Gasna Hromatografija 2010 PDF

Gasna
asna hromatografija
hromatografija
Autor prof. dr Duš

Dušan G. Antonović
Antonovi
Tehnološ
Tehnološko-
ko-metalurš
metalurški fakultet
Univerzitet
Univerzitet u Beogradu
2010
2010
Gasna hromatografija uvod
Šta je hromatografija?
Definicija: Analitička instrumentalna metoda
kojom se razdvaja smeša hemijskih jedinjenja
na osnovu raspodele izmeñu dve faze:
pokretne i nepokretne.
Pored razdvajanja pomoću hromatografije
može da se izvrši i identifikacija hemijskih
jedinjenja.
Gasna hromatografija istorijat
Prvo hromatografsko razdvajanje izveo je

i objasnio ruski botaničar Mihail Cvet
1906. godine.
Izvršio je ekstrakciju pigmenta iz svežeg
lišća pomoću organskog rastvarača (petrol
etra) i dobio zeleni rastvor.
Pomoću apsorptivne hromatografije na

koloni izvršio je separaciju zelenog i žutog
pigmenta.
(slika iz knjige)
Definisao je da je ”hromatografija
postupak u kome se komponente smeše
razdvajaju na adsorbensu u koloni kao
protočnom sistemu ”.
Nepokretna faza: Fino sprašeni kalcijum-

karbonat.
Pokretna faza: Ekstahovane supstance iz
biljnog materijala i organski rastvarač.
Propuštanjem kroz kolonu izvršio je

razdvajanje smeše organskih materija i
dobio različito obojene zone u koloni.
hroma (boja)
HROMATOGRAFIJA
grafos (pisati)
Gasna hromatografija teorija
Hromatografija se koristi za razdvajanje

komponenata iz veoma komplikovanih
smeša (nafta, brojne sinteze, eterična
ulja) u različitim oblastima tehnologije
(petrohemija, farmacija, sinteze, naučni
rad) koje ne moraju da budu obojene, a
zbog konstrukcije instrumenta se i ne vide
u analizi.
Analitičke metode hromatografije su:

A. Hromatografija na koloni (CC)
B. Hromatografija na papiru (PC)
C. Tankoslojna hromatografija (TLC)
D. Gasna hromatografija (GC)
E. Tečna hromatografija (LC)
F. Hromatografija pod visokim pritiskom (HPLC)
A. Hromatografija na koloni (CC)

B. Hromatografija na papiru (PC)
C. Tankoslojna hromatografija (TLC)

D. Gasna hromatografija (GC)
E. Tečna hromatografija (LC)

F. Hromatografija pod visokim pritiskom (HPLC)
Definicija: Analitička metoda kojom se

razdvajaju smeše organskih jedinjenja
različitog porekla u gasovitoj fazi na
osnovu njihove raspodele izmedju
nepokretne i pokretne faze.
Uzorak se
ubacuje u zagrejani injector,
prolazi kroz kolonu za razdvajanje nošen
pomoću inertnog
inertnog gasa
gasa i
detek
etektuje kao serija
serija signala na pisač
pisaču kada
komponente izlaze iz kolone.
Gasna hromatografija instrument

Sistem za analizu je prikazan na primeru

modela Varian 3400, proizvoñača iz USA,
Palo Alto, CA.

Noseć
Noseći gas/ Varian 340
3400
0 Komputerska
omputerska kontrola
ontrola
Regulatori gasni
Regulatori asni hromatograf
hromatograf m etode
etode i izlaza
Novi model CP 3800
Hromatografsko razdvajanje uključuje

upotrebu stac
stacionarne
ionarne faze i mobiln
mobilne faze.
Komponente smeše, koja se razdvaja, se
nose inertnim gasom u mobilnoj fazi i
različ
različito se vezuju za stacionarnu fazu i
tako se kreć
kreću kroz stacionarnu fazu
različ
različitim brzinama.
brzinama
Tok mobil
mobiln
ne faze
Injek
Injektor Detek
Detektor
T=0
T=10’
T=20’
Najveć
Najveća interakcija
nterakcija sa stac
tacionarnom
ionarnom fa
fazom Najmanja
U gasnoj hromatografiji
mobilna
mobilna faza je inertni
inertni noseć
noseći gas i
stac
tacionarna
ionarna fa
faza je čvrsta ili teč
tečnost
prevuč
prevučena preko čvrstih čestica koje se
nalaze u koloni.
Gasna hromatografija kolone
Kolone mogu biti metalne ili od kvarcnog stakla,

velikog unutračnjeg prečnika koje se nazivaju
pakovane kolone ili od termostabilnog polimera
dugačke, sa veoma malim unutrašnjim
prečnikom koje se nazivaju kapilarne kolone.
Obe vrste imaju odredjene prednosti i mane.

Pakovane kolone: metalne (čelik ili bakar)

staklene (kvarc)
dužina 1-4 m
id 2-4 mm
laboratorijski punjene
adsorbens + tečna faza
Kapilarne kolone: polimerni materijal

termostabilne
dužina 30-60-120 m
id 0,125-0,256 mm
fabrički pravljene
tečna faza: unutrašnji
zidovi kolone
Pakovane kolone su punjene sa čvrstim nasačem

koji je prevučen tečnom fazom.
Čvrsti nosač: male, jednake porozne čestice
bez adsorptivnih karakteristika
bez katalitičke oksidacije
termički i hemijski stabilan
velika efikasnost kolone
veliki kapacitet kolone
Čvrsti nosač: DIJATOMEJSKA ZEMLJA
Sitnozrnasti laki i porozni prah koji se sastoji od 70-90%

amorfnog SiO2, 3-7% vode i male količine organskih
primesa. Nastao od skeleta uginulih algi, jednoćelijskih
vodenih biljaka mikroskopske veličine.
Materijal se mrvi do željene veličine uz zagrevanje.
Komercijalno ime GHROMOSORB.
Chromosorb
G P W
Boja Siva Roze Bela
Gustina 0,58 0,47 0,24

pakovanja,
g/cm3
Površina, 0,5 (0,29) 4,0 (1,88) 1,0 (0,29)
m2/g ili m3/cm3
Max. punjenja 12 35 25
tečne faze, %
Veličina zrna se izražava u mesh-ima:
60/80 = 177-250 µm
80/100 = 149-177 µm
100/120 = 125-149 µm
120/140 = 105-125 µm
Površina čvrste čestice se deaktivira

silaniziranjem sa dimetildihlorsilanom
(DMCS) ili trimetilhlorsilanom (TMCS), a
zatim se pere jakom kiselinom (zbog
uklanjanja metalnih mečistoća).
Chromosorb G-AW/DMCS
Chromosorb G-HP
Izbor tečne faze:

a. Selektivnost
b. Termička stabilnost
c. Mala isparljivost
d. Nizak viskozitet
e. Hemijska inertnost
A. Selektivnost tečne faze

- Sposobnost da se razdvoje jedinjenja
- Polarna i nepolarna jedinjenja
CH3OH CH2CH2OH CH3CH2CH2OH
veoma polaran malo polaran
A B C
B. Isparljivost prema rastvorljivosti

- Razdvajanje na osnovu TK jedinjenja
C. Polarnost tečne faze

- GC analiza zavisi od
Gasna hromatografija princip
Mobilna faza ili noseći gas koji protiče

kroz instrument je iz boca pod pritiskom ili
generatora gasa.
Veličina protoka se kontroliše pomoću

dvostepenog regulatora pritiska koji se
nalazi na boci i dodatnim kontrolama na
instrumentu.
Razdvajanje je na površini tečne faze.

Vezujuće sile su elektrostatične prirode:
Van Der-Waals-ove veze
London-ove veze
dipolne interakcije
dipol-indukovani dipol interakcije
Uspostavlja se dinamička ravnoteža

izmedju gasne i tečne faze.
Koeficijent raspodele: K=Ct/Cg

(particioni koeficijent)
Dvostepeni regulator Kontroleri protoka u GC
pritiska na boci
Generator azota
Generator vodonika
Generator vazduha
Kolona se nalazi u komori koja se greje i jednim

krajem je povezana sa zagrejanim injektorskim
ulazom, a sa drugim krajem sa zagrejanom
detektorskom jedinicom koja prikazuje izlazne
komonente.
Brojni setovi prethodno definisanih parametara

temperaura su regulisani da sistem optimalno
funkcioniše.

Prikaz injektora, zagrejane komore sa

kolonom i delova detektora kod Varian
3400 gasnog hromatografa su mogu da se
prikažu na sledeći način.
Gasna hromatografija
Injek
Injektor Detek
Detektor
Column in Oven
Prethodno definisani programirani

parametri se nazivaju separac
separacioni
ioni metod i
oni kontrolišu rad sistema gasnog
hromatografa.
Kontolni panel za podeš
podešavanje
separac
eparacione
ione metode
etode
Kolone su najvažniji deo u gasnoj

hromatografiji
Struktura tečne faze

a. OV-101 (metilsilikon) – malo polaran
CH3 CH3 CH3
CH3 Si O Si O Si CH3
CH3 CH3 CH3
OV-1, SE-30, DC-200, SF-96, JXR, SP-2100


b. OV-17 (fenilmetilsilikon) – polarnija faza
CH3 CH3
CH3 Si O Si O Si O Si CH3
CH3 CH3
Koristi se u farmaciji, biohemiji, hemiji pesticida.

Veća supstitucija Ph grupama povećava polarnost:
OV-25 (75% Ph grupa)

OV-7 (20% Ph grupa)
OV-3 (10% Ph grupa)
SE-52 (5% Ph grupa + 1% vinil grupa)

c. OV-225, OV-275 (cijanopropilmetilsilikon)
izrazito polarna kolona.
CH3 CH3 CH3 CH3
CH3 (CH2)3 CH3 CH3

d. OV-210, QF-1 (trifluorpropilmetilsilikon)
umereno polarna kolona.
CH3 CH3 CH3 CH3
CH3 (CH2)3 CH3 CH3
CF3

e. Carbowax 20M (polietilenglikol)
visoko polarna kolona.
OH CH2 CH2 O CH CH OH
2 2
20M – 20 000 srednja molekulska masa polimera.

Za razdvajanje alkohola, fenola i jedinjenja koja grade
vodonične veze.

f. Squalan – ugljovodonični lanac sa malo bočnih
grupa (C30H62)
- najnepolarnija kolona.
- niska tempeaturna granica rada
- nizak viskozitet
- referentna tečna faza
Mešane tečne faze: dobijanje željene polarnosti.

Kod pakovanih kolona tečna faza je na

čvrstim česticama koje služe kao nosači.
Kod kapilatnih kolona tečna faza je na
unutrašnjem zidu kolone.
Kolone mogu da se spajaju (kupluju) i

tako da se povećava njihova dužina ili da
se povezuju kolone različite polarnosti.
Uzorak se ubacuje u kolonu preko

injektora koji je zagrejan do teperature
koja je dovoljna da sva jedinjenja i
rastvarač koji se koristi prelaze u parno
stanje.
Gasna hromatografija injektor
Osnovna namena injektora je da se preko

njega ubaci uzorak u kolonu.
Postoje dve vrste injektora:

split injektori splitless injektori
U injektoru se nalazi stakleni (kvarc)

dodatak za isparavanje.
Veza izmedju injektora i kolone se

ostvaruje preko ferula. Mogu biti metalne,
grafitne ili polimerne:
Gasna hromatografija uzorci
Uzorci mogu biti čista jedinjenja ili smeše

jedinjenja.
Uobičajeno se uzorak pravi kao razblažen

rastvor što je povezano sa osetljivošću
metode detekcije.
Razblažen
rastvor
Čisti
uzorak
Kada je sistem spreman za analizu, što je

pokazano pomoću lampe “spreman”
(ready), uzorci se ubacuju preko injektora
u kome prelaze u parno stanje i uvode u
kolonu pomoću nosećeg gasa.
10 µl
špric
Špricevi za ubacivanje uzoraka su

posebno dizajnirani da obezbede veliku
tačnost količine ubačenog uzorka.
Razdvajanje komponenata smeše je u

koloni.
Jedinjenja koje se različito zadržavaju u

stacionarnoj fazi dospevaju u detektor u
različito vreme i nastaju signali (pikovi) na
hromatogramu.
Gasna Ulaz iz Izlaz u

Hromatografija injek
njektora
tora detek
etektor
Pakovana
Pakovana kol
koloona
Instalirana
Instalirana u
zagrejanoj komori
Gasna hromatografija detektori
Hromatografski detektor je ureñaj koji se

nalazi u sklopu gasnog hromatografa i
povezan je sa izlaznim krajem kolone i
odreñuje komponente smeše koja je
ubačena u hromatografski proces, čime se
ostvaruje cilj razdvajanja.
Gasna hromatografija detektori
Klasifikacija detektora
Detektori se mogu klasifikovati na dva tipa:
detektore koji mere neku karakterističnu fizičku veličinu jedinjenja
(kao što je dielektrična konstanta ili indeks refrakcije) i
detektore koji mere neke fizičke ili hemijske osobine koje su
jedinstvene zy jedinjenje (kao što su toplota sagorevanja ili
fluorescencija).
Detektori se mogu, takodje, klasifikovati kao uredjaji osetljivi na
koncentraciju jedinjenja (kao što ke katarometar) ili uredjaje
osetljive na masu koja ulazi u njih (kao što je plameno-jonizujući
detaktor).
Još jedan način klasifikacije je da se detektori definišu kao specifični
ili nespecifični detektori.
Odgovor detektora se šalje u kompjuter

preko koga se prati izlayak komponenata
na ekranu u grafičkom obliku kao funkcija
odgovora detektora prema proteklom
vremenu.
Svaka komponenta smeše dospeva u

detektor u različito vreme i proizvodi
signal sa karakterističnim vremenom koje
se naziva retenciono
retenciono vreme.
vreme
Površ
Površina ispod signala predstavlja količ
količinu
koju komponenta ima u smeši.
Informacije iz detektora se mogu poslati i na

printer da se dobije zapis hromatografskog
razdvajanja.
U prikazu hromatografske analize se vidi:
broj signala koji je isti kao i broj jedinjenja u
uzorku,
površ
površina ispod svakog signala pretstavlja
Relativnu
Relativnu količ
količinu jedinjenja u uzorku,
i ako je standard dostupan tada retenc
retenciono
iono
vreme pod identičnim definisanim uslovima se
može posmatrati kao identikacija
identikacija svake
komponente.
Prednosti gasno-hromatografske metode:
1. Kratko trajanje analize (10-60 min)
2. Velika osetljivost detektora (10-14 g/L)
3. Jednostavno rukovanje instrumentom
4. Jednostana interpretacija
hromatograma
5. Čista metoda
Detektori: Plameno-jonizujući detektor

(Flame Ionization Detector - FID)
Spada u grupu najčešće korišćenih detektora.
Upotrebljava se za rutinske i klasične analize.
Lak za upotrebu ali je destruktivni detektor.

FID se zagreva nezavisno od hromatografske

pećnice (kolone)i injektora.
(da se spreči kondenzacija vode i zadržavanje rastvorka)
Plamen koji gori u unutrašnjosti detektora je u

smeši vodonika i vazduha (1:10).

Mehanizam
Većina organskih jedinjenja proizvode jone i

elektrone koji mogu da provode elektricitet
kroz plamen. U detektoru je elektroda koja
sakuplja (kolektuje) jone nastale u plamenu.
Broj jona koji stiže na kolektor se meri i tako
nastaje signal.
ORGANSKA HEMIJA
Organski molekuli podležu seriji reakcija koje

uključuju termičku fragmentaciju, hemijsku
jonizaciju, reakcije molekula kao jona i
slobodnih radikala pri čemu nastaju čestice sa
naelektrisanjem.

Količina jona koji nastaju je grubo

proporcionalna broju ugljenikovih atoma koji su
prisutni u plamenu i samim tim broju molekula.
Kako FID registruje broj C-atoma koji dolaze na
detektor u jedinici vremena on je osetljiv na
masu a ne na koncentraciju.
Prednost: Promene u protoku mobilne faze imaju mali

efekat na odgovor detektora.
Nedostaci: Ne mogu da se odredjuju karbonilna,
alkoholna, halogena i amino grupa, gasovi koji ne gore
(H2O, CO2, SO2 i NOx).
Selektivnost: Jedinjenja sa C-H vezama.
Senzitivnost: 0,1-10 ng
Linearni opseg: 105-107
Gasovi: Za sagorevanje – vodonik i vazduh;
Dodatni gas - helijum ili azot
Radna temperatura: 250-300 oC; 400-450 oC za
kratkotrajne visoko temperaturne analize

Detektori: Detektor sa zahvatom elektrona
(Electron Capture Detector - ECD)
ECD koristi radioaktivni beta emiter 63Ni

(elektrona) da jonizuje noseći gas i proizvodi
struju izmedju para elektroda. Kada organski
molekuli, koji sadrže elektronegativne grupe kao
što su halogeni, fosfor i nitro grupa, prolaze
kroz detektor oni zahvataju elektrone i smanjuju
struju koja se meri izmedju elektroda. ECD ima
mali dinamički opseg i najveća primena je u
analizi halogenih jedinjenja.

ECD je veoma osetljiv na molekule koji sadrže

elektronegativne funkcionalne grupe i koristi se
za odredjivanje tragova hlorovanih insekticida i
halogenovanih ugljovodonika u uzorcima iz
životne sredine.
Nedostaci: neosetljiv na fukcionalne grupe
amina, alkohola i ugljovodonika.
Mehamizam
ECD radi na veoma sličan način kao i proporcionalan

brojač za merenje X-zračenja. Struja nosećeg gasa iz
kolone prelazi preko beta-emitera (63Ni). Elektroni iz
emitera prouzrokuju jonizaciju nosećeg gasa (obično
azot) i proizvodi eksploziju broja elektrona. U odsustvu
organskih jedinjenja konstantna struja je izmedju para
elektroda, a ona slabi u prisustvu organskih molekula
koji ulaze u ECD. Odgovor detektora je nenelinearan i
detektor radi pulsno.

Selektivnost: Halogeni, nitrati i konjugovani

karbonili
Senzitivnost: 0,1-10 pg (halogeni jedinjenja);
1-100 pg (nitrati);
0,1-1 ng (karbonili).
Gasovi: Azot ili argon/metan
Temperaturni opseg: 300-400 oC
Detektori: Detektor sa termičkom

provodljivošću
(Thermal Conductivity Detector - TCD)
TCD detektor je prvi u GC i još uvek se koristi.

Rad se zasniva na promeni termičke
provodljivosti gasa koji protiče. U prisustvu
organika menja se termička provodljivost i
temperatura raste u elementu koji je meri.
TCD je nespecifični i nedestruktivni detektor.
Koristi se za analizu gasova.
Može da se detektuje svako jedinjenje ali ima
male granice detekcije.
Detektori: Detektor sa zahvatom
elektrona
Mehanizam
Detektor ima dve ćelije koje se električno greju i
filament (Pt, Au ili tungstenova žica) ima
konstantnu temperaturu sa konstantnom
električnom strujom koja zavisi od gasa koji
protiče. Kako protiče noseći gas, koji sadrži
organike, menja se struja u jednom filamentu i
meri se razlika sa referentnim filamentom bez
organika (Vitstonov most). Ova razlika daje
signal.

elektrona
Gasovi: helijum i vodonik (6-10 puta veća

termička provodljivost u odnosu na organike).
Selektivnost: Sva jedinjenja sem nosećeg gasa
Senzitivnost: 5-20 ng
Temperaturni opseg: 150-250 oC
elektrona
Detektori - ostali
Azot-fosforni detektor
(Nitrogen Phosphorous Detector - NPD)
Plameno-fotometrijski detektor
(Flame Photometric Detector - FPD)
Atomski emisioni detektor
(Atomic Emission Detector - AED)
Fotojonizacioni detektor
(Photoionization Detector - PID)
Detektor sa električnom provodljivošću
(Electrical Conductivity Detector - ELCD)
Maseno-selektivni detektor
(Mass Selective Detector - MS)

Gasna Hromatografija 2010 PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Gasna Hromatografija 2010 PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Gasna

Autor prof. dr Duš

Gasna hromatografija uvod

Prvo hromatografsko razdvajanje izveo je

Gasna hromatografija istorijat

Pomoću apsorptivne hromatografije na

Gasna hromatografija istorijat

Nepokretna faza: Fino sprašeni kalcijum-

Propuštanjem kroz kolonu izvršio je

Gasna hromatografija teorija

Hromatografija se koristi za razdvajanje

Analitičke metode hromatografije su:

Gasna hromatografija teorija

A. Hromatografija na koloni (CC)

B. Hromatografija na papiru (PC)

Gasna hromatografija teorija

C. Tankoslojna hromatografija (TLC)

D. Gasna hromatografija (GC)

Gasna hromatografija teorija

E. Tečna hromatografija (LC)

F. Hromatografija pod visokim pritiskom (HPLC)

Gasna hromatografija teorija

Definicija: Analitička metoda kojom se

Gasna hromatografija instrument

Sistem za analizu je prikazan na primeru

Gasna hromatografija instrument

Novi model CP 3800

Gasna hromatografija teorija

Hromatografsko razdvajanje uključuje

Gasna hromatografija teorija

Gasna hromatografija kolone

Kolone mogu biti metalne ili od kvarcnog stakla,

Obe vrste imaju odredjene prednosti i mane.

Gasna hromatografija kolone

Pakovane kolone: metalne (čelik ili bakar)

Kapilarne kolone: polimerni materijal

Gasna hromatografija kolone

Pakovane kolone su punjene sa čvrstim nasačem

Čvrsti nosač: DIJATOMEJSKA ZEMLJA

Sitnozrnasti laki i porozni prah koji se sastoji od 70-90%

Materijal se mrvi do željene veličine uz zagrevanje.

Komercijalno ime GHROMOSORB.

Gasna hromatografija kolone

Boja Siva Roze Bela

Gustina 0,58 0,47 0,24

Veličina zrna se izražava u mesh-ima:

Gasna hromatografija kolone

Površina čvrste čestice se deaktivira

Izbor tečne faze:

Gasna hromatografija kolone

A. Selektivnost tečne faze

veoma polaran malo polaran

B. Isparljivost prema rastvorljivosti

C. Polarnost tečne faze

Gasna hromatografija princip

Mobilna faza ili noseći gas koji protiče

Veličina protoka se kontroliše pomoću

Razdvajanje je na površini tečne faze.

Gasna hromatografija princip

Uspostavlja se dinamička ravnoteža

Koeficijent raspodele: K=Ct/Cg

Gasna hromatografija instrument

Gasna hromatografija instrument