovinska baza
iz koje su mogla da crpe velike profite.

52 SRBIJA DANAS
Sve ovo navodim kao primer da nikada tržišta razvijenih država nisu bila
otvorena i slobodna, nego su uvek bila pod velikim administrativnim
preprekama i zabranama, branila su trista godina svoju industriju i proizvodnju,
sve dok nisu stvorila moćne multinacionalne korporacije i tek tada, kada
su postala moćna i kada su postala monopolisti, počela su da propovedaju
ideologiju otvorenog i slobodnog tržišta, jer su lako mogla u toj neravnopravnoj
tržišnoj utakmici da poraze male kompanije iz nerazvijenih država. Najveća
prepreka slobodnoj trgovini bila je umotana u propagandu o standardizaciji
koja se, na kraju, pretvarala isključivo u ekonomsku politiku zaštite tržišta
razvijenih država. Globalizacija je bila velika prevara političke oligarhije i
multinacionalnih kompanija razvijenih država i omogućila je da razvijene i
bogate države, kompanije i pojedinci, postanu još bogatiji i još moćniji, na štetu
nerazvijenih država i naroda i na štetu svoje srednje klase koja je, u poslednje tri
decenije ubrzanog sprovođenja ovog neoliberalnog modela, potpuno propala i
osiromašila.
Svetska ekonomska kriza ogolila je tu prevaru.
Pošto nije imala valjana rešenja koja bi ponudila za strukturalnu promenu
savremenoga kapitalizma, politička oligarhija je, uplašena dubinom krize i
brzinom njenog širenja, odlučila da otpočne državni intervencionizam u privredi
kako bi, štampanim dolarima bez pokrića, spasila sistem koji se urušavao. Sve
marketinške parole o slobodi tržišta, preduzetništvu, konkurenciji i globalizaciji
pale su u vodu. Svako je hteo da spasi samo svoju kožu i otpočelo je neograničeno
i nekontrolisano intervenisanje nacionalnih država, u nastojanju da spasu
sopstvene privrede. Hiljade milijardi doštampanih dolara i evra upumpavane
su u privredni sistem koji je preko noći propadao.
Koliko je ovaj sistem već propao i koliko se ludilo zaduživanja raširilo,
najbolje govore podaci koje dobijam, radeći decenijama na svetskim tržištima,
razgovarajući sa mojim poslovnim partnerima. Naime, javna je tajna da je
država Italija dozvolila štampanje evra bez pokrića i mafijaškim organizacijama
u Napulju, kojima je to trenutno najunosniji biznis, jer papir bez pokrića
ubacuju u finansijski sistem EU i tako potpomažu urušavanje samoga sistema.
Danas više ni nema kontrole o količini evra koja se štampa, jer svako radi bez
kontrole, po svojim potrebama.
O pljačkanju putem finansijskog trejdinga uglavnom se javno ćuti. Pisao sam
pre nekoliko godina o dešavanjima na razvijenim finansijskim tržištima, pod
okriljem FED-a, o tome kako se oročavaju veliki depoziti i kako se isplaćuju
nedeljni profiti i do 30%: za klijente koji blokiraju depozite na godinu dana,
nedeljna zarada je do 15%, dok sve ostalo uzimaju trejderi, brokeri, advokati i
posrednici.

Kako je moguće na finansijskim transakcijama nedeljno zaraditi 30%, odnosno
mesečno 120%? Odakle se stvaraju i isplaćuju tolike mesečne zarade?
Koji posao može da odbaci tolike profite?
Nema takvog posla na tržištu.
Tako visoke zarade mogu se ostvariti samo u saradnji sa FED-om i Vol stritom,
jer oni jedino mogu da izvlače toliki novac na štampanju dolara i evra, oni su
jedino ovlašćeni da nastave sa takvom narkotizovanom politikom uništavanja
svetskih finansija i uzimanja nenormalnih zarada.
Zašto se o svemu ovome ćuti?
Zašto se ne piše o izdavanju lažnih SWIFT MT760?
Zašto se ne govori o izdavanju lažnih garancija?
Ko to sve dozvoljava?
Zašto?
Zašto se i dalje veliča brza i laka zarada?
Zašto su i dalje finansijske transakcije najveće spekulacije na tržištima?
Koliko ima asetsa na tržištima?
Gde je nestala gotovina?
Zašto su banke prepune novca, dok je privreda potpuno nelikvidna?
Može li se kriza rešiti nastavkom finansijskih spekulacija i uništavanjem realne
ekonomije?
Može li se kriza rešiti nacionalizacijom i državnim kapitalizmom?
Državni kapitalizam se primenjuje u središtu neoliberalne ideologije.
Socijalizacijom nastalih gubitaka pokušava se spasiti sistem bez perspektive.
Sistem koji se bazirao na raslojavanju, manipulacijama, spekulacijama,
monopolima i pljačkanju siromašnih naroda i nerazvijenih država. Pohlepni
kazino-igrači uspeli su da izvedu novu prevaru i da preplašenu političku
oligarhiju primoraju da novcem poreskih obveznika i štampanjem novca na
račun svih građana pokriju narastajuće gubitke koje su sami stvorili. Neoliberalni
fundamentalisti su pokazali svoje pravo, kriminalno lice. Kada su, privilegovani
na monopolizovanom tržištu, stvarali profite, onda su sebi isplaćivali
astronomske bonuse. Međutim, kada su njihove kompanije bankrotirale, zbog
pogrešno vođene poslovne politike, oni su nastavljali sebi da isplaćuju bonuse,
dok su gubici pokrivani na teret države, odnosno poreskih obveznika. Bio je to
spas za pohlepne tajkune i njihove političke mentore.

54 SRBIJA DANAS
Državni intervencionizam je nastavljen. On je samo privremeno odložio slom
savremenog kapitalizma. Kupuje se vreme i produžava agonija. Cena izlaska
iz krize se uvećava. Neko će morati da plati tu cenu. Ko? Videćemo. Istorijsko
iskustvo nas uči da cenu uvek plaćaju narod i sirotinja.
Mora doći do promena. Sadašnje stanje postalo je neizdrživo. Ali, toga novoga
još uvek nema. Svi zatvaraju oči pred istinom i samo hrabri pojedinci iznose
svoja rešenja. Samo hrabri intelektualci govore o narastajućem problemu i
predlažu konkretna i operativna, sistemska rešenja.
Šta će se dogoditi?
Na sve strane slušam ista zabrinuta pitanja uplašenih ljudi.
Građani postaju svesni da ovo stanje u društvu i svetu neće na dobro izaći.
Scenario raspleta
Kada govorimo o mogućim raspletima sadašnje krizne situacije, onda to
posmatramo sa stanovišta onih koji upravljaju svetom i onih koji su do velike
svetske ekonomske krize i doveli. Videli smo da se krize namerno izazivaju,
kako bi se napravile nove preraspodele bogatstva i moći.
Šta moćni smišljaju? Koja su rešenja najbolja za njih? Vol strit, Pentagon i Bela
kuća imaju nekoliko mogućih scenarija izlaska iz ove krizne situacije:
1. Svetski rat – političkoj oligarhiji Imperije odgovaralo bi da izbije svetski
rat. Recimo, najidealnije bi bilo da zarate Rusija i Kina, a da Imperija
snabdeva zaraćene strane oružjem i namirnicama, pa da na taj način,
kao nekada, povrati izgubljenu slavu. Na sreću, ni Kina ni Rusija nisu
voljne da ratuju. Ali opasna žarišta su, opet, Balkan, Ukrajina, Sirija,
Pakistan, Indija i Severna Koreja.
2. Svemirska energija – njima bi odgovaralo da svemirski brod na Marsu
nešto iskopa, to što iskopa da prebaci na zemlju i da Imperija godinu
dana ima energetski izvor i da ne zavisi od uvoza energenata iz sveta i
da, ako je ikako moguće, deo energije preprodaje ostatku sveta Ali, te
svemirske energije još uvek nema.
3. Nova roba – spas se može pronaći u masovnoj proizvodnji neke
nove robe, poput nekada PC računara i mobilnih telefona, koja bi se
proizvodila u SAD i prodavala čitavom svetu. Koja je to roba? Roboti?
Previše su skupi i nisu još dovoljno praktični za svakodnevnu upotrebu.
To treba da bude roba od opšteg interesa za čovečanstvo. Roba koja
neće biti skuplja od 500 dolara i koja će svakom čoveku biti potrebna.
Trenutno nema takve robe.
4. Građanski rat u Imperiji – to je jako loše rešenje. Ali, ne treba ga
isključiti. Pojedini ruski stratezi, koji su predvideli svetsku ekonomsku
krizu, uveliko pišu o tome i predviđaju podelu SAD na šest novih
nezavisnih država. Građanski rat bio bi poguban za Imperiju, ali i za
ostatak sveta. Rasna, etička, verska i klasna podeljenost Imperije dovela
bi do rata svakog protiv svakog i to bi bila nekoliko hiljada puta gora
priča nego namerno izazvana balkanska klanica. Ne želim da razmišljam
o ovom scenariju. Stradali bi ponovo nevini građani, dok bi se oligarhija
izvukla i ostala nekažnjena.
5. Hiperinflacija i nova valuta – jedno od mogućih rešenja, najbržih i
najmanje bolnih, kojim se mogu, preko noći, poništiti svi dugovi,
restartovati totalitarni sistem, izbaciti nova valuta i otpočeti novi krug
zla, koji će trajati mnogo kraće nego prethodni, jer se danas sve ubrzava
i propali modeli ne mogu trajno da opstanu.
6. Reforme društva – prema mome mišljenju, ovo je jedini scenario
koji donosi trajno rešenje, koje otvara nove perspektive kapitalizmu i
koja kažnjava samo pohlepnu političku oligarhiju i svetske tajkune, za
zlo koje su naneli svetskoj privredi. Treba izvršiti sistemsku reformu
kapitalizma iz temelja, reformu koje će dovesti do uspostavljanja nekog
novog društva. To novo društvo nije više kapitalizam. Nazivam ga –
humanizam jer, za razliku od svih dosadašnjih društava, počiva na
potpuno drugačijim društvenim vrednostima.
Koji će scenario da pobedi?
Teško je to danas reći. Iskreno se zalažem da se počne od reforme kapitalizma i
nastanka, najpre, narodnog kapitalizma, koji će se kasnije, razvojem tehnologija
i oslobađanjem iz carstva rada, postepeno da se reformiše prema društvu
humanizma. Sve ostale opcije ponovo nas vode na početak. Sve smo ih već
imali: revoluciju, komunizam, nacizam, fašizam, socijalizam, kapitalizam,
krize, ratove, revolucije... I, opet, u krug. Sve iznova. Samo uz mnogo veći
broj žrtava i smanjivanje stanovništva na tzv. zlatnu milijardu. Sve je moguće.
Ništa ne sme da nas iznenadi. Čovek je u svojim glupostima nepredvidiv. U
istoriji čovečanstva jedino se trajno održala – ljudska glupost. Ljudska glupost
je neprolazna i neuništiva pojava. Ljudska glupost je kosmička pojava. Borba
protiv ljudske gluposti treba da bude prioritet savremenog čovečanstva.
Narodni kapitalizam
Prvi korak ka izgradnji nekog drugačijeg društva, koga sam nazvao humanizam,
mora da počne reformom postojećeg kapitalizma. Smatram da evolutivnim
putem, bez velikih potresa i žrtava, moramo da prelazimo na novo društveno
uređenje. Ako sam već označio temeljnu reformu kapitalizma kao prvi početak
i način izlaska iz sadašnje svetske ekonomske krize, onda je red da navedem i
neke elemente tog narodnog kapitalizma.
Pod narodnim kapitalizmom podrazumevam sledeće:
• Privatna svojina i sloboda preduzetništva,

56 SRBIJA DANAS
• Državna i mešovita svojina, razvoj akcionarstva,
• Ukidanje monopola i slobodna konkurencija,
• Pravedna raspodela i poštena globalizacija,
• Nacionalna ekonomija i nacionalni identitet,
• Zabrana privatizacije prirodnih resursa,
• Stvaranje održive ekološke planete,
• Podizanje srednje klase,
• Stvaranje nove planetarne elite,
• Iskorenjivanje siromaštva, bede, prosjačenja i prostitucije,
• Podizanja životnog standarda najsiromašnijih slojeva,
• Besplatno osnovno lečenje,
• Besplatno školovanje,
• Smanjivanje državne administracije i nameta,
• Razvoj nauke i tehnike, oslobađanje čoveka iz carstva rada i ulazak u carstvo
slobode
• Vladavina prava i pravda,
• Duhovni preporod i moralna katarza.
Narodni kapitalizam je akcionarski tip kapitalizma u kome se otklanjaju
sve suprotnosti neoliberalnog kazino-kapitalizma. On treba da omogući
ravnomerniji razvoj planete, razvoj naučnog i tehničkog progresa, ulazak u
novu eru svemirskih putovanja, naseljavanje ljudi u svemiru, lečenje današnjih
neizlečivih bolesti, transfer energije i svojih misli kroz vreme i prostor, dok
će čovek, istovremeno, uspeti da sačuva svoju izvornu prirodu, svoj smisao i
suštinu, ljubav prema bližnjem i zajednici, i svoju misiju u kosmosu.
Da li je to moguće?
Apsolutno.
Duhovnim preporodom i moralnom katarzom čovek može da postigne to
jedinstvo – da bude moderan i da sačuva vrednosti koje ga čine čovekom.
Zajednica
Savremeno čovečanstvo upalo je u sopstvenu zamku. Zamku pohlepe.
Neoliberalni kazino-kapitalizam deformisao je savremenog čoveka pretvarajući
ga u pohlepnu životinju, kojoj treba što više da proždire i što češće da zadovoljava
svoje narasle i napumpane nagone. Pohlepno čovečanstvo guta sve odjednom,
ne bira, ne ostavlja ništa za budućnost, živi životom ovde i sada, grabi, otima,
uzima, prisvaja što više za sebe. Što više uzima njegova praznina sve je veća,
ponori u duši sve su dublji, nezadovoljstvo sopstvenim životom sve je veće.
Dokaza za to imamo bezbroj. Filmski glumci, uspešni sportisti, megazvezde,
bogati biznismeni i ljudi koji su se dokopali slave, bogatstva i moći nisu srećni,
piju sedative, leče se od depresije, alkohola, droge, mnogi pokušavaju da se
samounište jer ne vide smisao u takvom životu.
Najveća svetska manekenka Naomi Kembel postigla je sve: ima novac, ugled,
slavu, priznanje i moć, ali duboko je nesrećna i nijedan dan ne može da provede
bez psihijatrijskog nadzora. Čuveni glumački par, Bred Pit i Anđelina Džoli,
imali su takođe sve, ali on se leči od alkohola, a ona od depresije. Na kraju, ni to
im nije pomoglo da ostanu zajedno. Nemački sedamdesettrogodišnji milijarder,
koji je u svetskoj krizi sa sedam milijardi evra pao na dve milijarde, izvršio je
ubistvo bacivši se pod voz. Nije mogao da podnese taj gubitak, zaboravljajući da
polovina planete živi na dva dolara dnevno.
Zašto je sve to tako?
U čemu je problem?
Bolesno društvo stvara bolesne pojedince. Bolesni pojedinci su očajni, uprkos
svom postignutom uspehu. Ali šta je uspeh? Po koju cenu je postignut taj uspeh?
Pohlepno prisvajanje i uzimanje više od života ne znači da ćete ispuniti čitav
život. Život nije u otimanju i uzimanju samo za sebe. Život se sastoji u davanju.
Život se sastoji u skladu pojedinca i njegove zajednice. Zajednice koju pojedinac
ne doživljava kao neprijateljsku, nego kao sastavni deo sebe i svog bogatog
unutrašnjeg života. Zajednica je samo prirodan nastavak njegovog kvalitetnog
unutrašnjeg života. Ispunjen čovek ima ispunjen život. Čovek bogat vrlinama
ima bogat život. Novac nije cilj života. Novac je sredstvo koje treba da posluži
boljem životu. Novac treba da nam služi, a ne da mi služimo i robujemo novcu.
Komercijalna civilizacija namerno je zamenila ove teze i čoveka pretvorila
u konzumenta potrošačke civilizacije. Holivudska propaganda stvorila je
grabežljivog, sebičnog, sitničavog i pohlepnog potrošača. Izgubljena je mera,
svrha, smisao i sam život u tom pohlepnom proždiranju svakodnevice.
Savremeni čovek je obučen da sve oko sebe uništi, samo da njemu bude ugodno
i da uživa u prisvojenim blagodetima. Tako se uništava priroda oko nas. Tako
je došlo do pojave ozonske rupe i klimatskih promena. Otopljavanje je nastalo
kao kazna za prekomernost i proždrljivost čovečanstva.
Komercijalna civilizacija je na pogrešnom putu. Potrebno je da se vratimo na
pravi put. Put izbavljenje i spasa čovečanstva. Zbog toga kažem da kriza ima i
svoju drugu stranu medalje, da je nastala i kao kazna za pohlepu i sebičnost.
Ona je poslednja opomena čovečanstvu da se vrati na put ljubavi i da poštuje
svoju meru. Čovečanstvo mora da se vrati brizi o – zajednici. Kojoj svi moramo
da pripadamo, ako hoćemo da sačuvamo planetu od daljeg uništavanja i ljudski
rod od sigurnog nestanka.
Kriza je novi izazov za posrnulo čovečanstvo. Kriza je velika prilika da se nešto
promeni i da se spreči uništavanje ljudske vrste na planeti. Priroda će nekako
preživeti, ali ostaje otvoreno pitanje hoće li sumanuti ljudski rod da preživi
kataklizmu koju je sam pokrenuo.

58 SRBIJA DANAS
Borba za novog čoveka i ljudsku zajednicu počinje danas. Nema vremena za
čekanje. Vreme nam je isteklo. Moramo nešto učiniti i za sebe i za svoje pokolenje.
Moramo učiniti nešto za ljudska bića. Zato nema predaje i razočaranja, pred
našu generaciju postavljen je veliki istorijski i civilizacijski zadatak.
Moramo da naučimo da se ponašamo prema zahtevima istorijskog i
civilizacijskog doba u kome živimo.
Duhovni preporod
Vreme blagostanja je prošlo. Vreme neumerenosti i obilja je završeno. Čovečanstvo
ne može da živi iznad svojih mogućnosti. Vreme pohlepe, otimanja, uzimanja,
prevare, krađe i grabeža mora da nestane. Umesto brige samo za sebe i svoje
potrebe, moramo pronaći svoje središte u zajednici ravnopravnih ljudi. Rekao
sam: zajednici ravnopravnih, a ne jednakih, jer nikada univerzalne jednakosti
neće biti, niti treba da je bude. Svi se ljudi razlikuju i ta različitost treba da nas
spoji u jedinstven sklad koji će nam omogućiti da sačuvamo planetu i čoveka
kao vrstu u nestajanju.
Duhovni preporod je jedini spas za posrnulo čovečanstvo. Duhovni preporod
i uzdizanje posrnulog i ozdravljenje obolelog čoveka mogu da dovedu do
ozdravljenja čitave zajednice i spasa čovečanstva. Duhovni preporod je jedini
način da izađemo iz sadašnjih nagomilanih i nerešivih problema.
Ekonomsku krizu možemo vrlo brzo rešiti, ali ako ne uspemo da duhovno
obnovimo čovečanstvo, onda će se ta kriza za kratko vreme ponovo pojaviti, u
još gorem i težem obliku.
Duhovni preporod treba da počne odmah i to od svakog čoveka ponaosob.
Ne treba čekati da vas neko povede ili povuče. Svako mora da učini napor da
pobedi sam sebe. A moramo prvo da počnemo od sebe. Mi smo sami sebi
najveći problem. I taj problem moramo da rešimo.
Zadatak ove generacije je da napravi taj veliki zaokret ka – novom dobu. Dobu
u kome će se ceniti poštenje, požrtvovanje, ljubav, rad, odricanje, zajednica,
iskrenost, pravda, moral i svaki čovek, bez obzira na versku, nacionalnu,
rasnu ili neku drugu pripadnost. Novom dobu u kome neće biti manipulacije
i spekulacije. Novom dobu u kome će slobodan čovek sebe ispunjavati kroz
zajednicu drugih slobodnih ljudi.
Opasnosti
Moram i ovo da istaknem: ukoliko čovečanstvo bude tražilo brže i jednostavnije
puteve za svoje ozdravljenje, ukoliko ne bude izvršen duhovni preporod o
kome ovde pišem, onda postoji velika opasnost da upadnemo u veliku nevolju

i da, tražeći prečice i olakšice, upadnemo u novi totalitarizam koji će konačno
potpuno uništiti čovečanstvo.
Totalitarizam samo menja maske, nikada svoje pogano lice.
Ne isključujem mogućnost da čovečanstvo ponovo pogreši pravac kretanja. Ne
isključujem mogućnost da se, u trenucima najvećih izazova, kada se milioni
ljudi budu nalazili na ulicama u bedi, siromaštvu i očaju, ne naraste neki novi
totalitarni pokret i neki novi mesija i izbavitelj, vođa i lider, koji će ponuditi
lakši put. Ne isključujem mogućnost, dakle, da se pojavi novi nacizam, novi
fašizam i novi komunizam koji će uplašenog i siromašnog čoveka uterati u tor i
ponuditi mu toplotu i sigurnost stada.
Biće to veliki nazadak za čovečanstvo i novo veliko iskušavanje.
Biće to put u pakao iz koga nema izlaska.
Hoće li se to dogoditi, ostaje da se vidi.
Duboko se nadam da će pamet, ipak, nekako nadvladati.
Ali, ne treba isključiti ni ovu opasnost.
Moramo sebe i mlade generacije pripremiti i za to teško vreme.
Da li ste vi, dok čitate ove redove, svesni ove opasnosti?
Budite iskreni i to recite sami sebi.
Srbija i neoliberalizam
O ovoj temi sam od 2000. godine do danas napisao toliko tekstova i dao
toliko intervjua da je iluzorno ponavljati sve ono što je već dobro poznato
delu prosvećene javnosti, zabrinutoj za sudbinu Srbije i svoje porodice u ovim
kriznim vremenima.
Prvi sam javno ustao i izneo kritiku neoliberalizma, kritiku koja se tada smatrala
velikom jeresi, ali strpljenje, upornost i doslednost pokazale su ko je bio u pravu,
ko je stručan i ko je tačno predvideo šta će se dogoditi.
Danas je postalo dosadno slušati kritiku neoliberalizma, ta kritika je postala
opšte mesto.
Trebalo je u prvim trenucima ustati protiv te svetske pošasti i objasniti
zavedenom narodu kakva se nesreća nadvila nad Srbijom.
Nažalost, nesreća još uvek nije prošla.
Još uvek imamo ostrašćene tržišne fundamentaliste u Srbiji, koji brane svoju
propalu neoliberalnu ideologiju.

60 SRBIJA DANAS
Poslednje utvrđenje u odbrani urušenog svetskog neoliberalizma ostalo je danas
u Srbiji. Zapravo, izdajnički i konvertitski režim u Srbiji nastavio je dosledno da
sprovodi sve postulate iz propalog neoliberalnog modela, daljim uništavanjem
države i naroda.
Neoliberalizam je u Srbiji došao na vlast nakon petooktobarske kontrarevolucije,
kada su iz Imperije u rastrojstvu poslati novac i logistika za rušenje despotskog
režima, i do danas je, posle tolikih dokazanih promašaja i štetnih posledica,
na delu neoliberalni koncept kojim je slomljena kičma nezavisne države Srbije.
Naime, upravljači sveta su, zbog svega što se dešavalo u poslednjih dve decenije,
zbog zločinačkog NATO bombardovanja, doneli odluku da se konačno i trajno
porazi remetilački faktor na Balkanu, da se Srbi, napokon, pokore i da se kazne
za sve nevolje koje su im naneli proteklih decenija i vekova.
Jedini pouzdani način da se to zaista i desi bio je da se primeni neoliberalni
koncept i na vlast dovede namesnička vlada koja će sprovesti unutrašnju
okupaciju Srbije. Tako se i dogodilo. Nakon rušenja despota, umesto da dođe do
izgradnje demokratije i vladavine prava, uspostavljen je totalitarni neoliberalni
režim koji je rasprodao kapitalna dobra u državi, zadužio državu i građane i
Srbiju danas doveo do potpunog kolapsa.
Srbija je na pragu socijalne revolucije.
Nametnuti neoliberalni koncept i nametnuti nestručni i pohlepni političari
uništili su Srbiju.
Ugrožena je državnost Srbije i Srbi su na putu nestanka.
Ukoliko se ne izvrši duhovni preporod i ekonomske reforme u Srbiji, postoji
velika opasnost da država Srbija nestane i da se ponovo svedemo na Beogradski
pašaluk, što je dvovekovni san onih koji upravljaju svetom.
Šta će biti sa Srbijom i Srbima?
Ko o tome odlučuje?
Zabluda je da o tome odlučuju neki moćni centri u svetu. Istina je da odlučujemo
mi sami.
Srbi sami biraju svoju sudbinu. Srbi sami biraju šta će da urade i kako će da
se ponašaju. Nemamo velikog izbora. Ako sve ostane po sadašnjem, ako se
ništa ne promeni, ako nastavimo da se samouništavamo, svađamo, ne radimo
i trošimo više nego što proizvodimo, sigurno ćemo doživeti subinu Hazara i
nestaćemo kao narod, jer smo bili nesposobni da imamo svoju državu i da se
samoorganizujemo i opstanemo.
Ako počnemo iz korena odmah da se menjamo, ako promenimo nametnuti
koncept i nametnute ljude bez znanja i iskustva, pohlepne, pokvarene i
podle, ako sprovedemo duhovni preporod i istinske ekonomske reforme, ako
se pošteni, vredni, radni, štedljivi, iskusni, pametni i dobri ljudi uključe u
preporod Srbije, ako odredimo viziju – šta nam je činiti u narednih sto godina,
ako budemo iskreni i posvećeni interesima države, nacije, porodice i svojim
ličnim interesima, onda je to pravi put ozdravljenja Srbije.
To je jedan veliki izazov za ovu generaciju.
Smatram da je veliki zadatak pred nama i spreman sam da u tom preporodu
učestvujem i da dam svoj lični doprinos.
To radim već tri decenije i to je moja obaveza.
Gde ulagati?
Za sve one koji su uplašeni i koji strahuju od kataklizme, koji misle samo na
sebe, evo pouzdanog saveta gde da investiraju slobodna novčana sredstva koja,
ukoliko ostanu u hartijama, mogu da propadnu:
1. Znanje – sve što imate ulažite u znanje vas i vaše dece, to je najbolja
investicija;
2. Zlato i srebro – kupujte, jer će to biti jedini novac koji vredi i cena će
mu skočiti višestruko;
3. Selo: zemlja, voda i šuma – potrebni su da biste mogli da prehranite
porodicu i prijatelje;
4. Energija – minihidroelektrane, biomasa, energija vetra i sunčana
energija;
5. Nekretnine – u velikim gradovima, za izdavanje.
Ako sam vam pomogao da se opredelite, nemojte mi zahvaljivati.
Pomozite nekome ko ne bude ovo čitao.
I širite ideju dalje.
Moj obračun sa njima

I na samom kraju, imam potrebu da napišem nešto i o mom obračunu sa
bahatim i bezobraznim neoliberalima koji, uprkos tome što veličaju tržište i
konkurenciju, parazitiraju godinama na državnim jaslama ili donacijama
bogatih stranih fondova.
Pune 33 godine sam na finansijskom tržištu, preko 27 godina sam privatnik,
nikada nisam radio za državu, nisam primao platu iz budžeta, uvek sam
zarađivao na tržištu i zapošljavao na hiljade ljudi koji su radili u poslovnom
sistemu koji sam stvarao, u opoziciji sam trideset godina, opozicija sam ljudskoj
gluposti, primitivizmu, bahatosti, manipulaciji, spekulaciji, krađi i laži, ali među
prvima sam predvideo krah neoliberalnog kazino-kapitalizama i prozreo sam
na vreme prevaru mešetara sa Vol strita.

62 SRBIJA DANAS
Slika 4: Tranzicijski New Deal
Bilo je to na samom početku devedesetih godina, kada su svi u Imperiji gledali

supersoničnu lokomotivu razvoja. Imao sam tu sreću da u Njujorku ručam sa
izvršnim direktorima Vol strita i tada sam shvatio da su spremili jednu veliku
svetsku prevaru. Opomenuo sam javnost, pisao i govorio šta se sprema. Ali, sve
je bilo uzalud. Medijska blokada i manipulacija demokratijom učinile su svoje.
Politička oligarhija i tajkuni kreditima su vešto potkupili savest čovečanstva.
Ova kriza je skinula mistični i magleni veo sa te velike prevare.
A kada sam u južnoj Kini, tačnije u šumama u blizini Šenžena, koji se tek podizao,
u aprilu 1993. posetio radne koncentracione logore u kojima je 4.000 dece, između
9 i 14 godina starosti, šilo patike za Adidas, Ribok i Najke, shvatio sam samu suštinu
tog neoliberalizma. Shvatio sam svu njegovu opasnost i podlost.
Nažalost, ni tada moje reči nisu uspele da otrezne zadojenu i opijenu javnost.
Nakon petooktobarskog prevrata, već 9. oktobra 2000, prvi sam napisao kritički
tekst o vlasti koja dolazi sa ulice, koja je sa automatima ušla u sve institucije
sistema i počela da otima vlast lično za sebe, uz veliku pomoć okorelih
kriminalaca i ubica, prvi sam napao novu vlast koja je jakobinskim kriznim
štabovima pravila termidor u privredi i stao sam u odbranu preduzeća i građana
od tog novog nasilja. Prvi sam se sukobio sa tržišnim talibanima, njihovim
mentorima, nevladinim grupacijama za podršku reformama, institutima za
slobodna tumačenja vladinih mera i čitavoj toj bulumenti birokrata, profesora,

naučnih radnika, partijskih komesara i estradnih intelektualaca koji su branili
jedan pogrešan i nametnut neoliberalni koncept.
Naravno, svi su oni vrlo lepo profitirali na tome konceptu i napravili lične
kapitale i karijere.
Taj koncept i ti ljudi uništili su Srbiju. To je jedina istina.
Građanima Srbije to je tek danas jasno. Danas, kada je sve upropašteno.
Moj obračun sa njima pokazao je da ima poštenih, pametnih i iskusnih
stručnjaka koji misle svojom glavom i koji nude nešto drugo, neki drugi koncept
i neke druge, bolje ljude, ali ti ljudi su bili medijski izolovani i satanizovani.
Naši predlozi nisu mogli da prođu pred inflacijom eksperata i japijevaca, koji
su otpočeli operaciju bez anestezije, kako su se svojevremeno samohvalisali, i
počeli su da se igraju sa državom mada nisu imali nijedan dan radnog iskustva
u privredi i velikim državnim poslovima, Srbija nije mogla taj diletantizam i
nekompetentnost da izdrži.
Srbija je propala i građani su osiromašili.
Danas su sve maske pale.
Neoliberalizam je krahirao.
Samo tržišni talibani na vlasti u Srbiji pokušavaju da zadrže točak istorije. Oni
fanatički nastavljaju dalje. Oni se plaše svake promene, jer moraju da odgovaraju
pred zakonom i građanima Srbije, za svo zlo koje su nam naneli.
Srbija je na prekretnici.
Uprkos svemu, veliki sam optimista.
Civilizacija je na istorijskoj prekretnici.
Nastaje novo doba.
Puno velikih izazova.
Zapadna civilizacija mora da se menja.
Možemo li mi, drevni Srbi, da ponudimo umornim krstašima jednu novu veru
i duhovnost?
Može li praslovenska podunavska civilizacija da ponudi zapadnoj civilizaciji
spasenje?
Sledi jedan izuzetno dinamičan i interesantan period u razvoju Srbije.
Moja borba za vladavinu prava, demokratije i pravne državu se nastavlja.
Istovremeno, nudim novi koncept narodnog kapitalizma, koji će s vremenom
da preraste u humanizam.

64 SRBIJA DANAS
Novi koncept i nove ljude za spas Srbije.
Zaključak
Ništa nije večno.
Nije došao kraj istorije.
Naprotiv, otvaramo novu stranicu.
Stranicu koju ispisuju narodi koji nose duhovnost i moralnu vertikalu.
Neoliberalni kazino-kapitalizam je bankrotirao. Ideologija neoliberalizma je
mrtva. Potrebno je samo da je pokopamo. Da je bacimo na smetlište istorije.
Kriza je kazna za pohlepu. Ne možemo da trošimo više nego što proizvedemo.
Zlatno pokriće mora da se vrati. Moraju da se uspostave prave mere vrednosti.
Ne može štampanjem dolara da se reši kriza. Dolar i evro nestaju kao valuta.
Nova valuta mora biti pokrivena realnim vrednostima. Vreme obilja je završeno.
Čovečanstvo je ugroženo. Nastupa novo doba. Narodni kapitalizam je spas.
Ulažite u znanje. Duhovnim preporodom do spasa čovečanstva. Vladavinom
prava i razvojem demokratskih i građanskih institucija do civilnog društva.
Srbija je na prekretnici. Srbiji su potrebni novi koncept i novi ljudi. Srbija može
ponuditi čovečanstvu jednu novu političku ideju.
HUMANIZAM je budućnost naše zajednice

na planeti!

I
EKONOMSKA TEORIJA
I GLOBALNI ASPEKTI
O NEOLIBERALIZMU, GLOBALIZACIJI
I TRŽIŠNIM EFEKTIMA
Piše: Milorad Stamenović
Kratak osvrt na razvoj današnjeg ekonomskog sistema

Prema definisanju načela trgovačkog ili merkantilnog sistema, Adam Smit
navodi da se bogatstvo sastoji iz novca, da proističe iz dvojake uloge novca, kao
sredstva plaćanja i kao mere vrednosti.1) Novac predstavlja pravni, socijalni i
psihološki fenomen.2) Između ostalog, može se reći da predstavlja i kulturni
fenomen odnosno najveću kulturnu tekovinu a sam termin novac – money
– nastao je od reči moneta, koja je u početku označavala samo kovani novac
starog Rima, nastao u hramu boginje Junone Monete.3) Novac se često definiše
prema funkcijama koje obavlja, a najvažnije funkcije novca su: funkcija razmene
i mere vrednosti dok se dodatne funkcije novca ogledaju u novcu kao blagu,
sredstvu plaćanja, svetskom novcu. Jedna od najstarijih definicija novca tvrdi da
je novac bilo šta materijalnog i nematerijalnog porekla, što je opšte prihvaćeno
u zamenu za sve ostale robe i usluge odnosno kao protivvrednost za bilo koju
transakciju.4)
Novac kao sredstvo razmene i sredstvo plaćanja definisao je rast i razvoj tržišta
kroz vekove.
Ograničavajući faktori tržišta su u kapitalističkim zemljama vrlo rano pravili
podelu rada na istim tim tržištima.
Novac se kroz istoriju razvijao od robe pa do današnjeg novca kakav nam je
poznat u 21. veku. Pojava kovanog novca predstavljala je revoluciju koja je
trajala oko 2.500 godina i završila se u periodu Prvog svetskog rata (1914–1918),
kada je kovani novac u većini zemalja povučen iz upotrebe. Nakon povlačenja
kovanica, usledio je tzv. numerički sistem plaćanja (nakon pensatornog), i tada
je došlo i do formiranja kvantitativnog razmenskog odnosa dveju valuta koji je
poznat kao – devizni kurs.5)
1) A. Smith, Bogatstvo naroda (Zagreb: Kultura, 1952), 383.
2) B. Stojanović, Novac, konvertibilnost i platni bilans (Beograd: Megatrend
univerzitet, 2003), 2.
3) Ibid.
4) Raymond P. Kent, Money and Banking, 5th ed. (New York: Holt Reinhart and
Winston, Inc., 1966), 5.
5) B. Stojanović, Ekonomska istorija sveta do 16. veka (Beograd: Megatrend
Razvoj tržišta bio je preduslovljen istraživanjem novih geografskih lokacija
(tržišta), ali i razvojem proizvodnih pogona u razvijenim kapitalističkim
društvima u prošlosti.6) U Evropi, organizovana tržišta razvila su se mnogo
kasnije nego u SAD.7)
Sa početkom Prvog svetskog rata, zemlje su ukinule klasičnu konvertibilnost
i prešle na papirni standard, koji im je omogućavao da povećaju štampanje
novca kako bi finansirale potrebe rata, potpuno nezavisno od kretanja i veličine
zlatnih rezervi.
Sterlinška valutna zona je preteča savremenog sistema konvertibilnosti dok
su osnove posleratnog međunarodnog monetarnog sistema postavljene na
konferenciji u Breton-Vudsu 1944. godine, gde je uveden čvrst devizni kurs
(stopa oscilacije u visini od 1% od deviznog pariteta).
Pored ostalih tržišta obuhvaćenih ovim radom, devizna tržišta su se razvijala
tokom istorije a na njihov razvoj su u najvećoj meri uticali Smitsonijanski i
Bretonvudski sporazum. Kasnije, sedamdesetih godina 20. veka, nobelovac
Milton Fridman aktivno se zalagao za uvođenje plivajućeg deviznog kursa kao
i za uvođenje monetarističkog pristupa, zbog tržišne efikasnosti i prednosti
kreirane ekonomskom politikom. Dva rada Miltona Fridmana naročito su
uticala na podizanje nivoa svesti o potrebi za promenama. To su: „Teorijski okviri
monetarne analize“ (1970) i „Monetarna teorija nominalnog dohotka“ (1971).8)
Prilikom formiranja monetarističkog pristupa i napuštanja kejnsijanizma
kao teorije, glavni aduti novog pristupa bili su vezani za liberalizaciju tržišta
i kvantitativnu monetarnu teoriju. (Kvantitativnu monetarnu teoriju novca
razvili su klasični ekonomisti u 19. i početkom 20. veka i ona je zapravo teorija
o tome kako se određuje nominalna vrednost agregatnog dohotka, i koja govori
o tome koliko se novca drži shodno određenoj količini agregatnog dohotka;
ona je ujedno i teorija tražnje novca – ukazuje na to da kamatne stope nemaju
nikakvog uticaja na tražnju novca9).)
Džon Mejnard Kejns (John Maynard Keynes), u svojoj knjizi The general Theory of
Employment, Interest and Money iz 1936. godine, napustio je klasično stanovište da
je brzina opticaja konstantna i razvio teoriju tražnje novca, koju je nazvao teorijom
preferencije likvidnosti i ona je podrazumevala pitanje: Zašto ljudi drže novac?10)
6) D. Rikardo, Načela političke ekonomije (Zagreb: Centar za kulturnu delatnost,

1983), 151.
7) M. Casson, J. S. Lee., “The origin and development of markets: A business
history perspective”, u: Business History Review 85 (The President and Fellows of
Harvard College. ISSN 0007-6805; 2044-768X Spring 2011), 9–37.
8) I. Stojanović, Ekonomija (Beograd: Megatrend, 2001), 160.
9) F. Mishkin, Monetarna ekonomija, bankarstvo i finansijska tržišta, 7. ed.
(Beograd: Data Status, 2006), 517.
10) Ibid., 521.
70 SRBIJA DANAS
Dalji razvoj Kejnsove ideje nastavili su ekonomisti Vilijam Baumol (William
Baumol) i Džejms Tobin (James Tobin) koji su sasvim nezavisno razvili slične
modele tražnje novca. Između Fridmanove i Kejnsove teorije postoji nekoliko
razlika.
Nobelovac Milton Fridman aktivno se zalagao za uvođenje plivajućeg deviznog
kursa kroz radove: „Teorijski okviri monetarne analize“,1970. i „Monetarna
teorija nominalnog dohotka“, 1971. U okviru Smitsonijanskog sporazuma iz
1971, SAD su se saglasile da devalviraju dolar u odnosu na zlato za oko osam
i po odsto ($38 po unci zlata). Tom prilikom je uveden i plivajući devizni kurs
što je impliciralo povećanje obima trgovine valutama. Prilikom formiranja
monetarističkog pristupa i napuštanja kejnsijanizma kao teorije, glavni aduti
novog pristupa bili su vezani za liberalizaciju tržišta i kvantitativnu monetarnu
teoriju. Prvi matematički zapisi kvantitativne teorije novca ogledali su se u
okviru Fišerove jednačine razmene.
U moderno vreme, paritetima kupovne moći i kamatnih stopa može se vršiti
prognoza budućih fluktuacija na tržištu novca. Osim toga, danas postoje
i tehnike za smanjenje rizika od izlaganja deviznog kursa koje se ogledaju u
transakcionom, translacionom i ekonomskom riziku.11)
Ovim promenama, neoliberalistički koncept zapravo je dobio zamajac kojim se
aktivno uticalo na dalju liberalizaciju svih tržišta, tržišnih uslova, ali prvenstveno
deviznih. Liberalno devizno tržište dalje je otvorilo vrata finansijskom sistemu
koji je danas poznat a koji ima karakteristike uticaja i korelacije sa privrednim
ciklusima.
11) M. Stamenovic, T. Cvetkovski, D. Primorac, Challenges in forecasting exchange

rates by Multinational corporations in global finance era, ESD International
Scientific Conference. ISSN 1849-689X. Belgrade. May 2016.
V. Tornjanski. M. Stamenovic, Analysis of capital structure patterns of
multinational corporations, International multidisciplinary Scientific conference
EUROBRAND. ISBN 978-86-88065-31-3. Dec 2014.
M. Stamenovic, K. Stamenovic, Application of Quantitative methods on problem
solving, International multidisciplinary Scientific conference EUROBRAND.
ISBN 978-86-88065-31-3. Dec 2014.
M. Stamenovic, K. Stamenovic, Forecasting new technology in case of Forex
and Equity markets, International multidisciplinary Scientific conference
V. Tornjanski. M. Stamenovic, V. Pajic, S. Marinkovic, Evaluation of Eurobank
EFG Bank Development Priorities Using normative forecasting, Metalurgia
International. ISSN 1582-2214, Vol 4. 2013.
M. Stamenovic, K. Stamenovic, Suggested model of implementation of global
technology and operations strategy, Metalurgia International. ISSN 1582-2214. No
2-3. 2014.
Koncept neoliberalizma
Neoliberalizam se u radovima javlja kao termin u značajno većem broju slučajeva
nego bilo koja slična terminologija (npr. monetarizam, neokonzervativizam i
dr.).12) Takođe, pojam neoliberalizma koristi se u radovima da definiše različite
pojmove: set ekonomskih reformi, razvojni model, normativnu ideologiju,
akademsku paradigmu13). Prema istim autorima, neoliberalizam se definiše
kao političko-ekonomska paradigma našeg vremena – predstavlja različite
regulative i procese koje omogućavaju privatnom interesu da kontroliše što je
moguće više socijalnog života u cilju pospešivanja svog profita.14) Inicijalno se
pojam neoliberalizma vezuje za Margaret Tačer i Ronalda Regana i poslednjih
nekoliko decenija bio je dominantno globalni ekonomski trend koji je usvojen
od političkih partija centra ali takođe i levice i desnice, iako je, međutim,
ideja neoliberalizma nastala u nemačkoj Fajberškoj školi, sa ciljem da prikaže
modernizaciju liberalizma koja sa sobom nosi određene specifičnosti.15),16)
Slika 5: Tutori neoliberalizma

12) T. Boas, J. Gans Morse, Neoliberalism: From New Liberal Philosophy to Anti
Liberal slogan (Springer, 2009).
13) Ibid.
14) N. Chomsky, Profit over people, Neoliberalism and global order (USA, Seven
stories press, 1999).
15) T. Boas, J. Gans Morse, Neoliberalism: From New Liberal Philosophy to Anti
Liberal slogan (Springer, 2009).
16) Krilatica „Laissez-faire“ je u početku na najbolji način opisivala pojam liberalizma
– i to onog političkog. Liberalizam 20. veka vezao je pojam blagostanja za
ultimativno pravo na slobodu – verujući u moć demokratskih institucija.
72 SRBIJA DANAS
Ekonomski neoliberalizam predstavlja ekonomsku teoriju i ideološko ubeđenje
koje podržava maksimiziranje slobode individue i stoga smanjuje državni
intervencionizam na minimum.17)
Značajna je razlika u manifestaciji ekonomskog i političkog liberalizma. Postoje
brojni slučajevi u istoriji kada su društva primenjivala liberalne ekonomske
principe dok je vlada zapravo bila autokratska18). Današnji pojam liberalizma –
tzv. neoliberalizam, poigrava se fundamentalnim pristupom liberalizmu i vraća
nas na inicijalna tumačenja iz 19. veka. Međutim, svakako reinicira važnost
slobodnog tržišta i to bez centralno-planskih privrednih rešenja.
Neoliberalni koncept je na neki način definisan i rečima Adama Smita:
„Jednoobrazni, stalni i neprekinuti napor svakog čoveka da poboljša svoj položaj,
princip iz kog su javno i nacionalno izobilje prvobitno potekli, bio je dovoljno snažan
da održi prirodni poredak stvari ka poboljšanju, uprkos ekstravagantnosti država
i najvećih grešaka administracije. Nalik na nepoznati princip života životinja,
on često vraća zdravlje i vitalnost konstituciji uprkos ne samo bolesti nego i
apsurdnim receptima doktora.“19) Ovaj tekst može biti svojevrsna inspiracija
neoliberalima da brane tržišni koncept koji počiva na čovekovoj pohlepi ali i
na njegovom instinktu za samoodržanjem. Danas, postoje brojni deklarisani
protivnici neoliberalizma, takozvani antineoliberali (antiliberali), međutim,
sa druge strane, prema nekim istraživanjima, nije veliki broj onih koji sebe
potpisuju i javno deklarišu kao neoliberale.
Takođe, Adam Smit je, po rečima Erika S. Rajnerta20), odstranio iz svoje teorije
fenomen proizvodnje jer proizvodnju i trgovinu navodi kao rad. Rikardo je pak
nastavio stopama Adama Smita gde se rad smatra veličinom (fizičkom, kao
normativom) bez ikakvih kvaliteta. Osim toga, Karl Marks je priznao teoriju
Dejvida Rikarda o radnoj teoriji vrednosti. Na osnovu stava Erika Rajnerta,
liberalne i komunističke ekonomske teorije nastale su iz Rikardovog sistema jer
„na osnovu svog zajedničkog porekla u Rikardovom imaginarnom, statičkom
svetu bez trenja, ni komunistička ni liberalistička teorija državi ne daju neko
posebno mesto. Kod Marksa država treba da nestane“. U tome bi se složio i
Milton Fridman, ali sa neoliberalnog aspekta posmatrajući državu kao element
destabilizacije tržišnog sistema. Ideološki posmatrano, postoje jasni razlozi za
isključenje aktivnosti države (ili svođenje na minimum) sa aspekta održivosti
tržišta. Međunarodno devizno tržište funkcioniše bez mnogo državnog
intervencionizma (u poređenju sa ostalim tržištima) pa tako predstavlja odličan
17) V. Wikan, What is neoliberalism, and how does it relate to Globalisation?
(Internaitonal relations, 2015).
18) N. Chomsky, Profit over people, Neoliberalism and global order (USA, Seven
stories press, 1999).
19) A. Smith, Bogatstvo naroda (London), 325.
20) Rajnert je autor knjige Globalna ekonomija – kako su bogati postali bogati i zašto
siromašni postaju siromašniji (Beograd: Čigoja, 2009).
(matematički posmatrano) odnos ponude i tražnje nacionalnih valuta.21)
Po rečima Miltona Fridmana, brojne istorijske krize u SAD (koje su nastale
u SAD ali su kasnije razvile globalni karakter) izazvane su samo i isključivo
radi intervencionističke politike FED-a. Posmatrajući intervencionizam FED-a
kao preduslov nastanka krize i nazivajući ga „mitom o velikoj depresiji“22),
Fridman navodi da su mere monetarne i fiskalne politike hvaljene u trenutku
kada je ekonomija dobra, ali u trenutku deprecijacije, sva težina krize svaljuje
se na učesnike na tržištu. Takav pristup deluje potpuno neosnovano jer upravo
učesnici čine tržišni mehanizam održivim.
Istorijski gledano, kapitalizam počinje da se razvija s razvojem trgovine,
komunikacije, stvaranjem velikih gradova i ekonomskom konsolidacijom
nacija.23) Iako je tržište vrlo dinamično, njegov razvoj nekada ne može ispratiti
ponudu i tražnju, posebno u slučajevima preteranog uplitanja politike u
ekonomiju. Godine 2008, ponovljen je mit o uzrocima krize, gde se država
ne tereti kao njen glavni i odgovorni inicijator.24) Uticaj i razvoj globalizacije,
i pratećeg finansijskog sistema direktno implicira stvaranje privredno-
ekonomskih ciklusa koji dalje periodično dovode do pojava deprecijacije
posmatranih privreda, a usled progresa globalizacije imaju i kaskadni efekat na
globalno tržište, poput krize iz 2008. godine koja je predstavljena u tekstu.
U daljem cilju liberalizacije tržišta, važno je redefinisati ulogu države kao
„posrednika“ u svim tržišnim aktivnostima, koja posredstvom monetarne i
fiskalne politike upravlja tržišnim odnosima. Država može doprineti daljem
razvoju tržišta svojim dobrim upravljanjem, ili sanacijom određenih negativnih
efekata (možemo videti na primeru kriza), ali s druge strane svojim negativnim
21) M. Stamenovic, T. Cvetkovski, D. Primorac, Challenges in forecasting exchange
rates by Multinational corporations in global finance era, ESD International
Scientific Conference. ISSN 1849-689X. Belgrade. May 2016.
V. Tornjanski, M. Stamenovic, Analysis of capital structure patterns of
multinational corporations, International multidisciplinary Scientific conference
M. Stamenovic, K. Stamenovic, Application of Quantitative methods on problem
solving, International multidisciplinary Scientific conference EUROBRAND.
ISBN 978-86-88065-31-3. Dec 2014.
M. Stamenovic, K. Stamenovic, Forecasting new technology in case of Forex
and Equity markets, International multidisciplinary Scientific conference
M. Stamenovic, K. Stamenovic, Suggested model of implementation of global
technology and operations strategy, Metalurgia International. ISSN 1582-2214. No
2-3. 2014.
22) Great depression myth, preuzeto sa: https://www.youtube.com/
watch?v=dgyQsIGLt_w, Jun 2017.
23) J. Staljin, Marksizam i nacionalno i kolonijalno pitanje (Kultura, 1947), 16.
24) M. Fridman, Sloboda izbora (Novi Sad: Feljton, 1996), 24.
74 SRBIJA DANAS
delovanjem država zapravo generiše te iste krize i dovodi do povećanja oscilacija
odnosno u radu navedenih ekonomskih ciklusa.
Stvoreni finansijski sistemi su složeni i obuhvataju različite tipove finansijskih
institucija iz privatnog sektora, uključujući banke, osiguravajuća društva,
investicione fondove, finansijske kompanije i investicione banke, pri čemu su
sve pod strogim nadzorom države.25)
U SAD, kao najvećoj tržišnoj ekonomiji, od 1981. do 1982. godine, ukupna
proizvodnja dobara i usluga (koja se još naziva i agregatni autput), opala je, a
stopa nezaposlenosti, posmatrana kao procenat raspoložive nezaposlene radne
snage, povećala se na više od deset odsto. Nakon 1982. godine, ekonomija se
počela naglo razvijati, sve do 1989, kada je i stopa nezaposlenosti pala na pet
odsto.26) Ovakve promene su definisane kao poslovni ciklusi na koje između
ostalog u velikoj meri utiče i novčana masa ali i karakteristike liberalizacije
tržišta.27) Odgovornost za sprovođenje procesa liberalizacije je, pre svega, na
vladama zemalja, koje moraju da obezbede sve neophodne preduslove za njenu
efikasnu primenu i neometan prelazak na nove, tržišne principe poslovanja.28)
Poslednja globalna finansijska kriza počela je da pokazuje svoje efekte sredinom
2007. i 2008. godine, kada su svetske berze pale – velike finansijske institucije
su propale ili su otkupljene, i vlade (čak i najbogatijih zemalja) morale su da
dođu do spasilačkih paketa kako bi potpomogle svoje finansijske sisteme.29)
Novonastala kriza u SAD otkrila je mnoge slabosti u monetarnoj politici,
finansijskoj regulaciji i kontroli ali je pokazala i svoj kaskadni efekat, prelivanjem
sa SAD na evropske države.30)
25) F. Mishkin, Monetarna ekonomija, bankarstvo i finansijska tržišta, 7. ed.
(Beograd: Data Status, 2006), 7.
26) Ibid., 9.
27) Ekonomska liberalizacija predstavlja značajan segment transformacije privreda
nerazvijenih i zemalja u razvoju u tržišne ekonomije. Ukoliko se posmatra iz užeg
ugla, liberalizacija se može definisati i kao stepen u kom privredni subjekti imaju
slobodu da samostalno formiraju cene i reaguju na cenovne signale iz okruženja.
Ova sloboda se može posmatrati sa dva aspekta, pri čemu se, sa jedne strane,
odnosi na smanjenje nivoa direktnog uticaja države na proces donošenja odluka
koje su povezane sa ekonomskim aktivnostima. Sa druge strane, ova sloboda
zahteva aktivnu ulogu organa vlasti prilikom kreiranja stabilnog poslovnog
okruženja u okviru kog je obezbeđen maksimalni nivo zaštite imovinskih prava i
poštovanja ugovornih obaveza. [Op. cit. Rabrenovic, Stamenovic, 2017]
28) M. Rabrenović, M. Stamenović, „Liberalizacija u ekonomskoj teoriji“, u: Pravni
život (Beograd, 2017).
29) B. Gulan, M. Stamenović, Obećanja i očekivanja (Ekonomija Srbije i Evropska
unija; Trgovanje na međunarodnom deviznom tržištu – FOREX) (Novo
Miloševo: BKC, 2016).
30) V. Grbić, M. Antevski, D. Todić, Finansiranje i zajedničke politike Evropske unije
(Beograd: Institut za međunarodnu politiku i privredu, 2013), 119.
Jedan od potencijalnih problema, uzročnika krize, jeste i samo rangiranje
rejtinga od strane pojedinih agencija koje su podsticale ljude da podižu kredite.
Ovaj ekonomski bum počeo je na Vol stritu a dalje se širio brzo i zahvatio polje
delovanja ljudi koji nisu bili stručni za finansijske instrumente koje su koristili.
Ekspanzivna monetarna politika SAD rukovodila se niskim kamatnim stopama,
ali i politikom favorizovanja siromašnijeg dela stanovništva (zarad socijalnog
mira), i pomagala mu u kupovini stanova i kuća koji su davani putem kredita,
bez dovoljne provere korisnika.31)
Slika 6: Indeksi kapitala najznačajnijih banaka, za period 2008–2009.32)

Plava knjiga Američkih federalnih rezervi definisala je da se, iako je
funkcionisanje nekoliko finansijskih tržišta pokazalo poboljšanje u periodu
od 2008. do 2012. godine, pokazalo da finansijski uslovi generalno gledano ne
pružaju dovoljnu podršku ekonomiji SAD.33), 34)
31) V. Grbić, M. Antevski, D. Todić, Finansiranje i zajedničke politike Evropske unije
(Beograd: Institut za međunarodnu politiku i privredu, 2013), 113.
32) Blue book, Federal Reserves, USA. 2012, Accessed on: https://www.
federalreserve.gov/monetarypolicy/files/FOMC20090318bluebook20090313.
pdf, Date: 4Mar2017
33) Blue book, Federal Reserves, USA. 2012, Accessed on: https://www.
federalreserve.gov/monetarypolicy/files/FOMC20090318bluebook20090313.
pdf, Date: 4Mar2017
34) Sama nezavisnost federalnih rezervi često se smatra upitnom i FED ima oba
tipa nezavisnosti centralnih banaka: nezavisnost u pogledu instrumenata
(mogućnost centralne banke da odredi instrumente i ciljeve monetarne politike),
ali i nezavisnost u pogledu ciljeva (mogućnost centralne banke da odredi ciljeve
monetarne politike; FED predstavlja verovatno najnezavisniju vladinu agenciju u
SAD). (Mishkin, 2006)
76 SRBIJA DANAS
Zabrinutost investitora u vezi sa stanjem u nekoliko važnih finansijskih
institucija istaknuta je u periodu od 2008. do 2012. godine, čak i posle mera koje
je preduzela Vlada SAD, vrednost HoV banaka je nastavila negativan trend.
Na primeru uzročnika krize iz 2007. godine može se primetiti negativan
uticaj države. To je upravo ono o čemu govori Milton Fridman i, zahvaljujući
njegovom delu, u savremenim kapitalističkim privredama javljaju se dva
pristupa podsticanju privrednog razvoja: neoliberalistički, zasnovan na idejama
Adama Smita o ulozi države u privredi35) i intervencionistički, zasnovan na
primeni kejnsijanske teorije funkcionalnih finansija, koju su dalje razvili
švedski ekonomisti G. Mirdal i B. Olin, kao i američki ekonomisti A. Hansen i
A. Lerner.36)
Slika 7: Milton Fridman

Osnovna razlika između neoliberalističkog i intervencionističkog pristupa jeste
u različitom shvatanju državne intervencije u privredi uopšte.37) Dominantnu
ulogu u nastanku i izgradnji američkog društveno-političkog i ekonomskog
sistema imali su oni koji su napuštanjem svojih matičnih evropskih država
35) M. Friedman, R. Friedman, Sloboda izbora, lični stav (Beograd, 1990).
36) A. Lerner, Economics of Employment (New York: Praeger, 1951).
37) M. Petrović, „Državni intervencionizam u savremenoj tržišnoj privredi – na
primeru SAD i Nemačke“, u: Ekonomska misao, vol. 32, br. 1–2 (Beograd, 1999),
46–62.
ostavljali za sobom sva nezadovoljstva autoritarnim režimima apsolutističkih
monarhija. Zbog toga je od samog postanka američke države organizacija javne
vlasti u Americi doživljavana kao nužno zlo.38) 39)
Neoliberalizam i globalizacija
Iskustvo nas uči da najviše treba da štitimo svoju slobodu
upravo onda kada vlada pokušava da deluje podsticajno.
Prirodno je da ljudi koji su rođeni da žive slobodno, brižljivo
čuvaju svoju slobodu od zlih vladara.40)
Liberalizacija privredne delatnosti predstavlja važan faktor procesa globalizacije,
pa se ti procesi u današnje vreme mogu posmatrati kao komplementarni.
Ukidanjem ograničenja na protok robe i usluga, omogućavanjem efikasnije
vizne liberalizacije a samim tim i lakšeg i frekventnijeg transfera radne snage,
omogućava se veća interakcija sa privredama iz okruženja ali i svetskim
privredama, pa se očekuje da usled povećanih aktivnosti dođe i do rasta
nacionalnih ekonomija. Međutim, borba postoji oko ukidanja protekcionističkih
barijera i mogućnosti otvaranja nacionalnih tržišta za slobodan pristup
inostranih roba i usluga. Liberalizacija sa sobom donosi i dve vrste ekonomskih
efekata, one koji se odnose na državu, i druge, koji utiču na investitore i važno
je da se prilikom ulaska na tržišta većine zemalja u razvoju investitori susreću sa
značajnim preprekama koje, u nekim situacijama, čak mogu uticati i na njihovu
odluku da odustanu od svojih poslovnih planova.41) Kao jedan od efekata
pojavilo se snižavanje carinskih stopa na uvoz robe iz inostranstva. Kao rezultat
niza pregovora u okviru GATT i STO, carine su snižene i prosečno iznose
oko 3–4% u industrijski razvijenim zemljama dok u Ruskoj Federaciji (koja
je takođe u velikoj meri liberalizovala spoljnoekonomsku politiku), prosečno
carinsko opterećenje iznosi oko 10% (više nego u razvijenim, ali niže nego u
nerazvijenim zemljama).42)
38) M. Petrović, Op. cit.
39) Milton Fridman tvrdi da je napredak koji je ostvarila SAD isključivo zato što
nije centralno plansko privredno orijentisana i da je to najevidentnije na primeru
poljoprivrede. Naime, krajem 80-ih godina u SAD je bilo potrebno manje od
jednog na svakih dvadeset radnika da se prehrani 220 miliona stanovnika i da se
obezbedi da SAD bude najveći pojedinačni izvoznik poljoprivrednih proizvoda
na svetu. Dr Fridman napominje da ruski sateliti, poput Kine, Jugoslavije i Indije,
to nisu u mogućnosti da naprave i da se u tim državama upošljava četvrtina do
polovine radnika u poljoprivredi i da opet uvoze iz SAD.
40) Sudija Luis Brandis (Brandeis), Olmstead v. United States 277 U. S. 479 (1928),
preuzeto iz: M. Friedman, Sloboda izbora.
42) A. Sekulović, Savremena ekonomija Rusije (Beograd: Zavod za udžbenike i
nastavna sredstva, 2005), 12.
78 SRBIJA DANAS
Proces globalizacije svetske ekonomije prvenstveno se prilagođava zahtevima
konkurentnosti, a kroz delatnost ekonomskih subjekata teži iznalaženju
najboljih formi organizacije proizvodnje i trgovine i dok su razvijene zemlje
dobile mnogo od globalizacije (podrazumevajući liberalizaciju trgovinskih
tokova, mobilnosti kapitala, radne snage, smanjenja troškova proizvodnje
i prodaje, savremenih i dr.), nejasne su koristi od globalizacionih procesa za
nerazvijene zemlje i zemlje u tranziciji.43)
Slika 8: Globalizacija
Dakle, neoliberalistički koncept aktivno je uticao na dalju liberalizaciju svih
tržišta. Kako se omogućavanje adekvatne preraspodele posla, a samim tim i
adekvatniji uticaj na preraspodelu nacionalnog dohotka može očekivati kroz
globalizacione procese, neoliberalistički tržišni uslovi potencijalno se mogu
razumeti kao okvir za razvoj globalizacije (jedan od okvira i motora razvoja).
Međutim, Ljubomir Madžar navodi da neoliberalizam nije vodeća ideologija
globalizacije, jer je globalizacija proces, a procesi kao takvi ne mogu imati
ideologiju, tj. smatra da ideologiju mogu imati samo činioci, subjektivni, koji
stoje iza globalizacije u tom svojstvu produkuju upravljačka dejstva. Stoga se
zaključuje da globalizacija nije upravljiv proces jer njoj doprinose razni faktori
ali niko njome ne „upravlja“.44) Sa time se slaže i M. Steger, kada u definiciji
kaže da globalizacija nije ideologija već skup procesa.45) Međutim, treba imati
43) Ibid.
44) Lj. Madžar, Antiliberalizam u 22 slike (Beograd: Sl. Glasnik), 35.
45) M. Steger. “Ideologies of globalization”, u: Journal of political Ideologies (Carfax
publishing, Feb 2005).
u vidu da, iako globalizacija nije upravljiv proces, neoliberalizam potencijalno
stvara okvire svojom ideologijom i time potencijalno omogućava ubrzani
razvoj globalizacije. Neki autori su otišli i korak dalje i osmislili termin globalni
neoliberalizam.46)
Takođe, globalizacija nije jednostavan proces koji je vođen putem hegemonije.
Dalje, Man (2013) navodi da postoji nekoliko vrsta globalizacije među kojima
su: ideološka, ekonomska, vojna, politička i geopolitička.47)
Stoga, postavlja se pitanje da li bi ideološka i ekonomska globalizacija trebalo da
teže neoliberalističkom konceptu, odnosno, da li tome teže od samog početka
procesa globalizacije? – Da li globalizacija smanjuje državni intervencionizam
i kako?
Nove tendencije svetskog ekonomskog razvoja sve češće asociraju na pojam
globalizacije koja predstavlja osnovnu tendenciju savremene privrede
i odlučujući faktor razvoja međunarodnih ekonomskih odnosa, dok se
ekonomska globalizacija usmerava ka stvaranju jedinstvenih svetskih
zakonodavnih i političkih okvira, za razliku od empirijski posmatranih perioda
kada su vladali interesi na nacionalnom nivou.48) Globalizacija predstavlja
proces uspostavljanja kriterijuma, uslova i pravila ponašanja u produkcionoj,
finansijskoj, spoljnotrgovinskoj, bankarskoj, ali i političkoj i svim drugim
sferama života, od strane najrazvijenijih zemalja Zapada, i njihovo univerzalno
nametanje, posredstvom međunarodnih ekonomskih i političkih organizacija
i institucija, kako zvaničnih (Svetska trgovinska organizacija, EU, UN, Savet
Evrope i dr.) tako i nezvaničnih ili „nevidljivih“ (G-8, Trilaterala, masonske lože
i dr.). Ciljevi su, naravno: ekonomski interesi najrazvijenijih da iskoriste svoje
komparativne prednosti, kao i uspostavljanje različitih vidova eksploatacije
nerazvijenih od strane najrazvijenijih (jeftina radna snaga, osvajanje velikih
tržišta, „odliv mozgova“ i dr.). Sinonim termina „globalizacija“ je termin
„mondijalizacija“, koji je potekao od reči le monde (svet) i najčešće se koristi u
francuskom govornom području.49)
Visoke tehnologije predstavljaju pokretačku snagu globalizacije, omogućavajući
međunarodnu ekonomsku razmenu, porast trgovinskog bilansa a samim tim
i veću korelaciju i interferenciju sa privredama u okruženju ali i svetskim
privredama, a jedan od načina koji je omogućio takav razvoj jeste progres u
sferi informacionih i računarskih tehnologija, razvoj hardvera i softvera, razvoj
46) M. D. Litonjua, “The Socio Political construction of globalization“, u:
International Journals, Vol. 34 (2008), 253–278.
47) M. Man, Social power, Vol. 3 (Cambridge university press, 2012).
49) V. Prvulović, Ekonomska diplomatija (Beograd: Megatrend univerzitet, 2002),
19.
80 SRBIJA DANAS
interneta i mikrotehnologija.50) Sve veći transfer tehnologija ali i migracije
zaposlenih su obeležja globalizacije.
U kalkulaciju o progresu i globalizaciji treba uzeti i stalno povećanje broja
stanovnika planete koje dalje utiče na upotrebu i devastiranje pojedinih resursa,
poput vode (pijaće) i obradivog zemljišta. Od 1960. godine, broj stanovnika
Zemlje porastao je na 6,7 milijardi u 2009. godini a od 2011. godine taj broj
je premašio sedam milijardi. Ako se nastavi s ovim trendom, do 2030. može
se očekivati da će svetska populacija brojati 8,2 milijarde a 2050. oko devet
milijardi stanovnika.51)
Promene s kojima se suočavaju kompanije na početku 21. veka jesu globalizacija
koja se ogleda u ogromnom porastu razmene i raspoloživosti novih proizvoda
i usluga, kao i dramatično povećanje mobilnosti inostranih investicija, kapitala,
ljudi i međunarodne konkurencije i za opstanak u ovakvom okruženju važno je
konkurisati na međunarodnom nivou.52)
Globalizacija ima mnogo aspekata sagledavanja jer predstavlja jedan
komplikovan i trajan proces, i u ovom radu će biti predstavljeni neki od njih.
Ono što je svetu nametnuto kao obrazac izlaska iz siromaštva i ubrzanog
ekonomskog razvoja jeste globalno širenje zakonitosti tržišne ekonomije i
poštovanje kriterijuma i pravila koje predviđa Svetska trgovinska organizacija,
u trgovini i razmeni između zemalja na svetskom nivou.53)
Negativni aspekti globalizacije jesu54):
• ukidanje klasičnog pojma ekonomskog i političkog suvereniteta zemalja
obuhvaćenih globalizacijom;
• nametanje obrazaca i planova ekonomskog razvoja od strane međunarodnih
institucija, zemalja ulagača ili multinacionalnih kompanija koje ulažu u
razvoj određenih preduzeća, grana;
• ukidanje nerentabilnih preduzeća ili sektora od strane inostranih ulagača
i nemilosrdno „oslobađanje“ viška radne snage, čime se stvaraju socijalni
problemi i otvara problem socijalnih davanja za nezaposlene na granici
egzistencije;

nastavna sredstva, 2005).
51) B. Gulan, M. Stamenovic, Land potential. EUROBRAND (Zrenjanin:
International scientific conference, 2016).
52) M. Rakić, Međunarodni marketing, 2. ed. (Beograd: Megatrend univerzitet,
2002), 8.
53) V. Prvulović, Komparativni politički sistemi, 2. ed. (Beograd: Megatrend
46.
• prepuštanjem sudbine preduzeća i sektora stranim ulagačima i
multinacionalnim kompanijama; „rasprodajom“ svojine i sudbine zemlje,
koja sve više postaje ekonomski zavisna od interesa i odluka stranog faktora;
• dobit od intenziviranja rentabilnih delatnosti i proizvodnje seli se u strane
zemlje i finansijske centre, a u zemlji proizvodnje ostaje samo infrastruktura
koja donosi profit i za koju se sama zemlja nije opredelila, već su o tome
odlučivali strani investitori;
• psihološki utisak podređenog položaja, odnosno rada za stranog poslodavca
koji je zainteresovan samo za sopstveni profit;
• jednostranost i uska specijalizacija u privredi, čime zemlje gube
samodovoljnost i raznovrsnost privrednih aktivnosti i time postaju
ekonomski zavisne od zemalja proizvođača onoga što one ne proizvode
(hrana, pitka voda, moderna tehnologija, energija, obrazovani kadrovi i dr.);
• svođenje nerazvijenih zemalja na puko tržište jeftine radne snage;
• nametanje kulturnih obrazaca i načina života od strane najrazvijenijih i
poništavanje kulturnog identiteta i specifičnosti;
• uslovljavanje učlanjivanja u međunarodne ekonomske i političke organizacije
raznim ustupcima na unutrašnjoj organizaciji i ustrojstvu sistema pojedinih
zemalja i držanje u zavisnosti od centara moći i odlučivanja;
• disciplinovanje učlanjenih zemalja na sprovođenje odluka donetih u
međunarodnim centrima ekonomske i političke moći;
• legalizacija i sve češća upotreba ekonomskih i političkih sankcija.
Proces globalizacije prati i ekonomska liberalizacija i aktivnosti koje se
preduzimaju u pravcu stabilizacije makroekonomske politike zemalja, i
strukturalne promene koje se odvijaju na mikro nivou.55)
Prema tumačenju Međunarodnog monetarnog fonda, paket reformi koje

se odnose na ekonomsku liberalizaciju po pravilu uključuje sve ili neke od
navedenih promena:56)
• otvaranje nacionalne ekonomije u pravcu uvoza i investicija iz inostranstva,
• prilagođavanje kursa nacionalne valute,
• smanjenje troškova državne administracije i
• deregulaciju većine segmenata tržišta i uklanjanje ulaznih, izlaznih i
cenovnih barijera.
Naravno, ne treba prenebregnuti pozitivne aspekte koji se ogledaju u tehničko-
tehnološkom napretku, ujednačavanju regulative, otvaranju novih privrednih
kapaciteta, većoj slobodi kretanja roba i kapitala, zahtevima za kvalifikovanijom
56) International Monetary Fund (2014), Global Trade Liberalization and the
Developing Countries – An IMF Issues Brief (Washington: International
Monetary Fund), 4.
82 SRBIJA DANAS
radnom snagom, povećanim stranim ulaganjima, specijalizacijom privrede i
dr.57)
Opozicija globalizaciji smatra da uticaji stranih direktnih investicija jesu dobri
i značajni ali da se moraju porediti sa svim negativnim efektima ugašenih
kompanija, otpuštenim zaposlenima i generisanim problemima.58), 59)
Zbog negativnih posledica, ne čudi talas pobune protiv globalnog kapitalizma
koji se dešavao u brojnim zemljama i u samim SAD, uoči treće konferencije
Svetske trgovinske organizacije, početkom decembra 1999, održane u Sijetlu,
SAD. Više desetina hiljada demonstranata danima je blokiralo rad samita,
čak do te mere da domaćin skupa, američki državni sekretar Medlin Olbrajt,
zajedno sa generalnim sekretarom UN, Kofijem Ananom, nije mogla da se
probije do konferencijske dvorane i prisustvuje svečanom otvaranju. Centar
Sijetla izgledao je kao da je uragan prošao kroz grad.60), 61)
46.
58) E. Lee, M. Vivareli, “The Social Impact of globalisation in the Developing
Countries”, u: Discussion Paper No. 1925, January (Bonn, Germany:
Forschungsinstitut zur Zukunft der Arbeit).
59) Gi Sorman (Guy Sorman) smatra da je izvanredno i izuzetno moralno to što
se predstavnici G-8 – najbogatijih nacija – bave problemom siromaštva u svetu
i kada se podsete da se u tim državama danas živi kao u njihovim pre dva veka,
međutim, to ne bi smelo da nas spreči da se podsetimo porekla zaduženosti (V.
Prvulović, Ekonomska diplomatija).
51.
61) Američki predsednik je, prema listu Njujork tajms, bio besan na sve, počev od
siromašnih zemalja koje su ostale „gluve na njegove dobronamerne apele“, zatim
na evropske saveznike (niko od šefova država i vlada EU nije bio prisutan).
Saradnici su Klintonu prezentovali da je nemoguće da se u samo dva dana postigne
konsenzus o tako kontroverznim pitanjima, i to između svih 135 delegacija.
Moćne države zapravo vode bitku protiv toga da šest odsto visoko bogatog
stanovništva ima kontrolu nad svim svetskim bogatstvima i resursima i da se
paralelno ostvari prevlast na političkom planu. U svetu borbe protiv globalizacije
postoje i gotovo šizofreni slučajevi: vođa francuskog poljoprivrednog sindikata,
Jose Bove, uhapšen je zbog demoliranja Mekdonaldsa na jugu Francuske, i svojim
potezom izazvao je opštenacionalni talas podrške a u medijima je uzdignut na
nivo nacionalnog heroja. Sud ga je pustio uz kauciju u visini materijalne štete koju
je načinio (100.000 francuskih franaka). Kada je sindikalista, i pored spremnosti
svoje centrale da plati odštetu, to odbio s obrazloženjem da se sindikalna i
politička sloboda ne mogu plaćati, došlo je do začuđujućeg raspleta: Mekdonalds
se odrekao zahteva na nadoknadu, a američki poljoprivredni sindikat je platio
traženu sumu, pa je sud bio prinuđen da ga pusti. Sindikalista se zatim ukrcao na
avion i predvodio demonstracije protiv globalizacije u Sijetlu (Op. cit. V. Prvulović,
Ekonomska diplomatija, 2002).
Međutim, efekat globalizacije se ogleda i u porastu bruto domaćeg proizvoda.
Naime, 1970. godine, BDP per capita je na svetskom nivou iznosio 802.462
USD, da bi 2016. iznosio 10.150.788 USD). Trenutno, svetski BDP iznosi 75.544
triliona USD.62)
U posebno su nezavidnoj situaciji nerazvijene zemlje, poput Srbije, koje su
pred izborom da i dalje ostanu izvan međunarodnih okvira ili da se ne opiru
globalizaciji i svoju sudbinu prepuste međunarodnim centrima moći, što može
dovesti do gubitka ekonomske i političke nezavisnosti. Jednom uključene
u procese globalizacije, ove države teško mogu iz njega da izađu bez velikih
lomova i potresa, posebno teških na planu sudbina zaposlenih.63)
Postavlja se pitanje: Da li te zemlje mogu povratiti

svoj puni suverenitet kada ga jednom izgube?
62) WorldBank. Pristupljeno: http://data.worldbank.org/indicator/NY.GDP.MKTP.

CD, Mart 2017.
47.
84 SRBIJA DANAS
SVET, HRANA I SIROMAŠTVO
Piše: Branislav Gulan
Izazovi svetske ekonomije – rizici na globalnom planu

Međunarodni prognozeri strahuju da 2017. godina neće biti ništa bolјa od 2016,
kada je reč o stanju globalne ekonomije.
Svetskoj ekonomiji prete brojni rizici, uklјučujući geopolitičku i ekonomsku
nestabilnost, a najveći rizici su: „jedan protekcionistički predsednik“, Bregzit i
evropska nestabilnost, monetarna politika koja dostiže svoje limite, posledice
strože fiskalne politike i zaokret cena sirovina.
Međunarodni monetarni fond već je upozorio da je uspon populizma i
protekcionizma u korelaciji sa stagnirajućim ekonomskim rastom.
Oba kandidata za američke predsedničke izbore u novembru 2016. godine
nagovestila su povlačenje tradicionalne podrške SAD slobodnoj trgovini,
pri čemu je demokratska kandidatkinja Hilari Klinton rekla da ne podržava
sporazum o Transpacifičkom partnerstvu, dok je republikanac Donald Tramp
čak zapretio povlačenjem SAD iz Severnoameričkog sporazuma o slobodnoj
trgovini.
Generalna direktorka MMF-a Kristin Lagard je mere koje ograničavaju trgovinu
nazvala „ekonomskim zloupotrebama“ koje mogu da uguše rast, srežu radna
mesta i plate, i dodatno oslabe globalne perspektive.
Slika 9: Kristin Lagard

Drugi najveći rizik, prema ocenama analitičara, predstavlјaju Bregzit i evropska
neizvesnost, imajući u vidu da se u 2017. godini održavaju izbori u Francuskoj,
Nemačkoj i Holandiji i da je u svakoj od tih zemalјa nominovan ultradesničarski
kandidat.
Ipak, najvažniji geopolitički događaj u 2017. godini će, kako ocenjuju, biti
britansko aktiviranje Člana 50 Lisabonskog sporazuma i pokretanje procesa
izlaska Velike Britanije iz Evropske unije.
Iako je uticaj Britanije u globalnoj ekonomiji oslabio u proteklim decenijama,
efekti Bregzita su se i te kako osetili na tržištima širom sveta.
Treći rizik po globalnu ekonomiju je, prema ocenama analitičara, kako javlja
Tanjug, monetarna politika koja dostiže svoje limite. Naime, osam godina
programa kvantitativnog labavlјenja je uvećalo bilanse stanja četiri najveće
centralne banke na svetu sa 6.000 milijardi dolara na 18.000 milijardi dolara,
a najveći deo toga čine državne obveznice. Iako je taj program pomogao u
zadržavanju kratkoročne likvidnosti na tržištima, on je smanjio prihod, što
znači da je kraj programa možda blizu, u uslovima kada su sve prisutnije
spekulacije da su Evropska centralna banka i Banka Engleske spremne da
pooštre monetarnu politiku.
Četvrti najveći rizik po globalnu ekonomiju je pooštravanje fiskalne politike,
ocenjuju analitičari. MMF je u oktobarskom izveštaju predvideo da će fiskalne
politike u razvijenim ekonomijama dodatno biti pooštrene u 2017. godini,
uprkos pozivima za povećanje vladine potrošnje radi podsticanja privrednog
rasta.
Kao peti rizik, analitičari navode zaokret cena sirovina, koje će, prema
oktobarskom izveštaju MMF-a, samo skromno porasti u 2017. godini. Niže cene
sirovina su nesrazmerno naštetile ekonomijama u razvoju, koje su u poslednjih
nekoliko godina dale neujednačen doprinos globalnom ekonomskom rastu.
Iako su azijske zemlјe u razvoju, a naročito Indija, pokazale izuzetnu otpornost,
MMF strahuje da region Supsaharske Afrike, Južne Amerike, Zajednice
nezavisnih država i Bliskog istoka, neće proći tako dobro, naročito ako
Organizacija zemalјa izvoznica nafte ne uspe da implementira sporazum o
rezanju proizvodnje nafte.
Glad jede milenijumski cilj

Milijarda ljudi nema pristup pijaćoj vodi, a 2,6 milijarde ljudi nema zdravstvenu
zaštitu. Nije se ostvarila Milenijumska deklaracija o smanjenju siromaštva u
svetu do 2015, potpisana 2000. godine.
Svakog sata u svetu umire 1.200 dece, što je isto kao kad bi se svakoga
meseca istovremeno dešavala tri cunamija. Istovremeno, 815 miliona ljudi
86 SRBIJA DANAS
u svetu je gladno, a od toga 300 miliona dece nema dovoljno hrane. Prema
podacima Agencije za razvoj Ujedinjenih nacija, ukoliko se nastavi ovaj tempo
siromašenja, neće se ostvariti ideja UN da se do 2015. godine glad iskoreni,
ili svede na najmanju moguću meru. Naime, 2000. godine svetski lideri su
potpisali milenijumsku deklaraciju o jasnim ciljevima razvoja ljudskog roda do
2015. godine, u kojoj je glavni zadatak bio da se iskoreni siromaštvo. Oni su
se tada obavezali da će broj onih koji širom sveta žive u uslovima ekstremnog
siromaštva biti prepolovljen, da će se drastično smanjiti stopa smrtnosti kod
dece i da će učiniti sve da sva deca na svetu idu u školu. Ali, u najnovijem
izveštaju UN piše: „Ako se dosadašnja tendencija nastavi, ovi ciljevi neće biti
ostvareni ni za deset godina“. To je svakako zabrinjavajuća slika sveta.
Neke, doduše malobrojne, zemlje donekle su se i popravile. Među njima je,
recimo, Italija. Ona se svojevremeno nalazila na 21. mestu, a sada se popela
na 18. poziciju. Očekivani životni vek Italijana se produžio, a porastao je i
broj dece koja idu u školu – sa 82% u školskoj 2001/2002, taj broj se popeo na
87% u školskoj 2002/2003. godini. Takođe zabeležen je rast bruto nacionalnog
proizvoda po stanovniku (sa 26.430 dolara, koliko je iznosio 2002. na 27.119
dolara u 2003). U izveštaju UN, izdatom na kraju 2005. godine, naročito je
pohvaljena Norveška koja je petu godinu zaredom proglašena najrazvijenijom
zemljom. S druge strane, kritikovana je Nigerija koja se našla na poslednjem,
177. mestu.
Slika nejednakosti
Izveštaj je slika sveta punog nejednakosti, sveta u kojem deset odsto Brazilaca
živi u većem siromaštvu od najsiromašnijih Vijetnamaca. Ali, u njemu postoje
i pozitivni elementi: 1,2 milijarde više ljudi na svetu poseduje pijaću vodu. Broj
siromašnih u Vijetnamu smanjen je sa 60 odsto od ukupnog broja stanovnika ove
zemlje, koliko je iznosio devedesetih godina prošlog veka, na 32 odsto u 2000.
godini. U toj zemlji je istovremeno smanjena i stopa smrtnosti novorođenčadi.
Kada je reč o Srbiji, u njoj se stanje stalno pogoršava. Godišnje više ljudi umre
nego što se rodi (više od 35.000). Dakle, svake godine iz nje nestane jedan manji
grad, veličine Negotina ili Bačke Palanke... Sada u njoj postoji više od 700.000
gladnih (znači više od deset odsto stanovništva), što je poziv na uzbunu. Svetska
organizacija za ishranu (FAO) prognozira da će Srbija uskoro čak biti zavisna i
od uvoza hrane, kako bi prehranila svoje stanovništvo. To potvrđuju i činjenice:
kada bi gladni u Srbiji imali prosečnu platu od 330 evra mesečno i nju, kao i
svi drugi, najvećim delom trošili za hranu, Srbija ne bi imala hrane za izvoz.
Ono što proizvede, uz dodatni uvoz, bilo bi dovoljno tek da se prehrani sedam
i po miliona njenih žitelja. A izvoz hrane kojim se hvale ekonomski kreatori
srpske privrede u 2009. godini iznosio je 1,94 milijarde dolara, uvoz je bio
vredan 1,3 milijarde dolara, pa je trgovinski suficit u ovoj oblasti iznosio 640

miliona dolara. U 2015. godini iz Srbije je u svet izvezeno hrane u vrednosti
od 2,8 milijardi dolara, a uvezeno za oko milijardu i po dolara, pa se hvalimo
suficitom od 1,3 milijarde dolara. Ali, to je uglavnom bio izvoz sirovina za
proizvodnju hrane, dakle proizvoda iz nižih faza prerade. Dakle, u zemlji koja
se sve donedavno hvalila da može da hrani pola Evrope, opadaju proizvodnja i
potrošnja hrane, a nacija je postala pothranjena. Karakteristično je da u svetu u
vreme krize raste potrošnja hleba, a u Srbiji je i ona u padu, jer je 2007. potrošnja
bila 109,5 kilograma. Prema najnovijim podacima, u Srbiji se u 2015. godini u
tročlanoj porodici godišnje trošilo 282 kilograma hleba. Dakle, po stanovniku
97 kilograma. Potrošnja i dalje opada, pa je za poslednjih deset godina potrošnja
hleba sa 101 pala na 83 kilograma po stanovniku u 2015. godini. To je rezultat
siromaštva. Konkretno, posle svake strategije, koju uglavnom donese svaka
nova vlada, Srbija ima pad proizvodnje hrane. Pad proizvodnje prati i pad
potrošnje. Potrošnja je značajno opala i u pogledu svih ostalih namirnica, sa
rastom siromaštva, što je suprotno svetskim tendencijama. Objašnjenje je da
narod više nema novca ni za hleb. U Srbiji se troši godišnje do 38 kilograma
mesa po stanovniku, 80 litara mleka i prerađevina, 56,6 kilograma svežeg i
prerađenog voća, 136,2 kilograma povrća... Ova analiza potrošnje urađena je
na uzorku od 2,53 miliona domaćinstava u Srbiji, koja u proseku imaju tri člana.
Znači, na uzorku cele Srbije... Ovi podaci ukazuju na to da opada potrošnja
svih osnovnih poljoprivrednih namirnica u Srbiji. Rast je zabeležen samo kod
banana i to za 8,2 odsto i, zbog dobrog roda, kod krušaka (22,2%) i bresaka
(3,7%). Doduše, statistika je prikazala i rast potrošnje goveđeg, junećeg i telećeg
mesa, za 8,7 odsto. Ta brojka može da zavara obične čitaoce jer rast je uslovljen
pokoljem stoke (te godine je u Srbiji, zbog loših mera ekonomske politike,
prinudno zaklano oko 100.000 krava mlekulja), pa samo prividno imamo rast
potrošnje koja nije rezultat boljeg standarda i većeg tova... Posledica toga je da
je sad u Srbiji značajno smanjen stočni fond.
Navodimo još nekoliko poređenja. U svetu, bolje nego ranije živi 13 miliona
ljudi, koji su se oslobodili apsolutnog siromaštva. Još 1,2 milijarde ljudi sada
ima pristup pijaćoj vodi, a smrtnost novorođenčadi smanjena je za dva miliona.
Školu pohađa dodatnih 30 miliona dece. Godišnje u svetu od gladi umre deset
miliona dece. Ili: svakog dana u svetu umre po 30.000 dece mlađe od pet godina,
uglavnom zbog nedostatka hrane. Uzroci svih smrtnih slučajeva mogli bi biti
sprečeni. Milijarda ljudi nema pristup pijaćoj vodi, a 2,6 milijardi ljudi nema
zdravstvenu zaštitu. U svetu, 115 miliona dece još uvek ne ide u školu.
Na primeru Ugande i Kine izveštaj UN pokazuje da je moguće ostvariti brži
napredak. Nažalost, 18 zemalja sada ima gore pokazatelje razvoja nego 1990.
godine. Od tog broja, njih 12 se nalazi u podsaharskom području Afrike kojim
hara sida, a preostalih šest su bivše sovjetske republike. Ovi podaci otkrivaju da
460 miliona ljudi danas živi gore nego ranije.

88 SRBIJA DANAS
Intervencije u tri pravca
Autori izveštaja ipak smatraju da su „milenijumski ciljevi“ ostvarivi ukoliko
se bude intervenisalo u tri domena: pružanju pomoći, trgovini i bezbednosti.
Ali, istaknute su neke manjkavosti sistema pružanja pomoći. Bogate zemlje
izdvajaju premalo (0,25% svog bruto nacionalnog proizvoda). Najgore među
njima su tri članice G8: Italija (0,17%), SAD (0,15%) i Japan (0,20%). Osim
toga, zemlje donatori vezuju pružanje pomoći za nabavku njihovih proizvoda.
Tako je onaj koji prima finansijsku pomoć primoran da uvećava svoje troškove
za 20 odsto. Svake godine na taj način se gubi pet do sedam milijardi dolara,
što predstavlja ozbiljan problem. Jer, kada siromašne zemlje pravilno upravljaju
poklonjenim sredstvima, ona su im od velike pomoći. Bez te pomoći troškovi
zdravstva u Zambiji iznosili bi tri dolara po stanovniku umesto osam. Upravo
zahvaljujući pomoći koja je stigla 2003. godine, 1,6 miliona dece u Tanzaniji
krenulo je u školu.
U izveštaju UN o razvoju ljudskog roda, prvih deset najrazvijenijih zemalja su:
Norveška, Island, Australija, Luksemburg, Kanada, Švedska, Švajcarska, Irska,
Belgija i SAD. Najsiromašnije su: Mozambik, Burundi, Etiopija, Centralnoafrička
Republika, Gvineja Bisao, Čad, Mali, Burkina Faso, Sijera Leone i Niger.
Zemlje sa 600 dolara dohotka po stanovniku imaju upola manje šansi da
postanu poprište građanskog rata od zemalja koje ostvaruju dohodak od samo
250 dolara po stanovniku. Od ukupno 32 zemlje koje su se našle na dnu liste,
u periodu od 1990. do kraja 2005. godine ratovalo se u čak 22 zemlje. One
države u kojima se i danas vode oružani sukobi (Avganistan, Irak i Liberija)
nisu stavljene na ovu listu zbog nedostatka pouzdanih statističkih podataka.
Zemlje donatori izdvajaju nešto više od milijardu dolara godišnje za pomoć
poljoprivredama zemalja u razvoju i nešto manje od milijarde dolara dnevno
za subvencionisanje sopstvenih poljoprivreda. Zbog ovih subvencija i
protekcionističkih mera, zemlje u razvoju godišnje gube oko 24 milijarde dolara.
Svakom ovom izgubljenom dolaru treba dodati još tri dolara koja se gube u
domenu investicija i zapošljavanja. Bez promene sadašnje politike, „milenijumski
cilj“ o smanjenju siromaštva će, umesto 2015, biti ostvaren tek 2147. godine.
Dve milijarde lјudi izašlo iz bede

Ujedinjene Nacije (UN) objavile su 14. decembra 2015, u prestonici Etiopije,
izveštaj u kome se navodi da je dve milijarde ljudi popravilo svoj životni standard
i uzdiglo se iznad stepena niske razvijenosti u poslednjih 25 godina. Indeks
ljudskog razvoja razvojnog programa UN poziva na pravične i dostojanstvene
uslove za rad za sve ljude. Administratorka UNDP-a, Helen Klark, rekla je da je
rad ključan za ljudski razvoj i da je od 7,3 milijardi ljudi, 3,2 milijarde zaposleno,
dok se mnogi pripremaju za buduće profesije, kroz kreativne i volonterske

poslove. Po njenim rečima, brz tehnološki razvoj, globalizacija, društva koja
stare i izazovi u očuvanju prirodne sredine brzo transformišu današnje značenje
i način rada. „Pristojni uslovi za rad doprinose kako bogatim, tako i siromašnim
ekonomijama i obogaćuje ljudski život. Sve zemlje moraju da se uhvate u koštac
sa izazovima i da iskoriste prilike koje mogu da unaprede živote ljudi“, rekla je
Klarkova.
Prema podacima UN, oko 830 miliona ljudi kategorisano je u siromašne
radnike koji zarađuju manje od dva dolara na dan. Više od 200 miliona ljudi,
uključujući 74 miliona mladih, nezaposleno je, dok je 21 milion na prinudnom
radu. Reporterka UN, Selim Jahan, rekla je da će se ljudski razvoj ubrzati kada
svi koji žele posao dobiju mogućnost da rade u dostojanstvenim uslovima. „U
mnogim zemljama ljudi nisu plaćeni za svoj rad, dok su drugi plaćeni manje od
drugih za obavljanje istog posla“, rekla je Jahanova.
Izveštaj UN predstavljen u Etiopiji ukazuje na činjenicu da žene obavljaju više
od 52 odsto posla na globalnom tržištu rada, ali da su još upadljive nejednakosti
u zaradama među polovima. I dok je milijarda neuhranjenih i 800 miliona
gladnih ljudi planete Zemlje koji dramatično ukazuju da je kriza proizvodnje
hrane, bolje reći njene valjane podele dostigla neželjene razmere. Svakog dana
u svetu umre od gladi 40.000 dece. Istovremeno oko trećine planete ukupne
količine hrane u svetu se pokvari ili baci dok se transportuje sa mesta na kom
je proizvedena do mesta gde se konzumira, a vrednost takve hrane je oko 940
milijardi dolara godišnje, procenjuje Organizacija Ujedinjenih nacija za hranu
i poljoprivredu (FAO). Novi globalni standard za merenje gubitka i bacanja
hrane pomoći će zemljama i kompanijama da pojačaju napore za efikasnije
skladištenje, transport i konzumiranje hrane, prenosi Fondacija Tomson Rojters.
Standard je prvi set međunarodnih propisa i obaveza poslovnih subjekata,
vlada i drugih organizacija da izveštavaju o merenju i upravljanju gubicima
i bacanjem hrane, radi smanjenja te pojave. Ovi napori treba da rezultiraju
usmeravanjem viška hrane ka 800 miliona pothranjenih ljudi širom sveta, i
smanjenjem emisije štetnih gasova koja nastaje iz ostatka nepojedene hrane, a
koja ukupnim klimatskim promenama „doprinosi“ oko osam odsto.
„Jednostavno nema razloga da se toliko hrane gubi i baca“, izjavio je za javnost
Endrju Stir, predsednik Svetskog instituta za resurse, koji je rukovodio izradom
standarda. Često kompanije, države ili gradovi nemaju dovoljno informacija o
tome koliko, i gde je uklonjena hrana iz lanca snabdevanja. Takođe definicije
gubitka hrane ili prehrambenog otpada variraju, zbog čega je teško obavljati
poređenja, navodi se u dokumentu o novom standardu. Tako je jednom
prilikom, Paskal Greverat, tadašnji potpredsednik Nestlea za održivost životne
sredine, istakao da je taj prehrambeni div testirao standard za merenje gubitka
svežeg mleka u svom lancu snabdevanja u Pakistanu, gde nabavlja mleko od
preko 100.000 poljoprivrednika. Zahvaljujući cisternama-hladnjačama u selima

90 SRBIJA DANAS
i rashladnim sistemima koji se koriste tokom transporta, utvrđeno je da rastu
iznosi samo 1,4 odsto, pokazao je novi međunarodni standard, dok je nacioni
prosek u toj zemlji iznosio čak 15 odsto.
U zemljama s niskim prinosima, veći problem predstavlja gubitak hrane, jer
je njeno kvarenje prisutno već na početku vrednosnog lanca – tokom žetve ili
skladištenja, zatim tokom transporta i prerade. Međutim, to što prodavnice i
potrošači u bogatijim zemljama bacaju hranu u smeće – još je gore.
Rast proizvodnje žitarica

U kontrastu drugih veoma pesimističkih analiza, najnoviji izveštaj FAO (Svetska
organizacija za ishranu iz Rima) govori da će se u svetu područja pod žitaricama
povećati za 20 odsto do 2030. godine. Najveći obim povećanja produkcije – više
od 80 odsto – treba da dođe od povećanja proizvodnje po jedinici površine.
Prema ovoj analizi, broj hronično gladnih ljudi u svetu će se prepoloviti sa sadašnjih
776 miliona na 440 miliona do 2030. godine, tvrde u FAO-u. Ali, umesto da se
prepolovi do 2015. godine, kako je bilo zacrtano 1996. godine na Svetskom samitu
o ishrani – broj neuhranjenih osoba će se smanjiti samo za 11 odsto. Primera radi u
Južnoj Aziji i posebno u Supsaharskoj Africi siromaštvo nastavlja intenzivan porast.
Kao rezultat toga, broj hronično neuhranjenih stanovnika u Africi do 2030. godine
marginalno će opasti sa 194 tek na 183 miliona stanovnika. Ovo su prognoze na
osnovu detaljnog modela svetskog trenda proizvodnje hrane, objavljenog ovih
dana. Zaključak je da će svetska produkcija žitarica (merkantilna i semenska) rasti
po stopi od 1,2 odsto godišnje, što čini više od 17 odsto od 1990. godine. Zvaničnici
FAO-a su mišljenja da se ovaj trend povećanja proizvodnje može nastaviti, uz
napomenu da bogate zemlje treba da izvoze više u zemlje u razvoju i da pomognu
povećanju lokalne proizvodnje žitarica.
Naspram drugih, veoma pesimističkih analiza, izveštaj govori da će površine
pod žitaricama do 2030. godine biti uvećane za 20 odsto. FAO kao neosnovane
odbija zaključke nekih drugih analiza koji tvrde da je ovakvo povećanje
proizvodnje u datim uslovima skoro neverovatno. Leter Braun sa Earth Policy
Instituta u Vašingtonu navodi da je projektovana proizvodnja žitarica koju je
izneo FAO dvostruko veća od statističkog proseka od 1980. godine do danas.
Tu proizvodnju ne bi mogli postići skoro ni u idealnim uslovima zemljišta,
đubrenja i genetskog potencijala žitarica. FAO je takođe saopštio da je povećanje
proizvodnje usporeno usled usporenog rasta svetske populacije i nemogućnosti
zemalja u razvoju da svoje potrebe u žitaricama ostvare na osnovu njihove
tržišne vrednosti. U izvešaju FAO se insistira na velikoj rodnosti, na više žetvi
godišnje, uglavnom koristeći sisteme za navodnjavanje (17 odsto površina u
svetu se navodnjava, a u Srbiji samo 1,2 do tri odsto odsto) – i sve tehnologije
u oblasti gde su obradivo zemljište i voda deficitarni, kao i u ratarstvu, sa
minimalnom obradom njiva.
Bogatstvo bogatih
Grupa od 500 najbogatijih ljudi na svetu ostvarila je u 2003. godini dohodak
veći od ukupnog dohotka 416 miliona najsiromašnijih ljudi na svetu. I danas u
svetu čak dve i po milijarde ljudi živi sa manje od dva dolara na dan. Iako čine
40 odsto stanovništva naše planete, oni ostvaruju svega pet odsto globalnog
dohotka. S druge strane, bogati čine svega deset odsto stanovništva na svetu,
uglavnom žive u zemljama sa visokim nacionalnim dohotkom i upravljaju sa
54 odsto globalnog dohotka.
Životni vek
Osoba koja danas živi u Zimbabveu ima mnogo manje šansi da doživi tridesetu
od nekoga ko se rodio u Engleskoj, recimo 1840. godine. Tokom Prvog svetskog
rata, prosečan životni vek u Francuskoj bio je kraći za oko 16 godina, ali
epidemija side je 2003. godine u Bocvani skratila životni vek za oko 31 godinu.
Trideset i četiri zemlje nemaju dovoljno hrane.
Agencija UN za hranu i poljoprivredu (FAO) saopštila je da 34 zemlje u svetu,
od kojih 80 odsto u Africi, nemaju dovoljno hrane za svoje stanovništvo, usled
ratnih sukoba, suše i poplava, početkom 2016. godine. U izveštaju objavljenom
u Njujorku, FAO navodi da su ratni sukobi u Iraku, Siriji, Jemenu, Somaliji
i Centralnoafričkoj Republici imali pogubne posledice po poljoprivrednu
proizvodnju, čime je dodatno pogoršana humanitarna kriza u tim zemljama.
Ti sukobi su negativno uticali i na situaciju u susednim zemljama, u kojima
su utočište našle mnogobrojne izbeglice, iscrpljujući i njihove prehrambene
mogućnosti. Kako se navodi, Kongo se suočava ne samo s problemom
zbrinjavanja 100.000 izbeglica iz Centralnoafričke Republike već i sa oko milion
i po raseljenih, zbog sukoba na istoku zemlje, kao i sa oko pola miliona ljudi
pogođenih poplavama koje je izazvao El Ninjo. FAO takođe ukazuje i da su suše
koje je izazvao El Ninjo „izuzetno umanjile“ izglede poljoprivrednih prinosa u
južnoj Africi, Maroku i Alžiru, kao i u znatnim delovima Centralne Amerike
i Kariba. U izveštaju se, međutim, dodaje da su uglavnom povoljni izgledi za
dobru žetvu u severnoj hemisferi i većini azijskih zemalja. FAO procenjuje da
će ove godine prinos žitarica u svetu iznositi 723 miliona tona, što je za deset
miliona manje od rekordnog prinosa u 2015. godine.
Četiri stotine miliona ljudi u Aziji živi sa 1,9 dolara dnevno

Gotovo 400 miliona ljudi, desetina populacije azijsko-pacifičkog regiona, živi
sa manje od 1,9 dolara dnevno, uprkos impresivnom ekonomskom rastu tog
regiona, saopštile su Ujedinjene nacije (UN) i Azijska razvojna banka (ADB).

92 SRBIJA DANAS
Kada se uračunaju i drugi pokazatelji siromaštva, kao što su zdravstvo,
obrazovanje i životni standard za isti period od 2010. do 2013. godine, broj
siromašnih je znatno veći i iznosi čak 931 milion, što znači da je svaki četvrti
stanovnik tog regiona siromašan, navodi se u izveštaju predstavljenom na
jednom forumu u Bangkoku, a prenosi agencija Rojters.
Osim toga, oko 11,7 miliona ljudi u tom regionu su 2012. godine bili žrtve
prisilnog rada, što je najveća brojka na svetu, dok gotovo milijardu ljudi radi
na slabo plaćenim radnim mestima bez socijalne zaštite, dodaje se u izveštaju
FAO-a.
„Korupcija, nedovoljna zaštita ljudskih prava i rastuća nejednakost predstavljaju
sistemske barijere za izgradnju inkluzivnije i prosperitetnije budućnosti
regiona“, navodi FAO u izveštaju.
Klimatske promene, takođe, donose probleme azijsko-pacifičkom regionu,
koji je samo u 2015. godini bio suočen sa 155 prirodnih katastrofa. One su
prouzrokovale 6.700 smrtnih slučajeva i ekonomsku štetu u visini od 32,6
milijardi dolara.

II
EKONOMIJA SRBIJE
STVARANJE NEKIH INSTITUCIONALNIH USLOVA
ZA IZGRADNJU MODERNE PRIVREDE
TOKOM 19. I POČETKOM 20. VEKA
S gledišta društvenih nauka, nije potrebno povlačiti razliku između države i
ostalih ljudskih zajednica, a u društvenim naukama, pažnja se usredsređuje
na sam društveni život, na njegovu suštinu a ne na njegove prolazne oblike.64)
Međutim, važno je zabeležiti prolazne oblike kroz istoriju. Ekonomska istorija
je jedna od najvažnijih grana istorijske nauke.65) Stoga je važno s vremena na
vreme podsećati i iznova govoriti o važnim istorijskim događajima, onim koji
su uticali na promene nabolje ili nagore, onim iz kojih se može učiti. Razvoj
ekonomske misli u jednoj zemlji povezan je sa civilizacijskim i kulturnim
razvojem, a da bi došlo do pojave profesionalnih ekonomista, važno je da
se (istorijski gledano) za to steknu odgovarajući uslovi, odnosno da država
dostigne određeni evolutivni razvoj. Institucionalni uslovi su se obezbeđivali
tokom vremena, kroz razvoj finansijskog sistema i privrede. Nacionalna
privreda, koja predstavlja složen i jedinstven sistem, sastavljena iz različitih
privrednih subjekata koji više ili manje međusobno koreliraju u smislu ciljeva,
funkcija i ponašanja.66)
Srednji vek, vreme raspada Rimskog carstva, bilo je vreme prelaska sa naturalne
na robnu proizvodnju. Trgovina na duga rastojanja i trgovina luksuznim
proizvodima jeste postojala, ali se još uvek održavala i naturalna proizvodnja
u seoskim domaćinstvima.67) Na srpskim spomenicima iz perioda 13. i 14.
veka počinje da se spominje kovani novac kao sredstvo razmene. Od vremena
cara Uroša (1355–1371), u prometu se kao jedini oblik pominje mereno srebro
koje se u srednjovekovnoj Srbiji merilo u litrama. Prvi srpski srednjovekovni
novac nastao je kao posledica prometa vizantijskog i mletačkog novca i bio je
emitovan u ograničenim serijama. Srebrni novac kralja Radoslava na aversu
je imao prikaz arhanđela Mihajla a na reversu kralja i Hrista koji ga blagosilja.
Natpisi su bili na grčkom jeziku.68)
64) S. Jovanović, Država I (Beograd: Prosveta, 2005), 1.
65) N. Vučo, Ekonomska istorija sveta (Beograd: Univerzitet u Beogradu,
Ekonomski fakultet, 1985), 3.
66) R. Bukvić, Poljoprivreda Srbije: Sto godina modernizacijskih napora, Otisak iz
Glasa CDXXVI Srpske akademije nauka i umetnosti (Beograd), 99.
67) M. Jakšić, A. Praščević, Istorija ekonomije, 2. ed. (Beograd: Ekonomski fakultet,
2011), 8.
68) B. Stojanović, Ekonomska istorija sveta do 16. veka (Beograd: MU, 2005), 365.
U Dušanovom zakoniku pominje se reč dinar iako tada reč novac još nije
postojala. Tada se kovao vrlo kvalitetan srebrni novac koji se navodi kao
imperatorski dinar.
Padom Smedereva 1459, Srbija postaje deo turske carevine, izgubivši atribute
suverene zemlje, pored ostalog i – sopstvenu valutu.
U to vreme u Evropi, deluju mislioci poput Martina Lutera, osnivača
protestantizma i teoretičara koji se zalagao za naturalnu privredu i prostu
robnu proizvodnju ali se i borio protiv zelenaškog trgovačkog kapitala prateći
skolastička učenja. Takođe, uticajan je i Makijaveli koji je ostavio ekonomski
doprinos kao ideolog italijanske trgovačko-manufakturne buržoazije.69)
Zapravo su merkantilistički pisci ti koji stvaraju ekonomsku školu, u vreme
trgovačkog kapitalizma i trgovinskog i zelenaškog kapitala, i njihovim
delovanjem ekonomija je postavljena na nacionalne osnove.70)
Nakon razbijanja kolonijalnih sila, zemlje u razvoju prihvatile su činjenicu
da je ekonomski rast glavno merilo razvoja ekonomije a to je bilo u skladu sa
teorijom privrednog razvoja koja je iziskivala veći privredni razvoj.
U toku 19. veka, javljaju se ekonomisti poput Ž. B. Seja, T. R. Maltusa, Mila,
Bastija, V. N. Seniora, koji su delovali na bazi literature Adama Smita i njegovog
dela Bogatstvo naroda. Istovremeno, srpski ekonomisti 19. veka nisu se mnogo
bavili ekonomskom teorijom jer su verovali da to nije njihov zadatak, već da
treba deliti praktične savete o tome kako razviti siromašnu otadžbinu Srbiju.71)
Za razliku od razvijenih zemalja zapadne i srednje Evrope, jugoslovenske zemlje,
razdvojene u 19. veku i jednim delom uključene u sastav drugih država, otpočele
su nešto kasnije sa podizanjem svoje industrije, pa je Srbija posle Drugog
srpskog ustanka i ukidanja turskog feudalnog režima bila opustošena zemlja sa
malobrojnim stanovništvom, nazadnom privredom i lošom infrastrukturom.72)
Prema rečima Svetozara Markovića73), čim je nestalo nasilničke turske vladavine,
u Srbiji se započelo sa stvaranjem i uveličavanjem narodnog bogatstva. Mada
su državni tereti bili isti, bolje su bile okolnosti i narod je imao više motivacije
da gradi i stvara. Izvoz sirovine iz Srbije počinje znatno da se uvećava, naročito
zato što su same starešine počele da se zanimaju tom privrednom aktivnošću
69) M. Jakšić, A. Praščević, Istorija ekonomije, 2. ed. (Beograd: Ekonomski fakultet,
2011), 12.
70) Ibid, str. 13.
71) B. Mijatović, Srpski ekonomisti do 1914. godine (Beograd: Službeni glasnik,
2008), 10.
73) Slobodan Jovanović je govorio za Svetozara Markovića da „on ne proučava i ne
promatra ništa, on samo propoveda“.
98 SRBIJA DANAS
i trgovinom domaćim proizvodima. To je uticalo na povećanje seljačke
proizvodnje i rad nije prolazio nenagrađeno. Takođe, za vreme kneza Miloša
upola je savetovano a upola zapovedano seoskim opštinama da zajednički
obrađuju opštinsku zemlju koju je svaka opština imala i to je moralo imati jakog
uticaja na zalaganje naroda koji se u dugotrajnim ratovima odvikao od rada.74)
Takođe, tokom tog perioda radilo se dosta i na povećanju obima produktivnosti
varošica ali i na njihovoj modernizaciji. Sa daljim razvojem varoši znatno
se doprinelo poboljšanju celokupne privredne klime u zemlji. Kako se
uveličavalo bogatstvo srpskog naroda, tako se menjao i karakter proizvodnje.
U patrijarhalnom gazdinstvu skoro svaka kuća proizvodila je sama sve što
joj je potrebno za život, pa je rastao i broj ljudi koji razmenom (kupovinom
i prodajom) dobijaju ono što im je potrebno. Daljim razvojem, ispostavlja se
da ni umešnost seljaka ni vrednoća nisu toliko značili kao razvijene trgovačke
sposobnosti.
U vreme sticanja nezavisnosti, u Srbiji je bilo u opticaju više valuta: turski groš,
austrijski talir, gulden, zlatni talir i srpski dinar (bakarni i srebrni novac).75)
U to vreme u Srbiji, ustancima početkom 19. veka i kasnijim diplomatskim
akcijama postepeno je vraćan suverenitet, ali je privreda bila suviše slaba i
nerazvijena, pretežno naturalna, tako da se potreba za sopstvenom valutom nije
odmah ispoljila.
U prvoj polovini 19. veka, industrije praktično nije ni bilo. Industrija koja
je razvijana kasnije bila je pod rukovodstvom države, stvarana za državne
potrebe (npr. topolivnica u Kragujevcu, prehrambena industrija i rudarstvo).
Najznačajniji izvozni artikal bila je stoka koja se izvozila u Austrougarsku. Za
vreme Kraljevine Srbije, zanatstvo i trgovina bili su u začetku, a privreda se
oslanjala na poljoprivredu, što se nastavilo i kasnije, u okviru Kraljevine SHS i
Kraljevine Jugoslavije.
Od polovine 19. veka potiču inicijative za uvođenje nacionalnog novca i
osnivanje nacionalne (emisione) banke. Godine 1869. iskovani su u Beču prvi
bakarni novci (s likom kneza Mihaila i oznakom 1868. godine). Posle kovanja
prvog novca, pokreće se pitanje uvođenja papirnog novca. Srebrni novac
emitovan na osnovu zakona od 1873. zamenjen je 1903. srebrnjacima novog
kova, a 1904. kovan je sitan novac od nikla i bronze. Novac je kovan i za vreme
balkanskih ratova (1913. u srebru i u niklu) i Prvog svetskog rata (1914. u srebru
i 1916. u srebru i u niklu).76)
74) S. Marković, Srbija na istoku, reizdanje (Beograd, 2005).

75) S. Vuković, Srpsko društvo i ekonomija (IKZS, 2012), 117.
76) Ibid.
Slika 10: Kovanica od 20 dinara, 1879.
Po navodima Svetozara Markovića, državni poredak je i tada, kao i sada, imao

svoje probleme i prelazio iz željenog u manje željeni oblik vladavine:
Državni poredak u Srbiji je tada kao i u svim birokratskim državama brzo izgubio
onaj smisao radi koga je postao. Državni poredak je zato da se osigura svakome
čoveku slobodan, miran razvitak, pa da pomogne opštim sredstvima onde gde sam
čovek ne može da pomogne – ali, u Srbiji je brzo postalo sasvim obratno: održanje
birokratskog poretka postalo je cilj vlade, a svi ostali državljani – podanici, postali
su sredstvo. Ovo policijsko gledište na održanje poretka, tj. održanje ustanovljene
vlasti nad narodom, uvuklo se svuda: u opštinu, u školu, u književnost, u crkvu.
Narod se učio da se pokorava vlasti. […] Nikakva misao o savršenijem i boljem
društvenom stroju i boljem življenju naroda nije se čula ni u srpskoj školi ni u
srpskoj književnosti za dugo, dugo vreme. Kad čovek prouči književnost onoga
doba mora se užasnuti od one teške sirotinje i onog ropskog duha kojima je ona
bila napojena i kojima je ona napajala srpski narod pod imenom nauke.
… steći novaca, živeti gospodski, biti primljen i uvažen kod velike gospode, to je
bio ideal kome je težila svaka ćivtinska duša a takve su bile bez razlike, trgovačke
i činovničke…pazarilo se svačim, espapom materijalnim, kao i poštenjem, čašću,
ljubavlju i porodicom. Neki put se prodavalo za dukate, neki put za vandžament,
a neki put za oboje. Nije ni čudo što je svako koleno koje je robovalo novcu nije ni
pomišljalo na oslobođenje od spoljnjeg neprijatelja…77)
Srpska država je, nakon oslobođenja od Turaka, svoje novovekovno postojanje
započela osnivanjem najvažnijih državnih i kulturnih institucija – Narodne
biblioteke (1832), Liceja – preteče stručne visokoškolske ustanove (1838),
77) Op. cit. Svetozar Marković, Srbija na istoku, str. 149.

100 SRBIJA DANAS
Društva srpske slovesnosti – kasnije Akademije nauka (1841), Narodnog
muzeja (1844) i Narodnog pozorišta (1868).78)
Krajem 19. veka javila se potreba za novim i širim povlasticama nego što je
zakon od 1873. godine pružao i donošenjem novog seta zakona o potpomaganju
domaćih proizvoda (radinosti), država je pokušavala da postavi industriju na
šire osnove i da joj tako omogući dalji prosperitet, a od donošenja zakona 1910.
godine, industrija je počela da beleži prve uspehe.
Slika 11: Novčanica od 1.000 dinara, 1920.
U daljem formiranju institucija, Centralna banka je organizovana po ugledu

na Belgijsku narodnu banku, koja je u to vreme važila kao obrazac savremenog
organizovanja bankarske institucije. Formirani su Zbor akcionara, Glavni,
Upravni, Nadzorni i Eskontni odbor i ustanovljene funkcije guvernera i
viceguvernera (prvi guverner bio je Aleksa Spasić, do tada ministar bez
portfelja).79)
Od osnivanja Centralne banke, ona je funkcionisala po principu bimetalizma,
odnosno srebro i zlato su bili valutni denominatori. Nakon uspostavljanja
rada Privilegovane narodne banke Kraljevine Srbije, koncesijom je od države
dobijeno pravo na emitovanje novčanica na period od 25 godina.80)
78) NBS. Preuzeto sa: https://www.nbs.rs/internet/latinica/10/10_8/index.html,

April 2017.
79) Ibid.
80) S. Vuković, Srpsko društvo i ekonomija (IKZS, 2012), 117.
Za vreme Drugog svetskog rata (od aprila 1941. do oktobra 1944), Centralna
banka je obavljala poslove iz svog predstavništva u Londonu. U septembru 1946.
godine nacionalizovana je i od tada je obavljala svoje funkcije pod imenom
Narodna banka Jugoslavije.81)
Srpska ekonomija i lideri nakon Prvog svetskog rata

Istorijski gledano, Srbija je imala brojne ministre finansija82), ali i velike zaokrete
u svojoj „domaćoj“ i „inostranoj“ ekonomskoj politici. Pod zaokretima se smatraju
ratovi i unutrašnja previranja, navedeni kao elementi koji destimulišu kontinuitet,
prekopotreban jednoj državi sa čestim (istorijski posmatrano) previranjima.
Gledajući iz današnje perspektive, čini se značajnim iznova navoditi imena velikih
ekonomista, moralnih veličina, ljudi koji su u najtežim trenucima srpske istorije,
zahvaljujući disciplinovanim merama, patriotizmu i stručnosti, uspeli da očuvaju
snažnu valutu srpskog dinara i da obezbede podsticaje privredi. Srbija je stalno
bila između velikih sila i prilagođavala se trenutnim geopolitičkim zahtevima, u
zavisnosti od svoje moći. U simptomatičnom paragrafu, navedenom u romanu
Devetsto treća, u opisu događaja koji su prethodili Majskom prevratu, Dragiša Vasić
piše: „Kako ne vidiš da je sve ovo najstrašniji apsolutizam i da takva vlast isključuje
kritiku, bez koje nema državnog i društvenog razvitka, da ona upropašćuje javne
interese, ponižava, proizvodi stagnaciju dovodi do rasula, do raskida, do smrti“.83)
Ovaj opis prilika mogao bi biti i danas aktuelan, vreme će biti svedok i sudija kao
i uvek.
Prvi ministar finansija Kraljevine Srbije bio je Čedomilj Mijatović, istoričar,
ekonomista, književnik i diplomata. Rođen je 1842. godine u Beogradu, a
preminuo 1932. u Londonu. Njegova glavna ekonomska dela su: Izvod iz političke
ekonomike, Nauka o državnom gazdinstvu ili nauka o financiji, Studije za istoriju
stare srpske trgovine.84) U svojim tekstovima često je isticao nepovoljne prilike
u društvu, kroz nejednakost imanja. Dva puta se obreo na položaju ministra
finansija (1873. i 1875). Osnivač je Napredne stranke kojoj je knez Milan
poverio formiranje vlade, a čiji je program gledao u budućnost, ogledajući se u
modernoj ekonomiji tog vremena, liberalizaciji i demokratizaciji tržišta.
Srpski ekonomisti tog vremena nisu bili školovani za mikroekonomske aspekte,
dakle, nisu se bavili aspektima preduzeća tokom svog školovanja. S druge
strane, oni su proučavali makroekonomske aspekte privrede školujući se za
april 2017.
82) Samo za vreme Kraljevine Srbije (1882–1918), ministri finansija bili su: Čedomilj
Mijatović, Aleksa Spasić, Đorđe Pavlović, Milutin Garašanin, Vukašin Petrović,
Mihajlo Vujić, Mita Rakić, Nikola Pašić (zastupnik 1891), Dimitrije Stojanović,
Stevan Popović, Stevan Zdravković, Milovan Milovanović itd.
83) V. Batić, Dve Srbije (Beograd: Beoštampa, 2007).
84) B. Mijatović, Srpski ekonomisti do 1914. godine (Beograd: Sl. glasnik), 18.
102 SRBIJA DANAS
državne službenike i ministre. Tek se početkom 20. veka javila inicijativa da
se u bankama zapošljavaju mladi doktori ekonomskih nauka i to su bila prva
radna mesta tadašnjih ekonomista koja nisu bila državna. Međutim, ni tu nije
bilo mnogo uspeha, jer je svaki od zaposlenih ipak želeo da radi u državnoj
službi i ministarstvu.85)
Za opstanak srpske ekonomije i njen uspeh kroz istoriju izrazito je važna i
uloga Narodne banke Srbije (NBS) (čiji je opstanak dovođen u pitanje, npr.
tokom egzila Srba u Albaniju). Osnovana je 2. jula 1884, na osnovu Zakona o
Privilegovanoj narodnoj banci Kraljevine Srbije, koji je donet 6. januara 1883.
godine. Prvi guverner bio je Aleksa Spasić86) a pre osnivanja NBS novčani
sistem u Srbiji bio je uređen Zakonom o kovanju srebrnog novca, donetim
1883. godine.
Uloga NBS definisana je kroz „domaćinski pristup“, sledećim rečima: „U cilju
da se jeftinim kapitalima i dobro uređenim kreditom, trgovina i radinost u
Kraljevini Srbiji unapredi, Kraljevska se Vlada ovlašćuje da na osnovima koji su
ovim zakonom propisani, ustanovi Narodnu banku“.87)
NBS je funkcionisala i u vreme rata, predstavljajući vitalnu državnu instituciju,
pa je tako za vreme Prvog svetskog rata evakuisana u Marselj, a za vreme
Drugog svetskog rata imala je predstavništvo u Londonu. Narodna banka se
ponašala konzervativno i vodila je politiku zdravog novca, međutim, postojalo
je nekoliko izuzetaka od liberalne politike gde je državni intervencionizam
zauzeo mesto: industrijske povlastice i diskreciono pravo države da odobri ili
ne odobri poslovanje nekoj firmi (banci, akcionarskom društvu, kafani i dr.).88)
Ključnu ulogu u ekonomskoj politici u periodu Prvog sv. rata je imao Lazar
Paču,89) koji je postao poznat po svojoj veštoj ekonomskoj politici i po svom
(neki bi rekli) – tvrdičluku.
Tokom dva mandata na poziciji ministra finansija, Lazar Paču je uticao na to
da budžet Kraljevine Srbije brzo raste a dugovi se smanjuju. Istorija ga pamti
kao lekara koji je izlečio srpsku ekonomiju i postavio temelje konvertibilnosti
dinara na kraju Prvog svetskog rata. Posle smrti Lazara Pačua, portfelj ministra
finansija primio je dr Momčilo Ninčić90) (inače doktor pravnih nauka), koji je
nakon obavljanja funkcije u MIF-u više godina bio i ministar inostranih poslova.
85) Ibid.
86) MIF Kraljevine Jugoslavije, 1918–1938 (Beogrd: MIF, 1938).
87) M. Sojić, B. Hinić, 130 godina NBS, preuzeto sa: http://www.ubs-asb.com/
Portals/0/Casopis/2014/3/UBS-Bankarstvo-3-2014-Sojic-Hinic.pdf, maj 2017.
88) B. Mijatović, Srpski ekonomisti do 1914. godine (Beograd: Sl. glasnik).
90) MIF Kraljevine Jugoslavije, 1918–1938 (Beograd: MIF, 1938).
Stojan Protić je bio ministar finansija u vladi Stojana Novakovića, kao i u dve
sledeće vlade: Nikole Pašića i Milovana Milovanovića. Bio je jedan od donosilaca
teških odluka ekonomske politike tokom Prvog svetskog rata.
Slika 12: Albanska golgota
S početkom Prvog svetskog rata, neke zemlje (Francuska, Nemačka i dr.)

ukinule su klasičnu konvertibilnost i prešle na papirni standard (ili varijacije),
koji im je omogućavao da povećaju štampanje novca kako bi finansirale ratne
potrebe, potpuno nezavisno od kretanja i veličine zlatnih rezervi. Gotovo
sve valute zaraćenih zemalja izgubile su u tom periodu konvertibilnost osim
Kraljevine Srbije – kupovna snaga srpskog dinara je 1918. godine bila približno
jednaka onoj pred početak rata, a dinarske novčanice imale su pokriće od
87,3%, veće od zakonski propisanih 40 odsto. Takav sled okolnosti nastao je jer
tokom rata srpska vlada nije izdala nijednu novčanicu bez pokrića, za razliku
od ostalih zemalja i na taj način, kroz opreznu monetarnu politiku, pridržavala
se osnovnih pravila konvertibilnosti91) (danas se u govorima naših ekonomskih
analitičara konvertibilnost više i ne pominje i ono što je indikativno jeste uticaj
politike na ekonomski sistem).92)
Nasleđe koje je Ministarstvo finansija (predvođeno dr Momčilom Ninčićem)
zateklo nakon Prvog svetskog rata nije bilo sjajno. Prethodno ministarstvo
finansija Kraljevine Srbije sastojalo se od sedam segmenata koji su (zbog ratnih
104 SRBIJA DANAS
okolnosti) svedeni samo na Glavno državno računovodstvo, sa smanjenim
delokrugom rada koji se ogledao u državnom budžetiranju (ako ga je uopšte
bilo) i razmenu dinara za drahme, našim vojnicima i građanskim licima.
Kada se razmatra konceptualizam države Srba, Hrvata i Slovenaca (SHS), po rečima
Jovana Dučića, Srbi su pri stvaranju Jugoslavije bili nepokolebljivo za centralizam.93)
Nakon Prvog svetskog rata i ujedinjenja dela Južnih Slovena, Privilegovana
narodna banka Kraljevine Srbije prerasla je, po zakonu od 26. januara 1920.
godine, u Narodnu banku Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca i pod tim imenom
preuzela je poslove na celoj teritoriji Kraljevine.94)
Pre ujedinjenja Srba, Hrvata i Slovenaca postojalo je pet raznih pravnih područja
s različitim finansijskim ustanovama, nasleđenim od ranijih državnih uprava. U
Srbiji i Crnoj Gori, Hrvatskoj i Slavoniji, Sloveniji i Dalmaciji, Bosni i Hercegovini,
Bačkoj, Banatu i Baranji postojale su finansijske ustanove organizovane prema
različitim finansijskim zakonodavstvima. U tim pokrajinama postojali su razni
finansijski organi, ali samo na papiru. Usled rata, sve je bilo dezorganizovano
i paralisano, i ukoliko je i postojalo, nije funkcionisalo, niti je moglo da
funkcioniše jer nije bilo stručnog i potrebnog personala.95)
Kod ovakve raznolikosti u organizaciji finansijskih upravnih vlasti, kakva je
zatečena na raznim pravnim područjima koja su ušla u sastav naše države,
nije se moglo ni pomisliti na neko brzo izjednačenje, bilo proširenjem jednog
sistema na sva ostala područja, bilo donošenjem jednog novog, jedinstvenog
zakona. Zato je uglavnom zadržano, za prvo vreme, zatečeno stanje, pa se onda
pristupilo postepenom izjednačenju pojedinih finansijskih vlasti, uporedo
sa izjednačenjem opšteg finansijskog zakonodavstva. Prvo je izvršena jedna
93) J. Dučić u svojoj knjizi Verujem u boga i u srpstvo, navodi: „… Oni (Srbi) su želeli
potpuno i bezuslovno i što tešnje ujedinjenje. Niko nije pomišljao da Beograd
ima svoje mane, da u Beogradu nikad nisu vladali čisti Srbi i da postoji posebno
Beograd, a posebno sve ostalo. Dotle se ovo nije jasno videlo kao što će se videti
posle smrti Pašićeve i Kraljeve. Tu struju centralističku u Ustavotvornoj Skupštini
najbolje je predstavljao lično Nikola Pašić, vrlo puno pribojavan, krajnje strog,
duboko poštovan, sa svojom velikom i zaslužnom radikalnom strankom. ’Zna
Baja šta misli‘. Ova naklonost za centralizam, dolazila je, uostalom, iz njegovog
državnopravnog osećanja, koje je bilo nemerljivo još od početka srpskog
istorijskog života, još od srednjovekovne države Raške i Zete, koje su imale svog
sjaja i veličine, a zatim nemanjićke monarhije koja nikad nije bila drugo nego
savršeno centralistička. Ali nikad ni autokratska, pošto su naši moćni kraljevi i
carevi vladali zajedno sa svojim Saborima. Istorija već poznaje desetinu takvih
samih Dušanovih sabora, od kojih je i jedan bio na kom je proglasio sebe za
imperatora Srba, Grka i Bugara, a na drugim je proglasio svoj Zakonik…“
april 2017.
95) MIF Kraljevine Jugoslavije, 1918–1938 (Beograd: MIF, 1938), 1.
jedinstvena organizacija MIF-a, dok su nižestepene finansijske vlasti ostale za
duže vreme neizjednačene.96)
Prema navodima Dušana Letice (ministra finansija 1938), prvi zadatak
Ministarstva finansija nakon rata jeste bio da se sprovede unifikacija finansijskog
zakonodavstva i izvrše reforme od kojih su najvažnije dve: valutna i poreska.
On u tekstu iz decembra 1938. navodi: „U prvo vreme, odmah posle rata, naša
centralna finansijska uprava nije raspolagala ni dovoljnim prostorijama za rad,
ni tehnički spremnim osobljem da bi u potpunosti mogla razviti svoju delatnost
i stoga je utoliko više za pohvalu što se pod tadašnjim najtežim okolnostima
radilo sa puno dobre volje, požrtvovanja i vrednoće za dobro naše Kraljevine.“97)
Po navodima dr Momčila Ninčića (koji je vodio sektor finansija nakon Lazara
Pačua) može se shvatiti težina odluka sa kojima su se suočavali, kao i način
rešavanja problema s nedostatkom kadra: „Finansijske potrebe su bile
velike, trebalo je plaćati sav državni personal, trebalo je pomagati na sve
strane a neprijatelj je svuda ostavio samo pustoš… gledao sam da prikupim
finansijske stručnjake iz cele zemlje, gde sam za koga sam čuo i po onome
što su mi moji pomagači dali, vidi se da su ti ljudi koji su organizovali naše
prvo Ministarstvo finansija – bili ljudi od vrednosti…“
U posleratnim godinama, država SHS je, kao i ostale kapitalističke zemlje –
učesnice u ratu, imala inflatorno obezvređenje nacionalne valute koja je
povlačila za sobom pokretanje proizvodnje ali je i snižavanjem cena uticala na
smanjenje plata radničke klase i ostalog stanovništva.98)
Srbija je i pre rata imala trgovinske sporazume sa Austrougarskom, koje je
sklopila radikalska vlada 1892, a zatim i naprednjačka, 1881. godine.99) Međutim,
nakon rata, Kraljevina SHS uspostavila je trgovinske veze sa Austrijom, 1919.
a sa Japanom 1923. godine. Izvoz je nakon rata bio neobično visok i bilo je
neophodno kontrolisati carinske tarife o čemu govori ministar finansija dr Milan
Stojadinović, kada u junu 1925. godine šalje dopis Narodnoj skupštini: „… da
bismo obezbedili prođu na stranim tržištima našim agrarnim i industrijskim
proizvodima potrebno je što pre konvencionalnim tarifama regulisati i učvrstiti
naše trgovinske veze sa stranim državama, a na bazi autonomne carinske tarife
koja će omogućiti izvesna popuštanja naših carinskih stopa radi postignuća
uslova za izvoz naših produkata u strane zemlje i u tom cilju je izgrađena
carinska tarifa u pravcu zaštite domaće proizvodnje…“100)
96) Ibid.
97) Ibid.
99) B. Mijatović, Srpski ekonomisti do 1914. godine (Beograd: Službeni glasnik,
2008), 1.

106 SRBIJA DANAS
Slika 13: Milan Stojadinović
Evociranjem istorijskih činjenica u vezi s radom i doprinosom vrhunskih

srpskih ekonomista, trebalo bi vratiti veru u postojanje čvrstog oslonca države
koja je čak i u najtežim trenucima (period Prvog svetskog rata) spremna da
održi principe ekonomske logike i spasi zemlju i narod od dužničkog ropstva.
Takođe, mere Ministarstva finansija i Centralne banke Kraljevine Srbije i
Kraljevine Jugoslavije imale su (istorijski posmatrano) dobre ekonomske
rezultate. Paradoksalno je da su dobri ekonomski rezultati postizani u nekim
periodima najvećih srpskih stradanja101) i to je istorijski potvrđeno. Time se
još više daje na značaju ekonomskim rezultatima postignutim u posmatranom
periodu. To dalje pokazuje da su drugi, bolji modeli ekonomske politike,
mogući i treba ih primeniti ali samo kroz adekvatno vođstvo, kontrolu i
101) Misli se na opisano doba Prvog svetskog rata i izražene konvertibilnosti dinara
u odnosu na druge nacionalne valute.
kreiranje ekonomskih mehanizama kao osnove za privredne aktivnosti s jedne,
ali i držanja do tradicije i sagledavanja realnih okolnosti, s druge strane. Upravo
to su navodi Dušana Letice (1939): „Staro je i oprobano pravilo, da je najbolji
računovodstveni sistem onaj, koji najbolje funkcioniše – njegova funkcija
zavisi od tradicije zemlje u kojoj se razvija i mentaliteta činovničkog kadra
koji ga sprovodi i stoga su presađivanja u njemu iz stranih zemalja isto
toliko teška koliko i presađivanje svake tradicije uopšte. Svaka država treba
da se trudi da pronađe takav sistem koji će odgovarati njenim tradicijama,
ne gubeći iz vida najvažnije državne ciljeve.“
U vreme Kraljevine Jugoslavije, stanovništvo se bavilo pretežno poljoprivredom
(nakon 1918. došlo je do podele imanja seljacima, zemlja se obrađivala plugom
i konjskom zapregom). Proizvodnja je bila bazična, dakle, za direktnu potrošnju
u okviru domaćinstva i ređe je bila namenjena trgovini. Saobraćaj je predstavljao
strateški projekat od nacionalnog značaja. Važno je napomenuti da je veliki broj
stanovništva bio nepismen i tada je podignut i veliki broj škola.
U periodu između Prvog i Drugog sv. rata, Kraljevina Jugoslavija predstavljala
je izrazito agrarnu zemlju, sa nerazvijenom industrijom. Takav poredak je
uticao na nizak životni standard, povećanje nezaposlenosti ili neefikasnu
preraspodelu radne snage (posebno u seoskim sredinama gde se pojavljivao
višak radne snage), pad cena domaćih proizvoda i povećanje značaja stranog
kapitala. Industrijska postrojenja bila su izgrađena u okviru drvne, električne i
prehrambene industrije, gde je vlasnički kapital bio inostrani. Međutim, visoke
carinske barijere predstavljale su zaštitu od inostrane konkurencije u tom
periodu. S visoko zavisnom ekonomijom, koja se ogledala u količini stranog
kapitala na tržištu, Kraljevina Jugoslavija je pokazivala i druge oblike oslanjanja
na neke razvijene zemlje zapadne Evrope, u smislu finansijske i tehničke
zavisnosti. Dezintegrisanost ekonomskog sistema, kao i heterogenost društvene
strukture, mogu se ubrojati u značajne faktore nerazvijenosti. U periodu do
Drugog svetskog rata, poljoprivreda je bila osnovna privredna grana (podaci iz
1931. godine navode da je od ukupno 14 miliona stanovnika, 76,4% živelo od
poljoprivrede102)).
Segment razvoja poljoprivrede u okviru posmatranog perioda obrađen je kroz
komplementarne tekstove Branislava Gulana, u okviru ove knjige.
Na osnovu posmatranih ekonomskih mera Kraljevine Srbije i kasnije Kraljevine
Jugoslavije, zasnovanih na principima patriotizma, liberalizma i osnovnim
postulatima Kejnsa i Smita – omogućen je efikasan ekonomski sistem, od
interesa za sve učesnika sistema – celokupnog srpskog naroda.
102) Ibid., 105.

108 SRBIJA DANAS
Ministri finansija nekad i sad
Ministri finansija Kneževine Srbije (1861–1882)
Panta Marko
Jovanović Lazarević
1868–1873. 1873–1873.
Jovan
Gavrilović Kosta Cukić
1861–1861. 1861–1868
Čedomilj Mijatović
Stojan Novaković Čedomilj Mijatović
Ljubomir Kaljević
1873–1874. 1875–1875. 1875–1875.
1874–1875.
zastupnik
Kosta Jovanović Milovan T. Janković

1875–1875. 1875–1875.
Vladimir Jovanović
1876–1879. Ilija Mare ć
Druga vlada 1879–1880.
Stevče Mihailovića Treća vlada
Stevan Zdravković Jovana Ris ća
Treća vlada Jovana
1875–1876. Ris ća
vršilac dužnos
Vladimir Jovanović 1880–
1880–1880. Vlada
Treća vlada Milana Piroćanca
Jovana Ris ća zastupnik,
do 10/22. X 1881,
a od tada stalan

Ministri finansija Kraljevine Srbije (1882–1918)
Aleksa Spasić
–1883.
1883–1884.
Vlada
Druga vlada
Milana Piroćanca
Nikole Hris ća
Milu n Garašanin Vukašin Petrović

Đorđe M. Pavlović Čedomilj Mijatović
1884–1885. 1885–1886.
1884–1884. 1886–1887.
zastupnik
Mihailo Vujić Mita Rakić Čedomilj Mijatović Mihailo Vujić

1887–1888. 1888–1888. 1888–1889. 1889–1891.
zastupnik zastupnik
Čedomilj
Nikola Pašić Mihailo Vujić Đorđe S. Simić Mijatović
1891–1892. 1893–1894. 1894–1894. 1894–1894.
zastupnik zastupnik

110 SRBIJA DANAS
Stevan
Zdravković
1895–1895.
zastupnik
Vukašin Petrović
1891–1892. Srevan D. Popović Mihailo Vujić
zastupnik 1895–1896. 1896–1897.
Mihailo M.
Popović
1900–1902.
Vukašin Petrović Milovan Đ.
Srevan D. Popović 1898–1900. Milovanović
1897–1898. 1902–1902.
Mihailo M. Milić Milovan Vojislav S. Aleksandar S.

Popović Radovanović Marinković Veljković Borisavljević
1902–1902. 1902–1902. 1902–1903. 1903–1903. 1903–1903.
Vladimir
Milić Milan
Todorović
Radovanović Marković
1906–1906.
1903–1903. 1905–1906.
zastupnik
Sava Grujić
1903–1904. Lazar Paču
zastupnik 1904–1905.

Mihailo M.
Popović
1908–1909.
Milovan Đ.
Milovanović
Lazar Paču Stojan Pro ć 1912–1902.
1906–1908. 1909–1912. zastupnik
Mihailo V. Ilić
1912–1912.
zastupnik
do
7/20. VII 912. Vojislav D.
Jovan P. Marinković
Jovanović Lazar Paču
zastupnik do
1912–1912. 1912–1915. 9/22. XI 1915.
Momčilo A. Ninčić Stojan Pro ćw

1915–1917. 1917–1918.

112 SRBIJA DANAS
Ministri finansija Narodne/Socijalističke Republike Srbije (1946–1991)
Početak Kraj Ime i

Beleška
mandat mandata prezime
22. 5.
Radoš Druga vlada Blagoja Neškovića,
novembar septembar
Jovanović ministra finansija
1946. 1948.
Prva vlada Petra Stambolića,
Druga vlada Petra Stambolića,
Treća vlada Petra Stambolića,
Vlada Jovana Veselinova,
Vlada Miloša Minića,
Vlada Slobodana Penezića,
1948. 1986.
Vlada Dragog Stamenkovića,
Vlada Đurice Jojkića,
Vlada Milenka Bojanića,
Vlada Dušana Čkrebića,
Vlada Ivana Stambolića,
Vlada Branislava Ikonića
5.
6. maj Milorad Vlada Desimira Jev ća,
decembar
1986. Škrbić republičkog sekretara za finansije
1989.
5.
11. februar
decembar Jovan Zebić
1991.
1989.
Ministri finansija Republike Srbije (1991–2000)
Početak Kraj Ime i

Beleška
mandata mandata prezime
Vlada Dragu na Zelenovića,
1991. 1993. Jovan Zebić
Vlada Radomana Božovića
Vlada Nikole Šainovića,
1993. 2000. Prva vlada Mirka Marjanovića,
Druga vlada Mirka Marjanovića

Kolegijum ministara finansija Republike Srbije (2000–2001)
mr Ljubiša Jovanović
25. X 2000 – 25. I 2001.
Borislav Milačić
Prelazna vlada
Milomira Minića
Prof. dr
Bojan Dimitrijević
Ministri finansija Republike Srbije (2001–2012)
Božidar Đelić Mlađan Dinkić Mirko Cvetković

2001–2004. 2004–2007. 2007–2008.
Vlada Zorana Đinđića i Prva vlada Druga vlada
Vlada Zorana Živkovića Vojislava Koštunice Vojislava Koštunice
Dijana Dragu nović Mirko Cvetković

2008–2011. 2011–2012.
Vlada Vlada
Mirka Cvetkovića Mirka Cvetkovića

114 SRBIJA DANAS
Ministar finansija i privrede Republike Srbije (2012–2013)
Mlađan Dinkić
27. jul 2012–2013.
Vlada
Ivice Dačića
Ministri finansija Republike Srbije 2013.
Dušan Vujović
Lazar Krs ć 2014–
2013–2014.
Prva i druga vlada
Vlada Ivice Dačića i Aleksandra Vučića
Prva vlada
Aleksandra Vučića

Guverneri nekad i sad
Period osnivanja Narodne banke Srbije
Aleksa Spasić Filip Hris ć Đorđe Vajfert Tihomilj J. Marković

mart–oktobar 1884. 1885–1890. 1890–1902. 1902–1912.
Guverneri Narodne banke Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca
Đorđe Vajfert Ljubomir Srećković

1912–1926. mart–jun 1928.
Guverneri Narodne banke Kraljevine Jugoslavije
Melko Čingrija, v. d. Dr Milan

Ignjat J. Bajloni guvernera Radosavljević Dr Dragu n K. Pro ć
1928–1934. april 1934 – 1935–1939. 1939–1940.
februar 1935. januar 1941 –

116 SRBIJA DANAS
Guverneri Narodne banke Federativne Narodne Republike Jugoslavije
Tanasije Zdravković Obren Blagojević Sergije Krajger

Marijan Dermas ja
28. XI 1945 – 1. V 1946 – 26. X 1951 –
1. I 1949 – 25. X 1951.
30. IV 1946. 31. XII 1948. 30. VI 1953.
Vojin Guzina Janko Smole

1. VII 1953 – 20. VI 1958. 21. VI 1958 – 15. VI 1962.
Guverneri Narodne banke Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije
Dr Nikola Miljanić Dr Ivo Perišin Branislav Čolanović Dr Ksente Bogoev

16. VI 1962 – 1. IX 1969 – 1. III 1972 – 3. VI 1977 –
31. V 1969. 31. XII 1971. 2. VI 1977. 25. XII 1981.
Radovan Makić Dušan Vlatković

26. XII 1981 – 31. V 1986. 1. VI 1986 – 14. VII 1992.

Guverneri Narodne banke Savezne Republike Jugoslavije
Mr Vuk Ognjanović Borisav Atanacković Prof. dr Dragoslav Dušan Vlatković

15. VII 1992 – 16. VII 1993 – Avramović 26. VI 1997 –
15. VII 1993. 20. X 1993. 2. III 1994 – 15. V 1996. 27. XI 2000.
Mlađan Dinkić
28. XI 2000 – 3. II 2003.
Guverneri Narodne banke Srbije
Mlađan Dinkić Dr Kori Udovički Radovan Jelašić Dr Dejan Šoškić

4. II 2003 – 23. VII 2003 – 25. II 2004 – 29. VII 2010 –
22. VII 2003. 25. II 2004. 28. VII 2010. 6. VIII 2012.
Dr Jorgovanka Tabaković
8. VIII 2012 –

118 SRBIJA DANAS
EKONOMIJA SRBIJE
Čekajući bolji život

Strane neto direktne investicije „uzletele“ su u poslednje četiri godine sa
skromnih 752 miliona evra iz 2012. godine na zavidnih 1,9 milijardi u 2016, što
„think tank“ Institut za teritorijalni ekonomski razvoj, InTER, kvalifikuje kao
„fascinantan skok“.
To je samo jedan od pokazatelјa rada aktuelne vlade Srbije, čije je rezultate, kao
i rezultate prethodnih pet vlada u periodu od 2001. godine, InTER analizirao
na osnovu kretanja klјučnih ekonomskih indikatora, nasuprot, kako se navodi
u analizi, procena i tumačenja građana i različitih političkih i društvenih aktera,
sa pozicija definisanih njihovim političkim, ekonomskim, socijalnim i drugim
interesima.
Kakva su, dakle, bila ekonomska kretanja Srbije u novom milenijumu?
Prema istraživanju InTER-a, realna stopa rasta BDP-a Srbije je 2001, kada je na
čelo vlade došao Zoran Đinđić, iznosila 5,0 odsto, da bi, nakon njegovog ubistva
2003, tokom premijerskog mandata Zorana Živkovića, pala na 4,4 procenta.
BDP po stanovniku je 2001. godine iznosio 1.840 evra, a do kraja Živkovićeve
vlade, do marta 2004, taj racio je dostigao 2.505 evra. Prosečna neto zarada je sa
98 evra u prvoj godini novog milenijuma porasla na 194 evra do 2004. godine.
Zaposlenost je u posmatranom trogodišnjem periodu pala sa 50,2 odsto na 45,2
procenta, dok se stopa nezaposlenosti popela sa 12,2 na 14,6 posto. Prosečan
broj zaposlenih istopio se sa 2,25 miliona lјudi iz 2001. na 2,16 miliona 2003.
godine. Javni dug je, međutim, smanjen sa 13,4 milijarde evra, koliko je iznosio
2001, na 11 milijardi evra dve godine kasnije. Neto strane direktne investicije
su u tom periodu „katapultirane“ sa nivoa od 184 miliona evra 2001. na visokih
1,19 milijardi evra, 2003. godine.
Najveći priliv SDI
Kada je u martu 2004. za premijera izabran Vojislav Koštunica, BDP Srbije
zabeležio je eksplozivan rast od 9,0 procenata, nakon čega se kontinuirano
osipao, da bi na kraju njegove vlade, u julu 2008, privredni rast iznosio 5,9
odsto. BDP po stanovniku je na početku Koštuničine vlade bio 2.675 evra, a na
kraju njegovog mandata 3.990 evra. Prosečna neto zarada je tokom analizirane
četiri godine povećana sa 194 na 402 evra. Stopa zaposlenosti se, međutim, sa
44,2 procenta 2004. survala na 40,4 odsto 2006, ali se u narednom periodu ipak
oporavila, dostigavši nivo od 44,4 procenta 2008. godine. Istovremeno, broj
lјudi bez posla je rastao, pa je tako stopa nezaposlenosti skočila sa 14,6 odsto iz
2003. na 20,8 odsto 2005, nakon čega je postepeno opadala, spustivši se na 13,6
procenata 2008. godine. Godišnji prosek broja zaposlenih blago je splasnuo sa
2,16 miliona iz 2004. na 2,08 miliona četiri godine kasnije. Nivo javnog duga
je u posmatranom periodu oboren sa 9,6 milijardi evra na 8,7 milijardi, 2008.
godine. Najveći priliv stranih direktnih investicija (SDI), u iznosu od 3,32
milijarde evra, zabeležen je tokom Koštuničine vlade, 2005, a na isteku njegovog
mandata one su iznosile 2,52 milijarde evra.
Za vreme vlade Mirka Cvetkovića, od 2008. do jula 2012, koja je startovala kada i
svetska ekonomska kriza, rast BDP-a Srbije na početku njenog mandata iznosio
je 5,4 odsto, a već naredne, 2009, zabeležio je negativnu stopu rasta od minus
3,1 odsto. Privreda se tokom naredne dve godine polako oporavlјala i 2011.
završila je sa pozitivnim rastom od 1,4 procenta. Na kraju mandata te vlade,
međutim, 2012, privreda je ponovo upala u recesiju, sa privrednim padom od
1,0 odsto. Domaći bruto proizvod je od 2008, kada je iznosio 4.586 evra po
stanovniku, u narednom periodu oscilirao, dostigavši u 2011. 4.619 evra, ali je
naredne godine pao na 4.400 evra po stanovniku. Prosečne neto plate su takođe
tokom ove vlade skliznule naniže, sa 402 na 366 evra. Nastavlјen je negativan
trend i u pogledu stope zaposlenosti, koja je pala sa 44,4 na 36,5 procenata 2012,
uz posledičan rast stope nezaposlenosti sa 13,6 na 23,9 odsto. Prosečan broj
zaposlenih osuo se sa 2,08 miliona lјudi na 1,86 miliona godišnje. Javni dug je
sa rekordnog minimuma iz 2008, od 8,7 milijardi evra, počeo da raste, popevši
se na 17,7 milijardi evra, 2012. godine. Strane direktne investicije su od 2010.
zabeležile snažan rast, dostigavši 2011. čak 3,31 milijardu evra, ali su nakon
toga isto tako naglo pale i u poslednjoj godini Cvetkovićeve vlade zabeležile
skromnih 752 miliona evra.
Rast obećanja i duga

Posle parlamentarnih izbora u maju 2012, na kojima je Srpska napredna stranka
osvojila najviše mandata (73), ali nedovolјno da samostalno formira vladu, Srbija
dobija koalicionu vladu sa Ivicom Dačićem na čelu, a posle vanrednih izbora u
martu 2014. na čelo vlade dolazi Aleksandar Vučić, koji je i dalјe na toj funkciji. Pod
vladavinom ove koalicije, srpska privreda je krenula iz recesije od minus 1,0 odsto
iz 2012. godine da jača, zabeleživši 2013. stopu rasta od 2,6 odsto. Nakon toga je,
međutim, usledila godina koja će ostati upamćenu po katastrofalnim poplavama,
uništenoj polјoprivrednoj proizvodnji i velikim štetama koje su pretrpeli građani,
saobraćajna infrastruktura, energetski sektor i mnoge druge privredne grane, zbog
čega je 2014. završila padom BDP-a od 1,8 procenata. Već naredne godine, BDP
se vratio „u pozitivnu teritoriju“ sa rastom od 0,8 procenata, a u 2016. je ubrzao
uspon, zabeleživši skok od 2,8 odsto. Bruto domaći proizvod po stanovniku je
takođe skočio sa 4.400 evra iz 2012. godine na 4.821 evra 2016. godine. Oporavak
su registrovale i prosečne neto plate, koje su sa nivoa od 366 evra iz 2012. stigle do
kote od 374 evra u 2016. godini. Stopa zaposlenosti je tokom minule četiri godine
120 SRBIJA DANAS
povećana sa 35,5 odsto na 45,2 procenta, a stopa nezaposlenosti srezana sa 23,9
posto na 15,2 odsto. Prosečan broj zaposlenih, koji je od 2001. kontinuirano bio u
padu, od 2012, kada je iznosio 1,86 miliona lјudi, beleži iz godine u godinu uspon,
a na kraju prošle godine je premašio cifru od dva miliona zaposlenih. Javni dug
je, međutim, nastavio uzlaznom linijom, uvećavši se sa 17,7 milijardi evra na 24,8
milijardi, 2016, što se, inače, najvećim delom objašnjava rastom vrednosti dolara. U
2017, prema očekivanjima premijera Srbije, BDP će imati rat od 3,1 odsto.
Ovi podaci ukazuju da narod u Srbiji nije ni svestan kako država u kojoj živi
napreduje i kako je život dobar. Taj napredak je krenuo od 2012, otkad je posle
pobede na izborima vlast preuzela SNS. Najveći doprinos „kvalitetnom“ životu, gde
se Srbija, pored ogromnog bogatstva, nalazi među osam najsiromašnijih zemalja u
svetu i četiri u Evropskoj uniji, omogućile su vlade Srbije koje su predvodili SNS
i Aleksandar Vučić. U njihovim govorima nizale su se nedorečenosti, netačnosti i
nerealna obećanja. Najbolji primer je visina PDV-a u regionu – govoreno je da je
on najniži u Srbiji, što nije bilo tačno. Govoreći o istorijskim uspesima i razvoju
Srbije, premijer jedino nikada nije obećao kada će dobiti konvertibilni dinar. Kao
da je zaboravio na taj poklon. Jer, narod pored obećanja o prosečnoj zaradi od 440
evra na kraju 2017, očekuje i konvertibilni dinar. Takva očekivanja posebno gaje
malo starije generacije koje su živele i radile u Srbiji u vreme konvertibilnog dinara i
znaju šta je to. To je ostala tabu tema za sadašnju vlast i kreatore (po njima) uspešne
ekonomske politike. Narod i dalje živi u siromaštvu (25 odsto stanovništva, prema
podacima Republičkog zavoda za statistiku – RZS-a), obećanjima i očekivanjima,
čekajući obećane bolje dane. Ovi rezultati i život liče na naše gubitke u ratovima
koje smo proglašavali pobedama. Gledajući obećanja i govore o napredovanju i
stabilnosti države, dobija se slika o dve Srbije. Jedna je ona o kojoj govore ljudi
iz vladajućeg establišmenta, a druga se vidi kada se ode na teren, kada se zaista
upozna Srbija, kad se vide njena sela i način života u njima. Od 4.709 sela, nestaje
njih 1.200. Da, u 86 odsto sela opada broj stanovnika, to je tragična činjenica.
Prosečna seljačka penzija iznosi 10.800 dinara. To je još jedan znak da sela nestaju,
a sa njima nestaje i Srbija.
Novac dijaspore
Od dijaspore je u 2016. u Srbiju stiglo 2,7 milijardi evra, što je oko osam odsto
bruto domaćeg proizvoda (BDP) – rečeno je u Narodnoj banci Srbije (NBS).
Najviše sredstava, kao i u prethodnim godinama, došlo je iz Nemačke, Švajcarske,
Austrije i Francuske, odnosno iz zemalјa u kojima živi i radi veliki deo srpske
dijaspore. Kako su kazali u centralnoj banci, doznake su tradicionalno jedan od
najstabilnijih priliva iz inostranstva u Srbiju i njihov prosečan godišnji priliv u
periodu od 2011. do 2015. bio je takođe oko 2,7 milijardi evra, odnosno oko 8,2
odsto BDP-a. Prema ranijim podacima, 23 odsto građana Srbije ima bar jednog
člana porodice u inostranstvu, dok 11 odsto ima povremene ili redovne prihode
od rođaka iz sveta, zabeleženo je krajem marta 2017. godine.
Zaraza čekanjem
Kada je reč o očekivanjima i čekanjima, autor ovog poglavlja poziva se na Ivu
Andrića koji je pisao: „Zaraziti nekog čekanjem (što je danas slučaj u Srbiji –
prim. B. G.) predstavlja najsigurniji način vladanja nad njim, što znači učiniti
ga nepokretnim i bezopasnim potpuno i zauvek, i ta obmana čekanja tvrđa je
od svakog zatvora i jača od najjačih bukagija, jer se, sa mnogo sreće i veštine, iz
zatvora može pobeći i okova se može čovek osloboditi, ali te obmane – nikad
ni doveka.“
„I tako, prećutno prihvativši uslove života koji vam se postavljaju, živite kako
vladalac hoće, upravo i ne živite, nego strpljivo čekate, sve dok se sav vaš život,
zajedno sa svim onim što ste očekivali, ne pretvori u strpljenje i beskrajno
čekanje, što znači da ste prihvatili rajinski način života, a to je isto što i put
dobrovoljne propasti za sebe i svoje potomstvo. Da ne bi morali da vas sami
ubijaju, zarazili su vas tim čekanjem koje vas održava u životu i polagano ubija.
Uvenućete i nestati kao što su uvenuli i nestali toliki vaši preci u Osmanskom
carstvu, pre vas na isti ili sličan način. Nisu ni primetili da su sa puta istinskog
života neosetno prebačeni na mrtvi kolosek čekanja bez kraja i cilja. Ljudi ne
osećaju to svoje čekanje kao teret ni kao poniženje, jer su se i sami pretvorili u
čekanje.“
„Dakle, zaraziti nekog čekanjem, to je najsigurniji način vladanja njime. Sve
što jeste i što znate, umete i možete, stavljeno je u službu tog čekanja bez kraja i
bez ikakvog izgleda na ostvarenje. Jednima vek prođe u mučnom i uzaludnom
čekanju, a drugi dobiju i bez najmanjeg čekanja sve što žele i čemu se nadaju.“
Oporavak srpske ekonomije

Strane kompanije su tokom 2016. investirale u Srbiji dve milijarde evra, kažu
za Informer u Narodnoj banci Srbije. Prema podacima NBS, stranci su za devet
meseci ove godine uložili više od 1,4 milijarde evra, a sa investicijama koje su
pristigle u oktobru, novembru i decembru, očekuje se da će ukupna ulaganja
dostići oko dve milijarde evra, koliko ih je bilo i 2015. godine.
Za 15 godina, ukupan udeo investicija iz EU iznosi čak 82 odsto, kaže Oskar
Benedikt, zamenik šefa Delegacije EU. Najviše novca za devet meseci uloženo
je iz zemalja Evropske unije, čak 78,5% od ukupnog iznosa. Strane direktne
investicije u Srbiji za devet meseci 2016, prema preliminarnim podacima,
iznosile su 1,4 milijardi evra. Već sada je izvesno da će strane investicije biti veće
do kraja godine za oko 600–700 miliona evra. Očekujemo da će one biti na nivou
prethodne godine, kada su dostigle iznos od oko dve milijarde evra, kažu u NBS.
Iz centralne banke navode i da su 2016. ulagači iz Holandije najviše investirali u
domaću privredu, a slede ih Austrijanci i Nemci (v. okvir „Najveći investitori“).

122 SRBIJA DANAS
Da bi srpska ekonomija napredovala, nama je neophodno da imamo oko tri
milijarde evra godišnje stranih direktnih ulaganja. Ovaj rezultat nije loš, ali
potrebno nam bolje.
„Udeo ukupnih investicija koje dolaze iz EU je čak 82 odsto. Takođe, više od 65
odsto izvoza Srbije ili oko dve trećine se realizuje u saradnji sa EU. Od 2009. do
2016. izvoz Srbije u EU se udvostručio, sa tri i po na 7,9 milijardi evra“, naglasio
je Benedikt.
Direktor Republičkog zavoda za statistiku, Miladin Kovačević, kaže da možemo
da budemo više nego zadovoljni stranim direktnim investicijama od oko dve
milijarde evra u ovoj godini.
Dinamika stranih ulaganja u Srbiji vezana je za spoljne prilike, a naši najveći
investitori dolaze iz zemalja EU. Pošto oporavak ekonomije sporo teče u samoj
Evropi, dobro je što nismo imali pad stranih investicija. Srbija je čak tokom
2016. ostvarila rast ukupnih investicija, znači i domaćih i stranih, za oko sedam
odsto u odnosu na prošlu godinu, navodi Kovačević.
Vučić o ekonomiji Srbije: „Danas imamo zdrave finansije i sve svetske institucije
to priznaju.“ Inače, „od stranog kapitala u Srbiji, ima ga dosta u bankarskom
sektoru, trgovini, nekretninama i sve više u IT-u“, kaže Miladin Kovačević.
Konsultant za strana ulaganja, Milan Kovačević, smatra da je pozitivan signal
što nivo investicija ne pada. – „U 2014. stranci su uložili kod nas oko milijardu
i po evra. Već 2015. imali smo za oko 500 miliona više investicija, a ove godine
zadržaćemo taj nivo. Najvažnije je da ne idemo unazad, a dogodine bi bilo
dobro da ipak napravimo još veći rezultat“, ističe Kovačević.
NAJVEĆI INVESTITORI
* Holandija 260
* Austrija 151
* Nemačka 60
* Francuska 37
* Luksemburg 36
* Slovenija 34
* Rusija 30
* Kipar 30
* Italija 29
* Danska 28
* Crna Gora 27
(* u milionima evra, za devet meseci 2016)

Država je najveći devizni špekulant u Srbiji
Bivši guverner NBS, Radovan Jelašić, sadašnji generalni direktor Erste banke
u Mađarskoj, sa margina Juromani skupa u Beču kritikuje Vladu Srbije zbog
toga što se zadužuje u dolarima, a da se nikako nije osigurala za slučaj jačanja
američke valute. Jelašić smatra da se NBS ponaša isto kao što se ponašala i kad
je on bio na njenom čelu.
Trećina javnog duga Srbije, ili oko hiljadu milijardi dinara, vezana je za američki
dolar. Kada je sredinom decembra 2016. godine Američka centralna banka –
FED – podigla kamatne stope na dolar za 0,25 odsto, srpski dug je i bukvalno
preko noći skočio za 180 miliona evra. Kada FED ponovo bude podigao kamate,
što se očekuje u nastavku 2017, dugovi Srbije će ponovo da porastu, bez da smo
uzeli i dinar novih kredita.
Glavni krivac za to je država. Ili bar tako misli Radovan Jelašić, bivši guverner
Narodne banke Srbije, a danas generalni direktor Erste banke u Mađarskoj. „Od
svakog domaćinstva se očekuje da se na neki način hedžuje, a očito se ispostavilo
da se država u najmanjoj meri hedžovala“, kaže Jelašić, govoreći o finansijskoj
operaciji koja obezbeđuje zaštitu od promene kursa.
Kritika za zaduživanje
Odgovarajući na pitanja lista Danas sa Juromani konferencije u Beču, Jelašić
je ocenio da je smanjenje budžetskog deficita veoma pozitivno, ali je oštro
kritikovao ponašanje države u vezi sa zaduživanjem. „Nažalost, dokazalo se
da je najveći devizni špekulant u Srbiji naša država, koja se često zadužuje u
dolarima jer je to, pod znacima navoda, bilo jeftinije. Zato sada javni dug Srbije
zavisi od toga da li je odnos dolar/evro 1,1 ili 1,05 ili jedan. I svi samo gledaju,
umesto da neko prihvati činjenicu da treba da se hedžujemo protiv dolarskog
rizika. Dakle, još jednom: u Srbiji je trenutno najveći špekulant na deviznom
tržištu srpska država“, podvlači Jelašić. Bivši guverner zato savetuje da se država
„malo više zadužuje u dinarima, iako je to naravno skuplje“.
Ministar finansija Dušan Vujović je, takođe na Juromani konferenciji, izjavio
da će se Srbija 2017. zadužiti za novih 6,2 milijarde evra, ali da će polovina
tog novca biti uzeta u dinarima. Dakle, tačno je da i država vidi potrebu da
zajmi novac u domaćoj valuti, ali je takođe tačno i da je pred kraj 2016. godine
Skupština ratifikovala ugovor o novih milijardu dolara kredita iz Ujedinjenih
Arapskih Emirata.
S druge strane, država ne bi ni mogla da se zadužuje u dinarima, da domaća valuta
nije stabilna, a kamate relativno povoljne. U tom delu Jelašić vidi kontinuitet sa
njegovom sopstvenom monetarnom politikom iz vremena kada je bio guverner
NBS. „Mnogo me raduje da se dosta toga nije promenilo. NBS se bori protiv toga
124 SRBIJA DANAS
da bude preteranih dnevnih oscilacija. Pokušava da usmerava ljude da se više
zadužuju u dinarima. Pokušava da čini dinarske depozite atraktivnijim. Tako
da me jako raduje da se u suštini nije mnogo toga promenilo kada govorimo o
tome kako se vodi monetarna politika“, zaključuje Jelašić.
S obe strane švajcarskog problema

„Uvek sam se zalagao da se u ‘švajcarcima’ zadužuju Švajcarci, a ne mi“, navodi
Jelašić. „Život se uvek poigra sa čovekom. Ja, koji sam se stalno zalagao za to
da su krediti u švajcarcima za švajcarske građane, a ne za građane Centralne
i Istočne Evrope i uspeo sam bar to da u Srbiji izloženost prema švajcarskim
kreditima bude manje od jedne milijarde evra, završio sam 2011. godine u Erste
banci u Mađarskoj koja je sama imala četiri i po puta više kredita u švajcarskim
francima nego cela Srbija, odnosno u Mađarskoj koja je imala 18 puta više nego
cela Srbija“, kaže Jelašić. Bivši guverner nije hteo da prepisuje rešenja za srpski
problem sa kreditima u francima, ali kaže da je u Mađarskoj „to rešeno na jedan
zaista bolan način, koji je značio jedan značajan gubitak bankama“. „Ali je, s
druge strane, taj problem sada rešen“, navodi on.
Kako objašnjava, za razliku od pre dve i po do tri godine, kada je oko 60 do
70 odsto hipotekarnih kredita bilo u ‘švajcarcima’, danas je ukupna izloženost
Mađara u stranoj valuti manja od dva miliona evra, a sve ostalo je u forintama,
pri čemu su kamate na hipotekarne kredite oko tri, četiri odsto. „Mnogo se
bolje spava ako su krediti u bilansima banaka isključivo u lokalnoj valuti. U
Mađarskoj su i država i banke preuzele teret. Mada ni u kom slučaju ne na
obostrano zadovoljstvo“, zaključuje Jelašić.
(Zabeleženo 18. januara 2017)
Svi u Srbiji moraju da stegnu kaiš
Ministar finansija u Vladi Srbije izjavio je da svi u Srbiji moraju da stegnu kaiš
kako bi im, u ekonomskom smislu, svima bilo bolje, i istakao da je bitno da je
sadašnja Vlada Srbije pokazala da su poboljšanja moguća
„Bitno je da smo pokazali da su poboljšanja moguća, svaki dan ide sve bolje…
ali svi moraju da budu svesni da i dalje postoje ograničenja“, rekao je za Radio-
televiziju Srbije Dušan Vujović, ministar finansija u Vladi Srbije, na završetku
Biznis foruma na Kopaoniku, 2017. godine. On je naglasio značaj sve većeg
poverenja ljudi u ekonomske mere Vlade, ukazavši istovremeno da „svi moramo
da stegnemo kaiš“, kako bismo izašli iz zatečenog stanja.
U istoj emisiji, predsednik Fiskalnog saveta Srbije, Pavle Petrović, ocenio je
da pre smanjenja poreza i povećanja plata i penzija treba povećati investicije
u infrastrukturu. On je rekao da su „prioriteti malo drugačiji“. „Ako naplate
budu veće od očekivanih onda prvo treba povećati investicije u infrastrukturu“,

naglasio je, upozorivši i na visoki javni dug, koji se približio brojci od 25
milijardi dolara.
Po onome što govore vladari Srbije, rezultati su impresivni, najbolji na svetu,
a za preživljavanje mora da se stegne kaiš. Proizvodnja raste, pune su kase
novca, plate su sve manje (veće samo od makedonskih) i narod sve više prevrće
po kontejnerima da bi preživeo. (?) Sve ovo nikako se ne slaže sa rezultatima
kojima se hvali Vlada Srbije.
Vlada se hvali rastom proizvodnje (većim nego u razvijenim zemljama EU, a
više od tri i po odsto obećavaju u 2017) i stabilnim dinarom. Ako je dinar tako
stabilan i ako je sve bolje nego u razvijenim zemljama, postavlja se pitanje: Zašto
dinar nije konvertibilan? O njegovoj konvertibilnosti se ne govori, a stručnjaci
koji misle kao vladajuća oligarhija (SNS i partneri na vlasti) čak pitaju šta je to
konvertibilni dinar. Ako su privreda i dinar stabilni, kao što su predstavljeni,
pitanje o konvertibilnosti dinara za sada ostaje bez odgovora. Stanje u zemlji
ukazuje na to da je dinar precenjen.
(Zabeleženo 9. marta 2017)
Uspesi
Da li je obmana postala istina?
Premijer Srbije, Aleksandar Vučić, izjavio je 29. decembra 2016. godine da je
tokom 2016. lično učestvovao u otvaranju 32 fabrike sa 13.767 novih radnih
mesta i dodao da je zahvalјujući subvencijama u fabrikama ukupno zaposleno
oko 16.000 radnika. „U 2016. lično sam učestvovao u otvaranju 32 fabrike u
Srbiji sa ukupno 13.767 radnika, što je svojevrstan rekord. I još 2.450 radnika
je zaposleno, gde nisam lično učestvovao“, naglasio je Vučić. On je kazao
novinarima da je ukupno zaposleno oko 16.000 radnika „samo tamo gde je
vlada direktnim subvencijama uticala na otvaranje fabrika“. Vučić je naglasio da
u Srbiju dolazi veliki broj investitora pošto smo značajno pobolјšali ambijent za
poslovanje. On je podsetio da je Srbija 2016. godine napredovala za 12 pozicija
na Duing biznis listi Svetske banke o uslovima poslovanja, kao i da je Srbija za
dve godine napravila najveći pomak u celom svetu, od 44 mesta, na toj listi.
No, taj boljitak narod u Srbiji sredinom 2016. godine još nije osetio. Imamo
samo obećanja i očekivanja za sutra, za koji mesec, za dogodine kada će biti još
bolje… I tako iz godine u godinu, vladanja i dobijanja novih mandata. Rastu
BDP-a u regionu za nijansu je manji samo u Makedoniji, nije tačno da nam
je najniži PDV u regionu (niži je u BiH, Crnoj Gori i Makedoniji), najniže su
nam plate u regionu (takmičimo se sa Makedonijom ko će zauzeti poslednje
mesto), broj nezaposlenih je zvanično nešto manji od 800.000, imamo najviše
siromašnih i gladnih u regionu, opada potrošnja hleba, mesa i svih drugih
potrepština. Ti zaposleni uglavnom primaju minimalac, koji je manji od 200
evra mesečno. Svemu tome treba dodati hvalospeve o povećanju penzija koje
126 SRBIJA DANAS
su neustavno smanjene. A, nije talon da se penzije povećavaju. Njih je potrebno
primaocima (kojih ima oko 1,7 miliona) prvo vratiti na prethodni nivo, koji
im piše u rešenju. Tek posle toga bi moglo da se govori o njihovom povećanju.
Ovako se narod obmanjuje od 2014. godine, i ta obmana je sad postala istina za
one koji su to učinili i kršili Ustav. Nadamo se ipak, ne zadugo. No, dobro je što
premijer razume da se sa tim novcem teško živi i tako pruža nadu da će jednog
dana oni koji rade imati i više.
To su istorijski uspesi vladanja SNP-a od 2012. godine. Investitori dolaze u
Srbiju jer tu postoji i najjeftinija radna snaga u Evropi.
Premijer je dodao da bi rast bio 2,8 odsto da nije bilo problema u računici sa
proizvodnjom električne energije u novembru, ali da je Srbija svakako uspela
da ostvari mnoge važne stvari u prethodnom periodu. Kako je objasnio,
postignut je rast od 8,1 odsto u sektoru saobraćaja, 7,9 u trgovini na malo,
7,4 u ugostitelјstvu, poljoprivredi, dok je broj turista porastao za 13,5 odsto.
„Povolјna kretanja u realnom sektoru ogledaju se u realnom rastu investicija od
6,1 odsto i, procenjujemo da ćemo na kraju decembra da imamo ukupan fond
direktnih investicija nešto manji od dve milijarde“, rekao je Vučić.
On je istakao da je to najmanje pet puta više od zemalјa bivše Jugoslavije koje
ne pripadaju Evropskoj uniji, a da smo značajno jači od pojedinih zemalјa EU
po nivou direktnih stranih investicija.
Kada je reč o spolјnotrgovinskoj razmeni, premijer je dodao da je izvoz porastao
za 9,9 odsto, a uvoz 4,4 odsto, dok su realne zarade ostvarile rast od dva i po
odsto. „Stopa nezaposlenosti za treći kvartal smanjena je za 13,8 odsto“, rekao
je Vučić.
Posao je dobilo 16.000 radnika u 2016, zahvalјujući posrednim odlukama Vlade
i jačanju preduzetničkog duha, naglasio je premijer i poručio da će naredne
godine rast biti tri odsto. „Prosečne plate biće veće od 400 evra, a do kraja
mandata možemo da dođemo do prosečne plate od 500 evra“, rekao je Vučić.
Govoreći o inflaciji, podvukao da je dinar pao samo za 1,25 odsto. „To je dobar
rezultat i pokazuje našu ekonomsku stabilnost“, izjavio je Vučić.
Slušajući ovo i posmatrajući život u Srbiji, vidi se da postoje dve slike: jedna je
stvorena u pričama političke elite, druga je teška stvarnost u kojoj živi narod.
To su dve različite Srbije. U prvoj obitava vrhuška i politička oligarhija, a u
drugoj narod – u bedi i siromaštvu. I dalje stižu samo obećanja, a narodu ostaju
očekivanja za bolji život u nekim drugim vremenima, sa nekim drugim ljudima.
(Zabeleženo početkom 2017)

Zlatne osamdesete – Jugoslavija iz ugla novinara Njujork tajmsa
U današnja tmurna vremena opstaje mit o blagostanju običnih ljudi u „zlatnim
osamdesetim“ godinama, u bivšoj Jugoslaviji. Američki novinar Fergus M.
Bordevič 1986. godine video je nešto sasvim drugačije. Evo njegovih zapažanja.
Josip Broz Tito je ujedinio zaraćenu zemlju i postigao mnogo u oblasti
obrazovanja, industrije i privrede, ali nije uspeo da stvori dugotrajno osećanje
nacionalnog jedinstva, pisao je 1986. godine novinar Njujork tajmsa, Fergus M.
Bordevič, u tekstu o Jugoslaviji tog doba.
Kada je Tito preminuo, 1980. godine, nakon više od tri decenije na čelu
nacije, svet mu se poklonio, a veliki broj svetskih lidera došao je na njegovu
sahranu, podseća list. Tito je dobio veliku podršku Zapada zbog otpora i prkosa
Staljinu 1948. godine, dok je sa druge strane, uživao i veliku podršku Istoka
zbog odanosti ideji međunarodnog socijalizma, a imao je i podršku zemalja u
razvoju zbog svoje uloge u Pokretu nesvrstanih.
U Jugoslaviji, Tito je bio vrhovna ikona nacije, gotovo mitološka pojava. Ujedinio
je zaraćenu zemlju, postigao mnogo na području obrazovanja i industrije,
institucionalizovao sistem radničkog samoupravljanja, koji su jugoslovenski
komunisti smatrali esencijom pravog socijalizma, navodi se tekstu Njujork
tajmsa.
Ipak, kako se ocenjuje, Tito je podbacio u stvaranju dugotrajnog osećaja
nacionalnog jedinstva i svrhe u Jugoslaviji. Lideri jugoslovenskih republika bili
su više zainteresovani za interese svojih vlastitih republika, nego za naciju kao
jedinstvenu celinu.
Šest godina nakon Titove smrti, sukobi i ljubomore, koji su bili potisnuti pod
titoističkim mitom, isplivali su na površinu, objavio je njujorški dnevnik u tekstu
iz 1986, dodajući da je Jugoslavija tada bila poprište sukoba nacionalizama,
religije u usponu, ekonomskog haosa, birokratske paralize, pluralista koji žele
da rastave jednostranačku državu i neostaljinista koji se bore protiv njih.
Iako je službeno bilo zabranjeno kritikovati Tita, upravo je njegova politika kriva
za nevolje zemlje. U ranim sedamdesetim godinama, njegove čistke liberala i
inovatora iz Komunističke partije ostavile su traga, ocenjuje američki novinar.
„Da je Tito umro krajem šezdesetih, otišao bi u istoriju kao mnogo veći čovek.
Nakon tog vremena, kočio je reforme“, navodi on komentar jednog beogradskog
intelektualaca koji je ostao anoniman.
Jugoslavija je 1986. godine bila na raskrsnici a većina njenih problema bila je
povezana sa ekonomijom, navodi autor.
Jugoslavija je tada dugovala 20 milijardi dolara stranim bankama i vladama,
pa je bila među najzaduženijim zemljama, nezaposlenost je iznosila 17 odsto,
128 SRBIJA DANAS
što je tada bila najviša stopa u Evropi, dok je stopa inflacije skočila na 85 odsto
godišnje. Od 1980. do 1986, kada je tekst pisan, standard života pao je za 30
odsto.
Neefikasnost i apatija dostigli su zaprepašćujući nivo. Prema procenama Zapada,
četvrtina od šest miliona zaposlenih u javnom sektoru, nepotrebni je višak.
Svakog dana 700.000 radnika nalazilo se na bolovanju, a 600.000 proslavljalo je
praznike, dok su oni koji su se pojavljivali na poslu radili u proseku tri i po sata
dnevno.
Jugoslovenski službenici su za aktuelnu situaciju krivili cene nafte i strane vlade.
„Svi su im krivi, osim njihove verzije socijalizma. Činjenice govore drugu priču
– zapadne banke finansijski su pomagale jugoslovenskoj ekonomiji godinama“,
piše u tekstu koji je preneo Indeks.
Čak su 1983. godine spasili zemlju od bankrota hitnom pozajmicom od
šest milijardi dolara, a 1985. godine su izvori iz Bona i Vašingtona uveravali
jugoslovensku premijerku Milku Planinc da postoji politička potpora za nove
kredite.
Od svih etničkih sukoba u Jugoslaviji, autor posebno ističe sukob kosovskih
Albanaca koji su tada, kako navodi, činili 77 odsto populacije te pokrajine i
imali najvišu stopu nataliteta u Evropi. „Nacionalisti među njima traže vlastitu
jugoslovensku republiku za sebe ili pravo da se odvoje i pridruže Albaniji“, pisao
je novinar Njujork tajmsa.
U temeljima jugoslovenske ekonomije nalazilo se Titovo radničko
samoupravljanje, idealistički program koji je u praksi podbacio, te nije ostvario
zacrtana obećanja. Menadžeri su se birali po ideološkom i nacionalnom ključu,
a ne po stručnosti.
„U ime etničke autonomnosti, Tito je prepustio određivanje ekonomskih politika
vladama pojedinačnih republika. To je dovelo do toga da je svaka republika
donosila odluke u vlastitom interesu, a da se previše pažnje posvećivalo zemlji
kao celini. Takav je sistem doveo do sukoba, konfuzije i neučinkovitosti“, pisao
je Njujork tajms.
Jedina prava „nacionalna“ jugoslovenska institucija bio je Savez komunista koji
je okupljao dva miliona članova jugoslovenske Komunističke partije. U svakoj
pojedinačnoj republici, partija je kontrolisala instrumente vlasti i imala moć
upravljanja slobodom govora i mišljenja u tim društvima. Čak su i ti komunisti
bili podeljeni između regionalnih lojalnosti, i konflikata između reformista i
konzervativaca, a decentralizacija i ekonomska stagnacija doveli su do buđenja
starih nacionalnih ljubomora.

Srbi su za nevolje Jugoslavije krivili bogatije Hrvate i optuživali ih za sebičnost,
Hrvati za iste nevolje optuživali su Srbe i prozivali ih zbog hegemonizma.
Imućni Slovenci su se žalili kako su siromašni, da su Kosovo i Makedonija bunari
bez dna za finansijsku pomoć, a Makedonci su se žalili da im Srbi i Mađari iz
Vojvodine prodaju žito u inostranstvu.
Kako je primetio njujorški novinar, u Jugoslaviji, zemlji u kojoj su tri velike
religije usko vezane uz etničke tradicije, nacionalizam je često izmešan sa
religijom. Najsnažniji savez religije i nacionalizma nalazi se u Hrvatskoj.
Hrvatski nacionalisti kreću se od liberalnih reformista do komunista, koji su
ljubomorni na političku moć Srba, kao i od katoličkih progresivaca do terorista
koji možda imaju i fašističke korene. Međutim, sve ih ujedinjava jedna stvar –
sumnjičavost prema Srbima.
Posle njega sve je otišlo dođavola

Građani nekadašnje SFRJ vreme Ante Markovića pamte kao najbolje doba svog
života, kada je jedna nemačka marka vredela sedam dinara, a prosečna plata
bila 1.000 maraka... Plate i letovanje za keš, to je bio Antin dinar.
Tadašnje „prosečne“ plate od hiljadu maraka (što je više od današnjih 500 evra,
kako se inače uobičajeno meri odnos marka–evro) još ni izbliza nisu dostignute,
a tek letovanje za jednu platu... S trećinom plate kao ratom tada ste mogli da
kupite auto za šest godina. Danas bi vam u istom odnosu s prosečnom platom
od 375 evra da otplatite novog „golfa“ trebalo više od deset godina. Dakle, 1924.
godine, u Konjicu u BiH, rodio se sad možda i najomiljeniji čovek u istoriji
Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije – pok. Ante Marković.
Diplomirao je elektrotehniku na Univerzitetu u Zagrebu, 1954. godine. Dugo je
radio u preduzeću „Rade Končar“ u Zagrebu, najpre kao projektant, zatim kao
šef odseka za ispitivanje, a potom kao pomoćnik tehničkog direktora i na kraju
kao pomoćnik generalnog direktora. Od 1961. do 1984. godine bio je generalni
direktor ovog preduzeća, koje je brojalo 25.000 zaposlenih.
Ko je bio Ante, poslednji premijer?
Ante Marković preminuo je 28. novembra 2011. u svom stanu u Zagrebu, u
88. godini. Ispraćaju na zagrebačkom Mirogoju (kremirani ostaci položeni su
u Dubrovniku) prisustvovali su poslednji predsednik i šef diplomatije SRFJ,
Stjepan Mesić, poslednji jugoslovenski ministar spoljnih poslova Budimir
Lončar, čuveni reditelj Lordan Zafranović i glumac Josip Pejaković, književnik
i publicista Predrag Matvejević... Iz Bosne i Hercegovine na sahranu je došao
samo predsednik Republike Srpske, Milorad Dodik.
Marković je bio poslednji premijer SFRJ i prvi predsednik bivšeg Saveza reformskih
snaga Jugoslavije. Od 1982. do kraja 1991. godine bio je na sledećim političkim

130 SRBIJA DANAS
položajima: predsednik Izvršnog veća Sabora Socijalističke Republike Hrvatske
(1982–1986), predsednik Predsedništva Socijalističke Republike Hrvatske (10. maj
1986. – maj 1988), predsednik Saveznog izvršnog veća Socijalističke Federativne
Republike Jugoslavije (od 16. marta 1989. do 20. decembra 1991), zapravo premijer
SFRJ. Kao premijer, izvukao je Jugoslaviju iz ekonomske krize, oborio inflaciju,
i otpočeo snažne reforme kojima je nastojao da Jugoslaviju uvede u Evropsku
zajednicu. Međutim, usled tadašnjih političkih prilika, njegovi planovi su osujećeni.
Ljubitelji Josipa Broza možda se neće složiti, ali Markovića velika većina građana
pamti samo po lepom – nema tu ni progona, ni Golog otoka, samo komfor i dotad
i otad samo obećavani „švedski standard“.
Predsednik poslednje reformske vlade umiruće SFRJ, Ante Marković (kao
čovek od integriteta podneo je ostavku zbog opstrukcije reformskog programa
Savezne vlade koju su sprovodili tadašnji politički lideri, Slobodan Milošević
pre svih), poznat je po tome da je za dve godine stabilizovao jugoslovenski dinar,
smanjio inflaciju i počeo privatizaciju, podelom akcija preduzeća radnicima.
Marković je u martu 1989. godine sa mesta predsednika Predsedništva SR
Hrvatske preuzeo poziciju predsednika Saveznog izvršnog veća (SIV-a, savezne
vlade SFRJ), u vreme kada je proces raspadanja Jugoslavije već uveliko počeo
– bujao je nacionalizam, a ekonomija je bila pritisnuta velikom inflacijom i
malom produktivnošću socijalističkog nazovi samoupravnog sistema.
Slika 14: Ante Marković

Kao „čovek iz privrede“, Marković nije bio opterećen političkom ideologijom neke
od republičkih frakcija, koja se jednim imenom još nazivala Komunistička
partija Jugoslavije.
Marković je brzo izgradio efikasnu saveznu administraciju posvećenu
jedinstvenom ekonomskom tržištu. Savezna skupština je pod ofanzivom iz
SIV-a krenula u donošenje tranzicionih zakona. Omogućeno je otvaranje tržišta
novca, kapitala i radne snage, delimično je deregulisano tržište i liberalizovan
uvoz.
Neverovatni rezultati
Za vreme Markovićevih reformi, devizne rezerve SFRJ porasle su s jedne i po
na 6,8 milijardi dolara – današnje srpske su 10,2 milijarde. U roku od godinu
i po dana prepolovljen je spoljni dug zemlje od 22 miliona stanovnika na 12,2
milijarde dolara. Samo Srbija danas svetu duguje više od 24 milijarde dolara.
Markovićeva je vlada smanjila inflaciju s 56 odsto mesečno u novembru 1989.
na 2,4 odsto martu 1990. godine. Inflaciju u Srbiji je na taj nivo od oko tri odsto
uspela da povrati tek poslednja garnitura u NBS, koja je na vlasti i 2017. godine.
Marković je poznat i po tome što je uveo fiksni kurs dinara prema nemačkoj
marki u odnosu 1 : 7. Taj kurs nije bio „papirni“ već je dinar bio jedina
konvertibilna valuta „s Istoka“.
Bolji rezultat uspeo je, jednako kratkotrajno, da ostvari samo čuveni Superdeka
– Dragoslav Avramović, zvani Deda Avram, koji je kao guverner centralne banke
uspeo da 1994. godine dinar postane jednak u odnosu na nemačku marku. Taj
dinar zvali smo Deda Avramov dinar.
(EPK/Mondo)
Sankcije i život – preživljavanje u nemaštini
Sjedinjene Američke Države su 18. januara 2001. godine ukinule sankcije SR
Jugoslaviji, uvedene 1992. godine zbog rata u BiH. Sankcije su početkom 1999.
bile pojačane, zbog krize na Kosovu. Šta je to sve tada značilo za Srbiju, i gde
smo stigli danas?
Ukazom o ukidanju sankcija, Sjedinjene Američke Države su Srbiji i Crnoj
Gori dodelile opšte trgovinske preferencijale, pa je 4.600 proizvoda oslobođeno
carine pri uvozu u SAD.
Srbija je tada vraćena na ekonomsku mapu sveta, jer joj je, pored trgovine
sa SAD, praktično omogućeno da dobija komercijalne kredite u svetu, kao i
kredite globalnih ekonomskih institucija. Kao posledica toga, već 11. juna
2001. zaključen je prvi „postkonfliktni“ stend-baj aranžman sa Međunarodnim
monetarnim fondom.
132 SRBIJA DANAS
U naučnom radu „Ekonomske reforme u Jugoslaviji – jedno viđenje spolja“,
Đerđ Simon Ml. je 2003. godine pisao da je, prema procenama, između 1992.
i 1999. godine SRJ usled sankcija izgubila oko 95 milijardi dolara. NATO
bombardovanje 1999. nanelo je privredi dodatnu štetu koja, prema različitim
procenama, iznosi između 30 do preko 100 milijardi dolara. To je dovelo
do toga da je na početku privredne reforme, krajem 2000, 35 odsto srpskog
stanovništva živelo ispod crte siromaštva i još 35 odsto „na njoj“.
Pored toga, omogućeno je da američke firme ulažu u Srbiji, što je jak signal
„ostatku“ ekonomskog sveta da je ovde stvar „sada u redu“ i da nema, pre svega,
političkih, prepreka da se investira i slobodno posluje.
Među prvima je, 2003. godine, stiglo možda i najveće ime – Filip Moris, svetski
gigant koji je kupio Duvansku industriju Niš, a nešto ranije iste godine je US
Steel, ništa manje ime u svojoj branši, kupio (pa posle 11 godina i prodao)
smederevsku Železaru.
Samo što se tiče američkih firmi, investicije su danas na nivou 3,8 milijardi dolara.
Međutim, taj ubrzani razvoj usledio je tek u poslednjih nekoliko godina, pa su sad
tu: Coca-cola (doduše, preko Grčke i to od 1997), Filip Moris, Bol korporacija, Kuper
tajers, Džonson kontrols, NCR, Sitel, Delfi Pakard, Lir, Merio itd.
U Srbiji je registrovano 626 firmi sa američkim udelom u vlasništvu, koje
zapošljavaju više od 3.300 ljudi, imaju godišnji prihod oko 27,7 miliona, a neto
profit oko 2,8 miliona evra. Te 2001. godine počelo je odmrzavanje jugoslovenske
i srpske državne aktive u inostranstvu, ali su sankcije ostale da važe za najbliže
saradnike režima Slobodana Miloševića.
Krenula je trgovina, pa su za pet godina SAD već bile deseti trgovinski partner
Srbije – sa uvozom Srbije od 239,6 miliona dolara i izvozom u tu zemlju od 71,2
miliona dolara. Već sledeće, 2007, zabeležen je rast obima trgovinske razmene
za 45 odsto u odnosu na prethodnu godinu – 481,45 miliona dolara. Prošle,
2016. godine, trgovina je bila (podaci za period januar–novembar) na nivou 507
miliona dolara (208 izvoz, 299 miliona uvoza).
Posledica je bilo i političkih, jer je Srbija neposredno pred taj januar (u
novembru 2000) „vraćena“ u UN, gde je bivša Jugoslavija suspendovana iz
Generalne skupštine i Organizacije za bezbednost i saradnju u Evropi (OEBS),
1992, delom zbog umešanosti Srbije u rat u Bosni i Hercegovini.
Kako se „zakuvalo“
SAD su uvele sankcije, tada SR Jugoslaviji, još 1992. godine, zajedno sa
međunarodnom zajednicom, odnosno UN. Ali, stega je popustila posle
Dejtonskog sporazuma kada je, po rečima svetskih moćnika, balkanski diktator
Slobodan Milošević ponovo postao „faktor mira i stabilnosti“.

Međutim, situacija na Kosovu i Metohiji se zaoštrava i već u decembru 1997.
godine američki Kongres usvaja zakon koji se odnosi na Srbiju i Crnu Goru,
odnosno zabranjuje kontakte sa njima dok Kosovo ne ostvari odvojen identitet,
dok narod Kosova ne bude dobio pravo da upravlja samim sobom, uz zalaganje
da se ostvari međunarodni protektorat, dozvoli povratak međunarodnih
posmatrača itd.
Uporedo sa ukidanjem sankcija Saveta bezbednosti 1996, SAD su uvele tzv.
spoljni zid sankcija protiv Jugoslavije: finansijske, ekonomske, saobraćajne,
diplomatske i druge mere, sračunate na potpunu izolaciju Jugoslavije.
Svojevremeno je jedan domaći sagovornik Politike, koji je devedesetih godina
bio u diplomatiji, rekao da koristi i mešetarenja nije bilo samo u susedstvu nego
da su se od sankcija SRJ ovajdili ponajviše Amerikanci, pa i Nemci i Švajcarci,
preko kojih su išla neka plaćanja. Taj naš diplomata seća se da su devedesetih
godina od sankcija uvedenih SRJ imale koristi čak i neke firme koje zastupao
Sajrus Vens, izaslanik generalnog sekretara UN za BiH.
Tzv. spoljnom zidu sankcija pridružila se i Evropska unija, kao i više drugih
zemalja koje se nalaze u evro-atlantskim organizacijama. Kao uslov za ukidanje
sankcija, Jugoslaviji su postavljeni brojni zahtevi: rešavanje pitanja Kosova,
normalizovanje odnosa sa bivšim jugoslovenskim republikama i rešavanje
pitanja sukcesije, privatizacija i jačanje tržišne privrede, sloboda medija,
održavanje poštenih izbora, itd.
Na listama zabranjenih, tj. blokiranih u SAD, bila su imena 574 firmi i 76
pojedinaca, što ukazuje na cilj – kompletno blokirati poslovanje SRJ sa
Zapadom, pisao je beogradski nedeljnik Vreme 2001. godine.
Ciljano na Miloševićevu kliku

Administracija Bila Klintona 2001. godine ukida generalne sankcije ali uvodi
„ciljane“ – prema šefu SPS-a, Slobodanu Miloševiću, sedmoro članova njegove
porodice, 37 bankara i poslovnih ljudi i 14 političara iz nekadašnje rukovodeće
ekipe, kao i prema 23 osobe iz Republike Srpske i Srbije, optužene za ratne zločine.
Na obe liste nalazila su se imena: Slobodan Milošević, Milan Milutinović,
Momir Bulatović, generali Dragoljub Ojdanić i Nebojša Pavković, Nikola
Šainović, Vlajko Stojiljković, Borislav Milačić, Mihalj Kertes i Bogoljub Karić.
Na novoj listi SAD našli su se: Radomir Marković (šef DB-a Srbije), predsednik
JUL-a Ljubiša Ristić i članovi direkcije, Živko Šokolovački, Nebojša Maljković,
Srboljub Stanković i Milan Rodić, Borislav Mitrović (bivši generalni sekretar
predsednika SRJ), Slobodan Unković (bivši ambasador u Kini), Radoman
Božović (ex Genex), Ninoslav Cvetanović (RTB „Bor“), Milan Đaković
(Jugopetrol), Vladimir Marković (Merima), Staniša Janjić (Jumko), Tomislav
Janković (Galenika), Dušan Klipa (Zorka), Vojislav Simanović (PKB)…
134 SRBIJA DANAS
Slika 15: Slobodan Milošević
„Amnestirani“ su: Zoran Anđelković, Jovan Babović, Milan Beko, Milovan Bojić,
Milan Božić, Slobodan Čerović, Maja Gojković, Dragoljub Janković, Živorad
Jovanović, Jugoslav Kostić, Vladan Kutlešić, Zoran Lilić, Ratko Marković,
Goran Matić, Duško Matković, Leposava Milićević, Tomislav Nikolić, Zoran
Sokolović, oba Tomića, Aleksandar Vučić, itd.
Amerikanci su sankcije ukinuli tek 2005, kada je tadašnji predsednik Džordž
Buš ukinuo i poslednji deo paketa sankcija, uvedenih Beogradu davne 1992.
godine.
Međunarodne sankcije prema SRJ

Američke sankcije nisu bile jedine koje je Jugoslavija doživela devedesetih.
Prethodile su joj međunarodne sankcije zbog učešća Srbije i Crne Gore u ratu
u Bosni i Hercegovini. Uvedene su rezolucijom Saveta bezbednosti UN br. 757
od 30. maja 1992, i to kao najoštrije prema ijednoj zemlji dotad. Sankcije su
proširivane i pooštravane, do obustavljanja na neodređeno vreme (Rezolucija
1022 od 22. novembra 1995, posle potpisivanja Dejtonskog sporazuma) i
formalnog ukidanja Rezolucijom 1074 2. oktobra 1996 (nakon izbora u BiH).
Taj period je u svesti građana ostao upamćen po jednoj od najvećih inflacija
u istoriji civilizacije (dupliranje cena na svakih 36 sati), kupovini namirnica

isključivo na crnom tržištu a goriva na ulici, jednom rečju kao „crne devedesete“.
I da se ne zaboravi, Rusija je podržala sve ove sankcije prema SRJ (za razliku
od Kine koja je bivala uzdržana), uloživši veto samo jednom prilikom (za
pooštravanje kontrole sankcija u vreme pogoršanja situacije kod Bihaća, 1994).
Zadružni savez Srbije

Srpsko zadrugarstvo je, prilikom ujedinjenja, unelo svoju originalnu nacionalnu
baštinu, sa izgrađenim odnosima prema državi i sa zadružnim pravilima
kojima su uređivani odnosi. Zbog sive ekonomije koja dominira u trgovini
polјoprivrednim proizvodima, štete imaju i polјoprivredni proizvođači i država.
Država ne ubira PDV, a selјaci su izloženi gruboj eksploataciji i pri nabavci i pri
prodaji polјoprivrednih proizvoda
Prva kreditna zemlјoradnička zadruga u Srbiji osnovana je 1894. godine u
selu Vranovu, kod Smedereva. Već naredne godine osnovan je Glavni savez
srpskih zemlјoradničkih zadruga, a tri godine kasnije donet je prvi zakon koji je
regulisao zadružnu oblast – Zakon o zanatskim i zemlјoradničkim zadrugama.
Do 1900, u Srbiji je bilo preko 650 zadruga, nastalih kao lek i odbrana od
zelenaša i osiromašenja seoskog stanovništva, na prelasku iz 19. u 20. vek.
Šta je uslovilo nagli razvoj zadrugarstva, širenje zadružnih ideja i nastanak
zadruga?
Društveno-ekonomske uslove s kraja 19. veka u Srbiji karakteriše osetno
slablјenje porodične zadruge i rigidne patrijarhalnosti, kao i zanatstvo
organizovano po esnafskom sistemu. Ubrzan razvoj novčane privrede sve više
upućuje selјake da se od naturalne okreću robnoj proizvodnji. Visoki porezi,
usitnjenost poseda, primitivna obrada zemlјe, ekstenzivno stočarstvo, slabi
prinosi i nerodne godine, stalno su siromašili selјaštvo, a ratovi su iza sebe
ostavlјali pustoš, neobrađene njive i nezbrinutu stoku.
Tako nepovolјni uslovi pogodovali su zaduživanju kod zelenaša – seoskih gazda
i trgovaca. Pod uticajem učenih Srba u drugoj polovini 19. veka – Svetozara
Markovića, Dragiše Lapčevića, Adama Bogosavlјevića i Mihaila Avramovića,
koji slovi za rodonačelnika srpskog zadrugarstva – zadruge su postale
neophodan uslov postojanja sela i selјaštva. Osnivane su na bazi zadružnih
načela – koja su i danas aktuelna, samo su donekle osavremenjena u skladu sa
aktuelnim okolnostima privređivanja – i sve do Prvog svetskog rata beležile su
uspon i brojčano i po rezultatima rada. U predvečerje rata, u Srbiji je uspešno
radilo preko 800 zadruga.
Tokom rata, zadrugarstvo je teško stradalo i tek tridesetih godina 20. veka
konsolidovano je sa socijalnog i ekonomskog aspekta. Kad je, 1937, donet Zakon
o privrednim zadrugama, ujednačeno je zadružno zakonodavstvo na celoj
teritoriji. Srpsko zadrugarstvo je, prilikom ujedinjenja, unelo svoju originalnu
136 SRBIJA DANAS
nacionalnu baštinu, sa izgrađenim odnosima prema državi i sa zadružnim
pravilima. Neposredno pred Drugi svetski rat bilo je preko 3.500 zadruga.
Teška ekonomska kriza koja je 1929. godine zahvatila čitav svet, imala je
negativan odraz posebno na polјoprivredu a u okviru nje i na – zadrugarstvo.
Narasle dugove država je 1931. godine delom otpisala, a delom pokrila novim,
povolјnijim kreditima. To ne znači da je Kralјevina Jugoslavija značajno
popravila stanje u polјoprivredi, nego da je, delimično, sanirala posledice
svetske ekonomske krize.
Ratna razaranja i obnova zadruga

Nova ratna razaranja zahtevala su obnovu zadrugarstva. Samo četiri godine
posle oslobođenja, donet je Osnovni zakon o zemlјoradničkim zadrugama koji
je zadrugu definisao kao „ekonomsku organizaciju u koju se radno selјaštvo
udružuje radi unapređenja polјoprivredne proizvodnje, podizanja svog
životnog standarda i izgradnje socijalizma na selu“... Ovaj zakon je predviđao
dva oblika udruživanja – opšte zemlјoradničke zadruge i selјačke radne
zadruge, koje su nastajale po ugledu na sovjetske kolhoze, odnosno prostim
ujedinjavanjem selјačkih gazdinstava. Sa ove vremenske distance vidlјivo je da
je to bio necelishodan i nepovolјan oblik organizovanja, imanentan periodu
administrativnog sistema upravlјanja privredom.
U periodu od 1957. godine, opšte zemlјoradničke zadruge su, svojom
raznovrsnom delatnošću, obogaćivale i unapređivale ekonomske, kulturne
i socijalne aspekte sela, unosile inovacije u polјoprivrednu proizvodnju,
jačale zadružne fondove, i značajno povećavale kvalitet života na selu. No,
1965, privredna reforma je desetkovala zadruge. Zemlјoradnici su mogli
da uspostavlјaju proizvodno-ekonomske odnose sa drugim privrednim
subjektima, a proklamovani princip ekonomije rada ostavio je zadruge sa
ogromnom mehanizacijom i radnom snagom – po strani. Manje zadruge
utapale su se u veće, ili u druge organizacije, gubeći svoj zadružni identitet,
rukovodeći i stručni kadrovi selili su se u opštinske centre, itd. Imovina
nekadašnjih zadruga i danas je predmet rešavanja mnogih sudova u Republici
Srbiji. Nisu bolјe prošle ni zadružne asocijacije. Kada je 1962. godine donet
Zakon o jedinstvenim privrednim komorama, zadružni savezi su izgubili status
pravnog lica, postali sekcije za zadrugarstvo pri privrednim komorama, koje su
postale pravni sledbenici znatne imovine zadružnih saveza.
Kada je donet Ustav 1974. godine, na bazi koga je usvojen Zakon o udruživanju
zemlјoradnika, zadružni savezi su, 1976, ponovo dobili status pravnog lica – ali
bez imovine. Zemlјoradničke zadruge su, po sili zakona i zahtevima privredne
reforme, unosile svoju imovinu u polјoprivredne kombinate, učestvujući tako
u stvaranju gigantskih sistema, sa preradnim i drugim pratećim kapacitetima.
Kada im je novi zakon vratio zadružni status, imovina im nije bila vraćena.
Iako je Zakon o zadrugama iz 1990. godine propisao da se zadružna imovina
vrati ranijim korisnicima, što je potvrdio i zakon iz 1996, neznatan broj zadruga
i zadružnih asocijacija uspeo je da vrati svoju imovinu. Samo u Vojvodini,
nacionalizacijom je oduzeto blizu 700.000 hektara oranica, a za ispravlјanje
ove nepravde prema vlasnicima tog zemlјišta, potrebno je da država izdvoji
najmanje 800 miliona evra. Dosad je više od 120.000 hektara zadružne imovine
čak i privatizovano.
Period tranzicije i ubrzana privatizacija otvorili su niz novih problema, vezanih
za zadružnu imovinu, a time i za zadrugarstvo i zadružni pokret. Iz Zakona o
zadrugama od 1996. godine decidirano proističe obaveza da se imovina ranijih
zadruga, koja je organizacionim i statusnim promenama preneta bez naknade
drugim korisnicima – mora vratiti zadrugarima kojima je pripadala. Ukoliko
ta zadruga ne postoji, imovina se vraća zadruzi iste vrste koja posluje na
području nekadašnje zadruge. Sudovi kod kojih se vode sporovi oko vraćanja
zadružne imovine, uglavnom insistiraju na utvrđivanju činjeničnog stanja – da
li je zadruga bila vlasnik, ili samo korisnik tražene imovine, čime se, praktično,
sugeriše negativno rešenje, jer je poznato da su, od 1953. do 1988, sva pravna
lica bila samo korisnici društvene svojine nad sredstvima za proizvodnju. Treba
naglasiti da republički zakon iz 1992. godine, o uputstvima i načinu i postupku
utvrđivanja i evidentiranja polјoprivrednog zemlјišta u državnoj i društvenoj
svojini – uopšte ne pominje zemlјište u zadružnoj svojini. Ni najnoviji zakon,
donet krajem 2015, iako predviđa vraćanje zadružne imovine, nije pokrenuo
ovaj proces. Zadružna imovina, iako je imala titulara i vlasnika, nezakonito u
ishitrenoj i pljačkaškoj privatizaciji u Srbiji poslednje dve decenije, dobila je
nove vlasnike. Zadrugama, ponajviše onima u Vojvodini, danas se duguje blizu
200.000 hektara plodnih oranica.
Tri oblika svojine

Ustav Republike Srbije poznaje tri oblika svojine – javnu (državnu), privatnu i
zadružnu. Ako institucija društvene svojine više ne postoji, ako su blagovremeno
predočeni dokazi o genezi sporne imovine – kupoprodajni ugovori i druga akta
na osnovu kojih se nesporno može utvrditi zadružna imovina – ostaje nejasno
zašto sudovi donose negativna rešenja, a spornu imovinu nadležni organi knjiže
kao – državnu ili sporove beskonačno odugovlače.
Ukupna ekonomska politika oduvek se prelamala preko zemlјoradnika i
njihovih organizacija, u koje su se udruživali radi pobolјšanja sopstvenog života
i unapređenja proizvodnje, što je, opet, preduslov za stvaranje bolјih uslova za
život na selu. U 2007. godini u Srbiji je poslovalo 1.297 zadruga, a danas ih ima
nešto više. Međutim, Srbija je zemlja u kojoj svake godine nestane najmanje po
100 zadruga.

138 SRBIJA DANAS
Tridesetih godina prošlog veka, sićevački zadrugari su na svom zadružnom
domu ispisali geslo koje je i danas aktuelno, a glasi: „Udruživanje je zakon života
na kome se temelјi svekoliki napredak“. Zadruge danas mogu da zaustave dalјi
pad polјoprivredne proizvodnje, imajući u vidu da smo prethodnih godina
imali negativnu stopu rasta u polјoprivredi. Inače, u agraru Srbije za poslednjih
četvrt veka zabeležen je rast od samo 0,4 odsto.
Zbog sive ekonomije koja dominira u trgovini polјoprivrednim proizvodima,
štete imaju i polјoprivredni proizvođači i država. Država ne ubira PDV, a selјaci
su izloženi gruboj eksploataciji i pri nabavci i pri prodaji polјoprivrednih
proizvoda. Vraćanje prometa u normalne trgovinske tokove može se obezbediti
samo ako zadruge preuzmu organizaciju i promet polјoprivrednih proizvoda.
Razvoj sela danas mogu da nose jedino zadruge, i mala i srednja preduzeća,
tako što će, zapošlјavanjem mladih visoko stručnih kadrova, obezbediti kritičnu
intelektualnu masu za brži transfer tehnologije u polјoprivrednu proizvodnju i
uticaj na razvoj kulture, prosvete, seoskog turizma i drugih oblika života.
Razlike i sličnosti
Zakon o zadrugama, koji je donet krajem 2015. godine, po definiciji i principima
različit je od odrednica Međunarodnog zadružnog saveza, odnosno specifičnosti
zadrugarstva u odnosu na sve druge oblike udruživanja. „Pravo je svake države
da definiše zadrugu na način na koji odluči, a rezultat će isto tako biti posledica
dobre ili loše odluke“, kaže mr Slobodan Sivčev, višedecenijski zadružni poslenik.
Sad nam se javljaju i nude klasteri, koje smo već imali, samo smo ih drugačije
zvali, a to su bile reprozajednice. Država ih materijalno čak i podstiče, a rezultat
toga ćemo tek imati prilike da vidimo. Današnjem zadrugarstvu u Srbiji, za
razliku od onog u svetu, koje ima 750.000 zadruga i 800 miliona zadrugara,
uskraćena je mogućnost unapređenja razvojem sopstvenog štedno-kreditnog
poslovanja. Takav rad u svetu i kod nas imao je tradiciju dugu 170 godina.
Klasteri samo u nekim malim delovima rada i organizacije podsećaju na neke
sadržaje zadružnih principa ali isto tako ukazuju i na suštinske razlike. Pod
pojmom klastera podrazumeva se skup geografski koncentrisanih poslovnih
subjekata srodnih ili različitih delatnosti i sa njima povezanih organizacija koje
garantuju kritičnu masu znanja, tehnologija, resursa. Članove klastera povezuju
zajednički interesi i potrebe na području nabavke, prodaje, specijalizovanih
usluga, radne snage, tehnologije, protoka informacija, kreiranje dijaloga po
pitanju uticaja na donošenje propisa, itd. Zaboravlja se da je zadruga samostalno
udruženje ljudi, dobrovoljno udruženih da bi ostvarili zajedničke ekonomske,
socijalne i kulturne potrebe i težnje, pomoću preduzeća u zajedničkoj svojini
koje demokratski kontrolišu. Za klastere je karakteristično udruživanje
preduzeća, a za zadruge udruživanje ljudi. Za klastere je karakteristično da
je cilj udruživanja ostvarivanje interesa onih koji se udružuju, a za zadruge,

samo zadrugara. Članovi klastera se udružuju da bi ostvarili veći profit i druge
razvojne ciljeve. Članovi zadruge se udružuju da bi ostvarili lične, ekonomske,
socijalne i kulturne potrebe. Udruživanjem u klastere jača se opšta i međusobna
konkurentska sposobnost. Udruživanjem u zadruge jača se konkurentska
sposobnost zadruge ali ne i međusobni konkurentski odnos njenih članova.
Klasteri udružuju individualne i kolektivne vlasnike preduzeća. Zadruge
udružuju pojedince koji imaju neke od zajedničkih – ekonomskih, socijalnih
i kulturnih potreba, bez obzira na veličinu imovine kojom raspolažu. Dakle,
zadrugarstvo, kao i klasteri, nije delatnost već udruživanje radi ostvarivanja i
razvoja najraznovrsnijih delatnosti, sa bitno različitim sadržajem udruživanja.
Prognoze premijera Aleksandra Vučića

Na konferenciji srpskog izdanja godišnjaka Ekonomist (The Economist) – Svet u
2017, predsednik Vlade Srbije, Aleksandar Vučić, izjavio je u Skupštini Srbije:
„Rast u Evropi će biti između 1,5 i 1,8 odsto, značajno niži od rasta Srbije, za
koju MMF predviđa tri odsto, a mi predviđamo 3,5 odsto, a ja se nadam i nešto
veći“. „Situacija u svetu je danas kompleksna, teška i komplikovana, posebno
imajući u vidu stanje u regionu. Situacija u Srbiji je komplikovana, ali sa boljom
perspektivom u 2017. godini nego što mogu da govorim za svet, ali sve zavisi od
nas“, rekao je Vučić.
Premijer je takođe rekao da je zahvalan građanima Srbije, koji će već ove godine
osetiti nešto bolji život, a život će tek biti bolji ako se budemo disciplinovano
ponašali iz godine u godinu. „Nisam ekspert za svetska pitanja i nisam sebi
pridavao taj značaj“, rekao je Vučić, „ali se razume kako ti odnosi utiču na
ekonomiju Srbije. Američke federalne rezerve (FED) povećale su kamatnu
stopu, dolar je ojačao, a nama je javni dug uvećan za 80 miliona evra“. To nije
preveliki problem, jer Srbija ima stabilnu ekonomsku situaciju, a ona se zasniva
na uređenim javnim finansijama, pitanje je da li ćemo imati deficit, objasnio je
dalje Vučić i ocenio da je 2016. godina najteža bila za Srbiju po visini kamata
koje je morala da plati i da će 2017. biti lakša.
„Najteže smo zamenili nižim kamatnim stopama, po jednu stranu i domaću
banku smo isplatili u celini koje to nisu htele da zamene i sve smo kamate
spustili na tri odsto“, rekao je Vučić. „Voleli bismo da američka ekonomija ulaže
u Evropu, mere koje je FED doneo idu u tom smeru, jer postaje mnogo jeftinije
ulaganje Amerikanaca u Evropi. Vlada Srbije neće imati deficit, dok će deficit
opšte države, sa svim projektnim zajmovima i opštinama koje su nas uništile,
biti između 1,2 i 1,4 odsto“, rekao je Vučić. On je dodao da je dobio izveštaj
MMF-a koji je imao primedbe na Srbijagas, najavljujući promene u Vladi Srbije,
ne ministara, već ljudi u brojnim preduzećima i na mnogim mestima „do kraja
godine i oko nove 2017. godine“.

140 SRBIJA DANAS
Kada će konvertibilni dinar?
Kada je sve tako dobro u Srbiji, najbolje u istoriji, pitanje na koga nema odgovora
glasi: Kada će konvertibilni dinar? U tako snažnoj privredi on bi morao da
postoji. Kada govore o istorijskim uspesima, aktuelne vlasti to i ne pominju. Čak
ni stručnjaci. Prave se da ni ne znaju šta je to. U to se uverio i autor ovih redova
kada je o ovom pitanju konsultovao ekonomiste u službi aktuelne naprednjačke
vlasti, krajem 2016. godine. Većina njih nije ni znala šta je konvertibilni dinar.
Predsednica Skupštine Srbije Maja Gojković ocenila je da Srbija ne može da
utiče na kretanja na globalnom planu, ali može da čuje kakva je uloga Srbije u
složenim geopolitičkim uslovima. Ona je rekla da parlamentarna demokratija
ima sve važniju ulogu i za Skupštinu je značajno da se baš u njoj govori o
izazovima sa kojima se svet i Srbija suočavaju. „Mi nemamo pretenzije, niti se
zavaravamo da ćemo čuti sve odgovore kako će izgledati svet u 2017. godini,
ali važno je da otvoreno govorimo u kakvim se geopolitičkim rizicima nalaze
Evropa i svet“, rekla je Gojkovićeva. „Nastavićemo da radimo na očuvanju
političke stabilnosti, jer je to važno da zaštitimo mir i stabilnost u regionu, kao
i naših građana. Daćemo svoj doprinos nastavku evropskih integracija Srbije,
jer je to naš najvažniji spoljnopolitički prioritet“, naglasila je. „Otvaranje svakog
poglavlja u pregovorima sa Srbijom je važno za ceo region, ne samo za građane
Srbije, jer to znači da vrata EU nisu zatvorena za nas“, dodala je Maja Gojković i
napomenula da stabilnost Zapadnog Balkana znači stabilnost cele Evrope.
(Zabeleženo početkom 2017)
Vučićevo sumiranje: „Radili smo i postigli mnogo“
„Vlada Srbije je u ovoj godini vredno radila i postigla značajne rezultate“, kaže
premijer Aleksandar Vučić, sumirajući rezultate rada svog kabineta u 2016, a za
narednu godinu najavljuje da je bitno da ne odustajemo, već da nastavimo da se
još jače borimo. Cilj je da se vrati nada u svaku kuću u Srbiji.
Premijer Srbije Aleksandar Vučić, u intervjuu za portal Pink.rs, ističe da je u
Srbiji smanjena nezaposlenost, da su otvorene fabrike i proizvodni pogoni širom
zemlje, zaposleni novi radnici, a nada u bolji život vratila se i u najudaljenije
krajeve Srbije. „Verujem da je za Smederevce najlepša vest u 2016. što smo, sa
našim kineskim prijateljima, uspeli da spasemo Železaru, sačuvali 5.000 radnih
mesta, i što njeni radnici danas imaju platu veću nego ikada, ali je, takođe, to
odlična vest za sve naše građane, jer je time povećan naš privredni rast“, rekao
je Vučić.
Zahvaljujući privrednom rastu, premijer Vučić kaže da od 2,8 odsto, za koje
smo se borili i izborili, podignute su plate i penzije a svaki penzioner dobio
je 5.000 dinara jednokratne pomoći. „Znamo da to nije dovoljno, da postoje
građani koji i dalje teško žive, ali to je jasan signal svima da se srpska ekonomija

oporavlja, napreduje, i da Vlada Republike Srbije brine o svakom građaninu“,
dodao je premijer.
Srbija je na Duing biznis listi Svetske banke napredovala za sedam mesta, i našla
se među prvih deset država, od 189, koje su ostvarile najveći napredak, a to je
prema oceni premijera nedvosmislen znak za sve svetske investitore da je Srbija
postala uređena država, pravo mesto za njihove investicije, što za naš narod
znači sigurnu egzistenciju i nova radna mesta.
„Uradili smo mnogo na razvoju infrastrukture. Veoma sam ponosan na naše
radnike. Izgrađeno je 98 kilometara autoputa i još mnogo kilometara regionalnih
i lokalnih puteva, a obnovljeni su i kilometri pruga. Na Koridoru 11 otvorena
je deonica od 40 kilometara na putu Ljig–Preljina, na Koridoru 10 deonica od
Grabovnice do Grdelice“, naveo je Vučić. Premijer je pomenuo i železničku
stanicu „Prokop“, koja je posle 40 godina od početka radova, svečano otvorena
za saobraćaj. „Avioni Er Srbije, nakon 25 godina pauze, ponovo lete direktno za
Njujork, Beograd na vodi svakoga dana raste sve brže, i sasvim sam siguran da
nam mnogi, ne samo u Evropi, nego i u svetu, zavide na trudu i rezultatima“,
dodao je predsednik Vlade Srbije. On je rekao da svako ko dođe ili prođe kroz
Srbiju, na svakom koraku, vidi da se zemlja menja na bolje, da raste, da se gradi
i napreduje.
„Srbija je trajno opredeljena za mir, želimo najbolje moguće odnose u regionu,
da sarađujemo sa svima i da budemo sidro stabilnosti na Balkanu. Ali isto tako,
Srbija je dužna da štiti svoje granice i građane, jer smo mi nezavisna i suverena
država. Jačamo svoje odbrambene sposobnosti, i beskrajno sam zahvalan ruskim
prijateljima što su nam omogućili da štitimo svoje nebo i osavremenjujemo
vojsku.“
Vučić je takođe rekao da Vlada Srbije nastavlja da se brine o starima, mladima,
bolesnima i socijalno ugroženima i kao primer naveo da je započeta obnova
3.000 bolnica, kliničkih centara, škola, vrtića i socijalnih ustanova, osnovan je
Fond za lečenje dece u inostranstvu, više od 45 mališana poslato je na lečenje u
inostrane klinike, a 89 na dijagnostiku.
„Odlučili smo da reformišemo i naš obrazovni sistem: uveli smo dualno
obrazovanje, kako bi naši mladi dobili najkvalitetnije stručno znanje, a za
najtalentovaniju decu svake godine obezbeđujemo sve više stipendija“, rekao
je i dodao: „Što se više budemo trudili, vredno radili i jačali našu ekonomiju,
imaćemo više novca i za penzije, i za prosvetne i zdravstvene radnike, vojsku
i policiju, i zato je bitno da ne odustajemo, već da nastavimo još jače da se
borimo.“
Premijer je istakao da je Srbija ozbiljan partner svima, gradi čvrsta prijateljstva
i na Istoku, i na Zapadu. Dodaje da je naš strateški cilj EU, a da tradicionalna
prijateljstva sa NR Kinom, Ruskom Federacijom čuvamo i razvijamo.
142 SRBIJA DANAS
Istakao je da je otvoreno šest pregovaračkih poglavlja sa EU, a jedno je i
zatvoreno.
Premijer Srbije, čije je ukupno radno iskustvo stečeno isključivo u politici,
odnosno u dvema strankama (Radikalnoj i SNP), poželeo je da u 2017. godini
svi rade još više, „da budemo odgovorni prema sebi samima, da svi zajedno
doprinosimo većem privrednom rastu i razvoju naše Srbije“.
„Želim da se vrati nada u svaku kuću u Srbiji, da se dobro živi od

sopstvenog rada, u miru i blagostanju, da bude više dece, smeha i
radosti“, poručio je premijer Vučić, čestitajući Novu godinu i Božić
svim građanima Srbije.“
„Srbija je 2016. godine ostvarila rast od 2,75 odsto BDP-a, obim polјoprivredne
proizvodnje je bolјi za 8,1 odsto, građevinske industrije za šest odsto, dok
se industrijska proizvodnja popravila za 4,3 odsto“, izjavio je premijer Srbije
Aleksandar Vučić. On je, na godišnjem obraćanju medijima, citirao izveštaj
Svetske banke koja je konstatovala da je postignuto dramatično ozdravlјenje
srpske ekonomije.
Vučićeva izjava: „Otvorio sam 32 fabrike, ukupno 16.000 radnih mesta“,
zabeležena je početkom 2017. godine.
Ipak, rezultate ovog napredovanja vide i osećaju samo premijer i njegova bliža i
šira oligarhija. Narod to ne oseća – jer četvrtina stanovništva živi u siromaštvu,
a siromašni su i oni koji su u martu 2017. godine imali prosečnu platu manju od
400 evra. Priče su postale samo statistika koja se obećava i očekuje. Dakle, to su
obećanja na dugačkom štapu.

III
DEMOGRAFIJA
RURALNE SREDINE U SRBIJI 2017. GODINE
Ruralni razvoj i ruralno preduzetništvo predstavljaju novu razvojnu filozofiju
agrobiznisa u Evropskoj uniji. Reč je o novom konceptu društveno-ekonomskog
razvoja, koji je razrađen u teoriji i praksi razvijenih zemalja. U Srbiji, nažalost,
do sada nije postojala konzistentna i dugoročna politika ruralnog, kao ni
razvoja preduzetništva, a tek se sad stvara dugoročna strategija ruralnog razvoja.
Sastavni deo će biti i ruralno preduzetništvo kao moderan sistem privređivanja
i održivog razvoja i modela multifunkcionalne poljoprivrede. Dakle, radi se o
modelu privređivanja koji je vezan za poljoprivredu i „oko poljoprivrede“. Zato
je multifunkcionalnost ključna reč nove agrarne i ruralne politike kod nas,
pošto je Srbija izrazito ruralna zemlja.
U agroekonomskoj teoriji ne postoji jedna standardna, univerzalna definicija
ruralnosti. Kod definisanja ruralnog u razvijenim zemljama preporučuju
se mnogi indikatori. U nerazvijenim zemljama još uvek se ruralno tretira sa
negativnom konotacijom, u smislu suprotstavljanja urbanom. Međutim, u
agrarnoj ekonomiji razvijenih zemalja postoji novi koncept ruralne ekonomije
koja predstavlja kompleks seoskih ekonomskih aktivnosti (primarna
poljoprivreda, prerađivačka industrija, rudarstvo, šumarstvo, turizam,
zanatstvo, uređenje prostora, rekreativne i ekološke aktivnosti, itd.). To znači,
ruralni razvoj se definiše kao integralna, teritorijalno zaokružena, seoska
privreda, koju čini skup međusobno povezanih privrednih delatnosti. Nužno
je dodati i sledeće: u razvijenim zemljama prisutna je tendencija odvajanja
ruralne politike od agrarne, kao zasebnih segmenata ekonomske politike.
Preduzetništvo se u savremenoj ekonomiji smatra četvrtim faktorom društvene
reprodukcije – pored zemlje, rada i kapitala. Ideja agrarnog preduzetništva
javlja se sedamdesetih godina prošlog veka u Evropskoj ekonomskoj zajednici,
da bi bila posebno podržana devedesetih godina 20. veka u EU.
Ruralna razvojna strategija EU sadrži sledeće komponente: podizanje lokalnih
potencijala, osmišljavanje regionalnog koncepta, pristup „od dna ka vrhu“,
decentralizaciju, integraciju i multisektorski pristup, horizontalno povezivanje
i stvaranje mreže između javnih i privatnih partnera. Sociokulturna dimenzija
razvoja uključuje poljoprivredu kao ključnu delatnost u planiranju regionalnog
prosperiteta. Kroz nju bi trebalo da se očuva kulturna baština i tradicija izrade
proizvoda tipičnih za neki region. Uz to ide i reafirmacija starih zanata i
tradicionalnih lokalnih proizvoda, sve izraženija tražnja za seoskim turizmom
i interesovanje za lokalnu kulturu i tradiciju. Na taj način se uspostavlja veza
između tradicionalnog i modernog. Ruralno područje Srbije zauzima oko tri
četvrtine njene teritorije na kojoj živi gotovo polovina stanovništva. Nedovoljna
pažnja se, međutim, poklanja ruralnim problemima. Slično kao u zemljama u
razvoju ruralnost se i u Srbiji poistovećuje sa siromaštvom. U njoj je, nažalost
nedovoljna podrška razvoju preduzetništva uopšte, pa i agrarnog preduzetništva,
zbog čega naša ruralna područja sve više „pate“ od deagrarizacije, senilizacije,
pa i gašenja čitavih sela. Tome u prilog svedoči i podatak da u 986 sela ima
manje od 100 stanovnika.
1948–1961. oko 80
1971. 140
1981. 280
1991. 487
2002. 713
2011. 986
Tabela 1: Naselja sa manje od 100 stanovnika u RS
Iskustva nerazvijenih i razvijenih

Dosadašnja iskustva u primeni integralnog ruralnog razvoja (IRR) u
nerazvijenim zemljama negativna su. Sve do danas u ovim zemljama nisu
ostvareni očekivani rezultati, zbog toga što nisu stvorene potrebne društvene
pretpostavke za efikasnu implementaciju projekta IRR-a. Razlozi koji su doveli
do neuspeha u realizaciji ovog koncepta u nerazvijenim zemljama, efikasno su
otklonjeni kod razvijenih čija su iskustva zanimljiva.
Kao kolevka poljoprivrede Francuska je prva lansirala novi model – IRR.
Počelo se kroz prostorno planiranje. Pozitivni efekti su se odmah videli, pa je
osamdesetih godina prošlog veka godišnja stopa nestajanja porodičnih farmi
svedena na samo dva odsto. U Austriji je ovaj koncept predstavljen kroz razvoj
planinskih područja, a Italija je u ruralnu fazu ušla preko reforme strukturnih
fondova, krajem osamdesetih godina prošlog veka. Portugalija i Irska počele su
modernu ruralnu fazu u poslednjoj deceniji 20. veka, kroz integralne projekte.
Za manje razvijene zemlje, kakva je i Srbija, poučan je primer Španije koja nije
posedovala odgovarajuće institucionalne resurse potrebne za implementaciju
koncepta IRR-a. Ova zemlja je zanimljiva i po svom geografskom i
geostrategijskom položaju, ali i po nedostatku infrastrukture, zbog čega su
mnoga njena područja bila ekonomski neinteresantna i izolovana. Program je
uspeo jer je Vlada Španije u početnoj fazi investirala u industrijske pogone na
ruralnim područjima. Rezultati su bili vidljivi u otvaranju novih radnih mesta
i korišćenju prirodnih resursa na ruralnim teritorijama. Došlo je do povećanja
broja malih i srednjih preduzeća, a konsultantske agencije su unele savremenu
tržišnu logiku i filozofiju. Pronađena su rešenja kojima se ne narušava ravnoteža
između prirode i čoveka, kako bi prostori ostali ekološki očuvani i pored
intenziviranja aktivnosti na ekonomskoj valorizaciji i rešavanju socijalnih i
148 SRBIJA DANAS
demografskih problema. Zanimljiva su i iskustva Švajcarske u podršci malim
porodičnim farmama, maloj privredi u celini, posebno razvoju turizma u
ruralnim sredinama. Provođenje efikasne ruralne politike može biti primer
kompatibilnosti agrarne, ruralne, regionalne i globalne razvojne politike.
Osnovna karakteristika švajcarskog pristupa je dominacija regionalnog nad
sektorskim. Ovome doprinosi i državno uređenje koje je po mnogo čemu
specifično u svetu. Za Srbiju je posebno poučno iskustvo Irske, koja je u
Evropsku ekonomsku zajednicu ušla 1973. godine, kao nerazvijena zemlja.
Za kratko vreme ova zemlja je ostvarila ne samo impresivan privredni razvoj,
već i radikalnu društvenu transformaciju. Od izrazito agrarne i tradicionalno
imigrantske zemlje, ona je dostigla nivo visoko razvijene postindustrijske
imigrantske zemlje. Recept uspeha je i u tome što su Irci shvatili, na početku
tranzicije, da ruralni razvoj nije sinonim za poljoprivredni razvoj. Integracija
ruralnih područja išla je kako preko poljoprivrednih, tako i nepoljoprivrednih
delatnosti.
Zahvaljujući čitavom nizu reformskih akata iz devedesetih godina prošlog
veka, donetih u cilju poboljšanja ekonomske i socijalne kohezije, ruralna
područja postaju sve privlačnija za različite vrste biznisa, naročito za one koji
nisu konkurentni u prenaseljenim urbanim centrima. Otvaranje mogućnosti
za nove poslove počelo je da privlači sve veći broj ljudi u nekada zapostavljena
ruralna područja. Na selo, kao područje života i rada i življenja, više se ne
gleda sa rezignacijom. Održivost ruralnog razvoja, po novom konceptu, ne
ogleda se samo u očuvanju kvaliteta prirodnih resursa i biodiverziteta, već i
u očuvanju socijalnog i kulturnog diverziteta, kao osnove opstanka na našoj
ugroženoj planeti. Programi ruralnog razvoja koji se stvaraju u Srbiji usmereni
su na obuku seljaka-farmera za korišćenje novih tehnologija u restrukturiranoj
poljoprivrednoj proizvodnji, čime se doprinosi smanjenju izolacije
najznačajnijih regiona. Za razliku od modela tradicionalne industrijalizacije,
ovi modeli akcenat stavljaju na lokalne uslove i mogućnosti. Zahvaljujući
takvim programima u okviru ruralne ekonomije, žiteljima tih područja pruža
se, dakle, šansa da se, pored poljoprivrede bave i drugim delatnostima, kao što
su šumarstvo, zanatstvo, turizam i druge aktivnosti usmerene na održavanje
ruralnog ambijenta. Na taj način sve manje ljudi radi u poljoprivredi mada
najveći deo populacije živi u ruralnim područjima. Osnovu tog novog pristupa
čini razvoj biznisa u poljoprivredi i oko nje. Međutim, ne sme se gubiti iz vida
da nema ruralnog razvoja bez prisustva poljoprivrede u izvesnom stepenu, na
šta ukazuje i evropski Parlament. Takođe, da razvoj ruralnih zajednica ne može
biti poveren samo poljoprivredi.
Regionalna politika je druga po važnosti u EU, odmah iza agrarne politike. Izdaci
za agrarnu politiku angažovaće 43 odsto budžeta EU do 2020. godine, dok se za
regionalnu politiku poslednjih godina troši oko 35 odsto budžeta. Na sve druge

zajedničke politike i finansiranje administracije otpada preostalih 22 odsto
sredstava. Inače, regionalna politika u EU rođena je sredinom sedamdesetih
godina prošlog veka, ali je veći značaj dobila tek od sredine devedesetih
godina. Osnovna svrha regionalne politike je višestruka: da obezbedi pomoć
siromašnijim regionima; da koordinira već postojeće regionalne politike
zemalja članica; da učini da se regionalni problemi uzimaju u obzir u okviru
drugih politika EU. Od sredine devedesetih godina 20. veka EU je ušla u
snažniju ekspanziju regionalne politike, u okviru sedam projekata od čega se
dva odnose na poljoprivredu i selo. Gledajući sa regionalnog aspekta EU, 15
članica je podeljena na ruralne regione, gde preko 50 odsto ljudi živi u ruralnim
područjima. Shodno ovakvoj ruralnoj stvarnosti, koja je nešto izmenjena
ulaskom novih 13 članica, definisani su kako integralni tako i diferencirani
ciljevi ruralnog razvoja, ne samo na nivou država, nego i na nivou regiona.
Ruralna Srbija
Republika Srbija je izrazito ruralna zemlja. Veliki deo njene teritorije čine
ruralna prostranstva, na kojima živi približno polovina stanovništva. Polazeći
od te činjenice, postoje potencijali za razvoj agrarnog preduzetništva u Srbiji.
Ne postoji, međutim, ruralna politika u Srbiji (tek sad se kreće pionirskim
koracima ka njenom stvaranju), kojom bi se, po ugledu na EU, realizovala ova
ideja. Ona do sada nije bila osmišljena, niti su sačinjeni konkretni programi u
cilju njenog sprovođenja. Drugim rečima, u Srbiji je bila prisutna dugoročna
politika marginalizovanja ruralnih područja.
Spomenik selu
Da srpska sela nestaju, najbolja potvrda je i činjenica da je u seoskom groblju
u kuršumlijskom planinskom selu Tačevac krajem 2013. godine podignut
nesvakidašnji spomenik, spomen selu koje više ne postoji. Meštani su selo
napustili zbog nebezbednosti i čestih upada naoružanih kosovskih Albanaca.
Kuće su spaljene u podmetnutim požarima, a od nekadašnjih 200 stanovnika
u 35 domaćinstava i jedne škole, sada je ostalo svega nekoliko oronulih kuća.
Zbog ovakvog stanja u srpskom selu većina nosilaca gazdinstava smatra da
trenutno poljoprivredna politika – u poslednjih godinu dana, u poslednjih
pet i najzad, tokom cele poslednje decenije, ide u pogrešnom pravcu. Inače,
prosečan poljoprivrednik u Srbiji je star, slabo informisan i nepoverljiv prema
udruženjima i državnoj politici, pokazalo je istraživanje koje je za potrebe
Ministarstva poljoprivrede sprovela novosadska agencija „Ninamedia“.
Nekadašnja Jugoslavija imala je najbržu deagrarizaciju na svetu. Za poslednjih
50 godina 20. veka, na prostorima nekadašnje SFRJ se iz sela u grad preselilo
oko osam miliona ljudi. Takav proces u svetu je trajao oko 150 godina. Seobe
su nastavljene i prisilno u poslednjoj deceniji 20. veka, kada je ratni vihor u
150 SRBIJA DANAS
Srbiju iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Kosova i Metohije „doneo“ još blizu
400.000 novih žitelja. U periodu posle Drugog svetskog rata, u srpskom selu su
se odigrale krupne, ali po svom sadržaju i posledicama protivurečne promene.
Te promene su deo univerzalnog, svetskog procesa modernizacije savremenog
društva, njegove industrijalizacije i urbanizacije. One su isto tako nosile snažan
pečat vladajuće ideološke paradigme, odnosno društvenog sistema koji je kod
nas izgrađivan na toj paradigmi.
Agrarna zemlja
Republika Srbija je i danas siromašna agrarna zemlja. Jer, poljoprivreda
direktno donosi više od 20 odsto bruto društvenog proizvoda, a sa pratećim
delatnostima to se i udvostručuje. Da smo siromašna agrarna zemlja sa niskom
produktivnošću potvrđuju i činjenice da jedan naš seljak proizvodi hrane za
15 ljudi, Nemačkoj čak za 152 osobe, Francuskoj 77, Austriji 56, Sloveniji 25,
a prosek u EU je između 50 i 80 stanovnika. Potrošnja hrane u Srbiji takođe
je ispod proseka u EU. Po jednom stanovniku u Srbiji se godišnje troši 15,4
kilograma svinjskog mesa (u EU to je 32 kilograma). Potrošnja junetine u Srbiji
je 4,4 kilogama, a u EU 15 kilograma, pokazuje statistika. U Srbiji se prosečno
po jednom stanovniku godišnje potroši 56 litara mleka, a u EU to je 100 litara,
dok je najveća razlika kod putera – u Srbiji 200 grama, dok je godišnja potrošnja
u EU između četiri i pet kilograma. Hrana u ličnoj potrošnji u Srbiji odnosi 42,9
odsto prihoda, po čemu je to najviše u Evropi. To je odraz opšteg siromaštva.
Danas Srbija traga za novim identitetom, za novom paradigmom društvenog
razvoja, pa se ne smeju zaboraviti ni marginalizovati selo i poljoprivreda. Kao
i mnogo puta do sada u istoriji, i u ovim vremenima, selo i poljoprivreda su
naš glavni oslonac, koji nam omogućava opstanak i preživljavanje. Ponovo se
okrećemo selu kada nam je teško, pa smo ubeđeni da selo i zapošljavanje u
njemu i oko njega omogućavaju prevazilaženje krize. Jer, nezaposlenost koja
iznosi blizu 25 odsto, postala je najveći ekonomski problem Srbije danas. Ali,
to zahteva i radikalno nov odnos društva prema njemu. Umesto dosadašnjeg
intendantskog pristupa selu i poljoprivredi, gde su se oni tretirali kao proizvođači
jeftine hrane, mora da se stvori koncepcija takozvanog ruralnog razvoja, koja
će se temeljiti na demografskim, prirodnim, ekonomskim i sociokulturnim
potencijalima. Karakteristika srpskog sela danas je da se i poslednjih decenija u
njemu dešavaju izuzetno negativna demografska kretanja. Rapidno se smanjuje
natalitet i u nekim krajevima vlada i prava „bela kuga“ (u Srbiji godišnje više
ljudi umre nego što se rodi; čak 40.000 njenih žitelja). Ako se tako nastavi, Srbija
već za nešto više od dva veka neće imati svog naroda na ovim prostorima. Sve je
to rezultiralo depopulacijom, senilizacijom i socijalnom devastacijom brojnih
regija u Srbiji. Krupne promene dogodile su se i u privrednom životu srpskog
sela. Te promene, koje imaju dalekosežne socijalne i ekonomske posledice, nisu
dovoljno izučene i objašnjene.
Sela u Srbiji
Primer regiona Kraljeva
Planinska sela kraljevačke opštine, kao što su Bojanići, Stanča, Tepeče, Vrh,
Gokčanica, Đakovo, Orlja, Glava, Plana... najviše za deceniju i po imaće od 20
do 70 stanovnika. U većem delu domaćinstava živeće po jedan ostareli član, a u
seoskim školama već sada nema đaka. To znači da će se u dogledno vreme tamo
ugasiti ognjišta, i sela u kojima je sedamdesetih i osamdesetih godina 20. veka,
ipak bilo mladosti i života. Pored ovih sela, gde je situacija najkritičnija, kuće su
sve praznije u 19 ravničarskih seoskih naselja ovog regiona i na prste se mogu
izbrojati ona gde je broj meštana iz godine u godinu veći. Nasuprot tome, u
poslednje dve decenije stalno se povećava broj stanovnika u urbanim delovima
opštine Kraljevo, u prigradskim naseljima, čak za oko 11 odsto godišnje,
a za devet odsto u samom gradu. Opština se prostire na 1.500 kvadratnih
kilometara, a broj stanovnika je devedesetih godina prošlog veka povećan za
25.000 prognanih Srba iz bivših jugoslovenskih republika i sad dostiže broj od
oko 120.000 žitelja.
U 20. veku, seljačko gazdinstvo bilo je definisano ideološkom kategorijom
maksimuma od deset hektara, što se pokazalo iracionalnim. Veličina poseda
je veoma heterogena. Najveći broj postojećih preduzeća – posednika – je
u kategoriji do 50 hektara (55,3 odsto), a najmanji u kategoriji preko 5.000
hektara (2,95 odsto). U privatnom sektoru je znatno izraženija usitnjenost
poseda. Dominiraju gazdinstva – farme čiji je posed do tri hektara (58,1 odsto),
samo 0,8 odsto gazdinstava imaju posed 15–20 hektara, a 0,5 odsto posed veći
od 20 hektara. Primera radi, u Velikoj Britaniji prosečna veličina farme iznosi
69,3 hektara, Francuskoj 41,7, Danskoj 42,6 hektara, Holandiji 18,6, Nemačkoj
31, a u Belgiji 20,6 hektara. U EU je prosečna veličina farme 20,7 hektara, što
je pet puta više od prosečne veličine poseda porodičnog gazdinstva u Srbiji.
Danas u Srbiji nema više nekadašnjeg maksimuma, ali imamo sve manji broj
ljudi koji imaju velike posede od po nekoliko desetina hiljada hektara, a i
sve veći broj onih koji ostaju sa svojim sitnim posedom, koji im život znači,
jer je to dodatak na prihod i osnova za preživljavanje. U prošlom veku, pod
uticajem industrijalizacije i urbanizacije, kako je govorio akademik Radomir
Lukić, dogodila se „civilizaciona revolucija“. Promenjen je seljakov pogled
na svet, promenjene su njegove vrednosti i moral, kulturne potrebe i životne
aspiracije. Do Drugog svetskog rata Jugoslavija je bila agrarno, tradicionalno
društvo. Preko 80 odsto stanovništva je živelo na selu, autarhičnim, oskudnim
i tradicionalnim načinom života. Ceo seljakov svet bio je sveden na njegov
posed, gazdinstvo i porodicu, selo u kome živi i crkvu koja je oličavala Boga
i usmeravala njegov duhovni život. Posle Drugog svetskog rata, pod uticajem
svetskih procesa, kao i nove vizije društva, izvedena je industrijska revolucija,
nastupile su i protivurečne promene. Industrijalizovana gazdinstva povećala
152 SRBIJA DANAS
su robnost, specijalizovala se, uz malu tržišnu orijentaciju, stekla drukčije
stavove o budućnosti agrara. Takođe, imala su i više kapitala, znanja i snage
od tradicionalnih gazdinstava. Pod uticajem industrijalizacije smanjio se
udeo tradicionalnog ručnog rada, smanjio se broj nekvalifikovanih radnika, a
zaposleni u kombinatima poprimali su odlike industrijskih radnika. Rezultat
toga je da se udeo stanovništva u gradskim naseljima povećao od 21 odsto
u 1948, na 51 odsto u 1991. godini, a danas se proizvodnjom hrane bavi dva
miliona žitelja Srbije.
Škole i đaci
U selu Vlasina Stojkovićeva na Vlasinskom jezeru, u školi izgrađenoj 1928, tada
je bilo 100 đaka. Pre 45 godina izgrađena je i nova škola za još 200 đaka, a u
njoj je tada bilo 160 učenika. Na početku 21. veka ta škola imala je samo devet
đaka u četiri razreda osnovne škole. Na kraju 2014. godine nema više ni đaka ni
škole (srušena je). Selo je pre pola veka imalo 2.700, a sad samo 260 stanovnika.
Na kraju 2014, zgrada škole u selu Vlasina Stojkovićeva prava je ruševina...
Nema više nijednog đaka. Takođe, u selu Klisura (opština Surdulica) pre četiri
decenije bilo je 5.000 žitelja i 800 đaka. U 2012. godini u tom selu bilo je manje
od 500 stanovnika i samo osam učenika u osnovnoj školi.
Od kada su u Lukovskoj banji izgrađena dva hotela (2000. i 2011) i otkad se
koriste termalni izvori vode, zaustavljen je odlazak mladih iz sela. Jer, porodice
su postale deoničari u hotelu, muškarci su dobili posao kao konobari, žene su
takođe dobile zaposlenje. Osnovna škola je bila pred gašenjem, sa tek dvadeset
đaka. Prvi razred nije ni postojao. Školske 2014/2015. u prvi razred je upisano
sedam đaka. Kažu sad će selo oživeti. U susednom selu Štava postoji prazna škola
za 200 đaka. Jedina dva učenika iz ovog sela, jedan prvak i jedan trećeškolac,
svaki dan idu peške u školu u Lukovskoj banji, udaljenu pet kilometara.
Primer Rivice i njenog jedinog đaka prvaka
Sedmogodišnji Dušan Prodanović iz Rivice (Vojvodina) u svom razredu je
najbrži, najbolji, najviši i najniži učenik, a klupu često deli sa učiteljicom
Gordanom Fodog, jer je jedini prvak u isturenom odeljenju Osnovne škole
„Dositej Obradović“ u Rivici.
Kako kaže, voli da ide u školu, a školski odmor provodi sa drugarima iz drugih
odeljenja, kojih u ostala tri razreda ima ukupno 13. U ovom malom sremskom
selu kod Iriga, sa oko 600 stanovnika, već od sledeće školske godine u klupe će
sesti šest prvaka, što meštanima uliva nadu da selo ipak neće nestati. Seoskoj
rivičkoj školi, koja je namenjena učenicima uzrasta od prvog do četvrtog razreda,
ne može da se nađe mana, ima sve što je potrebno za kvalitetno obrazovanje,
osim dece. „Kada sam pre 17 godina došla da radim u ovu školu, bilo je ukupno
40 dece, zajedno sa predškolcima. A moje prvo kombinovano odeljenje imalo je

15 učenika. Od tada do danas, sve ih je manje. Ovo je prvi put, otkako radim, a
u ovom sam poslu 22 godine, da imam samo jednog učenika u razredu“, priseća
se učiteljica Gordana, koja pored Dušana, u učionici ima još i četiri devojčice,
učenice trećeg razreda. Kaže, nije joj naporno da radi u kombinovanom
odeljenju, ali veoma je teško sa jednim učenikom iskoristiti čas od 45 minuta, i
treba joj vremena da ga dobro pripremi. „On je dobar dečko, i poslušan. Neki put
u toku njegovog časa obradim više lekcija, jer mi to vreme dozvoljava. Kad mu
zadam zadatak, ćuti i radi, a ja za to vreme predajem čas trećem razredu. Čim
je završio zadatu temu, pažljivo sluša šta njegove drugarice uče. Možda je to
dobro, pa će lakše savladati gradivo za sledeće razrede“, očekuje učiteljica, koja
je jedina Dušanova pomoć kada zaškripi na kontrolnom i pismenom zadatku.
Anja Antonijević, Bojana Krstić, Ljubica Jovičić i Milica Balinović, učenice III
1, kažu da se dobro slažu sa Dušanom, koji im je jedini drugar, i ne kriju pred
učiteljicom da mu šapnu ponekad, kad zapne pri odgovaranju. „Danas sam
savladao kukice iz srpskog jezika, nije bilo teško“, pohvalio se Dušan, kojeg tek
od petog razreda očekuju u odeljenju više njegovih vršnjaka. Iako školu pohađa
malo đaka, učiteljica Gordana vodi i dve sekcije – lutkarsku i ritmičku. Osvojili
su i nekoliko nagrada. „To što radim u selu ne znači da je moj posao vezan samo
za školsku zgradu. Vodim ih na izlete, obilazimo kulturne institucije, i u tome nas
podržavaju roditelji“, ponosno ističe ova učiteljica za Novosti, krajem крајем
2016. godine.
Sela i đaci – više sela nego đaka

U Zucu, kuršumlijskom selu uz administrativnu liniju sa Kosovom i
Metohijom, u 20. veku bilo je 800 učenika, a na kraju 2014. – samo dva đaka.
Dijana i Petar jedina su deca u četiri sela. „Ja sam odličan đak i mnogo volim
učiteljicu“, kaže Dijana, „ali mi fale drugari da se igram s njima.“ Kad je 2012.
godine počela da radi u toj školi, učiteljica Daniela Čolović imala je šestoro
učenika: „Sledeće godine bilo ih je četvoro, a ove samo dvoje. Pitanje je da li
će naredne godine uopšte biti prvaka“, kaže ona. U odnosu na prošlu godinu,
broj prvaka u opštini Kuršumlija smanjen je za trećinu. „Ove godine u prvi
razred upisano je 125 učenika, dok ih je pre nekoliko godina bilo 190“, kaže
Slobodan Šindić, direktor Osnovne škole „Miloje Zakić“ u Kuršumliji. „U šest
isturenih odeljenja ove škole, umesto tri, sada imamo dva odeljenja prvaka,
dok OŠ ‘Drinka Pavlović’, koja radi u gradu, umesto četiri, ima tri odeljenja“,
dodaje on. „Lokalna samouprava se zalaže da put do škole približi i retkim
đacima opustelih, udaljenih sela.“
„Insistiramo kod Ministarstva da nas ne tretiraju kao novobeogradske škole, gde
u jednom soliteru ima više dece nego u naših pet sela, ali takva je naša teritorija“,
naglašava Radoljub Vidić, predsednik Opštine Kuršumlija. „To nije samo u
školstvu, tako je i u zdravstvu. Moramo malo više da uložimo, da ne gledamo
samo broj stanovnika, nego i površinu opštine koja je 950 km kvadratnih.“
154 SRBIJA DANAS
Uz 105 kilometara dugu administrativnu liniju sa Kosmetom, u
kuršumlijskoj opštini ima dvadeset sela. Mladi su uglavnom napustili ove
krajeve, tako da u šest škola na toj teritoriji ima samo jedanaestoro učenika. To
treba da bude i bezbednosno pitanje Vlade Srbije. Ali, još uvek, na kraju 2014,
ona se ne bavi tim problemima.
Selo Rastelica
Meštani Rastelice, sela uz administrativnu granicu sa Kosovom i Metohijom,
strahuju za bezbednost jer u selu nema ni pripadnika Žandarmerije, niti policije.
Slika 16: Rastelica
Na teritoriji opštine Kuršumlija do sada je sedam sela ostalo bez stanovnika. Reč
je o selima uz administrativnu granicu sa Kosovom, a ista sudbina ceka i selo
Rastelica, gde sada žive samo dve porodice. To selo je u potpunosti zapostavljeno,
a pored toga što do njega nema puta, nema ni pripadnika Žandarmerije, niti
policije, pa je bezbednost ugrožena jer albanske šumokradice svakodnevno
upadaju u atar tog sela i naoružani pustoše šume. Opština Kuršumlija, i sama
jedna od najsiromašnijih opština u Srbiji, ne može bez pomoći države bilo šta
da učini, a ukoliko se ništa ne preduzme, selo Rastelica biće krajem 2014. godine
osmo po redu u toj opštini koje je ostalo bez ijednog stanovnika.
Crna Trava
U polovini crnotravskih sela nema nijednog deteta. Zato se s radošću u tom kraju
pronela vest da je u planinskom selu na Mlačištu, posle 38 godina, na kraju 2014.
godine – rođena beba. Što je još zanimljivije, njeni roditelji su se tamo doselili
pre godinu dana. Još se Mlačište navikava na zvuk bebinog plača. Nije ga bilo
skoro četiri decenije. Mali Aleksandar stigao je pred kraj 2014, u skromnu, staru
kuću, ali punu ljubavi, kažu njegovi roditelji. „Sve u svemu, snalazimo se. Ipak,
kad je velika ljubav i kad imaš veliku želju da živiš tu gde jesi, onda je sve lakše“,
kaže mama Olivera Savić. Oliveru i njenog supruga Dalibora koreni ne vezuju za
Mlačište, jer su oboje iz okoline Vladičinog Hana. Dalibor je u ovom kraju sezonski
radnik od svoje sedamnaeste. Znaju ga svi kao vrednog i poštenog čoveka, pa je
valjda zato i ponuda Slavoljuba Radovanovića iz Niša da mu ustupi roditeljsku
kuću i šest hektara zemlje, bez razmišljanja prihvaćena uz veliku zahvalnost. „Posto
želimo da se bavimo poljoprivredom, nedostaje jedan traktor kojim bismo mogli
da obrađujemo zemlju, jer ovde bez mašine ne možete, a sela su potpuno pusta,
ovde nema mehanizacije uopšte“, priča Dalibor Savić. I to nije sve što nedostaje.
Aleksandar je čak i bez kreveca. U kući nema ni vode ni struje. Uprkos obećanjima
nadležnih u Crnoj Travi, isprečila se, kažu, papirologija, pa sijalica nikako da zasija.
„Sve peremo napolju u hladnoj vodi, ali za sad je lepo vreme, a videćemo kad
padne sneg“, žali se Olivera. Odluka ovog bračnog para, jedinog koji se ove godine
venčao u Crnoj Travi, da u planini na 1.200 metara nadmorske visine osnuje dom,
donela je sigurnost i olakšanje nevelikom broju žitelja. U preko stotinu kuća ostalo
je petnaestak starica. Aleksandar je za njih nada. „Da se obnovi nešto, inače ostaće
pusto ovako lepo mesto. Mi smo stari, svi po osamdeset godina“, priča meštanka
Verna Milenović. Niko od malobrojnih žitelja Mlačišta ne može sa preciznošću da
kaže kada je tačno škola zatvorena, ali tome ima više od 30 godina. Ukoliko Savići
istraju u svojim namerama, možda će, za sedam godina, ponovo biti otvorena.
(18. oktobar 2014)
Škole u brojkama
Učionice mnogih osmoletki u unutrašnjosti Srbije prazne su i zakatančene.
Ključni problemi su nizak priraštaj i migracije.
U Mršelju, Crkavcu, Ljubanju, Toplom Dolu, Tularu, Medevcu, Piskupovu i
Crcavcu, u septembru 2014. godine nije zazvonilo školsko zvono. Tako je u više
od 40 sela u Srbiji. Klupe su ostale prazne. Čak 173 škole imaju samo po jednog
učenika. Nema đaka. Zakatančene škole čekaju da se rode i stasaju neki novi klinci.
Ako ih bude, učitelji će ponovo doći da ih uče. Iskustvo, međutim, pokazuje da
se u opustele učionice retko vraća dečja graja. Zbog bele kuge crno se piše ne
samo seoskim školama, nego i onima u gradu. Srednjim, kao i osnovnim. Samo
u protekle dve godine (2015. i 2016) generacija učenika koji su upisali prvi razred
srednje škole bila je malobrojnija za po 7.000– 8.000 nego ranije.
U srednjim školama širom Srbije, u septembru 2014. ugašeno je 189 odeljenja.
Nije otvoreno nijedno novo u odnosu na 2013. školsku godinu. Najveći danak
platili su trogodišnji smerovi u srednjim stručnim školama. Mada, praznih
klupa ostalo je i u gimnazijama. Samo je u medicinskim i ekonomskim školama
gužva takva da se ne boje kako će ostati bez đaka i odeljenja. Kada se zbroje
sva odeljenja srednjih škola, u 2014, od prvog do četvrtog razreda, ima ih više
od 11.000. Ali godinama unazad, svakog septembra bilo ih je više za 200 do
300. Statistika deluje manje dramatično kada je reč o osnovnim školama: 2014.

156 SRBIJA DANAS
godine ugašeno je 97, a otvorena su 92 nova odeljenja. Osnovci su „u minusu“
za samo pet odeljenja. Problem je u tome što su učionice ostale prazne u selima,
a nove su otvorene u gradovima.
Slika 17: Škole u Srbiji u brojkama
Racionalizacija mreže
Projekat racionalizacije mreže škola započet je pre gotovo čitavu deceniju
i trebalo je da bude završen do 2012. godine. On predviđa gašenje seoskih,
izdvojenih odeljenja sa nedovoljnim brojem đaka, ali i gradskih, matičnih škola
koje imaju manje od 400 učenika, ako u krugu od dva kilometra postoji neka
druga škole. Do danas taj posao nije urađen, jer do mnogih sela ne postoje
ni putevi i zimi đaci ne bi mogli da putuju u okolna mesta na časove. Bilo je i
drugih razloga zbog kojih su škole čuvane od gašenja.
Nizak prirodni priraštaj, ali i migracije iz sela u grad, ključni su problemi zbog
kojih su seoske škole sve praznije. Ljubiša Antonijević, pomoćnik ministra
prosvete, nauke i tehnološkog razvoja kaže da je to ogroman i pritom veoma
složen problem: „Tražeći rešenje za seoska izdvojena odeljenja matičnih

osnovnih škola, neprestano se vrtimo ukrug. Sa jedne strane, finansijski nije
održivo plaćati rad škole koja ima jednog ili dva učenika. Ministarstvo finansija
i Međunarodni monetarni fond traže od nas da takve škole ugasimo. A, sa
druge strane, kada ugasite školu, gasite i selo. Da bi neki ljudi ostali tu, ili da
bismo druge vratili poljoprivredi i selu, moramo deci da obezbedimo da imaju
gde da uče.“ Antonijević objašnjava da Ministarstvo prosvete ima obavezu
da racionalizuje školsku mrežu. O tome gde će škole biti zatvorene, a gde ne,
odlučuje mnogo faktora. Između ostalog i to da li do sela postoji put, javni
prevoz, da li se smanjuje broj dece koja stasavaju za školu, itd. On napominje
i da se izdvojena odeljenja zatvaraju privremeno, dok nema đaka. Kada se
pojave deca, škola oživi. Tako je ove godine u selu Puhovac kraj Aleksandrovca,
stavljen katanac na školu, ali već dogodine dobiće đake prvake. Ove godine,
kaže, ugašena je i jedna cela osnovna škola, i to gradska, somborska OŠ „21.
oktobar“. Tamo u krugu od 100 metara postoje čak dve druge osnovne škole, u
kojima su đaci nastavili da uče. Ali klupe su sve praznije i tamo gde su odeljenja
ostala. Procenjuje se da deset odsto ukupnog broja učenika popunjava čak
oko 60 odsto osnovnih škola u Republici. To su one učionice u kojima sedi po
dvoje, troje ili petoro đaka. Jedna učiteljica često brine o đacima od prvog do
četvrtog razreda, pa na svakom času predaje gradivo za različite uzraste. Čak
1.700 odeljenja u osmoletkama širom Srbije ima manje od pet đaka. Većina ih
je u selima. Statistika je dramatična i kada je reč o broju odeljenja u kojima se
školuje između šest i deset osnovaca. Takvih je čak 3.357. Najviše odeljenja koja
imaju do pet đaka ima na teritoriji školske uprave Leskovac – čak 300. U isto
vreme, oni ovog septembra imaju i 49 novootvorenih odeljenja. Osim škola u
selima, u kojima se đaci broje na prste jedne ruke, polupraznih učionica ima i
u školama u kojima se nastava odvija na jezicima nacionalnih manjina. Razredi
na manjinskim jezicima retko se spajaju, pa nije izuzetak da učiteljica uči po
jednog đaka.
Prekobrojni nastavnici
Oko 5.000 nastavnika na početku poslednje školske godine (2014) bilo je
bez punog fonda časova, pokazuju podaci Ministarstva prosvete, nauke i
tehnološkog razvoja. Sindikati kažu da ih je čak četiri puta više. Neki od njih
dobili su odmah deo norme koji im je nedostajao, a drugi i dalje rade za 10.000
ili 20.000 dinara, ako recimo imaju četvrtinu ili polovinu fonda časova. Čak
133 učitelja i nastavnika potpuni su tehnološki višak, nemaju nijedan čas, ali su
prosvetne vlasti obećale da ovi ljudi neće ostati bez posla.
U Banatu su odeljenja sa malim brojem učenika upravo ova na jezicima
manjina, kaže Staniša Banjanin, načelnik Školske uprave u Zrenjaninu. Po
njegovim rečima, na srpskom jeziku, čak ni u selima gotovo da ih nema: „U
osnovnim školama u našoj školskoj upravi nema smanjenja odeljenja. Čak u
nekim školama imamo povećan broj dece obuhvaćene inkluzijom. To jedno
158 SRBIJA DANAS
dete, jer mu je potrebna posebna pažnja učitelja, računa se kao dva učenika, pa
se onda u zbiru čini da je povećan broj učenika. Ali u srednjim školama je ostalo
dosta slobodnih mesta, pa je ugašeno dvadesetak odeljenja.“
Slično je, a ponegde i gore, u preostalih 16 školskih uprava. U Zaječarskom i
Borskom okrugu, na primer, u čak 180 isturenih odeljenja, uglavnom seoskih
škola, ima manje od deset učenika. Kada se računaju samo one koje u sva četiri
razreda broje do pet đaka – ima ih 105. Situacija je slična i u Zlatiborskom
okrugu. Školske 2010/11. upisano je 2.612 prvaka, godinu kasnije bilo ih je 2.540,
pa 2.438, lane 2.276, a ove godine oko 2.100. I naredne godine broj odeljenja
u osnovnim i srednjim školama moraće da bude smanjen. Mnoge učionice u
selima ostaće bez đaka, a učitelji bez posla. Uprkos strategijama, demografskim
i obrazovnim, ovaj proces je nezaustavljiv. Kako procenjuju demografi, posle
izgubljenog rata za srpsko selo, hitno moramo da počnemo da se borimo za
opstanak varošica.
Tovrljane: škola posle 20 godina
U poslednjih nekoliko decenija, zbog niskog nataliteta i ekonomske migracije
stanovništva, i u prokupačkoj opštini sve je manje đaka. Problem je najizraženiji
na seoskom području, gde je zatvoreno na desetine škola. Nasuprot tome, škola
u selu Tovrljanu, podno Radana i Sokolovice, mogla bi, posle 20 godina, ponovo
da počne da radi. Inicijativu je pokrenuo Slavoljub Bojović koji se, posle gubitka
posla, sa suprugom i troje dece pre pet godina vratio u rodno selo. Slavoljub, po
vrletnim planinskim putevima i svim vremenskim prilikama i neprilikama, već
tri godine, dnevno prevaljuje četrdesetak kilometara, da bi Jelenu i Aleksandra
odveo do najbliže škole i po završetku časova ih vratio kući. Velika obaveza, ali
i trošak, koji je sve teže izdržati. Slavoljub kaže da su troškovi 22.000–23.000
mesečno samo za gorivo. „Najteže nam je da idemo u školu kad je sneg i kad je
kišovito“, kaže njegova ćerka, Jelena Bojović.
Rešenje za svoje probleme Slavoljub vidi u ponovnom otvaranju škole u
njegovom selu. Radila bi u renoviranom seoskom domu, koji su sadašnji
vlasnici uredili i besplatno ustupili. Radivoje Šmigić, vlasnik objekta, kaže da
bi sa školom oživelo selo i da bi se vratio neko iz grada. „Ovde nema ljudi,
ali je ipak moguće da se živi“, kaže Šmigić. Meštani kažu da bi već u narednoj
školskoj godini škola imala najmanje četiri učenika, a kasnije i znatno više. U
desetak sela podno Radana nema nijedne škole. Škola u selu Kruševici, do pre
samo nekoliko decenija, imala je na stotine učenika. Zatvorena je pre tačno
deset godina. U opštini Prokuplje mišljenja su da bi ponovno otvaranje škole
u Tovrljanu predstavljalo simboličan, ali i suštinski povratak države na ove
prostore. Milan Aranđelović, opštinski većnik, kaže da ukoliko Ministarstvo
prosvete da pozitivan odgovor, krenuće se u realizaciju tog cilja.U poslednjih
nekoliko decenija, na području opštine Prokuplje zatvoreno je na desetine
seoskih škola, poslednja ove godine u selu Tularu.
Kosjerić: zaustaviti gašenje seoskih domaćinstava
Željko Prodanović, prvi na izbornoj listi grupe građana „Za zdravu Srbiju –
Milan Stamatović – Kosjerić“, rekao je da je uveren da se „jedino uvođenjem
dodatnih podsticajnih sredstava, prvenstveno u oblasti poljoprivrede i turizma,
mogu ohrabriti i stimulisati mladi ovog kraja da ostanu na ognjištima svojih
predaka“.
„Poražavajući je podatak da je na teritoriji opštine Kosjerić godinama unazad
negativni prirodni priraštaj, pošto se u toku godine rodi samo oko 80 beba, a
premine čak 200 stanovnika Kosjerića i njegovih sela“, smatra Prodanović.
Prodanović je istakao i da na teritoriji kosjerićkih mesnih zajednica postoji više od
400 napuštenih porodičnih gazdinstava, što je alarmantan podatak s obzirom na to
da seoska domaćinstva čine 69 odsto ukupnog broja domaćinstava Kosjerića.
„Glavni razlog za napuštanje imanja bio je nedostatak tržišta za plasman
poljoprivrednih proizvoda, zbog čega moramo da se ugledamo na opštinu Čajetina
koja je, zahvaljujući osnivanju Kancelarije za saradnju sa Rusijom, uspela da pronađe
novo tržište za svoje proizvođače i da u jednoj godini poveća izvoz u Rusiju za 300
odsto u odnosu na prethodnu“, zaključio je Prodanović (2017)
Koritnjak kod Niša: selo koje ne broji stare i ne čeka nove godine
Koritnjak, mesto iznad Niške banje gde je vreme stalo, selo je u kome je poslednji
stanovnik umro 2002, a dečji plač se poslednji put čuo pre više od 60 godina.
Selo više ne broji stare i ne čeka nove godine, iako je od Koridora 10, od puta
i pruge Niš–Sofija, udaljeno samo četiri kilometara. Mesto je, kako kažu, na
istoj visini sa oblacima, nalazi se na severozapadnom ogranku Suve planine ili
južnom obodu Niške kotline, a kad je dan ispran, puca pogled na bleštavilo Niša
i Niške banje. Dan je suv, „niti je jesen, niti počinje zima“, dok se ekipa penje uz
strminu uskim asfaltnim putem i zastaje na poletištu za paraglajdere po kojima
se Koritnjak još uvek spominje. Tu se asfalt prekida, a do centra sela stiže se
izrovanim zemljanim putem. Do ulaska u selo, samo „virovi tišine“, u centru
sela česma bez vode, zarasla u šiblje.
U Koritnjaku zatičemo Stanislava Nedeljkovića (70), sa suprugom, sina
poslednjeg stanovnika sela, Mihajla Nedeljkovića koji je preminuo 2002. godine.
„Dođem po potrebi ovde, selo je pusto, dođe još neko, preko leta je više ljudi
koji obilaze Koritnjak“, kaže Stanislav na početku razgovora, pa baca pogled
prema kotlini i dodaje: „Ovde je džungla, dole je život“. O razlozima iseljavanja
kratko kaže: „Moda donela, moda odnela.“ Kada se pojavila industrija, ljudi su
otišli, nastavlja Stanislav i navodi da su oni koji su se iselili sada školovani ljudi
– neće oni da uzmu ralicu, kosu, motiku, neće da čuvaju stoku. „Nesposobni
su uništili industriju. Sada imamo školovane kadrove koji su veća beda od nas
nepismenih, nemaju gde da rade“, raspričao se Stanislav.

160 SRBIJA DANAS
Koritnjak je ranije bio poznat po proizvodnji kreča, a Stanislav odmahuje
rukom i kaže da niko danas neće da stoji uz temperaturu koja topi kamen.
„Selo nikada nije imalo struju, a dalekovod je nadohvat ruke, po ataru je više
izvora, a nema vode, Niška banja je na kilometar i po vazdušne linije, dole niz
strminu, a nikada nije u selu bilo lekara, zemljani put je održavan kulukom“,
priča Stanislav. Masovno iseljavanje zabeleženo je šezdesetih godina prošlog
veka kada se još uvek mislilo „da je kućni prag najteže preskočiti“. Vlasti su sa
meštanima potpisale ugovor o razmeni zemljišta, pa su se ovdašnji preselili u
najvećem broju u Nišku banju i Niš. Stanislav je čuo da se priča o tome da se
ovde stvori etno-selo i izgradi žičara iz Niške banje do poletišta za paraglajdere,
koje je „na cigaret hod“ od sela. „Mravinjak bi od ljudi bio ovde“, optimista je
Stanislav i kao da njegove godine ne pojačavaju sumnju da bi i ta priča mogla
da bude još jedno neispunjeno obećanje političara. Među oronulim čatmarama
je jedna novozidanica koja prkosi vremenu i divljini, kao predskazanje nekog
novog vremena za Koritnjak.
„Zemlja hrani i cara i mrava“, podseća Stanislav i kaže da je sve proizvedeno
u Koritnjaku zdrava hrana. „Nekada sam ovde šumskom stazom izlazio bez
graška znoja, sada više nema rada. Kad padne sneg ovde se ne dolazi“, priča
on. Koritnjak je srednjovekovno mesto, u pisanim izvorima prvi put se
spominje 1564. godine pod nazivom Koritar i sa susednom Radikinom Barom
bilo je spahijski posed izvesnog Jusuf-bega. Kasnije, kada bi zavojštilo i kada
bi nastupilo vreme razmirica, stanovništvo se ovde sklanjalo od tadašnjeg
bombardovanja. Koritnjak nije dovoljno velika opomena. Iseljavanje iz sela na
jugu Srbije se nastavlja.
Crne prognoze: Srbi među jedanaest naroda koji izumiru

Srbija se, uz Portugal, baltičke zemlje, Rumuniju, Ukrajinu i druge, nalazi u
grupi od 11 država čija se populacija iz godine u godinu sve više smanjuje.
Prema demografskim podacima, Srbija godišnje gubi između 35.000 i 40.000
stanovnika. To znači da je ona svake godine manja za jedan Negotin ili
Bačku Palanku. Skoro tri miliona stanovnika starije je od 50 godina, a srpske
porodice mahom imaju samo jedno dete. Odnos umiranja i rađanja u Srbiji
još od 1956. je takav da ne postoji ni prosta reprodukcija – da deca zamenjuju
roditelje, što uzrokuje konstantno smanjenje broja stanovnika. Pored Srbije,
stanovništvo gube i komšijske zemlje, Makedonija i BiH, gde rast beleži jedino
islamska zajednica. Do 2050, broj država u kojima većinom žive hrišćani i
dalje će biti trostruko veći od onih u kojima žive muslimani (151 : 51). Pored
Makedonije i BiH, države u kojima će hrišćani izgubiti većinu su i Australija,
Benin, Francuska, Novi Zeland, Holandija i Velika Britanija. Zanimljivo je da će
Nigerija, koja će postati većinski muslimanska do 2050. i dalje imati ogromnu
hrišćansku zajednicu koja će biti treća najbrojnija na svetu.

Međutim, broj muslimana ne raste samo u tim zemljama već i u celom svetu,
pokazala je najnovija studija Instituta „Pju“ iz Vašingtona. Ukoliko se dosadašnji
demografski trend nastavi, islam će biti religija sa najvećim brojem stanovnika
do 2070. godine. Procene su da će se sredinom veka muslimanska populacija
uvećati za čak 73 odsto, te će tako činiti trećinu svetskog stanovništva. Neke
od evropskih država, uključujući Makedoniju i BiH, do tada će postati većinski
muslimanske. U Makedoniji će 2050. muslimani činiti čak 56 odsto od ukupnog
broja stanovnika, dok će u BiH (uključujući i Republiku Srpsku) taj procenat biti
oko 50, navodi se u studiji. „Glavni razlog rasta muslimanske populacije je taj
što oni imaju najveću stopu nataliteta, sa prosečno troje dece po porodici, dok
hrišćani taj prosek drže na 2,7. Takođe, najveći procenat stanovnika mlađih od
15 godina su muslimani, čak 34 odsto. Štaviše, populacija islamske veroispovesti
će u čak 51 državi činiti većinsko stanovništvo do 2050, a čak 40 odsto hrišćana
živeće u saharskoj Africi“, rekao je Alan Kuperman, direktor instituta „Pju“. U
ovom trenutku, hrišćanska populacija je sa skoro 2,2 milijarde sledbenika i dalje
najbrojnija, dok islam ima 1,6 milijardi.
Srpsko selo se nalazi na raskršću između nestanka i opstanka. Proces devastacije
ruralnih područja veoma je intenzivan. Manifestuje se u raznim formama. Da
bi se zaustavili negativni trendovi na srpskom selu, potrebna je nova i ofanzivna
politika ruralnog razvoja. Prema prihvaćenom gledištu ekonomske teorije,
cilj ruralnog razvoja jeste bolja valorizacija ruralnih resursa, njihov doprinos
povećanju bogatstva i blagostanja, posebno ruralnih stanovnika, a takođe i
društva u celini. Sela nisu samo proizvodni pogoni, već i mesta za život, boravak,
odmor, rekreaciju. Evropska iskustva trebalo bi da nam budu poruka u politici
ruralnog razvoja, koja mora biti prilagođena lokalnim resursima i inicijativama.
U Srbiji, značajan deo poseda na oko 860.000 hektara ostaje neobrađen. To su
uglavnom pogranična područja i sela koja nestaju. U Srbiji se uzgaja 908.990
goveda, 3,4 miliona svinja, 1,783 miliona ovaca, 235.576 koza, 26,6 miliona
živine i postoji 673.651 pčelinje društvo. Popisom je utvrđeno da gazdinstva
u Srbiji poseduju 408.734 traktora i oko 25.000 kombajna. Sva ta mehanizacija
u proseku je stara više od dve decenije. Vodni režim je takođe povoljan,
ali nedovoljno iskorišćen. Kanal Dunav–Tisa–Dunav (sa 960 kilometara
kanalske mreže), najveći i jedinstven hidrosistem u svetu, ne iskorišćava se za
poljoprivrednu proizvodnju, ili je to veoma malo. Rečni tokovi takođe premalo
koriste za navodnjavanje. Od ukupnih obradivih površina, navodnjava se 1,2
odsto površina ili samo 40.000 hektara. U svetu se prosečno navodnjava 17 odsto
površina. Do tranzicionih promena 2000. godine, u Srbiji, kao socijalističkoj
zemlji, čak 85 odsto poseda bilo je u vlasništvu privatnika, a sad su gotovo sve
površine privatizovane (računa se da je oko 400.000 hektara ostalo u državnom
vlasništvu). Aktivnog poljoprivrednog stanovništva, prema popisu iz 1991, bilo
je 904.127. Po popisu, sada imamo oko 631.000 poljoprivrednih gazdinstava.

162 SRBIJA DANAS
Stari momci
Istraživanja pokazuju da danas u srpskim selima živi oko 260.000 momaka koji
su se približili pedesetoj godini života, a da nisu zasnovali porodice. Pored njih
ima i 100.000 devojaka istog životnog doba koje takođe nisu zasnovale porodice.
Razlozi za ovu pojavu su brojni, a posledice katastrofalne. Sraman je bio i naziv
seljak, pa devojke nisu htele za njih da se udaju i da žive na selu, da hrane stoku
i obrađuju njive. Radije su odlazile u gradove, udavale se za portire u fabrici i
mnogo siromašnije živele. Kada bi svaki od ovih momaka imao suprugu i samo
po jednog potomka, bilo bi to novih 500.000 stanovnika, značajnih za biološku,
demografsku i ekonomsku reprodukciju sela i društva u celini.
Današnja seoska porodica u Srbiji je neka vrsta socijalne ruševine koja sav svoj
šarm duguje staroj socijalnoj arhitekturi, na koju podseća Henri Mendras. U
posleratnom periodu, pa i danas, veličina poljoprivredne porodice je smanjena,
ali je seoska porodica bila i ostala veća od gradske. U današnje vreme na selu
je najrasprostranjeniji tip porodice od dva pokolenja, sa decom. Poslednjih
decenija došlo je i do promena u brojnosti porodice, pa se beleži usitnjavanje
velikih familija, jer se odrasla deca odvajaju od roditelja i grade sopstvene
zajednice. Još preovlađuje ljubav prema zemlji kod starijih, ali postoji i jaka želja
za modernizacijom kod mlađih. Tako je civilizacija ušla u selo. Ekonomsko-
socijalna institucija „ruralni razvoj“ relativno je nova u teoriji razvoja. Vezuje se
i za zemlje takozvanog „trećeg sveta“, u vreme pojave izrazito snažnih problema
na relaciji hrana–siromaštvo–populacija. Ovo istovremeno upućuje na zaključak
da se počeci ruralnog razvoja vezuju za poljoprivredu. Danas, kada se pomenu
ruralna područja odmah se zna da su to siromašna područja. Zato se integralni
ruralni razvoj, kao jedna od najmlađih grana razvoja, danas tretira kao „motor“
ekonomsko-socijalnog progresa. Za efikasnije rešavanje brojnih problema u
ovim regionima potrebna je adekvatna proporcija tri faktora: ljudskog znanja,
tehničkih i prirodnih resursa i kapitala.
Kao na kraju sveta
Debeli Jasen, Kosovina, Privoje, Strainje, mala planinska sela pod samom
planinom Čemerno, nalaze se na teritoriji kraljevačke opštine. Udaljena su od
grada oko 60 kilometara, do njih se stiže samo jakim terenskim vozilom. Samo
do polovine puta postoji asfalt, a onda do vrha planine vodi makadamski drum.
Posle se putuje preko visoravni i dole do pomenutih sela, putem kojeg takoreći
i nema. Vozi se polako i oprezno, korača se s kamena na kamen. Ova sela će,
ako se neko čudo ne dogodi, uskoro ući u istoriju zaborava. Biće zabeležena,
kao i mnoga druga koja su nestala, jer sa spiska seoskih naselja u ovoj opštini
već mogu biti izbrisana pošto stanovnika u njima više nema. Nema ljudi, nema
stoke, sve je pusto.

Povratak nije „poseljačenje“
Sve što se dešavalo sa ideologijom na ovim prostorima ostavilo je duboke tragove
i na srpskom selu. Primera radi, danas u Srbiji ima blizu 4.600 sela, a za deceniju
i po sa mape će nestati svako četvrto, ili 1.200 njih. Kao dokaz skorašnjeg života
u njima će ostati novi spomenici, ako bude imao ko da ih podigne. U Srbiji inače
svake godine 40.000 ljudi više umre nego što ih se rodi. Ako se tako nastavi i ako
se ostvare pretpostavke demografa, broj stanovnika Srbije bi 2060. godine bio
sveden na 4,9 miliona, odnosno za trećinu manje nego sada. Ukoliko se nešto ne
učini, već za koju godinu preti opasnost da Srbija bude agrarna zemlja, ali bez
sela i seljaka. Danas u Srbiji ima više od 200 sela bez ijednog stanovnika mlađeg
od 20 godina, a više od polovine stanovništva u zemlji živi na selu. Srpsko selo
danas karakteriše sve veća materijalna beda ostarelih ljudi koji su u njima ostali.
Dokaz takvog stanja je i to što imamo više stotina sela bez ijednog stanovnika.
U 86 odsto srpskih sela opada broj stanovnika, a samo u 12 odsto beleži se rast.
Nije dobro što su ti stari ljudi u selima i poslednji njihovi stanovnici. I njihov
životni vek je pri kraju, pa će posle njihove smrti sela ostati pusta. Već odavno
su jedine parcele koje se šire po srpskim selima – groblja.
Tužna slika sela u Srbiji

Rezultati popisa stanovništva Srbije 2016:
• Broj domaćinstava: 2.487.886;
• Broj stanovnika 7.163.034;
• Van gradskih sredina živi 2.914.990 stanovnika (40,5 odsto);
• U Srbiji svake godine više ljudi umre nego što ih se rodi (oko 40.000
stanovnika), od čega 12.000 u Vojvodini. Dakle, nestane po jedna varoš;
• Ako se ove tendencije nastave, već 2225. godine Srbija više neće imati žitelja;
• Na njenom području živeće neki drugi narodi. Za čoveka je to dug period,
ali za istoriju nije.
Stanje u naseljima – selima:
• Od 4.709 naselja, odnosno sela, 1.200 je u fazi nestajanja;
• U 1.034 naselja živi manje od 100 žitelja;
• U 550 ima manje od 50 stanovnika;
• U 86 odsto naselja opada broj stanovnika;
• U Srbiji čak 73 odsto sela nema dom kulture ni biblioteku;
• U Srbiji je danas oko 50 praznih naselja, dok 85 njih ima po manje od deset
stanovnika;
• U naseljima postoji 50.000 praznih kuća, a na još 150.000 piše da trenutno
niko u njima ne živi;
• Poštu nema 2.000 sela;
• Čak 173 osnovne škole imaju po jednog đaka;
164 SRBIJA DANAS
• Čak 500 sela nema asfaltni put ni vezu sa svetom;
• U 400 sela u Srbiji nema ni prodavnice; žitelji moraju na put da bi nabavili
namirnice;
• U 2.760 sela nema vrtića;
• U 230 sela nema osnovne škole;
• Srpsko selo karakteriše i nešto starije stanovništvo (43,6 godina) nego što je
ono u gradu (41,3);
• U dve trećine sela nema ambulante;
• Danas u Srbiji ima više od 200 sela bez ijednog stanovnika mlađeg od 20
godina, a više od polovine stanovništva u zemlji živi na selu;
• U Srbiji ima oko 631.000 gazdinstava (stočarstvom se bavi 330.000 njih);
• Republika Srbija raspolaže sa 5.097.000 hektara poljoprivredne površine ili
0,59 hektara po stanovniku. Od toga 4.224.000 hektara su obradive površine
ili 0,47 hektara po stanovniku. U okviru poljoprivrednih gazdinstava, prema
popisu poljoprivrede iz 2012. godine, obrađuje se, odnosno u upotrebi
je 3.355.859 hektara zemljišta. To znači da značajan deo poseda, od oko
860.000 hektara ostaje neobrađeno.
• Prosečna veličina poseda iznosi četiri i po hektara, a učešće stočarstva u
ukupnoj agrarnoj proizvodnji je oko 30 odsto (u svetu je to više od 60 odsto,
čemu teži i Srbija);
• U Srbiji se uzgaja 908.990 goveda, 3,4 miliona svinja, 1,783 miliona ovaca,
235.576 koza, 26,6 miliona živine i postoji 673.651 pčelinje društvo. Popisom
je utvrđeno da gazdinstva u Srbiji poseduju 408.734 traktora i oko 25.000
kombajna. Sva ta mehanizacija u proseku je stara oko dve i po decenije.
• Vodni režim je takođe povoljan, ali nedovoljno iskorišćen.
Kanal Dunav–Tisa–Dunav (sa 960 kilometara kanalske mreže) najveći je i
jedinstven hidrosistem u svetu. Veoma malo se koristi;
• Od ukupno obradivih površina, navodnjava se oko tri odsto ili blizu 100.000
hektara. Istovremeno u svetu se navodnjava 17 odsto površina.
• Poslednjih godina i poplave ugrožavaju sela. Što se tiče agrara, osigurava se
samo osam odsto površina i imanja.
• Penzioni fond uplaćuje 155.720 poljoprivrednika (u Srbiji 114.564, Vojvodini
41.137, i u Kosovskoj Mitrovici njih 19). Na početku 2000. godine u fond
je novac uplaćivalo njih 500.000. Prosečna penzija je 10.800 dinara (manje
od 100 evra). Svega 68 zemljoradnika u Srbiji prima mesečno 62.380 dinara
(pre umanjenja koje je uvela vlada premijera Aleksandra Vučića).
• Poljoprivreda: dug koji poljoprivrednici imaju prema državi na osnovu
neplaćenih penzijskih doprinosa pred kraj prošle godine dostigao je gotovo
100 milijardi dinara. Ministar poljoprivrede nedavno je izjavio da bi poreska
uprava formalno i pravno već mogla da krene u naplatu i dužnicima oduzima
kuće i njive. Mali poljoprivrednici trenutno se nalaze u bezizlaznoj situaciji,
a najveći problem je neodgovarajući odnos države prema njima;

• Od 1950. do 2000. godine iz sela je u gradove prešlo osam miliona stanovnika
(podaci za SFRJ);
• U razvijenim zemljama za takav proces je trebalo 90–120 godina;
• Postavlja se pitanje šta nas očekuje u budućnosti. Na osnovu agroekonomskih
i ruralno-socioloških istraživanja i predviđanja međunarodnih institucija,
evropsku poljoprivredu u narednom periodu očekuju: promene u veličini
i broju farmi, zemljišne reforme bazirane na ukrupnjavanju poseda i
poboljšanju kvaliteta zemljišta, veće korišćenje biološke, informatičke i
komunikacione tehnologije, povećanje multifunkcionalnosti, ravnomerniji
regionalni razvoj i redistribucija novca, podizanje kontrole kvaliteta i
standarda prehrambene bezbednosti, itd.
Selo sa tri stanovnika
Već decenijama, sela u Srbiji propadaju i ekonomski i demografski. Na spisku
sela koja još nisu ugašena, crnotravsku mahalu Dećeve održava još samo
troje stanovnika. Posle 76 godina, u crnotravskoj mahali Dećeve osvešten je
krst. Celu akciju pokrenula je Bilja Dojčinović koja živi i radu u Beogradu i
nada se da će osvećenje krsta doprineti duhovnoj obnovi ovog kraja. U mahali
Dećeve danas žive samo tri starije osobe. Sveštenik u mahalu nije zakoračio 76
godina. Nekada je ovde živelo mnogo ljudi. Škola je bila puna dece. Porodica
Dojčinović je za početak odlučila da se ovoj i drugim mahalama vrati život a
krst je podignut kao simbol okupljanja i povratka korenima. Posle gotovo osam
decenija, došao je i sveštenik, Nikola Aćimović, koji smatra da je ovaj događaj
izuzetno važan za ovaj kraj i njegov opstanak, jer se ljudi vraćaju veri, vraćaju se
svojim korenima. Mahala Dećeve deo je mesne zajednice Brod, koja je nekada
bila opštinski centar. Ovaj primer budi nadu da će se ljudi koji su ovde rođeni,
kao i njihovi potomci, vraćati rodnom kraju.
Jedan od najvećih strukturno-razvojnih problema srpskog društva danas jeste
brzo smanjivanje seoskog stanovništva (depopulacija sela), koje prevazilazi
tempo smanjivanja poljoprivrednog stanovništva (deagrarizaciju). U 60 odsto
srpskih sela smanjuje se broj stanovnika odseljavanjem. To su sela sa starijim
stanovništvom, u njima je natalitet sve manji, smrtnost sve veća, prirodni
naraštaj nulti ili negativan, te je depopulacija još izraženija od imigracije. Pošto
je u ovim selima stanovništvo većinom poljoprivredno (preko 60 odsto), to se
depopulacija sela manifestuje i kao senilizacija i devastacija poljoprivrede i svih
seoskih područja udaljenih od glavnih komunikacija, većih gradova i opštinskih
centara bez industrijskih pogona, komunalne i socijalne infrastrukture i bez
razvojne perspektive. Populaciona politika u ovim krajevima trebalo bi da
se temelji na odgovarajućoj ekonomskoj, agrarnoj, regionalnoj razvojnoj i
kulturnoj politici – bitno različitoj od dosadašnje koja je mlade ljude istiskivala
iz sela i poljoprivrede. U tom pogledu je veoma značajno da se popravi i
dalje nepovoljan položaj poljoprivrede u odnosu na industriju, da se pređe

166 SRBIJA DANAS
na decentralizovan model industrijalizacije i urbanizacije, da se mnogo
više investira u saobraćajnu i komunalnu infrastrukturu seoskih područja,
da se obezbedi socijalno (zdravstveno, penziono i invalidsko osiguranje) i
kulturno prosvećivanje poljoprivrednika. To bi bio program koji bi zaustavio
deagrarizaciju i depopulaciju. Brza i preterana deagrarizacija je, umesto ranije
agrarne prenaseljenosti, prouzrokovala drugu krajnost – industrijsku i urbanu
prenaseljenost. Prva je stari, a druga novi veliki problem srpskog društva.
Gradski život je skup, nestašica stanova je velika, fabrike su prepune suvišnih
radnika (Srbija ima blizu milion nezaposlenih ili 24 odsto radno sposobnih), a u
našim selima su mnoge njive tih istih ljudi neobrađene (računa se na najmanje
400.000 hektara). Brza industrijalizacija svuda izaziva stihijsko i haotično
prostorno pomeranje ljudi, njihovo gomilanje u gradovima i pražnjenje sela.
Sve to dovelo je do toga da je u tradicionalnom selu uvek bilo vremena na
pretek, dok u savremenom selu ono prebrzo ističe.
Prenaseljenost gradova ljudima bez posla naročito se pokazala lošom u vreme
tranzicije. Mnoge fabrike su zatvorene, radnici su ostali i na ulici. Od deset radnika
koji su ostali bez posla, više od polovine moglo bi da se zaposleni u ruralnim
područjima. To se ne odnosi samo na radnike koji su bez posla ostali zbog
strukturne neprilagođenosti proizvodnje, višegodišnjih sankcija i tranzicione krize,
već i na one koji su ostali bez firmi u kojima su radili, pre NATO bombardovanja
1999. godine. Povratak u ruralna područja ne znači, međutim, poseljačenje
radnika i puko vraćanje motikama i traktoru, već njihovo zapošljavanje u oblasti
poljoprivrede, u šumarstvu, vodoprivredi, raznim uslužnim delatnostima,
zanatstvu, domaćoj radinosti, infrastrukturi, malim i srednjim industrijskim
pogonima, čija proizvodnja ne ugrožava ekološku ravnotežu. Danas, naime, u Srbiji
ima oko 220.000 malih i srednjih preduzeća. Svaka vlast u predizbornoj kampanji
ističe da će se taj broj povećati na 400.000 i da će se otvoriti milion novih radnih
mesta. Ali, za sada su to samo obećanja. Koncept integralnog ruralnog razvoja, kao
deo regionalne razvojne politike, predstavlja antipod klasičnoj industrijalizaciji i
zasniva se na sveobuhvatnom razvoju seoskih mešovitih područja u kojima živi
gotovo polovina stanovnika Srbije. Politika oslanjanja na agrar i ruralnu ekonomiju
u celini trebalo bi da bude ne samo u funkciji preživljavanja u sadašnjim vremenima,
već i trajno opredeljenje naše države i ekonomske razvojne politike, zasnovane na
decentralizaciji i skladnom ekonomskom razvoju. To je posebno značajno danas,
u vreme kada imamo blizu milion nezaposlenih i u vreme restrukturiranja velikih
kompleksa – kada radnici i dalje ostaju bez posla, ali dobijaju otpremnine koje se
kreću od 5.000 do 10.000 evra. Većina njih potiče sa sela, a samo neki se tamo i
vraćaju i započinju novi život i novi biznis sa tim novcem. Tako su oni sa jednom
nogom u cipeli (u gradu), a sa drugom u opanku (na selu). Da je ova pojava podržana
rešila bi se dva problema: oživelo bi se srpsko selo, a ljudi koji su ostali bez posla
obezbedili bi sebi i porodici novu egzistenciju. Takvom politikom vratio bi se i život
u srpsko selo. Država bi trebalo da podrži taj novi razvojni koncept, u početku da

bude i finansijer, tako što bi osigurala neophodna inicijalna sredstva, ali i „dirigent“
koji bi vodio računa o uravnoteženom i skladnom razvoju zemlje u celini kao i
uspostavljanju jednakih uslova privređivanja za sve učesnike u tržišnoj utakmici.
To je i put da se smanji „jaz“ između razvijenog severa i nerazvijenog juga Srbije.
U ostvarivanje koncepta ruralne ekonomije, kao dela regionalne razvojne politike,
treba da budu najdirektnije uključena takozvana mešovita i nepoljoprivredna
gazdinstva koja poseduju obradivo zemljište, ali ga u skladu sa srpskim uverenjem da
je greh prodati i očevinu, ali ne i držati je u parlogu, ne obrađuju, mada su vlasnici 28
odsto njiva. Po svemu što se danas dešava u gadovima, možda nas ubuduće očekuje
i urbani egzodus prema ruralnim područjima. Jer, sela karakteriše organizovanje
raznovrsne proizvodnje, permanentni boravak i stanovanje, povremeno uživanje u
prirodnim lepotama i pejzažima. Da bi se to ostvarilo potrebno je sitna gazdinstva
organizovati u zemljoradničke zadruge. Komercijalne farme i zadruge (treba da ih
bude oko 350.000, sa prosečnim posedima od 15 hektara) moraju imati jedinstven,
integrisan, modernizovan i sofisticiran sistem nabavke i prodaje proizvoda. Treba
znati da proizvodnja u današnjem seljačkom gazdinstvu, posebno u ruralnim
područjima, nije namenjena tržištu. Možda se kod nekog javljaju tržišni viškovi, a
to je još uvek – slučajnost.
Uspešan ruralni razvoj podrazumeva pridržavanje sledećih pet principa:
• prepoznavanje mogućnosti (potencijale) diverzifikovanog ruralnog razvoja
svake sredine;
• utvrđivanje odgovornosti za promene u prošlosti i budućnosti u ruralnim
područjima;
• vođenje konzistentne politike redukcije siromaštva u ruralnim područjima;
• ubrzavanje procesa decentralizacije vlasti i jačanje uloge i odgovornosti
lokalne samouprave;
• izgradnja produktivnog sektora u ruralnom razvoju, koji će doprinositi
maksimizaciji rasta i redukciji siromaštva (Maxwell, 2003).
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, Srbija se nalazi među
deset država sveta sa najstarijim stanovništvom. Doduše, u Vojvodini je bilo
pokušaja da se preko opštinskih vlasti reši problem napuštenih domaćinstava.
Opštinama je, naime, predloženo da otkupe napuštene kuće, a zatim da ih
prodaju po povoljnim cenama, ljudima koji bi se skućili i možda započeli
privatni biznis. Da bi svaka zemlja ili region povećali nacionalni dohodak i
društveni proizvod poljoprivrede potrebni su im makroekonomska i politička
stabilnost, povećanje produktivnosti primenom novih tehnologija, rast realnog
dohotka u vanpoljoprivrednom sektoru, veći podsticaji u proizvodnji, itd. S tim
u vezi postavljaju se i sledeća pitanja: može li poljoprivreda biti motor ruralnog
razvoja, mogu li manje farme opstati i može li ruralna nepoljoprivredna
ekonomija znatno doprineti razvoju sela? Da bi se sprečila pojava tužnih
trendova na srpskom selu trebalo bi u narednom periodu: ujednačiti stope
rađanja i umiranja, odnosno stabilizovati broj ruralnih stanovnika, poboljšati
168 SRBIJA DANAS
saobraćajnu i telekomunikacionu infrastrukturu na selu, podići zdravstveni,
kulturni, obrazovni nivo seoskog stanovništva, smanjiti zavisnost od vlasništva
nad zemljom i omogućiti zapošljavanje u drugim sektorima, povećati izvore
dohotka iz nepoljoprivrednih aktivnosti, sitna gazdinstva obavezno organizovati
u zemljoradničke zadruge. Na osnovu svega ovog određeno je i pet principa
ruralnog razvoja.Tako će se doći do bolje valorizacije ruralnih resursa, njihovog
doprinosa povećanju bogatstva i blagostanja, posebno ruralnih stanovnika i
društva u celini.
Srbija – region bez GMO?

Za uspešan razvoj Srbije u celini nužno je da agrar bude strateška delatnost i
da se prostor Srbije proglasi za region bez proizvodnje genetski modifikovane
hrane. To je do sada uradilo više od 100 opština u Srbiji. Kada bi poljoprivreda
dobila takav tretman i ulaganjem od samo milijardu evra godišnje, već za dve-
tri godine proizvodnja hrane vrednosno bi mogla da se udvostruči (to je u 2012,
kada je pad proizvodnje u agraru bio 18,5 odsto, iznosilo 3,8 milijarde evra). U
2013. godini agrarna proizvodnja je imala rast od blizu 20 odsto i njena vrednost
je bila 5,2 milijarde dolara, a vrednost izvoza iz poljoprivrede iznosila je oko dve
i po milijarde dolara, a uvoza oko 1,2 milijarde dolara. Srbija sa proizvodnjom
hrane može u potpunosti da zadovolji domaću tražnju, a od rezervi i izvoza
godišnje bi prihodovala više od pet milijardi dolara. Uz sve to uposlili bi se
preradni kapaciteti koji se sad koriste tek sa 30 do 50 odsto. Sa takvim razvojem
do 2020. godine proizvodnja bi imala stalnu stopu rasta od pet do 20 odsto. Time
bi se zadovoljila domaću tražnju na višem i kvalitetnijem nivou i obezbedio
devizni priliv od izvoza od šest milijardi dolara. Sa takvim tempom razvoja
u 2030, pored zadovoljenja domaćih potreba na najvišem nivou, od izvoza bi
prihodovali deset milijardi dolara. Od sadašnjih 631.000 gazdinstava u Srbiji,
2020. godine bilo bi oko 350.000 komercijalizovanih gazdinstava sa prosečnom
veličinom poseda od 15 i više hektara. Ostala bi sitna gazdinstva ispod deset
hektara sa okućnicama, koja bi morala biti organizovana u zadruge. Ona bi
imala značajnu naturalnu proizvodnju i potrošnju i bavila bi se turizmom.
Proizvodnja hrane bila bi namenska za turizam (domaći i strani). Ako se zna da
EU ima oko 500 miliona stanovnika (deset odsto njih, ili 50 miliona, izjasnilo
se da hoće da troši samo hranu bez GMO) onda je šansa Srbije da proizvodi
i prodaje takvu hranu. Čak ne bi mogla da proizvede ni dovoljne količine za
njihove potrebe. Ne sme se gubiti iz vida ni da je takva hrana u svetu skuplja za
30 do 50 odsto od obične. Mogla bi da se izvozi iz Srbije, ali i da je troše turisti,
dok ovde borave. Sa hranom bez GMO, cela Srbija bi postala brend poznat u
svetu. Na taj način bi poljoprivreda postala agrobiznis. Tako bi se proizvodi iz
Srbije nudili kao brend. Potrebno bi bilo odmah ponuditi i odgovor na pitanje:
Šta bi bio srpski brend? Ako bismo pojasnili šta je to, onda treba reći da je to
nešto kvalitetno, dobro poznato na tržištu, lepo, najčešće skupo, sa poznatim

imenom. Inače, reč brend je engleskog porekla, sa osnovnim značenjem: oznaka,
marka. Brend je i izvor konkurentske prednosti i predstavlja obezbeđenje
konstantnog kvaliteta koji je prepoznatljiv sa imenom. Uspešan brend mora da
ima četiri karakteristike, a to je: neponovljiv, besmrtan, ubedljiv i konstantnog
kvaliteta. Srpski brend mora da ima i znak Made in Serbia. Uspeh brenda je
uvek rezultat njegove autentičnosti. Međutim, najveći problem koji se javlja
prilikom ustanovljavanja brenda na tržištu jeste kako ga učiniti autentičnim i
prvi se pojaviti sa tim artiklom. Stvaranjem prostora bez proizvodnje genetski
modifikovane hrane učinili bismo to prvi u svetu.
Nekada je naš najznačajniji izvozni proizvod bila suva šljiva. Prvi izvozni posao
Srbije u SAD 1897. godine bilo je izvoz 40.000 tona suvih šljiva (danas je taj izvoz,
ukupno u svet, manji od 5.000 tona godišnje). Malo je proizvoda koji su stekli
domaći i svetski ugled kao što su to „žuta osa“, „sokolova rakija“, a očekujemo da
dobijemo od EU svoj prvi priznati brend – „srpsku šljivovicu“. Za izlazak Srbije u
svet na prvom mestu su proizvodi „zdrave hrane“. Vojvodina je prva krenula da
obeležava svoje proizvode oznakom Najbolje iz Vojvodine, pa je tu oznaku dobilo
oko 20 proizvoda. Inače, EU dozvoljava određenim proizvodima pristup na svoje
tržište, ukoliko su geografski zaštićeni i sertifikovani po njenim pravilima.
Sva ta hrana proizvodila bi se na savremen, ali i tradicionalan način. Kada se
pomene rakija, ona se ne bi pekla u destilerijama već na stari, tradicionalan način,
u kazanima kao i do sada. Navedimo i drugi primer: džemperi iz Sirogojna i dalje
bi se pleli ručno, čime bi se sačuvala tradicija njihove proizvodnje. Da se nekada iz
Srbije uspešnije izvozilo u svet nego danas najbolje potvrđuju činjenice da je narodni
dobrotvor i trgovac Miša Anastasijević, koji je zahvaljujući svojoj umešnosti u svetu
imao trgovačke privilegije, čak i monopol, između ostalog na izvoz soli i uvoz robe
iz Austrije. Zahvaljujući takvom radu stvorio je kompaniju sa 10.000 zaposlenih i
imao je 80 brodova u svom posedu. Bio je i najveći trgovac na Balkanu. Takođe,
Miloš Obrenović je godišnje samo u Austriju izvozio 250.000 tovljenika, itd. Tada
je Srbija imala trgovinski suficit sa svetom. Za takvim trgovcima, ili novim imenom
– biznismenima, Srbija danas vapi.
Mudar i tih povratak

U svetu, u dijaspori, živi više od četiri miliona ljudi iz ovih krajeva. Ako bi samo
dva miliona njih potrošilo po 200 dolara na našu robu, što je trošak jednog
njihovog odlaska u super market, za Srbiju bi to značilo izvoz od 800 miliona
evra godišnje. Cilj je da im se ponude proizvodi iz domovine, a kupujući i štiteći
te artikle oni štite sebe i svoj identitet. Osnovni uslov da se srpskoj dijaspori
omogući da kupuje robu iz otadžbine jeste da takve robe bude dovoljno i u
kontinuitetu na probirljivom tržištu. S vremenom će neki od proizvoda na taj
način postati i brend. Da bi se to postiglo, potrebno je jedinstvo proizvođača i
trgovaca ovde, da bi otišli u svet i otvarali srpske sabirne distributivne centre
sa najboljom robom. Desetak takvih objekata, u gradovima kao što su Čikago,
170 SRBIJA DANAS
Toronto, Beč, Frankfurt, Minhen, Stokholm, Sidnej, Cirih, Milano, Moskva, itd.,
snabdevenih robom u vrednosti od po najmanje milion evra, bila bi i odlična
osnova za snabdevanje malih etno-marketa i mudar i tih povratak srpske robe
na ta tržišta. Ovakvi centri bi se zvali „srpska kuća“, a takve objekte po svetu
imaju gotovo sve razvijene zemlje na koje se ugledamo i kojima težimo. Srbija
je i kandidat za prijem u Evropsku uniju. Za nju je otvoreno to značajno tržište
sa 500 miliona potrošača.
Svest o promeni (do)sadašnjeg sistema u Srbiji postepeno se formira i nameće
potrebu uspostavljanja koncepta decentralizovanog ekonomskog i ruralnog
razvoja. Za sprovođenje takvog koncepta potrebno je sprovesti i regionalizaciju
Srbije. Definisanje regiona, po pravilu, mora biti povezano sa ciljem koji se želi
postići. Za definisanje regiona potrebno je, pre svega, promeniti dosadašnji
netržišni, snabdevački i centralizovani koncept agrarnog razvoja i postaviti ga
u koncept savremenih tržišnih kretanja, kakvom teži i evropska poljoprivreda.
Novi koncept ruralnog razvoja mora da se zasniva na specifičnostima pojedinih
regiona. To znači da se dosadašnja podrška agrarnoj politici, kao dominantnoj
(a skromnoj) i praktično jedinoj u našim ruralnim područjima, kroz tržište
robe i cene poljoprivrednih proizvoda, mora sve više usmeravati na direktna
plaćanja. Treba se prisetiti da je u Srbiji sredinom devedesetih godina 20. veka
sprovedena regionalizacija pravljenja administrativnih regiona (okruga) i da
ona nije dala očekivane rezultate. Umesto bržeg i boljeg regionalnog razvoja,
okruzi su prouzrokovali razbijanje nekih već postojećih regionalnih veza, koje su
u prostoru relativno dobro funkcionisale, nezavisno od bilo kakvih birokratskih
i administrativnih ustrojstava. Okruzi su veštački pravljeni regioni, tvrdo
administrativno formulisani i krajnje nefunkcionalni u prostoru. Još nešto valja
naglasiti: u Srbiji je regionalizacija vrlo često pogrešno shvatana kao politički
fenomen. Pokretanje ruralnog razvoja različito je od regiona do regiona. U Srbiji
postoje tri osnovna agrarna regiona: ravničarski, brdsko-ravničarsko-planinski
i planinsko-brdski. Ravničarski region (Vojvodina) bazično je orijentisan na
intenzivnu ratarsku proizvodnju. Dominantni brdski region Centralne Srbije
ima perspektivu uglavnom u stočarskoj proizvodnji, a značajne grane treba da
predstavljaju proizvodnja mleka i voćarsko-vinogradarska proizvodnja. Kada
je reč o voćarskoj proizvodnji u ovim regionima, bitno je istaći da ta oblast
ima perspektivu. Planinsko-brdski region (jugoistočni deo Centralne Srbije)
pogodan je za ekstenzivno stočarstvo, pre svega ovčarstvo i govedarstvo.
Dakle, uz niz promena i stavljanje agrara u funkciju strateške oblasti mogu
se ostvariti i ostali planovi, pre svega u proizvodnji, a zatim i u dugoročnom
izvozu naših proizvoda na svetsko tržište. Realizacija koncepta regionalnog
ruralnog razvoja, i uklapanje tradicionalnog sa savremenim, važan je uslov za
razvoj preduzetništva i za povećanje izvoza. Kada je hrana u pitanju, Srbija je u
2016. godini ostvarila rekordan izvoz od 3,3 milijarde evra. Ali, to su uglavnom
sirovine za proizvodnju hrane. Realne mogućnosti su da se ova brojka tri puta
uveća, ali i da do 2030. godine može da stigne i do 30 milijardi dolara. Naravno,
ako bismo izvozili samo proizvode iz viših faza prerade. Jer, primera radi,
Holandija je slične površine kao Vojvodina (oko 1,6 miliona hektara obradivih
površina) a proizvodi i izvozi hrane u vrednosti od 70 milijardi dolara.
Analiza svetskog tržišta agrarnih proizvoda pokazuje da Srbija ima realne
mogućnosti za izvoz mnogih agrarnih proizvoda, od kojih navodimo sledeće:
• Šećer, kao najveći izvozni agrarni proizvod u Srbiji može da se prodaje u
svetu u količini od 250.000 tona i to u EU, Makedoniji, Bosni i Hercegovini,
Hrvatskoj, Sloveniji i Rusiji;
• Pšenica, kao strateški srpski agrarni proizvod, mogla bi da se izveze u
količini od milion tona godišnje u Rusiju, Alžir, Maroko, Egipat, Libiju i
neke zemlje Dalekog istoka (Kinu);
• Kukuruz bi Srbija mogla da izvozi u količini od tri miliona tona godišnje
i uz to 25.000 tona semenskog kukuruza. Moguće je plasirati ga u Rusiju,
Ukrajinu i još neke od bivših republika SSSR-a, zatim u Rumuniju i Bugarsku.
Ona se već nalazi među deset najvećih svetskih izvoznika kukuruza;
• Ulja – Srbija bi mogla godišnje da izvozi po 100.000 tona;
• Duvana bi imala za evropsko tržište u količini od 7.500 tona godišnje, a
cigarete bi izvozila u Rusiju. Izvoz bi bio vredan najmanje 20 miliona dolara;
• Voće i povrće može da se izveze godišnje u vrednosti od 400 miliona dolara
i to samo na tržište EU (Nemačka, Austrija, Italija, Velika Britanija);
• Lekovito bilje i šumski plodovi mogli bi godišnje da donose oko 50 miliona
dolara, sa tržišta SAD, Austrije, Italije i Nemačke;
• Vina i žestokih pića Srbija bi prodavala oko 40.000 tona godišnje, u
vrednosti od najmanje 50 miliona dolara i to na tržištu Nemačke, SAD,
Japana, Kanade;
• Živa junad mogla bi da se izveze u količini oko 20.000 tona, na tržište EU;
• Juneće meso bi takođe moglo da se izveze u količini od oko 20.000 tona
godišnje, na tržište Italije, Grčke, Rumunije, Srednjeg istoka;
• Ovčije meso bismo mogli da prodamo u količini oko 3.000 tona, na tržište
Italije, Grčke, Švajcarske i nekih zemalja Srednjeg istoka;
• Konzervisanog mesa bismo mogli da prodamo godišnje oko 30.000 tona
(pre svega, kuvane šunke), na tržište SAD i EU (Nemačka, Austrija, Velika
Britanija);
• Sve što bi bilo proizvedeno, namenski zavisno za određene delove sveta,
moglo bi da se proda i u zemljama nesvrstanih zemalja. Jer, tu Srbija može
da bude konkurentna sa gotovo svim proizvodima.

172 SRBIJA DANAS
IV
ODNOS DRŽAVE PREMA
POLJOPRIVREDI I STANOVNIŠTVU
DRŽAVA I SELO – SPASAVANJE SELA
I POLЈOPRIVREDE
Proces nestajanja sela

U Srbiji ima 4.709 sela, a svako četvrto je na putu nestanka. U 1.034 sela Srbije
danas ima manje od 100 žitelјa, dok više od 500 stanovnika ima u 2.832 sela.
Ako se sadašnji proces nastavi, za deceniju i po u četvrtini sela ostaće samo
spomenici, kao dokaz skorašnjeg života. I dok lјudi u gradovima nemaju šta
da rade, u selima nema ko da radi. Sela izumiru, a ne koristi se šansa da se
ti negativni trendovi na srpskom selu zaustave, a samim tim i da se razvijaju
ruralna područja. To bi bio i put za smanjivanje nezaposlenosti. Naime, od
deset radnika koji su ostali bez posla, više od polovine moglo bi da se zaposli u
ruralnim područjima Srbije. To se ne odnosi samo na radnike koji su ostali bez
posla zbog strukturnih neprilagođenosti proizvodnje, višegodišnjih sankcija i
tranzicione krize, već i na one koji su ostali bez firmi u kojima su radili. Sve
ovo govori da su radnici još uvek jednom nogom u opanku, a drugom u cipeli.
Povratak u ruralna područja zemlјe ne znači, međutim, vraćanje radnika motici,
ralu i traktoru, već njihovo zapošlјavanje u oblasti polјoprivrede i oko nje. To
znači u šumarstvu, vodoprivredi, raznim uslužnim delatnostima, zanatstvu,
domaćoj radinosti, infrastrukturnim, malim i srednjim industrijskim pogonima
(kojih ima 220.000, a cilј je da ih bude 400.000), čija proizvodnja ne ugrožava
ekološku ravnotežu. Takav način vođenja ruralne politike bio bi spas sela, ali i
spas države Srbije.
Deagrarizacija
Jugoslavija je imala najbržu deagrarizaciju na svetu. Za poslednjih 50 godina 20.
veka iz sela u grad prešlo o je ko osam miliona lјudi. Takav proces u svetu je trajao
oko 150 godina. Seobe su nastavlјene i prisilno, u poslednjoj deceniji 20. veka,
kada je ratni vihor u Srbiju iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Kosova i Metohije
„doneo“ još blizu 400.000 novih žitelјa. U periodu posle Drugog svetskog
rata u našem selu odigrale su se krupne, ali po svom sadržaju i posledicama
protivurečne promene. Te promene su deo univerzalnog, svetskog procesa
modernizacije savremenog društva, njegove industrijalizacije i urbanizacije.
One su isto tako nosile i snažan pečat vladajuće ideološke paradigme, odnosno
društvenog sistema koji je kod nas izgrađivan na toj paradigmi. Danas Srbija
traga za novim identitetom, za novom paradigmom društvenog razvoja, pa se
ne smeju zaboraviti ni marginalizovati selo i polјoprivreda. Kao i mnogo puta do
sada u istoriji, i u ovim vremenima selo i polјoprivreda su glavni oslonac Srbije, i
omogućavaju joj opstanak i preživlјavanje. Srbija se ponovo, po rečima državne
vrhuške, okreće selu kada joj je teško, pa smo ubeđeni da selo i zapošlјavanje u
njemu i oko njega omogućavaju prevazilaženje krize. Ali, to zahteva i radikalno
nov odnos društva prema selu i prema zemlјi. Jer, u gradovima nema šta da
se radi, a u selima nema ko da radi. Da bi se spasavalo selo, a sa njim i Srbija,
potrebno je, pre svega, da Narodna skupština Srbije formira Nacionalni savet
za selo i polјoprivredu, kao nadstranačko telo. Da bi se sprovela nova socijalna
i agrarna reforma, potrebna je decentralizacija državne uprave, oživlјavanje
narodne samouprave, nova samoodrživa nacionalna ekonomija. To znači
izlazak iz krize uz krilaticu „u se i u svoje klјuse“. Sve ovo trebalo bi sprovoditi
uz novu agrarnu i socijalnu reformu.
Reforma zemlјišnih odnosa

Dakle, potrebna je kompletna reforma zemlјišnih odnosa. Novim zakonima
o posedovanju, korišćenju i raspolaganju polјoprivrednim zemlјištem treba
naglasiti poseban značaj plodne zemlјe kao ograničenog prirodnog dobra
od opštedruštvenog značaja, nad kojim niko ne može da ima neograničenu
svojinu. U tom smislu, nove zemlјišne zakone treba prilagoditi najbolјoj
srpskoj i evropskoj pravnoj tradiciji, u kojoj su uravnotežene ekonomsko-
tržišne i socijalno-egzistencijalne funkcije polјoprivrednog zemlјišta, za
selјake, preduzetnike i Srbiju. Time bismo agrarnu reformu doveli u okvire
uravnoteženih tržišnih i državno-planskih načela privređivanja, gde bi ona
postala stub socijalno odgovorne agrarne ekonomije i održivog ruralnog
razvoja. U tom slučaju, za Srbiju bi bila korisna iskustva Danske, Austrije,
Nemačke ili Francuske, koja bi se u reformi zemlјišnih (vlasničkih i drugih)
odnosa mogla kombinovati s najbolјom srpskom tradicijom u kojoj svojina nad
zemlјom nikad nije bila apsolutna i neograničena.
Neophodno je da se prilikom korišćenja zemlјišnih parcela, a naročito pri
kupoprodajama, uračunava njihova stvarna diferencijalna renta. To što je neka
prosečna parcela postala basnoslovno skupa, zato što je pored nje novoizgrađeni
sistem za navodnjavanje, autoput, ili je pak postala privlačna za izgradnju
poslovnih ili stambenih objekata, nije zasluga njenog vlasnika, pa ni prihodi
od prodaje ili zakupa ne mogu pripasti samo njemu. Takve parcele bi morale
da budu znatno više oporezovane, a nadoknada za njih u restituciji imovine
morala bi da bude znatno manja. Novčani fond koji bi se tako oformio koristio
bi se za podršku onima koji bi sa svojim porodicama otišli u predele koji ostaju
bez seoskog stanovništva i tamo se bavili polјoprivredom. U tim krajevima
država bi kupovala ili na 50 godina zakuplјivala napuštene kuće i polјoprivredna
gazdinstva i davala ih na korišćenje onima koji bi hteli i mogli da ih koriste, a
sami nemaju sopstvena sredstva za pristojnu egzistenciju.

176 SRBIJA DANAS
Zadruge opšteg tipa
Organizacioni oblik ovih aranžmana bile bi seoske zadruge opšteg tipa u kojima
bi se mogli naći i organizaciono povezati, pa i interesno umrežiti, stari odselјeni
vlasnici i novi doselјeni korisnici napuštenih polјoprivrednih gazdinstava u
područjima Srbije u kojima je izražena depopulacija. Takve zadruge – matice
mogle bi da imaju i svoje seoske (proizvođačke i prerađivačke) i gradske
(trgovačke i potrošačke) odelјke. Mreža seoskih i gradskih zadruga najbolјa je
i jedina realna alternativa multinacionalnim trgovinskim lancima koji našim
proizvođačima premalo plaćaju zdrave polјoprivredne proizvode, a našim
potrošačima skupo prodaju hranu sumnjivog kvaliteta. Tako bi bilo omogućeno
da proizvođači proizvode zdravu hranu za poznate potrošače, koji bi u njih
stoga imali puno poverenje.
Organizacija polјoprivredne proizvodnje

Na precizno normiranim svojinskim ovlašćenjima nad polјoprivrednim
zemlјištem, kao i nad finansijskim i društvenim kapitalom koji se aktivira u
polјoprivredi, uspostavili bi se elastično kreirani različiti organizacioni oblici
polјoprivredne proizvodnje, prerade i prometa polјoprivrednih proizvoda. Na
pluralizmu pravnih svojinskih oblika zasnivao bi se i pluralizam organizovanih
agrarnih institucija u ovoj oblasti, kao što su: porodična polјoprivredna
gazdinstva (mala, srednja i velika), polјoprivredne i potrošačke zadruge (opšte
i specijalne, kao i njihovi lokalni, regionalni i nacionalni zadružni savezi),
polјoprivredna preduzeća (mala, porodična, srednja akcionarska, velika holding
i agroindustrijska). U oblasti finansijskih usluga u polјoprivredi, država Srbija
bi trebalo da osnuje Agrarnu razvojnu banku preko koje bi se plasirala sredstva
iz agrarnog budžeta, kreditirala i subvencionisala polјoprivredna proizvodnja
i izvoz polјoprivrednih proizvoda. Ova banka bi istovremeno imala obavezu i
pravo da kontroliše poslovanje štedno-kreditnih odelјenja u polјoprivrednim
zadrugama, čije postojanje i delovanje treba ponovo omogućiti zakonom o
zadrugama, kao i odgovarajućih odredbi zakona o obligacionim odnosima i
drugim relevantnim propisima. Time bi bilo osigurano zakonito finansijsko
poslovanje štedno-kreditnih odelјenja zadruga i obezbeđen novac zadrugara
koji bi u njih bio položen.
Donet je Zakon o zadrugama
Posmatrano od 2000. do kraja 2015. godine, agrar Srbije vodilo je 12 ministara
polјoprivrede i izrađeno je 11 verzija nacrta zakona o zadrugama.
Skupština Srbije konačno je usvojila Zakon o zadrugama (29. decembra 2015).
Kako je zakonodavac istakao, uređuje se pravni položaj zadruga, njihovo osnivanje,
sticanje i prestanak statusa zadruga, knjiga zadrugara, imovina i poslovanje
zadruga, fondovi, raspodela dobiti i pokriće gubitaka u zadrugama, prestanak
postojanja zadruga, organizacija i rad zadružnih saveza. Po tumačenju Vlade,
tim zakonom se rešava pitanje imovinsko-pravnih odnosa, budući da postoji
oko 50.000 hektara zemlјe u zadružnoj svojini, koje je u velikom delu definisano
kao društveno vlasništvo. Tako će se zadrugama omogućiti da sve što su stekle u
proteklim godinama bude definisano kao zadružna imovina, koja može da bude
upisana u katastar. Selјaci očekuju da će se pronaći i oko 200.000 hektara zadružne
imovine nestale u plјačkaškom procesu agrarne privatizacije u Srbiji.
Krajem 2015. godine donet je novi Zakon o zadrugama i gotovo ništa od onoga
što je bilo predloženo javnoj raspravi (održanoj u Novom Sadu, Nišu i Beogradu)
ne nalazi se u njemu. Kreatori zakona, državni činovnici, nisu prihvatili to što
su zarugari predlagali. Čak je odbijeno da se u tom zakonskom aktu nađu i
štedno-kreditne zadruge, koje postoje u svim zadrugama u svetu (ima ih oko
750.000). Parlament Srbije je odlučio da nama nisu potrebne. (?) Dobro je što je
donet dugoočekivani zakon, jer se radilo po onom iz 1996. godine. Međutim, za
vreme pripreme nacrta zakona, nije bila prihvaćena ni revizija zadrugarstva. Tek
nakon niza intervencija, u novi Zakon o zadrugama ubačena je i – revizija. Ona
postoji u svetskom zadrugarstvu, ali ovde je ubačena tek posle niza intervencija,
nakon završene javne rasprave u kojoj je na to ukazano. U svetu se zna, ali kako
će funkcionisati revizija zadrugarstva u Srbiji – nije poznato. To će se rešavati
podzakonskim aktima. Kako je najavlјeno, primenićemo nešto novo, što u svetu
još ne postoji (?) Lako je pretpostaviti, stoga, i kakvi će biti rezultati.
Reorganizacija mreže seoskih naselјa

Neophodno je za svaki tip sela posebno operacionalizovati nacionalne,
regionalne i lokalne projekte održivog razvoja. Seoska naselјa su u Srbiji
nastajala spontanim, a često i haotičnim zgušnjavanjem slučajno naselјenih
predela. Danas se mreža seoskih naselјa menja tako što su neka sela već ugašena,
druga se brže ili sporije prazne i neumitno nestaju (nestajuća sela), treća su još
uvek održiva (održiva sela), dok su neka u razvijenim krajevima i uz gradove
razvojno perspektivna. Među njima su i ona retka sela koja bi mogla da služe
za ugled drugima. Ugledna sela bi mogla da posluže kao prototip uspešnog i
agrarnog i ruralnog razvoja u našim konkretnim globalnim okolnostima, koje
su u osnovi veoma nepovolјne. Zato je potrebno svakom tipu sela iznaći onaj
konkretni model razvoja koji bi za njega bio optimalan. Najhitnije su mere koje
treba preduzimati u selima koja su nestajuća kao i u onima još održivim.
Nestajuća su sela u kojima je popisano manje od 100 stanovnika, a takvih je
2011. godine u Srbiji bilo 1.034. Ovom tipu bi se mogla pridružiti i mnoga sela
koja imaju ispod 200 stanovnika, ako su ostala bez dece i mladih žena koje još
mogu i žele da rađaju. To se odnosi na sela koja su infrastrukturno zapuštena,
ekonomski devastirana i prekomerno ostarela. Kad se zajedno posmatraju
ugašena i nestajuća sela, vidi se da nestajanje vreba četvrtinu od ukupnog broja

178 SRBIJA DANAS
naselјa, a ima ih 4.709 u Srbiji. Za ova sela bi najpre trebalo formirati virtuelne
seoske opštine, a za sva druga sela zavičajne komunikativne mreže.
Održiva sela
Teško je, ako ne i nemoguće, statistički pouzdano utvrditi koje je selo održivo,
a koje nije. Ipak, mnogo je veća verovatnoća da se duže održi u životu i da se
razvija selo s više od 500 stanovnika nego ono ispod 200. Na svu sreću, u ovu
kategoriju (preko 500 stanovnika) ubraja se najveći broj sela kojih je u Srbiji
2011. godine bilo 2.832. Za početak, neophodno je u svakoj opštini organizovati
institucionalizovanu mrežu onih koji znaju šta i kako s onima koji hoće i mogu –
sad i ovde, da učine nešto dobro i korisno za svoje selo, za svoju opštinu i državu
Srbiju. Savremena sredstva elektronske komunikacije omogućuju da se u takvu
mrežu uklјuči veliki broj stručnih i uspešnih lјudi iz srpske dijaspore, kojima
bi se poverili važni (ponekad i najvažniji) zadaci u strategijama, planovima i
projektima lokalnog, regionalnog i nacionalnog razvoja. Umesto praznih apela
„ostajte ovde“ (bez posla i perspektive) i problematičnih kalkulacija s novčanim
doznakama starih i novih „gastarbajtera“, krajnje je vreme da se, u obostranom
interesu, institucionalizuju veze i odnosi državlјana Srbije s državom Srbijom.
Mnogo bi bolјe bilo za srpska sela i državu da ljudi iz Srbije uopšte ne odlaze, ali
je za mnoga od njih odlazak bio bolјa opcija. Ako već odlaze iz zemlјe, te bi veze
omogućile i Srbiji da ih ne izgubi sasvim kao i da oni ne izgube Srbiju.
Sela s manje od 50 stanovnika

Godina popisa
Srbija – sever Srbija – jug
1948. 5 12
1953. 2 13
1961. 2 12
1971. 2 23
1981. 2 69
1991. 4 183
2002. 5 354
2011. 5 546
Tabela 2: Mala sela u Srbiji po regionima (Izvor: RZS, 2013)
Ovome je potpuno analogan odnos onih koji odlaze iz sela u gradove, a današnja
sudbina napuštenih sela velika je opomena za državu Srbiju koju (kao i njena
sela) napuštaju najmlađi, najobrazovaniji i najvitalniji. Godišnje oko 35.000
ljudi ode Srbije, a tek poneko se vrati. Kao i srpska dijaspora, i zavičajne mreže
naših sela mogle bi da aktiviraju onaj, obično skriveni, lјudski kapital, koji je
ranije iz sela otišao u bliže ili dalјe gradove. Ti lјudi su, sa svojim potomcima, u
datim okolnostima, najviše motivisani da objedine i pokrenu sve druge realne
potencijale za agrarni i ruralni razvoj svojih napuštenih i zapuštenih sela. Neki
od njih znaju kako, drugi mogu i imaju čim, a treći hoće da učine sve što treba,
pa ako se dobro umreže i domaćinski objedine, mogu da urade za svoje selo ono
što niko drugi ne bi mogao. Ako pak oni koji su napustili svoja sela, svoje kuće
i njive, ne učine ništa za oživlјavanje onoga što je, pre svega, njihovo, onda će to
morati da propadne pre nego ga neko drugi budzašto ne prisvoji.
Ako bivši ili sadašnji žitelјi sela sami ništa ne učine, neće imati moralno pravo
da ikog drugog okrivlјuju za zlu sudbinu svojih roditelјa, oronulih kuća,
zakorovlјenih njiva, ugašenih sela i ispražnjenog i zaboravlјenog zavičaja. Ne bi
smeli da pitaju državu i bilo koga drugog šta su uradili za njihovo selo, dok oni
sami za njega ne učine ono što mogu.
Umesto dosadašnjeg intendantskog pristupa selu i polјoprivredi, gde su se
bili tretirani kao proizvođači jeftine hrane, mora da se stvori koncepcija
takozvanog ruralnog razvoja, koja će se temelјiti na demografskim, prirodnim,
ekonomskim i sociokulturnim potencijalima. Karakteristika srpskog sela danas
jesu i izuzetno negativna demografska kretanja. Rapidno se smanjuje natalitet,
u nekim krajevima vlada i prava „bela kuga“. Sve to je rezultiralo depopulacijom,
senilizacijom i socijalnom devastacijom brojnih regija u Srbiji. Krupne promene
dogodile su se i u privrednom životu srpskog sela. Te promene, koje imaju
dalekosežne socijalne i ekonomske posledice, nisu dovolјno izučene i objašnjene.
U 20. veku, selјačko gazdinstvo bilo je definisano ideološkom kategorijom
maksimuma, što se pokazalo iracionalnim. Danas nema tog maksimuma, ali
imamo sve manji broj lјudi koji imaju velike posede od po nekoliko hilјada
hektara i sve veći broj onih koji ostaju sa svojim sitnim posedom (prosečna njiva
u Srbiji je ispod tri hektara površine, a gazdinstvo ima četiri i po hektara). To
za njih znači život, veoma često i dodatak na prihod i osnovu za preživlјavanje.
U prošlom veku, pod uticajem industrijalizacije i urbanizacije, dogodila se
„civilizaciona revolucija“. Promenjen je selјakov pogled na svet, promenjene su
njegove vrednosti i moral, kulturne potrebe i životne aspiracije.
Tradicionalan način života

Do Drugog svetskog rata Jugoslavija je bila agrarno, tradicionalno društvo. Preko
80 odsto stanovništva živelo je na selu, autarhičnim, oskudnim i tradicionalnim
načinom života. Ceo selјakov svet bio je sveden na njegov posed, gazdinstvo
i porodicu, selo u kome živi i crkvu koja je oličavala Boga i usmeravala njegov
duhovni život. Posle Drugog svetskog rata, pod uticajem svetskih procesa, kao i
nove vizije društva, izvedena je industrijska revolucija i nastupile su protivurečne
promene. Industrijalizovana gazdinstva povećala su robnost, specijalizovala
se, izgradila tržišnu orijentaciju, drukčije stavove o budućnosti agrara. Takođe,
imala su i više kapitala, znanja i snage od tradicionalnih gazdinstava. Pod
uticajem industrijalizacije smanjio se udeo tradicionalnog ručnog rada, smanjio
se broj nekvalifikovanih radnika, a zaposleni u kombinatima poprimili su odlike

180 SRBIJA DANAS
industrijskih radnika. Rezultat toga je da se udeo stanovništva u gradskim naselјima
povećao od 21 odsto u 1948. na 51 odsto u 1991. godini. Prema rezultatima popisa,
polјoprivredno stanovništvo je 1948. godine činilo 68%; 1953. – 61%; 1961. –
49%; 1971. – 36%; 1991. – 17% ukupnog stanovništva. U apsolutnim iznosima
polјoprivrednog stanovništva u Srbiji, 1961. godine bilo je 9.157.597 lica, a 1971.
– 7.843.986 žitelјa, a 1981. – oko pet miliona. Republika Srbija danas raspolaže
sa 5.113.000 hektara polјoprivredne površine ili 0,68 hektara po stanovniku. Od
toga 4.252.000 hektara su obradive površine, tj. 0,57 hektara po stanovniku. Do
tranzicionih promena, 85 odsto poseda je bilo u vlasništvu privatnika, a sad su
gotovo sve površine privatizovane (računa se da je oko 800.000 hektara u državnom
vlasništvu). Aktivnog polјoprivrednog stanovništva prema popisu iz 1991. godine
bilo je 904.127, a podaci iz 2002. godine ukazuju da ih je sad 529.236. Prema
poslednjem popisu, u Srbiji sad ima 631.000 polјoprivrednih gazdinstava, a
proizvodnjom hrane bavi više od dva miliona lјudi.
Agrarna zemlјa
Srbija je i danas siromašna agrarna zemlјa. Jer, polјoprivreda, prema zvaničnim
podacima RZS (2014), direktno je stvarala više od 11 odsto bruto domaćeg
proizvoda, a sa pratećim delatnostima to je i blizu 20 odsto. Da smo siromašna
agrarna zemlјa sa niskom produktivnošću potvrđuju i činjenice da selјak u
Srbiji proizvodi hrane za 15 lјudi, u Nemačkoj čak za 152 osobe u Francuskoj
za 77, Austriji za 56, Sloveniji za 25, a prosek proizvodnje u EU je između 50 i
80 stanovnika.
Udeo polјoprivrednog stanovništva u ukupnom stanovništvu Jugoslavije opao
je sa 73 odsto u 1948. na 19 odsto u 1981. godini. Za takvo smanjenje SAD i
Švedskoj trebalo je 90 godina, Francuskoj oko 100 godina, Japanu 73, a Danskoj
je za sličnu promenu bilo potrebno čak 130 godina... Procene su da je u Srbiji
2011. godine broj polјoprivrednog stanovništva iznosio oko 9,4 odsto (ili oko
630.000). Od ovog broja bi čak 50 odsto bilo lica starije od 60 godina, dok bi
mlađih od 20 godina bilo samo 11,5 odsto (manje od 62.000).
Okosnica ekonomske stabilnosti
Zadaci koji se postavlјaju pred ekonomsku, agrarno-stručnu i naučnu javnost
utoliko su veći, jer se od agrara očekuje da nosi privredni razvoj, da uveća
bruto domaći proizvod i da bude okosnica ukupne ekonomske stabilnosti. Jer,
agrar je realna privredna oblast koja direktno donosi više od 11, a indirektno
čak i do 20 odsto domaćeg proizvoda, a u izvozu zemlјe učestvuje čak sa 23
odsto. Uz to, svake godine donosi suficit zemlјi, veći od milijardu dolara. Dakle,
polјoprivreda ne treba da predstavlјa simbol siromaštva već bogatstva zemlјe.
Agrar treba podsticati kako bi se maksimalno valorizovali prirodni, lјudski i
prerađivački kapaciteti, koji se koriste tek sa trećinom mogućnosti. Revitalizaciju
i oporavak agrara Srbije treba posmatrati integralno, vodeći računa o tome da
se bitno promenila vlasnička struktura, sa dominantnim učešćem privatnog
– akcionarskog vlasništva. To nalaže da se umesto sadašnje koncipira nova,
dugoročna strategija agrarnog i ruralnog razvoja. Nova je potrebna zbog toga
što autori u postojećoj, koju je usvojila Vlada Srbije (ali ne i Skupština Srbije),
koriste netačne podatke, te je otuda i projekcije i vizija razvoja polјoprivrede,
na osnovu takvih podataka, potpuno nelogična i besmislena. Po jednoj verziji
Strategije koju je donela Vlada Srbije, agrar će se u narednoj deceniji razvijati
po stopi od 6,1 odsto, a po drugoj čak 9,19 odsto godišnje, što je nerealno i
nemoguće. Jer, i u 2015. godini agrar je imao pad proizvodnje. Potrebna je
strategija, akcioni plan, koji će biti komplementaran evropskoj agrarnoj politici,
i što će omogućiti lakše integrisanje Srbije u savremene evropske tokove.
Dakle, potrebno je oporaviti privatni i akcionarski – državni agrarni sektor i
podsticajnim merama ekonomske politike uobličavati ga u moderan farmerski
posed. Potrebna je nova agrarna i socijalna reforma, a to će onda značiti i
spasavanje agrara i sela Srbije.
Negativni trendovi na selu

Kako bi se zaustavili negativni trendovi na selu, Srpska akademija nauka
(SANU), odnosno njen Akademijski odbor za selo, ocenio je da se to najbolјe
i najbrže može uraditi kroz povratak zadrugarstvu. Ocena je i da je samo ime
selјak, kao i njegov rad, danas potcenjeno. Jer, kada kupuju repromaterijal da
bi pokrenuli proizvodnju, materijal je svake godine sve skuplјi. S druge strane,
kada prodaju svoje proizvode, oni postaju sve jeftiniji. Na ovaj način moć
selјaka sve više slabi, a uslovi za život postaju sve teži. Da bi se prevazilazili ovi
problemi selјaci moraju da se samoorganizuju u moderne zadruge i udruženja.
Selјaci mogu da opstanu jedino udruženi, da brže i bolјe rešavaju svoje
probleme i da stvore bolјe uslove za život. Ukoliko se ne udruže oni će prvo
propasti, a potom i nestati. Kako bi se pomoglo selјacima u samorganizovanju,
SANU – Akademijski odbor za selo, prvo je izdao publikaciju – vodič: Zašto
i kako se organizovati u zadruge. Publikacija je štampana u 50.000 primeraka,
a cilј je da po deset komada stigne do svakog sela. Namera autora i izdavača
je da pomogne selјacima da se bolјe organizuju i da zaštite svoje ekonomske,
ali i druge interese i da se lakše snađu u novom poslovnom okruženju. To
okruženje danas karakterišu brze promene u svetskoj i evropskoj ekonomiji,
a koje zahvataju i Srbiju i njenu polјoprivredu. U novim uslovima opstanak je
moguć samo za one koji su spremni da se povezuju međusobno i da bolјom
organizacijom, i zajedničkim nastupom na tržištu, osiguraju svoj opstanak
i grade budućnost. Samo udruženi mogu da opstanu i da postignu cenovnu
konkurentnost. U suprotnom, otvaranje granica, liberalizacija tržišta i dolazak
velikih multinacionalnih kompanija i veliki uvoz učiniće ih nekonkurentnim
i – postepeno će propasti, a potom i nestati. Uz to, mnogo malih proizvođača,
udruženih u zadruge, mogu mnogo više da proizvedu nego nekoliko velikih
182 SRBIJA DANAS
koji sad postoje. Posle ove publikacije izdata je i druga, a to je Razvoj porodičnih
preduzeća u seoskim područjima Srbije. Ova monografska studija zajedno
sa prethodnom čini jednu zaokruženu logičku celinu i namenjena je, pre
svega, nezaposlenim, visokoobrazovanim stručnim lјudima, sa i bez radnog
iskustva, kako bi što pre osnovali mala i srednja porodična preduzeća u
seoskim područjima. Time se, uz samozapošlјavanje, istovremeno rešavaju dva
problema u srpskom društvu – ekonomsko-razvojni i socijalni. Najprimereniji
oblik međusobnog povezivanja malih robnih proizvođača u svetu jeste zadruga
ili kooperativa, kako zadrugu nazivaju u većini razvijenih zemalјa u svetu. Oko
750.000 zadruga posluje u svetu i imaju članstvo od oko 800 miliona zadrugara
ili kooperanata. Kada je reč o Srbiji, u njoj je pre pola decenije bilo registrovano
2.124 zadruge (od toga 67,1 odsto su zemlјoradničke), a 123.000 građana su
članovi neke od zadruga. Zadruge u Srbiji imaju tradiciju dugu vek i po i jedan
su od prvih oblika organizovanog privređivanja, a očekuje se da će stvaranje
novog pravnog okvira za modernizaciju zadruga i njihov brži razvoj doprineti
oživlјavanju privredne aktivnosti i otvaranju novih radnih mesta. Značaj
zadružnog organizovanja naročito su prepoznale države EU, koje su razvojem
zadruga rešile brojne probleme, pre svega one socijalne i ekonomske prirode.
Tradicija zadrugarstva
Zadrugarstvo u Srbiji imalo je svoje uspone i padove. Prva zadruga osnovana
je u Bačkom Petrovcu 1846. godine. „Gazdovsku spolok“ osnovao je slovački
prosvetitelј Štefan Homola. Osnivanje prve srpske zadruge usledilo je odmah
nakon osnivanja zadruga u evropskim zemlјama, kao rezultat rastuće potrebe
siromašnih selјaka da se brane od zelenaša i trgovačkih špekulanata. Glavni savez
srpskih zemlјoradničkih zadruga, sa sedištem u Smederevu, osniva se 1895. godine,
a 1898. seli se u Beograd. U Srbiji danas ima oko 1.600 zemlјoradničkih zadruga,
oko 123.000 zadrugara i oko 10.000 zaposlenih u zadrugama. Kao da se zaboravlјa
da zadruge moraju biti u isklјučivo u rukama zadrugara, a to nije decidirano ni
u novom zakonu. Direktor i zaposleni samo su izvršni organi i oni ne mogu biti
zadrugari. To nije povolјno za povratak poverenja u uništeno zadrugarstvo. Iz
usvojenog dokumenta čak je izbačen dobar deo preuzet iz prvobitne verzije, a u
čijem stvaralјu su učestvovali selјaci. Članovi radnih grupa ističu da ništa od onog
što su oni predložili nije ugrađeno u zakon. Zadruge tavore i nestaju. Samo između
2009. i 2012. godine likvidirano je više od 700 zemlјoradničkih zadruga (više od
trećine njihovog ukupnog broja), pa čak i dva regionalna zadružna saveza. Srbija je
zemlјa u kojoj godišnje nestane po 100 zadruga.
S obzirom na nužnost obnove i oporavka celokupne srpske privrede (koja je u
2015. godini zabeležila skroman rast BDP-a od tek 0,8 odsto, a polјoprivreda
pad od blizu deset odsto), potrebno je ubrzati proces transformacije, kako bi
se obezbedilo uklјučivanje domaćih preduzeća na svetsko tržište. Osnovni
problem koji pri tome treba rešiti jeste podizanje nivoa konkurentnosti.
Stvaranje konkurentske prednosti vezano je za postojanje i razvijanje veština,
znanja i sposobnosti, odnosno za postojanje inovativnosti i preduzetništva.
Naime, da bi preduzeće ostvarilo konkurentsku prednost, nije dovolјno da ima
resurse, već je neophodno da ima superiorne procese kako bi resurse iskoristilo.
Zato se danas insistira na konceptu „organizacije koja uči“, koja lakše prihvata
i primenjuje inovacije, a čija je osnovna karakteristika liderstvo, pored tržišno
orijentisane kulture i otvorene organizacije. Dakle, tu je liderstvo na prvom
mestu, kao proces stvaranja promena, koji se sprovodi kroz aktivnosti davanja
smernica, aktiviranja i motivisanja lјudi.
Srbija najgora u eks-Yu regionu

Prema zajedničkoj analizi ekonomskih instituta iz šest zemalјa bivših
jugoslovenskih članica, predviđa se da će Srbija i 2016. godine beležiti blagi
ekonomski rast (1,5%), ali i najvišu stopu nezaposlenosti u odnosu na svoje
najbliže susede. Naime, prema podacima iz prvog broja publikacije SEE-6
Ekonomik instituta, Srbija će 2015. završiti s rastom BDP-a od svega 0,5 odsto,
Hrvatska sa 0,9 odsto, Slovenija sa 2,7 odsto, BiH sa 2,1 odsto, dok Makedonija
i Crna Gora predvode region jugoistočne Evrope sa stopom rasta BDP-a od tri
i po odsto. Istovremeno, neto ostvarena vrednost polјoprivredne proizvodnje u
2015. godini, u visini od 4.090 miliona dolara, manja je za 5,56 odsto u odnosu na
2014. godinu. U 2015, ukupna vrednost realizovane bilјne proizvodnje u Srbiji
iznosila je 2.979 miliona dolara, što predstavlјa pad od 10,97 odsto u odnosu na
2014, sa učešćem od 64,29 odsto u ostvarenoj bruto vrednosti polјoprivredne
proizvodnje. Vrednost realizovane stočarske proizvodnje u Srbiji procenjena je
na nivou iz 2014. godine u vrednosti od 1.655 miliona dolara i ima učešće od
35,71 odsto u ostvarenoj vrednosti polјoprivredne proizvodnje.
Vrednost ostvarene polјoprivredne proizvodnje 2014.* 2015.*
Bruto vrednost polјoprivredne proizvodnje 5.001 4.634
Vrednost bilјne proizvodnje 3.346 2.979
Ratarstvo i povrtarstvo 2.877 2.494
Žita 1.830 1.527
Industrijsko bilјe 494 420
Povrće 392 392
Krmno bolјe 161 155
Voćarstvo 410 405
Vinogradarstvo 59 80
Stočarstvo 1.655 1.655
Vrednost ječma, ovsa, 50 odsto kukuruza, krmnog bilјa… 670 544
Neto vrednost polјoprivredne proizvodnje 4.331 4.090
* U milionima dolara
** Izvor: Izračunato na osnovu podataka RZS-a
Tabela 3: Vrednost ostvarene polјoprivredne proizvodnje, 2014. i 2015.

184 SRBIJA DANAS
Zakoni tržišta i snaga velikih
Nemilosrdni zakoni tržišta i snaga jakih (velikih) često su suprotstavlјeni
interesima malih proizvođača. Samo međusobno povezani oni mogu da se
suprotstave ili prilagode sadašnjem ekonomskom trenutku. Pre četvrt veka,
činilo se da je vreme „gvozdenog stiska“ države nad zadružnim pokretom u
Srbiji prošlo i da dolazi vreme u kome će zadruge (naročito one polјoprivredne)
i zadrugari konačno zauzeti mesto koje im s pravom pripada, kao što je to slučaj
u velikom broju razvijenih zemalјa. Na početku devedesetih godina 20. veka, u
Srbiji postoje dva tipa zemlјoradničkih zadruge. Prvi tip čine zemlјoradničke
zadruge iz vremena socijalizma, koje su „preživele“ kao i one koje su „oživele“
izdvajanjem iz nekadašnjih polјoprivredno-industrijskih kombinata. U drugi
tip se mogu svrstati sve novonastale zadruge, od onih koje nisu ništa drugo
nego „prerušena“ trgovačka preduzeća, do istinskih zemlјoradničkih zadruga u
kojima zadrugari biraju direktora, a ne obrnuto. Svaki od ova dva tipa bremenit
je problemima, na šta je mnogo puta ukazivano u naučnoj i stručnoj literaturi.
Nijedan od tih problema ne može biti rešen bez angažovanja države. Nažalost,
do sada je država više radila protiv zadruga, nego za njih. Za zemlјoradničke
zadruge prvog tipa, ali i za ostale, pre svega je bitno da se konačno razreše
svojinska pitanja, bez čijeg rešavanja nije moguć dalјi razvoj zadrugarstva.
Zadruge potražuju oko 200.000 hektara oduzete im zemlјe. Ne radi se samo o
tome da zadruge konačno dođu do resursa koji im po pravu pripadaju, već da
se „razvezivanjem“ svojinskog čvora ti resursi aktiviraju u mnogo većoj meri
nego što je to bilo do sada. Već smo decenijama svedoci „čerupanja“ zadružne
imovine, pa bi barem prevođenje ovog što je u zadrugama ostalo u zadružnu
svojinu, koja je, podsećamo, ustavna kategorija, dalo neku nadu za opstanak i
oživlјavanje zemlјoradničkog zadrugarstva. Alternativa je reorganizacija starih
zemlјoradničkih zadruga u akcionarska društva, čime bi, doduše, zadružni
pokret bio pogođen, ali bi možda došlo do ozbilјnije aktivacije resursa. Nažalost,
ove probleme u celosti ne rešava ni zakon donet na kraju 2015. godine.
Broj osnivača zadruge nije nevažno pitanje, iako se čini da je samo formalno.
Sasvim je dovolјno da ih bude (najmanje) pet. Eventualnim potvrđivanjem većeg
broja osnivača smanjile bi se mogućnosti osnivanja zadruge za manja naselјa
i manje brojne kategorije stanovništva na određenim teritorijama, a ne bi se
dobilo gotovo ništa. Pogotovo se time ne bi sprečilo osnivanje i rad onih zadruga
koje zapravo predstavlјaju trgovačka preduzeća. Odredbe o ograničenju i izboru
bliskih rođaka na zadružne funkcije, koje se nalaze u više nuđenih nacrta zakona
o zadrugama, nemaju mnogo smisla, jer bi one pogodile seoska naselјa, naročito
ona manja, kojih je u Srbiji mnogo. U velikom broju sela s malim brojem lјudi,
rodbinski povezanih, što je redovan slučaj, osnivanje zadruga bilo bi znatno
otežano, čak onemogućeno. Tako bi oni kojima su zadruge najpotrebnije
zapravo ostali bez njih. Sam predlog je u izvesnom smislu paradoksalan, jer
se suprotstavlјa privatizaciji institucije (zadruge) čiji je osnov upravo privatna
svojina koja je zasnovana na slobodi udruživanja. Ukoliko se želi obezbediti
da zadruge zaista budu zadruge, da rade, pre svega, za svoje članstvo, a ne da
pretežno sarađuju s kooperantima, onda treba jasno odrediti (procentualno ili
na drugi način) do koje mere zadruge mogu da obavlјaju poslove i s licima koja
nisu zadrugari. To nije urađeno zakonom, pa će se veoma brzo tražiti njegove
izmene i dopune. Doneti zakon, sam od sebe neće voditi bolјitku zadružnog
pokreta ukoliko država, pokrajina ili lokalne samouprave zaista ne donesu (što
pre) podsticajne mere ekonomske politike za razvoj zadrugarstva. Drugim
rečima, oni koji donose klјučne odluke još nisu shvatili da zemlјoradničko
zadrugarstvo ima poseban značaj za stabilnost srpskog društva, zato što ono
omogućava privrednicima da na tržištu, u okruženju koje čine velika imanja
i moćne industrijske i trgovačke firme, zauzmu bolјu poziciju. Kao jedan od
srednjih slojeva, polјoprivrednici su od višestruke koristi za društvo: proizvode
viškove hrane, ostaju na selu, u velikoj meri koriste porodičnu radnu snagu,
čuvaju tradiciju i ne zaboravlјaju vrednost nacije i države. Zato se svako ulaganje
u njih, bilo ono institucionalno ili finansijsko, društvu višestruko vraća.
Naselja (sela) u Srbiji

Broj stanovnika Broj sela Udeo u procen ma (%)
0–49 535 11,8
50–99 460 10,1
100–199 692 15,2
200–399 922 20,3
400–599 583 12,8
600–799 342 7,5
800–999 253 5,6
1.000–1999 475 10,5
2.000–3.999 201 4,4
4.000–5.999 42 0,9
6.000–7.999 23 0,5
8.000 i više 13 0,3
Pre popisa 2011 (oko) 4.541 100
Tabela 4: Naselja u Srbiji (bez Kosova i Metohije, prema popisu iz 2011;

za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa uzeti su podaci iz 2002; izvor: RZS)
Za najveći broj sela u Srbiji nedostupna je većina sadržaja za iole normalan

život. U dve trećine sela ne postoji veterinarska ambulanta iako je glavno
zanimanje polјoprivreda, a samo u malom broju ruralnih naselјa postoje bilјne
apoteke. Dakle, teški uslovi za život, udalјenost od gradova, loša mreža puteva
i gotovo nikakve šanse za zaradu osim obrade zemlјe najčešći su razlozi zbog
čega su proteklih decenija sela gotovo desetkovana i zapuštena. Zaboravlјeno

186 SRBIJA DANAS
je da ona ne služe samo za proizvodnju hrane, već njihovi žitelјi moraju da
imaju i pristojan život. Primera radi, u Sloveniji na pograničnom području
ako ima pet kuća, u njima ima života, nešto se proizvodi, selјaci su udruženi
u kooperative (nekadašnje zadruge), zna se šta i za koga proizvode. U Srbiji je
neobrađeno između 600.000 i 800.000 hektara njiva i one se uglavnom nalaze u
pograničnom području. To je i bezbednosno pitanje jer je to prazan pogranični
prostor. Stvaranjem sigurnosti na tržištu selјaci bi ostajali i u tim krajevima,
obrađivali bi zakorovlјene njive, proizvodili hranu za sebe i tržište. Za to
je potrebno stvoriti i uslove. To znači da su selu potrebne ambulanta, frizer,
apoteke za lјude i stoku, prodavnice, bioskop, itd.
Sela s manje od 50 stanovnika
Godina popisa Srbija – sever Srbija – jug
1948. 5 12
1953. 2 13
1961. 2 12
1971. 2 23
1981. 2 69
1991. 4 183
2002. 5 354
2011. 5 546
27 1.212
Tabela 5: Mala sela u Srbiji, po regionima (izvor: RZS, 2013)
1948–1961. 80
1971. 140
1981. 280
1991. 487
2002. 713
2011. 986
2015. 1034
Tabela 6: Naselja sa manje od 100 stanovnika (Izvor: RZS)
Da li je bitka za sela izgublјena?

Od 1991. do 2012. godine Vojvodina je izgubila 110.000 stanovnika, Šumadija
i zapadna Srbija 180.000, a južna i istočna Srbija više od 200.000 lјudi. Crna
Trava, Majdanpek, Negotin, Rekovac i – Varvarin najdrastičnije su osetili
pad nataliteta i izgubili najveći procenat stanovništva. Osim tri najveća grada
(Beograd, Novi Sad i Niš), sa stanovništvom ne kubure mesta sa bošnjačkim

stanovništvom, poput Novog Pazara, Tutina i Sjenice, kao i opštine sa albanskim
živlјem na jugu Srbije. Dakle, broj stanovnika je otišao u nepovrat. Sad možemo
samo da se bavimo time da se stanovništvo ne grupiše u tri tačke, već da bude
ravnomerno raspoređeno. Da bi se nešto značajnije promenilo, potrebno je da
prođe 20, pa i 30 godina. Sve ovo govori da smo odavno izgubili bitku za sela
koja nestaju. Sad preostaje borba za varošice, koje takođe nestaju. Da i njih ne
zadesi ista sudbina. Prevaga broja umrlih nad rođenima daleko je veći krivac za
pusta sela, nego same migracije. Smanjenje broja stanovnika u selima pokazuju
poređenja podataka sa dva popisa. Dramatično se ubrzava smanjivanje u malim
sredinama. Brzina kojom se smanjuje broj stanovnika Srbije utrostručena je u
odnosu na vreme od 1991. do 2002, a deo stanovnika tri najveća grada značajno
raste. Broj stanovnika u gradovima za deset godina povećao se za 70.000, a u
selima se smanjio za više od 310.000. Svake godine oko 250.000 lјudi promeni
adresu – iz jednog u drugo mesto, po pravilu iz manjeg u veće. Popis iz 2002.
godine potvrdio je pad broja stanovnika najviše u opštinama koje su već imale
staro stanovništvo, i to uglavnom na istoku Srbije. Poslednji popis pokazao je da
se broj praznih kuća drastično povećava u opštinama istoka i jugoistoka Srbije,
kao i Banata. Beograd je decenijama unazad glavna destinacija za migrante
iz Srbije. U poslednje vreme, najveću ekspanziju doživljava Novi Sad. Više ni
Niš nije zanimlјiv, koji tek održava broj stanovnika. Novi Sad se mnogo više
doživlјava kao regionalni centar, dobio je na značaju i povećao broj stanovnika.
Ako želimo ravnomerniju naselјenost, država mora da primeni dugoročne
mere. Bilo bi dobro i da se privuku i vrate lјudi koji su otišli u inostranstvo. Ali,
kada je država siromašna, za to nema šanse.
Prenaselјenost i (ne)rad
Prenaselјenost gradova armijama lјudi bez posla naročito se pokazala lošom u
vreme tranzicije. Mnoge fabrike su zatvorene, a radnici su ostali na ulici. Od
deset radnika koji gube radno mesto, više od polovine moglo bi da se zaposli
u ruralnim područjima zemlјe. To se ne odnosi samo na radnike koji su
ostali bez posla zbog strukturnih neprilagođenosti proizvodnje, višegodišnjih
sankcija i tranzicione krize, već i na one koji su ostali bez firmi. Povratak u
ruralna područja zemlјe ne znači, međutim, poselјačenje radnika i puko
vraćanje motici i traktoru, već njihovo zapošlјavanje u oblasti polјoprivrede, u
šumarstvu, vodoprivredi, raznim uslužnim delatnostima, zanatstvu, domaćoj
radinosti, infrastrukturi, malim i srednjim industrijskim pogonima, čija
proizvodnja neugrožava ekološku ravnotežu. Danas, naime u Srbiji ima 220.000
malih i srednjih preduzeća. Svaka vlast u predizbornoj kampanji ističe da će taj
broj povećati na 400.000 i otvoriti milion novih radnih mesta. Ali, za sada to
su samo obećanja. Koncept integralnog ruralnog razvoja, kao deo regionalne
razvojne politike, predstavlјa antipod klasičnoj industrijalizaciji i zasniva se
na sveobuhvatnom razvoju seoskih mešovitih područja u kojima živi gotovo
188 SRBIJA DANAS
polovina stanovnika Srbije. Politika oslanjanja na agrar i ruralnu ekonomiju
u celini trebalo bi da bude, ne samo u funkciji preživlјavanja u sadašnjim
vremenima, već i za trajno opredeljenje države i ekonomske razvojne politike
zasnovane na decentralizaciji i ujednačenom ekonomskom razvoju. To je
posebno značajno danas u vreme kada imamo blizu 800.000 nezaposlenih i u
vreme restrukturisanja velikih kompleksa kada radnici i dalјe ostaju bez posla,
ali dobijaju otpremnine koje se kreću od 5.000 do 8.000 evra. Većina njih potiče
sa sela, neki se vraćaju i započinju i nov život, novi biznis sa tim novcem. Tako
su oni sa jednom nogom u cipeli (u gradu), a sa drugom u opanku (na selu). Na
taj način bi se rešavala dva problema: oživećemo srpska naselјa (čitaj sela) sela, a
lјudi koji ostaju bez posla obezbediće sebi i porodici novu egzistenciju. Takvom
politikom bi se vratio i život u srpska sela Jer, danas u gradovima Srbije nema
šta da se radi, dok u selima nema ko da radi.
Stanovništvo u gradovima i opštinama

1991. 2006. 2012.
Beograd 1.552.723 1.602.861 1.664.218
Novi Sad 268.198 314.192 343.648
Sombor 97.274 92.887 85.127
Priboj 32.753 29.070 26.770
Rekovac 16.075 12.388 10.792
Majdanpek 26.010 21.691 18.454
Crna Trava 3.949 2.041 1.608
Knjaževac 43.300 34.345 31.042
(Izvor: RZS – 2013)

Tabela 7: Stanovništvo u gradovima i opštinama
Država bi trebalo da inicira i podrži trajni koncept, da u početku bude i finansijer,

tako što bi osigurala neophodna inicijalna sredstva, ali i „dirigent“ koji bi vodio
računa o uravnoteženom i skladnom razvoju zemlјe u celini (sada je taj raspon
1 : 22), kao i o uspostavlјanju jednakih uslova privređivanja za sve učesnike
u tržišnoj utakmici. U ostvarivanje koncepta ruralne ekonomije, kao dela
regionalne razvojne politike, treba da budu najdirektnije uklјučena takozvana
mešovita i nepolјoprivredna domaćinstva, koja poseduju obradivo zemlјište, ali
se ljudi ne libe da je drže u parlogu, ne obrađujući je, mada su vlasnici 28 odsto
njiva u Srbiji. Treba znati da proizvodnja u današnjem selјačkom gazdinstvu,
posebno u ruralnim područjima, nije namenjena tržištu. Možda se kod nekog
javlјaju tržni viškovi, ali to je još uvek – slučajnost. U Vojvodini je polovina od
tog broja.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku Srbije, naša zemlјa se nalazi
među deset država sveta sa najstarijim stanovništvom, a na osmom mestu po
siromaštvu (Eurostat, 2015). Pustošenje vojvođanskih sela najizraženije je u
južnom Banatu i opštinama Plandište, Alibunar i Bela Crkva, gde ima sela koja
su avetinjski prazna. Doduše, u Vojvodini ima pokušaja da se preko opštinskih
vlasti reši problem napuštenih domaćinstava. Opštinama je, naime, predloženo
da otkupe napuštene kuće, a zatim da ih prodaju po povolјnim cenama, onima
koji bi se u njima skućili i možda otpočeli i bavljenje privatnim biznisom. Takav
stambeni fond je pristupačan za sve zaposlene lјude pošto kuće sa imanjima u
vojvođanskim selima koštaju od 2.000 do 10.000 evra, što je svota za koju se
može kupiti jedva deset kvadrata u Novom Sadu. Mada polovina stanovništva
Vojvodine danas živi na selu, statističari upozoravaju da je u protekle četiri
decenije ta brojka, sa 1,2 miliona spala na 900.000 duša. Inače, za 100.000
evra – koliko može izdvojiti bilo koji današnji tajkun – moguće je kupiti celo
vojvođansko selo od tridesetak kuća.
Regionalizacija polјoprivredne proizvodnje

Imajući sve ovo u vidu, postavlјa se pitanje šta nam je činiti. Raspoložive
polјoprivredne i obradive površine, posebno oranične, mogu se racionalno
koristiti povećanjem stočarske proizvodnje i izmenom proizvodne strukture u
bilјnoj proizvodnji. Da bismo racionalno koristili postojeće resurse, i ostvarili
ovo što se predlaže, potrebno ja sprovesti regionalizaciju polјoprivredne
proizvodnje. Polјoprivredno zemlјište predstavlјa osnovni uslov za uspešno
obavlјanje polјoprivredne proizvodnje. Relativno povolјan odnos između
polјoprivrednih i obradivih površina, prema broju stanovnika, uz povolјne
klimatske i druge prirodne uslove za polјoprivrednu proizvodnju, osnov su
za uspešno organizovanje i realizaciju planiranog razvoja polјoprivredne
proizvodnje za deceniju, dve, tri. Relativno čista zemlјišta, koja nisu zagađena
hemijskim sredstvima, raspoloživa radna snaga, stručni kadrovi i dostignuća u
oblasti genetike i selekcije, uz povećanje domaće potrošnje i povećanje izvoza,
osnov su uspešne organizacije polјoprivredne proizvodnje. Direktna veza
između stočarske proizvodnje i zemlјišta, kroz korišćenje kabaste stočne hrane
i povraćaj humusa u vidu stajnjaka, preduslov su očuvanja postojećih fizičkih,
hemijskih i bioloških osobina polјoprivrednog zemlјišta. U cilјu racionalnog
korišćenja raspoloživih zemlјišnih površina i radno stvorenih uslova za
obavlјanje polјoprivredne proizvodnje, u narednom periodu neophodno je
započeti sa regionalizacijom polјoprivredne proizvodnje.
Globalno posmatrano, polјoprivrednu proizvodnju na teritoriji Republike
Srbije treba organizovati u okviru tri velika regiona, i to:
» Ravničarski region sa intenzivnom polјoprivrednom proizvodnjom, koja
bi obuhvatala područja do 250 metara nadmorske visine, a činila bi ga
teritorija AP Vojvodine, Mačve, Pomoravlјa, Stiga i Posavine;

190 SRBIJA DANAS
» Brdski region koga bi činilo područje centralnog dela Republike Srbije
sa polјoprivrednim površinama na nadmorskoj visini od 250 do 600
metara, i
» Brdsko-planinski region koga bi činile polјoprivredne površine iznad 600

metara nadmorske visine.
Radi racionalnog korišćenja raspoloživih prirodnih potencijala u narednom

periodu neophodno je regionalizovati polјoprivrednu proizvodnju na sledeći
način:
» Ravničarski region – u ovom regionu obavlјala bi se intenzivna

proizvodnja:
• žita;
• industrijskog bilјa;
• povrća, izuzev krompira;
• semenska proizvodnja žita i industrijskog bilјa;
• intenzivna proizvodnja u svinjarstvu;
• intenzivna proizvodnja u živinarstvu.
» Brdski region – u ovom regionu obavlјala bi se sledeća proizvodnja:
• poluintenzivna proizvodnja žita za govedarsku i ovčarsku proizvodnju;
• ograničena proizvodnja industrijskog bilјa;
• intenzivna proizvodnja u govedarstvu – meso, mleko;
• intenzivna proizvodnja u ovčarstvu – meso;
• intenzivna proizvodnja u voćarstvu, a posebno;
◊ šlјive,
◊ maline,
◊ jagode,
◊ kupine,
◊ višnje,
◊ jabuke, i
◊ kruške.
» Brdsko-planinski region – u ovom regionu prvenstveno treba iskoristiti
raspoložive prirodne resurse – pašnjake i livade, poluintenzivnom
proizvodnjom u ovčarstvu, kozarstvu i govedarstvu, uz plantažnu
proizvodnju i sakuplјanje i doradu lekovitog bilјa i šumskih plodova,
a kao alternativnu delatnost organizovati korišćenje i eksploataciju
šumskog bogatstva, uz njegovu istovremenu obnovu.
Prikazan model predstavlјa grubu podelu koja treba da omogući racionalno
korišćenje raspoloživih resursa za obavlјanje polјoprivredne proizvodnje.
Istovremeno, neophodna je intenzivna saradnja i dopuna proizvodnih programa
između regiona, posebno u delu racionalnog korišćenja koncentrovane i kabaste
stočne hrane, namenjene razvoju stočarstva, pre svega govedarske i ovčarske
proizvodnje. To podrazumeva saradnju između ravničarskog i brdskog regiona
u podeli rada u tovu junadi i proizvodnji junećeg mesa namenjenog izvozu, kao
i eventualnu saradnju u proizvodnji ovčijeg mesa namenjenog izvozu, za šta
postoje potencijali u zemlјama Bliskog istoka.
Da bi se krenulo putem napretka, postavlјa se pitanje šta nam je činiti, pa i
predlažem moguća rešenja:
1. Decentralizacija državne uprave (dekoncentracija „odozgo prema
dole“);
2. Oživlјavanje narodne samouprave (male seoske opštine – „odozdo
prema gore“);
3. Nova samoodrživa nacionalna ekonomija („u se i u svoje klјuse“);
4. Nova agrarna reforma.
Evropska iskustva
U proteklih četvrt veka, Evropska ekonomska zajednica, a kasnije i Evropska
unija, sve više se u svom razvoju okreću ruralnim sredinama, pa je to
postalo i osnova njihove politike ruralnog razvoja. Jer, evropski kontinent
nema zemlјišnih teritorija u izobilјu, kao na primer Novi Zeland, Australija,
Kanada, SAD, a nije ni gusto naselјen kao Japan, Kina, Indija, itd. Zbog toga
sve više mora da se vodi briga o pravilnom korišćenju teritorije. Na Drugoj
konferenciji o ruralnom razvoju, održanoj u Salcburgu 2003, zaklјučeno je da se
za realizaciju projekata nove ruralne razvojne politike, posle 2006, povećavaju
sredstva podrške tom razvoju iz Evropskog agrarnog fonda za ruralni razvoj.
Cilј je pomeranje fokusa aktivnosti sa podrške tržištu, ka podršci u finansijskoj
politici, ruralnom i održivom razvoju. Pored toga, pošto ruralna područja nude
tržištu polјoprivredno-prehrambene proizvode, šumske plodove, proizvode
od drveta, ovo su mesta za odmor, turizam i – život. Ove funkcije ruralnih
područja sve više dobijaju na značaju. Evropska komisija prepoznaje potrebu
za novim investicijama u dinamiziranju ruralnog razvoja, čime bi se pobolјšala
efikasnost ruralne politike. Sem primarne polјoprivredne proizvodnje, čiji
značaj u ruralnoj ekonomiji sve više opada, otvaraju se mogućnosti za nove,
vanpolјoprivredne aktivnosti, uslužni sektor... Zato se čak ističe: možda nas
ubuduće očekuje urbani egzodus prema ruralnim područjima. Prema projekciji
EU, sela karakterišu mogućnosti: organizovanja raznovrsne proizvodnje,
permanentnog boravka i stanovanja i povremenog uživanja u prirodnim
lepotama i pejzažima. Ovo su osnovni trendovi razvoja ruralne Evrope u
budućnosti, što je i putokaz za ruralnu Srbiju, ako želi da bude deo civilizovanog
sveta. Osnovna karakteristika ruralne Evrope jeste ekonomska diverzifikacija i
192 SRBIJA DANAS
širenje sekundarnih i tercijarnih delatnosti u ruralnim područjima. Zemlјe EU,
a posebno manje razvijene države i one koje teže toj zajednici, kao što je i Srbija,
nisu u mogućnosti da preduzimaju konkretne aktivnosti u svakom ruralnom
području i da ponude (daju) odgovore na brojne probleme koji se javlјaju u
tim sredinama. Mere vlada pojedinih zemalјa, pa i Vlade Srbije, moraju biti
selektivne sa jasno utvrđenim prioritetima, dopunjavane, kombinovane i
sinhronizovane sa merama i aktivnostima lokalne samouprave, bazirane na
njihovim prirodnim, ekonomskim i lјudskim resursima. U ovom procesu važnu
ulogu i značaj ima inicijativa odozdo.
Jer, u Srbiji se godišnje održi oko 3.000 različitih turističkih manifestacija. Ona
nema more, ali šansa leži u razvoju ruralnog, odnosno seoskog turizma. Ako
bi jedno seosko domaćinstvo imalo dve sobe sa po dva kreveta i izdavalo ih
strancima 200 dana godišnje, za po 20 evra za jedan pun pansion, to bi bio
prihod od 16.000 evra godišnje. Kada bi se samo deset odsto stanovništva
Srbije bavilo turizmom, to bi za nju značilo dodatni prihod od 1,6 milijardi
evra godišnje (prihod od turizma u 2014. godini je 1,1 milijarda dolara). To nije
malo za siromašnu zemlјu u kojoj je prosečna plata oko 400 evra. Ovo najbolјe
potvrđuju primeri zemalјa u kojima je razvijen seoski turizam. Jer, učešće
seoskog turizma u ukupnom turističkom prometu zemalјa kreće se od deset
odsto u Španiji do 23 odsto u Italiji. Srbija je, u poređenju sa zemlјama regiona,
na veoma niskoj razini. Lošije od nje plasirana je samo Albanija. Primera radi,
u slovenačkom seoskom tj. ruralnom turizmu zaposleno je 40 odsto viška radne
snage. U Hrvatskoj se zaposlenost viška radne snage u ovom sektoru kreće
od 17 do 19 odsto, dok je ovaj procenat u Bugarskoj i Rumuniji od šest do 12
odsto. Prema podacima Turističkog saveza Srbije, pre dve i po decenije u njoj
se ovim vidom turizmom bavilo tek pedesetak sela, sa 3.000 kreveta i preko 800
gazdinstava. Poslednji podaci ukazuju da je pre pola decenije bilo upisano 6.000
ležajeva, a taj broj ni danas ne prelazi deset hiljada. Godišnji prihod od turizma
u Srbiji iznosi oko milijardu dolara.
Šta nas čeka?
Na osnovu agroekonomskih i ruralno-socioloških istraživanja i predviđanja
međunarodnih institucija, evropsku polјoprivredu u narednom periodu očekuju:
promene u veličini i broju farmi, zemlјišne reforme bazirane na ukrupnjavanju
poseda i pobolјšanju kvaliteta zemlјišta, povećano korišćenje biološke,
informatičke i komunikacione tehnologije, povećanja multifunkcionalnosti,
ravnomerniji regionalni razvoj i redistribucija dohotka, podizanje kontrole
kvaliteta hrane i standarda prehrambene bezbednosti stanovništva,
dijetalne promene u ishrani, uvažavanje zahteva potrošača i podrška istima,
komercijalizacija i tržišna (vertikalna) integracija farmi, raznovrsne javne
investicije i redistribucija siromaštva među regionima i stanovništvom i veća
razvojna pomoć polјoprivredi i selu.
Da bi svaka zemlјa ili region povećali nacionalni dohodak i domaći proizvod
polјoprivrede, potrebni su im makroekonomska i politička stabilnost,
povećanje produktivnosti primenom novih tehnologija, rast realnog dohotka u
vanpolјoprivrednom sektoru, veći podsticaji proizvodnji... S tim u vezi javljaju
se i sledeća razmišlјanja: može li polјoprivreda biti motor ruralnog razvoja,
mogu li manje farme opstati (mogu ako budu udružene) i može li ruralna
nepolјoprivredna ekonomija znatno doprineti razvoju sela? Da bismo sprečili
pojavu „tužnih“ trendova na srpskom selu trebalo bi u narednom periodu:
ujednačiti stope rađanja i umiranja, odnosno stabilizovati broj ruralnih
stanovnika, pobolјšati saobraćajnu i telekomunikacionu infrastrukturu na selu,
podići zdravstveni, kulturni, obrazovni nivo seoskog stanovništva, smanjiti
zavisnost od vlasništva nad zemlјom i omogućiti zapošlјavanje u drugim
sektorima, povećati izvore dohotka iz nepolјoprivrednih aktivnosti, sitna
gazdinstva organizovati u zemlјoradničke zadruge. Na osnovu svega ovog
određeno je i pet principa ruralnog razvoja: prepoznavanje mogućnosti razvoja
svake sredine, utvrđivanje odgovornosti za promene u prošlosti i budućnosti,
vođenje konzistentne politike redukcije siromaštva, ubrzavanje procesa
decentralizacije vlasti i jačanje uloge i odgovornosti lokalne samouprave,
izgrađivanje produktivnog sektora u ruralnom razvoju koji će doprinositi
maksimalizaciji rasta i redukciji siromaštva. Na taj način će doći do bolјe
valorizacije ruralnih resursa, njihovog doprinosa povećanju bogatstva i
blagostanja, posebno ruralnih stanovnika i društva u celini.
Na osnovu svega dolazi se do zaklјučka da se srpsko selo nalazi na raskršću
između nestanka i opstanka. Proces devastiranja ruralnih područja veoma je
intenzivan. Manifestuje se u raznim formama. Da bi se zaustavili negativni
trendovi koji utiču na srpsko selo potrebna je nova i ofanzivna politika ruralnog
razvoja. Dakle, potrebna je nova socijalna i agrarna reforma. Jer, sela nisu samo
proizvodni regioni, već i mesta za život, boravak, odmor i rekreaciju. Evropska
iskustva treba da nam budu pouka u politici ruralnog razvoja, koja mora biti
prilagođena lokalnim resursima i inicijativama. Ako se nešto ne učini, preti
opasnost da Srbija bude agrarna zemlјa, ali bez sela i selјaka.

194 SRBIJA DANAS
REINDUSTRIJALIZACIJA AGRARA SRBIJE
Republici Srbiji za njenih 631.000 polјoprivrednih gazdinstava potrebna je
nova i sprovodlјiva agrarna politika. Ta nova politika, akcioni plan ili strategija,
svejedno je kako će se zvati, važno je da donese rezultate. Politika mora biti
realna i ostvariva. Kada se donese, pored nove vlade, očekuje se da će je usvojiti
i Skupština Srbije. Tako će ona biti dugotrajna, i obavezivati sve buduće vlade i
ministre. Prethodnih ministara je, od demokratskih promena 2000. do izbora
2016, bilo čak trinaest. Čak i da su imali najbolјe programe i uslove i da su bili
najgenijalniji, za godinu i koji mesec ne bi mogli ništa konkretno da urade, niti
da premaše postignuto.
Republika Srbija je zemlјa sa 5,1 miliona hektara polјoprivrednih površina
(koristi se 3,35 miliona hektara), počiva na agraru i potrebna joj je nova
reindustrijalizacija i u ovoj oblasti. Dakle, agrarna strategija koju je donela
Vlada Srbije 21. jula 2014. godine nije dala očekivane rezultate. Jer, 2015, u prvoj
godini sprovođenja Strategije razvoja polјoprivrede i ruralnog razvoja Srbije do
2024. godine, umesto planiranog rasta od 6,1, odnosno 9,19 odsto, u praksi smo
imali fizički pad proizvodnje od osam odsto (podaci RZS-a). Pored svega, u
Srbiji postoji i zakon po kome bi agrarni budžet trebalo da iznosi pet odsto. On
je proteklih godina u praksi jedva prelazio dva odsto. Inače, prvi agrarni budžet
u Srbiji donet je 1996. godine, u vreme kada je ministar polјoprivrede bio Ivko
Đonović, i iznosio je čak šest odsto od ukupnog budžeta. Ostvario se i u praksi.
To je bilo tada i nikada više.
Gubitak zemlјe
Iako su nam u svesti još uvek navedene brojke RZS-a o agrarnim površinama u
Srbiji, u zabludi smo da pod polјoprivrednim površinama u Srbiji imamo oko
5,1 miliona hektara i da obradive površine čine 4,2 miliona hektara. Navodno,
po glavi stanovnika Srbije dolazi prosečno po 0,56 hektara, što je znatno više
nego u Holandiji, Nemačkoj, i što je naše bogatstvo. Realno, mi te površine
više nemamo. Što zbog gradnje puteva, što zbog bespravne gradnje, podizanja
različitih objekata na najbolјim obradivim površinama, svake godine nam
se fond obradivih površina smanjuje. Nema preciznih podataka koliko je
to, no pretpostavka je da se na ovaj način godišnje u Srbiji gubi oko 25.000
hektara. Sa druge strane, neobrađeno ostaje oko 600.000 hektara, što sebi ne
dozvolјavaju ni mnogo razvijenije zemlјe. Analiza Ekonomskog instituta
pokazuje da je nepreduzimanjem adekvatnih mera u agraru za poslednjih pet
godina izgublјeno 25 milijardi evra. Rezultat loše agrarne politike u Srbiji je
da su cene prehrambenih proizvoda na policama više nego u regionu, dok su
cene primarnih polјoprivrednih proizvoda niže. Srbija ima i najniže zarade u
regionu, dakle ona je i najsiromašnija zemlјa.
Propast nerealnih želјa
Ostvareni rezultati u sprovođenju postojeće Strategije pokazali su da je to bio
plan nerealnih želјa (200 eksperata-kreatora sastavili su dokument od 145
strana, koliko ima Strategija razvoja polјoprivrede do 2024). Pokazala se tačnom
recenzija Strategije, koju je radio dr Kovilјko Lovre, profesor Ekonomskog
fakulteta u Subotici. On je, između ostalog, napisao: „Autori Strategije koristili
su netačne podatke, pa je otuda i projekcija i vizija razvoja polјoprivrede bila
potpuno nelogična i besmislena. Izvedene projekcije u strategiji pokazale su da
će se polјoprivreda razvijati sasvim suprotno od razvojnih zakonitosti. Ono što
su autori Strategije projektovali još nijedna država nije uspela da ostvari. Štaviše,
bilo bi porazno za našu privredu da smo je i mi ostvarili“.
U prvoj godini sprovođenja strategije, agrarna proizvodnja u fizičkom obimu u
2015. bila je manja za osam odsto od ostvarene u 2014. godini. Manja je od one
u kojoj su poplave odnele dobar deo proizvodnje. Strategija o razvoju agrara do
2024. godine planirala je da rast proizvodnje bude 6,1, odnosno 9,19 odsto. To
je bilo nerealno, netačno i neostvarivo. To je i njena primena u praksi pokazala.
Dakle, kreatori su po želјi političara kreirali nerealan rast, koji je ostao samo
neostvarena, promašena želјa.
Vrednost realizovane polјoprivrede 2014. 2015.
Bruto vrednost
polјoprivredne proizvodnje 5.001 5.751
Vrednost bilјne proizvodnje 3.346 2.979
Ratarstvo i povrtarstvo 2.877 2.494
Žita 1.830 1.527
Industrijsko bilјe 494 420
Povrće 392 392
Krmno bilјe 161 155
Voćarstvo 410 405
Vinogradarstvo 59 80
Stočarstvo 1.655 1.655
Vrednost ječma, ovsa,
50 odsto kukuruza, krmnog bilјa… 670 544
Neto vrednost
polјoprivredne proizvodnje 4.331 4.090
* U milionima dolara
Tabela 8: Vrednost realizovane poljoprivrede za 2014. i 2015. god. (Izvor: RZS)

196 SRBIJA DANAS
Šta nam je činiti
Za postizanje cilјeva, pravaca i mera u novom budućem strateškom dokumentu,
i njihovo prilagođavanje ambijentu, okruženju i najnovijim rezultatima popisa
u polјoprivredi Srbije, odmah se mora krenuti ka startnoj osnovi za izradu
akcionih programa. Vlada iz 2016. godine uspostavila je i novu agrarnu
politiku Srbije. Ali, nije donela novu strategiju, ili neki novi dokument do kraja
2016. godine. Novu politiku je donela zbog toga što dosadašnja ne samo da
nije dala rezultate već je generisala brojne probleme naše polјoprivrede. Po
Strategiji koju je usvojila Vlada Srbije, ali nije upućena u Skupštinu Srbije, vizija
razvoja polјoprivrede potpuno je nelogična i besmislena. Izvedene projekcije su
pokazale da je polјoprivreda trebalo da se razvija sasvim suprotno od razvojnih
zakonitosti. Prilikom kreiranja i donošenja te promašene strategije ukazivano je
na njene nedostatke ali upozorenja nisu prihvaćena, jer su dolazila od eksperata
koji su bili van vladajuće partije.
Dakle, došla je nova vlada, i novi resorni ministar, i sada je potrebno izgraditi
novu agrarnu politiku, identifikovati sve ograničavajuće faktore – a njih je
mnogo, od nepovolјnog ekonomskog položaja pa do problema neuređenog
tržišta i neodgovarajuće uloge države, kao i nedovolјnog udruživanja
polјoprivrednika. Problem je i u spolјnotrgovinskoj razmeni srpskog agrara
jer u strukturi izvoza dominiraju primarni polјoprivredni proizvodi, a ne
prerađeni, s većom dodatnom vrednošću. Izvozi se sirovina za proizvodnju
hrane u vrednosti od 2,8, a uvozi za milijardu i po dolara. To je veoma malo ako
se uporedimo, recimo, sa Holandijom, koja izvozi čak za 70 milijardi dolara. Niz
je i drugih problema koji se akumuliraju već decenijama i ozbilјna su kočnica
razvoja polјoprivrede. Sad je prilika da se koncipira nova agrarna politika, za
spas polјoprivrede, sela i Srbije. Jer, u Srbiji ima 4.709 naselјa (čitaj: sela), a
1.034 tih naselja imaju manje od 100 stanovnika. Sa nestajanjem sela, nestaje
i Srbija. Novu agrarnu politiku treba kreirati na osnovu naših specifičnosti, ali
i uvažavajući principe agrarne politike Evropske unije. To znači da se moramo
osloniti na zajedničku polјoprivrednu politiku Evropske unije, ali se moraju
formirati i nove institucije za sprovođenje realne politike.
U prvom redu treba osposobiti agencije, kooperative ili zadruge, svejedno kako
će se zvati, ali preko kojih će se realizovati pretpristupni fondovi namenjeni
našoj zemlјi (da ne ostanu samo želјa, kao IPARD), i uvesti moderne metode
vođenja realnih statističkih podataka, poput knjigovodstva na gazdinstvima, da
bi se mogla planirati i pratiti proizvodnja. Prioritet mora imati donošenje nove,
realne, strategije razvoja, prvo na nivou vlade, a potom i u Skupštini Srbije.
Poseban akcenat trebalo bi staviti na koncept reindustrijalizacije, bez kojeg
privreda Srbije ne može ići napred. Ukoliko takvu strategiju usvoji skupština,
odluka će onda obavezivati na sprovođenje sve buduće vlade i ministre.

Potencijali
Republika Srbija danas raspolaže sa 5.097.000 hektara polјoprivredne površine
ili 0,59 hektara po stanovniku. Od toga, 4.224.000 hektara su obradive površine
ili 0,47 hektara po stanovniku. U okviru polјoprivrednih gazdinstava, prema
popisu polјoprivrede iz 2012. godine, obrađuje se 3.355.859 hektara zemlјišta.
To znači da značajan deo poseda od oko 660.000 hektara ostaje neobrađen. To
su uglavnom pogranična područja i regioni u kojima se nalaze sela koja nestaju.
U Srbiji se uzgaja 908.990 goveda, 3,4 miliona svinja, 1,783 miliona ovaca,
235.576 koza, 26,6 miliona živine i zvanično, postoji 673.651 pčelinje društvo.
Popisom je utvrđeno da gazdinstva u Srbiji poseduju 408.734 traktora i oko
25.000 kombajna. Sva ta mehanizacija u proseku je stara više od dve decenije.
Vodni režim je takođe povolјan, ali nedovolјno iskorišćen. Kada je svojevremeno
građen kanal Dunav–Tisa–Dunav, cilј je bio da se navodnjava 500.000 hektara
i da se odvode suvišne vode sa milion hektara. Želјeno navodnjavanje nikada
nije ostvareno, dok su se do 2006. godine odvodile suvišne vode. Sad ni to nije
moguće jer se u ovim kanalima nalazi oko 13 miliona kubika mulјa, pa sve
češće imamo poplave i u Vojvodini. Rečni tokovi takođe se veoma malo koriste
za navodnjavanje. Od ukupno obradivih površina, navodnjava se 1,2–3 odsto
njiva odnosno samo 40.000 do 100.000 hektara, što je neuporedivo manje nego
drugde u svetu.
U okviru tog koncepta, agroindustrija treba da bude nosilac akcije i predstavlјa
veliku šansu, jer bi se kroz njen razvoj i Srbija razvijala. To znači da nova
strategija mora sadržati multifunkcionalni prilaz, koji uklјučuje i oporavak
stočarstva, i organsku proizvodnju i agro-etno turizam. To su i odlike savremene
polјoprivrede, kojoj i Srbija teži. Ali, pre svega, moramo obaviti i tranziciju, a
najvažnija je tranzicija u našim glavama. Mnoge stvari kojima smo opterećeni
treba da izbacimo iz dosadašnjeg sistema i modela. To znači da treba razvijati
uspešan porodični biznis na polјoprivrednim gazdinstvima. To pruža šansu da
se proizvodi što više zdravstveno bezbedne hrane, koju traži svetsko tržište. Tako
je i Privredna komora Srbije 2007. godine predlagala da se cela Srbija proglasi za
region bez GMO, ali Vlada to nije prihvatila. Cilј je bio da se ta hrana, pre svega,
prodaje u EU, ali i u bivšem nesvrstanom svetu, gde se godišnje obrne vrednost
talve i slične hrane u vrednosti od 650 milijardi dolara. Po tome programu,
Srbija je trebalo već 2020. godine da ostvari izvoz hrane u vrednosti od 10, a na
kraju 2030. za 30 milijardi dolara. Za sada, to su samo želјe na papiru.
Snovi o novcu
Da bi se stvorila ostvarlјiva i realna agrarna politika, bivši ministar srpske
polјoprivrede, dr Velјko Simin, ističe da je polјoprivreda u prvoj deceniji ovog
veka imala skroman rast od samo 0,6 odsto. Tekući pregovori sa EU zahtevaju
da se polјoprivreda i prehrambena industrija što povolјnije pozicioniraju pre
198 SRBIJA DANAS
ulaska u EU. Zato u tom periodu treba započeti realizaciju strateških projekata
za Srbiju, a to je povećanje proizvodnje mesa, voća i povrća i drugog za tržišta
Azije, Bliskog istoka, Rusije i EU. Na tom putu moramo učiti i od drugih. Primer
je Rumunija kojoj ne smeta članstvo u EU da realizuje strateško partnerstvo sa
Kinom, na 700.000 hektara sopstvene zemlјe u oblasti agrarne proizvodnje i
naučnim istraživanjima u oblasti biotehnologije. Slične projekte kod njih imaju
i SAD, a primera radi, u ogromni potencijal Ukrajine uklјučene su investicije
iz Kine. Ovi slučajevi ukazuju na činjenicu da nedovolјno razvijene zemlјe ne
mogu bez strateškog partnerstva da privuku neophodan kapital za razvoj, uz
istovremeno rešena pitanja masovnog izvoza roba na najveća svetska tržišta
hrane.
Cilј svake vlade u Srbiji bio je da obezbedi strane investicije od bar tri milijarde
dolara godišnje. To se nikada nije dogodilo. Od demokratskih promena 2000,
urađeno je više nacrta zakona o restituciji, ali poslednji je usvojen 2011. godine.
U donošenju zakona, koji je obećavan i čekan šest decenija, konsultovane su i
evropske institucije. Naime, povraćaj oduzete imovine bivšim vlasnicima važan
je korak na putu evropskih integracija, jer povećava pravnu sigurnost za strane
investitore, o kojima Srbija još uvek sanja.
Obećanja su bila da se stranim investitorima nude najbolјi uslovi za ulaganje
kapitala u regionu, što najčešće nije bilo tačno. U neispunjavanju ovih obećanja
u predizbornim kampanjama nalaze se i uzroci neispunjavanja mnogih
drugih obećanja vlasti, od demokratskih promena 2000. godine do danas. Od
demokratskih promena pa sve do kraja 2016. godine narod živi u obećanjima
da će dočekati bolјe sutra. Ali ono je na dugačkom štapu.
Strana direktna ulaganja u Srbiju:
2005. 1,162 milijardi evra
2010. 830 miliona evra
2017. 2,0 milijardi dolara (očekuje se)
Tabela 9: Strana direktna ulaganja u Srbiju

U doba savremene globalne ekonomske krize, direktne investicije smatraju
se faktorom privrednog rasta i predstavlјaju oblik stranih tokova kapitala za
koje se zemlјe otvoreno nadmeću. Motiv investitora za dolazak na jedno tržište
nisu samo poreski podsticaji i pojedinačne mere država, preduzete u pravcu
privlačenja investitora, već je od značaja mnogo širi aspekt transparentnih,
predvidivih i stabilnih uslova poslovanja. Osim toga, pozitivna iskustva
investitora u prethodnom periodu mogu predstavlјati stimulativni faktor za
nova ulaganja. Potencijal za nove investicije u Srbiji postoji, posebno u oblasti
obnovlјive energije, razvoja informacionih tehnologija, unapređenja zaštite
životne sredine i polјoprivrede. Očekivanja svih dosadašnjih vlasti u Srbiji
bila su i da će se dolaskom stranih investicija pokrenuti privreda, stvoriti nova
vrednost i kapital za vraćanje svih vrsta dugova. Među njima su i obaveze iz
restitucije. Ali, ta se očekivanja do sada nisu ostvarila, jer, novca je sve manje i
u tome se vide uzroci rasta obaveza, sporog odvijanja restitucije... Polјoprivreda
predstavlјa neatraktivnu delatnost za strane direktne investicije (u strukturi
ukupnih SDI u Srbiji, polјoprivreda dobija svega 0,7 do 1,6 odsto).
Skromne ekonomske mogućnosti Srbije (agrarni budžet je pet odsto zakonski,
ali se dobija tek dva odsto novca), i razni skromni oblici podsticaja i finansiranja
iz EU, ne mogu nadoknaditi zaostajanje Srbije u oblasti polјoprivrede i
prehrambene industrije. Bilo bi dobro da se 300.000 hektara državnog zemlјišta
i 400.000 hektara pašnjaka prodaju za oko tri milijarde dolara. Ako se u taj
kapital uklјuče i strateški projekti u proizvodnji mesa na rok od 49 godina,
to će predstavlјati snažan faktor motivacije stranih ulagača i same Republike
Srbije čiji bi farmeri bili uklјučeni u ove projekte. Sadašnji način korišćenja
državnog polјoprivrednog zemlјišta (priča se o 680 i 830.000 hektara) pretežno
je orijentisan na ekstenzivno korišćenje, a to je proizvodnja žitarica. To je
najvredniji kapital kojim raspolaže Srbija, pa bi trebalo da bude upotreblјen za
pokretanje snažnog ekonomskog razvoja u kojem se favorizuje opšti interes,
a istovremeno stvara proces ravnomernog razvoja države. Dakle, u procesu
primene zakona o restituciji, važno je da Republika Srbija primeni praksu
Slovačke, Češke, Polјske, Nemačke... Takođe je neprihvatlјivo da se državno
polјoprivredno zemlјište koristi kao sredstvo za supstituciju po zahtevima za
restituciju druge imovine.
Očekivanja...
U Republici Srbiji 2016. godine proizvedeno je oko 440.000 tona svih vrsta
mesa. Pre dve i po decenije proizvodilo se oko 650.000 tona i godišnje po
stanovniku trošilo 65 kilograma. Stočarstvo u bruto domaćem proizvodu agrara
učestvuje sa 33 odsto, a u razvijenom svetu, kome Srbija teži, sa više od 60 odsto.
Danas se potrošnja svih vrsta mesa u Srbiji kreće do 38 kilograma godišnje. U
strukturi izvoza polјoprivrede meso učestvuje samo sa 2,7 odsto. To ukazuje na
zaostajanje u razvoju polјoprivrede i prehrambene industrije.
200 SRBIJA DANAS
Sa cilјem da se prevaziđe postojeće stanje, potrebno je proceniti mogućnosti
strateškog ulaganja u izgradnju pet klanica za proizvodnju ukupno pet miliona
svinja godišnje. Za unapređenje izvoza goveđeg mesa i korišćenje preko 1,4
miliona hektara pašnjaka i livada u Srbiji potrebno je još izgraditi klanice
za goveda, kapaciteta 200.000 grla junadi. Takođe je potrebno projektovati
mogućnost proizvodnje 200.000 tona živinskog mesa godišnje, u četiri klanice
kapaciteta od 50.000 tona godišnje. Realizacijom ovih projekata ostvario
bi se novi obim proizvodnje svih vrsta mesa – oko 640.000 tona godišnje.
Nova vrednost proizvodnje ovog mesa iznosila bi oko tri i po milijarde evra.
Partnerske investicije u proizvodnji svinjskog i živinskog mesa trebalo bi inicirati
sa Republikom Kinom, Rusijom i Evropskom unijom. Proizvodnju goveđeg
i živinskog mesa treba organizovati sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima i
Evropskom unijom. U Srbiji nam je katastrofalno stanje u stočarstvu, nestaju
nam sela, ostaju prazne kuće, prazne staje. Čak i oni koji su do sada tovili i gajili
stoku, značajno su smanjili tu delatnost i ostavili je samo za lične potrebe. Inače,
mi se hvalimo izvozom hrane (čitaj: sirovina) u vrednosti od 2,8 milijardi dolara
godišnje i suficitom sa 1,3 milijarde dolara. Pa kada nam mladi ne bi odlazili u
svet (njih 30.000 godišnje) i kada bismo povećali natalitet odnosno izjednačili
natalitet i mortalitet, ne bismo imali dovolјno hrane da prehranimo narod u
Srbiji. Da i ne govorimo o izvozu! Srbija bi od izvoznika hrane postala njen
uvoznik. Uostalom, to nam predviđa i Svetska organizacija za hranu – FAO:
ukoliko nastavimo ekstenzivnu proizvodnju, Srbija će od izvoznika postati
uvoznik hrane. Sad već dobrim delom to i jesmo... Primera radi, jedna Holandija
je slične veličine kao Vojvodina, ali izvozi hrane za 70 milijardi dolara godišnje.
Dakle, vrednost njenog godišnjeg izvoza je kao dva društvena proizvoda Srbije.
Stočarstvo u Srbiji103)
Broj grla 1989. 1996. 1997. 2014. 2015.

Goveda 2.026.000 1.737.324 1.720.866 920.068 915.641
Svinje 4.374.000 4.399.891 4.209.216 3.235.658 3.284.378
Ovce 2.575.000 2.184.389 2.109.327 1.748.110 1.789.144
Koze 275.112 238.200 218.603 202.828
1991
Živina 25.441.662 24.950.693 17.167.364 17.449.938
29.270.000
Konji 76.867 74.123 15.606 15.222
Broj
175.066
košnica 800.000
Tabela 10: Stočarstvo u Srbiji

(Izvor podataka – analiza urađena na osnovu podataka RZS-a)
103) Izvor podataka: Statistički godišnjak RS za pojedine godine (Beograd: RZS).

Orijentacioni bilans goveda104)
Kategorija/godina 2012. 2013. 2014. 2015.
Ulaz
Broj grla na
938.345 920.762 913.144 920.068
početku godine
Priplod 434.573 374.088 381.000 364.000
Uvoz 4.674 189 737 1.629
Ukupne
raspoložive 1.377.592 1.295.039 1.294.881 1.285.697
količine
Izlaz
Izvoz 55.955 44.079 40.788 53.794
Klanje 387.409 318.367 320.000 302.000
Gubitak 13.466 19.449 14.025 14.262
Broj grla na kraju
920.762 913.144 920 068 915.641
godine
Tabela 11: Bilans goveda (Izvor podataka – analiza urađena

na osnovu podataka RZS-a i Uprave carina)
Orijentacioni bilans goveđeg mesa

Ulaz
Ukupna proizvodnja
goveđeg mesa 81.705 69.530 77.000
73.000
(u tonama)
Uvoz (u tonama) 109 244,3 731,8 1.375
Ukupne raspoložive
81.814 69.774,3 73.731,8 78.375
količine
Izlaz
Izvoz (u tonama) 1.549 1.470 1.700 1.351
Ukupna domaća
80.265 68.304,3 72.031,8 77.024
potrošnja (u tonama)
Ukupna potrošnja/
81.814 69.774,3 73.731,8 78.375
tražnja (u tonama)
Tabela 12: Orijentacioni bilans goveđeg mesa

(Izvor podataka: analiza urađena na osnovu podataka RZS-a i Uprave carina)
104) Ukupno zaklanih goveda na teritoriji Republike Srbije (neto masa), uvoz živih
goveda i izvoz živih goveda.
202 SRBIJA DANAS
Prosečna bruto masa Prosečna neto masa
Zaklano goveda u
goveda zaklanih u goveda zaklanih u
klanicama, u hilјadama
klanicama, u kg klanicama, u kg
2014. 151,0 468,0 244,0
2015. 161.803 473,0 247,0
Tabela 13: Izvor podataka – analiza urađena

na osnovu podataka RZS-a
Sektor svinjarstva
Prosečna bruto masa

Zaklano svinja u Prosečna neto masa svinja
svinja zaklanih u
klanicama, u hilјadama zaklanih u klanicama, u kg
klanicama, u kg
2014. 2.031,0 97,0 74,0
2015. 2.218,0 98,0 75,0
Tabela 14: Izvor podataka – analiza urađena na osnovu podataka RZS-a
Orijentacioni bilans svinja

Ulaz
Broj grla na početku godine 3.287.000 3.138.000 3.144.000 3.236.000
Priplod 5.805.000 5.822.000 5.668.000 5.791.000
Uvoz 55.000 118.000 330.000 234.541
Ukupne raspoložive količine 9.147.000 9.079.000 9.142.000 9.261.541
Izlaz
Izvoz 32.000 31.000 26.000 28.906
Klanje 5.453.000 5.684.000 5.657.000 5.654.000
Gubitak 524.000 219.000 223.000 294.257
Broj grla na kraju godine 3.138.000 3.144.000 3.236.000 3.284.378
Tabela 15: Izvor podataka – analiza urađena na

osnovu podataka RZS-a i Uprave carina

Orijentacioni bilans svinjskog mesa105)

Ulaz
Ukupna domaća proizvodnja
252.000 249.000 258.000 278.000
svinjskog mesa (u tonama)
Uvoz (u tonama) 9.186 10.557 18.780 20.137
Ukupne raspoložive količine 261.186 259.557 276.780 298.137
Izlaz
Izvoz (u tonama) 2.431 709 16.094 12.063
Ukupna domaća potrošnja
258.755 258.848 260.686 286.074
(u tonama)
Ukupna potrošnja (u
261.186 259.557 276.780 298.137
tonama)
Tabela 16: Izvor podataka – analiza urađena

na osnovu podataka RZS-a i Uprave carina
Sektor ovčarstva106)
Broj grla 1989. 1996. 1997. 2014. 2015.

Ovce 2.575.000 2.184.389 2.109.327 1.748.110 1.789.144
Ovce i
1.592.430 1.575.758 1.646.000
priplod
Tabela 17: Izvor podataka – analiza urađena na osnovu podataka RZS-a

Živinarstvo
Ukupan broj živine (u 000)
Godina Živina Indeks

2014. 17.167 96
2015. 17.450 101,6
Tabela 18: Izvor podataka – RZS
105) Ukupno zaklanih grla svinja na teritoriji Republike Srbije (neto masa), uvoz i
izvoz živih svinja, Izvor podataka: analiza urađena na osnovu podataka RZS-a i
Uprave carina.
106) Izvor podataka: Statistički godišnjak RS za pojedine godine (Beograd: RZS).

204 SRBIJA DANAS
Preporuka EU
U Srbiji je uništen stočni fond pa nema ni stoke ni mesa za izvoz. Primera radi,
EU (koja godišnje uvozi 700.000 tona junećeg mesa) preporučila je Srbiji da tovi
junad jer ona može u narednih pola veka od nje godišnje da kupuje po 50.000
tona „bebi bifa“. Evropski ministar polјoprivrede tada je jasno rekao: udružite
se u proizvodnji, ukoliko to ne uradite ne samo da ćete propasti već ćete nestati.
Napunite staje govedima i garantujem vam otkup dogovorenih količina u
narednih pola veka. Da nismo ovim rečima posvetili pažnju, najbolјe svedoči
podatak iz 2015: iz Srbije je izvezeno samo 315 tona „bebi bifa“, što je 100 puta
manje nego pre dve i po decenije. Inače, od 1996. godine Srbija ima dozvolu
od EU za godišnji izvoz 8.875 tona „bebi bifa“. Ali, nikada se toj brojki nismo
primakli. Jer, nemamo ni stoke ni mesa. Sprovođenje nove, buduće agrarne
politike znači: prvo napuniti prazne staje u Srbiji. Jer, pored već praznih staja,
u većini od 350.000 registrovanih gazdinstava (gde postoji samo 15.000–20.000
junadi) one su prazne, kao i u 200.000 praznih kuća u Srbiji. Prazne staje neće
moći odjednom da se napune. Ali bolјom i stimulativnom agrarnom politikom,
povratkom poverenja i radom iz godine u godinu – moći će. Primera radi,
pre dve i po decenije iz SFRJ se izvozilo 50.000 tona, a od toga samo iz Srbije
godišnje se izvozilo više od 30.000 tona „bebi bifa“.
Inače, bruto vrednost agrarne proizvodnje u Srbiji u 2014. godini bila je pet, a u
2015. godini samo 4,75 milijarde dolara. Naš cilј mora biti: prvo, da dostignemo
nivo iz devedesetih godina prošlog veka, pa onda da idemo u povećanje. Dakle,
budućnost Srbije nalazi se u povratku u prošlost. Jer, to bi bio naš najveći rast
proizvodnje i budućnost koja obećava. Ovakav simboličan izvoz mesa iz Srbije
nanosi veliku štetu nacionalnoj ekonomiji i razvoju, a doprinosi pražnjenju
srpskih sela. Da gubimo korak sa svetom pokazuje i činjenica da je regionalni
razvojni centar Kine, planiran za Srbiju, neočekivano lociran u Zagrebu.
U Srbiji se retko gaje mlečne rase ovaca. Na regionu Republike Srbije – sever
(beogradski region i regiona Vojvodine) u 2014. bilo je svega 7.000 muznih
ovaca, dok je na regionu Republike Srbije – jug (region Šumadije i Zapadne
Srbije i Južne i Istočne Srbije) bilo ukupno 148.000 muznih ovaca. Ukupno
je pomuženo 19 miliona litara ovčijeg mleka u 2014, a nešto manje i u 2015.
godini. Mlečnost ovaca u laktacionom periodu kreće se od oko 50–90 litara, što
pokazuje da se ovčarstvo zasniva na linijama za proizvodnju mesa. Najveći deo
ukupnog godišnjeg obroka ovaca je paša (a nju koristi 24,3 odsto ovaca).
Prema rezultatima popisa polјoprivrede iz 2012, broj članova i stalno zaposlenih
na polјoprivrednim gazdinstvima u Srbiji je 1,44 miliona. Od toga, na imanjima
pravnih lica zaposleno je 26.000 građana. To znači da realno ne postoji nijedna
privredna delatnost u Srbiji koja tako masovno radno angažuje stanovništvo,
a da pritom državu minimalno košta. Dakle, predložena strateška ulaganja
značajno bi uticala na predloženu makroekonomsku stabilnost, otvaranje novih
radnih mesta, ali i na prosperitet života na selu i povećanje životnog standarda
i nataliteta. „Brigu o razvoju“ sela u Srbiji vodi više od 30 različitih institucija.
Rezultati te „brige“ su katastrofalni jer četvrtina sela u Srbiji nestaje. Bez seoskog
stanovništva nije moguće povećati ni broj stanovnika. Ovim projektima moguće
je otkloniti posledice demografskih deformacija koje su uslovlјene propadanjem
i nestajanjem sela. Nјihovim nestajanjem, nestaje i Srbija. A tamo gde nema
naroda, neće biti ni države.
Rezultati popisa stanovništva Srbije

Donosimo kraći izvod:
• 2.487,886 domaćinstava;
• 7.163.034 stanovnika;
• Van gradskih sredina živi 2.914.990 stanovnika (40,5 odsto);
U Srbiji svake godine umre više ljudi nego što ih se rodi (oko 40.000); u
Vojvodini –12.000.
Sumorno stanje u naselјima (selima):

• Od 4.709 naselјa, odnosno sela, 1.200 u fazi je nestajanja;
• U Srbiji ima oko 631.000 gazdinstava (stočarstvom se bavi njih 330.000);
• Republika Srbija raspolaže sa 5.097.000 hektara polјoprivredne površine ili
0,59 hektara po stanovniku. Od toga, 4.224.000 hektara su obradive površine
ili 0,47 hektara po stanovniku. U okviru polјoprivrednih gazdinstava, prema
popisu polјoprivrede iz 2012. godine, obrađuje se, odnosno u upotrebi
je 3.355.859 hektara zemlјišta. To znači da značajan deo poseda, od oko
820.000 hektara, ostaje neobrađen.
• U Srbiji se uzgaja 908.990 goveda, 3,4 miliona svinja, 1,783 miliona ovaca,
235.576 koza, 26,6 miliona živine i postoji 673.651 pčelinje društvo. Popisom
je utvrđeno da gazdinstva u Srbiji poseduju 408.734 traktora i oko 25.000
kombajna. Sva ta mehanizacija u proseku je stara oko dve i po decenije.
• U 1.034 naselјa je manje od 100 žitelјa;
• U 550 ima manje od 50 stanovnika;
• U Srbiji je danas oko 50 praznih naselјa, dok 85 njih ima manje od deset
stanovnika;
• U 86 odsto naselјa opada broj stanovnika;
• U Srbiji čak 73 odsto sela nema dom kulture ni biblioteku;

206 SRBIJA DANAS
• U naselјima se nalazi 50.000 praznih kuća, a na još 150.000 piše da trenutno
niko u njima ne živi;
• Poštu nema 2.000 sela;
• Čak 500 sela nema asfaltni put ni vezu sa svetom;
• U 400 sela u Srbiji nema ni prodavnice. Žitelјi moraju na put da kupe hranu;
• U 2.760 sela nema vrtića;
• U 230 sela nema osnovne škole;
• Čak 173 osnovne škole u 2015. godini imale su po jednog đaka;
• Srpsko selo karakteriše i nešto starije stanovništvo (43,6 godina) nego što je
ono u gradu (41,3);
• U dve trećine naselјa nema ambulante;
• Danas u Srbiji ima više od 200 naselјa – sela, bez ijednog stanovnika mlađeg
od 20 godina, a više od polovine stanovništva u zemlјi živi na selu;
• Prosečna veličina poseda iznosi četiri i po hektara, a učešće stočarstva u
ukupnoj agrarnoj proizvodnji je oko 31 odsto (u svetu je to više od 60 odsto)
čemu teži Srbija;
• Vodni režim je takođe povolјan, ali nedovolјno iskorišćen. Kanal Dunav–
Tisa–Dunav (sa 960 kilometara kanalske mreže) najveći je i jedinstven
hidrosistem u svetu. Veoma malo se koristi;
• Od ukupno obradivih površina, navodnjava se do tri odsto ili blizu 100.000
hektara. Istovremeno, u svetu se navodnjava 17 odsto površina;
• Poslednjih godina i poplave ugrožavaju naselјa, odnosno sela. Što se tiče
agrara, osigurava se samo osam odsto površina i imanja;
• Penzioni fond uplaćuje 155.720 polјoprivrednika (u Srbiji 114.564,
Vojvodini 41.137, i u Kosovskoj Mitrovici njih 19). Na početku 2000. godine
u fond je novac uplaćivalo njih 500.000;
• Prosečna penzija je 10.600 dinara (manje od 100 evra). Svega 68
zemlјoradnika u Srbiji primalo je mesečno 62.380 dinara (pre umanjenja);
• U selu nema ko da radi, a u gradovima nema šta da se radi;
• Od 1950. do 2000. godine iz sela u gradove je prešlo osam miliona stanovnika
(podaci za SFRJ);
• U razvijenim zemlјama za takav proces trebalo je 90–120 godina;
• Postavlјa se pitanje šta nas očekuje u budućnosti? Na osnovu agroekonomskih
i ruralno-socioloških istraživanja i predviđanja međunarodnih institucija,
evropsku polјoprivredu u narednom periodu očekuju: promene u veličini
i broju farmi, zemlјišne reforme bazirane na ukrupnjavanju poseda i
pobolјšanju kvaliteta zemlјišta, veće korišćenje biološke, informatičke i
komunikacione tehnologije, povećanje multifunkcionalnosti, ravnomerniji
regionalni razvoj i redistribucija novca, podizanje kontrole kvaliteta i
standarda prehrambene bezbednosti, itd.
Polјoprivredno zemlјište predstavlјa osnovni uslov za uspešno obavlјanje agrarne
proizvodnje. Relativno povolјan odnos između polјoprivrednih i obradivih
površina, prema broju stanovnika, uz povolјne klimatske i druge prirodne uslove
za polјoprivrednu proizvodnju, osnov su za uspešno organizovanje i realizaciju
planiranog razvoja polјoprivredne proizvodnje do 2026. godine. Relativno čista
zemlјišta, koja nisu zagađena hemijskim sredstvima, raspoloživa radna snaga,
stručni kadrovi i dostignuća u oblasti genetike i selekcije, uz povećanje domaće
potrošnje i povećanje izvoza, osnov su uspešne organizacije polјoprivredne
proizvodnje. Raspoložive polјoprivredne i obradive površine, posebno oranične,
mogu se racionalno koristiti povećanjem stočarske proizvodnje i izmenom
proizvodne strukture u bilјnoj proizvodnji u pravcu veće zastuplјenosti industrijskog
bilјa, kvalitetne kabaste stočne hrane, voća i povrća.
Siromašna agrarna zemlјa

Republika Srbija je i danas siromašna agrarna zemlјa. Jer, polјoprivreda,
veoma često, direktno donosi blizu 15 odsto bruto domaćeg proizvoda, a sa
pratećim delatnostima, pre svega, prehrambenom industrijom, ponekad to se i
udvostručuje. Izvoz sirovina iz agrara učestvuje sa 23 odsto u ukupnom izvozu
Srbije. Da smo siromašna agrarna zemlјa sa niskom produktivnošću potvrđuju
i činjenice da jedan srpski selјak proizvodi hrane za 15 lјudi, u Nemačkoj čak za
152 osobe, Francuskoj 77, Austriji 56, Sloveniji 25, a prosek u EU je između 50
i 80 stanovnika. Potrošnja hrane u Srbiji takođe je znatno ispod proseka u EU.
Pad potrošnje
U Srbiji sve manje novca ima za hranu i u padu je potrošnja svih prehrambenih
proizvoda. Ako se potrošnja namirnica u 2015. uporedi s višegodišnjim
prosekom od 2008. do 2014. godine, vidi se da nam je na trpezama manje i voća
i povrća, pa i hleba i peciva. Nije ni čudo kada se zna da svaki član domaćinstva
u Srbiji mesečno za hranu na raspolaganju ima 61 evro, dakle tek po dva evra
dnevno za tri obroka. To je na nivou siromašnih zemalјa, i Srbija je među njima.
Pad potrošnje, pre svega, odnosi se na svinjsko i juneće meso, mleko pa i hleb.
U Srbiji je godišnja potrošnja svežeg mesa po glavi stanovnika u 2015. godini
iznosila blizu 38 kilograma, od čega junećeg i goveđeg do četiri kilograma,
svinjskog do 17, jagnjećeg 0,9, živinskog 16,8 i ribe 3,9 kilograma. Sve je to
više nego skromno u poređenju s pojedinim zemlјama u EU. U Evropskoj uniji
svežeg mesa se troši oko 65,5 kilograma. Za godinu dana stanovnici tih zemalјa
208 SRBIJA DANAS
pojedu 10,7 kilograma junetine, 31,4 kilogram svinjskog mesa, a živinskog
21,6 kilograma. Potrošnja kravlјeg konzumnog mleka (bez prerađevina) od
46,2 litara po stanovniku u Srbiji značajno je manja u odnosu na onu u EU,
gde iznosi 90 litara. Recimo, Austrijanci popiju 81 litar godišnje, Nemci 74
litra, Grci 69 litara... U periodu 2008–2014. godine u proseku je svaki član
domaćinstva u Srbiji trošio četiri i po kilograma ribe, a 2015. još se poneka
izmigolјila – ostalo je 3,9 kilograma. Malo više smo trošili ulјa (u 2015. godini
12 litara, a u prethodnih sedam godina u proseku 11,4). O tome koliko su nam
trpeze siromašne kvalitetnijom, odnosno skuplјom hranom govori činjenica
da smo maslaca trošili tek 200 grama godišnje. Podaci pokazuju i to da je
2015. godine svaki član domaćinstva u Srbiji pojeo 52,4 kilograma voća, dok
je godinu ranije mogao da priušti i dalјe minimalnu količinu, ali ipak više od
toga – 53,9 kilograma. Dva kilograma voća manje kupili smo nego od 2008.
do 2014. godine, a još je veći pad potrošnje povrća – 122,9 kilograma u 2015,
spram 131,4 kilograma u prethodnih sedam godina.
Nizak životni standard stanovništva u Srbiji, koja se nalazi među siromašnim
agrarnim zemlјama, doprinosi tome da je domaće tržište ograničavajući faktor
za racionalno korišćenje značajnih agroekoloških, proizvodnih i lјudskih resursa
pa izlaz iz postojeće situacije treba dugoročno tražiti u izvoznoj orijentaciji
polјoprivrede (koja sad učestvuje sa 23 odsto u ukupnom izvozu zemlјe), kao
osnovnom uslovu povećanja ukupne efikasnosti agroindustrijske proizvodnje i
njenog bržeg uklapanja u svetsko tržište i evropske integracione procese.
Pad potrošnje hleba u Srbiji
Republika Srbija proizvodi dovolјno pšenice za potrebe svog stanovništva,
pa poslednjih godina za izvoz preostaje oko milion tona godišnje. U 2016.
godini postoji višak pšenice u celom svetu, a u Srbiji je to oko milion i po
tona. Proizvodnja pšenice je ekstenzivan posao. Setva se stabilizovala na preko
550.000 hektara, a ukupna proizvodnja na oko dva i po miliona tona godišnje.
Za zalihe i ishranu naroda u Srbiji potrebno je godišnje oko 1,6 miliona tona.
Naime, poslednjih godina opada i potrošnja hleba. Razlog je rast siromaštva,
ali postoji i tumačenje da usled manjeg obima fizičkih poslova i manje rada na
njivama, selјaci jedu i manje hleba (?) Preostali višak pšenice od oko milioan
tona izvozi se. Poslednje tri godine u Srbiji se godišnje žetva pšenice obavlјa na
više od 550.000 hektara. Prinosi se kreću od 2,6, zatim 2,3 pa u 2015. godini
2,4 miliona tona. Godine 2016. žetva je bila berićetna u celom svetu (od oko
744 miliona tona pšenice), a u Srbiji je požnjeveno blizu tri miliona tona.
Zbog bogatog roda je i cena pšenice niska. Dakle, kada je hleb u pitanju, nema
brige. Srbija ga ima dovolјno iz domaće proizvodnje pšenice. Da bismo utvrdili
kakve su aktuelne tendencije u Srbiji, analizirali smo potrošnju hleba po glavi
stanovnika u period od devet godina (2006–2014).

2014. 2013. 2012. 2011. 2010. 2009. 2008. 2007. 2006.
Potrošnja po
domaćinstvu
kg/god. 239,4 251,8 266,8 274,4 305,9 309,9 321,5 301,1 319,8
Prosečan broj
članova domaćinstva 2,86 2,88 2,88 2,89 3,00 3,00 3,04 2,95 3,15
Potrošnja hleba
i peciva po glavi
stanovnika 83,71 87,43 92,64 94,95 101,97 103,3 105,8 102,1 101,5
Tabela 19: Potrošnja hleba i peciva po stanovniku
(podaci preuzeti iz Ankete RSZ-a o potrošnji stanovništva)
Iz iznetih tabelarnih podataka može se konstatovati sledeće:

• u poslednjih devet godina (za period 2006–2014) prosečna potrošnja
hleba i peciva po glavi stanovnika u Srbiji smanjena je sa 101,5 kilograma
na 83,71 kilograma, manja je za 17,79 kilograma ili za 17,53 odsto.
Očuvanje zemlјišta i regionalizacija
Direktna veza između stočarske proizvodnje i zemlјišta, kroz korišćenje
kabaste stočne hrane i povraćaj humusa u vidu stajnjaka, preduslov su očuvanja
postojećih fizičkih, hemijskih i bioloških osobina polјoprivrednog zemlјišta. U
cilјu racionalnog korišćenja raspoloživih zemlјišnih površina i radno stvorenih
uslova za obavlјanje polјoprivredne proizvodnje, u narednom periodu
neophodno je započeti sa regionalizacijom polјoprivredne proizvodnje.
Problem državne zemlјe

Treba rešiti probleme sa državnom zemlјom koje, navodno, u Srbiji ima do
830.000 hektara. Problemi sa zemlјom zasigurno su poremetili polјoprivrednu
proizvodnju i egzistenciju vojvođanskih paora. Pitanje državnog zemlјišta
je najvažnije pitanje u Vojvodini u poslednjih 25 godina. Govorimo o 14.000
porodica i 70.000 lјudi koji su u ozbilјnom egzistencijalnom problemu. Trebalo
bi da nas čudi kako je Železara Smederevo i problem koji tamo ima 5.000 lјudi
– svakodnevna vest, a da to nije isti slučaj i sa 70.000 lјudi u Vojvodini. Državnu
zemlјu trebalo bi prodati našim selјacima, a tim novcem rešiti i probleme srpske
polјoprivrede. Od prodaje domaćim selјacima dobilo bi se oko tri milijarde
evra. To bi bila prihvatlјiva cena za srpske polјoprivrednike. Kada bi se taj novac
još namenski i utrošio, ne bi trebalo da kukamo i pričamo kako nemamo strane
direktne investicije. Jer, niko neće da dolazi tamo gde nema ni ekonomske ni
političke stabilnosti. Kako tvrditi da je imamo, kada je srpski agrar za 15,5
godina vodilo čak 13 ministara. Da je bilo stabilnosti u politici i ekonomiji,
210 SRBIJA DANAS
govorili bismo o dva ministra polјoprivrede. Sa ovim novcem, koji se nalazi u
zemlјi, rešili bismo agrarne i mnoge druge probleme. To je recept za izlazak iz
krize, po sistemu: „u se i u svoje klјuse“.
Izvoz kukuruza i uvoz svinja
Srbija se nalazi među deset svetskih izvoznika kukuruza. Zahvalјujući bogatom
rodu koji se kreće od pet do osam miliona tona godišnje, na površini od miliona
hektara, stvaraju se godišnji viškovi „žutog zlata“ od oko tri miliona tona. Za
sopstvene potrebe i ishranu smanjenog stočnog fonda Srbiji je dovolјno oko
četiri miliona tona. Sve ostalo se izvozi. Zar ne bi bilo bolјe da se napune prazne
staje i obori za svinje, pa da se gaji stoka, i posle da se izvoze mesne prerađevine?
Ovako, Srbija izvozi kukuruz a uvozi meso. Samo u 2015. godini uvezla je oko
330.000 živih svinja i 38.000 tona mesa treće, najlošije kategorije.
2012/2013. 3,533 miliona tona

2013/2014. 5,864
2014/2015. 5,4
2015/2016. 5,4
2012/2013. 3,533
2013/2014. 5,864
2014/2015. 5,4
2015/2016. 7,5
Tabela 20: Proizvodnja kukuruza
Da bi se razvijalo stočarstvo, koje već više decenija opada i na niskim je granama,

Srbiji je potrebno godišnje najmanje pet miliona tona kukuruza. „Žuto zlato“
se sad prosečno seje na 1,1 miliona hektara pa se proizvodi sedam pa i osam
miliona tona godišnje. Zbog loših vremenskih uslova poslednjih godina
proizvodnja je bila manja, pa i izvoz. Tako je u 2013. godine dobijeno tri i po
miliona tona, godinu dana kasnije 5,8 miliona tona, u 2015 – 5,4 miliona tona,
a 2016 – blizu sedam i po miliona tona kukuruza. Dobro je što postoji izvoz, ali
bi korisnije bilo da tako dobijen novac utroši ovde u zemlјi, za ishranu stoke, pa
da se izvoze proizvodi iz viših faza prerade. Tada bi i zarada bila veća. Primera
radi, ovako smo poslednjih godina izvozili kukuruz u Makedoniju, tamo su se
svinje hranile našim kukuruzom, pa smo uvozili žive tovlјenike i svinjsko meso.
Trebalo je da se dešava upravo obrnuto.
Inače, naučnim istraživanjima i unapređenjima, u Srbiji stvoreno 1.500
visokorodnih sorti i hibrida, pre svega pšenice i kukuruza. Nјihove genetske
mogućnosti kreću se od prinosa i do 20 tona po hektaru. Međutim, potencijali
se koriste tek 30 do 50 odsto. Dakle, uz povolјnu agrarnu politiku, i povratak
poverenja kod gazdinstava, i ovi prinosi mogu se povećati i obezbediti dovolјno
sirovina za povećanje stočnog fonda. Jer, stočarstvo u bruto domaćem proizvodu
agrara Srbije učestvuje samo sa 31 odsto, a cilј je da to bude više od 60 odsto.
Promena proizvodne strukture

Ako Srbija krene u ostvarenje reindustrijalizacije agrara i ukupne privrede u
ovoj delatnosti, model strukture proizvodnje u polјoprivredi i industriji, za
potrebe podmirenja sopstvenih potreba ishrane naroda i stalnog izvoza (koji
treba za desetak godina da dostigne deset milijardi dolara godišnje), doživeće
korenite promene. Sve ovo će predstavlјati i našu realnost. Ali, za to je potrebna
politička odluka i volјa u vrhu zemlјe, a onda će lokalne samouprave to da
sprovode u delo. Faktori snažnog, realnog rasta, vrednosti agrarne proizvodnje
i izvoza obuhvataju finalizaciju mesa, voćarstvo, povrtarstvo, proizvodnju i
preradu industrijskog bilјa i mleka. U proizvodnji mesa, voća i povrća faktor
vrednosne multiplikacije iznosi više desetina u odnosu na žitarice. Na osnovu
svega i sadašnjih cena na svetskim berzama, posebno kada je u padu cena
žitarica, njihovu proizvodnju treba da svedemo na 25 do 30 odsto ukupnih
površina u zemlјi. Za sprovođenje ovakve politike, nju treba da usvoji Skupština
Srbije, tako da bude obavezujuća za svaku novu vladu i svakog novog ministra.
Za njeno sprovođenje ministar treba da dobije i dva mandata, da bi rezultati bili
postignuti i da bi bili vidljivi. Jer, dosadašnje politika je bila pogrešna, a dokaz
je to što je agrar od 2000. do 2016. vodilo čak 13 ministara, a umesto rasta
uglavnom imamo stagnaciju i pad proizvodnje. Ona se krajem 2016. nalazi tek
na 30 do 40 odsto nivoa proizvodnje iz daleke 1990. godine.
Ako bismo sve ovo primenili u praksi, Srbija bi za pola decenije imala:
PROIZVODNјA POVRŠINE/ha VREDNOST U 000/e
(oko) (cene iz 2014. – oko)
Žitarice 1.900.000 2.500.000
Ulјarice, šeć. repa 403.000 550.000
Krompir 75.000 800.000
Grožđe i vino 55.000 550.000
Voće 376.000 3.030.000
Povrće 151.000 1.220.000
Krmno bilјe 346.000 350.000
Proizvodnja mesa 650.000 tona 3.500.000
Mleko 1.442.000.000 litara 550.000
Tabela 21: Prikaz proizvodnje, površine i ukupne vrednosti
Ako bi Srbija stvorila i vodila agrarnu politiku po ovim parametrima, imala

bi snažan ekonomski rast, produktivno zapošlјavanje u novim prerađivačkim
kapacitetima i masovnu zaposlenost po raznim osnovama u seoskim sredinama
kao i povećanje kupovne moći stanovništva. Sve to prioritetno zavisi od
212 SRBIJA DANAS
strukovnih partnerskih investicija koje će povećati obimna ulaganja u primarnu
polјoprivrednu proizvodnju i prehrambenu industriju, uz istovremeno osiguran
izvoz na velika tržišta hrane. A takva tržišta postoje i ima ih mnogo. U EU
postoji 500.000 miliona potrošača, a deset odsto njih želi hranu bez GMO,
kakvu Srbija može da ponudi. U bivšem nesvrstanom svetu je oko 1,6 milijardi
potrošača koji obrnu godišnje oko 650 milijardi dolara. U tim zemlјama imamo
prijatelјe, jer je nekoliko desetina hilјada lјudi, koji su tamo sada na rukovodećim
pozicijama, studiralo na prostorima nekadašnje SFRJ – i dalje postoje veze
u koje su utkani i ekonomski interesi. Oni su voljni da ulažu u proizvodnju
hrane u Srbiji. Dakle, realizacija ovih projekata zahteva i operativnu razradu
predloga za strane investicije (od ukupnih SDI u agrar dolazi samo 0,7 do 1,6
odsto, što je veoma malo). Sprovođenjem svega ovog u delo videlo bi se da u
Srbiji vlada opšti interes u korišćenju prirodnih resursa i u državnoj svojini,
umesto pojedinačnih i rentijerskih kakvi su vladali do sada. Uostalom, da je
tako bilo pokazala je i plјačkaška privatizacija u agraru u kojoj je svaka treća
poništena. Sad više nema ni šta da se privatizuje pa je došlo vreme da se radi na
povećanom korišćenju genetskih mogućnosti stvorenih sorti i hibrida, a posle
reindustrijalizacije, većoj proizvodnji i preradi, a samim tim i izvozu hrane iz
Srbije.
Lokacije
Moguće lokacije novih ili rekonstruisanih klanica za svinje bile bi u Zrenjaninu,
Pančevu, Somboru, Nišu i Jagodini. Lokacije za klanice za goveda trebale bi da
budu u Kralјevu i Pirotu. Klanice za živinu treba izgraditi u Žitištu, Bačkoj Topoli,
Požarevcu i Leskovcu. Ukupne investicije u sve ove klanice, osim transportnih
sredstava i infrastrukture, iznose oko 350 miliona evra. Investicije u matična
stada i proizvodnju sirovina kod domaćih farmera treba da obezbede strateški
partneri. Međusobni ekonomski odnosi partnera u ovom poslu definisali bi se
tako da proizvodnju učine održivom i kroz primenu berzanskih obračunskih
cena za određenu proizvodnju.
Izjednačena vrednost Kombinata i Železare

Kad neko (MK Grupa) plati PIK „Bečej“ 45,5 miliona evra, a neko (čitaj: Kinezi)
za Železaru dâ 46 miliona evra, logično se nameće pitanje: U čemu je trik? Da li
je moguće da čeličana vredi kao polјoprivredni kombinat? Odgovor se ne krije
u logici već u ekonomiji. U ovom trenutku, u ovoj zemlјi jednako vrede PIK i
Železara, čak bi se moglo reći da su Kinezi čeličanu preplatili. Miodrag Kostić
i njegova MK Grupa, kupujući nekadašnji polјoprivredni gigant, bečejski PIK,
kupili su imovinu tj. njive (dobili na obradu i velike državne površine), a Kinezi
će morati da ulože novac, znanje, tržište i ogromne marketinške resurse kako bi
Železaru učinili rentabilnom. Uz to, moraće da daju najmanje 300 miliona evra
da bi kompanija postala konkurentna jer, jasno je, cilј kineske kompanije je da
preko srpske periferije prodre na tržište Evrope. PIK „Bečej“ je prodat sa 2.908
hektara zemlјišta, sa centrom za doradu semena, mešaonicom stočne hrane,
silosima skladišnog kapaciteta 44.500 tona, krupnom i sitnom mehanizacijom.
Radna jedinica „Svinjarstvo“ ima šest objekata na farmi kapaciteta 4.600 krmača
i 4.390 nazimica, što omogućuje proizvodnju do 100.000 tovlјenika godišnje,
dok radna jedinica „Govedarstvo“ raspolaže sa dve farme kapaciteta 1.950 krava
i proizvodnjom mleka do 12 miliona litara godišnje. Uz sve to, dobijeno je i
nekoliko hilјada hektara državnog zemlјišta na korišćenje. Prodata je i „Flora“,
fabrika za preradu povrća, ribnjak od 666 hektara, kao i restoran „Ribnjak“ i
poslovni prostor u „Master centru“ Novosadskog sajma. Sve to je otišlo za 45,5
miliona. Da je kupio samo njive, ispalo bi da je Miodrag Kostić hektar platio
oko 15.000 evra, a da je silose, „Floru“, staje i poslovni prostor u „Master centru“
dobio „fraj“. Pa ko je bolјe prošao, Kostić ili Kinezi? Teško je prosuditi. Teško
je zapravo i porediti ova dva primera, ali prosto, interesantno je to što je jedno
posrnulo polјoprivredno preduzeće rame uz rame sa Železarom sa preko pet
hilјada radnika i predviđenom proizvodnjom teškom dva miliona tona. Da je
polјoprivreda u Srbiji, barem za domaće tajkune, jedini isplativ biznis jasno je
ako se osvrnemo malo unazad. Kupovali su naši biznismeni i rudnike i fabrike i
brodogradilišta i hemijske i tekstilne i razne druge industrije. Razlika je u tome
što su Kinezi obećali da svi radnici, njih više od 5.000, ostaju na svojim radnim
mestima, dok je od 1.300 radnika u PIK-u „Bečej“ njih 600 ostalo na ulici. To
se već oseti u Bečeju, ti radnici nemaju prihoda, pa je znatno manji pazar u
maloprodaji. Čak se ističe da će Bečej uskoro biti grad gladnih i siromašnih, a
nalazi se u srcu vojvođanske žitnice. I to je rezultat jedne od poslednjih velikih
privatizacija u agraru (preostalo je još da se proda PKB). Sa PKB-om to ne bi
trebalo činiti jer je građen da bi proizvodio hranu za Beograd, koji je danas
tržište od dva miliona potrošača. Kombinat bi mogao dobro da posluje kroz
snabdevanje tog tržišta i da ostane državno preduzeće. Pošto niko nije hteo da
ga kupi, 2016. godine prebačen je u vlasništvo Republike Srbije. Postavlјa se
pitanje zašto se ne ugledamo na Izrael, gde je sva zemlјa u državnom vlasništvu.
Izdaje se na 49 godina sopstvenim selјacima – i svi dobro posluju i žive.
Literatura
M. Milanović, Dugoročna politika agrarnog razvoja SR Jugoslavije (SR Jugoslavija:
Savezna Vlada, 1999).
„Osnove programa i politike razvoja sela“ (Ministarstvo polјoprivrede Vlade
Srbije, novembar 1995, V. Simin).
„Polјoprivreda i prehrambena industrija, prioritetni faktori makroekonomske
stabilnosti Srbije“ (Ministarstvo polјoprivrede Vlade Srbije, 1990).
Međunarodna konferencija „Ka radničko-selјačkom pokretu“ (zlatiborsko selo
Ljubiš, 2012).
214 SRBIJA DANAS
Koncepcija i strategija dugoročnog razvoja agroindustrijske proizvodnje Republike
Srbije 1995 (Odbor SANU za proučavanje sela).
Osnove razvoja sela, polјoprivrede i prehrambene industrije Vojvodine (Vlada
Vojvodine, 2001).
B. Gulan, M. Stamenović, Obećanja i očekivanja (Ekonomija Srbije i Evropska
Stočarstvo Srbije (Privredna komora Srbije, 2010).
Aktuelna situacija u stočarstvu Srbije (Privredna komora Srbije, 2016).
R. Lazarević, Polјoprivreda i selo Srbije u agroekološkom razvoju, monografija
(Beograd: Akademija inženjerskih nauka Srbije, 2016).
Perspektive razvoja sela (SANU, Odbor za selo, 2014).
D. Tomić, B. Gulan, Polјoprivreda Jugoslavije pre i posle sankcija (Institut za
ekonomiku polјoprivrede, 1998).
Potrošnja hrane u Srbiji (RZS, 2015).
Statistički godišnjak (RZS,1996/97).
Strategija razvoja polјoprivrede Srbije (Vlada Srbije, 21. jul 2014).
S. Šlјukić, Selo u sociološkom ogledalu (MEDI-TERRAN, 2015).
B. Gulan, Sudbina oduzete imovine (BKC, 2015).
Unapređenje sela u brdsko-planinskim područjima Srbije, zbornik (Akademijski
odbor za selo SANU, 2016).

V
TRANZICIJA
TRANZICIONI PROCESI
Viđenje sadašnjosti u istoj meri zavisi od percepcije prošlosti

kao i od prognoziranja budućnosti, a naše misli o budućnosti
utiču na to kako vidimo prošlost i sadašnjost.
Karl Jaspers
... Ah, nije bolestan samo Luj, ne boluje samo kralj nego i cela Francuska.
Stolećima uzdrmavana i potresana, ona je na izdisaju. Svet se toliko izmenio.
Ono što je bilo, kako se činilo, prepuno života, sada je nemoćno i klonulo, mnogo
štošta čega nije bilo počinje da se javlja. Kakvi li su potmuli i jezoviti glasovi što
s one strane Atlantskog okeana dopiru do upola ugušenog sluha bolnog Luja,
po milosti božjoj kralja Francuske? Bostonska luka odjednom je pocrvenela od
čaja107), u Pensilvaniji se sastaje nekakav kongres108), a za kratko vreme na brdu
Benker109), demokratija će uz prasak pušaka, pod svojim zvezdanim stegom i uz
zvuke Yankee-doodle-doo, objaviti da se rodila i da će kao kakav vihor zahvatiti
ceo svet.
Umiru vladaoci i države, kao god što sve umire i prolazi u vremenu, a vreme
je samo jedno priviđenje koje čovek smatra za stvarnost. Merovinški kraljevi sa
svojim dugim lepršavim vlasima, koji su na svojim volovskim kolima lagano vozili
pariskim ulicama, lagano su iščezli u večnost.110)
Tomas Karlajl, Revolucija Francuska
Dolazeći u sukob sa merkantilistima i fiziokratima svoga vremena, Smit je
smatrao da se bogatstvo naroda zasniva na adekvatnoj podeli rada koja se dalje
vezuje za veću proizvodnju, i da što je tržište veće to je podela rada bolja, i
tako je ustanovio prve korake kapitalizma a možemo reći i današnjeg svetskog
poretka.
107) Aluzija na događaj koji se obično smatra glavnim signalom ua početak ustanka
severnoameričkih kolonija, sadašnjih SAD: u znak protesta protiv monopola
uvoza čaja u američke kolonije, koji je britanski parlament dao Istočno-indijskom
društvu, žitelji Bostona ustremili su se 16. decembra 1773. godine na tri britanska
broda usidrena u luci i natovarena čajem, te im sav tovar pobacali u more.
108) Prvi kongres pobunjenih kolonija (preteča Narodnog predstavništva SAD)
sastao se u septembru 1774, u Filadelfiji.
109) Na brdu Benker (Bunkershill) vodila se 1775. godine jedna od prvih većih bitaka
između Engleza i američkih ustanika. Yankee-doddle-doo (A Yankee boy is trim
and fall) – popularna američka pesma, dugo godina bila je nezvanična himna
SAD.
110) T. Karlajl, Revolucija Francuska (Beograd: Narodno delo, 1958).

Danas, kapitalizam je društveni sistem koje stvara velike klasne razlike i koji
favorizuje bogate, dok je sa druge strana veliki broj siromašnih ostvario prava
na kvalitet života kakav nikada ranije istorijski gledano nije mogao imati.111)
Kapitalizam ima to svojstvo da menja kulture, da utiče na izmene kulturnih
shvatanja, da stvara kulturu „individue“.
Iako je Marks u svom delu Kapital direktno komunicirao sa Smitom, analizirao
njegove postavke i tražio greške, verovatno nije mogao ni da pretpostavi koliko
je kapitalizam snažan mehanizam i kako je uticao na sprovođenje tranzicionih
aktivnosti kod država koje su ideološki sledile rad Karla Marksa.
Prema tome, kod socijalističkih sistema je drugačije. Njihove privrede
su posustale s vremenom i to, čini se, na isti ili približno sličan način.
Pogrešan odnos prema seljacima i sitnim privrednicima, nefunkcionalan
pristup operacionalizaciji društvene svojine, političke podele, promašene
investicije...112) Rezultat toga ogleda se u stagnaciji privrednog rasta, smanjenju
izvoza, poremećaju trgovinskog bilansa, krutim birokratskim sistemima koji
onemogućavaju pronalaženje nove adekvatne radne snage, i to je samo jedan
od aspekata. Postoje različiti sistemi koji mogu funkcionisati sa više ili manje
uspeha ali su najbolji upravo oni koji resurse objektivno vrednuju prema
zakonima ponude i tražnje.
Da bi se otklonili nedostaci pomenutog sistema i prešlo na tržišno orijentisanu
privredu, treba proći transformaciju iz jednog oblika u drugi – treba proći
tranzicioni proces.
Tranzicija kao proces predstavlja prelazak iz postojećeg u željeno, odnosno
realno moguće stanje privrede i društva.113)
Eliminisanje viška tražnje kroz alate fiskalne i monetarne politike, praćene
daljom devalvacijom nacionalne valute a sve u cilju osnaživanja konvertibilnosti
valute, definisano je kao prva faza procesa reformi u tržišnu privredu.114) U
daljim koracima, treba stvoriti tržišnu konkurenciju, baziranu na regulaciji
cena, liberalizaciji tržišta sa ukidanjem državnog monopola, dok se u trećoj fazi
kreće u privatizaciju koja može predstavljati dugogodišnji proces.115)
111) Gi Sorman, Velika tranzicija (Sremski Karlovci: Izdavačka knjižarnica Zorana

Stojanovića, 1997), 121.
112) Lj. Madžar, Suton socijalističkih privreda (Beograd: Institut ekonomskih nauka,
1990), 32.
113) S. Devetaković, B. Jovanovic Gavrilović, G. Rikalović, Nacionalna ekonomija
(Beograd: Ekonomski fakultet Univerziteta u Beogradu, 2016), 337.
114) M. Zec et al., Privatizacija (Beograd: Ekonomski institut, 1994), 23.
115) Ibid., str. 24.
220 SRBIJA DANAS
Reafirmacija tržišne privrede i privatne svojine glavne su karakteristike
tranzicije privreda bivših socijalističkih zemalja.116)
Tranzicija je pogodila veliki broj zemalja u svetu, ali je za ovaj rad karakteristična
tranzicija istočnoevropskih zemalja.
Privatizacija – Ruska Federacija

Privatizacija u Ruskoj Federaciji, iako na prvi pogled negativno ocenjena, ipak
ima pozitivnu konotaciju jer je izvršen veliki imovinski transfer, izmenjena
pravna forma, vlasnička struktura, bez građanskih sukoba.117) Uslovi u kojima
se sprovodila privatizacija ocenjeni su negativnim predznakom u smislu
loše ekonomije, lošeg političko-ideološkog koncepta, opštim urušavanjem
centralnog planskog koncepta.118)
Primeri sprovođenja privatizacije u Ruskoj Federaciji ogledali su se u sledećim
pristupima vaučerizaciji i novčanoj privatizaciji. Stvarni rezultati privatizacije
u okviru Ruske Federacije pokazali su se sasvim drugačijim od onoga što je
bilo zamišljeno, pa je oko 5–10% stanovništva steklo kontrolu nad celokupnom
rentabilnom proizvodnjom, i usledilo je rušenje državnog vlasništva a rezultat
je bio taj da se društveni proizvod prepolovio.
Predsednik Jeljcin je tadašnji početak ruske privatizacije definisao rečima:
„Nama su potrebni milioni vlasnika a ne nekoliko milionera“.119)
Društveno-ekonomski gubici, uzrokovani privatizacijom, približili su se
neverovatnom iznosu od oko deset kvadriliona rubalja, a delatnost novonastale
elite često je povezivana sa kriminalnim aktivnostima, gde su oni u početnoj
fazi vaučerizacije pokušavali da nađu veze u Госкомимушества, kako bi ispitali
mogućnosti da zaposleni prodaju akcije.120)
Daljim tokom privatizacije, sa početkom 1994, isplaćene su prve dividende
novonastalim akcionarima koje, mora se priznati, nisu bile na zavidnom nivou
pa stoga ni zadovoljstvo akcionara nije bilo veliko.121)
116) S. Devetaković, B. Jovanović Gavrilović, G. Rikalović, Nacionalna ekonomija

(Beograd: Ekonomski fakultet Univerziteta u Beogradu, 2016), 341.
117) M. Zec, B. Živković, Tranzicija realnog i finansijskog sektora (Beograd: Institut
ekonomskih nauka), 29.
118) Ibid., str. 26–29.
119) B. Mijatović, Privatizacija (Beograd: Ekonomski institut, 1993), 134.
120) Op. cit. A. Sekulović, Savremena ekonomija Rusije (Beograd: Zavod za
udžbenike i nastavna sredstva, 2005), 34.
U teoriji, sistem kojim se radničko akcionarstvo kombinuje sa vaučerima lako
dovodi do disperzije vlasništva122) i zapravo onemogućava efikasno upravljanje,
baš zbog prevelike disperzije.
Sedamnaesti avgust 1998. godine predstavlja početak bankarske krize. Tada je
Vlada Ruske Federacije objavila deficit unutrašnjeg državnog duga i moratorijum
na isplatu dugova inostranim bankama a Ruska Federacija je osnovala Agenciju
za restruktuiranje kreditnih institucija (ARKO), kako bi pomogla sanaciju
banaka i to je rađeno kroz sledeće aktivnosti123):
• Sprovođenje mera za rekapitalizaciju kreditnih organizacija;
• Obezbeđivanje njihovog stabilnog funkcionisanja;
• Uspostavljanje poverenja kreditora;
• Učešće u osnivačkom kapitalu restruktuiranih banaka po nalogu
Centralne bake ili Vlade, zastupanje interesa države u tim bankama;
• Rukovođenje sa ciljem realizacije niskolikvidne i problematične aktive;
• Pomoć u privlačenju investicija, radi sprovođenja mera u restruktuiranju
banka;
• Sticanje kontrolnog paketa u bankama koje su izgubile kapital i
upravljanje tim bankama.
Na primeru Ruske Federacije može se analizirati federalni zakon koji je
usmeren ka privlačenju stranih direktnih investicija, efikasno korišćenje
stranih materijalnih i finansijskih resursa, vodeće tehnologije i tehnike, iskustva
rukovođenja, kao i obezbeđivanja stabilnih uslova za poslovanje stranih
investitora i usvajanje odgovarajućeg pravnog režima stranih investicija, u
skladu sa normama međunarodnog prava i međunarodne inostrane saradnje.
Ruskoj Federaciji je usled sveopšte ekonomske krize neophodan priliv stranog
kapitala.124)
Najveći „zalogaj“ u procesu privatizacije bilo je prodavanje 25.000 krupnih i
srednjih preduzeća na kojima počiva ruska privreda. Usled tih aktivnosti,
1995. je prodato oko 80% preduzeća kroz hartije od vrednosti (HoV), a od
1997. godine došlo je do velikog otpora ruske levice protiv rasprodaje ruskih
preduzeća po nepovoljnim uslovima, što je kasnije i dovelo do uspešnijih
prodaja i transformacija državnih preduzeća u privatna, s time da je do tada
kako smo već napomenuli oko 80% preduzeća već prešlo u privatne ruke.125)
Dakle, proces privatizacije je uticao na pojavu oligarhije i tajkuna u Rusiji, i
122) Ibid., str. 96.
124) Ibid., str. 52.
nastavna sredstva, 2005).
222 SRBIJA DANAS
na pojavu velikih društvenih razlika. Takođe, brojne korupcionaške afere u
procesu privatizacije nisu razrešene.
Slika 18: GDP per capita za period 1989–2015, Ruska Federacija126)
Međutim, GDP per capita u periodu od 1999. godine pa do danas ima stabilan rast
koji pokazuje da reforme deluju, da privatizacija preduzeća zapravo omogućava
rast ekonomije a samim tim i pretpostavku za bolji standard građana.
Osim uticaja na kapital, tranzicija je imala i velikog uticaja na moralni aspekt
ruskog stanovništva i rusku tradicionalnu porodicu. Tako su, prema zapažanjima
francuskog filozofa Gija Sormana, gledano sa socijalnog aspekta, u Sovjetskom
Savezu, usled krhotina izazvanih razvodima, alkoholizmom i abortusima,
odnosi između ljudi ranije bili označeni autoritetom, dok je danas (misli se
na kraj 20. veka) tržišna ekonomija ta koja je pobedila mrak i omogućila da
i najmanji frizerski salon bude mesto građanskog ophođenja a samim tim je i
civilizacijska tekovina nanovo uspostavljena.127)
Privatizacija u istočnoevropskim državama – Mađarska

Mađarska je odabrala drugačiji put od ostalih istočnoevropskih država. Naime,
na tom putu ova država nije pratila načelo brzine, već načelo ekonomske
efikasnosti.128) Međutim, tranzicija je započela u Mađarskoj dosta ranije nego
126) Tradingeconomics. Preuzeto sa: https://tradingeconomics.com/russia/gdp-per-
capita, jun 2017, grafik autorski obrađen.
127) Gi Sorman, Velika tranzicija (Sremski Karlovci: Izdavačka knjižarnica Zorana
Stojanovića, 1997), 54.

u Jugoslaviji, već sredinom šezdesetih godina, da bi se osamdesetih krenulo
u značajnije procese promene vlasničke strukture. Mađarska se opredelila za
prodaju preduzeća kao jedinu strategiju u procesu privatizacije, gde je osnovni
princip bio ekonomska isplativost.129)
Ukupno posmatrano, od 1. januara 1991. do kraja 1992. godine, u Mađarskoj je
oko 270 preduzeća transformisano iz državne u privatnu svojinu.130)
Rezultat specifičnog izbora privatizacionog procesa ogleda se u činjenici da
državnom imovinom upravlja holding, da su akcionarska društva nastala
transformacijom i da su brojni oblici promene upravljanja bez evidentnog
procesa stvarne privatizacije.131)
Slika 19: Prikaz kretanja grafika vrednosti GDP-a per capita u Mađarskoj,
za period 1990–2015.132)
Političke i ekonomske okolnosti omogućile su da se Mađarska odluči za ovakve

tranzicione procese, koji sami po sebi imaju i prednosti i mane i postavlja
se pitanje da li bi njihova primenjivost bila adekvatna u drugim sistemima.
Bruto nacionalni dohodak raste od 1990. pa sve do 2017, stabilnom stopom
rasta. Danas je Mađarska moderno evropsko društvo, država sa izgrađenom
infrastrukturom i GDP-om per capita 14.590 američkih dolara.
129) Ibid.
ekonomskih nauka), 17–19.
132) Tradigneconomics. Preuzeto sa: https://tradingeconomics.com/hungary/gdp-
per-capita, jun 2017, grafik autorski obrađen.
224 SRBIJA DANAS
Privatizacija u istočnoevropskim državama – Češka i Slovačka
Među istočnoevropskim državama, Češka i Slovačka su bile među onima sa
najvećim udelom društvenog vlasništva koji je trebalo privatizovati – 97 odsto.133)
Sistem koji je prihvaćen upravo je suprotan od onog u Mađarskoj. Dakle, Česi
i Slovaci se nisu rukovodili normom efikasnosti koju su zagovarali Mađari,
smatrajući to neadekvatnim procesom koji bi samo uvećao tržišne nejednakosti.
Samim tim, oni su odbacili princip prodaje, smatrajući da su upravo najbogatiji
oni koji su rukovodili prethodnim komunističkim režimom pa bi došli u
favorizovanu poziciju prilikom kupovine istih tih preduzeća koja su predmet
privatizacione prodaje. Umesto toga, odlučili su da slede princip brzine u
procesu privatizacije.134)
Vaclav Klaus je bio najveći borac za takav oblik privatizacije. Takođe,
karakteristika tog procesa jeste da je država pokušavala da zadovolji kriterijume
socijalne pravde.
Slika 20: GDP za Češku, Slovačku i SAD, za period 1980–2015.135)

134) Ibid., 81–83.
135) OECD. Preuzeto sa: https://data.oecd.org/gdp/gross-domestic-product-gdp.
htm, jun 2017, grafik autorski obrađen.
Prva faza ogledala se u korenitim političkim promenama koje su inicirale brzu
promenu vlasničke strukture. Takođe, bio je obuhvaćen i proces restitucije
imovine oduzete 1948; zatim, uklanjanje državnog monopola; denacionalizacija
i restitucija na lokalnom nivou; mala privatizacija a zatim i „velika“ koja je bila
koncipirana Zakonom o vrednosnim papirima iz 1991. godine.136) Besplatna
vaučerizacija obuhvatila je 1.491 preduzeće, ukupne vrednosti 17,3 milijardi
dolara, odnosno 22% društvenog proizvoda zemlje.137)
Kao dobri primeri pokazale su se i situacije sa privatizacijom velikih preduzeća,
gde su pojedini, manji delovi bili „odsecani“, sa saglasnošću ili bez nje, i nakon
toga privatizovani. Ono što se pokazalo kao dobro rešenje i karakteristika ovakve
privatizacione strategije jeste da su dugovi ostavljani u nasleđe preduzeću, dok
je prihode preuzimala država. Osim toga, prodaja je vršena lokalno, kroz proces
licitacije i za kratko vreme je veliki broj preduzeća privatizovan.138)
Slika 21: GDP per capita za period 1990–2015, Češka139)
GDP per capita i u Češkoj i u Slovačkoj doživljava značajan i kontinuiran rast od

1990. do 2015. godine, pretpostavljajući time i bolji kvalitet života stanovništva
ali i pokazujući jasne razvojne ciljeve obe države.

ekonomskih nauka), 22–25.
138) Ibid., 81–83.
139) Tradigneconomics. Podaci preuzeti sa: https://tradingeconomics.com/hungary/
gdp-per-capita, jun 2017, grafik autorski obrađen.
226 SRBIJA DANAS
Oblik privatizacije koji su preuzele Češka i Slovačka smatra se uspešnijim od
drugih istočnoevropskih modela, upravo zbog svoje brzine, ali i održavanja
socijalne pravde bez stvaranja velikih klasnih razlika na kraju procesa tranzicije.
Slika 22: GDP per capita za period 1990–2015, Slovačka140)
Tranzicija i privatizacija u Srbiji

... ali, šta da kažemo o onim vremenima opadanja u kojima nikakav ideal više
ne niče i ne cveta? O vremenima u kojima je nestalo vere i vernosti, a ostalo samo
pretvaranja kao lažni odjek, kada je sve ono što je svečano svedeno na pravi vašar,
a vera upravljača postala suludost ili makijavelizam. Istorija sveta nam nažalost
ne može ništa reći o takvim vremenima, i ona se najzad moraju izbaciti iz letopisa
ljudskoga roda kao lažna, što u stvari i jesu. Nesrećna vremena u kojima je bolno
doći na svet: roditi se i iz svakog predanja, iz svakog primera videti da je božja
vasiona demonova i da je laž; da je sveštenik čovečanstva najveći šarlatan. Pa,
ipak, zar ne vidimo gde čitavi naraštaji (po dva, nekad i po tri) provode život u
takvoj veoma žalosnoj veri, ako bi se tako što moglo nazvati životom, a zatim
iščezavaju, nemajući nade da će ikada uskrsnuti?141)
140) Tradigneconomics. Podaci preuzeti sa: https://tradingeconomics.com/hungary/

gdp-per-capita, jun 2017, grafik autorski obrađen.
141) T. Karlajl, Revolucija Francuska (Beograd: Prosveta, 1938).

O hronološkim događajima koji su prethodili tranziciji
Socijalizam i centralno-planska privreda (ovaj oblik privrede razvijao se do 1952)
bio je sistem kojim je Jugoslavija utemeljena na čvrstim osnovama. Samoupravni
socijalizam je doprinosio razvoju zajedničke države. Sa nostalgičnim osećanjima,
mnogi građani se sećaju boljeg života i mogućnosti koje su imali. Na početku
vlade Ante Markovića, sve je funkcionisalo, čini se, kako treba. Pokret reformista
Ante Makovića osnovan je u Bosni i njihovim delovanjem nije se zadržala država
u celini. Dolaskom na vlast Slobodana Miloševića, postojeći sistem privrede
nastavljen je. Ali, došao je rat. To je uticalo na urušavanje srpske privrede, sankcije
su „ubile“ izvoz, novca je počelo da manjka u državnoj kasi. Hiperinflacija je počela
da guta dinar. Budžetska kriza i kriza likvidnosti privremeno je bila obezbeđivana
iz kreditnih linija država saradnica. Međutim, živelo se loše, inflacija je bila visoka,
merena na vremenskom periodu od jednog sata (to je bio normativ jedno vreme
usled prirode hiperinflacije) i brzo je uticala na značajne fluktuacije vrednosti
nacionalne valute.
1993. Mesečna stopa Godišnja stopa Dnevna Časovna

inflacije u % inflacije u % inflacija u % inflacija u %
Jul 436,6 2,2 x 106 5,37 0,23
Avgust 1881,0 3,2 x 107 1,07 0,40
Septembar 643,2 1,5 x 108 6,69 0,27
Oktobar 1856,0 1,9 x 109 10,38 0,41
Novembar 20290 2,8 x 1011 18,77 0,72
Decembar 1,78 x 105 3,5 x 1014 28,30 1,04
Januar 1994. 3,13 x 108 5,2 x 1020 61,83 2,03
Tabela 22142): Porast cena u Srbiji, od jula 1993. do januara 1994.
NATO bombardovanje i uticaj na neke segmente ekonomije
Na vrhuncu tog neodrživog sistema devedesetih (sa stanovišta međunarodnog

faktora), došlo je NATO bombardovanje koje je devastiralo srpsku privredu
i infrastrukturu za vrlo kratko vreme. Ciljanim napadima, mete su nestajale
jedna za drugom. Privredni i vojni kompleksi su bili ciljevi, ali su takođe stradali
i civilni objekti i stanovništvo, kao i infrastruktura.
Prethodno je sankcijama uništena potražnja iz inostranstva, s vremenom su se
gubili inopartneri, na globalnom tržištu radilo se na specijalizaciji proizvoda143).
142) D. Avramović, Rekonstrukcija monetarnog sistema Jugoslavije i pobeda nad

inflacijom 1994. godine. Preuzeto sa: http://www.ecpd.org.rs/pdf/2015/
books/2007/2007_rekonstrukcija_monetarnog_sistema.pdf. maj 2017.
143) Misli se na razvoj delatnosti koji omogućava liberalno tržište, kroz specijalizaciju.

228 SRBIJA DANAS
Mostovi uništeni tokom NATO bombardovanja
Varadinski most Novi Sad potpuno uništen
Most Slobode Novi Sad potpuno uništen
Most 25.maj Bačka Palanka–Ilok oštećen
Stari auto-most Biljanovac uništen
Auto-most Priš na potpuno uništen
Stari most na Rasini Kruševac potpuno uništen
Most u Kosanici Pruga između Niša i Priš ne potpuno uništen
Most na Zapadnoj Moravi Kruševac potpuno uništen
Veliki Dunavski most Kovin–Smederevo potpuno uništen
Most kod Beške Beograd–Novi Sad oštećen
Stari auto-most u Trsteniku Trstenik–Kragujevac uništen
Most u selu Murino Crna Gora–Kosovo uništen
Ostružnica, most na novom auto-putu Beograd oštećen
Auto-most u selu Lučani Priš na–Podujevo uništen
Auto-most, selo Donja Bistrica Prijepolje–Priboj uništen
Auto-most na Limu, Prijepolje Srbija–Crna Gora uništen
Most kod Ćuprije Auto-put Beograd–Niš oštećen
oštećena desna
Auto-most preko Velike Morave Auto-put Beograd–Niš
kolovozna traka
auto put kod Velike Plane Auto-put Beograd–Niš uništen
Nadvožnjak, Trupalske šume Auto-put Beograd–Niš uništen
Auto-most, Kokin Brod Nova Varoš–Užice uništen
Auto-most, Vladičin Han Niš–Skoplje oštećen
Nadvožnjak kod Horgoša Auto-put Beograd–Segedin uništen
Most na Bačkom kanalu Centar Vrbasa oštećen
Dva mosta kod Jagodine Auto-put Beograd–Niš uništen
Most na reci Lugomir, Ćuprija–Paraćin Auto-put Beograd–Niš uništen
Auto-most, selo Podina Niš–Priš na oštećen
Žeželjev most Novi Sad oštećen
Auto i železnički most na Toplici Kuršumlija–Podujevo oštećen
Železnički most Bogojevo–Erdut oštećen
Železnički most, selo Va n Beograd–Temišvar uništen
Železnički most, Grdelička klisura Beograd–Solun potpuno uništen
Železnički most Biljanovac potpuno uništen
Železnički most na Bistrici Beograd–Bar potpuno uništen
Železnički most, Ostružnica Beograd oštećen
Železnički most Između Raške i Leposavića potpuno uništen
Tabela 23: Prikaz mostova uništenih tokom NATO bombardovanja 1999.144)
144) B. Gulan, Koreni (Beograd: Institut za ekonomiku poljoprivrede, 1999), 109.

Elektroprivreda
Hidroelektrana Bistrica Nova Varoš oštećena
Rudnik uglja Belaćevac Priš na oštećen
Dalekovod Valjevo oštećen
Dalekovod, selo Petrovac Kragujevac oštećen
Razvodna postrojenja Obrenovac, Kostolac, Niš,
oštećena
trafo-stanica Beograd, Šabac, Lazarevac
Trafo-stanica Prahovo oštećena
Trafo-stanica železare „Sar d“ Smederevo oštećena
Trafo-stanica RTB „Bor“ Bor oštećena
Tabela 24: Prikaz postrojenja Elektroprivrede Srbije oštećenih tokom NATO
bombardovanja 1999.
Hemijska industrija
Fabrika plas ke Priš na potpuno uništena
Albus Novi Sad oštećen
Tehnogas Novi Sad oštećen
Gumins Novi Sad oštećen
Milan Blagojević Lučani potpuno uništena
Petrohemija Pančevo potpuno uništena
Azotara Pančevo potpuno uništena
Prva Iskra Barič potpuno uništena
Tabela 25: Prikaz postrojenja hemijske industrije oštećenih
tokom NATO bombardovanja 1999.
Naftna industrija
Rafinerija Novi Sad potpuno uništena
Rafinerija Pančevo potpuno uništena
Na agas, skladište Sombor potpuno uništeno
Jugopetrol, skladište Čukarica, Beograd potpuno uništeno
Jugopetrol, skladište Smederevo potpuno uništeno
Jugopetrol, skladište Pričević, Valjevo potpuno uništeno
Jugopetrol, skladište Požega oštećeno
Jugopetrol, skladište Niš uništeno
Jugopetrol, skladište Bor oštećeno
Jugopetrol, skladište Prahovo oštećeno
Jugopetrol, benz. pumpa Kovilovo, Beograd uništena
Beopetrol, skladište Devet Jugovića, Priš na potpuno uništeno
Beopetrol, skladište Lađevci, Kraljevo potpuno uništeno
Beopetrol, skladište Bogutovac potpuno uništeno
Tabela 26: Prikaz uništene naftne industrije tokom NATO bombardovanja 1999.145)
145) B. Gulan, Koreni (Beograd: Institut za ekonomiku poljoprivrede, 1999), 110.

230 SRBIJA DANAS
Prva demokratska vlast formirana je nakon 5. oktobra 2000. Međusobne svađe,
raskol, nepostojanje jedinstva čak ni oko krucijalnih pitanja vezanih za budućnost
države odlikovali su strukturu DOS-a. Izgleda da je takva vlast bila jedina koja je
ponuđena.146) Onda su lideri DOS-a uleteli u zamku velikog kapitala.
146) Sloboda i jedinstvo srpskog naroda ne znače nikako da na mesto paše dođe knez,
mesto muselima načelnik i kapetan, mesto kadija – sudije, itd., kao što je oslobođenje
zamišljao još ustavobranitelj Petronijević, već pod tim valja podrazumevati
potpuno oslobođenje od vlasti i tiranije, od umnog i materijalnog ropstva. (Op. cit.
Svetozar Marković. Srbija na Istoku).
Parlamentarni izbori na kojima je pobedila koalicija DOS održani su 24.
decembra 2000, nakon čega je formirana prva demokratska vlada Srbije, na čelu
sa Zoranom Đinđićem. Od 5. oktobra do tada funkcionisala je, pre svega voljom
Vojislava Koštunice, tzv. tročlana Vlada DOS-SPO-SPS. Formiranje ove vlade bio
je spas za Socijalističku partiju Srbije, amortizaciju revolucionarnog zamaha od
5. oktobra 2000. godine. U tom vremenu dogovora, jeftine trgovine i kalkulacija,
već je došlo do razočaranja znatnog broja DOS-ovih birača. Đinđić je bio za
radikalnije promene ali Koštunica, sa podrškom od 80% birača, to nije dao. U
isto vreme, Koštunica prima Miloševića, obećava da neće u Hag, a Rade Marković
dostavlja mu izveštaje o svima predstavnicima DOS-a. U takvim okolnostima
formirana je prva srpska demokratska vlada, bez istinske solidarnosti, sa jasnim
ciljem da se zagorča život premijeru (misli se na Zorana Đinđića).
Posebno groteskno zvuče obećanja da će se obezbediti perspektive mladim
generacijama. Gde su te perspektive? Mladi su shvatili – u belom svetu – i zato
se guraju u redovima pred ambasadama. O kulturnom modelu ne vredi govoriti,
u zemlji u kojoj je centralna medijska tema celulit na zadnjicama silikonskih
pevačica. (Op.cit. V.Batić. Dve Srbije).
Po navodima Vuka Draškovića, koji je aktivno učestvovao u stvaranju srpske
opozicije, njenom jačanju i borbi protiv Miloševića, jasno je bilo da su srpsku
opoziciju delila ubeđenja, ciljevi ali i lični odnosi koji se tradicionalno ne mogu
prenebregnuti zarad opšteg dobra srpskog naroda. Drašković o tome piše:
„Ne pamtim datum, a nisam ga ni zapisao, ali negde pred kraj decembra, povede se
u mojoj kući priča o savezu protiv režima svih i svakog u opoziciji. Bez procenta,
bez cenkanja, bez sujete, bez ikakvih uslova. Da nas sve pomiri i okupi zajednička
borba protiv državnog terorizma. SPO, Savez za promene, DSS, Nova demokratija,
Vojvođanska liga, Seljačka stranka, nastajuća partija generala Momčila Perišića,
stranka Nebojše Čovića, sve i svakoga. Ilija Davidović i jedan prijatelj su se uporno
zalagali za stranku Sulejmana Ugljanina, a ja sam tvrdoglavo bio za partiju Rasima
Ljajića. Poštujući raspoloženje većine, presekao sam korist manjine, onako kako
sam hteo. Pošto sam, rekoh te večeri, krstio DEPOS i Zajedno, koaliciji ću i
treći put dati ime. Predložiću ostalima da sastanak bude održan u prostorijama
SPO, 10. januara 2000. godine i da se nazovemo Demokratska opozicija Srbije,
skraćeno DOS. Došli su svi osim Zorana Đinđića. Vojislav Koštunica, Dragoljub
Mićunović, Dušan Mihajlović, Rasim Ljajić, Žarko Korać, Vladan Batić, Momčilo
Perišić, Nenad Čanak, Vuk Obradović, Mile Isakov, Jožef Kasa, Dragan Veselinov,
Momčilo Trajković i vladika raško-prizrenski Artemije.
U trazicionom procesu, koji je novoiniciran, za kratko vreme trebalo je izvršiti
strukturne promene društva i privrede. Sa druge strane, strategija razvoja
Republike Srbije nije postojala i to je otvorilo put velikim ekonomskim ali i
socijalnim problemima, poput masovne nezaposlenosti, povećanju deficita,
pogoršavanju uslova života i dr.147)
Zakonsko-pravni okvir privatizacije u Republici Srbiji
Prvi Zakon o privatizaciji donet je 2001. godine. Njime je određen predmet
privatizacije, odnosno činjenica o potrebi za privatizacijom državnog i
društvenog kapitala. Državna tela koja su ovlašćena da se bave pitanjem
privatizacije su Agencija za privatizaciju, Akcijski fond, Centralni registar HoV,
a postoji i obaveza vođenja privrednog registra. Definisani modeli privatizacije
su kroz prodaju kapitala i prenos kapitala bez naknade, gde se prodaja kapitala
omogućava kroz javne tendere i javne aukcije, dok se prenos kapitala bez
naknade odvija kroz prenos akcija zaposlenima i prenos akcija građanima.148)
Međutim, kako je postupak privatizacije kod velikog broja subjekata
privatizacije trajao veoma dugo, rešenja i modeli za privatizaciju koja je
predviđao ovaj zakon postali su neadekvatni. U tom smislu, bez konceptualnih
izmena u pravcu usvajanja novih modela za privatizaciju nije bilo moguće
okončati postupak privatizacije. Zakon o stečajnom postupku određuje uslove
i načine za pokretanje i procese koji određuju tok stečajnog postupka, gde se
pod stečajnim postupkom smatra bankrotstvo odnosno reorganizacija. Kako je
ovaj zakon donet u vreme SRJ, stečajni postupak se sprovodi prema Državnoj
Neki nisu ni govorili između sebe, a pljuštale su i uvrede. ’Sa ovom režimskom
slugeranjom neću ni da sedim za istim stolom’, galamio je Čanak na Veselinova.
’Ti si za psihijatriju’, sledio je odgovor. Nenad Čanak je napustio sastanak ali sam
ga umolio da se vrati. I Perišić je hteo da ode. Trajković je bio osoran prema
Koraću, Korać i Čanak prema Koštunici. ’Šta će on ovde?’, upire prstom Čanak
na Mihajlovića, podsećajući ga na godine provedene u vladi sa Miloševićem i
njegovom suprugom. [...] Kada je napokon, posle pet sati žučne rasprave, razgovor
priveden kraju i usaglašena svaka reč Sporazuma o zajedničkoj strategiji borbe
za vanredne demokratske izbore, zapelo se oko samih potpisa. Lideri koji se nisu
međusobno podnosili, a odbili su i da se na sastanku rukuju i pomire, nisu hteli
da im potpisi budu zajedno ispod teksta dogovorenog Sporazuma. Rešio sam to
predlogom da se potpišu tri sporazuma i da ih ja, naknadno, spojim spajalicom.
Jedino general Momčilo Perišić nije hteo ni sa kim, a Vojislav Koštunica je, da
bi se potpisao, zatražio saglasnost svog glavnog odbora. Tog 10. januara 2000.
godine, ljudi čije sam potpise spajao spajalicom, postali su, a do tada to nisu
mogli ni pomisliti, nova vlast u državi, a Vojislav Koštunica se svojim potpisom
na sporazumu saglasio sa time da bude novi predsednički kandidat.“ (Op. cit. Vuk
Drašković. Meta).
147) Ž. Jovanović, Strategije koje nema i privatizacija uprazno (Beograd: Beogradski
forum za savet ravnopravnih, 2003), 82–85.
148) Zakon o privatizaciji (Sl. glasnik RS, br. 38/2001, 18/2003 i 45/2005).

232 SRBIJA DANAS
zajednici Srbije i Crne Gore. Pritom, odredbe se odnose na stečajne postupke
koji zahvataju osiguravajuća društva i banke.
U okviru Zakona o preuzimanju akcionarskih društava (Sl. glasnik RS, br.
46/2006, 107/2009, 99/2011, 108/2016) određuju se uslovi za preuzimanje
akcionarskih društva.
Zakon o stečaju i likvidaciji banaka i društava za osiguranje definiše uslove i postupak
administrativnim upravljanjem bankom i postupak stečaja društva za osiguranje.149)
Godine 2015, Zakon je izmenjen i dopunjen u skladu sa potrebom za pojačanje
kontrole banaka i uvode se mehanizmi ranije intervencije Narodne banke
Srbije, u slučaju da neka od banaka ima problem u poslovanju.150) Pored ovog
Zakona, 3. februara 2015. godine usvojeni su i Predlog zakona o bankama,
Predlog zakona o Agenciji za osiguranje depozita, Predlog zakona o dopuni
Zakona o ministarstvima.
Zakon o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine stupio je na snagu 2005.
godine i predstavljen je u okviru Sl. glasnika br. 45/2005. Donošenje ovog
zakona u skladu je sa potrebom o prijavljivanju imovine koja je oduzeta bez
naknade (ili pravične naknade), kroz procese nacionalizacije, agrarnu reformu,
konfiskaciju, sekvestraciju, eksproprijaciju i druge propise koji su primenjivani
nakon 1945. godine.151)
Zakon o pravu na besplatne akcije i novčanu naknadu koju građani ostvaruju
u postupku privatizacije donet je 2007. godine i emitovan je u Sl. glasniku
123/2007. Ovim zakonom uređeno je ostvarivanje prava građana na novčanu
naknadu kod prodaje akcija, a takođe je definisano i to da zaposleni i bivši
zaposleni u preduzećima i privrednim društvima prenose akcije tih preduzeća i
privrednih društava bez naknade.
Zakon o opštem upravnom postupku stupio je na snagu 2010. godine i emitovan
je u okviru Sl. glasnika br. 30/2010. Njime su definisane specifičnosti upravnog
postupka, propisana su neophodna odstupanja od pravila kod vođenja opšteg
upravnog postupka ali i saglasnosti sa načelima zaštite prava građana i zaštite
javnog interesa, načelo efikasnosti, načelo istine, načelo saslušanja stranke, načelo
ocene dokaza, načelo samostalnosti u rešavanju, načelo dvostepenosti u rešavanju,
načelo pravosnažnosti rešenja, načelo ekonomičnosti postupka, načelo pružanja
pomoći stranci, ali i načela upotrebe jezika i pisma u postupku.152)
Primarni razlog za donošenje novog Zakona o privatizaciji, koji je stupio na
snagu 13. avgusta 2014. godine (zasnovanog na ranijem zakonu iz 2013), bio
149) Zakon o stečaju i likvidaciji banaka i društva za osiguranje (Sl. glasnik RS,
61/2005, 116/2008, 91/2010).
150) Privredna komora Srbije. Preuzeto sa: http://www.kombeg.org.rs/aktivnosti/
udr_fin_org/Detaljnije.aspx?veza=15004, jun 2017.
151) Zakon o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine (Sl. glasnik, br. 45/2005).
152) Zakon o opštem upravnom postupku (Sl. glasnik RS, 30/2010).

je nemogućnost efikasnog okončanja postupka privatizacije za preko 500
subjekata privatizacije, u ranijim zakonskim okvirima. Suština novog Zakona o
privatizaciji jeste da se predloženi modeli, metode i mere primenjuju samo kod
preduzeća sa održivim poslovanjem.
Donošenjem ovog zakona rešeni su brojni problemi koji su se pojavili u praksi,
sam zakon učinio je pravni okvir bitno primerenijim za preostale subjekte
privatizacije u portfelju Agencije za privatizaciju a Članom 6 Zakona o
privatizaciji propisano je da je privatizacija obavezna za subjekte sa društvenim
kapitalom, odnosno da se društveni kapital subjekata privatizacije mora
privatizovati najkasnije do 31. decembra 2015. godine. Izmenama i dopunama
zakona predlaže se izuzetak u odnosu na propisani rok za privatizaciju
društvenog kapitala, ali samo u pogledu subjekata koji su aktom Vlade određeni
kao subjekti privatizacije od strateškog značaja, kao i u odnosu na subjekte
privatizacije čije se sedište nalazi ili pretežna delatnost obavlja na teritoriji
Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija, ili imovina nalazi i na teritoriji
Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija.153)
Za preduzeća koja su procenjena kao neodrživa, predviđeno je da se može
podneti predlog za stečaj, čime bi se status ovih društava rešio u najkraćem roku.
Što se tiče mera za pripremu i rasterećenje subjekata, otpis duga je uslovljen
uspešnom prodajom kapitala ili dokapitalizacijom, pri čemu nijedna od mera
(otpis ili konverzija) nije primenljiva u slučaju prodaje imovine.
Konačno, novi zakon je definisao obavezan rok za sprovođenje privatizacije
društvenog kapitala do 31. decembra 2015. godine. Na dan stupanja na snagu
novog Zakona o privatizaciji, u postupku privatizacije nalazilo se 556 preduzeća,
od kojih je 161 bilo u postupku restrukturiranja. Novim Zakonom o privatizaciji
ukinut je pravni institut „restrukturiranje“.
Novi zakon definiše i nove modele privatizacije koji sada obuhvataju i strateško
partnerstvo i prodaju imovine (za razliku od zakona iz 2001)154):
• prodaja kapitala;
• prodaja imovine;
• prenos kapitala bez naknade;
• strateško partnerstvo.
Takođe, ovim zakonom je definisan i metod privatizacije, gde je definisano da
se kapital subjekta privatizacije izražen u akcijama može prodavati:155)
1) u skladu sa zakonom koji uređuje tržište hartija od vrednosti;
153) Zakon o izmenama i dopunama zakona o privatizaciji. Preuzeto sa: http://www.
parlament.gov.rs/upload/archive/files/lat/pdf/predlozi_zakona/1415-15%20lat.
pdf, Jun 2017
154) Zakon o privatizaciji (Sl. glasnik RS, 83/2014, 46/2015, 83/2014, 46/2015).
155) Ibid.

234 SRBIJA DANAS
2) prihvatanjem ponude za preuzimanje, u skladu sa zakonom kojim se uređuje
preuzimanje akcionarskih društava.
Metodi privatizacije putem prenosa kapitala bez naknade su:
1) prenos zaposlenima;
2) prenos strateškim investitorima u skladu sa ovim zakonom i propisima koji
uređuju podsticaj direktnih investicija.
Metod privatizacije putem strateškog partnerstva je javno prikupljanje ponuda.
Zahvaljujući novim metodama i tehnikama u procesu privatizacije koje
omogućava zakonsko pravni okvir, mogu se očekivati nova rešenja u procesu
privatizacije za čiju evaluaciju će biti potrebna adekvatna vremenska distanca.
Prvi primer koji može biti zahvaćen novim metodama i tehnikama može biti
„Galenika“, kod koje se planira strateško partnerstvo. Međutim, takođe postoji
i bojazan u vezi sa uspešnošću strateških partnerstava koja se zasniva na lošim
rezultatima do sada pokaznih modela i tehnika privatizacije.
Privatizacija u Republici Srbiji
Potreba za privatizacijom bila je urgentna. Do sada su u praksi poznata
četiri osnovna modela privatizacije: prodaja, pokloni, prenos kapitala na
institucionalne investitore i denacionalizacija.156) U Srbiji je pretežno izabran
model zasnovan na prodaji preduzeća u prvim fazama157) ali je takođe bilo i
besplatne distribucije društvenog kapitala kroz besplatne akcije.
Na početku procesa privatizacije, ranije pomenuti odnosi među liderima DOS-a,
koruptivne delatnosti i marifetluci doprineli su stvaranju opšte pometnje, u smislu
nekontrolisanog prelivanja društvenog i državnog kapitala u privatne džepove.
„Srbija je potpuno hendikepirana svojim regulatornim poretkom u privredi“ –
glasila je jedna od glavnih teza Ljubomira Madžara u knjizi Iskušenja ekonomske
politike u Srbiji. Ta je teza poduprta činjenicom da se zamenom starih institucija
novima u značajnoj meri javlja disfunkcionalna asimetrija.158) U skladu sa time,
dodatno je primenjen i pogrešan eksperimentalni pristup ekonomiji (reklo bi
se makijavelistički), koji je definisan kroz rad našeg Ministarstva finansija (uz
adekvatnu podršku Vlade), u godinama koje su sledile nakon 5. oktobra.
Guverner, a zatim i ministar finansija, Mlađan Dinkić159), bio je predvodnik procesa
privatizacije bankarskog sistema i uspeo je da rasformira profitabilne banke bivše
ekonomskih nauka), 5.
158) Lj. Madžar, Iskušenja ekonomske politike u Srbiji (Sl. glasnik, 2011), 15–20.
159) Godine 2011, Mlađan Dinkić je u Dnevniku RTS-a priznao da je građanima
obećao akcije u iznosu od 1.000 evra, kako bi Borisu Tadiću obezbedio političku
pobedu na izborima. U daljem tekstu (za potrebe dokumentovanja takvog
države (ne sve). Posledica promene bankarskog sistema sa sobom je nosila i
unutrašnje konflikte u ličnostima onih koji su ostali bez posla. Cilj Zapada je
bio da se uklone finansijske osnove prethodnog sistema i zato su bili spremni
da „omoguće“ tajkunizaciju Srbije, kriminalizaciju društvenih aktivnosti,
otpuštanje kadrova čiji rad se u novostvorenom poretku ne može adekvatno
valorizovati. O svrsishodnosti i dometima takvog cilja može se raspravljati,
međutim, odnos naših sistemskih rukovodilaca u tom procesu nije jasan.
Jedna od najvećih banaka koju je trebalo privatizovati bila je i Beobanka a.d.
(dakle, za vreme Slobodana Miloševića akcionarska društva su poslovala).
Činjenično gledano, Beobanka je poslovala „u plusu“, imala je velike količine
novca, zarađene dobrim poslovanjem.160)
Takođe, dobar je primer i Beogradska banka koja je u svom sistemu imala 22
poslovne banke u Srbiji i, kao banka sa velikim ovlašćenjem, bila je nosilac
obaveza prema inostranstvu za ceo poslovni sistem banaka. Banka je u svom
sistemu imala i dve poslovne jedinice, na Kipru i u Njujorku, nad kojima je
otvoren postupak likvidacije i koji se sprovode od strane njihovih organa,
uz primenu domicilnih propisa.161) Novac sa Kipra još uvek nije prebačen u
Srbiju, dakle, milioni poslovnog plusa Beogradske banke. To, ranije pozitivno,
poslovanje zapravo usporava proces likvidacije jer bi trebalo nešto preduzeti sa
tim preostalim sredstvima. Ta banka je privatizovana jer je vlasnička struktura
bila državna, pa je trebalo promeniti tu strukturu. Međutim, takođe je zaključak
da je po svaku cenu trebalo uništiti moćne državne banke koje su predstavljale
postupka) navedene su neke od ranijih izjava tadašnjeg ministra Mlađana Dinkića

(izvor: Blic.rs):
„Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić ocenio je danas da u
podeli besplatnih akcija građanima Srbije niko neće dobiti manje od hiljadu evra
i skrenuo pažnju da će konačna cifra zavisiti od kretanja cena akcija na tržištu.
Dinkić je rekao da će kraj 2008. godine biti rok za prodaju akcija 68 preduzeća koja
su već privatizovana metodom tendera, iz portfelja Akcijskog fonda i objasnio da
će novac od akcija biti uplaćivan u budžet, odakle će biti isplaćen građanima koji
nisu do sada dobili besplatne akcije.“
Takođe, u nekim obraćanjima javnosti, bivši funkcioner Mlađan Dinkić poziva
se i pravda po osnovu dogovora sa pokojnim premijerom Zoranom Đinđićem,
ali o tome govore novinski naslovi poput dole navedenog (takođe, slični članci u
kojima Đinđić opovrgava izjave Mlađan Dinkića mogu se videti i u člancima: „Ne
izmišlja prvi put“ (Večernje novosti, 31. maj 2001), „Igre sa dinarom“ (Danas, 14.
novembar 2002), „Kurs ubuduće u službi ekonomije“ (11. septembar 2002, i dr).
160) Višespratnica Beobanke sa Zelenog venca, „oljuštena“, bez fasade, oglašena je za
prodaju od 2002. godine. Prodata je u januaru 2017. godine, kao ruglo grada, za
oko četiri miliona evra. Firma koja ju je kupila osnovana je devet dana pre ovog
„šopinga“. Interesantno, a neki bi rekli: de javu.
161) Agencija za osiguranje depozita. Preuzeto sa: http://www.aod.rs/sl-postupci.
html#, jun 2017.
236 SRBIJA DANAS
opasnost, kao potencijalni izvori finansiranja neposlušnog režima (i/ili kao
nosioce ekonomije istog).
Januar–jun
Ukupno
2008.
T 6 93
Broj proda h
A 89 1,591
preduzeća
T. K. 28 515
Ukupno 123 2,199
T 2,298 79,772
Broj A 3,931 144,578
zaposlenih
T. K. 4,916 110,897
Ukupno 11,145 335,247
Prihod od T 18,5 1,145.2
prodaje u mil. A 124,7 1,089.8
evra T. K. 30,3 497,6
Ukupno 173,5 2,732.6
T 19.7 998.1
Inves cije u
A 5.1 221.7
mil.evra
T. K. 0.0 5.9
Ukupno 24,8 1,225.7
T 0.0 276,7
Socijalni A 0.0 0.0
program u mil.
evra T. K. 0.0 0.0
Ukupno 0.0 276.7
Tabela 27: Rezultati privatizacije u Srbiji, 2002–2008.162)
Pored toga, Beogradska banka a. d. Beograd u stečaju ima i akcijski kapital kod
mešovitih banaka u inostranstvu, od kojih su BFY Paris i AY163) London banka,
takođe u postupku likvidacije i pod administrativnom upravom, zbog čega je
postupak stečaja Beogradske banke a. d. Beograd izuzetno kompleksan.164)
Poznato je da je Jugobanka a. d. takođe poslovala sa suficitom, kao i da je glavno
zaduženje bilo poslovanje SFRJ sa inostranstvom.

(Beograd: Ekonomski fakultet Univerziteta u Beogradu, 2016), 339. Treba uzeti u
obzir i nove podatke Ministarstva finansija, nastale nakon 2008. godine.
163) Ibid.
html#. Datum: feb. 2017.
Od datuma objavljivanja oglasa o otvaranju stečajnog postupka, preko
Trgovinskog suda u Beogradu, Jugobanci a. d. Beograd u stečaju dostavljeno
je 3.458 prijava potraživanja domaćih i inostranih poverilaca, u ukupnom
iznosu od oko dve milijarde evra, od čega 3.201 prijava u roku i 257 prijava van
zakonom utvrđenog roka za dostavljanje prijava.165) Jugobanka a. d. Kosovska
Mitrovica posluje za dobitkom po osnovu finansijskog izveštaja iz 2014. godine.
Postoji mogućnost da se, usled dugogodišnjeg trajanja procesa transformacije,
kapital koji je preostao od tih banaka daje po jeftinim kamatnim stopama
stranim bankama, koje ga onda skupo naplaćuju našim građanima i našoj
privredi kroz kreditne linije.166)
Dakle, četiri vodeće državne banke gašene su neposredno nakon 5. oktobra,
a kroz nedokazanu umešanost Mlađana Dinkića otvorena je jedna moćna,
likvidna banka – Poštanska štedionica. Nažalost, otvorena je privatna banka sa
nejasnom vlasničkom strukturom, kao i nedefinisanom svojinom i prostorom
delovanja. U toku pisanja ove knjige, postalo je jasno da će istraga protiv
Mlađana Dinkića biti obustavljena.167)
html#. Datum: feb. 2017.
166) Pogledi autora: Dugogodišnji zaposleni u bankama ostali su bez posla. Većina njih
su ljudi u drugoj polovini svog životnog veka, tako blizu a tako daleko od penzije
(spasa?). Prepušteni su nemilosrdnom tržištu rada, koje nije liberalno, koje nije
demokratsko, koje gotovo da ne postoji... Većina njih ostaje trajno nezaposlena,
na „leđima“ svojih porodica. Uzeto im je pravo na rad. Neki su pokušali da se
prekvalifikuju. Retki su uspeli. Mala je ponuda posla na birou, a novi poslovi koji se
stavljaju pred radnike zahtevaju dodatne veštine, neki od radnika su previše stari
da se adaptiraju... Na taj način im se posredno oduzima dostojanstvo, oduzima
im se pravo na rad. Da li su te posledice mogle biti sagledane unapred? Važnije
je reći da su morale biti sagledane unapred. Ili je procenat žrtvovanih radnika
unapred definisan? Tolerantan broj po ceni oportunizma vladara (fr. peuple
taillable et corveable a merci et misericorde)? Mala apanaža koja je data radnicima
tih banaka (kao i većini drugih preduzeća koja su prošla pakao privatizacije) brzo
je utrošena. Kupljen je time kratkoročni socijalni mir i duboki duševni nemir
svih onih koji posao više nikad nisu našli...
167) Za svrhe dokumentovanja odnosa javnog mnjenja prema vesti o prekidu istrage
(prema navodima novinske agencije Beta):
„Istraga je pre dve godine bila pokrenuta zbog sumnje da je zloupotrebio službeni
položaj. Tužilaštvo u saopštenju precizira da je danas donelo naredbu o obustavi
istrage protiv Dinkića, koja se sprovodila zbog sumnje da je izvršio zloupotrebu
službenog položaja zaključenjem sporazuma sa 13 poslovnih banaka kojima im
je krajem 2002. godine bez naknade, na period od tri godine, data na korišćenje
imovina tadašnje Savezne Republike Jugoslavije koju je koristila Narodna banka
Jugoslavije, odnosno Zavod za obračun i plaćanje, i to službene prostorije sa
kompletnom opremom. To im je dao uz obavezu poslovnih banaka da na osnovu
ovih sporazuma preuzmu u radni odnos određeni broj zaposlenih iz Narodne
238 SRBIJA DANAS
Privatizacija privrednih subjekata – aktuelno stanje
Srbija je danas ruševina moralnosti i nade, zemlja izbeglica iz otetih zavičaja,
milionske sirotinje i obesnih šeika čije bogatstvo izvire iz krvi i pljačke, zemlja
nesrećnih čija sreća je u bajkama o sreći, zemlja kojom hodaju toliki prazni
rukavi i nogavice stradalih u minulim ratovima, zemlja serijskih ubica, država
bez strateških vizija i putokaza, zemlja u kojoj nema ni principa ni morala u
javnim poslovima, država – pijaca u kojoj je sve na rasprodaju i u kojoj je najveće
beščašće na njenim visovima.168)
Vodi se postupak pred sudom za sporne dvadeset četiri privatizacije. Da
li su ostale prošle bolje od te dvadeset četiri? Prema podacima agencije za
privatizaciju, navodi se da je do 2006. privatizovano 1.400 preduzeća, po
Zakonu o privatizaciji do 31. decembra 2005. godine. Zatim, 537 preduzeća je
u restruktuiranju.
Od 2006. do 2009. godine privatizovano je 851 preduzeće. Prema analizama koje
su rađene od strane Agencije za privatizaciju, privatizovana preduzeća su povećala
prihode za 69%, neprivatizovana su ostala na istom nivou, dok su preduzeća
kod kojih je raskinut ugovor umanjila prihode za 55% i u ukupnim prihodima
posmatranih preduzeća učestvuju sa tek 3 odsto (2010). Privatizovana preduzeća
su 2002. pravila gubitak od 102 miliona evra, dok su u 2010. godini beležile dobitak
od 200 miliona evra. Produktivnost je rasla u sve tri posmatrane grupe preduzeća,
prihodi po zaposlenom povećani su za +4.3 puta.
Takođe, proces privlačenja SDI otežava i korupcija. Kao odgovor na korupciju
u Srbiji, strani investitori su uputili pismo predsedniku Republike, u cilju
omogućavanja efikasnijeg i konkurentnijeg tržišnog ambijenta.169)
banke Jugoslavije – Zavoda za obračun i plaćanje. Prema prikupljenim dokazima

tokom istrage – saslušanja osumnjičenog, ispitivanja svedoka, pribavljenih
isprava, sprovedenog veštačenja, proizlazi da se u radnjama osumnjičenog Dinkića
ne stiču svi elementi krivičnog dela zloupotreba službenog položaja, navodi
tužilaštvo. Rezultati sprovedene istrage ukazuju da je zaključenim sporazumima
iznos izmakle dobiti u vidu neplaćene zakupnine od poslovnih banaka za
korišćenje poslovnih prostora i opreme u vlasništvu tadašnje SRJ manji od iznosa
otpremnine propisane zakonom koju bi NBJ morala isplatiti zaposlenima koje su
preuzele poslovne banke, a koji bi ostali neraspoređeni usled Zakonom o platnom
prometu propisanog ukidanja Zavoda za obračun i plaćanje.“
168) V. Drašković, Meta, promocija (Beograd, 2007).
169) U pismu se navodi: „U skladu sa dogovorom sa konferencije održane 9. decembra,
povodom Međunarodnog dana borbe protiv korupcije, na kojoj je predsednik
izjavio da se njemu strani investitori nikada nisu obraćali sa prigovorima da
korupcija za njih predstavlja prepreku za ulaganje u Srbiju, Savet je predsedniku
dostavio informaciju o slučajevima koji ukazuju da je korupcija ključni problem
zbog kog strani investitori ne ulažu sredstva u našu zemlju, kao što su privatizacija
šećerana, turističke agencije ‘Putnik’, ‘Knjaza Miloša’, ‘C-marketa’, NIP Novosti,
Jedno od obećanja koje je vlada iznela 11. avgusta 2016. godine, jeste da će se proces
privatizacije završiti u mandatu ove vlade, u naredne četiri godine. U trenutku
imenovanja, u portfoliju Ministarstva privrede bilo je 186 preduzeća u privatizaciji,
koja su brojala oko 45.000 zaposlenih. Status u trenutku pisanja ove knjige je sledeći:
166 preduzeća u postupku privatizacije, pet preduzeća sa javnim pozivom u toku i
161 preduzeće u postupku analize i pripreme javnog poziva.170)
Preduzeća za koje je u toku javni poziv su: „HUTN PRAG“ AD (hotelski
smeštaj), zatim „Galenika“ AD (farmaceutski proizvodi), ZGOP AD (izgradnja
železničkih pruga), „Karaburma“ AD (hoteli), DIB „Bujanovac“ (proizvodnja
duvanskih proizvoda). Izgleda da u slučaju „Galenike“ država traži strateškog
partnera, ne bi li uspostavila red u procesu privatizacije (predviđeni državni
udeo je 70 odsto).
Važan je podatak da je Agencija za privatizaciju ukinuta u 2016. godini. U okviru
Agencije identifikovani su korupcijski skandali.171), 172) Agencija za vođenje
sporova u postupku privatizacije osnovana je kao državno telo koje će se ubuduće
‘Šinvoza’, kao i slučajeve preduzeća onemogućenih da investiraju zbog interesa

vlasnika Luke Beograd (Tehnohemija i Brif).“
170) Ministarstvo privrede Republike Srbije. Preuzeto sa: http://www.priv.rs/Naslovna.
Datum: feb. 2017.
171) U Srbiji je, čini se, retko praksa da se neka „takva suđenja“ medijski isprate do
kraja, do trenutka kada se dobije epilog nekog krivičnog dela. Uglavnom se sve
svodi na spekulacije, nekakvu korupcijsku delatnost koja uključuje medije, i
sve to bez ikakvih posledica. Ljudi se okrivljuju, sudi im se u štampi, a epilog
suda ne bude objavljen pravovremeno. Takvih je slučajeva veliki broj i ne
postoji adekvatna zaštita pa se često može čuti o medijskim hajkama, medijskim
linčovima i medijskim harangama, kao propratnim procesima javnog, političkog
života.
172) Međutim, opet se vraćamo na početak, rasprodajemo zajednički (društveni
– državni) kapital, ne bi li se država „oslobodila“ vlasništva i zaboravila na
centralno-planski model upravljanja privredom, a onda se strateški definiše
partner, ali ovoga puta sa strani (najčešće). Nije li „Galenika“ imala do sada dobar
razvojni koncept i nisu li predstavljali top-brend na području bivše Jugoslavije?
Nisu li to prednosti koje treba iskoristiti? Onda se postavlja pitanje drugog
koraka? Evaluacije uspešnosti strateškog partnerstva? Da li se planira da se
partneru korak po korak ustupa „teritorija“ – vlasništvo države? Da li se u okviru
strateškog partnerstva predviđaju beneficije za partnera i koje su to beneficije? Šta
god da je slučaj, prosek primanja u „Galenici“ za 2013. godinu je 500 evra (bruto
plata 74.152 din.). Ta kompanija je iste godine zapošljavala 337 mladih od 25–35
godina, 215 od 35–40 godina i 203 radnika starosti 40–45 godina.
„Galenika“ sve proizvode prodaje preko veleprodaje. Primera radi, Eli Lilly,
farmaceutski gigant, odavno je razvila maloprodaju i lepezu proizvoda koja
bi podržala tržišni opstanak. Klinička ispitivanja lekova rade se u Srbiji po
najmodernijim konceptima i standardima dobre kliničke prakse. Da li se
„Galenika“ može uključiti u trku za novim proizvodima? Potražnja sigurno
240 SRBIJA DANAS
baviti problemima privatizacije. Opozicija smatra da je ovakva promena nastala
kao strateška politička odluka vladajuće koalicije i da ne doprinosi nikakvim
strukturnim izmenama niti poboljšanju odnosa prema objektima privatizacije.
Savet za borbu protiv korupcije osnovan je odlukom Vlade Republike Srbija
11. oktobra 2001. godine. Savet je stručno, savetodavno telo Vlade Srbije
osnovano sa zadatkom da sagleda aktivnosti u borbi protiv korupcije, da
predlaže Vladi Republike Srbije mere koje treba preduzeti u cilju efikasne borbe
protiv korupcije, kao i da prati njihovo sprovođenje i da predlaže inicijative za
donošenje propisa, programa i drugih akata i mera u toj oblasti.173)
Članovi Saveta za borbu protiv korupcije su svečanim tonom i sledećim rečima
naznačili početak uporne i trajne borbe protiv ove društvene pošasti174): „Mi
u Savetu ne želimo da u građanima koji nam se obraćaju gledamo očajnike
izgubljene u pustinji u kojoj se njihov glas ne čuje. Nastojimo da im
pomognemo javnim delovanjem i pritiskom na Vladu da suzbija korupciju,
tako što će dopuniti zakonodavstvo i stvoriti institucije koje će smanjiti
mogućnost da oni koji su postali moćni zahvaljujući tome što je država
razarana tokom ratova, svoju moć demonstriraju i ubuduće.“
Kroz identifikaciju spornih privatizacija u koje su uključene korupcijske
delatnosti, Savet za borbu protiv korupcije izdaje redovna saopštenja, kako bi
javnost bila pravovremeno informisana o radu i statusu spornih predmeta. U
daljem tekstu predstavljeni su neki od slučajeva koji su i dalje nerasvetljeni.175)
1) Izveštaj o izvozu šećera u zemlje EU – prvi deo Izveštaja dostavljen je Vladi
18. novembra 2003, a republičkom javnom tužiocu dva dana kasnije.176)
postoji, pa onda treba redizajnirati know-how i agresivno napasti tržišta na kojima

se ime „Galenika“ stvaralo decenijama.
173) Op. cit. Savet za borbu protiv korupcije. Preuzeto sa: http://www.antikorupcija-
savet.gov.rs/content/cid1015/osnivanje-i-nadleznost, datum: maj 2017.
174) Op.cit. Savet za borbu protiv korupcije
175) Tekstovi su preuzeti sa sajta za borbu protiv korupcije.
176) Evropska unija je 2001. godine omogućila Srbiji izvoz šećera, proizvedenog u našoj
zemlji po preferencijalnim uslovima, na tržište EU. Kako Evropska kancelarija
za suzbijanje prevara (OLAF), zbog neadekvatne kontrole porekla robe u Srbiji,
nije mogla da utvrdi da li je bilo zloupotreba preferencijalnog statusa, EU je
početkom 2003. godine našoj zemlji uvela sankcije na izvoz šećera. Nakon analize
podataka o izvozu šećera u EU u periodu 2001–2003, Savet je konstatovao da je
u Srbiji potrošeno i izvezeno od 100.000 do 300.000 tona šećera godišnje, koji ne
postoji ni u proizvodnji ni u legalnom uvozu. Savet je preporučio Vladi da hitno
utvrdi odgovornost za drastičan obim ulaska robe u zemlju bez carinske kontrole.
Uprava za borbu protiv organizovanog kriminala (UBPOK) istraživala je izvoz
šećera u zemlje EU. Izveštaj UBPOK-a se u velikoj meri poklopio sa zaključcima
Saveta, međutim, dalji postupak je stopiran. Evropska unija je 22. jula 2004. ponovo
uspostavila preferencijalni režim za uvoz šećera iz Srbije, uz uslov da Srbija u
2) Izveštaj o politici i procesu privatizacije – dostavljen je Vladi 25. decembra
2003; dve dopune sa primerima sumnji na korupciju u postupanju Agencije
u konkretnim slučajevima dostavljene su Vladi 18. februara i 2. marta 2004.
godine.177)
3) Izveštaj o stečaju „Sartida“ – dostavljen je Vladi 10. maja 2004, a Republičkom
javnom tužilaštvu 17. maja 2004. godine178). Navode iz izveštaja o stečaju
„Sartida“ istraživao je UBPOK, ali slučaj nikada nije procesuiran.
4) Izveštaj o „Jugoremediji“ – dostavljen je Vladi 16. septembra 2004, a
Republičkom javnom tužilaštvu 3. februara 2005. godine.179)
naredna tri meseca završi istragu i kazni odgovorne za uvođenje suspenzije.

Uprkos činjenici da je UBPOK u svom izveštaju konstatovao brojne nezakonitosti,
nije pokrenut nijedan krivični postupak za zloupotrebe preferencijalnog izvoza.
Savet nikada nije dobio povratnu informaciju od tužilaštva u vezi sa Izveštajem o
izvozu šećera. Republika Srbija je obeštetila evropske kompanije koje su pretrpele
štetu zbog zloupotrebe preferencijalnog izvoza, međutim, nadležni državni
organi nikada nisu pokrenuli regresne zahteve prema privatnim kompanijama iz
Srbije, a koje su učestvovale u zloupotrebama.
177) Analiza propisa i više desetina pojedinačnih slučajeva, u kojima postoje sumnje
na korupciju u postupanju Agencije za privatizaciju i Akcijskog fonda. Savet je
zaključio da je privatizacija potpuno izdvojena iz šireg konteksta institucionalnih
i ekonomskih reformi, kao i da nepreciznosti u propisima stvaraju velike
mogućnosti za korupciju prilikom sprovođenja privatizacije. U dopuni Izveštaja,
Savet ističe da je direktor Agencije za privatizaciju, Mirko Cvetković, istovremeno
bio i direktor bez ograničenja konsultantske kuće CES MECON, koju je Agencija
često angažovala za procene preduzeća u privatizaciji, a da je zamenik direktora
Agencije za privatizaciju, Zvonimir Nikezić, sin Dušana Nikezića, vlasnika CES
MECON-a. Vlada je odgovorila Savetu da su ovakve veze između Agencije za
privatizaciju i konsultantskih kuća moguće zbog toga što u Srbiji još uvek ne
postoji zakon o sprečavanju sukoba interesa.
178) Trgovinski sud je prodajom „Sartida“ sa pet zavisnih preduzeća iz stečaja
zapravo sproveo dogovor ministra za privatizaciju, Aleksandra Vlahovića, sa
privilegovanim kupcem, uz drastično kršenje prava poverilaca i na štetu države.
Način prodaje navodi na sumnju na korupciju u koju su uključeni najviši organi
izvršne i sudske vlasti. Stečaj „Sartida“ pokazao je svu slabost sudske vlasti u
Srbiji, u odnosu na izvršnu.
179) Akcijski fond je prodao 42% akcija fabrike lekova „Jugoremedija“ Jovici
Stefanoviću, koji je u tom trenutku bio na Interpolovoj poternici. Ugovorom o
kupoprodaji, Akcijski fond je obavezao kupca da izvrši dokapitalizaciju fabrike,
čime mu je zapravo omogućio da postane većinski vlasnik. Mali akcionari
preduzeća, vlasnici 58% akcija, usprotivili su se dokapitalizaciji, što je dovelo do
fizičkog sukoba akcionara sa Stefanovićevim obezbeđenjem, na koji je država
reagovala tako što je poslala jedinice žandarmerije da pomognu privatnom
obezbeđenju da izbaci akcionare iz fabrike.
242 SRBIJA DANAS
5) Izveštaj o Nacionalnoj štedionici – dostavljen je Vladi 7. decembra 2004, a
Republičkom javnom tužilaštvu 3. februara 2005. godine.180)
6) Izveštaj o „Mobtelu“ – Dostavljen Vladi i Republičkom javnom tužilaštvu 6.
aprila 2005. godine.181)
7) Dopis predsedniku Vlade u vezi sa Memorandumom o razumevanju tajnog
sporazuma, na osnovu kojeg je izvršeno preuzimanje trgovinskog lanca „C
market“ – dostavljen je Vladi 20. avgusta 2007. godine.182)
8) Izveštaj o koncentraciji vlasništva u preduzeću Luka Beograd – dostavljen
je Vladi 19. februara, a Republičkom javnom tužilaštvu 11. marta 2008.
godine.183)
9) Izveštaj o privatizaciji IP „Prosveta“ – dostavljen je Vladi 27. jula 2010. godine.
Inicijativa Vladi da obezbedi transparentnost i zakonitost prodaje „Telekoma“
i predsedniku Republike u vezi najavljene prodaje „Telekoma“ – Vladi su
180) Guverner NBJ Mlađan Dinkić omogućio je Nacionalnoj štedionici, privatnoj
banci, da besplatno koristi opremu i poslovni prostor bivšeg ZOP-a, dodelio
joj je bez konkursa isplatu velikog dela stare devizne štednje i omogućio brojne
druge privilegije. NBJ je istovremeno propustila da utvrdi da povezana lica stiču
kontrolni paket akcija Nacionalne štedionice, kao i da je u jednom danu značajan
iznos deviznih sredstava napravio krug između Beča, Moskve i Beograda, na
osnovu fiktivnog posla i da su na kraju od te transakcije kupljene akcije Banke.
Navode iz Izveštaja istraživao je UBPOK, ali slučaj nikada nije procesuiran.
181) Savet je analizirao najvažnije aspekte osnivanja kompanije, ulaganja osnivačkog
kapitala, izdavanja licence za rad, zaključivanja Aneksa ugovora o osnivanju
kompanije, kao i probleme vezane za poslovanje i raspodelu dobiti. Vladi je
između ostalog data preporuka da stavi van snage svoj Zaključak od 24. juna
2004. godine, budući da je u njegovoj pripremi ključnu ulogu odigrao čovek koga
je Vlada smenila sa mesta pomoćnika ministra, zbog sukoba interesa.
182) Savet je od malih akcionara „C marketa“ dobio Memorandum o razumevanju,
dokument koji su potpisali učesnici u preuzimanju ovog preduzeća, tajkuni
Miroslav Mišković, Milan Beko i tadašnji direktor tog preduzeća, Slobodan
Radulović, na sastanku koji je organizovao direktor EKI Investmenta, Danko
Đunić, na inicijativu predsednika Vlade, Vojislava Koštunice. Predmet
Memoranduma je fiksiranje cene akcija „C marketa“ i podela tržišta. Savet
je u svom dopisu zatražio od predsednika Vlade da potvrdi autentičnost
Memoranduma.
183) Akcije Luke Beograd prodate su 2005. godine fantomskoj firmi Worldfin. Kao
i u slučaju „C marketa“, očigledno da su akcije kupljene za račun kupca koji je
ostao u senci. Upravnim i nadzornim organima Luke i Akcijskom fondu bilo je
poznato da je u toku nova procena Luke, i da će nalaz procene pokazati daleko
veću vrednost preduzeća, međutim, AF je prihvatio ponudu Worldfina i time
podstakao male akcionare da prodaju svoje akcije. Na ovaj način Worldfin je
po ceni dvostruko manjoj od realne došao do većinskog vlasništva nad Lukom,
odnosno do 220 hektara zemljišta u centralnoj gradskoj zoni.
dostavljene dve inicijative u vezi sa prodajom „Telekoma“, 20. oktobra i 29.
novembra 2010. godine.
10) Izveštaj o poslu postavljanja optičkih kablova kroz Srbiju, koji je poveren
preduzeću „Nuba invest“ – Izveštaj je dostavljen Vladi Srbije 25. novembra
2010. godine.
Izdavanje dozvole za izgradnju optičkog kabla preduzeću „Nuba invest“
d.o.o. iz Beograda od strane Ministarstva životne sredine i prostornog
planiranja, obavljeno je u nezakonitoj proceduri, suprotno odredbama
Zakona o planiranju i izgradnji i Zakona o telekomunikacijama. U pomenutoj
proceduri izostalo je organizovanje postupka javnog nadmetanja, a neobično
je da je taj posao, pored brojnih operatera sa iskustvom i godinu dana pre
svih drugih, dobilo nepoznato lice.
11) Izveštaj o privatizaciji kompanije Novosti.
Na državnim organima ostaje da se sporne privatizacije isprate i da se u slučaju
krivične odgovornosti odgovorna lica kazne. Na medijskoj javnosti ostaje da
isprati ove slučajeve i njihove „sudbine“, a na stručnoj javnosti je da iznova
govori o iskustvima prikupljenim u ovim procesima.
Takođe, prateći tranzicione procese i uticaj na ekonomiju Srbije kroz indikator
BDP-a, možemo uvideti da od perioda 2000–2008. godine postoji rast GDP-a
koji je 2008, za vreme vlade Mirka Cvetkovića, iznosio 6.700 USD po glavi
stanovnika. Godine 2016, BDP po glavi stanovnika iznosi 5,143 USD, što je na
nivou iz 2006. godine.
Slika 23: GDP per capita, Srbija za posmatrani period 1995–2015.184)
184) WorldBank. Podaci preuzeti sa: http://data.worldbank.org/indicator/

NY.GDP.PCAP.CD?end=2015&locations=RS&name_desc=false&start=
1960&view=chart, jun 2017.
244 SRBIJA DANAS
Slika 24: GDP per capita, Srbija, Albanija i Bosna i Hercegovina
Apropos lažnih/nerealnih obećanja datih od strane političara, u svetu je poznata

praksa podvlačenja političke odgovornosti za postupke koji su neopravdani i to
je sistem koji funkcioniše upravo da bi se sprečile obmane i širenje neutemeljenih
izjava.185) Jedan od takvih primera povlačenja političke odgovornosti jeste i kada
185) Tekst je naveden za potrebe dokumentovanja odnosa u Vladi, između tadašnjeg
premijera Zorana Đinđića i ministra finansija Mlađana Dinkića, a takođe govori
i o sporu oko problema sa Nacionalnom štedionicom.
Navodi iz štampe (izvor: Blic.rs): Dinkić priča izmišljotine – Premijer Srbije Zoran
Đinđić nazvao je juče ‘čistom izmišljotinom’ optužbe guvernera NBJ Mlađana
Dinkića da između Vlade Srbije i NBJ postoji spor oko problema Poštanske
štedionice i da je bilo direktnih pritisaka Vlade na izbor generalnog direktora tog
preduzeća. „Žao mi je što moram da kažem da to nije prva izmišljotina gospodina
Dinkića, bilo ih je dosta, ali radi se o potpuno jasnom pravnom slučaju koji je
izneo sudija Privrednog suda. Nisam učestvovao ni u jednoj fazi spora, saznao
sam za problem tek kada sam se vratio iz Novog Pazara“, rekao je Đinđić u pauzi
vanrednog zasedanja republičkog parlamenta i ocenio da se u ovom slučaju radi
o tome da je mimo zakona i procedure izbora direktora, iz NBJ pokušano da se
nametne direktor. On je istakao da je Republika Srbija većinski vlasnik Poštanske
štedionice i da „NBJ ne može da raspolaže imovinom Srbije“. „Nije moguće sa
saveznog nivoa upravljati Srbijom, bilo da je to gospodin Dinkić ili neko drugi
i to ni u budućnosti neće biti moguće. Od problema se pravi afera iako je nema.
Predlažem da bude formirana nezavisna komisija i da ona proceni o čemu se tu
radi“, rekao je Đinđić. Premijer Srbije je ocenio da u „tranzicionom periodu ljudi
pokušavaju da se dočepaju funkcija koje im ne pripadaju, u pokrajini, fabrici, ili
Narodnoj banci, jer misle da je Srbija buvlja pijaca u kojoj svako uzme ono što
mu se dopada i nosi kući“. „Srbija je zemlja u kojoj se sve više zna šta je čije i nije
moguće da neko dođe i bez ikakvog ovlašćenja i nadležnosti uređuje odnose u
Srbiji. Žao mi je što Dinkić nije pre ovakve reakcije pozvao ministre u Republičkoj
vladi i informisao se ili tražio sastanak Predsedništva DOS. Ne, on je odmah
je u ulozi premijera Ferenc Đuračanj javno priznao da je lagao u predizbornoj
kampanji, u Mađarskoj su nekoliko dana trajali žestoki nemiri, uz zahteve
opozicije da on podnese ostavku. Tako je to u zemljama koje su krenule putem
demokratizacije i prihvatanja evropskih standarda.186)
Danas, 17 godina nakon petooktobarske revolucije, čini se da je proces tranzicije
pri kraju, dobili smo društvo velikih razlika koje je očekivana posledica
tranzicionog procesa, dobili smo anesteziranu privredu koja se orijentiše
isključivo ka SDI, dobili smo zavisnu privredu i ekonomiju bilo od stranih
ulaganja, bilo od stranih davanja. Proces je trajao duže nego što je očekivano, i
trebalo bi sa veće vremenske distance sagledati i analizirati tranzitorni proces
kako bi se mogli doneti finalni zaključci o kvalitetu rada državnih institucija
tokom celokupnog tranzicionog procesa, kao i efekata na privredu i društvo
koje je tranzicija ostavila za sobom.
‘istrčao’ pred medije da bi ga oni odbranili“, rekao je Đinđić. On je rekao da je

guverner NBJ samo prebacuje obaveze na srpske vlasti, jer je „najjednostavnije
da Dinkić obeća isplate devizne štednje koja se inače plaća iz budžeta Srbije, kao
i ostala obećanja NBJ štedišama Srbije“ i da ga „ne bi čudilo“ da sada Dinkić
obeća štedišama Dafiment banke da će im sve biti isplaćeno u jednom komadu i
zatim sve uputi na ministra finansija Srbije. „Mnogo je stvari koje treba da budu
dovedene u red, a pre svega ponašanje odgovornih ljudi. Svako treba da radi svoj
posao i odgovara za njega. Nažalost, to ovde nije slučaj“, zaključio je Đinđić.
186) Vladan Batić navodi: „Ovde ta pravila ne vrede. Ovde je laž obavezan predmet u
osvajanju i vršenju vlasti. Što više laži to više vlasti. Ovde se za laž ne odgovara.
Ovde laž donosi poene. Čini mi se kao da smo narod koji boluje od amnezije.
Koji zaboravlja šta mu je obećavano pre nekoliko dana. Koji kao da voli da ga
lažu. Možda podsvesno zna da ono što se priča nije istina ali mu je lepo da to
čuje, da makar nakratko živi u iluzijama. Uvek su ljudi na vlasti u većoj ili manjoj
meri lagali, ali nikad kao danas. Današnja vlada slobodno može da učestvuje na
takmičenju u laganju. Sigurno bi osvojila zlatnu medalju. Sve što su rekli slagali
su.“
246 SRBIJA DANAS
PRIVATIZACIJA U AGRARU – ČIJA JE OVO ZEMLJA?
U Srbiji je poništena svaka treća privatizacija u poljoprivredi. Opljačkana je
imovina pa je bez posla ostalo više od 100.000 radnika. Državnu zemlju treba
prodati ili izdati našim seljacima, a novac utrošiti za razvoj agrara. Tajkuni i
sumnjivi biznismeni pokupovali su državno i zadružno zemljište. Najveći deo
privatizacije poljoprivrednih preduzeća u Srbiji nije obavljen na zakonit način.
Sporadično se u protekloj deceniji i po ukazivalo na sporne slučajeve, ali očito
kod nadležnih nije bilo sluha za predočene dokaze. Nekolicina ljudi koji se bave
ovom oblašću upozoravala je da se privatizacija sprovodi na pogrešan način.
To je, međutim, ocenjeno kao „jeres“ i oni koji su to govorili bili su verbalno
proganjani i izloženi napadima zbog takvog mišljenja. Sada se ipak vidi ko je
bio u pravu – poništena je svaka treća privatizacija. Posle obavljene privatizacije
postavlja se pitanje: Čija je naša zemlja? Odnosno, čija će biti naša zemlja, pa i
kombinati?
Problem je nastao kada je 2005. godine usvojena strategija privatizacije u
poljoprivredi, kojom je državno vlasništvo nad zemljom ocenjeno kao recidiv
prošlosti. Insistiralo se na modelu ishitrene privatizacije, a svako ko se tome
suprotstavljao predstavljen je kao retrogradni element. Rezultat takve politike
jeste ogroman broj poništenih privatizacija zbog lošeg gazdovanja, pa su
desetine hiljada hektara zemljišta vraćene u državno vlasništvo. Nažalost, u tim
propalim privatizacijama (oko 100 u agraru) otuđena je mehanizacija i druga
oprema, spaseno je samo zemljište.
Zadatak države bio je da u procesu restrukturisanja oporavi ta agrarna
preduzeća, omogući im da opet „stanu na noge“. Reč je o firmama koje mogu
dobro da rade i, što je najvažnije, sposobne su da zapošljavaju radnu snagu, što je
Srbiji sad najpotrebnije. To znači da bi PKB i PIK „Bečej“ trebalo da budu javna
preduzeća. Ali, ipak je vlasti odlučila da se krene s njihovom privatizacijom.
PIK „Bečej“ je dobio gazdu, a PKB je za sada promenio državnog gazdu. Umesto
grada Beograda sada je vlasnik Republika Srbija.
Prema podacima Ministarstva poljoprivrede Vlade Srbije, pre početka procesa
privatizacije, koji je sproveden u protekloj deceniji (od 2000. do 2015), u Srbiji
je postojao i uspešno radio 91 poljoprivredni kombinat i 108 poljoprivrednih
dobara, od čega u Vojvodini čak 106 dobara i 36 kombinata. Danas nijedan
kombinat, niti poljoprivredno dobro ne radi zbog katastrofalne agrarne politike
Vlade Srbije. Na taj način je oko 120.000 hektara završilo u rukama nekoliko
pojedinaca, čime je država izgubila desetine miliona evra, a poljoprivredi
Srbije je naneta nesaglediva i trajna šteta. Osim navedenog, direktna posledica
privatizacije kombinata je i gašenje više od 100.000 radnih mesta koja su
obezbeđivali, uništena je visoko sofisticirana tehnologija, kao i stočni fond.
Takođe je ugašena kooperacija desetine hiljada stočara i na taj način je
prekinuta ključna karika u lancu poljoprivredne proizvodnje i razvoja srpske
ekonomije. Poljoprivrednici nisu imali pravo učešća u privatizaciji, a upravo
njihovim radom su podizani i kombinati i prerađivačka industrija. Na taj način
su poljoprivredni proizvođači dovedeni u položaj građana drugog reda, a sledi
im da budu i najamnici na svojim njivama.
U deceniji protekle privatizacije agroprivrede Srbije, bez posla je ostalo više od
100.000 radnika, a to je danas više od 500.000 gladnih usta. Posebno je pitanje ko i
kako treba da snosi odgovornost za trećinu ukupno privatizovanih poljoprivrednih
preduzeća u Srbiji za koje su ugovori o privatizaciji poništeni, a njihova imovina
opljačkana, bez ikakvih posledica po nesavesne kupce i sve u lancu državnih
institucija koji su bili dužni da kontrolišu da li novi vlasnici ispunjavaju ugovorne
obaveze. U privatizaciji preduzeća oštećeni su radnici i penzioneri koji su decenijama
odvajali deo ostvarene dobiti i umesto raspodele na plate izdvajali za kupovinu
zemljišta, mehanizacije, izgradnju objekata, itd. Da su oni postali vlasnici akcija
u preduzećima, drugačije bi se određivale cene sirovina, jer bi i njive za primarnu
proizvodnju bile njihove, ali bi i deo fabrika bio u njihovom vlasništvu. U vreme
SFRJ, primera radi, turistički poslenici iz Dalmacije ulagali su u proizvodnju hrane
u Vojvodini, ali nisu postajali vlasnici njiva.
Veći deo procena kapitala u poništenim ali i u ostalim privatizacijama agrara
radilo je nekoliko uglednih profesora. Sada, kada se kritikuju loše urađene
privatizacije koje su oni, između ostalog, vodili, ali to ne kažu, postali su najveći
kritičari loše obavljenog posla. Inače, za protekle dve i po decenije agrar Srbije
je imao prosečnu stopu rasta od 0,4 odsto, a u protekloj deceniji 0,6 odsto. Što
se tiče stranih direktnih investicija koje su dolazile u Srbiju od 2000. do 2017, u
agrar se usmeravalo tek 0,6 do 1,7 odsto novca. Dakle, agrar je bio zapostavljen
pa je zato i devastiran, što govore stope rasta, ali i stranih ulaganja.
Pokidani reprodukcioni lanci

Reproduktivni lanci od njive do trpeze pokidani su. Jer, da su u privatizaciji
učestvovali oni koji su ih gradili, bili bi delom i vlasnici tih fabrika, šećerana,
uljara, prehrambene industrije i ostalog, uticali bi na cene sirovina a samim tim
i finalnih proizvoda. Ovako ni na šta ne utiču... Sad se izmišlja „rupa na saksiji“
pa se formiraju klasteri. Ranije su to bile reprodukcione celine. Dakle, sve smo
uništili, pa sad pokušavamo da gradimo, samo pod drugim imenom. Zato se i
postavlja pitanje: Čija je naša zemlja? Ona je danas paorska, državna i tajkunska
(domaći i strani tajkuni) i pomalo zadružna. Čija će biti – videćemo.
Dakle, Srbija ima 5,1 miliona hektara poljoprivrednog zemljišta, od čega
je obradivo oko 4,2 miliona hektara, na kojima se ekstenzivno proizvodi
hrana. Po poslednjem popisu, obrađuje se ili, kako se ističe – koristi – tek
248 SRBIJA DANAS
3.355.859 hektara. Dakle, nedovoljno se koristi blizu 850.000 hektara, koji su
uparloženi. Prosečna veličina poseda u Srbiji je četiri i po hektara. Inače u
Srbiji, po popisu, ima 631.122 poljoprivrednih gazdinstava. Od toga je 628.555
porodičnih domaćinstava i 2.567 (ili 0,4 odsto) gazdinstava pravnih lica i
preduzetnika. Istraživanja pokazuju da se poljoprivredom u Srbiji bavi oko dva
miliona stanovnika. Od toga, stočarstvom se bavi oko 330.000 njih i imaju u
proseku po 1,9 grla u stajama. Na postojećim površinama, prema podacima
Republičkog zavoda za statistiku, uzgaja se 908.990 goveda, 3.403.288 svinja,
1.729.278 ovaca, 235.576 koza, 26.627.308 živine i postoji 673.651 pčelinje
društvo. Od mehanizacije popisom je utvrđeno da gazdinstva poseduju 408.734
dvoosovinskih traktora i oko 25.000 kombajna. Sve ta mehanizacija davno je
postala punoletna, a danas u proseku ima oko 25 godina. Učešće poljoprivrede
u bruto domaćem proizvodu je oko 11 odsto, a sa prehrambenom industrijom
to je oko 15–16 odsto. U ukupnom izvozu Srbije agrar učestvuje sa 23, a u
uvozu sa osam odsto. Rezultat svih privatizacija je da sad imamo 30–40 odsto
proizvodnje iz 1989. godine.
Ekstenzivnost
U Srbiji je ekstenzivna i skupa proizvodnja hrane. Pored toga, poljoprivredu
karakterišu velike neobrađene površine, usitnjenost poseda, nedovoljno
unošenje organske materije i nizak nivo korišćenja mineralnih đubriva, kao i
degradacioni procesi izazvani delovanjem prirode i čoveka. Vrednost agrarne
proizvodnje u Srbiji je u 2016. godini iznosila pet milijardi dolara. Cilj je da to
bude bar 30 odsto više i da izvoz, umesto sadašnjih tri milijarde dolara, dostiže
bar deset milijardi dolara. U Srbiji se godišnje u nepovrat izgubi 25.000 hektara
oranica, na kojima se gradi infrastruktura. U strukturi setve dominiraju žitarice
(77 odsto), a nedovoljna je zastupljenost industrijskog bilja, povrća i krmnog
bilja (23 odsto); značajno su smanjene i površine pod vinogradima. Poslednjih
godina vinogradarstvo se usklađuje sa propisima EU, podižu se novi zasadi
pa sad pod vinogradima u Srbiji ima 22.000 hektara (u Sloveniji takođe ima
22.000, Hrvatskoj 20.000, a Makedoniji 25.000 hektara), što je dvostruko manje
nego pre dve decenije.
Stočarstvo učestvuje u bruto domaćem proizvodu poljoprivrede tek sa 30 odsto,
a trebalo bi da to bude najmanje 60 odsto. Ono se i dalje godišnje smanjuje za dva
do tri odsto. Novi srpski tajkuni uglavnom se bave ratarskom proizvodnjom na
veliko, tj. isključivo onim što donosi profit. Rezultati pokazuju da privatizacija
oranica i ukupne poljoprivrede u Srbiji, što se radnika tiče, predstavlja osmišljenu
pljačku uz pomoć države. Dakle, najveći gubitnici srpske privatizacije su radnici,
koji su masovno ostali bez posla, a stočni fond je i bukvalno desetkovan. Jer,
proizvodi se do 400.000 tona svih vrsta mesa i troši po stanovniku godišnje tek
35 kilograma. Pre dve i po decenije, u Srbiji se proizvodilo više od 650.000 tona
i trošilo po 65 kilograma po stanovniku godišnje.
Veleposednici i posedi
Današnji srpski veleposednici imaju znatno veće posede nego što su ih u
Vojvodini uoči Drugog svetskog rata imale porodice Dunđerski, Kotek i
Fernbah. Oni su zajedno posedovali oko 11.200 hektara plodne zemlje (prva
porodica 4.900, druga 3.800 i treća 2.500). Sve to nije ni polovina onoga što
danas imaju recimo MK Grupa, „Delta“, „Matijević“, itd. Najviše privatizovanih
njiva ima u Vojvodini koja zvanično ima oko 1,6 miliona hektara obradivog
zemljišta (od čega je oko 1,1 miliona hektara u privatnoj, oko 300.000 hektara u
državnoj i oko 130.000 hektara još uvek u društvenoj i zadružnoj svojini). Prema
poslednjem popisu, u Vojvodini postoji oko 146.000 vlasnika obradive zemlje.
Od toga, 1.285 Vojvođana poseduje oko 210.000 hektara zemlje. Prosečna
veličina njihovih gazdinstava je 163 hektara. Uz to, njih 71 imaju posede od 300
do 500, a njih 25 od 500 do 1.000 hektara. Treba reći i to da je i pre ove poslednje
privatizacije zemljište u Srbiji, čak 95 odsto poseda, bilo u privatnom posedu
(seljaka i onih kojima je to bila dodatna delatnost uz redovan posao). Tada su
samo veliki kombinati – koje smo uništili (opstali su još PKB i PIK „Bečej“) –
bili u državnom vlasništvu. Svi oni daleko su od današnje velike četvorke koja,
ukupno, obrađuje više od 100.000 hektara u Srbiji, što sopstvenog zemljišta
dobijenog kupovinom nekada moćnih kombinata, što državne zemlje koju su,
u zakup, dobili u privatizacionom paketu ili je zakupili docnije.
Između ostalih, reč je o Miodragu Kostiću, predsedniku MK Grupe. Pre
kupovine PIK-a „Bečej“ (krajem 2015) ovaj gigant, MK Grupa, obrađivala
je, ugovarala proizvodnju i trgovinu na oko 265.000 hektara zemlje u Srbiji i
Ukrajini. Tokom tri decenije, uspela je da od poljoprivrede stvori unosan,
predvidljiv, visoko organizovan biznis u kome se prirodni i ljudski potencijali
koriste na najbolji mogući način. Kostićev najveći pojedinačni pazar u Srbiji
bila je inđijska „Agrounija“ (oko 8.500 hektara). Od 2000, u vlasništvu sistema
MK Grupe su šećerane (fabrike u Pećincima, Vrbasu, Kovačici i Baču), više od
deset poljoprivrednih preduzeća („Agrounija“, „Đuro Strugar“, „Labudnjača“,
„Vojvodina“, „Panonija“, „Elan“, itd.), trgovinski i skladišni kompleksi („Granex-
port“, „Žito Bačka“) koji su uspešno restrukturisani i objedinjeni u moderne i
visokoprofitabilne srpske kompanije, orijentisane na izvoz. Nakon zapaženih
rezultata u agraru Srbije, napravljen je znatan iskorak – MK Grupa započinje
poljoprivredne aktivnosti u Ukrajini. Tako je 2006. godine osnovano preduzeće
Greenfield pod nazivom „Agro Invest“, Ukrajina. Ostale uspešne kompanije,
članice MK Grupe su: „Carnex“ – vrhunski brend u mesnoj industriji, MK
„Fintel Wind“, pionirski projekat u Srbiji u oblasti „zelene“ energije, MK
Mountain Resort, prestižni skijaški centar na Kopaoniku, M&V Investments,
vodeće brokersko-lidersko društvo i MK IT Business Solutions – SAP Silver
Partner. Sredinom 2013. godine Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD)
dokapitalizovala je MK Grupu, što predstavlja potvrdu kvaliteta i kredibiliteta
grupe, kao i podsticaj za dalji razvoj i unapređenje svih aspekata poslovanja.
250 SRBIJA DANAS
Početkom 2014. godine kompanija „Sunoko“, članica MK Grupe, preuzela je
većinski deo akcija AIK Banke. Kompletna kompanija, do kupovine PIK-a
„Bečej“, godišnje je ostvarivala oko 650 miliona evra prometa. Sada je to i
znatno više.
Radnici bez egzistencije

Bivša ministarka poljoprivrede, dr Snežana Bogosavljević Bošković, mnoge
razloge za ovakvo stanje u agraru vidi i u uzurpaciji njiva pa je to bio i jedan
od razloga za izmene i dopune Zakona o poljoprivrednom zemljištu. Po tom
osnovu, država sudski potražuje čak 22 miliona evra. Zato su pooštrene sankcije
za uzurpatore državnog zemljišta, koje su u visini trostrukog iznosa najviše
postignute prosečne cene zakupa na teritoriji okruga.
U trci za uvećanjem zemljišta i profita, MK Grupa je na licitaciji, 17. decembra
2015, kupila Poljoprivredni kombinat – PIK „Bečej“, za 45,5 miliona evra, bez
radnika, saopštila je ta kompanija. Početna cena bila je 42,7 miliona evra, a drugi
učesnik na licitaciji bila je Industrija mesa „Matijević“. „Cilj nam je da stvorimo
modernu kompaniju po evropskim standardima. U narednom periodu plan
nam je da primimo određeni broj radnika i njihov broj će se sigurno povećavati
u budućnosti, u zavisnosti od toga kako će se određeni segmenti kompanije
poboljšavati, širiti i unaprediti“, izjavio je za javnost direktor MK Grupe, Jovan
Purar. Pored 2.908 hektara poljoprivrednog zemljišta u svom vlasništvu, PIK
godinama zakupljuje još oko 8.000 hektara poljoprivredne zemlje u državnoj
svojini. MK Grupa je jedan od najvećih proizvođača poljoprivrednih kultura
u Srbiji, poput šećerne repe, pšenice i kukuruza. Kompanija Miodraga Kostića
postala je vlasnik PIK-a „Bečej“ pošto je na javnoj licitaciji iznela višu ponudu
od drugog učesnika licitacije – Industrije mesa „Matijević“, vlasnika Petra
Matijevića. Kako je za RTV izjavio Jovan Purar, još uvek je rano govoriti o tome
koliko će radnika ostati, odnosno napustiti preduzeće (bilo ih je oko 1.400),
ali ono ima dobru perspektivu razvoja. Procenjena vrednost kapitala PIK-a
„Bečej“ koji je, posle prve privatizacije, proveo četiri godine u stečaju, iznosila
je 85,5 miliona evra, a početna cena na licitaciji iznosila je polovinu tog iznosa.
U imovinu koja je prodata ne ubraja se dvorac Bogdana Dunđerskog, jer je
zaveštan Matici srpskoj. PIK „Bečej“ je nekada bio uzorni kombinat, jedan od
najvećih i najuspešnijih u kompleksu agrara na prostorima bivše Jugoslavije.
Posle neuspele prve privatizacije i tranzicije, našao se u situaciji da kleca pred
poveriocima, privrednim sudovima i da potpuno zavisi od potencijalnih
kupaca. PIK „Bečej“ se bavi proizvodnjom i preradom poljoprivrednih
proizvoda. Osnovne delatnosti preduzeća su ratarstvo, svinjarstvo, govedarstvo,
prerada voća i povrća i ribnjak. PIK ima 56 hektara raznovrsnih voćnjaka, 3.395
grla junadi, 29.748 grla svinja (sa mogućnošću da tovi 100.000 grla godišnje),
371 ovcu i 74 grla konja. Uglavnom izvozi konzervirano povrće u Ukrajinu,
Belorusiju, Tursku, Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu.
„Usred zime 2016, nakon privatizacije, oko 1.000 bivših radnika ostalo je
bez posla, na ulici, a firma je i onako u stečaju bila puna svega, svinja, krava,
bikova, voća, povrća, hiljada vagona ribe“, kažu bivši radnici PIK-a „Bečej“. Oni
su organizovali više okupljanja i protesta ispred opštinske zgrade, očekujući
pomoć u rešavanju njihovog problema, nakon što su u decembru 2015. godine
dobili otkaze. Kako im je tada rekao predsednik Opštine Bečej, Vuk Radojević,
koji je danas sekretar za poljoprivredu u Vladi Vojvodine, postojao je dogovor
da delegacija bivših zaposlenih i on zakažu sastanak u Vladi Republike Srbije,
kako bi se još jednom obratili za pomoć. Kombinat radi pod rukovodstvom
novog vlasnika, a više od polovine bivših radnika danas skuplja hranu po
kontejnerima. Dora Ludvig je više od tri decenije radila u PIK-u „Bečej“,
preduzeću prvi put privatizovanom 2007. godine. Krajem 2015. dobila je otkaz.
„U novoj privatizaciji očekivali smo od republičke Vlade da dobijemo neku
otpremninu, da bismo imali malo para da počnemo nešto da radimo i od čega
ćemo živeti. Ostalo nam je da preturamo kontejnere“, kaže ona. „Ovako praznih
ruku ne možemo ništa da počnemo“, dodaje ova bivša radnica. Po rečima
bivšeg predsednika Opštine Bečej, Vuka Radojevića, lokalna samouprava ima
razumevanja za bivše radnike. „Jedini koji iskazuju razumevanje i nameru da
pomognu su Vlada Republike Srbije i Opština Bečej. Dakle, Vlada intenzivno
radi na pravnom modelu i načinu kako da se pomogne onima koji su ostali bez
posla“, rekao je tada Radojević. Po njegovim rečima, ovo je zapravo nezahvalna
situacija za celu društvenu zajednicu koja trpi posledice loših privatizacija u
prethodnih 15 godina. I šezdesetsedmogodišnji Ivan Bakić samo je jedan od
mnogih Bečejaca koji propast i prodaju PIK-a, koji je, kažu, decenijama bio jedan
od stubova razvoja, nikako ne odobravaju. „To traje već godinama. Znajući da
je PIK ulagao i u Sojaru i mnoge druge firme, nije u redu da tako prođe. Mislim
da je jako nepovoljno za građane Bečeja i sam Bečej. Sve firme su propale. Ništa
ne radi osim Sojare i Dioksida. Mislim da će tih 1.200–1.300 ljudi koji su radili
u PIK-u biti totalno uništeni. To je zapravo uništavanje 1.200–1.300 porodica“,
kategoričan je Ivan Bakić. PIK „Bečej“ koristi oko 9.000 hektara obradivog
zemljišta, od čega su dve trećine u vlasništvu države.
Da li je kriva prethodna vlast?

Ako, su za dosadašnje pogrešne privatizacije kada su radnici ostajali bez posla
bile krive vlasti iz prethodnog perioda, ova privatizacija u agraru obavljena
je krajem decembra 2015. godine. I tu je više od polovine radnika ostalo na
ulici, pa se vide da u žitnici Evrope oni danas preturaju kontejnere da pronađu
hleb koji se baca. PIK „Bečej“ kupio je MK Komerc za 45,5 miliona evra, 17.
decembra 2015. godine. Isto toliko su i Kinezi su platili Železaru Smederevo.
Malo je čudno da oni vrede isto. Dakle, ta privatizacija je urađena za vreme
SNS vlasti, kada je 1.000 porodica u Bečeju ostalo bez egzistencije. U vreme
pregovora o privatizaciji, javnost je obaveštena da kupac PIK-a „Bečej“ nema
252 SRBIJA DANAS
obavezu da zadrži oko 1.400 radnika tog kombinata. Inače, procenjena vrednost
kapitala kombinata bila je 85,5 miliona evra, a početna cena na licitaciji bila je
42,7 miliona evra.
Miroslav Mišković iz „Delte“ je u Staroj Pazovi kupio „Napredak“ (7.100
hektara), a u Apatinu „Jedinstvo“ (6.820 hektara). Đorđije Nicović, prvi čovek
„Irva investicija“, privatizovao je nekada čuveni PIK „Bečej“ (sa tadašnjih oko
11.600 hektara u vlasništvu i državne zemlje). Najzad, Petar Matijević, vlasnik
kompanije „Matijević“, izveo je najveću pojedinačnu kupovinu, otkupivši
bajmočku „Ravnicu“ (oko 5.000 hektara). Nakon oglašavanja za prodaju još
502 državne firme, u septembru 2014, Petar Matijević je bio zainteresovan da
kupi još deset poljoprivrednih preduzeća koja imaju atraktivno poljoprivredno
zemljište. Među njima su „Bačka“ u Sivcu, PIK „Zemun“ i druga sa liste za
prodaju. Kupovinom samo nekoliko firmi postao je najveći veleposednik
u Srbiji. Posle toga se prvi put dogodilo da domaći tajkun kupuje zemlju
od stranog. Tako je Matijević od „Agrokora“ (Hrvatska) u 2015. godini
kupio imanje od oko 4.500 hektara... To nisu jedina gazdinstva koja su oni u
poslednjoj deceniji kupili, zaokružujući svoje, čak i za evropske prilike velike,
posede. Naprotiv. Vlasnik Industrije mesa „Matijević“, Petar Matijević, izjavio
je da je kupovinom dve poljoprivredne zadruge u Hrvatskoj, krajem 2015, sa
1.500 hektara poljoprivrednog zemljišta, postao prvi srpski biznismen koji u
Hrvatskoj ima oranice. „Prvi sam srpski biznismen koji je kupio poljoprivredno
zemljište u Hrvatskoj i ujedno najveći vlasnik oranica u toj zemlji. Ima hrvatskih
kompanija koje obrađuju znatno veće površine ali ih uzimaju u zakup, nemaju
ih u vlasništvu“, rekao je Matijević za javnost. On nije želeo da kaže koliko ga je
koštalo preuzimanje zadruga „Jankovci“ u Starim Jankovcima i „Negoslavci“ u
istoimenom mestu u Vukovarsko-sremskoj županiji. Portal Agrosmart je naveo
da je Matijević sa oko 28.000 hektara obradive površine pre te kupovine bio i
najveći vlasnik oranica u Srbiji. Matijević je o kupovini zadruga u Hrvatskoj
pregovarao i pre dve godine, sa većinskim vlasnikom zadruga, biznismenom
Enverom Moralićem, ali posao tada nije realizovan. Uz njive u Starim Jankovcima
i Negoslavcima, Matijević je kupio i mehanizaciju i skladišne kapacitete koji su
u sastavu pomenutih zadruga. IM „Matijević“ u Srbiji zapošljava 2.670 radnika,
obrađuje (što u vlasništvu, plus arenda) ukupno 33.000 hektara, od kojih u
vlasništvu ima 23.000 hektara, a ostalo je u zakupu.
Tajkuni i sumnjivi biznismeni su u poslednjoj deceniji, uz mahinacije i
„štelovanje“ tendera, dobili oko 300.000 hektara zadružne i državne zemlje u
Vojvodini. Svi oni posede su platili manje od 500 evra po hektaru. Odnosno,
toliko je plaćano samo kombinatima. Sve što je prodavano, procenjivano je
ukupno, odoka, bez posebnog izdvajanja obradive zemlje. Kapital je plaćen, a
zemlja je dobijena za simboličnu cenu pa je kasnije preko veza uknjižena kao
vlasništvo. To je slučaj kod većine privatizacija u Srbiji. Danas je cena hektara
obradive zemlje u Vojvodini oko 15.000 evra, pa nije teško izračunati koliko su
novi vlasnici zaradili samo na razlici u ceni zemljišta koja je u međuvremenu i
narasla.
Koliko zemlje obrađuju najveći u Srbiji (okvirno), vidi se iz sledeće evidencije:
• MK Grupa (Miodrag Kostić) 30.000 hektara
• IM „Matijević“ (Petar Matijević) 33.000 hektara
• „Delta“ (Miroslav Mišković) 25.000 hektara
• „Irva investicije“ (Đorđije Nicović) 18.000 hektara
Kad ne mogu mađarske, stranci će orati srpske oranice
Potpisivanjem SSP-a 2007, preuzeta je obaveza da se od 1. septembra 2017.
godine državlјanima EU omogući kupovina polјoprivrednog zemlјišta pod istim
uslovima kao i srpskim državlјanima. Ako se do tog datuma u pregovorima ne
postignu drugačiji uslovi, Srbija će postati prva zemlјa koja takvu mogućnost
dozvolјava i pre nego što je postala članica EU. Na osnovu preuzetih obaveza
prema Sporazumu o pridruživanju i stabilizaciji, srpski Zakon o polјoprivrednom
zemlјištu, u kome sada postoji zabrana prodaje zemlјišta strancima, moraće
da bude izmenjen. Izmenama i dopunama tog zakona, koji će se uskoro naći
u proceduri, ta zabrana se ne ukida, ali se stranim kompanijama omogućava
zakup državnog zemlјišta na period od 30 godina. Za razliku od ostalih zemalјa
koje su u pregovorima obezbedile duge rokove za prodaju zemlјišta strancima,
Srbija se na to obavezala nevezano od sticanja statusa punopravnog člana EU.
Srpskom krivicom polјoprivredu dave evropski proizvodi dok je, na primer,
u slučaju Polјske zabrana prodaje zemlјe strancima na snazi dvanaest godina
od datuma ulaska u EU, a u Hrvatskoj osam. Mađarska je u tom pogledu
otišla najdalјe. Posle desetogodišnjeg moratorijuma na prodaju zemlјišta
strancima, Mađarska je, posle referenduma koji je podržalo 87 odsto građana,
izmenom Ustava trajno onemogućila stranim državlјanima da postanu
vlasnici njenih polјoprivrednih parcela. Neke zemlјe, poput recimo Slovenije,
zakonom su pooštrile uslove za sticanje svojine, i praktično destimulisale
interes stranaca da postanu vlasnici polјoprivrednog zemlјišta, objašnjava
profesor Polјoprivrednog fakulteta dr Miladin Ševarlić. „Slovenija nije tražila
moratorijum zabrane prodaje polјoprivrednog zemlјišta kupcima iz EU, ali
je zakonom propisala pet barijera za sticanje svojine i domaćim i stranim
kupcima, od toga da kupac mora biti rezident odnosno stanovnik Slovenije
najmanje pet godina, da prednost imaju lica koja su vlasnici susednih parcela,
da prednost imaju registrovana polјoprivredna gazdinstva, itd. Nažalost,
mi to takođe ne uvodimo kao ograničenja“, rekao je dr Ševarlić. Kada je reč
o izmenama i dopunama postojećeg Zakona o polјoprivrednom zemlјištu,
on ističe da izmene koje će se uskoro naći u proceduri neće doprineti zaštiti
nacionalnih interesa prilikom sticanja prava svojine nad polјoprivrednim

254 SRBIJA DANAS
zemlјištem u Srbiji, u odnosu na nepovolјne uslove propisane međunarodnim
ugovorom – Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju.
Prodaja suvereniteta – Korupcija i birokratija

od Obrenovića do danas
„Iako je predviđeno samo davanje u zakup zemlјišta stranim kompanijama,
ostavlјa se mogućnost i sticanje prava svojine pod određenim uslovima koji,
nažalost, nisu precizno definisani. To je pravni nonsens jer će ti uslovi naknadno
biti propisani podzakonskim aktima ili nekim posebnim ugovorima između
države i budućih zakupaca“, kaže agroekonomski analitičar Milan Prostran, koji
dalje ističe da je protiv prodaje prirodnih dobara, pa i polјoprivrednog zemlјišta
strancima, jer po njegovom mišlјenju to predstavlјa prodaju suvereniteta. „Kad
počnu pregovori sa EU po poglavlјima 11 i 12, treba učiniti sve da se taj deo
sporazuma izmeni i onemogući prodaja zemlјišta, kao što su to uradile druge
zemlјe. Ako to ne bude izvodlјivo neophodno je zakonom odvratiti strance
da kupuju naše zemlјište, što se nažalost predviđenim izmenama neće postići“,
smatra Prostran. „Cilј ovih poslednjih izmena je očigledno nešto sasvim
drugo. Umesto da uredi kompletnu problematiku kojim bi zakon trebalo
da se bavi, on prevashodno uređuje uslove dugogodišnjeg zakupa domaćih
i stranih investitora“, kaže on. Istini za volјu, u Srbiji i pored zabrane prodaje
polјoprivrednog zemlјišta, stranci su, na posredan način, koristeći nejasnoće
u zakonima u poslednjoj deceniji, kupovinom državnih kombinata koje
u vlasništvu imaju i polјoprivredne parcele zapravo postali vlasnici naših
oranica. „Ovo što je do sada na neki način prevedeno u privatno vlasništvo,
urađeno je veoma loše. Polјoprivredne parcele postale su vlasništvo nekoliko
kompanija, dve-tri su iz Hrvatske, jedna je italijanska, a sada se pojavlјuju i neke
arapske. Ta oblast u našem zakonodavstvu nije dovolјno dobro uređena i mi
ovo pitanje moramo da zaoštrimo izmenom i dopunom Ustava. Neophodno je
da sačuvamo ono što nam je Bog dao, što obezbeđuje prehrambenu sigurnost
zemlјe. Da sačuvamo resurs koji garantuje ostvarivanje dohotka i opstanak
nacije. Potrebno je doneti novi zakon o zemljištu, a ne inovirati postojeći. Jer, to
bi bila samo kozmetika, kao i do sada“, zaklјučuje Prostran.
Prikaz zemlje koju obrađuju stranci (okvirno) vidi se iz sledećeg:
• „Baltik properti investments“ (Irska) 10.500 hektara
• „Agrokor“ (Hrvatska) 4.500 hektara
• CBA (Mađarska) 2.650 hektara
• „Žito grupa“ (Hrvatska) 2.000 hektara

Nameran stečaj
Dakle, namerno guranje poljoprivrednih preduzeća u stečaj, a potom njihova
prodaja u bescenje, bio je jedan od metoda kojim su se pljačkale plodne,
najčešće vojvođanske oranice. U proteklih desetak godina na ovaj način su
tajkuni, kriminalci i biznismeni sa sumnjivim novcem, pokupovali za male
novce zemlju i voćnjake, ali i farme, mehanizaciju, objekte... Kada se postavi
pitanje čija je zemlja zemlje Srbije, danas odgovor glasi: od 5,1 miliona hektara
poljoprivrednih površina u Srbiji, one su ponajviše u vlasništvu paora, države,
tajkuna (domaćih i stranih) i pomalo zadružna. To je i odgovor čija je danas
naša zemlja. Čija će biti – videće se. Ali, evidentno je da su radnici u Srbiji danas
već najamnici na sopstvenim oranicama.
Sve manje vremena za zaštitu srpskih oranica

Rok za rešavanje pitanja prodaje zemlјe strancima sve je bliži. Za razliku od
dosadašnjih tumačenja, stručnjaci smatraju da Srbija i dalјe ima mogućnost
da zatraži izmenu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP), koji stupa
na snagu 1. septembra 2017. godine. Stav je zasnovan na nedavno završenoj
stručnoj analizi, koja je rađena na zahtev Pregovaračke grupe četiri (sloboda
kretanja kapitala), i koja daje kompletnu sliku o tome kakav uticaj bi mogla da
ima promena regulative u ovoj oblasti. U Institutu za ekonomiku poljoprivrede
u Beogradu kažu da nemaju mogućnost da iznose detalјe studije, ali su otkrili
da postoji više razloga zbog kojih bi naša zemlјa mogla da pokuša da povuče
takav potez i zatraži odlaganje primene SSP-a, iako je neosporno da bi nam za
pozitivan odgovor bila potrebna saglasnost svih nekadašnjih 28 država, članica
EU. Osnovni razlog je činjenica da bismo bili prva zemlјa koja je pre ulaska u EU
izjednačila prava kupovine zemlјe kod stranih i domaćih fizičkih i pravnih lica.
Taj podatak, kako kažu, može biti jedan od važnih elemenata u pregovorima.
Kada je potpisan SSP, optimistički se verovalo da ćemo u narednih deset godina
ispuniti sve uslove za ulazak u EU i do tada rešiti pitanje vlasničkih odnosa.
Jasno da se to neće dogoditi i da sada treba tražiti novi mehanizme kako da se
ovakvi odnosi regulišu sa zemlјom koja nije članica – napominju u Institutu za
ekonomiku poljoprivrede, dodajući da bi EU, takođe, morala da zauzme stav
da li bi u svim državama članicama i građani Srbije imali ista prava. Do sada
se verovalo da bi naša strategija mogla da se zasniva na preuzimanju pojedinih
rešenja iz zemalјa EU, koje takođe nameću niz ograničenja po pitanju toga
ko i pod kojim uslovima može da stekne pravo svojine nad polјoprivrednim
zemlјištem. U javnosti su kao najpodesniji za nas pominjani slovenački, polјski i
mađarski model. Stav je da ovo nije do kraja tačno jer je Srbija jedinstven slučaj,
tako da ni praksa ne postoji, mada su njihovom studijom obuhvaćena iskustva
nekoliko predloženih država poput – Polјske, Rumunije, Hrvatske, Slovenije i
Mađarske. Kako napominju, još neke važne pravne pretpostavke nisu ispunjene,
256 SRBIJA DANAS
restitucija nije do kraja završena. Jer, do jula 2016. godine vlasnicima je vraćeno
svega 36.000 hektara polјoprivrednog i 3.900 hektara šumskog zemlјišta.
Postoji veliki broj nerešenih zahteva za povraćaj oko 10.800 hektara zemlјe.
Čak se ni ove informacije ne mogu uzeti kao potpune jer pojedine opštine ne
raspolažu zvaničnim podacima. Kao potencijalni problem navodi se i to što je u
privatizaciji prodato 140 firmi koje su raspolagale polјoprivrednim zemlјištem,
a u međuvremenu je 40 ugovora raskinuto, što je u pojedinim slučajevima
dovelo i do međunarodnih tužbi.
Državno zemlјište ne prodavati pre restitucije

Srpska polјoprivreda se nalazi pred egzistencijalnom dilemom: kako ponovo
sprovesti zemlјišnu reformu, kojom bi bile ispravlјene nepravde iz prošlih
vremena, kada su agrarne reforme nemilosrdno cepale, prekrajale i oduzimale
zemlјište domaćina i time uništavale porodično gazdinstvo kao klasičan i
najprirodniji oblik polјoprivredne proizvodnje.
Treba reći da agrarna reforma, kao skup propisa usmeren na redistribuciju
agrarnih resursa, nije izmišlјotina komunističkog režima, nego je to sastavni deo
svih velikih i suštinskih društveno-ekonomskih promena. Sadašnja reforma ima
obrnuti pravac u odnosu na prethodne. Nije više reč o podruštvlјavanju već o
jačanju privatnog sektora i porodičnog gazdinstva. Geneza nastanka društvene
odnosno državne zemlјe u Srbiji može se podeliti na četiri glavne faze:
1. Državna odnosno društvena svojina nastala je 1945, sprovođenjem Zakona
o konfiskaciji imovine narodnih neprijatelјa i Zakona o agrarnoj reformi i
kolonizaciji. Po ovom osnovu, u zemlјišni fond sa područja Vojvodine uneto je
668.000 hektara.
2. Polјoprivredno zemlјište preneto je 1947. godine u društvenu svojinu,
konfiskacijom po propisima o obavezama otkupa polјoprivrednih proizvoda.
Po tom osnovu, u društvenu svojinu preneto je oko 21.500 hektara. Ova zemlјa
vraćena je bivšim vlasnicima 1991. godine.
3. Po Zakonu o polјoprivrednom zemlјišnom fondu, iz 1953, otkuplјeno
je i dodelјeno polјoprivrednim organizacijama 101.700 hektara obradivog
polјoprivrednog zemlјišta. Zemlјa je vraćena 1991. godine.
4. Od 1954, obradivo polјoprivredno zemlјište uvećavano je uglavnom
kupovinom od privatnog sektora. Na taj način je zemlјište u društvenoj svojini
povećano za oko 300.000 hektara. Ova kategorija zemlјišta je posle 1992. godine
mogla biti predmet dokapitalizacije ili prodaje.
Početkom devedesetih godina 20. veka, po vojvođanskim selima i salašima
počeli su da duvaju novi vetrovi. Skupština Srbije je 1991. usvojila Zakon
o načinu i uslovima priznavanja prava i vraćanju zemlјišta koje je prešlo u
društvenu svojinu po osnovu polјoprivrednog zemlјišnog fonda i konfiskacijom
zbog neizvršenih obaveza iz obaveznog otkupa polјoprivrednih proizvoda. Dva
ministra za polјoprivredu (dr Velјko Simin i dr Jan Kišgeci) vratili su bivšim
vlasnicima oko 150.000 hektara. Najviše je vraćeno u Vojvodini – oko 123.000
hektara. To je bila prva restitucija zemlјišta u Istočnoj Evropi posle Drugog
svetskog rata.
Nije vraćeno zemlјište nacionalizovano u Prvoj agrarnoj reformi – oduzeto
selјacima, veleposednicima, pripadnicima nemačke narodnosti, verskim
zajednicama. Da bi se odbranilo od nelegalnog i sumnjivog kapitala i nelojalne
trgovine, ovo zemlјište je 1992. stavlјeno pod zaštitu države (Zakon o pretvaranju
društvene svojine na polјoprivrednom zemlјištu u druge oblike svojine). Tako
je stvorena kategorija – državna zemlјa. Ona se do sada nije mogla prodavati.
Ako je 1991. tadašnja politička struktura imala smelosti da vrati zemlјu bivšim
vlasnicima, i to u vreme najvećih iskušenja za srpski narod, zašto se restitucija
zemlјišta po novom Zakonu o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju iz 2011.
sprovodi tako sporo?
Novi Zakon o izmenama i dopunama zakona o polјoprivrednom zemlјištu
jasno daje na znanje da se zemlјište koje podleže restituciji ne može prodavati.
Međutim, prethodni Zakon o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju takvo
zemlјište ne prepoznaje. Vlasnici oduzete imovine, ili njihovi naslednici, posle
raznih komasacija, arondacija, integracija i dezintegracija više ne znaju gde je
njihovo zemlјište. Ako u zakonu o restituciji ne bude klauzula o supstituciji
kod vraćanja oduzetog zemlјišta – on se neće primenjivati. Ta dva zakona nisu
uzajamno konzistentna. Državno zemlјište ne treba prodavati pre sprovedene
restitucije u kojoj se potražuje manje od 100.000 hektara. Da postoji politička
volјa, taj posao bi mogao da se završi za godinu dana. Ali, oko toga za sada
nema rešenja.
Ozbilјan problem postoji kod popisa državnog zemlјišta. Nisu usklađeni čak ni
zvanični podaci koje objavlјuju državne ustanove. One navode da se u zakup
može izdavati čak 450.000 hektara. Posle zvaničnog, sveobuhvatnog popisa
polјoprivrede 2012, statistika beleži da u Vojvodini ima više od 600.000 hektara
zemlјe u državnoj svojini. Koliko stvarno ima državnog zemljišta – nema
validnih podataka. Jedno vreme se govorilo da je to 450.000 ha, zatim 630.000,
pa oko 830.000 hektara. Koliko ga stvarno ima, ni danas se ne zna. Ako bismo se
ravnali prema naučnim podacima do kojih je došao profesor Nikola Gaćeša sa
Novosadskog univerziteta, u drugoj polovini 20. veka klasične državne svojine
moglo je biti svega 250.000 hektara. To znači da je zvanična statistika, samim
tim i politika, u kategoriju državne zemlјe svrstala i zadružnu zemlјu, seoske
pašnjake i svaku drugu svojinu koja nije privatna. Zbog toga je neophodno
novo svojinsko razgraničenje zemlјišta, kako bi se mogli ispoštovati svi zakoni
iz ove oblasti.

258 SRBIJA DANAS
Uspon i pad
Sa ukupno 16.000 hektara privatizovanih u Sivcu, Aleksi Šantiću, Bačkoj Topoli,
i drugim mestima, među velikim vlasnicima zemlje do pre nekoliko godina
nalazio se i Mile Jerković. Zbog neizmirenih ugovornih obaveza, nekoliko
gazdinstava mu je oduzeto, ali je na njima ostala prava pustoš. Umesto da mu
se, čim prvi put nije platio ratu ugovora, gazdinstva oduzmu, ostavljano mu je
i po godinu dana, taman da ubere i, naravno, proda sav rod. Tada nešto novca
uplati, pa opet po starom. Na stranu što je podizao velike kredite, pa je zemlja
tih gazdinstava i danas pod hipotekom. Za njega se kaže da je zemlju kupovao
novcem uhapšenog narkodilera Darka Šarića. Postao je svedok-saradnik, pa i
danas mnogo košta državu, jer ga kao svedoka-saradnika čuva 20 policajaca.
Priča se da je od nedavno u SAD... Što se tiče preostale državne zemlje (otprilike
300.000 do 400.000 hektara), ona se uz pravu jagmu izdaje u zakup. Posebna
kategorija je dodatnih 130.000 hektara koji se, u okvirnom odnosu pola-pola,
vode kao zadružni i društveni posedi. U društvenom vlasništvu (iako ona po
ustavu ne postoji) je još uvek zemlja ranije privatizovanih kombinata u kojima
je, zbog lošeg gazdovanja, privatizacija raskinuta, ili su, poput već pominjanog
PIK „Bečej“, otišli u stečaj, iako su privatizovani. Bečejski kolektiv je poslednji
od velikih kombinata (ostao je samo PKB, koji je sad u vlasništvu Republike
Srbije) takođe prošao kroz privatizaciju, a kupila ga je MK Grupa. Slično se
dogodilo i sa ostalim privatizacijama jer je većina radnika ostala na ulici. Već
se govori da će Bečej, grad u centru žitnice, gde se proizvodi hrana, biti i grad
gladnih. Jer, nema posla, a kada nema posla nema ni novca za hranu. Čak i kada
je kombinat bio u stečaju, u Bečeju se govorilo kako je dobro kada više od 1.000
radnika primi po 21.000 dinara mesečno – grad živne, prodavnice budu pune.
To je sada prošlost. Danas se vidi kako nekadašnji proizvođači hrane umesto da
pazare u prodavnicama preturaju po kontejnerima tražeći hleb.
Na osnovu ovakvih rezultata, što se radnika tiče, način privatizacije srpske
poljoprivrede mogao bi da se nazove zakonski osmišljenim zločinačkim
poduhvatom. Jer, najveći deo privatizacije poljoprivrednih preduzeća u Srbiji
obavljen je na potpuno nezakonit način.
Prodaja imanja kosovskim Albancima

Prodaja srpskih imanja Albancima sa Kosmeta sve je učestalija u Topličkom
i Nišavskom okrugu. O prodaji nekretnina kosovskim Albancima nerado se
govori. Glasine koje se čuju uz jutarnju kafu i komšijski razgovor uznemirile su
mnoge, uglavnom u opštini Kuršumlija, koja sa Kosmetom deli 105 kilometara
dugu administrativnu liniju.
„Mi smo čuli da se sada više kupuje u Prokuplјu i Blacu no ovde u Kuršumliji.
Zamislite ako se tamo kupi veći broj nekretnina, Kuršumlija je onda odsečena
od Srbije“, kaže Dejan Milošević, bivši zamenik predsednika opštine Kuršumlija.
O tome da Albanci za srpska imanja daju nekoliko puta veću cenu od tržišne
čuli su i u najudalјenijim selima. U Dabinovcu, gde živi osmoro lјudi, kažu da
ponude s Kosmeta do sada nisu imali.
„Nјih ne interesuju brda. Oni su se s brda spustili niz Lab, povremeno dolaze, ali
baš ovde niko ne dolazi“, kaže Vučina Jovanović iz sela Dabinovac.
„Straha ima, kako da nema, svake večeri vidiš tamo svetla gde seku drva, Srba
tamo više nema, kako da nema straha“, dodaje Milosija Jovanović. Siromaštvo
je, međutim, nateralo mnoge, poput Milutina Jaćovića, da oglase imanja na
prodaju. Tročlanu porodicu izdržava sa 20.000 dinara, pa je rešio da napusti
rodno Tulare: „Rešio sam da kuću prodam isklјučivo Albancu, jer su dobre
platiše. Srbinu ne mogu da prodam za 15.000 ili 20.000 evra, a uložio sam oko
150.000 maraka“.
Imanja se, kako saznajemo, najčešće prodaju u tajnosti, preko posrednika,
uglavnom advokata iz Prištine ili Novog Pazara. Kupoprodajnih ugovora
nema, već se vlasnicima nekretnina nude novčane pozajmice, uz hipoteku kao
garanciju.
„To specijalno punomoćje može se dati npr. advokatu u Prištini, koji pravi
ugovor, ali ne u formi kupoprodajnog ugovora, već u formi zajma i to je moguće,
jer postoji pravni promet sa južnom pokrajinom“, kaže Ratko Zečević, advokat
iz Prokuplјa.
Mediji u regionu, pozivajući se na razne izvore, već dve godine spekulišu o
prodaji imanja i u Vranju, Bujanovcu, Nišu, kao i u Herceg Novom, u susednoj
Crnoj Gori.
Strane gazde
Prekupljujući zemlju od domaćih preduzeća koja su je ranije privatizovala, u
posed poljoprivrednih gazdinstava, a time i obradive zemlje u Vojvodini, došlo
je više stranih kompanija. Iako zvanično ne mogu biti vlasnici zemlje, kada
kupe kombinate dobijaju i zemlju. Prema raspoloživim podacima, oni ukupno
poseduju 22.000 hektara. Najviše 10.500 hektara, mahom u Srpskom Miletiću,
Bačkom Brestovcu i Feketiću, ima irski „Baltik properti investments“, a tu
su i dva najveća hrvatska tajkuna, Ivica Todorić i Marko Pipunić. Todorićev
„Agrokor“, uglavnom u okolini Zrenjanina, gde je kupio uljaru „Dijamant“,
imao je oko 6.000 hektara, a Pipunićeva „Žito grupa“ iz Osijeka, u Ratkovu
nadomak Odžaka, nešto više od 2.000 hektara.
Veleposednici praznih staja

U vreme kada stočarstvo Srbije nestaje, jer višedecenijski godišnji pad iznosi
2–3 odsto, u stajama kod veleposednika uglavnom nema krupne stoke (čitaj:

260 SRBIJA DANAS
goveda). Najbolji dokaz za to jeste da je u Srbiji 2016. godine proizvedeno samo
75.000 tona junećeg mesa. Do pre nekoliko godina proizvodilo se prvo 100.000
tona, pa je to palo na 80.000, sa tendencijom daljeg pada. Izuzetak je „Delta“, ali
i to je zanemarljivo u odnosu na hektare koje obrađuju. Privatizacijom PIK-a
„Bečej“, koji je krajem 2015. u stajama imao 3.395 junadi i blizu je 30.000 grla
svinja (sa kapacitetima za 100.000), stanje se tek neznatno menja, ali problem
u celini ostaje. Dobra vest je jedino da je 2016. proizvodnja svinjskog mesa
povećana sa 270.000 na 320.000 tona. Kada bi četiri najveća veleposednika po
svakom hektaru imala samo po jedno uslovno grlo krupne stoke (sad u Srbiji
imamo 0,30 grla po hektaru), rešio bi se problem srpske poljoprivrede. Samo
kod domaćih veleposednika bilo bi u stajama gotovo 100.000 grla. Iako se
veruje i zvanično objavljuje da u Srbiji imamo 908.000 grla goveda, 3,2 miliona
svinja, 1,7 miliona ovaca, 250.000 koza i 27 miliona živine, život pokazuje da su
te brojke mnogo manje. Posebno u govedarstvu, gde nemamo čak ni polovinu
toga što u javnosti prikazujemo. To pokazuje i proizvodnja svih vrsta mesa koja
se kreće najviše do 400.000 tona godišnje. To je i blago povećanje jer je posle
više decenija proizvodnja svinjskog mesa u 2016. u Srbiji povećana za 50.000
tona, pa je proizvedeno 320.000 tona. Inače, kada je agrar u pitanju, on u Srbiji
za poslednjih dve i po decenije beleži rast od samo 0,4 odsto, a u poslednjoj
deceniji to je 0,6 odsto.
Srbija od 1996. godine ima dozvolu za godišnji izvoz od 8.875 tona „bebi bifa“.
U Srbiji nema junadi, tek između 15.000 i 20.000, pa ni „bebi bifa“ za izvoz. Pre
dve godine izvezeno je manje od 600 tona, u 2015. samo 315 tona, a u 2016.
godini tek nešto više od 400 tona. Nije ga bilo više, jer su staje prazne pa nema
ni junadi. Primera radi, 1990. godine je iz SFRJ u svet izvezeno čak 50.000
tona „bebi bifa“. Od toga je sa današnjih prostora Srbije godišnje otpremano
čak 30.000 tona. Tada se meso izvozilo za SAD (šunka u konzervama bila je
namenjena američkoj vojsci) i za taj novac su, recimo, kupljeni „Lejland“
autobusi za Beograd i stiglo je mnogo investicija. Danas nema stoke, nema
mesa, a strane direktne investicije su 2016. godine bile 1,8 milijardi dolara. Od
stranih direktnih investitora, od 2000. do 2017, koji su stigli u Srbiju, u agrar je
ulagano tek 0,6 do 1,7 odsto novca. Takvi podaci ukazuju na činjenicu da oni
nisu zainteresovani da mnogo ulažu u srpsku poljoprivredu. To je dokaz da
agrar nije interesantan za strance koje pozivamo, pa zato ni stranih direktnih
investicija nema dovoljno. U poslednjoj deceniji agrar se u Srbiji razvijao po
stopi od 0,6 odsto godišnje. U Strategiji agrara koja je usvojena 2014. i planira
razvoj do 2024. godine, piše da će se agrar u narednoj deceniji razvijati po
6,1 odnosno čak i 9,2 odsto godišnje. U prvoj godini njegove primene, 2015,
pad proizvodnje je bio osam odsto, a finansijski pad 7,64 odsto. U drugoj
godini primene Strategije, 2016, rast je iznosio osam odsto. Vrednost agrarne
proizvodnje se sa 4,7 milijardi dolara u 2015. popela na pet milijardi dolara.
Dakle, postojeća Strategija je netačna i u srpskoj poljoprivredi nesprovodljiva.

Zbog toga se o njoj u javnosti sada ništa i ne govori. Umesto strategije, potreban
nam je akcioni plan koji će odmah i hitno donositi rezultate.
U vreme kada je u Srbiji potpuno praznih 50.000 kuća a u 150.000 njih niko ne
živi, to znači da je prazno isto toliko staja i obora za tov stoke. Kada bi se one
napunile, bilo bi mesa i za izvoz. Sad ga za sopstvene potrebe moramo uvoziti.
Samo u 2014. u Srbiju je uvezeno 18.000 tona mesa, 330.000 živih tovljenika i
35.000 tona mesa treće kategorije. U 2016. godini uvezeno je 15.000 tona mesa
(što je plaćeno 37 miliona dolara) i oko 330.000 živih tovljenika. Danas se u
Srbiji proizvodi godišnje do 400.000 tona svih vrsta mesa i troši po stanovniku
godišnje manje od 35 kilograma. Izvestan pomak je učinjen 2016, kada je
zabeležen rast proizvodnje svinjskog mesa za 50.000 tona. Umesto standardnih
270.000 tona, koliko se proizvodilo godišnje u 2016, proizvedeno je 320.000
tona. Međutim, koliko je proizvodnja manja nego samo pre dve i po decenije
najbolje svedoči podatak da se tada proizvodilo 650.000 tona godišnje i trošilo
65 kilograma po stanovniku. Dakle, današnje stanje je rezultat lošeg vođenja
agrarnih politika u Srbiji.
Agrar u BDP-u
Učešće poljoprivrede u bruto domaćem proizvodu je oko 11 odsto, a sa
prehrambenom industrijom to je oko 15–16 odsto. U ukupnom izvozu Srbije
agrar učestvuje sa 23, a u uvozu sa osam odsto. O srpskom agraru brigu na
republičkom nivou vodi više od 30 institucija. Kako one vode tu brigu govore
rezultati koje agrar postiže. Jer, sela nestaju, a sa njima i Srbija. I dok imamo
vrhunske naučne institute koji su ponudili čak više od 1.500 sorti i hibrida
kukuruza i pšenice, vredne i obrazovane radnike, a nezaposleno je više od 32.000
mladih agrarnih inženjera, svetska organizacija za hranu – FAO – predviđa
Srbiji da će uskoro od izvoznika hrane postati njen uvoznik.
Paorima uzimaju zemlju ispod žita

Prošlo je više od dve godine otkako je premijer Srbije, Aleksandar Vučić,
odlučio da bačku zemlju što proda, a što izda Arapima, za iznose niže od onih
koje su naši paori bili spremni da plate da im je ta zemlja bila dostupna (a nije),
a već se situacija ponavlja sa banatske strane Pokrajine. Zato je građanin Srbije u
sopstvenoj državi žitelj drugog reda i najamni radnik na njivama koje su nekada
bile njegove? Zašto ne dajemo prednost malima i domaćim proizvođačima
hrane i tako razvijamo privredu konkurencije, umesto što naginjemo kreiranju
sistemima na ivici monopolskog? Jer, njih je i najviše u zemlji. Doduše, to se
verbalno podržava, ali u praksi je drugačija situacija. Zbog čega se koči napredak
domaćeg biznisa, a stranom se čine ustupci do mere izrade lex specialisa
po meri nečijih interesa? Vlada Srbije, u kojoj je 2016. za ministra izabran
Branislav Nedimović, ističe da je cilj zaštita malih i srednjih proizvođača, jer
262 SRBIJA DANAS
su oni i najveći vlasnici njiva u Srbiji. Međutim, srpska poljoprivreda ima dve
slike. Jedna je kada izjave daju članovi Vlade i oni koji su na vlasti, a potpuno
drugačija, lošija je ona kada govore ljudi iz života, poljoprivrednici i stočari.
Državne zemlje ima koliko je ima (ne zna se tačno koliko; sad se pominje brojka
od 630.000 i 830.000 hektara) i ne možemo izmisliti neku drugu i staviti je na
raspolaganje domaćim gazdinstvima, nakon što postojeću ustupimo strancima.
Ima je koliko je ima, a to sada znači direktan sukob interesa naših i stranih
interesenata. Veliki su rizici za naše ljude. Prihvaćene su izmene Zakona o
poljoprivrednom zemljištu. Potrebno je legalizovati davanje zemlje u zakup na
30 godina jer je dosadašnji zakon omogućavao dugoročno izdavanje zemlje na
maksimalan period od svega 20 godina. Novim se predviđa i prodaja državnog
poljoprivrednog zemljišta. Koje se namere kriju u paragrafima kojima se
zabranjuje prodaja državne zemlje na području od 30 kilometara od državnih
granica i deset kilometara od građevinskog zemljišta? Domaći paori rado bi
kupili ovu zemlju i pitanje je za koga se ona sklanja iz prometa. Verovatno za
strane vlasnike, od kojih se „očekuju“ direktne strane investicije. Uostalom, kada
oko građevinskih zona šestarom opišemo krug poluprečnika deset kilometara,
od vojvođanske zemlje skoro ništa ne preostaje. Na piramidu nejasnoća dodaje
se i slučaj nerešene restitucije. Ovim se i treća kategorija interesenata javlja u
„ringu“ borbe za prava i interese. Namera države trabalo bi da bude najpre
restitucija, a zatim prodaja ostatka državnih oranica domaćim poljoprivrednici-
ma. U pomenutom Zakona o poljoprivrednom zemljištu posebno zabrinjava
ubačeno ovlašćenje ministru poljoprivrede da naknadno propiše pravila po
kojima će se postupati po osnovu prava prečeg zakupa. Zašto ne transparentno,
odmah u samom tekstu zakona? Nadamo se da paori neće dati zemlju i da su
spremni da se bore za nju.
Prebrza prodaja zemlje

Nove članice EU ne daju svoje oranice ni posle mnogo godina od trenutka
punopravnog članstva, a mi od poslednje ratifikacije Sporazuma o stabilizaciji i
pridruživanju svoju odmah nudimo. Trenutak od kojeg će stranci, a pod tim se
podrazumevaju fizička lica, moći da kupuju zemlju u Srbiji iz dana u dan sve je
bliži (to je 1. septembar 2017), i to važi praktično za sve zemlje članice Evropske
unije.
Sporazum SSP
Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) između Srbije i Evropske unije
ratifikovale su sve članice Evropske unije, zaključno sa Litvanijom koja je to
učinila 18. juna 2013. godine. SSP je stupio na snagu 1. septembra 2013, pošto
ga je prethodno potvrdio i Savet ministara EU. Proces ratifikacije u EU trajao
je tri godine, a povremeno je dolazilo do zastoja zbog nedovoljne saradnje s

Haškim tribunalom i spornih pitanja u odnosima sa pojedinim članicama,
poput Litvanije.
Zakon o izmenama i dopunama Zakona o preduzećima iz 2002. ograničio
je mogućnost raspolaganja imovinom pravnih lica sa većinskim društvenim
kapitalom, koji su bili subjekti privatizacije. Dodatni problem predstavlјa pitanje
zadružne svojine, obzirom da ranije važeći propisi nisu bili u potpunosti sprovedeni,
naročito u delu razgraničenja državne i zadružne imovine. Tek donošenjem Zakona
o zadrugama (Službeni glasnik RS, br. 112/15) stekli su se uslovi da se adekvatno
izvrši upis promene vlasništva, u skladu sa Zakonom o pretvaranju društvene
svojine na polјoprivrednom zemlјištu u druge oblike svojine, a na osnovu zahteva
zadruge, imaoca prava na zemlјištu za koje postoji validni dokaz o sticanju teretnim
pravnim poslom. To je značajno, jer se u 20 odsto postojećih zadruga javlјaju nerešeni
problemi svojine.
Promena vlasništva nad društvenim kapitalom neminovno je uslovila i promenu
pravne forme, ali ne i promenu prava svojine nad imovinom društva koja je stečena
poslovanjem, odnosno prava korišćenja nad državnim polјoprivrednim zemlјištem,
što je uticalo na nejasnoće u definisanju prava korišćenja zemlјišta u privatizovanim
polјoprivrednim kombinatima. Zakon o privatizaciji iz 2014. godine oročio je
privatizaciju društvenog kapitala na 31. decembar 2015. godine i predvideo otvaranje
stečajnog postupka po samom Zakonu, za sva preduzeća koja posluju većinskim
društvenim kapitalom, a koja do pomenutog roka ne budu privatizovana, tako da je
nad svim privrednim društvima koja su poslovala većinskim društvenim kapitalom, a
nisu privatizovana do pomenutog roka, pokrenut stečajni postupak. Iako je društveni
kapital prestao da postoji 31. decembra 2015, zbog neažurnosti administracije vode
se i sudski sporovi, u kojima su oštećena ne samo domaća već i strana pravna lica.
Ukupno je privatizovano 149 privrednih društava koja se bave polјoprivredom, od
čega je u 41 društvu zbog nepravilnosti raskinut ugovor o kupoprodaji društvenog
kapitala sa kupcem. Nad većim brojem preduzeća kod kojih je raskinut ugovor o
privatizaciji otvoren je stečajni postupak.
Republika Srbija ima obavezu da jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih
prava stečenih na osnovu Ustava i Zakona (Član 58. Ustava), a odgovorna je za
ostvarivanje i zaštitu prava građana, ustavnost i zakonitost za svojinske i obligacione
odnose i zaštitu svih oblika svojine (Član 97. Ustava). S tim u vezi, kod opisanog
stanja stvari, Republika Srbija ne može garantovati sigurnost u sticanju i
očuvanju imovinskih prava stranaca.
Vlada piše Briselu

Kako bi pokušala da odloži primenu SSP-a i prodaju zemlje strancima od 1.
septembra 2017. godine, Vlada Srbije je početkom marta 2017. uputila pismo
u Brisel, nadajući se da će uspeti bar za jednu deceniju da odloži primenu

264 SRBIJA DANAS
Sporazuma. Nada ostaje, ali teško je poverovati da će se ta želja, za koju se kasno
šalju argumenti, i ostvariti. U pismu između ostalog piše:
„Polјoprivredni sektor u Republici Srbiji bio je pod uticajem velikih promena u
okruženju u periodu od kraja devedesetih godina 20. veka do danas, a naročito
negativne efekte imala je neadekvatna privatizacija polјoprivrednih kombinata.
Česte izmene pravnih okvira ukazuju na činjenicu da se još uvek nisu stekli
uslovi za nesmetanu prodaju polјoprivrednog zemlјišta, kako domaćim licima,
tako i stranim pravnim i fizičkim licima. U vreme potpisivanja Sporazuma o
stabilizaciji i pridruživanju optimistički se verovalo da će Srbija moći da ispuni sve
uslove za ulazak u EU i, između ostalog, reši pitanje vlasničkih odnosa u pogledu
polјoprivrednog zemlјišta. Srbija je u tom smislu jedinstven slučaj, jer predstavlјa
jedinu zemlјu koja se obavezala na liberalizaciju tržišta polјoprivrednog zemlјišta
pre ulaska u EU. Pored nastupanja nepovolјnih ekonomskih efekata finansijske
krize, Srbija neće biti spremna za taj proces 1. septembra 2017. godine.“
„U Srbiji po popisu ima 631.122 polјoprivrednih gazdinstava. Od toga je 628.555
porodičnih domaćinstava i 2.567 (ili 0,4 odsto) gazdinstava pravnih lica i
preduzetnika. Polјoprivredom se u Srbiji bavi oko dva miliona stanovnika.Treba
izračunati stepen priuštivosti polјoprivrednog zemlјišta domaćem stanovništvu
i izvršiti poređenje sa koeficijentom priuštivosti polјoprivrednog zemlјišta Srbije
polјoprivrednicima iz EU. Ovo je bitno, imajući u vidu inicijative predstavlјene
u Evropskom parlamentu u cilјu sprečavanja tzv. otimanja zemlјe. Međutim,
za neke od najvažnijih pravnih pretpostavki liberalizacije tržišta polјoprivrednog
zemlјišta predstavlјaju problemi u restituciji, u vezi sa privatizacijom nekadašnjih
društvenih preduzeća. Česte su situacije u kojima je vlasnicima vraćeno zemlјište,
odnosno imaju rešenje o vraćanju, ali to nikad nije sprovedeno kroz zemlјišne
knjige ili su ta lica sada upisana kao korisnici na državnom zemlјištu. U tom
procesu neuređeni imovinsko-pravni osnovi predstavlјaju veliki rizik.“
Slovo iz Ustava i primeri

Pitanje vlasništva nad oranicama nije bez osnova ako se zna da, po Ustavu,
stranci ne mogu da budu vlasnici zemlje u Srbiji. Međutim, uprkos ovoj ustavnoj
odredbi stranci su kod nas postali vlasnici zemlje i to preko poljoprivrednih
preduzeća koja su kupovali u procesu privatizacije. I ne samo to. Po slovu
Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, nakon četiri godine od trenutka kada
ga i poslednja zemlja članica ratifikuje, strani državljani, fizička lica moći će
da postanu vlasnici pod istim uslovima kao i naši građani (od 1. septembra
2017). Druge zemlje nisu bile toliko liberalne kada je ovaj nacionalni resurs
u pitanju. Ostavile su sebi dosta duge rokove, nevezano za članstvo u Uniji.
U slučaju Poljske zabrana prodaje zemlje strancima na snazi je 12 godina od
datuma ulaska u EU. Mađarska je stavom zabranila prodaju zemlje strancima i
pregovorima je dobila sedam plus tri godine. I pre toga, severni sused Srbije je

bio najradikalniji u protivljenju tome da stranci budu vlasnici njihove zemlje.
Tako je Mađarska, kao punopravna članica EU, odlučila da trajno zabrani
stranim državljanima da kupuju obradivo zemljište. Uoči katoličkog Božića
2012, mađarski parlament usvojio je ustavne amandmane koji to predviđaju.
Vlada je ovaj korak nazvala „istorijskim“, mada analitičari procenjuju da bi on
mogao da dovede do trvenja sa EU. „Ustav će da štiti mađarsku zemlju kao
nacionalno blago, naše zajedničko nasleđe i osnovu našeg života“, objavilo je
tim povodom mađarsko Ministarstvo za ruralni razvoj. Vlada Mađarske ističe
da je došla nova era za domaću poljoprivredu i da zemljište mora da se zaštiti
od stranih kupaca, ali i domaćih špekulanata i bankara koji bi da naprave dobar
posao na račun domaćih farmera. Stranci su, inače, već bili onemogućeni da
kupuju mađarsko poljoprivredno zemljište na osnovu privremene mere, koja
je bila deo pristupnog sporazuma za ulazaka Mađarske u EU iz 2003. godine.
Cilj te mere je bio da se izbegne nagli rast cena mađarskog poljoprivrednog
zemljišta, ne bi li se postepeno dostigle cene zemljišta u EU, uključujući i
susednu Austriju. Ovoj meri važnost je isticala 2011, ali je ona u međuvremenu
produžena do aprila 2014. godine. Nijedna od poslednjih primljenih deset
članica EU, uključujući i Hrvatsku, tako nešto nije dozvolila dok ne uđe u
punopravno članstvo, a pojedine zemlje su zadržale moratorijum na takvu
prodaju zemlje i posle toga.
Zašto smo mi, koji vodimo pregovore za članstvo u EU, a ne znamo kada bismo
mogli da postanemo punopravni članovi, u SSP-u ispregovarali rešenje na
sopstvenu štetu – pitanje je koje traži odgovore. Ali, odgovora za sada nema.
Zna se samo da je za to pitanje zadužen bio tadašnji potpredsednik Vlade,
Božidar Đelić. Jedno od ponuđenih obećanja bilo je da ćemo postati članovi
ujedinjene evropske porodice sredinom ove decenije. Ako se to uopšte i
ostvari, neće biti pre 2026. godine. I tada je zvučalo naivno, kao i danas. Dakle,
za razliku od severnog suseda – Mađarske – Srbija, koja nije ni članica EU,
odlučila je da prodaje zemlju strancima već 2017. godine. Takav je sporazum
potpisala, što nijedna zemlja nikada nije učinila. Postavlja se pitanje da li mi
uopšte želimo da štitimo ovaj nacionalni resurs? Odgovor na ovo pitanje treba
da daju političari. U Ministarstvu poljoprivrede Vlade Srbije, iako su svesni
ovog problema, zvanično još ne predlažu nikakvo rešenje. Bilo je razmišljanja
da se od svih članica Unije zatraži izmena datog obećanja, ali i da se donese
zakon koji bi ograničio veličinu poseda koji mogu da kupe strani državljani
ili da im se vlasništvo nad zemljom omogući uz uslov da imaju prebivalište na
teritoriji Srbiji.
Obećanja i očekivanja
Poslenici u ovoj oblasti ističu da bi trebalo da obnovimo pregovore sa Briselom
po ovom pitanju. Ukoliko njihovi pritisci budu veliki, trebalo bi da tražimo
da se strancima omogući kupovina zemlje tek posle pet ili deset godina od
266 SRBIJA DANAS
našeg ulaska u EU. Neki, posebno vlasnici manjih poseda, predlažu radikalan
mađarski stav – zakonom zabraniti prodaju zemlje strancima. Ti predlozi su za
sada želja. Dakle, poljoprivrednici, oni domaći, u kontinuitetu od Vlade Srbije
dobijaju obećanja, ali ima ostaju, bar za sada, samo očekivanja. Prilikom skupa
posvećenog problemima agrara i izvozu hrane Božidar Đelić, bivši ministar
u Vladi Srbije, pregovarač i potpisnik SSP-a, upitao je Vensana Dežera, šefa
delegacije Evropske unije u Srbiji, da li se može pokrenuti revizija Sporazuma.
Dežerov odgovor je glasio: morate da pitate Brisel.
Ograničenja zbog zaštite

Zašto su tranzicione zemlje uvele ograničenja o prodaji zemlje? Odgovor je: zato
što je zemlja bila jeftina i što je pretila opasnost da bude rasprodata budzašto.
To je urađeno u Rumuniji i stranci su tamo doneli GMO tehnologiju. Mađarska
je takođe olako, odmah posle pada socijalizma, prodavala zemlju pa je izgubila
suverenitet u zapadnoj Mađarskoj. Posle je reotkupljivala tu istu zemlju. I u
Srbiji je zemlja u privatizaciji otišla za male novce. Cena joj je, preračunato, bila
od 200 do 500 evra po hektaru, a sada šeici kupuju, u aranžmanu države, po
12.500 evra po hektaru. U nekim delovima Bačke hektar već sada košta 15.000
do 20.000 evra. Dakle, ukoliko se neka mera ne preduzme, samo je pitanje
trenutka kada će stranci masovno početi da kupuju oranice. Konkretno, ilegalno
su već vlasnici na razne načine, uz propuste države. Šta, uostalom, Srbija može
da uradi da bi minimizirala moguću štetu?
Bivši ministar poljoprivrede, danas ministar privrede Srbije, Goran Knežević
kaže da je jedna od zamisli da se stvarno pita Brisel i da se od svi članica
Unije zatraži da nam omoguće ono što su druge zemlje u pristupanju EU sebi
obezbedile – da im stranci ne razgrabe neobnovljiv resurs kao što su plodne
oranice. Može li se, drugačije rečeno, nekim domaćim propisom dobiti malo na
vremenu, dok ne ojačamo i cena naših hektara ne budu približno kretanjima u
EU? „Poljoprivredno zemljište je veliki resurs koji ne smemo da rasprodamo,
kao što smo rasprodali preduzeća“, rekao je Knežević. Po svemu sudeći – ishod
se već zna. Jedno od rešenja, kako saznajemo u Ministarstvu poljoprivrede,
moglo bi da bude da stranci kao budući vlasnici zemlje budu ograničeni time
da samo oni koji imaju prebivalište na teritoriji Srbije mogu da kupuju zemlju.
Neko drugo rešenje moglo bi da bude da se strancima ograniči veličina poseda
koji mogu da kupe. Takvo rešenje postoji i u drugim zakonodavstvima zemalja
članica EU.
Problem sa prodajom zemljišta strancima nije jedini koji je nastao usled loše
ispregovaranog SSP-a, već i zbog početka liberalizacije trgovine poljoprivrednim
proizvodima od 1. januara 2014. godine. Koliko je poznato, od Evropske
komisije još uvek nije zatraženo da nam produži rok za liberalizaciju. Knežević
je izjavio da očekuje da taj rok bude pomeren za nekoliko godina, ali i da će se

tek razmatrati spisak proizvoda koji bi mogli da budu obuhvaćeni eventualnim
produžetkom roka, odnosno da Ministarstvo poljoprivrede radi potrebne
analize. I to je ostalo samo na obećanjima i očekivanjima seljaka i proizvođača
hrane u Srbiji.
Izuzeto nacionalno bogatstvo

Prema Članu 3 Zakona o privatizaciji, iz privatizacije se izuzima nacionalno
bogatstvo, odnosno zemljište, a i dosadašnji Zakon o zemljištu zabranjuje
prodaju zemljišta strancima. Razlog je što se ono tretira kao teritorija. Stranci,
međutim, kažu da oni nisu vlasnici zemljišta nego preduzeća i da na osnovu
toga obrađuju zemlju.
Dakle, Zakon o poljoprivrednom zemljištu, u kome sad postoji zabrana za tako
nešto, moraće da se izmeni. Druge zemlje ni izbliza nisu u pregovorima postigle
ovako kratke rokove, pogotovo ne nezavisno od članstva u Uniji a pojedine
zemlje zadržale su moratorijum na prodaju zemljišta strancima i posle toga.
Hrvatska je pregovarala sve do ulaska’ u EU i prolongirala je takvu prodaju.
Likvidacija društvene svojine po osnovu Ustava iz 2006, uz izostanak restitucije,
otvorila je put tajkunima da izvrše upis vlasništva nad polјoprivrednom zemlјom
koja je dotad bila pod privilegovanim zakupom po osnovu „privatizovanja“
društvenih polјoprivrednih subjekata, tvrdi Nenad Ilić, predsednik Udruženja
za borbu protiv organizovanog kriminala „Obruč“. On kaže: „Najveći kriminal
desio se od 2007. godine, kada je omogućeno da se ta svojina, koja se dotada
vodila kao društvena, katastarski prepiše na nove vlasnike. Od oko pola miliona
hektara, 200.000 je bilo zadružno, a ostalo je državna svojina. Zašto naši
polјoprivrednici nikad nisu protestovali protiv ovakvog ustavnog rešenja (čl.
86. Ustava), niti protiv zakona o polјoprivrednom zemlјištu iz 2006. godine?
Odgovor je jednostavan. Propaganda neminovnosti privatizacije, poplava lakih
kredita i subvencija po hektaru zakuplјene zemlјe toliko je okupirala pažnju
naših samostalnih polјoprivrednika da su bili zaboravili značaj vlasništva.
Paradigma političke sporohodnosti naših zemlјoradnika u zaštiti svojih interesa
jeste pojava koju je RTV u jesen 2015. godine nazvala protestom paora.
Zlato ostalo za kraj

Kao poslednje zlato – kada je zemlja u pitanju – Srbija poseduje PKB, i sad hoće
da ga proda. Poljoprivredna korporacija Beograda nikla je na obodu glavnog
grada nekadašnje Jugoslavije, na ritovima, s ciljem da proizvodi hranu za dva
miliona žitelja u Beogradu, Vojvodini i na Kosovu i Metohiji. Pre dve i po
decenije, PKB je raspolagao sa više od 56.193 hektara. U 1997. godini ukupan
kapital PKB-a iznosio je 3,3 milijarde dinara, dok je vrednost zemljišta na kraju
1997. bila 1,08 milijardi dinara. I u to vreme korporacija je raspolagala i sa
13.417 hektara društvenog zemljišta, u vrednosti od 273 miliona dinara, koje
268 SRBIJA DANAS
je kupljeno od strane preduzeća, dok je 42.776 hektara bilo državno zemljište
u vrednosti od 817 miliona dinara, za koje ni danas nema dokumentacionog
osnova porekla. Tada je predlagano da ukupno zemljište PKB-a od 13.417
hektara, u vrednosti od 273 miliona dinara, bude državna svojina (koja bi bila
akcionar), sa pravom korišćenja PKB-a. Cilj je bio očuvanje neobnovljivog
resursa. U to vreme se u PKB-u nalazilo 10.000 muznih krava od kojih se po
hektaru dobijalo 1.661 litra mleka, što je bilo na nivou najrazvijenijih zemalja
u svetu. Proces svojinske transformacije u agraru Srbije počeo je 1991. godine.
Poljoprivredna korporacija Beograd predstavlja poslednji kombinat koji još
nije dobio privatnog gazdu pa je to državna firma, koja zahvaljujući lošem
menadžmentu protekle decenije, početkom 2017, ima gubitke od oko 68 miliona
dinara. Kombinat je stalno u državnom vlasništvu, sada Republike Srbije.
Tako je, recimo, početkom 1993. godine vrednost kapitala u PKB-u iznosila
3,36 milijardi dinara, a poslednji put 51 odsto. PKB je nuđen po ceni od 154
miliona evra, ali nije bilo zainteresovanih. U septembru 2016, Skupština grada
Beograda prenela je 99 odsto akcija na državu. Ovom procesu je prethodio
neuspeli pokušaj privatizacije PKB-a u organizaciji Agencije za privatizaciju,
koja je u decembru 2015. objavila javni poziv za prodaju imovine PKB-a, ali na
otvaranju ponuda u martu 2016. godine nije bilo zainteresovanih. Posle toga
prodaja je obustavljena i naložena je nova procena vrednosti kapitala. Tokom
procesa tranzicije iz njega su odlazili pojedini delovi kao što je „Imlek“, „Imes“,
„Frikom“, pa mu se tako i smanjivala vrednost.
Dok se za PKB traži gazda, njegova vrednost se stalno smanjuje, pa je na početku
2017. godine raspisan oglas za njegovu prodaju i stiglo je osam ponuda. Među
njima su i dve srpske kompanije: MK Grupa i Industrija mesa „Matijević“,
zatim „Al Dahra“ iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, ali i kineska „Han Čang“.
Odluka o tome koliki će se deo PKB-a i pod kojim uslovima ponuditi kupcima,
država bi trebalo da donese do kraja aprila 2017. godine. Mada je pre dve i po
decenije odlučeno da se PKB neće rasparčavati i prodavati po delovima, to je
ipak učinjeno. Sad se opet govori da neće biti rasparčavanja oranica, ali praksa
govori drugačije. Rukovodstva PKB-a, koja su firmu vodila u protekle dve i po
decenije, učestvovala su u rasturanju i rasprodaji kompanije. Ponajviše se to
dešavalo u vremenu od 1998. do 2007. godine, kada je kompanija uz pomoć
države ruinirana, deo po deo. Sad se kreće u završetak tog procesa. To znači da će
otuđenje PKB-a biti strateški promašaj ravan ratnom gubitku jer radi se o vitalno
značajnom resursu za bezbednost hrane i zdravlja potomaka. Da li slučajno ili
ne, tek najnoviji „vrući“ potez Ministarstva privrede podudario se s razgovorima
premijera Aleksandra Vučića i predstavnika kompanije „Al Dahra“, u Davosu,
baš o modelu privatizacije PKB-a. Jedini motiv zainteresovanih kompanija za
kupovinu PKB-a sigurno nije poljoprivredna proizvodnja, već zemljište koje
se uglavnom nalazi oko obilaznice i uz zrenjaninski put, a Zrenjanin se računa
kao jedna od najperspektivnijih destinacija kada se očekuju strane direktne

investicije. Jedan od motiva privatizacije PKB-a je i prodaja akcija, odnosno
mogućnost da neko procentualno učestvuje u akcijama, u zavisnosti od toga
koliko će investirati i privređivanje učiniti efikasnijom, ne privatizujući imovinu.
Biće to privatizacija poslednjeg državnog kombinata u Srbiji i praktično prodaja
ruke koja nas hrani.
Država još nije utvrdila da li će prodaja biti u komadu, zatim da li će se tražiti
strateški partner, ili će PKB biti prodavan u delovima. Može se dogoditi da
novi gazda odluči da plodno zemljište PKB-a pretvori u građevinsku zonu, za
širenje grada, i tada će mnogo više novca dobiti za zemlju koju je kupio kao
poljoprivredno zemljište. Takva su bila iskustva u dosadašnjim privatizacijama.
PKB je pomagao državi kada god je bilo teško, a najbolji primer su bile blokade
i poslednji rat, krajem prošlog veka. Hrana je tada davana ispod cene, pa u tome
i treba tražiti uzroke današnjih gubitaka. Oni se i navode kao glavni razlog
buduće privatizacije. Uz kvalitetan menadžment, kombinat može da posluje i
bez gubitaka. Zahvaljujući njemu, država je tada imala dovoljno hrane. Sada
ga država prodaje zarad dobijanja male svote novca koja će se brzo potrošiti.
Zaboravlja se da u svakoj zemlji, zbog strateške prehrambene sigurnosti, postoje
državni kombinati... Eto zašto bi trebalo zadržati PKB: da posluje po tržišnim
uslovima, pod uslovom da mu država obezbedi kvalitetne sistemske uslove.
Privatni vlasnik neće proizvoditi ono što treba državi već ono što će mu doneti
profit u proizvodnji na veliko... Najbolji dokaz loših privatizacija je uništeno
stočarstvo u Srbiji, nedostatak mesa, nedostatak prirodnog gnojiva... Dokaz je
da stočarstvo Srbije u bruto domaćem proizvodu agrara učestvuje samo sa 30
odsto, dok je to u svetu kome Srbija teži, najmanje 60 odsto.
Prazne staje napuniti junadima

Iskustvo pokazuje da je to ekstenzivna proizvodnja na velikim površinama.
Rezultat svih privatizacija u agraru, onih koje su opstale, je da je uništeno
stočarstvo, da proizvodimo manje od 400.000 tona mesa, da je potrošnja pala
na oko 35 kilograma godišnje...U EU je to tri puta više. Najmanje u Srbiji je
proizvedeno goveđeg – junećeg mesa za poslednjih pola veka u 2016. godini i
to samo 75.000 tona, dok je potrošnja po stanovniku godišnje manja od četiri
kilograma. To je rezultat dosadašnjih privatizacija u Srbiji, jer, do profita se
lakše dolazi ekstenzivnom proizvodnjom ratarskih kultura na veliko, nego li
pak tovom stoke koja traži svakodnevnu negu i rad tokom cele godine. Privatni
vlasnik se odlučuje za proizvodnju onih roba koje mu donose profit. Čak ni
podaci koji prikazuju da imamo 908.000 grla goveda su pod znakom pitanja. To
pokazuju rezultati sa terena. Pod znakom pitanja je i da imamo 400.000 krava
mlekulja. Jer u tovu imamo tek 15.000–20.000 junadi, pa nemamo ni „bebi bifa“
za domaće tržište, a ni za izvoz. Staje su nam prazne jer ne postoje sistemski
uslovi za tov, jer se umesto profita tove gubici. IZ EU godišnje iz Argentine,
Brazila i drugih zemalja uvozi po 700.000 tona junećeg mesa. Iz nje je stigla
270 SRBIJA DANAS
poruka u Srbiju, da se u tim praznim kućama i stajama tovi junad, i da će se od
nje u narednih pola veka kupovati godišnje po 50.000 tona „bebi bifa“ (koliko je
izvozila nekadašnja Jugoslavija). Nešto bolja slika je kod proizvodnje svinja. U
Srbiji imamo oko 3,2 miliona svinja. Prvi put posle više decenija 2016. godine
povećana je proizvodnja svinjskog mesa, proizvedeno je za 50.000 tona više
nego što je bilo poslednjih godina, pa smo imali 320.000 tona. I pored toga mi
smo ga uvozili. To je dovoljno za domaće tržište i prerađevine koje se „kašičicu“
šalju za izvoz. Jer, tek posle ukidanja vakcinacije od svinjske kuge, kada prođu tir
godine, svinjsko meso će moći da se izvozi na zapad i na istok. Za sada njegovog
izvoza nema. To znači da Srbija treba da se okrene tovu junadi, a ne povećanom
tovu svinja, kako se najavljuje uz dolazak „tenisa“ (koji bi tovio još četiri miliona
svinja)? Jer, za juneće meso Srbija ima potražnju i tržište, ali nema mesa. U
Evropi trenutno ima višak od 50 miliona tovljenika, pa nam nije potrebna veća
proizvodnja bez mogućnosti za prodaju.
U nastavku sledi analiza rađena u PKS-u, o tome šta poseduje Poljoprivredna
korporacija Beograd. Takvo bogatstvo niko u svetu, osim siromašne Srbije, ne
bi prodavao jer je to porodično zlato.
VELIKI POLJOPRIVREDNI SISTEMI I POLJOPRIVREDNA

PREDUZEĆA NA PODRUČJU BEOGRADA – PROIZVODNI
KAPACITETI, RESURSI I RAZVOJNI PLANOVI
Značaj velikih poljoprivrednih sistema za poljoprivredu grada

U sektoru poljoprivrede Beograda (poljoprivreda, lov i šumarstvo), prema
zvaničnim podacima, registrovano je 401 pravno lice (276 društava sa
ograničenom odgovornošću, 68 zadruga, 20 akcionarskih društava, 20 ortačkih
društava i deset društvenih preduzeća).
Analiza oblika svojine ovih pravnih lica pokazuje sledeću strukturu: društvena
(1,96%), privatna (74,33%), zadružna (14,91%), mešovita (3,42%), državna
(2,69%) i bez oznake (2,69%). Posmatrano prema poreklu kapitala, po učešću
je najznačajniji domaći kapital (89,73%), slede strani (4,65%), mešoviti (4,65%)
i bez oznake (0,98%). Imajući u vidu kolebanja u investicionoj aktivnosti,
nedostatak domaće akumulacije, kao i investicionu nedoslednost preduzeća,
potrebno je animirati, po mogućnosti, i strani kapital, kako bi se nadomestio
jaz između domaćih ograničenih sredstava i krupnijih investicionih projekata.
Poljoprivredna preduzeća i zemljoradničke zadruge na teritoriji Beograda,
prema podacima statistike, učestvuju u ukupnim poljoprivrednim površinama
grada Beograda (koje iznose 223.128 ha) sa 21,2% i realizuju značajnu
proizvodnju.

• U proizvodnji pšenice učestvuju sa 32,8% (uz 34% više prinose u
odnosu na privatna gazdinstva);
• U proizvodnji kukuruza učestvuju sa 10,5% (uz 23% više prinose u
odnosu na privatna gazdinstva);
• Sa ukupno 25.240 grla goveda, učestvuju sa 41,5% u ukupnom broju
goveda u Beogradu (sa 11.891 krava i steonih junica imaju udeo od
33,0% u njihovom ukupnom broju na teritoriji grada Beograda);
• Sa 58.412 svinja učestvuju sa 22,9% u ukupnom broju svinja u Beogradu
(sa 7.056 krmača i suprasnih nazimica učestvuju sa 16,68% u njihovom
ukupnom broju u Beogradu);
• Imaju 2.271 ovaca (3,27% od ukupnog broja ovaca u Beogradu); od toga
1.272 ovaca za priplod (2,54% od njihovog ukupnog broja u Beogradu).
U procesu privatizacije nisu ostvareni očekivani rezultati
Prema podacima Agencije za privatizaciju, od ukupno deset preduzeća u
delatnosti primarne poljoprivredne proizvodnje na teritoriji grada Beograda,
do 1. oktobra 2008. godine privatizovano je pet preduzeća:
• „Rasadnik“ u Mladenovcu; preduzeće je privatizovano 2003, od strane

fizičkog lica; nakon privatizacije rasadnik ne radi;
• PDP „Sremski Mihaljevci“ (sada „La Ferme“ a. d.); preduzeće je
privatizovano od strane fizičkog lica 2004; delatnost poljoprivredne
proizvodnje je ugašena;
• „Beograd koop“, Beograd; preduzeće je privatizovano 2002, od strane
fizičkog lica; nakon privatizacije nastavilo je delatnost poljoprivredne
proizvodnje;
• „Seme“, Beograd; preduzeće je privatizovano 2003, od strane pravnog
lica; nastavilo je da se bavi proizvodnjom i prometom semena, kao i pre
privatizacije;
• PPK „Budućnost“ (sada „BD Agro“, a. d. Dobanovci); primer uspešne
privatizacije.
Prema istom izvoru, u procesu restrukturiranja je pet poljoprivrednih preduzeća:
• PK „Beograd“ – Padinska Skela;
• PKB „Voćarske plantaže“, Boleč;
• „Voćno-lozni rasadnik“, Lazarevac;
• PIK „Zemun“;

272 SRBIJA DANAS
• „Dragan Marković“ u restrukturiranju, Obrenovac.
Značajna funkcija poljoprivrednih kombinata

u dosadašnjem periodu
Značaj velikih poljoprivrednih kombinata u Srbiji ogledao se u sledećem:
• Ekonomija obima omogućavala je primenu savremene tehnike i

tehnologije u procesu poljoprivredne proizvodnje;
• Koncentracija stručnih kadrova doprinosila je razvoju nauke i
agrotehnike i njihovom transferu na seljačka gazdinstva;
• Poljoprivredni kombinati dali su odlučujući doprinos u nastanku i
razvoju prehrambene industrije u svojim sredinama;
• Proizvodnja u poljoprivrednim kombinatima, posebno u zaleđu velikih
tržišnih centara, pre svega, osnovnim prehrambenim proizvodima bila
je robnog karaktera, što je doprinosilo stabilizaciji ponude na tržištu,
očuvanju samodovoljnosti stanovništva, strateške stabilnosti zemlje i
socijalne sigurnosti građana.
Aktuelni problemi
U sadašnjem trenutku, iako poljoprivredna preduzeća imaju viši nivo primene
agrotehničkih mera u odnosu na individualna gazdinstva (i shodno tome
ostvaruju se viši prinosi, prirasti, produktivnost), u ovoj oblasti ona se suočavaju
sa brojnim problemima.
• Još uvek je nedefinisan status velikih i značajnih poljoprivrednih
preduzeća, posebno PK „Beograd“, preduzeća „Dragan Marković“, PIK
„Zemun“. Normalno funkcionisanje ovih preduzeća ograničavaju brojni
faktori: nedostatak investicionog kapitala, nemogućnost funkcionisanja
bez pomoći države, nemogućnost zaduživanja, viškovi zaposlenih,
dugovi, veliki procenat državnog poljoprivrednog zemljišta. Poseban
problem predstavljala bi neuspešna privatizacija, tačnije usitnjavanja
uređenih zemljišnih kompleksa i devastacija značajnih sredstava
uloženih u programe uređenja i zaštite poljoprivrednog zemljišta u
proteklim decenijama. S druge strane, usled neizvršene privatizacije
preduzeća, izvesne površine poljoprivrednog zemljišta u državnoj
svojini stoje neobrađene, a individualni poljoprivredni proizvođači ne
mogu ovo zemljište uzeti u zakup.
• Postoje problemi zakupa državnog poljoprivrednog zemljišta: visoke
cene zakupa usled licitacije, kratkoročni periodi zakupa, neizvršena
restitucija, neravnopravan položaj neprivatizovanih i privatizovanih
preduzeća kada se radi o obavezi plaćanja zakupnine za korišćenje
državnog zemljišta.
• Razdvojena je primarna poljoprivredna proizvodnja od prerade.
• Nerazvijeno je tržište poljoprivredno-prehrambenih proizvoda (velika
pregovaračka moć prehrambene industrije; nerazvijenost otkupno
distributivnih centara).
• Prisutni su dispariteti cena na relaciji poljoprivredni proizvodi – inputi
za poljoprivredu.
• Politika subvencija nije rešena na adekvatan način, posebno kada se radi
o subvencijama u stočarstvu. Primera radi, u Beogradu su premije za
mleko usmerene samo ka privatnim poljoprivrednim proizvođačima,
dok su korisnici subvencija na republičkom nivou registrovana
gazdinstva. Takođe, poreska politika neprimerena je specifičnostima
poljoprivredne proizvodnje (poreska opterećenja su ista kao i kod
drugih delatnosti).
Razvojne perspektive
U narednom periodu velika poljoprivredna preduzeća, kao moderan koncept
integralnog sistema agrobiznisa, imaju neospornu perspektivu da postanu
istinski nosioci horizontalne i vertikalne povezanosti u poljoprivredi, kao i
njenog tehničko-tehnološkog napretka. Potrebu za njihovim postojanjem ne bi
trebalo posebno dokazivati, s obzirom na to da je više nego očigledno da jedino
veliki sistemi sa svojom ekonomijom obima mogu obezbediti veću proizvodnju
(količine, kvalitet i kontinuitet), uz primenu naučnih rešenja, odnosno tehničko-
tehnoloških progresa (genetika, selekcije, semenarstvo, postojeći genetski
potencijal stoke, moderne tehnologije, razvoj sistema navodnjavanja). Imajući to
u vidu, u procesu transformacije poljoprivrednih preduzeća mora se garantovati
da će veliki poljoprivredni sistemi opstati i dalje se razvijati, a mere ekonomske
i agrarne politike moraju posebnu pažnju posvetiti svim poljoprivrednim
preduzećima, pre svega sa stanovišta specifičnosti poljoprivredne proizvodnje i
značaja koji proizvodnja hrane ima u ekonomskoj politici svake zemlje.
Proizvodni kapaciteti i resursi

PKB Korporacija najveće je poljoprivredno preduzeće u Srbiji.
Osnovne kapacitete PKB Korporacije čine:

1. U ratarstvu 21.500 ha obradivih površina;
2. U stočarstvu kapaciteti za odgoj:

274 SRBIJA DANAS
• 9.500 muznih krava sa pripadajućim podmlatkom;
• 3.600 grla junadi u tovu;
• 450 krmača i pripadajući broj tovljenika;
• 3.500 ovaca svih kategorija;
• bikovski centar i VO stanica, čiji kapaciteti pokrivaju potrebe PKB
Korporacije i značajan deo tržišta Srbije;
• testna stanica svinja i proizvodnja rasnog priplodnog materijala u
svinjarstvu.
Tehnička infrastruktura za podršku osnovne proizvodne delatnosti (radionice,
tehnički centri, administrativni prostor, magacini i dr.) ukupne površine 38.000
metara kvadratnih.
Pogoni za smeštaj i doradu žitarica:
• fabrika za doradu semena, kapaciteta 20.000 tona godišnje, sa
skladištenim prostorom 10.500 metara kvadratnih;
• silos za žitarice, sa sušarom, kapaciteta 24.000 tona;
Pogoni za proizvodnju vode (sopstveni vodovod) za snabdevanje sanitarnom
vodom:
• proizvodni pogona i farmi PKB Korporacije;

• prehrambene industrije u industrijskoj zoni PKB-a (preduzeća ranijih
članica sistema PKB-a);
• MZ Padinska Skela i sedam satelitskih naselja, u kojima živi 25.000
stanovnika;
Pogon za proizvodnju industrijske pare za potrebe prehrambene industrije u
industrijskoj zoni PKB-a.
Poljoprivredna mehanizacija i transportna sredstva:
• traktori različitih kategorija 342 komada
• kombajni za ubiranje useva 32 komada
• razni utovarivači i druge samohodne mašine 20 komada
• priključna oruđa 1.250 komada
• kamioni različite namene 35 komada.
Pored proizvodnih, PKB Korporacija pokriva i vitalni deo komunalnih funkcija
u naseljima i industrijskoj zoni u Pančevačkom Ritu.

Proizvodnja na godišnjem nivou
Obim proizvodnje
Kultura
Ukupno tona Tona po hektaru
1. Pšenica 28.000 6,0
2. Ječam 7.000
3. Kukuruz, semenski 2.000
4. Kukuruz, merkan lni 25.000 8,0
5. Šećerna repa 70.000
6. Soja 7.000
7. Suncokret, merkan lni 800
8. Suncokret, semenski 300
9. Lucerka – seno 20.000
10. Kukuruz, silažni 100.000
11. Grašak, konzumni 1.800
12. Boranija 1.200
13. Kukuruz šećerac 1.500
Tabela 28: Biljna proizvodnja – višegodišnji prosek
Stočarstvo u 2010. godini

Muzne krave 9.000 grla
Priplodni podmladak 9.500 grla
Junad u tovu 3.500 grla
Goveda (ukupno) 22.000 grla
Svinje 6.000 kom.
Ovce 2.000 kom.
Tabela 29: Pregled proizvodnje krupne stoke

Proizvodnja mleka
Broj krava (holštajn rase) 9.000 grla
Godišnja proizvodnja 68 mil.litara
Prosečna dnevna proizvodnja 180.000 litara
Prosečne mlečne mas 3,6 %
Mleko ekstra klase 100 %
Učešće u snabdevanju Beograda 53 %
Tabela 30: Pregled proizvodnje mleka

Prema podacima Privredne komore Beograda i odseka za privredu Grada, u
proizvodnji i tržištu Beograda, PKB Korporacija učestvuje na dole prikazani
način.
276 SRBIJA DANAS
Učešće PKB Korporacije na beogradskom
Proizvod području, u %
u proizvodnji na tržištu
Pšenica – hleb 19,3 13
društveni sektor 74,2 -
Sveže mleko 45,9 53
Sveže meso 20,3* 45*
Tabela 31: Učešće PKB Korporacije u proizvodnji i tržištu Beograda (*PKB Korporacija)
Današnja PKB Korporacija je „matično preduzeće“ u sistemu PKB-a i ima učešće

u kapitalu u osam preduzeća iz oblasti primarne proizvodnje i prehrambene
industrije.
Praktično, u sistemu PKB-a, na principima kapital-odnosa, funkcionišu:
• PKB Korporacija, matično preduzeće, dominantno ostala na primarnoj
proizvodnji, i zavisna preduzeća:
• PKB „Avijacija“, malo preduzeće, u funkciji primarne proizvodnje PKB
Korporacije,
• PKB „Agroekonomik“, Institut za naučna istraživanja, u funkciji proizvodnje
i razvoja PKB Korporacije,
• „Eko-Lab“, Centar za ispitivanje kvaliteta, oslonjen uglavnom na tržište koje
čine preduzeća sadašnjeg i bivšeg sistema PKB-a;
• PKB „Veterinarska stanica“, zadužena za zdravstvenu zaštitu stočnog fonda
u PKB Korporaciji;
• PKB „Sirpak“, preduzeće za razvoj uslužnih delatnosti u funkciji PKB
Korporacije;
• PKB „Inshra“, industrija koncentrovane stočne hrane značajnih skladišnih
i preradnih kapaciteta, solidne i kompletne tehnološke osnove, tržišno
usmerena na razvoj stočarstva PKB Korporacije i preduzeća stočarske
proizvodnje iz ranijeg sastava PKB-a;
• „Semeks“, preduzeće za proizvodnju genetskih materijala u govedarstvu.
• Od 2007. do 2011. godine, urađeno je sledeće:
• Proizvodni kapaciteti u ratarstvu i stočarstvu koriste se 100 odsto;
• Pravovremeno, u agrorokovima i po tehnološkim standardima, obezbeđeni
su svi proizvodni inputi;
• Realizovan je značajan investicioni ciklus od 16 miliona evra koji obuhvata:
◊ nabavku nove pogonske mehanizacije (178 traktora), kombajna za
ubiranje useva (24 različita kombajna) i niza priključenih linija i
uređaja, sve ukupno u vrednosti 9,75 miliona evra,
◊ izgradnju najsavremenijih plastenika na površini od dva hektara,
vrednosti 0,90 miliona evra,
◊ sisteme za navodnjavanje na 1.000 ha, vrednosti 1,68 miliona evra,

◊ rekonstrukciju 71 objekata za muzne krave i ugradnja savremene
muzne i rashladne opreme, vrednosti tri miliona evra,
◊ ulaganje u infrastrukturu i druge objekte, vrednosti 0,67 miliona evra;
Naredni zadaci poslovne i razvojne politike
1. Izgradnja sopstvene mlekare, kapaciteta 200.000 litara na dan, uz potpuno
obezbeđenje sirovog mleka iz sopstvene proizvodnje;
2. Pogon za proizvodnju biodizela, koji po prioritetu može biti alternativa
mlekari, ali se ova dva programa ne isključuju, naprotiv;
3. Dodatna modernizacija poljoprivredne mehanizacije, nabavka mašina
visokog učinka i dalje povećanje produktivnosti rada, što bi angažovalo oko pet
miliona evra;
4. Smanjenje broja zaposlenih za oko 1.000 radnika, što bi uz kvalitetan
socijalni program angažovalo oko pet miliona evra;
5. Ulaganja u trajna obrtna sredstva u iznosu od oko deset miliona evra.
PKB „Voćarske plantaže“ – Boleč
Preduzeće PKB „Voćarske plantaže“ bavi se proizvodnjom i preradom voća i
povrća, a osnovne kapacitete preduzeća čine:
Poljoprivredno zemljište sa strukturom korišćenja
Zasadi voća u rodu 1.180 ha
Zasadi voća u podizanju 300 ha
Priprema zemljišta za podizanje novih zasada 500 ha
Ostalo poljoprivredno zemljište 547 ha
Svega: 2.527 ha
Pogon za preradu voća „Hladnjača“ Boleč, koji čine:
Hladnjača od 200.000 tona, sa linijama za izradu:
zamrznute voćne kaše 4.800 tona
zamrznutog voća 1.500 tona
rashlađenog voća 2.000 tona
Des lerija za voćne rakije 40 tona
Pogodni tople prerade voća i povrća „Grocka“ sa linijama
proizvodnje“ (nije u funkciji):
voćni kompo 3.500 tona
pasterizovano voće 700 tona
koncentra voća 200 tona
džemovi i marmelade 4.800 tona
voćno sirće 900 tona
Pogon za proizvodnju sokova „Vitasok“, Beograd, kapaciteta 8.000
tona sokova godišnje (nije u funkciji).
Tabela 32: Poljoprivredno zemljište sa strukturom korišćenja

278 SRBIJA DANAS
Preduzeće u celini predstavlja veliku proizvodnu bazu za voćarsku proizvodnju,
kao i širok asortiman prerađevina od voća i povrća.
Generalno, pogoni za preradu zahtevaju ulaganje u modernizaciju tehnologije,
što bi se utvrdilo zajedno sa partnerima, shodno zajedničkim željama i
interesima.
Prioritet u modernizaciji je hladnjača u Boleču i pogon sokova „Vitasok“ u
Beogradu.
Preliminarne procene ukazuju da bi osnovna realizacija ovog preduzeća
angažovala oko 15 miliona evra.
Ovom investicijom stvorilo bi se preduzeće za preradu voća sa najvećom sopstvenom
sirovinskom bazom i hladnjačom u Srbiji, omogućila bi se kontinuirana proizvodnja
sokova tokom cele godine, što bi uz dobru marketinšku podršku „Voćarske plantaže“
izvelo na lidersku poziciju u proizvodnji i preradi voća.
Fabrika stočne hrane PKB „Inshra“

U sadašnjim uslovima, fabrika radi sa 50% kapaciteta, prvenstveno za potrebe
PKB Korporacije i preduzeća iz ranijeg sastava PKB-a.
Svi objekti fabrike u dobrom su stanju.
Planovima razvoja predviđena je ugradnja linije za ekstrudiranje soje i žitarica i
zamene nekoliko vaga i drugih segmenata opreme, sve ukupno oko 1,2 miliona
evra.
„Eko-Lab“
Za modernizaciju aparature i opreme u „Eko-Lab“-u, treba uložiti oko 300.000
evra, čime bi se obezbedila kontrola svežeg mleka po evropskim standardima.
Rekapitulacija investicionih ulaganja

Prema preliminarnim analizama, za razvoj i stabilizaciju preduzeća u sistemu
PKB-a, kako je izloženo u prethodnim poglavljima, treba investirati:
Preduzeće Iznos u mil. evra
PKB Korporacija 44,0
PKN „Voćarske plantaže“ 15,0
PKB „Inshra“ 1,2
„Eko-Lab“ 0,3
Ins tut PKB „Agroekonomik“ 0,2
UKUPNO 60,7
Tabela 33: Potrebne investicije u sistemu PKB-a

Za svaki od navedenih programa uradila bi se detaljna fizibiliti studija.
Može se zaključiti da PKB Korporacija i sistem PKB-a imaju proizvodnu,
tehnološku i kadrovsku osnovu i da sa određenim investicionim ulaganjima
imaju poslovnu budućnost.
„Dragan Marković“, Obrenovac–Beograd

Proizvodni kapacitet AD „Dragan Marković“, Obrenovac–Beograd u
restrukturiranju, za ostvarenje proizvodnih zadatak iz obima svoje delatnosti
raspolaže sledećim proizvodnim kapacitetima, izgleda kako je navedeno u nastavku.
Projektovani kapacitet
Ratarstvo: 3.119 ha, obradive površine 2.940 ha
Voćarstvo: 76 ha jabuka + 9 ha oraha
Stočarstvo:
• Farma junadi „Orašac“ – 2.600 tovljenika u turnusu, 3.600 tovljenika
godišnje,
• Farma svinja „Ratari“ – 1.500 krmača ili 30.000 tovljenika godišnje,
• Farma krava „Stubline“ – 360 muznih krava sa pripadajućim kategorijama,
• Farma krava „Mladost“ – 564 muznih krava sa pripadajućim kategorijama.
Industrija:
• Mlinovi – 13.200 tona/god.,
• Pekara – 1.200 kom./čas,
• Fabrika stočne hrane – 20.000 tona/god.,
• Silosi – jednovr. smeštaj – 45.000 tona,
• Klanica – 20 svinja i pet junadi dnevno.
Planirana investiciona aktivnost
1. Aktiviranje farme za tov junadi u Orašcu:
◊ Projektovani kapacitet farme je 2.600 tovljenika u turnusu, 3.600
tovljenika godišnje. Farma je u potpuno ispravnom stanju. Trenutna
popunjenost kapaciteta je 623 grla svih kategorija, za pun kapacitet
potrebno je obezbediti kredit za nabavku 2.000 teladi simentalske rase.
2. Aktiviranje farme krava u Stublinama:
◊ Rekonstrukcija centralnog izmuzišta;
◊ Rekonstrukcija objekata za držanje stoke (u Nemačkoj su vođeni
razgovori o tome da se sa „Mlekarom – Šabac“ na farmi izgradi
centar sa objektima za izložbeni i aukcijski prostor, za uvoz, smeštaj
i aukcijsku prodaju simentalskog govečeta iz Nemačke, Austrije i
Švajcarske);
280 SRBIJA DANAS
◊ Rekonstrukcija vodovodnih i elektro instalacija;
◊ Nabavka 520 priplodnih junica.
3. Rekonstrukcija i izgradnja objekata na farmi krava „Mladost“:
◊ Izmuzišta;
◊ Ispusta za držanje stoke;
◊ Prihvatne mlekare i sanitarnog čvora;
◊ Putne mreže;
◊ Izgradnja silo-trenčeva za smeštaj hrane.
4. Izrada prostorija za bio-gas na farmi svinja u Ratarima, u cilju rešavanja
otpadnih voda i konfiskata iz klanice;
5. Rekonstrukcija i dogradnja klanice;
6. Izgradnja ULO hladnjače, za smeštaj voća iz sopstvene proizvodnje i
proizvodnje iz okruženja.
7. Izgradnja 5–10 ha plastenika, u cilju korišćenja toplih otpadnih voda iz
Termoelektrane „Nikola Tesla“ u Obrenovcu;
DP PIK „Zemun“ u restrukturiranju
Postojeći kapaciteti:
1. Farma muznih krava kapaciteta 1.200 krava uz prateći podmladak;
- trenutno stanje: 300 muznih krava i 453 grla podmlatka;
2. Mlekara kapaciteta 15.000 litara mleka za preradu dnevno;
- trenutna proizvodnja: prerada 5.000 litara mleka iz sopstvene
proizvodnje dnevno (asortiman: pasterizovano mleko, jogurt,
pavlaka, sir, maslac, kačkavalj);
3. Živinarska farma kapaciteta 80.000 pilića u jednom turnusu;
- trenutno nije u funkciji;
4. Poljoprivredno zemljište površine 1.600 ha (900 ha u društvenoj
svojini, 700 ha u državnoj svojini).
Razvojni plan je usmeren na povećanje iskorišćenosti postojećih kapaciteta i
modernizaciju proizvodnje:
1. Povećanje broja muznih grla sa postojećih 300 na 1.200;
2. Povećanje obima proizvodnje u mlekari sa 5.000 litara na 15.000 litara
dnevno;
3. Aktiviranje živinarske farme koja trenutno nije u funkciji;
4. Modernizacija postojeće amortizovane mehanizacije;
5. Uzgoj jagodičastog voća i povrća.

Rezime
Razvojni planovi većih poljoprivrednih sistema u Beogradu, u funkciji povećanja
iskorišćenosti postojećih kapaciteta i modernizaciji proizvodnje
Analizirani poljoprivredni sistemi: PKB Korporacija, PKB „Voćarske plantaže
– Boleč“, AD „Dragan Marković“, Obrenovac i PIK „Zemun“ imaju razvijenu
ratarsku, stočarsku, voćarsku i povrtarsku proizvodnju. Pokriveni su svi
sektori poljoprivredne proizvodnje. U svojim investicionim planovima razvoja
svi sistemi imaju namere da razvijaju postojeće ili nove kapacitete u razvoju
stočarstva – broja grla mlečnih i tovnih goveda, svinja i živine. Za ove potrebe
pomenuti sistemi trebalo bi da koriste sredstva republičkog Ministarstva za
poljoprivredu, koja su namenjena za kreditno povećanje i osavremenjavanje
agrarne proizvodnje.
PKB Korporacija i PIK „Zemun“ u planovima razvoja žele da izgrade mlekaru
kapaciteta prerade 200.000 litara na dan, odnosno da povećaju postojeće kapacitete
mlekare u Zemunu sa 5.000 na 15.000 litara na dan. Kako u Beogradu već postoji
mlekara „Imlek“ sa savremenim tehnologijama i kapacitetima koji pokrivaju
potrebe stanovništva grada, a kako je u najavi i prodaja te mlekare u 2012. godini,
treba razmisliti da li je potrebno investirati u novu mlekaru ili učestvovati u procesu
kupovine postojeće mlekare „Imlek“. Kako je PKB Korporacija veliki proizvođač
sirovog mleka (oko 200.000 litara dnevno i 68 miliona litara godišnje), a raspolaže
i lokacijom, građevinskim objektima, putnom mrežom i ostalom pratećom
infrastrukturom, smatramo da su investicione potrebe za gradnju mlekare
opravdane i ukoliko se ne otkupi „Imlek“ trebalo bi ući u izgradnju mlekare čija
je investiciona vrednost oko 12 miliona evra. U tom slučaju trebalo bi investirati
izvesna sredstva i u postojećoj mlekari PIK „Zemun“, kako bi se obim proizvodnje
povećao sa 5.000 na 15.000 litara mleka dnevno.
Planirana investiciona potreba „Dragan Marković“ a. d. Obrenovac, za
rekonstrukciju i dogradnju klanice, opravdana je s obzirom na to da pomenuti
poljoprivredni sistem raspolaže farmama za tov svinja kapaciteta od 2.600
tovljenika u turnusu, kao i kapacitete za tov 2.000 junadi.
PKB „Voćarske plantaže – Boleč“ raspolažu hladnjačom koja je tehnološki
dosta zastarela. Za modernizaciju postojeće hladnjače i unapređenje prerade
zamrznutog voća i voćne kaše, zamrznutog voća i rashlađenog voća kapaciteta
oko 8.500 tona, treba investirati oko deset miliona evra. S obzirom na postojanje
izuzetno velikih zasada pod voćem (postojećih i u fazi podizanja novih zasada
– 2.500 hektara), kao značajne sirovinske baze na porodičnim voćnjacima
individualnih proizvođača na lokalitetu, predlažemo da se u okviru hladnjače
formira otkupni distributivni centar sa rashladnim komorama, mernim
uređajima kao i kalibratorima, salama za pakovanje i transportnim sistemom.
Modernizacijom takvog pogona stvorili bi se značajni potencijali u voću i
prerađevinama koje su namenjene prvenstveno izvozu i domaćem tržištu.
282 SRBIJA DANAS
Svi poljoprivredni sistemi u svojim planovima razvoja predviđaju izgradnju
plastenika za proizvodnju povrća. Kompanija „Dragan Marković“ ima
mogućnost korišćenja toplih otpadnih voda iz termoelektrane „Nikola Tesla“
u Obrenovcu. Treba imati u vidu da cena podizanja savremenih plastenika
iznosi oko 500.000 evra po hektaru. Deo sredstava za ovu namenu može se
obezbediti iz Agrarnog budžeta Republike Srbije, a deo iz Agrarnog budžeta
Grada Beograda.
Dakle, mi se zalažemo za:
• unapređenje proizvodnje i prerade mleka,
• unapređenje proizvodnje i prerade mesa,
• unapređenje proizvodnje i prerade žita,
• unapređenje proizvodnje voća i povrća.
Ukupna potrebna sredstva za realizaciju predloženih investicija su oko 50
miliona evra. Predložene investicije mogle bi da se realizuju fazno, u vremenu
od dve godine.
(Autori analize: Branislav Gulan, publicista i član Akademijskog
odbora za selo SANU i Naučnog društva ekonomista Srbije,
Milan Prostran i Vojislav Stanković, agroanalitičari.)
***
Taoci svetskih korporacija

Stvaranjem uslova za ulazak stranih investicija u poljoprivredu, što će se do-
goditi stupanjem na snagu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Evropskoj
uniji, nagoveštavaju se drastične promene u toj oblasti, sa ozbiljnim posledicama
po egzistenciju srpskog seljaka. Na to ukazuje iskustvo zemalja u kojima
je došlo do koncentracije vlasništva nad obradivom zemljom i prirodnim
resursima u rukama velikih investitora i međunarodnih korporacija. Da bi
sačuvali nacionalno blago, potrebno je da država i mali proizvođači ostanu
vlasnici zemlje. U Srbiji se proces „otimanja“ poljoprivrednog zemljišta odvija
kao sastavni deo privatizacije, koji najpre podrazumeva ukrupnjavanje poseda,
a potom prodaju stranim korporacijama, po visokim cenama. U prilog tome
najbolje svedoči podatak da četvorica srpskih tajkuna poseduju, u proseku, po
26.000 hektara oranica, koje su stekli kupovinom poljoprivrednih preduzeća u
Vojvodini. Sa ovakvom agrarnom politikom poljoprivreda se sve više posmatra
kao provereni recept za sticanje profita male grupe ljudi, a ne kao dobra osnova
za prehrambenu sigurnost stanovništva. Podsetiću na to da su kroz privatizaciju
uništeni poljoprivredni kombinati, poput PKB-a, koji su bili zaokružene
celine. Nažalost, sada su svi profitabilni delovi PKB-a („Imlek“, „Pekabeta“,
„Frikom“), privatizovani. To rasparčavanje je dovelo dotle da je prvo Salford,
a sada novi vlasnik „Imleka“, poseduju monopol na tržištu mleka, a kriza od
pre nekoliko godina pokazala nam je kako velika firma diktira uslove otkupa.
Otimanje obradivog zemljišta u Srbiji odvijalo se kroz društvenu i svojinsku
transformaciju, a krajnji efekat je bio poražavajuć. Od 2.284 svih preduzeća,
privatizovanih u periodu od 2001. do 2012. godine u Srbiji, u stečaju je završilo
1.070, dok je u slučaju 664 preduzeća raskinut kupoprodajni ugovor. Tako su
i poljoprivredna preduzeća i zemljište u društvenom vlasništvu postali pred-
met privatizacije, sa lošim ishodom. Činjenica je da su u 253 privatizovana
poljoprivredna preduzeća evidentirane brojne nezakonitosti jer prethodno nije
rešeno pitanje njihove svojine nad poljoprivrednim zemljištem. Osim toga,
otpušteno je blizu 100.000 poljoprivrednih radnika. Znači, ostalo je više od
300.000 gladnih usta. Na sve to je, u izveštaju iz 2012, upozoravao i Savet za
borbu protiv korupcije, dok razmere prisvajanja državnog i zadružnog zemljišta
nisu poznate jer su novi vlasnici knjižili ne samo društveni kapital koji su kupili,
već i državnu i zadružnu svojinu.
Zato se ja zalažem da PKB ostane državno preduzeće. Pre svega zato što bi država
trebalo da, zarad prehrambene sigurnosti, poseduje jedan takav kombinat. Rezultati
svih dosadašnjih privatizacija, pa i poslednje, nisu doneli ništa posebno, niti veću
proizvodnju niti jeftiniju pijacu za narod Srbije. Imali smo nedavno privatizaciju
PIK-a „Bečej“, pa je više od 600 ljudi ostalo na ulici. To je oko 2.000 gladnih usta
u Bečeju, koji se nalazi usred žitnice Evrope, gde se proizvodi dovoljno hrane za
ceo Beograd i okolinu. Koliko je to potrošački gubitak najbolje će reći prodavci u
Bečeju, koji posle privatizacije imaju znatno manji pazar u prodavnicama. Radnici
su osiromašili i sredstava za kupovinu – nema.
Državno zemljište ne treba prodavati pre restitucije

Srpska polјoprivreda se nalazi pred egzistencijalnom dilemom: kako ponovo
sprovesti zemlјišnu reformu, kojom bi bile ispravlјene nepravde iz prošlih
vremena, kada su agrarne reforme nemilosrdno cepale, prekrajale i oduzimale
zemlјište domaćinima i time uništavale porodično gazdinstvo kao klasičan i
najprirodniji oblik polјoprivredne proizvodnje.
Početkom devedesetih godina 20. veka po vojvođanskim selima i salašima
počeli su da duvaju novi vetrovi. Skupština Srbije je 1991. godine usvojila
Zakon o načinu i uslovima priznavanja prava i vraćanju zemlјišta koje je
prešlo u društvenu svojinu po osnovu polјoprivrednog zemlјišnog fonda i
konfiskacijom zbog neizvršenih obaveza iz obaveznog otkupa polјoprivrednih
proizvoda. Dvojica ministara za polјoprivredu u Vladi Srbije (dr Velјko Simin
i dr Jan Kišgeci) vratili su bivšim vlasnicima oko 150.000 hektara.Najviše je
vraćeno u Vojvodini – oko 123.000 hektara. To je bila prva restitucija zemlјišta
u Istočnoj Evropi posle Drugog svetskog rata.
Nije vraćeno zemlјište nacionalizovano u Prvoj agrarnoj reformi – oduzeto
selјacima, veleposednicima, pripadnicima nemačke narodnosti, verskim
284 SRBIJA DANAS
zajednicama. Da bi se odbranilo od nelegalnog i sumnjivog kapitala i
nelojalne trgovine, ovo zemlјište je 1992. stavlјeno pod zaštitu države (Zakon
o pretvaranju društvene svojine na polјoprivrednom zemlјištu u druge oblike
svojine Tako je stvorena kategorija – državna zemlјa. Ova zemlјa se do sada nije
mogla prodavati. Ako je 1991. tadašnja politička struktura imala smelosti da
vrati zemlјu bivšim vlasnicima, i to u vreme najvećih iskušenja za srpski narod,
zašto se restitucija zemlјišta po novom Zakonu o vraćanju oduzete imovine i
obeštećenju iz 2011. sprovodi tako sporo?
Novi Zakon o izmenama i dopunama zakona o polјoprivrednom zemlјištu
jasno daje na znanje da se zemlјište koje podleže restituciji ne može prodavati.
Sada se opet javlja dilema: da li da se pristupi novoj dopuni i izmeni Zakona
o poljoprivrednom zemljištu. Poznavaoci prilika kažu da bi to bila još jedna
lakirovka. Dakle, nisu potrebne izmene i dopune, već novi Zakon o zemljištu.
Međutim, prethodni Zakon o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju takvo
zemlјište ne prepoznaje. Vlasnici oduzete imovine, ili njihovi naslednici,
posle raznih komasacija, arondacija, integracija i dezintegracija više ne znaju
gde je njihovo zemlјište. Ako u zakonu o restituciji ne bude stajala klauzula o
supstituciji kod vraćanja oduzetog zemlјišta – on se neće primenjivati. Ta dva
zakona nisu uzajamno konzistentna. Državno zemlјište ne treba prodavati pre
sprovedene restitucije u kojoj se potražuje manje od 100.000 hektara. Da postoji
politička volјa, taj posao bi se mogao završiti za godinu dana. Ali, oko toga za
sada nema rešenja.
Ozbilјan problem postoji kod popisa državnog zemlјišta. Nisu usklađeni čak ni
zvanični podaci koje objavlјuju državne ustanove. One navode da se u zakup može
izdavati čak 450.000 hektara. Posle zvaničnog, sveobuhvatnog popisa polјoprivrede
2012, statistika beleži da u Vojvodini ima više od 600.000 hektara zemlјe u državnoj
svojini. Koliko stvarno ima državnog zemljišta – nema validnih podataka. Jedno
vreme se govorilo o brojci od 450.000 hektara, zatim o 630.000, pa na kraju oko
830.000 hektara. Ako bismo se ravnali prema naučnim podacima do kojih je došao
profesor Nikola Gaćeša sa Novosadskog univerziteta, u drugoj polovini prošlog
veka klasične državne svojine tada je moglo biti svega 250.000 hektara. To znači
da je zvanična statistika, samim tim i politika, u kategoriju državne zemlјe svrstala
i zadružnu zemlјu, seoske pašnjake i svaku drugu svojinu koja nije privatna. Zbog
toga je neophodno novo svojinsko razgraničenje zemlјišta da bi se mogli ispoštovati
svi zakoni iz ove oblasti. To do sada nije uradila nijedna vlast, pa ni ova, početkom
2017. godine.
Sve što se dešavalo (promena vlasništva) u agraru Srbije, posle demokratskih
promena 2000. godine, „delo“ je 13 ministara koji su vodili i vode srpski agrar i
u 2017. godini. To su:
1. Živanko Radovančev, koordinator,
2. Dragan Veselinov,

3. Stojan Jevtić,
4. Ivana Dulić-Marković,
5. Goran Živkov,
6. Predrag Bubalo, koordinator,
7. Slobodan Milosavljević,
8. Saša Dragin,
9. Dušan Petrović,
10. Goran Knežević,
11. Dragan Glamočić,
12. Snežana Bogosavljević-Bošković,
13. Branislav Nedimović.
Literatura
Analiza: „Veliki poljoprivredni sistemi i poljoprivredna preduzeća na području
Beograda“, u: Strategija razvoja poljoprivrede 2014–2024 (Beograd:
Ministarstvo poljoprivrede i životne sredine Vlade Srbije).
Program svojinske transformacije PKB-a 1998 (PKS, Udruženje za poljoprivredu
i prehrambenu industriju od 2000. do 2015).
Informacije i odluke o prenošenju vlasničkih prava PKB prvo na grad Beograd,
a Potom na Vladu Srbije, u: Moje gazdinstvo (časopis), 2010–2016, List
PKB, 1985–2017.
Podaci o privatizaciji agrara u Srbiji Udruženja za borbu protiv kriminala
„Obruč“ u Ratkovu.
D. Tomić, B. Gulan. Poljoprivreda Jugoslavije pre i posle sankcija (Beograd:
Institut za ekonomiku poljoprivrede, 1998).
Privredna komora i Zadružni savez Beograda – podaci o PKB-u (2014).
Republički zavod za statistiku (RZS), za 2015.
B. Gulan, Sudbina oduzete imovine (Novo Miloševo: Banatski kulturni centar,
2015).
B. Gulan, „Intervju sa Milošem Bugarinom, generalnim direktorom PKB
Korporacije“, u časopisu Korak (PKS, 2007).
B. Gulan, Lična istraživanja i praćenje razvoja PKB-a, publikovanje u javnosti
(listovi Borba i Novosti).

286 SRBIJA DANAS
VI
BEZBEDNOST
BEZBEDNOSNI ASPEKTI REPUBLIKE SRBIJE –
CAMERA OBSCURA187)
Promenjene okolnosti u svetu, kao i u neposrednom okruženju, zahtevaju
globalni i regionalni koncept i pristup bezbednosnim rizicima pa stoga
nacionalni koncept i pristup bezbednosti mora da obuhvati kako lokalne
rizike i pretnje, tako i regionalne i globalne. U savremenom tumačenju teorije
bezbednosti, analiza obuhvata sistem nacionalne bezbednosti, pojedinačnu,
društvenu, regionalnu, međunarodnu i globalnu bezbednost.188) Pored
ekonomske integracije koja predstavlja prvi stub, zajedničke spoljne politike
koja predstavlja drugi stub, treći stub u EU predstavljaju upravo segmenti koji
se odnose na pravosuđe i unutrašnje poslove. Stoga se može zaključiti o važnosti
bezbednosnog aspekta za sve članice EU.189)
Nacionalni i verski ekstremizam

Religija je tokom istorije odigrala veliku ulogu u obuzdavanju nasilja,
suzbijanju agresije, kao i promovisanju pomirenja i razumevanja među
suprotstavljenim grupama. Empirijski gledano, religija je izuzetno kompleksan,
multidimenzionalni fenomen, na šta ukazuje veliki broj psihometrijskih skala
koje su se godinama razvijale, kako bi se merili različiti aspekti religije. Veliki
broj dimenzija ili aspekata religioznosti međupovezan je ili ograničen, tako da
je teško odvojiti uticaj pojedinih dimenzija u procenjivanju empirijskog odnosa
između religioznosti i drugih varijabli.190)
Svaka religija je u mogućnosti da svoje verovanje proglasi kao jedino
pravo, odnosno ispravno verovanje. To je posledica težnje da se održi to
verovanje. Samim tim, nameće se činjenica da je u svakom religijskom činu
prisutna mogućnost verskog elitizma, odnosno verovanja u „izabranost“ ili
„pravovernost“, što uključuje i shvatanje da ostale religije nisu prave.191)
Desničarski politički ekstremizam u vidu nacionalsocijalizma, pokazala su rana
psihološka istraživanja (From, Maslov, Adorno), povezan je sa autoritarnim
tipom ličnosti (potisnuta agresivnost, obožavanje moći, grupni narcizam, kruto
187) Lat.: mračna soba.

188) A. Savić, Ljudska bezbednost u kontekstu međunarodne i nacionalne odbrane.
Bezbednost u postmodernom ambijentu (Beograd, 2008), 25.
189) Z. Keković, Sistemi bezbednosti (Beograd: Fakultet bezbednosti, 2011), 298.
190) K. Radivojević, Religija i terorizam. Religija i tolerancija. http://www.ceir.co.rs/
images/stories/rit_14/rit_14_religija_i_terorizam.pdf
191) Ibid.

mišljenje, sklonost projekciji itd.). Kasnija istraživanja (npr. Rokič), međutim,
otkrivaju da istu psihološki osnovu imaju različiti vidovi političkog ekstremizma,
kako levi tako i desni, poput komunizma, fašizma ili verskog fundamentalizma.
Njih karakteriše pre svega poseban način dogmatskog mišljenja, a ne konkretni
sadržaj mišljenja (npr. konzervativnost, konvencionalnost). Ekstremisti su
netolerantne, agresivne i autoritarne osobe (u smislu „opšte autoritarnosti“, a
ne samo „desne“).192)
Slika 25: Ekstremizam na delu
Ekstremisti zagovaraju monoetničku državnu zajednicu, ali u praksi se

zadovoljavaju etnokratijom. Smatraju da je demokratija moguća samo u istinski
nacionalnoj državi, koja opstaje na stalnoj internoj homogenizaciji (bilo da je
reč o ugroženosti nacije, korupciji, ratnim zločinima) i eksternoj ekskluzivnosti.
Podsećanja radi, srpska nacionalistička elita otvoreno je podržavala razmenu
stanovništva, pa čak i genocid. Može se reći da su „etničku demokratiju“
zagovarale i mase i elita i da je to bila vladajuća ideja devedesetih, koja je još na
snazi. Tek orijentacija ka EU otvara perspektivu i za liberalnu demokratiju, ali
to je proces dugog trajanja.193)
192) http://www.znakoviporedputa.com/psihologija/31-psihologija-politickog-
ekstremizma
193) „Ekstremizam – kako prepoznati društveno zlo“, Helsinški odbor za ljudska prava u
Srbiji. http://www.helsinki.org.rs/serbian/doc/sveske34.pdf, preuzeto: apr. 2017.
290 SRBIJA DANAS
Mediteran i Bliski istok trebalo bi posmatrati kao važne partnere ne samo zbog
geografske blizine i transportne važnosti, već i zbog sirovinsko-energetskog
značaja ali i bezbednosnog profila tih zemalja. Mnogi islamski ekstremisti koji
potiču iz tog dela sveta uzeli su aktivno učešće u ratovima u Bosni i Hercegovini
i na Kosovu. Po mnogim izveštajima, terorističke ćelije islamskih ekstremista i
dalje su aktivne u regionu Balkana, što predstavlja bezbednosni rizik za našu
zemlju. Potrebno je intenzivirati državne odnose sa Izraelom, kao i važnim
strateškim partnerima na Bliskom istoku, i ojačati ekonomske i političke odnose
sa mediteranskim zemljama.194)
Obaveštajna delatnost
Obaveštajna delatnost koju strane obaveštajne organizacije sprovode kroz
nezakonito i prikriveno delovanje, predstavlja realnu pretnju bezbednosti
Republike Srbije. Ostvaruje se kroz slabljenje njenih političkih, ekonomskih i
bezbednosnih kapaciteta i kroz uticaj na smer i dinamiku društvenih procesa,
suprotno nacionalnim interesima. 195)
Kombinacija tradicionalnih obaveštajnih metoda sa sredstvima sofisticiranih
mogućnosti otežava otkrivanje njihovog delovanja.196)
194) Za bolji put Srbije. DS, 2005, str. 523.

195) Nacionalna strategija za bezbednost, 2009.
196) Državno ustrojstvo srednjovekovne Srbije bilo je regulisano običajnim zakonima,
hrisovuljama (poveljama), kao i prevodima vizantijskih građanskih i crkvenih
zakona. Prve poznate pisane povelje srpske srednjovekovne države datiraju
iz 12. veka. Najpoznatiji pisani izvor koji se odnosi na razvoj bezbednosno-
obaveštajnih struktura na teritoriji srednjovekovne Srbije datira iz perioda
vladavine cara Stefana Dušana Nemanjića (oko 1308. do 1355). Tada je usvojen
„Zakon blagovernoga cara Stefana“, tzv. Dušanov zakonik, prema kome je jedan
od glavnih nosilaca poslova, koji bi se danas mogli poistovetiti sa policijskim
i bezbednosno-obaveštajnim, bio kefalija (ćefalija, kepalija). Kefalija je bio
gradski poglavar, upravnik župe i knez, a obavljao je vojne i civilne poslove. Za
sve prekršaje kojima se narušava uspostavljeni poredak i remeti mir, kefalija je
imao pravo da izriče kazne. U vreme cara Dušana postojao je razvijen sistem
obaveštajnog delovanja, u prvom redu preko vlastele u pograničnim oblastima
(vlastelini krajišnici), ali i preko uhoda (uhode su odigrale presudnu ulogu u bici
kod Velbužda 1330. godine i detaljno su ispitale raspored snaga turske vojske
u Kosovskom boju, 1389). U to vreme, veliki značaj pridavan je i borbi protiv
neprijateljskih uhoda (kontrašpijunaži).
U toku Prvog srpskog ustanka (1804–1813), civilna bezbednosno-obaveštajna
delatnost nije bila posebno institucionalno organizovana, a obavljala se u sklopu
vojno-upravne službe ustaničke Srbije. Održavanje poretka ustaničke vlasti
sastojalo se u sprečavanju napada na organe vlasti, fizičkom obezbeđivanju
Praviteljstvujuščeg sovjeta, Karađorđa i pojedinih istaknutih starešina, smirivanju
unutrašnjih buna i nemira. Suzbijanje špijunaže u korist Turske i drugih zemalja
Godine 2010, prema definisanju CIA (Central Inteligence Agency), Srbija je bila
među četiri najsiromašnije zemlje u Evropi, a stopa nezaposlenosti je među
najvećima u svetu. Po visini inflacije, Srbija je u rangu afričkih i nerazvijenih
azijskih zemalja, a po izvozu je potpuno inferiorna u međunarodnoj razmeni.197)
Najprisutnije strane službe su hrvatska, albanska, ruska, turska, zatim britanska,
američka, italijanska, mađarska i rumunska. Tu je neizbežna ekonomska
i industrijska špijunaža, čiji su interesi jasni zbog promena sistema svojine i
privatizacije. Na tom polju rade sve službe a najaktivnije su austrijska, slovenačka,
kineska i japanska.198) Međutim, ovakve aktivnosti ne bi trebalo da čude s
obzirom na špijunske afere koje su prethodnih godina emitovane u javnosti.
Među njima, najveći značaj imaju afere povezane sa Edvardom Snoudenom i
Džulijanom Asanžom (Wikileaks). U takvim globalnim špijunskim aferama
važno je napomenuti aferu u vezi američke prislušne stanice „Velike uši“, u
nemačkom selu Bad Ajbling, u južnoj Bavarskoj, nedaleko od Minhena. Naime,
u vreme hladnoratovske napetosti ovaj moćni kompleks prislušnih antena,
povezan sa nekoliko špijunskih satelita, kontrolisao je najmanje pokrete vojnih
jedinica Istočnog bloka. Prislušne aktivnosti nisu prestale da funkcionišu
ni po završetku hladnog rata. Zemlje članice EU sumnjaju da se putem ovog
uređaja prisluškuju kompanije i da je tim putem upropašćen posao AirBusa sa
Saudijskom Arabijom u korist Boinga (posao vredan šest milijardi USD).199)
Evropski parlament je doneo odluku da pokrene istragu o ovom slučaju.
Takođe, problem postoji i sa engleskim sistemom za prisluškivanje (Echelon),
putem koga su informacije transferisane ka SAD.
(Austrije, Rusije i jedno vreme Francuske) predstavljalo je daleko veći izazov

za vojne i policijske organe ustaničke države. Na meti ustaničkih vlasti bili su
ubačeni turski špijuni i Srbi koji su Turcima dostavljali informacije.
Sticanjem autonomije (1830) došlo je do šireg organizovanja političke obaveštajne
delatnosti u Srbiji. U cilju zaštite bezbednosti kneginje Ljubice, 1830. godine
osnovana je Uprava varoši Beograda. Dana 2. aprila 1831. godine, knez Miloš je
doneo Uredbu o ustanovljavanju „Tajne policije za političke poslove“, u okviru
beogradske policije.
Ukazom kralja Aleksandra Obrenovića, poslovi Odeljenja za poverljive policijske
poslove 1900. godine prešli su u nadležnost Policijskog odeljenja pri Ministarstvu
unutrašnjih poslova. Nakon završetka Prvog svetskog rata i stvaranja nove
države – Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, na osnovu Uredbe o ustrojstvu
Ministarstva unutrašnjih dela od 8. maja 1919. godine, Odeljenje za javnu
bezbednost Ministarstva unutrašnjih dela bilo je zaduženo i za obavljanje civilnih
bezbednosno-obaveštajnih poslova.
197) M. Lopušina, CIA u Srbiji (Beograd: Knjiga komerc, 2010).
198) Ibid., 36.
199) Washington Post. 24. jul 2000. Preuzeto sa. https://www.washingtonpost.com/
archive/politics/2000/07/24/a-suspicious-eye-on-us-big-ears/42a66478-ff9a-
4786-9354-da10e802ee3a/?utm_term=.e35543a95249. Datum: feb. 2017.
292 SRBIJA DANAS
Kontrola prisluškivanja predstavlja vitalan problem a bilo bi važno da se ukine
monopol u primeni mera tajne kontrole telefonskih razgovora (TKTP), i bilo bi
dobro formirati jednu vladinu agenciju koja bi pružala usluge svim ovlašćenim
službama za primenu mera TKTP, pod uslovima koji su definisani zakonom, a
gde Agencija, za razliku od službi, ne bi imala mogućnost slušanja telefonskih
razgovora.200)
Takođe, „sveža“ je vest na Wikileaksu da je CIA špijunirala u periodu od sedam
meseci pre prethodnih predsedničkih izbora u Francuskoj.201) Ciljevi operativnog
rada bili su: Francuska partija Socijalista (PS), Nacionalni front (FN) i Unija
za popularni pokret202) (UMP), zajedno sa predsednikom Fransoa Olandom,
zatim predsednikom Nikolom Sarkozijem, Marinom Le Penom, Martinom
Obri i Dominikom Stros-Kanom. Specifične aktivnosti CIA bile su usmerene ka
Nikoli Sarkoziju, njegovim odnosima sa drugim predsedničkim kandidatima,
strategiji za reizbor. Takođe, važan aspekt se odnosio na ekonomsku špijunažu i
prikupljanje podataka, kao odgovor na dva važna pitanja:
1) Koje direktive će vlada francuske sprovesti u cilju jačanja ekonomije?
2) Šta misle o nemačkom modelu izvozno orijentisane ekonomije?
Ovaj sistem je zahtevao pristup svakom izvoznom ugovoru u vrednosti 200 mil.
USD i više.
Takođe, postojao je i aspekt špijunaže u vezi sa pitanjima stabilnosti francuske
vlade, zatim njihovog i nemačkog odgovora na grčku krizu, kao i stabilnosti
njihovih banaka, kako im se ne bi desilo isto što i Grčkoj.
Na mreži Wikileaks mogu se naći poverljive prepiske koje se odnose čak i na
komunikaciju između Borisa Tadića i Hilari Klinton.203)
Interesantna je i komunikacija od strane američkih službi koja pokazuje jednu
duboku dihotomiju mišljenja i nastupa pred stranim silama. Naime, u depeši
iz oktobra 2009. godine pod nazivom: Serbia and China – Strengthenning
relations, but little substance204) preneto je da se Srbija razvija u skladu sa četiri
stuba strane podrške (USA, EU, Rusija, Kina) i da je u tom smislu krenula u
bolju realizaciju odnosa sa Kinom. Takođe, u istoj depeši se prenosi zabrinutost
zbog jačanja odnosa sa Kinom jer Amerikanci ne vide nikakav benefit za Srbiju.
Osim toga, tako bi došlo do kontraproduktivnog ulaska Kine na tržište Evrope,
200) D. Šutanovac, Za bolji put Srbije (Beograd: DS, 2006), 522.
201) Wikileaks. Preuzeto sa: https://wikileaks.org/cia-france-elections-2012/. Datum:
Feb. 2017.
202) Eng.: Union for popular movement.
203) Wikileaks. Preuzeto sa: https://wikileaks.org/clinton-emails/emailid/27259, feb.
2017.
204) Wikileaks. Preuzeto sa: https://wikileaks.org/plusd/cables/09BELGRADE851_a.
html, feb. 2017.
koji bi joj obezbedili Srbi. Politiku boljih odnosa sa Kinom nastavio je Boris
Tadić svojom posetom Pekingu, ali je ambasador Vujačić komentarisao u SAD
njegovu zabrinutost zbog otvaranja srpskog tržišta Kini. Takođe, podsetio je
da se politika EU upravo protivi ulasku jeftinih kineskih proizvoda. Takođe,
u istoj depeši se spominje odugovlačenje Mlađana Dinkića a u vezi sa poslom
oko mosta Zemun–Borča, za koje su kineski investitori smatrali da nastaje zbog
poznavanja materije jer Srbija ranije nije pravila takve ugovore. Dakle, izgleda
da opet nije postojao konsenzus oko nastupa pred stranim silama.
Takođe, interesantna je prepiska o saradnji sa Međunarodnim monetarnim fondom,
gde se pominje stand-by aranžman od četiri milijarde USD. U istoj depeši pominju
se ustupci koje Vlada mora da napravi a najviše su vezani za smanjenje državnih
davanja (penzije, zdravstvo, školstvo…). Vlade RS u prethodnim periodima vredno
rade na ostvarenju tih ciljeva i socijalna davanja su sve manja.
Februara 2010. godine nastala je službena depeša američkih obaveštajaca
koja je definisala da Pomeroj205) dolazi u posetu u trenutku kada je na vlasti
demokratska stranka, koja ima proevropske stavove, ali koja mora da se reši
balasta Kosova i da se skoncentriše na ekonomsko-politički razvoj.206)
U vezi sa Wikileaks pokretom, važno je napomenuti da strane bezbednosne agencije
počinju da se odnose prema njemu kao prema obaveštajnoj službi. U skladu sa time,
pokret potpada pod oblast Cyber kriminala a bavi se kritičnom infrastrukturom.
Postoji mnogo definicija kritične infrastrukture. ENISA (European Network and
Information Security Agency), agencija u okviru EU, daje sledeći opis: „svaki
povezani sistem i mreža, prekid ili uništenje kojeg će imati ozbiljan uticaj na
zdravlje, sigurnost, bezbednost ili ekonomsko blagostanje građana, ili na efektivno
funkcionisanje vlasti ili ekonomije.“207) Nekoliko zemalja već imaju svoje „sajber
armije“, jedinice specijalizovane za odbranu od kompjuterskih napada. Na ruskoj
vojnoj paradi ova jedinica već više od deset godina maršira sa ostalima. Iako su
informacije o delovanjima ovakvih službi ograničene za javnost, i podrazumevalo
205) Earl Pomeroy, američki kongresmen.
206) Date: 2010 February 12, 11:11 (Friday). Original Classification:
UNCLASSIFIED, FOR OFFICIAL USE ONLY - (SBU) Your visit to Serbia comes
at a time when Serbia’s pro-European government is stable and recently achieved
key milestones in its path to EU membership. To keep making progress, however,
Serbia must stop allowing the Kosovo issue to undermine its broader foreign
policy approach and shift its focus to the economic and political reforms necessary
for membership in the EU. Reforms to date have been uneven, with significant
progress in the defense sector and many challenges ahead in the economic sphere,
particularly as the economic crisis threatens to lead to sustained labor and social
unrest. End Summary.
Wikileaks. Preuzeto sa: https://wikileaks.org/plusd/cables/10BELGRADE244_a.
html, feb. 2017.
207) MMS. Preuzeto sa: http://mms.edu.rs/moodle/mod/book/tool/print/index.
php?id=1448#ch375, april 2017.
294 SRBIJA DANAS
se da služe za odbrambene aktivnosti, sve više se iskazuje potreba za definisanjem
„pravila ratovanja“ i u ovoj oblasti, što navodi na zaključak da ovakve jedinice ne
rade samo na razvijanju odbrane, već i napada.208)
Organizovani kriminal
Kroz istoriju, definicija organizovanog kriminaliteta se menjala, ali je njena
suština ostala ista: aktivnost kriminalnih grupa ili organizacija čiji je cilj
protivzakonito obavljanje poslova, tj. vršenje krivičnih dela radi sticanja profita
ili prevlasti u određenim oblastima društvenog života.
Izraz organizovani kriminalitet prvi put se pominje u Engleskoj početkom 18.
veka, kada je delatnost jedne bande kradljivaca nazvana upravo tim imenom.
Pojava organizovanog kriminaliteta uočava se na tlu Evrope, najpre u Italiji,
krajem 19. veka, u organizacionim oblicima mafije.209)
Organizovani kriminal sve više poprima međunarodne dimenzije a bitnim
promenama smatraju se:210)
• Organizovanje tradicionalnih kriminalnih aktivnosti na međunarodnom
nivou;
• Povećani stepen transnacionalnih veza i oblika saradnje između kriminalnih
organizacija;
• Uvećanje moći transnacionalnih kriminalnih organizacija koje mogu uticati
na potkopavanje demokratskog razvoja društva.
Kada se govori o istoriji organizovane kriminalne delatnosti uopšte, onda
je nesumnjivo reč o mafiji, koja čini terminološki sinonim za sve vidove
kriminalnog organizovanja. Kada je reč o značenju pojma mafija, postoje
različita mišljenja. Navodi se da je mafija prvo bio naziv za tajno razbojničko
udruženje na ostrvu Siciliji 1860. godine, da bi kasnije ovaj termin bio korišćen
za označavanje svake opasne, kriminalno organizovane grupe.211)
Početkom 20. veka, mafija je proširila svoju delatnost i u SAD, kao tajna
organizacija kriminalaca, formirana među italijanskim imigrantima, prvobitno
za ilegalnu proizvodnju i trgovinu alkoholom, a zatim za kontrolu reketa, kao i
za poslove ilegalne trgovine narkoticima, organizovanje kocke i prostitucije.212)
Neverovatan je podatak da je 1979. godine organizovani kriminal u Sjedinjenim
Američkim Državama ostvario prihod od 160 milijardi dolara, što je predstavljalo
veću sumu od nacionalnih dohodaka nekih država. 213)
208) Ibid.
209) Institut za pravo i finansije. http://ipf.rs/organizovani-kriminal/#_Toc444110295.
Preuzeto: april 2017.
210) Lj. Stajić, Osnovi sistema bezbednosti (Novi Sad: Pravni fakultet, 2015), 193.
211) Ibid.
212) Ibid.
213) M. Kokolj, Osvrt na stanje organizovanog kriminaliteta u nekim državama sveta
(Beograd: Srpsko udruženje za krivično pravo, 1996), 45, 53.
Među najpoznatijim tradicionalnim mafijaškim organizacijama danas su
italijanska Koza Nostra (Cosa Nostra), Ndrangeta (Ndrangheta), Kamora
(Camorra), Sakra korona unita (Nuova Sacra Corona Unita), kineske trijade,
japanske jakuze, kolumbijska narkomafija, ruska i albanska mafija.
Mićo Bošković zaključuje da sadržaj pojma organizovanog kriminaliteta
obuhvata organizovano kriminalno delovanje sa ciljem pribavljanja
protivpravne imovinske koristi i ostvarivanja profita, ali isto tako pod ovim
pojmom podrazumeva i one oblike organizovanog kriminalnog delovanja gde je
kriminalna organizacija uspela da uspostavi određene veze sa državom i njenim
organima, dok Vladimir Vodinelić dovodi u vezu organizovani kriminalitet sa
pojedinim državnim organima, privrednim i finansijskim strukturama većeg
značaja i jačeg uticaja u poslovnom svetu.214)
Organizovani kriminal na prostoru Republike Srbije, a posebno na Kosovu i
Metohiji, ispoljava se naročito u oblastima nedozvoljene trgovine narkoticima,
trgovine ljudima i ilegalnih migracija, kao i u ekonomsko-finansijskoj sferi,
proliferaciji konvencionalnog oružja i mogućnosti proliferacije oružja za
masovno uništenje. Po svom karakteru, organizovani kriminal predstavlja
ozbiljnu pretnju bezbednosti i ukupnom razvoju države i društva.
Korupcija
Korupcija je pojava koja se javila sa nastankom društva.215) Korupcija kao
predmet pravnih, socioloških, politikoloških i filozofskih rasprava prisutna
je kroz čitavu istoriju. Posmatrano kroz temporalnu i sadržinsku dimenziju,
definicije korupcije se mogu podeliti na tradicionalne i savremene.216)
Regulisanjem problema korupcije bave se: Ustav Republike Srbije, Nacionalna
strategija za borbu protiv korupcije, Krivični zakonik, Zakon o obligacionim
odnosima, Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije, Zakon o privatizaciji,
Zakon o Agenciji za privatizaciju, Zakon o zaštiti konkurencije, Zakon o javnim
nabavkama, Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja,
Zakon o javnom informisanju i medijima, Zakon o elektronskim medijima,
Zakon o javnim medijskim sredstvima, Zakon o radu, Zakon o visokom savetu
sudstva, Zakon o državnom veću tužilaca, Zakon o sudijama, Zakon o javnom
tužilaštvu, Zakon o pravosudnoj akademiji, Zakon o finansiranju političkih
stranaka, Zakon o planiranju i izgradnji, Zakon o podsticanju građevinske
industrije u uslovima ekonomske krize, Zakon o bezbednosti plovidbe i lukama
na unutrašnjim vodama.
214) Op. cit. Ibid.

215) Ibid., 153.
216) Savet za borbu protiv korupcije. Preuzeto sa:http://www.antikorupcija-savet.
gov.rs/content/cid1006/definicije. maj 2017.
296 SRBIJA DANAS
Slika 26: Korupcija
Savremene definicija korupcije mogu se klasifikovati na217):

• Administrativne definicije korupcije – korupcija je devijantno ponašanje
pojedinca u odnosu na formalnu ulogu;
• Ekonomske definicije korupcije – korupcija je maksimizacija profita
kršenjem zakona i morala;
• Javno-interesne definicije korupcije – korišćenje javnih sredstava za
lične interese.
Korupcija ugrožava temeljne vrednosti društva i dovodi do opadanja poverenja
u institucije države, otežava sprovođenje suštinskih reformi, usporava proces
tranzicije, ekonomski razvoj, priliv stranih investicija i integracionih procesa i
dovodi do destabilizacije prilika u zemlji i regionu.
Zbog povećane svesti o postojanju korupcije, kao i o svim efektima koje može
prouzrokovati, organizovan je veliki broje stručnih konferencija na nacionalnom
i internacionalnom nivou.218)
Borba protiv korupcije mora biti organizovan i dugotrajan proces primene
osmišljeno definisanih mera za sprečavanje i suzbijanje korupcije. Uprkos tome
što su doneti neki važni antikorupcijski zakoni, borba protiv korupcije nije dala
dovoljno rezultata. Procesuirani broj slučajeva korupcije u nesrazmeri je sa brojem
pojava na koje je sa sumnjom javno ukazivano. Rašireno je shvatanje da je korupcija
jedan od težih društvenih problema i da dosadašnje mere u razračunavanju sa
217) Ibid.
njom nisu bile dovoljne. Uspešna borba protiv korupcije jedan je od činilaca koji
se ceni u procesu pristupanja Evropskoj uniji, kao i pri proceni usaglašenosti sa
standardima Saveta Evrope. Evaluacija grupe zemalja za borbu protiv korupcije
Saveta Evrope (GRECO), koja se očekuje tokom 2005. godine, biće značajna za
vrednovanje uspešnosti institucionalnog i zakonskog okvira, kao i za ocenu
antikorupcijske strategije, što je jedan od bitnih uslova trećeg stuba pridruživanja
Evropskoj uniji.219)
O odnosu prema korupciji – nekad i sad

Pod zakonom se podrazumeva ono opšte pravilo u kome država svoj interes
formuliše za čitavu jednu vrstu slučajeva, a u prirodi, kao i u moralu, zakon
znači jedno isto, opšte pravilo, propis. 220) Jedna od bolesti koja izjeda naše
društvo, i nekad i sad, jeste korupcija. Aktuelni Zakon o borbi protiv korupcije,
koji uključuje brojna podzakonska akta, čini se adekvatnim i modernim, ali
prema nezavisnim istraživanjima koja se sprovode – rezultati nisu dobri221).
Tokom istorije, srpsko patrijarhalno društvo baziralo se na zadrugarstvu. Takav
koncept organizacije omogućavao je brojne benefite za članove jedne zadruge
u kojoj je na čelu bio onaj za koga su smatrali da će zadrugu najbolje voditi.
Ukoliko vođa zadruge ne bi bio adekvatan, članovi bi ga menjali i na njegovo
mesto postavljali drugog – boljeg. Zadrugarstvo je omogućavalo svim članovima
uposlenost i nagradu za tu uposlenost, a ona je zavisila od uspešnosti zadruge.
U svakom slučaju, svi su članovi imali obezbeđenu hranu i druge elementarne
potrebe, i o svima je vođena briga.
Značajan benefit koji je izrodilo srpsko zadrugarstvo odnosi se na moralne
aspekte, jer su članovi zadruge živeli po određenim visoko moralnim
principima, koje je zabeležio i Svetozar Marković: „U srpskom patrijarhalnom
društvu ne beše nikad prostitucije, kao ni pauperizma u kojima trule hiljade
ljudi na Zapadu: u srpskom narodu veselje se nikada ne pretvara u pijanstvo, od
čega boluje radnički svet na Zapadu, ta ljubav se nikada ne pretvara u razvrat.
Porodična veza i opštinska uzajamnosti ogradila je svaku ličnost krajnjih
društvenih bolesti kojima podleže radnički svet na Zapadu.“222)
Danas se javlja da se veselje pretvara u pijanstvo, da se porodične vrednosti
manje poštuju. Miloš Obrenović je u Jermenovcima govorio o porodičnom
incestu i način na koji se sa time treba boriti i kako ga prikazati društvu.
219) Nacionalna Strategija za borbu protiv korupcije. http://www.antikorupcija-
savet.gov.rs/Storage/Global/Documents/zakoni_pdf/Nacionalna%20
strategija%20za%20borbu%20protiv%20korupcije.pdf
220) S. Jovanović, Država I (Beograd: Prosveta, 2005).
221) http://www.antikorupcija-savet.gov.rs/Storage/Global/Documents/Istrazivanje/
Korupcija%20u%20Srbija%20kraca%20verzija.pdf
222) S. Marković, Srbija na Istoku (Beograd: Prosveta, 2016), 33.

298 SRBIJA DANAS
Jovan Dučić je pisao: „Kasnije kroz istoriju, a to je i danas slučaj, često su Srbi
bili optuživani da su skloni korupciji i drugim nemoralnim radnjama. Jedan
interesantan primer u istoriji govori upravo o tom odnosu prema korupciji sa
početkom stvaranja SHS a po osnovu optužbi Radića kao hrvatskog funkcionera.“
„Naime, po ulasku u SHS došlo je do pojave korupcionaških afera i danas i Hrvati
uviđaju da su Srbi korupciju mogli naučiti samo od svojih novih sugrađana. Jer se
videlo da od sviju korupcionaških afera (bar dokazanih) nije bila nijedna ravna
korupcionaškoj aferi trgovina sa uložnim knjižicama Prve hrvatske štedionice,
najvećeg novčanog zavoda u tadašnjoj državi. Ta banka je omogućila da čitava
jedna organizacija buržoaskih profitera kupuje od neukih ulagača uložne knjižice
za 30–40% njihove nominalne vrednosti, i da ih preprodaju za 60–70%, a ponekad
i 90% nominalne. Tako su malim ulagačima iz varošica i seljacima iz Radićeve
stranke ukradene stotine miliona dinara, bar pola milijarde. A mi smo u Beogradu
dobro znali da je već prva diktatura, koja se zove i autoritativni režim, imobilizovala
ovaj veliki hrvatski novčani zavod da bi se koristio moratorijumom. Videli su svi
Hrvati da je jedina beogradska Narodna banka, u kojoj valjda ima i srpskog novca,
i to više nego ičijeg, položila pola milijarde da spase njinu banku od katastrofe i
nacionalne sramote pred celom Evropom.“223)
Danas – građani Srbije smatraju da je korupcija najzastupljenija u političkim
partijama koje su na samom vrhu lestvice (76,7% ispitanika), praćene zdravstvenim
sektorom (73,6%), dok Vladine institucije imaju generalno visok stepen percepcije
korupcije, među kojima je policija najbolje rangirana, sa 62,3 odsto. Ne iznenađuje
činjenica da je stopa prijavljivanja slučajeva korupcije policiji niska: 35 procenata
ispitanika koji su iskusili davanje mita smatra prijavljivanje koruptivnih radnji
bespredmetnim. „Koga je briga?“, glasi njihov odgovor.224)
Cilj Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije jeste smanjenje korupcije i
postizanje antikorupcijske kulture na nivou razvijenih evropskih zemalja, kroz
ostvarenje sledećih ciljeva:
• trajno otklanjanje uslova za nastanak i razvoj korupcije225);
• ustanovljavanje pravnog i institucionalnog okvira za prevenciju i suzbijanje
korupcije;
• dosledno uspostavljanje krivične i moralne odgovornosti za nezakonite
radnje;
• uspostavljanje željenih etičkih standarda;
• efikasna primena međunarodno ustanovljenih standarda u ovoj oblasti;
223) Op. cit. J. Dučić, Verujem u Boga i srpstvo (Čikago, 1942), 75.
224) Savet za borbu protiv korupcije. http://www.antikorupcija-savet.gov.rs/Storage/
Global/Documents/Istrazivanje/Korupcija%20u%20Srbija%20kraca%20verzija.
pdf.. jun 2017.
225) Nacionalna strategija za borbu protiv korupcije. http://www.antikorupcija-
savet.gov.rs/Storage/Global/Documents/zakoni_pdf/Nacionalna%20
strategija%20za%20borbu%20protiv%20korupcije.pdf
• transparentno finansiranje političkih stranaka, izbora, kao i izbornih
kampanja;
• sprečavanje sukoba interesa u javnom sektoru;
• zakonito i odgovorno sprovođenje odluka;
• povećanje efikasnosti organa nadležnih za sprovođenje zakona i nadzornih
institucija;
• reforma državne uprave, u cilju veće profesionalnosti i transparentnosti;
• otvoreni i transparentni postupci planiranja i korišćenja budžetskih
sredstava, i javna kontrola korišćenja budžetskih sredstava;
• obuka i pomoć privatnom sektoru u sprovođenju mera protiv korupcije;
• definisanje uloge medija u borbi protiv korupcije; stimulisanje građana da
se uključe u borbu protiv korupcije;
• saradnja i podizanje opšte svesti o pravima i obavezama državnih organa,
privrednih subjekata, civilnog društva i građana u odnosu na korupciju;
• uključivanje.
Zarad ispunjavanja tih ciljeva, između ostalog, osnovana je Agencija za borbu
protiv korupcije. Njene aktivnosti ogledaju se u pokretanju postupka, izricanju
mera, davanju mišljenja, vođenju registra funkcionera, saradnji sa naučnim i
drugim stručnim organizacijama, postupanju po prijavama i dr.226)
Slika 27: Agencija za borbu protiv korupcije

U daljem tekstu daje se sažetak rezultata istraživanja, u okviru projekta o
korupciji pod nazivom „Intenziviranje borbe protiv korupcije u Srbiji putem
jačanja transparentnosti sprovođenja zakona i razvoja činjenično zasnovane
226) Zakon o Agenciji za privatizaciju. http://www.antikorupcija-savet.gov.rs/
Storage/Global/Documents/zakoni_pdf/Zakon%20o%20Agenciji%20za%20
privatizaciju.pdf
300 SRBIJA DANAS
javne politike“, koje je omogućila ambasada Holandije a u organizaciji Saveta
za borbu protiv korupcije (Tilborg University, Viktimološko društvo Srbije).
Istraživanje predstavlja nastavak prethodnog istraživačkog projekta koji je
sproveden od 2008–2010. i kao takav predstavlja kontinuirani pokušaj da se
baci svetlo na krivično-pravnu stranu korupcije i sličnih krivičnih dela. Sa
istraživačke tačke gledišta, ova oblast se smatra „mračnom sobom“ (camera
obscura) u kojoj postoji očigledan nedostatak transparentnosti. To ilustruje
jedan od izveštaja Saveta za borbu protiv korupcije, koji iznosi razne prijavljene
slučajeve koji s razlogom bude sumnju u postojanje korupcije, ali na koje Vlada
nikada nije odgovorila. Sa istraživačkog aspekta, ovo stanje „mračne sobe“
zahteva primenu posebnog načina istraživanja „crne kutije“, kada su u pitanju
institucije koje sprovode zakone.
Istraživanje pokazuje da veći deo ispitanika ne smatra korupciju jednim od
najvećih problema u Republici Srbiji (već se ozbiljnost shvatanja tog problema
rangira kao treći ili četvrti problem, od 8,7 do 18%). Međutim, važan je podatak
da je 15–20% ispitanika potvrdno odgovorilo na to da ima praksu davanja mita
(u proteklih 3–12 meseci), dok 20% građana nije nezadovoljno tom praksom.227)
Ovakva istraživanju pokazuju lošu stranu srpskog društva, i potrebu za
postojanjem korupcije, kao i nedostatak adekvatnih sistemskih rešenja kojima
bi se izborilo sa ovom društvenom pošasti.
Narkomanija
Značajan faktor ugrožavanja bezbednosti predstavlja i promet droga.228) Poznate
su rute kojima se vrši šverc droga, a glavni tranzitorni pravci kreću iz Istambula.
Narkomanija, kao sve izraženiji društveni problem, dobija i karakter
bezbednosnog problema i utiče na porast broja teških krivičnih dela.
Narkomanija je prepoznata od strane države kao potencijalni faktor nestabilnosti,
zajedno sa ozbiljnim gore navedenim problemima organizovanog kriminala,
obaveštajne delatnosti, nacionalnog i verskog ekstremizma i dr. Dakle, veoma
značajno mesto prema strategiji bezbednosti zauzima upravo ova problematika.
227) Istraživanje ne pretenduje da zaviri unutar ‘crne kutije’ organa za sprovođenje

zakona, već istražuje spoljašnje manifestacije, promet predmeta i njihove
karakteristike. Ukratko, koje vrste predmeta koji se tiču korupcije bivaju
procesuirane od strane pravosudnih institucija (javnog tužilaštva i sudova) i na
koji način, kako i kada ti slučajevi bivaju okončani (npr. podizanjem optužnice
ili donošenjem presude). Kako rad nijedne institucije ne može biti razmatran
bez njenog okruženja, u izveštaju je najpre prikazana šira slika situacije u
oblasti korupcije u Srbiji, pod nazivom: „Ko je čini i koga to brine?“. Suprotno
očekivanjima, istraživanje javnog mnjenja pokazuje da većina ispitanika ne
smatra korupciju najozbiljnijim problemom u zemlji.

Da bi borba protiv trgovine narkoticima bila efikasna, neophodno je formirati
vladino telo koje bi rukovodilo i koordinisalo radom, odnosno nacionalni
koordinacioni centar za borbu protiv trgovine narkoticima, koji bi trebalo da
bude pod direktnom ingerencijom Vlade Republike Srbije. Iako bi se bavio
analizom rada i rezultata represivnih organa, prioritet u radu centra trebalo bi
da bude preventivno delovanje.229)
Prema izvorima Međunarodnog strateškog izveštaja o narkoticima: Droga i
hemijska kontrola 2008–2009 (International narcotics control strategy report:
Drugs and chemical control), Republika Srbija se navodi kao glavna tranzitna
zemlja za narkotike, predstavljajući koridor od Turske ka Zapadnoj Evropi. U
izveštaju se navodi da je zakon za borbu protiv narkomafije adekvatan, ali da
je strateška koordinacija između policije i pravosuđa problematična. Iako je
bilo nekoliko značajnih akcija i serija uspeha u borbi protiv narkokartela230),
u izveštaju se naglašava da prekogranična kontrola nije adekvatna i da je stoga
omogućen transport heroina, opijuma, kokaina, sintetičkih droga i marihuane.
Inače, Jugoslavija je bila potpisnica UN konvencije o drogama, 1988. godine.
Kada se razmatraju razlozi za upliv u svet narkotika, postoje različita stanovišta.
Naime, stopa nezaposlenosti za mlade od 15 do 24 godine starosti iznosi 28
odsto.231) To znači da jedna trećina mladih, radno sposobnih stanovnika, ne
radi (ili nema uopšte priliku da radi). Usled mnogih činilaca nije za poređenje,
ali stopa nezaposlenih u USA iznosi oko pet odsto i oscilira do deset odsto.
Međutim, u istoriji SAD, stopa od 4% premašena je svega nekoliko puta i došlo
se do zaključka da četiri odsto u stvari predstavlja punu zaposlenost i da svi koji
su radno sposobni i aktivni (hoće da rade) – već rade.232)
229) D. Šutanovac, Za bolji put Srbije (Beograd: DS, 2006), 521.

230) Na graničnom prelazu Merdare zaplenjeno je 14,1 kg heroina, 265 kg marihuane,
a u Beogradu je zatvoreno nekoliko amfetaminskih laboratorija (2008).
231) Republički zavod za statistiku. Preuzeto sa: http://webrzs.stat.gov.rs/
WebSite/Public/ReportResultView.aspx?rptKey=indId%3d24000200IND0
1%26102%3dRS%266%3d1%2c2%2c3%2c4%2623%3d0%2c1%2c2%262%
3d%23Last%231%2640%3d15%2cL15-24%2cL15-64%26sAreaId%3d24000-
21200%26dType%3dName%26lType%3dSerbianCyrillic. Datum: feb. 2017.
232) Dakle, ukoliko se ne stvore socijalno pozitivne prilike za razvoj i odgoj mladih, sa
ciljem da postanu stabilne, produktivne a samim tim i radno sposobne ličnosti,
omogućava se potencijalni razvoj „pete kolone“ kod mladih i ulazak u svet iluzija
(narkomanije i alkoholizma). Porodica, kao osnovna gradivna i funkcionalna
jedinica društva, jeste na neki način pogođena svim socijalnim pojavama koje
su se dešavale u prethodnom periodu. Danas, 2017, porodici predstoji težak
zadatak: da svoju decu odgaji, odškoluje i od nje „napravi ljude“. Mladi ljudi se
danas teže odlučuju na stvаrаnje porodice, o čemu govori negativna demografska
slika. Značajnim delom usled finansijskih razloga, nerešenog stambenog pitanja,
nezaposlenosti i dr.
302 SRBIJA DANAS
Ostali su na socijalnom programu koji je takođe vrlo značajan sa aspekta
stimulativne fiskalne politike, jer omogućava dodatni priliv sredstava i povećava
tražnju, a sa druge strane čini ljude (korisnike socijalnog programa) finansijski
aktivnim. 233)
233) Prema zvaničnoj statistici RS i Instituta Batut, u toku 2013. u regionu Beograda
sklopljeno je najviše brakova starosne strukture 30–39 godina (4.493), dok je
u celoj Vojvodini u istoj toj starosnoj strukturi tokom 2013. sklopljeno 3.843
brakova (30–39 god.). Tokom 2013, u regionu Beograda ukupno je sklopljeno
9.408 brakova, a u regionu Vojvodine 9.799.
Takođe, značajan je podatak da je demografska slika Srbije u 2014. na nivou demografske
slike iz 1961, kada je ukupna populacija brojala 7.642.227 stanovnika. Dakle 55 godina
kasnije, broj stanovnika je manji nego što je bio. Prosečna dužina života kod muškaraca
je 71 godina, a kod žena nešto duža – 76. Sa epidemiološkog aspekta, Institut za javno
zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ je 2009. godine uradio analizu i finalni
izveštaj o zdravlju mladih u Republici Srbiji. Rana upotreba alkoholnih pića predstavlja
rizično ponašanje iz više razloga. Dejstvo alkohola na psihofizičko stanje mladog
organizma neuporedivo je negativnije i sa ozbiljnijim posledicama na ukupno zdravlje
nego što je to slučaj kod konzumiranja alkohola od strane odrasle osobe.
Rana upotreba alkohola govori i o mogućem riziku u pogledu prihvatanja određenih
„zavisničkih navika“, stilova života i sistema vrednosti. Prema podacima iz nacionalnog
istraživanja zdravlja, sprovedenog 2006, u Srbiji 55,7% mladih uzrasta 15–29 godina
konzumira alkohol. Približno dve trećine mladića (65,8%) i svaka druga devojka
(53,4%) piju alkoholna pića. Broj mladih koji ne piju alkohol opada sa uzrastom,
tako da je najveći u starosnoj grupi 15–19 godina (63,6%). Procenat mladih koji ne
konzumiraju alkohol najveći je u Centralnoj Srbiji (47,0%), dok je najmanji u Beogradu
– 39,0 odsto. Ukupan broj mladih uzrasta 15–29 godina koji ne piju alkoholna pića
(44,3%) je u 2006. godini smanjen za 14,4% u odnosu na 2000 (58,7%). Rezultati pilot-
istraživanja među korisnicima usluga Savetovališta za mlade u primarnoj zdravstvenoj
zaštiti, 2008, u okviru projekta „Unapređenje zdravlja mladih na Balkanu“, pokazuju
da 42,7% korisnika Savetovališta konzumira alkoholna pića, pri čemu mladići to čine u
znatno većem broju (61,5%) u odnosu na devojke (31,8%).
Najveći broj mladih koji ne piju alkoholna pića nalazimo među najmlađima tj. u
uzrasnoj grupi od 15–19 godina starosti (58,6%). Veći broj mladih koji konzumiraju
alkoholna pića registrovan je u Beogradu (45,1%) i Centralnoj Srbiji (42,8%), u odnosu
na Vojvodinu (31%). Upotreba psihoaktivnih supstanci karakteristična je za sve dobne
grupe, ali je ipak najrizičniji uzrast – adolescentno doba. Upotreba droga ne izaziva
samo probleme koji se ogledaju u bolesti pojedinca, već dovodi i do disfunkcionalnosti
porodica, porasta obolevanja od polnih bolesti i bolesti koje se prenose krvlju, porasta
kriminala i prostitucije, kao i porasta ekonomskih troškova. Prema podacima iz 2006,
u Srbiji se 14,3% mladih uzrasta 15–29 godina izjasnilo da je probalo psihoaktivne
supstance.
Nije zabeležena razlika u odnosu na pol. Procenat mladih koji su probali psihoaktivne
supstance raste sa uzrastom i najveći je u grupi 25–29 godina (19,9%), dok je najmanji
u grupi 15–19 godina: 6,9 odsto. Najmanje mladih koji su probali psihoaktivne
supstance registrovano je u Centralnoj Srbiji (9,1%), zatim u Vojvodini (17,2%), dok je
u Beogradu taj procenat najveći (22,8%).
Pošto posledice trgovine narkoticima zahvataju celo društvo, neophodno je
angažovanje svih institucija, kako bi borba protiv narkotika bila uspešna. To bi
značilo aktivnu saradnju Ministarstva unutrašnjih poslova, Ministarstva finansija,
Ministarstva privrede, dok bi u prevenciju bili uključeni Ministarstvo sporta i
omladine, Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo za kulturu i informisanje. Pored
državnih, trebalo bi uključiti i nevladine organizacije, radi tesne saradnje na ovom
sveopštem društvenom problemu.

304 SRBIJA DANAS
VII
ZDRAVSTVENI SISTEM
REPUBLIKE SRBIJE
ZDRAVSTVO U REPUBLICI SRBIJI
Zdravstvo i globalizacija
Ukoliko medicina ikada želi da napravi veliko dostignuće,
mora da se uključi u širi politički i društveni život… mora
da ukaže na barijere koje ometaju normalan životni ciklus i
mora da ih uklanja…
Rudolf Virhov (1821–1902)
Svetska zdravstvena organizacija definiše zdravlje kao stanje potpunog
telesnog, duševnog i socijalnog blagostanja, a ne samo kao odsustvo bolesti i
nesposobnosti, gde se pravo na zdravlje tumači kao pravo na uživanje raznih
vidova pomoći, proizvoda, usluga i uslova neophodnih za ostvarivanje najvišeg
mogućeg standarda zdravlja.234)
Sa druge strane, briga građana za javne poslove i zajedničko dobro proizlazi iz
činjenice da ono pripada svima i treba da bude i dodeljeno svima, kroz proces
redistribucije moć a ne nekolicini tj. oligarhiji.235)
Međutim, transformacija zdravstva je proces koji je u toku, proces paralelan
sa razvojem društva. Proces globalizacije takođe je u toku. Mehanizmi
za sprovođenje globalizacije (neke međunarodne institucije, nevladine
organizacije i dr.) deluju s ciljem da se globalizacija kao proces širi sve brže. Sve
su glasniji i protivnici ovog procesa koji zahvata sve oblasti društva, međutim,
najviše nameću pitanja ekonomske prirode u procesu globalizacije – na primer,
proučavanje zakonitosti globalne ekonomije, protok kapitala, restruktuiranje sve
većih tržišta, uticaj stranih investicija – a to je sve samo jedno lice globalizacije.
Veoma je važno sagledati sve procese globalizacije odvojeno ali i zajedno, kao
celinu, i pokušati napraviti aproksimaciju daljih kretanja kako bi se potencijalni
rizici otklonili pravovremeno, preventivno, a ne naknadno tj. reaktivno. Takođe,
važno je prilagoditi zdravstvenu politiku kako mogućnostima tako i ciljevima
koje ona treba da ima. Globalizacija koju ostvaruju najbogatije zemlje sveta ne
donosi, nažalost, progres i blagodeti tehnološkog i ekonomskog napretka svim
ljudima i narodima, što se naročito jasno iskazuje produbljivanjem razlika u
234) Constitution of WHO: principles: http://www.who.int/about/mission/en/,

pristupljeno: maj 2017;
P. Antić, Zdravlje romske populacije kao ranjive manjinske grupe u Srbiji (Beograd:
Medicinski fakultet, 2009).
235) S. Orlović, Pristupi u analizi politike, politički pokreti, političko ponašanja i
mišljenje, politička moć (Beograd: Medicinski fakultet, 2009), 21.
sistemu zdravstvenog osiguranja kod stanovništva razvijenih i nerazvijenih
zemalja.236), 237), 238)
Osim toga, važno je navesti međusobnu povezanost različitih grana u
procesu globalizacije, pa se dešava da medicinska struka direktno zavisi od
ekonomsko-finansijskih procesa, ali i procesa koji se odvijaju u zakonodavstvu i
nadležnostima ministarstava za javnu upravu, ali i onih za rad i socijalna prava.
Stoga je teško sagledati sve uticaje globalizacije na medicinsku struku, ali je
važno ipak imati određene orijentire o tome u kome se pravcu kreće razvoj, kao
i o tome na koji način je moguće pospešiti interakciju sa drugim, već navedenim
procesima. U procesu pristupanja EU, postoji studija izvodljivosti koja se
između ostalog bavi i ovom problematikom, ali je takođe važno da Republika
Srbija sa svoje strane sprovede studiju izvodljivosti koja bi mogla odgovoriti na
sva postavljena pitanja, posmatrana iz ugla Republike Srbije a ne EU.
Javno zdravlje
Savremeno javno zdravlje nije jednostavno i lako definisati a koncepti javnog –
narodnog zdravlja izuzetno su obimni i složeni, u svim zemljama gde je javno
zdravlje razvijeno ili se radi na njegovom razvitku.239)
Kroz istoriju su postojali brojni pokušaji da se čitav spektar i kompleksnost
javnog zdravlja obuhvati jednom definicijom. Jedan od prihvaćenih primera
za jednu od sveobuhvatnijih definicija jeste ona koju je dao Vinslou (Winslow),
davne 1920. godine240): „Javno zdravlje je nauka i umetnost prevencije
bolesti, produžavanja života, unapređenja fizičkog zdravlja i efikasnosti kroz
organizovane napore zajednice za sanaciju okoline, sprečavanje i suzbijanje
infekcija, edukaciju pojedinaca o principima lične higijene, organizovanje
medicinskih i sestrinskih službi za ranu dijagnozu i preventivnu terapiju bolesti
i razvoj socijalnih mehanizama koji će obezbediti da svaki pojedinac ima
odgovarajući standard života za očuvanje zdravlja, organizovanje ovih dobiti
236) M. Mitrović, A. Gavrilović, Organizacija i menadžment u zdravstvenom sistemu
Srbije (FBIM, 2015).
237) M. Jakovljevic, T. Getzen, “Growth of Global Health Spending Share in Low
and Middle Income Countries”, Frontiers in Pharmacology, Front. Pharmacol.
doi: 10.3389/fphar.2016.00021, IF 4.418.
238) J. Dieleman, M. Campbell, A. Chapin, E. Eldrenkamp, V. Y. Fan, A. Haakenstad,
... & A. Reynolds, Evolution and patterns of global health financing (Lancet,
1995–2014, 2017).
239) N. Đonović, Vladina politika u domenu javnog zdravlja. Zdravstvena ekonomija
sa farmakoekonomijom (Kragujevac: Medicinski fakultet Univerziteta u
Kragujevcu, 2014), 31.
240) V. Bjegović-Mikanović, Javno zdravlje – savremeni pristupi i izazovi (Beograd:
Medicinski fakultet); Javno zdravlje za studente stomatologije (Novi Sad:
Univerzitet u Novom Sadu, 2011), 9.
308 SRBIJA DANAS
na način na koji bi se svakom građaninu omogućilo da realizuje svoje pravo na
zdravlje i dugovečnost.“
Tokom poslednjih osamdeset godina, traganje javnog zdravlja za identitetom
doživljeno je i od stručnjaka i od društva kao traganje za ulogom sa tendencijom
birokratizacije i povećane administracije i tek poslednjih godina javlja se
progres – formiranjem akademskih institucija sa odeljenjima javnog zdravlja i
dobro dizajniranim javnozdravstvenim studijskim programima.
Medicinski institut (en. NIH, USA), predstavlja tri osnovne funkcije javnog
zdravlja:
• procena,
• razvoj politike,
• pouzdanost.
Dakle, prema navedenom se može uvideti da javnozdravstveni mehanizmi
imaju prognostičku ulogu u proceni i predviđanju određenih pojava, dok
sa druge strane imaju i uticaja na razvoj politike ali i kontrolu sprovođenja
određenih mehanizama i mera a u cilju poboljšanja zdravlja populacije.
Zdravstveni sistemi i politike vlada značajno se razlikuju u različitim državama,
osim u opštim ciljevima javnozdravstvene politike koji se ogledaju kroz241), 242):
• dostupnost zdravstvene zaštite,
• ravnopravnost korisnika u sistemu zdravstvene zaštite,
• materijalna sigurnost korisnika zdravstvene zaštite,
• ekonomska efikasnost – makroekonomska i mikroekonomska,
• sloboda izbora za korisnike,
• autonomija za davaoce zdravstvenih usluga.
Proces formulisanja javnozdravstvene politike može biti pod uticajem istorije
i uloge različitih vladinih institucija, a u zavisnosti od autora, opisuju se
različite faze procesa formulacije. Pitanja koja iz toga proističu jesu: koga treba
konsultovati prilikom formulisanja i dizajniranja politike, kako se politika
prezentira, izvršava, reguliše i procenjuje, da li se vrši nadzor u sprovođenju
politike i dr.243)
241) N. Đonović, Vladina politika u domenu javnog zdravlja. Zdravstvena ekonomija

sa farmakoekonomijom (Kragujevac: Medicinski fakultet Univerziteta u
Kragujevcu, 2014), 35.
242) M. Jakovljevic et al., Health Economics and Pharmacoeconomics for the Students
of Medical Sciences, ISBN 978-86-7760-082-2 Publisher: Faculty of Medical
Sciences University of Kragujevac, Serbia 2014. *(COBISS.SR-ID 207514636)
243) V. Bjegović-Mikanović, Osnove i izazovi zdravstvene politike (Beograd:
Medicinski fakultet, 2009), 24.
Dizajn javnozdravstvenog pristupa specifičan je za svaku državu pa je i
Republika Srbija definisala svoj odnos prema pravima i obavezama u pogledu
javnozdravstvene politike.
Osnovne usluge javnog zdravlja u Srbiji244):
1. Prati, procenjuje i analizira zdravstveno stanje stanovništva i izveštava
nadležne organe i javnost;
2. Prati i proučava zdravstvene probleme i rizike po zdravlje stanovništva;
3. Predlaže elemente zdravstvene politike, planove i programe sa merama i
aktivnostima namenjenim očuvanju i unapređenju zdravlja stanovništva;
4. Vrši informisanje, obrazovanje i obuku stanovništva za brigu o sopstvenom
zdravlju;
5. Vrši procenu efikasnosti, dostupnosti i kvaliteta zdravstvene zaštite;
6. Planira razvoj stručnog usavršavanja zdravstvenih radnika i saradnika;
7. Podstiče razvoj integrisanog zdravstvenog informacionog sistema;
8. Vrši primenjena istraživanja u oblasti javnog zdravlja;
9. Sarađuje i razvija partnerstvo u društvenoj zajednici na identifikaciji i
rešavanju zdravstvenih problema stanovništva;
10. Obavlja druge poslove u skladu sa zakonom.
U današnje vreme, ceo pristup javnom zdravlju veoma je kompleksan, a
javnozdravstvene aktivnosti usmerene su ka mnogim sadašnjim i budućim
izazovima u vezi sa zdravljem i prevencijom bolesti. Dokazi iz zemalja u kojima
je javno zdravlje dobro razvijeno, kao i dostignuća javnog zdravlja u 20. veku
ukazuju da aktivnosti u ovoj oblasti mogu značajno da doprinose unapređenju
zdravstvenog stanja stanovništva245).
Godine 2002. prvi put je usvojen dokument Zdravstvene politike na nivou Vlade
Republike Srbije, koji prepoznaje povezanost zdravlja sa svim sektorima društva
i države i koji je usklađen sa politikom Evropske zajednice u ovoj oblasti. U
godinama koje slede, Vlada Republike Srbije je, na predlog Ministarstva zdravlja,
usvojila niz dokumenata – zakona, strategija i nacionalnih programa, koji su,
takođe, proevropski orijentisani. Pored toga, usvojen je i niz međusektorskih
dokumenata, kao i zakona i strategija u drugim sektorima, koji su relevantni za
oblast javnog zdravlja.
244) Zakon o zdravstvenoj zaštiti (Beograd: Sl.glasnik RS, 107/05).

245) M. Jakovljevic, S. Ogura, “Health Economics at the Crossroads of Centuries
– From the Past to the Future”, Frontiers in Public Health, May 2016, DOI:
10.3389/fpubh.2016.00115.
310 SRBIJA DANAS
Iz navedenih dokumenata proistekle su intervencije i aktivnosti čiji su pozitivni
efekti očigledni. Najilustrativniji primer je smanjenje prevalencije pušenja,
kako u populaciji odraslih, tako i među mladima, čemu je doprineo integrisan
pristup promociji zdravstveno odgovornog ponašanja, putem uključivanja
zdravstvenih i drugih, vladinih i nevladinih organizacija, pojedinaca i lokalnih
zajednica, medija, uz istovremene promene u zakonodavstvu.
Zdravstvena politika i menadžment

Zdravstvena politika predstavlja deo uređenja jedne zemlje, deo njenog
političkog uređenja. Da bi se donela adekvatna zdravstvena politika važno je
imati dobru bazu koja se ogleda u primeni etike, medicine, edukacije, veština,
pravnog okvira, finansija i ekonomije.246)
Ciljevi zdravstvene politike mogu se podeliti na eksplicitne i implicitne,
odnosno globalne i pojedinačne. Formulisanje ciljeva zdravstvene politike
zavisi od strukture i organizacije zdravstvenog sistema, kao i do tada postignutih
vrednosti u zdravstvenoj politici.
Menadžment u sistemu zdravstvene zaštite je disciplina kojoj se u uslovima
ekonomskih i društveno-političkih promena, krize i vanrednih okolnosti
poklanja sve veća pažnja, jer se u svetu jasno uočava značajno interesovanje
za sve uloge menadžera u zdravstvu i naglašava važnost dobrog i stručnog
rukovodioca za rešavanje problema u funkcionisanju zdravstvenih ustanova
i njihovih službi. Takođe, u razvijenim zemljama škole za menadžment
doživljavaju procvat, obučavajući rukovodioce menadžerskim znanjima i
veštinama.247)
Menadžment zdravstvenog sistema predstavlja integrativni ciklus međusobno
povezanih nauka, koji ima za cilj da se bavi sledećim aktivnostima: optimizacijom
procesa, racionalizacijom sistema zdravstvene zaštite, prospektivnim
planiranjem i retrospektivnom analizom, kontinuitetom i dostupnošću
zdravstvene zaštite.248)
U okviru zdravstva, menadžment podrazumeva upravljanje i rukovođenje i
zdravstvenim ustanovama kao objektima neophodnim za obavljanje zdravstvene
delatnosti (uključujući sve podsisteme), ali i svom opremom i ljudskim
resursima koji su na raspolaganju, uključujući informacione i komunikacione
sisteme.249)
246) Ž. Pavić, Zdravstvo i zdravstveni sistemi (Srpsko lekarsko društvo, 2007), 15.
247) V. Bjegović, Osnove zdravstvenog menadžmenta (Beograd: Medicinski Fakultet,
2009).
248) Ž. Pavić, Zdravstvo i zdravstveni sistemi (Srpsko lekarsko društvo, 2007).
249) Z. Maksimović, Menadžment u zdravstvu (Banja Luka: Medicinski fakultet,
2014), 39.
Zdravstvene ustanove su u teoriji menadžmenta poznate kao najkompleksnije
organizacije, sa najkompleksnijim menadžmentom, a moderna bolnica je
na vrhu liste složenosti. Ekstenzivna diferencijacija i specijalizacija radnih
aktivnosti je očigledna, a radne zadatke obavlja veliki broj različitih učesnika
u pogledu stepena obrazovanja, uvežbanosti i funkcija. Za razliku od tipične
poslovne organizacije, struktura ovlašćenja menadžmenta u zdravstvenoj
ustanovi podeljena je između tri centra moći i odgovornosti: upravnog odbora,
lekara i administracije.250)
Slika 28: Institucije zdravstva251)
Menadžeri u zdravstvenim institucijama po pravilu su zdravstveni radnici,

lekari, čije je obrazovanje posvećeno medicini kao nauci i njenim različitim
specijalizacijama.
250) V. Bjegović, Osnove zdravstvenog menadžmenta (Beograd: Medicinski Fakultet,
2009).
251) Ibid.

312 SRBIJA DANAS
Međutim, kada se pojave u ulozi rukovodioca zdravstvene institucije ili
nekog njenog dela, moraju početi da se bave finansijama, planiranjem
resursa, odgovorima na zahteve drugih službi i pacijenata (svih stejkholdera),
tenderima, javnošću i medijima, kao i drugim aspektima kojima se ranije
nisu bavili.
Za zdravstvene radnike koji su postavljeni na čelo institucija neophodno je da
imaju liderski položaj ne samo u struci nego i u upravljanju institucijom. Da
bi postali lideri u poslovima upravljanja, potrebno je da imaju odgovarajuće
menadžersko obrazovanje i usmerenje, koje bi im omogućilo razumevanje
problematike kojom će se u rukovođenju baviti. 252)
Jedan od preduslova za razvoj adekvatnog zdravstvenog sistema jeste i stručan,
obrazovan kadar i jake menadžerske kompetencije.
Finansiranje sistema zdravstvene zaštite

Izdvajanja za zdravstvo iz budžeta predstavljaju jedan od najzahtevnijih
monetarnih aktivnosti svake vlade, bez obzira na izabrani model finansiranja.253)
Izvori finansiranja sistema zdravstvene zaštite ogledaju se u sredstvima
državnog budžeta, odnosno opštih i specifičnih poreza. Fond zdravstvenog
osiguranja snabdeva se kroz doprinose, a dobrovoljno/privatno osiguranje kroz
premije osiguranja. Takođe, finansiranje sistema vrši se kroz participaciju koja
predstavlja učešće u ličnim troškovima pacijenta, i plaćanjem pune cene usluge
u privatnoj praksi.
Kvalitet zdravstvene zaštite uključuje definisanje atributa zaštite i kriterijuma
onoga što čini dobru zdravstvenu zaštitu. Čine ga tri međusobno povezane
komponente a to su: tehnički, interpersonalni i organizacioni aspekt zdravstvene
zaštite.254)
Osnovni izvori finansiranja u Republici Srbiji su kroz javni sektor, gde doprinosi
zaposlenih lica iznose 71%, a doprinosi fondova za penzionere i doprinosi
Nacionalne službe za zapošljavanje za lica koja ostvaruju nadoknadu preko
NSZ-a su 26 odsto.255)
252) Z. Maksimović, Menadžment u zdravstvu (Banja Luka: Medicinski fakultet,

2014), 9.
253) Ž. Pavić, Zdravstvo i zdravstveni sistemi (Srpsko lekarsko društvo, 2007), 49.
254) M. Jakovljevic, M. Jovanovic, Z. Lazic, V. Jakovljevic, A. Djukic, R. Velickovic, M.
Antunovic, Current efforts and proposals to reduce healthcare costs in Serbia (Ser J
Exp Clin Res 2011, Dec. 2011), 12 (4): 161–163.
255) M. B. Jakovljevic, „Health Expenditure Dynamics in Serbia 1995–2012“, u:
Hospital Pharmacology, International Multidisciplinary Journal 2014; 1(3): 180–
183 UDC: 614 (497.11), 1995/2012, str. 180–183.
Pokazatelji zdravstvene
2003. 2004. 2005. 2006. 2007. 2008. 2009.
potrošnje
Učešće ukupnih rashoda
za zdravstvenu zaš tu u
8,8 8,7 9,0 9,3 10,3 10,3 10,3
BDP (%)
Učešće javnih rashoda
za zdravstvenu zaš tu u
6,2 5,9 6,0 5,9 6,4 6,4 6,5
BDP (%)
Učešće rashoda za
zdravstvenu zaš tu
5,6 5,4 5,5 5,5 6,0 5,9 6,1
RFZO u BDP (%)
Učešće privatnih
rashoda za zdravstvenu
2,6 2,8 3,0 3,4 3,9 3,9 3,8
zaš tu u BDP (%)
Tabela 34: Učešće rashoda za zdravstvenu zaštitu u

bruto društvenom proizvodu (BDP) Srbije, 2003–2009.256)
Izvori sredstava za finansiranje sistema zdravstvene zaštite ogledaju se u:257)
• porezima – državnom budžetu,
• doprinosima – fondovima obaveznog osiguranja,
• premijama – fondovima dobrovoljnog osiguranja,
• participaciji – ličnom učešću u troškovima zdravstvene zaštite,
• plaćanju pune cene usluge,
• donacijama, dobrovoljnim prilozima, poklonima.
Osnovna obeležja metoda naknade troškova u PZZ-u mogu se uvideti kroz
situaciju u kojoj je glavarina jednostavna za primenu i olakšava kontrolu
ukupnih troškova dok plaćanje po usluzi stimuliše prućanje većeg broja usluga,
obezbeđuje bolji kvaliteti i dovodi do porasta ukupnih troškova. Plaćanje po
lečenom pacijentu ili grupama bolesti još uvek je u eksperimentalnoj fazi ali
se očekuje da će podstaći efikasnost. Mesečne plate lekarima smanjuju broj
pruženih usluga, ne stimulišu efikasnost rada, potencijalno snižavaju kvalitet
zdravstvenih usluga ali snižavaju i ukupne troškove u zdravstvu.258)
256) Pokazatelji zdravstvene potrošnje (Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan
Jovanović Batut“), Available from URL: www.batut.org.rs (pristupljeno dec.
2011).
257) S. Jovanović et al., Sistemi zdravstvene zaštite. Preuzeto sa: http://scindeks-
clanci.ceon.rs/data/pdf/0351-2665/2015/0351-26651501075J.pdf, april 2017.
258) J. Sándor, K. Kosa, M. Papp, G. Fürjes, L. Kőrösi, M. Jakovljevic and R. Adany,
“Capitation based financing hampers the provision of preventive services in
primary health care”. Front. Public Health 4:200. doi: 10.3389/fpubh.2016.00200,
2016.
314 SRBIJA DANAS
Plaćanje bolnicama za njihov rad ogleda se u:
• godišnjem budžetu – globalnom ili po službama, „tvrdom“ ili „mekom“;
• plaćanju po b. o. danu;
• plaćanju prema klasifikacionim sistemima pacijenata;
• plaćanju po jedinici usluge.
Budžet ima prednosti u jednostavnoj kontroli ukupnih troškova bolnice i
plaćanje po b. o. danu je jednostavno za primenu (ali isto tako stimuliše i duže
zadržavanje u bolnici). Plaćanje prema klasifikacionim sistemima skraćuje
dužinu lečenja i ograničava troškove. Sa druge strane, plaćanje po usluzi
nema prednosti za sistem već samo za davaoce usluga. Budžet republike Srbije
ne pruža podsticaje za efikasniji rad što je jedan od osnovnih potencijalno
demotivacionih elemenata u daljem radu i razvoju zdravstvenih institucija.259)
Sistem plaćanja po usluzi dovodi do hiperprodukcije usluga (slučaj u privatnoj
praksi).
Farmaceutska zdravstvena delatnost značajno učestvuje u troškovima
zdravstvene zaštite a naknada za njihov rad vrši se plaćanjem prema pruženoj
usluzi260).
Zdravstveni sistem u Republici Srbiji

Zdravstveni sistem je obično jedan od komplikovanih podsistema koji se
razvijao tokom stoleća, doprinosom ljudi, verovanja, nauke, komercijalnih
faktora, i drugih socijalnih snaga, obično bez proučavanja ili sistemskog
planiranja, a jasna je postojeća veza između zdravstvenog sistema i drugih
sistema poput edukacije, industrije, poljoprivrede i dr.261) Zdravstveni sistem
predstavlja međusobno povezane komponente u obrazovnim ustanovama, na
radnim mestima, u zajednicama, u zdravstvenom sektoru i drugim sektorima.
Sistem uključuje zdravstvenu infrastrukturu koja pruža raznovrsne zdravstvene
programe pojedincima, porodici i zajednici (SZO, 2002). Zdravstveni sistem
je kompleksan socijalno-ekonomski entitet i predstavlja jedno od najvažnijih
oruđa za promociju, očuvanje i unapređenje zdravlja nacije. Međutim, istorijski
gledano, zdravstveni sistemi su nastali kako bi dostigli različite, često konfliktne
259) A. Rankovic, N. Rancic, M. Jovanovic, M. Ivanovic, O. Gajovic, Z. Lazic, M.

Jakovljevic, “Impact of imaging diagnostics on the budget – Are we spending
too much?”, u: Vojnosanitarni pregled, 2013; 70(7), 709–711.
260) A. Pejcic, M. Jakovljevic, “Pharmaceutical Expenditure in Balkan
Countries”, u: Journal of Medical Economics (JME) upcoming June 2017 DOI
10.1080/13696998.2017.1333514 http://www.tandfonline.com/doi/abs/10.1080/
13696998.2017.1333514
261) P. Mićović, I. Mićović, Zdravstveni sistem (Beograd: Evropski centar za mir i
razvoj), 11.
socijalne i političke ciljeve pa stoga oni mogu obuhvatiti nekonzistentne
supstrukture ili podsisteme.262)
Cilj zdravstvenog sistema nije samo da poboljša zdravlje, već i da dostigne
najveći mogući nivo i smanji razlike između pojedinaca i grupa.263)
Slika 29: Nivoi zdravstvenog sistema264)
Zdravstveni sistemi mogu se klasifikovati prema različitim kriterijumima265):

• prema nivou ekonomskog razvoja;
• prema organizovanosti zdravstvene službe;
• prema načinu rukovođenja.
262) M. Jakovljevic, S. Ogura, “Health Economics at the Crossroads of Centuries –

From the Past to the Future”, Frontiers in Public Health, Maj 2016, DOI: 10.3389/
fpubh.2016.00115
263) The world health report (SZO, 2000).
razvoj).
265) Ibid., 24–25.

316 SRBIJA DANAS
Pod sistemom podrazumevamo skup međusobno povezanih elemenata koji
zajedno dovode do dostizanja ciljeva u sredini u kojoj sistem egzistira. Sistem
zdravstvene zaštite obuhvata zdravstvenu infrastrukturu koja obezbeđuje
spektar programa i usluga i pruža zdravstvenu zaštitu pojedincima, porodicama
i zajednici.266) U ljudske resurse u sistemu zdravstva ubrajaju se: lekari,
stomatolozi, farmaceuti, zatim medicinske sestre i tehničari, zdravstveni
saradnici i administrativno i tehničko osoblje. U svetu radi 59,8 miliona
zdravstvenih radnika i saradnika. Kritičan je manjak u onim zemljama koje
imaju ispod 23 lekara, sestara i babica na 10.000 stanovnika.267)
U RS je na neodređeno vreme u zdravstvenim ustanovama ukupno zaposleno
113.866 ljudi, pri čemu je:268)
• Ukupno zaposleno doktora medicine sa punim radnim vremenom
– 21.054, od toga 3.444 doktora opšte medicine, 2.307 lekara na
specijalizaciji i lekara specijalista 15.303;
• Doktora stomatologije – 2.242;
• Diplomiranih farmaceuta – 2.036;
• Obezbeđenost stanovnika lekarima – 284 na 100.000 stanovnika (oko
300, uključujući i zaposlene u privatnoj praksi).
Opseg u Prosek u
Republika
Indikator evropskom evropskom
Srbija
regionu regionu
Broj lekara na 1.000 stanovnika 0,3–5 3,2 2
Broj med. sestara/1.000 st. 2,9–19,5 7,8 4,3
Broj postelja/1.000 st. 3–11,2 6,3 5,4
Izdvajanje za zdravlje u
3,9–11,4 8,6 6,2
procentu BDP-a
Izdvajanje za zdravlje po glavi

106–5,521 1,649 336
stanovnika (USD)
Tabela 35: Indikatori zdravstvene zaštite (pokrivenost)269)

266) Vodič ka novom javnom zdravlju (Beograd: Medicinski fakultet, 2009).
267) World Health Organization, Department of Human Resources for Health.
http://njnjnj.njho.int/hrh/tools/en/ pristupljeno: 21. marta 2012).
268) Zdravstveno-statistički godišnjak Republike Srbije 2010 (Beograd: Institut za
javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“, 2011).
269) WHO, Statistics (Republički Zavod za zdravstveno osiguranje, 2008).

Sudeći po statističkim podacima zdravstvenog godišnjaka, postoji manjak
lekara, sestara i babica. Oko 70% zdravstvenih radnika pruža zdravstvene
usluge, a 30% usluge menadžmenta i podrške. Zdravstvena služba obezbeđuje
zapošljavanje 10% ukupne radne snage u regionu dok na ljudske resurse u
zdravstvenom sistemu odlazi 60–80% ukupnih troškova, što ne uključuje
troškove obrazovanja i obuke.
Pet osnovnih prototipova zdravstvenih sistema, sa istorijske tačke gledišta,
jesu270):
1. Bizmarkov model (1883) osnovnog socijalnog (zdravstvenog) osiguranja;
2. Semaškov model (1918) nacionalnog zdravstvenog sistema u centralizovano-
planskim ekonomijama;
3. Beveridžov model (1948) nacionalne zdravstvene službe u tržišnim
ekonomijama;
4. Dobrovoljno/privatno tržišno orijentisan model osiguranja (šezdesetih i
sedamdesetih godina),
5. Obavezno otvaranje medicinskih/zdravstvenih štednih računa (Singapur,
1984).
6. Zdravstveni sistem u Republici Srbiji pripada Bizmarkovom modelu sistema,
koji predstavlja oblik obaveznog zdravstvenog osiguranja, koji obezbeđuje
univerzalno pokriće. Finansira se iz doprinosa zaposlenih, kao osiguranika i
poslodavaca. Doprinosi su srazmerni visini primanja, tj. određeni su u obliku
procenta od zarada.271) Sistem u RS baziran je na obaveznom zdravstvenom
osiguranju u sklopu kog je skoro potpun obuhvat stanovništva (oko 96%)
osiguranjem i postoji dominantno državno vlasništvo nad zgradama i
opremom. Republički zavod za zdravstveno osiguranje (RZZO) finansira
zdravstvenu zaštitu za 7,7 miliona stanovnika Srbije (bez KiM) dok šest
i po miliona čine osiguranici i članovi njihovih porodica, po Zakonu
o zdravstvenom osiguranju (njihova zdravstvena zaštita finansira se iz
doprinosa), a 1,2 miliona su lica bez osiguranja, koja se svrstavaju u posebno
osetljive grupe – deca, trudnice, socijalne kategorije, i njihova zdravstvena
zaštita finansira se iz budžeta.272), 273)
270) http://www.pnhp.org/single_payer_resources/health_care_systems_four_basic_
models.php
271) D. Janković, Zdravstveno osiguranje kao faktor troškova zdravstvene zaštite.
Preuzeto sa: http://www.vps.ns.ac.rs/SB/2011/8.7.pdf, april 2017.
272) M. B. Jakovljevic, Resource allocation strategies in Southeastern European health
policy. Eur J Health Econ. 2013 Apr.;14(2): 153–9.
273) Zdravstveni sistem i potrošnja u Srbiji (Beograd: Institut za javno zdravlje „Dr
Milan Jovanović Batut“, 2009. Preuzeto sa: http://www.batut.org.rs/download/
nzr/7%20Zdravstveni%20sisten%20i%20potrosnja.pdf, april 2017.
318 SRBIJA DANAS
Prilikom izrade globalnog izveštaja o evaluaciji Strategije zdravlja do 2000.
godine, SZO je obrađivala i preduslove koji omogućavaju da jedan sistem bude
uspešan. Preduslovi se ogledaju u: učešću države i njenoj apolitičkoj, socijalnoj
i finansijskoj odgovornosti i potpori; jakim menadžmentskim osobinama;
pravilno orijentisanom i obrazovanom kadru; decentralizaciji ka nivou sreza
i lokalnoj zajednici; uključivanju zajednice u odlučivanje na lokalnom nivou;
održivom finansiranju; primeni tehnologija.274)
Tokom perioda od 1990. godine, zdravlje stanovnika Republike Srbije bilo je
ugroženo usled sveopšte situacije u zemlji pa je uticaj stresa, neizvesnosti i lošeg
ekonomskog stanja. Sa druge strane, sistem zdravstvene zaštite kontinuirano
je slabio (i kurativa i preventiva). Građani Srbije trebalo bi da imaju poverenja
u zdravstveni sistem, bez obzira na činjenicu da neravnomerna finansijska
raspodela pogađa zdravstveni sistem dugi niz godina i da još uvek traje. U
daljem razvoju zdravstvenog sistema u Republici Srbiji, bilo bi dobro slediti
međunarodna dokumenta poput: Milenijumskih ciljeva razvoja UN, Deklaracije
SZO o zdravlju stanovništva sveta, svetske i regionalne strategije SZO: „21 cilj
za 21. vek“275), javne zdravstvene politike i strategije Evropske unije, Ljubljanske
povelje o reformi zdravstvenih sistema, Bolonjske deklaracije o visokom školstvu
i Dubrovačke povelje o zdravstvenim potrebama vulnerabilnih grupacija u
jugoistočnoj Evropi.276)
Zdravstveno osiguranje
Socijalno osiguranje je važan deo pravnog sistema jedne zemlje. Ono je
istovremeno društvena delatnost, odnosno javna služba za zadovoljavanje
potreba građana. Njegovim sprovođenjem osiguranici ostvaruju individualna
prava na bazi znatnih novčanih sredstava, prikupljenih doprinosom osiguranika
i poslodavaca. Zdravstveno osiguranje predstavlja poseban oblik društvene
organizovanosti, pri kojoj se pacijenti osiguravaju od rizika obolevanja i
povređivanja, posredstvom ustanova zdravstvenog osiguranja, koje preuzimaju
taj rizik na sebe nadoknađujući štetu osiguraniku u slučaju odštetnog zahteva.277)

razvoj), 36–37.
275) S. S. Lim, K. Allen, Z. A. Bhutta, L. Dandona, M. H. Forouzanfar, N. Fullman, ...
& Y. Kinfu, Measuring the health-related Sustainable Development Goals in 188
countries: a baseline analysis from the Global Burden of Disease Study 2015 (The
Lancet, Published online September 21, 2016). http://dx.doi.org/10.1016/S0140-
6736(16)31467-2
276) G. Matković, Đ. Bajec. Za bolji put Srbije (Beograd: DS, 2006), 326.
277) Z. Joksimović, M. Joksimović, „Prikaz najznačajnijih sistema zdravstvenih
osiguranja“, u: Timočki medicinski glasnik, preuzeto sa: http://www.tmg.org.rs/
v320405.htm, jun 2017.
Zdravstveno osiguranje je deo socijalnog osiguranja, ono je njegov specifičan
vid i vezuje se za pojam sigurnosti.
Država Procenat od BDP-a

Australija 4,50
Austrija 12,70
Belgija 9,00
Kanada 4,20
Češka 7,70
Danska 7,30
Finska 9,20
Francuska 12,80
Nemačka 10,70
Grčka 12,00
Mađarska 9,60
Island 2,30
Irska 3,90
Italija 14,10
Japan 10,10
Koreja 1,90
Holandija 5,50
Norveška 6,50
Poljska 10,70
Slovačka 6,20
Srbija 14,00
Švedska 9,50
Švajcarska 6,70
Velika Britanija 5,90
SAD 6,00
Tabela 36: Procentualno učešće rashoda po osnovu

javnog penzijskog osiguranja u BDP-u, po državama, 2010.278)
Jedan od ozbiljnih problema jeste nedostatak edukovanih zdravstvenih

menadžera na svim nivoima. Učenje kroz rad sporo potiskuje staru praksu
rukovođenja. U mnogim zemljama kontinuirani monitoring i evaluacija čine
sastavni deo menadžmenta, a obavljaju se u službama za planiranje.
278) T. Rakonjac Antić, Penzijsko i zdravstveno osiguranje (Beograd: Ekonomski
fakultet, 2012), 7.
320 SRBIJA DANAS
Razvoj zdravstvenog osiguranja u svetu
Zdravlje predstavlja osnovno ljudsko pravo i jednu od najznačajnijih
pretpostavki za ekonomski razvoj i kvalitetan život stanovnika jedne zemlje.279)
Zdravstveno osiguranje je zapravo oblik zaštite stanovništva od finansijskih
gubitaka prouzrokovanih troškovima lečenja.280) Začetke zdravstvenog
osiguranja srećemo već u drevnom Rimu, a u obliku kakav nam je danas poznat
ono se javlja u 18. veku. Tada je zdrav. osiguranje bilo vezano za stvaranje
radničkih organizacija koje su se, između ostalog, borile i za sigurnost radnika
u slučaju bolesti ili bilo kojih drugih uzroka radne nesposobnosti. Smatra se da
je Nemačka u vreme Bizmarka, 1883,281) bila prva koja je sistematski pristupila
ovoj problematici. Takođe, važno je navesti da postoji i model zdravstvenog
sistema nazvan po istom vladaru. Ključno je pomenuti da je zemlja koja je prva
istorijski ostvarila univerzalnu pokrivenost stanovništva zdravstvenom zaštitom
(Milenijumski razvojni cilj SZO/WHO za 21. vek, u području zdravlja i dan
danas), što je iznenađujuće, bila Sovjetska Rusija (SSSR), sa svojim čuvenim
Semaško sistemom ranih predratnih 1930-ih godina282). Veliku prekretnicu u
pogledu novog pristupa predstavlja uvođenje „nacionalne zdravstvene službe“,
prvo u Velikoj Britaniji (1948), a zatim i u drugim zemljama. Sistem „nacionalne
zdravstvene službe“ podrazumeva da država preuzima celokupnu brigu o
zdravstvenoj zaštiti građana. Veliki podstrek za razvoj sistema zdravstvene
zaštite i zdravstvenog osiguranja u ZUR-u dala je međunarodna konferencija
o primarnoj zdravstvenoj zaštiti (Alma Ata Declaration, 1978), kao i strategija
„Zdravlje za sve do 2000. godine“, koju je usvojila Skupština Svetske zdravstvene
organizacije. Najveći broj ZUR-a opredeljuje se za obavezno zdravstveno
osiguranje, a takođe postepeno proširuje i prava u ovoj oblasti283).
Razvoj sistema zdravstvenog osiguranja u Srbiji
Sistem zdravstvenog osiguranja ima dugu tradiciju i u našoj zemlji. Iako se ne
može smatrati pretečom zakona o zdravstvenom osiguranju, Zakon o radnom
sanitetskom fondu, koji je usvojen u Kraljevini Srbiji 1879, na adekvatan način
rešio je pitanje razvoja zdravstvenih ustanova i pokrivanja troškova javne
zdravstvene službe.
279) Ibid., 169.

280) Ibid., 171.
281) Ibid., 175.
282) M. Jakovljevic, E. Potapchik, L. Popovich, D. Barik, T. Getzen, Evolving health
expenditure landscape of the BRICS nations and projections to 2025 (Health
Econ, 2016), DOI: 10.1002/hec.3406.
283) Ibid., 175.

Zdravstveno osiguranje radnika regulisano je Zakonom o socijalnom osiguranju
radnika, iz 1922, na osnovu koga su izjednačena prava iz zdr. osiguranja u
jedinstvenom sistemu. Međutim, broj osiguranih lica bio je veoma mali.284)
Zdravstveno osiguranje posle Drugog svetskog rata prolazilo je kroz više etapa.
Ono je prvo bilo u sastavu ukupnog socijalnog osiguranja, da bi se krajem
šezdesetih godina odvojilo u samostalni sistem.
Zakon o zdravstvenom osiguranju koji je u primeni od 1955. regulisao
je zdravstveno osiguranje radnika, zanatlija i umetnika, dok je posebnim
zakonom regulisano zdrav. osiguranje zemljoradnika. Ovaj zakon imao je sve
karakteristike savremenog zakona.
Zakon o zdravstvenoj zaštiti iz 1979. bio je veoma značajan u razvoju sistema
zdravstvene zaštite i zdravstvenog osiguranja u Srbiji. Godine 1990. donesen
je novi Ustav Republike Srbije i zakonski propisi iz oblasti zdravstvene zaštite i
zdravstvenog osiguranja odmah su sa njim usklađivani. Regulative zdravstvene
zaštite i zdravstvenog osiguranja odvojene su jedna od druge. Organizacija
zdravstvenog osiguranja ostvaruje se preko Republičkog zavoda za zdravstveno
osiguranje koji je jedino pravno lice sa statusom ustanove, kao i njene filijale u
sedištima okruga, a koje su organizacione jedinice Zavoda.
Prema odredbama našeg Zakona o zdravstvenom osiguranju, obavezno
zdravstveno osiguranje je zdravstveno osiguranje kojim se zaposlenom i drugim
građanima obezbeđuje pravo na zdravstvenu zaštitu, novčane nadoknade za
slučajeve utvrđene ovim zakonom.285)
Menadžment i inansiranje zdravstvenog osiguranja
Sistem zdravstvenog osiguranja je skup upravljačkih mera, preduzetih za
planiranje, organizovanje, funkcionisanje i evaluaciju svih mnogobrojnih i
međusobno povezanih elemenata sistema, kojima se ostvaruju postavljeni
ciljevi. Početak 21. veka donosi, za zdravstveno osiguranje u svim zemljama,
a posebno u nerazvijenim, nove i neočekivane izazove. U našoj sredini, još u
periodu Kraljevine SHS, prof. M. Ambrožič podstiče osnivanje ustanova za
zdravstvenu zaštitu dece, omladine i žena.
Potpuni obuhvat stanovništva zdravstvenim osiguranjem znači obuhvat svih.
Prioriteti se moraju uspostavljati na osnovu raspoloživih resursa i procenjenih
troškova. Na menadžeru je donošenje odluke pri usmerenju sistema
zdravstvenog osiguranja ka pružanju takvih usluga koje imaju najviše efekta na
siromašno stanovništvo.
284) ZSO. Preuzeto sa: http://www.zso.gov.rs/istorijat.htm, jun 2017.

285) T. Rakonjac Antić, Penzijsko i zdravstveno osiguranje (Beograd: Ekonomski
fakultet, 2012), 170–175.
322 SRBIJA DANAS
Slika 30: Očekivano trajanje života u Srbiji286)
Posmatrano u celini, u svetu se preko 60% sredstava za zdravstvenu zaštitu

obezbeđuje preko javnog sektora (budžet i obavezno zdravstveno osiguranje), a
manje od 40% preko privatnog. U tom pogledu situacija se razlikuje od zemlje
do zemlje287). U Velikoj Britaniji se preko javnog sektora obezbeđuje 86%, u
Finskoj 84%, u SAD 45% sredstava. U našoj zemlji se u to vreme iz javnog
sektora pokrivalo preko 80% sredstava za zdravstvenu zaštitu.288)
286) Zavod za statistiku Republike Srbije, Javno zdravlje, Medicinski fakultet,
Beograd, 2012.
287) V. G. Carande-Kulis, T. E. Getzen, & S. B. Thacker, “Public goods and
externalities: a research agenda for public health economics”, u: Journal of Public
Health Management and Practice, 2007, 13(2), 227–232.
288) Oko 98% sredstava za ostvarivanje prava iz zdravstvenog osiguranja obezbeđuje
se doprinosom koji uplaćuju zaposleni i poslodavci, kao i drugi uplatioci
doprinosa. Preostalih 2% su sredstva od participacije i sredstva prikupljena iz
budžeta. Sjedinjene Američke Države su jedina razvijena država u svetu u kojoj
preovladava privatno zdravstveno osiguranje i privatni zdravstveni sektor. Toj
činjenici neki autori pripisuju i najviše troškove za zdravstvenu zaštitu ali i to da
oko 36 miliona stanovnika ispod 65 godina starosti nije obuhvaćeno nijednim
vidom zdravstvenog osiguranja.
Obaveznim zdravstvenim osiguranjem u Republici Srbiji, na osnovu Zakona o
zdravstvenom osiguranju, praktično je osigurano celokupno stanovništvo (oko
98%).289)
Prema istom zakonu, obaveznim zdravstvenim osiguranjem obuhvaćeni su:
• zaposleni,
• nezaposleni, dok primaju novčanu naknadu,
• penzioneri,
• vlasnici radnje, preduzeća, odnosno osnivači,
• lica koja samostalno obavljaju privrednu i drugu delatnost,
• zemljoradnici,
• sveštenici i verski službenici,
• strani državljani koji rade na teritoriji Republike.
Savremeni aspekti zdravstvenog osiguranja u Srbiji
Zakonom o zdravstvenom osiguranju uređuju se prava iz obaveznog
zdravstvenog osiguranja zaposlenih i drugih građana, obuhvaćenih obaveznim
zdravstvenim osiguranjem, organizacija i finansiranje obaveznog zdravstvenog
osiguranja, dobrovoljno zdravstveno osiguranje i druga pitanja od značaja za
sistem zdravstvenog osiguranja. Obavezno zdravstveno osiguranje je zdravstveno
osiguranje kojim se zaposlenima i drugim građanima obuhvaćenim obaveznim
zdravstvenim osiguranjem obezbeđuju pravo na zdravstvenu zaštitu i pravo na
novčane naknade za slučajeve utvrđene ovim zakonom. Načelo solidarnosti
i uzajamnosti ostvaruje se uspostavljanjem međugeneracijske solidarnosti i
Zdravstvena služba u Velikoj Britaniji najvećim delom se finansira putem državnog

budžeta (87%), odnosno iz poreza koji plaćaju svi. Nacionalna zdravstvena
služba obezbeđuje preventivnu, primarnu zdravstvenu zaštitu i bolničko lečenje
za celokupno stanovništvo. Manje od 10% stanovništva ima dodatno privatno
zdravstveno osiguranje. Participacija u troškovima za zdravstvenu zaštitu je niska.
U SR Nemačkoj je celokupno stanovništvo osigurano. Jedan značajan deo
zdravstvene zaštite obezbeđuje se celokupnom stanovništvu, kao zagarantovani
obim zaštite. Zakonom je zagarantovano pravo svakom građaninu, bez obzira
na starost i imovno stanje, da koristi ovaj obim zaštite. Sredstva za zagarantovani
obim zaštite obezbeđuje država, kroz budžet, i garantuje obezbeđenje ovih prava.
Ostali deo zaštite obezbeđuje se kroz osiguranje, koje je u Saveznoj Republici
Nemačkoj po zakonu obavezno. U Nemačkoj, samozaposleni sa visokim
prihodima i visoki državni službenici nisu obavezni da se osiguravaju u okviru
obaveznog zdravstvenog osiguranja. Oni mogu da biraju da se osiguraju u bilo
kojoj od postojećih organizacija ili preko privatnog osiguranja. To pravo imaju
oni čije zarade prelaze 55.000 € ili prihoduju (samozaposleni) 60.000 € godišnje.
289) Godine 2015, u Indiji je stopa osiguranih u ruralnim i urbanim područjima
iznosila oko 13% od ukupnog broja stanovnika.
324 SRBIJA DANAS
uzajamnosti, solidarnosti i uzajamnosti između polova, između bolesnih i
zdravih, kao i između lica različitog materijalnog statusa, u obezbeđivanju i
korišćenju prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja.
Načelo solidarnosti i uzajamnosti ostvaruje se uspostavljanjem takvog sistema
obaveznog zdravstvenog osiguranja u kojem troškove obaveznog zdravstvenog
osiguranja snose osiguranici i drugi uplatioci doprinosa, srazmerno svojim
materijalnim mogućnostima, i to uplatom doprinosa na ostvarene prihode, s
tim da prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja koriste ona lica kod kojih je
nastupila bolest ili drugi osigurani slučaj.
Primanja Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje
Ukupni prihodi i primanja

Period
72+73+74+77+78+81
2003. Januar 4,313.0
Februar 4,694.0
Mart 5,245.0
April 5,194.0
Maj 5,957.0
Jun 4,821.0
Jul 5,884.0
Avgust 5,631.0
Septembar 5,341.0
Oktobar 5,760.0
Novembar 5,291.0
Decembar 8,507.0
2003. Ukupno 66,638.0
2004. Januar 4,527.0
Februar 5,522.2
Mart 6,160.0
April 6,507.2
Maj 6,237.2
Jun 6,719.0
Jul 8,719.0
Avgust 6,988.2
Septembar 7,194.9
1. septembar
58,574.7
2004.
Tabela 37: Prikaz primanja Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje

Izdaci Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje
Period Ukupni rashodi i izdaci
41+42+43+44+46+47+48+49+51++61+62
2003. Januar 6,719.4
Februar 5,006.1
Mart 5,849.7
April 5,588.9
Maj 5,534.6
Jun 5,699.3
Jul 5,295.9
Avgust 5,680.8
Septembar 5,554.9
Oktobar 5,641.9
Novembar 5,864.0
Decembar 4,150.6
2003. Ukupno 66,586.1
2004. Januar 3,717.1
Februar 5,897.0
Mart 5,914.6
April 6,385.8
Maj 6,273.1
Jun 6,976.9
Jul 8,544.5
Avgust 7,126.6
Septembar 7,198.1
1. septembar 2004. 58,033.6
Tabela 38: Primanja i izdaci Republičkog Zdravstvenog osiguranja

za posmatrani period290)
Za sistem zdravstvene zaštite u našoj zemlji, koji bi trebalo izgrađivati na
načelima nacionalnog obaveznog zdravstvenog osiguranja, dobrovoljno
osiguranje obuhvatalo bi sve one zdravstvene usluge koje su iznad standardnog
nivoa osnovne zdravstvene zaštite. Ovo osiguranje bi se moglo uplaćivati preko
institucija obaveznog zdravstvenog osiguranja ili posebnih privatnih institucija
osiguranja, koje bi mogle poslovati na principima profitabilnosti.
290) MFIN. Preuzeto sa: http://www.mfin.gov.rs/download/pdf/javne_finansije/
bilten_javnih_finansija_za_mesec_septembar_2004.pdf, april 2017.
326 SRBIJA DANAS
Dostupnost lekova
Pristup lekovima je ključna komponenta u implementaciji ljudskog prava na
zdravlje. Svetska zdravstvena organizacija smatra da je pristup sigurnim i cenovno
prihvatljivim lekovima vitalan za održavanje standarda zdravlja svih. Inovativni
lekovi se javljaju na tržištima razvijenih zemalja brže nego ikad i tako daju nadu
obolelima (od retkih, teških i neizlečivih bolesti). Tu priliku treba prihvatiti i
omogućiti adekvatnu terapiju za sve. Prema izjavi ministra dr Zlatibora Lončara,
birokratija ne sme da bude prepreka da pacijent pronađe put do inovativnog leka.
Strategija za inovativne lekove je najavljena a sa njom i nova nada za obolele.
Čekajući novu strategiju, oboleli zapravo čekaju pravo na zdravlje.
Prema akademiku prof. dr. Nebojši Laliću, problem u Srbiji je to što nismo
uhvatili korak sa novim lekovima. Od 2011. došlo je do prave eksplozije novih
lekova za dijabetes, ali i lekova za druge indikacije. U Srbiji je to bilo vreme
velikih finansijskih restrikcija i mislilo se da u oblasti inovativnih lekova može
„proći“ tako što oni ne moraju biti prisutni kod nas, da su to lekovi bogatih
zemalja. Posle se ispostavilo da inovativni lekovi mogu značajno uticati na
lečenje obolelih jer nose novi kvalitet i omogućavaju bolju kontrolu i smanjenu
incidencu kasnijih komplikacija. Prof. Lalić navodi da su razgovori u cilju
poboljšanja situacije intenzivni, pitanje finansijsko, i razmatra se između Fonda,
farmaceutske industrije i Vlade Republike Srbije. Dr Bojan Trkulja, direktor
Udruženja proizvođača inovativnih lekova, navodi da zdravstveni sistem
u našoj zemlji nije postavljen tako da mu je u centru interesovanja pacijent,
odnosno osiguranik. Na jednoj strani država ne investira u zdravstvo onoliko
sredstava koliko je neophodno da bi se zadovoljile potrebe osiguranika, dok se
na drugoj strani sredstva koja su uložena ne koriste na optimalan način. Kod
određenih oboljenja, nedostatak pravovremene terapije može da dovede do
odlaska u invalidsku penziju, a dešava se i da negovanje određenog bolesnika
podrazumeva obavezu nekih članova porodice da napuste posao291).
Istraživačka grupa prof. dr Mihajla Jakovljevića ipak je prijavila trend radikalnog
porasta budžetskog uticaja inovativnih i bioloških lekova u strukturi domaćeg
tržišta292). Naime, tokom protekle decenije pojedini terapijski ATC razredi
sa težištem na monkolonskim antitelima indikovanim u onkologiji i lečenju
autoimunih oboljenja, ostvarili su rast od oko 2.000% vrednosti prometa
291) M. Jakovljevic, C. Malmose-Stapelfeldt, O. Milovanovic, N. Rancic, & D.
Bokonjic, “Disability, Work absenteeism, sickness Benefits, and cancer in selected
European OECD countries—Forecasts to 2020“, Front Public Health, 2017; 5:
23.doi: 10.3389/fpubh.2017.00023
292) M. Jakovljevic, F. Gutzwiller, M. Schwenkglenks, O. Milovanovic, N. Rancic,
M. Varjacic, D. Stojadinovic, A. Dagovic, K. Matter-Walstra, Costs differences
among monoclonal antibodies-based first-line oncology cancer protocols for breast
cancer, colorectal carcinoma and non-Hodgkin’s lymphoma, JBUON 2014; 19(3):
1111–1120.
lekova, pokrivene iz sredstava Fonda RFZO293). Ovi podaci se zasnivaju na
oficijelno prijavljenom prometu od strane ALIMS-a (Agencije za lekove i
medicinska sredstva Republike Srbije) i objavljeni su u nekim od najuticajnijih
i najcitiranijih revija u svetu294). Ovakva evolucija nacionalnog farmaceutskog
tržišta koliko obećava toliko i daje razloga za zabrinutost jer je praćena
suzbijanjem udela i raspoloživosti budžetskih sredstava za mnoge druge
tradicionalne i konvencionalne terapijske ATC razrede, dokazane efikasnosti,
bezbednosti i isplativosti295).
Farmakoekonomske analize odavno su pokazale da je trošak bolesti, pogotovo
u hroničnim stanjima sa velikom incidencom obolevanja, obično značajno viši
od troškova lečenja takvih oboljenja. Naravno da se onda postavlja i pitanje
pravovremene dijagnostike, odnosno prevencije, redovnih sistematskih
pregleda i zdravstvene edukacije296).
Sa birokratskog aspekta gledano, u procesu stavljanja na listu inovativnog leka
(a nakon registracije), važno je da je dostavljena adekvatna farmakoekonomska
analiza kojom bi se pokazali svi benefiti upotrebe novog leka, posmatrani sa
ekonomskog aspekta. Zatim, sastavljaju se specijalni ugovori u kojima se definiše
količina leka koja je planirana za potrošnju, kao i odnos učešća u plaćanju
lekova. Sa druge strane, za generičke lekove aproksimacija potrošnje često nije
adekvatna odnosno potroši se značajno više lekova nego što je planirano. Na taj
način budžetska sredstva se mogu trošiti više od planiranog, pa se samim tim
za druge aktivnosti RFZO-a ne ostavlja „finansijski prostor“.297) Da li se kroz
rešavanje ovog problema može bolje planirati stavljanje na listu inovativnih
lekova – to treba razmotriti, ali je činjenica da više od pola miliona žitelja Srbije
traži rešenje.
293) M. B. Jakovljevic, “Oncology monoclonal antibodies expenditure trends and
reimbursement projections in the emerging Balkan market”, u: Farmeconomia.
Health economics and therapeutic pathways 2014; 15(1): 27–32.
294) M. Jakovljevic, N. Djordjevic, M. Jurisevic, S. Jankovic, “Evolution of Serbian
pharmaceutical market alongside socioeconomic transition”, Expert Rev.
Pharmacoecon. Outcomes Res. Posted online on January 16, 2015 (doi:10.1586/1
4737167.2015.1003044)
295) A. Pejcic, M. Jakovljevic, “Pharmaceutical Expenditure in Balkan
Countries”, Journal of Medical Economics (JME) upcoming June 2017 DOI
10.1080/13696998.2017.1333514 http://www.tandfonline.com/doi/abs/10.1080/
13696998.2017.1333514
296) A. Rankovic, N. Rancic, M. Jovanovic, M. Ivanovic, O. Gajovic, Z. Lazic, M.
Jakovljevic, “Impact of imaging diagnostics on the budget – Are we spending
too much?”, u: Vojnosanit. pregled, 2013; 70(7): 709–711.
297) M. Jakovljevic, “Recent developments among world’s leading generic markets”,
Medicinski časopis, Serbian Medical Chamber Regional Branch Kragujevac,
Serbia, Med. čas. (Krag) / Med J (Krag) 2014; 48(3): 140–143. doi:10.5937/
mckg48-5071
328 SRBIJA DANAS
Regulatorni procesi takođe direktno i indirektno sprečavaju da se inovativni
lekovi nađu na tržištu. Produžavanje procesa izvođenja kliničkih studija u
Srbiji indirektno utiče na rok za registraciju inovativnog leka pa je stoga važno
uspostaviti harmonizaciju regulative i izbeći dupliranje dugotrajnih postupaka.
Dobar primer može biti harmonizacija regulative u kliničkim ispitivanjima
u EU (dobrovoljna procedura o harmonizaciji – VHP), kojom se suštinski
izbegava dupliranje regulatornih procesa (Srbija nije deo tog procesa, nažalost).
Takođe, proces registracije lekova u Republici Srbiji obavezan je čak i u slučaju
da su oni već registrovani u EU. Time se dodatno usporava proces omogućavanja
da inovativni lekovi budu na regularan način na listama u Srbiji. Sam proces
registracije leka zahteva vreme (60 dana da se utvrdi da li je zahtev kompletan
i još zakonskih 210 dana da se dostavi rešenje – dakle, devet meseci). Proces
postoji zbog osiguranja kontrole kvaliteta ali postoje i izuzeci. Postavlja se
pitanje da li je realno zahtevati dodatno preispitivanje s obzirom da je ispitivani
lek registrovan u EU prema istraživanjima rađenim u okviru najboljih bolnica
Zapadne Evrope i u okviru iste populacije. To je svakako kompleksno pitanje
o kome stručna javnost treba da se izjasni ali kako se u procesu pridruživanja
radi na harmonizaciji propisa sa EU, onda bi prioritetnim pitanjima, pitanjima
o zdravlju, ljudskim pravima trebalo dati prednost u odnosu na ostala pitanja.
Osim toga, u Srbiji je kao nedostatak identifikovano i nepostojanje liste
esencijalnih lekova. Pristup esencijalnim lekovima je ljudsko pravo. U Evropi,
zaštitnici prava pacijenata rade na tome da svi ljudi imaju mogućnost da
iskoriste svoja ljudska prava na zdravlje, kao i da se poveća pristup esencijalnim
lekovima i unapredi njihova racionalna upotreba. SZO je definisala esencijalne
lekove kao one koji zadovoljavaju prioritetne potrebe populacije i pravi listu
esencijalnih lekova od 1977. godine (dopunjava je svake dve godine).
Prema definiciji SZO, esencijalni lekovi predstavljaju lekove koji zadovoljavaju
potrebe većine stanovništva. Selekcija adekvatnih lekova je težak korak jer
postoji veliku broj različitih lekova u različitim farmaceutskim oblicima i
jačinama.
Nužno je da esencijalni lekovi budu:298)
• odobreni za upotrebu od strane regulatornih organa;
• zagarantovanog kvaliteta (proizvedeni u skladu sa Dobrom
proizvođačkom praksom);
• dostupni uvek u adekvatnim količinama, odgovarajućem obliku i po
ceni koja je prihvatljiva za pojedinca i društvo;
• prisutni na listama esencijalnih lekova;
• deo nacionalnog terapijskog vodiča;
298) Ljudska prava i zaštita zdravlja pacijenata (Beograd: Medicinski fakultet, 2013),
88.
• propisani od strane zdravstvenih stručnjaka koji poznaju njihovu
pravilnu upotrebu.
Prema pravilniku o listi lekova koji se propisuju i izdaju na teret sredstava
obaveznog zdravstvenog osiguranja, definisano je sledeće:299)
1) A. Lekovi koji se propisuju i izdaju na obrascu lekarskog recepta (u daljem
tekstu: Lista A);
2) A1. Lekovi koji se propisuju i izdaju na obrascu lekarskog recepta, a koji
imaju terapijsku paralelu (terapijsku alternativu) lekovima u Listi A (u
daljem tekstu: Lista A1);
3) B. Lekovi koji se primenjuju u toku ambulantnog odnosno bolničkog lečenja
u zdravstvenim ustanovama (u daljem tekstu: Lista B);
4) C. Lekovi sa posebnim režimom (u daljem tekstu: Lista C);
5) D. Lekovi koji nemaju dozvolu u Republici Srbiji, a neophodni su u
dijagnostici i terapiji – neregistrovani lekovi, a izuzetno i lekovi za koje je
izdata dozvola za lek u Republici Srbiji i koji su istog INN kao lek koji se
nalazi na Listi lekova, ali koji nije dostupan na tržištu Republike Srbije u
količinama koje su neophodne za ostvarivanje zdravstvene zaštite osiguranih
lica, odnosno koji je povučen iz prometa (u daljem tekstu: Lista D).
Lekovi iz stava 1. ovog člana razvrstani su u grupe prema anatomsko-terapijsko-
-hemijskoj klasifikaciji lekova (ATC) i to:
Lista A sastoji se iz 14 grupa lekova,
Lista A1 sastoji se iz 12 grupa lekova,
Lista B sastoji se iz 13 grupa lekova,
Lista C sastoji se iz četiri grupe lekova,
Lista D sastoji se iz 14 grupa lekova.
Pri uvođenju novog leka u terapiju, na jedan lekarski recept može se propisati
najviše jedno pakovanje leka. Nacionalna lista lekova A sadrži veliki broj
esencijalnih lekova, ali kada treba novoidentifikovani inovativni lek postaviti na
tu listu javlja se dug, segmentiran proces i sa neizvesnim ishodom po pacijenta,
čime je zbog organizacionog aspekta direktno narušeno pravo čoveka na
adekvatnu zdravstvenu zaštitu.
Kriterijumi za izbor esencijalnih lekova bazirani su na prevalence bolesti
(zastupljenost u populaciji), zatim na naučnom dokazu o efikasnosti i
bezbednosti lekova i odnosu između troškova lekova i koristi od njihove
primene.
299) RFZO. Preuzeto sa: http://who.rfzo.rs/download/pravilnici/lekovi/Pravilnik_o_
listi_lekova.pdf, Jun 2017
330 SRBIJA DANAS
Esencijalna lista lekova predstavlja spisak lekova koji se koriste za terapiju
bolesti koje najviše opterećuju jedno društvo.
Nacionalne liste esencijalnih lekova postoje u brojnim državama u razvoju i
baziraju se na konsenzusu najčešćih bolesti i definišu lekove kroz dostupnost.
Lista SZO-a predstavlja samo model za druge zemlje koje je prilagođavaju
svojim zdravstvenim potrebama, prema prevalenciji, demografskim faktorima,
finansijskim resursima, kapacitetima zdravstvenog sistema i dr. Početkom 21.
veka, oko 100 zemalja je imalo razvijenu nacionalnu listu esencijalnih lekova, a
preko 100 zemalja je imalo razvijenu nacionalnu politiku lekova.300)
Sta s ka
Ukupan broj stanovnika (2015) 8,851,000
Bruto domaći proizvod po glavi stanovnika
12
(PPP Interna onal $) (2013)
Očekivani životni vek (muškarci/žene, po godinama) (2015) 73/78
Verovatnoća umiranja do pete godine života
Nije dostupno
(na 1.000 živorođenih, 0)
Verovatnoća umiranja između 15 i 60 godina muškarci/žene
(na 1.000 stanovnika) (2015) 159/82
Ukupna potrošnja na zdravlje po glavi stanovnika (Intl $) (2014) 1,312
10,4
Ukupna potrošnja na zdravlje u procentu od BDP-a (2014)
Tabela 39301): Statistika Republike Srbije u pogledu osnovnih

ekonomsko-zdravstvenih parametara
Jedno od težih pitanja, posmatrano sa organizacionog aspekta, jeste: Da li lekovi

za retke bolesti (orphan drugs) mogu dobiti status esencijalnih lekova?
Pacijent mora biti u fokusu ovih aktivnosti, a između ostalih i pacijenti oboleli
od retkih bolesti. Prema navodima Nacionalne organizacije za retke bolesti,
problem je u tome što moramo da radimo da se dovede još lekova, da se sačini
nacionalna strategija koja će sistemski da rešava probleme obolelih. Registar
obolelih od retkih bolesti, koji je deo strategije, započet je ali nije završen i
verovatno predstavlja najznačajniji deo strategije jer se trenutno spekuliše o
broju od pola miliona retko obolelih. Bolest je retka kada od nje boluje manje
od jedne osobe na 2.000 stanovnika, što bi za prostor Srbije značilo da je
300) Ljudska prava i zaštita zdravlja pacijenata (Beograd: Medicinski fakultet, 2013),
90.
301) WHO. Preuzeto sa: http://who.who.int/countries/srb/en/, April 2017.

retka svaka bolest od koje boluje manje od 3.500 ljudi. Ta brojka uopšte nije
mala, i kada se uzme u obzir veliki broj retkih bolesti, zajedno to je oko pola
miliona obolelih i postoji ogromna potreba da se ti ljudi medicinski zbrinu
kroz adekvatnu terapiju. Prema navodima RFZO-a, do sada je odobreno lečenje
uz pomoć četiri različita inovativna leka, za 16 osiguranih lica. U pitanju su
lekovi „brentuksimab vedotin“ za lečenje Hočkinovog limfoma, „ruksolitinib“ za
lečenje mijelofibroze i lekovi „enzalutamid“ i „abirateron“ za lečenje karcinoma
prostate.
Farmakoekonomske analize vrlo precizno predočavaju i prednosti stavljanja
na listu inovativnih lekova u troškovnom smislu. Naime, ako kao primer
uzmemo lek za hepatitis C, kombinovana terapija pegilovanim interferonom
i ribavirinom je terapija koja je do sada pokazala uspeh u određenom broju
slučajeva302), međutim, neželjeni efekti su brojni a navedena terapija ne dovodi
do izlečenja pacijenta303). Međutim, Gilead Sajensis (Gilead Sciences Inc.) je
kompanija koja je napravila inovativni lek „sovaldi“ koji potpuno isključuje
virus iz krvi. Jedini „problem“ je što ga prodaje u SAD, za cenu od 1.000$ po
piluli. Nakon što je Gilead Sajensis dao licencu za proizvodnju generičkog leka
indijskoj farmaceutskoj industriji, cena za istu pilulu u Indiji iznosi 4$. Na
ovom primeru možemo videti razliku u ceni između generičkog i inovativnog
leka304), a takođe se postavlja i pitanje zašto osiguranici u Srbiji nemaju pristup
toj generici? Iz više razloga je važno da takav generički lek bude dostupan
našem stanovništvu: sa epidemiološkog aspekta važno je zato što je hepatitis
infektivna bolest; sa aspekta zdravlja pacijenata je važno jer dosadašnja terapija
ne leči kao inovativna; sa organizacionog i ekonomskog aspekta je važno jer
takav lek bi bio koristan i isplativ. Osim toga, broj bolničkih dana i terapija kod
ovih pacijenata je pokriven kod RFZO-a (oko 500.000 zaraženih, 20% zna za
bolest), pa se onda postavlja pitanje koliko je isplativa cena lečenja hepatitisa
C u Srbiji o trošku države, naspram upotrebe inovativnog leka i da li o tome
postoje adekvatne analize.
Recimo, indikativan primer za ovo su pionirski napori za određivanje isplativosti
(cost-effectiveness) protokola „interferon-ribavirin“ u ovoj indikaciji od strane
302) Jakovljevic M, Miјailovic Z, Popovska Jovicic B, Canovic P, Gajovic O, Jovanovic

M, Petrovic D, Milovanovic O, Đorđević N. Assessment of viral genotype impact
to the cost-effectiveness and overall costs of care for peg-Interferon-2α + ribavirine
treated chronic hepatitis C patients, Hepatitis Monthly, 2013;13(5):e6750. DOI:
10.5812/hepatmon.6750 2013.
303) Određeni sojevi tj. serotipovi virusa se ovim protokolom (dva od četiri moguća)
uvode u neku vrstu skoro pa doživotne remisije, u kojoj nema zapaljenja tkiva
jetre, odnosno u pitanju je de facto isceljenje.
304) M. Jakovljevic, S. Nakazono & S. Ogura, “Contemporary generic market in Japan
– key conditions to successful evolution”, Expert Review of Pharmacoeconomics &
Outcomes Research, 2014 Apr;14(2): 181–94, DOI:10.1586/14737167.2014.881254.
332 SRBIJA DANAS
prof. dr Mihajla Jakovljevića i saradnika, objavljenog u elitnoj hepatološkoj
reviji u Iranu. Tada je utvrđeno da je prosečna cena lečenja po bolesniku u
našim uslovima reda veličine €18,121.04305).
Prava pacijenata
Prava pacijenata regulisana su međunarodnim regulativama, ali i lokalnim
zakonima i podzakonskim aktima. Međunarodno regulisanje prava pacijenata
ogleda se kroz sledeće dokumente i inicijative:306)
• Povelja Ujedinjenih nacija,1945;
• Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima, 1948;
• Evropska konvencija o ljudskim pravima i fundamentalnim slobodama,
1950;
• Sudski izvojevana ogromna finansijska odšteta ljudi čije je zdravlje bilo
ugroženo jatrogenim dejstvom;
• Sedamdesetih godina 20. veka – formulisanje prvih nacionalnih povelja o
pravima pacijenata i formiranje institucija za zaštitu prava pacijenata;
• Deklaracija o promociji prava pacijenata u Evropi, 1994;
• Intenzivniji razvoj nacionalne legislative o pravima pacijenata u sistemu
zdravstvene zaštite;
• Savet Evrope donosi Konvenciju o ljudskim pravima i biomedicini, 1970;
• Interesi i dobrobit ljudskog bića imaju prednost u odnosu na interese
društva i nauke;
• Evropska povelja o pravima pacijenata, 2002.
Prava na izički i moralni integritet
Pravo na život (right to live) osnovno je pravo svakog pojedinca. Ono je
pretpostavka svih drugih prava. Njemu je potpuno suprotno i jedno od
najkontroverznijih prava – pravo na smrt (right to die), pravo na dostojanstveno
umiranje.307) Ovo pravo pacijenta bilo bi neostvarivo bez pomoći medicinskih
radnika, lekara. Svaki pojedinac ima pravo da odluči da li će prihvatiti
medicinski tretman koji će mu samo produžiti patnje i bol. To je pravo da
se odbije medicinski tretman, pod okolnostima u kojima će takvo odbijanje
verovatno ili sigurno rezultirati smrću.
305) M. Jakovljevic, Z. Miјailovic, B. Popovska Jovicic, P. Canovic, O. Gajovic, M.
Jovanovic, D. Petrovic, O. Milovanovic, N. Djordjevic, “Assessment of viral
genotype impact to the cost-effectiveness and overall costs of care for peg-
Interferon-2α + ribavirine treated chronic hepatitis C patients”, Hepatitis Monthly,
2013;13(5):e6750. DOI: 10.5812/hepatmon.6750 2013.
306) Zakon o pravima pacijenta. Preuzeto sa: http://www.zdravlje.gov.rs/
downloads/2013/Jun/Jul2013ZakonOPravimaPacijenata.pdf, april 2017.
307) M. Živković, Pravo na život i eutanaziju. Preuzeto sa: http://scindeks-clanci.
ceon.rs/data/pdf/0352-3713/2015/0352-37131506050Z.pdf, april 2017.
Eutanazija ili lišenje života iz samilosti svrstava se u privilegovana ubistva, iako
zakonodavac ne upotrebljava reč ubistvo. Prema Članu 117 Krivičnog zakonika
Republike Srbije to je krivično delo koje predstavlja lišenje života punoletnog,
teško obolelog lica iz samilosti, na njegov ozbiljan i izričit zahtev.308)
Eutanazija u nekim situacijama može predstavljati rešenje a prema načinu
izvršenja deli se na aktivnu i pasivnu. Prema načinu sprovođenja: de facto
zakonita i de iure – dozvoljena nezakonita – nedozvoljena odnosno prinudna.
Samo u razvijenim društvima, sa odgovarajućim životnim standardom
građana, moguće je u pravom smislu reči ostvariti pravo na život, pravo na
dostojanstven život, kao i pravo na smrt u humanim, prirodnim uslovima i
to u bolnicama – hospisima, koji obolelom u terminalnom stadijumu bolesti
pružaju dostojanstven kraj.309)
Prema zakonu o pravima pacijenta, pacijentu se garantuje jednako pravo na
kvalitetnu i kontinuiranu zdravstvenu zaštitu, u skladu sa njegovim zdravstvenim
stanjem, opšteprihvaćenim stručnim standardima i etičkim načelima, u najboljem
interesu pacijenta i uz poštovanje njegovih ličnih stavova.310) Pacijent ima pravo na
odgovarajuće zdravstvene usluge radi očuvanja i unapređenja zdravlja, sprečavanja,
suzbijanja i ranog otkrivanja bolesti i drugih poremećaja zdravlja.
U Republici Srbiji, po osnovu prava na zdravstvenu zaštitu, regulisanim između
ostalih i Zakonom o pravima pacijenata, pacijent ima sledeća prava311):
• Pravo na dostupnost zdravstvene zaštite i pravo na jednak pristup
zdravstvenoj službi, bez diskriminacije, u skladu sa zdravstvenim stanjem, a
u granicama materijalnih mogućnosti sistema zdravstvene zaštite;
• Pravo na informacije, nezavisno od stanja zdravlja, zdravstvene službe i
načina kako je koristi, pri čemu pacijent ima pravo na sve vrste informacije
koje su na osnovu naučnih istraživanja i tehnoloških inovacija dostupne;
• Pravo na obaveštenje o dijagnozi i prognozi bolesti;
• Pravo na slobodan izbor doktora medicine, odnosno doktora stomatologije
i zdravstvene ustanove, odnosno slobodan izbor različitih medicinskih
procedura;
• Pravo na privatnost i poverljivost informacija;
308) Ibid.
309) M. Živković, Pravo na život i eutanaziju. Preuzeto sa: http://scindeks-clanci.
ceon.rs/data/pdf/0352-3713/2015/0352-37131506050Z.pdf, april 2017.
310) Zakon o pravima pacijenta. Preuzeto sa: http://paragraf.rs/propisi/zakon_o_
pravima_pacijenata.html, april 2017.
311) Zakon o pravima pacijenta, Preuzeto sa: http://www.zdravlje.gov.rs/
downloads/2013/Jun/Jul2013ZakonOPravimaPacijenata.pdf, April 2017,
Zakon o zdravstvenoj zaštiti, Preuzeto sa: http://www.imh.org.rs/wp-content/
uploads/2012/03/Prava-i-duznosti-pacijenata.pdf; april 2017.
334 SRBIJA DANAS
• Pravo na samoodlučivanje i pristanak o svemu što se tiče njegovog života i
zdravlja; na predloženu medicinsku meru i obaveštenje;
• Pravo na uvid u medicinsku dokumentaciju i u sve medicinske mere koje su
preduzete nad pacijentom, a posebno anamnezu, dijagnozu, dijagnostičke
mere, savet, terapiju i rezultat terapije;
• Pravo na tajnost podataka iz medicinske dokumentacije koji su lični
i predstavljaju službenu tajnu, i koju su svi zaposleni u zdravstvenim
ustanovama, odnosno organizaciji zdravstvenog osiguranja dužni da čuvaju
i te obaveze mogu biti oslobođeni samo na osnovu pismenog ili drugog
jasno i nedvosmisleno izrečenog pristanka pacijenta, ili odlukom suda;
• Pravo pacijenta nad kojim se vrši medicinski ogled, koji može da se
izvodi samo uz informisan pismeni pristanak, ugovor o naknadi toškova i
osiguranje od štete, nad punoletnim, poslovno sposobnim pacijentom (nad
maloletnim i drugim poslovno nesposobnim pacijentom samo radi njegove
neposredne koristi i uz pismeni pristanak zakonskog zastupnika);
• Pravo na prigovor zaštitniku pacijentovih prava, usmeno ili pismeno, zbog
uskraćenog prava ili nezadovoljstva zdravstvenom uslugom, odnosno
postupkom zdravstvenog ili drugog radnika zdravstvene ustanove;
• Pravo na naknadu štete nastale na telu ili pogoršanje njegovog zdravstvenog
stanja prouzrokovano stručnom greškom zdravstvenog radnika, odnosno
zdravstvenog saradnika u ostvarivanju zdravstvene zaštite; i
• Pravo na poštovanje pacijentovog vremena, kada radi ostvarivanja
zdravstvene zaštite pacijent ima pravo na zakazivanje pregleda, dijagnostičkih
procedura, kao i drugih medicinskih mera i postupaka koji se obavljaju u
zdravstvenoj ustanovi, odnosno privatnoj praksi.
Zdravstvena ustanova ima obavezu sprovođenja preventivnih mera iz stava
1. ovog Člana, podizanjem svesti ljudi i obezbeđivanjem zdravstvenih usluga
u odgovarajućim intervalima, za grupacije stanovništva koje su izložene
povećanom riziku obolevanja, u skladu sa zakonom.
Imajući u vidu postojeću situaciju, važno je strateški definisati ciljeve u oblasti
zdravstvene zaštite i svih ostalih sektora povezanih sa zdravljem:
• Očuvanje i unapređenje zdravlja stanovništva, produženje trajanja života i
poboljšanje kvaliteta života u vezi sa zdravljem;
• Smanjenje razlika u pristupačnosti i korišćenju zdravstvene zaštite, stalno
unapređenje kvaliteta i ekonomske isplativosti zdravstvenih usluga;
• Osiguranje od finansijskog rizika u vezi sa zdravljem.
Predlog najhitnijih mera koje se odnose na jačanje uloge i učestvovanje građana
u sistemu zdravstvene zaštite:312)
• Decentralizacija nacionalnog zdravstvenog osiguranja;
• Definisanje osnovnog paketa zdravstvenih usluga;
312) G. Matković, Đ. Bajec, Za bolji put Srbije (DS, 2006), 330.
• Razvijanje i finalizacija funkcionalnog zdravstvenog informacionog sistema;
• Stvaranje osnove znanja za transparentno praćenje efekata nameravanih
reformskih koraka.313)
313) Gore navedenim opcijama trebalo bi potencijalno dodati i sledeće predloge:
U fokusu zdravstvenog sistema mora biti pacijent i benefit za pacijenta, i evaluacija tog
odnosa mora biti efikasna;
Omogućavanje zajedničkog državno-privatnog paketa zdravstvenog osiguranja koji bi
bio prezentovan svim potencijalnim korisnicima kao i potpuno omogućavanje upotrebe
privatnog paketa zdravstvenog osiguranja za zainteresovane korisnike. Prema Zakonu
o pravima pacijenta, pacijent ima pravo na slobodan izbor doktora medicine, odnosno
doktora stomatologije, zdravstvene ustanove, kao i slobodan izbor predloženih
medicinskih mera, u skladu sa zakonom kojim se uređuje oblast zdravstvene zaštite
i zakonom kojim se uređuje oblast zdravstvenog osiguranja. Međutim, pacijent nema
pravo na to da odbije da plaća zdravstveno osiguranje i prenese sva ovlašćenja na
privatnu osiguravajuću kuću. Takođe, obavezno zdravstveno osiguranje organizuje se
na načelu solidarnosti i uzajamnosti, kao i drugim načelima, utvrđenim ovim zakonom;
Omogućavanje adekvatnog obučenog menadžmenta za rad u zdravstvenim
institucijama (obuka za menadžerske kadrove, ukoliko oni nemaju adekvatno pređašnje
radno iskustvo);
Sistem nagrađivanja uspešnih zdravstvenih institucija (sadašnji budžetski režim je
takav da ukoliko neka zdravstvena institucija posluje sa uspehom, u toku naredne
godine dobije manje novca nego prethodne, računajući na njeno osamostaljivanje,
međutim, tu se postavlja pitanje motivacije menadžmenta bolnice da uloži velike
napore i napravi profitabilnu instituciju, a da onda bude „kažnjen“ sa manje novca iz
budžeta. Dakle, omogućiti stimulativan pristup najboljima).
Razvoj istraživanja iz oblasti medicine i transfer tehnologije kroz kliničke i druge
studije jeste segment koji može omogućiti dodatna sredstva institucijama, razvoj
novih tehnologija i transfer know-how najnovijih standarda industrije ali i patenata.
Na taj način može se omogućiti mladom stručnom kadru da se zainteresuje za polje
istraživanja, da se kroz dodatne stipendije i stimulativna sredstva od samih istraživanja
spreči dalji odliv mladih stručnjaka i medicinskog kadra is Republike Srbije, koji je
trenutno zadobio formu epidemije;
Da bi se razvoj novih tehnologija i ispitivanja usavršavao, neophodno je omogućiti
odgovarajući regulatorni ali i sistemski ambijent;
Od studenata medicine i farmacije, ali i studenata visokih medicinskih škola koji su bili
u punoj stipendiji tokom studija, tražiti da potpišu ugovor o radu koji bi ih obavezao
sa jedne strane da ostanu u Republici Srbiji nakon studija, a sa druge strane bi im
omogućio trajno zaposlenje po osnovu dobrih rezultata tokom školovanja;
Sistem zdravstvenog osiguranja mora biti deo velikog sistema koji uključuje i penziono
i invalidsko osiguranje, ali i nadležna ministarstva i tercijarne institucije, kako bi se
omogućio pun nadzor nad sredstvima i njihovim direktnim i indirektnim trošenjem.
Primer loše sistematizacije može da bude nedovoljno praćenje farmakoekonomskih
analiza upotrebe lekova, gde značajni troškovi mogu biti izbegnuti u slučaju da svi
stejkholderi (državne institucije) adekvatno razmenjuju podatke i rade u cilju opšteg
nižeg troškovnog interesa.

336 SRBIJA DANAS
Skrining u praksi javnog zdravlja
Rano otkrivanje ili skrining podrazumeva pronalaženje obolelih u ranoj fazi
bolesti, pre nego što osoba potraži pomoć zdravstvene zaštite.314)
Takođe, skrining predstavlja otkrivanje bolesti u ranoj fazi, kada ne postoje vidljivi
znaci bolesti ali je patološki proces već počeo i ono što je važno napomenuti jeste
da je inicijator skrininga zapravo lekar ili organizovana lekarska praksa, za razliku
od situacije kada se pacijent javlja nakon manifestacije određenih simptoma
bolesti. Skrining ne predstavlja isto što i dijagnoza bolesti, dakle, tokom skrininga
se potvrđuje da li je pacijent oboleo od određene indikacije ili ne. Skrining testovi
omogućavaju rano otkrivanje bolesti dok još nisu pokazani simptomi ali i pre nego
što neke bolesti progrediraju i ne mogu se više lečiti. Primer može biti mamografski
test kojem se podvrgavaju žene određene starosne dobi i koji je omogućio rano
lečenje raka dojke kod velikog broja pacijentkinja. Takvi skrining testovi trebalo
bi aktivno da se sprovode za različite indikacije, kako bi se opšte stanje zdravlja
stanovništva popravilo. Dobri primeri takvih testova su oni koji se rade za
kardiovaskularne bolesti, hipertenziju ali i hiperholesterolemiju. Skrining procesi
uticali su na povećanje svesti kod stanovništva o ranom otkrivanju faktora rizika a
samim tim i na promene u načinu života, koje mogu preventivno omogućiti da ne
dođe do daljeg razvoja bolesti.
Slika 31: Proporcionalno prikazan mortalitet (% ukupne smrtnosti)315)
314) Javno zdravlje za studente stomatologije (Novi Sad: Univerzitet u Novom Sadu,
2011), 49.
315) WHO. Preuzeto sa: http://www.who.int/nmh/countries/srb_en.pdf, jun 2017.

Prirodni tok boles
Izloženost e ološkom agensu Presimptomatska faza boles
Patološke izmene
Simptomi
Uobičajeno vreme
dijagnos fikovanja Klinička faza boles
Smrt
Tabela 40: Faze bolesti
Pre nego što se uvede odluka o skriningu, neophodno je zadovoljiti određene

kriterijume, poput socijalnih, naučnih i etičkih.
Socijalni uslovi podrazumevaju da oboljenje ima ozbiljnu prognozu, da
postoji visoka prevalencija u datoj populaciji, da postoji visoka učestalost
presimptomatske faze, veliki odaziv pozvanih, i da je cena skrininga manja od
cene lečenja bolesti.
Rak dojke u Srbiji je najčešći maligni tumor u žena (¼ svih bolesti žena):
• 3.700 novoobolelih i 1.300 umrlih žena godišnje;
• U trenutku postavljanja dijagnoze, 2/3 žena ima regionalno proširenu
bolest ili udaljene metastaze;
• Petogodišnje preživljavanje – u lokalizovanoj fazi – 97%, regionalno
proširenje 79%, metastatska faza – 24 odsto;
• Rak debelog creva u Srbiji:
• U 2006. godini 3.800 obolelih i 2.300 umrlih od raka kolona i rektuma;
• Drugi vodeći uzrok umiranja, sa učešćem od 11,9% (iza raka pluća kod
muškaraca i iza raka dojke kod žena).
Strategija za prevenciju i kontrolu hroničnih nezaraznih bolesti (HNB) Republike
Srbije predstavlja sveobuhvatnu strategiju unapređenja zdravlja stanovništva Srbije,
kako dece tako i odraslih; aktivno je usmerena na grupe i pojedince sa povećanim
rizikom od nastanka hroničnih nezaraznih bolesti, kao i na već obolele od HNB,
kojima su neophodni efikasno lečenje i adekvatna nega.
Glavni ciljevi Strategije su značajno smanjenje obolevanja i umiranja stanovnika
Srbije od HNB, poboljšanje njihovog kvaliteta života i smanjenje nejednakosti
u zdravlju. Integrisana akcija društva treba da bude usmerena na faktore rizika
i socijalno-ekonomske determinante zdravlja, ali i na jačanje zdravstvenog
sistema Republike Srbije, kako bi bio u stanju da odgovori na sve veće opterećenje
stanovništva hroničnim nezaraznim bolestima. Strategijom su obuhvaćene
kardiovaskularne bolesti, maligni tumori, dijabetes, hronična opstruktivna bolest
pluća i bolesti muskuloskeletnog sistema (bez povreda), jer ove HNB već decenijama

338 SRBIJA DANAS
čine veliki deo opterećenja bolestima u Srbiji316), 317), 318), a imaju zajedničke faktore
rizika (pušenje, konzumiranje alkohola, nepravilna ishrana i fizička neaktivnost)
i socijalno-ekonomske determinante. Kardiovaskularne bolesti su vodeći uzrok
umiranja, dok su maligni tumori na drugom mestu.
Od svih poremećaja zdravlja, stanovništvo Srbije najviše je opterećeno hroničnim
nezaraznim bolestima. Vodeći uzroci smrti u našoj zemlji gotovo su identični
vodećim uzrocima smrti u razvijenim delovima sveta, industrijalizovanim
regionima severne i južne hemisfere, uključujući kako OECD319) tako i zemlje
BRICS-a320).
Tabela br 41: Vodeći uzroci umiranja prema polu u Srbiji, 2006.321)
316) N. Biorac, M. Jakovljevic, D. Stefanovic, S. Perovic, S. Jankovic, “Assessment of

diabetes mellitus type 2 treatment costs in the Republic of Serbia”, u: Vojnosanitetski
pregled, vol. 66, No 4, 271–6, april 2009.
317) M. Jakovljevic, Z. Lazic, N. Verhaeghe, S. Jankovic, O. Gajovic, L. Annemans,
“Direct medical costs of COPD diagnosis and treatment, Eastern vs. Western
European country – examples of Serbia and Belgium”, SEEd Medical Publishers,
Farmeconomia. Health economics and therapeutic pathways, 2013 14(4), 161–168.
318) A. Dagovic, K. Matter Walstra, S. F. Gutzwiller, N. Djordjevic, A. Rankovic, G.
Djordjevic, S. Kocic, D. Vasiljevic, P. Canovic, A. Kovacevic, D. Aleksandar, V.
Dragojevic Simic, M. Jakovljevic, M. Schwenkglenks, Resource use and costs of
newly diagnosed cancer initial medical care, Eur J Oncol 2014; 19 (3): 166–84.
319) M. Jakovljevic, C. Malmose-Stapelfeldt, O. Milovanovic, N. Rancic, & D.
Bokonjic, “Disability, Work absenteeism, sickness Benefits, and cancer in selected
European OECD countries—Forecasts to 2020”, Front Public Health. 2017; 5: 23.
doi: 10.3389/fpubh.2017.00023
320) M. Jakovljevic, O. Milovanovic, “Growing burden of non-communicable diseases
in the emerging health markets: the case of BRICS”; Research Topic: Health Care
Financing and Affordability in the Emerging Global Markets, Front. Public Health
| doi: 10.3389/fpubh.2015.00065
321) Podaci Republičkog zavoda za statistiku, obrađeni na Institutu za javno zdravlje,
Beograd.
Pravo na fizički i moralni integritet
Kompleksno pravo na fizički i moralni integritet sastoji se od četiri zabrane:
zabrane mučenja, nečovečnog ili drugog ponižavajućeg postupanja ili
kažnjavanja, sprovođenja medicinskih i drugih ogleda, uključujući i eksperimente
na ljudskom genomu i ispitivanja lekova na čoveku izuzev u slučaju postojanja
izričitog pristanka pojedinca, zatim uzimanja i transplantacije organa izuzev
izričitog zahteva i potreba zaštite zdravlja primaoca i nevoljne sterilizacije.
Jedna grupa stručnjaka smatra to pravom na privatnost, dok drugi smatraju
da se ono odnosi na pravo čoveka da ne bude podvrgnut mučenju, svirepom,
nečovečnom, ponižavajućem postupanju ili kažnjavanju, a postoji i treći pristup
koji zastupa stav da se ovo pravo odnosi na zabranu podvrgavanja nekog lica
medicinskim ili naučnim eksperimentima bez njegovog izričitog pristanka.
Zabranu mučenja, nečovečnog ili drugog ponižavajućeg postupanja ili
kažnjavanja podržavaju sledeći dokumenti:
• Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima;
• Evropska konvencija o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda;
• Konvencija UN protiv mučenja i drugih svirepih, nečovečnih ili
ponižavajućih kazni ili postupaka;
• Opcioni protokol uz Konvenciju protiv mučenja – ratifikovan 2005;
• Evropska konvencija o sprečavanju mučenja i nečovečnih ili
ponižavajućih kazni ili postupaka – ratifikovana 2003;
• Statut Međunarodnog krivičnog suda.
Evropski komitet za sprečavanje mučenja i nečovečnog ili ponižavajućeg
postupanja ili kažnjavanja lica lišena slobode ima pravo da:
• bez odlaganja obavesti lice po svom izboru o lišavanju slobode,
• njegovom saslušanju prisustvuje advokat koga sam izabere,
• bude pregledan od strane doktora po svom izboru.
Novim Zakonikom o krivičnom postupku predviđa da lice lišeno slobode
dovedeno istražnom sudiji, njegov branilac, član njegove porodice ili lice sa
kojim živi u vanbračnoj ili kakvoj drugoj trajnoj zajednici, može zahtevati da
istražni sudija odredi lekarski pregled.
Međutim, neke države su ozakonile pravo na dostojanstvenu smrt:
• Oregon
• Holandija (1984. sudovi, 2002)
• Belgija (2002)
• Kolumbija (1997, sudovi)
340 SRBIJA DANAS
• Australija (1997)
• Švajcarska (1941)
• Luksemburg (2008)
• Japan (1962)
• Indija, itd.
U istraživanjima koja uključuju čoveka, etika predstavlja bazični koncept i
fundamentalne principe prava čoveka. Etika uključuje principe univerzalnih
vrednosti kao što su suštinski kvalitet i prirodna prava za sve ljude a u vezi
sa pravom, imovinom, zdravljem i sigurnošću.322) Etika je grana filozofije koja
se bavi veoma starim pitanjima o dužnosti, časti, integritetu i pravdi. Takođe,
istraživačka etika je grana primenjene etike i istraživačke etičke studije prate te
etičke dileme:323)
• Dobro za individuu nasuprot dobru za društvo. Centralni etički imperativi i
u oblasti kliničkih ispitivanja jesu poštovanje i promocija prava individue.
Prema definiciji, univerzalna prava su ona koja su inherentna prirodi
ljudi i nisu u suprotnosti sa ljudskim aktivnostima ili uverenjima, niti su
takva da zahtevaju legalnu prinudu od strane društva ili vlasti u određenoj
državi. Postoji određeno mišljenje da prava na život i slobodu predstavljaju
dva osnovna principa univerzalnih prirodnih prava. Oba od navedenih
osnovnih čovekovih prava dovode se u pitanje kada čovek učestvuje u
kliničkom ispitivanju. Sa druge strane, neophodno je koristiti ljudske
subjekte u kliničkim ispitivanjima, u cilju prikupljanja svih potrebnih
informacija i naučnog znanja koje može biti benefit za celokupno društvo.
Centralno pitanje u problematici etike u kliničkim ispitivanjima je kako
zaštititi univerzalna prava individue bez uticaja na verodostojnost naučnog
ispitivanja.
• Rizik u odnosu na benefit. Kada se istraživači bave sprovođenjem kliničkih
ispitivanja, oni moraju da se zapitaju u vezi sa pitanjem benefita za pacijenta
i da li je taj benefit za pacijenta i društvo veći od rizika za pacijenta. To je
osnovni balans koji treba da bude zadovoljen. Dobar primer može da bude
korišćenje novog leka koji nosi rizik smrtnosti od 0,5% kod pacijenata sa
nekom bolešću koja nije toliko opasna po život, kao na primer dermatitis. Sa
druge strane, dobar primer sa etičkog aspekta moglo bi da bude uključenje
pacijenata sa stadijumom IV astrocitoma u kliničko ispitivanje sa novim
hemoterapeutskim lekom koji ima 0,5% šanse za uspeh i time pacijentima
daje bar malu šansu da izbegnu smrtni ishod i izleče se.
322) Business dictionary. <http://www.businessdictionary.com/definition/ethics.

html#ixzz25zTRJPrh> datum 15. 08. 2012.
323) A. Hackshaw, A Concise Guide to Clinical Trials (John Wiley & Sons, Inc.,
2009), 55.
Istraživanje novih tretmana u cilju vršenja evaluacije propratnih efekata, kao i u
cilju sprečavanja bolesti, veoma je plemenit cilj. Istraživanja u okviru medicinske
nauke imaju rastući potencijal u smislu kreiranja benefita za društvo. Takođe,
profesionalna reputacija istraživača odgovorna je za etičke aspekte tih istraživača
kao i za njihovu brigu za ljudske pacijente. Ta je briga od najvećeg značaja, bez
obzira na istraživački ishod za društvo kao celinu.324)
Implementacija i sprovođenje kliničkih ispitivanja komplikovaniji su nego
u protekloj deceniji. Glavni razlozi za porast složenosti jesu promene u
pravilnicima i zakonima na strani lokalnih vlada. Navedene izmene sprovedene
su u cilju etike, humanizacije i brige za pacijenta, kao krajnji cilj.
Kada je reč o kliničkim ispitivanjima, moramo pomenuti da zapravo govorimo
o kliničkim ispitivanjima lekova i medicinskih sredstava.
Utilitarizam, kantijanizam, principizam

kao etičke teorije i etički odbori
Filozofi su ustanovili određene pristupe koji su vrlo korisni za donošenje
specifičnih etičkih odluka vezanih za klinička ispitivanja lekova i medicinskih
sredstava. Istraživačka etika je podeljena u tri različite teorije:
1. deontološka teorija – kantijanizam,
2. utilitarizam,
3. principizam.
Deontološka teorija. Kantijanizam predstavlja pristup etici koji se fokusira na
ispravnost odnosno pogrešnost aktivnosti samih po sebi, kao opozit ispravnosti
ili pogrešnosti konsekvenci koje te akcije nose sa sobom. Imanuel Kant smatra se
ocem deontološke teorije i ta je teorija nazvana po njemu. Prema Kantu, aktivnost
je moralno pogrešna u odnosu na finalni ishod, ako je nekonzistentna sa statusom
osobe kao slobodnim i racionalnim bićem. Dužnost da se promoviše racionalnost
individua kao i njihova sloboda jeste vodeći etički princip kantijanizma.325)
Utilitarizam. Prema definiciji, teorija utilitarizma kao vrhunsku vrednost ističe
vladavinu principa korisnosti, odnosno stav da je moralno ispravno proizvesti
najbolji sveukupni ishod za najveći broj ljudi. Engleski filozofi Džeremi Bentam
(1748–1832) i Džon Stjuart Mil (1806–1873) razvili su teoriju utilitarizma. Mil,
jedan od dvojice osnivača teorije, kaže da je moralno korektna aktivnost ona koja
tvori najbolji balans sreće među najvećim brojem ljudi. Ovaj etički pristup koristi se
u raznim oblicima etičkih komiteta, institucionalnih i nacionalnih etičkih servisa
za pružanje usluga prilikom implementiranja i vođenja kliničkog ispitivanja.
2009), 57.
325) Ibid.

342 SRBIJA DANAS
Principizam. Termin koji se koristi u cilju da se opišu standardni principi
Helsinške deklaracije i Nirnberškog koda. Ovi principi uglavnom su povezani
sa benefitom, pravdom, poštovanjem autonomije ispitanika, kao i osnovnim
principima vođenja kliničkog ispitivanja. Takođe, u velikoj meri su posvećeni
principima povezanim sa zabranom falsifikovanja, fabrikovanja i plagijarizma
kao pojava.326)
Ove etičke teorije potrebno je imati i vidu prilikom analize odlučivanja o
kliničkim ispitivanjima leka jer razjašnjavaju ulogu etičkih komiteta. Kao
primer dobre prakse može poslužiti Etički komitet Kliničkog centra Niš, koji
formuliše osnovne zadatke kroz prethodno navedena filozofska razmatranja.
Etički komitet zauzima stavove, donosi odluke i daje mišljenje o etičkim
pitanjima od značaja za obezbeđenje dobre naučne prakse i očuvanje osnovnih
načela, dužnosti i obaveza naučnih radnika, utvrđenih Kodeksom profesionalne
etike. Etičke eksperimentalne procedure podrazumevaju postupke rada sa
eksperimentalnim životinjama koji imaju za cilj da unaprede i stvore nova
znanja iz oblasti biomedicine i tako doprinesu opštem razvoju medicinske
nauke, a mogle bi da prouzrokuju bol, patnju i trajno oštećenje eksperimentalnih
životinja.327)
Bez obzira na to koje regulative ili koji vodiči se koriste, istraživači imaju
moralnu i etičku obavezu da budu odgovorni za subjekte kliničkih ispitivanja,
i trebalo bi da podnose obaveštenja o povređivanju prava ispitivanih subjekata
višim organizaciono dodeljenim institucijama a sve na osnovu učešća pacijenata
u kliničkom ispitivanju.
Regulative koje su od najvećeg značaja za uređenje sistema donošenja odluka u
oblasti kliničkog ispitivanja leka su:
• Hipokratova zakletva;
• Nirnberški kod;
• Međunarodna konferencija o harmonizaciji (ICH);
• Dobra klinička praksa i direktive EU o kliničkim ispitivanjima.
Hipokratova zakletva
Zakletva „oca medicine“ odnosi se na opštu medicinu ali nije striktno vezana za
klinička ispitivanja. Međutim, u okviru ove zakletve propagiraju se osnovni etički
principi etičke prakse koji predstavljaju temelj za dalja istraživanja. Zakletva se
sastoji od dve osnovne komponente, relevantne za klinička ispitivanja. Prva je
326) Ibid.
327) Pravilnik etičkog komiteta (Medicinski fakultet Univerziteta u Nišu), <http://
www.medfak.ni.ac.rs/asn/Pravilnik%20o%20radu%20Etickog%20komiteta.
pdf>, datum: 5. septembar 2012.
potreba za dobrobiti u kojoj se navodi kako je potreba lekara ta da se prepisuju
lekovi i tretmani pacijentu u skladu sa mogućnošću i procenom lekara, tako
da se nikada nikome ne naudi. Druga je vezana za dalji razvoj medicine i
obuku budućih lekara. Prema ovom temelju dalje su se kroz istoriju, prema
potrebama i zahtevima, donosili brojni dekreti, regulative i zakoni, a s ciljem da
se poboljšaju performanse izvođenja kliničkih ispitivanja i da budu u skladu sa
svim moralnim i etičkim principima.
Nirnberški kôd
Prvi međunarodno prepoznat i priznat vodič je Nirnberški kôd, nastao
1948, nakon suđenja nekolicini nemačkih kliničara i administratora zbog
izvođenja eksperimenata u okviru koncentracionih logora, na zatvorenicima
kao subjektima, bez njihovog pristanka. Mnogi zatvorenici pretrpeli su užasne
bolove, umrli su ili su trajno onesposobljeni. Nirnberški kôd bazično je
formiran na Helsinškoj deklaraciji a razvijen je od strane Svetske medicinske
asocijacije.328) Nakon nekoliko revizija, sada sadrži 32 paragrafa, koji bliže
određuju etičke principe povezane za izvođenjem medicinskih istraživanja na
ljudskim subjektima.329)
Značajni principi su:330)
• Informisani pristanak mora biti dat subjektima i mora se dobiti njihova
saglasnost;
• Mora postojati prethodno sprovedeno ispitivanje na životinjama;
• Rizik za učešće mora biti obrazložen i opravdan svim navedenim
benefitima koje određeno ispitivanje nosi;
• Istraživanje treba da bude sprovedeno od strane kvalifikovanih
zdravstvenih radnika;
• Fizičko i psihičko povređivanje treba da bude izbegnuto.
Iako Deklaracija nije zvanično uključena u međunarodno pravo, svi klinički
protokoli trebalo bi da sadrže informaciju o tome da su prilikom pisanja protokola
studije vodile računa i pisali ga u skladu sa ovom regulativom. Princip ima uticaja
na legislative i regulative širom sveta. Primer za to jeste što Nirnberški kôd i
Helsinška deklaracija predstavljaju bazu za kôd Federalnih regulativa, donet
od strane Odeljenja za zdravstvene i ljudske servise iz Sjedinjenih Američkih
Država i da je to osnova za federalno investirana istraživanja u toj zemlji.331)
328) Military Legal resources. Preuzeto sa:<http://www.loc.gov/rr/frd/Military_Law/
Nuremberg_trials.html> datum 03.09.2012
329) Shayne Cox Gad, PhD, DABT, ATS, Clinical Trials Handbook (John Wiley &
Sons, Inc., 2009), 34.
330) Ibid.
331) Ibid.

344 SRBIJA DANAS
Sanitarno-ekološki okvir i zaštita životne sredine
Tokom samita u Riju, i Kjoto protokola o klimatskim sporazumima, veliki deo
svetskih lidera upozoravao je da vreme za opstanak civilizacije ističe. Opšti
privredni rast, urbanizacija, neracionalno korišćenje resursa, i povećanje
populacije na planeti uticali su da se stanje proceni kao nezadovoljavajuće.332)
Najvažniji ekološki problemi su: hemikalije, jonizujuće zračenje, buka, biološki
agensi, zagađenje vode, aerozagađenje, ispravnost hrane, otpadne materije,
naselja i stanovanje, radna sredina. Na ovim segmentima treba najviše raditi
kako bi se predupredile ekološke katastrofe i obezbedilo funkcionisanje
stanovništva u skladu sa prirodom. U cilju obezbeđivanja ovih segmenata,
onoliko koliko je to moguće, definisane su različite strategije, zakonski propisi
i regulative, kako na nacionalnom tako i na međunarodnom nivou. Jedna od
najznačajnijih jeste i Evropska povelja o sredini i zdravlju, doneta na prvoj
Evropskoj konferenciji o sredini i zdravlju koja je održana u Frankfurtu 1989.
godine. Ova povelja definiše prava pojedinca, principe javne politike, strateške
elemente, prioritete, ali i „put napred“ koji je definisan kroz sledeće aktivnosti
svih zemalja Evrope333):
• Preduzimanje svih neophodnih koraka da se što pre zaustave negativni
trendovi;
• Jačanje međusobne saradnje na zajedničkim ekološkim problemima;
• Staranje o sprovođenju povelje i rad na tome da se ona učini
pristupačnom široj javnosti u evropskom regionu.
Ustavom SFRJ iz 1974. godine građanima je garantovano pravo na zaštitu
zdravlja i zdravu životnu sredinu, što je dalje garantovano svim donetim
ustavima. Zakon o zaštiti životne sredine iz 1991. godine uređuje važna načela
u procesu zaštite životne sredine na kojima je zasnovana i moderna ekološka
svest:334)
1) Načelo integralnosti. Državni organi, organi autonomne pokrajine i organi
jedinice lokalne samouprave obezbeđuju integraciju zaštite i unapređivanja
životne sredine u sve sektorske politike, sprovođenjem međusobno usaglašenih
planova i programa i primenom propisa kroz sistem dozvola, tehničkih i drugih
standarda i normativa, finansiranjem, podsticajnim i drugim merama zaštite
životne sredine.
332) Lj. Blagojević. Životna sredina i zdravlje. Fakultet zaštite na radu u Nišu. 2012.
Str 15
333) D. Bataveljić, M. Vojvodić. Sanitarno ekološko zakonodavstvo i nadzor. VZS
Visan. Beograd. 2009, str. 14
334) Zakon o zaštiti životne sredine. http://www..paragraf.rs/propisi/zakon_o_zastiti_
zivotne_sredine.html. Preuzeto: apr. 2017.
2) Načelo prevencije i predostrožnosti. Svaka aktivnost mora biti planirana
i sprovedena tako da: prouzrokuje najmanju moguću promenu u životnoj
sredini; predstavlja najmanji rizik po životnu sredinu i zdravlje ljudi; smanji
opterećenje prostora i potrošnju sirovina i energije u izgradnji, proizvodnji,
distribuciji i upotrebi; uključi mogućnost reciklaže; spreči ili ograniči uticaj na
životnu sredinu na samom izvoru zagađivanja.
Načelo predostrožnosti ostvaruje se procenom uticaja na životnu sredinu i
korišćenjem najboljih raspoloživih i dostupnih tehnologija, tehnika i opreme.
Nepostojanje pune naučne pouzdanosti ne može biti razlog za nepreduzimanje
mera sprečavanja degradacije životne sredine, u slučaju mogućih ili postojećih
značajnih uticaja na životnu sredinu.
3) Načelo očuvanja prirodnih vrednosti. Prirodne vrednosti koriste se pod
uslovima i na način kojima se obezbeđuje očuvanje vrednosti geodiverziteta,
biodiverziteta, zaštićenih prirodnih dobara i predela.
Obnovljivi prirodni resursi koriste se pod uslovima koji obezbeđuju njihovu
trajnu i efikasnu obnovu i stalno unapređivanje kvaliteta.
Neobnovljivi prirodni resursi koriste se pod uslovima koji obezbeđuju njihovo
dugoročno ekonomično i razumno korišćenje, uključujući ograničavanje
korišćenja strateških ili retkih prirodnih resursa i supstituciju drugim
raspoloživim resursima, kompozitnim ili veštačkim materijalima.
4) Načelo održivog razvoja. Održivi razvoj je usklađeni sistem tehničko-
tehnoloških, ekonomskih i društvenih aktivnosti u ukupnom razvoju, u kojem
se na principima ekonomičnosti i razumnosti koriste prirodne i stvorene
vrednosti Republike Srbije, sa ciljem da se sačuva i unapredi kvalitet životne
sredine za sadašnje i buduće generacije.
Održivi razvoj ostvaruje se donošenjem i sprovođenjem odluka kojima se
obezbeđuje usklađenost interesa zaštite životne sredine i interesa ekonomskog
razvoja.
5) Načelo odgovornosti zagađivača i njegovog pravnog sledbenika. Pravno
ili fizičko lice koje svojim nezakonitim ili neispravnim aktivnostima dovodi do
zagađenja životne sredine odgovorno je u skladu sa zakonom.
Zagađivač je odgovoran za zagađivanje životne sredine i u slučaju likvidacije ili
stečaja preduzeća ili drugih pravnih lica, u skladu sa zakonom.
Zagađivač ili njegov pravni sledbenik obavezan je da otkloni uzrok zagađenja i
posledice direktnog ili indirektnog zagađenja životne sredine.
Promene vlasništva preduzeća i drugih pravnih lica ili drugi oblici promene
svojine obavezno uključuju procenu stanja životne sredine i određivanje

346 SRBIJA DANAS
odgovornosti za zagađenje životne sredine, kao i namirenje dugova (tereta)
prethodnog vlasnika za izvršeno zagađivanje i/ili štetu nanetu životnoj sredini.
6) Načelo „zagađivač plaća“. Zagađivač plaća naknadu za zagađivanje
životne sredine kada svojim aktivnostima prouzrokuje ili može prouzrokovati
opterećenje životne sredine, odnosno ako proizvodi, koristi ili stavlja u promet
sirovinu, poluproizvod ili proizvod koji sadrži štetne materije po životnu
sredinu.
Zagađivač, u skladu sa propisima, snosi ukupne troškove mera za sprečavanje
i smanjivanje zagađivanja, koji uključuju troškove rizika po životnu sredinu i
troškove uklanjanja štete nanete životnoj sredini.
7) Načelo „korisnik plaća“. Svako ko koristi prirodne vrednosti dužan je da
plati realnu cenu za njihovo korišćenje i rekultivaciju prostora.
8) Načelo supsidijarne odgovornosti. Državni organi, u okviru svojih
finansijskih mogućnosti, otklanjaju posledice zagađivanja životne sredine i
smanjenja štete u slučajevima kada je zagađivač nepoznat, kao i kada šteta potiče
usled zagađivanja životne sredine iz izvora van teritorije Republike Srbije.
9) Načelo primene podsticajnih mera. Državni organi, odnosno organi
autonomne pokrajine, odnosno organi jedinice lokalne samouprave,
preduzimaju mere očuvanja i održivog upravljanja kapacitetom životne
sredine, posebno smanjenjem korišćenja sirovina i energije i sprečavanjem ili
smanjenjem zagađivanja životne sredine, primenom ekonomskih instrumenata
i drugih mera, izborom najboljih dostupnih tehnika, postrojenja i opreme koja
ne zahteva prekomerne troškove i izborom proizvoda i usluga.
10) Načelo informisanja i učešća javnosti. U ostvarivanju prava na zdravu
životnu sredinu svako ima pravo da bude obavešten o stanju životne sredine i
da učestvuje u postupku donošenja odluka čije bi sprovođenje moglo da utiče
na životnu sredinu.
11) Načelo zaštite prava na zdravu životnu sredinu i pristupa pravosuđu.
Građanin ili grupe građana, njihova udruženja, profesionalne ili druge
organizacije, pravo na zdravu životnu sredinu ostvaruju pred nadležnim
organom, odnosno sudom, u skladu sa zakonom.
Način i primena svih navedenih načela nisu u potpunosti adekvatni, reklo bi se.
Brojni primeri iz savremen prakse to pokazuju. Jedan od razloga može se naći u
smanjenom broju sanitarnih i tržišnih inspektora, koji automatski smanjenjem
kontrole utiču na nesprovođenje brojnih mera kvaliteta.
Zagrevanje planete može se negativno odraziti ne samo na ekonomski razvoj
već i na zdravlje ljudi. Jedan od primera jeste efekat staklene bašte koji se
pokušava rešiti donošenjem seta zakona ali i subvencija u vezi sa podsticajima na
korišćenje alternativnih izvora energije. Međutim, prema navodima stručnjaka,
potrebno je da prođe čitav milenijum, sa takvom upotrebom alternativnih
izvora energije, da bismo na planeti postigli očekivani efekat.335)
Kada je reč o opasnom otpadu, situacija je takođe prilično neadekvatna. Naime,
brojni zakoni i pravilnici definišu način tretiranja i klasifikacije opasnog otpada.
Sadašnja praksa jeste da nekoliko velikih kompanija izvozi otpad u insineratore
u Temišvaru i Beču. Osim toga, mogu se navesti i drugi problemi ali je važno
znati cilj, a onda i obezbediti adekvatna sredstva za njegovo sprovođenje.
Svetski trendovi i tehnologije ubrzano napreduju dok se u Republici Srbiji
otpad tretira na zastareli način. Upotreba „plazma baklje“ jedan je od primera
korišćenja savremene tehnologije koji u potpunosti uništava otpadnu materiju i pretvara
je u iskoristive derivate (lava, staklaste strukture, zatim metali, i generisani HCI+S koji se
koristi u gasnim turbinama i dobija se destilovana voda).
Slika 32: Plazma baklja za uništenje otpada336)
335) Lj. Blagojević, Životna sredina i zdravlje (Niš: Fakultet zaštite na radu, 2012).
336) S. Tošović, Upravljanje otpadom, prezentacija (Visoka Medicinska škola
strukovnih studija, 2012).
348 SRBIJA DANAS
Dalje, u donjoj tabeli prikazana je aproksimacija zagađenja za grad do milion
stanovnika, kako bismo stekli bolji uvid u enormnu potrošnju resursa i
neophodnost adekvatne zaštite životne sredine.
Voda Otpadne vode

650.000 t/dan 500.000 t/dan
Hrana Čvrs otpad
2.000 t/dan 2.000 t/dan
Gorivo Zagađivači vazduha
Ugalj Čes ce
4.000 t/dan 150 t/dan
Na a SO2
2.800 t/dan 150 t/dan
Prirodni gas NOx
2.700 t/dan 100 t/dan
Auto-gorivo CH
1.000 t/dan 100 t/dan
Tabela 42: Aproksimacija zagađenja za grad od milion žitelja
Zakon o upravljanju otpadom definiše:337)

1) Načelo izbora najoptimalnije opcije za životnu sredinu.
Izbor najoptimalnije opcije za životnu sredinu je sistematski i konsultativni
proces donošenja odluka, koji obuhvata zaštitu i očuvanje životne sredine.
Primena izbora najoptimalnije opcije za životnu sredinu ustanovljava, za
date ciljeve i okolnosti, opciju ili kombinaciju opcija koja daje najveću dobit
ili najmanju štetu za životnu sredinu u celini, uz prihvatljive troškove i
profitabilnost, kako dugoročno, tako i kratkoročno.
2) Načelo blizine i regionalnog pristupa upravljanju otpadom.
Otpad se tretira ili odlaže što je moguće bliže mestu njegovog nastajanja, odnosno
u regionu u kojem je proizveden, da bi se u toku transporta otpada izbegle
neželjene posledice na životnu sredinu. Izbor lokacije postrojenja za tretman ili
odlaganje otpada vrši se u zavisnosti od lokalnih uslova i okolnosti, vrste otpada,
njegove zapremine, načina transporta i odlaganja, ekonomske opravdanosti,
kao i od mogućeg uticaja na životnu sredinu. Regionalno upravljanje otpadom
obezbeđuje se razvojem i primenom regionalnih strateških planova zasnovanih
na evropskom zakonodavstvu i nacionalnoj politici.
337) Zakon o upravljanju otpadom (Službeni glasnik RS, br. 36/09 i 88/10).
3) Načelo hijerarhije upravljanja otpadom.
Hijerarhija upravljanja otpadom predstavlja redosled prioriteta u praksi
upravljanja otpadom:
• Prevencija stvaranja otpada i redukcija, odnosno smanjenje korišćenja
resursa i smanjenje količina i/ili opasnih karakteristika nastalog otpada;
• Ponovna upotreba, odnosno ponovno korišćenje proizvoda za istu ili
drugu namenu;
• Reciklaža, odnosno tretman otpada radi dobijanja sirovine za
proizvodnju istog ili drugog proizvoda;
• Iskorišćenje, odnosno korišćenje vrednosti otpada (kompostiranje,
spaljivanje uz iskorišćenje energije i dr.);
• Odlaganje otpada deponovanjem ili spaljivanje bez iskorišćenja
energije, ako ne postoji drugo odgovarajuće rešenje.
4) Načelo odgovornosti.
Proizvođači, uvoznici, distributeri i prodavci proizvoda koji utiču na porast
količine otpada odgovorni su za otpad koji nastaje usled njihovih aktivnosti.
Proizvođač snosi najveću odgovornost jer utiče na sastav i osobine proizvoda
i njegove ambalaže. Proizvođač je obavezan da brine o smanjenju nastajanja
otpada, razvoju proizvoda koji su reciklabilni, razvoju tržišta za ponovno
korišćenje i reciklažu svojih proizvoda.
5) Načelo „zagađivač plaća“.
Zagađivač mora da snosi pune troškove posledica svojih aktivnosti. Troškovi
nastajanja, tretmana i odlaganja otpada moraju se uključiti u cenu proizvoda.
Produkcija opasnog otpada povećava se iz godine u godinu, i raste paralelno
sa brojem tehnoloških procesa i brojem supstanci koje su našle primenu u
tim procesima. Takođe, postoje i nekontrolisani postupci stvaranja opasnog
otpada. Negativne posledice nekontrolisanog odlaganja ili nepravilnog
tretiranja opasnog otpada, po životnu sredinu i zdravlje stanovništva mogu
biti katastrofalne, što nameće potrebu ozbiljnog razmatranja i organizovanja
rešenja ovog problema. Mogućnosti ima mnogo, samo ih treba primeniti na
tehnički ispravan i ekonomski isplativ način.338)
U Republici Srbiji, skladištenje opasnog otpada regulisano je na osnovu više
zvaničnih državnih dokumenata, pravilnika i zakona, koji su korišćeni u ovom
radu i među kojima treba posebno navesti sledeće:
338) M. Sovrlić, M. Milosavljević, Opasan otpad, karakteristike, zakonski i tehnički

okvir, Internaitonal conference Ecological Safety in post modern environment
(Banja Luka, 2009).
350 SRBIJA DANAS
• Pravilnik o načinu određivanja i održavanja zona sanitarne zaštite
izvorišta vodosnabdevanja (Sl. glasnik RS, br. 92/2008);
• Pravilnik o listi POPs materija, načinu i postupku za upravljanje POPs
otpadom i graničnim vrednostima koncentracija POPs materija koje
se odnose na odlaganje otpada koji sadrži ili je kontaminiran POPs
materijama (Sl. glasnik RS, br. 65/2011);
• Uputstvo za određivanje oznaka postupaka ponovnog iskorišćenja i
deponovanja otpada;
• Pravilnik o načinu određivanja i održavanja zona sanitarne zaštite
izvorišta vodosnabdevanja (Sl. glasnik RS, br. 92/2008);
• Uredba o odlaganju otpada na deponije (Sl. glasnik RS, br. 92/2010).
Na osnovu Uredbe o odlaganju otpada na deponije podzemno skladište jeste
mesto podzemnog odlaganja otpada u dubokom geološkom praznom prostoru,
prirodnog (tektonska udubljenja u magmatskim stenama i sl.) ili veštačkog
porekla. U podzemnom skladištu zabranjeno je odlaganje vrsta otpada čijim
odlaganjem može doći do fizičkih, hemijskih ili bioloških promena koje bi
ugrozile podzemno skladište ili predstavljale opasnost za zagađenje životne
sredine i zdravlje ljudi. Neophodno je uraditi sigurnosnu procenu pre nego što
bi se opasni otpad odložio u podzemna skladišta. Prema pravilniku o načinu
određivanja i održavanja zona sanitarne zaštite izvorišta vodosnabdevanja,
sigurnosna procena jeste dokument koji sadrži prethodnu procenu rizika za
svaku lokaciju podzemnog skladišta otpada u cilju utvrđivanja uticaja odloženog
otpada na životnu sredinu. Na osnovu gore pomenute uredbe, opasan, neopasan
i inertan otpad može se odlagati i u podzemna skladišta, prema uslovima i
specifičnim uslovima i posebnim propisima nadležnih organa i institucija koji
su predviđeni ovom uredbom. Ono što je neophodno da sadrži jedno podzemno
skladište opasnog otpada svakako jeste geološka barijera koja prema uredbi o
odlaganju otpada na deponije predstavlja nepropusnu barijeru prirodnog ili
veštačkog porekla odnosno takvu nepropusnu sredinu, određena geološkim i
hidrogeološkim karakteristikama koja obezbeđuje zaštitu podzemnih voda i
geološke sredine.
Procedure i načini sprovođenja sanitacije u prehrambenoj industriji opisani su
u mnogim dokumentima agencije Ujedinjenih nacija za ishranu i poljoprivredu
(Food and Agriculture Organization, FAO), Svetske zdravstvene organizacije
(World Health Organization, WHO), Savezna uprava za hranu i lekove SAD
(Food and Drug Administration, FDA) i Evropske unije (European Union,
EU), te u brojnoj stručnoj literaturi. Navedeni opisi su uopšteni i moraju se
prilagoditi svakoj konkretnoj tehnologiji i svakom konkretnom proizvodu
(Grujić i Radovanović, 2007).

Programi sanitacije, dobra proizvodna praksa, i ostali uslovi okruženja i radnog
procesa smatraju se neophodnim preduslovima za proizvodnju zdravstveno
bezbedne hrane. Ovi programi predstavljaju preduslov i osnovu za HACCP i
bitna su komponenta u sistemu obezbeđivanja zdravstvene bezbednosti hrane
svake kompanije. Kreiranje i razvoj celokupnog ovog sistema u objektima
prehrambene industrije započinje uspostavljanjem osnovnih sanitarnih
procedura.
Primena sanitarnih mera se odnosi na higijenske postupke koji su smišljeni
kako bi se održala čista i zdrava sredina za potrebe proizvodnje, obrade,
pripreme, i skladištenja hrane. Međutim, pod sanitarnim merama se ne smatra
samo čistoća. Ako se sprovedu kako treba, one poboljšavaju estetski kvalitet
i higijenske uslove komercijalnih radnji, javnih zdanja i privatnih domova.
Takođe, sanitarne merama mogu poboljšati odlaganje otpada, što dovodi
do smanjenja zagađenja i poboljšane ekološke ravnoteže. Prema tome, kada
se efikasno primene, sanitarne mere vezane za hranu, kao i opšte sanitarne
procedure, imaju koristan efekat na naše okruženje.
Sanitarne mere se odnose na kontrolu bioloških, hemijskih i fizičkih rizika
koji se javljaju u okruženju namirnica. Oni koji sprovode ove mere moraju biti
upoznati sa svim rizicima i moraju temeljno razumeti osnove mikrobiologije
hrane i organizama koji mogu da utiču na ljudsko zdravlje. Identifikacijom,
procenom i kontrolisanjem rizika i uz efikasnu primenu sanitarnih procedura,
mogu se obezbediti ispravne i zdrave namirnice (Marriott & Gravani, 2006).
Ako posmatramo pravilnik koji se odnosi na transport opasnih materija
(potencijalno opasnih, ili biološkog i infektivnog otpada, npr.), trebalo bi pratiti
sledeća uputstva:
• Infektivni otpad se mora transportovati u skladu sa zahtevima
definisanim ADR uredbama;
• Materijal, koji je predstavljen tokom ovog predavanja, svrstava se u
klasu koja je označena brojem UN 3291;
• U pakovanjima koja zadovoljavaju standarde UN može se prevoziti do
333 kg ovog materijala pre nego što se počne sa primenom svih ovih
uredbi.
Međutim, ukoliko se napravi eksperiment i na terenu ispita koliko laboratorija
transportuje krvne uzorke pacijenata u neadekvatnim uslovima (neobeležena
vozila, neadekvatno pakovanje, nepridržavanje sigurnosnih mera i dr.) onda se
može zaključiti da se takvi pravilnici zapravo ne primenjuju masovno i da za to
ne postoji adekvatno sankcionisanje, kao što ne postoji ni adekvatna kontrola
(policijska ili sanitarna inspekcija).
Prema Članu 2 Zakona o sanitarnom nadzoru (Sl. glasnik RS, br. 125/2004),
sanitarni nadzor je inspekcijski nadzor nad primenom zakona, drugih propisa
352 SRBIJA DANAS
i opštih akata i nad sprovođenjem propisanih mera, u oblastima koje podležu
sanitarnom nadzoru, uključujući i kontrolu ispunjenosti propisanih sanitarno-
tehničkih i higijenskih uslova koje moraju da ispune objekti, prostorije,
postrojenja, uređaji, nameštaj, oprema i pribor, namenska prevozna sredstva
i lica koja podležu sanitarnom nadzoru, sa ciljem zaštite zdravlja stanovništva.
Sanitarni nadzor iz stava 1. ovog Člana je i zdravstveni nadzor nad životnim
namirnicama i predmetima opšte upotrebe u proizvodnji i prometu, u
skladu sa zakonom. Sanitarni nadzor je i zdravstveni nadzor na granici i
drugim mestima u kojima se vrši carinjenje nad životnim namirnicama
i predmetima opšte upotrebe koji se uvoze, kao i sanitarni nadzor na
granici nad putnicima, njihovim stvarima i saobraćajnim sredstvima u
međunarodnom saobraćaju, u skladu sa posebnim zakonima, potvrđenim
međunarodnim ugovorima i međunarodnim sanitarnim konvencijama.
Zakon o sanitarnom nadzoru, objavljen u Sl. glasniku RS (br. 125/04 od 15.
novembra 2004) uređuje poslove sanitarnog nadzora, način i postupak vršenja
sanitarnog nadzora, određuje oblasti i objekte koji koji podležu sanitarnom
nadzoru i sanitarne uslove koje ti objekti moraju ispunjavati, kao i ovlašćenja,
prava i dužnosti sanitarnih inspektora u postupku sanitarnog nadzora.
Istraživanja i razvoj u medicini – potencijal za unapređenje

zdravstvenog sistema – Klinička ispitivanja339)
Globalne farmaceutske kompanije i ugovorne istraživačke organizacije povezane
su kao nikada ranije, a jedan od razloga za takvo strukturno umrežavanje jeste i
činjenica da je farmaceutska i biotehnološka industrija na prvom mestu u svetu
po broju patenata nastalih kroz različite oblike istraživačke delatnosti.340)
Jedan od najvažnijih razvojnih kapaciteta odnosi se upravo na fazni razvoj
novog leka i medicinskog sredstva kroz proces kliničkih ispitivanja.
Prema Pravilniku Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije, kliničko
ispitivanje leka je: „ispitivanje koje se vrši na ljudima sa ciljem utvrđivanja ili
potvrđivanja kliničkih, farmakoloških, farmakodinamičkih dejstava jednog ili
više ispitivanih lekova, identifikovanja svake neželjene reakcije na jedan ili više
ispitivanih lekova, sa ciljem ispitivanja resorpcije, distribucije, metabolizma
339) Celokupan segment istraživanja u ovoj knjizi koji se tiče kliničkih studija
komplementaran je sa specijalističkim radom na VMS „Visan“, završnim radom
na VMS „Milutin Milanković“, master i radom na Fakultetu organizacionih
nauka Univerziteta u Beogradu i Middlsex University, London, a zatim i temom
doktorske disertacije autora ali i ranije objavljenim radovima iz ove oblasti
(Symorg, Pravni život i dr.).
340) M. Stamenovic, A. Dobraca, “Benefits of outsourcing strategy and IT technology
in clinical trials” (Manuscript Number: AIM-2017-08-094). Acta Informatica
Medica, avgust 2017.
i izlučivanja jednog ili više lekova, kao i utvrđivanja bezbednosti, odnosno
efikasnosti leka“.341)
Slika 33: Klinička ispitivanja

Prvi zapisi o kliničkim studijama datiraju iz Biblije, u kojoj se opisuju dve
grupe dece, od kojih je jedna jela vino i meso, a druga vodu i hleb, da bi se
zaključilo da su oni koji su jeli hleb i vodu bili boljeg zdravlja342). Evolucija
modernih kliničkih ispitivanja počinje od 18. veka. Lind, u svojoj klasičnoj
studiji Salsbury, radio je na evaluaciji šest tretmana vezanih za skorbut, na 12
pacijenata. Jedan od dvojice kojima su date pomorandže i limun oporavio se
brzo i bio je spreman da stupi na profesionalnu dužnost u periodu od šest dana.
Drugi se još brže oporavio i na osnovu tih rezultata mu je omogućeno da se bavi
poslom medicinskog radnika, u nadzoru preostalih deset pacijenata. Osim ove
studije, koja je bila klinički kontrolisana, bilo je i drugih sličnih primera koji su
nagoveštavali dalji razvoj medicinske nauke i procese istraživanja kroz kliničke
studije, u periodu 18. i 19. veka.
341) Op. cit. Pravilnik o sadržaju zahteva, odnosno dokumentacije za odobrenje
kliničkog ispitivanja leka i medicinskog sredstva, kao i način sprovođenja
kliničkog ispitivanja leka i medicinskog sredstva (Sl. glasnik RS, br. 64/2011, оd 31.
avgusta 2011, Član 2). <http://www.alims.gov.rs/donjnload/regulativa/Pravilnici/
Pravilnik%20o%20klinickom%20ispitvanju/pravilnik%20klinicka_2011.pdf>
Datum: 10. avgust 2012.
342) M. Rabrenović, S. Stošić, M. Stamenović, „Značaj strategijskog upravljanja za
klinička ispitivanja“, u: Pravni život, ISSN 0350-0500, Br. 9, Beograd, 2016.
354 SRBIJA DANAS
Koncept randomizacije, kao fenomena koji je od velikog značaja za dalji razvoj
kliničkih ispitivanja, uveo je Fišer i prvi put ga je koristio u agrikulturnoj oblasti
istraživanja 1926. godine. Daljim razvojem i inovacijama metodologije kliničkih
ispitivanja, došlo se do 1931. godine i prve upotrebe nasumično odabranih
pacijenata u okviru ispitivačkih grupa studije od strane Ambersona i njegovih
saradnika. Princip slepog kliničkog ispitivanja takođe je nastao zahvaljujući
Ambersonu i njegovim saradnicima. U tom slučaju, učesnici nisu bili svesni da
li su dobili intravenozne injekcije „sanokrizina“ ili destilovanu vodu. Taj sistem
je počeo da koristi placebo kao metodu donošenja odgovarajućih zaključaka u
sklopu uticaja testirane supstance na pacijente.343)
U literaturi se kao momenat rođenja moderne metodologije kliničkih ispitivanja
takođe navodi i publikacija objavljena od strane Medicinskog istraživačkog
saveta Ujedinjenog Kraljevstva, iz 1948. godine. U tom slučaju radi se o
dobro dokumentovanom kliničkom ispitivanju koje je za cilj imalo testiranje
„streptomicina“ u pulmonalnoj emboliji.344)
Slika 34: Transfer tehnologija kao deo procesa sistema kvaliteta

u farmaceutskoj industriji (Millili, 2011)
Od tog perioda na ovamo, mnogo se polagalo na učenje o najboljem načinu za

sticanje kvalitetnih rezultata, što se i primenjivalo u praksi. Treba napomenuti
da se u velikoj meri učilo i na greškama, koje su nekada imale katastrofalne
posledice po pacijente.
Dizajn kliničkih ispitivanja znatno je napredovao. Moderna organizacija
kliničkih ispitivanja može biti bazirana na prospektivnom prikupljanju podataka
koje predstavlja veliku pogodnost za istraživače jer se u tom slučaju podaci
prikupljaju u momentu u kome se pacijent tretira ili dijagnostikuje. Takođe,
uvedeni su sistemi randomizacije koja omogućava pravi izbor odgovarajućeg
pacijenta. Randomizacioni proces predstavlja neku vrstu filtera gde se kroz tzv.
inkluzione i ekskluzione kriterijume veoma jasno mogu uočiti pacijenti koji su
343) L. M. Friedman et al., Fundamentals of Clinical Trials (Springer

Science+Business Media, 2010), 1.
344) David Machin, Simon Day, Sylvan Green, Textbook of clinical trials (John N
Jiley & Sons Ltd, 2nd ed, 2010), 3.
zaista dobri za procenu tokom studije i čije će predispozicije u svakom slučaju
ocrtavati one koje su unapred predviđene dizajnom i protokolom kliničkog
ispitivanja.
Uvedeni su i sistemi dvostruko slepih studija. Osim ove vrste metodologije
ispitivanja, postoje otvorene i slepe studije koje omogućavaju da dobijeni
rezultati budu zasnovani na pravom tretmanu i gde se koristi placebo – kao
efekat koji onemogućava psihosomatski uticaj na pacijenta, van onog koji je
predviđen testiranom supstancom. U dvostruko slepim studijama, kao standard
za izvođenje kliničkih ispitivanja leka, niko osim sponzora kliničkog ispitivanja
nema informaciju o tome koja supstanca je testirani lek a koja je placebo.345)
Organizacija kliničkih ispitivanja zasnovana je na fazama. Rane faze studija
mogu biti kontrolisane ili nekontrolisane. Uglavnom se radi o fazama I i II
kliničkih ispitivanja leka. Dizajn studije sadrži kontrolnu grupu u odnosu na
koju se intervencijska grupa (grupa u kojoj je ispitivana supstanca) poredi
po rezultatima. Na baznoj liniji, odnosno na početku kliničkog ispitivanja,
kontrolna grupa mora biti dovoljno slična u relevantnim aspektima u odnosu
na intervencijsku grupu u cilju da se razlike u rezultatu mogu logično pripisati
određenoj akciji u okviru intervencije. Uobičajeno je da se intervencijska grupa
poredi ili koristi zajedno sa standardnom terapijom koju dobijaju pacijenti za
specifičnu terapeutsku indikaciju.
Slika 35: Korelacija između faza razvoja i tipa studije346)

Na prethodnoj slici prikazano je kako se faze kliničkih ispitivanja mogu
preplitati, u zavisnosti od tipa studije, odnosno kako je za neka klinička
Sons, Inc., 2009), 29.
346) Ibid., 45.

356 SRBIJA DANAS
ispitivanja potrebno izvršiti drugačiju organizaciju faza. U donjem delu grafika
nalazi se vremenska komponenta i faza razvoja studije (I do IV) dok se sa
desne strane nalaze faze ispitanosti određenog medicinskog proizvoda. Kako
vreme odmiče i faze kliničkog ispitivanja idu ka višim, vrši se stalni napredak
prema dokazivanju kvaliteta i sigurnosti leka. U svakoj od faza farmakologije,
istraživačkog dela, potvrde istraživačkog uspeha, pa sve do samog korišćenja
leka, mora biti definisana faza studije. Sistemi donošenja odluka su uključeni
u svaku od faza studije kako na njihovom početku – da bi se dobile dozvole za
izvođenje kliničkog ispitivanja, tako i tokom izmena i dopuna i prijavljivanja
neželjenih efekata. Stoga sistemi donošenja odluka moraju biti jasno definisani,
kako bi istraživači i sponzori u tom segmentu dobili na vremenu, dok kvalitet
istraživanja ne sme da trpi promene jer mora slediti najviše standarde.
Slika 36: Primer horizontalnog transfera tehnologija u kliničkim studijama

(pripremio autor)
Osim navedenog oblika transfera tehnologija, važno je napomenuti da veliki

broj najnovijih softvera različite namene (za prikupljanje podataka, za analizu
podataka i dr.) biva korišćen u sklopu kliničkih ispitivanja. Osim toga, brojni su
novi dijagnostički softveri na kojima će istraživači širom sveta imati priliku da
rade tokom izvođenja kliničke studije.347)
347) M. Stamenovic, A. Dobraca, “Benefits of outsourcing strategy and IT technology

in clinical trials” (Manuscript Number: AIM-2017-08-094). Acta Informatica
Medica, avgust 2017.
Međunarodna konferencija o Harmonizaciji (ICH)
ICH predstavlja vodič napravljen 1996. godine, kako bi se uradila harmonizacija
potreba za registrovanje lekova u Evropi, Japanu i Sjedinjenim Američkim
Državama.348) Ovaj vodič je međunarodno priznat. On omogućava veću
sigurnost pacijenata, zatim univerzalnost dokaza o kliničkim ispitivanjima
iz jedne zemlje u drugu, smanjivanje dupliranih evaluacija istog tretmana.
Generalni principi ICH-a prošireni su na Helsinšku deklaraciju i na taj način
omogućuju više detalja o dizajnu, sprovođenju i statističkim analizama kliničkih
ispitivanja.
ICH je podeljen u četiri osnovne kategorije:349)

1. Kvalitet. Omogućava detalje o hemijskom i farmaceutskom kvalitetu leka,
kao što je stabilnost, validacija o nečistoći sa testovima, i vodiče za Dobru
proizvođačku praksu.
2. Sigurnost. Omogućava detalje o sigurnosti medicinskih proizvoda,
uključujući toksikologiju, genotoksičnost i toksičnost i potencijalni uticaj
na pojave karcinoma. Ova sigurnost se odnosi i na in vivo kao i na in vitro
studije.
3. Efikasnost. Najveći deo i onaj koji je najviše primenljiv na većinu kliničkih
ispitivanja. U sebi sadrži 13 bazičnih principa Dobre kliničke prakse,
uključujući dizajn, sprovođenje, analizu i prijavu neželjenih reakcija.
4. Multidisciplinarnost. Ovaj deo pokriva problematiku koja se ne uklapa
u prethodne tri kategorije, uključujući standardizovano medicinsko
obeležavanje za neželjene reakcije i njihovo prijavljivanje, kao i vreme
pre kliničke studije, a u vezi sa kliničkim razvojem potrebnim u okviru
procesa registracije leka.
Primer dizajna kliničkog ispitivanja koji je podržan od strane ICH-a i
Dobre kliničke prakse a koji sadrži proces randomizacije i predstavlja
preporuku predstavljen je na narednoj slici.
Na slici su prikazani modeli randomizacionog procesa u okviru
paralelnih, izukrštanih i razdvojenih modela. U slučaju uključenja 500
subjekata u kliničko ispitivanje, neophodno je da u sva tri modela po
250 subjekata dobije tretman novim medicinskim proizvodom, dok bi
druga polovina od 250 pacijenata dobila placebo, najčešće u kombinaciji
sa konkomitantnom terapijom.
348) ICH.< www.ich.org> datum 4. septembar 2012.

Sons, Inc., 2009), 27.
358 SRBIJA DANAS
Slika 37: Ilustracija faze III dizajna, korišćenjem neuparenih ili uparenih podataka.
Strelice na slici ukazuju na to gde se koristi proces randomizacije.350)
2009), 59.
Dobra klinička praksa i Direktive EU o kliničkim ispitivanjima
Druge regulative, u zemljama koje nisu deo Evropske unije, kao one koje važe u
Sjedinjenim Američkim Državama, imaju mnogo toga zajedničkog, tako da je
deo opisan u ovom radu apsolutno primenljiv i na sve ostale države.
Dobra klinička praksa (GCP) predstavlja detaljan set preporuka, s ciljem da
se standardizuje izvođenje kliničkih ispitivanja leka. U okviru preporuka,
definisane su uloge i odgovornosti, pravilnici i vodiči za izvođenje studije.
Bazični principi vodiča za klinička ispitivanja ICH–GCP-a su sledeći:351)
1. Klinička ispitivanja trebalo bi da budu sprovedena u skladu sa etičkim
principima Helsinške deklaracije i da budu u skladu sa Dobrom kliničkom
praksom i odgovarajućim lokalnim zakonima.
2. Kliničko ispitivanje trebalo bi da bude sprovedeno samo u slučaju kada su
potencijalni rizik i nelagodnosti manje od očekivanih benefita za subjekat
kliničkih ispitivanja i društvo.
3. Prava, sigurnost i dobrobit subjekta kliničkog ispitivanja su najvažnije za
razmatranje i trebalo bi da nadvladaju interese nauke i društva.
4. Neklinička i klinička informacija o novim intervencijama, posebno u slučaju
istraživanog medicinskog proizvoda, trebalo bi da budu korišćene kako bi
se opravdalo određeno kliničko ispitivanje.
5. Kliničko ispitivanje trebalo bi da bude naučno organizovano i opisano u
jasnim i dovoljno detaljnim protokolima kliničkih ispitivanja.
6. Predloženo kliničko ispitivanje mora imati odobrenje od strane nezavisnih
etičkih komiteta. Istraživači bi trebalo da prate protokol u toku sprovođenja
kliničkog ispitivanja.
7. Subjekt kliničkog ispitivanja trebalo bi da bude odgovornost kvalifikovanog
kliničara ili zubara, koji će donositi odluke vezane za medicinsku negu.
8. Svi istraživači koji učestvuju u sprovođenju kliničkog ispitivanja trebalo
bi da budu kvalifikovani, trenirani i da imaju iskustvo u obavezama koje
preduzimaju tokom sprovođenja kliničkog ispitivanja leka.
9. Svi ljudski subjekti trebalo bi da daju informisani pristanak pre svog učešća
u kliničkom ispitivanju leka, koji predstavlja princip podržan od strane
ICH-a i standarda Dobre kliničke prakse, a u cilju zaštite pacijentovih
prava. Institucija informisanog pristanka predstavlja odobrenje subjekta
ispitivanja i njegovu saglasnost sa protokolom kliničkog ispitivanja.
Sons, 2009), 35.
360 SRBIJA DANAS
10. Informacije o kliničkom ispitivanju leka trebalo bi da budu sačuvane,
rukovođene i arhivirane na takav način da omogućavaju tačno izveštavanje,
interpretaciju i verifikaciju dokumentacije.
11. Podaci o kliničkom ispitivanju leka trebalo bi da budu poverljivi i zaštićeni,
posebno kada je reč o identifikaciji određenog subjekta. Regulative koje se
tiču privatnosti i protekcije ličnih podataka trebalo bi slediti.
12. Istraživački medicinski proizvod trebalo bi da bude proizveden, sproveden
i sačuvan u skladu sa Dobrom proizvođačkom praksom.
13. Sistemi za osiguranje kvaliteta sprovođenja kliničkih ispitivanja leka trebalo
bi da budu organizovani.
Direktive pomažu da se standardizuje sprovođenje kliničkih ispitivanja u celoj
Evropskoj uniji i u Evropskoj ekonomskoj zajednici, uključujući Norvešku,
Island i Lihtenštajn. Direktive predstavljaju deo Evropskog zakona, i pokrivaju
sve aspekte kliničkih ispitivanja koji uključuju jedan ili više medicinskih
proizvoda i faze I–IV kliničkih ispitivanja, ali ne i opservacione odnosno
neintervencijske studije ili istraživačke studije na medicinskim sredstvima,
hirurške tehnike ili promene u ponašanju ili stilu života. Iako su ustanovljene
definicije o sprovođenju kliničkih ispitivanja, EU Direktive koriste sledeću
terminologiju: „Kliničko ispitivanje je istraživanje na ljudskim subjektima
koje je namenjeno otkrivanju ili verifikovanju kliničkih, farmakoloških i
drugih farmakodinamičkih efekata jednog ili više medicinskih proizvoda,
identifikovanju neželjenih reakcija ili studijske apsorpcije, distribucije,
metabolizma sa ciljem da se zabeleže sigurnost ili efikasnost ovih proizvoda.
Ova definicija uključuje i farmakokinetičke proizvode.“352)
Svaka zemlja u EU implementirala je Direktive u svoj legislativni sistem. Ovo
predstavlja dodatak drugim zakonima koji su već pravosnažni, kao oni koji su
povezani sa kliničkim ispitivanjima medicinskih proizvoda, upotrebe ljudskog
tkiva za istraživanje i protekcije podataka o subjektu kliničkih ispitivanja leka.
Jedna od ključnih konsekvenci je ta da klinička ispitivanja moraju imati
imenovanog sponzora. Postoje 24 pravna člana raznih zakona, koja se moraju
poštovati od strane sponzora kliničkog ispitivanja leka, kao i od strane zemalja
Evropske unije.
Zaštita i sigurnost, kao i dobrobit subjekata kliničkih ispitivanja leka, sa posebnim
naglaskom na decu i kategoriju ranjivih pacijenata kao što su pacijenti sa
određenim disabilitetom i predstavljaju deo pokriven EU Direktivom o kliničkim
ispitivanjima i sažeto su prikazane kroz sledeće tačke:
• Omogućavaju procedure za dobijanje odobrenje od strane sistema
odlučivanja pre početka kliničkog ispitivanja leka;
352) Ibid.
• Omogućavaju procedure za nezavisne etičke komitete za pregled i
odobrenje studijskog protokola za bilo koju dokumentaciju vezanu za
subjekte studije pre početka studije;
• Omogućavaju procedure vezane za prijavljivanje neželjenih efekata;
• Rade specifikaciju standarda za proizvodnju, uvoz i obeležavanje
istraživačkog medicinskog proizvoda.
Osnovna polazna tačka za predlog implementacije inovativnog modela
sistema odlučivanja u oblasti kliničkog ispitivanja leka u Republici Srbiji jeste
njegova zakonska izvodljivost, jer se kroz Direktivu 2001/20/EC ovakav sistem
omogućava za dalju primenu, ukoliko za to postoji potreba. Parlament i Savet
Evrope sačinili su aproksimaciju zakona i administrativnih rešenja zemalja
članica, u vezi sa implementacijom dobre kliničke prakse u sprovođenju
kliničkih ispitivanja leka na ljudima. Direktiva 2001/20/EC je doprinela jačanju
internog tržišta lekova sa jedne strane, kao i poboljšanju kontrole uticaja
kliničkih ispitivanja na javno zdravlje, s druge strane.353)
Informacije za pacijenta i informisana saglasnost kao standard

U oblasti menadžmenta u zdravstvu, posebno u polju kliničkih ispitivanja
leka, postoji rastuća potreba za novim tehnologijama, kao što su medicinska
sredstva i novi lekovi. Klinička ispitivanja na ljudskim subjektima zahtevaju
neke dodatne mere prilikom sprovođenja kliničkog ispitivanja, kao što su
razne intervencije i dijagnostičke procedure. Takođe, ova dodatna ispitivanja
mogu da podrazumevaju laboratoriju, merenje vitalnih znakova, popunjavanje
upitnika o kvalitetu života. Subjekti u kliničkom ispitivanju daju svoju
pisanu saglasnost kako bi omogućili istraživačima da učestvuju u kliničkim
ispitivanjima. Informacije za pacijenta pružaju sva potrebna obaveštenja u vezi
sa procedurama u okviru studije, koje treba da budu obavljene, i od velike je
važnosti da sve procedure budu objašnjene pacijentu na način na koji će ih on
najbolje razumeti tj. bez previše medicinske terminologije koju koriste lekari i
drugi zaposleni u okviru bolnice kao istraživačkog centra.
Nakon potpisivanja ovog dokumenta, pacijent bi trebalo da je informisan o
svakom koraku u okviru kliničkog ispitivanja, i trebalo bi da prihvati svoju
obavezu da redovno dolazi na zakazane vizite. Pacijent je uvek u mogućnosti
da prekine kliničko ispitivanje, u skladu sa situacijom u kojoj se nalazi i svojom
slobodnom voljom.
Istraživačke institucije i istraživački timovi obavezuju se da rade u skladu sa
međunarodnim i lokalnim regulativama i zakonima.
353) Directive 2001/20/EC http://ec.europa.eu/enterprise/pharmaceuticals/eudralex/
vol10_en.htm
362 SRBIJA DANAS
Jedna od mera, ustanovljena još u okviru Nirnberškog koda, koja je kasnije
postala sastavni i neizostavni deo i ostalih direktiva, konvencija i regulative,
jeste obavezna saglasnost pacijenta u vezi sa njegovim uključenjem u kliničko
ispitivanje.
Obrazac informisanog pristanka regulisan je zakonom o lekovima i medicinskim
sredstvima Republike Srbije i predstavlja jednu od najvažnijih komponenti
očuvanja prava pacijenta.
Regulative u ovoj oblasti su obavezne, kako ne bi dolazilo do krivotvorenja
rezultata kliničkih ispitivanja koja podrazumevaju u najvećoj meri falsifikovanje,
fabrikovanje i plagijarizam. Regulatorna tela su u obavezi da sprovode određene
inspekcije na istraživačkim centrima u kojima se sprovodi kliničko ispitivanje
leka. Značajni principi svakog kliničkog ispitivanja podrazumevaju:354)
• Davanje informisane saglasnosti pacijentu na potpis;
• Primarno istraživanje na životinjama mora da bude sprovedeno;
• Rizik od učestvovanja u kliničkom ispitivanju trebalo bi da bude sa
potencijalnim benefitima;
• Fizičko i mentalno povređivanje trebalo bi da bude izbegnuto.
Etički sistemi donošenja odluka
Da bi se donela odgovarajuća etička odluka potrebno je prepoznati pravo etičko
pitanje. U sklopu donošenja odluka važno je identifikovati da li određeno pitanje
za sobom povlači oštećenje nekog pojedinca ili neke određene grupe.355)
Potrebno je problemu pristupiti sa relevantnim činjenicama, kao što je slučaj sa
gore navedenim etičkim komitetom Kliničkog centra Niš, koji je kroz svoj statut
definisao potrebne relevantne informacije koje treba proveriti pre početka
kliničkog ispitivanja.
Etički odbor razmatra zahtev za sprovođenje kliničkog ispitivanja leka sa
dokumentacijom i donosi odluku najkasnije 60 dana od dana utvrđivanja
potpunosti zahteva.356) Etički odbor je dužan da o svojoj odluci obavesti
sponzora kliničkog ispitivanja ili autorizovanu ugovornu istraživačku
354) A. Hackshaw, Concise Guide to Clinical Trials (John Wiley & Sons, Inc., 2009),
76.
355) Santa Clara University.:<http://njnjnj.scu.edu/ethics/practicing/decision/
framenjork.html> datum: 05. septembar 2012.
356) Pravilnik o sadržaju zahteva, odnosno dokumentacije za odobrenje kliničkog
ispitivanja leka i medicinskog sredstva, kao i način sprovođenja kliničkog
ispitivanja leka i medicinskog sredstva (Sl. glasnik RS, br. 64/2011, оd 31. avgusta
2011, Član 22). <http://www.alims.gov.rs/donjnload/regulativa/Pravilnici/
Pravilnik%20o%20klinickom%20ispitvanju/pravilnik%20klinicka_2011.pdf>
Datum: 10. avgust 2012.
organizaciju kao i Agenciju za lekove i medicinska sredstva Republike Srbije (u
daljem tekstu ALIMS), u roku od 15 dana.
Ako Etički odbor ne donese pozitivnu odluku o sprovođenju kliničkog
ispitivanja leka, ALIMS neće izdati dozvolu za sprovođenje kliničkog ispitivanja
leka.
Takođe, Etički odbor je dužan da o svojoj odluci obavesti sponzora kliničkog
ispitivanja i Agenciju za lekove i medicinska sredstva, u periodu od 15 dana.
Ukoliko je situacija takva da etički odbor ne donese pozitivnu odluku o
sprovođenju kliničkog ispitivanja, Agencija za lekove i medicinska sredstva
Republike Srbije takođe neće izdati dozvolu za izvođenje kliničkog ispitivanja
leka.357)
Koordinaciju rada etičkih komiteta vrši Etički odbor Srbije, u vezi sa kliničkim
ispitivanjima lekova, što je zasnovano na zakonu koji uređuje zdravstvena
zaštita. Etički odbor Srbije prati sprovođenje kliničkih ispitivanja lekova u
zdravstvenim ustanovama na teritoriji Republike Srbije i odlučuje i daje mišljenja
o određenim spornim pitanjima a u vezi sprovođenja kliničkih ispitivanja
lekova ili medicinskih sredstava.358) Agencija za lekove i medicinska sredstva
Republike Srbije dužna je da obaveštava Etički odbor Srbije o izdavanju dozvola
za izvođenje kliničkih ispitivanja. Agencija za lekove i medicinska sredstva
može tražiti mišljenje od strane Etičkog odbora Srbije o podnetom zahtevu za
sprovođenje kliničkog ispitivanja.
Agencija za lekove i medicinska sredstva Republike Srbije

Današnja Agencija za lekove i medicinska sredstva ima dugu istoriju postojanja,
kroz institucije različitih naziva. Prvobitna delatnost i počeci osnovne delatnosti
Zavoda datiraju iz perioda posle Drugog svetskog rata, kada je osnovan Savezni
fond za ispitivanje i kontrolu lekova, seruma, vakcina, kozmetike, sredstava za
dezinfekciju, zubnog materijala, dijetetskih proizvoda, medicinske opreme,
medicinskog pribora, prirodnih i mineralnih voda i drugih materijala koji služe
za medicinske svrhe. Dalje se ovaj zavod transformisao u Republički zavod za
ispitivanje i kontrolu lekova, koji pod imenom Zavod za farmaciju Srbije radi
od 1960. godine.359)
Agencija za lekove i medicinska sredstva Republike Srbije predstavlja instituciju
koja je osnovana pri Ministarstvu zdravlja Republike Srbije, od strane Vlade
357) Ibid.
358) M. Stamenovic, S. Pavlovic, Suggestion of a model of a centralised system
for providing services in the field of clinical trials on drug, XIII International
Symposium Symorg. Faculty of organizational sciences University of Belgrade.
ISBN 978-86-7680-855-5. 2012.
359) ALIMS.<http://njnjnj.alims.gov.rs/cir/o_agenciji/tradicija.php> datum: 3.
septembar 2012.
364 SRBIJA DANAS
Republike Srbije i koja ima veliki broj uloga u kliničkim ispitivanjima lekova
i medicinskih sredstava. Poslovi Agencije za lekove i medicinska sredstva
ogledaju se u izdavanju dozvola za lek, odlukama vezanim za izmene i dopune,
obnove i prenos kao i prestanku važenja dozvole za lek. Agencija za lekove i
medicinska sredstva (u daljem tekstu ALIMS) vrši upis medicinskih sredstava i
odlučuje o izmenama i dopunama vezanim za medicinska sredstva.
Rad ALIMS-a uređen je prema zakonu kojim se uređuju javne agencije i
ALIMS ima status pravnog lica sa svim pravima, obavezama i odgovornostima
utvrđenim zakonom o lekovima i medicinskim sredstvima, a takođe je uređena i
statutom ALIMS-a. Sedište agencije je u Beogradu.360) Organizaciona struktura
ALIMS-a zasniva se na sektorima koji omogućavaju obavljanje srodnih i
međusobno povezanih poslova:361)
• Nacionalna kontrolna laboratorija,
• Nacionalni centar za farmakovigilancu,
• Nacionalni centar za informacije o lekovima i medicinskim sredstvima,
• Centar za humane lekove,
• Centar za podršku,
• Farmaceutski sektor,
• Medicinski sektor,
• Veterinarski sektor,
• Sektor za medicinska sredstva,
• Sektor za stavljanje u promet humanih lekova,
• Sektor za procenu dokumentacije o leku,
• Administrativni sektor,
• Sektor za finansije,
• Grupa za informacionu tehnologiju,
• Fizičko-hemijska laboratorija,
• Biološka laboratorija,
• Odeljenje za upravljanje kvalitetom i podršku.
Osim gore navedenih sektora, u okviru ALIMS-a posluju odeljenja rukovođenja,
upravljanja kvalitetom i kancelarija direktora.
360) Zakon o lekovima i medicinskim sredstvima (Član 5, Službeni glasnik RS, br.
20/2010, od 7. maja 2012).
361) ALIMS. < http://www.alims.gov.rs/cir/o_agenciji/organizacija.php>datum 15.
avgust 2012.
Postmarke nški poslovi
Laboratorijska kontrola kvaliteta
Farmakovigilanca
Informacije
Praćenje potrošnje i prometa
Farmakoekonomija
Farmakoepidemiologija
PRE-marke nški poslovi
Procena dokumenacije za
klinička ispi vanja
Procena dokumentacije o
kvalitetu, bezbednos i efikasnos
i kontroli kvaliteta leka
Kontrola GCP-a
Tabela 43: Poslovi u ALIMS-u362)
Kancelarija direktora, zajedno sa upravnim odborom, predstavlja organe

ALIMS-a. Upravni odbor čine predsednik i četiri člana od kojih je jedan iz reda
zaposlenih u ALIMS-u.363)
ALIMS, uz prethodnu saglasnost ministra nadležnog za poslove zdravlja, ima
mogućnost da traži dodatnu ekspertizu u vezi sa davanjem mišljenja vezanog za
kvalitet, bezbednost i efikasnost leka u postupku za izdavanje dozvole za lek.364)
ALIMS izdaje dozvole za klinička ispitivanja leka i medicinskog sredstva a
takođe odlučuje i o izmenama i dopunama kliničkog ispitivanja, kao i o drugim
pitanjima vezanim za klinička ispitivanja koju su sumirani u sledećem:365)
• Prati izmene i dopune protokola o sprovođenju kliničkog ispitivanja;
• Donosi odluke u vezi sa prijavom kliničkog ispitivanja;
• Vrši kontrolu sprovođenja kliničkog ispitivanja;
• Prati neželjene reakcije na lekove, odnosno bavi se farmakovigilancom;
• Izdaje uverenja za potrebe izvoza lekova i medicinskih sredstava u
skladu sa preporukama Svetske zdravstvene organizacije;
• Odobrava uvoz lekova i medicinskih sredstava;
• Vrši kategorizaciju lekova za klinička ispitivanja;
362) ALIMS.< http://www.alims.gov.rs/cir/o_agenciji/aktivnosti.php> datum: 12.
avgust 2012.
363) Zakon o lekovima i medicinskim sredstvima (član 7, Sl. glasnik RS, br. 20/2010,
od 7. maja 2012).
364) Ibid., Član 8.

366 SRBIJA DANAS
• Odobrava oglašavanje lekova;
• Vrši prikupljanje i obradu podataka o prometu i potrošnji lekova i
medicinskih sredstava;
• Povezuje se sa međunarodnim mrežama i agencijama nadležnim za
lekove i medicinska sredstva i njihovim asocijacijama;
• Daje mišljenje za uvoz i izvoz uzoraka ćelija, odnosno tkiva u procesu
kliničkih ispitivanja lekova;
• Vrši kontrolu kvaliteta lekova i medicinskih sredstava.
ALIMS izdaje zakonom i statutom propisane tarife za pružanje sledećih usluga
u vezi sa kliničkim ispitivanjem leka:366)
1. Izdavanje dozvole za sprovođenje kliničkog ispitivanja leka i
medicinskog sredstva;
2. Izmene i dopune dozvole za sprovođenje kliničkog ispitivanja leka;
3. Donošenje odluke u vezi sa prijavom kliničkih ispitivanja leka koji ima
dozvolu za lek;
4. Usluge farmakovigilance;
5. Izdavanje uverenja za potrebe izvoza lekova i medicinskih sredstava, u
skladu sa preporukama Svetske zdravstvene organizacije;
6. Izdavanje sertifikata o izvršenoj analizi kvaliteta lekova, kao i
medicinskih sredstava – sertifikata analize, davanje mišljenja za uvoz
i izvoz uzoraka ćelija, odnosno tkiva za postupak kliničkog ispitivanja
lekova odnosno tkiva za postupak kliničkog ispitivanja lekova.
U Republici Srbiji, da bi lek dobio dozvolu, on mora biti farmaceutski,
farmakološko-toksikološki i klinički ispitan. Na leku mogu da se vrše navedena
ispitivanja I, pošto je pokazao određene rezultate, može da uđe u proces za
registraciju. U okviru ALIMS-a, lek se ispituje u skladu sa Međunarodnim
konvencijama ICH-a, standardima Dobre kliničke prakse i standardima Dobre
proizvođačke prakse.
U okviru ALIMS-a, zakonom i smernicama Dobre kliničke prakse predviđaju
se uslovi za sprovođenje kliničkog ispitivanja leka i to su:367)
1. Korist leka koji se klinički ispituje veća je od njegovog mogućeg rizika po
život i zdravlje ispitanika;

367) Zakon o lekovima i medicinskim sredstvima (Član 61, Sl. glasnik RS, br.
20/2010, od 7. maja 2012).
2. Etički odbor pravnog lica u kome se sprovodi kliničko ispitivanje donosi
odluku da terapijska korist leka koji se ispituje i njegov značaj za zaštitu
života i zdravlja i ispitanika opravdavaju mogući rizik;
3. Ispitanik, odnosno njegov zakonski zastupnik, u potpunosti je pismeno
informisan, na njemu razumljiv način, o kliničkom ispitivanju i o svom
pravu da u svakom trenutku može da se povuče iz kliničkog ispitivanja;
4. Obezbeđeno pravo ispitanika na fizički i psihički integritet, privatnost, kao i
zaštitu ličnih podataka u postupku kliničkog ispitivanja;
5. Ispitanik, odnosno njegov zakonski zastupnik, pošto je u potpunosti
informisan o prirodi i značaju kliničkih ispitivanja i mogućim rizicima,
na njemu razumljiv način, daje pismeni pristanak za učešće u kliničkom
ispitivanju. Pismeni pristanak mora imati potpis i datum potpisa;
6. Ispitanik koji nije pismen daje usmeni pristanak za učešće u kliničkom
ispitivanju u prisustvu najmanje jednog svedoka;
7. Zabranjeno je sprovođenje kliničkih ispitivanja koja se odnose na gensku
terapiju i koja izazivaju izmene genetske strukture germinativnih linija
ispitanika.
Takođe, ALIMS je regulativom odredio i slučajeve u kojima ne sme da se izvede
kliničko ispitivanje, i to su:368)
1. Zdrava lica do 18 godina;
2. Zdrave trudnice i dojilje;
3. Lica koja su smeštena u ustanove socijalne zaštite;
4. Lica koja su smeštena u zdravstvene ustanove ili ustanove za izvršenje
krivičnih sankcija po odluci sudskih organa;
5. Lica kod kojih se prinudom ili na drugi način delovanja može uticati
na davanje saglasnosti za učestvovanje u kliničkom ispitivanju.
Prema važećem zakonu, sponzor kliničkog ispitivanja leka može biti proizvođač,
pravno ili fizičko lice koje je odgovorno za započinjanje, rukovođenje, kvalitet i
finansiranje kliničkog ispitivanja. Sponzor može da prenese svoja ovlašćenja na
ugovornu istraživačku organizaciju koja ima sedište u Republici Srbiji. Sponzor
podnosi ALIMS-u zahtev za sprovođenje kliničkog ispitivanja leka i nosilac
je dozvole za sprovođenje tog ispitivanja. Prilikom predaje dokumentacije,
sponzor je dužan da plati usluge pregleda i odobravanja dokumentacije za
sprovođenje ili izmene i dopune u okviru kliničkog ispitivanja leka. Tarife su
predviđene statutom ALIMS-a.369)
368 SRBIJA DANAS
U Republici Srbiji je slična situacija u vezi sa potrebom osiguranja subjekta
ispitivanja, jer na osnovu zakona o lekovima i medicinskim sredstvima, sponzor
je u obavezi da osigura lica za slučaj nastale štete po zdravlje tih lica, a koja
je izazvana kliničkim ispitivanjem leka i da u skladu sa navedenim zakonom
odredi iznos neophodnih troškova koji pripadaju licima koja učestvuju u
kliničkim ispitivanjima leka.370)
Reforma zdravstvene zaštite

U procesu reforme zdravstvene zaštite važno je reformisati kako sekundarne tako
i tercijarne sektore zdravstvene zaštite, koja se ogleda u rekonstrukciji zgrada i
prostora, opremanju modernom opremom, novim standardima obezbeđenja
kadrova i standardima izvršenja (performansi), obezbeđivanju daljeg razvoja
bolničkih informacionih sistema i povezivanju sa PZZ-om. Takođe, važno je
obezbediti edukaciju zdravstvenih radnika – menadžment, BIS, finansiranje,
strateški menadžment, menadžment kvalitetom, i dr.
Slika 38: Klinički centar Srbije u lošem stanju

U umiranju stanovnika Srbije dominira prevremeni ili preventabilni mortalitet,
što ukazuje na još uvek mali učinak sistema u prevenciji faktora rizika (pušenje,
nepravilna ishrana, slaba fizička aktivnost i stres).371) U strukturi umiranja 2010,
na prvom mestu bile su kardiovaskularne bolesti (55,8%), potom maligne (20,4%),
simptomi, znaci, patološki klinički i laboratorijski nalazi (4,6%), i povrede,
371) H. Wang, M. Naghavi, C. Allen, R. M. Barber, Z. A. Bhutta, A. Carter, ... & M.
Coggeshall, Global, regional, and national life expectancy, all-cause mortality, and
cause-specific mortality for 249 causes of death, 1980–2015: a systematic analysis
for the Global Burden of Disease Study 2015 (The Lancet, 388(10053), 2016),
1459–1544.
trovanja i posledice delovanja stranih faktora (3,6%), što su sve oboljenja koja se
pravovremenim aktivnostima zdravstvene službe mogu preduprediti, a pogađaju
ljude u najproduktivnijem periodu njihovog života. Vodeći uzroci umiranja među
stanovnicima Srbije ukazuju, između ostalog, i na kvalitet rada zdravstvene službe,
ali i na odnos stanovnika prema sopstvenom zdravlju.372), 373)
Mul sektorske strategije
Strategija za smanjenje siromaštva Republike Srbije (2003)
Akcioni plan za decu (2004)
Nacionalna strategija o starenju (2006)
Strategija pods canja rađanja (2008)
Nacionalna strategija za mlade (2008)
Strategija za prevenciju i zaš tu dece od nasilja (2008)
Nacionalna strategija za poboljšanje položaja žena i unapređivanje rodne
ravnopravnos (2009)
Akcioni plan za zdravlje Roma (2005), u okviru Strategije za unapređivanje
položaja Roma (2009)
Strategija bezbednos i zdravlja na radu u RS za period 2009–2012 (2009)
Sektorske strategije
Nacionalna strategija za borbu pro v HIV-a/side (2005)
Strategija za razvoj i zdravlje mladih (2006)
Strategija kontrole duvana Republike Srbije (2007)
Strategija razvoja zaš te mentalnog zdravlja (2007)
Strategija za stalno unapređenje kvaliteta zdravstvene zaš te i bezbednos
pacijenata (2008)
Strategija za borbu pro v droga u RS za period 2009–2013 (2009)
Strategija za prevenciju i kontrolu hroničnih nezaraznih boles (2009)
Strategija za obezbeđivanje adekvatnih količina bezbedne krvi i komponenata
krvi u RS (2009)
Strategija javnog zdravlja Republike Srbije (2009)
Strategija Republike Srbije za palija vno zbrinjavanje (2009)
Tabele 44 i 45: Multisektorske i sektorske nacionalne strategije

Vlade Republike Srbije, posvećene zdravlju i zdravstvenoj zaštiti374)
372) M. M. Jakovljevic, J. Arsenijevic, M. Pavlova, N. Verhaeghe, N. Laaser & W.

Groot, “Within the triangle of health care legacies – comparing the performance
of South-Eastern European health systems”, Journal of Medical Economics, DOI:
0.1080/13696998.2016.1277228.
373) S. Radevic, S. Kocic, M. Jakovljevic, “Self-assessed Health and Socioeconomic
Inequalities in Serbia: Data from 2013 National Health Survey”, Front. Pharmacol.
DOI: 10.3389/fphar.2016.00140.
374) Internet prezentacija Vlade RS (www.srbija.gov.rs) i internet prezentacija
Ministarstva zdravlja RS (www.zdravlje.gov.rs).
370 SRBIJA DANAS
Raniji ministar finansija, Tomica Milosavljević definisao je „Deset zabluda“ o
našem sistemu zdravstvene zaštite:375)
• Prva zabluda – zdravstvena zaštita u Srbiji je besplatna;
• Druga zabluda – ima dovoljno novca da se finansiraju sva zakonom
propisana prava iz zdravstvene zaštite;
• Treća zabluda – svi smo ravnopravni pri korišćenju zdravstvene zaštite;
• Četvrta zabluda – sistem zdravstvene zaštite može da reši i rešava sve
probleme zdravlja ljudi;
• Peta zabluda – savremeni menadžment i privatizacija nisu za socijalizovane
sisteme zdravstvene zaštite;
• Šesta zabluda – zdravstvena zaštita koju dobijamo na evropskom je nivou:
kvalitetna, efikasna i racionalna;
• Sedma zabluda – zdravstvena zaštita u Srbiji je preventivno orijentisana;
• Osma zabluda – više kadrova u zdravstvu, njihova bolja kvalifikaciona
struktura i veća primena savremene tehnologije obezbediće bolju
zdravstvenu zaštitu stanovništvu;
• Deveta zabluda – postoji sloboda lekara da donosi i sprovodi najbolje
moguće odluke za pacijenta;
• Deseta zabluda – reforma sistema zdravstvene zaštite preko noći će rešiti
sve probleme u sistemu zdravstvene zaštite.
Valja naglasiti da:
• Prema nivou ekonomske razvijenosti, sistem naše zdravstvene zaštite

pripada sistemima zemalja u razvoju;
• Prema administrativnoj strukturi, naš sistem je pluralistički, u početnoj fazi
decentralizacije.
Tokom procesa reformi u zdravstvu, važno je uticati na sledeće performanse:
poboljšanje zdravstvenog stanja stanovništva, smanjenje troškova putem porasta
efikasnosti pružanja zdravstvene zaštite, povećanje kliničkog i pacijentovog
zadovoljstva kao dimenzije kvaliteta, povećanje mogućnosti izbora za korisnike
i davaoce usluga u zdravstvu.
Međutim, usled dugotrajnih reformi, koje su segmentirane, sa neizvesnim
ishodom javljaju se stanja hiperreformizma i umora od reformi.
375) T. Milosavljević, Finansiranje zdravstvenog sistema (Beograd, 2009),

preuzeto sa: http://www.zdravlje.gov.rs/downloads/2009/Jul/Jul%202009%20
Finansiranje%20Zdravstvenog%20Sistema%20Tomica%20Milosavljevic.pdf
Hiperreformizam unosi u društveni i ekonomski život svojevrsnu masovnu
psihologiju privremenosti i nesigurnosti376). Privredni i politički činioci
i pojedinci navikavaju se na kratkoročnost kao bazični princip socijalnog
ponašanja, umesto dugoročnosti i stabilnosti.377) Dobar primer za ovo je
makrotransnacionalna dugoročna studija finansijskih izdvajanja za lekove u
Centralnoj i Istočnoj Evropi, koja ukazuje na skrivenu istinu da su u mnogim
segmentima zdravstvenog sektora zemlje Istočne Evrope, post-2004. članice
EU, i dan-danas bliže zemljama „ruskog komonvelta“ (ZND/CIS) ili Balkana,
čak i nakon toliko godina tranzicionih reformi378). Osim toga, zanimljiv je
nalaz poređenja tri grupe zemalja u smislu odnosa prirasta dugovečnosti i
porasta ukupnih izdvajanja za zdravstvo na vremenskom horizontu 1989–2012.
godine. Studija rađena sa Univerzitetom Kalifornije u San Dijegu, ukazuje na
iznenađujuću činjenicu da zemlje Balkana imaju bolju efikasnost takvog prirasta
u očekivanim godinama života, na rođenju pri nižim jediničnim ulaganjima, u
poređenju sa istočnim krilom EU379).
Umor od reformi. U godišnjem izveštaju Ekonomske komisije UN o stanju
evropske privrede u 1993/94, konstatuje se da se u zemljama tranzicije oseća
umor od reformi, kao posledica pesimizma koji je zamenio euforiju i veru u
brzi oporavak ovih zemalja.380)
Za potrebe efikasnijeg zdravstvenog sistema, važno je da su obezbeđeni381):
• Odgovarajuća zdravstvena politika;
• Dobro definisana strategija;
• Dobro planiranje razvoja, sistema i ustanova;
376) M. M. Jakovljevic, M. Vukovic, C. Chia-Ching, M. Antunovic, V. Dragojevic-

Simic, R. Velickovic-Radovanovic, Dj. Siladji Mladenovic, N. Jankovic, A.
Rankovic, A. Kovacevic, O. Milovanovic, V. Markovic, N. S. D. Babu, T. Yamada,
“Do health reforms impact cost consciousness of Health care professionals?”,
Results from a nation-wide survey in the Balkans, Balkan Medical Journal, Balkan
Med J; DOI: 10.5152/balkanmedj.2015.15869
377) Op.cit. Ibid.
378) M. Jakovljevic, M. Lazarevic, O. Milovanovic, T. Kanjevac, “The New and
Old Europe: East-West Split in Pharmaceutical Spending”, Frontiers in
Pharmacology, Front. Public Health, 21 January 2016 | http://dx.doi.org/10.3389/
fpubh.2016.00002
379) M. Jakovljevic, M. Vukovic, J. Fontanesi, “Life Expectancy and Health
Expenditure Evolution in Eastern Europe – DiD and DEA analysis”, Expert
Reviews in Pharmacoeconomics and Outcomes research, December 2015, DOI:10
.1586/14737167.2016.1125293
380) Op. cit. Ibid.
razvoj).
372 SRBIJA DANAS
• Koordinirana akcija sa zajednicama i ljudima koji žive u njima;
• Rešavanje pitanja državnog i društvenog sektora;
• Korišćenje raspoloživih sredstava za rešavanje prioriteta;
• Želja za sprovođenjem reforme, koja treba da rešava konfliktne
vrednosti i dobro postavljene ciljeve.
Ovi preduslovi jasno govore o tome ko je sve uključen u proces reforme
zdravstvenog sistema, kao i kuda treba ići u tom procesu reformi. Upotreba
informacionih tehnologija kako u medicinskoj dijagnostici, tako i u medicinskoj
i menadžerskoj administraciji, može značajno da pospeši performanse
sadašnjeg sistema. Tranzicija kadra je takođe neophodna, dakle, adekvatno
obučeni, stručni kadar koji je spreman da primenjuje neophodno i da vodi
proces reforme do završetka.

VIII
REZULTATI TRANZICIONIH PROCESA
U REPUBLICI SRBIJI
SRBIJA DANAS
Prema Džejmsu Bjukenenu382), teorija javnog izbora „analizira odluke nosilaca
ekonomske politike bez romantizma, pa prema tome teorija javnog izbora
nosi mišljenje da čelnici ekonomske politike ne rade za opšte dobro. Gledajući
konvencionalno, vladini službenici verno slede interese društva, što u modernim
demokratijama nije slučaj. Pojedinci slede sopstvene interese, odnosno interese
političkih partija ili društvenih grupa kojima pripadaju sa ciljem da se maksimizira
sopstvena korisnost“.
Do tranzicije ka tržišnom modelu privređivanja dolazi zbog toga što na
sadašnjem nivou razvijenosti nauke, tehnike, tehnologije i materijalnog
blagostanja ne postoji bolja alternativa od mehanizma tržišne alokacije.383)
Osnovni cilj tranzicije je stvaranje standardne tržišne ekonomije, kakva je
uobičajena u savremenom svetu, što znači da se država odriče direktnog
upravljanja privredom (preduzećima i resursima), u skladu sa okolnostima,
i da se bavi stvaranjem povoljnog i pouzdanog institucionalnog i zdravog
makroekonomskog okruženja za privatnu inicijativu, kao i da vodi socijalnu
politiku usmerenu na siromašne i one kojima tokom tranzicije krene loše, a bez
njihove krivice. Još 2006. godine su Boško Mijatović i Božidar Đelić navodili
da je zabluda da je tranzicija pri kraju (danas, kao svedoci u 2017, možemo
pretpostaviti da čak ni veliki pesimisti nisu smatrali da će taj proces toliko
trajati). Navodimo sledeće nedostatke384):
• Nekoliko potrebnih zakona nije doneto;
• Mnogi doneti zakoni su manjkavi (poreski zakoni, Zakon o HoV, Zakon
o radu, Zakon o lizingu i dr.);
• Sprovođenje zakona nije adekvatno (neefikasna državna administracija,
nedostaju ili su nerazvijene brojne institucije, sudstvo je nedovoljno
razvijeno i dr.);
• Raskol sa sopstvenim nedoumicama – otvorena privreda ili
protekcionizam – koče Srbiju na daljem razvojnom putu i posle toliko
godina.
382) Džejms Bjukenen (James Buchanan), 15. predsednik SAD, pripadnik

demokratske partije.
(Beograd: Ekonomski fakultet, 2016), 337.
384) B. Mijatović, B. Đelić, Za bolji put Srbije (2006), 279.

Prema poslednjim dostupnim informacijama Ministarstva finansija Republike
Srbije, privredna kretanja u 2016. godini karakterišu pozitivni trendovi.385)
385) MIF. http://www.mfin.gov.rs/UserFiles/File/lokalna%20vlast/2017/uputstvo%20

za%20lokal.pdf, Preuzeto: april 2017.
Rezultati koji su navode, prema Ministarstvu finansija, su sledeći: prema
podacima RZS-a, BDP je u prvom kvartalu 2016. godine povećan za 3,8%, dok
je u drugom kvartalu veći za 2,0 odsto. Tokom trećeg kvartala, nastavljena su
pozitivna privredna kretanja i zabeležen međugodišnji rast BDP-a od 2,5% (fleš-
ocena RZS-a). Pozitivan doprinos privrednom rastu na strani ponude daju svi
proizvodni sektori, dok su na strani tražnje dominantni investicije i izvoz. U
prvih devet meseci ostvaren je rast industrijske proizvodnje od 5,2% m. g. Ovaj
rast najvećim delom je generisan u prerađivačkoj industriji (3,9 p. p.), unutar
koje je široko disperzovan i vođen izvozno orijentisanim granama (hemijskom,
prehrambenom i duvanskom industrijom, zatim proizvodnjom proizvoda od
gume i plastike i proizvodnjom električne opreme). U istom periodu, rudarstvo
i proizvodnja električne energije ostvarili su rast od 5,4% i 4,5%, respektivno.
Posmatrano po namenskim grupama, najveći rast u odnosu na isti period
prethodne godine zabeležen je u proizvodnji trajnih dobara (10,7% m. g.),
što je rezultat povećanog obima proizvodnje električnih aparata i nameštaja.
Značajno povećanje ostvareno je i u segmentu intermedijarnih proizvoda (9,9%
m. g.), vođeno rastom hemijske i industrije gume i plastike, čime je ova grupa
proizvoda dala najveći doprinos rastu industrijske proizvodnje (2,7 p. p.). I pored
privremenih negativnih šokova usled sprovođenja kapitalnog remonta, najpre u
elektro-energetskom sektoru, a potom u proizvodnji nafte, energije je proizvedeno
za 3,1% više u odnosu na isti period prethodne godine, dok je proizvodnja
kapitalnih proizvoda na približno istom nivou. Netrajnih proizvoda proizvedeno
je za 3,9% više, a kako je rodna poljoprivredna godina dala dobru sirovinsku bazu
prehrambenoj industriji, očekuje se ubrzanje rasta ove grupe proizvoda. Prinosi
najvažnijih poljoprivrednih kultura su znatno iznad višegodišnjeg proseka
tako da se može očekivati značajan rast poljoprivredne proizvodnje od oko 8%
u odnosu na prošlu godinu. Rod kukuruza, kao najznačajnije poljoprivredne
kulture, veći je za 36,6% u odnosu na prošlogodišnji, a pšenice za 18,8 odsto.
Pored žitarica, veća je i proizvodnja industrijskog bilja, i to suncokreta za 43,6%,
soje za 29,2% i šećerne repe za 17,2 odsto. Beleži se i rast proizvodnje povrća, dok
je pad proizvodnje, usled kasnih mrazeva, registrovan jedino u voćarstvu. Snažna
dinamika građevinske aktivnosti, započeta u prvom delu prošle godine, u skladu
je sa intenziviranim investicionim ciklusom i rezultira ubrzanim rastom BDV-a
ove delatnosti. Vrednost izvedenih radova beleži rast i u segmentu visokogradnje
i u segmentu infrastrukturnih ulaganja. Rast zarada i povoljna cenovna kretanja
rezultirala su većim raspoloživim dohotkom domaćinstava, što je opredelilo
povećanje prometa u trgovini na malo, rast turizma i ugostiteljstva, kao i rast
informaciono-komunikacionih i finansijskih usluga. Tokom Q4 očekujemo sličnu
strukturu rasta kao u prethodnom delu godine. Nastavak pozitivnih kretanja
rezultiraće ubrzanim rastom BDP-a, koji će, prema našoj revidiranoj proceni, u
2016. godini iznositi oko 2,7 odsto.
378 SRBIJA DANAS
Međutim, kako je ranije navedeno, BDP je od 2008. imao značajne fluktuacije,
a 2016. je bio na nivou iz 2006. godine. Takođe, po osnovu promena visine
prosečne zarade od 2007. do 2016. godine, takođe nije primećen značajan
pomak.
Januar–jun 2008. Ukupno
T 6 93
Broj proda h preduzeća A 89 1,591
T. K. 28 515
Ukupno 123 2,199
T 2,298 79,772
Broj zaposlenih A 3,931 144,578
T. K. 4,916 110,897
Ukupno 11,145 335,247
u mil. evra
T 18,5 1,145.2
Prihod od prodaje
A 124,7 1,089.8
T. K. 30,3 497,6
Ukupno 173,5 2,732.6
T 19.7 998.1
Inves cije A 5.1 221.7
T. K. 0.0 5.9
Ukupno 24,8 1,225.7
T 0.0 276,7
A 0.0 0.0
Socijalni program
T. K. 0.0 0.0
Ukupno 0.0 276.7
Tabela 46: Rezultati privatizacije 2002–2008. u Srbiji386)
Rast privredne aktivnosti praćen je pozitivnim kretanjima na tržištu rada, koja

se ogledaju u rastu produktivnosti rada, stope zaposlenosti i prosečne zarade.
Ministarstvo finansija ističe da su iscrpljeni efekti mera fiskalne konsolidacije
386) Bilten javnih finansija (Republika Srbija, MIF, jun 2008), 26.
i rast zarada u privatnom sektoru doprineli rastu prosečne realne neto zarade,
dok je prosečna neto zarada u periodu januar–septembar 2016. godine realno
povećana za 2,8% m. g. Ministarstvo finansija u istom izveštaju navodi da su
kao rezultat bržeg rasta zarada u privatnom sektoru značajno smanjene razlike
u zaradama javnog i privatnog sektora. Realni i nominalni pad zarada u javnom
sektoru tokom 2015. uticao je na smanjivanje razlike u prosečnoj zaradi javnog
sektora i van njega sa oko 14,9% (u novembru 2014) na 5,3% u periodu januar–
septembar 2016. godine. Prema Anketi o radnoj snazi, stopa nezaposlenosti u
Q2 2016. godine smanjena je na međugodišnjem nivou za 2,1 p. p. i iznosila je
15,2 odsto.
Slika 39: Prosečna neto zarada u dinarima387)
Istovremeno, ukupan broj zaposlenih povećan je za 6,7%, na šta je pre svega

uticalo povećanje zaposlenosti u sektoru usluga i u manjoj meri u industriji i
poljoprivredi.
Međutim, prema podacima iz grafika na sledećoj slici, može se primetiti da,
od 2012. godine, stopa nezaposlenosti beleži efektivan pad sa povremenim
korekcijama.388)
387) MIF. http://www.mfin.gov.rs/UserFiles/File/bilten%20javne%20finansije/2017/

Bilten%20149%20SRB%201304.pdf, april 2017, grafik obrađen.
388) Treba uzeti u obzir da je u tom periodu došlo i do promene metodologije
izračunavanja stopa nezaposlenosti, pa se realna uporedivost podataka dovodi u
pitanje.
380 SRBIJA DANAS
Slika 40: Stopa nezaposlenosti za period 2008–2017.
Slika 41: Stopa nezaposlenosti za period od januara 2016. do aprila 2017.
Prema podacima Ministarstva finansija, inflacija se od početka godine nalazi

na niskom i stabilnom nivou: „Početak 2016. godine karakterišu niski inflatorni
pritisci, kako po osnovu većine domaćih faktora, tako i po osnovu niskih
troškovnih pritisaka iz međunarodnog okruženja. Tako je međugodišnja
inflacija smanjena sa 2,4% u januaru na 0,6% u septembru i kreće se i dalje
ispod donje granice dozvoljenog odstupanja od cilja (4%±1,5 p. p.). Rast
inflacije u ovom periodu posledica je, pre svega, povećanja cene duvana,
turističkih aranžmana, svežeg mesa i lekova. U odnosu na septembar 2015.
godine regulisane cene su zabeležile rast, vođen pre svega rastom cena duvana i
u manjoj meri lekova. Očekuje se da će kretanje inflacije do kraja 2016. godine
obeležiti rastući trend, na šta će uticati očekivani nastavak oporavka cena nafte
i primarnih poljoprivrednih proizvoda na svetskom tržištu, rast inflacije u evro
zoni, ali i efekat niske baze iz prethodne godine“.
Prosečne neto Prosečan broj Ak vno nezaposlena

zarade, u dinarima zaposlenih, u 000* lica, u 000
2001. 6,078 2,102 -

2002. 9,208 2,067 -
2003. 11,500 2,040 -
2004. 14,108 2,051 -
2005. 17,443 2,069 896
2006. 21,707 2,026 916
2007.
Januar 24,122 2,005 926
Februar 25,228 1,997 922
Mart 25,960 2,004 913
April 26,632 2,002 898
Maj 26,981 1,999 871
Jun 27,882 1,995 849
Jul 27,752 1,993 827
Avgust 28,143 1,987 820
Septembar 28,161 2,001 808
Oktobar 28,720 1,998 797
Novembar 29,373 1,995 785
Tabela 47389): Prosečna neto zarada 2007. godine (*bez vojske i policije) (imati u vidu
da se kurs dinara tokom 2007. kretao od 76.81 do 84.75 dinara za jedan evro)
Posmatrajući ova dva grafika, možemo zaključiti da je okvirna prosečna plata

ista u 2017. i 2007. godini. Takođe se CPI (Consumers price index), indeks
potrošačkih cena na malo, povećao za 191.5 indeksnih jedinica u poređenju
sa 190 indeksnih jedinica koliko je bilo u martu 2017. godine. Posmatrano od
389) MIF. http://www.mfin.gov.rs/download/pdf/javne_finansije/bilten_javnih_
finansija_za_mesec_decembar_2007. pdf, april 2017.
382 SRBIJA DANAS
2007, CPI je u proseku iznosio 154.53 indeksne jedinice a najviši je bio 191.5 u
aprilu 2017, dok je najniži bio u februaru 2007. godine.390)
Slika 42: CPI u Srbiji za period od januara 2016. do aprila 2017.
Status presence
Međutim, kapitalizam je ušao u Srbiju. Dok smo mi anestezirani unutrašnjim
nesuglasicama, nepostojanjem konsenzusa i uopšte – dobrog plana za budući
period (do sada je sačinjeno 112 strategija), nemilosrdni kapitalizam ulazi na
naša vrata i počinje da radi po svojim osnovnim principima: povećava autpute
a smanjuje inpute. U slučaju naše zemlje, gde je strategija prodavati srpskog
radnika po jeftinoj/niskoj ceni, suočavamo se sa činjenicom da strancima ne
treba naša visokokvalifikovana radna snaga – oni imaju svoju, a u Srbiji im je
potreban radnik.
390) Pogled autora: U Republici Srbiji je oko 66% radno sposobnog stanovništva u
odnosu na celokupnu populaciju. Pa možete li zamisliti punu uposlenost pet
miliona ljudi, kakav bi to sjajan mehanizam bio! Svima dati posao, svima dati
dostojanstvo, dobro ih platiti da rade, da budu produktivni i da doprinesu
i oduže se društvu. Kada bismo posmatrali državu kao kompaniju, izuzeli sve
elemente politike i politikantstva, isključili političare iz menadžmenta i doveli
stručnjake… Čini se da tome teži globalizacija ali i neoliberalizam u svojim
krajnjim stadijumima, gde su reforme u Srbiji posmatrane kao proces odrastanja
deteta, pa su nam na skali razvoja tek krenuli prvi zubići… Skidanje pelena i
kretanje u vrtić iz ove perspektive svakako se čine dalekim…
Reklo bi se da je poprilično loše definisana ta ideja, generalno gledano. Naime,
poznato je da je velika mobilnost upravo kompanija čije SDI dolaze zbog
troškovnog benefita, u ovom slučaju smanjenju inputa – troškova radne snage.
Osim što su takve kompanije najmobilnije, njih država takođe i subvencioniše,
kroz program Greenfield investicija. Međutim, one po pravilu uopšte ne moraju
da se zadrže u Srbiji nakon programa subvencionisanja, iz prostog razloga što
ih na to ništa ne mora obavezivati. Osim toga, to su uglavnom jednostavni
manuelni poslovi, a „pravi posao“ je u specijalizaciji, dakle obučavanju našeg
radnika za obavljanje složenih i komplikovanih operacija, kako bi onda imao
proizvod za izvoz kao i dopunska mala i srednja preduzeća koja bi obezbedila
podršku proizvodnji. Takođe, u Srbiji vlada mišljenje da postoji kvalitetna radna
snaga, međutim, to zapravo nije tačno, čemu u prilog ide izjava predstavnika
nemačkih kompanija i nemačkog ambasadora iz 2010, u kojoj se navodi da
zapravo nema dovoljno adekvatne i raspoložive radne snage. O tome govori i
činjenica da „Srbijagas“ nije mogao da nađe dovoljan broj srpskih majstora za
realizaciju južnog toka, sa građevinskog aspekta.391)
U izveštajima Svetskog ekonomskog foruma postoji vrlo veliki broj pokazatelja
koji Srbiju čine neatraktivnom za SDI. Sama činjenica da je ona u poslednjih pet
godina na rang listi zemalja po konkurentnosti pala za 16 mesta i da se nalazi
tek na 101. mestu, da je najslabije plasirana od svih evropskih zemalja, a priori
destimuliše strane firme da ulažu na njenom području. Uz to, za razliku od Srbije,
neke konkurentske zemlje, kao što su Makedonija, BiH, Albanija i dr., napreduju na
tim listama, pa samim tim postaju atraktivnije za strane investitore.392)
Koncept teorije da su mala i srednja preduzeća motor svake privrede veoma
je diskutabilan u slučaju Republike Srbije. Naime, veoma je teško pokrenuti
privredu na izdisaju (kakva je ova u Republici Srbiji) uz pomoć malih i srednjih
preduzeća. Dakle, jedno od mogućih rešenja mogli bi da budu privredni giganti
koji će pokrenuti zamajac privrede, a uz njih bi se u pratnji osnivala mala i
srednja preduzeća koja bi im bila podrška u poslovanju.
U naučnim radovima iz oblasti malih i srednjih preduzeća ima i onih sa
predlozima o procesu franšizinga, u okviru kompanije Fiat, sličnog onom koji
je uspostavljen u Sloveniji393). Da li bi modeli primenjeni u Irskoj i Sloveniji dali
rezultate – o tome je potrebno sprovesti studiju izvodljivosti.
Takođe, dobro je razmotriti sisteme poput američkog, koji omogućavaju da
cene goriva, automobila, garderobe, hrane budu apsolutno prihvatljive. To
su osnovne potrebe čoveka (prema Maslovu). Potrošačka korpa mora postati
standard svake porodice. Ne može se praviti kalkulacija potrošačke korpe
391) M. Kovačević, „Ograničenja i uslovi za zaustavljanje privrednog i društvenog
sunovrata Srbije“, u: Moguće strategije razvoja Srbije (Beograd: SANU, 2014), 227.
392) Ibid.
393) Prof. Sreten Ćuzović, Ekonomski fakultet, Univerzitet u Nišu.

384 SRBIJA DANAS
za tročlanu porodicu kao minimum, zbog bele kuge. Čak i tako izračunata
minimalna potrošačka korpa za tročlanu porodicu deluje nedostižno čak i
porodicama koje imaju tri člana da ne govorimo o višečlanim.
Bezbednosnim aspektima vezanim za kriminal, korupciju i manipulaciju
državnom svojinom mora se dati prioritet. U izveštaju Svetske banke se navodi da
postoji visok stepen korupcije koja dalje proizvodi konfuziju prilikom rešavanja
sporova a to se dovodi u vezu sa nedozvoljeno velikim povlašćivanjem dužnika
i nedovoljnom zaštitom poverilaca.394) U okviru poglavlja o bezbednosti
definisane su opasnosti i izazovi sa kojima se suočava Republika Srbija a među
najvažnijima su svakako i verski i etnički ekstremizam, kriminal i trgovina
drogom. Povećanju bezbednosti doprinosi i izmena i dopuna postojećih
zakona ali i dalja harmonizacija sa zakonima EU. Regulatorni aspekti, u smislu
harmonizacije zakona sa EU, moraju se uspostaviti i ubrzati kao prioritet ali se
mora ojačati i izvršna vlast, kako se zakoni ne bi posmatrali kao preporuke.395)
Značaj sektora energetike je u tome što bi on sam prema nekim procenama
mogao da ima veliki uticaj na privredni rast, pa bi efikasnost energetskog
sistema i njegovo tehničko i tehnološko osavremljenje Republiku Srbiju moglo
dovesti u situaciju da ima najveći privredni rast u Evropi. U oblasti energetike,
kao politički ciljevi strategije ističu se: integrisanje naše transportne odnosno
energetske infrastrukture u regionalne i evropske interkonekcije i usklađivanje
naših propisa sa zakonodavstvom EU. Dugoročni cilj bio bi: zadovoljenje
potreba potrošača uz što manje troškove. Međutim, kao jedno od važnih
pitanja postavlja se i realna količina energenata kojima Srbija raspolaže, kao i
da li postoji adekvatan menadžment koji bi upravljao tranzicijom energetskog
sistema.
394) Đ. Popov, „Ka formulisanju strategije privlačenja stranih investicija“, u: Moguće

strategije razvoja Srbije (Beograd: SANU, 2014), 273.
395) Takođe, javlja se jedno važno pitanje, a to je usaglašavanje regulative sa zemljama
EU. Naime, u Indiji je primera radi, neadekvatno implementirana regulativa koja
ne može opstati jer prosto nije predviđena za takvo tržište. Radi se o primenjenim
zakonima FDA (Food and Drug Agency, USA) u okviru indijskog DCGI-ja (Drug
Control General Inspectorate). Usled nekoliko kardinalnih neprimenljivosti,
sistem kliničkih studija morao je da se obustavi na nivou zemlje, na period od
skoro godinu dana. Šteta koju je takav potez izazvao nesaglediva je u materijalnom
smislu i ima dugoročne posledice na privlačenje istih tih kompanija, koje su
radile u tom multimilionski vrednom poslu a koje su usled stopiranja operacija
pretrpele ogromne gubitke, troškovne i vremenske. Imajući u vidu da godina
istraživanja leka košta oko milion USD samo u organizacionom aspektu, možemo
pretpostaviti red veličine gubitaka koji su podneti. Dakle, pre implementiranja
svake regulative, neophodno je sprovesti studiju izvodljivosti, pokušati je
primeniti na manjem radnom okviru, a zatim kroz lessons lernt implementirati u
realnim okolnostima.
Obrazovanje zahteva korenitu reformu, i mada se u ovoj knjizi nismo bavili
tematskom oblašću obrazovanja, ono svakako predstavlja jedno od najvažnijih
elemenata svakog društva. Naime, prateći analize, dolazi se do zaključka da
u perspektivi od 10 do 15 godina mogu nastati ozbiljni problemi u pogledu
raspoloživih ljudskih resursa sa visokim obrazovanjem.396) Ista analiza pokazuje
da demografski pad (broj dece rođene 1985. je tačno 66% dece rođene 2012)
predstavlja šokantnu početnu stavku analize. Prepoznati problemi odnose se na
haotičnu politiku upisa: studenti upisuju studijske programe koje tržište rada ne
prepoznaje, zatim sledi očekivano čekanje za zapošljavanje odnosno rad van struke,
i odlazak u inostranstvo, usled nedovoljnog broja radnih mesta i/ili neadekvatnog
tržišta rada. Takođe, šokantan je podatak da je 2012, kada se rodilo 67.257 dece, na
svim nivoima visokog obrazovanja bilo 64.560 mesta za upis na prvu godinu.397)
Problem sa otvaranjem ogromnog broja visokoškolskih institucija u poslednjoj
deceniji (2001. – 86 institucija, 2012. – 236) dovodi do iniciranja problema
kontrole kvaliteta koji dalje proizvodi nedovoljno stručnu radnu snagu. Takođe,
odliv mozgova (po kojem je Srbija visoko kotirana na svetskoj rang listi, 2011.
godine među prve tri zemlje), kao i činjenica da je poslednjih godina preko 50%
mladih nezaposleno398) govore u prilog potrebi za adekvatnim sagledavanjem
obrazovnog sistema i uticajem na realistične izmene koje bi ciljano „pogodile
metu“ i sprečile navedene probleme.
Zdravstveni sistem se mora unapređivati u skladu sa potrebama pacijenta i
zdravstvenim standardima. Birokratiju i nedostatak sistematskog pristupa, ukoliko
su evidentni, trebalo bi eliminisati. Bolja povezanost kroz državnu upravu trebalo
bi da pokaže i troškovne benefite a ne samo organizacione, kao i benefite kvaliteta
za krajnjeg korisnika - pacijenta.
S obzirom na činjenicu da je industrija uništena i da ju je kao takvu mnogo teže
podizati nego modernizovati onu koju smo imali, takođe se nameće i činjenica da
nema industrijski razvijene zemlje koja nema razvijenu i vojnu industriju (jedina
industrija koja je tokom svetske ekonomske krize beležila rast).399)
IT sektor predstavlja jednu od mogućnosti za razvoj Srbije jer ne zahteva velika
infrastrukturna ulaganja već samo ulaganja u obrazovanje i razvoj novih studijskih
programa u odgovarajućim oblastima.400)
396) I. Ivić, „Obrazovanje i razvojni problemi Srbije“, u: Moguće strategije razvoja

Srbije (Beograd: SANU, 2014), 139.
397) Ibid.
398) M. Kovačević, „Ograničenja i uslovi za zaustavljanje privrednog i društvenog
sunovrata Srbije“, u: Moguće strategije razvoja Srbije (Beograd: SANU, 2014), 227.
399) B. R. Simonović, „Mogu li strategije da pomognu razvoju srpskog društva?“, u:
Moguće strategije razvoja Srbije (Beograd: SANU, 2014), 135.
400) B. Radenković, „Informacione tehnologije i obrazovanje“, u: Moguće strategije
razvoja Srbije (Beograd: SANU, 2014), 161.
386 SRBIJA DANAS
S obzirom na to da je Srbija mala nacionalna ekonomija, ne samo u svetskim
već i užim regionalnim okvirima, veoma je važno postići daleko veći stepen
otvorenosti tržišta i privrede za saradnju sa inostranstvom a pritom voditi
računa o domaćem tržištu. Međunarodni odnosi Srbije moraju se unaprediti,
sa međunarodnim partnerima je potrebno pojačati ekonomsku saradnju
kroz podršku proizvodnje domaćih proizvoda. Daljim razvojem odnosa sa
međunarodnim organizacijama potrebno je finalizirati i pregovore sa STO –
sistem koji je danas aktuelan jeste posledica snažnog uticaja opšteg sporazuma o
carinama i trgovini, kao i Svetske trgovinske organizacije.401) Cilj uspostavljanja
ovih međunarodnih sporazuma, koji su kasnije prerasli u organizaciju, jeste
da se omogući potpuno liberalizovan koncept trgovanja. U skladu sa time,
kada su zemlje članice Svetske trgovinske organizacije, krajnji i najvažniji cilj
rundi pregovora je smanjenje carina i subvencija i to na način da smanjenje
bude obavezujuće, pod okriljem te organizacije, a posebna važnost u procesu
priključivanja STO-u jeste pravilno odrediti modalitete za pristup, držati se tog
dogovora tokom pristupnih pregovora, i usvojiti formulu za snižavanje carinskih
stopa.402) Međutim, sa druge strane, može se sa bojazni postaviti pitanje: Šta se
dešava ukoliko se srpsko tržište otvori prerano i na niskom stepenu razvoja?
Koje bi bile konsekvence i da li bi na srpsko tržište prvo pristizali drugorazredni
proizvodi? U kojoj meri bi to poremetilo i ovako slabu domaću proizvodnju?
Etiologijom odnosa prema inostranim tržištima, može se uvideti da je od
Kraljevine Jugoslavije na ovamo, država imala restriktivan odnos prema stranim
tržištima. Trenutni status je u skladu sa istorijskim.
Da bi se gore navedena moguća i potrebna rešenja našla, implementirala i
zaživela, nužno je postići konsenzus o najvažnijim pitanjima od nacionalnog
značaja, i adekvatne i – reklo bi se – realne strategije razvoja.
401) S. Jelisavac Trošić, Pregovori u okviru GATT i STO (Beograd: Institut za

međunarodnu politiku i privredu, 2015), 259–300.
402) Ibid.
POGLEDI
Najjeftinije zemlje za život...

Prema listi koju sastavlja magazin Tajm, Srbija se našla na 18. mestu najjeftinijih
zemalja za život. Ovakvo mesto zauzela je na osnovu ekonomskih rezultata o
visokom rastu BDP-a i nivou zarada, kao i životnom standardu koji ima narod
u Srbiji, sa godišnjim nacionalnim dohotkom od najviše 5.000 dolara. To su sve
karakteristike najsiromašnijih zemalja u Evropi i svetu.
Crna Gora se našla na 26. mestu, a Bosna i Hercegovina (BiH) na 11, na listi od
50 zemalja. Tajm je standarde u tim državama uporedio sa životom u Njujorku.
Hrvatska se našla na 47. mestu, Slovenija na 36, Albanija na 27, Makedonija na
desetom.
Na ovoj listi izdvojena je samoproglašena država Kosovo, na trećem mestu,
prenose Nezavisne novine.
Zemlja u kojoj su životni troškovi najjeftiniji, prema pisanju magazina Tajm,
jeste Južna Afrika.
Upoređene su četiri kategorije: kupovna moć u odnosu na platu, cene
iznajmljivanja stanova, namirnica, prevoza i restorana.
Za BiH je navedeno da je prva kategorija 40 odsto manja, cene stanova za
iznajmljivanje su skoro 93 odsto niže, namirnice više od 70 odsto jeftinije, a
usluge i restorani skoro 65 odsto jeftiniji. „BiH ima pristojnu kupovnu moć,
niske cene izdavanja, namirnica i usluga. U glavnom gradu Sarajevu, na primer,
kombinovani mesečni trošak iznajmljivanja stanova i drugih troškova iznosi
oko 600 do 700 USD“, navodi Tajm.
Penzije uskoro neće imati ko da zaradi – ili:

Rezultati reformi premijera Aleksandra Vučića
U Srbiji od 2021. zaposleni više neće moći da izdržavaju penzionere, čiji će broj
drastično porasti, jer na red za penzionisanje dolazi „bebi bum“ generacija.
U „bebi bum“ generaciju, poznatu kao onu u kojoj je rođen do tada nezapamćen
broj dece, ubrajaju se svi rođeni neposredno posle Drugog svetskog rata, između
1947. i 1957. godine. Oni su 2008. počeli da ulaze u kontigent stanovništva iznad
65 godina, kaže Gordana Bjelobrk, šef odseka za demografiju Republičkog
zavoda za statistiku.
388 SRBIJA DANAS
„Za četiri godine“, kaže Gordana Bjelobrk dalje, „država će morati da preduzme
konkretne mere da bi se omogućio ekonomski balans između ekonomski
aktivnog i ekonomski neaktivnog stanovništva“. Ovakvo stanje je rezultat
reformi koji se vode u Srbiji pod vođstvom srpskih reformatora, na čelu sa
Aleksandrom Vučićem. Jer, imamo u svemu vrhunske svetske rezultate, kako
kažu kreatori ove ekonomske i državne politike, a stigli smo dovde. To su
rezultate vrhunskog istorijskog rasta BDP-a, rasta zaposlenosti, najviših stranih
direktnih investicija od dolaska Srpske napredne stranke na vlast.
S druge strane, nastavlja gospođa Bjelobrk, sve je manje mladih ljudi koji bi
svojim radom izdržavali starije stanovništvo. „Smanjivaće se radni kontigent jer
sve više mladih ljudi koji spadaju u taj radni kontigent odlazi iz zemlje, a i rađa
se sve manje ljudi. Sve će to uticati na smanjenje radnog potencijala u Srbiji“,
rekla je Bjelobrkova. Ona je upozorila da će takvu situaciju biti teško ekonomski
izdržati, te da će morati da se nađu neka konkretna rešenja. Moraće da budu
primenjene konkretne mere kako bi se omogućio ekonomski balans između
ekonomski aktivnog i ekonomski neaktivnog stanovništva, ocenila je ona.
Pad broja penzionera, ali na kratak rok

U Srbiji se, prema podacima PIO fonda, smanjio broj penzionera, otkako je na
snagu pre dve godine stupio novi Zakon o PIO.
Tako odnos između broja penzionera i zaposlenih, koji redovno plaćaju poreze
i doprinose, sada iznosi 1,44 i povoljniji je u odnosu na pojedine zemlje u
regionu, poput Hrvatske u kojoj je 1,17. Odnos broja zaposlenih koji izdvajaju
u PIO i penzionera pre dve godine iznosio je 1 : 2, a novi Zakon o PIO fondu
smanjio je broj onih koji odlaze u penziju. Kako navode u PIO, 2014. je podneto
161.324 zahteva za starosnu penziju, dok je ta brojka 2015. iznosila 143.859,
a 2016. 135.343 zahteva. Očekuje se da će se ovaj trend nastaviti i u 2017.
godini, te da će i izdvajanja iz budžeta za penzije biti manja. Razlog za to nije
samo smanjenje broja onih koji odlaze u penziju. Naime, uplata doprinosa za
penzijsko i invalidsko osiguranje 2016. je, kažu, bila bolja u odnosu na plan
te je tako Fond PIO prošle godine iz budžeta povukao manje sredstava za
13,26 milijardi dinara. Bolji rezultat u 2016. je bio osnov, navode, za planiranje
prihoda u 2017. godini.
Srbija – peta najstarija zemlja u Evropi

Iako Srbija zauzima visoko peto mesto na listi „najstarijih“ zemalja u Evropi, ona
ga deli sa ekonomski razvijenijim zemljama, Nemačkom, Italijom, Austrijom
i Bugarskom. Iako na prvi pogled može izgledati da najveća zemlja Balkana
deli neku dobru osobinu sa jednako „starim“ ali bogatijim zemljama, razlozi
usled kojih je rame uz rame s njima potpuno su različiti. Te zemlje su „stare“,

kaže Bjelobrkova, zato što im je očekivani starosni vek duži. Imaju razvijenu
medicinu i bolji životni standard pa zato duže i žive.
U Srbiji, s druge strane, sve se manje dece rađa, i sve više mladih ljudi odlazi, pa
su jedini koji ostaju – oni stariji.
Oni će svoj balans između ekonomski aktivnog i neaktivnog stanovništva
nadomestiti baš tim stanovništvom koje odlazi, između ostalih i iz naše zemlje.
Oni imaju staro stanovništvo zbog svog uspeha, a mi zbog poremećene starosne
strukture koja je najveći demografski problem, je gđa Bjelobrk
(Zabeleženo 10. februara 2017)
Forbsova lista najboljih zemalja za poslovanje

Na listi zemalja najboljih za poslovanje u 2017. godini magazina Forbs, Srbija se
našla na 69. mestu, od 139 država. Kada su u pitanju bivše države SFRJ, ispred
Srbije su Slovenija, Makedonija, Hrvatska i Crna Gora. Slovenci su se našli na
20, Makedonci na 35, Hrvatska na 46, a Crna Gora na 50. mestu. Albanija je
takođe ispred Srbije, na 61. mestu. Od država regiona najlošije je rangirana
Bosna i Hercegovina, koja zauzima 82. mesto.
Istraživanje je sprovedeno u 139 država koje su rangirane na osnovu 11
kriterijuma, među kojima su: pravo na imovinu, inovacije, porezi, tehnologija,
korupcija, sloboda (lična, finansijska, tržišna, zaštita i bezbednost investitora).
Prema oceni Forbsa, u 2017. godini najbolja država za biznis je Švedska. Zatim
slede: Novi Zeland, Hongkong, Irska i Velika Britanija.
U prvih deset država najboljih za poslovanje našle su se i: Danska, Holandija,
Finska, Norveška i Kanada. Među prvih 25 na rang listi najviše je evropskih
zemalja i to čak 18. Na začelju liste je Čad, a u poslednjih deset država pomenute
liste nalaze se i: Haiti, Jemen, Venecuela, Laos, Demokratska Republika Kongo,
Zimbabve, Alžir i Etiopija.
Od najjačih svetskih ekonomija, najbolje su rangirane SAD, koje su zauzele
23. mesto. Rusija se našla na 79. mestu nove Forbsove liste država najboljih za
poslovanje u 2017. godini, a Kina na 102. mestu.
Međutim, narodu u Srbiji se njen položaj drugačije predstavlja. Kada aktuelne

vlasti drže govore i pozivaju strane investiture, uvek se ističe da je Srbija najbolje
mesto za investicije u Evropi.
(Zabeleženo marta 2017)

390 SRBIJA DANAS
Kakva nam je država potrebna
Država bi trebalo da stimuliše stvaranje a ne preraspodelu bogatstava. Ona
je civilizacijski proizvod društva i građanin je u osnovi, na dugi rok, mnogo
„rentabilniji“ od podanika.
Od samih početaka civilizacije, traje proces uobličavanja sistema društvenih
vrednosti koje većina prihvata u skup običajnih ili formalno uređenih normi.
Dugačak je i trnovit put pređen od primitivnih totalitarnih, diktatorskih, do
modernih parlamentarnih i demokratskih država. Hilјadama godina traje
borba za emancipaciju pojedinaca i čitavih naroda, za prelazak iz statusa
podanika u status slobodnog čoveka i građanina. Veliki deo čovečanstva ostao
je zaglavlјen u tiraniji, bilo spolјnoj i nametnutoj, bilo unutrašnjoj, kada većinu
stanovništva jedne zemlјe tiraniše manjina, namećući svoje vrednosti, cilјeve
i interese kao opšte. Zbog toga je za jedno društvo sudbinski važno da li ima
snage da napravi proizvod koji se zove prosvećena, demokratska i funkcionalna
država. Takva država višestruko povećava šanse za razvoj i uspeh i pojedinaca i
čitavog stanovništva.
„Iz obilјa vrlo različitih puteva do prosvećene i prosperitetne države izdvojićemo
samo klјučne oblasti čijim se uređenjem stupa na put civilizacijskog napretka.
Prvo, suština države vidi se u izgradnji institucija kojima se uređuju pravila
igre – pravni poredak koji se grana u dva pravca: diktaturu ili demokratiju.
Od preovlađujućeg vrednosnog sistema u osnovi zavisi ko i kako obavlja
javne funkcije i na kojim se načelima uređuju najvažnije funkcije pravnog
poretka i način funkcionisanja javnih službi. Iz mnoštva rukavaca, kojima se
oblikuje pravni poredak u različitim društvima i epohama, nazire se osnovna
matrica da je najbolјe za sve da se postave čvrsti temelјi za institucije kojima
se ograničava samovolјa i na bazi civilizacijskog izbora, unapred a ne ex post,
definišu pravila igre. Tu je osnovna vododelnica društava kontinuiteta (pravna
država) i diskontinuiteta (revolucionarna država)“, ističe ekonomista, profesor
beogradskog Filozofskog fakulteta, dr Miodrag Zec.
Iz tog suštinskog izbora proističu osnova poretka i klјučne institucije vojske,
policije, sudstva i karakter administracije. U demokratskim društvima
vojska štiti spolјnu bezbednost, a ne unutrašnji poredak, policija bezbednost
pojedinaca, a ne samo vladajućeg sloja. Srce uređenog sistema je u
kompetentnom, prosvećenom i nepristrasnom sudstvu, posvećenom čuvanju
svojine, ugovora i ostalih civilizacijskih vrednosti. Klјučne koordinate su uvek
poznate unapred i sadržane u zakonima, a nisu posledica ex post političkih
nagodbi i proizvolјnosti. U tom kontekstu administracija obezbeđuje opšti
ambijent koji je nediskriminatorski i svima jasno ukazuje na pravila igre. Jasna
je, takođe, distinkcija između javnih i privatnih interesa. Malim porezima i
kompetentnom administracijom država postaje servis društva. Država treba da
stimuliše stvaranje, a ne preraspodelu bogatstava.
Na temelјu vrednosnih koordinata uspostavlјaju se javne službe koje koštaju,
plaća ih društvo iz poreza, ali se njima podiže kreativni potencijal nacije. Stvaranje
lјudskog kapitala višestruko se vraća kroz opšte podizanje produktivnosti rada.
Klјučna javna služba kojom se prosvećena društva razlikuju od ostalih jeste
prosveta i prosvećivanje, kao najrentabilnija javna investicija. Pitanje koga i za
koga školujemo i kako se to vraća vidi se iz istorijskih primera. Moćne nacije
putem inovacija i tehničkog progresa beleže svetsku dominaciju. U društvima
u kojima se obrazovanje tretira kao trošak a ne investicija dolazi do masovnog
egzodusa najkvalitetnijih i bogatstvo se stiče preraspodelom postojeće
imovine, a ne stvaranjem viška. Druga važna služba, zdravstvo, takođe klјučno
predodređuje budućnost nacije. Ko leči i koga leči bitno predodređuje kvalitet
lјudskog kapitala, koji utiče na prosperitet nacije. Treća javna služba, socijalno
staranje, penzioni sistem i međugeneracijska solidarnost, pokazuje stepen
sigurnosti i puno korišćenje kreativnog potencijala nacije.
Širenje javnog interesa prema drugim delovima javnih servisa oslikava određeni
društveni izbor između liberalnih i socijalnih društava. Država je civilizacijski
proizvod društva i građanin je u osnovi mnogo „rentabilniji“ od podanika na
dugi rok. Nažalost, mnogi koji vladaju uvereni su u suprotno. Cena te zablude
nalazi se u udžbenicima istorije.
(Zabeleženo januara 2017)
Poređenja: Deset evropskih zemalja u kojima se živi

gore i od afričkog proseka
Portal HowAfrica objavio je spisak deset najsiromašnijih zemalja Evrope,
odnosno država u kojima se živi gore i od afričkog proseka. Prema ovoj listi,
Srbija je na četvrtom mestu, iza Bosne i Hercegovine, Albanije i Makedonije.
Autori istraživanja upozorili su da je za sve kriva recesija u koju je Evropa
ušla još krajem 2008. godine, a čije su posledice osetile brojne zemlje starog
kontinenta.
Ovako izgleda lista, sastavljena prema bruto domaćem proizvoda (BDP), a
vrednosti su izražene u američkim dolarima:
Na 10. mestu je Rumunija ($18,635): gotovo 44 odsto stanovništva živi u
ruralnim predelima, u kojima vlada siromaštvo. Rusija je na devetom mestu
($18,408) i pravi je primer nejednakosti. Dok nekolicina uživa u bogatstvu,
milioni grcaju u siromaštvu.
Hrvatska je osma ($18,314): zastrašujući je konstantni porast onih koji žive
ispod praga siromaštva; Belorusija je sedma ($15,633): iako je u poslednje
vreme zaustavljen dalji pad životnog standarda, još se teško živi; Bugarska je
šesta ($14,870): ne smatra se samo jednom od najsiromašnijih zemalja Evropske
unije, već i celokupnog Balkana.
392 SRBIJA DANAS
Jedna od bivših jugoslovenskih republika, Crna Gora, na petom je mestu
($11,800), iako se njihova primanja praktično zasnivaju na uslužnim
delatnostima. Ona u poslednje vreme čak beleži i lagani rast. Dok je u 2003.
godini onih koji žive ispod praga siromaštva bilo oko 12,2 posto, u 2010. taj
procenat je pao na 6,6 odsto.
Srbija je na 4. mestu liste evropskih zemalja u kojima se živi gore i od afričkog
proseka, sa bruto romaćim proizvodom (BDP) od 11,553 dolara. Obrazloženje
je da su korupcija i loša infrastruktura rak-rana Srbije. Gotovo 1,3 miliona Srba
živi u siromaštvu, ili jedva spajaju kraj s krajem, navedeno je na ovom portalu.
Sledi Makedonija, na trećem mestu ($10,718): kao i u Rumuniji, i u Makedoniji
je velik udeo stanovništva koji živi u ruralnim područjima. Dve trećine
seoskih žitelja je siromašno. Druga je Albanija ($9,903): zastarela i neefikasna
infrastruktura najviše koči Albaniju u privlačenju stranih investicija. Na prvom
mestu je Bosna i Hercegovina ($8,590), iako ima veoma žestoku konkurenciju u
okruženju. Autori istraživanja ističu da je siromaštvo u Bosni i Hercegovini (čak
i ako se uporedi s komšijskim zemljama) zastrašujuće.
(Zabeleženo početkom 2017,
u vreme predizborne predsedničke kampanje
u Republici Srbiji.)
Indeks bede u svetu

Prema Blumbergovoj listi zemalja u odnosu na indeks bede, koji se dobija
sabiranjem inflacije i nezaposlenosti, najjadnija zemlja u 2017. godini
biće Venecuela sa 499,7 poena, zahvaljujući hiperinflaciji koja trese ovu zemlju
već dve godine. Srbija se nalazi međe deset najbednijih zemalja.
Na drugom mestu je Južna Afrika sa 32,2 poena, a na trećem Argentina sa
30,9. Srbija se na listi indeksa bede nalazi na osmom mestu (1. mesto je
najlošije, 60. najbolje), sa 17,9 bodova, koliko po će po proceni Blumberga dati
zbir inflacije i nezaposlenosti u ovoj godini. Tako je iza Ukrajine, Španije, Grčke
i Turske, a ispred Brazila, Urugvaja, Kolumbije i Hrvatske.
Inače, najbolje plasirani na listi je Tajland sa 2,6 bodova, ispred Singapura,
Švajcarske i Japana. Blumberg ovaj rezultat Tajlanda objašnjava „jedinstvenim“
načinom obračuna sa nezaposlenošću u ovoj zemlji.
(Zabeleženo 6. marta 2017)
Standard Srbije
Prosečna neto plata isplaćena u oktobru 2016. u Makedoniji iznosila je 22.460
denara (365,5 evra) i za 1,1 odsto je veća u poređenju sa istim mesecom 2015,
saopštila je tamošnja statistika. Prosečna bruto plata Makedonaca u oktobru iste
godine bila je 33.023 denara (538 evra), što je porast od 1,3 odsto na godišnjem
nivou, prenosi portal Info Biznis.
Prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku, plata u Srbiji
je u oktobru 2016. godine bila oko 367,6 evra. U predizbornoj predsedničkoj
kampanji 2017, premijer Srbije Aleksandar Vučić istakao je da je prosečna
plata u Srbiji oko 394 evra, ističući da će do kraja 2017. godine biti 440 evra,
a na kraju 2018. – 500 evra. Od premijera nikad dosta obećanja. Ali, život ide
drugim putem, u Srbiji je četvrtina stanovništva na granici siromaštva i gladi,
dok čeka da se ostvare obećanja vladajuće oligarhije, od 2010. godine. Ukoliko
se nastavi trend iz oktobra 2016, kada je srpska plata pala 2,7 odsto nominalno
(bez uračunate inflacije), a 3,4 odsto realno u odnosu na isti mesec 2015, Srbe će
s prosečnom platom prestići i oduvek siromašniji „sunarodnici iz SRFJ“. Tada bi
njihov novčanik bio za oko deset evra „deblji“ nego srpski.
Dojče vele izveštava

Nemačka plata najmanje vredi u Švajcarskoj, a najviše u Srbiji, Albaniji,
Bugarskoj i Makedoniji. Troškovi života su u Srbiji dvostruko niži, alkohol je 20
odsto jeftiniji, a cigarete koštaju skoro tri puta manje.
Institut za privredne i društvene nauke iz Diseldorfa bavio se rudarskim poslom
– ispreturao je statistike Eurostata i nacionalnih zavoda za statistiku, kako bi
uporedio životne troškove u 37 evropskih zemalja, SAD i Japanu. Lista tih
zemalja je šarolika, od Švajcarske, Luksemburga i skandinavskih zemalja gde su
troškovi života papreni, do balkanske magistrale gde je najjeftinije živeti, ali gde
ni zarade nisu bogzna kakve.
Ekonomisti su hteli da nemačkim građanima odgovore na sledeća pitanja:
Koliko moj novac vredi u inostranstvu? Gde su praznični pokloni najjeftiniji?
U koju zemlju mogu jeftino na odmor? Odgovori na ta pitanja nisu nepotrebne
činjenice već veoma bitne stavke jer, kako se navodi, trgovina putem interneta i
jeftini letovi čine da se razdaljina između različitih država smanjuje.
Troškovi života
Kada se radi o troškovima života – stanarina, računi, hrana, odeća, troškovi za
automobil, obrazovanje, razonoda – nemačka zarada najmanje vredi u susednoj
Švajcarskoj. Ako se nemačkom evru dodeli indeks 100, onda Švajcarska ima
indeks 158,5 – što znači da je ta zemlja 58,5 odsto skuplja od Nemačke. Među
najskupljima slede: Island (147,8), Norveška (141,8), Danska (136,7), Irska
(121,4), Finska (119,7), Luksemburg (119,2).
Srbija se svrstava među najjeftinije, sa indeksom od 48,5 – teoretski, Nemac
u Srbiji za iste novce može dobiti dvostruko više nego kod kuće. Bivše
394 SRBIJA DANAS
jugoslovenske republike ređaju se u očekivanom redosledu po skupoći: Slovenija
(79,9), Hrvatska (65,6), Crna Gora (55,4), BiH (50), Makedonija (45,3). Osim
Makedonije, od Srbije su jeftinije još i Albanija (48,2) i Bugarska (46,1), koja je
Nemcima posebno zanimljiva kao članica EU. Treba dodati da nisu prikupljani
podaci za dve verovatno najsiromašnije zemlje Evrope, Kosovo i Moldaviju.
Alkohol i duvan
Druga je priča kada se radi o alkoholu koji je u Nemačkoj tradicionalno jeftin

u odnosu na životni standard. Jedva je nešto jeftiniji u Češkoj, Poljskoj, Španiji
i Albaniji, a osetno jeftiniji u Srbiji (78,9) i Bugarskoj (75,4). S druge strane,
Nemac bi za svoju platu na Islandu (312,6) i u Norveškoj (300,2) mogao da kupi
tri puta manje alkohola nego kod kuće. Skupo je piti i u Turskoj (237,5), Finskoj
(203,1) i Irskoj (199,1).
Što se tiče cene duvanskih proizvoda, Nemačka se kreće u proseku razvijenijih
zemalja EU. Za pušače je Balkan pravi finansijski raj jer u Srbiji (36,3), Crnoj
Gori (34,5) i Albaniji (33,7) cigarete koštaju skoro trostruko manje. Protiv
pušenja se visokim cenama najžešće bori Norveška (218,9), gde recimo paklica
„marlbora“ košta oko 11,5 evra. Slede Irska (195,3), Velika Britanija (179,2) i
Island (168,1).
Nordijske zemlje i Švajcarska su najskuplje i što se tiče cena hotela i gostionica.
Nemački turista kaiš najviše može da opusti u Srbiji (48,2), Bugarskoj (43,5),
Makedoniji i Albaniji (po 41,8). Turističke republike bivše Jugoslavije ovde nisu
toliko jeftine: Hrvatska (78) i Crna Gora (60,4).
Kupovna moć
Disedorfski institut nije istraživao razlike u standardu, to jest realni odnos

plata u različitim zemljama. Prema dostupnim podacima, prosečna zarada
zaposlenog koji u Nemačkoj radi puno radno vreme je oko 2.200 evra, nakon
što se odbiju porezi, zdravstveno i socijalno osiguranje. U Srbiji je prošlog
novembra prosečna zarada bila svega 372 evra.
Ako se uračuna koliko su osnovni životni troškovi niži u Srbiji, proizlazi da je
kupovna moć Nemca 2,87 puta veća. Retki srećnici koji rade za nemačke firme
i diplomatska predstavništva, primaju nemačku platu, a žive u Srbiji, imaju u
proseku 5,92 puta jači standard od srpskih sugrađana, prenosi Dojče vele.

Put do boljeg života – decenija visokog rasta
Prosečne neto plate u zemljama CIE
BDP
Neto plate u Stopa
po stanovniku,
evrima nezaposlenos
tekući dolari
Slovenija 1020 21.370 8,9
Češka 745 18.325,9 4,1
Slovačka 680,8 16.648,1 9,9
Mađarska 558,5 11.902,8 6
Hrvatska 750 11.858,5 16,4
Rumunija 426,6 9.439 6,4
Bugarska 361 7.091,3 8,2
Crna Gora 497 6.809 16,9
Srbija 368,8 5.293,9 18,6
BJR Makedonija 365 5.060,2 25,4
BiH 426 4.289,3 25,4
Tabela 48: Prosečne neto plate u zemljama CIE
„Rezultati srpske privrede u 2016. najbolјi su od 2008“, kažu ekonomisti. Za

jedne je ostvareni rast bruto domaćeg proizvoda od 2,8 odsto neočekivano visok,
a za druge „solidan, ali ne i spektakularan“ – jednak je proseku rasta BDP-a u
Centralnoj i Istočnoj Evropi, a sporiji nego u susednim zemlјama, tako da je
Srbija konačno premašila nivo razvijenosti od pre početka svetske ekonomske
krize. „Predstavnici ekonomskih vlasti će na to reći da je postignuto više od
očekivanja, jer je najpreči zadatak u 2015. i 2016. bila fiskalna konsolidacija,
koja nije okončana, što je drugo ime za spasavanje države od bankrota. Uspeh
je i to, dodaće, što sada država može redovno da izmiruje pristigle rate visokog
duga, što je opet oborilo kamate na kredite i podstaklo rast domaćih i stranih
investicija. Osim toga, manjak u državnoj kasi od 6,6 odsto BDP-a, koliko je
iznosio u 2014, sveden je na manje od dva odsto u ovoj godini, izvozom sada

396 SRBIJA DANAS
pokrivamo rekordnih 80 odsto uvoza, povećana je zaposlenost i smanjena
nezaposlenost“, piše Aleksandar Mikavica, u listu Politika.
Sve navedeno građanin sa prosečnim primanjima prokomentarisaće pitanjem:
A šta ja imam od toga?
Mora se priznati – malo, jer prosečna penzija u Srbiji danas iznosi 23.450
dinara (190 evra), a prosečna neto zarada u novembru 2016. godine bila
je 45.787 dinara (372 evra). Nevolјa je u tome što je mnogo onih koji imaju
i mnogo manje od proseka, a oni sa prosečnim penzijama i platama, prema
anketi, bili bi zadovolјni kada bi imali „bar još za pola više”. Ipak, najteže je
nezaposlenima – kako onima u poodmaklim godinama, tako i mladima koji
bi da zasnuju porodicu, da steknu svoj krov nad glavom. Planirani rast bruto
domaćeg proizvoda od tri odsto u 2017. je ostvariv, kažu ekonomisti, ali i to će
biti nedovolјno za osetniji rast standarda. Jer, on će imati znatno manji rat od
BDP-a.
Milojko Arsić, profesor beogradskog Ekonomskog fakulteta i urednik
Kvartalnog monitora Fonda za razvoj ekonomske nauke (FREN), ukazuje da
su penzije i plate u Srbiji sada približno u skladu sa nivoom razvijenosti. Za
znatniji i održiv rast standarda građana neophodne su visoke stope rasta bruto
domaćeg proizvoda od četiri do pet odsto u dužem periodu, kaže Arsić. Da bi se
prosečna plata povećala na 600 evra, a da to bude dugoročno održivo, rast mora
da bude u skladu sa rastom produktivnosti. Uz stopu rasta BDP-a od oko pet
odsto, potrebna je gotovo jedna decenija da se dostigne toliki rast zarada. Kad
dostignemo prosečnu platu od 600 evra, prosečne penzije bi mogle da budu oko
300 evra.
Nadoknaditi istorijski zaostatak

Visoke stope rasta uslov su da Srbija tokom nekoliko narednih decenija
nadoknadi istorijski zaostatak i sustigne razvijene evropske zemlјe. Međutim,
za visok i održiv ekonomski rast iznad četiri odsto neophodno je ispuniti
određene uslove. Učešće investicija, pre svega, u proizvodnji namenjenoj izvozu,
u godišnjoj vrednosti svega stvorenog (BDP), mora da se poveća sa sadašnjih 19
na 25 odsto BDP-a. Bilo bi poželјno da u narednih nekoliko godina udeo stranih
i javnih investicija bude po pet procentnih poena BDP-a, a privatnih petnaest.
Za održiv ekonomski napredak zemlјe potrebno je da ukupne investicije u
narednim godinama rastu za oko deset odsto godišnje, dok ne dostignu oko 25
procenata svega stvorenog u jednoj godini.
Da bi se to postiglo, trebalo bi u kratkom roku povećati javne i investicije javnih
preduzeća, ali i strane direktne investicije. Tokom vremena, domaće privatne
investicije trebalo bi da rastu, strane da opadaju, a javne bi mogle da opadaju tek
posle izgradnje solidne infrastrukture. Za rast privrede u dugom roku presudne
su domaće privatne investicije, a pri tome je važno da se one u što većoj meri
finansiraju domaćim sredstvima. Dugoročno održiv rast privrede, a time i održiv
rast standarda građana, može da se ostvari prvenstveno preko snažnog rasta
investicija kojima se grade novi i modernizuju postojeći kapaciteti i to pretežno
oni namenjeni izvozu. Snažan rast investicija zahteva da privatna i državna
potrošnja u nekoliko narednih godina rastu sporije od rasta BDP-a. Da su nam
strane investicije neophodne, slažu se i članovi Naučnog društva ekonomista,
ali uz podsticanje rasta domaćih privatnih investicija, jer je neophodno da se
ulaganja u razvoj sve više finansiraju domaćim sredstvima. Da bi se to ostvarilo,
trebalo bi unaprediti makroekonomsku stabilnost i investicioni ambijent.
Domaći i strani investitori stalno ponavlјaju da je za pobolјšanje investicionog
ambijenta neophodno brže sprovoditi reforme. Neophodne su promene državne
administracije, sudstva, prosvete, zdravstva, pojednostavlјivanje procedura
i ubrzavane izdavanja dozvola, suzbijanja korupcije, itd. Protekla godina biće
zapamćena po tome što se Srbija našla na 47. mestu prema kriterijumu lakoće
poslovanja na ovogodišnjoj listi Svetske banke. Tome je najviše doprinelo
skraćivanje vremena za dobijanje građevinske dozvole sa 9,3 meseca u 2013, na
četiri meseca u 2016. godini.
Prema poslednjim podacima Narodne banke Srbije, u vremenu januar–oktobar
2016. neto priliv stranih direktnih investicija dostigao je milijardu i po evra,
a za celu 2016. godinu procenjen je na 1,8 milijardi dolara, ili 5,2 odsto bruto
domaćeg proizvoda.
U 2.624 strane firme zaposleno 198.797 lјudi

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u Srbiji posluju 2.624 strane
firme. Reč je o privrednim subjektima u kojima je učešće stranog kapitala 50 i
više procenata. One čine tri odsto od ukupnog broja preduzeća, a zapošlјavaju
198.797 lјudi, što je 19,7 odsto od ukupnog broja zaposlenih.
Najviše ih je u sektoru trgovine na veliko i malo i popravke motornih vozila
– 39,9 odsto. U prerađivačkoj industriji je 22,9 odsto stranih podružnica
sa oko 160.000 radnika, što je 80 odsto od ukupnog broja zaposlenih kod
stranaca. Stranog kapitala ima i u stručnim, naučnim, inovacionim i tehničkim
delatnostima, koje čine 12,2 odsto ukupnog broja firmi sa većinskim udelom
stranog kapitala.

398 SRBIJA DANAS
XI
LITERATURA
A. Hackshaw. A Concise Guide to Clinical Trials. John Wiley & Sons, inc.,
Hoboken, 2009.
Bataveljić, D. i M. Vojvodić. Sanitarno-ekološko zakonodavstvo i nadzor.
Beograd: VZS Visan, 2009.
Batić, V. Dve Srbije. Beograd: Beoštampa, 2007.
Bilten javnih finansija. Beograd: Republika Srbija, MIF, jun 2008.
Biorac N. i M. Jakovljevic, D. Stefanovic, S. Perovic, S. Jankovic. Assessment of
diabetes mellitus type 2 treatment costs in the Republic of Serbia. Beograd:
Vojnosanitetski pregled, Vol. 66, No 4, april 2009.
Bjegović, V. Osnove zdravstvenog menadžmenta. Beograd: Medicinski fakultet,
2009.
Bjegović-Mikanović, V. Javno zdravlje – savremeni pristupi i izazovi. Beograd:
Medicinski fakultet, 2009.
Bjegović-Mikanović, V. Osnove i izazovi zdravstvene politike. Beograd:
Medicinski fakultet, 2009.
Blagojević, Lj. Životna sredina i zdravlje. Niš: Fakultet zaštite na radu, 2012.
Boas, T. and J. Gans Morse. Neoliberalism: From New Liberal Philosophy to Anti
Liberal slogan. Springer, 2009.
Bukvić, R. „Poljoprivreda Srbije: Sto godina modernizacijskih napora“. Otisak
iz Glasa CDXXVI Srpske akademije nauka i umetnosti, Beograd, 2016.
Carande-Kulis, v. G., T. E. Getzen, S. B. Thacker. “Public goods and externalities:
a research agenda for public health economics”. Journal of Public Health
Management and Practice, 13(2), 227–232.
Casson, M. and J. S. Lee. “The origin and development of markets: A business
history perspective”. Business History Review 85 (Spring 2011): 9–37,
2011. The President and Fellows of Harvard College. ISSN0007-6805;
2044-768X
Chomsky, N. Profit over people, neoliberalism and global order. USA: Seven
stories press, 1999.
Dagovic, A., K. Matter Walstra, S. F. Gutzwiller, N. Djordjevic, A. Rankovic,
G. Djordjevic et al. “Resource use and costs of newly diagnosed cancer
initial medical care”. Eur. J. Oncol. 19, 2014, pp. 166–184.
Devetaković, S. i B. Jovanović Gavrilović, G. Rikalović. Nacionalna ekonomija.
Beograd: Ekonomski fakultet Univerziteta u Beogradu, 2016.
Dieleman, J., M. Campbell, A. Chapin, E. Eldrenkamp, V. Y. Fan, A. Evolution
and patterns of global health financing1995–2014. Lancet, 2017.
Đonović, N. Vladina politika u domenu javnog zdravlja. Zdravstvena ekonomija
sa farmakoekonomijom. Kragujevac: Medicinski fakultet Univerziteta u
Kragujevcu, 2014.
Drašković, V. Meta. Beograd: Promocija, 2007.
Friedman, L. M. et al. Fundamentals of Clinical Trials. Springer Science+Business
Media, 2010.
Friedman. M. Sloboda izbora. Novi Sad: Feljton, 1996.
Frohber, K. Special Issue Plenary Paper from XIEAAE Congress, Kopenhagen,
vol. 32. No. 3. 2015, str. 229–300.
Global Trade Liberalization and the Developing Countries – An IMF Issues Brief.
Washington: International Monetary Fund, 2014.
Grbić, V. i M. Antevski, D. Todić. Finansiranje i zajedničke politike Evropske
unije. Beograd: Institut za međunarodnu politiku i privredu, 2013.
Gulan B. i M. Stamenović. Obećanja i očekivanja (Ekonomija Srbije i Evropska
unija; Trgovanje na međunarodnom deviznom tržištu – FOREX). Novo
Miloševo: BKC, 2016.
Gulan, B. „Nestanak srpskog sela“, u magazinu Poljoprivreda, septembar 2003.
Gulan, B. „Sudbina oduzete imovine“, april 2015.
Gulan, B. „Sudbina oduzete imovine“. Novo Miloševo: BKC, 2015.
Gulan, B. „Velika šansa za zapošlјavanje“, u listu Politika, dodatak „Posao“, 5.
januar 2006.

400 SRBIJA DANAS
Gulan, B. Intervju sa Milošem Bugarinom, generalnim direktorom PKB
Korporacije, u: listu Korak. PKS, 2007.
Gulan, B. Koreni. Beograd: Institut za ekonomiku poljoprivrede, 1999.
Gulan, B. Lična istraživanja i praćenje razvoja PKB-a, publikovanje u javnosti
(listovi Borba i Novosti).
Gulan. B. i M. Stamenovic. Land potential. 12th International Multidisciplinary
Scientific Conference EUROBRAND. ISBN 978-86-88065-34-4, maj
2016.
Informacije i odluke o prenošenju vlasničkih prava PKB-a prvo na grad
Beograd, a potom na Vladu Srbije, 2016.
Ivić, I. „Obrazovanje i razvojni problem Srbije“, u: Moguće strategije razvoja
Srbije. Beograd: SANU, 2014.
Jakovljevic, M. “Mental health Economics and Pharmacoeconomics for the
Students of Medical Sciences”, iSBN978-86-7760-082-2 Publisher: Faculty
of Medical Sciences University of Kragujevac, Serbia 2014*(COBISS.SR-
ID207514636)
Jakovljevic, M. B. “Resource allocation strategies in Southeastern European
health policy”. Eur J Health Econ. 2013 Apr; 14(2): 153–9.
Jakovljevic, M. M. “Health Expenditure Dynamics in Serbia 1995–2012”,
Hospital Pharmacology. International Multidisciplinary Journal, 2014;
1(3): 180-183UDC:614(497.11)”1995/2012, pp/180–183.
Jakovljevic, M. M. “Recent developments among world’s leading generic
markets”. Medicinski časopis, Serbian Medical Chamber Regional Branch
Kragujevac, Serbia, medčas(Krag)/MedJ(Krag)2014;48(3): 140–143.
doi:10.5937/mckg48-5071
Jakovljevic, M. M., F. Gutzwiller, M. Schwenkglenks, O. Milovanovic, N.
Rancic, M. Varjacic, D. Stojadinovic, A. Dagovic, K. Matter-Walstra.
Costs differences among monoclonal antibodies-basedfirst-lineoncology
cancer protocols forbreastcancer, colorectal carcinoma and non-Hodgkin’s
lymphoma. jBUON2014; 19(3): 1111–1120.
Jakovljevic, M. M., J. Arsenijevic, M. Pavlova, N. Verhaeghe, N. Laaser & W.
Groot. “Within the triangle of health care legacies – comparing the
performance of South-Eastern European health systems”. Journal of
Medical Economics, dOI:0.1080/13696998. 2016.
Jakovljevic, M. M., M. Jovanovic, Z. Lazic, V. Jakovljevic, A. Đukic, R. Velickovic,
M. Antunovic. Current efforts and proposals to reduce healthcare costs in
Serbia. ser J Exp Clin. Res. 2011; 12(4): 161–163. December 2011.
Jakovljevic, M. M., M. Vukovic, C. Chia-Ching, M. Antunovic, V. Dragojevic-
Simic, R. Velickovic-Radovanovic, Dj. Siladji Mladenovic, N. Jankovic,
A. Rankovic, A. Kovacevic, O. Milovanovic, V. Markovic, N. S. D. Babu,
T. Yamada. “Do health reforms impact cost consciousness of Health care
professionals?”. Results from a nation-wide survey in the Balkans, Balkan
Medical Journal. balkanMedJ;DOI:10.5152/balkanmedj.2015.15869
Jakovljevic, M. M., M. Vukovic, J. Fontanesi. “Life Expectancy and Health
Expenditure Evolution in Eastern Europe” – DiD and DEA Analysis,
Expert Reviews in Pharmacoeconomics and Outcomes research,
December 2015, dOI:10.1586/14737167.2016.1125293
Jakovljevic, M. M., N. Djordjevic, M. Jurisevic, S. Jankovic. “Evolution of Serbian
pharmaceutical market alongside socioeconomic transition”. Expert Rev.
Pharmacoecon. Outcomes Res. Posted on line on January 16, 2015 (doi:1
0.1586/14737167.2015.1003044)
Jakovljevic, M. M., O. Milovanovic. “Growing burden of non-communicable
diseases in the emerging health markets: the case of BRICS”; Research
Topic: Health Care Financing and Affordability in the Emerging Global
Markets, front. Public Health|doi:10.3389/fpubh. 2015.00065
Jakovljevic, M. M., S. Nakazono & S. Ogura. “Contemporary generic market
in Japan – key conditions to successful evolution”, Expert Review of
Pharmacoeconomics & Outcomes Research, 2014 Apr; 14(2):181-94., dO
I:10.1586/14737167.2014.881254.
Jakovljevic, M. M., S. Ogura. “Health Economics at the Crossroads of Centuries
– From the Past to the Future”, Frontiers in Public Health, may 2016,
dOI:10.3389/fpubh.2016.00115
Jakovljevic, M. M., T. Getzen. “Growth of Global Health Spending Sharein
Lowand Middle Income Countries”. Frontiers in Pharmacology. Front.
Pharmacol. doi: 10.3389/fphar. 2016.00021, iF4.418
Jakovljevic, M. M., Z. Lazic, N. Verhaeghe, S. Jankovic, O. Gajovic, L. Annemans.
“Direct medical costs of COPD diagnosis and treatment, Eastern vs.
Western European country – examples of Serbia and Belgium”, SEEd
Medical Publishers, Farmeconomia. Health economics and therapeutic
pathways, 201314(4), pp.161–168.
402 SRBIJA DANAS
Jakovljevic, M. M., Z. Miјailovic, B. Popovska Jovicic, P. Canovic, O. Gajovic,
M. Jovanovic, D. Petrović, O. Milovanović, N. Đorđević. “Assessment of
viral genotype impact to the cost-effectiveness and overall costs of care
for peg-Interferon-2α+ribavirine treated chronic hepatitis C patients”,
Hepatitis Monthly, 2013; 13(5):e6750.DOI:10.5812/hepatmon.67502013.
Jakovljevic, M., C. Malmose-Stapelfeldt, O. Milovanovic, N. Rancic, & D.
Bokonjic. Disability, Workabsenteeism, sickness Benefits, and cancer in
selected European OECD countries — Forecasts to 2020. Front Public
Health, 2017; 5:23.
Jakšić, M., A. Praščević. Istorija ekonomije. Beograd: Ekonomski fakultet u
Beogradu, 2. ed., 2011.
Javno zdravlje za studente stomatologije. Novi Sad: Univerzitet u Novom Sadu,
2011.
Jelisavac Trošić, S. Pregovori u okviru GATT i STO. Beograd: Institut za
međunarodnu politiku i privredu, 2015.
Jovanović, S. Država I. Prosveta, 2005.
Jovanović, Ž. Strategije koje nema i privatizacija u prazno. Beograd: Beogradski
forum za savet ravnopravnih, 2003.
Keković, Z. Sistemi bezbednosti. Beograd: Fakultet bezbednosti, 2011.
Kent, Raymond P. Money and Banking, 5th ed., NewYork: Holt Reinhartand
Winston, inc., 1966, str. 5.
Kokolj, M. Osvrt na stanje organizovanog kriminalateta u nekim državama sveta.
Beograd: Srpsko udruženje za krivično pravo, 1996.
Koncepcija i strategija dugoročnog razvoja agroindustrijske proizvodnje
Republike Srbije. Beograd: Odbor SANU za proučavanje sela, 1995.
Kovačević, M. „Ograničenja i uslovi za zaustavljanje privrednog i društvenog
sunovrata Srbije“, u: Moguće strategije razvoja Srbije. Beograd: SANU,
2014.
Lazarević, R. Polјoprivreda i selo Srbije u agroekološkom razvoju. Akademija
inženjerskih nauka Srbije, 2016.
Lerner, A. Economics of Employment. New York: Praeger, 1951.

Lim, S. S., K. Allen, Z. A. Bhutta, L. Dandona, M. H. Forouzanfar, N. Fullman...
& Y. Kinfu. Measuringthe health-related Sustainable Development Goals
in 188 countries: a base line analysis from the Global Burden of Disease.
Study 2015. The Lancet. Published online September 21, 2016http://dx.doi.
org/10.1016/S0140-6736(16)31467-2.
List PKB (1985–2017).

Litonjua, M. D. “The Socio Political construction of globalization”. International
Journals. Vol. 34. 2008. Pp. 253–278.
Ljudska prava i zaštita zdravlja pacijenata. Beograd: Medicinski fakultet u
Beogradu, 2013.
Lopušina, M. CIA u Srbiji. Beograd: Knjigakomerc, 2010.
Machin, David, Simon Day, Sylvan Green. Text book of clinical trials. John N.
Jiley & Sons Ltd, 2nd ed., 2010.
Madžar, Lj. Antiliberalizam u 22 slike. Beograd: Sl. glasnik, 2012.
Madžar, Lj. Iskušenja ekonomske politike u Srbiji. Beograd: Sl. glasnik, 2011.
Madžar, Lj. Suton socijalističkih privreda. Beograd: Institut ekonomskih nauka,
1990.
Maksimović, Z. Menadžment u zdravstvu. Banja Luka: Medicinski fakultet,
2014.
Man, M. Socialpower. Volume 3. Cambridge University Press, 2012.
Marković, S. Srbija na istoku. Beograd, 2005 (reizdanje).
Matković, G. i Đ. Bajec. Za bolji put Srbije. Beograd: Data Status, 2006.
Međunarodna konferencija o radničko-selјačkom pokretu, zlatiborsko selo
Ljubiš, 2012.
Mićović, P., I. Mićović. Zdravstveni sistem. Beograd: Evropski centar za mir i
razvoj.
MIF Kraljevine Jugoslavije,1918–1938. Beograd: MIF, 1938.
Mijatović, B. i B. Đelić. Za bolji put Srbije. DS, 2006.
Mijatović, B. Privatizacija. Beograd: Ekonomski institut, 1993.

404 SRBIJA DANAS
Mijatović, B. Srpski ekonomisti do 1914. godine. Beograd: Službeni glasnik, 2008.
Milanović, M. Dugoročna politika agrarnog razvoja SR Jugoslavije. SR Jugoslavija,
Savezna Vlada, 1999.
Mishkin, F. Monetarna ekonomija, bankarstvo i finansijska tržišta, 7. ed. Beograd:
Data Status, 2006.
Mitrović, M.: „Populaciono-razvojni problemi srpskog sela“ i Zakić-Vujatović
Z.: „Strateško planiranje ruralnog razvoja i zadrugarstvo“; Ministarstvo
polјoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, 2004.
Mitrović, M. i A. Gavrilovć. Organizacija i menadžment u zdravstvenom sistemu
Srbije. FBIM, 2015.
Mitrović, M. Milovan i D. Tomić, B. Gulan. Sela u Srbiji. Beograd: RZS 2015
(2004): Mogućnosti korišćenja ruralnog kapitala, zbornik: Kapital u
polјoprivredi IEP, Beograd, str. 267–275.
Moje gazdinstvo, časopis, 2010–2016.
Nacionalna strategija za bezbednost, 2009.
Orlović, S. Pristupi u analizi politike, politički pokreti, političko ponašanja i
mišljenje, politička moć. Beograd: Medicinski fakultet, 2009.
Osnove programa i politike razvoja sela. Ministarstvo polјoprivrede Vlade
Srbije, novembar 1995.
Osnove razvoja sela, polјoprivrede i prehrambene industrije Vojvodine. Novi
Sad: VladaVojvodine, 2001.
Pavić, Ž. Zdravstvo i zdravstveni sistem. Srpsko lekarsko društvo, 2007.
Perspektive razvoja sela. Beograd: Odbor SANU za proučavanje sela, 2014.
Petrović, M. „Državni intervencionizam u savremenoj tržišnoj privredi – na
primeru SAD i Nemačke“, u: Ekonomska misao, vol. 32, br. 1–2, 1999.
PKS. Udruženje za poljoprivredu i prehrambenu industriju od 2000. do 2015.
Podaci o privatizaciji agrara u Srbiji. Udruženja za borbu protiv kriminala
„Obruč“ u Ratkovu.
Podaci Republičkog zavoda za statistiku obrađenina Institutu za javno zdravlje,
Beograd.
Polјoprivreda Srbije ka evropskim integracijama, Beograd; Materijali EEZ
(1989): Budućnost ruralnih područja u Evropskoj zajednici, Glasnik
polјoprivrede, Beograd, br. 11–12, str. 41–48, prevod: Vladimir Cvjetićanin;
Strategija polјoprivrede i ruralnog razvoja Srbije, Vlada Srbije, 2014.
Popov, Đ. „Ka formulisanju strategije privlačenja stranih investicija“, u: Moguće
strategije razvoja Srbije. Beograd: SANU, 2014.
Potrošnja hrane u Srbiji, RZS, 2015.
Privredna komora i Zadružni savez Beograda – podaci o PKB-u, 2014.
Privredna komora Srbije, Aktuelna situacija u stočarstvu Srbije, 2016.
Privredna komora Srbije, Stočarstvo Srbije, 2010.
Program svojinske transformacije PKB-a, 1998.
Prvulović, V. Ekonomska diplomatija. Beograd: Megatrend univerzitet, 2002.
Rabrenović, M., M. Stamenović. „Liberalizacija u ekonomskoj teoriji“. Beograd:
Pravni život, 2017.
Rabrenović, M., S. Stošić, M. Stamenović. „Značaj strategijskog upravljanja za
klinička ispitivanja“. Beograd: Pravni život. ISSN 0350-0500. Broj 9, 2016.
Radenković, B. „Informacione tehnologije i obrazovanje“, u: Moguće strategije
razvoja Srbije. Beograd: SANU, 2014.
Radevic, S., S. Kocic, M. Jakovljevic. “Self-assessed Health and Socioeconomic
Inequalities in Serbia”, Data from 2013 National Health Survey, front.
Pharmacol.DOI:10.3389/fphar.2016.00140
Radojlović, J. i M. Stamenović. „Spremnost profesora razredne nastave
osnovnih škola za inkluziju u redovna odeljenja na teritoriji opštine
Beograd (Republika Srbija) “. International multidisciplinary conference
EUROBRAND, 2013.
Rakić, M. Međunarodni marketing (2. ed). Beograd: Megatrend univerzitet,
2002.
Rakonjac Antić, T. Penzijsko i zdravstveno osiguranje. Beograd: Ekonomski
fakultet, 2012, str. 7.

406 SRBIJA DANAS
Rankovic, A., N. Rancic, M. Jovanovic, M. Ivanovic, O. Gajovic, Z. Lazic, M.
Jakovljevic. “Impact of imaging diagnostics on the budget – Are we
spending too much?”, Vojnosanitarni pregled, 2013; 70 (7): 709–711.
Rikardo, D. Načela političke ekonomije. Zagreb: Centar za kulturnu delatnost,
1983.
Sándor, J., K. Kosa, M. Papp, G. Fürjes, L. Kőrösi, M. Jakovljevic and R. Adany.
Capitation based financing hampers the provision of preventive services in
primary healthcare. Front. Public Health 4:200. doi:10.3389/fpubh. 2016.
00200
Savić, A. Ljudska bezbednost u kontekstu međunarodne i nacionalne odbrane.
Bezbednost u postmodernom ambijentu. Beograd, 2008.
Sekulović, A. Savremena ekonomija Rusije. Beograd: Zavod za udžbenike i
nastavna sredstva, 2005.
Shayne Cox Gad, ph. D., d. A. B. T. Clinical Trials Handbook by John N Jiley &
Sons, inc. All. 2009.
Simin, V. „Polјoprivreda i prehrambena industrija, prioritetni faktori
makroekonomske stabilnosti Srbije“. Beograd: Ministarstvo polјoprivrede
Vlade Srbije, 1990.
Simonović, B. R. „Mogu li strategije da pomognu razvoju srpskog društva?“, u:
Moguće strategije razvoja Srbije. Beograd: SANU, 2014.
Šlјukić, S. Selo u sociološkom ogledalu. MEDI-TERRAN, 2015.
Smith, A. Bogatstvo naroda. Zageb: Kultura, 1952.
Sorman, Gi. Velika tranzicija. Sremski Karlovci: Izdavačka knjižarnica Zorana
Stojanovića, 1997.
Sovrlić, M. i M. Milosavljević. “Opasan otpad, karakterisitke, zakonski i
tehnički okvir”. Internaitonal conference Ecological Safety in postmodern
environment. BanjaLuka, 2009.
Stajić, Lj. Osnovi sistema bezbednosti. Novi Sad: Pravni fakultet, 2015.
Staljin, J. Marksizam i nacionalno i kolonijalno pitanje. Kultura, 1947.

Stamenovic, M., T. Cvetkovski, D. Primorac. “Challenges in forecasting
exchange rates by Multinational corporations in global finance era”. ESD
International Scientific Conference. ISSN 1849-689X. Belgrade, maj 2016.
Stamenovic, M., K. Stamenovic. “Application of Quantitative methods on
problem solving”. International multidisciplinary Scientific conference
EUROBRAND. ISBN 978-86-88065-31-3. Dec. 2014.
Stamenovic, M., K. Stamenovic. “Suggested model of implementation of global
technology and operations strategy”. Metalurgia International. ISSN
1582-2214. No 2–3, 2014.
Stamenovic, M., K. Stamenovic. “Forecasting new technology in case of Forex
and Equity markets”. International multidisciplinary Scientific conference
EUROBRAND. ISBN 978-86-88065-31-3. Dec. 2014.
Stamenovic, M., S. Pavlovic. “Suggestion of a model of a centralised system for
provding services in the field of clinical trials on drug”. XIII International
Symposium Symorg. Faculty of organizational sciences University of
Belgrade. ISBN 978-86-7680-855-5. 2012.
Stamenovic, M., Dobraca, A. “Benefits of outsourcing strategy and IT
technology in clinical trials” (Manuscript Number: AIM-2017-08-094).
Acta Informatica Medica. August 2017.
Statistički godišnjak RZS, 1196–1997.
Steger, M. ”Ideologies of globalization”. Journal of political Ideologies. Carfax
publishing, 2005.
Stojanović, B. Ekonomska istorija sveta do16. veka. Beograd: Megatrend
univerzitet, 2005.
Stojanović, B. Novac, konvertibilnost i platni bilans. Beograd: Megatrend
univerzitet, 2003.
Stojanović, I. Ekonomija. Beograd: Megatrend, 2001.
Strategija razvoja poljoprivrede 2014–2024. Ministarstvo poljoprivrede i životne
sredine Vlade Srbije.
Strategija razvoja polјoprivrede Srbije, Vlada Srbije, 21. jul 2014.
Šutanovac, D. Za bolji put Srbije. DS, 2006.

408 SRBIJA DANAS
SZO: The world health report. 2000.
Tomić, D. i B. Gulan, V. Radojević. „Budućnost ruralnih područja u Srbiji“. Novi
Sad: Polјoprivredni kalendar, 2004.
Tomić, D. i B. Gulan. Polјoprivreda Jugoslavije – pre i posle sankcija. Beograd:
Institut za ekonomiku polјoprivrede, 1999.
Tornjanski, V. i M. Stamenovic, V. Pajic, S. Marinkovic. “Evaluation of Eurobank
EFG Bank Development Priorities Using normative forecasting”.
Metalurgia International. ISSN 1582–2214, Vol. 4, 2013.
Tornjanski, V. i M. Stamenovic. Analysis of capital structure patterns of
multinational corporations. International multidisciplinary Scientific
conference EUROBRAND. ISBN 978-86-88065-31-3. Dec 2014.
Tošović, S. Upravljanje otpadom (prezentacija). Visoka medicinska škola
strukovnih studija. 2012.
Veliki poljoprivredni sistemi i poljoprivredna preduzuća na području Beograda,
analiza, 2011.
Vićentijević, D. i N. Vujović. „Agrarna politika EU i budućnost polјoprivrede
Srbije“. Ekonomika polјoprivrede, specijalni broj: Polјoprivreda u tranziciji,
br. 3 i 4, 2004.
Vodič ka novom javnom zdavlju. Beograd: Medicinski fakultet, 2009.
Vučo, N. Ekonomska istorija sveta. Beograd: Univerzitet u Beogradu, Ekonomski
fakultet, 1985.
Vuković, S. Srpsko društvo i ekonomija. IKZS, 2012.
Wang, H., M. Naghavi, C. Allen, R. M. Barber, Z. A. Bhutta, A. Carter, & M.
Coggeshall. Global, regional, and national life expectancy, all-cause
mortality, andcause-specific mortality for 249 causes of death,1980–2015:
a systematic analysis for the Global Burden of Disease Study 2015. The
Lancet, 388 (10053), 1459–1544.
Wikan, V. “What is neoliberalism, and how does it relate to Globalisation?”.
Internaitonal relations, 2015.
Zakon o opštem u pravnom postupku. Beograd: Sl. glasnik RS, 30/2010.

Zakon o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine. Beograd: Sl. glasnik, br.
45/2005.
Zakon o privatizaciji. Beograd: Sl. glasnik RS, br. 38/2001, 18/2003 i 45/2005.
Zakon o stečaju i likvidaciji banaka i društva za osiguranje. Beograd: Sl. glasnik
RS, 61/2005, 116/2008, 91/2010.
Zakon o upravljanju otpadom. Beograd: Sl. glasnik RS, br. 36/09 i 88/10.
Zakon o zadrugarstvu Srbije.
Zakon o zdravstvenoj zaštiti. Beograd: Sl. glasnik RS, 107/05.
Zbornik radova: Ljudska prava i zaštita zdravlja pacijenata. Beograd: Medicinski
fakultet u Beogradu, 2013.
Zbornik radova: Prvi međunarodni naučni skup „Vlasinski susreti 95“ –
Balkansko selo u promenana, Prilozi.
Zdravstveno-statistički godišnjak Republike Srbije 2010. Beograd: Institut za
javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“, 2011.
Zec, M. et al. Privatizacija. Beograd: Ekonomski institut, 1994.
Zec, M., B. Živković. Tranzicija realnog i finansijskog sektora. Beograd: Institut
ekonomskih nauka.
Elektronski izvori
Agencija za osiguranje depozita.Preuzeto sa:http://www.aod.rs/sl-postupci.
html#., jun2017
ALIMS.<http:/www.alims.gov.rs/cir/o_agenciji/organizacija.
php>datum15.08.2012.
An IMF Issues Brief, InternationalMonetaryFund,Washington, str.4
Antikorpupcija. Preuzeto sa. http://www.antikorupcija-savet.gov.rs/Storage/
Global/Documents/Istrazivanje/Korupcija%20u%20Srbija%20
kraca%20verzija.pdf, April 2017
Bluebook, federalReserves, uSA.2012, accessedon:https://www.federalreserve.
gov/monetarypolicy/files/FOMC20090318bluebook20090313.pdf,
date:4Mar2017

410 SRBIJA DANAS
Businessdictionary.<http://www.businessdictionary.com/definition/ethics.
html#ixzz25zTRJPrh>datum15.08.2012
ConstitutionofWHO:principles:http://www.who.int/about/mission/en/,
pristupljenoMay2017
D.Avramović.RekonstrukcijamonetarnogsistemaJugoslavije.
Ipobedanadinflacijom1994.Godine.Preuzetosa:http://www.ecpd.org.
rs/pdf/2015/books/2007/2007_rekonstrukcija_monetarnog_sistema.
pdf.Maj2017
D.Jankovic.Zdravstveno osiguranje kao factor troškova zdravstvene zaštite.
Preuzeto sa:http://www.vps.ns.ac.rs/SB/2011/8.7.pdf, april2017
Directive2001/20/EChttp://ec.europa.eu/enterprise/pharmaceuticals/
eudralex/vol10_en.htm en.Unionforpopularmovement
Great depression myth.Preuzeto sa:https://www.youtube.com/
watch?v=dgyQsIGLt_w, jun2017
Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji.Ekstremizam–kako prepoznati
društveno zlo.http://www.helsinki.org.rs/serbian/doc/sveske34.pdf,
preuzetoApr2017
ICH.<www.ich.org>datum04.09.2012
Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“.
Pokazateljizdravstvenepotrošnje.AvailablefromURL:www.batut.org.rs
(pristupljeno: Dec. 2011).
Institut za javno zdravlje Srbije„Dr Milan Jovanović Batut“.Pokazatelji
zdravstvene potrošnje.AvailablefromURL:www.batut.org.rs
(pristupljeno: Dec. 2011).
Institut za pravo i finansije.http://ipf.rs/organizovani-kriminal/#_
Toc444110295.PreuzetoApril2017
Institut za pravo i finansije.http://ipf.rs/organizovanikriminal/#_
Toc444110295.PreuzetoApril2017
Internet prezentacija MinistarstvazdravljaRS (www.zdravlje.gov.rs).
Internet prezentacijaVladeRS(www.srbija.gov.rs)

JakovljevicM, lazarevicM, milovanovicO, kanjevacT,
theNewandOldEurope:East-West Splitin Pharmaceutical Spending,
Frontiers in Pharmacology, front.PublicHealth,21January2016|http://
dx.doi.org/10.3389/fpubh.2016.00002
K.Radivojević.Religija i terorizam.Religija i tolerancija.http://www.ceir.co.rs/
images/stories/rit_14/rit_14_religija_i_terorizam.pdf
M.Sojic.B.Hinic.130godinaNBS.Preuzetosa:http://www.ubs-asb.com/
Portals/0/Casopis/2014/3/UBS-Bankarstvo-3-2014-Sojic-Hinic.pdf,
maj2017
M.Živković.Pravo na život i eutanaziju.Preuzeto sa:http://scindeks-clanci.
ceon.rs/data/pdf/0352-3713/2015/0352-37131506050Z.pdf, april2017
MFIN.Preuzetosa:http://www.mfin.gov.rs/download/pdf/javne_finansije/
bilten_javnih_finansija_za_mesec_septembar_2004.pdf, april2017
MilitaryLegal resources.Preuzeto sa:<http://www.loc.gov/rr/frd/Military_
Law/Nuremberg_trials.html>datum03.09.2012
MinistarstvoprivredeRepublikeSrbije.Preuzetosa:http://www.priv.rs/
Naslovna.datumFeb2017
MMS.Preuzetosa:http://mms.edu.rs/moodle/mod/book/tool/print/index.
php?id=1448#ch375, april2017
NBS.Preuzeto sa:https://www.nbs.rs/internet/latinica/10/10_8/index.html,
april2017
OECD.Preuzeto sa:https://data.oecd.org/gdp/gross-domestic-product-gdp.
htm, jun2017, grafikautorskiobrađen
P.Antić.Zdravlje romske populacije kao ranjive manjinske grupe u Srbiji.
Medicinski Fakultet u Beogradu.Beograd.2009
PejcicA, jakovljevicM, pharmaceutical Expenditure in Balkan
Countries, journal of Medical Economics,(JME)
upcomingJune2017DOI10.1080/13696998.2017.1333514http://www.
tandfonline.com/doi/abs/10.1080/13696998.2017.1333514
PNHP. Preuzeto sa: http://www.pnhp.org/single_payer_resources/health_
care_systems_four_basic_models.php, April 2017

412 SRBIJA DANAS
Pravilnik etičkog komiteta.Medicinski fakultet Univerziteta u Nišu<http://
www.medfak.ni.ac.rs/asn/Pravilnik%20o%20radu%20Etickog%20
komiteta.pdf>datum:05.09.2012
Pravilnik o sadržaju zahteva, odnosno dokumentacije za odobrenje kliničkog
ispitivanja leka i medicinskog sredstva, kao i način sprovođenja
kliničkog ispitivanja leka i medicinskog sredstva.Službeni glasnik
RSbr.64/2011оd31.8.2011.Član22.<http://www.alims.gov.rs/
donjnload/regulativa/Pravilnici/Pravilnik%20o%20klinickom%20
ispitivanju/pravilnik%20klinicka_2011.pdf>Datum10.08.2012
Privredna komora Srbije.Preuzetosa:http://www.kombeg.org.rs/aktivnosti/
udr_fin_org/Detaljnije.aspx?veza=15004, jun2017
Republički zavod za statistiku.Preuzeto sa:http://webrzs.stat.gov.
rs/WebSite/Public/ReportResultView.aspx?rptKey=indId
%3d24000200IND01%26102%3dRS%266%3d1%2c2%2
c3%2c4%2623%3d0%2c1%2c2%262%3d%23Last%231%
2640%3d15%2cL15-24%2cL15-64%26sAreaId%3d24000-
21200%26dType%3dName%26lType%3dSerbianCyrillic.
Datum:feb2017
RFZO.Preuzeto sa:http://who.rfzo.rs/download/pravilnici/lekovi/
Pravilnik_o_listi_lekova.pdf, jun2017
S.Jovanović et al.Sistemi zdravstvene zaštite.Preuzeto sa:http://scindeks-
clanci.ceon.rs/data/pdf/0351-2665/2015/0351-26651501075J.pdf.
April2017
SantaClaraUniversity.:<http://njnjnj.scu.edu/ethics/practicing/decision/
framenjork.html>datum:05.09.2012
Savet za borbu protiv korupcije.Preuzeto sa:http://www.antikorupcija-savet.
gov.rs/content/cid1006/definicije.Maj2017
T.Milosavljevic.Finansiranje zdravstvenog sistema.Beograd.2009.
Preuzetosa:http://www.zdravlje.gov.rs/downloads/2009/Jul/Jul%20
2009%20Finansiranje%20Zdravstvenog%20Sistema%20Tomica%20
Milosavljevic.pdf
Tradigneconomics.Podaci preuzeti sa:https://tradingeconomics.com/
hungary/gdp-per-capita, jun2017

WashingtonPost.24jul2000.Preuzeto sa.https://www.washingtonpost.
com/archive/politics/2000/07/24/a-suspicious-eye-on-us-big-
ears/42a66478-ff9a-4786-9354-da10e802ee3a/?utm_term=.
e35543a95249.Datum:feb2017
WHO.Preuzeto sa:http://who.who.int/countries/srb/en/, april2017
Wikileaks.Preuzetosa:https://wikileaks.org/cia-france-elections-2012/.
Datum:Feb2017
WorldBank.Preuzeto sa:http://data.worldbank.org/indicator/
NY.GDP.PCAP.CD?end=2015&locations=RS&name_
desc=false&start=1960&view=chart, jun2017
WorldHealthOrganizationDepartmentofHumanResourcesforHealth.Preuzeto
sa: http://www.who.int/hrh/tools/en/, Jul 2017
Z. Joksimovic, m.Joksimovic.
Prikaznajznačajnijihsistemazdravstvenihosiguranja.
Timočkimedicinskiglasnik.Preuzetosa:http://www.tmg.org.rs/v320405.
htm, jun2017
Zakon o Agenciji za privatizaciju.Preuzeto sa: http://www.antikorupcija-
savet.gov.rs/Storage/Global/Documents/zakoni_pdf/Zakon%20
o%20Agenciji%20za%20privatizaciju.pdf, Jun 2017
Zakon o pravima pacijenta. Preuzeto sa:http://paragraf.rs/propisi/zakon_o_
pravima_pacijenata.html, april2017
Zakon o zaštiti životne sredine.http://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_
zastiti_zivotne_sredine.html.PreuzetoApr2017
Zakon o izmenama i dopunama zakona o privatizaciji. Preuzeto sa: http://
www.parlament.gov.rs/upload/archive/files/lat/pdf/predlozi_
zakona/1415-15%20lat.pdf, jun2017
Zdravstveni sistemi potrošnja u Srbiji. Institut za javno zdravljeBatut.2009.
Preuzeto sa:http://www.batut.org.rs/download/nzr/7%20
Zdravstveni%20sisten%20i%20potrosnja.pdf, april2017
Znakovi pored puta. http://www.znakoviporedputa.com/psihologija/31-
psihologija-politickog-ekstremizma
ZSO.Preuzeto sa:http://www.zso.gov.rs/istorijat.htm, jun2017

414 SRBIJA DANAS
X
BIOGRAFIJE
AUTORI
Milorad Stamenović
Rođen 27. marta, u Beogradu, gde živi i radi. Otac dvoje dece, Klare i Stefana.
Diplomirao na Fakultetu za međunarodnu ekonomiju, Master akademske
studije završio na Fakultetu organizacionih nauka u Beogradu i na Middlesex
University iz Londona, iz oblasti Međunarodnog poslovanja i menadžmenta.
Tema doktorske disertacije vezuje se za strategijski menadžment u oblasti
istraživanja i razvoja na Fakultetu za međunarodnu ekonomiju. Osim
ekonomskog, ima i medicinsko obrazovanje: diplomirao je na Visokoj
medicinskoj školi strukovnih studija u Beogradu, na smeru za Fizikalnu
medicinu i takođe završio medicinsku specijalizaciju zdravstvenog inženjeringa.
Započeo je postdiplomski program javnog zdravlja na Medicinskom fakultetu
Univerziteta u Beogradu. Dugi niz godina radio je na više od 30 globalnih
kliničkih studija (akademskih i komercijalnih), u okviru faznog razvoja novih
lekova i medicinskih uređaja za različite terapeutske indikacije (kardiologija,
onkologija, pulmologija, hematologija i dr.).
Tokom srednjoškolskih i studentskih dana, bio je aktivista brojnih nevladinih
udruženja iz oblasti ekologije, ljudskog trafikinga, građanskih inicijativa i dr.
Duži niz godina trenirao vaterpolo i 1999. godine se našao na širem spisku
kadetske reprezentacije. Vojni rok služio redovno, VES 11109.
Autor je naučnih radova iz oblasti ekonomije, menadžmenta u ekonomiji
i zdravstvu, finansija i dr. Koautor je knjige Obećanja i očekivanja i trgovanje
na međunarodnom deviznom tržištu (recenzenti prof. dr Oskar Kovač, prof. dr
Sreten Ćuzović).
U okviru radnog iskustva kao ekonomiste, Stamenović je imao prilike da
trguje širokim portfoliom valutnih parova. Radio je kao trejder, zatim kao
menadžer za obrazovanje i marketing u oblasti trgovanja na međunarodnom
deviznom tržištu. Kreirao je više interesantnih predavanja/kurseva o trgovanju
na međunarodnom deviznom tržištu, koji su bili prezentovani na nekim od
vodećih ekonomskih institucija u Srbiji (Ekonomski fakultet Univerziteta u
Beogradu, Beogradska berza, AIESEC, i dr.).
Duži niz godina radi na monitoringu, operativnom menadžmentu i
menadžmentu kvaliteta globalnih projekata u farmaceutskoj industriji. Radio

je za neke od najvećih svetskih kompanija iz ove oblasti. Ima globalno iskustvo
rada u Aziji (npr. Indija, Šri Lanka, Tajvan), USA, regionu EU i zemljama
APEK-a. Direktor je i vlasnik Agencije za konsalting Inventis.
Takođe, član je internacionalnih udruženja – Američke akademije za fizikalnu
medicinu i rehabilitaciju, Američkog udruženja za kliničku onkologiju,
Asocijacije profesionalaca u kliničkim ispitivanjima kao i nacionalnih udruženja
– Društva ekonomista Beograda, IPMA/JUPMA, ponosni član Srpske književne
zadruge, KLINIS-a, Društva terapeuta Srbije kao i Društva stručnih i naučnih
prevodilaca Srbije.
Povremeni je dopisnik stručnih i komercijalnih medija u Republici Srbiji.
Branislav Gulan
Rođen 1953, novinar, publicista i književnik, član Akademijskog odbora za selo
SANU i član Naučnog društva ekonomista Srbije.
Godine 2016. dobio dve nagrade za životno delo: jedna uručena od Saveza
novinara Srbije i Crne Gore, a druga na Međunarodnom festivalu u Bogatiću.
Kao srednjoškolac (1969) počeo da piše u Večernjim novostima. Za vreme studija,
po zadatku, postao je glavni i odgovorni urednik lista novosadskog preduzeća
„Centrokolonijal“. Nakon uspešno obavljenog posla, kao izuzetno talentovan za
novinarstvo, na poziv uređivačkog kolegijuma, zaposlio se kao novinar u kući
NIGRO Borba. U njoj prošao sve faze, od saradnika do komentatora-urednika.
U šestoj generaciji završio je najvišu političku školu u SFRJ, „Josip Broz Tito“ u
Kumrovcu. Redovan je član Odbora za selo Srpske akademije nauka i umetnosti,
a član je i Naučnog društva ekonomista Srbije. Dokazao se radom i u naučnim
institucijama, gde je objavio više od 100 naučnih i stručnih radova.
Pred kraj radnog veka bio je urednik u Privrednoj komori Jugoslavije i novinar
u Privrednoj komori Srbije. Objavio je oko 10.000 tekstova u Novostima, 5.000 u
Borbi, 2.000 u Dnevniku, nekoliko hiljada u Ekonomskoj politici. Objavljivao je,
a i danas se njegovi feljtoni prezentuju u svim listovima u zemljama nekadašnje
SFRJ. Autor je desetak knjiga, najviše sa ekonomskim temama. Danas je jedan od
najcitiranijih novinara-specijalista, ekonomista i agroekonomista-analitičara, u
domaćoj i inostranoj javnosti.
Dobitnik je niza priznanja. Među njima su tri nagrade: „Svetozar Marković“
Udruženja novinara Srbije, na desetine zahvalnica i povelja, „Zlatno pero“
novinara Srbije, zahvalnica za naučni doprinos razvoju Instituta za ekonomiku
poljoprivrede, Balkanske asocijacije za razvoj sela, kao i niz sertifikata na
savetovanjima ekonomista i agroekonomista.

416 SRBIJA DANAS
Branko Dragaš
Rođen 15. decembra 1959. godine u Zemunu. Ekonomski fakultet, smer
Ekonomska teorija, završio 1982. u Beogradu. Bankar od 1984. godine.
Radio u državnoj banci na tržištu novca. Razvio posao do 100 miliona DEM
mesečnog obrta kapitala. Godine 1989. prinuđen je da napusti državnu banku
zbog političkih pritisaka. Iste godine učestvuje u formiranju opozicije u Srbiji.
Godine 1990. postaje predsednik prve privatne banke u Istočnoj Evropi – Karić
banke – i za dve godine stvara profitabilnu i modernu instituciju koja tržišno
posluje. Piše i nastupa u srpskoj javnosti, zalažući se za uvođenje kapitalizma,
berze i tržišne privrede. Od 1990. finansira i pomaže demokratsku opoziciju
u Srbiji, kada učestvuje i u formiranju Beogradske berze. Iste godine savetuje
vladu Ante Markovića oko razvoja finansijskih tržišta i uspostavljanje modernog
bankarskog sistema. Godine 1992, uz pomoć privatnih preduzetnika, sa grupom
saradnika osniva Credibel banku. Na poziv predsednika države, Dobrice Ćosića,
napisao ekonomski program za ekspoze premijera Milana Panića. Učestvovao
u finansiranju kampanje Milana Panića, 1992. godine. Vlasnik više od 20
preduzeća iz različitih oblasti u Srbiji i isto toliko u zemljama EU, SAD, Kanadi,
Kini, Hongkongu, Kipru i svim zemljama u Istočnoj Evropi. Godine 1995,
finansirao obnovu mnogih manastira i crkava po Srbiji. U periodu 1990–1996.
finansirao mnoge opozicione medije u Srbiji ili direktno učestvovao u njihovom
pokretanju. Od 1990. do 5. oktobra 2000. zabranjivan od strane režima kao
ideolog kapitalizma, pa je održao bezbroj predavanja i nastupa na tribinama i
lokalnim medijima. Odbija ponude režima da se uključi u politiku. Početkom
1996. godine, zbog opozicionog delovanja, posle silnih pritisaka, režim uništava
Credibel banku. U periodu 1997–2001. godine objavljuje nekoliko romana i
drama. U NATO intervenciji 1999. godine tri meseca proveo na topovima
PVO. Po povratku sa ratišta, jula 1999, sa grupom svojih prijatelja, stručnjaka
iz različitih oblasti, sačinio „Program za spas Srbije“. To je sveobuhvatni
predlog političkih i ekonomskih promena koje treba izvršiti u državi. Posle
demokratskih promena, oktobra 2000, na poziv premijera Srbije, obišao u
100 dana privredu Srbije i predložio način rešavanja nagomilanih problema.
Godine 2001, u februaru, razišao se sa premijerom Zoranom Ðinđićem zbog
različitog viđenja koncepta reformi u Srbiji. Godine 2001. novi režim zabranjuje
sve nastupe u državnim medijima. Godine 2001, 5. oktobra sa grupom autora
objavljuje kritiku neoliberalizma u Srbiji u knjizi Kuda ide Srbija?. Godine 2003.
osnovao udruženje privrednika „Privredna snaga Srbije – PSS“. U junu 2004.
osnovao UMA – Udruženje malih akcionara Srbije. U decembru 2007. postaje
osnivač Poslovne berze. Kolumnista opozicionog lista Tabloid. Nije član nijedne
stranke. Živi i radi u Beogradu.

RECENZENTI
Prof. dr Gojko Rikalović

Redovni profesor na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu.
Diplomirao 1975, magistrirao 1980. i doktorirao 1988. godine na Ekonomskom
fakultetu Univerziteta u Beogradu. Profesionalno iskustvo započeo u
Institutu „Kirilo Savić“, u Beogradu (1975–1976). Na Ekonomskom fakultetu
Univerziteta u Beogradu počeo sa radom 1976, kao asistent pripravnik, gde i
danas radi kao redovni profesor. Predaje: Nacionalnu ekonomiju, Ekonomiku
energetike, Ruralni razvoj, Upravljanje prirodnim resursima i životnom
sredinom, Institucije i ekonomski razvoj, Teoriju privrednog razvoja, Razvojnu
ekonomiju.
Objavio više od 25 autorskih i koautorskih knjiga, više članaka i naučnih radova
u domaćim i međunarodnim časopisima.
Ključne kvalifikacije: bio šef Odseka za ruralnu i agrarnu ekonomiju na
Ekonomskom fakultetu u Beogradu; učestvovao u više od 30 studija u oblasti
ekonomskog razvoja i politike; bio član ili predsednik Radne grupe u nekoliko
saveta Vlade (lokalna Agenda 21, Opština Pančevo, 2009); radio na Strategiji
za ekonomski razvoj opštine Pančevo (2007–2009), u Savetu za zapošljavanje,
Vlada Republike Srbije (2004–2007); Strategiji ruralnog razvoja i agrarne
politike (2006–2009); predsednik Radne grupe za razvoj kreativnih industrija u
Ministarstvu kulture, informisanja i informacionog društva (od 2010. nadalje);
član Radne grupe za izradu Strategije razvoja kulture pri Ministarstvu za
kulturu, informisanje i informaciono društvo (od 2010. nadalje); član Veća
društveno-humanističkih nauka Univerziteta u Beogradu; član komisije za
magistarske studije na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu; član
komisije za doktorate na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu; šef
katedre za Ekonomsku politiku i razvoj na Ekonomskom fakultetu Univerziteta
u Beogradu; član stručnog tima Komisije za akreditaciju i proveru kvaliteta
u visokom obrazovanju; član Upravnog odbora Instituta za ekonomiku
poljoprivrede, član Naučnog veća saobraćajnog instituta – CIP Beograd;
istraživač na više istraživačkih projekata pod pokroviteljstvom Ministarstva za
nauku; sekretar redakcije časopisa Ekonomist; član Odbora za ekonomske nauke
SANU; predsednik Društva ekonomista Beograda (DEB); član uređivačkog
odbora časopisa Ekonomske ideje i praksa i časopisa Ekonomski vidici.
Prof. dr Rajko Bukvić

Rođen 1953. godine, u Plandištu. Na Ekonomskom fakultetu u Beogradu
diplomirao 1976, na smeru Ekonomske statistike i kibernetike. Magistrirao na
418 SRBIJA DANAS
Ekonomskom fakultetu u Beogradu 1986, s temom: „Primena metoda teorije
klasifikacije u analizi razvoja jugoslovenskih republika i autonomnih pokrajina“,
kod mentora Branislava Ivanovića, i stekao titulu magistra statističkih nauka.
Doktorirao s temom: „Regionalni aspekt primarne raspodele u jugoslovenskoj
privredi“, kod mentora Dragutina Marsenića, novembra 1997. godine, na
Ekonomskom fakultetu u Beogradu i stekao titulu doktora ekonomskih nauka.
Izabran u naučno-istraživačko zvanje višeg naučnog saradnika 2000, a u zvanje
naučnog savetnika 2005. godine. U zvanje redovnog profesora biran 2005. i
2008, na Megatrend univerzitetu u Beogradu. Radio na Ekonomskom fakultetu
u Subotici 1977–1979, na Višoj poslovnoj školi u Novom Sadu 2002–2004. i na
Megatrend Univerzitetu (na Fakultetu za menadžment 2005–2010, na Fakultetu
za međunarodnu ekonomiju 2010–2012).
Radio u privredi (GRO „Mostogradnja“) 1979–1983, u državnoj upravi (razni
organi) 1983–1988. i 1991–2002, u naučnoistraživačkim organizacijama
(Institut ekonomskih nauka, Institut društvenih nauka, Institut za ekonomiku
poljoprivrede) u periodima 1988–1991. i 2003–2005). Trenutno zaposlen na
Geografskom institutu „Jovan Cvijić“ SANU, u Beogradu.
Bio član redakcije časopisa Ekonomika (Beograd) 1994–2001, a od marta 2002.
do kraja 2003. glavni i odgovorni urednik ovog časopisa (koji je u međuvremenu
promenio ime u Ekonomika preduzetništva). Pokretač i glavni i odgovorni
urednik časopisa Mesečne agroekonomske analize, kojeg je tokom 2004. godine
izdavao Institut za ekonomiku poljoprivrede. Od 2003. do 2005. godine član
redakcijskog kolegijuma časopisa Ekonomika (Niš). Od 2009, član redakcije
časopisa Zbornik Matice srpske za društvene nauke. Od 6. septembra 2006.
imenovan za člana Stručne redakcije za trgovinu, turizam i ugostiteljstvo Srpske
enciklopedije. Član-saradnik Matice srpske. U 2005. godini bio rukovodilac
projekta: „Razvoj i strukturne promene agrarne privrede i ruralnih područja“,
rađenog za potrebe Ministarstva nauke i zaštite životne sredine, u okviru Instituta
za ekonomiku poljoprivrede u Beogradu, Poljoprivrednog fakulteta u Novom
Sadu i Ekonomskog fakulteta u Subotici. Predsednik Programskog odbora
međunarodnih naučnih skupova: Ekonomska unija Istočne i Jugoistočne Evrope
u uslovima globalizacije (Beograd, 2005); Multifunkcionalna poljoprivreda i
ruralni razvoj (Beograd, 2005).
Objavio (sam ili u koautorstvu) 25 monografija i nastavnih referenci (udžbenici,
skripta, zbirke zadataka), više od 200 radova u domaćim i međunarodnim
zbornicima radova i časopisima, i 20 prevoda radova s ruskog i nemačkog
jezika. Učestvovao u izradi preko 80 naučnih i stručnih projekata, u većem
broju naučnih instituta i drugih naučnoistraživačkih organizacija. S pisanim
prilozima učestvovao na 13 međunarodnih i 25 domaćih naučnih i stručnih
savetovanja i konferencija. Dobitnik Nagrade Ministarstva nauke za postignute

naučnoistraživačke rezultate, 2005. godine. Nagrađen Memorijalnom medaljom
„300 let Mihailu Vasiljeviču Lomonosovu“, 2012. godine.
Prof. dr Zoran Dragišić

Redovni profesor, doktor pravnih nauka, predsednik stranke Pokret radnika i
seljaka. Rođen 21. januara 1967. godine, u Beogradu. Završio Fakultet civilne
odbrane i Pravni fakultet u Beogradu. Magistrirao 1998, na Pravnom fakultetu.
Doktorsku disertaciju „Pravno-politički status nacionalne bezbednosti“
odbranio na Pravnom fakultetu u Beogradu 2004. godine. Od 1994. radi na
Fakultetu bezbednosti, prvo kao asistent-pripravnik na predmetu Politički
sistem, od 1998. kao asistent na pomenutom i predmetu Osnovi bezbednosti,
a od 2004. kao docent na predmetima Osnovi bezbednosti i Bezbednosni
menadžment. Rukovodilac specijalističkih studija „Bezbednosni menadžment
u oblasti odbrane od terorizma“.
Član redakcije časopisa Ljudska bezbednost. Objavio veći broj knjiga i stručnih
radova iz oblasti bezbednosti, a često u medijima daje vojnopolitičke komentare.
Na predsedničkim izborima 2012. bio kandidat Pokreta radnika i seljaka i
osvojio 1,54 odsto glasova.
Prof. dr Mihajlo Jakovljević

Univerzitet u Kragujevcu, Fakultet medicinskih nauka, Srbija / šef Katedre za
globalno zdravlje, zdravstvenu ekonomiju i politiku
Hosei Univerzitet u Tokiju / Nacionalni centar Japana za starenje populacije
/ Institut za zdravstvenu metriku i trendove, Univerzitet u Vašingtonu / član
Globalne mreže eksperata.
Vodeći nacionalni stručnjak za oblast Zdravstvena ekonomija, rukovodilac
najvećeg budžetski finansiranog OI Projekta u oblasti Zdravstvene ekonomije
u Srbiji za Ciklus 2011–2017. godine. Najmlađi član Akademije medicinskih
nauka Srpskog lekarskog društva, sa sedištem u Beogradu, u istoriji Akademije.
Urednik prvog potpunog univerzitetskog udžbenika iz oblasti Zdravstvene
ekonomije i Farmakoekonomije na prostoru bivše Jugoslavije. Zahvaljujući
svom međunarodnom profesionalnom ugledu, 2015. godine na Izborima za
Upravni odbor (Bord direktora) Međunarodnog udruženja za Zdravstvenu
ekonomiju IHEA (International Health Economics Association) bio jedini
predloženi kandidat sa osnovnom akademskom afiliacijom u Istočnoj Evropi,
ikada nominovan tokom više decenija postojanja Udruženja IHEA. Viziting
profesor Univerziteta u Tokiju pri Japanskom nacionalnom centru za starenje
populacije. Istraživačke boravke i stručna usavršavanja finansirana od strane
inofondova za nauku obavljao pri univerzitetskim centrima u Birmingemu
i Mančesteru, Engleska; Ljubljani, Slovenija; Najmegenu, Holandija; Beču,
420 SRBIJA DANAS
Austrija; Gentu, Belgija; Tokiju, Japan; Arhusu, Danska; Lozani, Švajcarska;
Berlinu i Lajpcigu, Nemačka; Lisabonu, Portugalija. Objavljivao multicentrične
nesponzorisane akademske studije u saradnji sa više desetina univerziteta
i instituta Evrope, Bliskog i Dalekog istoka, Azije i Severne Amerike. Držao
predavanja po pozivu i usmena saopštenja na inonaučnim skupovima u
preko dvadeset zemalja. Do sada objavio preko stotinu radova u celosti, u
indeksiranim časopisima sa visokim faktorom uticaja (kumulativni faktor
uticaja 450+, ukupna citiranost 1280+, H (Hiršov) faktor 22, i-10 indeks 46).
Objavljivao radove u prestižnim časopisima kao što su: LANCET, JAMA,
Health Economics, European Journal of Health Economics, Value in Health,
Plos One, Expert Reviews in Pharmacoeconomics and Outcomes Research,
Journal of Medical Economics, Epilepsy Research i drugim kliničkim časopisima
najvišeg ranga. Profesor Jakovljević služi u svojstvu glavnog urednika ili člana
uređivačkog odbora u sedamnaest međunarodnih naučnih časopisa, pojedinih
vodećih izdavača u zemljama Zapada i Narodnoj Republici Kini: Globalization
and Health, Frontiers in Health Economics, Expert Review of Pharmacoeconomics
& Outcomes Research, Journal of Medical Economics, Value in Health Regional
Issues (VIHRI), Frontiers in Pharmacology, Chinese Journal of Clinicians (CJC),
Journal of Health Services Research and Managerial Epidemiology, Journal of
Health Behavior and Public Health (HBPH), South East European Journal of
Public Health (SEEJPH), Eastern European Journal of Economics and Business
(EEBEJ), Farmeconomia – Health economics and therapeutic pathways, Athens
Journal of Health, Traditional Medicine Research, International Journal of
Mental Health and Addiction. Član je sledećih udruženja: IHEA, Japanese
HEA; ISPOR / ISPOR Japan Chapter, EuroCRIS, ESBRA i Farmakološke sekcije
Srpskog lekarskog društva. Govori engleski i nemački jezik i osnove japanskog.
Dugoročni fokus njegovog interesovanja: održivo finansiranje, priuštivost
zdravstvene zaštite i pitanja starenja populacije u brzorastućim globalnim
tržištima na čelu sa nacijama BRIKS-a.
AUTOR ILUSTRACIJE NA KORICAMA

Jugoslav Vlahović
Diplomirao na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu gde radi kao
redovni profesor (Grafika knjige). Kao student, bio je aktivan muzičar (mjuzikl
„Kosa“ Ateljea 212), član grupe „Porodična manufaktura crnog hleba“ i član
performans grupe „Ekipa A3“ (Ekipa za akciju i anonimnu atrakciju).
Dugogodišnji ilustrator-karikaturista i urednik nedeljnika NIN (od 1976).
Objavljivao u brojnim jugoslovenskim, srpskim i inostranim listovima: Njujork
tajms, Viner žurnal, Viner cajtung, Republika, Zontagsblat, Cajt, Courrier
International, i dr.

Priredio 80 samostalnih izložbi. Objavio dvanaest knjiga karikatura i mapu
grafika serigrafija Slikari i voajeri (Studentski kulturni centar, Beograd, 1981).
Opremio veliki broj knjiga i omota ploča, između ostalih i kompletan opus
sastava „Riblja čorba“.
Dobitnik je brojnih nagrada i priznanja za ilustracije, karikature i grafički
dizajn: Pjerove, Nagrade Braće Karić, Crayon de Porcelaine, Aydin Dogan/Trump
Award i drugih.
Njegovi radovi izloženi su u Muzeju savremene umetnosti i Muzeju primenjenih
umetnosti u Beogradu i u inostranim muzejima i zbirkama (Bazel, Gabrovo,
Bon, Pariz). Priredio retrospektivnu izložbu u Muzeju primenjene umetnosti u
Beogradu, 2014. godine. Aktivan i na drugim područjima primenjene grafike:
dizajnu zaštitnih znakova i logotipa, reklamnih kampanja i dr.
Jedan od osnivača Art directors Cluba Srbije i predsednik Udruženja karikaturista
Srbije (FECO).

422 SRBIJA DANAS
XI
IZVODI IZ RECENZIJA
Prof. dr Gojko Rikalović

Knjiga Srbija danas – savremeni aspekti neoliberalizma, ekonomije, demografije,
zdravstva, bezbednosti i tranzicije sasvim očekivano bavi se aktuelnim pitanjima
privrede i društva naše zemlje. Ona se fokusira na nekoliko ključnih aspekata
ekonomske teorije i globalizacije (posebno neoliberalizma), stanja ekonomije
Srbije i njenih perspektiva, rezultata tranzicionih procesa, situacije u zdravstvu
i problematike bezbednosti u nas.
Autori sa odgovarajućim, domaćim i međunarodnim, multidimenzionalnim
iskustvom i sposobnostima (ekonomskim, publicističkim, književničkim,
bankarskim i berzanskim, menadžerskim, osnivačkim, političkim i javnim,
savetničkim, terapeutskim i upravljačkim u zdravstvu, naučno-stručnim,
analitičkim) načinili su vredan poduhvat objedinjavanja u svojim analizama i
promišljanjima veoma raznovrsnih područja, kako teorijskog, tako i praktičnog
domena.
Veoma su interesantna izlaganja koja se odnose na krah neoliberalizma,
efekte globalizacije, ulogu centralne banke u kontekstu privrednih ciklusa,
državu blagostanja, tematiku hrane i siromaštva. Posebna pažnja je posvećena
pitanjima istorije monetarne i fiskalne politike u Srbiji u periodu 1900–2016,
ekonomije i oporavka naše zemlje, stezanju kaiša, zlatnim osamdesetim, o
tome da je sve posle njega otišlo dođavola, kao i o prognozama društvenih i
političkih dešavanja. Vredno je napomenuti da je učinjen interesantan pokušaj
da se fenomen tranzicije uopšte dovede u vezu sa francuskom revolucijom.
Demografska situacija u našoj zemlji se u ovoj knjizi studiozno razmatra sa
stanovišta ruralnih sredina, iskustava razvijenih i nerazvijenih, seoskih škola u
brojkama. U tom pogledu se ističe da je više sela nego đaka, navode se primeri
poput Crne Trave. Insistira se na tome da Srbija treba da bude zemlja bez
GMO. Fokus je, takođe, na analizi odnosa države i sela, kao i na problematici
reindustrijalizacije agrara Srbije.
Vlasničke promene i privatizacija su predstavljeni na kritički i upečatljiv
način. Radi se o vrednim izlaganjima o neopravdanosti postupaka u
procesu privatizacije, pitanjima vlasništva nad poljoprivrednim zemljištem,
restrukturiranju velikih poljoprivrednih sistema na području Beograda,
raspoloživim proizvodnim kapacitetima, resursima i razvojnim planovima.

Bezbednosni aspekti naše zemlje su, u neophodnoj meri, za potrebe ove knjige
analizirani kroz obradu ključnih pitanja bezbednosti kao što su nacionalni i
verski ekstremizam, obaveštajna delatnost, organizovani kriminal, korupcija,
narkomanija i dr.
Deo knjige koji se odnosi na zdravstvo Srbije skoro da predstavlja monografski
prikaz stanja i funkcionisanja zdravstvenog sistema, politike i menadžmenta,
kroz studiozno razmatranje subjekata javnog zdravstva, konvencije za zaštitu
prava pacijenata, sistema zdravstvenog osiguranja, dostupnosti lekova. Tu je
analiziran pregled reformi i navedeno je deset zabluda o zdravstvu u nas.
Na kraju, dat je sumirani prikaz tranzicionih procesa u našoj zemlji kroz
promišljanja autora o temama koje se odnose na problematiku najjeftinije
zemlje za život, rezultate aktuelnih reformi, Forbsovu listu, to kakva nam je
država potrebna, upoznavanje sa deset evropskih zemalja u kojima se živi lošije
od afričkog proseka, analizu indeksa bede u svetu, kao i na put do boljeg života.
Imajući u vidu prethodne analize i ocene, čini se da se može očekivati da će
knjiga Srbija danas – savremeni aspekti neoliberalizma, ekonomije, demografije,
zdravstva, bezbednosti i tranzicije izazvati interesovanje šireg kruga čitalaca i
to ne samo onih koji imaju ekonomsko obrazovanje, već i mnogih drugih
koji su duboko zaronili u pitanja zdravstva, bezbednosti, demografije, ruralne
problematike i poljoprivrede. Ova knjiga, svakako, može biti važno štivo i za
politikologe, sociologe, istoričare i druge eksperte koji se bave pitanjima naše
ekonomske i društvene stvarnosti danas.
Prof. dr Rajko Bukvić

Rukopis knjige Srbija danas – savremeni aspekti neoliberalizma, ekonomije,
demografije, zdravstva, bezbednosti i tranzicije pripremili su autori različitih
usmerenja i interesovanja, i radnih iskustava u dosadašnjem istraživačkom
radu. S jedne strane, ta činjenica može, odnosno mogla je, biti određeni
hendikep u objedinjavanju (njihovih) tekstova u zajedničku knjigu, i verovatno
se u određenom smislu i odrazila u konačnom vidu rukopisa. S druge strane,
međutim, ambiciozno postavljen plan sagledavanja i analiziranja širokog spektra
problema savremenog srpskog društva verovatno je kao dobru pretpostavku
imao upravo angažovanje većeg broja autora, koji određene oblasti privrednog
i društvenog života Srbije prate i poznaju već dovoljno dugo i barem isto tako
temeljno. Možda bi s ovog aspekta neko mogao da izrazi i žal što i neki drugi
aspekti i oblasti srpske privrede i društva u ovom rukopisu nisu obuhvaćeni.
Ali, to bi se već ubrajalo u standardne ocene druge vrste – svaka knjiga i svaki
tekst uopšte, kao što je dobro znano, uvek može biti bolji, precizniji, kritičniji
itd.

424 SRBIJA DANAS
U obliku u kojem su je autori ponudili za publikovanje, knjiga očigledno
nema prevelike teorijske ambicije. Akcenat je, pre svega, na analizi aktuelnog
privrednog i društvenog trenutka u Srbiji. Ipak, to ne znači da su autori u
potpunosti isključili iz svojih razmatranja i teorijska pitanja i probleme – pitanja
globalizacije, posebno neoliberalizma koji se tokom proteklih decenija, upravo
u epohi globalizacije, nametnuo kao vodeća teorijska struja u ekonomskoj,
pa i uopšte društvenoj misli. Naravno, od knjige ovakvog usmerenja ne treba
očekivati šire teorijske elaboracije, i gotove ocene takvih složenih procesa i
tokova.
Kao što je već istaknuto, predmet razmatranja u knjizi prvenstveno je stanje
srpske ekonomije i njene perspektive, predmet sam po sebi dovoljno izazovan
i svakako vredan pažnje. Autori se, međutim, nisu zadovoljili samo nečim što
bismo mogli nazvati „snimkom“ stanja ekonomije, već su dali vredna razmatranja
o (institucionalnim) uslovima nastanka savremene srpske privrede, kao i
svojevrstan pregled rezultata tranzicionih procesa, pri tome naravno ne samo
u ekonomiji. Iako se, možda, poneko i neće saglasiti s ne tako davno izrečenom
ocenom jednog od naših istaknutih ekonomista (N. Katić) da empirijske analize
naše ekonomske stvarnosti nedostaju, ipak će autor ovih redova podvući, kao
što je to već napisao u nekim drugim prilikama, da je i to što postoji previše
obojeno i opterećeno ideološkim bojama, koje u značajnoj meri „sakrivaju“
pravu sliku. Stoga su svakako empirijske analize uvek dobrodošle, što se mora
konstatovati i za ovu knjigu.
Rukopis obrađuje, kako je već istaknuto, ne samo ekonomske teme. Zanimljiva
i vredna su, u tom smislu, razmatranja demografskih problema, koji se svakako
svrstavaju u izraženije, s obzirom da Srbija, kako nas izveštavaju i upozoravaju
demografi, svake godine „izgubi“ jedan omanji grad. Autori su ovde dali mnoge
druge ilustracije te nevesele naše današnjice. Sledeći neekonomski deo knjige
koji treba istaći odnosi se na zdravstvo, takođe jednu od „neuralgičnih tačaka“
savremene Srbije. Ovaj deo knjige utoliko je vredniji što sličnih „snimaka“
situacije u ovoj vitalno važnoj oblasti, pri tome s tolikom studioznošću, uveliko
nedostaje.
Naravno, kada je reč o neekonomskoj problematici obrađenoj u knjizi, potrebno
je istaći i poglavlje posvećeno bezbednosti. Ona je analizirana obradom nekih
ključnih pitanja (nacionalni i verski ekstremizam, obaveštajna delatnost,
organizovani kriminal, korupcija, narkomanija itd.).
Knjiga je napisana živim i u značajnoj meri polemičkim tonom. Takvom
duhu i stilu pisanja, već poznatom kada je reč o koautorima, u dobroj meri
se pridružio i najmlađi i barem u krugovima vodećih (makro)ekonomista
najmanje afirmisani autor, Milorad Stamenović. On se ovde javlja i kao autor
nekih vrednih i zanimljivih ekonomskih priloga (o tranziciji, o međunarodnoj
saradnji Srbije, o stvaranju institucionalnih pretpostavki nastanka savremene
srpske privrede). Treba se nadati da je ekonomska nauka u Srbiji u njemu
dobila jedno od tako potrebnih osveženja. Naravno, da li će ovakva očekivanja
biti opravdana, u dobroj meri će zavisiti od njegovog daljeg angažovanja i
usavršavanja.
Na osnovu izloženog ostaje nam da preporučimo publikovanje ponuđenog
rukopisa, i da očekujemo da će knjiga Srbija danas – savremeni aspekti
neoliberalizma, ekonomije, demografije, zdravstva, bezbednosti i tranzicije
naći put do čitalaca. Pri tome, imamo u vidu ne samo ekonomske naučnike
i stručnjake, već i druge, zainteresovane za sagledavanje aktuelne situacije u
demografiji, zdravstvu, odnosno uopšte u savremenom društvu Srbije.
U Beogradu, 12. avgusta 2017.
Prof. dr Zoran Dragišić

Knjiga autora Milorada Stamenovića i Branislava Gulana obuhvata veoma široko
istraživačko polje, od ekonomije, poljoprivrede, zdravstva, pa do bezbednosti.
Širok istraživački obuhvat zahtevao je dosta napora i istraživačke veštine.
Deo rada koji se odnosi na bezbednost obrađuje, po mišljenu autora, najvažnije
savremene bezbednosne izazove, rizike i pretnje Republici Srbiji i srpskom
društvu. Autori imaju u vidu savremene teorije bezbednosti, koje bezbednosnim
izazovima, rizicima i pretnjama pristupaju holistički i veoma vešto se opredeljuju
za analizu onih bezbednosnih izazova i pretnji koje ugrožavaju skup vrednosti
koje čine glavni predmet ovog istraživanja.
Redukovanje pretnji na nacionalni i verski ekstremizam, nedozvoljenu
delatnost stranih obaveštajnih službi, organizovani kriminal, korupciju, koja se
posmatra izolovano od drugih oblika organizovanog kriminala, i narkomaniju
govori o istraživačkoj veštini autora i poznavanju savremenih bezbednosnih
teorija. Činjenica da istraživači dolaze iz drugih naučnih oblasti dodatno utiče
na pozitivnu ocenu ovog dela rada.
Analiza bezbednosnih izazova i pretnji čini istraživački konzistentnu celinu
sa ostalim delovima rada. Posebno se kvalitetom ističe istraživanje korupcije
i odnosa građana prema korupciji. Autori, opravdano, korupciju izdvajaju iz
ostalih oblika organizovanog kriminala jer ona predstavlja najveći rizik po
vrednosti koje čine glavni predmet ovog istraživanja, pa možemo oceniti da je
analiza korupcije najbolji deo ovog poglavlja.
Vešt odabir predmeta istraživanja, pravilno apstrahovanje bezbednosnih pretnji
i znalački metodološki pristup, učinili su da ukupan utisak o ovom delu rada
bude pozitivan i da sa zadovoljstvom predložim da ovaj tekst bude prihvaćen
za štampu.
U Beogradu, 3. avgusta 2017.
426 SRBIJA DANAS
Prof. dr Mihajlo Jakovljević
Poštovani čitaoci,
Imao sam divnu priliku da sudelujem u procesu nastajanja knjige Srbija danas –
savremeni aspekti neoliberalizma, ekonomije, demografije, zdravstva, bezbednosti
i tranzicije, imajući privilegiju da recenziram njen segment u naslovu:
„Zdravstvo u republici Srbiji“. Uvidom u širi kontekst ovog dela i namere njenih
urednika u autora, moram priznati da sam bio pod utiskom i širinom obuhvata
sveukupnog socioekonomskog momentuma u našoj zemlji.
Poglavlja koja se odnose na evoluciju i problematiku zdravstvenog sektora
veoma su temeljno i sveobuhvatno obrađena. Postavljaju srednje razvijenu
jugoistočno-evropsku i balkansku Srbiju u realan kontekst. Sa jedne strane
nalazi se nasleđe velike sovjetske Semaško tradicije u zdravstvu, koja je uspela
prva na svetu da davnih tridesetih godina 20. veka isporuči univerzalnu
pokrivenost stanovništva zdravstvenom zaštitom, a prema tadašnjem nivou
znanja i tehnologije. S druge strane je tradicija Bizmarkovog i Beveridž
sistema finansiranja zdravstvene zaštite kontinentalne i prekomorske Evrope.
Realsocijalistička Jugoslavija je i ovde, kao i u svemu ostalom, bila negde
između. Rukopis obrađuje više ključnih pitanja poput: odnosa zdravstvenog
sektora i globalizacije; osnova i razvoja javnog zdravlja primenjenog na lokalni
kontekst, fundamentalna pitanja zdravstvene politike i upravljanja, dilemu
održivosti sadašnjeg načina finansiranja zdravstvene zaštite u Republici Srbiji,
koncept deljenja rizika i istorijski razvoj zdravstvenog osiguranja u svetu i
kod nas, osetljiva pitanja snabdevanja i dostupnosti lekova i prava pacijenata
u našim uslovima, procesira se domaći sanitarno-ekološki okvir i zaštita
životne sredine i, naposletku, razjašnjavaju se osnove kliničkih ispitivanja na
ljudima. Zaključno poglavlje ovog dela knjige odnosi se na sveukupnost pojave
istočnoevropske i balkanske tranzicije sa realsocijalističkih praksi na zapravo
istorijske obrasce tržišnog kapitalizma, kakav je u većini ovih zemalja postojao
pre Drugog svetskog rata. Na zanimljiv način naglašava se sindrom zamora
od hiperreformizma koji je kao takav prepoznat kako u članicama istočnog
krila Evropske unije, primljenim nakon 2004, tako i u zemljama „ruskog
komonvelta“ (ZND/CIS). Dobro su naglašene ključne slabosti tranzicionog
procesa i mnogi njegovi neuspesi, posebno na planu finansijskih izdvajanja za
lekove i obezbeđenja dostupne i priuštive medicinske nege.
Na osnovu celokupnog utiska o ovom delu, imam želju da ga toplo preporučim
širokoj čitalačkoj publici, kako profesionalnom tako i laičkom auditorijumu.
Posebno mislim da bi ovaj monografski doprinos bio koristan kao udžbeničko
štivo na više državnih i privatnih univerziteta i visokih škola, studentima
zdravstvenih, ekonomskih, političkih i interdisciplinarnih nauka.

SRBIJA DANAS
SAVREMENI ASPEKTI
Izdavač
PROMETEJ
Za izdavača
Zoran Kolundžija
Urednik
Milorad Stamenović
Recenzenti
Prof. dr Gojko Rikalović, Ekonomski fakultet, Univerzitet u Beogradu,
predsednik Društva ekonomista Beograda
Prof. dr Rajko Bukvić, Institut „Jovan Cvijić“ SANU, Matica srpska
Prof. dr Zoran Dragišić, Fakultet za bezbednost, Univerzitet u Beogradu
Prof. dr Mihajlo Jakovljević, Medicinski fakultet, Univerzitet u Kragujevcu /
Hosei univerzitet, Tokio, Japan / Institut za zdravstvenu metriku i trendove,
Univerzitet u Vašingtonu
Priprema i štampa
Prometej, Novi Sad
Lektura i korektura
Svetlana Zejak Antić
Dizajn korica
Prof. Jugoslav Vlahović
Tiraž: 500 primeraka
ISBN 978-86-515-1267-7
CIP - Каталогизација у публикацији
Библиотека Матице српске, Нови Сад
330.831.8(497.11)”20”
СТАМЕНОВИЋ, Милорад
Srbija danas : savremeni aspekti neoliberalizma, ekonomije,
demografije, zdravstva, bezbednosti i tranzicije / Milorad Stamenović,
Branislav Gulan, Branko Dragaš. - Novi Sad : Prometej, 2017 (Novi
Sad : Prometej). - 429 str. : ilustr. ; 25 cm
Tiraž 500. - Napomene i bibliografske reference uz tekst. -

Bibliografija.
ISBN 978-86-515-1267-7
1. Гулан, Бранислав 2. Драгаш, Бранко
a) Економија - Неолиберализам - Србија - 21. в. b)
Неолиберализам - Друштвени аспект - Србија - 21. в.
COBISS.SR-ID 317014279

Srbija Danas 2017 - Savremeni Aspekti Neoliberalizma, Ekonomije, Demografije, Zdravstva, Bezbedednosti I Tranzicije - Stamenović Milorad, Branislav Gulan, Branko Dragaš

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Srbija Danas 2017 - Savremeni Aspekti Neoliberalizma, Ekonomije, Demografije, Zdravstva, Bezbedednosti I Tranzicije - Stamenović Milorad, Branislav Gulan, Branko Dragaš

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

NEOLIBERALIZMA, EKONOMIJE,

Fotografije nastale tokom pisanja knjige

Milorad Stamenović * Branislav Gulan * Branko Dragaš

U knjizi je prezentovan deo koji se odnosi na globalna pitanja, ali i pitanja iz

Od posebnog značaja je oblast „Pogledi“ koja prethodi poglavlju „Ekonomska

U okviru istog tematskog segmenta, u Poglavlju I, „Ekonomska teorija i globalni

Takođe, u okviru istog poglavlja, Branislav Gulan je definisao globalne probleme

Poglavlje „Ekonomija Srbije“ daje u početku prikaz ekonomske istorije Srbije,

U tekstovima „Zlatne osamdesete“, „Posle njega sve je otišlo dođavola“ i

Poglavlje „Demografija“ bazirano je na dugogodišnjem radu B. Gulana i u

Stamenović * Gulan * Dragaš

U tematskom segmentu knjige pod nazivom „Odnos države prema poljoprivredi

Poglavlje „Tranzicija“ obuhvata skup informacija o tome kako je tranzicija

U poglavlju „Bezbednosni aspekti – camera obscura“, dati su opšti aspekti

Tematski segment knjige „Zdravstvo u Republici Srbiji“ daje monografski

SAVREMENI ASPEKTI NEOLIBERALIZMA, EKONOMIJE,

Stamenović * Gulan * Dragaš

Of particular importance is the segment of the book called “Views“ (that

SAVREMENI ASPEKTI NEOLIBERALIZMA, EKONOMIJE,

Chapter II, Economy of Serbia provides review of economic history of Serbia

Stamenović * Gulan * Dragaš

Demographics section is based on the many years of research work of B. Gulan

In the thematic segment of the book entitled as State towards agriculture

Chapter V, Transition presents information about process of transition in

Within the same chapter, author of texts Transfer of social ownership –

Stamenović * Gulan * Dragaš

SAVREMENI ASPEKTI NEOLIBERALIZMA, EKONOMIJE,

Slika 1: Dejvid Rokfeler

SAVREMENI ASPEKTI NEOLIBERALIZMA, EKONOMIJE,

SAVREMENI ASPEKTI NEOLIBERALIZMA, EKONOMIJE,

Slika 2: Zgrada FED-a, SAD

To je brojka od koje zastaje dah i koja mora ljude, ozbiljne i odgovorne za

Stamenović * Gulan * Dragaš

SAVREMENI ASPEKTI NEOLIBERALIZMA, EKONOMIJE,

Slika 3: Vol strit

Interesantno je napomenuti i to da je neoliberalizam doveo, kako sam gore

Stamenović * Gulan * Dragaš

SAVREMENI ASPEKTI NEOLIBERALIZMA, EKONOMIJE,

Stamenović * Gulan * Dragaš

SAVREMENI ASPEKTI NEOLIBERALIZMA, EKONOMIJE,

Stamenović * Gulan * Dragaš

Stamenović * Gulan * Dragaš

SAVREMENI ASPEKTI NEOLIBERALIZMA, EKONOMIJE,

SAVREMENI ASPEKTI NEOLIBERALIZMA, EKONOMIJE,

SAVREMENI ASPEKTI NEOLIBERALIZMA, EKONOMIJE,

SAVREMENI ASPEKTI NEOLIBERALIZMA, EKONOMIJE,

Stamenović * Gulan * Dragaš

SAVREMENI ASPEKTI NEOLIBERALIZMA, EKONOMIJE,

Stamenović * Gulan * Dragaš

Stamenović * Gulan * Dragaš

Stamenović * Gulan * Dragaš

SAVREMENI ASPEKTI NEOLIBERALIZMA, EKONOMIJE,

Stamenović * Gulan * Dragaš

Moj obračun sa njima

Stamenović * Gulan * Dragaš

Bilo je to na samom početku devedesetih godina, kada su svi u Imperiji gledali

SAVREMENI ASPEKTI NEOLIBERALIZMA, EKONOMIJE,

Stamenović * Gulan * Dragaš

HUMANIZAM je budućnost naše zajednice

SAVREMENI ASPEKTI NEOLIBERALIZMA, EKONOMIJE,

Kratak osvrt na razvoj današnjeg ekonomskog sistema

6) D. Rikardo, Načela političke ekonomije (Zagreb: Centar za kulturnu delatnost,

11) M. Stamenovic, T. Cvetkovski, D. Primorac, Challenges in forecasting exchange