1

TRGOVINSKO PRAVO

OPŠTA PRAVILA UGOVORA U PRIVREDI

- ZOO prihvata koncepciju jedinstva obligacionih odnosa i na jedinstve način reguliše obligacione
odnose bez obzira na njihove učesnike – 2 koncepcije utvrđivanja pojma trgovinskog posla :
- Objektivna - određeni poslovi smatraju se trgovačkim bez obzira na to ko ih obavlja i na njih se
primenjuju pravila trgovačkog, a ne građanskog prava
- Subjektivna – trgovačkim se smatraju svi poslovi koje zaključi trgovac za potrebe svoje trgovine
- ZOO izričito ne nabraja ugovore u privredim ali se iz njihove opsine definicije uočava opredeljenost
za tzv subjektivno-objektivnu koncepciju i prema njemu ugovori u privredi su ugovori koje
preduzeća i dr pravna lica koja obavljaju privrednu delatnost, kao i imaoci radnji i dr pojedinci koji
obavljaju privrednu delatnost, zaključuju među sobom u pbavljanju delatnosti koje sačinjavaju
predmete njihovog poslovanja ili su u vezi sa tim delatnostima
- U zansivanju obligacionih odnosa i ostvarivanju prava i obaveza iz tih odnosa učesnici su dužni da
se pridržavaju načela poštenja i savesnosti
- Od svakog učesnika zateva se da prilikom izvršenja ugovornih obaveza pokazuje pažnju dobrog
privrednika, ali kada je u pitanju izvršavanje obaveza iz profesionalne delatnosti, svaki učesnik
dužan je da postupa sa pažnjom dobrog stručnjaka – svojevrsna profesionalna odgovornost
- Obeležje trgovačkih poslova je namera da se ostvari određena korist odn profit, bez obzira na to da
li će to efektivno i biti realizovano
- Autonomija volje ugovornih strana kod trgovačkih poslova nije apsolutna, jer se sa ciljem zaštite
određenih društvenih interesa često pribegava ograničenjima slobode volje npr propisivanje
saglasnosti državnih organa za punovažnost ugovora
- Pravilo o neformalnosti, izuzetno samim zakonom se propisuje obavezna pisana forma
- Predlog za zaključenje ugovora učinjen neodređenom broju lica, koji sadrži bitne sastojke ugovora,
važi kao ponuda, ukoliko drugačije ne proizilazi iz okolnosti slučaja ili običaja
- Opšta ponuda može se javiti u formi : opštih uslova poslovanja,tipskih ugovora i opšti uslovi u užem
- U određenim slučajema, neće se smatrati da je reč o opštoj ponudi, već o pozivu zainteresovanim
licima da učine ponudu : izlaganje robe bez označavanja cene, objavljivanje opštih uslova
poslovanja koji se ne smatraju ponudom i slanje kataloga, cenovnika, tarifa i dr obaveštenja, oglasi
- Izuzetno od opšteg pravila građanskog prava da ćutaje ponuđenog ne znači prihvat ponude, u
trgovinskom postoje određeni slučajevi kada se i pored neizjašnjavanja ugovor smatra zaključenim:
1) Kada ponuđeni stoji u stalnoj poslovnoj vezi sa ponudiocem u pogledu određene robe
2) Lice koje se ponudilo drugom da izvršava njegove naloge za obavljanje određenih poslova ili
izvršenje takvih naloga spada u njegovu delatnost,dužno je da ga izvrši ako ga nije odmah odbio
- Van ovih slučajeva odredba da ćutanje znači prihvat ponude ne proizvodi pravno dejstvo
- Opšte je pravilo da se ugovori u privredi mogu zaključivati samo od strane ovlašćenih lica,izuzetno
mogu se zaključivati pismenim ponudama i prihvatima ako su kumulativno ispunjena 4 uslova :
1. Ako je takva izjava sačinjena na hartiji sa odštampanim ili utisnutim oznakama ponudioca ili
ponuđenog kojom se oni služe u poslovanju
2. Da je takva izjava snadbevena pečatom ili štambiljen ponudioca ili ponuđenog
3. Da se takva izjava odnosi samo na posao kojim se ponudilac ili ponuđeni redovno bave i da ne
prelazi obim njihovog redovnog poslovanja
4. Da ponudilac odn ponuđeni nisu znali da je ponudu ili prihvat potpisalo neovlašćeno lice
- Kada se ugovor zaključuje preko sredstava veze, a ugovorači ili od njih ovlašćena lica subila lično u
vezi, smatra se da su ponuda ili izjava o prihvatu, u pogledu vremena, dati između prisutnih lica
 2

- Ugovori se mogu zaključivati putem telegrama, budući da je reč o prepisci i u pogledu mesta i
vremena zaključenja smatra se da su ponuda ili izjava o prihvatu učinjene između odsutnih lica
- I u ugovorima u privedi koriste se sredstva obezbeđenja kao iz stvarnog i obligacionog prava :
ugovorna kazna, kaucija, odustanica, garancija, menični aval, avans, kapara, penali, jemstvo,
zaloga, pravo pridržaja
- Jemstvo može biti ugovorno i zakonsko i njegova osnovna karakteristika je solidarnost i zavisnost u
odnosu na obavezu glavnog dužnika, a izuzeci su – prinudno poravnanje i stečaj
- Zaloga može biti ugovorna i zakonska, do sada najviše korišćena ručna zaloga, a sada hipoteka,
dok zakonska založno pravo imaju poverioci iz vise ugovora u privredi : prevoznici, špediter itd
- Dužnik se oslobađa odgovornosti za štetu ako dokaže da nije mogao da ispuni svoju obavezu odn
da je zakasnio sa ispunjenjem obaveze zbog okolnosti nastalih posle zaključenja ugovora koje nije
mogao sprečiti, otkloniti ili izbeći – pretpostavka odgovornosti dužnika,ne može se osloboditi odg u
slučaju štete nastale neizvršenjem ili neurednim ispunjenjem ugovora, dokazom da nije kriv
- Za oslobođenje odgovornosti potrebno je da se kumulativno ispune sledeći uslovi : postojanje štete,
nemogućnost ispunjenja obaveze ili zakašnjenje u njenom ispunjenju, da su oni prouzrokovani
okolnostima koje se nastale posle zaključenja ugovora, da dužnik nije mogao da spreči, otkloni ili
izbegne nastanak ovih okolnosti I da dužnik dokaže nastanak ovih okolnosti I uzročnu vezu sa
nemogućnošću ispunjenja obaveze odn zakašnjenjem
- Dužnik se oslobađa odgovornosti ne samo dokazom da je to toga došlo usled vise sile, već I zbog
tzv slučaja, pri tome ponašanje dužnika prema okolnosti treba oceniti prema pravilima struke
- Zakonski režim odgovornosti nije imperativan, već se može klauzulama menjati – klauzule
egzoneracije I izmena režima može biti raznovrsna : može se ublažiti pojam vise sile, proširiti
odgovornost I na sluačj za koji inače ne odgovara, može se isključiti odg za običnu nepažnju I može
se ugovoriti najviši iznos naknade, ako nije u nesrazmeri sa štetom I ako nije dr određeno zakonom
- Docnja u ispunjenju obaveze ima za posledicu plaćanje kamate, propisana stopa je imperativnog
karaktera I ne može se ugovorom menjati I u obavezi je da je plaća kada ne postoji odgovornost I
bez obzira na to da li je poverilac pretrpeo neku štetu zbog kašnjenja
- U slučaju spora mogu se koristiti različita dokazna sredstva : poslovna korespodencija, javne I
private isprave, iskazi svedoka I sl, poslone knjige, kako ugovorača, tako I trećih lica
- Prigovori na vidljive I skrivene mane moraju se dati odmah po otkrivanju
- Međusobna potraživanja pravnih lica iz ugovora o prometu roba I usluga zastarevaju za 3 god
- Postojanje specijalizovanih privrednih sudova, a kada je reč o privrednim sporovima sa elementom
inostranosti , ugovarači mogu ugovoriti nadležnost institucionalnih ili ad hoc arbitraža
 3

UGOVOR O PRODAJI

1. Opšte karakteristike
- Ugovor kojim se jedna strana – prodavac obavezuje da stvar – robu koju prodaje isporuči drugoj
ugovornoj strani – kupcu, sa istim svojstvom I da mu prenese pravo svojine, a kupac se obavezuje
da prodavcu plati cenu u novcu I preuzme stvar, a osim prava svojine, predmet mogu biti I dr prava
- Ugovor mora da sadrži određenje stvari koje prodavac prodaje kupcu, određenje cene koje je kupac
dužan da plati prodavcu, ali je moguće da određenje cene izostane I u tom slučaja I kada se cena
ne može odrediti, za razilu od građanske prodaje, ugovor o prodaji u privredi je ipak punovažan
- Ugovor sadrži I označenje nekih drugih elemenata koji mogu biti bitni na osnovu slobodne volje stra

2. Predmet prodavčeve obaveze

- Redovno stvari – roba, kao proizvodi ljudskog rada koji zadovoljavaju ljudske potrebe I namenjene
su razmeni na tržištu, a ne neposrednoj potrošnji
- Prodavac treba da je vlasnik stvari koju prodaje, ipak kod nas je dozvoljena I prodaja tuđe stvari, s
tim što ako prodavac izvrši ugovor sa pravnim smetnjama, kupac ima pravo na naknadu I raskid ug
- Prodaja se po pravilu odnosi na stvar koja postoji u trenutku zaključenja ugovora, ali je I punovažna
prodaja buduće stvari, I takvu prodaju posebno treba razgraničiti od ugovora o delu
- Generične stvari kao predmet ugovora o prodaji mogu se određivati po vrsti, količini I kvalitetu
- Određivanje individualno određene stvari se vrši njenim preciznim označenjem
- Pored stvari, predmet prodaje mogu biti I prenosiva imovinska prava npr stvarne službenosti

3. Predmet kupčeve obaveze

- Kupovna cena kao predmet kupčeve obaveze stoji kao pandan osnovnoj obavezi prodavca da
isporuči određenu robu, a određenje pojma cene nezavisno je od načina njenog plaćanja : u
gotovini, hartijama od vrednosti, putem dokumentarnog akreditiva, prebacivanjem sa računa kupca
na račun prodavca itd I svaka kupovna cena mora da ispunjava određene osobine :
a) Mora da bude izražena u novcu, što je tačka razgraničenja sa ugovorom o razmeni
b) Potrebno je da cena bude određena ugovorom, ali ako nije određena ili odrediva iz ugovora, važi
cena koju je prodavac redono naplaćivao u vreme zaključenja ugovora, a u njenom nedostatku važi
kategorija razumne cene
c) Cena mora da bude ozbiljna, jer se prodajom za bagatelnu cenu prikriva posao poklona
d) Cena mora da bude pravična, jer se može otvoriti pitanje ustanove prekomernog oštećenja ili
zelenaškog ugovora
- Kupovna cena može biti određena ili odrediva na osnovu elemenata iz ugovora, može biti
ugovorena kao nepromenljiva – fiksna I kao promenljiva I ta razlika vrši se obzirom na to da li
postoji mogućnost promene na osnovu promenjenih okolnosti
- Odredivost kupovne cene može da bude postignuta na više načina :
1) Kad je propisana od strane nadležnog organa, budući da tada ugovorne strane je ne mogu menjati
2) Kada je ugovoreno da će kupac platiti tekući cenu – cena utvrđeenaa zvaničnom evidencijom na
tržištu mesta prodavca u vreme kada je trebalo da usledi ispunjenje, a ako ovakve cene nema,
kupac duguje cenu koja se utvrđuje prema običajima tržišta
3) Kada je njeno određivanje povereno trećem licu, a ako ono je ne odredi, a ugovorači se naknadno
ne sporazumeju ili ne raskinu ugovor, smatraće se da je ugovorena razumna cena
4) Kada je ugovorena kao orijentaciona, jer u ovom slučaju cena će biti utvrđena u zavisnosti od
okolnosti koje su ugovorne strane imale u vidu prilikom zaključenja ugovora
 4

4. Obaveze prodavca
- Osnovna obaveza je obaveza predaje stvari kupcu u svojinu I obuhvata skup radnji koje je
prodavac prema ugovoru ili prirodi posla dužan da izvrši kako bi se kupcu omogućila državina
- Dakle ona se sastoji u predaji stvari,a ne u prenosu svojine I to je moment prelaska rizika sa kupca
na prodavca, a ne sticanje svojine – uručenje stvari kupcu – fizička ili fiktivna predaja ili uručenje
isprava kojima se stvar koja je predmet prodaje može preuzeti – simbolična predaja
- Pitanje mesta predaje reguliše se ugovorom I to najčešće pozivanjem na transportnu klauzulu
- Ipak,budući da nije reč o bitnom element,čest je slučaj da izostane I tad se primenjuju dispozitivne
zakonske ili uzansne norme : 1) budući da je reč o nenovčanoj obavezi opšte je pravilo da se
izvršava u sedištu dužnika u vreme zaključenja ugovora, 2) ako je predmet individualno određena
stvar, onda se isporuka može izvršiti u mestu gde se stvar nalazi u momentu zaključenja ili u mestu
gde treba da bude proizvedena, ako su obe strane znale da se nalazi u tom mestu ili da treba da
bude proizvedena u tom mestu 3) isporuka generične stvari koja se prema ugovoru ima uzeti iz
određenog stovarišta ili mase, izvršava se tamo gde se to stovarište ili masa nalazi
- Prodavac nije obavezan da isporuči robu u tzv mesto opredeljenja tj u mesto gde roba prema
ugovoru treba da bude isporučena
- Kao I mesto predaje I vreme se reguliše ugovorom I to na različite načine : 1) ugovorom je moguće
precizno odrediti dan isporuke, 2) može se ugovoriti unuar određenog perioda vremena, 3 ) može
se odrediti okvirni rok isporuke upotrebom izraza početkom meseca, u prvoj polovini godine I sl
4)rok isporuke može biti određen I upotreom izraza brzo, hitno I sl I tada se smatra da prodavac
obavezu treba izvršiti bez odlaganja, a najkasnije u roku od 8 dana od zaključenja ugovora
- Ako rok isporuke nije ugovoren precizno ili okvirno, smatra se da se ima izvršiti u razumom roku
- I način isporuke se određuje ugovorom i zavisi od toga da li je reč o individualnoj ili generično robi i
da li je reč o pokretnim ili nepokretnim stvarima i ako ništa nije drugo ugovoreno isporučuje se cela
količina robe odjedanput, tako da se sukcesivna isporuka ne pretpostavlja, već se ugovara
- Predaja može biti fizička, simbolična i fiktivna
- Prodavac je obavezan da isporuči kupcu robu saobraznu ugovoru, dakle robu koja u načelu nema
materijalne nedostatke što je vezano samo za kvalitativne nedostatke
- Prema ZOO smatra se da isporučena stvar ima materijalne nedostatke : ako nema svojstva ili
odlike koje su izričito ili prećutno ugovorene ili propisane, ako nema ppotrebna svojstva za koju je
kupac nabavlja, što je bilo poznato prodavcu ili mu je moralo biti poznato, ako nije saobrazna
uzorku ili modelu, osima ako su uzorak ili model pokazani samo radi obaveštenja i ako nema
potrebna svojstva za redovnu upotrebu ili promet
- U ostale obaveze prodavca spadaju : ppredaja robnih dokumenata, garancija za pravna svojstva
robe, čuvanje robe, obezbeđenje ambalaže, obaveza obaveštavanja i osiguranja
5. Obaveza kupca
- Kupac plaća kupovnu cenu u ugovorenom mestu, a ako ugovoru o tome nema odredaba, a ne
postoji ni neki običaj, kupac je dužan da plati cenu u mestu predaje stvari što je po pravilu sedište
prodavca I na taj način se I mesto predaje stvari I mesto plaćanja podudaraju što odgovara opštem
pravilu da se novčane obaveze ispunjvajuu sedištu poverioca,
- Vreme plaćanja se određuje ugovorom I modalitet plaćanja može biti trojak : plaćanje za gotovo,
pre isporuke robe I posle isporuke, a Zakon ovlašćuje kupca da odloži plaćanje za vreme koje je
potrebno za pregled robe, izuzev ako način isporuke I plaćanja isključuju tu mogućnost
- Volja kod ugovornih strana kod plaćanja nije suverena, naime ne mogu da odrede valutu, budući da
se u domaćoj zemlji plaća u domaćoj valuti, ali su ipak slobodne da odrede da li će biti gotovina
- Obaveza preduzimanja svih potrebnih radnji da bi se prodavcu omogućilo izvršenje isporuke I
obaveza odnošenja stvari,razne obaveze u vezi sa isplatom,dostavljanje specifikacije itd
 5

6. Odgovornost za neizvršenje ugovornih obaveza

- Prodavac odgovara :
a) Za kvalitet i kvantitet isporučene robe kupcu, po uslovom da su takvi nedostaci blagovremeno i
propisno utvrđeni od strane kupca,
b) Za kvalitativne i kvantitativne nedostatke ako mu je kupac blagovremeno i uredno stavio prigovore
c) Za materijalne nedostatke koja je ona imala u času prelaska rizika na kuppca, bez obzira na to da li
mu je to bilo poznato
d) Za nedostatke stvari ako kupac svoja prava vrši u određenom vremensko prekluzivnom roku
- Ako kupac primeti nedostatke dužan je da stavi prigovore blagovremeno,na siguran način i
konkretno i rok za stavljanje je prekluzivan, kupac gubi prava ako ih ne stavi blagovremeno i uredno
- Na neblagovremenost sud ne pazi po službenoj dužnosti, već samo na zahtev prodavca
- Kad je reč o kvantitativnim nedostacima, onda rokovi stavljanja prigovora imaju drugačije posledice
- Neisticanje prigovora u razumnom roku kod viška isporučene robe vodi pretpostavci da je kupac
saglasan da primi celu ugovorenu količinu i kod isporuke manje količine od ugovorene, kupac i
pored nestavljanja prigovora ima ista prava kao da je stavio prigovor, s tim što može biti odgovoran
za štetu prodavcu, a koju mu pričini nestavljanjem ili neurednim stavljanjem prigovora
- Ako su ispunjene sve druge pretpostavke za odgovornost, kupac mora svoja prava da ostvari u
roku od godinu dana slanja reklamacije prodavcu i reč je o prekluzivnom roku koji nije izložen
zastoju i prekidu kao rok zastarelosti i sud na njega ne pazi po službenoj dužnosti
- Odgovornost prodavca ne postoji u sledećim slučajevima :
1) Ako nisu ispunjene sve pretpostavke njegove odgovornosti
2) U slučaju nesavesnosti kupca, ako su mu u trenutku zaključenja ugovora bili poznati nedostaci ili
mu nisu mogli biti poznati
3) Ne odgovara za nematerijalne nedostatke, izuzev ako je ugovorena isporuka bez tolerancije
4) Imalac čija je stvar prodata na prinudnoj javnoj prodaji ne odgovara za nedostatke stvari
5) Ne odgovara ako je ugovorom o prodaji njegova odgovornost isključena
- Kada su ispunjene pretpostavke odgovornosti prodavca za nesaobraznu isporuku kupac ima
sledeća prava : da zahteva ispunjenje ugovora, sniženje cene I raskid ugovora
- Opredeljenje kupca da raskine ugovor ili snizi cenu je neopoziv I definitivan izbor, a zahtev za
opravku I zamenu stvari ne mora biti definitivno, a pravo na zamenu trpi određenja ogranićenja : da
se radi robi koja je određena po rodu I potrebno je da je reč o nekom krupnijem nedostatku
- Pravo na raskid trpi još veća ograničenja : kupac ne može da traži raskid ako je raspolagao sa
robom, ne može da raskine ugovor u celini ako samo deo robe ima nedostatke I ne može da
raskine ugovor ako isporučena roba ima samo materijalne nedostatke bez ostavljanja roka za isp
- Neblagovremeno izvršenje isporuke dovodi prodavca u dužničku docnju I blagovremenost isporuke
utvrđuje se po ugovorenom rok ispunjenja ili u njegovom nedostatku po prijemu opomene
- Docnja prodavca sa isporukom rađa 2 osnovna prava kupca : na zahtevanje ispunjenja I raskid
- Uz ova dva osnovna prava kupac I sekundarno pravo na naknadu štete
- Opcija kupca za raskid uslovljena je obaveznošću ostavljanja naknadnog roka, izuzetno kupac nije
dužan da kupcu ostavi naknadni rok: ako je ugovorena fiksna prodaja, kad iz prodačevog držanja
proizilazi da on neće izvršiti ugovor
- Kupac je dužan da primi manje isporučenu količine robe, a izuzetno to nije dužan, samo ako
ugovorena količina ili prodata stvar čini celinu I ako ima opravdani interes da primi ugovorenu stvar
ili količinu u celini I isto važi kod isporuke robe čiji samo jedan deo ima kvalitativne nedostatke
- Kupac nije dužan da primi isporuku veće količine robe od ugovorene, ali može I pretpostavlja se da
ju je primio ako u razumnom roku nije izjavio da višak odbija, a u svakom slučaju isporuka viška
rađa obaezu na njegovo čuvanje na trošak I rizik prodavca
 6

- Pojedini obroci kod sukcesivnih isporuka imaju samostalnu pravnu sudbinu, ali to ne mora biti
slučaj I zakon propisuju 3 značajna pravila za sukcesivne isporuke:
a. Ako prodavac kasni samo sa isporukom jednog obroka, kupac može da u razumnom roku raskine
ugor samo u pogledu tog orboka
b. Može da raskine ugovor I u pogledu budućih nedospelih obroka, ako je iz datih okolnosti očigledno
da oni neće biti uredno ispunjeni
c. Može da ga raskine u celini, ako nema interesa za već izvršena ispunjenja, jer dospeli neispunjeni I
budući čine sa ovim jednu celinu
- Kupac kome je isporučena druga roba, a ne ugovorenanije dužan da utvrđuje kvalitet te robe, niti
da stavlja prigovor prodavcu I takvu robu može bez daljeg staviti na raspolaganje prodavcu
- Kašnjenje kupca sa plaćanjem cene dovodi ga u dužničku docnju, ali ona u odnosu na docnju
prodavca ima nekih specifičnosti :
i. Prodavac može da raskine ugovor samo ako je kupac u docnji sa plaćanjem, a nije primio isporuku
ii. Prodavac ima pravo na kamatu za sve vreme trajanja docnje I slučaju kada kupac nije odgovoran
iii. Kod sukcesivnih isporuka pravilo je da se plaća svaki isporučeni obrok posebno, ako nije nešto
drugo ugovoreno ili ako nešto drugo ne proizilazi iz okolnosti posla
7. Zajednička pravila za obaveze prodavca i kupca
- Obaveze kupca i prodavca su uzajamno uslovljene, pri čemu izvršenje obaveze jedne strane služi
kao cilj druge strane, kad je pre isteka roka očigledno da jedna strana neće ispuniti svoju obavezu,
druga strana može da raskine ugovora i zahteva naknadu štete i raskid mora biti izjavljen, izjava o
raskidu proizvodi svoje dejstvo od trenutka prijema
- Kada dužnik ne ispuni svoju obavezu ili je ispuni neuredno, dužan je da naknadi poveriocu štetu
koja mu je time naneta, izuzev ako je do neispunjenja ili neurednog ispunjenja došlo iz uzroka za
koji se može osloboditi odgovornosti i cilj naknade štete nije u tome da se uspostavi stanje koje bi
postojalo da ugovor nije zaključen, nego u tome da stavi poverioca u isti imovinski položaj u kome
bi se nalazio da je ugovor ispunjen ili da je uredno ispunjen
- Apstraktna šteta zasniva se na razlici između ugovorene i tržišne cene pogođene robe
- Reč je o pretpostavljenoj štet koja se bazira na ideji preprodaje tj da bi kupac po toj ceni moga
prodati robu da mu je isporučena odn da bi prodavac mogao prodati tu robu novom kupcu po toj
ceni, kao i na ideji kupovine odn prodaje radi pokrića i otuda kupcu pravo na ovu štetu pripada ako
je tekuća cena viša od ugovorene, a prodavcu ako je tekuća niža od ugovorene
- Vremenski momenat utvrđivanja razlike u ceni je momenat raskida ugovora, a mesto uvrđivanja je
mesto gde je isporuka trebalo da bude izvršena
- Kupac i prodavac u slučaju neizvršenja obaveze mogu biti obeštećeni i naknadom konkretne štete
putem realizacije kupovine odn prodaje radi pokrića, naime, ako je stvar nepodesna za čuvanje ili bi
njeno čuvanje izazvalo nesrazmerne troškove u odnosu na njenu vrednost, u slučaju neispunjenja
druge strane, dužnik je može prodati, a dobijeni iznos položiće kod suda
- Realizacija kupovine odn prodaje radi pokrića zahteva ispunjenje određenih uslova :
a) Poverilac mora da raskine ugovor, a izuzetno, ako je reč o neizvršenju fiksne ugovorne obaveze,
ne traži se ispunjenje ovog uslova budući da raskid proizilazi iz samog zakona
b) Potrebno je da su predmet prodaje stvari određene po rodu
c) Potrebno je da budu izvršene u razumnom roku posle raskida ugovora
d) Moraju da budu izvršene na razuman način
e) Potrebno je da poverilac o nameravanoj kupovini odn prodaji radi pokrića obavesti dužnika
- Poverilac ima pravo na naknadu stvarne štete I izmakle dobiti, koje je u vreme zaključenja ugovora
morao predvideti kao moguću posledicu povrede ugovora, imajući u vidu činjenice koje su mu tada
bile poznate ili su mu morale biti poznate I pravo na naknadu nije zavisno od krivice dužnika
 7

8. Prelazak rizika I troškova sa prodavca na kupca – transportne klauzule

- Momenat prelaska rizika sa prodavca na kupca vezuje za momenat primopredaje robe, jer tamo
gde prestaje obaveza isporuke od strane prodavca započinje u pogledu preuzimanja robe prijem
isporuke od strane kupca I sa prijemom isporuke u svim ovim slučajevima izjednačeno je I padanje
u docnju sa tim prijemom
- Za transportne klauzule posebno su značajna sledeća opšta pravila :
1) Svaka ima 2 dela – označenje vlastitog imena I opredeljenje jednog mesta ili neke prostorije
2) Sistematizovane su tako da obaveze prodavca stepenasto rastu, a obaveze kupca se smanjuju
3) Rizik I troškovi prelaze u istom mestu I istovremeno, izuzev onih kod kojih prodavac ima obavezu
da izvrši osiguranje robe
4) Ne poznaju simboličnu predaju već samo fizičku predaju
5) Zajedničke obaveze prodavca u svim su: obezbeđenje ambalaže, snošenje troškova kontrola robe I
pružanje pomoći kupcu, pribavljanje isprava koje se izdaju u zemlji isporuke odn porekla I koje su
potrebne kupcu radi izvoza ili uvoza
6) Sve se dele prema mestu na klauzule za isporuku u mestu, uz potpremu I u mestu opredeljenja
- Postoje sledeće klauzule
a) Franko fabrika – prodavac je dužan da u ugovorenom roku u tom mestu-fabrika, mlin I sl stavi na
raspolaganje robu kupcu, a kupac je dužan da obezbedi prevozno sredstvo I prodavac snosi rizik
do trenutka kada je kupac bio dužan da preuzme robu, a od tog trenutka kupac
b) Franko vagon uz naznaku mesta otpreme – primenjuje se u železničkom prevozu, ali se može
primeniti I na drumski prevoz I prema njoj prodavac je dužan da blagovremeno poruči vagon I izvrši
utovar robe o svom trošku ugovorenog dana ili u ugovorenom roku
c) Franko uz bok broda – ugovorena luka ukrcaja – primenjuje se u pomorskom transportu, prodavac
je ispunio obavezu kad je robu pripremio za utovar u roku uz bok broda na mestu koje je označio
kupac, u ugovorenoj luci ukrcaja I saglasno lučkim uzansama I dužan je da odmah obavesti kupca,
kupac obezbeđuje brod I mesto utovara I o tome obaveštava prodavca
d) Franko brod – ugovorena luka otpreme – najuobičajenija u pomorskoj trgovini, prodavac snosi
troškove I rizik utovara robe nab rod I pošto je reč o izvoznoj klauzuli, dužan je da pribavi I izvoznu
dozvolu I da plati I carinu, kod nje kupac obezbeđuje brod, te je stoga povoljna kod uvoza jer naš
kupac može ugovoriti naš brod
e) Cena, osiguranje, vozarina – ugovorena luka opredeljenja, cena obuhvata sve 3 stavke bez
mogućnosti rasčlanjavanja, spade u klauzule uz otpremu te prodavac izvrpava svoju obavezu
utovarom robe u brod u luci ukrcaja u ugovorenom roku, rizik prelazi na kupca u trenutku kada roba
stvarno pređe ogradu broda u otpremnoj luci, prodaja je izvozna prodaja, prodavac snosi izvozne
takse I carine, kao I vozarinu kao kod FOBa
f) Cena, vozarina – ugovorena luka opredeljenja – ima istu sadržinu kao CIF, samo što prodavac
nema obavezu da osigura robu
g) Franko aerodrom – uz naznačenje dogovorenog aerodrome otpreme – primenjuje se u vazdužnom
prevozu, prodavac je obaveza da stavi na raspolaganje robu avioprevozniku u ugovorenom roku I
na ugovorenom aerodromu otpreme, na uobičajen način, reč je o izvoznoj prodaji
h) Franko prevoznik – naznačeno mesto – cilj je zadovoljenje potreba kontejnerskog prevoza I zasniva
se na princimu kao FOB, s tim što rizik kao I troškovi prelaze sa prodavca na kupca u trenutku
ppredaje robe prvom prevoziocu, a ne kada roba pređe ogradu broda, kupac o svom trošku
ugovora prevoz od naznačenog mesta I dužan je da obavesti kupca o prevozniku I vremenu
i) Franko brod – naznačeno mesto opredeljenja – prodavac ispunjava obavezu isporuke u mestu
opredeljenja,na palubi broda, ime broda ne mora biti naznačeno u trenutku zaključenja, prodavac
snosi sve troškove do trenutka kad stavi robu na raspolaganje kupcu na palubi u mestu opredeljenj
 8

UGOVOR O POSREDOVANJU

- Ugovor o obavljanju privrednih usluga u kome se jedna ugovorna strana – posrednik obavezuje da
nastoji da nađe i dovede u vezu sa svojim nalogodavcem kao ugovornom stranom lice koje bi sa
njim pregovaralo o zaključenju određenog ugovora, a nalogodavac se obavezuje da mu isplati
određenu naknadu – proviziju, ako taj ugovor bude zaključen
- Spada u neformalne ugovore tako da se često zaključuje savremenim sredstvima veze, a može da
se zakljući ćutanjem posrednika povodom naloga nalogodavca
- Po tehnici zaključenja spada u ugovore po pristupu, jer se zaključuje bez opštih uslova poslovanja
- 2 vrste pravnih odnosa : posrednik – nalogodavac koji nastaje pravnovaljanim zaključenjem ovog
posla i nalogodavac – treće lica koji nastaje izvršenjem ovog pravnog posla
- Zakonske obaveze posrednika su : obaveza izvršenja naloga, obaveštavanja nalogodavca, zaštita
interesa obeju strana između kojih posreduje, vernosti – čuvanja poslovne tajne, vođenja
posredničkog dnenika, izdavanja posredničkog lista
- Ugovorne obaveze posrednika : obaveza posredovanja u pregovorima, primanja ispunjenja
obaveze trećih lica i čuvanja uzoraka
- Posrednik je dužan da se pridržava dobijenih upustava i pri tom da postupa sa pažnjom dobrog
privrednika ili sa strukovnom pažnjom – profesionalna odgovornost i odgovara za svaku štetu koja
nastane njegovom krivicom – po načelu pretpostavljene krivice i može da se oslobodi odgovornosti
dokazom da šteta nije nastala njegovom krivicom i dokazom postojanja oslobađajućih razloga
- Za njegovu odgovornost irelevantno je da li je došlo do zaključenja ugovora nalogodavca i trećeg lic
- Posrednik ne odgovara uvek za izbor trećeg lica, posebno ne odgovara uvek za bonitet trećeg lica,
već odgovara samo u slučaju svoje nesavesnosti
- Posredik stiče pravo na proviziju u času zaključenja ugovora za koji je posredovao, ali je moguće
ugovoriti da stiče to pravo tek kad se izvrši ugovor zaključen uz njegovo posredovanje
- Proviziju posredniku plaća nalogodavac, a izuzetno kod dvostrukog posredovanja, ako drugačije
nije ugovoreno, proviziju plaćaju obe strane i to po polovinu, to važi i za njegove troškove
- Troškovi koje posrednik ima u izvršenju ugovora uključeni su u proviziju, te po pravilu nema pravo
na njihovu posebnu naknadu, osim ako je to izričito ugovoreno, i ako je tako ugovoreno, on ima
pravo na njihovu naknadu i kad ugovor sa trećim nije zaključen
- Posrednik gubi pravo na proviziju i na naknadu troškova, kad protivno ugovoru ili interesima svog
nalogodavca radi za drugu stranu
 9

UGOVOR O TRGOVINSKOM ZASTUPANJU – AGENTURI

- Ugovor o obavljanju privrednih usluga u kome se jedna ugovorna strana – zastupnik obavezuje da
se stalno stara da treća lica zaključuju ugovore sa njegovim nalogodavcem i da u tom smislu
posreduje između njih i nalogodavca, kao i da po dobijenom ovlašćenju zaključuje ugovore sa
trećim licima u ime i za račun nalogodavca, a druga ugovorna strana – nalogodavac se obavezuje
da mu za svaki zaključeni ugovor isplati određenu naknadu – proviziju
- Nije zaključen i pored sporazuma stranaka o bitnim elementima, sve dok ne bude sačinjen u
pismenoj formi, ali je taj zahtev ispunjen i ako strane izmenjaju pisma ili se spporazumeju nekim
sredstvom koje omogućuje da se sa izvesnošću utvrde sadržina i davalac izjave
- Pravna konstrukcija je tročlana: nalogodavac, zastupnik i treće lice
- Dvostruku pravni odnos : unutrašnji – koji se zasniva na nalogu i koji u stvari predstavlja odnos iz
ugovora o zastupanju i spoljašnji – koji je punomoćničke prirode i koji nastaje izvrenjem ugovora o
zastupanju od strane zastupnika tj zaključenjem nekog pravog posla iz predmeta ovog ugovora
- Zastupnik je dužan da obavesti treće lica da istupa u ime zastupanog – direktno zastupništvo, dok
je indirektno kada zastupnik istupa u svoje ime i ne uspostavlja se direktan odnos zastupani-treći
- Obaveze zastupnika : izvršavanje naloga, čestvovanje u zaljučivanju poslova sa trećim licem,
staranje o interesima nalogodavca, obaveštavanje nalogodavca, vođenje zastupničkog dnevnika i
izdavanjezaključnice, vernost – čuvanje poslovne tajne, vraćanje stvari datih na upotrebu,
polaganje računa nalogodavcu, a ugovorne obaveze zastupnika: zaključenje ugovora sa trećim,
primanje ispunjenja, polaganje računa pre određenog roka
- Zastupnik ima pravo omogućavanja obavljanja posla što podrazumeva da mu nalgodavac stavi na
raspolaganje određeni materijal ili dokumentaciju koji su mu potrebni za zaključenje posla
- Nalogodavac ne mora da zaključi ugovor kad zastupnik nije ovlašćen da ugovor i zaključi, ali je
dužan da bez odlaganja o tome obavesti zastupnika
- Nalogodavac je dužan da zastupniku isplati nakandu za ugovore zaključene njegovim
posredovanem kao i za ugovore koje je sam zastupnik zaključio, ako je za to bio ovlašćen i njena
visina određuje se ugovorom ili tarifom, a u nedostatku važi uobičajena provizija
- On ima pravo na proviziju i kdo tzv direktnih psolova koje nalogodavac zaključi neposredno sa
klijentima koje je zastupnik našao, a delimično izvršenje daje pravo na delimičnu proviziju srazmer
- U određenim slučajevima ima pravo na posebne vidove provizije : del credere provizija – kada na
ugovornoj osnovi preuzme odgovornost za ispunjenje obaveze trećeg lica i tad ima pravo na
uvećanu proviziju, inkaso provizija – kada je po ovlašćenju nalogodavca izvršio naplatu nekog
potraživanja ima pravo na naknadu od naplaćene svote i obračunava se u određenom procentu i
naknada za klijentelu – posebna naknada po prestanku ugovornog odnosa iz zastupništva, ako je
nalogodavac izvlačio korist iz poslovnog odnosa sa klijentima tržišta na kom je delovao
- Zastupnik ne pravo na naknadu troškova koji prozilaze iz redovnog vršenja posredničkih poslova,
osim ako je drugačije ugovoreno, dok ima pravo na naknadu posebnih troškova koje je učinio u
korist nalogodavca ili po njegovom nalogu i nezavisno je od ostvarivanja prava na proviziju
- Radi obezbeđenja naplate svojih potraživanja, zastupnik ima zakonsko pravo zaloge na svotama
koje je naplatio za nalogodavca po njegovom ovlašćenju, kao i na svim nalogodavćevim stvarima
koje je u vezi sa ugovorom primio od nalogodavca ili od nekog drugog, dok se nalaze kod njega ili
kod nekog drugog ko ih drži za njega ili dok ima u rukama ispravu pomoću koje može raspolagati
sa njima
 10

UGOVOR O KOMISIONU

- Ugovor o obavljanju privrednih usluga u kome se jedna ugovorna strana – komisionar obavezuje da
u svoje ime a za račun svog komitenta zaključi neki privredni ugovor, a druga ugovorna strana –
nalogodavac ili komitent se obavezuje da za to plati određenu naknadu – proviziju
- Smatra se zaključenim kada se strane sporazumeju o bitnim elementima ugovora i spada u
ugovore po pristupu,budući da se zaključuje prihvatom opštih uslova poslovanja od strane komitent
- Pravna konstrukcija je trodimenzionalna : nalogodavac, komisionar i treće lice
- 2 pravna odnosa : unutrašnji – koji se zasniva na nalogu i spoljašnji – nastaje izvršenjem
zaključenog ugovora o komisionu od strane komisionara tj zaključenjem posla iz predmeta ugovora
- Negacija direktnog odnosa komitent – treće lice ima određene posledice: 1) u slučaju stečaja
komisionara, komitent može zahtevati izlučenje iz stečajne mase stvari koje je predao komisionaru
radi prodaje za njegov račun, kao i stvari koje je nabavio za njegov račun 2) u slučaju stečaja
komisonara komitent ne može direktnom tužbom ostvarivati svoja prava prema kupcu ili prodavcu,
dužniku komisionara 3) poverioci komisionara ne mogu radi naplate svojih potraživanja , čak ni u
slučaju stečaja, da preduzimaju mere izvršenja na stvarima i pravima koje je komisionar stekao u
svoje ime a za račun nalogodavca, izuzev ako je reč o potraživanjima u vezi sa njihovim sticanjem
- Vrste komisiona :
1) Obični i komision star del credere – obični kada komisionar odgovara samo za savestan izbor
trećeg lica sa kojim zaključuje ugovor te ne odgovara za insolventnost i ne odgovara za izvršenje
obaveze tog lica, budući da je njegova obaveza sredstva a ne rezultata, a del credere postoji kada
na osnovu ugovora preuzme obavezu svojevrsne garancije izvršenja ugovorne obaveze trećeg lica
2) Prodajni komision – komisionar se obavezuje da u svoje ime a za račun svog komitenta proda
trećem licu komitentovu robu
3) Prodajni komision - kosignacija–ima sve odlike prodajnog uz dodatak i obeležja uskladištenja
4) Kupovni komision – komisionar se obavezuje da u svoje ime a za račun komitenta kupi robu
5) Komision u transportu – komisionar se obavezuje da u svoje ime a za račun komitenta zaključi
ugovor o prevozu sa prevoziocem
6) Ostali komisioni poslovi – kupovina i prodaja – pravi komisoni poslovi, a svi ostali – nepravi
- Komisionar ima pravo da od komitenta zahteva omogućavanje obavljanje poslova iz predmeta ug
- Ima pravo na proviziju koja se određuje ugovorom ili tarifom, a u slučaju izostanka, određuje se
prema obavljenom poslu i postignutom rezultatu
- Pravo na naknadu potrebnih trpoškova za izvršenje naloga sa kamatom od dana kada su učinjeni
- Samostalno istupanje komisionara je uslovljeno simultanim ispunjenjem 3 uslova :
1. Potrebno je da se radi o robi koja ima utvrđenu tržišnu ili berzansku cenu
2. Potrebno je da komitent dozvoli samostalno istupanje
3. Potrebno je da se prodaja ili kupovina obavi po ceni važećoj u vreme izvršenja poverenog posla
- Ukoliko su ispunjeni ovi uslovi komisionar može umesto prodaje komitentove robe trećem licu kupiti
je za sebe odn umesto kupovine robe od trećeg za komitenta, prodati mu svoju robu
- U ovom slučaju nastaju samo pravni odnosi iz ugovora o prodaji, ali ne i iz ugovora o komisionu
 11

UGOVOR O KONTROLI

- Ugovor o obavljanju privrednih usluga u kome se jedna ugovorna strana – vršilac kontrole
obavezuje da stručno i nepristrasno obavi ugovorenu kontrolu i o tome izda certifikat, a druga
ugovorna strana – naručilac kontrole se obavezuje da za to plati određenu naknadu – proviziju
- Može se podeliti prema različitim kriterijumima :
1) Prema predmetu kontrole – kontrolu robe, usluga i stavri koje su namenjene prometu
2) Prema obimu kontrole – potpuna i delimična
3) Prema obimu obaveza vršioca i karaktera radnji koje vrši - obična i sa vršenjem pravnih radnji
4) Zavisno od odgovornosti vršioca – sa garancijom i bez garancije
- Obična postoji kada vršilac ima samo obavezu da izvrši stručno i nepristrasno kontrolu i da o tome
izda propisani certifikat
- Na osnovu izričitog naloga, vršilac može pored izvršenja ugovorene kontrole da izvrši i pojedine
pravne radnje u ime i za račun naručioca i reč je o usluzi koja se obavlja po izričitom nalogu
naručioca i može slediti običnu, a nikako ne može predstvaljati samostalnu obavezu vršioca i da se
obavlja bez prethodnog obavljanja obične kontrole
- Vršilac se može se izričitom ugovorom klauzulom obavezati da garantuje nepromenljivost svojstva
predmeta kontrole u ugovorenom roku i najčešće se praktikuje kod distancione prodaje robe
- Obaveze vršioca kontrole su : izvršenje ugovorene kontrole, vršenje određenih pravnih radnji,
izdavanje certifikata, čuvanje roba i uzoraka, informisanje naručioca
- Prava vršioca kontrole : zajtevanje omogućavanja vršpenja kontrole, pravo na naknadu, naknadu
troškova, pravo zakosnke zaloge
- Vršilac odgovara subjektivno za svoj stručni rad - ako nije primenio pažnju dobrog stručnjaka, te
odgovara samo za štetu koja je posledica prpopusta strukovne pažnje i prema tome ne odgovara
za posledice nekvalitetne isporuke, ako je radio savesno i stručno, već za to odgovara prodavac
- Vršilac u segmentu vršenja pravnih radnji za svog nalogodavca odgovara kao punomoćnik
- Kod kontrole sa garancijom preuzima daleko veći rizik i odgovornost, budući da garantuje za
ispravnost rezultata svog rada
- Ugovor o kontroli nije ugovor intuitu personae te je moguće da vršilac poveri drugom vršenje
ugovorenog posla, izuzev ako mu je to naručilac izričito zabranio i tada vršilac odgovara za rad
drugog lica i odgovara za izbor drugog lica
 12

UGOVOR O USKLADIŠTENJU

- Ugovor o obavljanju privrednih usluga u kome se jedna ugovorna strana – skladištar obavezuje da
primi na čuvanje određenu robu i da preduzme potrebne ili ugovorene mere radi njenog očuvanja u
određenom stanju, te da je preda na zahtev druge ugovorne strane – ostavodavca ili dr ovlašćenog
lica, a ostavodavac se obavezuje da mu za to plati pdređenu naknadu – proviziju
- Nekoliko kategorija skladišta : javna, carinska, carinska smestišta, kosignaciona, tržnice na veliko
- Obaveze skladištara : prijem robe, čuvanje robe, vođenje posebnih knjiga, izdavanje skladišnice,
omogućavanje pregledanja robe, staranja o interesima ostavodavca, izvršenje naloga ostavodavca,
predaja uskladištene robe ovlašćenom licu
- Skladištar odgovara za svaku štetu na robi, osim ako dokaže da je šteta prouzrokovana usled
okolnosti koje se nisu mogle izbeći ili otkloniti ili je prouzrokovana kriviciom ostavodavca, manama
ili prirodnim svojstvima robe, kao i neispravnom ambalažom
- Princip ograničene odgovornosti do visine stvarne štete, a kao stavrna vrednost robe uzima se ona
koju je ostadovaca prijavio skladištaru prilikom predaje robe na čuvanje
- Izuzetno odgovara za celokupnu štetu, ako je prouzrokovao namerom ili krajnjom nepažnjom, što
mora dokazati ostavodavac ili dr ovlašćeno lice
- Da bi skaldištar odgovarao za štetu na robi nakon preuzimanja, primaplac mora prilikom prijema da
stavi prigovor skladištaru na vidljive mane, a ako je reč o nevidiljivim, primalac je dužan da na
pouzdan način obavesti skladištara u roku od 7 dana od preuzimanja, inače će se smatrati da je
uredno primljena
- Prava skladištara : obaveštavanja o svojstvima robe, na naknadu, naknadu troškova, zakonska
zaloga, prodaje robe

UGOVOR O OSIGURANJU

- Ugovor u kome se jedna strana – ugovarač osiguranja obavezuje da plati određenu svotu
osiguranja – premija osiguranja, prema ugovorom utvrđenim uslovima, a druga ugovorna strana –
osiguravač se obavezuje da, ako se desi događaj koji predstavlja osigurani slučaj, isplati ugovaraču
naknadu odn ugovorenu svotu ili učini nešto drugo
- Obaveza posiguravača je trojaka u zavisnosti od vrste i cilja osiguranja :
1) Kod osiguranja čija je svrha naknada štete isplate naknade iz osiguranja
2) Kod osiguranja čija svrha nije naknada štete, isplata ugovorene svote
3) Osiguravač je obavzena da učini nešto drugo ako je npr ugovoreno da će štete pokrivene
osiguranjem naknaditi u naturi ili kod osiguranja od odgovornosti, da brani osiguranika od odštetnih
zahteva trećih lica koja nemaju osnova
- Pored ugovornih strana, pojavljuju se i druga lica : osiguranik, korisnik osiguranja, osigurano lice,
oštećeno lice, agenti osiguranja i dr lica
- Ugovorne strane su osiguravač i ugovorač osiguranja, a ako ugovarač osiguranja zaključuje ugovor
u svoje ime i za svoj račun, onda je on ujedno i osiguranik, a u slučaju zaključenja ugovora u tuđe
ime i za tuđ račun, osiguranik se pojavljuje kao ugovorna strana, jer je zaključen posredstvom zast
- Spada u imenovne, dvostrano obavezne i teretne ugovore, sa trajnim prestacijama, po pristupu,
aleatorne i po pravilu formalne ugovore
- Ima više bitnih elemenata: određenje stvari ili lica koje se osigurava, određenje rizika, trajanja
osiguranja i perioda pokrića, određenje osiguranog slučaja, sume osiguranja, naknade iz
osiguranja, interesa osiguranja i premije osiguranja
 13

- Obaveza osiguravača : obaveza prihvata ponude kod obaveznih osiguranja, izdavanja polise
osiguranja, predaja opštih i posebnih uslova osiguranja, isplata naknade iz osiguranja ili osig sume
- Obaveze ugovarača osiguranja i osiguranika : prijave okolnostiznačajnih za procenu rizika, plaćanje
premije, obaveštavanje osiguravača o promenama rizika, sprečavanje nastupanja osiguranog
slučaja, obaveza spasavanja, obaveštavanja o nastupelom osiguranom slučaju
- Kod osiguranja imovine postoje sledeća načela : načelo obeštećenja, postojanje interese
osiguranja, zabrana kumuliranja naknade iz osiguranje i naknade štete od osiguranog lica,
zakosnka subrogacija osiguravača u prava osiguranika prema odgovornom licu, nedozvoljenost
nadosiguranja i dvostrukog osiguranja i dozvoljenost podosiguranja i višestrukog osiguranja
- Dok je u plovidbenom osiguranju pravilo da se nakon nastupanja osiguranog slučaja može
prepustiti osiguravaču oštećena stvar i od njega da se zahteva isplata pune svote osiguranja, dotle
je u svim drugim vrstama osiguranja, pravilo da je to dopušteno samo ako je ugovoreno – abandon
- Može biti određeno ugovorom da će osiguranik snositi deo štete ako se desi osigurani slučaj –
franšiza koje mogu biti integralne – štete do određenog iznosa se ne nadoknađuju, a ako prelaze
iznos frašize štete se nadoknađuju u potpunosti, kao da nije bila ugovorena, cilj otklanjanje
obaveze osiguravača da nadoknađuje male štete i odbitne – iznos franšize se uvek odbija od
utvrđene štete, te ako je šteta manja od franšize ona se neće nadoknađivati, a ako je viša
osiguraniku će se isplatiti samo razlika između iznosa franšize i štete, cilj jačanje pažnje osiguranik
- Osiguranje od odgovornosti ima određene specifičnosti – sve višre preuzima funkciju građandske
odgovornosti, neki njegovi oblici imaju karakter obaveznog osiguranja, zbog naglašenog
društvenog interesa, kada se desi događaj za koji odgovara osiguranik, oštečeno lice ima pravo
direktne tužbe za naknadu štete od osigurvača, ali najviše do iznosa osiguračeve obaveze, može
da se ugovori primena franšize i abandona
- Osiguranje lica deli se na osiguranje života i osiguranje od posledica nesrećnog slučaja
- Budući da se rizik osiguranja lica ostvaruje na čoveku, čija vrednost se ne može materijalno izraziti,
te osiguranje lica nema za cilj naknadu štete već isplatu unapred ugovorene osigurane sume
- Iz tog neobeštećujeg karaktera proizilaze sledeće posebnosti ovog osiguranja :
a) Osigurana suma je bitan element ugovor i ona se utvrđuje i isplaćuje nezavisno od nastale štete –
visina osigurane sume je praktično diktirana visinom premije
b) Ne dolazi do primene pravila o nadosiguranju, podosiguranju, dvostrukom i višestrukom osiguranju,
jer ne postoji osigurana vrednost, pa samim tim ni odnos između osigurane vrednosti i sume
c) Korisnik osiguranja može da kumulira i zahtev iz ugovora o osiguranju i zahtev po osnovu naknade
štete od trećeg odgovornog lica, a što vodi isključenju subrogcije osiguravača u prava osiguranika
na naknadu od trećeg odgovornog lica
- Osiguravač preuzima samo one rizike koji su prihvatljivi sa stanovišta javnog poretka, opštih
pravnih načela, koji su nezavisni od isključive volje ugovarača, koji su nezavisni i pogodni za
primenu zakona statistike i matematike i otuda su isključeni rizici samoubistva, namernog ubistva,
namernog prouzrokovanja nesrećnog slučaja i rizici ratnih operacija, a mogu biti isključeni i dr
- Ugovor o reosiguranju takav ugovor kojim jedna strana – reosiguravač preuzima obavezu da drugoj
ugovornoj strani – osiguravaču plati deo iznosa ili čak i ceo iznos koji je ovaj platio il treba da plati
osiguraniku ili osiguranicima, a osiguravač preuzima obavezu da reosiguravaču plati premiju
- Reosiguranje je dakle ponovno osiguranje – osiguranje osiguranja
 14

UGOVOR O OTPREMANJU – ŠPEDICIJI

- Takav ugovor o obavljanju privrednih usluga u kome se jedna ugovorna strana – otpremnik ili
špediter obavezuje da radi prevoza određene stvari zaključi u svoje ime a za račun nalogodavca –
komitenta ugovor o prevozu i dr ugovore potrebne za izvršenje prevoza, kao i da obavi ostale
uobičajene poslove i radnje, a dr ugovorna strana – nalogodavac ili komitent se obavezuje da isplati
određenu naknadu – proviziju
- 2 vrste pravnog odnosa : nalogodavac – špediter iz zaključenog ugovora o špediciji i špediter –
neko treće lice iz nekog ugovora koje špediter zaključi u svoje ime i za račun svog nalogodavca
- Obaveze špeditera: organzacija prevoza robe,postupanje po nalozima komitenta,izveštavanje
komitenta,čuvanje interesa komitenta,čuvanje robe,carinjenje robe,osiguranje robe,polaganje račun
- Prava špeditera : na proviziju, naknadu troškova, zakonske zaloge,samostalnog istupanja špeditera
- Propušptanje izvršenja ili neuredno izvršenje obaveza iz ugovora ili običaja i pravila struke, rađa
odgovornost špeditera koji odgovara po pravilima subjektivne odgovornosti sa preptostavljenom
krivicom, te se može osloboditi odgovornosti dokazom svoje strukovne pažnje i postojanja
oslobađajućih razloga, a izuzetno odgovara pooštreno, odn ne može se osloboditi odgovornosti ako
je odstupio od dobijenih upustava, izuzev ako dokaže da bi se dogodila i da se držao upustava
- Pravilo je da špediter treba da izvrši ugovorene usluge lično, ali je čest slučaj da poverava izvršenje
bar dela svojih usluga drugim licima, jer je ekonomičnije i treba razlikovati 2 pravila :
1) Ako poveri izvršenje naloga drugom špediter umesto da ga sam izvrši, odgovara za njegov rad
2) Ako ovlašćeno poveri izvršenje naloga drugom, odgovara samo za njegov izbor, osim ako je
preuzeo odgovornost za njegov rad
- Špediter koji po pravilu ne odgovara za rad drugih lica kojima se služi u izvršenju naloga, može
ugovorom da preuzme takvu odgovornost uz uvećanu proviziju, što predstavlja posebnu vrstu
špedicije koja se zove del credere špedicija, odgovornost špeditera ne zamenjuje odgovornost
drugih lica, već je njihova odgovornost solidarna
- Fiksna špedicija sastoji se u tome što špediter preuzima obavezu da obavi špediterske usluge i dr
ugovorene usluge, samo ili uz angažovanje dr lica, uz određenu fiksnu naknadu i tad nema pravo
na posebnu prevozninu ili naknadu uskladištenja i dr naknade za posebne usluge, budući da se
pretpostavlja da je sve pokriveno fiksnom naknadom i ovde postoji odgovornost špeditera za rad
drugih lica kao da je sam vršio usluge za koje je angažovao treća lica
- Špediter može osim ako je to ugovorom izričito ili prećutno isključeno, organizovati zbirnu špediciju
da otpremi robu više svojih komitenata na prevoz jednim prevoznim sredstvom, jednim ugovorom o
prevozu i jednom prevoznom ispravom i time se redovno postižu uštede za komitenta, te špediter
ima pravo na posebnu naknadu za ovu uslugu u srazmeri ušteđenih troškova
 15

UGOVOR O GRAĐENJU

- Ugovor kojim se jedna ugovorna strana – izvođač radova obavezuje da prema određenom projektu
sagradi u ugovorenom roku određenu građevinu na određenom zemljištu ili da na takvom zemljištu
odn na već postojećom objektu izvrši kave druge građevinske radove, a dr ugovorna strana –
naručilac radova se oabevzuje da mu za to isplati određenu naknadu – cenu
- Obaveze izvođača radova : proučavanje tehničke dokumentacije, izvođenje ugovorenih
građevinskih radova, pridržavanja ugovorenih rokova, plaćanja ugovorne kazne, omogućavanje
naručiocu da izvrši nadzor,osiguranje radova,zaštita obustavljenih radova, obaveštavanje naručioca
- Obaveze naručioca radova : obezbeđenje projektno-tehničke dokumentacije, uvođenje izvpođača u
posao, vršenje stručnog nadzora, plaćanja ugovorene cene, plaćanja avansa
- Po završetku građevinskog objekta odn radova pre primopredaje vrši se prvo tehnički pregled od
strane organa uprave, a primopredaja se odvija između ugovornih strana i to sastavljanjem
zapisnika o primopredaji, koji potpisuju obe ugovorne strane
- Nakon izvršene primopredaje sprovodi se konačni obračun cene radova, s tim što se on mora
završiti u roku od 60 dana od primopredaje i on se vrši zapisnički od strane obeju strana, ali u
clučaju neopravdanog odbijanja jedne od strana da učestvuje, može da ga sastavi i samo jedna
ugovorna strana i da ga dostavi drugoj strani, koja ga može osporiti, a ako ga ne ospori, konačni
obračun obavezuje oba ugovarača
- Odgovornost u toku izvođenja radova je višestruka :
1) U pogledu načina izvođenja radova 2) u pogledu poštovanja rokova 3) u pogledu materijala i
opreme 4) za greške u projektu i 5) za mane zemljišta
- Izvođač je dužan da izvodi radove prema pravilima svoje struke, pri čemu mora da poštuje ugovor i
projekat koji je obezbedio naručilac, ali odgivara i za tuđe greške, ali ne za nedostatke njegovog
rada, već zato što kao stručnjak nije upozorio na to naručioca – upozorenje na greške u projektu
koje su se mogle otkloniti
- Odgovoran je za ugrađivanje u građevinski projekat materijala i opreme, bez obzira na to da li ih
nabavlja on ili naručilac, koji odgovaraju propisanom ili ugovorenom kvalitetu
- Odgovornost izvođača za kvalitet izvedenih radova nakon primopredaje višestruko je uslovljena :
a) Potrebno je da se radi o skrivenim manama koje se nisu mogle primetiti prilikom primopredaje ili o
vidljivim manama za koje je izvođač znao, a nije ih pokazao naručiocu
b) Da naručilac obavesti izvođača o pokazanom nedostatku što pre a najkasnije u roku od mesec
dana od njegovog otkrivanja
c) Da se nedostatak pojavi najkasnije u roku od 2 godine od dana primopredaje
d) Ako naručilac ostvaruje svoje pravo na osnovu odgovornosti za nedostatke sudskim putem,
potrebno je da podnese tužbu najkasnije godinu dana od učinjenog obaveštenja
- Izvođač odgovara za nedostatke građevine koji se tiču njene solidnosti, ukoliko se ovi nedostaci
pojave u roku od 10 godina od primpredaje i reč je o pretpostavljenoj odgovornosti i pod tim
nedostacima podrazumevaju se oni koji se odnose na stabilnost i sigurnost građevine, a odgovara i
za solidnost građevine uzrokovanu manama zemljišta
 16

UGOVOR O PREVOZU ROBE-STVARI MOREM

- Takav pravni posao u kome se jedna ugovorna strana – brodar obavezuje da izvrši prevoz
određene robe ili prevoz određenim brodom na određenoj prevoznoj relaciji, a druga ugovorna
strana – naručilac prevoza se obavezuje da za to plati određenu vozarinu
1) Vozarski ugovor – ugovor o prevozu robe pomorskim brodom, kojim se brodar obavezuje da će
izvršiti prevoz pojednih stvari, reč je o prevozu individualnih pošiljki I po pravili ga vrše brodovi
linijske plovidbe prema utvrđenom redu plovidbe I bitan element ovog ugovora je određenje robe
koja se prevozi, a ne brod,ugovoru po pristupu,koji se zaključuje prema opštim uslovima poslovanja
2) Brodarski ugovor je ugovor o prevozu robe pomorskim brodom, kojim brodar stvalja naručiocu na
raspolaganje određeni brod ili srazmerni deo određenog broad, odn brodskog prostora, za
određeno vreme ili za jedno ili više putovanja, radi obavljanja prevoza I bitan element je brod kojim
će se izvršiti prevoz, dok je označenje robe pravno irelevantno, prevoz masovnog tereta, brodovima
slobodne plovidbe
3) Podbrodarski ugovor – između naručioca I trećeg kada naručilac celog broda ili dela broad ne može
da iskoristi ceo brodarski proctor za prevoz svog tereta, o prevozu robe trećeg lica istim brodom,
ako to brodarski ugovorom nije isključeno, za izvršenje obaveze trećem licu odgovara I brodar I
naručilac, a ako je zaključen brodarski za ceo brod ili određeni proctor, brodar ne bi mogao
slobodno raspolagati eventulano neiskorišćenim prostorom bez saglasnosti naručioca, budući da je
naručilac dužan da I u tom slučaju plati punu vozarinu
- Obaveze brodara : postavljanje osposobljenog broda, ukrcaj robe, prevoz robe, čuvanje robe,
postupanje po nalozima naručioca,izdavanje prevozne isprave,iskrcavanje I predaja predmeta prim
- Pravilo je da krcatelj doprema teret uz bok broda, na dohvat kopnene ili brodske dizalice, a sam
ukrcaj vrši brodar, ali ugovorom može biti drugačije rešeno unošenjem odg klauzula o ukrcaju kao
što su : klauzula FIO, FIOS, FIOT, o teškim teretima – praktikuju se kod brodarskih ugovora, dok
kod vozarskog je prvilo da se primenjuje klauzula FAS
- Redovno vreme ukrcaja naziva se stojnice za koje se ne plaća nikakva naknada I koje teku samo
radnim danima, a varedno vreme ukrcaja naziva se prekostojnice, za koje se plaća određena
naknada, budući da je krcatelj u docnji, a koje teku samo tekućim danima, a brodar izuzetno, ako
krcatelj ne ukrca teret ni za vreme toka prekostojnica, može ostaviti naknadni rok, uz plaćanje
znatno veće naknade za prekostojnice I ovaj rok se naziv izvanredne prekostojnice
- Moguće je ugoriti jedinstveno vreme ukrcaja I iskrcaja, tako da se ušteđeno vreme ppri ukrcaju
koristi pri iskrcaju – reverzibilne stojnice
- Osnovno pravo brodara je pravo na vozarinu kao cenu usluge prevoza, određuje se ugovorom, a u
nedostatku primenjuje se prosečna vozarina u vreme ukrcaja robe za određenu vrstu robe
- Vozarina se plaća samo za prevezeni teret, a izuzetno, ako je tako ugovoreno – klauzula puno za
prazno, brodar ima pravo na punu vozarinu za celu ugovorenu količinu tereta, čak I ako do isteka
prekostojnica nije ukrcan sav teret ili nije bio uopšte ukrcan,a brodar nije odgovoran–mrtva vozarina
- Pomorski brodar ima pravo na naknadu određenih troškova u vezi sa prevozom, na naknadu za
sporedne usluge, na naknadu štete, pravo zakonske zaloge I pridržaja robe, radi obezbeđenja
svojih potraživanja od korisnika prevoza
- Osnov odgovornosti brodara nije sporan – reč je o subjektivnoj ugovornoj odgovornosti sa
preptpostavljenom krivicom na strani brodara, on mora sa dužnom pažnjom osposobiti brod za
plovidbu I tom istom pažnjom čuvati robu tokom prevoza, te se može osloboditi odgovornosti, ako
dokaže da je uložio dužnu pažnju da se šteta ne dogodi
- Brodar odgovara limitirano za gubitak I oštećenje robe koju prevozi I postoje 3 sistema limitiranja :
a) Ograničenje odgovornosti brodara za gubitak I oštećenje robe po jedinici tereta
 17

b) Ograničenje odgovornosti po kilogramu bruto težine

c) Ograničenje odgovornosti po veličini broda
- Naš zakon ne propisuje poseban limit naknade za zakašnjenje, već određuje jedinstve limit za štete
gubitka, oštećenja I zakašnjenja
- Brodar ne može da se poziva pravila o ograničenoj odgovornosti u 2 slučaja : u slučaju lične
kvalifikovane krivice I u slučaju deklaracije vrednosti pošiljke
- Ako roba nije predata po isteku 60 dana od dana kada je trebalo biti predata,smatra se da je izgublj
- Brodar se oslobađa od odgovornosti dokazom da su nastali iz uzroka koji nisu mogli da se spreče ili
otklone pažnjom dobrog brodara, ali se ovaj razlog primenjuje samo za osposobljenost broda za plo
- Izuzeti slučajevi mogli bi se grupisati u nekoliko katekorija :
1. Visa sila, skrivene mane broda koje se ne mogu dužnom pažnjom otkriti, opasnosti ili nezgode
plovnih voda, ratni događaji, dela javnih neprijatelja, naredbe ili mere prinude vladara, vlasti ili
naroda ili sudske zaplene, karantinska ograničenja, građanski nemiri ili pobune, štrajkovi ili opšte
otpuštanje sa posla ili obustave odn ograničenja rada
2. Dela ili propusti krcatelja ili vlasnika robe, njegovog agenta ili predstavnika, nedovoljno pakovanje,
nedovoljnost I manjkavost oznaka
3. Umanjenje u zapremini ili težini ili dr gubitak, odn oštećenje nastalo usled skrivene mane, posebne
prirode ili vlastite mane robe
4. Požar – ukoliko nije prouzrokovan delom ili krivicom brodara, što dokazuje korisnik prevoza
5. Spasavanje ili pokušaj spasavanja života ili dobara na moru
6. Delo, nepažnja ili propust zapovednika, mornara, pilota ili dr lica u službi vozara – nautička greška
- Zajednička havarija – šete na brodu I teretu, kao I troškovi u vezi sa brodom I teretom, koje ne
snosi samo ono lice koje ih je prouzrokovalo ili samo ono lice koje je njima pogođeno, nego ih
zajednički, po posebnim pravilima, snose svi učesnici plovidbenog poduhvata, a sve ostale štete
koje ne spadaju u zajedničku hvaraiju, čine posebnu havariju, a svaku od tih šteta zasebno snosi
ono lice koje ih je prouzrokovalo ili lice koje je takva šteta pogodila
- Mešovite havarije – one koje su istovremeno posebne I zajedničke, mada su kod njih potpuno
odvojene posebne od zajedničkih
- Da bi postojala zajednička havarija moraju kumulativno biti ispunjeni sledeći uslovi :
A. To je šteta koja je prouzrokovana radnjom čoveka, a po odluci zapovednika broda ili lica koje ga
zamenjuje, dakle šteta od prirodnih događaja ne može biti zajednička havarija
B. Samo ono štete koje su prouzrokovane namerno I razumno
C. Samo kad je u jednom pomorskom poduhvatu angažovano više lica na koje će se šteta raspodeliti
D. Samo kad je u trenutku prouzrokovanja štete postojala zajednička opasnost za sve odn najamanje
2 interesa angažovana u pomorskom poduhvatu
- Svaki učesnik poduhvata daje svoj doprinos za zajedničku havariju, s tim što će isplaćeni iznos
moći docnije da realizuje od lica koje je za štetu krivo
- Zajedničke havarije dele se na havarije štete I havarije troškova
- Štete I troškove zajedničke havarije snose svi učesnici srazmerno vrednosti imovine sa kojom su
učestvovali u izršenju poduhvata I radi raspodele na sve učesnike obrazuju se 2 mase : dužnička –
koja služi za namirenje šteta I troškova iz havarije I poverilačka – koju čine štete I troškovi havarije
- Upoređivanjem ove 2 mase dobija se procenat za izračunavanje doprinosa za havariju I pri tome je
irelevantno čija je stvar žrtvovana ili ko je snosio troškove spasavanja
 18

UGOVOR O PREVOZU ROBE – STVARI U UNUTRAŠNJOJ PLOVIDBI

- Pojmovno se određuje isto kao pomorski prevoz, osim što se prevoz vrši od jednog pristaništa do
drugog, ali postoje I neke značajne specifičnosti :
1) Brodar je dužan da pažnju dobrog brodara pokaže kad je u pitanju osposobljenost broda za
plovidbu, ne samo na početku putovanja, već tokom čitavog putovanja
2) Ukrcaj robe na brod redovno vrši krcatelj, osim kod brodova linijske plovidbe, kod kojih brodar
preuzima teret ispod čekrka
3) Pravila o zajedničkoj havariji primenjuju se samo ako je izričito ugovoreno
4) Zaključenje podbrodarskog ugovora od strane naručioca iz brodarskog moguće je samo ako je to
brodarskim izričito predviđeno
5) Ako krcatelj nije zahtevao izdavanje teretnice, izdaje se tovarni lista za robu koja je predate
brodaru, a na zahtev krcatelja ili samog brodara
- Opšta načela odgovornosti brodara primenjuju se i na odgovornost brodara unutrašnje plovidbe, ali
postoje sledeće specifičnosti :
a) Odgovara za stane broda tokom čitavog prevoza
b) Odgovara I za tzv nautičku delatnost zapovednika broda I članova posade
c) Odgovara za štete na brodu prouzrokovane požarom bez izuzetaka
d) Može se osloboditi odgovornosti ne samo dokazom da su gubitak, oštećenje ili zakašnjenje potekli
iz uzroka koji nisu mogli da se spreče ili otklone pažnjom urednog brodara koji se može osloboditi
odgovornosti I po posebnom pravnom režimu izzetih slučajeva
e) Limiti modaliteta ograničenja odgovornosti po veličini broda razlikuju se od pomorskog
f) Brodar odgovara za štetu nastalu zakašnjenjem u prevozu do visine vozarine koja se odnosi na
teret prodat sa zakašnjenjem
g) Brodar odgovara neograničeno I za kvalifikovanu krivicu lica kojima se služi u svom psolovanju

UGOVOR O PREVOZU ROBE – STVARI VAZDUŠNIM PUTEM

- Pravni posao u kome se jedna ugovorna strana – ugovorni prevozilac obavezuje da izvrši lično ili uz
pomoć stvarnog prevozioca prevoz određene robe na određenoj prevoznoj relaciji za određeno
vreme I u neoštećenom stanju I da je nakon prevoza preda ovlašćenom primaocu, a druga
ugovorna strana – naručilac prevoza se obavezuje da za to plati određenu prevozninu
- Obaveze prevozioca : izvršenje prevoz, izdavanje tovarnog lista, postupanje po naknadnim
nalozima, predaja robe, Prava prevozioca : prevoznina, zakonska zaloga I pridržaj, ostala prava
- Prevozilac nije odgovoran ako dokaže da su on I njemu potčinjena lica preduzeli sve potrebne mere
da bi izbegli štetu ili dokažu da je bilo nemoguće da ih preduzmu
- Prevozilac odgovara za zakašnjenje u prevozu samo po sistemu dokazanih šteta nastalih
zakašnjenjem I u domažem prvau osnov ove odgovornosti istovetan je osnovu za transportne štete
- U međunarodnom prevozu prevozilac odgovara do iznosa dokazane štete, ali najviše do 250
Poincare franaka po kilogaramu, a odgovara iznad propisanih limita u 3 slučaja :
1) U slučaju deklaracije vrednosti pošiljke od strane pošiljaoca, uz plaćanje veće prevoznine
2) Ako korisnik dokaže da je šteta nastala namerom ili grubom nepažnjom prevozioca ili lica kojim se
služi u izvršenju ugovora
3) Samo međunardni vazdužni prevoz, u slučaju neidavanja tovarnog lista sa pristankom prevozioca ili
nestavljanja u izdatom tovarnom listu klauzule o primeni orme Varšavske konvencije o ogr odg
- Pretpostavlja se da je roba izgubljena ako je prevozilac nije predao primaocu u roku od 7 dana od
dana kada je po ugovoru bio dužan da je preda ili ako pre isteka ovog roka izjavi da je izgubljena
 19

- Ne poznaje sistem izuzetih slučajeva, već se oslobođenje od odgovornosti zasniva na primeni

opšte norme – dokaz da su preduzete sve nužne mere da se šteta izbegne ili da je bilo nemoguće
da se takve mere preduzmu
- Specijalan oslobađajući razlog – navigacione greške – prevozilac robe nije odgovoran ako je šteta
proistekla zbog greške u pilotaži, u upravljanju vazduhoplovom ili u navigaciji, pod uslovom da je u
svakom drugom pogledu zajedno sa licima kojima se služi u izvršenju ugovora preduzeo sve
potrebne mere da se šteta na dogodi
- Montrealski protocol izričito je propisao sledeće oslobađajuće razloge : prirodno svojstvo ili valstita
mana robe, manjkavo pakovanje robe koje nije izvršio prevozilac ili lica kojima se služi u izvršenju
ugovora, ratni događaj ili oružani sukob, akr javne vlasti izvršen u vezi sa ulaskom, izlaskom ili
tranzitom robe I krivica pošiljaoca ili primaoca

UGOVOR O PREVOZU ROBE-STVARI ŽELEZNICOM

- Pravni posao u kome se jedna ugovorna strana – železnica obavezuje da izvrši prevoz određene
robe od otpravne do uputne stanice, za određeno vreme u neoštećenom stanju, a druga ugovorna
strana – pošiljalac se obavezuje da za to plati određenu prevozninu
- Obaveze pošiljaoca do otpočinjanja prevoza : naručivanje kola, predaja robe, pakovanje I
označavanje robe, predaja transportnih isprava, plaćanje prevoznih troškova unapred
- Obaveze železnice do otpočinjanja prevoza : dostava kola, zaključenje ugovora, prijem robe, prijem
transportnih isprava, utvrđivanje težine I broja komada
- Obaveze železnice I pošiljaoca do otpočinjanja prevoza : dovoz robe I utovar
- Obaveze železnice u fazi prevoza : šrevoz određenim putem, u određenim rokovima, izvršavanje
administrativnih formalnosti, naloga u toku prevoza, čuvanje robe, obaveze kod smetnji u prevozu
- Obaveze železnice u fazi izdavanja robe : izveštavanje primaoca o prispeću pošiljke, izdavanje
robe, odvoz robe,istovar I odnošenje robe,utvrđivanje stanja pošiljke,obaveze kod smetnji, pouzeće
- Prava:prevoznina,dodaci na prevozninu,naknada troškova,sporedne usluge,štete,obezbeđenje napl
- Železnica odgovara za integritet pošiljke po pravilima stroge ugovorne odgovornosti, a kada je reč o
odgovornosti za poverede drugih ugovornih obaveza, onda nema spora da je reč o subjektivnoj
odgovornosti sa pretpostavljenom krivicom
- Postoje razlozi oslobođenja odgovornosti železnice od odgovornosti za transportne štete
- Limitirana odgovornost kao pravilo I nelimitirana odgovornost kao izuzetak
- Železnica odgovara za utvrđeni potpuni ili delimični gubitak I oštećenje robe po pravilu ograničeno,
to u međunarodnom prevozu odgovara do iznosa dokazane štete, ali najviše do 17 tzv specijalnih
prava vučenja MMF po kilogramu bruto težine izgubljene ili oštećene robe
- Drugi element naknade čini vraćanje prevoznine I dr iznosa plaćenih u vezi sa prevozom iz ili oš ro
- Železnica odgovara za prekoračenje rokova prevoza, budući da ima pravo na produženje
propisanih rokova prevoza ako nije u pitanju njena krivica
- Postoje 2 sistema odgovornosti železnice za zakašnjenje:paušalni system-sistem penala-nezavisno
od toga da li je za korisnika nastala šteta I sistem dokazane štete–limit četvorostruka prevoznina
- Kada je u tovarnom listu naznačena klauzula obezbeđenja uredne isporuke, onda želesznica
odgovara za svu dokazanu štetu, ali najviše do visine naznačenog obezbeđenja, a ako je šteta
prouzrokovana namerom ili grubom nepažnjom železnice, onda odgovara u domaćem za svu
dokazanu štetu, a u međunarodnom prevozu u sluačju namere za svu dokazanu, a u slučaju grube
nepažnje odgovara do dvostrukog iznosa propisanih limita za odgovornost u redovnim slučajevima
 20

- Korisnik prevoza može bez pružanja drugih dokaza, smatrati das u stvari izgubljene ako nisu izdate
primaocu ili pripremljene za izdavanje u roku od 30 dana po isteku rokova prevoza, pri čemu je
irelevantan razlog zašto pošiljka nije izdata, kao I dokaz železnice da ona nije stvarno izgubljena
- Ipak ako se proađe u roku od godinu danapo ispalti odštete, železnica je dužna da ex lege izvesti
vlasnika,koji je dužan da u daljem roku od 30 dana da se izjasni da li prihvata pošiljku,a ako se
pronađe posle ovog roka ili se dobije negativan odgovor o prihvatanju,železnica postaje njen vlasni
- Železnica se oslobaa od odgovornosti za transportne štete ako dokaže da je do njih došlo zbog
krivice imaoca prava, nakon njegovog zahteva gde do železnice nema krivice, mana same stvari ili
okolnosti koje nije mogla da izbegne niti da otkloni posledice,a ako se poziva na ove razloge, dužna
je da dokaže,uz postojanje ovog razloga,direktnu uzročnu vezu nastale štete I ovih razloga
- Drugu grupu osnova oslobođenja čine posebni razlozi I uvedeni su radi poboljšanja položaja
železnice pri čemu se od železnice tražis samo da učini verovatnim u konkretnom slučaju
postojanje uzročne veze između štete I nekog od razloga I tu spadaju sledeći razlozi : prevoz u
otvorenim kolima, prevoz bez odgovarajuće ambalaže, utovar I istovar od strane korisnika I
neispravno tovaranje, izvršenje administrativnih formalnosti od strane korisnika prevoza,
nepropisno označavanje određenih stvari, preoz živih životinja, prevoz bez obavezne pratnje

UGOVOR O PREVOZU ROBE – STVARI DRUMOM

- Pravni posao u kome se jedna ugovorna strana – drumski prevozilac obavezuje da izvrši prevoz
odrene robe drumskim prevoznim sredstvom na određenoj prevoznoj relaciji, za određeno vreme I
u neoštećenom stanju I da je nakon prevoza preda ovlašćenom licu, a druga ugovorna strana –
pošiljalac se obavezuje da za to plati ugovorenu prevozninu
- Obaveze : postavljanje vozila a utovar, preuzimanje robe radi prevoza, izdavanje tovarnog lista,
kontrola, izvšenje prevoza, čuvanje robe,postupanje po zahtevima za izmenu ugovora,predaja robe
- Prava : pravo na prevozninu, pravo zaloge I pridržaja, ostala prava
- Drumski prevozilac odgovara za integritet robe koju prevozi, od časa preuzimanja na prevoz do
predaje primaocu pod istim principima po kojima odgovara železnički prevozilac
- reč je o istoj odgovornosti ali postoje određene specifičnosti :
1) specijalni režim oslobođenja od odgovornosti za 2 privilegovana osnova : prevoz naročito
pokvarljive robe u specijalnim vozilima za zaštitu robe protiv dejstva toplote, hladnoće, promena u
temperature ili vlage u vazduhu I prevoz živih životinja
2) ne poznaje 2 privilegovana osnova koje poznaje železničko pravo:izvršenje administrativnih
formalnosti upravnih vlasti od strane imaoca prava raspolaganja I prevoz bez obavezne pratnje
3) limit naknade za gubitak I oštećenje robe iznosi polovinu limita iz železničkog prevoza u
međunarnodnom saobraćaju
4) postoji odgovornost prevozioca iznad limita I u slučaju namere I u slučaju grube nepažnje
5) postoje 2 roka za pretpostavku gubitka robe : 30 dana po isteku ugovorenog roka prevoza odn ako
rok nije ugovoren 60 dana po preuzimanju robe na prevoz
- Drumski prevozilac odgovara za zakašnjenje odn za štete nastale zakašnjenjem u prevozu, s tim
što se može osloboditi od odgovornosti, kao I za transportne štete, dokazujući uzročnu vezu opštih
oslobađajućih razloga I nastalog zakašnjenja odn šteta zakašnjenja
- U domaćem prevozu postoji e oba sistema odgovornosti za zakašnjenje, a u međunarodnom samo
sistem odgovornosti za dokazane štete nastale zakašnjenjem u prevozu, ali najviše do iznosa
troškova prevoza
 21

UGOVOR O KOMBINOVANOM REVOZU ROBE – STVARI

- Takav pravni posao u kome se organizator – preduzetnik, operater ovog prevoza obavezuje da
organizuje prevoz do mesta opredeljenja, pomoću prevozilaca iz najmanje 2 grane prevoza sa
jedinstvenom ispravom I jedinstvenom odgovornošću, a naručilac prevoza se obavezuje da za to
plati prevozninu
- Sistem autonomne odgovornosti preduzetnika kombinovanog prevoza počiva na pretpostavci da je
reč o samostalnom ugovoru, koji se ne može deliti na svoje segmente
- Mrežasta odgovornost – organizator odgovara po propisima prevozioca onog prevoznog sredstva
na čijem delu puta je šteta nastala, prednost - organizator naručiocu naknađuje štetu tačno u onom
obimu u kom se može regresirati od odgovornog prevozioca, mana – primenljiv je samo ako se
tačno zna gde se šteta dogodila, što je posebno teško utvrditi kod štete nastale zakašnjenjem
- Ovaj sistem ostavlja nepokrivenim štete koje nastaju od preuzimanja robe do početka prevoza ili od
završetka prevoza do predaje robe primaocu, kao I štete nastale u fazi pregovora
- Mešovita odgovornost – ukoliko bi se moglo da se ustanovi na kom delu puta je nastala šteta,
primenjivao bi se sistem mrežaste odgovornosti , a ukoliko to nije moguće ili ako su u pitanju štete
za koje nije moguće primeniti mrežastu, primenjuje se sistem jedinstvene odgovornosti

UGOVOR O TRANSFERU TEHNOLOGIJE

- Takav ugovor kojm davalac tehnologije ustupa pravo privrednog iskorišćavanja zaštićenih prava
indistrujske svojine I nezaštićenih prava zajedno sa opremom I odgovarajućim postupcima
proizvodnje koji su tehnološki povezani sa ustupljenim znanjem, uz potrebnu tehničku pomoć da bi
se oprema I znanje mogli privredno iskorišćavati,a sticalac se obavezuje da plaća određenu naknad
- Predmet ugovora kao bitan element, mogu biti prenosiva prava industrijske svojine, kao I razne
kombinacije zaštićenih I nezaštićenih prava
- Mogu biti zaključeni kao :
1) Isključivi – daju pravo korisniku da isključivo iskorišćava predmet ugovora za vreme trajanja
ugovora I na teritoriji određenoj ugovorom, korisnik ima pravo da zabrani svim licima, uključujući I
davaoca licence,da iskorišćava predmet za vreme trajanja ugovora,mora izričito da se ugovori
2) Neisključivi – davalac zadržava pravo ličnog iskorišćavanja predmeta I pravoda sa drugim
zainteresovanim licima zaključuje ugovore o neisključivoj licenci sa istim predmetom ugovora
3) Mešoviti – kada korisnik ima isključivu licencu na određenoj teritoriji I ne isključivu na drugoj
- Obaveze davaoca tehnologije : predaja predmeta ugovora, garancija za tehnička svojstva
predmeta, garancija da postoji monopolsko pravo, zaštita od evikcije, stavljanje na raspolaganje
naknadnih usavršavanja ustupljene tehnologije
- Obaveze sticaoca tehnologije : iskorišćavanje predmeta, plaćanje naknade, plaćanje nakande za
suluge I tehničku pomoć, podnošenje izveštaja, korišćenje naknadnih usavršavanja, čuvanje
ustupljene tehnologije u tajnosti, obaveza istog kvaliteta proizvoda ili usluge kod licence žiga,
označavanje da se radi o proizvodnji po licenci
- Vrste prava po prestanku ugovora : pravo sticaoca da rasproda robu proizvedenu za vreme trajanja
ugovora, da koristi tehnologiju u cilju izvršenja obaveza preuzetih za vreme trajanja ugovora, pravo
da koristi know-how
- Vrste obaveza po prestanku ugovora : povraćaj dokumentacije, obaveza sticaoca da izvrši konačan
obračun naknade, obustava daljeg korišćenja znakova I simbola, čuvanje tehnologije u tajnosti
- Podlicenca – licenca koju daje sticalac, ali sticalac neisključive nema pravo da daje podlicencu ako
ništa drugo nije ugovoreno, a sticalac isključive licence ima u granicama važenja licence
 22

- Ugovorom se može predvideti da sticalac nema pravo davanja podlicence odn da je za davanje
potrebna saglasnost davaoca, a ovaj to može odbiti samo iz ozbiljnih razloga
- Ako je ugovorom predviđeno da je za davanje podlicence potreba dozvola davaoca, davalac može
da otkaže ugovor bez otkaznog roka ako je podlicenca data bez njegove dozvole

UGOVOR O FRANŠIZINGU

- Ugovorni odnos između davaoca I primaoca franšize u kome davalac nudi ili se obavezuje da održi
Trajan interes u poslovanju primaoca franšize u takvim oblastima kao što su know-how I
obučavanje, dok se primalac obavezuje da posluje pod zajedničkim poslovnim imenom, spoljnim
izgledom ili postupkom koji pripada davaocu ili ga on kontroliše, kao I da iz svojih izvora uloži
osnovni investicioni capital u poslovanje
- Postoje sledeće vrste :
1) Robni – franšizing proizvoda – proizvođač ustupa izabranomtrgovcu prava isključive prodaje
određenih proizvoda ili grupe proizvoda na tačno određenoj teritoriji, radi prodaje krajnjem korisniku
2) Peometni – poslovni – franšizing usluga – davalac pruža primaocu čitav niz usluga, svojevrsno
licenciranje različitih predmeta licenciranih ugovora koji tek kad su sjedinjeni I kad je izvršena
njihova određena kombinacija, čine jednoobraznost I standardiziranost opreme I usluge, što upravo
I odlikuje ovu vrstu franšizinga
3) Industrijski /proizvodno-tehnološki – predmet nije samo prodaja određene robe, već I proizvodnja
odn obavljanje nekih faza tehnoloških proceysa u proizvodnji, ogrnaičen na bezalkoholna pića,
pekarske proizvode I pivo
- Obaveze davaoca franšizinga : Ustupanje prava isključive prodaje robe I vršenje usluge, ustupanje
prava upotrebe robnog I uslužnog žiga, usputanje prava upotrebe poslovnog imena, memoranduma
I dr poslovnih znakova, ustupanje know-how, vršenje nadzora, pružanje niza dopusnkih usluga
- Obaveze primaoca franšizinga : obaveza primene u psolovanju svih upustava I propisanih standard
poslovanja I tehnoloških postupaka u proizvodnji hrane, pića I sl, kao I obaveza spoljnjeg
uniformnog uređenja sedišta odn radnje, obaveza nabavke robe od davaoca ili lica koje on označi,
obaveza određenog investiranja, čuvanje poslovne tajne, plaćanje naknade
- Naknada se plaća kao paušalna ili franšizing naknada, uobičajeno se ugovara u određenom
procentu I zavisi od ukupnog prometa ili je delom fiksna, a ako nije ugovorena, onda je redovno
uključena u cenu proizvoda koje davalac daje primaocu
 23

BANKARSKI POSLOVI

OPŠTA PRAVILA O BANKARSKIM POSLOVIMA

- Takvi pravni poslovi koji za svoj predmet imaju promet novca I HOV kao I odredđene usluge koje
banke vrše svojim klijentima u vezi sa platnim prometom I tim hartijama
- Razlikuju se klasični , parabankarski I oni koji se vrše na finansijskom tržištu
- Odlikuju se sledećim karakteristikama : formalin, athezioni,, intuitu personae I mogu se dokazivati
svim dokaznim sredstvima I najčešće se klasifikuju prema funkciji banke u određenom poslu na:
1) Aktivni- takvi poslovi kod kojih se banka pojavljuje kao poverilac svog klijenta npr kredit
2) Pasivni – poslovi kod kojih se banka pojavljuje kao dužnik npr tekući račun
3) Neutralni – poslovi kod kojih se banka ne pojavljuje ni kao poverilac ni kao dužnik klijenta, već
obavlja određene poslove u platnom prometu kao zastupnik, komisionar ili posrednik klijenta
- Bankarski depoziti – kod kojih klijent deponuje kod banke novčana sredstva ili neke dr stvari
- Kreditni poslovi – kod kojih banka stavlja na raspolaganje klijentu određena novčana sredstva
- Bankarski uslužni poslovi – banka po nalogu klijenta izvršava određene usluge trećem licu,akreditiv
- Obaveze banke mogu da se grupišu u 3 celine I zavisno od njihove prirode I odgovornost je razlićit:
a) Obaveza informisanja klijenta, pružanja saveta
b) Obaveza nemešanja u poslove klijenta koji mora da ostane vlasnik svojih odluka
c) Obaveza uviđanja svojevrsnih zabluda klijenta I upozorenja klijenta na to
- U svakom slučaju banka je dužna da u izvršenju svojih poslova postupa sa povećanom pažnjom,
prema pravilima struke I običaja – pažnja dobrog stručnjaka
- Odgovornost banke iz poslova koje zaključuje sa svojim klijentima ugovornog je karaktera I
podvrgnuta je opštim pravilima ugovorne odgovornosti I oslobođenja od odgovornosti
- Odgovornost banke prema trećim licima je deliktnog karaktera

KREDITNI POSLOVI I POSEBNI POSLOVI FINANSIRANJA

UGOVORI O KREDITU – OPŠTI

- Bankarski posao kojim se banka obavezuje da korisniku kredita stavi na raspolaganje određeni
iznos novčanih sredstava, na određeno ili neodređeno vreme, za neku namenu ili bez utvrđene
namene, a korisnik se obavezuje da banci plaća ugovorenu kamatu I dobijeni iznos nova vrati u
vreme I na način kako je utvrđeno ugovorom
- Sadrži iznos, predmet ugovora, uslove vraćanja kredita – bitan element, uslove davanja koji nisu
bitni elementi, ali predstavljaju radnje koje prethode zaključenju ugovora, uslove korišćenja – redovi
element I niz dr elemenata, a najčešće klauzule o načinu obezbeđenja otplate kredita
- Formalni, ugovor po pristupu, dvostrano obavezni teretni ugovor, intuit personae, budući da se sva
sredstva obezbeđenja koja ga prate pojavljuju samo kao tzv dodatna pokrića, a kao osnovno
pokriće služi poverenje u lice kome se daje kredit I njegovu kreditnu sposobnost
- Obaveze kreditora : da kroisniku na način I pod uslovim određenim ugovorom stavi na raspolaganje
ugovorom naznačeni iznosa I zakašnjenje podleže opštim pravilima dužničke docnje
- Obaveze korisnika kredita : da dobijeni kredit koristi namenski, ako je takva vrsta kredita, da plaća
cenu korišćenja kredita – kamatu koja može da bude ugovorena kao plivajuća I fiksna, da vrati
iznos koji je predmet ugovora na način I pod uslovima predviđenim ugovorom
- Prema domicilu – domaći I međunarodni, prema statusu kreditora – javnopravni I privatnopravni,
prema predmetu – finansijski I robni, prema roku otplate – kratkoročne, do 1 god, srednjoročne, od
 24

1 do 5 I dugoročne, preko 5 god, prema svrsi korišćenja – proivođačke I potrošačke, prema načinu
obezbeđenja – personalni, realni I krediti bez sredstva obezbeđenja, prema načinu puštanja u tečaj
– u gotovom novcu, po tekućem računu, asignacioni, uz izdavanje kreditnog pisma I u tranšama
- Akceptacioni – daju se tako što banka stavlja kredit u tečaj I akceptiranjem menice svog klijenta,
čime postaje glavni menični dužnik, povoljan za klijenta jer takvu menicu može eskontovati kod
druge banke I time dobiti gotovinu, a s druge strane akceptna provizija ovde je redovno mala I
kamate su znatno niže, povoljan je I za banku, jer ne mora odmah da angažuje gotovinska novčana
sredstva, već tek u vreme dospelosti menice, praktičan za kratkoročno kreditiranje uvoza I izvoza
- Rambursni – banka može da stavi kredit u tečaj I akceptiranjem menice svog klijent, s tim što taj
kredit može da naplati samo uz prezentaciju robnih dokumenata, uključuje 3 posla : akceptni kredit,
Lombard I dokumentarni akreditiv, obezbeđuje prodavca da može da dođe do gotovine
unovčavanjem akceptirane menice pre roka dospelosti, obezbeđuje I kupca, jer prodavac može
robu da napalti, dobije akceptiranu menicu, samo nakom isporuke robe I predaje robnih
dokumenata banci, obezbeđuje I banku jer je njena menična obaveza pokrivena robnim
dokumentima koja su joj uručena I glase na njeno ime
- Različiti oblici rambursnog kredita : opozivi nepotvrđeni, neopozivi nepotvrđeni I neopozivi potvrđeni
- Šrema načinu vraćanja – oni koji se vraćaju odjednom, u ratama, sa mirovanjem otplate I tzv
revolving krediti – automatsko obnavljanje po iskorišćenosti do određenog limita

SPECIJALNI KREDITNI POSLOVI

- Lombardni kredit – na osnovu zaloge banka odobrava kredite u određenom iznosu, uz obezbeđenje
zalogom HOV, dragocenosti Ili umetničkih predmeta koji pripadaju korisniku kredita ili trećem licu
koje na to pristine, a kreditor ne mora da čeka rok dospelosti potraživanja, već može I pre isteka
ovog roka da HOV I dr stvari da založi kod nekog drugog kreditora I na taj način pribavi sebi
potrebna novčana sredstva – ugovor o relombardu, po pravilu se relombarduje kod centralne banke
I rokovi dospelosti su vrlo kratki, nekad I ne duži od 14 dana
- Eskontni kredit – imalac određene HOV prodaje istu pre njene dospelosti banci kreditoru
- Kao predmet po pravilu se pojavljuju nedospele HOV, a izuzetno to mogu da budu sva druga
nedospela potraživanja, banka okupljuje nedospele HOV isplaćujući njenom imaocu nominalni
iznos na koji glasi, uz odbitak nedospelih kamata, svojih troškova I svoje provizije, odbitak – diskont
- Najveći stepen sigurnosti banci za naplatu pružaju menice I prodavac nedospele menice pojavljuje
se kao bančin dužnik, kad u meničnom odnosu ima položaj bančinog indosanta
- Eskontna banka je vlasnik eskontovane HOV I može njom da raspolaže po svojoj volji I otuda
umesto da čeka rok dopselosti I da realizuje kao poverilac naplatu, ona može I sama eskontovati
pre roka otkupljenu HOV – ugovor o reeskontu

UGOVOR O FAKTORINGU

- Pravni posao kod kog faktor otkupljuje potraživanje klijenta uz diskont, sa ili bez prava regresa
faktora prema prodavcu potraživanju – pravi faktoring, odn pravni posao kojim se ustpilac
potraživanja obavezuje da prenese na faktora postojeća ili buduća potraživanja radi naplate, a
faktor se obavezuje da uz proviziju i naplatu troškova naplati potraživanja – nepravi faktoring
- I oba slučaja, faktor može vršiti i druge faktoring usluge, kod pravog faktoringa izostaje garantna
funkcija faktora jer je potraživanje definitivno otkupljeno, a s druge strane na osnovu posebne
odredbe u ugovoru prenosilac potraživanja može garantovati faktoru naplativost od dužnika
- Ugovorom se mogu preneti tačno specificirana potraživanja ili se može ugovoriti globalna cesija
 25

- Mogu se prenositi postojeća i buduća potraživanja, sa prenosom prenose se i sva sporedna prava i
garancije vezane za određeno potraživanje i za punovažnost nije potrebna saglasnost dužnika, ali
je potrebno da on o tome bude obavešten i dužnik ima pravo na sve prigovore prema faktoru koje
bi imao prema svom poveriocu iz osnovnog ugovora
- Druga obaveza klijenta, proizilazi iz date garancije faktoru naplate prodatog potraživanja
- Osnovna funkcija – obavljanje svih pravnih i faktičkih radnji u vezi sa naplatom ustupljenog
potraživanja, ukoliko je reč o pravom, onda rizik preuzima sam faktor i ovde nije slučaj o ugovorno
preuzetom del credere riziku ili datoj garanciji, već ovo pravilo proizilazi iz činjenice da je reč o
otkupljenom potraživanju, koje od momenta sklapanja ugovor o otkupu pripada faktoru
- Davanje garancije od strane faktora za otkupljeno potraživanje je contradictio in adjecto
- Ukoliko je faktor preuzeo potraživanje samo na naplatu, da bi se razlikovao od običnog
punomoćnika, on može i da garantuje naplatu
- Redovna funkcija faktora je i kreditiranje klijenta, bez obzira na to da li je faktor preuzeo ili ne rizike
naplate ustupljenog potraživanja i to u određenom procentu vrednosti ustupljenog potraživanja

UGOVOR O FORFETIRANJU

- Pravni posao kod kojeg forfeter kupuje od svog komitenta nedospelo novčano potraživanje, uz
određeni diskont koji tereti komitenta i uz odricanje prava na regres prema prodavcu takve tražbine
ako ovo potraživanje ostane neplaćeno od strane trećeg lica
- Mešoviti ugovor koji u sebi uključuje više drugih ugovora, a pre svega ugovor o prodaji i kreditu

UGOVOR O FINANSIJSKOM LIZINGU

- Ugovor kojim se davalac lizinga obavezuje da će korisniku dati na privremeno korišćenje određenu
stvar, koju mu je u svojinu predao isporučilac predmeta lizinga, uz zadržavanje prava svojine
davaoca lizinga, kao i da će obaviti određene radnje u vezi sa tom upotrebom, a korisnik se
obavezuje da plaća naknadu u ugovorenim ratama i da po isteku ugovorenog roka vrati stvari
davaocu ili produži korišćenje ili je otkupi
- Obaveza davaoca:predaja stvari,održavanje objekta,zaštita od evikcije, prenos svojine na primaoca
- Obaveze korisnika: preuzimanje predmeta, plaćanje naknade, iskorišćavanje objekta u skladu sa
namenom, vraćanje predmeta po proteku ugovorenog roka
- Obaveze isporučioca : predaja primaocu predmeta u ispravnom stanju, na način i u mestu prema
ugovoru i u slučaju neispravnog ili neurednog izvršenja, primalac ima prava prema njemu kao da je
bio strana u ugovoru sa isporučiocem osim prava na raskid i poništaj ugovora i sniženja cene
- Isporučilac ne može biti odgovaran davaocu i primaocu za istu štetu i ugovor zaključen sa
davaocem ne može naknadno menjati sa dejstvom prema primaocu, bez saglasnosti primaoca
- Indirektni lizing – trostrani pravni posao u kome učestvuju 3 lica i zaključuje se 2 ugovora i
centralnu poziciju ima davalac koji je subjekt oba ugovora
- Pravna konstrukcija : primalac daje davaocu specifikaciju opreme i bira isporučioca ne oslanjajući
se na stručnost davaoca, davalac na osnovu toga zaključuje ugovor o kupovini sa trećom stranom
u skladu sa lizing ugovorom koji je zaključio sa primaocem ili koji će zaključiti uz znanje prodavca
- Pravo svojine na opremi stiče davalac, što mu pruža zaštitu u slučaju stečaja
- Direktab lizing –samo 2 strane u lizing konstrukciji i ugovoru: davalac koji je istovremeno i prodavac
i korisnik lizinga, prodavac i nakon zaključenja ugovora ostaje vlasnik stvari koja je predmet, budući
da je on istovremeno i davalac i prodavac mora rešiti pitanje vlastitog finansiranja, nepostojanje
bazičnog roka unutar kog se ne može otkazati ugovor te se on može otkazati u svakom trenutku
 26

BANKARSKI DEPOZITI

UGOVOR O NOVČANOM DEPOZITU

- Bankarski posao u kome se deponent obavezuje da položi kod banke određeni novčani iznos,
kojim banka može da raspolaže uz obavezu povraćaja prema uslovima zaključenog ugovora
- Obaveze deponenta : polaganje ugovorenog novčanog iznosa u ugovoreno vreme kod depozitara,
otklanjanje dugovnog salda koji se pojavi na računu depozita, dužan je da naloge za uplatu i isplatu
upućuje u sedište banke sa kojom je zaključio ugovor
- Obaveze depozitara : držanje deponovanih sredstva za račun svog deponenta, otvaranje računa
deponovanih sredstava, vršenje isplata sa računa depozita po nalogu deponenta ili dr ovlašćenog
lica, izveštavanje deponenta, plaćanje ugovorene ili zakonske kamate
- Mogu se podeliti na depozite po viđenju i oročene, namenske i nenamenske

ULOG NA ŠTEDNJU

- Ugovor kod koga ulagač predaje banci određenu svotu novca, kojom ona može raspolagati, ali sa
obavezom vraćanja prema uslovima ugovora
- Može biti oročeni i neoročeni, namenski i nenamenski, sa otkaznim rokom i bez otkaznog roka
- Jednostrano obavezan, stvara samo obaveze za banku, obaveze banke – plaćanje ugovorene ili
zakonske kamate, izvršavanje isplate sredstava označenih u knjižici ulagaču

BANKARSKI TEKUĆI RAČUN

- Bankarski depozitni posao kojim se banka obavezuje da nekom licu otvori poseban račun i da
preko njega prima uplate i vrši isplate u granicama njegovih sredstava i odobrenog kredita
- Pravna i fizička lica mogu imati račune za plaćanje u domaćoj i stranoj valuti i mogu imati više od
jednog računa u jednoj banci i račune u više banaka
- Omogućuje pojednostavljenje plaćanja i naplatu mehanizmom automatske kompenzacije
uzajamnih potraživanja unošenjem u tekući račun, vrši se niz sukcesivnih kompenzacija uzajamnih
potraživanja i dugovanja na tekućem računu, a plaćanje se izvršava u periodima utvrđivanja salda i
od strane koja ima negativni posao
- Obaveze banke : primanje uplata i vršenje isplata, obračun i utvrđivanje salda, dostavljanje izvoda
- Obaveze korisnika tekućeg računa : plaćaje provizije, naknada za posebne troškove

NENOVČANI DEPOZIT

- Ugovor na osnovu kog deponent predaje banci na čuvanje određene telesne pokretne stvari, uz
plaćanje određene naknade, a banka se obavezuje da primljene stvari čuva sa pažnjom dobrog
stručnjaka i da ih vrati deponentu saglasno uslovima ugovora
- Predmet mogu biti umetnički predmeti, dragocenosti dokumenti, HOV, sličan ugovoru o ostavi ali se
razlikuje po znatno užem pojmu depozitara i predmetu depozita, spada u prave depozite
- Vrste: oročeni i neoročeni, sa otkaznim rokom i bez, otvoreni – klijent predaje stvari koje nisu
zatvorene ili zapečaćene i zatvoreni – predaje stvari koje su zatvorene i zapečaćene i tad banka ne
odgovara za stanje stvari koje su predmet, već samo za nepovredivost njihovog pakovanja
 27

DEPOZIT HARTIJA OD VREDNOSTI

- Specijalna vrsta nenovčanog depozita, pravi,otvorenog tipa, deponent se ne ograničava samo na

čuvanje i vraćanje nakon čuvanja, već se proteže i na izvestan broj operacija koje se vezuje za
upravljanje deponovanim HOV, sadrži i elementa ugovora o mandatu i ugovora o delu
- HOV mogu biti deponovane u banci uz očuvanje svoje individualnosti ili na tekući račun uz gubitak
- Karakteristika – širenje obaveza banke i na upravljanje HOV, a ako bi predmet bilo samo čuvanje
HOV, onda bi trebalo primenjivati pravila ugovora o nenovčanom depozitu
- Depozit HOV vodi i materijalnom i pravnom čuvanju

UGOVOR O SEFU

- Ugovor o obavljanju bankarskih usluga kod kog se banka obavezuje da stavi na upotrebu korisniku
sef za određeni period vremena, a korisnik se obavezuje da za to plati odrđenu naknadu
- Obaveze korisnika sefa : ne sme da stavi u sef predmet koji može da ugrozi sigurnost banke ili dr
sefova, da uredno plaća naknadu za korišćenje sefa, jer neplaćanje makar jednog obroka može da
bude osnov za raskid sa otkaznim rokom od mesec dana
- Kada je banka raskinula ugovor ili kad je dejstvo ugovora isteklo, banka ne sme sama da otvori sef,
a ako ga korisnik sefa ne isprazni ili ne preda ključ od sefa, otvaranje se vrši sudskim putem,
nađene stvari stavljaju se u sudski depozit ili se poveravaju banci na čuvanje i banka ima pravo
prvenstva naplate dugovane naknade iz ugovora i to od novčanog iznosa koji je pronađen u sefu,
kao i iz cene dobijene prodajom drugih vrednosti nađenih u sefu
- Obaveza banke sastoji se u preduzimanju svih potrebnih mera za obezbeđenje dobrog stanja i
nadzora nad sefom i pristup se omogućava samo korisniku ili njegovom punomoćniku, a ne i trećim
licima, nadzor nad sefom i tajnost 2 su osnovne karakteristike ugovora o sefu i samo korisnik zna
njegov sadržaj

BANKARSKI USLUŽNI POSLOVI

AKREDITIV

- Instrument plaćanja kojim se obavezuje akreditivna banka da po nalogu nalogodavca na osnovu

dogovorenih dokumenata podnesenih u skladu sa ugovorenim uslovima obavi plaćanje ili ovlasti
drugu banku da obavi plaćanje trećem licu ili po njegovom nalogu ili da po nalogu nalogodavca
sama ili uz pomoć druge banke akceptira ili otkupi menicu vučenu od strane korisnika akreditiva,
bez prava regresa, pod uslovom da je postupljeno u skladu sa uslovima otvorenog akreditiva
- Ne sme se otvarati akreditiv plativ uz menicu na nalogodavca – trasirana menica po sopstvenoj
naredbi, jer se ne postiže funkcija akreditiva
- Složen posao u kome učestvuje najmanje 3 lica,a često i 4: nalogodavac za otvaranje akreditiva,
akreditivna banka, korisnik akreditiva, a često učestvuje i druga banka, koja može da ima različitu
ulogu, a najčešće se pojavljuje u ulozi avizirajuće banke, potvrđujuće banke koja pored akreditivne
banke preuzima samostalnu i neposrednu obavezu isplate akreditiva korisniku
- 4 samostalna i nezavisna pravna odnosa : odnos iz osnovnog ugovora, između nalogodavca i
akreditivne banke, između akreditivne banke i korisnika, između banaka koja učestvuju
- Načelo autonomije akreditiva – nezavisnost akreditiva pprema osnovnom poslu i od ugovora o
izdavanju akreditiva i odnosa između banaka
 28

- Načelo poslovanja dokumentima a ne robom – banke u ispunjavanju obaveze pre korisniku ispituju
jedino podnete dokumente a ne robu, banka ispituje dokumenta prema načelu stroge saobraznosti
prema svom spoljom izgledu sa uslovima akreditiva
- Banke prihvataju kao ispravne za naplatu sledeća otpremna dokumenta : konosman, tovarni list,
skladišnicu, poštanski recepis, poštansku potvrdu o odašiljanju i bilo koji drugi dokument koji nosi
prijemni žig prevoznika ili izdavaoca ili ako je na njega stavljen potpis prevoznika ili agenta
- Ako u akreditivu nije dugačije označeno, banke će odbiti one vrste konosmana koji ne dokazuju da
je roba stvarno i ukrcana
- Prema čvrstini obaveze banke – opozivi i neopozivi, prema karakteru obaveze banke – potvrđeni i
nepotvrđeni, prema načinu realizacije dokumenata – gotovinski, akceptacioni i otkupni, prema
mogućnosti prenosa – prenosivi i neprenosivi i prema dr kriterijumima
- Ciljevi koji se postižu prenosom akreditiva mogu se ostvariti i otvaranjem tzv podakreditiva koji
predstavlja takav dokumentarni akreditiv koji po nalogu prodavca po osnovu posebnog sporazuma
o pokriću izdaje banka u korist drugog korisnika, glavni je finansijska podloga za otvaranje
podakreditiva, ali su oba pravno samostalni i odvojeni, te stoga podakreditivna banka mora da vodi
računa da honoriše samona dokumenta koja mnogo ne odstupaju od glavnog, kako bi ih kasnije
mogla naplatiti od banke koja je izdala glavni akreditiv

GARANCIJA – BANKARSKA

- Pismena isprava kojom se banka obavezuje prema primaocu da će mu za slučaj da mu treće lice
ne ispuni obavezu o dospelosti izmiriti obavezu ako budu ispunjeni uslovi navedeni u garanciji
- Izdavanje garancije ne znači novaciju osnovnog posla i banka kao garant i dužnik iz osnovnog
posla odgovaraju p različitim pravnim osnovama
- Četri samostalna i nezavisna pravna odnosa – najmanje 3 lica : nalogodavac, banka garant i
korisnik garancije, a može se uključiti i više banaka, što zavisi od složenosti poslovne operacije i
poverenja korisnika u banku koja je izdala garancije, to su sledeći odnosi : poverilac i dužnik iz
osnovnog ugovora, banka i nalogodavac, banka i korisnik, banka u zemlji i korisnik
- Licitaciona bankarska garancija – kojom se pokrivaju sve štete koje bi investitor imao za slučaj da
učesnik na licitaciji čija je ponudaprihvaćena kao najpovoljnija ne zaključi ugovor ili ne pribavi
garanciju za dobro izvršenje posla, rok važenja poklapa se sa rokom do kada je investitor dužan da
se izjasni o prihvatanju ponuda prispelih na licitaciji
- Garancija za dobro izvršenje posla – banka se obavezuje korisniku da mu isplati određenu novčanu
sumu ako dužnik iz osnovnog posla ne ispuni ili neuredno ispuni svoju ugovornu obavezu
- Garancija za vraćanje avansa – banka preuzima obavezu da korisniku isplati garantnu sumu za
slučaj da njegov dužnik iz osnovnog ugovora ne ispuni svoje ugovorne obaveze za koje je onda
avans ili ne vrati avans na drugi način
- Akcesorna garancija – specifično bankarsko jemstvo, budući da banka garant može prema
korisniku da istakne sve prigovore iz osnovnog posla koje bi mogao istaći nalogodavac kao dužnik
- Apstraktna garancija – banka garant ne može da istakne prigovore koje može da istakne
nalogodavac kao dužnik, već može da se koristi samo prigovorima iz garancije – načelo autonomije
- Supergarancija – pored banke garanta može se pojaviti još jača banka koja garantuje ispunjenje
obaveze iz garancije banke-garanta i obe banke se nalaze u neposrednom pravnom odnosu sa
korisnikom garancije i odgovaraju mu solidarno i istovetno
- Kontragarancija – korisniku garancije jedne banke može se izdati po nalogu te banke garancija
druge banke koja mu izdaje tu garanciju u zamenu za kontragaranciju prve banke
 29

- Konfirmirajuća garancija – pored banke garanta pojavljuje se i dr banka koja potvrđuje obavezu i
nalazi se takođe u neposrednom odnosu sa korisnikom kao i banka garant
- Avizirajuća garancija – druga banka po molbi banke garanta preuzima obavezu da u njeno ime i za
njen račun izvrši isplatu garantnog iznosa korisniku, dok za razliku od konfirmirajuće ne preuzima
nikakvu samostalnu obavezu prema korisniku garancije
- Garancije mogu izdati banke i dr privredni subjekti i za oba važe ista pravila

PLATNI PROMET

- Sva plaćanja koje se vrše preko neke bankarske ili sl organizacije u vezi sa bilo kojom vrstom
pravnih poslova, dakle u te poslove jedino ne dolaze neposredna plaćanja gotovim novcem
- Na strani nalogodavca pojavljuju se sva pravna lica, preduzetnici i fizička lica, dok se na strani
primaoca naloga i njenog izvršioca pojavljuje ovlašćena organizacija za platni promet
- Pravna lica i preduzetnici dužni su da kod ovlašćene organizacije otvore svoje račune, a fizička
mogu da otvore račune
- Gotovinska plaćanja – sva plaćanja kod kojih se isplate vrše u gotovom novcu, pravni subjekt može
za plaćanja u gotovom da podiže sa računa i da drži u svojoj blagajni novac do visine tzv
blagajničkog maksimuma propisanog odlukom NBS, a može da podiže novac i za ispalte plata
zaposlenih, dividenci, plaćanja fizičkim licima
- Bezgotovinski – prenos sa jednog računa na drugi račun, on je pravilo
- Pravni subjekti mogu voditi sledeće račune : tekući, računi izdvojenih sredstava, računi za uplatu
prihoda jedinice lokalne samouprave i njihovih fondova, prolazne račune, račune delova društava,
banaka i dr finansijskih organizacija, koji su sastavni deo njihvih tekućih računa
- Pravni subjekti i preduzetnici vrše plaćanje davanjem nalog za plaćanje koje potpisuju ovlašćena
lica za potpisivanje, čiji su potpisi deponovani kod ovlašćene organizacije za platni promet koje su
dužne d apropisno izdate naloge izvrše istog ili najkasnije narednog tzv bankarskog dana ili n
datum valute, ako je taj datum označen u nalogu zavisno od toga koji je datum kasniji
- Ako se računi dužnika i poverioca nalaze u istoj banci radi se o internom transveru, a ako se nalaze
u različitim bankama radi se o međubankarskom transferu
- Prinudnu naplatu vrši ovlašćena organizacija osnovana posebnim zakonom sa svih računa klijenta
na osnovu : izvršnih rešenja pporeskih, carinskih i dr nadležnih organa prema vremenu prijema,
izvršnih sudskih rešenja, dr izvršnih isprava, zakonskih ovlašćenja i naplate usluga platnog prometa
– prema vremenu prijema i naloga poverilaca na osnovu dospelih HOV i dr instrumenata
obezbeđenja plaćanja, otvorenih akreditiva, dr akceptiranih instrumenata platnog prometa ili
ugovornog ovlašćenja – prema vremenu prijema
 30

HARTIJE OD VREDNOSTI I NJIHOVA PRIRODA

- Pismena isprava koja u sebi sadrži određeno imovinsko pravo, koje je po pravilu neodvojivo i
neostvarivo bez nje i dakle ističu se 3 bitne osobine : formalnost, inkorporiranost određenog
imovinskog prava i vezanost inkorporisanog prava za postojanje same hartije kao pismene isprave
- Zakoniti imalac budući da poseduje stvarno pravo na hartiji, može njome i stvarnopravno
raspolagati i sa prenosom prava na hartiji istovremeno se prenose i prava na koja se ta hartija
odnosi – prava iz hartije : pravo potraživanja, svojine ili zaloge ili pravo učešća
- Pravo na hartiji i oravo iz hartje su nerazdvojni i prenos jednog prava povlači za sobom i prenos
drugog prava, s tim što redosled ovih prenosa zavisi od vrste HOV
- Status HOV imaju sledeće isprave : menica, ček, skladišnica, prenosivi tovarni list, konosman,
akcije, obveznice, blagajnički zapis, državni zapis, certifikat, komercijalni zapis, štedni zapis, varant
ili opcija, depozitne potvrde – imenovane hartije
- Mogu se podeliti prema sledećim kriterijumima :
1) Prema prirodi inkorporisanog prava: stvarnopravne – sadrže stvarno pravo : svojine ili zaloge,
obligacionopravne – sadrže pravo potraživanja i hartije sa pravom učešća – sadrže i imovinsko
pravo i lično pravo učešća u organima izdavaoca
2) Prema odnosu sa osnovnim poslom: kauzalne – kada se osnovni posao vidi iz same hartije i
apstraktne – kada se ne vidi, pri čemu izdavane HOV ne znači novaciju osnovnog posla
3) Prema načinu nastanka prava : konstitutivne – kada je nastalo tek izdavanjem hartije i
nekonstitutivne – sadržano pravo koje je postojalo i pre izdavanja hartije
4) Prema karakteru potraživanja : novčane i robne
5) Prema roku dospelosti: kraktoročne – najkraće 30 a najduže 365 dana i dugoročne- duže od 1 god
6) Prema mestu izdvanja i ispunjenja : HOV u unutrašnjem i međunarodnom prometu
7) Prema načinu određenja imaoca prava : na ime, po naredbi, na donosioca, alternativne i mešovite
8) Prema načinu izdavanja:one koje se izdaju pojedinačno-nejavnim putem i u seriji-nejavnim ilijavnim
9) Alternativne – izdavalac određuje korisnika na alternativan način: kombinacijom određenog
korisnika i klauzule o plativosti donosiocu isprave
10) Mešovite – isprave koje se sastoje iz više delova, od kojih jedan glasi na ime a drugi na donosioca
- Korisnik može da izvrši prenos založnog prava na hartiji, što predstavlja zalaganje prava
potraživanja iz hartije, a pravo svojine ostaje i dalje kod prenosioca,ali opterećeno založnim pravom
- Zakoniti imalac HOV na ime ili po naredbi može da ovlasti neko drugo lice kao svog punomoćnika
da u njegovo ime i za njegov račun ostvruje prava iz hartije i kako se u ovom slučaju radi o
punomoćniku koji nije samostalni poverilac i ne deluje u svoje ime, to dužnik prema njemu može da
ističe sve prigovore koje ima iz ličnog odnosa sa zakonitim imaocem, ali ne i prigovore koje ima iz
ličnog odnosa sa punomoćnikom, jer on ne postupa u svoje ime i ne realizuje svoje pravo
- Postavlja se pitanje kada nastaje obaveza iz hartije od vrednosti i postoje sledeće teorije :
a) Teorija kreacije – nastaje kada dužnik stavi svoj potpis na HOV, bez obzira što je nije joše predao
korisniku i danas se po pravilu vrši njeno ublaženje sa zahtevom da treće lice dođe do nje savesno
b) Teorija emisije – nastaje u momentu kada dužnik nakom stavljanja svog potpisa izvrši i njenu
predaju korisniku i ZOO polazi od teorije emisije ali je koriguje sa teorijom savesnosti
c) Teorija ugovora – nastaje u času kada se ugovor sklopi sa prvim korisnikom, a ugovor se smatra
sklopljenim tek kada je izvršena i predaja HOV korisniku i njeni nedostaci ogledaju se u više
pravaca: punovažnost HOV zavisila bi od punovažnosti ugovora, poslovno nepsosbno lice budući
da ne bi moglo da sklopi ugovor, ne bi moglo da bude poverilac po HOV i promet bi bio nesiguran i
otuda se koriguje sa teorijom pravnog privida prema kojoj se svako treće lice pouzda u formalnu
ispravnost HOV u opticaju biće njen zakoniti imalac, bez obzira na to da li je valjan ugovor
 31

NOVČANE HARTIJE OD VREDNOSTI

MENICA

1. Pojam i osobine menice

- Sadrži sve opšte osobine HOV i posebne osobine HOV po naredbi i ima sledeće osobine:
obligacionopravna HOV, HOV po naredbi, apstraktna, strogo formalna, prezentaciona, i za njen
nastanak, prenos, ostvarivanje i prestanak prava neophodno postojanje meničnog pismena

2. Vrste menice
- Može se podeliti prema raznim kriterijumima :
a) Zavisno od meničnih radnji – protestovane i neprotestovane, akceptirane i neakceptirane i dr
b) Zavisno od osnovnog posla radi kog se izdaju – robne i finansijske
c) Zavisno od načina izdavanja i svojstva izdavaoca – u svoje ime i za svoj račun, u tuđe ime i za tuđ
račun ili u svoje ime i za tuđ račun
d) Zavisno od forme – puna- sadrži sve bitne elemente i blanko – sadrži min elemenata
e) Zavisno od broja lica u menici i otuda proizišlih pravila:
a. Trasirana – njen izdavalac - trasant daje nalog drugom licu – trasatu da u vreme njene dospelosti
isplati trećem licu – remitentu ili licu po naredbi tog trećeg lica označenu novčanu svotu u menici i
to je redovna trasirana menica, a postoji i trasirana menica po sopstvenoj naredbigde trsant
određuje samog sebe za korisnika – remitenta tj izdaje menicu u sopstvenu korist
b. Sopstvena-njen izdavalac se obavezuje da u vremenu dospelosti menice isplati remitentu ili po
njegovoj naredbi trećem određenom licu novčanu svotu označenu u meničnoj ispravi, dakle za
razliku od trasirane nema naloga drugom licu za isplatu svote već postoji sopstveno obećanje

3. Osnovna menična načela

1) Načelo formlanosti – može postojati samo u pisemnoj formi i isto važi za sve menične radnje koje
se upisuju u menicu, ali postoje 2 izuzetka : blanko menica i lica koja ne mogu davati pismene
izjave mogu davati menične izjave putem rukoznaka, pečata ili štambilja i uz sudsku overu
2) Načelo inkorporacije-pravo potraživanja iz menice vezano je za posedovanje menice,ali je ublaženo
dopuštenom mogućnošću amortizacije menice, ali uz značajno smanjenje prava poverioca
3) Načelo fiksne menične obaveze – bitno je jedino šta je pismeno konstatovano u meničnoj ispravi, a
nije bitan sadržaj osnovnog posla radi kog je menica izdata i dužnik u meničnom sporu ne bi mogao
da istakne prigovor iz osnovnog posla ili prigovor da je menica delimično plaćena, ali ovo načelo
ima apsolutno dejstvo samo u odnosima meničnog dužnika i savesnog imaoca menice, dok u
odnosu na trećeg nesavesnog imaoca menice ima relativno dejstvo
4) Načelo menične strogosti – formalnopravni vid - odnosi se na meničnog dužnika i poverioca,
poverilac ima stroge obaveze vršenja radnji na vreme, inače gubi menična prava,dok se
materijalnopravni vid odnosi samo na dužnika i ublaženo je načelom savesnosti
5) Načelo menične solidarnosti – postavlja se rang odgovornosti, umesto deljenja menične obaveze
na ostale solidarne dužnike, dolazi do prevaljivanja menične obaveze na sve prethodnike isplatioca
6) Načelo samostalnosti – obaveza meničnog dužnika je samostalna i ima nezavisnu pravnu sudbinu,
ali se ovo načelo ne primenjuje na intervenijenta, pošto odgovara na isti način kao dužnik
7) Načelo neposrednosti – postoji fikcija neposrednog pravnog odnosaizmeđu svakog meničnog
dužnika i meničnog poverioca, a sadržina odnosa opredeljena je isključivo sadržinom isprave
8) Načelo efikasnosti – kratki rokovi za menične tužbe, kao i posebna pravila za vezane prigovore po
menici i pravila u vezi sa kratkim rokovima zastarelosti
 32

4. Bitni menični elementi

a) Označenje menice – mora da sadrži označenje da je to menica npr menično ppismo, isprava i sl
b) Bezuslovni nalog za isplatu menične svote – mora da sadrži nalog za isplatu određene svote koji
mora da bude bezuslovan radi olukšanja cirkulacione sposobnosti menice, u ženevskom – mora da
glasni na isplatu svote odjednom, a u anglosaksonskom – punovažna je i kad je plativa na rate
c) Obaveznost 3 lica – izdavalac – trasant, lice kome se daje nalog za isplatu–trasat i korisnik-remitent
d) Svojeručni potpis trasanta – stavljanjem svog potpisa ulazi u meničnopravni odnos
e) Naznačenje trasata – naznačenje lica kome se upućuje nalog za isplatu, ali je punovažna i menica
koja vuče na lice koje ne postoji – fingirani trasat
f) Naznačenje remitenta – bitan element ali je moguće postići isti efekat i kad se izda na donosioca,
izdavanjem menice po sopstvenoj naredbi i njenim istovremenim indosiranjem od strane trasanta
blanko indosamentom
g) Mesto izdavanja menice – posebno značajno za menice koje cirkulišu u međunarodnom prometu
h) Mesto plaćanja menice – ima veliki značaj i za dužnika i za poverioca
i) Vreme izdavanja – bitan za određivanje roka dospelosti, roka za podnošenje na akceptiranje
menice trasirane na određeno vreme po viđenju i za određivanje pasivne menične sposobnosti
trasanta i rešavanje sukoba zakona u vremenu
j) Vreme dospelosti – označenje datuma kada se poverilac može obatiti dužniku za naplatu menične
svote i može da bude izražen : po viđenju, na određeno vreme po viđenju-krajni rok može da bude
određen zakonom – god od izdavanja, na određeno vreme od dana izdavanja i na određeni dan

5. Pretpostavljeni menični elementi

a) Rok dospelosti – ako nije označen, menica je ipak punovažna i ima tretman menice koja dospeva
po viđenju, što joj umanjuje kreditnu funkciju
b) Mesto izdavanja – ako nije određeno, ipak punovažna i uzeće se mesto koje je naznačeno pored
trasantovog potpisa
c) Mesto plaćanja – ako nije određeno, punovažna, uzeće se mesto koje je naznačeno pored
trasatovog imena

MENIČNE RADNJE

1. Izdavanje menice
- Izdavalac menice jednostranom izjavom volje uz upućivanje naloga trasatu da u vreme dospelosti
plati remitentu ili licu prema njegovoj naredbi označeni menični iznos, samostalno preuzima
meničnu obavezu stavljanjem svog potpisa na menici i na taj način stupa u meničnopravni odnos i
postaje menični dužnik prema svim licima na koje se ta menica prenese, kao i prvom meničnom
poveriocu – remitentu, izdavanje menice je po pravilu prva menična radnja
- Menica je univerzalna HOV i može je da izda svako poslovno sposobno lice – pasivna sposobnost,
a poverilac na menici može da bude svako lice sa pravnom sposobnošću – aktivna sposobnost
- Trasant može da izda menicu ne samo u svoje ime i za svoj račun, kada postaje menični dužnik,
već u ime o za račun svog vlastodavca, a može da izda menicu i kao komisionar, kada se pojavljuje
i formalnopravno kao izdavalac i budući da izdaje menicu u svoje ime,on je meničnopravno odgovor
- Budući da je menica kreditna HOV , za razliku od čeka, izdavanje menica ne zahteva postojanje
pokrića trasanta kod trasata i ovo pokriće mora da postoji u trenutku dospelosti menice za naplatu,
ali može akceptirati i isplatiti menicu i bez postojanja menično pokrića, što neće biti ništavo zbog
odusustva kauze
 33

2. Umnožavanje menice
- Ima višestuki značaj : radi veće cirkulacije menice i time potpunijeg ostvarivanja menične funkcije,
radi veće sigurnosti, budući da original može da se izgubi i isključuje se potreba za amortizacionim
postupkom, koji je po pravilu dug i neizvestan
- Svaki imalac menice može zahtevati da se o njegovom trošku izda umnoženi primerak menice i to
se može tražiti u svakom momentu na zahtev ostalih meničnih poverilaca
- Pod umnožavanjem podrazumeva se izdavanje više primeraka iste menice i umnoženi primerci
moraju biti u svemu identični sa prvim, te se otuda na svakom umnoženom primerku moraju naći
originalni potpisi sa prvog primerka menice,izuzetno akceptant potpisuje jedan primerak
- Pravilo je da svi umnoženi primerci čine jednu obavezu a razlika je samo što nose različit broj
- Prepis menice može da sačini svaki imalac menice i mora biti verna slika originalnog primerka, ali
potpisnici originala ne potpisuju prepis i mora obavezno da sadrži oznaku da se radi o prepisu
- Na prepisu mora biti naznačeno ime lica kod koga se nalazi originalna menica

3. Prenos menice – indosament i cesija

- Menično potrživanje može se preneti i ustupanjem potraživanja uz primenu opštih pravila cesije i uz
predaju menične isprave i do toga dolazi kada trasant ili neki od indosanata unesu u menicu
klauzulu ne po naredbi – rekta indosament i polažaj dužnika prema novom poveriocu ostaje
nepromenjen i prema novom poveriocu mogu se isticati svi prigovori koje je imao prema ranijem p
- Za razliku od cesije, kod prenosa menice indosamentom, novi menični poverilac stiče potraživanje
oslobođeno od ličnih prigovora dužnika prema ranijem poverioci i za odnos između dužnika i
poverioca merodavan je samo sadržaj menice i neposredni lični međusobni odnosi
- Indosament – izjava prenosioca menice unetu na propisano mesto u menično pismeno, kojom
ustupa prava novom imaocu menice, lice koje prenosi menicu naziva se indosant i od poverioca
postaje dužnik prema svim licima koja se na menici nađu iza njegovog potpisa
- Prvi prenosilac menice je remitent jer je on prvi korisnik i lice na kog se prenosi menica postaje novi
menični poverilac i naziva se indosatar i ovaj niz postoji kad je remitent prvi indosant i kad je svaki
sledeći indosant indosatar iz prethodnog indosamenta i mora biti bezuslovan i samo potpun
- Menica je po samom zakonu prenosiva putem indosiranja, osim ako je prenošenje zabranjeno
unošenjem posebne klauzule u menicu – rekta klauzula koja glasi ne po naredbi
- Svojinski indosament – pored prava iz menice istovremeno prenosi i pravo na menici
- Nesvojinski indosament – prenosilac zadržava pravo na menici, a na indosatara prenosi samo
određena prava u vezi sa pravom iz menice, ne može da vrši raspolaganjem menicom i on
obuhvata punomoćnički i založni indosament

4. Redovni akcept
- Menična neopoziva izjava trasata kojom prihvata menični nalog upućen od trasanta i unošenjem
ovakve izjave u menično pismeno trasat postaje akceptant i time glavni menični dužnik
- Izjavom o akceptu trasat konstituiše i neoborivu pretpostavku prema svim docnijim učesnicima o
postojanju pokrića za isplatu menice u obim akcepta i trasat je uvek slobodan da odluči da li će
menicu akceptirati ili ne, ali sa stanovišta meničnog prava nije obavezan da akceptira menicu i
akcept mora da bude bezuslovan i neopoziv
- Akcept može da bude puni i blanko, puni sadrži klauzulu o prihvatu naloga i potpis akceptanta, a
blanko sadrži samo potpis akceptanta na odgovarajućem mestu u menici
- Po svojoj sadržini – potpun- kada akceptant prihvati da isplati menicu u celosti do iznosa menične
svote koju označi trasant i delimični-kad prihvati da isplati samo jedan deo menične svote
 34

5. Akcept i isplata intervencijom

- Ako trasat iz bilo kog razloga odbije da trasira menicu ili ako akceptant odbije da isplati akceptiranu
menicu odn ako trasant ne isplati menicu iz bilo kojeg razloga, a radi se o menici čije prezentovanje
na akcept zabranjeno onda se menici nalazi u nuždi – menična radnja intervencije i ima za cilj da
otkloni potrebu za vršenjem regresnog postupka čime se smanjuju troškovi regresnog postupka
- U ulozi intervenijenta može se pojaviti bilo koje treće lice izvan menice, kao i sami menični
obaveznici, izuzimajući akceptanta, jer je nelogično da on interveniše kad duguje svima kao glavni
dužnik i intervenisati se može za bilo kog meničnog dužnika protiv kog se može vršiti regres
- Ako se ne naznači ime lica koje interveniše, prepostavlja se da se interveniše za trasanta
- Klauzula o intervenciji se obavezno unosi u menično pismeno da bi proizvodila meničnopravna
dejstva, pošto takvo dejstvo ne može imati tzv skrivena intervencija na nekom aktu van pismena i
po svojoj formi može da bude samo puna, dakle da sadrži klauzulu, potpis intervenijenta i
eventulano naznačenje lica sa kog se interveniše, blanko intervencija nije moguća, jer bi se zavisno
od mesta smatralo da je reč o avalu ili indosamentu
- Razlikuje se pozivna- regresni menični dužnici mogu u menicu uneti imena lica koji će po pozivu
imaoca akceptirati ili isplatiti menicu, ako menici zapreti regres, označena lica-adresati u nuždi i
spontana – neko treće lice koje nije označeno spontano interveniše radi akceptiranja ili isplate
- Značajna razlika sastoji se u tome što imalac menice ne može odbiti akceptiranje menice od
pozivnog intervenijenta, ali može odbiti akceptiranje od strane spontanog intervenijenta

6. Menični aval
- Menična izjava određenog lica sa potpisom kojom garantuje da će određeni dužnik ispuniti svoju
obavezu, sporedna menična radnja i nužna za postojanje meničnopravnog posla, daje se samo za
isplatu menične svote, ali ne i za akcept
- U ulozi avaliste se pojavljuje neko treće lice izvan menice koje nije u meničnopravnom odnosu, ali u
ulozi avaliste mogu da se pojave i lica iz menice i ne može se avalirati za lica prema kojima je lice
iz menice već menični dužnik, jer i bez avala odgovara za isplatu menice
- U ulozi avaliste mogao bida se pojavi indosant i trasant kao avalista za akceptanta, a trsant sve dok
ne akceptira menicu mogao bi da bude avalista, avalista naznačuje ime svog honorata, a u slučaju
da to ne uradi pretpostavlja se da je to učinio za trasanta
- Izjava o avalu daje se po pravilu na licu menice, a njegovo davanje pobuđuje sumnju u platežnu
sposobnost honorata i iz potrebe otklanjanja sumnje razvio se skriveni aval
- Aval može biti puni i blanko, potpun i delimičan
- Korisnik potpisuje menicu kao akceptant, a lice koje za njega jemči ne potpisuje menicu kao
avalista već kao trasant i ujedno kao prvi indosant, a drugi se upisuje iza prvog i na ovaj način
stvara se privid da je reč o trasiranoj menici po sopstvenoj naredbi, koju prenosi izdavalac svojim
indosamentom i stvara se privid da je menica cirkulisala
- Avalista odgovara solidarno, samostalno i neposredno
- Isplatom menice avalista stiče prava svog honorata i može u regresnom postupku da naplati
isplaćeni iznos bilo od svog honorata, bilo od svih honorarnih dužnika po menici
 35

7. Prezentacija menice
- Imalac menice ima obavezu da pre dospelosti menice ukoliko mu to nije zabranjeno, prezentira
menicu trasatu na akceptiranje, a docnije na isplatu i po pravilu je prezentira sam – prezentant, a
menica se prezentira trasatu odn akceptantu – prezentat
- Prezentacija menice na akcept predstavlja poziv trasatu da prihvati menični nalog izdavaoca,
fakultativnog karaktera, ali postoje 3 izuzetka: menice koje dospevaju po viđenju moraju se
prezentirati u roku od godinu dana pod dana izdavanja, trsanti i indosanti mogu naložiti oabveznu
prezentaciju i trasant može zabraniti podnošenje menice na akcept trajno ili privremeno
- Prezentacija menice na isplatu predstavlja poveriočev poziv akceptantu da izvrši isplatu men svote
- Kad se radi o prezentaciji na akcept, onda trasant ima mogućnost da zahteva od imaoca da mu
nakon prve izvrši drugu prezentaciju sledećeg radnog dana, radi regulisanja odnosa sa trasantom u
vezi sa pokrićem i propuštanje roka za prezentaciju na akcept kad je ona obavezna, vodi gubitku
regresnih prava prema trasantu i svim ostalim dužnicima, a izuzetno ako je klauzulu uneo indosant,
onda imalac gubi regresna prava samo prema tom indosantu
- Propuštanje roka za prezentaciju na isplatu vodi gubitku svih regresnih prava prema svim
dužnicima, a u obavezi ostaje smao glavni, ako je prethodno izvršio akceptiranje

8. Isplata menice
- Glavni dužnik mora da izvrši isplatu čim se menica prezentira na isplatu, izuzetno na osnovu
sporazuma može da se prolongira i da bi sporazum proizvodio pravno dejstvo potrebno je da se
odgovarajuća klauzula unese u menicu ili da postojeća menica bude povučena i poništena, a da se
umesto nje izda nova menica sa novim rokom dospelosti
- Glavni dužnik je ovlašćen da izvrši i delimičnu isplatu poveriocu, budući da olakšava položaj
regresnih dužnika, a ako izvrši isplatu svote u celosti, od obaveze se oslobađaju svi dužnici i gasi
se meničnopravni posao, a ako isplatu izvrši intervenijent, on ima pravo regresa prema trasantu
- Ako menični iznos ne isplati glavni dužnik, tada dospeva obaveza regresnih meničnih dužnika, ali
poverilac može da koristi i tužbu protiv glavnog dužnika i regresni dužnici mogu isplatiti menicu
samo u celosti
- Menični dužnik koji plaća dužan je da vodi računa o formalnoj legitimaciji imaoca menice ali nije
dužan da proverava materijalnu legitimaciju imaoca menice
- Ako se menični iznos isplati u celosti, to treba naznačiti u meničnoj ispravi i menicu treba predati
dužniku koji je isplatio menicu, a delimična mora obavezno da se konstatuje u meničnoj ispravi, da
bi se izbegao rizik ponovnog plaćanja i radi vršenja regresnih prava

9. Menični protest
- Imalac menice na verodostojan način utvrđuje da je njegov pokušaj izvršenja menične radnje ostao
bezuspešan i njen osnovni značaj sastoji se u tome što je on uslov za vršenje regresnih prava ima
- Podizanje protesta je po pravilu obavezno ali postoje izuzeci: kada je pdoignut zbog neakceptiranja
onda nije potrebna ni prezentacija na isplatu, ni protes zbog neisplate, kad se može vršiti regres pre
dospelosti menice i kad se zbog više sile ne može podići u propisanim rokovima
- Ugovorno oslobođenje od obaveze podizanja protesta postoji kad se unese klauzula bez protesta
- Protest se podiže kod nadležnog opštinskog suda prema sedištu lica protiv kog se podiže ili kod
notara, protestni organ o ovom obaveštava protestata sa pozivom da izvrši traženu radnju, a ako
odbije da je izvrši, vraća menicu protestantu, a predaje mu i protestnu ispravu i sve ove radnje
protestni organ upisuje u protestni registar koji predstavlja javnu knjigu
- Razlikuju se protest zbog neakceptiranja, neisplate, neisplate troškova, nedatiranja akcepta,
prekvizicioni, intervencijski i amortizacioni
 36

10. Menična notifikacija

- Obaveštenje poverioca upućeno regresnim meničnim dužnicima o podizanju protesta, kao i dalje
obaveštavanje regresnih dužnika o ovoj činjenici
- Obaveštavaju se o izvršenom protestu zbog neakceptiranja menice, te se u tom slučaju radi o
notifikaciji zbog neakceptiranje i isto se obaveštavaju o protestu zbog neisplate
- Imalac obaveštava o protestu svog neposrednog indosanta i trasanta u roku od 4 dana nakon dana
protesta ili nakon prezentacije menice ako u njoj stoji klauzula bez protesta
- Istovremeno obaveštavanje trasanta ima prvenstveno za cilj da ovom omogući da odmah iskupi
menicu, kako bi smanjio troškove regresnog postupka i rast kamatnog iznosa
- Svaki indosant obaveštava dalje svog neposrednog indosanta u daljem roku od 2 radna dana
- Notifikacija nije obavezna menična radnja, već fakultativna

11. Menični regres

- Imalac menice i docniji iskupilac –regresanti menice zahtevaju od nekog dužnika-regresat da isplati
menicu ako je trasat odbio da akceptira menicu odn ako je akceptant odbio da isplati meničnu svotu
- Regresati u regresnom postupku su trasant, indosant, kao i avalisti i intervenijenti i regresat koji
iskupi menicu u regresnom postupku postaje regresant u odnosu na svoje menične dužnike
- Prvi regresant je imalac menice, a docniji su regresni dužnici koji iskupe menicu
- Trasat-akceptant ne može biti regresant jer svojom isplatom oslobađa sve dužnike
- Regresni postupak može se pokrenuti zbog neakceptiranja i zbog neisplate
- Izuzetno regres može da se vrši i pre dospelosti menice za naplatu: kada su ispunjeni uslovi za
vršenje regresa zbog neakceptiranja i kad je pre akceptiranja trasat pao pod stečaj ili likvidaciju ond
kad je posle akceptiranja akceptant pao pod stečaj ili likvidaciju i kad je trasant menice koja se ne
sme podnositi na akceptiranje pao pod stečaj ili likvidaciju
- Regresni postupak odlikuje se primenom načela solidarnosti, samostalnosti i neposrednosti
- Kada su ispunjeni uslovi za vršenje regresa svi regresni dužnici solidarno odgovaraju i regresant
može tražiti naplatu menične svote od svih solidarnih dućnika, nekolicine ili pojedinačnog dužnika
- Regresant nije dužan da vodi računa o redu meničnih dužnika, te mopže da vrši i skokoviti regres,
a ako ne uspe da naplati meničnu svotu od određenog meničnog regresnog dužnika, može da
zahteva naplatu od bilo kog drugog meničnog dužnika
- U regresnom postupku dolazi do tzv procesa prevaljivanja menične obaveze na prethodnike po
menici i traje sve dok menicu ne isplati trasant nekaceptirane menice odn akceptant akceptirane
menice i prevaljuje se ne samo iznos isplaćene menične svote, već i kamate u iznosu od 6 % od
dana iskupljena menice, kao i troškovi postupka po svakom regresnom zahtevu
 37

OSTALA PRAVILA MENICE

1. Menične tužbe i prigovori
- Ako imalac ne dobije isplatu od glavnog dužnika po dospelosti menice ili mu menicu ne plate
regresni dužnici van meničnog spora, može po načelu solidarnosti da izabere glavnog meničnog
dužnika i meničnom tužbom da ostvari prinudnu naplatu menice – redovna menična tužba
- U formalnom smislu u glavne menične dužnike spada akceptant, a ni u kom slučaju nije akceptant
– intervenijent bez obzira na to ko ga je odredio, budući da ima pravo regresa prema honoratu i
njegovim dužnicima, ovo važi i za avalistu, pa i kad avalira za glavnog dužnika
- Imalac po načelu menične solidarnosti može podići tužbu protiv regresnih meničnih dužnika i to je
regresna menična tužba
- Postupak po meničnim sporovima je vrlo jednostavan i brz, na osnovu menice kao verodostojne
isprave izdaje se odmah izvršna isprava, uz tužbu prilaže se protest, kojim se na verodstojan način
dokazuje da menica nije naplaćena, ne izvode se dokazi van menice, te se sud ne upušta u
osnovni pravni posao, ako tuženik blagovremeno na dostavljeno rešenje o izvršenju ne uloži
prigovor ono postaje izvršno u roku od 3 dana od dostave
- Ako tuženik na izdatu izvršnu ispravu u orku od 3 dana uloži prigovor, postupak po prigovoru
nastaviće se kao po prigovoru protiv rešenja o izvršenju, prigovor mora biti obrazložen, isto pravilo
važi i za ček, a prigovori koji imaju osnov u ličnom odnosu dužnika koji ih ističe i poverioca nazivaju
se subjektivni npr prigovor da nije izvršen osnovni posao, prigovor neodstatka volje itd
- Rok za žalbu u meničnim sporovima nije opšti od 15, već specijalni od 8 dana
2. Amortizacija
- Vanparnični sudski postupak proglašenja nestale ili oštećene menice nevažećom, sa ciljem
očuvanja meničnih prava prema određenim meničnim dužnicima, mogu se amortizovati i kopije, kao
i nestale prejudicirane menice
- Predlagač amortizacije može da bude imalac ili njegov punomoćnik, lice koje je iskupilo menicu u
regresnom postupku ili cesionar i predlog mora da sadrži glavnu sadržinu menice uz dokaze o
verovatnosti meničnih prava i ako sud oceni da su podneseni dokazi dovoljni izdaće oglas, kojim
poziva svako lice kod koga se ta menica nalazi da je u roku od 60 dana od objavljivanja preda sudu
- Ako se pronađe i preda sudu, amortizacioni postupak se obustavlja, ako se pronađe a ne preda
sudu, sud zastaje sa amortizacionim postupkom uz upućivanje na poseban postupak predlagača za
dokaz prava na menici, a ako se ne pronađe, sud će je rešenjem proglasiti nevažećom
- Završetkom amortizacionog postupka i izdavanjem rešenja, uz proglašenje menice nevažećom i
lišavanjem njenog eventualnog imaoca materijalnog legitimiteta, zadržavaju se istovremeno
menična prava prema akceptantu, kao i prema trasantu nekacpetirane menice i menice čije je
akceptiranje trasant zabranio, a regresni dužnici se u potpunosti oslobađaju obaveze
3. Domicilirana menica
- Menica u kojoj je označeno da će se isplata izvršiti u nekom dr mestu, a ne u trasatovom sedištu
odn menica u kojoj je označeno da će isplatu izvršiti neko treće lice, a ne trasat, u trasatovom
sedištu ili nekom drugom mestu i ovde treba razlikovati lice koje je označeno da će izvršiti isplatu
menice-domicilijat i mesto plaćanja koje je različito od trasatovog sedišta – domicil
- Domicilijant – menicu može domicilirati samo trasant klauzulom o domiciliranju
- Domicilijat – lice koje je označeno da vrši isplatu umesto trasata, može se nalaziti u istom mestu u
kome trasat ima sedište ili nekom drugom mestu, može da ga odredi trasant ili trasat-akceptant i on
je lice različito od trasata-akceptanta, otuda on ne potpisuje menicu i nije menični dužnik, već samo
plaća menicu kao trasatov punomoćnik
- Domiciliranje menice ne utiče na menične radnje koje se tiču akceptiranja menice, meničnopravne
radnje koje se tiču isplate u slučaju domiciliranja preduzimaju se u mestu domicilijata,ne kod trasata
 38

4. Blanko menica
- Menica koja u momentu izdavabja voljom izdavaoca ne sadrži sve bitne elemente, a koja ja predata
poveriocu s ovlašćenjem da je kasnije popuni saglasno sporazumu sa izdavaocem
- Sadrži sledeće elemente : menična isprava sa oznakom menica, potpis akceptanta ili izdavaoca, sa
ovlšćenjem da kasnije popuni saglasno sporazumu sa izdavaocem odn saglasno sporazumu iz
osnovnog posla i upravo se po ovom elementu razlikuje od nepotpune i ovlašćenje za popunu
može biti izričito ili prećutno
- Pravno dejstvo blanko menice počinje od momenta njenog izdavanja, te se meničnopravna
sposobnost ceni prema ovom momentu
- Najčešće se blanko menica ne popunjava, ako služi za obezbeđenje kredita ili se daje kao
depozitna, kauciona ili garancijska menica za obezbeđenje izvršenja ugovora
- Kada se i popunjava, ona mora da bude popunjena pre prezentacije za isplatu
- Pravo na popunu blanko ne zastareva i prenosi se prenosom ove menice, stečaje i nasleđivanjem
- Najčešći prigovori u vezi sa blanko menicom su sledeći : odsustvo volje za stvaranje menične
obaveze, popuna blanko menice suprotno sporazumu sa izdavaocem, a u nedostatku sporazuma
saglasno uslovima i rokovima iz osnovnog posla
5. Sopstvena menica
- Jednostrana izjava volje izdavaoca sa obećanjem da će o dospelosti licu označenom u menici ili
licu na koga je menica preneta naredbom poverioca, isplatiti označeni menični iznos
- Osnovna osobenost sastoji se u tome da ne postoji treće lice –trasat jer ne postoji na trasant koji
trasira menicu, već postoji izdavalac koji objedinjuje u sebi i ulogu trasanta i trasata
- Specifičnosti : u pogledu bitnih i pretpostavljenih elemenata, kao i fakultativnih i kod meničnih
radnji, nepostojanje akcepta znaci da nema meničnih radnji koje su vezane za akcept
- Na sopstvenu menicu primenjuju se načelno sva pravila koja važe za trasiranu, ako ne važe
posebna pravila, pod uslovom da odgovaraju pravoj prirodi i konstrukciji sopstvene i otuda se
pravila trasirane ne mogu doslovno primeniti na sopstvenu, već samo shodno njenoj prirodi
6. Neosnovano obogaćenje u meničnom pravu
- Spor se može pokrenuti u 2 slučaja : kad je menično potraživanje zastarelo prema propisima
menčnog prava i kad je zbog propuštanja određenih meničnih radnji u slučajevima kada su
obavezne nastalo tzv prejudiciranje menice
- Kad je meničnopravno potraživanje zastarelo tužba se može podići protiv trasanta, akceptanta i
indosanta i prema tome poslednji imalac menice je pretrpeo štetu, dok su se svi menični dužnici
neopravdano obogatili, te je otuda osnovano da svoj zahtev ostvaruju po građanskopravnom osnov
- U slučaju kad nastupi prejudiciranje, budući da se gube prava samo prema regresnim dužnicima, a
u obavezi ostaje glavni dužnik, prema kom se može podići redovna menična tužba, tužba iz
neosnovanog obogaćenja može se podići protiv trasanta i indosanta
- Tužba iz neosnovanog obogaćenja ne može se podići protiv avalista i intervenijenta
- Ta tužba se može podići i na osnovu sudske odluke o amortizaciji menice
7. Zastarelost u meničnom pravu
- Dužina rokova zastarelosti zavisna je od kategorije dužnika: potraživanja imaoca prema glavnom
dužniku zastarevaju za 3 god od dana dospelosti u istom roku zastarevaju zahtevi prema izdavaocu
i zahtevi imaoca protiv indosanta i trsanta, kao i avalista i intervenijenta zastarevaju za gopdinu
dana od blagovremeno podignutog protesta, a ako se u menici nalazi klauzula bez protesta u roku
od god dana od dospelosti menice i međusobna potraživanja regresnih meničnih dužnika
zastarevaju za 6 meseci računajući od dana kada je menica iskupljena dobrovoljno odn od dana
kada je protiv njega podignuta tužba, zastarelost za nepopunjenu blanko menicu teče prema opštim
rokovima zastarelosti
 39

ČEK

1. Pojam, značaj i pravna priroda čeka

- HOV kojom njen izdavalac –trsant daje bezuslovni nalog trasatu da u čeku označenom korisniku –
remitentu ili donosiocu čeka po viđenju isplati određenu svotu novca iz njegovog pokrića kod trasat
- Dakle on je takva HOV kojom se omogućuje raspolaganje novčanim sredstvima koja se drže kod dr
subjekt te je otuda on povezan sa bankarskim poslovima
- Izdavanječeka ne predstavlja novaciju osnovnog posla i potraživanje čekovnog korisnika ostaje sa
svim garancijama plaćanja iz osnovnog posla do definitivnog plaćanja
- Teorija jednostrane izjave volje objašnjava prirodu čeka jednostranim aktom izdavaoca i iz čeka ne
može da se vidi odnos trasanta i remitenta, ali ipak pošto ne predstavlja plaćanje, već garanciju
plaćanja, ima značajne elemente kauzalnosti

2. Vrste čeka
- Prema načinu određena imaoca : na ime, po naredbi, na donosioca, alternativni, trasirani po
sopstvenoj naredbi, sopstveni trasirani ček
- Po nameni : gotovinski, obračunski, barirani, vizirani, dokumentarni, poštanski i dr

3. Elementi čeka
a) Opšti bitni elementi – mora da sadrži čekovnu klauzulu, bezuslovni nalog
b) Personalni bitni elementi – označenje trasata i svojeručni potpis trasanta, dok označenje remitenta
nije potrebno budući da može da glasi na donosioca
c) Geografski bitni elementi – mesto izdavanja i plaćanja, a ako ih nema, pravila o pretpostavljenim el
d) Kalendarski bitni elementi–unošenje roka dospelosti je isključeno,budući da uvek dospeva po viđenj
e) Fakultativna lica – kao kod menice uz specifičnosti: remitent, akceptant i intervenijent
f) Fakultativne klauzule – klauzule koje se pojavljuju kod menice u svojstvu neobaveznih, klauzule o
akceptiranju ne mogu da se unose u ček, klauzula o prezentaciji, klauzula o izveštaju, a klauzulu
bez obaveze može u ček da unese samo indosant

4. Čekovne radnje
a) Izdavanje – za razliku od menice, izdavanje menice predstavkju uvek prvu čekovnu radnju,
isklučeno je izdavanje blanko čeka, tako trasant prlikom izdavanja mora da popuni sve bitne
elemente, pokriće treba da postoji u momentu izdavanja čeka ili najkasnije u momentu prezentacije
čeka na isplatu i mora da bude izvesno, likvidno, utuživo i dovoljno
- Sankcija izdavanja čeka bez pokrića nije građanskopravne prirode, već kaznena – krivično delo
- Punovažnošću čeka bez pokrića omogućuje se korisniku da koristi i čekovne tužbe, a ne samo
tužbe iz osnovnog posla, ali ipak građanskopravna sanckija nije u potpunosti isključena, već
korisnik može da naplati ne samo iznos čekovne svote, već i dokazanu potpunu odštetu
b) Umnožavanje – čekovi koji su izdati i plativi u našoj zemlji ne mogu da se umnožavaju, dok čekovi
koji su izdati u našoj zemlji, a plativi u inostranstvu mogu da se umnožavaju i to samo ako glase na
donosioca i za razliku od menice, kopija čeka nema nikakvo čekovnopravno dejstvo
c) Prenos – čekovi koji glase na donosioca mogu da se prenose neformalno – tadicijom, dok čekovi
koji glase na ime ili po naredbi mogu da se prenose indosamentom i jedino čekovi u koje je uneta
klauzula ne po naredbi, prenose se ustupanjem potraživanja – cesija
- U praksi ček je po pravilu predmet samo jednog indosamenta uz određene izuzetke : blanko potpis
na poleđini čeka izdatog na donosioca nema značaj blanko indosamenta, indosament na trasata
nema značaj indosamenta, već se smatra priznanicom o isplati, kod čeka je moguć samo svojinski i
 40

punomoćnički indosament, ali ne i založni i ček se može indosirati samo do dospelosti, budući da
da dospeva po viđenju
d) Aval – čekovni ima osobenost u tome što ga ne može dati trasat, a takođe ne može se dati za
trasata jer ne bi imao nikakvo čekovnopravno dejstvo, ali bi mogao imati tretman običnog jemstva
e) Intervencija – ugovorna garancija isplate čeka, ali nazažn zakon ne predviđa ovu ustanovu iz
razloga neizazivanja sumnje u postojanje pokrića za isplatu čeka, što bi umanjilo cirkulacionu spos
f) Prezentacija na isplatu – prezentira se banci – trasatu, budući da dospeva po viđenju, može da se
prezentira od momenta izdavanja i propisi regulišu samo krajnje rokove za prezentaciju i jedina
mogućnost produžetka ovih rokova može da se zasniva na dokazu više sile
- Opšti rokovi za prezentaciju čeka na isplatu su :
1) Ako je ček izdat i plativ u našoj zemlji u istom mestu – 8 dana
2) Ako je izdat u našoj zemlji u jednom mestu, a plativ u drugom – 15 dana
3) Ako je izdat u nekoj evropskoj zemlji, a plativ u našoj – 20 dana
4) Ako je izdat u nekoj zemlji van Evrope na obalama Sredozemnog ili Crnog mora, a plativ u našoj-40
5) Ako je izdat u nekoj drugoj zemlji van Evrope, a plativ u našoj – 70 dana
- Pored opštih, postoje i posebi rokovi za pojedine vrste čekova – cirkularni – 6 meseci, putnički,
bankarski i akreditivni – 6 meseci
- Propuštanje rokova ima za posledicu prejudiciranje, što znači da korisnik gubi regresna prava protiv
trasanta, indosanta i avalista
g) Isplata – vrši je trasat i on ima dvostruku obavezu: mora da proveri forlmanu ligitimaciju poverioc
izuzev kod čekova koji glase na donosioca i mora da proveri formalnu ispravnost čekovne isprave,
a nema obavezu provere materijalne legitimacije imaoca, a odgovaraće samo ako je znao ili morao
znati da to lice do čeka nije došlo na zakonit i savestan način
- Imalac može da odbije da primi delimičnu isplatu, jer trasat ima obavezu da izvrši isplatu u
granicama pokrića, to će se zabeležiti na čeku, uz izdavanje priznanice za plaćenu svotu, a kada je
izvršena potpuna isplata, trasat zadržava ček
h) Opoziv – čekovna radnja kojom trasant protivnalogom koji upućuje trasatu zabranjuje isplatu
izdatog ček i opozivom on gubi dejstvo, kao da nije izdat
- Ček se ne može opozvati do isteka roka za prezentaciju na isplatu – do prejudiciranja, ali posoji
jedan izuzetak, ali samo ako su ispunjene 3 pretpostavke: ako je trasant taj ček poslao neposredno
na isplatu trasatu licu označenom u čeku, ako se radi o čeku koji glasi na ime ili po naredbi i ako
opozivanje stigne trasatu pre nego što je izvršio isplatu, opoziv čeka u slučaju gubitka ili krađe
i) Protest – trostruk način utvrđivanja potpune neisplate: putem javne isplate, putem trasatove izjave
napisane na čeku i datirane, sa naznačenjem dana kada je prezentiran na isplatu i putem uverenja
banke – trasata, postupak i forma protesta identični su kao kod menice, uz određene specifičnosti :
protest zbog neisplate podiže se kod čekova kod kojih se isplata vrši u gotovom novcu, kod čeka
postoji protest zbog odbijanja obračuna kod obračunskog čeka, prekvizicioni protes može podići
samo imalac duplikata ček i kod čeka ne postoji protest zbog neakceptiranja
j) Notifikacija – ista pravila kao kod menice, uz 2 izuzetka: ne postoji notifikacija zbog neakceptiranja i
sa istim pravnim posledicama propusta, vrši se notifikacija u slučaju opoziva čeka
k) Regres – kad trasat odbije isplatu, bez obzira da li je to opravdano ili ne, imaocu ostaje mogućnost
naplate čeka od regresnih čekovnih dužnika, pod uslovom da ček nije prejudiciran i primenjiva su
pravila meničnog regresa uz određene specifičnosti: regres kod čeka se vrši samo zbog neisplate,
regres se uvek vrši po dospelosti za isplatu, kada u regresnom postupku trasant iskupi ček, čekovni
odnos se gasi, jer kao izdavalac odgovara svim njegovim kasnijim potpisnicima
 41

5. Ostala pravila kod čeka

- Kod čeka nema tužbe protiv glavnog dužnika, regresna tužba podiže se protiv regresnih dužnika i
trasanta, kod čeka postoji tužba iz osnovnog posla i postoje posebna pravila za podizanje tužbe iz
neosnovanog obogaćenja, trasant je uvek regresni dužnik
- Imalac čeka može da podigne tužbu iz osnovnog posla radi kojeg je došlo do izdavanja čeka i to
konkurentno sa regresnom tužbom ili samostalno, u prvom slučaju može da podigne ovu tužbu
umesto regresne uz 2 uslova : povrat čeka kao dokaz da nije naplaćen i da podizanje ove tužbe
nije isklučeno sporazumom stranaka, a u drugom slučaju može da podigne ovu tužbu i onda kada
ne može da podigne regresnu : prejudiciranje i zastarelost čeka
- Tužba iz osnovnog posla može da se podigne protiv trasanta ili indosanta –saugovarača iz
osnovnog posla, a kod rekta čeka i protiv cedenta
- Tužba iz neosnovanog obogaćenja može da se podigne i onda kada ne postoje više uslovi za
podizanje tužbe iz osnovnog posla, s ti što je rok za podizanje 3 god od dana prejudiciranja odn 3
god od zastarelosti potraživanja ili 3 god od opoziva čeka
- Čekovni prigovori kao kod menice mogu biti objektivni i subjektivni
- Na amortizaciju čeka primenjuju se pravila o menici analogno njegovoj prirodi
- Rokovi zastarelosti s obzirom da ček uvek dospeva po viđenju su znatno kraći nego u meničnom
pravu i tako svi regresni zahtevi zastarevaju za 6 mes od proteka roka za prezentaciju, a uzajamni
zahtevi indosanta nakon iskupa čeka, zasatrevaju za 6 meseci od dana iskupa čeka ili od dana
kada je protiv njih kod suda postupljeno

ROBNE HARTIJE OD VREDNOSTI

SKLADIŠNICA

- Isprava koju izdaje ovlašćeno skladište, a u kojoj potvrđuje da je od deponenta primilo načuvanje
robu koja je u njoj označena i kojom se obavezuje da tu robu izda licu koje je prema njenoj sadržini
legitimisano da je primi, izdaje se samo na zahetv ostavodavca, u protivnom izdaje se samo
potvrda o prijemu robe koja nema stvojstvo HOV
- Zavisno od toga da li se izdaje kao jedinstvena isprava ili ne, razlikuje se jednodelna – jedinstvena
koja u sebe inkorporira 2 prava: pravo svojine i zaloge i dvodelna – omogućuje raspolaganje robom
od strane ostavodavca i nakon njenog zalaganja
- ZOO ne sadtrži izričito određenje vrsta skladišnice u pogledu načina određenja njenog titulara, ali
se posrednim putem može izvestu zaključak da se razlikuju na ime i po naredbi
- Skladišnica se prenosi u celini bez obzira dal je reč o jednodelnoj ili dvodelnoj na kupca
uskladištene robe, a delimični prenos ne bi bio moguć jer bi se time sprečila njena dalja cirkulacija,
ali efekti delimičnog prenosa mogu se kod deljive robe postići podelom robe i izdavanjem posebnih
skladišnica za svaki deo robe
- Prenosom založnice konstituiše se založno pravo na uskladištenoj robi založnog poverioca, ali i
obligaciono pravo potraživanja iz HOV, što je značajno kad dužnik ne plati dug o dospelosti i
prenos se vrši indosamentom, koji ne može biti blanko već samo puni
- Prvi prijemnik založnice dužan je da bez odlaganja prijavi skladištaru prenos, a skladište je dužno
da taj prenos upiše u svoj registar i da na samoj založnici zabeleži ovaj prenos
- Prenos priznanice vrši se posle prenosa založnice, ako se ti prenosi vrše odvojeno
 42

TOVARNI LIST

- Prevozna isprava koja prati robu i koja služi kao dokaz da je zaključen ugovor o prevozu robe i
izdavaocem uvek se smatra prevozilac, bez obzira na to ko popunjava podatke sadržane u njemu
- Prenosivi tovarni list po naredbi prenosi se indosamentom primaoca, a ako njegovo ime nije
naznačeno, onda indosamentom pošiljaoca
- Prenosivi tovarni list na donosioca prenosi se tradicijom – predajom, a izuzetno pomorsko pravo i
transportno pravo unutrašnjim vodama ne poznaju prenosivi tovarni list, što je posledica da kod njih
postoji alternativna mogućnost izdavanja konosmana koji je HOV

KONOSMAN – TERETNICA

- Isprava koju brodar izdaje krcatelju na osnovu ugovora prevozu robe pomorskim putem ili
unutrašnjim vodenim putevima i u kojoj potvrđuje da je primio robu koja je u njoj označena radi
prevoza na određenoj relaciji i izdavanja u luci opredeljenja njenom zakonitom imaocu
- 3 bitne karakteristike : teretnicom brodar potvršđuje da je primio na prevoz robu, nije ugovor o
prevozu, ali je dokaz o postojanju tog ugovora i o njegovoj sadržini i njom se brodar obavezuje da
preda teret ovlašćenom imaocu teretnice
- Izdavanje teretnice obaveza je brodara ali pod uslovom da je to zahtevao krcatelj i redovno se
izdaje kod pomorskog vozarskog ugovora gde služi kao dokaz o zaključenom ugoovru, dok se ređe
izdaje kod pomorskog brodarskog ugovora budući da se ovde ugovor zaključuje u pismenom obliku
- Ako krcatelj ne zahteva izdavanje teretnice, brodar mu izdaje potvrdu da je roba ukrcana na brod
koja nema svojstva HOV, a u unutrašnoj plovidbi ako ne dođe do njenog izdavanja, može doći i do
izdavanja tovarnog lista koji takođe nije HOV
- Zavisno od vremenskog trenutka izdavanja- teretnica ukrcano i teretnica primljeno za ukrcaj
- Čista – ako ne sadrži obrazložene opaske o vrstu, broju količini itd tereta, a obrnuto – nečista
- Grupna – kada se u ulozi krcatelja nalazi špediter iza koga stoj više pošiljaoca, moguće je da se za
robu koja se prevozi jednim brodom zahteva izdavanje samo jedne
- Direktna – kada od luke ukrcaja do iskrcaja robu prevozi više prevozioca, može da se izda od
strane brodara koji je primio robu jedna teretnica
- Prema načinu određena korisnika – na ime, po naredbi i na donosioca
- U pravnim odnosima između brodara i krcatelja, teretnica je nepotpuno dokazno sredstvo i kada
ima sva obeležja kauzalne HOV brodar odgovara na osnovu onoga što je stvarno primio na prevoz,
a ne na osnovu onoga što je uneto u konosman
- U pravnim odnosima između brodara i primaoca kao trećeg lica, teretnica ima karakter potpunog
dokaznog sredstva – apsolutna dokazna snaga, izuzetaz tzv skrivene mane robe i to se primenjuje
samo ako je primalac savestan što je pretpostavka
 43

LEGITIMACIONE ISPRAVE

- Pismene isprave koje sadrže određenu obavezu za nihovog izdavaoca, a u kojima nije označen
poverilac, niti se iz njih niti okolnosti pod kojima su izdate proizilazi da se mogu ustupiti drugome, a
na koje se shodno primenjuju odredbe koje se odnose na HOV, ali postoje značajne razlike : nema
inkorporiranosti kod njih, nisu namenjene za opticaj, legitimaciona funkcija je kod njih primarna, dok
se kod HOV ona pojavljuje u funkciji ostvarenja negocijabilnosti
- Legitimacioni znaci – garderobni ili sl znaci koji se sastoje iz komada hartije ili dr materijala na
kojima je obično utisnut neki br ili naveden br predatih predmeta, a koji obično ne sadrže ništa
određeno o obavezi njihovog izdavaoca i služe samo da pokažu ko je poverilac u obligacionom
odnosu prilikom čijeg nastanka su izdati, ne sarže naznačenje imena poverilaca i imaju ogrnaičenu
legitimacionu sposobnost, ne odlikuje ih načelo inkorporacije ni negocijabilnost, te za razliku od
legitimacionih papira zakon ne uređuje shodnu primenu pravila HOV

POLISA OSIGURANJA

- Pismena isprava čijem se potpisivanjem od strane ugovarača zaključuje ugovor o osiguranju

- Ona je forma ugovora o osiguranju, a može da predstavlja i prost dokaz o zaključenom ugovoru o
osiguranju, kao isprava o dugu ili legitimacioni papir, a nekada može imati i svojstvo HOV
- Ona mora da sadrži sve bitne elemente ugovora o osiguranju, ali ugovor o plovidbenom osiguranju
je neformalnog karaktera, te se polisa izdaje samo na zahtev ugovarača osiguranja
- Zavisno od mesta realizacije rizika – plovidbene i kopnene
- Zavisno od broja lica koje se osiguravaju – individualne i kolektivne
- Zavisno od toga da li se odnose na pojedinačne ili opšte ugovore – pojedinačne i generalne
- Zavisno od toga da li se odnose na robu koja se uvozi ili izvozi – izvozne ili uvozne
- Zavisno od toga da li se osigurava roba ili prevozno sredstvo – kasko i kargo
- Zavisno od toga da li je ugovorena osigurana vrednost – valutirane i nevalutirane
- Zavisno od toga da li se pravo iz osiguranja može preneti ili ne – prenosive i neprenosive
- Neke polise mogu samostalno da cirkulišu i da se prenose sa jednog lica na drugo i pre nastupanja
osiguranog slučaja, što ih u mnogome približava HOV, dok druge ne mogu samostalno da cirkulišu
sve do nastupanja osiguranog slučaja, već moraju da prate promet osigurane stvari
- Ima dosta sličnosti sa HOV i ima pravnu rpirodu legitimacionog papira

KREDITNA KARTA

- Pismena isprava koja ovlašćuje njenog imaoca da uz njenu prezentaciju bezgotovinski nabavlja
robu ili koristi razne usluge kod njenog izdavaoca ili kod dr organizacije koja je sa izdavaocem
prethodno zaključila ugovor
- Prvenstveno je instrument plaćanja, ali i instrument kratkoročnog kreditiranja potrošača i korisnika
usluga od strane proizvođača ili vršioca usluga, na osnovu njihovog posebnog ugovornog
aranžmana sa izdavaocem ovih karata
- 3 vrste pravnih odnosa : izdavalac i organizacija koja prodaje robu ili vrši usluge, izdavalac i
korisnik, korisnik i organiazcija koja prodaje robu ili vrši usluge
- Po svojoj prirodi spada u legitimacione papire, redono glasi na ime određenog lica, izgubljenu
zamenjuje njen izdavalac, a ne vrši se njena amortizacija