Univerzitet u Novom Sadu

Prirodno-matematički fakultet
Departman za hemiju, biohemiju i zaštitu
životne sredine

Dijete za mršavljenje

-Seminarski rad iz predmeta Biohemija hrane-

Predmetni nastavnik: Studenti:

Prof. dr. Dejan Orčić Bojan Balić br. indeksa 276/16
Nevena Prodanović br. indeksa 242/16

Novi Sad, maj 2019.

0
1
 Sadržaj
1. Uvod .............................................................................................................................2
2. Dijete za mršavljenje...................................................................................................3
2.1..................................................................................................................Keto dijeta 3
2.1.1. Metabolička osnova keto dijete.............................................................3
2.2...................................................................Naizmenični post (Intermittent fasting) 4
2.2.1. IER i DER pristupi dijetama za mršavljenje..........................................5
2.3.......................................................................................................Atkins-ova dijeta 6
2.4.....................................................................................Dijeta Zona (The Zone Diet) 7
2.5...................Makro dijeta – fleksibilna dijeta (The Macro Diet – flexible dieting) 7
3. Poređenje nisko-ugljenohidratne i nisko-masne dijete............................................8
4. Zaključak ....................................................................................................................10
5. Literatura........................................................................................................................ 11

2
1. Uvod

Jedan od vodećih svetskih problema koji se tiču zdravlja jeste gojaznost. Gojazni ljudi imaju veću
šansu da obole od nekih bolesti ili poremećaja kao što su dijabetes, kancer, osteoartritis, oboljenja jetre
i bubrega, srčana oboljenja kao i depresija. Takođe u svetu se troši ogromna količina novca radi
prevencije gojaznosti i podizanja svesti naroda o pratećim štetnim posledicama, a s obzirom da i nakon
primene preventivnih mera gledamo povišenu stopu gojaznosti novac se troši i za lečenje poremećaja
koji su česti kod ovih osoba (Harris et al., 2018). Glavno sredstvo koje stručnjaci koriste u borbi protiv
gojaznosti jesu dijete za mršavljenje koje su mnogobrojne.

3
2. Dijete za mršavljenje

Cilj dijeta za mršavljenje je upravo da planskom upotrebom hipoteziranih ili dokazanih metoda,
izazove promenu u telesnoj kompoziciji ili gubljenje kilaže pojedinaca kako bi se poboljšao kvalitet
života gledano sa fiziološkog, a često i psihološkog stanovišta. Postoje razne dijete koje su trenutno
popularne, koje dele zajednički cilj ali se putevi do cilja relativno razlikuju. Neke od njih predlažu
nisko-kalorične, nisko-ugljenohidratne, nisko-masne i druge pristupe, a svi ovi pristupi koliko god bili
različiti donekle pokazuju uspeh u gubljenju telesne kilaže. Ovo ukazuje da je možda bitniji parametar
gubljenja težine zapravo redukcija ukupnog unosa broja kalorija, nasuprot generalnom mišljenju da
neke namirnice ili makronutrijenti ‘’goje’’, a da su neke ‘’dobre za mršavljenje’’.
Uglavnom najveći problem dijeta je to što se nakon njihovog završetka osoba koja je pratila njihov
plan i program i uspela da ostvari željenu telesnu masu, vraća na prvobitni režim ishrane pre dijete i na
kraju povrati većinu telesne mase ako ne i svu izgubljenu težinu. Ovo se događa zbog nemogućnosti
pridržavanja dijete na dugoročne staze, uglavnom zbog faktora poput stresa, glavobolja, nervoze zbog
redukovanog unosa energije ili jednostavno zbog svakodnevnih obaveza koji ih onesposobljavaju da
prate plan dijete. Neretko se dešava da se težina osobe poveća nakon izvesnog vremena posle
završetka dijete u odnosu na njen sam početak. Ako se ovaj proces ponavlja veći broj puta, ova pojava
se onda naziva jo-jo mršavljenje (yo-yo dieting) (Jandacek et al., 2004).

2.1. Keto dijeta

Keto dijeta podrazumeva ishranu kod koje se u organizam unose velike količine masti, srednje
umerena količina proteina i nizak do veoma nizak unos ugljenih hidrata zarad mršavljenja ili u
terapijske svrhe. Keto dijeta ne podrazumeva restrikciju unošenja kalorija na dnevnom nivou. Fokus
ove dijete je smanjenje unosa ugljenih hidrata, a povećanje unosa lipida. Glavni cilj keto dijete jeste da
se organizam dovede u stanje u kojem većinu energiju neophodnu za metaboličke procese mora da
stvara preradom telesne masti koja se nalazi u adipocitima. Keto dijeta podrazumeva dnevni unos
(Baker & Norton, 2018):
• Ugljenih hidrata: 0-10%
• Proteina: 15-35%
• Masti: 65-85%

2.1.1. Metabolička osnova keto dijete

Smanjenjem nivoa glukoze u krvi usled gladovanja ili dijabetesa tipa I, stimuliše se oslobađanje
hormona glukagona koji podstiče proces glukoneogeneze i dolazi do razgradnje glikogena iz jetre
zarad dobijanja energije neophodne za normalno funkcionisanje organizma. Favorizovanjem
glukoneogeneze i potrošnjom zaliha glikogena koji je glavni skladišni oblik glukoze, sintetišu se
ketonska tela kao alternativno gorivo za organizam. Lipaza dolazi do površine adipocita odakle se
hidrolišu triacilgliceroli do slobodnih masnih kiselina i glicerola. Procesom glukoneogeneze troše se
depoi oksaloacetata neophodnog za TCA ciklus. Kada su depoi oksaloacetata istrošeni Acetil-CoA
nastao oksidacijom slobodnih masnih kiselina ne ulazi u ciklus TCA-a nego se preusmerava na sintezu
4
ketonskih tela. U ketonska tela se ubrajaju tri molekula: acetoacetat, beta-hydroxybutyrate i aceton,
njihova biosinteza se odvija u matriksu mitohondrija (Slika 1). Ketonska tela mogu da prođu krvno-
moždanu barijeru i budu izvor hrane za ćelije centralnog nervnog sistema (Dukić, 2014) (Abbasi,
2018).

(Slika 1): Sinteza ketonskih tela (Dukić, 2014).

2.2. Naizmenični post (Intermittent fasting)

Naizmenični post (Intermittent fasting - IF) ili naizmenična restrikcija energije (intermittent energy
restriction – IER) se zasniva na kontrolisanju unosa hranljivih namirnica tako da određeno vreme,
čovek se apstinira od hrane ili unosi jako malu količinu hrane, dok preostalo vreme predstavlja period
kada je uzimanje hrane dozvoljeno. Postoji mnoštvo različitih pristupa ovoj dijeti gde period bez unosa
hrane može da bude:
 nekoliko sati (12-16h),
 svaki drugi dan (Alternate day fasting – ADF),
 dva dana posta, 5 dana nekontrolisane ishrane (‘’5:2 dijeta’’)

5
  nekoliko dana u nedelji ili čak nekoliko nedelja (religiozni postovi)
Ovakav pristup ishrane vezuje se poboljšanje kvaliteta života gde se to postiže preventivnim putem,
smanjivanjem rizika pojave nekog oboljenja ili poremećaja (arteroskleroze, neregualaran rad
metabolizma, kognitivne disfunkcije, kardiovaskularna oboljenja) (Horne et al,. 2015), poboljšanjem
metabolizma glukoze, smanjivanjem inflamacije, krvnog pritiska (Anton et al., 2018) ili usporavanjem
procesa bolesti (kancer, Alzhajmjerova i Parkinsonova bolest, dijabetes).(Mattson et al,. 2017).
Mehanizam po kojem se odigravaju procesi u organizmu, koji imaju pozitivni efekat na zdravlje se
može objasniti da tokom perioda bez unosa hrane, telo koristi svoje izvore energije, a to su skladištene
masti i na taj način se smanjuje nutritivni stres nastao unošenjem i preradom hrane. Rezultat ovih
procesa ima pogodne efekte na funkcionalnoj optimizaciji metabolizma i reparaciji ćelijskih struktura,
a koje onda imaju pozitivno dejstvo na prethodno pomenute bolesti. (Horne et al,. 2015)

2.2.1. IER i DER pristupi dijetama za mršavljenje

Pregled 8 studija koje su zasnovane na ispitivanju pristupa IER i sposobnosti za gubljenje kilaže u
poređenju sa grupama koje su koristile metodu dnevne energetske restrikcije (daily energy restriction
– DER), sa ukupno 390 ispitanika koji su imali BMI (body mass index) 28-37 kg/m2 pokazao je da u
svim studijama došlo do značajnog gubitka telesne težine tokom trajanja ispitivanja (1-12 meseci).
Prosečan gubitak telesne težine za sve studije varirao je od 0.2-0.8 kg sedmično. Većina učesnika u obe
grupe je pokazala neznatnu razliku u izgubljenoj ukupnoj težini. 6 Studija je pratilo promenu telesne
kompozicije kao što su procenat telesne masnoće, nemasna masa, mršava masa (u predelima grudi,
abdomena i karličnog regiona) i obim struka. IER i DER grupe su opet imale veoma slične relativne
rezultate u većini ovih kategorija s tim da je u jednoj studiji pokazano da je IER grupa imala značajne
gubitke mršave mase u odnosu na DER grupu, ali je takođe imala i velike relativne gubitke telesne
masti u odnosu na DER grupu. Ovo je bitno otkriće s obzirom da je mršava masa u odnosu na telesnu
mast mnogo ‘’skuplja’’ za održavanje, tačnije govoreći, organizam troši više kalorija da bi održalo
postojeću mršavu masu nasuprot telesnoj masti i teoretski što je više imamo to će naš BMR (basal
metabolic rate) biti veći što na kraju olakšava proces mršavljenja. Još jedna zanimljiva činjenica je da
su u jednoj studiji ispitanici konzumirali manje ukupno ugljenih hidrata, s tim da je neto broj kalorija
bio približno isti (različito kod svake osobe zbog variranja energetskih potreba) u različitim studijama
što može da ukaže da je nisko-ugljenohidratni pristup superiorniji prilikom gubljenja težine, ali je
potrebno dodatno istražiti ovu teoriju da bi bila pouzdana. Nakon 18 (u prvoj studiji) i 12 (u drugoj
studiji) meseci odrađene su prateće studije radi utvrđivanja o dugoročnom mršavljenju, gde je
pronađeno da je većina ispitanika u obe grupe povratilo svu težinu koju su izgubili dok su bili na
planskoj dijeti u prvoj studiji. U drugoj studiji (20 ispitanika) i IER i DER grupe su uspele da održe
težinu koju su imali na kraju procesa mršavljenja. Uspeh održanja redukovane težine ove studije može
da se objasni time da su učesnici prošli kroz edukacioni trening o pravilnoj ishrani i zdravlju tokom
trajanja ispitivanja, te da su pomoću tog stečenog znanja uspeli da održe takav način života koji im je
omogućio gubljenje i održanje telesne težine.
Sumarno, IER i DER pristupi su dali veoma slične rezultate što se tiče generalnog gubitka težine kod
gojaznih osoba u kratkoročnom vremenskom periodu što je značajno u smislu da prilikom kreiranja
planova za mršavljenje može da se koristi IER pristup umesto standardnog DER pristupa (Davis et al.,
2016; Tinsley & La Bounty, 2015).
Iako je dokazano da post može da izazove brojne korisne posledice po zdravlje, potrebno je razmotriti
i potencijalne rizike razvijanja nekih poremećaja prouzrokovane neunošenjem hrane izvesni period.

6
Neke od posledica koje mogu biti prouzrokovane postom su vrtoglavica i povraćanje, edem, alopecija,
motorna neuropatija, neredovni menstrualni ciklus, smanjena gustine kostiju. U ekstremnim
slučajevima može da nastupi smrt ali je to zastupljeno samo kod produženog trajanja posta (više
nedelja, meseci) (Anton et al., 2018).

2.3. Atkins-ova dijeta (Atkins diet)

Atkins-ova dijeta podrzaumeva režim ishrane pri kojoj se u organizam unosi mala količina ugljenih
hidrata. O ovoj dijeti je prvi put pisao Dr. Robert Atkinsu u svojoj knjizi koja je objavljena 1972.
godine. Atkins-ova dijeta funkcioniše po sličnom principu kao keto dijeta, organizam ulazi u stanje
umerene ketoacidoze usled drastičnog smanjenog unosa ugljenih hidrata, ali fokus Atkins-ove dijete
jeste na smanjenom unosu ugljenih hidrata dok se ne insistira na povećanom unos masti i proteina iako
je preporučljivo. U stanju umerene ketoacidoze organizam sagorevanjem masti dobija energiju. Glavni
razlog za popularnost ove dijete za mršavljenje jeste to da redukcijom unosa ugljenih hidrata dolazi i
do redukcje apetita što veoma brzo dovodi do smanjenja telesne mase.
Atkinsova dijeta se sastoji iz 4 faze :
 I faza - Faza indukcije: Unos ugljenih hidrata se ograničava na 2g po danu i ova faza traje dve
sedmice. Preporučuje se unos velikih količina masti, proteina i ukupan dnevni unos kalorija
nije ograničen
 II faza - Faza balansiranja: Potrebno je postepeno dodavati male količine voća i povrća sa
niskim sadržajem ugljenih hidrata u ishranu
 III faza - Nakon mršavljenja do željene telesne mase, potrebno je u ishranu postepeno uvoditi
sve više ugljenih hidrata sve do usporavanja gubljenja kilograma
 IV faza - u ovoj fazi unos zdravih ugljenih hidrata nije orgraničen ukoliko osoba unosi onoliko
hrane da se telesna masa održava konstantnom . Pod pojmom zdravi ugljeni hidrati se
podrazumevaju namirnice poput povrća, voća i žitarica (Gunnars, 2018).
Istraživanje koje je trajalo godinu dana i u kome je učestvovalo 63 osobe (uključujući oba pola) koje
su umereno gojazne zasnovano je na merenju telesne mase ispitanika pre i posle korišćenja dijeta za
mršavljenje. Upoređivanjem dijeta kod kojih je jedna grupa ispitanika imala smanjen unos ugljenih
hidrata u ishrani,a druga povećan unos lipida u prvih 6 meseci, primećena je prednost dijete za
mršavljenje koja podrazumeva nizak unos ugljenih hidrata, nad dijetom koja zahteva visok unos lipida.
Nakon 12 meseci razlika u gubitku kilograma kod ispitanika koji su bili na prvoj i onih koji su bili na
drugoj dijeti nije primetna (Jasni et al, 2013).
Tokom ispitivanja u kome je učestvovalo 311 gojaznih žena upoređivane su 4 dijete, ispitivanje je
trajalo 12 meseci. BMI je bio od 27-40 kg/m2. 77 žena se pridržavalo Atkins-ove dijete, 79 dijete zona,
79 “LEARN’’ dijete i 76 njih ’’Ornish’’ dijete. Ispitanicama je telesna težina merena pri početku
istraživanja, tokom drugog meseca, šestog i dvanaestog meseca. Najveći gubitak telesne mase imale su
ispitanice koje su se pridržavale režima ishrane po Atkins-ovoj dijeti. Srednja vrednost izgubljenih
kilograma za grupu Atkins-ove dijete iznosila je −4.7 kg , za dijetu Zona, −1.6 kg, za ’’LEARN’’ dijetu
−2.6kg i za ’’Ornish’’ dijetu, −2.2 kg. I ako je zakljućeno da se prilikom Atkins-ove dijete gubi najviše
kilograma u roku od godinu dana u poređenju sa ostale tri dijete ipak nisu mogli biti donešeni zaključci
o održavanju telesne mase nakon mršavljenja, uticaju ove dijete na zdravlje ispitanica, kao ni to da li je
gubitak telesne mase posledica niskog unosa ugljenih hidrata ili nekih drugih aspekata dijeta poput
visokog unosa proteina pri čemu se troši energija (Gardner et al., 2007).
7
 2.4. Dijeta Zona (The Zone Diet)

Dijetu Zona je razvio doktor Barry Sears i o njoj pisao u svojoj knjizi obavljenoj 1995. godine. Ime
ove dijete je se odnosi na zonu u kojoj treba da se nalazi organizam kako bi se izbegla inflamacija koja
po tvrdnjama doktora Barry-a Sears-a dovodi do mnogih nepoželjnih efekata poput gojenja, starenja i
srčanih oboljenja. Dijeta Zona podrazumeva unos 40% ugljenih hidrata, 30% proteina, 30% lipida od
ukupnog dnevnog unosa hrane. Ugljeni hidrati treba da se sastoje od šećera koji se polako otpuštaju u
krvotok kako bi se održala sitost što duži vremenski period (Cheuvront, 2003). Postoje dva načina
kako se pridržavati ove dijete.
1. Metoda oka i ruke - šaka se po ovoj metodi koristi kao merilo za veličinu porcije, a pet prstiju
predstavljaju podsetnik da je potrebno uneti pet obroka dnevno,a da pauza između obroka ne
bude veća od pet sati. Oči se koriste za podelu porcije na tanjiru na ti dela, jednu trećnu obroka
treba da čine proteini, dve trećine ugljenih hidrati, a ostatak obroka čini malo
mnononezasićenih lipida.
2. Metoda izdračunavanja neophodnih hranljivih blokova: porazumeva tačno izračunavanje grama
proteina, ugljenih hidrata i masti koje je najoptimalnije uneti u organizam na osnovu telesne
mase, visinu o obima struka pojedinca. Tri glavna obroka predstavljaju tri do pet hranljivih
blokova, a užine jedan hranljivi blok.
Jedan hranljivi blok se sastoji iz:
 Proteinski blok - 7g proteina
 Ugljenohidratni blok - 9g ugljenih hidrata
 Lipidni blok - 1,5 g lipida
Parametri za proveravanje optimalne zone koja pogoduje suzbijanju inflamacije u organizmu i samim
tim mršavljenju organizma:
 Odnos triacilglicerola I HDL-a, niska vrednost označava da u organizmu ima više dobrog
holesterola. Ova dijeta podrazumeva da je ovaj broj ispod vrednosti 1. Ukoliko je ova vredost
iznad jedan, osoba ima visok rizik od srčanih oboljenja i gojaznosti
 Odnos Ꞷ3 i Ꞷ6 masnih kiselina. Organizam je u “zoni” ukoliko se ove vrednosti kreću između
1.5–3
 Glikozilirani hemoglobin (glycated hemoglobin) je marker koji govori o prosečnom nivou
šećera u krvi u periodu od tri meseca. Sve vrednosti više od 5% se smatraju nepoželjnim, a
visoka vrednost ovog markera ukazuje na pred dijabetično stanje organizma (Raman, 2017)
Prednosti dijete Zona su to da se ne ograničava ukupan unos kalorija na dnevnom nivou, nema
zabranjenih namirnica i ako se savetuje izbegavanje gaziranih pica i brze hrane.

2.5. Makro dijeta – fleksibilna dijeta (The Macro Diet – flexible dieting)

Strategija makro dijete (fleksibilne dijete) se zasniva na praćenju odnosa makronutrijenata (masti,
proteina i ugljenih hidrata) u cilju da se lakše prati i ograniči unos kalorija. Istovremeno dozvoljava
potpunu slobodu u odabiru namirnica koje sačinjavaju plan ishrane dok god se uklapaju u
predodređene odnose makronutrijenata i ukupan broj kalorija. To znači da nasuprot ostalim dijetama
koje obično navode tip hrane ili makronutrijent zaslužan za gojenje i eliminišu ga, kod fleksibilnog
mršavljenja unos svih vrsta hrane je dozvoljen (pica, hamburgeri, kolači, slatkiši) ali se akcenat stavlja
na kalorijski-guste namirnice (manji broj kalorija, a veća količina mikronutrijenata po jedinici
zapremine) kao i namirnice koje sadrže vlakna kao bolju opciju. Ovo je veoma bitno jer sposobnost
8
pridržavanja dijete i održavanja izgubljene težine dosta zavisi od apetita za “nezdravom hranom’’, to
jeste ako se dozvoli povremen i planiran unos ovih namirnica, dok većinski dio potiče od hrane sa
‘’gustijim’’ sastavom, veće su šanse da će se osoba pridržavati dijeti na duže staze. Takođe, kada se
pravi plan ishrane umesto striktnih odnosa makronutrijenata može se vršiti izmena udela istih, tako da
jedan dan može da podrazumeva unos većeg udela masti, a manjeg ugljenih hidrata u i obrnuto (udeo
proteina se obično ne menja sem kod sportista, ako je potreba za energijom veća i to ne uvek), s tim da
je hijerarhijski gledano, ukupan unos kalorija bitniji od udela makronutrijenata. Još jedna bitnija
karakteristika ove dijete je da se uglavnom preporučuje povećan unos proteina (1-1.6g/kg) zajedno sa
fizičkom aktivnošću. Razlog povećanog unosa proteina se zasniva na povećanom termogeničnom
efektu hrane, to jest obrada proteina unutar organizma zahteva dodatnu potrošnju energije i izaziva
sitost, što može biti pogodno ako je glavni cilj supresija apetita i gubljenje kilaže. Praćenje unosa
makronutrijenta se obično vrši vaganjem namirnica i zatim se pretražuje literatura o njihovim
nutritivnim vrednostima i na kraju se dolazi do podataka o makronutrijentom sastavu. Alternativni
način praćenja unosa kalorija i markonutrijenata je korišćenje popularnih sajtova i aplikacija (npr.
MyFitnessPal, LoseIt!, FatSecret i drugi) koji omogućavaju veoma brzu pretragu informacija o
nutritivnom sastavu širokog opsega hrane i njihovo bilježenje (u vidu dnevnika hrane – food diary). Na
kraju ove vrednosti se sumiraju za sve namirnice unete u toku određenog vremena (tipično dnevno, ali
može i na nivou sedmice/meseca), koje predstavljaju ukupnu količinu energije unetu u organizam
(Baker & Norton, 2018).
Studije pokazuju da dijete za mršavljenje u kojima je unos proteina veći (1.2-1.6 g/kgTM) u odnosu na
one u kojima je manji (<1.2g/kgTM), imaju bolje rezultate. Dnevna konzumacija doze proteina 25-30g
po obroku, 4-5 puta dnevno, poboljšava apetit, telesnu kompoziciju i kardiovaskularno zdravlje.
Prilikom digestije i metabolizma nutrijenata iz hrane, određeni dio energije se troši za njihvou obradu:
 Proteini 20-30%
 Ugljeni hidrati 5-10%
 Masti 0-3%
Još jedna zanimljiva činjenica je povišen unos proteina tokom mršavljenje ima svojstvo prevencije
opadanja brzine metabolizma, što može da se objasni preko metabolizma aminokiselina. Kada je
smanjen energetski unos, vrši se ketabolizam proteina u organizmu (prvenstveno iz mišičnog tkiva),
gde povećan unos proteina iz hrane može da pomeri ravnotežu tako da se mršavo tkivo poštedi. Ovo
zauzvrat ima posledicu većeg BMR-a (bržeg metabolizma) jer je opšte poznato da je količina mršavog
tkiva direktno proporcionalna BMR-u (Leidy et al., 2015).

3. Poređenje nisko-ugljenohidratne i nisko-masne dijete

Pošto postoji mnoštvo različitih načina pri primenjivanju dijeta za mršavljenje, javlja se pitanje u
formi: koji pristup je najpogodniji zarad postizanja rezultata u smislu gubljenja telesne težine i
poboljšanja telesne kompozicije? Pristupi dijetama mogu biti niskokalorične, nisko-ugljenohidratne,
nisko-masne, visoko-proteinske i slično.
U jednoj studiji vršila se provera hipoteze da redukovan unos ugljenih hidrata ima veći uticaj od
redukovanog unosa masti iz hrane na gubitak telesnih masti. Ukupno je učestvovalo 19 ispitanika koji
su bili gojazni, i glavnom eksperimentu je prethodila petodnevna dijeta koja je služila kao referentna.
Pridržavanje dijeti se strogo kontrolisalo, i sva hrana koja nije konzumirana od strane učesnika se
bilježila i kontrolisala. Takođe se vodilo računa o ukupnom broju kalorija u obe dijete, tako da su one
bile izokalorične (ukupan broj kalorija je bio isti), a jedina razlika je bila u odnosu makronutrijenata
9
ugljenih hidrata i masti (u neznatnoj meri i proteina). Rezulati su pokazali da je u nisko-
ugljenohidratnoj dijeti došlo do uvećanog efekta oksidacije masti u odnosu na referentnu dijetu, ali je u
pogledu gubljenja telesnih masti bolji učinak pokazala nisko-masna dijeta (Hall et al., 2015). Ovo
može da se objasni i činjenicom da je potrebna veća energija za preradu ugljenih hidrata nego masti, pa
sama restrikcija masti dok su ugljeni hidrati nepromenjeni smanjuje ukupan broj kalorija, a
termogenični efekat koji potiče od unosa ugljenih hidrata ostaje konstantan.
U pregledu studija koji se fokusirao na prikupljanju podataka o tome kako nisko masne dijete utiču na
dugoročan gubitak telesnih masti nasuprot ostalim dijetama pokazao je da nisko-masne dijete ne
rezultuju većem gubitku telesnih masti dok su visoko-masne, nisko-ugljenohidratne bolje u ovom
pogledu (Tobias et al., 2015). Kod još jedne studije koja se bazirala na proveri koji od ovih pristupa je
bolji za gubitak težine (telesnih masti), rezultati se nisu znatno razlikovali između dvije grupe te se nije
moglo doći do ciljanog zaključka (Gardner et al., 2018). Sumirano, iako postoje pronalasci u
istraživanjima koji govore da je jedna dijeta efektivnija od druge, i dalje se ne može zaključiti koju
dijetu je bolje pratiti, jer su potrebni stabilniji i reproduktivniji dokazi od onih koji trenutno postoje.

10
4. Zaključak

11
5. Literatura

Abbasi, J. (2018). Interest in the Ketogenic Diet Grows for Weight Loss and Type 2 Diabetes. Jama, 319(3),
215-217.

Anton, S., Moehl, K., Donahoo, W., Marosi, K., Lee, S., Mainous, A., Mattson, M. (2018). Flipping the
Metabolic Switch: Understanding and Applying the Health Benefits of Fasting. Obesity, 26(2), 254-268.

Baker, P., Norton, L. (2018): Fat Loss Forever. USA, str. 262-282;130;101-111

Cheuvront, S. (2003). The Zone Diet Phenomenom: A Closer Look at the Science behind the Claims - Review.
Journal of the American College of Nutrition, 22(1), 9-17.

Davis, C., Clarke, R., Coulter, S., Rounsefell, K., Walker, R., Rauch, C., Ryan, L. (2016). Intermittent energy
restriction and weight loss: A systematic review. European Journal of Clinical Nutrition, 70(3), 292-299.

Dukić, M. N. (2014): Intermedijerni metabolizam. Prirodno-matematicki fakultet, Novi Sad, str. 152-155.

Gardner, C., Kiazand, A., Kim, S., Stafford, R., Balise, R., Kraemer, H., & King, A. (2007). and LEARN Diets
for Change in Weight and Related Risk Factors Among Overweight. Jama, 297(9), 969-978.

Gardner, C., Trepanowski, J., Gobbo, L., Hauser, M., Rigdon, J., Ioannidis, J., King, A. (2018). Effect of low-fat
VS low-carbohydrate diet on 12-month weight loss in overweight adults and the association with genotype
pattern or insulin secretion the DIETFITS randomized clinical trial. Jama, 319(7), 667-679.

Hall, K., Bemis, T., Brychta, R., Chen, K., Courville, A., Crayner, E.,Yannai, L. (2015). Calorie for calorie,
dietary fat restriction results in more body fat loss than carbohydrate restriction in people with obesity. Cell
Metabolism, 22(3), 427-436.

Harris, L., Hamilton, S., Azevedo, L., Olajide, J., De Brún, C., Waller, G., Ells, L. (2018). Intermittent fasting
interventions for treatment of overweight and obesity in adults. JBI Database of Systematic Reviews and
Implementation Reports, 16(2), 507-547.

Horne, B. D., Muhlestein J. B., Anderson L., J. (2015). Health effects of intermittent fasting: Hormesis of harm?
Am J Clin Nutr, 102(August), 464-470.

Jandacek, R., Anderson, N., Liu, M., Zheng, S., Yang, Q., & Tso, P. (2004). Effects of yo-yo diet, caloric
restriction, and olestra on tissue distribution of hexachlorobenzene. American Journal of Physiology-
Gastrointestinal and Liver Physiology, 288(2), G292-G299.

Jasni, S., Osman, N., Tajola'aurus, N., Azlan, N., & Abdullah, M. (2013). Effectiveness of the Atkins Diet as a
Treatment of Weight Reduction. Journal of Natural Sciences Research, 3(13), 30-32.

Gunnars, K. (2019): The Atkins Diet: Everything You Need to Know. Preuzeto 5. Maja, 2019 sa
https://www.healthline.com/nutrition/atkins-diet-101?
fbclid=IwAR3yonAYEFpp0VfnX4MogzTKEtpTyzuIEPLWUbgmcTajjh-mZdyVYjdxF2w

Leidy, H., Clifton, P., Astrup, A., Wycherley, T., Westerterp-Plantenga, M., Luscombe-Marsh, N., . . . Mattes, R.
(2015). The role of protein in weight loss and maintenance. American Journal of Clinical Nutrition, 101(6), 1S-
10S.

Mattson, M., Longo, V., & Harvie, M. (2017). Impact of intermittent fasting on health and disease processes.
Ageing Research Reviews, 39, 46-58.

12
Raman, R. (2017): The Zone Diet: A Complete Overview. Preuzeto 5. Maja, 2019, sa
https://www.healthline.com/nutrition/zone-diet?fbclid=IwAR3eUvc8yV-
hqzHohEZihFJm1U7ApzwH8egDVaQiSaJUxRumbKIy_roWrl8

Tinsley, G., & La Bounty, P. (2015). Effects of intermittent fasting on body composition and clinical health
markers in humans. Nutrition Reviews, 73(10), 661-674.

Tobias, D., Chen, M., Manson, J., Ludwig, D., Willett, W., Hu, F. (2015). Effect of low-fat diet interventions
versus other diet interventions on long-term weight change in adults: A systematic review and meta-analysis.
The Lancet Diabetes and Endocrinology, 3(12), 968-979.

13