BUDVA Univerzitet Adriatik

Predmet
E-poslovanje

„Informaciono društvo“
(seminarski rad)

Predmetni nastavnik
Prof. Dr Nataša Gospić

Student:

Мarinela Gjorgieva

38/17

Budva, april 2019.

Sadržaj:

UVOD ........................................................................................................................................................... 2
1. Informaciono društvo – pojam .............................................................................................................. 3
1.1. Tehnološki aspekt ......................................................................................................................... 4
1.2. Ekonomski aspekt ......................................................................................................................... 5
1.3. Profesionalni aspekt ...................................................................................................................... 6
1.4. Prostorni aspekt ............................................................................................................................. 6
1.5. Kulturni aspekt .............................................................................................................................. 7
2. Karakteristike ingormacionog društva .................................................................................................. 7
3. Faktori razvoja informacionog društva ................................................................................................. 8
4. Modeli razvoja informacionog društva ................................................................................................. 9
5. Informaciono društvo u Crnu Goru ..................................................................................................... 11
5.1. Principi razvoja informacionog društva ...................................................................................... 11
5.2. Strategija razvoja informacionog društva ................................................................................... 12
ZAKLJUČAK ............................................................................................................................................. 14
LITERATURA ........................................................................................................................................... 15
UVOD

Informaciono društvo: Društvo koje karakteriše visok nivo informisanosti u

svakodnevnom životu većine građana, u većini organizacija i radnih mjesta, korišćenjem poslovnih
aktivnosti, kao i mogućnosti za širok spektar ličnih, društvenih, obrazovnih i poslovnih aktivnosti,
kao i mogućnost brzog prenosa, primanja i razmjene digitalnih podataka između mjesta bez obzira
na udaljenost.1

Napredak u informacionim tehnologijama i komunikaciji mijenja način na koji živimo: kako

radimo i poslujemo, kako obrazujemo našu djecu, proučavamo i istražujemo, obučavamo se i kako
se zabavljamo. Informaciono društvo ne samo da utiče na način na koji ljudi međusobno djeluju,
već također zahtijeva da tradicionalne organizacione strukture budu fleksibilnije, više
participativne i decentralizirane. 2

Rezultati mnogih istraživanja i studija utvrđuju da su nove tehnologije oblast od posebnog interesa
za razvoj celokupnog društva. Tehnološki napredak je posebno brz u oblasti informaciono -
komunikacione tehnologije (ITK).

Informacione - komunikacione tehnologije, a posebno razvoj Interneta, dovele su do promijena

koje se jasno uočavaju u svakodnevnom životu, ekonomiji, politici, kulturi i obrazovanju. Vrijeme
i društvo u kome živimo, shodno promjenama do kojih je došlo, označava se kao informaciono
doba, odnosno informaciono društvo, post industrijsko društvo, umreženo društvo, društvo znanja
itd.

Ključni značaj ekspanzije računarskih mrežnih tehnologija u informacionom društvu je

uspostavljanje novih vrsta veza i kanala komunikacije. Transformacija poslovnog okruženja u
razvijenom svijetu ogleda se u liberalizaciji telekomunikacija, eksploziji Internet servisa i rastućoj
povezanosti računara, medija i telekomunikacionih kompanija. Razvoj i ekspanzija IKT
omogućavaju kreiranje i upotrebu novih vrsta multimedijalnih servisa i aplikacija. Pojava novih
poslovnih kanala i sredstava komunikacije postaje važan faktor koji ekonomijama zemalja širom
sveta pruža mogućnost za opstanak na globalnom tržištu.

1
IBM Community Development Foundation in a 1997 report, “The Net Result – Report of the National Working
Party for Social Inclusion.”
2
Chair’s conclusions from the G-7 Ministerial Conference on the Information Society, February 1995

2
 1. Informaciono društvo – pojam

Termin informaciono društvo opisuje društvo i ekonomiju koji omogućavaju optimalno

korišćenje različitih oblika IKT. To podrazumijeva očekivanje da u jednom informacionom
društvu ljudi sa lakoćom koriste novije oblike elektronskih komunikacija u svim prilikama: na
radnom mjestu, u obrazovnim ustanovama, u kući, u radu i u slobodnom vrijemenu, uživajući pri
tome maksimalnu korist od te upotrebe.

Mada ne postoji jedna opšteprihvaćena definicija pojma informacionog društva, danas se u

literaturi može naći mnoštvo definicija ovog pojma koje potiče od raznih autora. Prema nekim
autorima informaciono društvo predstavlja formu društvenog organizovanja koja je karakteristična
za post – industrijski period razvoja Zapada. Za ovo shvatanje se može reći da počiva na ideji
prema kojoj je raspodela informacija u društvenim strukturama značajnija od raspodele kontrole
nad sredstvima rada. S druge strane, danas upotreba termina „informaciono društvo“ najčešće
ukazuje na visok stepen u kome su savremena društva zavisna od upotrebe informaciono –
komunikacionih tehnologija. 3

Po rečniku zakonodavstva EU, informaciono društvo je sinonimno sa onim što se zove „nove
informacione i komunikacione tehnologije“. Te tehnologije se prvenstveno odnose na masovno
korišćenje informaciono – komunukacione mreže „Internet“.

Prema Vikipediji, informaciono društvo je društvo u kojima stvaranje, distribucija i manipulacija

informacijama postaje značajna kulturna i ekonomska aktivnost. Zasniva se na „ekonomiji znanja“
jer profit generiše eksploatacijom znanja, a u manjoj meri prirodnih resursa. Centralno mesto u
ovim društvima zauzimaju informacione tehnologije koje direktno utiču na proizvodnju i
ekonomiju. Smatraju se naslednikom industrijskog društva.

Rai i Lal (2000) navode da je informaciono društvo ono društvo u kome se informacije intenzivno
koriste kao aspekt ekonomskog, društvenog, kulturnog i političkog života. Informaciono društvo
proističe iz dva povezana oblika razvoja: prvog, dugoročnog ekonomskog razvoja i drugog,
tehnološkog razvoja. U dugoročnom ekonomskom razvoju izvor ekonomske snage se menja,
prelazeći iz primarnog sektora (poljoprivrede, šumarstva, rudarstva) najpre u rastući sekundarni
sektor (zanatstvo i industrija), a zatim iz njega u tercijarni sektor (sektor usluga) koji se ubrzano
širi i postaje značajan činilac bruto domaćeg proizvoda.

Jedan od najznačajnijih teoretičara koji predviđa pojavu novog oblika društva zasnovanog na
tehnološkim promenama jeste Daniel Bel. On za novi oblik društvenog sistema u kome znanje
zauzima centralno mesto uvodi termin post – industrijsko društvo. Po Belu, tehnološke inovacije

3
Knjiga strana18

3
periodično iniciraju promene u društvu. Po njemu pojava prvih računara sredinom 20. veka
označava ulazak u post – industrijsko doba kao novu fazu u evoluciji društva.
Najkompletniju teoriju o informacionom društvu objavio je nakon dvadeset petogodišnjeg
istraživanja Manuel Castel u svojoj triologiji Informaciono doba: ekonomija, društvo i kultura.
Prema Castelsu, informacije su srž mrežnog društva.4 Novu društvenu eru koja nastaje paralelno
sa razvojem i širenjem računarskih mreža on naziva informaciono doba. Osnovna karakteristika
informacionog doba jeste tzv informacioni kapitalizam. Po Castelsu, on predstavlja novu, oštriju
formu kapitalizma iniciranu prodorom novih IKT u 70 – tim godinama 20. veka.

Prema Websteru teoretičari informacionog društva su podeljeni u dve velike grupe. Prva grupa
teoretičara smatra da smo danas svedoci pojave potpuno novog oblika društva, koji je specifičan i
sasvim različit od prethodnog i koji označava prekretnicu u razvoju društva. Drugu grupu čine
teoretičari koji smatraju da su informacije u savremenom svetu od izuzetnog značaja, ali koji ipak
insistiraju na jednom kontinuitetu sa prošlošću kada se posmatra razvoj društva. Mada priznaju
veliku važnost informacija u savremenom svetu, oni, za razliku od prethodne grupe, smatraju da
su njihov oblik i funkcija podređeni duboko ukorenjenim principima i praksi na kojoj počiva jedno
društvo.

Takođe se može praviti razlika između najmanje pet različitih definicija informacionog društva u
zavisnosti od aspekta. Aspekti su:
1. Tehnološki;
2. Ekonomski;
3. Profesionalni;
4. Prostorni;
5. Kulturni.

1.1. Tehnološki aspekt

Veliki napedak u obrađivanju, skladištenju i prenošenju informacija doveo je do primjene novih

info-komunikacionih tehnologija-IKT u svim segmentima privrede i društva.

Ovo je uslovilo preokret i promjene u socijalnoj sferi, društvenoj praksi I strukturama društva.5

Tehnološki aspekt u centar stavlja niz inovacija koje su se pojavile od kasnih 1970 – tih. Novije
tehnologije su jedan od najočiglednijih pokazatelja novih vremena, i shodno tome se često uzimaju
da označe dolazak informacionog društva. To uključuje kablovsku i satelitsku televiziju,
personalne računare, nove poslovne tehnologije posebno na mreži obaveštajne službe i procesora.

4
https://en.wikipedia.org/wiki/Network_society
5
Moodle platforma

4
Tehnološka definicija informacionog društva osvetljava enormne inovacije u oblasti tenologije.
Ključne novine predstavljaju tehnološka unapređenja procesa kreiranja, obrade, storniranja i
prenosa informacija koji znatno utiče na aplikaciju informacionih i komunikacionih tehnologija u
svakoj oblasti društva. Neke od ovih tehnologija uključuju kompjuterske i telekomunikacione
tehnologije, koje su revolucionarno promenile socio-ekonomsku bazu modernog društva.

Međutim, informaciono društvo nije isključiva posledica raširene upotrebe informacijsko –

komunukacijskih tehnologija i njegova suština se ne može razumeti ako se on posmatra samo sa
tog stanovništa. Informaciono društvo predpostavlja nove društvene i individualne potrebe, koje
tek u simbiozi tog društva sa ICT nalaze zadovoljenje. U zadovoljenju tih potreba, pre svega
potrebe za obradom izuzetno velikih količina informacija, samo društvo nije moglo da ostane
nepromenjeno.

1.2. Ekonomski aspekt

Ekonomski aspekt definiše informatičko društvo pokušajem analiziranja informatičke idustrije

upotrebom statističkih funkcija. Ovakav pristup posmatra ulogu informatičke industrije i prati njen
doprinos bruto nacionalnom proizvodu.

Informacije imaju izrazitu tendenciju da postojeću privredu mjenjaju u tzv. informacionu privredu
(digitalna ekonomija), ili privredu znanja (ekonomija znanja), stvarajući potpuno novu industriju
znanja.

Doprinos ekonomskom razvoju zamalja raste ubrzano, što uzrokuje i probleme jer se u
ekonomskim sektorima bogatim informacijama stvaraju nove ekonomske kategorije u odnosu na
sektore koji nemaju pristup informacijama (digitalna podijela)

Fritz Machlup (1902 – 1983) je razlikovao pet velikih grupa u okviru informacionog društva, a to
su:
1. Obrazovanje (npr., škole, biblioteke i koledži);
2. Mediji i komukacije (npr.,radio i televizija, advertajzing);
3. Informatičke mašine (npr., kompijuterska oprema, muzički instrument);
4. Informatičke usluge (npr., pravo, osiguranje, zdravstvo);
5. Ostale informatičke aktivnosti (npr., istraživanje i razvoj, neprofitne aktivnosti).

Machlup, radeći sa ovim kategorijama sugeriše da je moguće prepisati im određenu ekonomsku

vrednost i pratiti njihov doprinos bruto nacionalnom proizvodu.

5
 1.3. Profesionalni aspekt

Rate broj i značaj profesija vezanih za informacione tehnologije, dok se broj profesija koje su
povezane sa manuelnim i industrijskim radom smanjuje.

Problemi koji se ovde javljaju posledica su produbljivanja klasnih podjela uzorkovanih

njednakom raspodijelom informacija ili nejednakom pristupu i korišćenju informacija.

Ova mjera baca svetlo na profesionalne promjene kao osnovu novog oblika društva. Stvar je u
tome da do pojave informacionog društva dolazi kada postoji prevaga obima posla i zapošljavanja
u oblasti informatičkog poslovanja.

Webster je ovo objasnio ističući da je očigledno da kada posao koji zahteva fizičku snagu i
manualnu spretnost kao što je vađenje uglja ili obrađivanje zemlje teži da bude zamenje sa sve
više rada sa brojevima i slovima kao što su edukacija i ogromna birokratija, dolazi do ulaska u
novi tip društva.

1.4. Prostorni aspekt

Rastom računarskih mreža i globalnih komunikacionih mreža ograničenja u odnosu na mjesto

(lokaciju) i vrijeme gube svoj smisao.

Stvaraju se informacioni autoputevi (informacione magistrale)

Prostorni pristup konceptu informacionog društva ističe ulogu i značaj informacionih mreža, koje
povezuju različite lokacije i posledično utiču na organizaciju vremena i prostora. Efekti ovih mreža
i reorganizacija vremena i prostora mogu biti prikazani kroz četiri međusobno povezana elementa
u procesu tranzicije u „informaciono društvo“:
1. Informacija zauzima centralnu poziciju na kao „ključni strateški resurs“ na kome počiva i
od koga zavisi organizacija celokupne svetske ekonomije;
2. Kompjuterske i komunikacione tehnologije obezbeđuju infrastrukturu koja omogućava da
informacije budu obrađene i distribuirane;
3. Veoma brz porast u oblasti ekonomije „prodajnog informatičkog sektora“ u uslužnim
delatnostima kao što su novi mediji, kao i online baze podataka;
4. Rastuća informatizacija ekonomije se suočava sa procesom integracije nacionalnih i
regionalnih ekonomija.

6
 1.5. Kulturni aspekt

Uticaj novih medija postaje sve izraženiji i sve značajniji u svakodnevnom životu, pošto se danas
u principu kultura i stvara i koristi preko medija.

Problemi koji se time stvaraju vezani su za nove dimenzije ili definicije stvarnosti u odnosu na
prividnu (virtuelnu) stvarnost, simulatnost, simulacije itd.

2. Karakteristike ingormacionog društva

Informaciona društva imaju tri osnovne kategorije. Prvo, informacije se koriste kao ekonomski
resurs. Veće korišćenje informacija omogućava organizacijama da povećaju svoju efikasnost,
stimulišu inovacije, utiču na konkurentsku poziciju, često kroz poboljšanje kvaliteta roba i usluga
koje te organizacije proizvode.

Drugo, moguće je indentifikovati veće korišćenje informacija u javnosti. Ljudi koriste informacije
intenzivnije u svojim aktivnostima kao potošači (informišu se o različitim proizvodima pre
kupovine, istražuju svoje pravo na javne usluge…). Oni takođe koriste informacije kao građani da
ostvare svoja građanska prava i obaveze.

Treća karakteristika informacionih društava je razvoj jednog informacionog sektora u ekonomiji.

Funkcija informacionog sektora jeste da zadovolji tražnju za informacijama. Značajan deo sektora
se bavi sa tehnološkom infrastrukturom: mrežama telekomunikacija i računara. U gotovo svim
informacionim društvima, informacioni sektor raste mnogo brže nego ukupna ekonomija.

Castel i Himanen (2004) istuču da globalno posmatrano postoje zajedničke karakteristike

informacionog društva, a to su:
1. Bazirano je na obradi informacija i generacijama znanja koje nastaju razvojem
mikroprocesora i informacionih tehnologija;
2. Organizovano je u mreže;
3. Sve osnovne aktivnosti u društvu odvijaju se uz podršku telekomunikacione infrastrukture
i računarskih mreža, globalno i u realnom vremenu;

7
 4. Dolazi do promene organizacionih formi društveno – tehnološke strukture. Umesto
vertikalnih, nedovoljno fleksibilnih formi upravljanja koje nisu pogodne za nove, globalno
operativne modele, sve više se razvijaju novi oblici upravljanja na osnovama novih izvršnih
kapaciteta.

3. Faktori razvoja informacionog društva

Informaciono društvo podrazumeva razvijeno društvo i ekonomiju koji omogućavaju

optimalno korišćenje novih informacijskih i komunukacijskih tehnologija (IKT) koji postaju snaga
koja menja uobičajne forme svih ekonomskih i društvenih aktivnosti. Razvoj takvog društva
zahteva određene promene u ekonomiji i društvu, a te promene se nazivaju tranzicija ka
informacionom društvu. Kao globalan proces koji se odvija u svim zemljama sveta, tranzicija ka
informacionom društvu zahteva koordinaciju i usklađenost svih unutrašnjih pokretačkih snaga
jednog društva. Takođe, višeslojne promene koje razvoj informacionog društva inicira
pretpostavljaju usklađenost i koordinaciju na nivou cele svetske zajednice.

Zbog toga se pred vladine organe svih država sveta koje su u tranziciji ka informacionom društvu
postavljaju značajni izazovi: obučavanje stanovništva za primenu novih tehnologija,
omogućavanje masovnog pristupa elektronskim javnim servisima svim slojevima stanovništva,
omogućavanje uslova za elektronsko poslovanje u svim oblastima, donošenje novih standarda i
usklađivanje zakona sa novim načinima poslovanja, kako bi se podržale elektronske transakcije.

Razvoj informacionog društva predstavlja izazov za celu svetsku zajednicu, kako za vodeće visoko
razvijene zemlje, tako i za zemlje u razvoju. Zemlje u razvoju koristeći iskustva drugih u jednom
modelu razvoja koji podrazumeva aktivnu ulogu vlade kao faktora razvoja, regionalnu kooperaciju
i sihronizaciju akcija, omogućuju brže približavanje najrazvijenijim zemljama. Mogućnost se
pruža svima jer je u interesu svetske zajednice da se izvši globalna tranzicija ka informacionom
društvu. Pomažući slabije razvijenim zemljama preko zajedničkih programa, akcija i donacija
ispunjava se cilj minimiziranja digitalnih podela.

Pored vlade, kao vodećeg faktora razvoja informacionog društva, tu su i mnogobrojne pokretačke
snage jednog društva u koje spadaju: naučno – istraživačke institucije, obrazovne institucije,
predstavnici privrede, predstavnici javnog sektora, predstavnici bankarskog sektora, predstavnici
telekomunikacionog sektora, predstavnici privatnog sektora i nevladine organizacije.

8
 4. Modeli razvoja informacionog društva
Modeli su defnisani na konferenciji RAND korporacije koja je održana 1999. godine u
Vašingtonu. Kao kriterijumi za definisanje modela su uzeti sociokulturne, ekonomske i političke
karakteristike država u kojima se odvija difuzija interneta. U pitanju su sledeći modeli:
1. Nacije koje uspešno prate informacionu revoluciju (IR Achievers). Radi se o nacijama koje
su u velikoj meri već razvile osnovne karakteristike informacionog društva; rad u
informacionom sektoru i informacioni radnici predstavljaju značajan procenat ekonomije i
radne snage koji je u stalnom porastu; elektronska trgovina i poslovanje kroz informacione
sisteme su značajno zastupljeni; veći deo stanovništa (socijalnih stratuma) već je umrežen.
Australija se uzima kao primer nacije koja uspešno prati informacionu revoluciju.
2. Nacije koje predvode informacionu revoluciju (IR Drivers). U ovu grupu spadaju nacije
koje ne samo da uspešno uvode sve bitne karakteristike informacionog društva, već daju i
nešto preko: kreiraju nove karakteristike i mesto su pojave novih manifestacije
informacione revolucije. Sjedinjene Države predstavljaju najbolji, mada ne i jedini primer
ovakve nacije.
3. Nacije koje pokušavaju da sustignu informacionu revoluciju (IR Strivers). Primer za ovu
grupu nacija je Tajvan, a karakteristike koje odlikuju celu grupu su jasno opažanje značaja
razvoja informacionog društva i napor da se ono razvije, ali sa još nepotpunim rezultatom
i nejasnim krajnjim ishodom;
4. Nacije koje modifikuju informacionu revoluciju (IR modifiers). Ovde je reč o nacijama
koje nisu zadovoljne nekim karakteristikama informacione revolucije ili slikom
sopstvenog razvoja u informacionom društvu, te pokušavaju da aktivno oblikuju ovaj
razvoj i modifikuju osnovne karakteristike prema svojoj volji. Singapur je primer ovakve
nacije (pokušava da ostvari sve prednosti razvoja informacionog društva u ekonomskoj
sferi, ali striktno kontroliše razvoje u sociokulturnoj sferi);
5. Nacije sa oštrom podelom u razvoju informacionog društva (IR Veneer Societies). Ovde
je reč o nacijama u kojima je mali procenat populacije uveliko "umrežen" i poprimio
karakteristike informacionog društva, dok su odlike velikog procenta ostatka stanovništva
karakteristične za industrijsko ili čak poljoprivredno društvo. Indija se ističe kao čist primer
ove grupe nacija.
6. Nacije koje zaostaju u informacionoj revoluciji (IR Left-Behinds). Radi se o nacijama koje
su totalno zaostale u razvoju informacionog društva, najčešće iz socioekonomskih razloga;
Zair se navodi kao primer iz ove grupe nacija (konferencija iz čijih zaključaka prenosimo
ove modele je, podsetimo, održana 1999. godine);
7. Nacije koje se protive informacionoj revoluciji (IR Luddites). U ovu grupu spadaju nacije
koje se iz najrazličitijih razloga protive razvoju informacionog društva; Severna Koreja se
navodi kao primer;
8. Nacije koje su gubitnici informacione revolucije (Sore IR Losers). Nacije koje su duboko
zaostale u razvoju informacionog društva i koje nisu zadovoljne zbog toga; 1999. godine,

9
 u vreme održavanja konferencije prema čijim zaključcima prenosimo ove nacionalne
modele razvoja, nije bilo jasno da li i koje nacije pripadaju ovoj grupi. Kategorija je
uvedena kao dopunska za poslednje analize razvoja informacionog društva, kada će možda
biti kandidata za pripadnost ovoj kategoriji.6

6
Knjiga strana 18.,19.

10
 5. Informaciono društvo u Crnu Goru

Informaciono-komunikacione tehnologije (u nastavku ICT) smatraju se jednim od ključnih

faktora, ili glavnih pokretačkih snaga promjena u savremenom globalnom svijetu. Omogućavajući
nesmetani informacioni tok na svim nivoima, veliku transparentnost podataka, informacija, znanja
i značajnu dostupnost svih djelova tržišta, kako velikim tako I onim srednjim i malim učesnicima,
ICT otvaraju nove perspektive za vlade, kompanije i ljude pojedinačno. Sa druge strane, veća ili
manja dostupnost i raspoloživost ICT potencijala vodi ka novim linijama razdvajanja između onih
koji su shvatili značaj i adekvatno počeli da primjenjuju nove ICT alate i tehnologije i onih koji to
nisu sagledali i nisu dali dovoljan stepen prioritetnosti transformaciji svojih ekonomija prema
društvima zasnovanim na znanju i korišćenju ICT potencijala.
U savremenoj fazi razvoja malo je aktivnosti u kojima ICT ne igra direktnu ili indirektnu ulogu.
Informaciono-komunikacione tehnologije predstavljaju “nerve i arterije” savremene informacione
ekonomije olakšavajući i podržavajući globalne tokove informacija, kapitala, ideja, robe, usluga i
ljudi. Na taj način, ICT direktno transformišu savremene načine poslovanja, trgovanja i
organizaciju samih tržišta. Takodje, one revolucionišu način učenja i podjele znanja i omogućavaju
značajno veće učešće svih država, regiona, kompanija i pojedinaca u poslovanju, doprinoseći tako
promociji i ubrzanju ukupnog ekonomskog, društvenog i ljudskog razvoja u svijetu.

5.1. Principi razvoja informacionog društva

Izradnjom informacionog društva, tj. društva zasnovanog na znanju stvaraju se preduslovi za

ostvarenje nekih od ciljeva kao što su:
 brži ekonomski razvoj;
 ubrzane reforme, prihvatanje standarda razvijenog svijeta, razvoj demokratije;
 izgradnja jeftinije, efikasnije i transparentnije državne uprave;
 olakšana komunikacija građana i poslovnih subjekata sa državom i okruženjem i
eleminisanje biznis barijera;
 jednake šanse pojedincima za podizanje obrazovnog nivoa i doživotno učenje;
 veća sigurnost građana i poštovanje ljudskih prava, lakša borba protiv organizovanog
kriminala i terorizma.

U okruženju koje karakterišu brže promjene, naročito u oblasti ICT-a, principi koji će usmijeriti
razvoj informacionog društva su sledeći:
 razvoj informacionog drzštva u Crnu Goru je strateški izbor u kojem javni sektor ima
vodeću ulugu u ispunjavanju i definisanju ovih principa;
 informaciono društvo će se razvijati u manirima korektne koordinacije i kooperacije
između javnog, privatnog sektora i trećih strana;

11
  javni sektor je inteligentan potrošać, koji osigurava da se u procesu nabavke omogući više
slobode i ostavi mjesta za inovativna rješenja;
 informaciono društvo će se kreirati za sve građanje Crne Gore, pri ćemu će posebna pažnja
biti usmjerena na integraciju društvenih grupa sa posebnim potrebama, do regionalnog
razvoja i jačanja lokalne samoinicijative;
 interes kreatora i korisnika u primjeni zakona o zaštiti intelektualne svojine;
 razvoj informacionog društva ne smije oslabiti povjerenje građana u sigurnost procesa;
 zaštita osnovnih prava, ličnih podataka i identiteta mora biti osigurana, a smanjenje broja
rizika i grešaka informacionih sistema mora biti garantovano;
 aktivnosti usmjerene na razvoj informacionog društva u Crnoj Gori treba da budu povezane
sa aktivnostima u oblasti istraživanja i razvoja;
 informaciono društvo i šanse koje ono donosi moraju da se uzmu u obzir tokom izvršenja
svih sektorskih politika;
 trendovi koji su u zemljama EU i širom svijeta moraju da se uzmu u obzir. Crna Gora treba
da bude spremna da dijeli znanja i iskustvo sa drugima, ali i da od zemalja u okruženju uči
na njihovim dobrim primjerima;
 u javnom sektoru gdje se koriste već neka IT rješenja, treba da se izbjegne dupliranje istih;
 javni sektor treba da reorganizuje poslovne procese kako bi osigurali efikasno prikupljanje
podataka od građana, preduzetnika i javnih tijela;
 javni sektor treba da omogući podjednaku šansu i tretman različitim hardverskim i
softverskim platformama i da obezbjedi interoperabilnost informacionih sistema
upotrebom otvorenih standarda;
 prikupljanje podataka i razvoj ICT rješenja nastaju na osnovu principa ponovnog
korišćenja.

Temelni ciljevi programa razvoja informacionog društva u Crnoj Gori, će omogućiti građanima i
preduzetnicama pravovremeno primanje informacija i aktivno učestvovanje u društvu kroz
umreženi informacioni sistem, snaženje i povezivanje crnogorske privrede, sveobuhvatnu
razmjenu informacija i iskustva u poslovnom svijetu i preduzetništvu, kao i opremanje države da
postane brz, transparentan i efikasan servis. Zahvaljujući ICT-u, proizvodnja i pruzanje usluga
države građanima i biznisu, organizuju se na bitno drugačiji način (efikasniji, lakši, brži i jeftiniji)7

5.2. Strategija razvoja informacionog društva

Strategija razvoja informacionog društva Crne Gore do 2020. Godine predstavlja strategiju
kontinuiteta u odnosu na prethodnu, čiji se životni ciklus završava krajem 2016. godine. Period od

7
Ministarstvo za informaciono društvo

12
2012. godine do tekuće predstavlja period intenzivnog i dinamičnog razvoja informacionog
društva u Crnoj Gori.

Prema poslednjem izvještaju Svjetskog ekonomskog foruma o globalnoj konkurentnosti u oblasti

ICT-a Crna Gora je regionalni lider, kao i po razvoju elektronske uprave - zauzimamo visoko 45
mjesto u konkurenciji 194 zemlje članice Ujedinjenih nacija. Izgradnju otvorenog, konkurentnog,
razvijenog i bezbjednog informacionog društva pratio je rast broja korisnika računara i interneta,
unapređenje infrastrukture za širokopojasni pristup internetu. Značajni pomaci napravljeni su na
polju informacione bezbjednosti. Sve matične jedinice obrazovno ̶ vaspitnih ustanova do nivoa
fakulteta imaju obezbijeđenu internet konekciju, uspostavljeni su informacioni sistemi u zdravstvu
i obrazovanju, unaprijeđena je naučno-istraživačka djelatnost u oblasti ICT-a.

Legislativa u oblasti informacionog društva u značajnoj mjeri je usaglašena sa pravnom

tekovinom Evropske unije (EU). To je i konstatovano u Izvještaju Evropske komisije (EK) o
napretku Crne Gore za 2015. godinu, na polju evropskih integracija, u Poglavlju 10. koje tretira
oblast Informatičkog društva i medija. „Evropska unija podržava dobro funkcionisanje unutrašnjeg
tržišta za elektronske komunikacije, elektronsku trgovinu i audio-vizuelne usluge“, konstatuje se
u Izvještaju, odnosno „da pravila štite potrošače i podržavaju univerzalnu dostupnost modernih
usluga. Po pitanju izgradnje nacionalne broadband mreže napravljeni su pomaci“.

Strategija razvoja informacionog društva do 2020. godine određuje strateške pravce razvoja u ovoj
oblasti sa ciljem dostizanja standarda EU postavljenih u Digitalnoj agendi 2020 i Strategiji za
jedinstveno digitalno tržište. Dokument je podijeljen na poglavlja koja su identifikovana kao
ključna za dostizanje EU standarda u ovoj oblasti i to: infrastruktura za širikopojasni pristup
internetu, informaciona bezbjednost, ljudski kapital, e-poslovanje, e-obrazovanje, e-zdravstvo, e-
uključivanje, e-uprava i istraživanje, inovacije i razvoj. Navedena poglavlja obrađena su kroz
evropski i nacionalni kontekst, strateške pravce razvoja kao i indikatore koji će poslužiti kao
svojevrsni „mjerači“ razvoja informacionog društva Crne Gore.8

8
Strategija razvoja informacionog društva Crne Gore do 2020 godine

13
ZAKLJUČAK

Informaciono društvo je nova vrsta društva u kojem informacione komunikacione

tehnologije imaju centralnu poziciju u proizvodnji i ekonomiji. To je društvo u kome kreacija,
distribucija i manipulacija informacijama postaje najvažnija ekonomska i kulturna aktivnost. Ovo
novo društvo bazirano na ICT ima niz specifičnih osobina i karakteristika: značaj informacije i
kreativnog znanja; istaknuta uloga informacionih tehnologija u proizvodnji i širenju informacija;
upotreba informacionih mreža za distribuisanje informacija; radikalne promjene u životima
običnih ljudi kao rezultat uvećanja integracije ICT u sve sfere javnih i privatnih života;
neophodnost da građani dobiju potreba iskustva i veštine i da imaju pristup proširenim riznicama
informacija.

Uporedo sa rastućim uticajem digitalnih tehnologija, rastu i novi izazovi koji se mogu dostići
znanjem, kreativnošću, sposobnošću i težnjom za promjenama. ICT su promjenile način
razmišljanja poslovnih ljudi, vlada i građana državnih zajednica, što je unaprijedilo njihove
zahteve i očekivanja od ovih tehnologija.

Što se tiče Crne Gore, mnogi pokazatelji pokazuju da je ona na početku razvoja informacionog
društva i da je potrebno savladati još mnogo prepreka, od razvoja infrastrukture, preko veće
raspoloživosti hardverskih i softverskih potencijala, do neophodnog obrazovanja.

14
LITERATURA

1. Moodle platforma FSKL Budva;

2. Whatls.com - https://whatis.techtarget.com/definition/Information-Society;
3. Gordana Đorđević, Uticaj informacionog društva na društveno – ekonomski razvoj,
Beograd, 2012;
4. Christian Fuchs, Capitalism or information society? The fundamental question of the
present structure of society - http://fuchs.uti.at/wp-content/infosocejst.pdf;
5. Wikenpedia, Network society - https://en.wikipedia.org/wiki/Network_society;
6. Frank Webster, Theories of the information society, USA, Routledge, 2006 –
- http://cryptome.org/2013/01/aaron-swartz/Information-Society-Theories.pdf;
7. Ministarstvo za informaciono društvo - http://www.mid.gov.me/files/1242215313.pdf;
8. Strategija razvoja informacionog društva Crne Gore do 2020 -
- file:///C:/Users/User/Desktop/Strategija%20razvoja%20ID%202020.pdf.

15